BOJI PIONIR

Biografija Adoniram Dudsona

Sadraj
PREDGOVOR .........................................................................................i POPUT IZGUBLJENOG SINA..............................................................3 NOVI PRAVAC......................................................................................7 U INDIJI...............................................................................................12 POCECI RADA U BURMI...................................................................17 NA KRALJEVSKOM DVORU.............................................................21 POZVAN OD KRALJA........................................................................25 ZATVOR SMRTI..................................................................................29 POLJE POBEDE.................................................................................34 ZIVOT POCINJE IZNOVA U CETRDESET PETOJ............................40 SA PROZORA RAJA..........................................................................45

PREDGOVOR

PREDGOVOR

Nakon snanih evaneoskih probuenja koja su se odvijala u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama u toku osamnaestog veka, nastao je u tim zemljama i snaan misijski pokret. Poznati je zaetnik tog pokreta William Carey, krenuo iz Engleske u Indiju neto pre poetka dvetnaestog veka. Vesti o Careyu su pobudile veliko zanimanje i u Americi, nadasve u srcu mladog Adonirama Judsona, koji je nedugo nakon toga postao prvi Amerikanac koji je krenuo u misijski rad na Istok. Judson je otplovio iz Amerike kao predstavnik jedne denominacije koja krsti malu decu. Ali, u toku plovidbe, razmiljajui o baptisti Careyu i paljivo prouavajui ta Biblija o tom pitanju govori, doao je do zakljuka da je Carey u pravu. U skladu sa time, nakon dolaska u Calcuttu, pokrstio se zajedno sa svojom suprugom, zaronjavanjem u vodu. Tako je postao baptistiki misionar. Judson nije uspio ostati u Indiji zbog neprijateljskog stava Istonoindijske kompanije. Otiao je u Burmu gde je ostao do kraja svoga ivota, otputovavi u Ameriku svega jedanput. U Burmi je prepatio vrlo teke stvari. Bolest mu je oduzela najpre prvu suprugu i zatim drugu, a istovremeno je izgubio i nekoliko dece. On se sam godinama, hrvao s malarijom i drugim tropskim bolestima. Proveo je nekoliko meseci u zatvoru pod stravinim okolnostima. Pored svih tih nedaa radio je neumorno za napredak Evanelja u Burmi. Sakupio je osnovno znanje o jeziku i kulturi zemlje i tako olakao posao drugim misionarima. Preveo je Sveto pismo i druge duhovne knjige. Neumorno je propovedao Evanelje, iako nije postigao naroit brojani uspeh.
i

Sve je to izdrao u veri da e jednog dana doi probuenje u Burmu, te da e ga on gledati "s prozora raja". Njegov je ivot svedoanstvo za sve nas. On je primer nesebinog zalaganja i ustrajnosti za Evanelje pod najnepovoljnijim okolnostima. Nismo svi pozvani da anjemo. Mnogi od nas smo pozvani sejati seme, propovedati u nevreme, bez da vidimo znaajne rezultate. U svetu imponiraju eteoci, ljudi koji stoje na elu masovnog pokreta. "Evo" kau ljudi. "oni su uspeli". Judson je, meutim, bio pozvan da celi svoj ivot seje u suzama. etvu nije doekao. Bila mu je dovoljna vera da e gledati silna Boja dela s prozora raja. Danas je u Burmi probuenje irokih razmera. Seme je niknulo, razmnoilo se. etva je velika. Uveren sam da Adoniram Judson budno prati ta se danas tamo dogaa. Srce mu je preplavljeno radou. Sea se rei iz Pisma, koje su ga mnogo puta osokolile: "Budite vrsti, nepokolebljivi, uvek napredujte u delu Gospodnjem, svesni da va trud u Gospodu nije uzaludan!"

Peter MacKenzie

POPUT IZGUBLJENOG SINA

POPUT IZGUBLJENOG SINA

U jednom predelu grada Bostona moete proitati ove rei ugravirane na jednoj bronzanoj spomen ploi: REV. ADONIRAM JUDSON Prvi ameriki inostrani misionar 17881850 Malden mu je rodno mesto, okean mu je grob. Obraeni Burmanci i njihova Biblija su njegov spomenik. Dela su mu zabeleena na nebu. Rei jednog ponosnog oca su se obistinile: "Ti si jako bistar deko, Adonirame, i oekujem da e postati velikim ovekom." Upravo je ambicija da postigne neto veliko bila povod velike duhovne borbe koja je dovela Adonirama do potpune predanosti Bogu i njegov je plodan rad dokaz te prednosti. Adoniram Judson je proveo detinstvo u Plymouthu, gde mu je otac bio pastor crkve. On je voleo obii zajedno sa mladim bratom i sestrom taj istorijski luki grad gde su se iskrcali prvi doseljenici. Ali, jednog dana se razboleo i zamalo umro. Oporavljao se dvanaest meseci. Stalno je razmiljao o oevu proroanstvu i sanjao o njegovu ispunjenju. Ali bio je svestan da je najvea slava ovog sveta na kraju neslavna. Cesar, neustraivi junak prolosti, poginuo je od noeva ubica u rimskom forumu. Aleksandar Veliki, tek 30 godina star, osvojio je svet i
3

zaplakao zato to vie nije imao ta osvojiti. Prava se veliina nalazi u slubi Isusa Hrista. Ali borba se nastavila u srcu Adonirama. "elim da budem prvi, najbolji u onome ta radim. Kako mogu biti velik i slavan, a ipak dati tu slavu Hristu?" Adoniram jo nije dobio odgovor na to pitanje kad je, u sedamnaestoj godini, otiao u Rhode Island koled. Tamo se druio s otroumnim studentom Jacobom Eamesom. Eames je podvrgavao otroj kritici nasleeno verovanje Adonirama i doveo ga u krizu i sumnje. elei biti lojalan svom ocu, on je esto branio Bibliju i hrianska naela, ali ga je njegovo intelektualno potenje nateralo na priznanje da je Eames u pravu. "Naravno postoji izvesna vrednost u Starom pa i u Novom Zavetu", rekao je Eames, "ali je ima takoer i u Kuranu, u Talmudu i u budistikim knjigama Istoka. Sve su to pokuaji oveka da upozna vrhunsko bie koje se u stvari ne moe upoznati." Postepeno je Adoniram ostavljao svoja stara uverenja. Odnela ih je lukava Eamesova logika. Odbacio je neshvatljive biblijske prie i doktrine koje su izgledale kontradiktorne. Sada se oseao slobodnim da sledi istinu bez obzira kamo ga vodila. To ga je oslobodilo i od stare borbe izmeu ambicije i vernosti Hristu. Zar nije Hrist bio sam veliki ovek prolosti, ali ipak samo ovek. Sada je Adoniram bio slobodan da trai slavu gde god eli. Nakon tri godine u koledu diplomirao je kao najbolji student te poeo traiti slavu. Pozorite ga je najvie privlailo. Otiao je u New York i sanjao da e pisati drame koje e dirnuti srca milionima ljudi. Posle nekoliko dana uzaludnog traenja prikljuio se putujuem dramskom ansamblu. Ansambl nije bio dovoljno kvalitetan da nastupa u gradskim pozoritima pa su glumci putovali po manjim mestima. Ali
4

doljak je uskoro video da nisu samo loi glumci ve lopovi. Oni bi odseli nekoliko dana u seoskom hotelu te nou pobegli bez plaanja rauna. Nekoliko nedelja takvog lutanja bilo je dosta Adoniramu. (Gde je bio taj put do slave?) ta je on mogao postii s ovom bandom lopova? Razoaran, ostavio ih je bez objanjenja i pokuao se teiti: "Bar sam upoznao mranu stranu sveta." Putovao je dalje prema zapadu da stekne nova iskustva. Te iste noi stajao je u gostionici. "Nadam se da vam to nee remetiti san", govorio je vlasnik, dok mu je sveom osvetljavao put, "ali jedina prazna soba nalazi se pokraj sobe u kojoj umire jedan mladi." Adoniram se nasmeio. "Ne bojim se sablasti ni duhova. Oseau samo saaljenje prema tom jadniku bez obzira ko je. Ali moje saaljenje nee biti vee zato to umire blizu mene." Hrabre rei... ali kad se plamen svee ugasio, Adoniram je oseao udan nemir u dui. Zidovi su bili pretanki i stalno je uo zvukove iz susedne sobe: uzdisanje, jaukanje, korake i rei onih koji su bdeli nad umirujuim ovekom. Ali, unutranji glasovi su ga vie uznemiravali nego zvuci zvona. Adoniram si nije mogao pomoi a da stalno ne ponavlja isto pitanje "ovek je bolestan na smrt. Da li je spreman umreti?" Pokuao se samom sebi smejati. Kako moe on, kao deista, koji veruje da je Bog samo prauzrok te da venost za oveka ne postoji, biti zabrinut zbog sudbine nepoznate osobe. ta bi na to rekao Jacob Eames, koji je uvek na sve imao odgovor... Ali, pitanja su se uporno vraala kad god se uo uzvik boli iz susedne sobe. Ko je to? Je li to hrianin koji se suoava sa smru, mirom, verom u veni ivot? Umire li u mraku poput mraka u ovoj sobi? Je li to moda deista, deista koji je imao hrianske roditelje, vernu majku koja se za njega molila u suzama. Gostioniar je rekao da je to mlad ovek.
5

"Mlad kao ja," mislio je Adoniram dok je drhtao u hladnoj mranoj sobi. "Mogao sam to biti ja." Njegov se razum borio protiv same pomisli na to. Iscrpljen od unutranje borbe, zaspao je. Sutradan probudio se kasno, svetlo sunca je napunilo njegovu sobu. Zevao je i istezao se. "Glupo praznoverje" vikao je praznoj sobi "tako bi to rekao Eames". Oprao se, obrijao i obukao te siao dole. Mislei kako ne bi bilo zgodno da ne pita za mladog oveka, obratio se gostioniaru: "Gospodine, ta je bilo sa ovekom u susjednoj sobi?" Lice gostioniara se uozbiljilo: "Mrtav je, jadnik. Doktor je rekao da verojatno nee preiveti no." Potreen, Adoniram ga je pitao: "Znate li vi ko je to bio?" "Da" odgovorio je "bio je to mladi ovek sa Rhode Island koleda, divan ovek. Zvao se Jacob Eames." Adoniram Judson se nikada nije mogao setiti ta se nakon toga dogodilo. Povratile su se sve mrane misli iz protekle noi. Dve su rei zvonile u njegovim uima: mrtav, izgubljen. Dok je polako dolazio k sebi, tonuo je sve vie u oaj. Jacob Eames, njegov najbolji prijatelj, nonalantan, duhovit Eames, taj koji je imao odgovor za svaki argumenat, taj briljantni Eames je otiao. Ali gde? Prema Eamesovom vlastitom uverenju (i Adoniram je tako mislio) niko nije mogao rei kamo je otiao. Moda se njegov ivot ugasio kao plamen svee i otiao u nitavnost. Ali ta ako Biblija ima pravo, da je ateizam u zabludi? Nije mu bilo potrebno gledati u Bibliji da sazna ta je sudbina nevernih posle smrti. Potresla ga je i sama pomisao na to. "I kako to" pitao se dok je iao putem "da smo Eames i ja sluajno proveli no u istoj gostionici i da je Eames te noi tamo umro?" Razmiljanje o ovom ga je naprosto zapanjio. Moda to nije bilo "sluajno".

NOVI PRAVAC

NOVI PRAVAC

udne okolnosti koje su okruivale smrt Jacoba Eamesa dovele su u pitanje Adoniramovu veru u deizam za koju se on sa toliko pouzdanja drao. Ovaj njegov najbolji prijatelj iz studentskih dana udaljio je Adonirama od vere u osobnog Boga koji je ukljuen u ljudsku istoriju. Ali, kroz svoju smrt Eames ga je ponukao da se ponovo pozabavi hrianstvom. Nedugo nakon ovog dogaaja Adoniram se upisao na teoloki fakultet, da se suoi sa pitanjima koja su ga muila. Jo uvek nije bio spreman da prihvati hrianstvo, ali se zajedno sa uiteljima muio da upozna Bibliju na njenim originalnim jezicima te da sazna ta ona ima da kae suvremenom oveku. Vie od toga, borio se sa samim Bogom u molitvi. Sumorni novembar, lie opalo; hladni vetar zvidue kroz gole grane. Adoniram poinje oseati neto udno, kao prolee, u svojoj dui. Usudio se nadati da e doiveti novo roenje po Duhu Svetom. I dogodilo se. Evo ta je zapisao: "2. decembra 1808. A. Judson je sebe sveano posvetio Bogu." Na prvoj godini fakulteta Adoniram je nastojao srediti svoje misli i oseanja. Celi se njegov svet preokrenuo. Sada mu je jedino bilo vano initi Boju volju. A ipak... nije mogao zaboraviti svoju staru elju da u svemu ta ini bude i najbolji. Zasigurno Isus Hrist nije zasluio manje od toga on koji je dao sve da Adonirama oslobodi greha i upropatenog ivota.

Na poetku druge godine, a ona bee i poslednja godina na fakultetu, Adoniram je sluajno naiao na tampanu propoved "Zvezda na Istoku". Opisivala je slubu Christiana Friedricha Schwartza, nemakog misionara u Indiji i koliko je potrebno da ljudi u Aziji uju Evanelje. Kad je zavrio sa itanjem Adoniram je jedva video svoju sobu. Umesto toga njegova je uzbuena mata slikala divne panorame dalekog i tajanstvenog Istoka. uo je on o engleskim pionirima misije koji su otili na nepoznati Orijent: William Carey i njegovi prijatelji u Indiji i Robert Morrison u Kinu. Ali nikada jo ni jedan Amerikanac nije napustio svoju zemlju kao misionar. "To je to!" neto je vikalo iz dubine njegove due. "Biti prvi ameriki misionar!" Danima i nedeljama nije mislio o niem drugom. Ipak su ga obuzele sumnje. Ko e platiti njegov put? Ko e ga izdravati? Hoe li nemaka ili engleska organizacija prihvatiti nepoznatog Amerikanca za misionara? (Tada jo nije postojala amerika misijska organizacija). Prepreke na putu postajale su sve vee. Onda se odjednom stih zasekao u njegov um: "Idite po svem svetu i propovedajte Evanelje svakom stvorenju." "emu vie brinuti?" pitao se. "Gospod Isus Hrist mi je ve rekao ta mi je initi." Od toga trenutka Adoniram je znao svoju sudbinu. U meuvremenu je Bog pozvao desetak Adoniramovih prijatelja da pou u misiju. To ih je veoma ohrabrilo. "Kad je Bog u isto vreme, ali na razliitim mestima pokrenuo srca mnogih, sigurno e on i otvoriti put za nas da ispunimo njegovu volju." Prilika se ukazala krajem 1810. kada je Adoniram izabran da zastupi novoosnovani ameriki misijski odbor pred Londonskim misijskim drutvom. Nadali su se da e moi saraivati u slanju misionara. Odbor je obavestio Adonirama: "Brod kree iz Bostona za London na Novu godinu, tj. za nedelju dana. Moe li biti spreman?" Nevolje su nastupile tri nedelje nakon to su napustili bostonsku luku.
8

Zbog rata izmeu Francuske i Engleske njihov britanski brod zarobili su Francuzi pa je Adoniram sa drugim putnicima ostatak puta proveo kao zarobljenik na mranom i smrdljivom dnu francuskog broda putujui za Francusku. Nevreme na moru jo je pogoralo ivot zarobljenika. ak i najotporniji mornari dobiju morsku bolest ako nemaju sveeg zraka. Uskoro je cela prostorija smrdela na povraanje. Da bi nekako zaboravio na sve oko sebe, Adoniram je uzeo svoju Bibliju na hebrejskom jeziku i poeo je prevoditi na latinski. Jednog dana dok je brodski lekar rutinski proveravao zdravlje zarobljenika panju mu je privukla Adoniramova lingvistika sposobnost. Okrenuo se i postavio mu pitanje na latinskom. Uskoro su avrljali na tom starom jeziku poznatom samo uenim ljudima. Njihovo prijateljstvo poboljalo je Adoniramove uslove ivota. Vie nije morao biti sa zarobljenicima. Zemlja na koju je Adoniram stupio bila je Francuska, a ne Engleska, kako je oekivao. Morao se ponovno vratiti meu zarobljenike i marirati ulicama Bayonnea. Nadajui se da e mu to pomoi, poeo je vikati: "To je nepravda! Bunim se protiv svakog ugnjetavanja, svake tiranije a posebno protiv toga da se nevina oveka zarobi." Galamio je sve dok nije privukao panju visokog oveka li oficirskom odelu. "uti!" rekao je ovaj. Srean to ga je konano neko primetio, Adoniram je odgovorio: 'Vrlo rado, ako e me sasluati." Nakon kratkog apata doznao je da je ovaj ovek oficir amerikog broda. "Pomoi u ti, obeao mu je," ali od sada uti." Ipak, nije mogao izbei zatvor. Adonirama je prola jeza dok je sa ostalima ulazio u mranu, vlanu eliju. Jedino svetlo u toj velikoj sobi davala je mala svetiljka koja je visila na sredini plafona. Gomile slame na kamenom podu bile su jedini nametaj. Adoniram je nervozno koraao po sobi dok su se drugi iznemogli izvalili na slami. Zato sve to tako dugo traje, udio se dok je nemirno koraao. Oseao je muninu zbog plesnivog vazduha koji je udisao. Gledao je gomile slame i sanjario: kad bi bar imao stolicu, kao to je ona majina u uglu
9

pored vatre u Plymouthu. Istog trenutka otvorila su se vrata. Adoniram je hteo da vie ugledavi visokog amerikog oficira, ali se li zadnji trenutak suzdrao shvatajui da se Amerikanac namerno pretvara da ga ne vidi. Ostao je stajati kao da ga uopte ne zanima ta se dogaa. Oficir je prvo govorio francuski sa straarem a onda preveo na engleski: "Dozvoli mi da pogledam poznajem li nekoga od ovih siromaha." Njegov prostrani vojni ogrta zahvatio je Adonirama dok se istezao da dohvati svetiljku sa stropa. U tom trenutku Adoniram je shvatio strategiju bega. Nakon to se obazreo po celoj eliji, Amerikanac je zakljuio: "Ne, nema mog prijatelja." Obesio je svetiljku, ali dok je odlazio njegov je ogrta postao primetno vei. Ustvari, izgledalo je kao da je narastao za pola metra. U straarevoj ruci nalo se nekoliko novia i sve je bilo gotovo. Na ulici, u polu svetlu, oficir je zbacio ogrta i zapovedio: "Sad tri!" Bez daha su stigli na brod i tu se Adoniram sakrio. Nekoliko dana kasnije konano je bio u Londonu skoro 4 meseca nakon to je napustio Boston. Bila je to providnost da je stigao upravo ono vee kad je Londonsko misijsko drutvo imalo godinji sastanak. Ali tu je doivio razoarenje. Razgovarajui sa hrianskim voama Adoniram je shvatio ta je njegov misijski odbor u stvari traio: hteli su slati misionare. ali bez da ih oni uzdravaju. U stvari, nisu ak ni platili Adoniramov put za Englesku. Tako je Adoniram morao sve uzeti u svoje ruke. Zatraio je da Londonsko misijsko drutvo poalje njega i njegove prijatelje sa enama da svi zajedno rade na jednom mestu. Britanske voe su pristale da ih poalju u Indiju. Adoniram je 7. augusta 1811. stigao u New York. Vratio se sretnoj zarunici, prijateljima koji su jedva ekali da uju rezultate u "epavom"
10

amerikom misijskom odboru koji je samo video prepreke. Ali, ovi mladi ljudi su bili uporni. Postavili su ultimatum: "Ili ete nas odmah poslati, ili emo ii kao miionari Londonskog misijskog drutva." Sledei dan sve je bilo sreeno. Oni e biti prvi ameriki misionari. Adoniram je bio sretan. Sada je samo trebalo da se oeni, spakuje i proveri datum polaska. Pravac Indija.

11

U INDIJI

U INDIJI

Jesen je prela u zimu i 1811. godina je ustupila mesto 1812, ali ni jedan brod nije otplovio za Indiju. Budunost nije bila ruiasta. Svako je mogao videti da dolazi rat. Britanska je blokada ve zatvorila njujorku luku, a Adoniram je nemirno, nestrpljivo ekao priliku da zapone svoju misijsku slubu u Aziji. Pred kraj januara stigla je eljena vest da je brod "Harmony" dobio odobrenje od vlasti da otplovi iz Filadelfije za Kalkutu. Adoniramu je tada preostalo samo dve nedelje da se pripremi za novi ivot na drugoj strani sveta. Dok su on i Nancy obavljali zadnje pripreme, svakodnevno su stizali dobrovoljni prilozi za nove misionare. Oni su se venali tek deset dana pre polaska. Njihov je medeni mesec trajao nekoliko meseci i nije bio vreme uitka i zabave. Loe vremenske prilike, otri napad morske bolesti, vrtoglavice, gubitak apetita pa i ozbiljan kvar na trupu broda jako su oteali plovidbu. Poetkom estog meseca naili su na tropske oluje. Ali, munje, grmljavine i topli vetrovi bili su znak da se pribliava kraj plovidbe. Jedno jutro Nancyje uzviknula: "Adonirame, pogledaj, ptice!" "To su samo galebovi," odgovorio je. "Nisu galebovi ve kopnene ptice", odvratila mu je, "pogledaj leptira." Sutradan je Adoniramu zastao dah kada je gledao kako se planinski vrhovi diu nad morem. Ali, vidljivost obale Kalkute nije bila garancija da su sretno stigli, jer su jo morali prei negostoljubive vode Bengalskog zaliva, koje su skrivale podvodne stene, peana ostrva i opasne struje.

12

U sumrak je kapetan naredio da se brod usidri, ali te noi nije bilo odmora. Valovi su tukli mali brod i voda je prela preko palube te niz stepenice prodrla u kabine. Koferi su plivali u moru, putnici su skakali da osiguraju svoj prtljag. Valovi su sve jae tukli brod i tada se ula zloslutna vest: "Pukao je lanac izgubili smo sidro!" Iako niko te noi nije sklopio oi, svi su bili sretni u zoru kada je brod uplovio u ue reke Ganges. Poslepodne su ve pristali u Kalkuti. Kakvi prizori! Zelena polja rie, gajevi mango drvea, bezbroj belo okreenih zgrada i posvuda tamnoputi ljudi odeveni u komotnu belu odeu koji priaju bengalski. Dva nepoznata oveka su doli na brod i prili strancima. "Gospodine Judson, gospodine Newell i kapetane Heard, morate doi sa mnom u policijsku stanicu." "Zato?" "Britanska istonoindijska kompanija zahteva od svih stranaca da se prijave, posebno su osetljivi kad se radi o misionarima" rekao je jedan od njih. "Oekujemo svaki dan vesti o ratu sa Amerikom," dodao je drugi, "pa Amerikanci pogotovo nisu ovde poeljni." Nakon ovih tekih rei Adoniram je siao sa broda i prvi put stupio nogom na azijski kontinent. "Gde nameravate raditi kao misionar?" pitao je jedan od njihovih pratioca dok su hodali kroz zakrene ulice. "U Burmi," odgovorio je Adoniram. ovek je klimao glavom. "O tome treba dvaput razmisliti. Burma je za strance najgore mesto na svetu. Ne potuju tamo ni ivote, ni dobra. Ljudi su bespomoni u rukama korumpiranih slubenika. Mnogi ljudi pokuavaju odande pobei jer imaju okrutne kazne za najmanje prekraje." "Kao na primer?" pitao je Adoniram, mirkajui na arkom suncu. "O, ljude razapnu ili ih ive zakopaju. Katkada ljudima odrube glave, lome kosti eljeznom ipkom ili im u grlo sipaju otopljeno olovo." Adoniram je poeo sumnjati da li e mu Burma biti konani cilj. Objasnio je slubeniku u policijskoj stanici kako su nameravali prvim
13

brodom poi u Burmu. "Ali, po onome ta ujem moda e biti potrebno due ostati u Indiji." "Teko da e vam odobriti boravak u Indiji," odgovorio je slubenik. "To mora odluiti via vlast. Evo vam potvrde da ste se prijavili." Kapetan Heard ih je tada odveo u jednu veliku kuu gde su se upoznali sa legendarnim baptistikim misionarom, Williamom Careyem, koji je ve 20 godina boravio u Indiji propovedajui re, uei i prevodei Bibliju na jezike Istoka. Carey ih je srdano prihvatio, ali ih nije mogao ohrabriti to se tie Burme. "Izgledi su veoma loi, da budem iskren. Moj sin Feliks se bori tamo ve 4 godine. On je poslednji od estorice koju smo poslali mi i Londonsko misijsko drutvo." "U emu je problem?" "U svemu. Provale, pljake, pobune, tiranija korumpiranih vlasti, a nema ni traga od verske slobode." Adoniram se pokuao smekati. "Moda je bolje da jedno vreme ostanemo ovde?" Carey je podigao obrve. "Ovde? Amerikanci? Rat moe izbiti svaki as. Osim toga i mi Britanci imamo potekoe sa Istonoindijskom kompanijom jer su u biti protiv misionara. Kau da domoroci nee biti tako pokorni ako im misionari podiu znanje." Nakon deset dana nareeno im je da napuste Kalkutu istim brodom kojim su doli. Ali, Amerikanci su vrsto odluili da to nee uiniti. Napisali su molbu da ostanu malo due. Molba je odobrena pod uslovom da prue dokaze o svojoj nameri da skoro otputuju na neko drugo odredite. Ali gde? Stalno su o tome razmiljali. Tada je stiglo pismo iz Mauricijusa, jednog malog otoka u Indijskom oceanu udaljenog oko 6000 km. Odande su javili neki misionari da su naili na dobar prijem i da su vrata otvorena za misijski rad. Meutim, 17. novembra stiglo je nareenje da svi Amerikanci moraju u Englesku sa flotom engleske mornarice koja treba uskoro otploviti.
14

Njihova su se imena nalazila na popisu "putnika" objavljenom u novinama. Oni su ekali polazak u kunom pritvoru. Tada su saznali da e jedan brod, "La Belle Creole", otploviti u Mauricijus za dva dana. Poto nisu mogli dobiti odobrenje da otputuju tim brodom, sa znanjem kapetana ali na svoj rizik, prokrijumarili su se na taj brod. Njihov beg od Istonoindijske kompanije nije bio jednostavan. Slubenici su zaustavili i pretresli brod. "Postoji sumnja", rekli su kapetanu, "da imate putnike kojima je nareeno da idu u Englesku." Sluajui savet kapetana, Adoniram je pobegao u jednu gostionicu na obali reke, dok se Nancy pretvarala da je prijateljica kapetanove ene. Ali kapetanu je ovo dosadilo. Problemi s Amerikancima su ga prisilili da stalno odgaa polazak. Naredio je mornarima da iskrcaju njihove stvari. Usrdno su ga molili da ih odvede samo jo 25 km niz reku gde navodno eka brod koji plovi za Ceylon. Kapetan je ipak pristao i oni su odseli u jednoj gostioni. Tamo su nali brod za Madras, poto nisu imali slubeno odobrenje kapetan ih nije hteo primiti. Bili su oajni, i te iste veeri je stiglo odobrenje iz Kalkute da otplove brodom "La Belle Creole". Taj je brod ve bio otplovio pre tri dana, ipak malim brodiem uspeli su ga stii nakon dve noi i jednog dana napornog putovanja. Sedam nedelja kasnije (ve 1813.) doli su u Port Louis. Tamo su uli alosnu vest da je njihova koleginica, misionarka Harriet Newell, koja je nedavno porodila da je izgubila svoju malu devojicu, sama umrla u 20oj godini ivota. To je bio teak udarac, pogotovo za Nancy koja sama oekuje bebu. Ostrvo Mauricijus nije bio perspektivno mesto za misijski rad. Veina stanovnika su bili robovi i njihovi gospodari nisu bili spremni da ih misionari "bune" religioznim idejama. Gde e sada ii Adoniram i Nancy? Dospeli su u Madras, ali rat izmeu Engleza i Amerikanaca ve je bio
15

poeo. Poto nisu mogli tamo ostati, traili su brod koji e ih odvesti bilo gde. Nali su samo jedan brod i taj je iao za Rangoon u Burmi. Njihovi su ih prijatelji u Madrasu savetovali da ne idu u Burmu. "Bolje da idete u Englesku, nego u to barbarsko mesto." Ali, mladi Judson i njegova ena nisu bili plaljivci. Adoniram je u mati ve video zemlju koja ima toliko stanovnika koliko imaju Sjedinjene Amerike Drave. Sanjao je kako e biti prvi koji e tamo prevoditi Bibliju. Nancy se setila koliko puta su oboje razmiljali o Burmi. Rezervisali su mesta na starom, smrdljivom, portugalskom brodu, po imenu "Georgina".

16

POCECI RADA U BURMI

POECI RADA U BURMI

Judsonovi su se 22.juna ukrcali na brod "Georgiana", koji je otplovio za Burmu. Nancyna se trudnoa pribliavala kraju, ali njezino zdravlje nije bilo dobro. Negovateljica, koju su iznajmili da bi pomogla Nancy, sruila se na palubu guei se odmah nakon ukrcavanja na brod. Uzalud su pozvali lekara, ena je ve bila mrtva. Nancy je bila uasno rastreena i nakon nekoliko dana burne plovidbe na uzburkanom moru, beba se rodila mrtva. Nakon tri nedelje uli su u ue Iravadija kroz jedan od njegovih 14 rukavaca. Dok su plovili uzvodno irokom rekom Rangon, Adoniram je video movare, prljava ribarska naselja i tu i tamo manje barke. Uopte nije liilo na obale Kalkute, gde su Evropljani imali vie uticaja. Kad su se pribliili Rangonu, najpre je vidio bljesak zlata iznad zelene dungle. Ustanovio je da je to Pagoda Shve Dagon, budistiko svetite iji je toranj pokriven debelim oblogom istog zlata. Dok grad oko njega sastojao se od siromanih kua od drveta i bambusa, koje su se prostirale daleko na obale reke. Uske blatne ulice i smrdljivi potoci delili su kue i bilo je na reci nekoliko klimavih molova. Prvi dojmovi Rangona bacali su Judsonove u oaj. Adoniram je mogao kasnije pisati: "Ono vee je bilo najtmurnije u naem ivotu. Umesto da smo se radovali to smo nali pogansku zemlju iz koje nas niko ne proteruje, nali smo utehu razmiljajui o onom mestu gde "se zlikovci vie ne iivljavaju" i gde "iznemogli... nalaze poinka." Ono vee smo se bez rezerve predali Gospodu kao nikada pre, i nakon molitve oseali smo neto od tog mira koji je Isus ostavio svojim
17

uenicima." Sledee jutro upoznali su se sa stanovnicima Rangona. Ljudi i ene nosili su dugu kosu u puni na glavi, samo su mukarci nosili turbane a ene cvee. Probuene ui su zaepili svim i svaim, od duhana do zlata i dragocenog kamenja. Nosili su nakit oko vrata i na rukama i nogama. Svi, ak i mala deca, koja su bila inae potpuno gola. inilo se da su svi, i mali i veliki, puili cigare. Nancy, bledoliku strankinju, nosili su na improviziranoj nosiljci, jer je bila preslaba da hoda. Ona je pobudila radoznalost Burmana, ali njezin je topli smeak izazvao prijateljski osmeh gomile. Ohrabreni, proli su kroz carinu, gde je sve otvoreno i dobro pregledano. Deseti dio svega to su imali pripadao je kralju. Odande su otili u kuu gde je bila smetena misija Felixa Careya. Tamo su ostali dok se Nancy nije oporavila. Njihov prvi posao je bio da ue jezik, a nije postojao ni renik ni gramatika. Posao je bio teak, no radili su na tome 12 sati na dan i malo po malo su savladali jezik. Oseajui potrebu za vie kontakta sa narodom, odselili su se u jednu malu kuu od bambusa. Nedelju dana kasnije jedna je banda lopova opljakala jednu kuu u susedstvu misijske kue. Uhapeno je sedam osoba. Vlasti su ih obesili za ruke i noge i prerezali ih noem po telu. Samo nekoliko meseci kasnije Adoniram i Nancy su bili prisiljeni da se vrate u misijsku kuu zato to je njihova kua izgorela u velikom poaru. Sada su bili sami u kui jer je Felix Carey odluio da odustane. Na povratku u Indiju doivio je brodolom u kojemu se utopila itava njegova porodica. Sva je odgovornost za irenje Evanelja u Indiji poivala na Adoniramu i Nancy. Koristili su svaku priliku i malo znanje jezika da svedoe ljudima o Isusu Hristu. Ali niko se nije interesirao. "Jako smo tvrdoglavi", rekli su
18

im Burmani. Nakon razgovora sa novim uiteljem burmanskog jezika javila se nada. Po prvi put je uspeo impresionirati jednog Burmanca objanjavanjem sadraja svoga verovanja. Povrh toga, uitelj je izdao tajnu da je kod njih ve nekoliko postalo hrianima. Jedan od njih je bio njegov stric iz dmgog kolena, plemi iz Ave, koji je ostao vrst u veri ak i u muenju. U meuvremenu rodilo im se druge dete koje su nazvali Roger. Sad se razbolio Adoniram i Roger. Adoniram je imao uasne glavobolje i strano mu se vrtelo u glavi. Na poetku mali Roger nije bio ozbiljno bolestan, ali se njegovo stanje pogoravalo i ubrzo je umro. Zbog tamonje klime morali su ga sahraniti istog dana. Deset dana kasnije dola je kod njih u posetu ena namesnika kralja, sa kojom se Nancy pre sprijateljila, i pitala: "Zato niste javili da doem i ja na sahranu?" Ubrzo nakon toga poslala je slona koji ih je poneo na jedan divan izlet. Adoniram je poeo jahati i tako se dovoljno oslobodio svojih glavobolja da je uspeo zavriti gramatiku i napisati jedan traktat na burmanskom jeziku. Nancy je imala kolu od 30 uenika a uz to je prisvojila i jednu evropsku devojicu koja je ostala bez roditelja. Povrh toga napisala je mali katekizam, u kojem je u obliku pitanja i odgovora izloila osnovne istine hrianstva. Ubrzo su Judsonovi dobili pomo, tampara George Hough, koji je stigao sa svojom porodicom da tampa te materijale. Burmani su jako cenili sve religiozne knjige i Adoniram je eleo to pre tampati svoj prevod Evanelja po Mateju i podeliti ga narodu. Razmiljajui kako pospeiti misiju Adoniram je otputovao brodom u drugi kraj Burme. uo je da su se tamo neki domorodci obratili. "Kad bi bilo nekoliko njih ovde", rekao je "to bi opovrgnulo shvatanje da je hrianstvo samo za belog oveka".
19

Plovidba je bila teka i Adoniram se veoma razbolio. Kada mu je kapetan saopio da moraju napustiti nasukani brod, traio je samo da mu nau mesto da umre. Ali neki su ga britanski vojnici negovali sve dok se nije oporavio. Tada je unajmio ljude da ga nose na nosiljkama 500 km do Madrasa, gde je oajavao kad su mu rekli da u protekloj godini ni jedan brod nije otplovio za Rangon. Ipak je krenuo kui nakon nekoliko nedelja. Dok je bio odsutan, George Hough je otputovao sa porodicom bojei se rata. Kolera je harala l Rangonu i prijateljski namesnik je otiao pa je na njegovo mesto doao drugi. Kada je Adoniram napokon stigao, doekala ga je samo Nancy. Tada je Adoniram poeo izgradnju "zajata". To je poluotvorena sala napravljena od bambusa, gde se ljudi skupljaju da se sklone od kie ili vruine i da sluaju puke verske uitelje. Na prvoj slubi u "zajatu" bilo je 15 odraslih i bezbroj gole dece, koja su trala tamoamo dok je je Adoniram pokuao drati njihovu panju. Ipak, broj sluatelja je stalno rastao. Adoniram je razgovarao sa mukarcima a ene je uputio u drugu sobu, gde im je Nancy svedoila. Nakon samo deset dana tog novog rada, Adoniram je zapisao u svoj dnevnik: "5. maj 1819. Maung Nau je razgovarao sa mnom nekoliko sati. Zaista mislim da je milost Boja doprla do njegovog srca. Kaje se zbog greha i izraava veru u Spasitelja. Neka je slava i hvala Njegovom imenu." Svakog dana dolazili su novi ljudi iz svih drutvenih stalea. Adoniram je svedoio siromanom ribaru i vodio filozofske rasprave sa jednim poznatim uiteljem u Rangonu. Onda odjednom se broj posjetilaca naglo smanjio. Novi kralj, koji je doao na vlast nakon to je ubio svog strica i brata, 1400 plemia, i 14.000 graana, bio je privreniji budizmu i njegov se namesnik neprijateljski odnosio prema hrianstvu. Dva obraenika su se morala krstiti pod okriljem noi. Svakoga je dana bivalo sve opasnije biti hrianin.

20

NA KRALJEVSKOM DVORU

NA KRALJEVSKOM DVORU

Iz dana u dan bivalo je sve opasnije biti hrianin. Adoniram je sve vie razmiljao o jednom vrlo opasnom koraku. Odluio je da ide na dvor kralja Bagyidawa da trai kraljevo odobrenje za svoj misijski rad pa makar izgubio ivot. Krajem 1819. krenuo je sa svojim saradnikom Jamesom Colmanom i nakon opasne plovidbe, kada su ih napali gusari, sretno su stigli u Awu. Tamo su posetili svog starog prijatelja, kraljevskog nametenika iz Ranguna. Doneli su mu lepe poklone a on je, zauzvrat, priredio sastanak sa "Gospodarem ivota i smrti". Sledeeg dana doao je po njih jedan dvorjanin i sa njime su 6 kilometara po jakoj vruini peaili do palate. Ostavljajui svoje darove na vratima palae poli su unutra i zajedno sa drugima ekali kralja. Tamo im je Maung Zah, kraljev savetnik, poklonio posebnu panju. "Mi smo uitelji religije," rekli su mu, "i traimo odobrenje da slobodno radimo". Kada su najavili kralja, svi prisutni su pali licem do zemlje osim dvojice misionara koji su kleknuli i sklopili ruke. Prema njima se kooperio i dolazio nizak ali markantan ovek sav obuen u skerletu. U ruci nije drao ezlo nego veliki ma u zlatnim koricama. Zastao je i zagledao se li misionare. "Ko su ovi?" pitao je. Adoniram je odgovorio: "Uitelji smo, kralju veliki". "Zar govorite burmanski?" pitao je i njegovo se gordo lice malo omekalo. "Vi ste svetenici o kojima sam sino uo. Kada ste stigli?" "Sino, vae velianstvo." "Zato ste tako obueni?" Pitanje je bilo umesno jer misionari su dali saiti posebne haljine za ovu priliku. "To su haljine koje pristaju verskim uiteljima", objasnio je Adoniram, "ali nisu ute, ve bele da bismo se razlikovali od budista."

21

inilo im se da je kralj zadovoljan. Seo je na malo prestolje i sasluao njihovu molbu koju je itao njegov savetnik. Tada je bez rei pruio ruku i Maung Zah je etvoronoke puzao prema njemu da mu izrui molbu. Bagyidawa ju je tiho proitao i vratio a zatim poeo itati Adoniramov traktat. "Boe, smiluj se Burmi" molio se Adoniram u sebi. Kralj je proitao samo dve reenice te bacio traktat na pod. Dvorjanin je uskoio i pruio mu prekrasnu englesku Bibliju koju su misionari doneli kao poklon. Kralj ju je otvorio i malo prelistao. Tada je Maung Zah tumaio kraljevu odluku. "to se tie molbe, njegovo velianstvo ne daje nikakvo nareenje. to se tie vae svete knjige, kralj je ne treba. Uzmite je sa sobom." Tako se zavrio razgovor s kraljem. Adoniram je i dalje bio uporan. Pokuao je uticati na kralja preko nekih uticajnih ljudi. Sve bez uspeha. Jedan mu je Englez, koji je 40 godina iveo u Biirmi, dao mogue objanjenje za neuspeh. "Bio sam prisutan kada su muili onog plemia koji je postao hrianin. Njegov ga je vlastiti neak prijavio policiji. Ja sam gledao kada su ga tukli eljeznom ipkom od prsa sve do prsti na nogama, a on je sa svakim udarcem vikao: 'Hrist, Hrist' Ja sam podmitio krvnike da ga ne udaraju svom snagom. Na kraju su ga pustili iz zatvora a njegovi prijatelji su ga odveli iz zemlje. Ipak, neak mu je sada glavni savetnik kralja!" Kada su se vratili u Rangun, Adonirain je pozvao sva tri vernika molei se u svom srcu da bar jedan ostane postojan dok im je iskreno objanjavao sve ta se dogodilo. Oni se nisu pokolebali, samo su molili Adonirama da ih ne ostavi same. "Jo imamo prijatelja koji se interesiraju za hrianstvo. Ostani s nama dok nas ne bude barem deset. Onda se moe izabrati jedna osoba koja e krstiti i uiti druge." Adoniram se pitao nemaju li ovi jednostavni hriani vie vere od njega. Ipak, bilo je potrebno sagledati stvarnost. Adoniram nije smeo
22

ponovo otvoriti "zajat", gde je otvoreno propovedao. Colmanovi su otili u Chittagong, gde su priredili sklonite za Judsonove u sluaju potrebe. Judson je sagradio malu kapelu li svojoj kui li Rangunu i tamo su dolazili zainteresirani ljudi. Istovremeno je na burmanski prevodio poslanicu Efescima. Rad je napredovao. Ali nije bilo lako. Nancy je bila jako bolesna i Adoniram ju je odveo li Kalkutu na leenje. Pre polaska pak, krstio je deset obraenika. Jedan od njih je bio uitelj Maung Shwaygnong. Obratila se i prva ena. Kada su se vratili iz Kalkute, naili su na topli doek brae i uli dobru vest da se vratio stari kraljevski nametenik koji im je bio naklonjen te da je on ve zatitio Maung Shwaygnonga kada je bio napadnut zbog vere. Nova godina je donela mir i napredak. Adoniram je ponovo otvorio "zajat" i dalje prevodio Bibliju. tampao je Jovanovo evanelje, poslanice i Dela apostolska. Mala crkva je rasla jer su hriani bili aktivni u svedoenju. Jedna je sestra u svojoj kui otvorila kolu da deca ne moraju ii u budistiku kolu. Maung Ing, obraeni ribar delio je traktate u svom selu. Drugi brat je radio kao evanelist. Bilo je i potekoa. Adoniram je bio vie puta bolestan i jedanput je preboleo koleru. Nancy je esto bila bolesna, ak i u ivotnoj opasnosti, i Adoniram je bio prisiljen da je poalje u Ameriku na dve godine. Ta mu je odluka teko pala kao da se odluuje na teku operaciju. "Odluio sam amputirati svoju desnu nogu i iskopati svoje desno oko. Lekari kau da je jedini nain da se spasi celo telo. aljem vam svoju suprugu i molim vas da je prvom prilikom otpremite u Ameriku. ini mi se da potpisujem vlastitu smrtnu presudu. Nadam se, da e te dve godine valjda brzo proi."

23

Tako je pisao Adoniram kolegi u Kalkuti kada se oprostio sa svojom voljenom Nancy.

24

POZVAN OD KRALJA

POZVAN OD KRALJA

Nancyna odsutnost je u stvari trajala vie od dve godine a Adoniramu se to inilo jo mnogo due. Jedno vreme je bio zauzet poslovima u "zajatu" ali ga je konano zbog mnogih pretnji morao zatvoriti, jer ga ni kraljev namesnik nije vie mogao tititi. Nastavio je prevoditi Bibliju. Zavrio je Marka i Luku i preradio Mateja. Prijatelji su doli da mu pomognu u njegovoj usamljenosti. Jedan od njih je bio Johnathan Price, hirurg i propovednik, koji je bio naroito vet u skidanju onih mrena. Uskoro je njegova slava doprla sve do kralja, koji ga je pozvao na dvor. Ali ko e mu prevoditi. Adoniram je sa uzdahom zatvorio svoje knjige i nakon krtenja osamnaestog lana crkve, krenuli su na put u Avu. im su stigli u Avu kralj Bagydaw ih je pozvao k sebi. Zanimao se samo za slavnog lekara, a skromnog prevodioca nije primeivao. Tek nakon nekoliko dana pitao je: "A ti u crnome, jesi li i ti lekar?" "Nisam lekar, ve uitelj religije," odgovorio je Judson. Drugo pitanje ga je jako uzdrmalo. "Jeli iko drugi prihvatio tvoju religiju?" Adoniramov je mozak brzo radio. "Ne ovde, vae velianstvo." "Ima li ih u Rangunu?" "Ima ih nekoliko." "Jesu li stranci?" Judson je malo oklevao. Smem li govoriti istinu? A sme li lagati? "Neki su stranci, neki domai," rekao je na kraju. Nastala je nezgodna tiina. Tada je mali vladar poeo govoriti o manje opasnim stvarima. Adoniram je hvalio Boga. Kraljevske su ui ule, ali kraljevski glas nije zabranio. To je bio prvi od nekoliko uspeha u toku dugog boravka u Avi. Ponovno je razgovarao sa Maungom Zahom, kraljevim savetnikom, i jo nekoliko visokih funkcionera. Sprijateljio se ak i sa lanovima
25

kraljevske porodice, naroito sa kraljevim polubratom. Taj je princ bio bogalj, ali je njegov neobino bistar um nadoknadio te fizike nedostatke. Stanje u Avi ga je ohrabrilo. Judson je ak propovedao na dvoru u prisutnosti kralja. Ohrabren, kupio je gradilite u Avi i podigao tamo jednu baraku kao bazu za misiju. Zatim se vratio u Rangun. Ali tamo su nastale nevolje. Jo pre njegova odlaska u Avu bilo je tamo 18 hriana, sada ih je ostalo samo nekoliko, ta se dogodilo? Novi kraljevski namesnik nije im bio sklon. Nametnuo je hrianima dodatne poreze i isterao sve koji su boravili u misijskoj kui. Zatim je dozvolio da stanovnici porue kue nekih hriana. Poput progonjenih vernica u Jeruzalemu, "oni sad to su bili raspreni prolazili su iz jednog kraja u drugi propovedajui Evanelje." Jo dve nevolje su ekale Adonirama u Rangunu. Prvo, uo je da je povratak njegove supruge odloen za nekoliko meseci. Drugo, vratio se njegov stari neprijatelj groznica, koja ga je redovito napadala svaki drugi dan. Pored svega toga on se prihvatio posla i do sredine 1823. zavrio je prevod celog Novog zaveta. Zatim je pripremio saetak Starog zaveta u 12 delova. Dok je radio, njegove su misli esto odlutale do Nancy. Brodovi koji su nosili potu iz Amerike stizali su veoma retko. Skoro godinu dana nije dobio pisma od nje. U decembru je konano jedan ameriki brod uplovio u Rangun i na njemu nije bilo samo pismo, ve Nancy sama. Nakon radosnog susreta Nancy je predstavila Adoniramu nove misionare koji su plovili s njom. "Hvala to ste mi doveli najlepe pismo moga ivota" rekao im je Adoniram. Kada su poeli iskrcavati njene stvari, Adoniram ih je prekinuo. "Idemo renim brodom u Avu", rekao je. "Idemo odmah tamo?" pitala je Nancy. "Da. Dr Price kae da kralj stalno pita za mene, a kraljica eli
26

tebe videti da bi doznala kako se oblae strankinje." Vreme u toku plovidbe je bilo neobino lepo. esto su izlazili u etnju i tako presecali duge rene krivine. Svuda su izazvali znatielju stanovnika, jer mnogi seljaci nikad nisu videli belu strankinju. Adoniram je koristio svaku priliku da im kae radosnu vest o Isusu. Jednom je dao traktat seoskom uitelju i on ga je naglas proitao pred celim skupom. Onda je rekao: "Ovo vredi prepisati. Mogu li ga zadrati dok ne prepiem?" Adoniram mu je poklonio traktat pod uslovom da ga ita naglas svim svojim susedima. "Izgledi su bolji nego ikada pre", rekao je kasnije Nancy. "Da," odgovorila je, "vidi kako to pomae kad si pozvan od kralja". "Nancy, ti si zaboravila ta to znai na burmanskom biti pozvan od kralja. To kau kad hapse kriminalce!" Dobro su se nasmejali a zatim mu je Nancy rekla veoma ozbiljnu novost: "Svi u Kalkuti kau da se sprema rat izmeu Britanije i Burme. Nagovarali su nas da uopte ne doemo ovamo." Glasine su se pokazale istinite. Stotinu milja od Ave videli su ogroman logor od 30.000 vojnika smeten kod jednog stratekog planinskog prolaza. Malo blie Avi videli su veliku flotu ratnih amaca. U Avi im je Price rekao da se stanje promenilo. "Zbog opasnosti od rata u dvoru sumnjaju u sve strance. Njegovo velianstvo ni mene vie ne poziva." Price je bio u pravu. Adonirama je kralj dva puta primio. ali je to bilo veoma hladno. Nekoliko dana kasnije ulo se da ni jedan stranac ne sme u dvor izuzev jednog panca koji je dugo sluio kralju. Judsonovi su se trudili koliko su mogli da objasne svoje ciljeve i dokau da sa ratom nemaju veze jer samo ele propovedati Evanelje. Adoniram je propovedao svakodnevno na burmanskom, a nedeljom i na engleskom. Nancy je uvala dve devojice koje su ostale bez roditelja i poduavala je drugu decu.

27

Sprijateljili su se s jednim mladim engleskim trgovcem koji se zvao Henry Gouger. "Treba da ode odavde dok jo moe, Judsone. Valjda ne eli biti muenik?" rekao je Adoniramu. "Nisam primetio da se tebi odavde uri" odvratio je Judson. Obojica su znali da Gouger jo pokuava nai nain da svoje ogromne zarade iznese iz zemlje. Neto je novaca dao Judsonu a za uzvrat je dobio ekove za banke u Kalkuti. Jedne majske nedelje samo su tri misionara i Henry Gouger prisustvovali bogosluenju kod Pricea. Tek to su zavrili, jedan je Burman doneo vest da je Rangun pao u ruke Engleza. Ta je vest izazvala mnoge vojne aktivnosti u Avi. Ratni brodovi su prolazili kraj Judsonove kue svaki dan. Na njihovim palubama su plesali vojnici uvereni da e brzo pobediti Engleze. Tada su Judsonovi esto uli glasine o pijunai. "Kako bi inae mogli Britanci tako lako zauzeti Rangun?" pitali su mnogi. Judson i Price su bili pozvani na sasluanje kao i Gouger i drugi stranci. "Mi smo Amerikanci a ne Englezi" ponavljao je Adoniram. "aljemo pisma samo u Ameriku a ne u Englesku." "Ipak govorite engleski" odgovorili su predstavnici vlasti. Nije tada bilo poznato Adoniramu da je policija nala njegovo ime u knjigovodstvu Gougera. U etvrtak 8. juna 1824. upravo kada su Judsonovi seli za stol da jedu dola je u kuu grupa funkcionera. Njihov je voa drao crnu knjigu. "Gde je uitelj Judatan?" pitao je. "Evo me," rekao je Adoniram. Tada je uo zloslutne rei: "Poziva te kralj."

28

ZATVOR SMRTI

ZATVOR SMRTI

"Poziva te kralj". Te su rei u Burmi imale samo jedno znaenje: "Ti si uhapen!" im su rei bile izgovorene, policajac je bacio Adonirama na pod, kleknuo na njega i vezao mu ruke iza lea. "Nemojte" vikala je Nancy, "dat u vam novac!" Ignoriui njezine ispruene ruke pune srebra, vodili su Adonirama do sudnice. Adoniram je pokuavao zaboraviti bol koju mu je nanosio konopac na rukama sluajui slubeni proglas. Nakon to je proglas proitan, Adoniram je odveden u dvorite ograeno visokom ogradom. Tu se nalazila dugaka, niska zgrada bez prozora i sa slamnatim krovom. Odmah je prepoznao tu zgradu. Bio je to zloglasni "Zatvor smrti", iz kojeg niko nije izaao iv, bez linog kraljevog pomilovanja. Glavni je uvar, kao i njegovi pomonici, bili su osueni zloinaci. Re "UBICA" je bila tetovirana na njegovim mravim grudima. Njegov odbojan osmeh otkrivao je samo crne krnje zube. "O, evo jo jednog doljaka naoj sretnoj porodici! Mora me zvati "ocem", sine moj!" Usred dvorita Adoniram je bio baen na zemlju i njegove su noge stavljene na veliki kamen. "Otac" mu je, uz zlobni smeak, stavio lance na noge, i to tako kratke da je pao kada je pokuao hodati. Adoniram je uvare prozvao "pegavcima" jer im je lice bilo tetovirano sitnim krugovima. Dvojica pegavaca su ga vukla stepenicama u tu dugaku, nisku zgradu. Pomaknuvi jednu dasku, otvorili su ulaz elije. Pre nego to su se njegove oi privikle na mrak, njegov je nos ve puno rekao. ak dvanaest godina u Aziji nije ga pripremilo za takav smrad. inilo se kao da su se sva smetita sveta sabrala na ovom mestu. Njegove su se oi polako navikavale na mrak i on je prepoznao svog engleskog prijatelja, Henry Gougera. "teta to ne pui,
29

Judson," dobacio mu je Gouger. "Lule nam pomau da se oslobodimo tog smrada." Zatvorenici su posvuda leali na golom podu. Neki su imali lance na nogama kao i on, a drugi su bili ukljeteni u drvenim spravama. Veina je, kao odeu, nosila samo krpu vezanu oko pojasa, jer je vladala strahovita vruina. U prostoriji je bilo ak i ena. Uveer su "otac" i dva pegavca skinuli jedan dugaak tap koji je preko dana visio na plafonu i provukli ga kroz lance kojima su bile okovane noge zatvorenika stranaca. Tada su ga ponovo podigli. Adoniram je oseao kako se njegove noge diu. tap se dizao sve vie i vie, sve dok im je samo glava doticala pod. "Spavajte dobro, deco moja!" rekao je "otac" ostavljajui ih. Naravno, Adoniram nije spavao. Njegove su noge zaspale, ali telo ga je uasno bolelo. Grozio se, osim toga, na samu pomisao o prljavtini u kojoj je leala njegova glava. Konano je svanulo i uvari su pustili zatvorenike van. Kad je na njega doao red, Adoniram je skliznuo kroz improvizirana vrata kako bi iskoristio jedinu priliku u toku dana da obavi nudu. Tada je shvatio odakle uasan smrad u zatvoru. Mnogi su bili preslabi da izlaze. Adoniram se brinuo zbog Nancy, ali, kad je Maung Ing doneo hranu, uo je da je Nancy jo uvek iva i slobodna te da se o njemu mnogo brine. Vie nije mogao saznati jer su pegavci prekinuli razgovor. uvari su uskoro odveli Gougera i Adoniram je uo vriske odraslog oveka. Bilo mu je lake kad se mladi Englez vratio bez povrede. "To je bio drugi" objasnio je. "Muili su ga strahovito. Oekivao sam da e mu kosti popucati."

30

U toku dana zatvorenici su mogli razgovarati meusobno, ali u tri sata posle podne nastala je tiina. Tada su dva "pegavca", bez objanjenja, odvela jednog Burmana. Ipak, svi su zatvorenici znali da je otiao na pogubilite, jer su se svakog dana u tri izvravale smrtne kazne. I Adonirama su vodili na sasluanje. Bio je zahvalan to nisu primenili metode muenja na njemu, kao na ostalima. Vezali bi im ruke iza lea i dizali ih postepeno sve dok ne bi priznali ono ta su traili. Posle podne su Adonirama ponovo pozvali. Puzio je do vrata da ne bi hodao u lancima kada nije bilo neophodno. Kada ga je Nancy spazila kako puzi, pokrila je svoje lice rukama. Zgrozila se nad njegovim izgledom. "Kako si dospela ovamo?" pitao je Adoniram. "Podmitila sam gradonaelnika," objasnila je. To je bilo sve ta su mogli rei. "Pegavci" su prezreli njenu dozvolu i isterali je iz dvorita. Kasnije je ipak uspela slati Adoniramu istu odeu i sveu hranu. Svaki put kada je dola hrana, Adoniram bi uo i vesti. Nancy bi vie puta poslala pismo dok njezin poslanik nije bio uhvaen i zatvoren. Nakon toga su koristili razne trikove. Najee su papir sakrivali u ajnik koji je svakodnevno kruio meu njima. Iako je kraljevski blagajnik zaplenio mnoge Judsonove stvari, Nancy je uspela sauvati dragocen rukopis Novog zaveta, sakrivi ga u stari jastuk na koji se niko nije obazirao. Meseci su prolazili i Nancyni neumorni pokuaji na vladine slubenike su, od vremena do vremena, osigurali bolje uslove stranim zatvorenicima. Ali, onda bi opet doprla vest o jo jednoj pobedi Engleza i uvari bi se tada osveivali nad strancima. Vreme je prolazilo. Zarobljeni vojnici bi donosili vesti o ratu. U zatvor je doao i dr Price, koji je obavljao manje kirurke, zahvate depnim noem. Adoniram i Gouger su improvizirali ahovske figure i plou. Ali,
31

bilo je dana kad nisu mogli misliti na ah, uvi krikove muenih ljudi. Ponekom bi slomili i kimu. Bio je tu i neki rob, to se bio zaljubio u enu iz kraljevskog harema. Sada je u zatvoru visio obeen za ruke, dok su mu na noge obesili teke lance. Polako je umirao od gladi. Da bi mu skratili muke, jedan ga je zatvorenik ubio, udarivi ga palicom po slepoonici. Krajem godine Nancy je prestala dolaziti, jer je rodila bebu. Nakon tri nedelje dovela ju je Adoniramu, koji je proslavio taj radostan trenutak napisavi pesmu od 24 stiha. Jednog dana straari su strane zatvorenike okovali sa jo tri nova lanca i bacili ih u najdublju tamnicu. Zatvorom se proirila vest da e svi biti pogubljeni u roku od tri sata, ali ovaj put u tri ujutro. Adoniram je uo kako u dvoritu "pegavci" bruse svoje noeve. U nonim satima, Adoniram je razmiljao. Bilo mu je skoro drago da je konano doao kraj. "Zavrie ove muke i muke rastanka sa Nancy. Sutra e sve biti gotovo." Adoniram je doekao jutro u molitvi. Svanulo je i jo uvek je bio iv. Kasnije je saznao da je, njihovo premjetenje u najdublju tamnicu, bio in milosti. Gradonaelnik je tri puta dobio nalog da ih pogubi, ali, ne elei to uiniti, premestio ih je u najdublju tamnicu da ih krvoloni prinevi ne pronau. Tada se Adoniramu poelo initi da je u tamnici sve via temperatura, dok nije shvatio da ima groznicu. Kada je to Nancy ula, ona je i dalje gradonaelnika saletala molbama i on je uspeo premestiti Adonirama u neku upu u dvoritu zatvora. Naredio je strai da putaju Nancy k njemu, te je ona stalno dolazila sa hranom i ljekovima. Njegova groznica nije prestala, ali Adoniram je, barem, preiveo. Jednog jutra u maju, kada ga je Nancy pokuavala nagovoriti da
32

pojede svoj doruak, jedan ju je poslanik pozvao u vilu gradonaelnika, koja se nalazila preko puta. Kad je otila. "pegavci" su odvukli Adonirama u dvorite i skinuli mu lance. Zatim su ga vezali konopcima te zajedno sa drugim stranim zatvorenicima vodili ulicom Ave. Adoniram nije bio prvi hrianin koga su vezanog vodili ulicama.

33

POLJE POBEDE

POLJE POBEDE

Adonirama su noge strahovito bolele dok je teturao po uarenoj zemlji, ali su ga "pegavci" nemilosrdno gonili. Nakon pola milje hodanja, dok su prelazili jedan most Adoniram je, pod uticajem groznice, razmiljao o samoubistvu. Jedan skok u ponor bi znaio kraj njegovim mukama. Ali, vezan je bio za drugoga. Nastavili su dalje. Adoniram je bio na izmaku snage kada je dotrao Gougerov sluga. Skinuo je svoj turban, rastrgao ga na etiri dela i njime zavio ranjene noge svoga gospodara i Adonirama. Da bi to uinio, morao je trati pognut pored njih, jer "pegavci" ni za jedan trenutak nisu hteli zaustaviti mar smrti. "Kamo nas vodite?", pitao je Gouger. "Na Polje Pobede koje se nalazi u jednom selu, Oungpenla. Negde smo na pola puta", odgovorio je "pegavac". Od svih zatvorenika jedino je mladi Gouger mogao hodati pa su uvari zatvorenike za ostatak puta ukrcali na zaprena kola. Tako je Adoniram na Polje Pobede stigao iv umesto mrtav. Polje Pobede se nalazilo u naputenom riinom polju oko 400 metara izvan sela. Na njemu se nalazila jedna drvena zgrada u raspadanju. Krov je propao i vrata nije bilo. Od ograde je ostalo samo nekoliko stupova. Jedina stvar koja je izgledala nova bila je velika koliina svee cepanih drva, gusto sloena ispod podignutog poda. Tada su se Adoniram i ostali setili glasine koja je kruila u zatvoru smrti da e svi biti spaljeni na lomai.
34

U sumraku je Adoniram prepoznao zvuk tokova. Jo uvek skoro izbezumljen od bolova istezao je vrat gledajui kako stiu zaprena kola krcata ljudima. Postepeno se njegov pogled izotrio tako da je vidio Nancy, bebu Mariju, svoje dve prisvojene burmanske devojke i Kuila, bengalskog kuvara. Imao je dovoljno snage da kae nekoliko rei pozdrava pre no to je pao u nesvest. uvari su ga probudili kada je dolo vreme da otpuzi u zatvor, koji su oni brzo popravili. Svima je bilo lake kad su saznali da su cepanice sloene samo zato da zatvore rupe u podu kako zatvorenici ne bi kroz njih pobegli. Kada su se jednom navikli na nove rutine, zatvorski ivot je bio neuporedivo laki na "Polju Pobede". Adoniram je nosio samo jedan par lanaca. Imao je vodu za umivanje i svakog se dana mogao etati po zatvorskom dvoritu. Jedne noi je Adoniram uo rikanje lavice. Kada je svanulo, videli su je kraj zatvora u kavezu. Niko nije znao zato je tamo dola, ak ni uvari. Adoniram se pitao da li ih je kraljev general, koji je inae mrzio strance, nameravao dati kao hranu gladnoj ivotinji. Jedna stvar je bila jasna; lavica je bila strahovito gladna i niko je nije smeo hraniti. Njezino je zavijanje budilo zatvorenike nou. Nakon dve nedelje jedan joj je uvar stavio zalutalog psa u kavez, ali je bila preslaba da ga zakolje. Kada je lavica uginula, Adoniram je poeo primjeivati da je kavez dobro graen, zraan, i barem tako ist, kao zatvor, te iznad svega mnogo privatniji. Traio je dozvolu da se u nj useli i dobio je. Od tada su ga svako vee zakljuavali u kavezu, umesto da noi zajedno sa drugima. U meuvremenu je Nancy nala malu sobicu za svoju porodicu. Na sve naine je pokuavala nai dodatnu hranu za zatvorenike. Njezina se energija troila najvie u borbi protiv epidemije velikih boginja, koja je napadala decu jedno za drugim. Tada se i Nancy razbolela.

35

Ovako bolesna nije mogla negovati svoju bebu niti traiti nekoga drugoga. Podmitila je glavnog uvara da svaki dan pusti Adonirama napolje iz zatvora. On bi naravno, pod pratnjom uvara okovan u lance hodao po selu nosei svoju bledu uplakanu kerkicu i od svake burmanske dojilje traio mleko. Na taj nain je sauvan njezin mali ivot. Uasne glasine su opet kruile zatvorom. Gouger je saznao da je "Polje Pobede" rodno selo vojnog komandanta koji je prezirao sve narode osim Burmana. Prialo se da dolazi krajem maja da slavi poetak pohoda protiv Britanije. Jedan dio slavlja e biti ukop ivih, stranih zatvorenika na Polju Pobede. Ali 28. maja je doao Gougerov pekar iz Ave donosei dobre vesti: "General je mrtav! Odvuen je na pogubilite i tamo izgaen!"Tako je zavrila jo jedna pretnja njihovim ivotima. Ve u studenom je Burma shvatila da gubi rat. Pronela se vest da trae Adonirama da prevodi mirovni ugovor. Judsonovi su se ukrcali u kola i otputovali za Avu. U Avi Adoniram je bio odvojen od svoje porodice da prevodi poruke Britanaca. Nakon dugog putovanja u glavi mu se vrtelo od groznice. Burmani su napokon shvatili da je prebolestan da radi pa su ga ostavili u upi od banbusa na obali reke. Nakon dva dana buncanja njegova je groznica prola. Tada je bez uspeha pokuavao uveriti sumnjiave Burmane da se mogu osloniti na britanska obeanja. Iznenada je dolo nareenje da zatvorenika poalju nazad od kuda je doao, na Polje Pobede! No pre nego to je nareenje izvreno, Maung Ing, veran brat iz Ave, naao je Adonirama i donio mu rei ohrabrenja. Nancy je traila njegovo osloboenje preko njihovog starog prijatelja, guvernera Severnih Vrata. "Kako je gospoa Judson"? pitao je Adoniram.

36

"Ona, ona, kako sam rekao, namerava podneti molbu, a mala Marija je jako dobro." Kasnije je Adoniram postepeno shvatio da je bilo neto udno u njegovoj izjavi. Na svako pitanje o Nancy je dobio odgovor o detetu ili o molbi. ak se poeo pitati nije li moda umrla nakon tog poslednjeg pokuaja da mu pomogne. Njegovo je osloboenje dolo poslednjeg dana 1825. godine, zahvaljujui guverneru Severnih Vrata. Adoniram je pourio kui. Ali kad je otvorio vrata, ugledao je debelu polugolu Burmanku koja je kraj vatre drala mravo prljavo dete. Ko su oni? Zakoraivi u susednu sobu spazio je nepominu figuru kako kao krpa lei na krevetu. Odea prljava, glava pokrivena zamazanom kapom. Tada mu se otvorie oi: To je bila Nancy. Malo po malo, dok joj se vraala snaga, ispriala mu je sve. Nedugo nakon njegova odlaska razbolela se od meningitisa. Sreom je ta debela Burmanka istog dana sama dola nudei se da bude Marijina dadilja. Nancy je zamalo umrla pre osloboenja dr Pricea. Kada je on doao, poeo ju je leiti. Terapija je zahtevala da se obrije njena prekrasna kosa. Bila je jo uvek preslaba da stoji na nogama kada su se selili u kuu guvernera Severnih Vrata. Ovaj dobroudan slubenik predao je sebe kao garant da Judson nee pobei. Nakon est nedelja kapitulirao je "Gospodar ivota i Smrti, kralj Bagydaw. Britanci su obeali da nee napasti Avu ako im Burmanci daju junu obalu, pokrajinu Arakan i plate velike novane kazne. Jo jedan uslov je bio oslobaanje svih stranih zatvorenika. Jedne svee noi, po meseini, Judsonovi su se ukrcali na brod i napustili Avu. Dok su plovili nizvodno, Adoniram je nunao svoju
37

jednogodinju devojicu. Njezini su udovi bili mravi kao granice. Nancy, koja se odmarala na jastucima, izgledala je isto tako slaba. On se stalno podseao: "Slobodni smo, slobodni smo!" Britanski je komandant organizirao banket za burmanske slubenike. Za Judsonove je bilo rezervirano mesto najvie asti. Nancy se smekala dok je gledala lica onih pred kojima je nedavno puzila ne bi li pomogla Adoniramu. Sada su uloge izmenjene, i njihova su lica odavala da su toga svesni. U Rangunu je njihova kua bila u raspadanju jer su njihovi kolege misionari pobegli u Kalkutu. Mala grupa burmanskih hriana bila je rasprena. Rangun je bio u stalnoj opasnosti od pobunjenika Peguana i nije bio na britanskoj teritoriji. "Moramo se seliti na junu obalu, tamo e nas tititi Britanci," odluio je Adoniram. Tako su doli u Amherst koji se nalazio na uu reke Salvin. Razmontirani "zajat" ponovo su montirali na novom mestu da se koristi u Judsonovoj slubi. Tako je Amherst postao njihov novi dom. Onda je opet doao prekid. Adoniram je bio pozvan da radi kao prevodilac za pregovore izmeu Burmana i Britanaca. Nije ba rado prihvatio, jer je hteo nastaviti svoj misijski rad, no sloio se da pomogne pod uslovom da Britanci zahtevaju versku slobodu kao sastavni deo mirovnog ugovora. im je smestio Nancy u Amherst, odmah je otplovio. Meutim, pregovori koji su trebali trajati tri meseca, produili su se u est. Adoniram je takoe vidio da su Burmani nepopustljivi po pitanju verske slobode. Bilo mu je dosadno. Ali, pisma od Nancy donosila su neto radosti. 14. septembra pisala je: "Danas sam se uselila u novu kuu, i prvi put od kad su te hapsili u Avi oseam se kao kod kue. Kua je velika i komotna, i kad bi ti bio ovde, bila bih presretna...

38

Maung Ing je poeo rad u koli. Ima deset aka i oekuje jo. Jadna mala Marija jo je uvek slaba. Katkada mislim da se oporavlja, a onda opet ide nagore. Kada je pitam gde je tata, odmah trza glavom i pokazuje rukom prema moru." Nakon takvih upozorenja, Adoniram nije bio iznenaen kada je stiglo pismo sa zloslutnim crnim peatom. Jadna mala Marija. "Da li emo ikada imati dete koje e odrasti?" pitao se alosno dok je otvarao kovertu. Ve je kod tree reenice saznao istinu. Stao je i nije mogao dalje itati. "Da vam saoptim alosne vesti u nekoliko rei. Gospoe Judson vie nema." Adoniram je, nakon stanke, obrisao suze da bi mogao proitati ostatak pisma. Saznao je o njenoj zadnjoj bolesti dok je on bio odsutan na beskorisnom poslu... itao je o lekarima, bolniarkama i prijateljima, burmanskim i britanskim, koji su bili nemoni da pomognu. Nancy, njegova draga Nancy, sa svojim svetlim oima i crnom kosom; Nancy koja ih je tako hrabro drala u ivotu u Avi, Zatvoru Smrti te u Polju Pobede; Nancy ve mesec dana lei u svom osamljenom grobu. Adoniram je sakrio svoje lice u ruke i plakao gorko.

39

ZIVOT POCINJE IZNOVA U CETRDESET PETOJ

IVOT POINJE IZNOVA U ETRDESET PETOJ

Sledeih sedam godina nakon Nancyne smrti bile su najusamljenije ali i najzaposlenije godine Judsonova ivota. Tek se vratio iz Amhersta nakon smrti svoje voljene ene, kad se smrt ponovno pojavila. Sahranio je malu Abby Hasseltine, mladu od dve burmanske devojice koje su sa njima delile potekoe ivota dok je on boravio u zatvoru zvanom "Polje pobede". Njegova prava ki, Marija, jo uvek bleda i mrava, nije mogla prepoznati svog oca. est meseci kasnije, usprkos portvovane brige jedne misionarke, i ona je preminula. Sahranili su je pored njezine majke. Te iste godine Adoniram je uo vest da je njegov otac umro u Plymouthu. Nekoliko meseci kasnije umrla je jedina ena krtena u Rangunu. Na smrtnoj postelji je govorila kako e uskoro u nebu videti "gospo]u Judson i dragu malu Mariju." Vei dio svoga novca ova je ena ostavila misiji. Adoniram je sledio njezin primjer. Sve to je nasledio dao je Gospodu. "Zato bih to zadrao za sebe?" pitao se. "Nikad neu imati naslednika." Adoniram se sve vie odvajao od svetovnih stvari. Prestao je prihvatati pozive da jede sa svojim prijateljima. esto je danima postio i posveivao se molitvi. iveo je u maloj kolibi od bambusa zvanoj. "Pustinjakov dom". Jedan put je proveo etrdeset dana u dungli blizu jedne pagode pokrivene mahovinom, oko koje su se unjali tigrovi. Verni Burmanci su to smatrali udom to je preiveo kao Danilo u lavovskoj jami.

40

Iako se nije bojao smrti, Adoniram je oseao teskobu kada je razmiljao o svojoj sahrani. On je sam sebi iskopao grob i satima bi sedio kraj njega razmiljajui kako je sve prolazno na ovom svetu. To ga je saznanje motiviralo da sve vie radi na misijskom polju. U Moulmeinu, novom glavnom centru Britanske Burme, zapoeo je iznova. Osnivao je nove zajate, crkve i kole, poduavao je Burmance da propovedaju Evanelje. Adoniramov lini zajat je bio upa koja je strala u jednoj od najprljavijih i najbunijih ulica u gradu. Zajedno sa njim su radili Wadeovi sa drugim mladim misionarima, kao to su bili George Boardman i njegova ena Sara. Kroz ovaj rad je doao jedan od najzanimljivijih obraenika. Bio je Karen Ko Tabju, pripadnik jednog plemena na niskom kulturnom nivou, ije su pripadnike Burmani smatrali manje inteligentnim od bivola. On je jedno vreme radio u tampariji misionara Georgea Hough u Rangunu. Za vreme rata ga je jedan burmanski evanelista prepoznao na licitaciji, gde su Koa prodavali kao roba. Kupio ga je tako to je platio dugove nagomilane kockanjem. Ipak, taj se Karen pokazao svadljivim i nepoverljivim slugom. Kada je Adoniram uo za ovaj sluaj, iz iste dobrote uzeo ga je da mu bude sluga. Zgrozio se kada je uo tog oveka srednjih godina pripovedati kako je proveo svoju mladost u bandi lopova i ubica. Ali, malo po malo Adoniramovo nauavanje i primer ostavili su traga ak i na njegovoj tvrdoj glavi i srcu. Nakon izvesnog vremena on je bio prvi pokrteni Karen. Ako nije prevodio Stari zavet na burmanski, onda se etao ulicama i trgovima Ranguna, naroito u vreme budistikih festivala. Hodoasnici koji su dolazili ak sa kineske granice uli su ga kako propoveda Re istine. Iz njegove su ruke primili zapise o velikom ivom Bogu. U jednoj nedelji podelio je deset hiljada traktata, a davao je samo onima koji su ih izriito traili. Radosne vesti stizale su iz dungle gde su ivela Karen plemena.
41

George i Sara Boardman u pratnji Ko Tabjua esto su putovali daleko u divljinu i uspeno propovedali Evanelje. inilo im se da su Kareni mnogo prijemljiviji nego Burmanci. Zatim je opet stigla tuna vest. Umro je George Boardman nakon samo est godina misijskog rada. Adoniram je napisao uteno pismo Sari. Dobro je razumeo ta ona proivljava. Boardmanova smrt zajedno sa slabim zdravljem drugih misionara uzrokovala je pomanjkanje radne snage tako da je Adoniram sam poeo putovati u planinske krajeve i u dunglu da poseti Karenska sela. Obraenici su ga prevodili jer malo je bilo Karena koji su razumeli burmanski. Zbog tigrova u neposrednoj blizini Adoniram je ponekad morao spavati u svome amcu. esto je hodajui porezao svoje noge na kemenitom koritu reke, koja je bila jedini put do zabaenih sela, a nekad su on i njegovi pomonici morali kriti palo drvee koje im je zatvaralo put. Neka su ga sela lepo primila, druga su ga isterala. Ali, sve u svemu, mnogi su Kareni uzverovali i krstili se. Nedugo nakon slavnog dana, 31. januara 1834. kada je Adoniram zavrio prevod Staroga zaveta, doao je jo jedan svetli dan u njegovu ivotu. Stiglo je jedno neoekivano pismo iz Tavoja: "Dragi moj brate, Prevod Biblije na burmanski dogaaj je koji su hiljade doekale sa velikom radou. Ja ve etiri godine svakodnevno paljivo itam Novi zavet na burmanskom. ta ga vie itam to sam zadovoljnija prevodom. Koliko se to moe pripisati tvom slikovitom nainu izraavanja a koliko samo prirodi jezika, ja to ne mogu rei.
42

Koji puta kaem Masonovima da rado uim burmanski, makar samo zato da Sveto pismo itam na tom jeziku. Tvoja prijateljica Sara" Duboko je Adoniram razmiljao drei pismo u ruci. Mnogo je potovao gospou Boardman. Ova neustraiva mlada ena nije napustila Burmu kao to su to uinile udovice drugih misionara. Naprotiv, ostala je na svom poloaju. Zajedno sa Karenskim obraenicima, koji su nosili njezinog malog sina Georgea, nastavila je putovati kroz dunglu. U svojim mislima video je Saru, jasnih plavih oiju, zlatne kose, koja sjaji na suncu, radosnu i vrednu. Pogledao je sam sebe u ogledalu. Njegova crvena kovrdava kosa jo uvek nije poela sediti. Vrat mu je bio malo deblji i tu i tamo su se videle male bore, ali to su bili jedini tragovi koje su godine ostavile. Pitao je sam sebe: "Zato bih iveo sam?" Adoniram je otiao iz Moulmeina 1. aprila. Za nedelju dana je stigao u Tavoj. Sara i on venali su se 10. aprila. Sara je, kao i Adoniram, bila nadarena za jezike. Ona je nauila jedan dijalekt zvanim Peguan. Poela je prevoditi hriansku literaturu na taj jezik. Adoniram je u meuvremenu poeo revidirati svoj prevod Staroga i Novoga zaveta. Koristio se novim biblijskim komentarima a pomogli su mu i predlozi burmanskih italaca. Jedan stari verni hrianin priao mu je jednog dana sav zbunjen. "Uitelju, Judson," rekao je, "bojim se da e na sudnom danu biti meu izgubljenima." "Zato?" smekao se Adoniram. "Kao to zna," objasnio je, "Biblija pie da e Bog osloboditi svoju decu od zamke udoviine, a Bog tebe nije oslobodio, jer te je ulovila
43

udovica Boardmanova!" Adoniram je bio zaprepaen. Tek kada mu je brat pokazao biblijski tekst, shvatio je o emu se radi. "On e te osloboditi od zamke lovake" stoji u originalu, ali je Adoniram grekom upotrebio enski rod i to onda na burmanskom znai udovica! Adoniram je propovedao 7 puta nedeljno. Svako jutro sastajao se sa pet burmanskih evanelista. Nakon dogovora i molitve oni su se razili da propovedaju Re po itavom gradu i okolnim selima. A onda je jednog dana morao ostati kod kue. Dobio je upalu plua. Za to vreme, vezan za radni stol, radio je na burmanskoengleskom reniku, koji je i te kako bio potreban. Ali ni to nije dugo trajalo. Cela se porodica se razbolela, ukljuujui i decu koju mu je Sara rodila. Kratak boravak na moru, u Amherstu, nije pomogao. Doktori su mu rekli da je jedina nada za njih da brodom otplove iz Burme.

44

SA PROZORA RAJA

SA PROZORA RAJA

Plovidba je pomogla zdravlju Judsonovih, ali ih nije potpuno izleila. Poto je morao tedeti svoj glas, Adoniram je retko propovedao. Kada se malo oporavio, poeo je propovedati jedanput nedeljno i vodio je bogosluenja svaki drugi dan, ali to nije bilo ni pola onoga ta je nekad radio. Toliko je bio osetljiv da bi mu promena vremena, najmanja prehlada, ili samo glasniji govor sasvim oduzeli glas. Pored toga je, iako si to nije hteo priznati, gledao kako njegova voljena Sara propada iz dana u dan. ak joj ni promjena klime ni sunani dani na moru nisu pomogli. Bila je toliko slaba da se Adoniram odluio na ve dugo odlaganu plovidbu za Ameriku. (Jedan put je priznao da je oseao gotovo neodoljivu elju da se ukrca na svaki brod koji je plovio za Ameriku i da ga je u Burmi zadrao jedino Hristov poziv.) Krajem aprila 1845. Judsonovi su se ukrcali na brod "Paragon". Uzeli su sa sobom etvoro svoje starije dece a dva najmlaa sina su ostavili kod prijatelja. Kada su stigli u Port Louis, pogoralo se Sarino stanje i, dok je brod produio prema severu, bivala je sve slabija. Kada su se usidrili u luci St. Helena, gde je umro prognani car Napoleon, Sara je bila na ivici smrti. Bilo je mrano, tri sata ujutro, kada je izdahnula nedugo nakon razgovora sa Adomramom, koji ju je tada poslednji put poljubio. Posve iscrpljen nakon nekoliko besanih noi, on se bacio na krevet. Ubrzo gaje probudio pla dece, koja su uzaludno nastojala probuditi svoju mamu. Istoga dana pred zalaskom sunca sahranili su je pod smokvom.
45

Te noi brod je nastavio plovidbu. Teko je bilo izdrati narednih est nedelja. Adoniram je bio sretan to ne plove prema Burmi. Barem e nova sredina odvratiti panju dece od njihove velike alosti. "Gde emo se iskrcati?" upita ga sedmogodinjak. "U Bostonu, sine". Tada se javila Abby: "Gde emo boraviti u Bostonu, tata?" Na to Adoniram nije mogao odgovoriti. Bio je zapravo zabrinut, pogotovo kada je video koliko se promenila luka u Bostonu. Njegovi su stari znanci uglavnom bili umrli. Nije se vie mogao setiti procedure za iskrcavanje u amerikoj luci, niti je znao kako nai dobar hotel. "Zato mau toliki ljudi, tata?" pitao je Pwen. "Ne znam sine" odgovorio je Adoniram. "Moda ekaju nekog poznatog oveka koji stie drugim brodom." Bio je zaprepaten kada je saznao da mnotvo na doku eka upravo njega. "Doktor Judson, zar ne?" pitao ga je ovek kojeg nikada nije vidio. "Dobro doli u domovinu!" Sve je to liilo na njegove mladenake snove o slavi, osim to tada nije vidio sebe kao ezdesetogodinjaka bez pravog glasa i sa troje preplaene dece. Poeo je shvatati da je sada slavni junak. Njegove su ga kunje i pobede uinile ivom legendom, i napokon se legendarni pionir nakon trideset tri godine vratio u svoju zemlju. Zato nije udo to ga je mnotvo doekalo na doku. Odmah je poela beskrajna serija sastanaka na kojima je Adoniram bio
46

glavni govornik. esto je morao imati "prevodioca", ne zbog jezika nego zbog njegova slaba glasa. Bilo mu je jako neugodno kada su prekomerno hvalili njegov ivot i dostignua. Oseao se poput ivotinje u zolokom vrtu. Bilo mu je svega previe: velike gomile, prekomerne hvale, hladnog jesenskog vremena to mu je upropastilo grlo, aljenje za izgubljenom Sarom, briga za decu bez majke. Napokon je uspeo namestiti svoju decu u dobre kole i hrianske domove. Tada je posetio svoju porodicu i univerzitet Brown, gde je nekada studirao i koje mu je pre mnogo godina dodelilo poasni doktorat. U decembru je u Bostonu malo uivao u miru i tiini. Odmor, meutim, nije dugo trajao, jer je Adoniram dobio poziv na drugu seriju sastanaka u Philadelphiju. Njegov mu je domain, dr Gillette, poklonio jednu knjigu da u slobodno vreme ita. Adoniram je bio oduevljen kada je uo da e autor te knjige izvesna Fanny Forester, biti takoe goa u Pliiladelphiji. Adoniram je saznao mnogo o njoj u narednim danima. Njezino je pravo ime bilo Emily Chubbuck. Poela je pisati popularne tekstove kako bi uzdravala svoje roditelje. Adonirain ju je podstakao da svoje talente iskoristi za pisanje hrianske literature: "Traim nekoga da zapie biografiju moje pokojne supruge Sare, kao to su napisali biografiju o mojoj prvoj eni. Zato sam nastojao da se sa vama upoznam. Da li biste vi to mogli uraditi?" "Vrlo rado" odgovorila je oduevljeno. "itala sam biograflju vae prve ene kada sam bila tinejderka. Nikad nisam zaboravila dojam koji je ostavila na meni." to su vie razgovarali, to su vie otkrivali zajednike interese. Emily je pre mnogo godina razmiljala o tome da postane misionarka, ali ju je ivot vodio drugaijim stazama. Sada je oduevljeno sluala dok je
47

Adoniram opisivao svoj ivot u Burmi, rad i dva mala deaka koji tamo ekaju njegov povratak. On je sa svoje strane paljivo sluao dok je izlivala svoje srce prvom oveku koji ju je razumeo na najdubljoj razini. Oko etiri nedelje kasnije poslao joj je sat, upravo onaj sat koji je jedno pripadao Nancy a zatim Sari. Priao joj je kako je taj sat doveo prvo Nancy i zatim Saru u njegov zagrljaj. Sada ga je nudio Emily. A ako odlui da mu ga vrati, neka ga prvo razbije zato to e tim inom slomiti i njegovo srce. Emily je zadrala sat, venali su se 2. juna 1846. Pet meseci kasnije Emily je prvi put videla Burmansku obalu. Jedan veliki amac pun hriana izaao im je u susret. Emily ih nije mogla razumeti, ali je osetila koliko su sretni ti tamnoputi hriani to im se vratio uitelj. Emily se brzo prilagodila novoj ulozi. Za est nedelja zavrila je Sarinu biografiju i poslala je u New York. Negovala je Adoniramovog najmlaeg sina. Pomalo je poela shvatati i burmanski jezik. Nakon pokuaja da nastave teak rad u Rangunu, Judsonovi su se nastanili u Moulmeinu. Tamo je Adoniram nastavio svoj rad na engleskoburmanskom reniku i radio kao pomoni pastor. Katkada se pitao da li e ikada biti gotov s "napornim i dosadnim" lingvistikim radom. "Biti e to neoekivana Boja providnost ako ga zavrim," rekao je Emily jednom prilikom. "Ljudi obino ostave neto nedovreno to ili oni ili njihovi prijatelji smatraju vrlo vanim. To je Boji nain da nam pokae koliko smo zapravo nepotrebni za ostvarenje njegovih planova." etiri dana pre svog ezdesetprvog roendana pisao je svom prijatelju na Isle de France: "U mojim godinama ne mogu oekivati da u doekati ono ta smo tako dugo ekali i za to smo se tako mnogo molili, naime slavnu pobedu kraljevstva naeg Otkupitelja u Burmi, ali verujem da u to videti s prozora raja."
48

Nekoliko nedelja kasnije, kada se njegovo zdravlje sve vie pogoravalo, rekao je: "Nisam sit ivota niti umoran sveta. Ali, kada me Hrist pozove kui, otii u s radou, poput deaka koji radosno tri kui iz kole." Njegova je poslednja bolest trajala est meseci. Pokuali su stare metode leenja: plovidbu, boravak na moru, sve mogue lekove. Nita nije pomoglo. Savetovali su mu tada dugu plovidbu i Adoniram se uputio za Isle de France. Emily, koja je trebala uskoro roditi drugo dete, nije ga mogla pratiti. Nije izbegao smrt, ali je izbegao hladan grob, koji ga se celi ivot bojao. Sahranili su ga na otvorenom moru blizu otoja Andaman 12. aprila 1850. Emily Judson je pisala o njegovoj sahrani: "Za njega je najbolji mogui spomenik upravo plavo more koje oplakuje svaku obalu, jer je njegova ljubav prodrla do kraja sveta i obuhvatala itavo oveanstvo.

49

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve Boije Nadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas: "Za poznanje mudrosti i vaspitanja, za shvatanje izraza razuma i primanje nauke pameti, pravinosti, pravde i potenja; za davanje prostima razbora, znanja i razmiljanja mladome oveku. (Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN, I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!

50