SOLARNI SISTEMI ZA GREJANJE TOPLE VODE

PRINCIP I PRIMENA

Topla voda se svakodnevno koristi u domainstvima za kupanje, pranje sudova i odee, kao i za druge svrhe. Prosena potronja, statistiki gledano u Americi po osobi iznosi 180l. Tokom godine, posle grejanja prostora, ovo je najvei potroa energije u domainstvu. Kako se u proseku voda za potrebe domainstava zagreva kod nas? Postoje velike mogunosti da se koristi suneva energija za zadovoljenja potreba domainstava za toplom vodom. Osim ovoga topla voda se koristi za:

zagrevanje vode u bazenima grejanje prostora u zgradama za pokretanje apsorpcionih sistema klimatizacije koncentrisani kolektori za dobivanje visokih temperatura za korienje u industriji i proizvodnji elektrine energije

Poto solarni sistemi nisu jeftini, ekonomino je da se smanji maksimalno potronja tople vode i da je sistem koji se koristi najefikasniji mogui. U tom sluaju dobiemo najmanju veliinu solarnog sistema.

SISTEMI ZA PRIPREMU TOPLE VODE

razlikujemo dva pristupa:

Pasivni metod koriste termosifonske sisteme i rezervoare izloene suncu i ne zahtevaju pumpe. Aktivni metod gde se koristi pumpa da cirkulie tenost izmeu kolektora i rezervoara.

Za skladitenje vode tokom noi i tokom oblanih dana neophodan je rezervoar za skladitenje. Vrlo jednostavan nain predstavljaju termosifonski sistemi. Princip cirkulacije vode isti je kao kod gravitacionog grejanja. Kolektor je na nioj visini od rezervoara. Rezervoar mora biti smeten dosta iznad kolektora, jer u suprotnom ciklus moe ii u suprotnom smeru i tokom noi moe da hladi vodu u rezervoaru. Nisu pogodni za vee sisteme od 10m2 kolektorske povrine. Takoe, ovi sistemi nisu pogodni za podruja sa mrazom. Prednost ovih sistema je to nema potrebe za dodatnom energijom.

Sistemi sa prinudnom cirkulacijom Aktivni sistemi

Tipovi aktivnih sistema Kod direktnih sistema voda koja prolazi kroz kolektore korisiti se za potrebe. Ovde razlikujemo: sisteme sa ispusnim ventilom sisteme sa prirodnim sputanjem vode

Kod indirektnih sistema postoje dva nezavisna kruga. Kroz kolektore prolazi tenost koja u sebi ima supstanciju koja spreava mrnjenje na temperaturama ispod nule (antifriz). Ovi sistemi se durgaije nazivaju i sistemi sa zatvorenim krugom.

Analogno prinudnoj cirkulaciji kod sistema grejanja. Dva temperaturska senzora nadgledaju temperature kolektora i rezervoara. Ukoliko je temperatura kolektora iznad temperature rezervoara za izvesnu vrednost, koja obino iznosi 5 do 10 0C. Ukoliko temperatura padne ispod drugog praga kontrolna jedinica iskljuuje pumpu. U oblastima gde postoji opasnost od smrzavanja koristi se sisstem sa dvostrukim krugom. U rezervoaru se nalazi pijaa voda, a kroz krug koji prolazi kroz kolektore koristi se meavina sa antifrizom. Veliina od 4 m2 je dovoljna za veinu domainstava. Vei sistemi su uspeno izraeni sa dva i vie rezervoara. Ceo blok zgrada takoe moe biti povezan na sistem centralnog solarnog grejanja. Kolektori su smeteni na kuama ili su svi na jednom veem polju i imaju veliki centralni rezervoar, iz koga se toplota razvodi po kuama. Sa jednim centralnim rezervoarom povoljan je odnos povrine prema zapremini rezervoara tako da su gubici usled skladitenja daleko manji, i rezervoar omoguava sezonsko skladitenje toplote. Mana ovog sistema su vei gubici u razvodu zbog veih duina cevi.

SISTEM SA PRIRODNIM ISPUTANJEM VODE IZ KOLEKTORA SISTEM KOD KOGA SE KORISTI ISPUSNI VENTIL ZA ISPUTANJE VODE IZ KOLEKTORA

DIMENZIONISANJE VELIINE REZERVOARA Rezervoar za skladitenje tople vode sadri obino od 40 do 80 litara vode po metru kvadratnom povrine solarnog kolektora. Preporuena vrednost je 60 litara vode po metru kvadratnom povrine kolektora.

Povezivanje rezervoara sa indirektnim sistemom. Porodica dnevno koristi oko 230l vode. Voda se pri tome zagreva od 10 do 45 stepeni.

Razlikuju se sistemi sa jednim i dva rezervoara za akumulaciju toplote dobivene od sunca.

Sistem sa jednim rezervoarom.

Sistem sa dva rezervoara

Korienje solarne energije za zagrevanje vode u bazenima

Direktan i indirektan sistem korienja solarne energije za zagrevanje vode u bazenima.

Korienje solarne energije u sistemima klimatizacije

Koncentrisani solarni kolektori

Ovi kolektori koncentriu sunevu svetlost na jednu liniju (kod parabolinih kolektora) odnosno u jednu taku (kod sferinih kolektora). U oba sluaja, temperatura prijemnika postaje vrlo visoka. Ovo nije potrebno kod kune upotrebe, ali je jako znaajno za zadovoljenje odreenih industrijskih potreba kao i za proizvodnju elektrine energije pomou parne turbine.

Parabolini koritasti kolektori

Koriste se irom sveta za proizvodnju elektrine energije. Nagibni ugao im se menja u toku dana kako bi koncentrisao suneve zrake na cev. Najee se koriste u sunim pustinjskim predelima koji imaju dosta direktnog zraenja.

Solarne kule za proizvodnju elektrine energije

JEZERO ZA SKLADITENJE SOLARNE ENERGIJE

Kolektori u obliku sudova ili sferni kolektori

Solarni kolektor za proizvodnju elektrine energije. Almeira Radi na principu Stirlingovog motora.

Solarni dimnjak
Radi usled prirodne konvekcije. Koristi se za dobijanje elektrine energije.

Ostale primene solarnih kolektora

Primena kod suara.

Sistemi duplih fasada