PNEUMATICI

Funkcija pneumatika
Pneumatik ("guma") je u osnovi elastično telo ispunjeno vazduhom koje povezuje vozilo sa tlom.

Osnovne funkcije se mogu nabrojati kao:

• Sposobnost nošenja tereta

• Sposobnost amortizacije
• Prenos snage (trakcija)
• Prenos upravljanja
• Sposobnost održavanja na podlozi

Ove karakteristike ne smeju da se menjaju tokom eksploatacionog

veka pneumatika. Osim toga pneumatik mora da nas sigrno nosi
preko što većeg broja kilometara.

Osim ovih osnovnih zahteva od modernih pneumatika očekuje se

još jedan niz ne manje važnih osobina:

• Mali otpor kotrljanja

• Nizak nivo buke
• Mogućnost opravke, protektiranja, narezivanja
• Sposobnost podnošenja velikih brzina uz visok komfor

Konstrukcija pneumatika
Pneumatici u opštoj upotrebi se u stvari proizvodi sastavljeni od više komponenti: gumenih
mešavina, tekstilnih i čeličnih ili sintetičkih pojačanja. Ovde vidimo uobičajenu sliku radijalnih
pneumatika sa čeličnim pjasevima:
• Gazeći sloj - obezbećuje primarni prenos snage i momenata, obezbeđuje i zaštitu karkase
ispod sebe.
• Pojasevi – višestruki čelični prepleti pod malim uglom daju čvrstoću pneumatiku,
stabilizuju gazni sloj i sprečavaju proboj do karkase.
• Bokovi – štite gumu i obezbeđuju čvrstoću na savijanje i uvijanje.
• Platna – prenose opterećenja i sile kočenja i upravljanja između pneumatika i puta i
potpomažu nošenje velikih težina pod radnim pritiskom.
• Hermetizujući sloj – gumeni sloj koji u tubeless pneumaticima sprečava gubitak
vazduha.
• Žičani obruč – snop čeličnih žica obezbeđuje pravilno držanje, poziciju na naplatku i
hermetičnost.
• Umeci – Gumeni ispunjivači u stopu i donjem delu bokova obezbeđuju progresivni
prelaz iz kruće regije stope u gipkije bokove.
• Čelični kablovi (Chipper) – sloj čeličnih kablova preko savijenog kraja redijalnog
platna pojačavaju i učvršćuju prelaznu zonu stopa-bok.
• Obvoj (Chafer) – sloj tvrde gume koja sprečava koroziju i oštećenja uzrokovana ivicom
naplatka.
• Unutrašnja guma – odvojena vazdušna komora, od smeše koja sprečava gubitak
vazduha, koja se nalazi unutar Tube-Type pneumatika (sa unutrašnjom gumom).
• Štitinik – gumena traka koja se postavlja između unutrašnje gume i naplatka. Sprečava
uvrtanje unutrašnje gume i oštećivanje unutrašnje gume od naplatka.
• Tube-Type – Pneumatik kome je neophodna unutrašnja guma.
• Tubeless – Pneumatik koji se koristi bez unutrašnje gume.
Tipovi konstrukcije
U zavisnosti od konstrukcije pneumatici se mogu podeliti u tri grupe:

• Dijagonalni
• Dijagonalno opojasani (pojasni)
• Radijalni

Dijagonalni pneumatici su oni kod kojih se niti korda u karkasi (K), od jedne do druge stope
pružaju pod uglom u odnosu na centralnu obimnu liniju gazećeg dela, i međusobno se ukrštaju u
susednim slojevima.

Dijagonalno opojasani pneumatici imaju djagonalnu konstrukciju karkase, koja je dodatno

opojasana u zoni gazećeg dela sa dva ili više pojaseva (B - brejkera), koji su isto tako pod
određenim uglom i međusobno ukršteni u susednim slojevima.
Radijaln ni pneumatiici su oni kood kojih se niti
n korda karrkase pružaju pod uglom m od 90 steppeni u
odnosu nan centralnu obimnu linijju gazećeg dela.
d One suu opojasane u zoni gazeććeg dela sa dva
d ili
više pojaasa (brejkeraa) koji su podd određenim
m uglom u oddnosu na cenntralnu obim
mnu liniju gazzećeg
dela.

Definiccije i dim
menzije
Proizvođđači pneumattika su udruuženi u regioonalne asocijjacije preoizvođača (u Evropi
E – ETR
RTO)
koje odreeđuju dimen nzije i toleraancije za pnneumatike, njihovu
n nosiivost i pritisske pumpannja za
različite kategorije
k i veličine.
v
Osnovni pojmovi i dimenzije pneumatika i naplataka su dati kao:

Spoljni prečnik (OD):

Prečnik neopterećenog pneumatika montiranog na preporučeni naplatak i pod preporučenim
pritiskom.

Širina sekcije (SD):

Širina naduvanog pneumatika ne računajući napise i ukrase.

Visina sekcije (SH):

Razmak od ležišta stope na naplatku do najveće visine gazećeg sloja mereno na središnjoj liniji
gaznog sloja.

Radijus statičkog opterećenja (SLR):

Razmak između površine podloge i centra naplatka pod nominalnim uslovima
opterećenje/pritisak.

Opterećena širina:
Širina poprečnog preseka pod nominalnim uslovima opterećenje/pritisak.

Minimalni parni razmak:

Najmanji preporučeni razmak između osa dva pneumatika montirana u paru kojim se obezbeđuje
da među njima ne dolazi do dodirivanja u gipkom delu.

Profil pneumatika:
Procentualno dat odnos visine (SH) i širine (SD) sekcije.

Obeležavanje pneumatika
Svaki pneumatik (auto guma) na svom boku ima niz oznaka. Posebno se ističu oznaka
proizvođača, modela pneumatika i dimenzije. Dimenzija pneumatika prikazana je nizom koji
izgleda ovako:

primer: 175/70 R 13 82 T

175 – širina balona (mm)

70 – serija pneumatika (odnos širine i visine pneumatika u %)
R – konstrukcija pneumatika (R - radijalna)
13 – nominalni prečnik naplatka (inch)
82 – indeks opterećenja (LI - load index)
T – indeks brzine (SI - speed index)

Pored ovih "osnovnih" oznaka na boku pneumatika postoje još i oznaka datuma proizvodnje
(primer: 253 – prva dva broja označavaju broj nedelje u godini a treći poslednji broj godine – 25.
nedelja 2003. godine), stepen habanja gazećeg sloja (primer: TREADWEAR 220 – što je broj
veći to je stepen habanja manji), držanje na putu (primer: TRACTION A – A najbolje, C
najgore), stvaranje teperature unutar pneumatika u toku vožnje (primer: TEMPERATURE B – A
najbolje, C najgore), kao i oznaka TWI koja predstavlja ispupčenje na dezenu koje služi za
kontrolu istrošenosti pneumatika. Pored svih pomenutih oznaka na pneumatiku takođe postoje i
upozorenja koja se odnose na montiranje, navedeno je da li je guma TUBELESS ili je potrebna
unutrašnja guma, za koje sezonske uslove je pogodna (M+S – mogu se koristiti kao zimske
gume, ALL SEASON – za sve uslove), maksimalni pritisak duvanja, zemlja proizvodnje,
konstrukcija, mogu sadržati i razna upozorenja ili oznake koje se odnose na tržišta određenih
zemalja.

Neka laka dostavna vozila mogu imati iste oznake veličine pneumatika kao i pneumatici za
putnička vozila uz dodatak C (commercial). Ovakvi pneumatici nisu namenjeni za vožnju na
putničkim vozilima .

Tabela zamena nižim serijama

Serija 82 Serija 80 Serija 70 Serija 65 Serija 60 Serija 55 Serija 50
dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija
135 R12 135/80 R12 155/70 R12 165/60 R13
145 R12 145/80 R12 145/70 R13 165/65 R13 175/60 R13
155 R12 155/80 R12 155/70 R13 165/65 R13 185/60 R13
125/80 R13 145/70 R13
185/60 R13
135 R13 135/80 R13 155/70 R13 165/65 R13 195/55 R13
165/60 R14
175/65 R13 185/60 R13
145 R13 145/80 R13 165/70 R13 195/55 R13
165/65 R14 175/60 R14
205/60 R13 205/55 R14
155 R13 155/80 R13 175/70 R13 175/65 R14 195/50 R15
185/60 R14 185/55 R15
165 R13 165/80 R13 185/70 R13 185/65 R14 195/60 R14 195/55 R15 205/50 R15
225/50 R15
175 R13 175/80 R13 195/70 R13 195/65 R14 205/60 R14 205/55 R15
205/50 R16
185 R13 185/80 R13 185/65 R15 205/60 R15 215/55 R15 225/50 R15
205/55 R14
145 R14 145/80 R14 165/70 R14 185/65 R14 195/60 R14 205/50 R15
195/55 R15
225/50 R15
155 R14 155/80 R14 175/70 R14 195/65 R14 205/60 R14 205/55 R15
205/50 R16
165 R14 165/80 R14 185/70 R14 185/65 R15 195/60 R15 215/55 R15 205/50 R16
175 R14 175/80 R14 195/70 R14 195/65 R15 205/60 R15 205/55 R16 225/50 R16
185 R14 185/80 R14 205/70 R14 205/65 R15 215/60 R15 215/55 R16 215/50 R17
 Serija 82 Serija 80 Serija 70 Serija 65 Serija 60 Serija 55 Serija 50
dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija
145 R15 165/70 R15 185/65 R15 195/60 R15 215/55 R15 205/50 R16
155 R15 175/70 R15 195/65 R15 205/60 R15 205/55 R16 225/50 R16
165 R15 165/80 R15 185/70 R15 205/65 R15 215/60 R15 215/55 R16 215/50 R17
175 R15 195/70 R15 215/65 R15 225/60 R15 225/55 R16
185 R15 185/80 R15 205/70 R15 225/65 R15 235/60 R15
195 R15 195/80 R15 215/70 R15
 

Tabela indeksa brzine - SI (speed index)

SI max (km/h) SI max (km/h) SI max (km/h) SI max (km/h)

A2 10 B 50 K 110 S 180
A3 15 C 60 L 120 T 190
A4 20 D 65 M 130 H 210
A5 25 E 70 N 140 V 240
A6 30 F 80 P 150 W 270
A7 35 G 90 Q 160 Y 300
A8 40 J 100 R 170 ZR +240

Tabela indeksa opterećenja - LI (load index)

LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg)
68 315 98 750 128 1800 158 4250
69 325 99 775 129 1850 159 4375
70 335 100 800 130 1900 160 4500
71 345 101 825 131 1950 161 4625
72 355 102 850 132 2000 162 4750
73 365 103 875 133 2060 163 4875
74 375 104 900 134 2120 164 5000
 LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg)
75 387 105 925 135 2180 165 5150
76 400 106 950 136 2240 166 5300
77 412 107 975 137 2300 167 5450
78 425 108 1000 138 2360 168 5600
79 437 109 1030 139 2430 169 5800
80 450 110 1060 140 2500 170 6000
81 462 111 1090 141 2575 171 6150
82 475 112 1120 142 2650 172 6300
83 487 113 1150 143 2725 173 6500
84 500 114 1180 144 2800 174 6700
85 515 115 1215 145 2900 175 6900
86 530 116 1250 146 3000 176 7100
87 545 117 1285 147 3075 177 7300
88 560 118 1320 148 3150 178 7500
89 580 119 1360 149 3250 179 7750
90 600 120 1400 150 3350 180 8000
91 615 121 1450 151 3450 181 8250
92 630 122 1500 152 3550 182 8500
93 650 123 1550 153 3650 183 8750
94 670 124 1600 154 3750 184 9000
95 690 125 1650 155 3875 185 9250
96 710 126 1700 156 4000 186 9500
97 730 127 1750 157 4125 187 9750
 

Eksploatacija pneumatika
• Proveru pritiska pumpanja vršiti obavezno dva puta mesečno. Pritisak
održavati na propisanoj vrednosti.
• Veoma je opasno voziti sa podpumpanim pneumaticima jer se narušavaju
vozne karakteristike i dolazi do strukturne degradacije kao posledice
prekomernog razvoja toplote. Preporučeni pritisak od strane proizvođača
 autoguma i vozila treba da se posmatra kao minimum.
• Provera pritiska pumpanja vrši se na hladno. Povećanje pritiska u vožnji,
koje može dostići i 20%, normalno je i predviđeno konstrukcijom
pneumatika.
• Kada postoji razlika u pritiscima pumpanja na prednjoj i zadnjoj osovini
(gume na istoj osovini uvek treba da imaju isti pritisak pumpanja), pritisak
kod rezervne gume treba da je najmanje 0,3 bar veći od preporučenog većeg
pritiska pumpanja po osovinama.
• Neadekvatan pritisak pumpanja izaziva nepravilno habanje gazećeg dela i
smanjuje eksploatacioni vek gume.
• Nikada ne preopterećujte pneumatike jer ćete ubrzano smanjiti njihov radni
vek.

Trošenje pneumatika
Svi savremeni pneumatici imaju indikatore habanja (istrošenosti). To su ispupčenja
u osnovi dezena visine 1,6mm koja opominju da je guma dostigla maksimalnu
granicu eksploatacije i da je treba zameniti novom gumom. Treba znati da se
držanje za podlogu progresivno smanjuje sa trošenjem gazećeg sloja i iz tog razloga
nebi se trebale koristiti pneumatici sa dubinom dezena manjom od 1,6mm.

Starenje pneumatika
Pneumatici stare čak i kada se ne koriste. Sitne pukotine u dezenu ili na bokovima
pneumatika ponekad praćene i deformacijom znak su starenja pneumatika. Stare
gume moraju pregledati stručna lica da procene da li su one pogodne za dalju
upotrebu. Posebno treba pripaziti na starenje rezervne gume naročito ukoliko stoji
ispod haube motora (Zastava).

Treba obratiti pažnju i na oštećenja na pneumatiku. Ukoliko na pneumatiku postoji

vidljivo oštećenje ili je isti pretrpeo veći udar (rupa, ivičnjak) trebalo bi ga
demontirati i pregledati od strane stručnjaka. Ukoliko je potrebno i moguće
popravku treba izvršiti što ranije da ne bi došlo do strukturne degradacije
pneumatika.

Posebnu pažnju treba obratiti i na korišćenje različitih tipova pneumatika (radijalni,

dijagonalni) jer njihovo korišćenje značajno smanjuje vozne karakteristike. Ukoliko
je pak neophodno koristiti različite gume treba obratiti pažnju na to da bar isti tipovi
guma budu na istoj osovini.

U prodaji se mogu naći i pneumatici označeni kao II klasa. To je oznaka od strane

proizvođača koja označava da pneumatik ima nedostataka (estetskih, manje
geometrijske nepravilniosti) ali da oni ne utiču na eksploatacione osobine ili vek
trajanja takvog pneumatika.

Skladištenje pneumatika
Uslovi i način skladištenja (lagerovanja) pneumatika značajno utiču na njihov kvalitet i
eksploatacioni vek. Pneumatici se skladište u zatvorenim prostorijama bez direktnog uticaja
sunčeve svetlosti, jakog veštačkog osvetljenja, bez uticaja toplote, ozona i ugljovodonika. Od
izuzetne važnosti je da prostorija bude suva i provetravana da bi se izbeglo stvaranje vlage i
kondenzacija. Temperatura u prostoriji mora biti manja od 35°C, a bilo bi dobro kada bi bila niža
i od 25°C. Ukoliko su automobilske gume bile izložene niskim temperaturama duže vreme pre
montiranja na vozilo trebalo bi ih zagrejati na oko 20°C. U skladištu ne sme biti generatora
ozona, fluorescentne lampe, električni motori ili oprema koja izaziva električna pražnjenja.
Takođe ne smeju se u skladištu držati ni goriva, maziva, rastvarači, kiseline, i sl.

Ukoliko se pneumatici lageruju na kraći vremenski period (do četiri nedelje) mogu se lagerovati
jedna preko druge na drvenoj paleti ali ne preko 1,2m visine. Posle četiri nedelje donju gumu
premestiti na vrh i obrnuto.
Kod dugotrajnog lagerovanja pneumatike treba držati poređane uspravno na posebnim regalima
gde je prva polica udaljena bar 10cm od tla. Da bi sprečili deformacije jednom mesečno ih treba
zaokrenuti za mali ugao.

Da bi se štetni uticaj lagerovanja pneumatika sveo na minimum poželjno je da se autogume ne

skladište na duži vremenski period, odnosno treba u skladištu ostavljati one gume koje su
poslednje proizvedene i dopremljene.

 
 

 
 

~ Prezentacija o pneumaticima ~ 
Pripremio: Strahinja Nikolić 
Kontakt: strale991@gmail.com 
 
All right reserved. © Strahinja Nikolić 
 maj 2009.