Popovi, Rankovi: teorije i problemi drutvenog razvoja; I Pokuaji i teskoe u definisanju pojma drutvenog razvitka u sociologiji U sociologiji 19.

veka i kasnije bilo je pokuaja da se odredi pojam dr. razvitka. Mnogi su elei da prevaziu bioloku interpretaciju istorijskog kretanja ovaj pojam nedovoljno razlikovali od progresa. U svom uenju o podeli rada Dirkem je istorijjski razvitak drutva pokazao kao strukturalnu povezanost odreenih vrsta podele rada, tipova kolektivne svesti, razvitka individualiteta i dr., a izraz tog razvitka je veza izmeu vrste podele rada i tipa solidarnosti, a poto je solidarnost izrazito "moralna pojava" onda i razvitak znai porast humaniteta. Hobhauz je dao i precizniju def. u kojoj su opti kriterijumi razvitka: efikasnost, skala, sloboda, obostranost. On hoe da kaze da su energija, organizacija i ivotna harmonija obeleja razvitka uopte. U savremenoj soc. donekle su sadrani ovi opti kriterijumi, ali se pokualo dalje operacionalizovati ovaj pojam i to je raeno sa kritikim odnosom prema progresivizmu i vezujuci problem razvitka uz industrijalizaciju. To je bilo opravdano, jer se u evolucionistickoj soc. 19. veka i pod njenim uticajem nisu dovoljno izdiferencirali pojmovi razvitka i progresa. Ideja progresa nikada u soc. i nije zaivela jer bila vie filozofski pojam. Meutim pokuati da pojam razvitka oistimo od svih vrednosnih sadraja vodi u scientizam i naturalizam. Po Safu, elementarno i najoptije znaenje za dr. razvitak je: promena od jednostavnije ka vioj formi egzstencije. Ali ostaje pitanje da li se dr. razvitak moe uvek i vrednosno pozitivno definiati, s obzirom na sloenost tog procesa, velike dileme i mogunosti neoekivane promene pravca u dr. promenama. Dr. progres je stoga vrednosna ocena ve ostvarenog dr. razvitka, jedne njegove faze, obino sa stanovista fundamentalnih ljudskih vrednosti i potreba. Pored toga dr. razvitak je vie diferenciran pojam. Moe se odnositi na uu oblast ili vrstu dr .promena, dok je dr. progres uvek vezan za najoptiji makroskopski istorijski plan. Ova dilema progres vs. razvitak vana je i za odreivanje drugih pojmova:u duhu marskizma evolucija i revolucija se tumae kao istorijski oblici preko kojih se dr. razvitak vri i istorijski verifikuje. Evolucija je dui i postepen proces dr. razvitka, dok je revolucija bri i krai. U evoluciji je smer promene obino posredovan, u revoluciji je direktno izraen. Ima i drugih shvatanja po kojima je evolucija shvaena najire kao okvir za razvoj oveanstva u celini, a revolucije su onda samo ist. epizode evolucije. Tako pojam evolucije u ovoj "makrosociologiji" istiskuje pojam dr .razvitka. Kritiki odnos prema klasinim uzorima (za koje je dr. razvitak bio jedinstven i univerzalan, progresivan ist. proces) doprineo je da se osnovni pokazateji razvitka vie vezu za dr. sistem kao osnovni analitiki okvir. Ipak postavljanje u prvi plan procesa organizacije elemenata u iru fukcionalnu i str. celinu donelo je sociologiji i neke slabosti: zadralo se poneto od ideje o organizmu i "ivotnom sistemu". U nekim studijama, ukoliko se razmatranje ne dri granica dr .sistema, predmet se prenosi na fundamntalna obeleja linosti pri emu se istorijski razvojni okvir obino sastoji u prelaenju od tradicionalnih na moderna drustva (npr. jedan autor pravi analogiju sa detinjstvom i sazrevanjem).

Neki autori eko. rast ili tehnoloki progres uzimaju kao krucijalni pokazatelj razvoja. Ali to je zamena pojmova: na rastu se ispoljava razvitak, rast je jedna njegova dimenzija. Postoji i teskoa terminoloke prirode: kao i u drugim naukama postoji terminologija koja je vezana za odreeni teorijski pravac ili autore, pa tako imamo Peruovu "progresivnost drutva" ili Nizbetovu "razvojnu promenu". Isto tako termin dobija specifinu konotaciju u zavisnosti od vrste literature u onoj koja se odnosi na "nerazvijene zemlje" razvitak se shvata kao privredni rast ili ak poetna faza industrijalizacije. U soc. nema celovite definicije razvitka, ve se obino definiu posebne vrste i oblici razvitka modernizacija, urban, industr. To se radi da bi se izbegla ona vrednosna, progresivistika znaenja, ali i proizvoljnosti i nepreciznosti. Sledee stvari su vane da sadri definicija: 1. Dr razvitak je povezana i strukturalna celina vie vrsta dr. promena na jednom podruju ili u razmerama itavog globalnog dr. sa odravanjem istog smera tih promena. Ova odrednica dr. razvitka podrazumeva tzv. trendove kao to je privredni rast povezan sa urbanizacijom, ova sa novim zonalnim rasporedom stanovnistva, urbanizacija sa promenama i uspostavljanjem nove profesionalne strukture itd. Ukoliko se izmeu ovih i drugih prateih promena uspostavi vra korelacija i izvesna standardizacija, govori se o obrascima razvitka. Dopuna za ovu def. je i kritika funkcionalizma razvitak se ne deava uvek usklaeno na razliitim nivoima, neki nivo obino odreuje smer itavog trenda. 2. Svaki dr. razvitak se sastoji iz faza nastanka, ostvarenja, proirivanja neke inovacije, dovoljno znaajne za odgovarajue strukture, podruje ili dr. u celini, pa se s obzirom na to, metaforiki reeno, moe odrediti kao irenje "inovacionog sindroma". Znai postoje faze, stadijumi. Ovakva def. pomou faza inovacionog sindroma odgovara razvitku u uzim okvirima npr. u tehnologiji. Vano je i analizirati koji mehanizam odreuje prelaz iz jedne faze u sledeu. I najee svaki razvitak u prvoj fazi deluje kao devijacija u odnosu na postojee, a posle se tek prepozna da je to prototip nekog razvojnog oblika, zato je vano u analizu dr. razvitka ukljuciti devijantne pojave i grupacije. 3. Dr razvitak se obavlja u datim ist uslovima i vremenskim granicama te proucavanje tih uslova i granica predstavlja polaznu tacku za objasnjenje njegovog karaktera, samostalnosti i osobenosti. Ali to ne znaci kao sto funkcionalisti kazu da je razvitak samo stalno pojacavanje neke razvone tendencije. Evolutivni proces ne mora biti linearan. Pa neki autori razlikuju linerani kauzalitet i sinhronijsko shvatanje sa jedne i multilinearna sema ist razvitka i dijahronijsko shvatanje sa druge strane. Jedan autor tako kaze da postoji "posebno istorijsko vreme" karakteristicno samo za odredjene regione i dr sis. 4. Dr. razvitak se istorijski ostvaruje pod uticajem ili direktnim angaovanjem odreenih dr. snaga, slojeva, klasa i drugih gr. i pojedinaca, pa se moe govoriti o ciljnom i organizovanom usmeravanju i kontroli istorijskih razvojnih procesa. Dakle, postoje i faktori koji nisu "prirodni", koji ist. razvitak pokazuju u njegovim razliitim ljudskim mogunostima, alternativama i drugim osobenostima svesni i kulturni faktori. To je ustvari pitanje odnosa razvitka i ideologije ta se namee kao ideja razvitka od strane recimo "medjunarodne zajednice" u odnosu na jednu zemlju. Pa tako jedan autor kae: danas smo svedoci stvaranja vie industrijskih ideologija, pre svega one po kojoj je stopa ind .rasta glavni pokazatelj opteg dr. razvitka.

II Socioloki pokazatelji i dimenzije drutvenog razvitka: Savremene studije o razvitku uglavnom sadre ovu problematiku u nesistematizovanom stanju razlike se najvie ispoljavaju u preferiranju pojedinih vrsta pokazatelja. Npr. difuzionizam najvie razmatra prenoenje inovacija, pa to utie na njihov izbor pokazatelja i okvira. U teorijama o ind.dr. naglaeni su pokazatelji procesa industrijalizacije. Ova problematika je vana i zbog toga da bi se popunile izmedju teorijskog, istorijskog i aktuelno-empirijskog dela ili zbog raskoraka izmeu teorije i prakse dr. razvitka. Pa Hozelic ukazuje na potrebu da se teorija ekonomskog rasta povee sa teorijom kulturne promene da bi se osnovala jedna opta teorija razvitka, i da se na tim osnovama izmeni itav socioloki plan prouavanja i pokazatelja koji se odnose na "razvijene" i "nerazvijene" zemlje. Jer savremena soc.literatura iz ove oblasti se odnosi na ekonomski razvitak tzv.zemalja u razvoju. U pogledu terminologije i sistematizacije pokazatelja drutvenog razvitka jo nema potrebne ujednaenosti i preciznosti, pa se s obzirom na to moe uglavnom sluiti ilustracijama i izvesnim preliminarnim reenjima. Epter i Musi npr. razlikuju 3 pristupa u prouavanju dr. razvitka: a. normativni: prouavanje promena vrednosti, normi, verovanja, i ideolokih orjentacija. b. strukturalni: ispitianje pomena dr. struktura s aspeka organizaciono-institucionalnih oblika aktivnosti c. bihejvioristiki: ispitivanje dinamike grupnog ponaanja Drutveni razvitak se pokazuje u neujednaenostima ovih promena, a sociologija upravo ispituje to odsustvo slaganja tj .dijahroniju razvitka, a te vrste promena su ujedno i njegove glavne dimenzije. Osnovna sistematizacija pokazatelja drutvenog razvitka treba da bude zasnovana i usklaena sa optom teorijom drutva i dr. str. Najmanje sporna je podela na: 1. Opste pokazatelje: koji se odnose na stepen razvitka i tip globalnog drutva, o emu se zakljuuje na osnovu dostignutog stepena: podele rada, nivoa znanja i opteg obrazovanja, tipa integracije i organizacije globalnog dr., nivoa tehnologije, industr. , urbanizacije. Pri tome jo treba imati u vidu da jo optiji pokazatelji dr. razvitka, a koji nisu samo socioloki kao sto su: jednakost, razvitak kao emancipacija, kao dominacija racionalnosti i dr, su formulacije ciljeva razvitka, a njihovo ukljuivanje u analize dr. razvitka namee sociologiji tekoe i opasnosti od normativizma. Hozelic je predloio jedan analitiki okvir za dr. razvitak dosta slian marksistikom: inovativne promene - promene u podeli rada - odgovarajua socijalna pokretljivost i obratno. Slina, ali neto potpunija ema pokazatelja koji su kao 5 osnovnih rubrika za prouavanje dr. razvitka amerikog dr. izloili su Seldon i Mur: - demografski - tehnoloko-proizvodni(proizvodnja dobara i usluga, radna snaga, znanje, tehnologija, porodica I srodstvo, politika, religija) - distributivni (potronja, reproduktivne i ekspresivne aktivnosti, obrazovanje, zdravlje) - agregatni pokazatelji (dr. stratifikacija, horizontalna pokretljivost, kulturne slinosti i razlike) - pokazatelji opsteg dr. blagostanja

Na slian nain su postupili i autori teorije modernizacije uzimajuci pokazatelje za modernizaciju prema nivoima razvitka: demografski, ekonomski, politiki, kulturni, strukturalni. 2. Specificni pokazatelji: U savremenoj literaturi koristi se nekoliko vrsta specif. pokazatelja. Vie autora ukazuje na potrebu da se navedeni opti pokazatelji specifikuju, i to prema regionalnim, istorijskim i nacionalnim prilikama. Najee se insistira na tome da se razlikuju pokazatelji za dr. razvitak razvijenih i nerazvijenih zemalja. Ovakva orjentacija je ispravna, jer upuuje na konkretna socioloka istraivanja, a u osnovi je kritina prema pokuajima da se zapadni modeli razvitka mehaniki prenose na vrlo raznorodne uslove razvitka drugih zemalja. Po Balandijeu ovo je zadatak specijalne nauke "kriteriologije" koja treba da bude deo "sociologije razvitka" i koja je zasnovana na "tipologiji po osnovu razliitosti". U grupi specificnih pokazatelja su socioloki pokazatelji u uem smislu te rei, oni se odnose na pravce i oblike promena u dr. str. i dr. sis. Hozelic je nastojao da izgradi dopunske pokazatelje po osnovu odgovarajuih povezanosti: veca podela rada veci stepen razvitka veca soc. pokretljivost, otvorenija dr. str. mobilnija soc. organizacija ideologija koja vise naglasava promenu itd. Socioloki je konkretnija Andersonova dinamika razvitka u kojoj se navode "dimenzije razvojnih procesa" odnosno pokazatelji za "otvorene" i "zatvorene" sisteme kao sto su: otvorenost, aktivizacija, rast, selekcija, uenje, mehanizovanje razvojnog trenda, proces kumulacije, ospoljavanje dr. razvitka i njegova simbolizacija.Pitanje je meutim da li su svi pokazatelji koje navodi primenjivi podjednako s obzirom na vremenski aspekt (za neke pokaztelje Anderson daje vie bioloku i psih. interpretaciju). U novijim studijama vidimo jo neke vrste pokazatelja: U politikolokim analizama i uporednim prouavanjima vrlo esto se koristi tzv. "elitistiki kontekst"; dr. razvitak kao urbanizacija analizira se u "psiholokim dimenzijama"; u socijalno psiholokim i antropolokim prouavanjima standarada i nivoa ivota i sl. Ovi pokazatelji esto su izvedeni iz osnovnih pretpostavki odgovarajuih teorijskih orjentacija. Vidimo da je utvrivanje specifino sociolokih pokazatelja dr. razvoja sloenije nego pokazatelja za ekonomski, politiki, kulturni i dr. razvitak, jer su ovi drugi blie empirijskim verifikacijama. Dr. rast se najee uzima kao kljuni i najmerljiviji pokazatelj opteg dr. razvitka. Posebne odrednice dr .rasta su: ekonomski rast (uveavanje obima proizvodnje), tehnoloki rast (kao porast i institucionalizovanje raznih ninovacija u oblasti materijalne proizvodnje), dodajui tome i odgovarajue uslove i njegove pratee pojave (poveanja ulaganja za nauna otkria, uveavanje investicija za proirenje i tehniko-tehnoloku rekonstrukciju, dopunska ulaganja za specijalizovane kadrove...).Neki autori u okviru dr .rasta podrazumevaju i uveavanje moi u dr .(prvenstveno vojne i politike). O tome meutim postoje izvesne rezerve naroito ako se postavi pitanje da li tu treba ukljuiti i tzv .demografski rast (s jedne str. smrtnost opada sa rastom, ali ako je previe demografskog rasta onda i nestaice hrane , ekoloki problemi i slino). Dalstrem navodi 3 aspekta integracije u okviru dr. razvitka odnosno 3 vrste "mobilizacije": politiku, ekonomsku, kulturnu. Drutvena integracija zaista moe biti najiri socioloki aspekt ili dimenzija dr. razvitka, imajui pri tome u vidu da pomenute 3 mobilizacije uvek nekoreliraju niti su sasvim ujednaene. One se mogu pokazati i kao tri posebne istorijske faze razvitka.

Npr. snazna politika mobilizacija obino prethodi fazi pune ekonomske mobilizacije (rekonstrukciji i izgradnji nove nacionalne ekonomije); obe faze su u znaku jaanja tzv. elitistikog konteksta, ali i jaanja razliitih elitistikih grupacija i njihovog relativnog osamostaljivanja, koji proces moe da dovede do veih meusobnih razlilaenja u pitanjima dalje nacionalne izgradnje. Istorijski oblik nacionalne integracije tipian za veinu zemalja Evrope stvarao se na osnovama industrijalizacije i u procesu obrazovanja kapitalistikih drava. Tako su 2 paralelna procesa u razmerama globalnog drustva, konstitusanje nac. zajednica i nac. Drzave, postali obrazac i ujedno glavni predmet prouavanja nastanka i razvitka modernih drutava. U raznim varijantama taj se obrazac potvrdio i u zemljama sa zakasnelom industrijalizacijom budui da je izlaenje iz zaostalosti i siromatva najvie zavisilo od sticanja nacionalne nezavisnosti, to je nametnulo i karakter obrazovanja nove drave u mnogim zemljama sa socijalistikim karakterom. Na takvim analitikim okvirima prihvaeni su neki od glavnih pokazatelja za nerazvijenost kao sto su: lokalna izolovanost, verska i jezika podvojenost, rasna mitologija i dr. Meutim novija iskustva pokazuju da se nacionalna solidarnost u zemljama u razvoju moe da odri samo uz izvesno odravanje tradicionalnih vrednosti i rezonovanja, dalje, da je nacionalizam vrlo cesta i znacajna propratna pojava i komponenta tog razvitka, a da je stvaranje nacionalnih ideologija obino u tesnoj vezi sa pojavom liderstva i kulta vodeih linosti. Tako se komplikuje tipian evropski obrazac politike i nacionalne integracije, a problematika o pokazateljima tog razvitka proiruje se na itav niz pitanja: o fazama nacionalne integracije; o lingvistickom, klasnom i kulturnom sastavu novih nacionalnih zajednica; o stepenu nacional.integrisanosti; o autentinosti i nezavisnosti pojedinih nacionalnih pokreta. Drustvena pokretljivost, horizontalna i vertikalna, pokazuje pozitivnu korelaciju sa fazama i karakteristikama opteg dr. razvitka: ukoliko je taj razvitak intenzivniji utoliko su obe pokretljivosti vee i obratno. Meutim, kasniji istorijski razvitak posebno nerazvijenih zemalja pokazao je znaajna odstupanja u odnosu na analitiku emu nastanka i razvoja zapadnoevropskog kapitalizma. Jo uvek nema u sociologiji izgraenog stanovita o fazama razvitka, pa zato nema ni standardizacije kvota za obe vrste pokretljivosti. Razlikovanje stacionarne i dinamicke populacije koja se koristi u nekim studijama o dr .razvitku u stvari je osnovna klasifikacija koja najee ostaje u okvirima demografske statitstike ili na uem empirijskom nivou socioloke analize. Poznata je stvar npr. da se na liniji ind. razvitka statistiki smanjuje broj ind. radnika i seljatva, a uveava se tzv. novi srednji sloj. Za ovu veliku grupu nema jo statistike standardziacije koja bi odgovarala pojedinim fazama razvitka. to se tie yu drutva dosadanja istraivanja ove vrste pokretljivosti i odgovarajui rezultati obino su sistematizovani u okviru 2 perioda: administratiovno centralistiki i samoupravni. A u najveem broju sl. su to ekonomske statistike prema ovim ili jo kraim vremenskim periodima. Glavni oblici dr. diferencijacije koji se najee razmatraju u savremenoj soc: - institucionalna, - organizaciona, - profesionalna, - klasno-slojevita, oznaavaju i kriterijume za pravce vertikalne pokretljivosti pojedinaca i dr. grupa, a mogu se operacionalizovati i kao pokazatelji i dimenzije dr. razvitka.

Tekoe se javljaju uglavnom zbog postojeih razlika u teorijskom pristupu: marksistiki sa stanovita teorije klasa i klasne borbe (svi oblici diferencijacije pokazuju se kao segmenti u sklopu osnovne klasne strukture u dr. sistemu, pa svi dr. sukobi postaju momenti klasne borbe koja se na razliitim nivoima stalno vodi i koja bitno odredjuje smer promena klasnog sistema) i stratifikacijski, teorija stratifikacije (ovde se pojedini oblici drutvene diferencijacije uzimaju donekle odeljeno, a prema kriterijumima kao to su: profesija, svojina i bogatsvo, obrazovanje, religiozna/etnika/rasna pripadnost, starosna/seksualna stratifikacija i dr; navedeni osnovi za stratifikaciju pojedinaca i grupa su i pravci ove vertikalne pokretljivosti pa se mogu i uzeti kao pokazatelji za karakteristike dr. razvitka u celini). Teorija stratifikacije je blia empirijskim operacionalizacijama, ali se zapostavljaju promene klasnog sistema, a to znai i promene dr. sis. kao jedinstvene celine. Postavljanje pitanja: da li dr. razvitak na bazi industr. i urbaniz. trai jedan odgovarajui tip diferencijacije ili stratifikacije, odnosno da li se mogu ustanoviti odredjene korelacije izmedju trendova diferencijacije i posebnih faza i nivoa dr. razvitka u celini? Odgovori na ovo pitanje nalaze se u brojnim teorijama u savremenoj sociologiji kao to su teorije o ind. i postind., dr. teorije modernizacije, teorija blagostanja. U vezi sa tim su i odgovarajue posebne pretpostavke: da je ve iezao klasini i da u tzv. razvijenim dr. preovladjuju novi oblici klasnih razlika; da jenjava klasna borba, a jaaju profesionalnii drugi sukobi; da su se javile nove vrste siromatva (nezaposleni, nekvalifikovani i strani radnici, radna snaga u nekonkurentnoj privredi stari i dr.); dodajui tome naroito nove krize u dananjim razvijenim i nerazvijenim dr. Svakako da prihvatanje nekih od ovih pretpostavki podrazumeva i mogunost da se povea broj pokazatelja za promene i razvitak. U pojedinim fazama dr. razvitka odlucujuu ulogu igraju pojedine vodee grupacije, slojevi ili itave klase. Ta rukovodea snaga, interesno najvise vezana i objektivno najsposobnija, zbog toga se javlja kao politiki programator i idejni kreator promena, a sline pretpostavke vae i za ne-elitu ili masu bez koje nijedan pokret ne bi mogao da postoji i da bude dovoljno efikasan. To je okvir za prouavanje elitizma i dr. razvitka samim tim i za ustanovljavanje odgovarajuih pokazatelja. Takav je na primer pokazatelj nivoa i stepena komunikacije (akcione, organizacione, personalne, idejne i dr) izmedju elite i mase sa pretpostavkom da je ta komunikacija vea i neposrednija to je izrazitiji proces odosno ukoliko je via faza dr. razvitka i obratno. Ispitivanje standarda, nivoa zivota, verovanja, ponaanja tzv. psiholoske dimenzije dr. razvitka i dr. danas je predmet posebnih studija u okviru novijih koletivnih studija. Ali one su tematski razuene i obino ne prelaze granice jedne drave treeg sveta. Takva orijentacija na empiriju je nuno i zahvaljujui tome emo moi u budunosti da postavimo ire sinteze vane za optu teoriju o razvitku. U okviru psiholoke dimenzije dr. razvitka na primer, prouava se vrednovanja i tenja za tzv. predmetima luksuza, duh tedljivosti, merenje vednosnih motivacija, razliitih vrsta anomija, kulturnih obrazaca i stavova spremnosti ispitanika date sredine da prihvate ili ne razvojnu orjentaciju. Dr. razvitak i urbanizacija su takodje predmet sociolokih, antropo, soc-psi. studija zbog toga to urbanizacija ukljuuje sve glavne pojave i procese razvitka na bazi industrijalizma. Pa se onda proucavaju: razlike izmedju seoskog i gr. stanovnistva (jezike, etnike, obrazovne...), karakter druenja, grupni i individualni kontakti i odnosi, sposobnost profesionalnih struktura u gradovima, prigradska naselja i zivot u njima, kretanje radne

snage, obrasci ponaanja i kulturna adaptacija, dr. institucije, organizacije i slube, urbana porodica, masovne komunikacije. Na osnovu prouavanja ovih pojava i procesa mogu se izvesti izvesni pokazatelji i karakteristike dr. razvitka, prventsveno u zemljama koje su nedovoljno razvijene ili u zaostalim podrujima koje tek zahvata proces urbanizacije. Npr. postojanje slamova indicira naglu urbanizaciju koja nije u skladu sa industrijalizacijom. U grupi optijih kriterijuma ili "razvojnih dimenzija" koje su preteno formulacije ciljeva drutvenog razvitka demokratizacija se znatno ee javlja nego kriterijumi bogatsva ili blagostanja, racionalizacija (veber) , sposobnosti za rast (parsons, mur, ajzenstat) i dr. Najveci broj primera za operacionalizovanje demokratije kap. razvojnog trenda daju autori teorije modernizacije. Oni obino polaze od povezanosti koja postoji izmeu procesa socijalne diferencijacije i opte diverzifikacije, to bi ovde trebalo da znai sekularizaciju i liberalizaciju politikog zivota, autonomizaciju linosti i drugih podsistema. Za Olmond i Pouvela to su polazne take za opis, objanjenje i predvidjanje dr. razvitka. Povezivanje razvitka ind. drutava sa porastom politike demokratije kao analitiki okvir dr. razvitka prihvataju i drugi autori, koji smatraju da ind. revolucija nuno stvara i favorizuje demokratske ideologije. Postoji navodbo direktna povezanost izmedju : industrijalizacije, pojacane komunikacije, intenziviranja mas medija i urbanizacije. Olmond je pokuao da sistematizuje i znatno proiri broj pokazatelja politickog razvitka u ovom smislu. Ti merljivi pokazatelji su: - promene u str. i kulturi - promene u obrascima politike socijalizacije - javljanje novih politikih uloga - obrazovanje novih interesnih grupacija i politikih partija i njihovo delovanje - politiko optenje i stvaranje koalicije - pojava novih birokratskih funkcija i odgovarajuih grupacija - promene u znaaju i vrstama politikog outputa i dr Pokuaji da se za teoriju dr. razvitka operacionalizuje pojam demokratije i demokratizacije vredni su najvie za komparativna prouavanja promena i razvitka savremenih politikih sistema, isto tako i sama orjentacija da se takva prouavanja usmere na korelacije izmedju tipa vrednosti i tipa socijalne hijerarhije. Medjutim, s ozbirom na poznate ogranienosti i formalizam gradjanske kao i drugih istorijskih oblika demokratije na osnovu ovakvih operacionalizajia teko da se moe izvesti integralno znaenje totalno razvojnog procesa. Razvitak danasnjih tzv. zemalja u razvoju nije zapoeo sa konkurenstkom ekonomijom i politiko pravnim individualizmom, niti je potvrdio istorijske razvojne faze zapadnih politikih sistema. Pored toga, demokratski trendovi menjaju mesta u sklopu determinizma dr. razvitka. Te okolnosti kao i mogunost da se u politikolokim analizama podlegne ideolokom objanjenju navode na zakljuak da se pojedini oblici demokratije ne mogu standardizovati kao pokazatelji pojedinih faza dr. razvitka. Potreba da se primena i drugih slinih kriterijuma uzima tek u sklopu ostalih pokazatelja dr. razvitka potvruje se i na primeru drutvenog bogatstva ili blagostanja. Ovi pojmovi pre svega ne ukljuuju samo materijalno bogatstvo, ve i vrednosti, a u irem smislu i itavu soc. organizaciju koja je u f. ostvarivanja odgovarajue kolektivne zamisli o

blagostanju. Neki autori npr. navode 2 koncepcije blagostanja u SAD,smatrajui da se deskripcija dr.bogatsktva moe obaviti preko sledeih kriterijuma: formalna organizacija, dr. garancija i odgvornost, iskljucenost profitne motivisanosti u osnovnom programiranju, integrativni i potrosacki aspekti ljudskih potreba . eldon i Mur smatraju da se kolektivno blagostanje moe objektivno izraziti tj. da se u SAD obino podrazumeva pod tim: nacionalna nezavisnost i odbrana, medjunarodni ugled i uticaj, kulturni integritet, principi demokratije, javno bogatstvo . Kolektivno blagostanje prema tome artikulisano je prema nacionalnim prilikama i dr. sis. u ijim se okvirima razvitak obavlja. Na ovim primerima se vidi da se donekle ukrtaju znaenja demokratije i kolektivnog blagostanja. Kao i u sluaju sa demokratijom i demokratizacijom i ovde se mora raunati sa postojanjem vee ili manje diskrepancije izmedju normativnih odredjenja s jedne str. i stvarne raspodele dr. bogatstva i bezbednosti za razliite dr. kategorije s druge str. Dok raspodela materijalnog bogatsva prestavlja glavni vid dr. Str. pa je samim tim jedan od najznaajnijih pokazatelja i dimenzija postignutog dr. razvitka i njegovog karaktera, kolektivna zamisao o blagostanju je vie pokazatelj za tendencije i glavni tok dr. promena. Naravno, ukoliko je pomenuta diskrepancija vea utoliko je i dr. blagostanje manje upotrebljiv pokazatelj za analizu dr. razvitka. III Sociologija u znaku veka promene i dr razvitka Ako promene i dr. razvitak zaista postaju svetski problem br. 1 za sociologiju to ima veliki znaaj, ne samo da treba to da prouava nego to moe dovesti u pitanje njene temelje. Ako dananje promene prvenstveno tehniko-tehnoloke i ire drutvene nisu dovele do veih poremeaja postojeih dr. Sis., jer su ti sistemi uspeli da ih apsorbuju pitanje je kako e se stalna akumulacija otkria s jedne str. i problemi koji se postavljaju pred itavo oveanstvo s druge str. izraziti u bliskoj budunosti. Imamo savremenu anglosaksonsku tj. funkcionalistiku sociologiju, moda je za nju najkarakteristiniji Smelserov kriterijum za stepen razvijenosti: slozenost i diferencijacija. Dalstrem je dobro primetio da su sa uvodjenjem regulacije u promenema i sa problematikom o dimenzijama razvojnih promena stvorene nove mogunosti za evolucionizam. To to razvitak jednog dr. pokazuje varijacije u pogledu mesta i znaaja pojedinih razvojnih dimenzija i faza razvitka predstavlja izvesnu modifikaciju evolucionistikog pristupa i to sa elementima multilinearizma. U izvesnom smislu multilinearizam je logino usledio sa novijim istorijskim komparativnim studijama i sa prouavanjem razvitka dananjih nerazvijenih dr. za sad multilinearizam se odrava u okviru optijeg, humanistiko-aktivistikog pristupa u marksizmu, koji je u osnovi kritika naturalistike interpretacije istorije. Ve sama okolnost da postoji veliki broj teorija i pristupa, velika zainteresovanost, oznaava trenutak konstitusianja nove socioloke discipline. Postoje miljenja da su u pitanju 2 discipline soc. dr. razvitka razvijenih i soc .treceg sveta tj. nerazvijenih. Balandije je jedan od autora koji se ve due vreme bavi zemljama u razvoju i pise o: soc. razvitka, soc. zavisnosti, soc. kolonijalizma. Horovic je pokuao da tu raznovrsnu problematiku u celini sistematizuje (to je generalno zadatak za sociologiju sada) u okviru 4 grupe pitanja: 1. pitanja u sklopu opte teorije dr. razvitka (njegove neravnomernosti i raskoraka koji se javlja u vezi sa industrijalizacijom),

2. pitanja koja se odnose na koncenzus u dr. razvitku o putevima razvitka tzv. treeg sveta, 3. pitanja koja se odnose na dr. Str. i politike promene. Medjutim dalja prouavanja u ovom pogledu treba da obuhvate jo neka shvatanja i teorije kao sto su: kritika teorija o karakteristikama i perspektivama savremenog ind. i masovnog dr, znaaj klasinog i savremenog sociolokog difuzionizma, tzv. teorija blagostanja ili nauka o politici dr. razvitka, teorije o masovnom pokretu i pokuaji zasnivanja moderne teorije revolucije, teorije sukoba i njihov znaaj za optu teoriju dr.promene i razvitka u sociologiji. Pored ovih teorija postoje istrazivaka podruja gde se jo nisu izdiferencirala celovita teorijska stanovita. Takva su 2 glavna: razvitak zemalja treceg sveta i iskustvo socijalistikih revolucija i radnikog pokreta u toku i posle II sv rata i njihov znaaj za produbljivanje i aktualizovanje marskistikih ideja o istorijskom razvitku. Na kraju sociologija drutvenog razvitka podrazumeva i posebnu problematiku u nekom vidu teoriju razvitka srednjeg obima. U novijoj literaturi ve su se kristalizovala kljuna pitanja kao to su: osobenost promene i razvitka kulture, invencije i inovacije, dr. razvitak, stagnacija i dezorganizacija dr. sistema, otpori na dr. promene, predvidjanje, planiranje i usmeravanje dr. promena, zavisan i nezavisan razvitak, socijalne posledice naglih dr. promena . Nade se polau i u domau istraivaku orijentaciju. Dodatak iz Jovaninih beleski: Pokazatelji i dimenzije drustvenog razvoja su: ekonomsko polje: dr. proizvod, produktivnost, ivotni standard politiko polje: demokratizacija kulturno polje: samodeterminacija