RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU1

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

UDC 811.163.1'367.634

Kratak sadraj. U radu se analiziraju poreklo i prvobitna funkcija da i wegove razliite funkcije na tokavskom terenu u periodu HH veka: optativna, emfatika, adjunktivna, kao i wegova veznika uloga u objekatskim, namernim i rezultativnim reenicama, u konkurenciji s drugim veznicima. Razmatraju se uzroci i sintaksiki mehanizmi koji dovode do razvoja hipotaktikog da, tj. do transformacije parataktikih u hipotaktike strukture, hronoloki i teritorijalni presek razvoja ove crte i starosrpska situacija u ovom pogledu na opteslovenskom planu. Kqune rei: starosrpski, sintaksa, partikula i veznik da, parataksa, hipotaksa.

Istorijski razvoj reenica s veznikom da dugo ve privlai pawu istraivaa. Problem je prouavan s razliitih aspekata u nizu studija, meu kojima svakako treba izdvojiti Sedlek 1970 i Grickat 1975. Ovaj rad jeste pokuaj da se osvetle sintaksiki mehanizmi i uzroci koji dovode do razvoja hipotaktike funkcije da, na grai starosrpskih dokumenata od najstarijeg perioda do kraja H veka. 1. Poreklo i prvobitna funkcija da. Danas veina istraivaa prihvata tumaewe po kojem je partikula da pronominalnog porekla, od IE pokazne zamenice *do-, varijante *to-, dok se duina vokala objawava specifinostima wene upotrebe (SS 4: 180181). Mogue je, meutim, da se ovde radi o ablativnom obliku *d/(t)d, istoj formi koja se javqa kao nastavak u indoevropskom imperativu , ukazujui na to da radwa treba da se dogodi u bliskoj budunosti (Beeks 1995: 248). Ovakvo objawewe, po kojem je da ablativnog porekla imalo primarno znaewe oznaavawa take polaska (od toga nadaqe") otkriva i invarijantno znaewe date partikule, kojim se moe objasniti wena upotreba i sintaksiko-semantike funkcije.2 Ovo invarijantno znaewe moglo bi se
1 Ovaj rad je rezultat istraivawa na projektu Istorija srpskog jezika, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. 2 Dato tumaewe se razlikuje od gledita po kojem je da homonim: modalna partikula i parataktiki veznik, koji su u etimolokom pogledu potpuno razliiti (Gob 1964: 28). Slian stav iznosi i I. Grickat: Da koje se pojavquje u izrinosti ne bi trebalo izvoditi ni iz onog ogranka da koji bi vodio poreklo od parataksike upotrebe (deiktizam, afirmacija)" (Grickat 1975: 164). Ovo istraivawe je krenulo od etimologije, koja ukazuje na jedno da, te od wegovog invarijantnog znaewa, u duhu jakobsonovske i savremene kognitivne lingvistike.

186

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

definisati kao ekspektativnost: ukazivawe na radwu koja tek treba da se dogodi u odnosu na odreeni trenutak ili ije se izvrewe oekuje (Ivi 1970: 48). Razvoj osnovnog znaewa moe se, s jedne strane, kretati ka adjunktivnoj, te parataktikoj upotrebi da, koje ukazuje na objektivni temporalni sled dogaaja (od toga nadaqe" > posle toga" > i"). S druge strane, upuivawe na buduu radwu otvara mogunost razvoja modalnog da optativne ili subjunktivne semantike, s obzirom na konceptualnu vezu kategorija budunosti i modalnosti, na ta upuuje i univerzalna veza izmeu posteriornosti i kategorije subjunktiva (Lyons 1968: 310, Fleischman 1982: 133). Naime, dok je dogaaj u domenu prolosti ili sadawosti u sferi iskustva, tj. objektivnog, budui dogaaj je po sebi irealan, u sferi subjektivnog, onoga to se zamiqa, oekuje ili eli. Praslovensko i opteslovensko *da razvijalo se razliito na slovenskom terenu. Na zapadnoslovenskom terenu ono je, generalno posmatrano, uvalo optativnu semantiku, javqajui se istorijski ili u savremenim jezicima kao optativna, emfatika ili uzvina partikula (ESJS 1989, 2: 121). U istoriji slovakog jezika kao i u nekim savremenim dijalektima potvrena je retko i wegova veznika upotreba (SP 2: 323). Na istonoslovenskom terenu se rano javqa kao partikula/veznik izmeu dve nezavisne reenice, dok wegova upotreba u namernim reenicama s potencijalom u staroruskom zamire, ustupajui mesto drugim konstrukcijama (Stecenko 1977: 173175, 201). O irokom opsegu rane upotrebe da na junoslovenskom tlu svedoe, s jedne strane, staroslovenski jezik i, s druge, Briinski spomenici. U staroslovenskom se da javqa kao partikula (optativna, emfatika itd.), te kao sastavni veznik i veznik u namernim reenicama (SS 1994: 181182), ne irei se u sferu objekatskih reenica. U Briinskim spomenicima se realizuje kao optativna partikula, kopulativni i finalni veznik, a javqa se i u objekatskim reenicama (Dogramadieva 1989: 6465). Meutim, kwievnojeziki karakter ovih najstarijih junoslovenskih tekstova ne moe u potpunosti pruiti izvornu sliku upotrebe da.3 Na junoslovenskom terenu da e se razviti u hipotaktiki veznik koji uvodi razliite tipove zavisnih reenica. Junoslovenski jezici u ovom pogledu nisu jedinstveni: dok se u istonojunoslovenskoj grupi hipotaktiko da danas koristi u konstrukcijama sa semantikom ekspektativnost, na zapadnojunoslovenskom podruju ono uvodi i dopune faktivnog tipa. J. Sedlaek, a sa wime se slae I. Grickat, smatra da se reenice sa da voluntativne modalnosti ire s jugoistoka, kao posledica balkanskog jezikog uticaja, dok se izjavne reenice sa da nevoluntativne modalnosti ire iz suprotnog pravca, sa severozapada junoslovenske teritorije (Sedlek 1970: 68; Grickat 1975: 74).
3 Re je o prevodnim tekstovima, u kojima se posebno na sintaksikom (kao i na leksikom) nivou osea uticaj jezika originala. Iako pitawe izvornika Briinskih spomenika jo nije do kraja reeno, u ovom spomeniku se javqaju sintaksiki kalkovi, te M. Oroen govori o zajednikoj kwievnoj nadstrukturi" koja ne prua sliku praslovenake sintakse (Oroen 1989: 100).

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

187

Ako se ima u vidu ceo slovenski prostor, najarhainije stawe pokazuju zapadnoslovenski jezici, u kojima se da koristilo u svojoj primarnoj funkciji optativne i emfatike partikule, ne razvivi se u veznik. Prelaznu situaciju pokazuju istonoslovenski jezici, gde se da razvija u parataktiki veznik. Da se daqe razvija u junoslovenskim jezicima, postajui hipotaktiki veznik, a u ovom razvoju su najdaqe otili srpsko-hrvatski i slovenaki. 2. Uzroci razvoja hipotaktikog da. Na razvoj hipotaktikog da deluje splet unutrawih i spoqawih uzroka. Najire gledano, glavni unutrawi uzrok razvoja hopotakse lei u postepenoj promeni jezikog tipa, od nominalnog ka verbalnom tipu jezika, te kretawu ka centralizovanoj indoevropskoj reenici koja zamewuje stariji tip s veom autonomijom wenih lanova (Knabe 1955: 111). Data promena odraava se u verbalizaciji nominalnih struktura primenom strategija za formirawe proste reenice, tj. razliitom povrinskom enkodirawu dubinskih hipotaktikih struktura. Ovaj dugotrajni proces potvren je ne samo u slovenskim, ve i u drugim indoevropskim jezicima, a odvija se razliitim tempom, u zavisnosti od strukturnih osobina svakog jezika, kao i od spoqawih uticaja, tj. eventualnog procesa jezike konvergencije. Jedna od manifestacija ovog jezikog kretawa jeste i postepena zamena konstrukcija sa participima, gerundima i infinitivima sloenom reenicom (Bednarczuk 1980: 151), a ceo proces povezan je i sa promenom tipologije reda rei, od OV ka VO (Lehmann 1980). Moe se pretpostaviti da je u ranom periodu praslovenskog jezika dopuna glagola bila primarno nominalne prirode. Osim pravih nominalnih rei, u ovoj funkciji su se realizovali i particip, supin ili infinitiv4 + dativ, odnosno sam infinitiv u sluaju koreferentnosti agensa dve radwe, uoptenog agensa ili ukoliko je agens infinitiva identian objektu upravnog glagola. Posledwi tip dopune odgovara slinim konstrukcijama nominalnog karaktera u drugim indoevropskim jezicima, kao to su akuzativ + infinitiv u grkom i latinskom ili dativ / akuzativ + infinitiv u staroindijskom. O drevnosti struktura u kojima se kao glagolska dopuna javqa infinitiv (+ dativ) svedoi i iwenica da se on u staroindijskom i staroslovenskom realizuje u slinim sintaksiko-semantikim uslovima.5 Kako pokazuje i staroslovenski materijal, ovakve konstrukcije su prvobitno autonomne strukture u reenici (Ruika 1966: 9091). Ne moe se znati kada je u praslovenskom poelo potiskivawe infinitivne dopune, ali je, s obzirom na dugotrajnost sintaksike promene, do toga moralo dolaziti vrlo rano. I ovde se moe povui paralela izmeu staroindijskog i staroslovenskog. U oba jezika se pored
4 Infinitiv i supin jesu deo glagolskog sistema, ali su nominalnog porekla, kao okamewene forme glagolskih imenica. 5 O staroindijskoj situaciji v. detaqno u Disterheft 1980: 5785.

188

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

infinitiva (s dativom) pojavquje i zavisna reenica subjunktivnog tipa,6 koja je u staroslovenskom ak ea od infinitivne dopune (SG 1994: 481). Arhaina dopuna infinitiv + dativ u slovenskim jezicima se gubi, a samostalni infinitiv + dativ razvija modalnu semantiku. Sama infinitivna dopuna u konstrukcijama s razliitim agensima postaje dvosmislena u pogledu vrioca radwe.7 Na wegovo mesto dolazi reenica s linim glagolskim oblikom, kojim se markira agens. Infinitiv je najstabilniji u sluajevima gde semantika glagola ne ostavqa mogunost sumwe u koreferentnost dva agensa, kao to su fazni ili modalni glagoli, gde se i do danas uva u onim slovenskim jezicima koji imaju infinitiv kao morfoloku kategoriju. Razgradwa stare paratakse s nominalnim strukturama kojom su se iskazivale dubinske hipotaktike strukture vodila je ka graewu povrinske hipotakse. Primenom strategija za formirawe proste reenice infinitiv se zamewuje strukturom s finitnim glagolskim oblikom. Ovakva reenica bila je prvobitno u jukstapoziciji s prethodnom, o emu svedoe najstariji spomenici ranih slovenskih jezika. Za povezivawe dve reenice slovenski jezici e koristiti razliite partikule, po pravilu uskline, emfatike ili deiktike, koje postepeno postaju gramatika sredstva kojima se ostvaruje veza izmeu glavne i zavisne reenice, tj. veznici (Bauer 1972: 214, 218). U ranoj istoriji slovenskih jezika, kako ilustruje bogat istonoslovenski materijal iz perioda od H do H veka, vlada sinkretizam gramatikih rei", u kojem elementi poput a, i, to, ti itd. funkcioniu istovremeno i kao interjektivne i modalne partikule i kao veznici (Isaenko 1970: 203). U ovakvom jezikom stawu ne postoji otra razlika izmeu paratakse i hipotakse (Birnbaum 1959: 79). Razvoj sloene reenice bio je dug proces koji se odvijao u vie faza, od jukstapozicije nezavisnih reenica, preko faze sinoniminih veznika do stadijuma specijalizacije veznika za odreene tipove zavisnih reenica (Rozenzon 1962: 255256). Svaki slovenski jezik (ili grupa jezika) krenuo je svojim putem, razvijajui razliite rei u veznike, to svedoi o tome da oni iz praslovenskog nisu mogli naslediti oformqenu hipotaksu (Bauer 1972: 73). U sferi objekatske i namerne dopune u junoslovenskim jezicima razvija se reenica sa da. U ovom procesu je, pored unutrawih jezikih potencijala olienih u izvornoj funkciji opteslovenekog da, vanu ulogu odigrao i spoqawi faktor, balkansko jeziko okruewe. 3. Funkcije da u starosrpskom. Na tokavskom terenu da se u periodu H do kraja H veka javqa u raznovrsnim funkcijama i, u celini
6 Subjunktivnost dopune se u staroindijskom markira formom glagolskog oblika dopunske reenice, a u staroslovenskom primarno veznikom da, ali i oblikom potencijala u zavisnoj reenici. 7 I dosadawa istraivawa istiu ovu dvosmislenost kao vaan faktor u razvoju reenica sa da. No pitawe je: zato su u odreenom periodu jezikog razvoja infinitivne konstrukcije postale dvosmislene, kad to dugi period pre toga nisu bile? Mislim da uzrok treba traiti upravo u pomenutoj promeni jezikog tipa.

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

189

gledano, stawe odgovara situaciji u staroruskom od H do H veka. Najstarija je optativna i emfatika funkcija da, dok se u kasnijem periodu ono sistemski razvija u veznik kojim se uvode objekatske i subjekatske reenice, namerne reenice i retko irealni kondicional. Praewe ove pojave u hronolokom pogledu i wenog geografskog rasprostirawa oteano je problemima u interpretaciji mnotva primera, u kojima nije uvek jasno da li se radi o parataktikim ili hipotaktikim konstrukcijama, pri emu uvek postoji realna opasnost da se savremeni jeziki oseaj" za postojawe hipotaktike veze preslika na daleko starije, parataktiko jeziko stawe. Drugi problem je i neujednaenost obima grae s razliitih tokavskih podruja. Ova graa je bogata kada su u pitawu Dubrovnik ili Bosna, dok je za Zetu, Raku ili Despotovinu oskudnija. Na istoku je veliki broj sauvanih poveqa (darovnica) pisan kwievnim jezikom ili su strukturirane po principima diglosije, gde je srediwi deo, pisan narodnim jezikom, sadrinski ogranien na nabrajawe poseda i qudi na wima, te ne prua odgovarajuu grau za ispitivawe. 3.1. Optativno da. U nezavisnim reenicama javqa se na celom podruju od najranijih spomenika do kraja prouavanog perioda. Realizuje se uz sva lica, ali pretee wegova upotreba uz 3. l. prezenta, to obeleava stil rakih poveqa. U mnogim sluajevima ovakve konstrukcije razvijaju hortativnu / imperativnu znaewsku nijansu:8 i da im ne bude w moih stnikov sile (1189, S 3), a xo e zakon trnikom u moei zemli da mi day (oko 1215, S 4), da znate milostiy boiwm zdravo smo i veselo (1388, S 88), i da mi ne zamuite lovka (1368, S 105), da plaky dw moe kuk a ixu krivca (1385, S 113), i ako se slui tere se svadimo s dbrov'nikom da im pripovmo na mc prge toga (1405, S 155). Ree je lini glagolski oblik u perfektu, a primeri su iz H veka i s poetka H veka: kdi vi ga ustbu da ga ste podali (1325, S 46), da mu ste dali dohodk (1328, S 50), ako li bi tko ponesal ponos lovk gdna bana da platil v dinara (1375, S 81), i nim da ste pozvali arka prd crvmi (oko 1358, S 97), i da se dwvrgao angela pravoga na umrli as (1405, S 284). Uz 3. lice se u posledwoj deceniji H veka u dubrovakim poveqama poiwe javqati neka: neka mn cna bola (pre 1391, S 103), tako u ngov ruke neka i stoi (1413, S 221), neka da wnwmui lovku plt (1417, S 229). U isto vreme se javqa i kontaminacija starijeg i novijeg tipa, sa neka da: a neka da vam uzme vae lydi (1398, S 131), a wvozi upisasmo velikosti vi neka da zna i bg da umnoi kralvstva vi (1422, S 525). Poetkom H veka neka je potvreno u Despotovini: a plnin neka prodava pravom merom kako m se e konata dala wt voivod i wt kneza i wt pr'gar a gragnin da prodava dokle se trg razbe (Radojii 1962: 53). Od sredine H veka poiwe se javqati u bosanskim dokumentima: neka toi u va8 Semantiki razvoj optativ > imperativ je sasvim obian. Zahvaqujui ovom razvoju indoevropska morfoloka kategorija optativa u praslovenskom postaje imperativ.

190

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

u svedobu (1449, S 663), //neka se znaa (oko 1450, S 666), neka se znay pokladi pravi (1466, S 730), kao i u Zeti: neka e crkvi za kipre (1485, MS CDLIII). Konkurenciju dve forme potvruje i wihovo prisustvo u istom dokumentu: da vi u znan neka u znan vaemu gospostvu (1448, S 693). Pojava nove forme sa neka znaila je i postepeno povlaewe optativnog da iz ovih konstrukcija. Proces je morao dugo trajati, pri emu e neka + 3. l. prezenta postati u srpskom jeziku nemarkirani perifrastini imperativ, dok e starije da + 3. l. prezenta postati markirani, emfatiki imperativ. Po pravilu, da je u kontaktnom poloaju s linim glagolskim oblikom i moe biti odvojeno samo enklitikom. Od prve polovine H veka potvrene su konstrukcije s ponavqawem da, koje se javqa i uz glagol i na poetku reenice: i pae da moi kmeti i moi lydie i moi vladalci da vi lybe i da vi hrane (1234, S 10), ponee ih wbte kralvsmi pravh u vsh dlzh da i vi w twm da znate (1340, S 59), da w tom da znate (pre 1375, S 108) Ovakvi sluajevi pokazuju prelaz od markirawa optativne semantike predikata ka markirawu optativne semantike cele reenice. 3.2. Emfatiko da. Optativno da razvija se i u emfatiku partikulu. U prouenoj grai retko se javqa uz imperativ: i da vidi kralevstvo mi kako mi svriti hoke sizi posl ere se smo wgrili u semzi lovce da wsveti ga (posle 1282, S37), da daite mu (1313, S 42), da polte mi dobre lydi (oko 1358, S 97), da nemoite ih muiti (1388, S 141), da daite mu pos (1392, S 185), da dai nam list kneza petra (1411, S 549). Ovaj nain pojaavawa" imperativa potvren je i u staroslovenskom (Veerka 1996: 7677). Interesantno je da se ovakvo da esto javqa u Srpskoj Aleksandridi, i to iskquivo u direktnom govoru:9 da svkpi vse voe svoe i na bran ustrmi se premo ih 12/1013, da dovoln bdi v makedoni c(a)rstvovati 108/68, da ne skrb se o sem c(a)re 245/89. 3.3. Adjunktivno da. Da se u relativno velikom broju primera javqa izmeu dve nezavisne reenice kao partikula: da si sde tvo sela svobodnno i tvoi ludie da sm bl rekl moim ludem da se ne bo (1238, S 16), i n mi wstal niim dln da togo radi mu kralmsi zapisalo mlt da nema nik'to peali za nega (1326, S 48), i da znate wtide mi peat napd da ku udati moy peat (1362, S 101), i paki se potvoriste da govoril sm za to gdnu knezu (1387, S 126), tkmo mi su ispravili sve i wstali mi su pravi da eto povdam vaemu gptvu da znate (1414, S 166), i poidoe da ne vmo kud (1405, S 390), radi bismo vi bol glasove pisat da kako b hok wnakoi (1457, S 735). Pravo znaewe da je teko interpretirati. Ono se ponekad znaewski pribliava emfatikoj partikuli, dok ponekad ima
9 Srpska Aleksandrida je pisana srpskoslovenskim jezikom, ali specifinim funkcionalnim stilom ija je sintaksa u mnogim segmentima bliska sintaksi narodnog govora. Primeri se navode prema izdawu Aleksandrida 1985.

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

191

adjunktivnu funkciju. U tom sluaju se izmeu dve reenice, u zavisnosti od wihove semantike, impliciraju razliiti odnosi: sastavni, zakquni ili suprotni, pri emu da nema ulogu veznika, ve adjunktivne partikule, ija funkcija proistie iz wenog invarijantnog znaewa. U toj ulozi ono alternira s drugim sredstvima, npr. s veznikom i. Kao ilustracija mogu posluiti primeri iz dve verzije iste razrenice rauna cara Duana, gde se da i i javqaju kao konkuretna sredstva, u identinoj konstrukciji: i u vse-mi bie pravi dw dnnega dni da zato im ctvmi zapisa povely (1347, S 61), i ne wstae mi nixa dlni ctmi i za to im ctmi zapisa povely (1347, S 62). Primeri navedene upotrebe da potvreni su i u staroslovenskim tekstovima (Veerka 1996: 3031). U Srpskoj Aleksandridi se ovakvo da sree, uz retke izuzetke, u direktnom govoru: da to pod(o)baet nam stvoriti 111/56, da axe dara pobdii: i ostri m persid'ski pritupii v jer(o)s(o)l(i)m s mirwm pridei i c(a)r vseln'noi vsoi wt evrei nare(e)i se 190/ 39, da axe teb jndane mili nsut mn makedonne mili st 426/68. Adjunktivno da se retko javqa izmeu nominalnih sintagmi: da ga za to ne poixe ni gospog crca ni gdn kral da ini nitko dw vlastel (1355, S 71), da im se ne uzima crina na tbini da ni na dnom puti ni na brodu (1356, 95), potenim i vsesrdenim ptelem knezu da vladuxemu grada dubrovnika vlastelem (1398, S 255), mi kneza pavla ne dw sele da dw velika vmena imamo za naega mnogopotenoga pritel (1398, S 412). Od perioda najstarijih spomenika emfatiko i adjunktivno da se javqaju na svim podrujima. U upotrebi su sve do kraja H veka, s tim to broj potvrda opada u H veku, posebno u dokumentima iz dubrovake kancelarije. 3.4. Da u objekatskim reenicama. Polifunkcionalnost da u velikom broju sluajeva stavqa istraivaa pred nimalo lak zadatak prilikom interpretacije primera. Ono to s aspekta danaweg jezikog oseawa" izgleda kao hipotaktiki veznik neretko je samo optativna, emfatika ili adjunktivna partikula. Ovo potvruje ne samo staroslovenski jezik koji je, iako oblikujui hipotaksu pod snanim grkim uticajem, sauvao tragove starijeg stawa, ve i situacija u staroruskim i staroekim spomenicima (Bauer 1972: 115), koja pokazuje da u ranom periodu slovenske pismenosti preovladava parataksa. Na razvoj hipotakse je u velikoj meri uticao nastanak i razvoj pismenosti, a na wegovu univerzalnost, barem na terenu indoevropskih jezika, ukazuju, recimo, i starovedski pravni tekstovi, u kojima najstariji izvori imaju jednostavan parataktiki jezik, dok se posle vek ili dva zapaaju raznovrsne hipotaktike konstukcije (Birnbaum 1981: 30). Najarhainije jeziko stawe u pogledu glagolske dopune potvreno je u najstarijem dokumentu na narodnom jeziku, Poveqi Kulina bana. Jezik je parataktiki, a kao dopuna glagola prisezati javqa se infinitiv: prisezay tebe knee krvau i vsm graam dubrovam prav pritel bti vam (1189, S 3). Istovremeno, u tekstu se javqa optativno da. Ve poetkom H veka posle glagola sa znaewem kleti se" pojavquje se da + prezent. Da li je u ovom periodu ve uobliena hipotaksa

192

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

(Grickat 1975: 113) ili ne, teko je prosuditi. Struktura teksta pre upuuje na parataksu, sa optativnim da + prezent. U najstarijoj potvrdi ove vrste pojavquje se i jakore: klnu se knezu dubrovkomu an dandulu i vse wbkin grada dubrovnika v ba i stu bcu i v essni i ivotvorexi krst apsl i v stih m menik i v tij gdn i v sta evangli i v stih vj stih c klnu vi se bez vsakoga propadstva kore da vi sm pritel i mo dt doku ste pravi (oko 1215, S 4). Na parataksu upuuje nekoliko iwenica. Glagol kleti se prvobitno ne zahteva objekatsku dopunu, na ta upuuje i prisustvo refleksivnog se.10 Jako ima funkciju deiktikog sredstva koje uvodi direktan govor (jako recitativum), to u potpunosti odgovara staroslovenskim primerima tipa i klt s ei ko egoe axe prosii dam ti (SS 1994: 286). Ista poveqa obiluje optativnim da. Slini primeri, sa jako recitativum (ree kako) i optativnim da uobiajeni su u H veku (Raka, Bosna, Dubrovnik), a javqaju se ne samo uz kleti se, ve i posle glagola tvrditi, obkvati se, pisati, prisezati, reki: i si iniv im i tvrdih kore ako mi b da i bd gospodar kako sm bl da si hode s svoimi si trgi (1234, S 13), klnemo se teb gnu kraly u ga ba nago is ha kore w-dnnega dne da ti smo prteli (123435, S 14), pie kralevstvo mi lybovnomu si prisnomu knezu kore dw sego dne gj avgusta do suda koi postavlamo po zakonu nai prvi da si hode vai kupci po moi wblasti svobodno (1252, S 20). Da moe izostati ukoliko se u drugoj reenici realizuje futur, kao semantiki blizak optativu: wbtuy se arhiepiskupu dubrovkomu i knezu kako hky lybiti vs grad (12678, S 28). Strukturno iste konstrukcije javqaju se i bez jako recitativum, kao prosta jukstapozicija: kle se knez dbrovkom an dandul i vsei opkin dbrovkoi takom sm se kletvy klel kakom se e ban klin klel da hode vlasi svobodno (12141217, S 9). O parataktikoj strukturi najstarijih tekstova svedoe dva tipa primera gde se u prvoj reenici javqa glagol reki. U prvom sluaju u reenici koja sledi javqa se da, budui da se radi o optativnoj semantici: a vi ste se wbekali i rekli: da si sde tvo sela svobodno (12381240, S 16). U drugom sluaju se realizuje sam prezent, jer je re o indikativu: da ere ste rekli mi drimo veru i pritelstvo (125254, S 25). Osim prezenta, uz optativno da se moe javiti i potencijal, a najstarija potvrda je iz Pisma igumanu Spiridonu sv. Save: da bi dal bog da bi takoi vsak hristanin stvoril w mn molene (PIS, 226). Primerima s potencijalom obiluje pismo kneza ure Kaia iz 1276 (S 32): da molu kneza vaega i vas kako da biste u tom ne zledovali da molite kneza vaega kako bi-m ruku dal i s vami da bi sdli ne boeke se i moly kneza vaega kako bi upisal to e egova vola i vaa da bi mi udal po seh poslh Parataktike su i strukture u kojima se iza stvoriti milost javqa optativna reenica sa da + prezent: sikovu mlt stvori kralevstvo mi vlasteliikem dubrovkim da gredu s trgom u zemlu kralevstva mi (1219
10 Prvobitno znaewe ovog glagola, u paganskim vremenima, bilo je bacati kletvu na sebe", a uz wega se vezivao instrumental kojim se eksplicira vrsta kazne, dok je prisezati u biti pruiti ruku prema neemu tako da ruka ga ruka dotakne" (Nmec 1994). Reanalizom znaewa u hrianskom dobu oba glagola dobijaju znaewe zakliwati se".

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

193

1228, S 5). Na nezavisni status obe reenice upuuje prisustvo lekseme sikovu. Sintagma stvoriti / dati milost javqala se u samostalnim reenicama, ne zahtevajui nikakvu dopunu, to pokazuje i sledei primer: davay svoy milost pritelem svoim vlastelom dubrovskim i vsi wbkin gradskoi i praxay im mogorixe to su davali w rnovnice i nikim koncem da im se sie ne potvori (oko 1240, S 18). Posle imenice obt takoe se javqa da + prezent: sm imal k vam wbt da prim tomu gradu: i da mu rabotam uz egovu post (123840, S 16). U istom dokumentu javqa se i primer da sm bl rekl moim ludem da se ne bo, koji svedoi o prerastawu parataktike u hipotaktiku strukturu (Bio sam rekao mojim qudima: Neka se ne boje" > Bio sam rekao mojim qudima da se ne boje"). Slini su i sluajevi: i pae moim lydi hoxu povelevati da ne pridu na vas (1254, S 27), ugovoriste da putnika prdade (H vek, S 31), da ere ste mi pisali da vi puxu vaega lvka (125254, S 25). Svi ovi sluajevi su sa verba dicendi i scribendi, i u svima je relevantno semantiko obeleje ekspektativnost. Sigurni primeri hipotaktike funkcije da javqaju se uz hotti: i hoxu da vse se xo zde pisano u vk da bude tvdrdo (1240, S 11), i hoxemo da vse xo zde pisano bude tverdo u veki (1249, S 12), ere hokete da imamo pritelstvo od cptata do grada (125254, S 25). Da + prezent se javqa ukoliko su agensi dve predikacije razliiti, dok infinitivna dopuna ostaje ako je agens isti: ako hokete vi mn moe lydi vratiti (125254, S 25), i xo bi hotel k vam govoriti ne mogu (125254, S 25). Uz modalne glagole kao to su moki i smti uvek se realizuje infinitiv, budui da wihova semantika iskquuje razliit agens dopunske predikacije. Podsticaj za razvoj da + prezent uz voluntativno hotti svakako je bilo i sintaksiko cepawe prvobitnog hotti + infinitiv stvarawem futura, potvrenog ve u H veku. Dokumenti iz H veka svedoe o razvoju hipotaktikog da, mada se ovaj proces odvija razliitim tempom na razliitim teritorijama tokavskog nareja. U rakim dokumentima se jako / kako da ograniava na upotrebu u formulama posle glagola zakliwawa (kleti se, obxati se, dati vr / obxani), a suavawe wegove upotrebe svakako je u vezi sa razvojem finalnog znaewa ove veze. Pored kako realizuje se i jere, koje se u ovom veku iri u veznikoj funkciji.11 Kako se javqa posle glagola povdti, pisati i znati, dok je jere zapaeno uz znati, vidti, vrovati, iznaki, otgovoriti, reki, kao i uz kleti se ukoliko je dopuna faktivne prirode: da se klne tzi trgovc samdrugi ere ga kupil u tugi zem'li (1349, S 66). Da s prezentom se realizuje posle glagola zakliwawa i govorewa (zakleti se, obtati, povlti, nareki), ali je ponekad teko rei da li se radi o dopunskim ili nezavisnim optativnim reenicama: da nare kralvsmi etirem ili petim vlastelom dubrovkim da mi se dwklnu u bgorodicu dubrov'ku (1335, S 55), i povel mu da doidet (1336, S 57). Sredi11 Jere se javqa i u prethodnom veku, ali vrlo retko, i moe se interpretirati kao partikula: d vi znate ere neku poreki-nomu moe ri (1247, S 23) Ta vi znate. Ta ja neu porei svoje rei."

194

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

nom veka zabeleen je u prepisu jednog neformalnog pisma cara Duana usamqen primer da uz glagol cognoscendi znati, u funkciji hipotaktikog veznika: ne znam da do zdezi iv (1352, S 69).12 Uz znati se inae realizuje jere, uvodei dopunu faktivnog tipa: da znate re dral trge crsvmi marko vasilvik (1348, S 64). Ova dva primera pokazuju razliku funkcija da i jere: prvi veznik uvodi reenicu subjunktivnog, a drugi indikativnog tipa.13 Da + prezent se javqa u formulama posle initi milost, ali ono jo uvek nije integrisano u hipotaktiku strukturu, o emu svedoi sledei primer u kojem se dubrovani javqa i kao indirektni objekat prvog iskaza i kao subjekat optativne strukture: i uinih mlst dubrovanom vsem velim i malim da si gredu dubrovani s trgom i s kuplom svobodno (1357, S 94). U zetskim dokumentima kako da se javqa posle glagola zakliwawa, jere uz znati, a kako uz obxavati se. U drugoj polovini veka da je posvedoeno u hipotaktikoj funkciji uz glagole hotti, vshotti, obkvati, reki: da rcite rnaldu da ni poda pos (1368, S 105), hoteki da est lybov stara megu nami (1385, S 113), vshoth da lybv stara megy nami (1386, S 114). U Bosni i Humu se do kraja veka javqaju jako / kako da (najee u formulama posle kleti se, retko uz kazati, potvrditi), kako (po pravilu ogranieno na subjekatsku poziciju u impersonalnim iskazima iskazima s predikativom, ree uz dati na vdni, znati) i jere (uz znati, moliti, reki, hotti, svdtelstvovati). Od sredine veka iri se da u hipotaktikoj funkciji. Najpre se javqa uz verba dicendi i hteti, a do kraja veka se iri i uz glagole druge semantike: obtovati se, obkti, govoriti, vdti, hotti, moliti, zaprxati, prositi, iskati, zapisati, naiti, spovdti, zdati se, kao i uz perifrastine predikate sa znaewem objaviti" (dati na vdni itd.). U indikativnim (faktivnim) dopunama realizuje se s prezentom: kako vi govorite simetu i ratku da sta ona mni rekla svezati pavla gilik i pira (1355, S 78), dam vam vditi da sam dal klimentevi deriky i bistetu buniky i nih dici dv poveli (1355, S 79), i naidosmo da su poteno i svreno drali i platili reenu crnu (1392, S 176). Subjunktivne dopune, za razliku od indikativnih, mogu pored prezenta imati i potencijal ili prezent-futur glagola biti, koji takoe upuuje na realizaciju radwe u budunosti: prosie i molie govoree da bi im platilo kralevstvo mi xo im wsta duan brat kralevstva mi (1398, S 428), moli da bismo rekli da ne bude carna nidna (1395, S 250). Bogata graa dubrovakih dokumenata s kraja H veka pokazuje da se da ve potpuno razvilo u hipotaktiki veznik. Objekatsko jako se javqa
12 Jezik ovog kratkog pisma izrazito odudara od stila rakih poveqa, ukquujui i poveqe cara Duana. To pokazuje da se inovativna jezika sredstva mogu pre oekivati u neformalnim dokumentima nego u poveqama, koje od prvih dana pismenosti imaju uoblien funkcionalni stil. 13 Razlika subjunktiv: indikativ bazira se na distinkciji obeleja ekspektativnost: faktivnost. Prevod dva navedena primera na savremeni srpski jezik bi bio: Ne znam da li je do sada iv" : Da znate da je Marko Vasiqevi drao trgove carstva mi".

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

195

po izuzetku, a kako je retko, uz kazati, povdti, vdti, ti, znati, znati. Konkurentni veznici su jere, koje se realizuje uz glagole znati, znati, vdti, vidti, ti, smotriti, pisati, pvati, opominovati, hvaliti se, govoriti, moliti, i da, koje iri domen svoje upotrebe. Ono se javqa uz govoriti, zapovdti, otgovoriti, prositi, reki, pisati, pisati, zapisati, vdti, vrovati, znati, misliti, fati, vidti, ti, a u zavisnosti od semantike glagola, dopuna moe biti i subjunktivna i indikativna: a r pie da ti pismo dolo (1396, S 117), prosi da mu zaimemo (1399, S 132), kako ufamo da k bit (1396, S 187), eto smo uli da nam zabava dw tur'ina (1397, S 268). Osim toga, realizuje se i uz voluntativne i modalne glagole hotti, volti, i po prvi put elti i smti, uz koje je iskquena upotreba ostalih veznika: mnog elimo da te vidmo (1399, S 134), i hotli bismo da se s vaom potenom lybvom stanemo (1399, S 132), i ne smy da pogy (1398, S 194). Dokumente u kojima se zapaa ovo naglo irewe veznika da napisao je uveni dubrovaki pisar Rusko. Iako on ravnopravno koristi kao konkurenta sredstva veznike da i jere, upada u oi da jere ee upotrebqava u tekstovima upuenim na istok (knegiwi Milici, N. Zojiu, K. uriu, B. Kirizmiu). Ovo bi bilo svojevrsno jeziko prilagoavawe jeziku i stilu adresata, to je inae odlika dubrovakih poveqa od najstarijeg perioda.14 U H veku, u dokumentima iz Despotovine gubi se jako / kako da iz objekatskih reenica, realizujui se samo kao finalni veznik. Kako se javqa uz pisati, znati i uz predikate koji znae oglasiti, objaviti" (dati znati, dati v svdni), a jer(e) osim uz prethodne glagole i uz vidti, govoriti. Vezniko da je i daqe retko, javqa se uz glagole pomoliti, pisati, ostaviti, rasditi: nemoite wstaviti moy angelinu i moy deicu da poginu pw men (1476, S 736), s potencijalom: razsudismo da bi wnozi k nam u ruke ne dolo (1423, S 241). U dokumentima Mrke arkovia (oblast Kanine i Valone) posvedoeno je da uz moliti, glaviti. U Bosni i Humu se kako da javqa posle zakleti se, svdoiti, naporedo se realizujui kao finalni veznik. Jako je potvreno retko, samo u formuli posle zakleti se i rotiti se, dok se kako i daqe sree samo posle znati i predikata sa znaewem objaviti, oglasiti". Upotreba jere se ograniava na glagole pisati, svdoiti, znati, znati, govoriti, reki i predikate sa znaewem objaviti, oglasiti". Upotreba veznika da se iri. Sada se realizuje i uz glagole pokazati, obnaiti, iznaki, iskati, poiskati, initi, pstiti, smsliti, sgovoriti se, povlvati, vidti, zapovdti, reki, svtovati, znati, otliti, stanoviti, (po)tvrditi, rotiti se, poptati, boti se. Zanimqivo je da se u subjunktivnim dopunama do kraja veka sporadino javqa potencijal: nsm iznaal da bi xo bilo do kneza palka (1422, S 330), iskae da bismo i mi po obiay nim potvrdili (1422, S 522), i pomolie da bismo wslobodili da pinez nih dubrovdki ho14 Ovo je posebno upadqivo u stilu dubrovakih dokumenata upuenih bosanskim vladarima, u kojima se podraavaju jezik i stil bosanskih poveqa, sa invokacijom, npr. S 284.

196

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

di po rusagu kralevstva mi (1461, S 741), zato prosimo gospoctvo vae da biste ih dwredili (1493, S 721) itd. U Dubrovniku se kako da javqa retko uz pisati, potvrditi, inae se realizuje u rezultativnim i namernim reenicama. Jako se sree po izuzetku, uz zakleti se, rotiti se, i to u odgovorima Bosni. Kako se i daqe realizuje kao objekatski veznik uz ti, pisati, zapisati, znati, znati, govoriti, svdoiti, razmti, obnaiti, nahoditi i predikate sa znaewem objaviti". I daqe se iroko upotrebqava veznik jere, koji se sada javqa i uz glagole svdoiti, kazati, pokazati, reki, ispovdti, nahoditi, iznaki, nariti, otpovdati, mnti. Meutim, najfrekventniji je veznik da, koji se i realizuje uz najvei broj glagola. Pored glagola uz koje se javqao u prethodnom veku, sada je potvren uz vlti, moliti, praviti, kazati, titi se, narediti, nariti, poriti, prporiti, prriti, otliti, poditi se, zdati se, razmti, mnti, razbrati, strpti, rotiti, prisegnti, zakleti se, stanoviti, naiti, nahoditi, dopstiti, opraviti, postaviti, ekati, dati, obtovati, boti se, initi: a wvi bo se da ih ne postly (1402, S 275), gd bg i pista da init da se i vsako pisni wbta vi gpstvo zdravo (1408, S 217), a i vaoi velikosti mnimo da n drago bilo (1413, S 221). Retko je potvren potencijal, u odgovorima Bosni: i zaxo on moli i prosi da bismo i po listu naemu gsptvu ti i ngove dw strane vae naam renne i na nih na dwgovor dwpisali (1409, S 295), volli bismo da bi vi zadno zastali (1404, S 277), r bi voll da bi ni drai bil (1402, S 437) itd. Izloena graa pokazuje da se da najranije javqa kao dopuna voluntativnog hotti, jo u prvoj polovini H veka. Uz ostale glagole on kasnije razvija hipotaktiku funkciju, i to najpre uvodei subjunktivne, a kasnije indikativne dopune. Ovaj proces zapoiwe u H veku, a dobija na zamahu u drugoj polovini veka. U Dubrovniku, Bosni i Humu ve u prvoj polovini H veka on dominira u funkciji veznika koji uvodi objekatske dopune i subjunktivnog i indikativnog tipa, iako se i daqe javqaju kako i jere. Na istoku je proces tekao sporije, te se do kraja veka javqaju sva tri veznika. Izrazita je konkurencija veznika jere i da za uvoewe objekatskih reenica, ali su ova dva tipa semantiki razliita jer da ostaje marker struktura sa semantikim obelejem ekspektativnost. Ranije irewe da u dokumentima sa zapada tokavske teritorije moe biti i posledica ranijeg prodora govora u pisani jezik (Grickat 1975: 173). Treba dodati da objekatsko da uvodi indikativne reenice u Romanu o Troji (Grickat 1975: 162). Zanimqivo je da je u osnovi ovog prepisa s kraja H ili poetka H veka jedna redakcija romana koja se pripisuje dubrovakom kancelaru Rusku Hristoforoviu (Marinkovi 1986: 255), u ijim je dokumentima zapaena ekspanzija hipotaktikog da u indikativnoj sferi. 3.5. Da u namernim reenicama. Namerno da je relativno kasno potvreno. U najstarijem periodu (H vek) ga nema, a u odgovarajuim konstrukcijama na granici namerne i rezultativne dopune javqa se ja-

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

197

ko: da im se da vdni trmi mseci ko si mogu trnici ih iti u grad s vsmi svoim (1281, S 33). U H veku u Rakoj, Bosni, Humu i Zeti u istoj funkciji koristi se jako / kako da: kaza ko da zna vsaki (1333, S 52), da vi crvmi utvrdi i zapie kako da bude tvrdo do vki (1362, S 100), prostismo wnui carinu na dani kako da se ne uzima carina vam i vaim gragnom (1368, S 104). Primeri sa da nisu mnogobrojni, vezani su uglavnom za glagole kretawa, a mogu se interpretirati i kao optativne nezavisne i kao namerne reenice: tamo posla kralvsmi pskpa skdrsago i kneza dabiva da im date dohodk na dmitrov dn (1320, S 43), i siy knigu posla crmi po vlastelina crmi pulka da y ppiete u va statut (1347, S 62), i pomagati da im se nka teta u vladaniy ili trgovcu ne uini (1378, S 83), wto poslasmo k vam naega slugu tvrdka vletia da nam udaste dohodak (1398, S 255) itd. U Dubrovniku se kako da javqa retko, najee u dokumentima upuenim u Despotovinu (S 188, 193 itd.). U namernim reenicama koristi se da, a potvrde su veoma brojne krajem veka, u dokumentima Ruska Hristoforovia: doki k svoim pritelm da se nimi vidi (1399, S 134), i naega grada wbarovati ga i sblysti da ne prime nkoy tetu vol sramotu (1396, S 187), nki dw vah naredbenik uinil dovesti sol pod novi u sutorinu da y tuzi proday (1397, S 269). U H veku situacija u Rakoj, Bosni, Humu i Zeti je slina: kako da uvodi namerne/rezultativne reenice, dok se jako javqa po izuzetku. U upotrebi je i hipotaktiko da, iako jo uvek ne dominira. Wegova upotreba vezana je najee za glagole kretawa: i prinesoe k nam zapisane da im wnozi gpodstvo potvrdi (1428, S 635), a vi pote pd kneza i vlasteli dubrovake da vam uine pravdu (1461, S 670), stidek se k velikosti vi poslati da nam kralvstvo vi ne zazri (1422, S 525). Retko se umesto prezenta koristi potencijal. U grai iz Despotovine je potvren jedan sluaj: wstavil bil za lybov nau nam dw svoga iman sto i pet litar srebra da bismo mi wnoz seb imali (1423, S 241), a sporadino se sree i u bosanskoj grai: gwvre svetu molititvu (!) boiy da bi nas izbaviw gpod bg dw grhov naieh (1466, S 730). U dubrovakim dokumentima dominira da kao veznik namernih reenica, a kako da se javqa u malom broju dokumenata, od kojih je najvei broj upuen u Despotovinu (S 201, 226 itd.), mawi u Bosnu (S 265, 516 itd.). Da se obino sree uz glagole kretawa, a jedanput je posvedoen s potencijalom: i s toga ih pedepsali da bi nam i nam ne udili (1405, S 474). Graa pokazuje da u H i H veku na svim tokavskim teritorijama osim u Dubrovniku traje konkurencija kako da i da u namernoj funkciji. U Dubrovniku ve krajem H veka dominira da. Od poetka pojave da u namernoj funkciji ono je vezano preteno (i prvobitno) za glagole kretawa, da bi se polako irilo i uz glagole druge semantike. 4. Sintaksiki mehanizmi razvoja hipotaktikog da. Osnovu za ovaj proces verbalizacije jezika", u kojem se da + prezent javqa na mestima infinitiva lei u semantikoj i funkcionalnoj bliskosti optativnog

198

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

da + prezent i infinitiva. Infinitiv, po poreklu okameweni dativ, uva izvornu dativnu semantiku, javqajui se kao dopuna sa semantikom usmerenost > budunost", tj. oznaavajui radwu koja e se tek dogoditi. Stoga se on prvobitno javqao uz glagole ije znaewe ukquuje ekspektativnost (npr. voluntativne) ili u konstrukcijama gde dopuna iskazuje buduu radwu.15 U zavisnosti od semantike upravnog glagola, invarijantno znaewe infinitiva moe se modifikovati u namernu ili rezultativnu semantiku, i u ovoj ulozi infinitiv se rano irio potiskujui supin u konstrukcijama sa glagolima kretawa. Moe se zakquiti da infinitiv i da + prezent prvobitno predstavqaju dva povrinska eksponenta iste dubinske semantike. Da + prezent vie odgovara jeziku verbalne" strukture, budui da se linim glagolskim oblikom jasno markira agens, te se stoga ova veza najpre i javqa u sluajevima dvosmislenosti u pogledu vrioca radwe dopunske predikacije. U razvoju hipotaktikog da (i objekatskog i namernog) deluju dva vana i u istorijskom razvoju sintaksikih struktura esta mehanizma: reanaliza16 i potom generalizacija. Iz prvobitne jukstapozicije u kojoj je druga reenica optativna (a vi ste se wbekali i rekli da si sde tvo sela svobodno, 1240, S 16), razvijaju se hipotaktike strukture tako to se da reanalizira kao dopunski veznik, gubei svoju optativnu semantiku i postajui gramatiko sredstvo: da vi ni ste rekli da se stanemo (H vek, S 31) Ta vi ste nam rekli: Da se sastanemo!" (jukstapozicija) > Ta vi ste nam rekli da se sastanemo." (objekatska reenica) Proces formirawa objekatske reenice je trajao dugo. O tome svedoe i mnogobrojni primeri u kojima se za upravni glagol vezuje dvostruki objekat, nominalni i reenica sa da + prezent: marin mi govori za n da ga kuplu (1392, S 185), zapisae mene gdna voevodu radwsava pavlovia i mo natra xo po mukom kolinu da smo vlastele i vnici grad dubrovnika (1423, S 599), xo nam pisa na kneza ki u konavlah da vam nedrago inil (1422, S 621), upvam na gdna mrku da mo nek uzeti (1406, S 407).17 Isti tip konstrukcije se javqa i sa kako da: xo nam upisaste za kneza grgura vlkoslalik kako da ga imamo za pritel i da ufan u nas (1407, S 293). Proces reanalize morao je zapoeti u mawem domenu, u prvobitno optativnim konstrukcijama. Nakon reanalize, kojom da postaje gramatiko sredstvo, dolazi do generalizacije, te se ono iri kao veznik objekatskih reenica na sve sluajeve, gde niti glagol ima semantiku komponentu ekspektativnost, niti dopuna upuuje na buduu realizaciju radwe: a sdi uli smo da su nki nai trgovci tamo ubni (1402, S 151).
15 Re je o dopunama glagola koji nisu markirani u pogledu obeleja ekspektativnost, kao to su npr. verba dicendi. 16 O nastanku sloene reenice procesom koji se u savremenoj istorijskoj sintaksi naziva reanaliza govori jo glavni teoretiar mladogramatiarske kole H. Paul (Paul 1960: 357). Isto objawewe nalazimo i kod predstavnika eke istorijske sintakse (Lamprecht-losar-Bauer 1986: 383), kao i kod savremenih evropskih i amerikih teoretiara dijahrone lingvistike (Heine 1993: 118; Harris-Campbell 1995: 61 i dr.) 17 Ovo je stariji tip: Nadam se u gospodina Mrku da nee uzeti moje. Noviji tip, koji se javqa i u savremenom jeziku, glasi Nadam se da gospodin Mrka nee uzeti moje.

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

199

Slinim putem razvila se i namerna reenica:18 i siy knigu posla crmi po vlastelina crmi pulka da y ppiete u va statut (1347, S 62) I ovu kwigu posla carstvo mi po vlastelinu carstva mi Pulku. Da je prepiete u va statut." (jukstapozicija) > I ovu kwigu posla carstvo mi po vlastelinu carstva mi Pulku da je prepiete u va statut." (namerna reenica) Reanaliza se i ovde vrila najpre u mawem domenu, uz glagole kretawa, da bi se generalizacijom namerna struktura proirila, vezujui se i za druge glagole: pedpsai ga gptvoti takovm nainom da se druzi nim kau a da ne smy takove i megy pritel unositi (1401, S 138). Istorijski razvoj objekatskih i namernih reenica upuuje na jedan vaan zakquak: u oba sluaja re je o istoj sintaksikoj strukturi (lini glagolski oblik + da + lini glagolski oblik), i u dijahronom i u sinhronom pogledu. Interpretacija dopune kao objekatske ili namerne uslovqena je pre svega semantikom upravnog glagola, ali i glagolskim oblikom u dopunskoj konstrukciji. 5. Uticaj balkanske jezike sredine. Razvoj reenica sa da generalno se pripisuje uticaju Balkanskog jezikog saveza, a najvei broj istraivaa u wima vidi uticaj grkog adstrata. U definisawu vrste i domena uticaja balkanskog jezikog okruewa vano je ovaj proces posmatrati u dve ravni: unutrawe razvojne tendencije i spoqawi uticaj. U najstarijim slovenskim spomenicima pisanim narodnim jezicima zatiemo jeziko stawe jukstapozicije nezavisnih reenica s linim glagolskim oblikom, izmeu kojih se mogu javiti raznovrsne, po pravilu polifunkcionalne partikule izvorno adjunktivne ili delimitativne funkcije. U ovakvom jezikom stawu, gde semantiki odnos izmeu dve reenice proistie iz wihovog nezavisnog znaewa, u istim pozicijama se mogu javiti raznovrsne partikule. U procesu stvarawa sloene reenice partikule reanalizom postaju veznici, pri emu izvestan period traje konkurencija razliitih veznika, kao refleks starijeg stawa. Na tokavskom terenu u poetku se javqa konkurencija partikula (> veznika) jako da / kako da / da, ali se jako relativno brzo potiskuje, kao posledica gubqewa stare razlike izmeu *jako i *kako.19 Konkurencija kako da i da u namernim reenicama traje na celom tokavskom terenu, osim u Dubrovniku, do kraja ispitivanog
18 U radu koji se bavi istom problematikom J. Sedlaek takoe pretpostavqa razvoj od jukstapozicije ka finalnoj hipotaksi, smatrajui da je ovome doprineo razvitak izjavnih reenica sa da isto sintaksike funkcije, koje se ire sa severozapada srpskohrvatske jezike teritorije (Sedlek 1970: 6364). No ni samo izjavno da nije moglo odmah biti isto gramatiko sredstvo. Ovaj rad je pokuaj da se osvetli isti sintaksiki mehanizam kojim se stvaraju i objekatske i namerne reenice. 19 Na primarnu razliku ukazuje i etimologija: *jak je genetski vezano za odnosno-upitno *o- koje u praslovenskom daje anaforsku zamenicu, dok je *kak vezano za *ko-, to znai da se razlika temeqila na kategoriji odreenost", ili, drugim reima, na opoziciji indikativ subjunktiv (faktivnost ekspektativnost). Na to da su se *jako i *kako prvobitno morali razlikovati ukazuje situacija u staroekom, gde se i u H veku jasno razlikuju wihove funkcije (Bauer 1972: 331).

200

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

perioda, s tim to kako da razvija rezultativnu semantiku. Na istoj teritoriji u objekatskim reenicama konkuriu kako, jere20 i da, s tim to se u H veku povlai prvi veznik. Balkansko jeziko okruewe utie, kako e i kasniji razvoj jezika pokazati, na izbor jedne od mogunosti u starosrpskom jeziku, koje su se samostalno razvijale. Sama pojava hipotaktikog da bila je posledica unutraweg jezikog razvoja. Rano potirawe drevne indoevropske distinkcije izmeu *jo- i *ko- u tokavskim govorima, koje se manifestuje i u sferi relativne reenice, dovelo je do irewa subjunktivnog kako u semantiku sferu indikativa, prvobitno rezervisanu za jako, ime kako postaje nemarkirano. Nakon gubqewa stare opozicije jako kako pojavila se potreba za novim veznikom koji bi markirao sferu subjunktiva, a izvorno znaewe slovenskog da je upravo to omoguavalo. Potreba za stvarawem ove distinkcije bila je unutrawa, opteslovenska,21 dok e balkansko okruewe uticati na to da se prednost da vezniku da u subjunktivnim i namernim reenicama. U jezikom stawu previrawa u procesu formirawa hipotaktikih struktura uticaj balkanskog jezikog saveza se lako mogao ostvariti.22 I dovde je starosrpski razvoj paralelan razvoju u drugim slovenskim, ak i balkanskim slovenskim jezicima, naravno, s razlikama u veznikim elementima. Ali on se nije zaustavio na tome, veznik da se uvruje ne samo u subjunktivnoj, ve i u indikativnoj sferi. Kako je primetila I. Grickat, ovaj proces se razvio do kraja jedino u srpskohrvatskom i slovenakom" (Grickat 1975: 174), i u ovom pogledu je zapadnojunoslovenska grana jedinstvena meu slovenskim jezicima.23 iwenica da se hipotaktiko da najbre razvija i potiskuje ostale veznike u Dubrovniku, upravo u dokumentima iz pera Ruska Hristoforovia, mogla bi ukazivati na romanski uticaj, koji je izgleda imao odluujuu, iako ne jedinu ulogu u formirawu balkanskog Spachbund-a (Birnbaum 1985).24
Novi Sad

20 Jere je iskqueno iz namernih reenica, kao i iz subjunktivnih objekatskih, zbog svoje primarne anaforske funkcije, budui da mu je u osnovi *je. 21 Ista distinkcija razvija se i u drugim slovenskim jezicima: eko-slovako e : aby, gorwoluiko zo : zo by, dowoluiko a : aby, poqsko e : eby, rusko to : tob, bugarsko e : da, makedonski deka : da itd. Po J. Baueru, ovi veznici markiraju modalnu vrednost reenice koju uvode: prva je izjavna, druga imperativno-optativna (Bauer 1972: 188), ili, drugim reima, prva je indikativna, druga subjunktivna. 22 Slian razvoj odvija se i bez uticaja Balkanskog jezikog saveza, u slovenakom jeziku, gde se da javqa u obe semantike sfere (Miklosich 186874: 258). 23 Iako razlike postoje, upadqiva je slinost u funkcijama veznika da u slovenakom i srpsko-hrvatskom (v. Toporii 1970: 8688). 24 Romanskim (latinskim) uticajem mogla bi se objasniti i rana pojava objekatskog da u Briinskim spomenicima. Irino ut pojavquje ve u klasinom latinskom, kao i kod hrianskih pisaca u razdobqu vulgate (Grickat 1975: 172).

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

201

LITERATURA Grickat 1975: Irena Grickat, Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika, Beograd, Narodna biblioteka Srbije. Ivi 1970: Milka Ivi, O upotrebi glagolskih vremena u zavisnoj reenici: prezent u reenici s veznikom da, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/1, 4354. Knabe 1955: G. S. Knabe, Ee raz o dvuh puth razviti slonogo predloeni, Vopros zkoznani 1, 108116. Marinkovi 1986: Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom (prir. Radmila Marinkovi), Beograd, Prosveta / Srpska kwievna zadruga. Paul 1960: G. Paul, Princip istorii zka, Moskva, Izdatelstvo inostranno literatur. Rozenzon 1962: Leonid Ivanovi Rozenzon, K genezisu slonogo predloeni, Otzky slovansk syntaxe, Praha, Sttn pedagogick nakladatelstv, 245257. Ruika 1966: R. Ruika, O pontii zaimstvovann sintaksis" v svete teorii transformacionno grammatiki, Vopros zkoznani 4, 8096. SG 1993: Gramatika na staroblgarski ezik. Fonetika. Morfologi. Sintaksis (red. Ivan Duridanov), Sofi, Izdatelstvo na Blgarskata akademi na naukite. Stecenko 1977: A. N. Stecenko, Istorieski sintaksis russkogo zka, Moskva, Vsa kola". SS 1994: Staroslavnski slovar, po rukopism HH vekov (red. R. M. Cetlin, R. Veerka, . Blagova), Moskva, Russki zk". SS 1974: timologieski slovar slavnskih zkov (red. O. N. Trubaev), 1, Moskva, Izdatelstvo Nauka". Bauer 1972: Jaroslav Bauer, Syntactica slavica. Vybran prac ze slovansk skladby, Brno, Universita J. E. Purkyn. Bednarczuk 1980: Leszek Bednarczuk, Origin of Indo-European Parataxis, Linguistic Reconstruction and Indo-European Syntax (ed. Paolo Ramat), Amsterdam, John Benjamins, 145 153. Beekes 1995: Robert S. P. Beekes, Comparative Indo-European Linguistics. An Introduction, Amsterdam / Philadelphia, John Benjamins Publishing Company. Birnbaum 1959: Henrik Birnbaum, Zu altrussisch ate und Verwandtem, Scando-Slavica V, 7886. Birnbaum 1981: Henrik Birnbaum, Notes on Syntactic Change: Cooccurrence vs. Substitution, Stability vs. Permeability, Historical Syntax (ed. Jacek Fisiak), Berlin / New York / Amsterdam, Mouton Publishers, 2545. Birnbaum 1985: Henrik Birnbaum, New Approaches to Balkan Linguistics, Zbornik u ast Petru Skoku o stotoj obljetnici roenja (18811956), Zagreb, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 7987. Gob 1964: Zb. Gob, The Problem of Verbal Moods in Slavic Languages, International Journal of Slavic Linguistics and Poetics VIII, 136. Disterheft 1980: Dorothy Disterheft, The Syntactic Development of the Infinitive in Indo-European, Columbus, Slavica. Dogramadieva 1989: Ekaterina Dogramadieva, Syznite sredstva vv Frazingskite pametnici, Obdobje srednjega veka v slovenskem jeziku, knjievnosti in kulturi, Ljubljana, Univerza Edvarda Kardelja v Ljubljani, Filozofska fakulteta, 6368. ESJS 1989: Etymologick slovnk jazyka staroslovnskho (hl. red. Eva Havlov), Praha, Academia. Nakladatelstv eskoslovensk akademie vd, 1. Fleischman 1982: Suzanne Fleischman, The Future in Thought and Language. Diachronic Evidence from Romance, Cambridge / New York / New Rochelle / Melbourne / Sydney, Cambridge University Press. Harris-Campbell 1995: Alice C. Harris Lyle Campbell, Historical Syntax in Cross-Linguistic Perspective, Cambridge, Cambridge University Press. Heine 1993: Bernd Heine, Auxiliaries. Cognitive Forces and Grammaticalization, New York / Oxford, Oxford University Press. Isaenko 1970: A. V. Isaenko, Hortativstze mit a, i, ti, to im Ostslavischen, Scando-Slavica XVI, 189203.

202

JASMINA GRKOVI-MEJXOR

Lehmann 1978: Winfred P. Lehmann, The Great Underlying Ground-Plans, Syntactic Typology. Studies in the Phenomenology of Language (ed. Winfred P. Lehmann), Sussex, The Harvester Press, 355. Lehmann 1980: W. P Lehmann, The Reconstruction of Non-Simple Sentences in Proto-Indo-European, Linguistic Reconstruction and Indo-European Syntax (ed. Paolo Ramat), Amsterdam, John Benjamins, 113144. Lamprecht-losar-Bauer 1986: Arnot Lamprecht Duan losar Jaroslav Bauer, Historick mluvnice etiny, Praha, Sttn pedagogick nakladatelstv. Lyons 1968: John Lyons, Introduction to Theoretical Linguistics, Cambridge / New York / New Rochelle / Melbourne / Sydney, Cambridge University Press. Miklosich 18681874: Fr. Miklosich, Vergleichende Syntax der slavischen Sprachen, Wien, Wilhelm Braumller. Nmec 1994: Igor Nmec, The Potential Valency Constituent in Diachronic Lexicology, The Syntax of Sentence and Text. A Festschrift for Frantiek Dane, Amsterdam / Philadelphia, John Benjamins Publishing Company, 375382. Oroen 1989: Martina Oroen, Briinski spomeniki in njihovo razmerje do stare cerkvene slovanine, Obdobje srednjega veka v slovenskem jeziku, knjievnosti in kulturi, Ljubljana, Univerza Edvarda Kardelja v Ljubljani, Filozofska fakulteta, 87101. Sedlek 1970: Jan Sedlek, Srpskohrvatske potvrde o razvitku reenica sa DA u junim slovenskim jezicima, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/2, 5969. SP 1974: Sownik prasowiaski (pod red. Frantiszka Sawskiego), Wrocaw / Warszawa / Krakw / Gdask, Wydawnictwo Polskiej akademii nauk, t. I. Toporii 19661972: Joe Toporii, Slovenski knjini jezik, 14, Maribor, Zaloba obzorja. Veerka 1996: Radoslav Veerka, Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die Satztypen: Der einfache Satz, Freiburg, Weiher Verlag.

IZVORI Aleksandrida 1985: Srpska Aleksandrida (prir. Radmila Marinkovi Vera Jerkovi), sv. 2, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti. Zakonik 1975: Zakonik cara Stefana Duana, kw. : Struki i Atonsi prepis (ur. Mehmed Begovi), Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti. Radojii 1962: Nikola Radojii, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia, Beograd, Nauno delo. Ivi-Grkovi 1976: Pavle Ivi Milica Grkovi, Deanske hrisovuqe, Novi Sad, Institut za lingvistiku. Jagi 1890: V. Jagi, Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa Milutina, Be, Zemaqska vlada za Bosnu i Hercegovinu. Mladenovi 2003: Aleksandar Mladenovi, Poveqe kneza Lazara (Tekst. Komentari. Snimci), Beograd, igoja tampa. PIS: Sveti Sava, Sabrana dela (prir. Tomislav Jovanovi), Beograd 1998, Srpska kwievna zadruga, 223229. S: Qub. Stojanovi, Stare srpske poveqe i pisma, /12, Zbornik za istoriju, jezik i kwievnost srpskog naroda HH, HH, 1929, 1934. afarik 1862: nko afarik, Hrsovula cara Stefana Duana koom osniva monastir Sv. Arhangela Mihaila i Gavrla u Prizrenu godine 1348?, Glasnik Drutva srbske slovesnosti H, 264310. MS: Fr. Miklosich, Monumenta serbica. Spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, Graz 1964, Akademische Druck U. Verlagsanstalt (reprint). Ringheim 1951: Allan Ringheim, Eine altserbische Trojasage, Prague-Upsal, Imprimerie de l'tat Prague.

RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU

203

Jasmina Grkovi-Major THE DEVELOPMENT OF THE HYPOTACTIC 'DA' IN OLD SERBIAN Summary The particle da originates from the Indo-European demonstrative pronoun *to/do. The author presupposes that it is an ablative form, meaning from then onwards". Thus, its invariant meaning was to indicate that an action is going to happen or is expected to happen in the future. Due to that, da could develop an adjunctive/paratactic or optative function. The Common Slavic *da developed differently in Slavic languages. In the South Slavic group it became a hypotactic conjunction: in Eastern South Slavic languages it introduces subjunctive complements, and in Western South Slavic languages it also introduces the indicative ones. In Old Serbian (12th15th centuries) it functions as an optative, emphatic and adjunctive particle, as well as the conjunction in object and purpose clauses. As a hypotactic conjunction in object clauses it is attested already in the 13th century with the verb hteti. It spread in the 14th century, first with the subjunctive complements and then with indicative ones, and the process was followed by the withdrawal of the conjunctions jako/kako (da) and jer(e) in those functions. The spread of da in purpose clauses can be seen in the same century. The main internal cause of the development of surface hypotactic structures (the replacement of nominal complements with clausal ones) lies in the gradual change of language type (nominal" > verbal"). The basis for the replacement of the infinitive complement with a da-clause is their semantic and functional similarity, since they are two surface exponents of the same semantics: the idea of the future expectation. In this long-lasting process, in which the conjunction da appeared alongside other conjunctions in the same function, the Balkan Sprachbund influenced the choice of da as a conjunction in subjunctive complements. Its spread as a conjunction in indicative complements is a Western South Slavic development. In general, the development of the hypotactic da in Old Serbian is the result of two important syntactic mechanisms: reanalysis, which caused the change of paratactic structures into hypotactic ones (subjunctive clauses), thus the development of the particle da into a grammatical means (conjunction), and generalization, due to which da spread as a general marker of object clauses, including indicative ones.