Вы находитесь на странице: 1из 122

www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

PORODINI ZAKON
("Sl. glasnik RS", br. 18/2005 i 72/2011 - dr. zakon)

Prvi deo OSNOVNE ODREDBE


Sadrina zakona lan 1
Ovim zakonom ureuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbranoj zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdravanje, imovinski odnosi u porodici, zatita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodinim odnosima i lino ime.

Porodica lan 2
(1) Porodica uiva posebnu zatitu drave. (2) Svako ima pravo na potovanje svog porodinog ivota.

Brak lan 3

(1) Brak je zakonom ureena zajednica ivota ene i mukarca. (2) Brak se moe sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buduih suprunika. (3) Suprunici su ravnopravni.

Vanbrana zajednica lan 4


(1) Vanbrana zajednica je trajnija zajednica ivota ene i mukarca, izmeu kojih nema branih smetnji (vanbrani partneri). (2) Vanbrani partneri imaju prava i dunosti suprunika pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Raanje, majka i dete lan 5


(1) ena slobodno odluuje o raanju. (2) Majka i dete uivaju posebnu zatitu drave.

Dete lan 6
(1) Svako je duan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiu deteta. (2) Drava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zatitu deteta od zanemarivanja, od fizikog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eksploatacije. (3) Drava ima obavezu da potuje, titi i unapreuje prava deteta. (4) Dete roeno van braka ima jednaka prava kao dete roeno u braku.

(5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditeljima. (6) Drava je duna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zatitu u porodinoj sredini uvek kada je to mogue.

Roditelji lan 7
(1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. (2) Roditelji su ravnopravni u vrenju roditeljskog prava. (3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava. (4) Usvojitelji imaju pravni poloaj roditelja.

Izdravanje lan 8
(1) Izdravanje je pravo i dunost lanova porodice odreenih ovim zakonom. (2) Odricanje od prava na izdravanje nema pravnog dejstva.

Imovinski odnosi lan 9


Imovinski odnosi u porodici ureuju se zakonom, a mogu se ureivati i sporazumno, u skladu sa ovim zakonom.

Nasilje u porodici lan 10


(1) Zabranjeno je nasilje u porodici.

(2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na zatitu od nasilja u porodici.

Punoletstvo i poslovna sposobnost lan 11


(1) Punoletstvo se stie sa navrenom 18. godinom ivota. (2) Potpuna poslovna sposobnost stie se punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda. (3) Sud moe dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navrilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj linosti, pravima i interesima. (4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog lana sud odluuje u vanparninom postupku.

Organ starateljstva lan 12


(1) Poslove zatite porodice, pomoi porodici i starateljstva, u smislu ovog zakona, vri centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrenih ovim zakonom reava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde strunog rada te sadraj i nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

Lino ime lan 13


(1) Svako ima pravo na lino ime.

(2) Pravo na lino ime stie se roenjem. (3) Lino ime se moe promeniti pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Nadzor lan 14
(1) Nadzor nad radom organa starateljstva vri ministarstvo nadleno za porodinu zatitu. (2) Nadzor nad strunim radom organa starateljstva vri ministarstvo nadleno za porodinu zatitu. (3) Ministar nadlean za porodinu zatitu propisuje nain vrenja nadzora nad strunim radom organa starateljstva.

Drugi deo BRAK


I SKLAPANJE BRAKA

Razliitost polova, izjava volje i nadlenost lan 15


Brak sklapaju dva lica razliitog pola davanjem izjava volje pred matiarem.

Zajednica ivota lan 16


Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika.

Smetnje za sklapanje braka

Branost lan 17
Brak ne moe sklopiti lice koje je ve u braku.

Nesposobnost za rasuivanje lan 18


Brak ne moe sklopiti lice koje je nesposobno za rasuivanje.

Krvno srodstvo lan 19


Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u pobonoj liniji brak ne mogu sklopiti: roeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestriina, tetka i bratanac, tetka i sestri, deca roene brae i sestara, te deca brae i sestara po ocu ili majci.

Adoptivno srodstvo lan 20


Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapanje braka na isti nain kao i krvno srodstvo.

Tazbinsko srodstvo lan 21


(1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: svekar i snaha, zet i tata, ouh i pastorka te maeha i pastorak. (2) Sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka izmeu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog lana.

Starateljstvo lan 22
Brak ne mogu sklopiti staratelj i tienik.

Maloletstvo lan 23
(1) Brak ne moe sklopiti lice koje nije navrilo 18. godinu ivota. (2) Sud moe, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navrilo 16. godinu ivota, a dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za vrenje prava i dunosti u braku.

Sloboda volje lan 24


Brak ne moe sklopiti lice ija volja nije slobodna.

II DEJSTVA BRAKA
Zajednica ivota, potovanje i pomaganje lan 25
Suprunici su duni da vode zajedniki ivot te da se uzajamno potuju i pomau.

Izbor rada i zanimanja lan 26


Suprunici su nezavisni u izboru rada i zanimanja.

Mesto stanovanja i zajedniko domainstvo

lan 27
Suprunici sporazumno odreuju mesto stanovanja i odluuju o voenju zajednikog domainstva.

Izdravanje lan 28
Suprunici su duni da se uzajamno izdravaju pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Imovinski odnosi lan 29


(1) Imovina suprunika moe biti zajednika i posebna imovina. (2) Suprunici mogu, pod uslovima odreenim ovim zakonom, svoje imovinske odnose urediti branim ugovorom.

III PRESTANAK BRAKA


Naini prestanka braka lan 30
(1) Brak prestaje smru suprunika, ponitenjem i razvodom. (2) Brak prestaje ponitenjem i razvodom na dan pravnosnanosti presude o ponitenju odnosno razvodu. (3) Brak prestaje ponitenjem ako je nitav ili ruljiv, u skladu sa ovim zakonom.

Nitavost braka Razliitost polova, izjava volje i nadlenost

lan 31
Brak je nitav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje suprunika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matiarem.

Zajednica ivota lan 32


(1) Brak je nitav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota suprunika. (2) Brak izmeu lica iz stava 1 ovog lana nee se ponititi ako je zajednica ivota suprunika naknadno uspostavljena.

Branost lan 33
(1) Brak je nitav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog suprunika. (2) Novi brak nee se ponititi ako je raniji brak u meuvremenu prestao.

Nesposobnost za rasuivanje lan 34


(1) Brak je nitav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuivanje. (2) Ako lice iz stava 1 ovog lana naknadno postane sposobno za rasuivanje, brak je ruljiv.

Srodstvo lan 35
(1) Brak je nitav ako su ga meusobno sklopili krvni, adoptivni ili tazbinski srodnici izmeu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka.

(2) Brak izmeu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog lana ne mora se ponititi ako postoje opravdani razlozi.

Starateljstvo lan 36
Brak je nitav ako su ga meusobno sklopili staratelj i tienik.

Ruljivost braka Maloletstvo lan 37


(1) Brak je ruljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda. (2) Brak maloletnika ne mora se ponititi ako se zadovolje uslovi iz lana 23 stav 2 ovog zakona.

Prinuda lan 38
(1) Brak je ruljiv ako je na njegovo sklapanje suprunik pristao pod prinudom. (2) Prinuda postoji kada je drugi suprunik ili neko trei silom ili pretnjom izazvao opravdan strah kod suprunika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje braka. (3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugroen ivot, telo ili drugo znaajno dobro jednog ili drugog suprunika odnosno treeg lica.

Zabluda lan 39

(1) Brak je ruljiv kada je na njegovo sklapanje suprunik pristao u zabludi o linosti drugog suprunika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. (2) Zabluda o linosti postoji kada je suprunik mislio da sklapa brak sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizikoj linosti), odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo, ali to lice nije ono za koje se izdavalo (zabluda o graanskoj linosti), a suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za to znao. (3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog koje suprunik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao.

Razvod braka Sporazum o razvodu lan 40


(1) Suprunici imaju pravo na razvod braka ako zakljue pismeni sporazum o razvodu. (2) Sporazum o razvodu obavezno sadri i pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajednike imovine. (3) Sporazum o vrenju roditeljskog prava moe imati oblik sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vrenju roditeljskog prava.

Razvod po tubi lan 41


Svaki suprunik ima pravo na razvod braka ako su brani odnosi ozbiljno i trajno poremeeni ili ako se objektivno ne moe ostvarivati zajednica ivota suprunika.

Trei deo ODNOSI DETETA I RODITELJA

I PORODINI STATUS DETETA

1. Materinstvo i oinstvo Materinstvo lan 42


Majka deteta jeste ena koja ga je rodila.

Utvrivanje materinstva sudskom odlukom lan 43


(1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta, njeno materinstvo moe biti utvreno pravnosnanom sudskom presudom. (2) Pravo na utvrivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka deteta.

Osporavanje materinstva lan 44


(1) Materinstvo ene koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta - moe biti osporeno. (2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete, ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta, ena koja tvrdi da je majka ako istom tubom trai i utvrivanje svog materinstva, te mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta. (3) Nije doputeno osporavanje materinstva utvrenog pravnosnanom sudskom presudom. (4) Nije doputeno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta. (5) Nije doputeno osporavanje materinstva posle smrti deteta.

Oinstvo lan 45
(1) Ocem deteta koje je roeno u braku smatra se mu majke deteta. (2) Ocem deteta koje je roeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smru mua i ako majka nije sklopila novi brak u tom roku. (3) Ocem deteta koje je roeno u novom braku smatra se mu majke deteta iz tog braka. (4) Ocem deteta koje je roeno van braka smatra se mukarac ije je oinstvo utvreno priznanjem, odnosno ije je oinstvo utvreno pravnosnanom sudskom presudom.

Ko moe da prizna oinstvo lan 46


Oinstvo moe da prizna mukarac koji je navrio 16. godinu ivota i koji je sposoban za rasuivanje.

Kada se moe priznati oinstvo lan 47


(1) Oinstvo se moe priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja. (2) Izuzetno, priznanje oinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre roenja deteta, ako se dete ivo rodi.

Saglasnost majke lan 48

(1) Sa priznanjem oinstva mora da se saglasi majka ako je navrila 16. godinu ivota i ako je sposobna za rasuivanje. (2) Ako majka ne moe dati saglasnost, dovoljna je saglasnost deteta, pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa lanom 49 stav 1 ovog zakona.

Saglasnost deteta lan 49


(1) Sa priznanjem oinstva mora da se saglasi dete ako je navrilo 16. godinu ivota i ako je sposobno za rasuivanje. (2) Ako dete ne moe dati saglasnost, dovoljna je saglasnost majke.

Saglasnost staratelja deteta lan 50


Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost, saglasnost sa priznanjem oinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Kako se moe priznati oinstvo lan 51


(1) Izjava o priznanju oinstva moe se dati pred matiarem, organom starateljstva ili sudom. (2) Izjava o priznanju oinstva moe se dati i u testamentu.

Opozivanje priznanja lan 52


Ni izjava o priznanju oinstva, ni izjava o saglasnosti sa priznanjem oinstva - ne moe se opozvati.

Nitavost priznanja lan 53


Nitave su i izjava o priznanju oinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem oinstva, ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punovanost predvieni ovim zakonom.

Ruljivost priznanja lan 54


Ruljive su i izjava o priznanju oinstva, i izjava o saglasnosti sa priznanjem oinstva, ako su date pod prinudom ili u zabludi.

Utvrivanje oinstva sudskom odlukom lan 55


(1) Ako oinstvo nije utvreno priznanjem, moe biti utvreno pravnosnanom sudskom presudom. (2) Pravo na utvrivanje oinstva imaju: dete, majka i mukarac koji tvrdi da je otac deteta.

Osporavanje oinstva lan 56


(1) Oinstvo mukarca koji je upisan u matinu knjigu roenih kao otac deteta - moe biti osporeno. (2) Pravo na osporavanje oinstva imaju: dete, majka, mu majke i mukarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tubom trai i utvrivanje svog oinstva. (3) Nije doputeno osporavanje oinstva utvrenog pravnosnanom sudskom presudom.

(4) Nije doputeno osporavanje oinstva utvrenog priznanjem onim licima koja su se saglasila sa priznanjem oinstva. (5) Nije doputeno osporavanje oinstva posle usvojenja deteta. (6) Nije doputeno osporavanje oinstva posle smrti deteta.

2. Materinstvo i oinstvo u sluaju zaea uz biomedicinsku pomo Materinstvo lan 57


(1) Majka deteta zaetog uz biomedicinsku pomo jeste ena koja ga je rodila. (2) Ako je dete zaeto uz biomedicinsku pomo darovanom jajnom elijom, materinstvo ene koja je darovala jajnu eliju ne moe se utvrivati.

Oinstvo lan 58
(1) Ocem deteta koje je zaeto uz biomedicinsku pomo smatra se mu majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oploenja dao pismeni pristanak. (2) Ocem deteta koje je zaeto uz biomedicinsku pomo smatra se i vanbrani partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oploenja dao pismeni pristanak. (3) Oinstvo mukarca koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1 i 2 ovog lana ne moe se osporavati. (4) Mukarac koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1 i 2 ovog lana ima pravo na osporavanje oinstva samo ako dete nije zaeto postupkom biomedicinski potpomognutog oploenja. (5) Ako je dete zaeto uz biomedicinsku pomo darovanim semenim elijama, oinstvo mukarca koji je darovao semene elije ne moe se utvrivati.

II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM


1. Prava deteta Poreklo lan 59
(1) Dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji. (2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji moe biti ogranieno samo ovim zakonom. (3) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe izvriti uvid u matinu knjigu roenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo.

ivot sa roditeljima lan 60


(1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. (2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima moe biti ogranieno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. (3) Sud moe doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimino lii roditeljskog prava ili u sluaju nasilja u porodici. (4) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti sa kojim e roditeljem iveti.

Lini odnosi lan 61


(1) Dete ima pravo da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi.

(2) Pravo deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi moe biti ogranieno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. (3) Sud moe doneti odluku o ograniavanju prava deteta da odrava line odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili delimino lii roditeljskog prava ili u sluaju nasilja u porodici. (4) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti o odravanju linih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi. (5) Dete ima pravo da odrava line odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ogranieno sudskom odlukom.

Razvoj deteta lan 62


(1) Dete ima pravo na obezbeenje najboljih moguih ivotnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj. (2) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.

Obrazovanje deteta lan 63


(1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, eljama i sklonostima. (2) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe odluiti koju e srednju kolu pohaati.

Poslovna sposobnost deteta lan 64

(1) Dete koje nije navrilo 14. godinu ivota (mlai maloletnik) moe preduzimati pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, pravne poslove kojima ne stie ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znaaja. (2) Dete koje je navrilo 14. godinu ivota (stariji maloletnik) moe preduzimati, pored pravnih poslova iz stava 1 ovog lana, i sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz lana 193 stav 3 ovog zakona. (3) Dete koje je navrilo 15. godinu ivota moe preduzimati pravne poslove kojima upravlja i raspolae svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. (4) Dete moe preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvieno zakonom.

Miljenje deteta lan 65


(1) Dete koje je sposobno da formira svoje miljenje ima pravo slobodnog izraavanja tog miljenja. (2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obavetenja koja su mu potrebna za formiranje svog miljenja. (3) Miljenju deteta mora se posvetiti duna panja u svim pitanjima koja ga se tiu i u svim postupcima u kojima se odluuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelou deteta. (4) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota moe slobodno i neposredno izraziti svoje miljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odluuje o njegovim pravima. (5) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota moe se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatraiti pomo u ostvarivanju svog prava na slobodno izraavanje miljenja.

(6) Sud i organ uprave utvruju miljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom odnosno organom starateljstva, porodinim savetovalitem ili drugom ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodinim odnosima, a u prisustvu lica koje dete samo izabere.

Dunosti deteta lan 66


(1) Dete je duno da roditeljima pomae u skladu sa svojim godinama i zrelou. (2) Dete koje stie zaradu ili ima prihode od imovine duno je da delimino podmiruje potrebe svog izdravanja, odnosno izdravanja roditelja i maloletnog brata odnosno sestre, pod uslovima odreenim ovim zakonom.

2. Roditeljsko pravo Smisao roditeljskog prava lan 67


Roditeljsko pravo izvedeno je iz dunosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zatitu linosti, prava i interesa deteta.

Sadrina roditeljskog prava Staranje o detetu lan 68


(1) Roditelji imaju pravo i dunost da se staraju o detetu. (2) Staranje o detetu obuhvata: uvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdravanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obavetenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.

uvanje i podizanje deteta lan 69


(1) Roditelji imaju pravo i dunost da uvaju i podiu dete tako to e se oni lino starati o njegovom ivotu i zdravlju. (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poniavajuim postupcima i kaznama koje vreaju ljudsko dostojanstvo deteta i duni su da dete tite od takvih postupaka drugih lica. (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predkolskog uzrasta. (4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.

Vaspitavanje deteta lan 70


Roditelji imaju pravo i dunost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom potovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i potovanju vrednosti emocionalnog, etikog i nacionalnog identiteta svoje porodice i drutva.

Obrazovanje deteta lan 71


(1) Roditelji imaju dunost da obezbede osnovno kolovanje detetu, a o daljem obrazovanju deteta duni su da se staraju prema svojim mogunostima. (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etikim uverenjima.

Zastupanje deteta lan 72

(1) Roditelji imaju pravo i dunost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). (2) Roditelji imaju pravo i dunost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta, osim ako nije drugaije odreeno zakonom (voljno zastupanje). (3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolau prihodom koji je steklo dete mlae od 15 godina.

Izdravanje deteta lan 73


Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaju dete pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta lan 74


Roditelji imaju pravo i dunost da upravljaju i raspolau imovinom deteta pod uslovima odreenim ovim zakonom.

Vrenje roditeljskog prava Zajedniko vrenje roditeljskog prava lan 75


(1) Roditelji roditeljsko pravo vre zajedniki i sporazumno kada vode zajedniki ivot. (2) Roditelji roditeljsko pravo vre zajedniki i sporazumno i kada ne vode zajedniki ivot ako zakljue sporazum o zajednikom vrenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sporazum o zajednikom vrenju roditeljskog prava

lan 76
(1) Sporazumom o zajednikom vrenju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno se saglaavaju da e roditeljska prava i dunosti obavljati zajedniki, meusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. (2) Sastavni deo sporazuma o zajednikom vrenju roditeljskog prava jeste i sporazum o tome ta e se smatrati prebivalitem deteta.

Samostalno vrenje roditeljskog prava lan 77


(1) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lien roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. (2) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo kada samo on ivi sa detetom, a sud jo nije doneo odluku o vrenju roditeljskog prava. (3) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniki ivot, a nisu zakljuili sporazum o vrenju roditeljskog prava. (4) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniki ivot, a zakljuili su sporazum o zajednikom ili samostalnom vrenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta. (5) Jedan roditelj sam vri roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajedniki ivot ako zakljue sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog prava lan 78

(1) Sporazum o samostalnom vrenju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednikog deteta jednom roditelju, sporazum o visini doprinosa za izdravanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nainu odravanja linih odnosa deteta sa drugim roditeljem. (2) Sporazumom o samostalnom vrenju roditeljskog prava prenosi se vrenje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno. (3) Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo ima pravo i dunost da izdrava dete, da sa detetom odrava line odnose i da o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta odluuje zajedniki i sporazumno sa roditeljem koji vri roditeljsko pravo. (4) Pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta, u smislu ovog zakona, smatraju se naroito: obrazovanje deteta, preduzimanje veih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivalita deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Nadzor nad vrenjem roditeljskog prava Preventivni nadzor lan 79


Preventivni nadzor nad vrenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima omoguava roditeljima da vre roditeljsko pravo, a k oje su mu stavljene u nadlenost ovim zakonom.

Korektivni nadzor lan 80


(1) Korektivni nadzor nad vrenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vrenju roditeljskog prava. (2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima:

1. upozorava roditelje na nedostatke u vrenju roditeljskog prava; 2. upuuje roditelje na razgovor u porodino savetovalite ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosima; 3. zahteva od roditelja da poloe raun o upravljanju imovinom deteta. (3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokree i sudske postupke u skladu sa zakonom.

Lienje roditeljskog prava Potpuno lienje roditeljskog prava lan 81


(1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti potpuno lien roditeljskog prava. (2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadrine roditeljskog prava: 1. ako fiziki, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete; 2. ako izrabljuje dete silei ga na preterani rad, ili na rad koji ugroava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom; 3. ako podstie dete na vrenje krivinih dela; 4. ako navikava dete na odavanje ravim sklonostima; 5. ako na drugi nain zloupotrebljava prava iz sadrine roditeljskog prava. (3) Roditelj grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava: 1. ako je napustio dete;

2. ako se uopte ne stara o detetu sa kojim ivi; 3. ako izbegava da izdrava dete ili da odrava line odnose sa detetom sa kojim ne ivi, odnosno ako spreava odravanje linih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi; 4. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajedniki ivot sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zatite za smetaj korisnika; 5. ako na drugi nain grubo zanemaruje dunosti iz sadrine roditeljskog prava. (4) Sudska odluka o potpunom lienju roditeljskog prava liava roditelja svih prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, osim dunosti da izdrava dete. (5) Sudskom odlukom o potpunom lienju roditeljskog prava moe biti odreena jedna ili vie mera zatite deteta od nasilja u porodici.

Delimino lienje roditeljskog prava lan 82


(1) Roditelj koji nesavesno vri prava ili dunosti iz sadrine roditeljskog prava moe biti delimino lien roditeljskog prava. (2) Sudska odluka o deliminom lienju roditeljskog prava moe liiti roditelja jednog ili vie prava i dunosti iz sadrine roditeljskog prava, osim dunosti da izdrava dete. (3) Roditelj koji vri roditeljsko pravo moe biti lien prava i dunosti na uvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje deteta, te na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. (4) Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo moe biti lien prava na odravanje linih odnosa sa detetom i prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta. (5) Sudskom odlukom o deliminom lienju roditeljskog prava moe biti odreena jedna ili vie mera zatite deteta od nasilja u porodici.

Vraanje roditeljskog prava lan 83


Roditelju se moe vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimino lien roditeljskog prava.

Prestanak roditeljskog prava Kada roditeljsko pravo prestaje lan 84


(1) Roditeljsko pravo prestaje: 1. kada dete navri 18. godinu ivota; 2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva; 3. kada dete bude usvojeno; 4. kada roditelj bude potpuno lien roditeljskog prava; 5. kada umru dete ili roditelj. (2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov suprunik.

Produenje roditeljskog prava Kada se roditeljsko pravo produava lan 85


Roditeljsko pravo se moe produiti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroava sopstvena prava i interese.

Kada prestaje produeno roditeljsko pravo lan 86


Produeno roditeljsko pravo moe da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produeno.

Upisivanje sudske odluke u javne registre lan 87


(1) Pravnosnana sudska odluka o lienju i vraanju roditeljskog prava, kao i odluka o produenju i prestanku produenog roditeljskog prava, upisuje se u matinu knjigu roenih. (2) Ako dete ima nepokretnosti, odluka iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

etvrti deo USVOJENJE


I ZASNIVANJE USVOJENJA

Nadlenost lan 88
Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva.

Opta podobnost usvojenika Interes usvojenika lan 89


Dete se moe usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu.

Maloletstvo usvojenika lan 90


(1) Usvojiti se moe samo maloletno dete. (2) Ne moe se usvojiti dete pre nego to navri trei mesec ivota. (3) Ne moe se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.

Porodini status usvojenika lan 91


Usvojiti se moe: 1. dete koje nema ive roditelje; 2. dete iji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravite; 3. dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava; 4. dete iji su roditelji potpuno lieni poslovne sposobnosti; 5. dete iji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.

Krvno srodstvo lan 92


Ne moe se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u pobonoj liniji roeni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci.

Adoptivno srodstvo lan 93

(1) Ne moe se usvojiti dete koje je ve usvojeno. (2) Suprunik ili vanbrani partner usvojitelja moe usvojiti njegovo ranije usvojeno dete.

Starateljstvo lan 94
Staratelj ne moe usvojiti svog tienika.

Saglasnost roditelja usvojenika lan 95


(1) Dete se moe usvojiti samo uz saglasnost roditelja. (2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznaavanjem ili bez oznaavanja usvojitelja. (3) Roditelj ne moe dati saglasnost za usvojenje pre nego to dete navri drugi mesec ivota. (4) Roditelj moe povui saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost. (5) Pravo iz stava 4 roditelj moe iskoristiti samo jednom.

Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika lan 96


Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: 1. ako je roditelj potpuno lien roditeljskog prava; 2. ako je roditelj lien prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta; 3. ako je roditelj potpuno lien poslovne sposobnosti.

Saglasnost staratelja usvojenika lan 97


Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj.

Saglasnost usvojenika lan 98


Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje.

Opta podobnost usvojitelja Starost usvojitelja lan 99


(1) Razlika u godinama izmeu usvojitelja i usvojenika ne moe biti manja od 18 niti vea od 45 godina. (2) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika vie od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.

Lina svojstva usvojitelja lan 100


(1) Usvojiti moe samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu deteta. (2) Ne moe usvojiti: 1. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava;

2. lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti; 3. lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na usvojenika; 4. lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela.

Brani status usvojitelja lan 101


(1) Usvojiti mogu suprunici ili vanbrani partneri zajedno. (2) Nezavisno od stava 1 ovog lana, moe usvojiti lice koje je suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta. (3) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje i licu koje samo ivi ako za to postoje naroito opravdani razlozi.

Priprema usvojitelja lan 102


(1) Usvojiti moe samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu, osim ako ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja odnosno usvojioca deteta. (2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

Dravljanstvo usvojitelja lan 103


(1) Strani dravljanin moe usvojiti dete pod uslovom: 1. da se ne mogu nai usvojitelji meu domaim dravljanima; 2. da se ministar nadlean za porodinu zatitu saglasio sa usvojenjem.

(2) Smatrae se da se usvojitelji ne mogu nai meu domaim dravljanima ako je prolo vie od godinu dana od dana unoenja podataka o buduem usvojeniku u Jedinstveni lini registar usvojenja. (3) Izuzetno, ministar nadlean za porodinu zatitu moe dozvoliti usvojenje stranom dravljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog lana ako je to u najboljem interesu deteta.

II DEJSTVA USVOJENJA
Odnos usvojenika i usvojitelja lan 104
Usvojenjem se izmeu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i dunosti kao izmeu deteta i roditelja odnosno drugih srodnika.

Odnos usvojenika i roditelja lan 105


(1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja, osim ako dete ne usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta. (2) Usvojenjem prestaju prava i dunosti deteta prema njegovim srodnicima, te prava i dunosti srodnika prema njemu.

III PRESTANAK USVOJENJA


Nain prestanka usvojenja lan 106
(1) Usvojenje prestaje ponitenjem, ako je nitavo ili ruljivo. (2) Usvojenje se ne moe raskinuti.

Nitavost usvojenja lan 107


Nitavo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovanost predvieni ovim zakonom.

Ruljivost usvojenja lan 108


Ruljivo je usvojenje prilikom ijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data pod prinudom ili u zabludi.

Posledice prestanka lan 109


Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odluuje organ starateljstva.

Peti deo HRANITELJSTVO


I ZASNIVANJE HRANITELJSTVA

Nadlenost lan 110


(1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. (2) Organ starateljstva moe zasnovati i povremeno hraniteljstvo. (3) Ministar nadlean za porodinu zatitu propisuje blie uslove za zasnivanje hraniteljstva.

Opta podobnost hranjenika Interes hranjenika lan 111


Hraniteljstvo se moe zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta.

Maloletstvo hranjenika lan 112


(1) Hraniteljstvo se moe zasnovati samo ako je dete maloletno. (2) Zasnovano hraniteljstvo moe se produiti i posle navrenih 18 godina ivota hranjenika, ako dete ima smetnju u psiho-fizikom razvoju i ako je nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava.

Porodini status hranjenika lan 113


(1) Hraniteljstvo se moe zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. (2) Hraniteljstvo se moe zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizikom razvoju ili je dete sa poremeajem u ponaanju. (3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje, dete iji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite, dete iji su roditelji potpuno lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost, dete iji su roditelji lieni prava na uvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain. (4) Kada su hranjenici braa i sestre, po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa istim hraniteljem.

Saglasnost roditelja hranjenika lan 114


(1) Hraniteljstvo se moe zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta. (2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja.

Saglasnost staratelja hranjenika lan 115


Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njegov staratelj.

Saglasnost hranjenika lan 116


Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje.

Opta podobnost hranitelja Lina svojstva hranitelja lan 117


(1) Hranitelj moe biti samo lice za koje je utvreno da ima lina svojstva na osnovu kojih se moe zakljuiti da e se starati o detetu u njegovom najboljem interesu. (2) Hranitelj ne moe biti: 1. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava; 2. lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti;

3. lice obolelo od bolesti koja moe tetno delovati na hranjenika; 4. lice osueno za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv ivota i tela.

Priprema hranitelja lan 118


(1) Hranitelj moe biti lice koje je, po pravilu, pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu. (2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

II DEJSTVA HRANITELJSTVA
Prava i dunosti hranitelja lan 119
(1) Hranitelj ima pravo i dunost da uva, podie, vaspitava i obrazuje dete. (2) Hranitelj ima dunost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan ivot i rad. (3) Hranitelj ima pravo na naknadu, u skladu sa zakonom.

Prava i dunosti roditelja lan 120


Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dunost da zastupaju dete, da upravljaju i raspolau imovinom deteta, da izdravaju dete, da sa detetom odravaju line odnose i da odluuju o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta zajedniki i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu potpuno ili delimino lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain.

III PRESTANAK HRANITELJSTVA


Naini prestanka hraniteljstva lan 121
(1) Hraniteljstvo prestaje: 1. kada dete navri 18. godinu ivota; 2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva; 3. kada dete bude usvojeno; 4. kada umru dete ili hranitelj; 5. raskidom hraniteljstva. (2) Hraniteljstvo se moe produiti najkasnije do navrene 26. godine ivota deteta ako se dete redovno koluje. (3) U sluaju smrti hranitelja, lice koje je sa njim ivelo u istoj porodinoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.

Raskid hraniteljstva lan 122


(1) Hraniteljstvo se moe raskinuti odlukom organa starateljstva. (2) Organ starateljstva moe doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hranitelja, na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumni zahtev. (3) Organ starateljstva duan je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vie nije u najboljem interesu deteta.

Posledice prestanka

lan 123
(1) Nakon prestanka hraniteljstva smru hranitelja ili raskidom hraniteljstva, o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji. (2) Nakon prestanka hraniteljstva smru hranitelja ili raskidom hraniteljstva, o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odluuje organ starateljstva.

esti deo STARATELJSTVO


I STAVLJANJE POD STARATELJSTVO

Ko se stavlja pod starateljstvo lan 124


Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni tienik) ili punoletno lice koje je lieno poslovne sposobnosti (punoletni tienik).

Odluka o stavljanju pod starateljstvo lan 125


(1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. (2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadri i plan staranja. (3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja staratelja i odluuje o smetaju tienika. (4) Organ starateljstva pokuae najpre da smesti tienika u srodniku porodicu. (5) Ako tienik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine tienika vri stalna komisija organa starateljstva.

(6) Nain rada, sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

II STARATELJ
1. Postavljanje staratelja Ko se postavlja za staratelja lan 126
(1) Za staratelja se postavlja lice koje ima lina svojstva i sposobnosti potrebne za obavljanje dunosti staratelja, a pristalo je da bude staratelj. (2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju suprunik, srodnik ili hranitelj tienika, osim ako interes tienika ne nalae drugaije.

Miljenje tienika lan 127


tienik koji je navrio 10. godinu ivota i koji je sposoban za rasuivanje ima pravo da predloi lice koje e mu biti postavljeno za staratelja.

Ko se ne moe postaviti za staratelja lan 128


Za staratelja se ne moe postaviti: 1. lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti; 2. lice koje je potpuno ili delimino lieno roditeljskog prava; 3. lice iji su interesi u suprotnosti sa interesima tienika;

4. lice od koga se, s obzirom na njegove line odnose sa tienikom, roditeljima tienika ili drugim srodnicima, ne moe oekivati da e pravilno obavljati poslove staratelja.

Staratelj vie tienika lan 129


Isto lice moe se postaviti za staratelja vie tienika ako na to pristane i ako je to u interesu tienika.

Kolektivni staratelj lan 130


Direktor ustanove socijalne zatite za smetaj korisnika odnosno lice zaposleno u toj ustanovi moe se postaviti za staratelja tienika smetenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu tienika.

Neposredni staratelj lan 131


(1) Organ starateljstva moe odluiti, ako je to u interesu tienika, da licu pod starateljstvom ne postavlja staratelja nego da dunost staratelja vri neposredno. (2) Reenjem o neposrednom vrenju poslova staratelja odreuje se strunjak organa starateljstva koji e u njegovo ime obavljati poslove staratelja. (3) Poslove staratelja za iju je punovanost, kada ih staratelj obavlja, potrebno odobrenje organa starateljstva, strunjak organa starateljstva moe punovano da obavi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovlaenja i pod uslovima i na nain na koji ih obavlja staratelj. (4) Organ starateljstva moe da zakljui pravni posao sa tienikom o kome se neposredno stara samo uz saglasnost ministarstva nadlenog za porodinu zatitu.

Privremeni staratelj

lan 132
(1) Organ starateljstva moe odluiti da postavi privremenog staratelja tieniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proceni da je to neophodno radi privremene zatite linosti, prava ili interesa tih lica. (2) Pod uslovima iz stava 1 ovog lana organ starateljstva duan je da postavi privremenog staratelja: 1. licu ije je boravite nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika ili punomonika; 2. nepoznatom sopstveniku imovine; 3. licu iji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupnik a, odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (kolizijski staratelj); 4. stranom dravljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srbije; 5. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede opravdan razlog; 6. drugom licu kada je to predvieno zakonom. (3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreuje se pravni posao ili vrsta pravnog posla koju on moe preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog sluaja.

2. Razreenje staratelja Kada se staratelj razreava lan 133


(1) Organ starateljstva duan je da bez odlaganja razrei staratelja ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja dunost, ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje dunosti staratelja, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja.

(2) Organ starateljstva duan je da razrei staratelja u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dunost staratelja nesavesno ili da bi za tienika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice. (3) Organ starateljstva duan je da razrei staratelja u roku od 60 dana od dana kada ovaj to zatrai.

Dunost organa starateljstva lan 134


(1) Organ starateljstva duan je da, prilikom razreavanja jednog staratelja, blagovremeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja. (2) Ako tienik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine tienika vri stalna komisija organa starateljstva.

III DEJSTVA STARATELJSTVA


1. Dunosti staratelja Staranje o tieniku lan 135
(1) Staratelj je duan da se savesno stara o tieniku. (2) Staranje o tieniku obuhvata: staranje o linosti, zastupanje, pribavljanje sredstava za izdravanje te upravljanje i raspolaganje imovinom tienika.

Staranje o linosti lan 136


(1) Staratelj je duan da se stara da uvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje maloletnog tienika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot.

(2) Staratelj je duan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni tienik lien poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot. (3) Staratelj je duan da poseuje tienika i neposredno se obavetava o uslovima u kojima tienik ivi.

Zastupanje tienika lan 137


(1) Staratelj je duan da zastupa tienika. (2) tienik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. (3) Staratelj zastupa tienika jednako kao to roditelj zastupa dete. (4) Staratelj moe samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: 1. da odlui o kolovanju tienika; 2. da odlui o preduzimanju medicinskog zahvata nad tienikom; 3. da d saglasnost za preduzimanje pravnih poslova tienika starijeg od 14 godina; 4. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolae prihodom koji je stekao tienik mlai od 15 godina.

Pribavljanje sredstava za izdravanje tienika lan 138


(1) Staratelj je duan da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdravanje tienika. (2) Sredstva za izdravanje tienika pribavljaju se iz:

1. tienikovih prihoda; 2. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu duna da izdravaju tienika; 3. tienikove imovine; 4. sredstava socijalne zatite; 5. drugih izvora.

Upravljanje imovinom tienika lan 139


(1) Staratelj je duan da upravlja imovinom tienika koju ovaj nije stekao radom. (2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom tienika. (3) Staratelj moe samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom tienika.

Raspolaganje imovinom tienika lan 140


(1) Staratelj raspolae imovinom tienika koju ovaj nije stekao radom. (2) Raspolaganje imovinom tienika staratelj moe preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. (3) Glavnicu imovine tienika staratelj moe upotrebiti samo za njegovo izdravanje ili kada to zahteva neki drugi vaan interes tienika. (4) Prihodi od imovine tienika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih trokova uinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za plaanje nagrade staratelju, a na osnovu odluke organa starateljstva.

Odgovornost staratelja lan 141


(1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje tieniku tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice. (2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepanjom. (3) Za tetu iz stava 1 ovog lana solidarno odgovara i organ starateljstva.

Izvetavanje organa starateljstva lan 142


(1) Staratelj je duan da organu starateljstva podnosi izvetaje i polae raune o svom radu poetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izvetaj), kada organ starateljstva to zatrai (vanredni izvetaj), odnosno nakon prestanka starateljstva (zavrni izvetaj). (2) Staratelj je duan da redovni izvetaj podnese do kraja meseca februara za prethodnu godinu, a vanredni odnosno zavrni izvetaj u roku od 15 dana od dana kada to zatrai organ starateljstva. (3) Izvetaj staratelja treba da sadri podatke o linosti tienika, o uslovima smetaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, kao i o svemu drugom to je od znaaja za linost tienika. (4) Izvetaj treba da sadri i podatke o upravljanju i raspolaganju tienikovom imovinom te tienikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu, kao i konano stanje njegove imovine. (5) Nain podnoenja izvetaja i polaganja rauna propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

2. Prava staratelja Pravo na naknadu trokova

lan 143
(1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih trokova uinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva. (2) Naknada trokova staratelju isplauje se prvenstveno iz tienikovih prihoda, osim ako se time ne ugroava tienikovo izdravanje.

Pravo na nagradu lan 144


(1) Staratelj ima pravo na nagradu. (2) Nagrada staratelju isplauje se prvenstveno iz tienikovih prihoda, osim ako se time ne ugroava tienikovo izdravanje. (3) Uslove za naknadu trokova i nagradu staratelju propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

IV PRESTANAK STARATELJSTVA
Naini prestanka starateljstva lan 145
(1) Starateljstvo prestaje: 1. kada maloletni tienik navri 18. godinu ivota; 2. kada maloletni tienik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva; 3. kada maloletni tienik bude usvojen; 4. kada bude doneta pravnosnana sudska odluka o vraanju roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vraanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog tienika;

5. kada bude doneta pravnosnana sudska odluka o vraanju poslovne sposobnosti punoletnom tieniku; 6. kada tienik umre. (2) Starateljstvo moe da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao o detetu na neodgovarajui nain pone da se stara o detetu na odgovarajui nain. (3) Prestankom starateljstva prestaju prava i dunosti staratelja. (4) Starateljstvo ne prestaje razreenjem ili smru staratelja.

V LIENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI


Potpuno lienje poslovne sposobnosti lan 146
(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava i interesa moe biti potpuno lieno poslovne sposobnosti. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog lana jednaka je poslovnoj sposobnosti mlaeg maloletnika.

Delimino lienje poslovne sposobnosti lan 147


(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica moe biti delimino lieno poslovne sposobnosti. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog lana jednaka je poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.

(3) Sudskom odlukom o deliminom lienju poslovne sposobnosti odredie se pravni poslovi koje lice delimino lieno poslovne sposobnosti moe odnosno ne moe samostalno preduzimati.

Vraanje poslovne sposobnosti lan 148


Punoletnom licu lienom poslovne sposobnosti moe se vratiti poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti.

Odluke o lienju i vraanju poslovne sposobnosti lan 149


(1) Odluku o lienju poslovne sposobnosti i odluku o vraanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparninom postupku. (2) Pravnosnana sudska odluka o lienju i vraanju poslovne sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva.

Upisivanje sudske odluke u javne registre lan 150


(1) Pravnosnana sudska odluka o lienju i vraanju poslovne sposobnosti upisuje se u matinu knjigu roenih. (2) Ako lice lieno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, odluka iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

Sedmi deo IZDRAVANJE


I IZDRAVANJE SUPRUNIKA

Ko ima pravo na izdravanje lan 151


(1) Suprunik koji nema dovoljno sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od drugog suprunika srazmerno njegovim mogunostima. (2) Nema pravo na izdravanje suprunik koji je u vreme sklapanja nitavog ili ruljivog braka znao za uzrok nitavosti odnosno ruljivosti. (3) Nema pravo na izdravanje suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika.

II IZDRAVANJE VANBRANOG PARTNERA


Ko ima pravo na izdravanje lan 152
(1) Vanbrani partner koji nema dovoljno sredstava za izdravanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdravanje od drugog vanbranog partnera srazmerno njegovim mogunostima. (2) Na izdravanje vanbranog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdravanju suprunika.

III IZDRAVANJE MAJKE DETETA


Ko ima pravo na izdravanje lan 153

(1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdravanje ima pravo na izdravanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja. (2) Nema pravo na izdravanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za oca.

IV IZDRAVANJE DETETA, RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA


Izdravanje maloletnog deteta lan 154
(1) Maloletno dete ima pravo na izdravanje od roditelja. (2) Maloletno dete ima pravo na izdravanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdravanje. (3) Dunost maloletnog deteta da delimino podmiruje potrebe svog izdravanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dunost roditelja i krvnih srodnika.

Izdravanje punoletnog deteta lan 155


(1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. (2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdravanje od roditelja srazmerno njihovim mogunostima, a najkasnije do navrene 26. godine ivota. (3) Punoletno dete u smislu st. 1 i 2 ovog lana ima pravo na izdravanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogunostima ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdravanje. (4) Nema pravo na izdravanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.

Izdravanje roditelja lan 156


(1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdravanje, ima pravo na izdravanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stie zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogunostima. (2) Nema pravo na izdravanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.

Izdravanje brata odnosno sestre lan 157


Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdravanje od punoletnog brata ili sestre, odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stie zaradu ili ima prihode od imovine, ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdravanje.

Izdravanje adoptivnih srodnika lan 158


Na izdravanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdravanju deteta, roditelja i drugih krvnih srodnika.

Izdravanje tazbinskih srodnika lan 159


(1) Maloletni pastorak ima pravo na izdravanje od maehe odnosno ouha. (2) Nema pravo na izdravanje maloletni pastorak ako je brak izmeu roditelja i maehe odnosno ouha prestao ponitenjem ili razvodom.

(3) Maeha odnosno ouh koji su nesposobni za rad, a nemaju dovoljno sredstava za izdravanje, imaju pravo na izdravanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogunostima. (4) Nemaju pravo na izdravanje maeha odnosno ouh ako bi prihvatanje zahteva za izdravanje predstavljalo oiglednu nepravdu za pastorka.

V ODREIVANJE I PRESTANAK IZDRAVANJA


Kriterijumi odreivanja izdravanja lan 160
(1) Izdravanje se odreuje prema potrebama poverioca i mogunostima dunika izdravanja, pri emu se vodi rauna o minimalnoj sumi izdravanja. (2) Potrebe poverioca izdravanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja. (3) Mogunosti dunika izdravanja zavise od njegovih prihoda, mogunosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih linih potreba, obaveze da izdrava druga lica te drugih okolnosti od znaaja za odreivanje izdravanja. (4) Minimalna suma izdravanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodinom smetaju periodino utvruje ministarstvo nadleno za porodinu zatitu, u skladu sa zakonom.

Nain odreivanja izdravanja lan 161


(1) Izdravanje se, po pravilu, odreuje u novcu. (2) Izdravanje se moe odrediti i na drugi nain, ali samo ako se poverilac i dunik izdravanja o tome sporazumeju.

Visina izdravanja lan 162


(1) Poverilac izdravanja moe po svom izboru zahtevati da visina izdravanja bude odreena u fiksnom mesenom novanom iznosu ili u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja. (2) Ako se visina izdravanja odreuje u procentu od redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), visina izdravanja, po pravilu, ne moe biti manja od 15% niti vea od 50% redovnih mesenih novanih primanja dunika izdravanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. (3) Ako je poverilac izdravanja dete, visina izdravanja treba da omogui najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav uiva roditelj dunik izdravanja.

Trajanje izdravanja lan 163


(1) Izdravanje moe trajati odreeno ili neodreeno vreme. (2) Izdravanje suprunika posle prestanka braka ne moe trajati due od pet godina. (3) Izuzetno, izdravanje suprunika po prestanku braka moe se produiti i posle isteka roka od pet godina ako naroito opravdani razlozi spreavaju suprunika poverioca izdravanja da radi.

Promena visine izdravanja lan 164


Visina izdravanja moe se smanjiti ili poveati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pravo na regres

lan 165
(1) Lice koje je faktiki davalo izdravanje, a nije imalo pravnu obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo duno da daje izdravanje. (2) Ako je vie lica istovremeno bilo duno da daje izdravanje, njihova obaveza je solidarna.

Redosled u izdravanju lan 166


(1) Suprunik ostvaruje pravo na izdravanje prvenstveno od drugog suprunika. (2) Krvni srodnici ostvaruju meusobno pravo na izdravanje redosledom kojim nasleuju na osnovu zakona. (3) Tazbinski srodnici ostvaruju meusobno pravo na izdravanje posle krvnih srodnika. (4) Ako ima vie poverilaca izdravanja, pravo deteta na izdravanje ima prvenstvo. (5) Ako je vie lica istovremeno duno da daje izdravanje, njihova obaveza je podeljena.

Prestanak izdravanja lan 167


(1) Izdravanje prestaje: 1. kada istekne vreme trajanja izdravanja; 2. smru poverioca ili dunika izdravanja. (2) Izdravanje moe da prestane: 1. kada poverilac izdravanja stekne dovoljno sredstava za izdravanje, osim ako poverilac izdravanja nije maloletno dete;

2. kada dunik izdravanja izgubi mogunost za davanje izdravanja ili davanje izdravanja postane za njega oigledno nepravino, osim ako poverilac izdravanja nije maloletno dete. (3) Izdravanje suprunika prestaje i kada poverilac izdravanja sklopi novi brak odnosno vanbranu zajednicu. (4) Suprunik ije je pravo na izdravanje jednom prestalo ne moe ponovo ostvariti pravo na izdravanje od istog suprunika.

Osmi deo IMOVINSKI ODNOSI


I IMOVINSKI ODNOSI SUPRUNIKA

1. Posebna imovina Sticanje lan 168


(1) Imovina koju je suprunik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. (2) Imovina koju je suprunik stekao u toku trajanja braka deobom zajednike imovine odnosno nasleem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju iskljuivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Upravljanje i raspolaganje lan 169


Svaki suprunik samostalno upravlja i raspolae svojom posebnom imovinom.

Uveanje vrednosti lan 170

(1) Ako je tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do neznatnog uveanja vrednosti posebne imovine jednog suprunika, drugi suprunik ima pravo na potraivanje u novcu srazmerno svom doprinosu. (2) Ako je tokom trajanja zajednikog ivota u braku dolo do znatnog uveanja vrednosti posebne imovine jednog suprunika, drugi suprunik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

2. Zajednika imovina Pojam zajednike imovine Sticanje lan 171


(1) Imovina koju su suprunici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajedniku imovinu. (2) Suprunici mogu branim ugovorom drugaije urediti svoje imovinske odnose.

Igra na sreu lan 172


Imovina steena igrom na sreu u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja zajedniku imovinu, osim ako suprunik koji je ostvario dobitak ne dokae da je u igru uloio posebnu imovinu.

Pravo intelektualne svojine lan 173


Imovina steena korienjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja zajedniku imovinu.

Upravljanje i raspolaganje lan 174


(1) Zajednikom imovinom suprunici upravljaju i raspolau zajedniki i sporazumno. (2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja suprunik uvek preduzima uz saglasnost drugog suprunika. (3) Suprunik ne moe raspolagati svojim udelom u zajednikoj imovini niti ga moe opteretiti pravnim poslom meu ivima.

Uveanje vrednosti lan 175


Ako je posle prestanka zajednikog ivota u braku dolo do uveanja vrednosti zajednike imovine, svaki suprunik ima pravo na potraivanje u novcu odnosno pravo na udeo u uveanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.

Upisivanje u javni registar lan 176


(1) Smatra se da su suprunici izvrili deobu zajednike imovine ako su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba suprunika kao suvlasnici na opredeljenim udelima. (2) Smatra se da je upis izvren na ime oba suprunika i kada je izvren na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zakljuen pismeni sporazum suprunika o deobi zajednike imovine odnosno brani ugovor, ili je o pravima suprunika na nepokretnosti odluivao sud.

Deoba zajednike imovine Pojam deobe lan 177

Deobom zajednike imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrivanje suvlasnikog odnosno supoverilakog udela svakog suprunika u zajednikoj imovini.

Vreme deobe lan 178


Deoba zajednike imovine moe se vriti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka.

Sporazumna deoba lan 179


Suprunici mogu zakljuiti sporazum o deobi zajednike imovine (sporazumna deoba).

Sudska deoba lan 180


(1) Ako suprunici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajednike imovine, deobu zajednike imovine vri sud (sudska deoba). (2) Pretpostavlja se da su udeli suprunika u zajednikoj imovini jednaki. (3) Vei udeo jednog suprunika u sticanju zajednike imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, voenja poslova u domainstvu, staranja o deci, staranja o imovini te drugih okolnosti od znaaja za odravanje ili uveanje vrednosti zajednike imovine. (4) Vei udeo u sticanju zajednike imovine utvruje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku. (5) Vei udeo jednog suprunika u sticanju pojedinog prava iz zajednike imovine moe se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava iz zajednike imovine, a suprunik je u sticanju tog prava uestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.

Pravo na deobu

lan 181
Pravo na deobu zajednike imovine imaju: suprunici, naslednici umrlog suprunika i poverioci onog suprunika iz ije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova potraivanja.

Deoba stvari za linu upotrebu suprunika lan 182


(1) Stvari za linu upotrebu jednog suprunika pripadaju mu u iskljuivu svojinu bez uraunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednike imovine i vrednost stvari za linu upotrebu drugog suprunika. (2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog lana nesrazmerno velika, one pripadaju u iskljuivu svojinu supruniku sa uraunavanjem u njegov udeo.

Deoba stvari namenjenih detetu lan 183


(1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljuivu svojinu supruniku koji vri roditeljsko pravo bez uraunavanja u njegov udeo. (2) Ako roditelji vre roditeljsko pravo zajedniki, nad stvarima namenjenim detetu imaju pravo zajednike svojine.

Deoba stvari za vrenje zanata ili zanimanja lan 184


Stvari za vrenje zanata ili zanimanja jednog suprunika pripadaju mu u iskljuivu svojinu sa uraunavanjem u njegov udeo.

Deoba predmeta domainstva lan 185

Predmeti domainstva na kojima jedan suprunik nakon prestanka zajednice ivota u braku im a dravinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u iskljuivu svojinu sa uraunavanjem u njegov udeo.

Odgovornost za obaveze Odgovornost za sopstvene obaveze lan 186


Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara suprunik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednikoj imovini.

Odgovornost za zajednike obaveze lan 187


(1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednikog ivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba suprunika, odgovaraju suprunici solidarno svojom zajednikom i posebnom imovinom. (2) Suprunik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedniku obavezu ima pravo na naknadu od drugog suprunika srazmerno njegovom udelu u zajednikoj imovini.

3. Ugovori suprunika Brani ugovor lan 188


(1) Suprunici odnosno budui suprunici mogu svoje imovinske odnose na postojeoj ili buduoj imovini urediti ugovorom (brani ugovor). (2) Brani ugovor mora biti zakljuen u pismenom obliku i mora biti overen od strane sudije, koji je duan da pre overe suprunicima proita ugovor i upozori ih da se njime iskljuuje zakonski reim zajednike imovine.

(3) Brani ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom lan 189


(1) Suprunici mogu zakljuiti ugovor na osnovu koga e jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednikom imovinom ili nekim njenim delovima. (2) Ugovor iz stava 1 ovog lana moe se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. (3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako nije drugaije ugovoreno. (4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.

Ugovor o poklonu lan 190


(1) Ako brak prestane razvodom ili ponitenjem, uobiajeni pokloni koje su suprunici uinili jedan drugome u toku trajanja zajednikog ivota u braku ne vraaju se. (2) Vraaju se pokloni ija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednike imovine suprunika, a koje su suprunici uinili jedan drugom u toku trajanja zajednikog ivota u braku. (3) Pravo na povraaj poklona nema suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraaj poklona predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika. (4) Pokloni se vraaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka zajednikog ivota u braku.

II IMOVINSKI ODNOSI VANBRANIH PARTNERA


Zajednika imovina lan 191
(1) Imovina koju su vanbrani partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u vanbranoj zajednici predstavlja njihovu zajedniku imovinu. (2) Na imovinske odnose vanbranih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima suprunika.

III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA


Upravljanje imovinom deteta lan 192
(1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom. (2) Roditelji imaju pravo i dunost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije steklo radom.

Raspolaganje imovinom deteta lan 193


(1) Dete samostalno raspolae imovinom koju stekne radom. (2) Roditelji imaju pravo da raspolau imovinom deteta koju ono nije steklo radom. (3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa starateljstva. (4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdravanje ili kada to zahteva neki drugi vaan interes deteta.

(5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdravanje odnosno za izdravanje svog drugog zajednikog maloletnog deteta.

Pravo stanovanja (habitatio) lan 194


(1) Dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu iji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vri roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu. (2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. (3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog roditelja.

IV IMOVINSKI ODNOSI LANOVA PORODINE ZAJEDNICE


Zajednika imovina lan 195
(1) Imovina koju su zajedno sa suprunicima odnosno vanbranim partnerima stekli radom lanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodinoj zajednici predstavlja njihovu zajedniku imovinu. (2) lanovima porodice u smislu stava 1 ovog lana smatraju se krvni, tazbinski i adoptivni srodnici suprunika odnosno vanbranih partnera koji zajedno sa njima ive. (3) Na imovinske odnose lanova porodine zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima suprunika, osim odredbe lana 176 stav 2 (upisivanje u javni registar) i lana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima).

Primena zakona kojim se ureuju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi

lan 196
Na imovinske odnose suprunika, vanbranih partnera, deteta i roditelja te lanova porodine zajednice koji nisu ureeni ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi.

Deveti deo ZATITA OD NASILJA U PORODICI


Nasilje u porodici lan 197
(1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponaanje kojim jedan lan porodice ugroava telesni integritet, duevno zdravlje ili spokojstvo drugog lana porodice. (2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1 ovog lana, smatra se naroito: 1. nanoenje ili pokuaj nanoenja telesne povrede; 2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanoenja telesne povrede lanu porodice ili njemu bliskom licu; 3. prisiljavanje na seksualni odnos; 4. navoenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navrilo 14. godinu ivota ili nemonim licem; 5. ograniavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa treim licima; 6. vreanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponaanje. (3) lanovima porodice u smislu stava 1 ovog lana smatraju se: 1. suprunici ili bivi suprunici;

2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. lica koja ive ili su ivela u istom porodinom domainstvu; 4. vanbrani partneri ili bivi vanbrani partneri; 5. lica koja su meusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedniko dete ili je dete na putu da bude roeno, iako nikada nisu ivela u istom porodinom domainstvu.

Mere zatite lan 198


(1) Protiv lana porodice koji vri nasilje sud moe odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava odravanje linih odnosa sa drugim lanom porodice. (2) Mere zatite od nasilja u porodici jesu: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdavanje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. zabrana pribliavanja lanu porodice na odreenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice; 5. zabrana daljeg uznemiravanja lana porodice. (3) Mera zatite od nasilja u porodici moe trajati najvie godinu dana.

(4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lienje slobode u vezi s krivinim delom odnosno prekrajem uraunava se u vreme trajanja mere zatite od nasilja u porodici.

Produavanje mere zatite lan 199


Mera zatite od nasilja u porodici moe se produavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odreena.

Prestanak mere zatite lan 200


Mera zatite od nasilja u porodici moe prestati pre isteka vremena trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila odreena.

Deseti deo POSTUPCI U VEZI SA PORODINIM ODNOSIMA


I POSTUPAK PRED SUDOM

1. Zajednike odredbe Sadrina ovog dela zakona lan 201


Odredbama ovog dela zakona ureuju se posebni parnini postupci u vezi sa porodinim odnosima.

Primena zakona kojim se ureuje parnini postupak lan 202

Na postupak suda koji je u vezi sa porodinim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje parnini postupak, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Sastav vea lan 203*


(Prestao da vai)

Hitnost postupka lan 204


(1) Postupak u vezi sa porodinim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili roditelja koji vri roditeljsko pravo. (2) U postupku u vezi sa porodinim odnosima tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor. (3) Postupak iz stava 1 ovog lana sud e, po pravilu, sprovesti na najvie dva roita. (4) Prvo roite zakazuje se tako da se odri u roku od 15 dana od dana kada su tuba ili predlog primljeni u sudu. (5) Drugostepeni sud duan je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena alba.

Istrano naelo lan 205


U postupku u vezi sa porodinim odnosima sud moe utvrivati injenice i kada one nisu meu strankama sporne, a moe i samostalno istraivati injenice koje nijedna stranka nije iznela.

Iskljuivanje javnosti lan 206

(1) U postupku u vezi sa porodinim odnosima javnost je iskljuena. (2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slubenu tajnu i nju su duni da uvaju svi uesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Odluka o trokovima lan 207


O naknadi trokova postupka u vezi sa porodinim odnosima sud odluuje po slobodnoj oceni, vodei rauna o razlozima pravinosti.

Revizija lan 208


Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodinim odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

2. Postupak u branom sporu Mesna nadlenost lan 209


U branom sporu mesno je nadlean sud odreen zakonom kojim se ureuje parnini postupak.

Pokretanje postupka lan 210


(1) Postupak radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i za ponitenje i razvod braka (brani spor), pokree se tubom. (2) Postupak za razvod braka pokree se i predlogom za sporazumni razvod braka.

Tuba za utvrenje postojanja ili nepostojanja braka

lan 211
Tubu za utvrenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti suprunici, lica koja imaju pravni interes da bude utvreno postojanje ili nepostojanje braka i javni tuilac.

Tuba za ponitenje nitavog braka lan 212


(1) Tubu za ponitenje braka iz uzroka navedenih u l. 31-33, lanu 34 stav 1 i l. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti suprunici, lica koja imaju pravni interes da brak bude poniten i javni tuilac. (2) U sluajevima iz stava 1 ovog lana brak se moe ponititi i posle njegovog prestanka. (3) Pravo na podizanje tube za ponitenje nitavog braka ne zastareva.

Dokazivanje nitavosti (branost) lan 213


(1) U postupku za ponitenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog suprunika, postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz matine knjige venanih. (2) Ako tuilac postojanje ranijeg braka ne moe dokazati izvodom iz matine knjige venanih, sud e mu naloiti da u odreenom roku pokrene parnicu radi utvrivanja da raniji brak postoji, a ako on to ne uini, smatrae se da je tuba povuena. (3) Ako tueni osporava punovanost ranijeg braka koji je upisan u matinu knjigu venanih, sud e mu naloiti da u odreenom roku pokrene parnicu za ponitenje ranijeg braka, a ako on to ne uini, smatrae se da je od svoje tvrdnje odustao.

Naknadni nestanak uzroka nitavosti (branost) lan 214

Sud e odbiti tubeni zahtev za ponitenje braka ako je raniji brak prestao do zakljuenja glavne rasprave.

Tuba za ponitenje ruljivog braka (maloletstvo) lan 215


(1) Suprunik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan moe podneti tubu za ponitenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja punoletstva. (2) Roditelji maloletnog suprunika, odnosno njegov staratelj, mogu podneti tubu za ponitenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog suprunika.

Tuba za ponitenje ruljivog braka (prinuda i zabluda) lan 216


Suprunik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi moe podneti tubu za ponitenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoena.

Tuba za ponitenje ruljivog braka (nesposobnost za rasuivanje) lan 217


Suprunik koji nije bio sposoban za rasuivanje u trenutku sklapanja braka, a naknadno postane sposoban za rasuivanje, moe podneti tubu za ponitenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasuivanje, odnosno od dana pravnosnanosti sudske odluke o vraanju poslovne sposobnosti.

Naslednici i staratelj lan 218


(1) Pravo na tubu za ponitenje braka ne prelazi na naslednike suprunika.

(2) Naslednici suprunika mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za ponitenje braka. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog suprunika moe podneti tubu za ponitenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Tuba za razvod braka lan 219


Tubu za razvod braka mogu podneti oba suprunika.

Naslednici i staratelj lan 220


(1) Pravo na tubu za razvod braka ne prelazi na naslednike suprunika. (2) Naslednici suprunika mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za razvod braka. (3) Naslednici suprunika koji su pokrenuli brani spor predlogom za sporazumni razvod braka mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za razvod braka. (4) Staratelj poslovno nesposobnog suprunika moe podneti tubu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Punomonik lan 221


(1) Ako tubu u branom sporu podnosi punomonik stranke, punomoje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u branom sporu. (2) Punomoje mora da sadri navode u pogledu vrste tube i osnova za podnoenje tube.

(3) U branom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka suprunike ne moe zastupati isti punomonik.

Odricanje od tubenog zahteva lan 222


U branom sporu odricanje od tubenog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlaenje tube.

Povlaenje tube lan 223


(1) U branom sporu tuilac moe tubu povui do zakljuenja glavne rasprave bez pristanka tuenog, a sa pristankom tuenog dok postupak nije pravnosnano zavren. (2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povui jedan ili oba suprunika dok postupak nije pravnosnano zavren. (3) Ako je do povlaenja tube ili predloga u skladu sa st. 1 i 2 ovog lana dolo posle donoenja prvostepene presude, sud e reenjem utvrditi da je presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.

Presuda i sudsko poravnanje lan 224


(1) U branom sporu ne moe se izrei presuda zbog proputanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. (2) U branom sporu stranke ne mogu da zakljue sudsko poravnanje.

Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu lan 225

(1) Sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. (2) Sporazum suprunika o deobi zajednike imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka.

Presuda u branom sporu lan 226


(1) Sud je duan da presudom u branom sporu odlui o vrenju roditeljskog prava. (2) Sud moe presudom u branom sporu odluiti o potpunom ili deliminom lienju roditeljskog prava. (3) Sud moe presudom u branom sporu odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici.

Pobijanje presude lan 227


(1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu moe se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zakljuen pod prinudom ili u zabludi. (2) Pravnosnana presuda u branom sporu ne moe se pobijati vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o ponitenju ili razvodu braka.

Smrt stranaka lan 228


(1) Ako u toku branog spora umre jedan ili umru oba suprunika, prvostepeni sud e reenjem utvrditi da se postupak obustavlja.

(2) Odredba stava 1 ovog lana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa l. 218 i 220 ovog zakona.

Postupak posredovanja Sadrina postupka posredovanja lan 229


Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za pokuaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokuaj sporazumnog okonanja spora (u daljem tekstu: nagodba).

Kada se sprovodi posredovanje lan 230


(1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u branom sporu koji je pokrenut tubom jednog od suprunika. (2) Posredovanje u branom sporu se ne sprovodi: 1. ako jedan od suprunika ne pristane na posredovanje; 2. ako je jedan od suprunika nesposoban za rasuivanje; 3. ako je boravite jednog od suprunika nepoznato; 4. ako jedan ili oba suprunika ive u inostranstvu.

Ko sprovodi posredovanje lan 231


(1) Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud. (2) Uz poziv na roite za posredovanje dostavlja se i tuba za ponitenje ili razvod braka.

(3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne moe uestvovati u donoenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.

Kako se sprovodi posredovanje lan 232


(1) Po prijemu tube za ponitenje ili razvod braka, sud zakazuje roite za posredovanje koje se odrava samo pred sudijom pojedincem. (2) Sudija koji rukovodi posredovanjem duan je da preporui suprunicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju. (3) Ako suprunici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud e na njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadlenom organu starateljstva, branom ili porodinom savetovalitu, odnosno drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodinim odnosima. (4) Poveravanje se vri dostavljanjem tube za ponitenje ili razvod braka.

Mirenje Kada se sprovodi mirenje lan 233


Mirenje se sprovodi samo u branom sporu koji je pokrenut tubom za razvod braka.

Svrha mirenja lan 234


Svrha mirenja jeste da se poremeeni odnos suprunika razrei bez konflikta i bez razvoda braka.

Poziv na mirenje

lan 235
(1) Na mirenje se pozivaju oba suprunika. (2) Punomonici ne mogu zastupati suprunike niti mogu prisustvovati mirenju.

Kada je mirenje uspelo lan 236


Ako se suprunici pomire, smatrae se da je tuba za razvod braka povuena.

Kada mirenje nije uspelo lan 237


(1) Ako se jedan ili oba suprunika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu za mirenje, smatrae se da mirenje nije uspelo i nastavie se postupak nagodbe. (2) Ako ne doe do pomirenja, u smislu stava 1 ovog lana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenja doe, sa mirenjem se moe nastaviti.

Zapisnik o mirenju lan 238


(1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadri izjave suprunika o tome da su se pomirili odnosno da mirenje nije uspelo. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duna je da o rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tuba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mirenju.

Trajanje mirenja lan 239

(1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tube sudu odnosno ustanovi. (2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tuba za razvod braka, postupak mirenja e sprovesti sud. (3) Roite za mirenje sud je duan da zakae tako da se odri u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog lana.

Nagodba Kada se sprovodi nagodba lan 240


Nagodba se sprovodi u branom sporu koji je pokrenut tubom za ponitenje braka, odnosno tubom za razvod braka a mirenje suprunika nije uspelo.

Svrha nagodbe lan 241


(1) Svrha nagodbe jeste da se poremeeni odnos suprunika razrei bez konflikta nakon ponitenja ili razvoda braka. (2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojae da suprunici postignu sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednike imovine.

Poziv na nagodbu lan 242


Na nagodbu se pozivaju oba suprunika i njihovi punomonici.

Kada je nagodba uspela

lan 243
(1) Ako suprunici postignu sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednike imovine, smatrae se da je nagodba uspela. (2) Ako suprunici postignu samo sporazum o vrenju roditeljskog prava ili samo sporazum o deobi zajednike imovine, smatrae se da je nagodba delimino uspela. (3) Ako je nagodba uspela ili je delimino uspela, sporazum suprunika o deobi zajednike imovine unosi se u izreku presude o ponitenju ili razvodu braka. (4) Ako je nagodba uspela ili je delimino uspela, sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o ponitenju ili razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

Kada nagodba nije uspela lan 244


(1) Ako se jedan ili oba suprunika, iako su uredno pozvani, ne odazovu pozivu na nagodbu, smatrae se da nagodba nije uspela i nastavie se postupak po tubi za ponitenje ili razvod braka. (2) Ako ne doe do nagodbe, u smislu stava 1 ovog lana, ali sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba postigne, sa nagodbom se moe nastaviti.

Zapisnik o nagodbi lan 245


(1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastavlja zapisnik koji sadri sporazum suprunika o vrenju roditeljskog prava i o deobi zajednike imovine, odnosno izjave suprunika da nagodba nije uspela.

(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duna je da o rezultatu nagodbe obavesti sud kojem je podneta tuba za ponitenje ili razvod braka i dostavi mu zapisnik o nagodbi.

Trajanje nagodbe lan 246


(1) Sud je duan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okonan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tuba za ponitenje braka. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja duna je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okonan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tuba za ponitenje braka. (3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okonan postupak mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tuba za ponitenje braka, postupak nagodbe e sprovesti sud. (4) Roite za nagodbu sud je duan da zakae tako da se odri u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. ovog lana.

3. Postupak u sporu o materinstvu i oinstvu Mesna nadlenost lan 247


U sporu o materinstvu i oinstvu mesno je nadlean sud odreen zakonom kojim se ureuje parnini postupak.

Pokretanje postupka lan 248


Postupak radi utvrivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu), radi utvrivanja i osporavanja oinstva i radi ponitenja priznanja oinstva (spor o oinstvu) pokree se tubom.

Tuba radi utvrivanja materinstva lan 249


(1) Dete moe podneti tubu radi utvrivanja materinstva bez obzira na rok. (2) ena koja tvrdi da je majka deteta moe podneti tubu radi utvrivanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.

Tuba radi osporavanja materinstva lan 250


(1) Dete moe podneti tubu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok. (2) ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta moe podneti tubu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. (3) ena koja tvrdi da je majka deteta moe podneti tubu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. (4) Mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta moe podneti tubu radi osporavanja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.

Tuba radi utvrivanja oinstva lan 251


(1) Dete moe podneti tubu radi utvrivanja oinstva bez obzira na rok.

(2) Majka moe podneti tubu radi utvrivanja oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da mukarac koga smatra ocem deteta nije priznao oinstvo, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. (3) Mukarac koji tvrdi da je otac deteta moe podneti tubu radi utvrivanja svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem oinstva nisu saglasili majka, odnosno staratelj deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta.

Tuba radi osporavanja oinstva lan 252


(1) Dete moe podneti tubu radi osporavanja oinstva bez obzira na rok. (2) Majka moe podneti tubu radi osporavanja oinstva mukarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. (3) Mu majke moe podneti tubu radi osporavanja svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. (4) Mukarac koji tvrdi da je otac deteta moe podneti tubu radi osporavanja oinstva mukarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od 10 godina od roenja deteta. (5) Mukarac koji se smatra ocem deteta zaetog uz biomedicinsku pomo moe podneti tubu radi osporavanja svog oinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da dete nije zaeto postupkom biomedicinski potpomognutog oploenja, a najkasnije u roku od 10 g odina od roenja deteta.

Tuba radi ponitenja priznanja oinstva lan 253

(1) Tubu radi ponitenja izjave o priznanju oinstva, kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem oinstva, iz uzroka navedenih u l. 46-51 ovog zakona, mogu podneti lica koja su dala izjavu, lica koja imaju pravni interes da izjava bude ponitena te javni tuilac. (2) Lice koje je izjavu o priznanju oinstva, kao i izjavu o saglasnosti sa priznanjem oinstva, dalo pod prinudom ili u zabludi moe podneti tubu radi ponitenja izjave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoena.

Naslednici i staratelj tuioca lan 254


(1) Pravo na tubu u sporu o materinstvu i oinstvu ne prelazi na naslednike. (2) Naslednici tuioca mogu nastaviti ve zapoeti postupak radi utvrivanja da je postojao osnov za utvrivanje ili osporavanje materinstva ili oinstva, odnosno radi ponitenja priznanja oinstva. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tuioca moe podneti tubu u sporu o materinstvu i oinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Naslednici tuenog lan 255


(1) Ako tueni u sporu o materinstvu i oinstvu nije vie iv, tuba se podnosi protiv njegovih naslednika. (2) Ako tueni nema drugih naslednika, tuba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika.

Suparniarska zajednica lan 256


(1) Stranke u sporu radi utvrivanja materinstva jesu dete i ena koja tvrdi da je majka deteta.

(2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete, ena koja tvrdi da je majka deteta, ena koja je upisana u matinu knjigu roenih kao majka deteta i mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nuni i jedinstveni suparniari). (3) Stranke u sporu radi utvrivanja oinstva jesu: dete, majka, mukarac koji tvrdi da je otac deteta i mukarac koga majka smatra ocem deteta (nuni i jedinstveni suparniari). (4) Stranke u sporu radi osporavanja oinstva jesu: dete, majka, mukarac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mukarac koji tvrdi da je otac deteta (nuni i jedinstveni suparniari). (5) Stranke u sporu radi ponitenja priznanja oinstva jesu: lice koje je dalo izjavu o priznanju oinstva, lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem oinstva, a lice koje ima pravni interes da izjava bude ponitena samo ako se radi o uslovima za nitavost priznanja (nuni i jedinstveni suparniari). (6) Ako tubom u sporu o materinstvu i oinstvu nisu obuhvaena sva lica koja moraju biti stranke u postupku, sud je duan da poui tuioca da tui i lice koje tubom nije obuhvaeno ili da to lice pozove da se pridrui tubi kao novi tuilac. (7) Ako tuilac u roku koji sud odredi ne proiri tubu na sva lica koja moraju biti stranke u postupku ili se ta lica ne pridrue tubi kao tuioci, smatrae se da je tuba povuena, a ako tuba bude vraena sudu bez ispravke, sud e je odbaciti.

Punomonik lan 257


(1) Ako tubu u sporu o materinstvu i oinstvu podnosi punomonik stranke, punomoje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu. (2) Punomoje treba da sadri navode u pogledu vrste tube i osnova za podizanje tube.

Presuda i sudsko poravnanje lan 258

(1) U sporu o materinstvu i oinstvu ne moe se izrei presuda zbog proputanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. (2) U sporu o materinstvu i oinstvu stranke ne mogu da zakljue sudsko poravnanje.

Smrt stranaka lan 259


(1) Ako u toku spora o materinstvu i oinstvu umru tuilac ili tueni, prvostepeni sud e reenjem utvrditi da se postupak obustavlja. (2) Odredba stava 1 ovog lana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa lanom 254 stav 2 ovog zakona.

Odluka o vrenju ili lienju roditeljskog prava i o zatiti od nasilja u porodici lan 260
(1) Sud je duan da presudom u sporu o materinstvu i oinstvu odlui o vrenju roditeljskog prava. (2) Sud moe presudom u sporu o materinstvu i oinstvu odluiti i o potpunom ili deliminom lienju roditeljskog prava. (3) Sud moe presudom u sporu o materinstvu i oinstvu odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici.

4. Postupak u sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava Mesna nadlenost lan 261

Dete moe podneti tubu u sporu za zatitu svog prava i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava pred sudom opte mesne nadlenosti ili pred sudom na ijem podruju ono ima prebivalite, odnosno boravite.

Pokretanje postupka lan 262


Postupak u sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava pokree se tubom.

Tuba za zatitu prava deteta lan 263


(1) Tubu za zatitu prava deteta mogu podneti: dete, roditelji deteta, javni tuilac i organ starateljstva. (2) Tuba za zatitu prava deteta moe se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu zatiena nekim drugim postupkom. (3) Pravo i dunost da obaveste javnog tuioca ili organ starateljstva o razlozima za zatitu prava deteta imaju sve deje, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zatite, pravosudni i drugi dravni organi, udruenja i graani.

Tuba za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava lan 264


(1) Tubu za vrenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, roditelji deteta i organ starateljstva. (2) Tubu za lienje roditeljskog prava mogu podneti: dete, drugi roditelj, javni tuilac i organ starateljstva. (3) Tubu za vraanje roditeljskog prava moe podneti, pored lica iz stava 2 ovog lana, i roditelj koji je bio lien roditeljskog prava.

(4) Pravo i dunost da obaveste javnog tuioca ili organ starateljstva o razlozima za lienje roditeljskog prava imaju sve deje, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zatite, pravosudni i drugi dravni organi, udruenja i graani.

Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta lan 265


(1) Ako izmeu deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi, dete zastupa kolizijski staratelj. (2) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatraiti od organa starateljstva da mu postavi kolizijskog staratelja. (3) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje moe samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatraiti od suda da mu postavi privremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izmeu njega i njegovog zakonskog zastupnika.

Dunost suda lan 266


(1) U sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava sud je uvek duan da se rukovodi najboljim interesom deteta. (2) Ako sud proceni da u sporu za zatitu prava deteta ili u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajui nain, duan je da detetu postavi privremenog zastupnika. (3) Ako sud utvrdi da je u sporu za zatitu prava deteta ili u sporu za vrenje odnosno lienj e roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje miljenje, duan je: 1. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obavetenja koja su mu potrebna;

2. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje miljenje i da miljenju deteta posveti dunu panju u skladu sa godinama i zrelou deteta; 3. da miljenje deteta utvrdi na nain i na mestu koje je u skladu sa njegovim godinama i zrelou, osim ako bi to oigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Dunost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika lan 267


Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za zatitu prava deteta ili u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno miljenje, duan je: 1. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obavetenja koja su mu potrebna; 2. da detetu prui objanjenje koje se tie moguih posledica akta koji on preduzima; 3. da prenese sudu miljenje deteta, ako dete nije neposredno izrazilo miljenje pred sudom, osim ako bi to oigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Dunost drugih lan 268


(1) Odredbe l. 265-267 ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodinim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta. (2) Odredbe l. 265-267 ovog zakona duni su da primenjuju i organi koji vode druge postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta.

Naroita hitnost postupka

lan 269
(1) Postupak za zatitu prava deteta i postupak za lienje roditeljskog prava naroito su hitni. (2) Prvo roite zakazuje se tako da se odri u roku od osam dana od dana kada je tuba primljena u sudu. (3) Drugostepeni sud duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba.

Nalaz i struno miljenje lan 270


Pre nego to donese odluku o zatiti prava deteta ili o vrenju odnosno lienju roditeljskog prava, sud je duan da zatrai nalaz i struno miljenje od organa starateljstva, porodinog savetovalita ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodinim odnosima.

Presuda i sudsko poravnanje lan 271


(1) U sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava ne moe se izrei presuda zbog proputanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. (2) U sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava stranke ne mogu da zakljue sudsko poravnanje.

Odluka o vrenju roditeljskog prava lan 272


(1) Sporazum roditelja o zajednikom ili samostalnom vrenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o vrenju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

(2) Ako roditelji nisu zakljuili sporazum o vrenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajednikog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdravanje od strane drugog roditelja i o nainu odravanja linih odnosa deteta sa drugim roditeljem donosi sud. (3) Kada sud donese odluku o zajednikom ili samostalnom vrenju roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vri roditeljsko pravo, sud e narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vri roditeljsko pravo.

Odluka o vrenju ili lienju roditeljskog prava i o zatiti od nasilja u porodici lan 273
(1) Sud moe presudom u sporu za zatitu prava deteta odluiti i o vrenju odnosno lienju roditeljskog prava. (2) Sud moe presudom u sporu za vrenje roditeljskog prava odluiti i o potpunom ili deliminom lienju roditeljskog prava. (3) Sud moe presudom u sporu za zatitu prava deteta i u sporu za vrenje odnosno lienje roditeljskog prava odrediti jednu ili vie mera zatite od nasilja u porodici.

5. Postupak u sporu za ponitenje usvojenja Mesna nadlenost lan 274


U sporu za ponitenje usvojenja mesno je nadlean sud na ijem se podruju nalazi organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje.

Tuba za ponitenje usvojenja lan 275

(1) Tubu za ponitenje usvojenja iz razloga navedenih u l. 89-103 ovog zakona mogu podneti usvojitelji, usvojenik, roditelji odnosno staratelj usvojenika, lica koja imaju pravni interes da usvojenje bude poniteno, kao i javni tuilac. (2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zabludi moe podneti tubu za ponitenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uoena.

Presuda o ponitenju usvojenja lan 276


(1) Presudu o ponitenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. (2) Na osnovu presude iz stava 1 ovog lana organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje donosi reenje o ponitenju reenja o novom upisu roenja usvojenika. (3) Na osnovu reenja iz stava 2 ovog lana osnauje se prvi upis roenja usvojenika.

6. Postupak u sporu za izdravanje Mesna nadlenost lan 277


U sporu za izdravanje mesno je nadlean sud odreen zakonom kojim se ureuje parnini postupak.

Pokretanje postupka lan 278


(1) Postupak u sporu za izdravanje pokree se tubom.

(2) Tubu za izdravanje moe podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem odnosno dunikom izdravanja. (3) Tubu za izdravanje deteta moe podneti i organ starateljstva.

Pokretanje postupka za izdravanje suprunika odnosno vanbranog partnera lan 279


(1) Tuba za izdravanje suprunika moe se podneti tokom trajanja braka, odnosno tokom trajanja zajednice ivota vanbranih partnera. (2) Tuba za izdravanje suprunika moe se podneti najkasnije do zakljuenja glavne rasprave u branom sporu. (3) Izuzetno, bivi suprunik koji iz opravdanih razloga nije podneo tubu za izdravanje u branom sporu moe je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je uinjeno poslednje faktiko davanje na ime izdravanja. (4) U sluaju iz stava 3 ovog lana, tubeni zahtev moe biti usvojen samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdravanje postojali u vreme prestanka braka i jo uvek postoje u vreme zakljuenja glavne rasprave u sporu za izdravanje. (5) Tuba za izdravanje vanbranog partnera moe se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice ivota vanbranih partnera, odnosno od dana kada je uinjeno poslednje faktiko davanje na ime izdravanja.

Naroita hitnost postupka lan 280


(1) Postupak u sporu za izdravanje naroito je hitan. (2) Prvo roite zakazuje se tako da se odri u roku od osam dana od dana kada je tuba primljena u sudu.

(3) Drugostepeni sud duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba.

Odstupanje od naela dispozicije lan 281


Sud nije vezan granicama tubenog zahteva za izdravanje.

Evidencija i dokumentacija o izdravanju lan 282


(1) Presudu o izdravanju sud je duan da odmah dostavi organu starateljstva na ijoj teritoriji poverilac izdravanja ima prebivalite odnosno boravite. (2) Organ starateljstva duan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdravanim licima. (3) Nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

7. Postupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici Mesna nadlenost lan 283


U sporu za zatitu od nasilja u porodici mesno je nadlean, pored suda opte mesne nadlenosti, i sud na ijem podruju ima prebivalite, odnosno boravite lan porodice prema kome je nasilje izvreno.

Pokretanje postupka lan 284


(1) Postupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici pokree se tubom.

(2) Tubu za odreivanje mere zatite od nasilja u porodici, kao i za produenje mere zatite od nasilja u porodici, mogu podneti: lan porodice prema kome je nasilje izvreno, njegov zakonski zastupnik, javni tuilac i organ starateljstva. (3) Tubu za prestanak mere zatite od nasilja u porodici moe podneti lan porodice protiv koga je mera odreena.

Naroita hitnost postupka lan 285


(1) Postupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici naroito je hitan. (2) Prvo roite zakazuje se tako da se odri u roku od osam dana od dana kada je tuba primljena u sudu. (3) Drugostepeni sud duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena alba.

Organ starateljstva lan 286


Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za zatitu od nasilja u porodici, sud moe zatraiti od organa starateljstva da prui pomo u pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje miljenje o svrsishodnosti traene mere.

Odstupanje od naela dispozicije lan 287


(1) Sud nije vezan granicama tubenog zahteva za zatitu od nasilja u porodici. (2) Sud moe odrediti i meru zatite od nasilja u porodici koja nije traena ako oceni da se takvom merom najbolje postie zatita.

Dejstvo albe lan 288


alba ne zadrava izvrenje presude o odreivanju ili produenju mere zatite od nasilja u porodici.

Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici lan 289


(1) Presudu u sporu za zatitu od nasilja u porodici sud je duan da odmah dostavi kako organu starateljstva na ijoj teritoriji ima prebivalite odnosno boravite lan porodice prema kome je nasilje izvreno, tako i organu starateljstva na ijoj teritoriji ima prebivalite odnosno boravite lan porodice protiv koga je mera zatite odreena. (2) Organ starateljstva duan je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvreno, tako i o licima protiv kojih je odreena mera zatite. (3) Nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE


1. Zajednike odredbe Sadrina ovog dela zakona lan 290
Odredbama ovog dela zakona ureuju se posebni upravni postupci u vezi sa porodinim odnosima.

Primena zakona kojim se ureuje opti upravni postupak lan 291

(1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodinim odnosima primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. (2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode strunog socijalnog rada i socijalne zatite.

2. Postupak sklapanja braka Zahtev za sklapanje braka lan 292


(1) Budui suprunici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka matiaru optine u kojoj ele da sklope brak. (2) O usmenom zahtevu buduih suprunika matiar sainjava zapisnik. (3) Budui suprunici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz matine knjige roenih za svakog od njih, a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. (4) Ako je budui suprunik ranije bio u braku, podnee dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova injenica nije upisana u matinu knjigu roenih.

Odbijanje zahteva za sklapanje braka lan 293


(1) Matiar utvruje, na osnovu izjava buduih suprunika, priloenih isprava i na drugi nain, da li su ispunjeni svi uslovi za punovanost braka predvieni ovim zakonom. (2) Matiar e usmeno saoptiti podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovanost braka predvieni ovim zakonom. (3) Na njihovo traenje matiar je duan da u roku od osam dana donese pismeno reenje o odbijanju zahteva za sklapanje braka.

(4) albu protiv reenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Prihvatanje zahteva za sklapanje braka lan 294


Matiar odreuje dan sklapanja braka u sporazumu sa buduim suprunicima kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za punovanost braka predvieni ovim zakonom.

Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka lan 295


Matiar sa buduim suprunicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je duan da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka.

Savetovanje u pogledu zdravlja lan 296


(1) Matiar e preporuiti buduim suprunicima da se do dana sklapanja braka uzajamno obaveste o stanju svog zdravlja, a po potrebi i da posete odgovarajuu medicinsku ustanovu, kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se tiu njihovog zdravlja, dijagnoze i prognoze bolesti, leenju i rezultatima leenja. (2) Matiar e posebno preporuiti buduim suprunicima da se upoznaju sa mogunostima i prednostima planiranja porodice.

Savetovanje u pogledu linih i imovinskih odnosa lan 297


(1) Matiar e preporuiti buduim suprunicima da posete brano ili porodino savetovalite i da se upoznaju sa vanou odravanja skladnih branih i porodinih odnosa.

(2) Matiar e preporuiti buduim suprunicima da se sporazumeju o prezimenu.

Odustajanje lan 298


Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme, a izostanak ne opravdaju, matiar e konstatovati da su odustali od sklapanja braka.

Mesto i nain sklapanja braka lan 299


(1) Brak se sklapa javno, na svean nain, u prostoriji posebno predvienoj za tu namenu. (2) Prostorija predviena za sklapanje braka mora biti prigodno ureena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije, a matiar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije. (3) Matiar moe, izuzetno, dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu, ako za to postoje naroito opravdani razlozi, ako se obezbede uslovi u pogledu sveanog izgleda prostorije i ako se time ne vrea dostojanstvo ina sklapanja braka.

Uesnici prilikom sklapanja braka lan 300


(1) Sklapanju braka prisustvuju budui suprunici, dva svedoka i matiar. (2) Svedok prilikom sklapanja braka moe biti svako poslovno sposobno lice.

Sklapanje braka preko punomonika lan 301

(1) Optinska uprava moe, izuzetno, reenjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jedn og budueg suprunika i punomonika drugog budueg suprunika ako za to postoje naroito opravdani razlozi. (2) Punomoje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka. (3) Punomoje treba da sadri line podatke o vlastodavcu, punomoniku i buduem supruniku koji e prisustvovati sklapanju braka, kao i datum overe punomoja. (4) Punomoje vai 90 dana od dana overavanja. (5) albu protiv reenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomonika podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

in sklapanja braka lan 302


(1) Sklapanje braka poinje utvrivanjem identiteta buduih suprunika i izvetajem matiara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punovanost njihovog braka ispunjeni svi uslovi predvieni ovim zakonom. (2) Ako se brak sklapa preko punomonika, matiar e proitati priloeno punomoje. (3) Kada matiar utvrdi da na njegov izvetaj nema prigovora, na prigodan nain e upoznati budue suprunike sa pravima i dunostima u braku, a zatim e svakog od njih pojedinano upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim. (4) Posle datih potvrdnih izjava volje buduih suprunika matiar proglaava da je brak sklopljen. (5) Posle proglaenja da je brak sklopljen matiar e upitati suprunike kako glasi njihov sporazum o prezimenu.

Upisivanje braka u matinu knjigu lan 303


(1) Sklopljeni brak matiar upisuje u matinu knjigu venanih i u matinu knjigu roenih za oba suprunika. (2) Upis braka u matinu knjigu venanih potpisuju suprunici svojim imenom i novim prezimenom, punomonik svojim imenom i prezimenom pored linog imena suprunika koga zastupa, svedoci i matiar. (3) Posle potpisivanja matiar uruuje suprunicima izvod iz matine knjige venanih.

Dostavljanje izvetaja o sklopljenom braku lan 304


(1) Ako je mesto roenja suprunika razliito od mesta sklapanja braka, matiar dostavlja izvetaj o sklopljenom braku nadlenom matiaru. (2) Ako je brak sklopio strani dravljanin, matiar e izvod iz matine knjige venanih dostaviti ministarstvu nadlenom za pravosue, koje e o sklopljenom braku obavestiti nadleno inostrano diplomatsko-konzularno predstavnitvo u naoj zemlji. (3) Matiar e, u sluaju iz stava 2 ovog lana, uz izvod iz matine knjige venanih dostaviti i podatke o mestu prebivalita stranog dravljanina u inostranstvu.

3. Postupak priznanja oinstva Izjava o priznanju oinstva lan 305


(1) Izjava o priznanju oinstva daje se, po pravilu, matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik.

(2) Ako je izjava o priznanju oinstva data matiaru koji nije nadlean, kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom, organ pred kojim je priznato oinstvo duan je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadri izjavu o priznanju oinstva dostavi matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za dete. (3) Izjava o priznanju oinstva ne moe se dati preko zakonskog zastupnika ili punomonika.

Izjava o saglasnosti sa priznanjem oinstva lan 306


(1) Kada primi izjavu o priznanju oinstva, matiar je duan da pozove majku i dete, odnosno majku ili dete, odnosno staratelja deteta, da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem oinstva. (2) Ako je majka u prijavi roenja deteta navela da ocem deteta smatra mukarca koji je kasnije priznao oinstvo, nee se traiti njena saglasnost u smislu stava 1 ovog lana.

Savetovanje oca lan 307


Ako majka i dete, odnosno majka ili dete, odnosno staratelj deteta, u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz lana 306 stav 1 ovog zakona ne daju nikakvu izjavu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem oinstva, matiar je duan da mukarca koji je priznao oinstvo poui o njegovom pravu na utvrivanje oinstva sudskom odlukom.

Savetovanje majke lan 308


(1) Kada majka prijavljuje roenje deteta van braka, matiar je duan da je poui o njenom pravu da imenuje mukarca koga smatra ocem deteta.

(2) Ako majka imenuje mukarca koga smatra ocem deteta, matiar je duan da pozove tog mukarca da u roku od 30 dana d izjavu o priznanju oinstva. (3) Ako mukarac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne d nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matiar je duan da majku poui o njenom pravu na utvrivanje oinstva sudskom odlukom.

Utvrivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja oinstva u matinu knjigu lan 309
(1) Matiar utvruje, na osnovu izjava stranaka, priloenih isprava i na drugi nain, da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja oinstva u matinu knjigu roenih. (2) Matiar e usmeno saoptiti majci da mukarac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao oinstvo i o tome e sainiti slubenu beleku. (3) Matiar e usmeno saoptiti mukarcu koji je priznao oinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predvieni ovim zakonom za upis priznanja oinstva u matinu knjigu roenih i o tome e sainiti slubenu beleku. (4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predvieni ovim zakonom, matiar e upisati priznanje oinstva u matinu knjigu roenih.

Upis priznanja oinstva u matinu knjigu lan 310


(1) Priznanje oinstva upisuje matiar koji vodi matinu knjigu roenih za dete. (2) Posle upisa priznanja oinstva matiar uruuje ocu izvod iz matine knjige roenih za dete.

4. Postupak zasnivanja usvojenja Pokretanje postupka

lan 311
Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po slubenoj dunosti, budui usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta.

Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja lan 312


(1) Budui usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na ijem podruju oni imaju zajedniko prebivalite, odnosno boravite. (2) Strani dravljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko ministarstva nadlenog za porodinu zatitu. (3) Budui usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz matine knjige roenih za svakog od njih, kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da usvoje dete (opta podobnost usvojitelja).

Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja lan 313


(1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na ijem podruju dete ima prebivalite, odnosno boravite. (2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvod iz matine knjige roenih za dete, kao i druge dokaze o podobnosti deteta da bude usvojeno (opta podobnost usvojenika). (3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja, organ starateljstva duan je da mu preporui da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodinom savetovalitu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodinim odnosima.

(4) U primerenom roku nakon to je roditelju preporueno psiho-socijalno savetovanje, organ starateljstva e pozvati roditelja i dete koje je navrilo 10. godinu ivota da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. (5) Nakon to roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje, organ starateljstva je duan da detetu postavi privremenog staratelja koji e ga zastupati u postupku zasnivanja usvojenja.

Opta podobnost usvojitelja i usvojenika lan 314


(1) Organ starateljstva utvruje da li su budui usvojitelji podobni da usvoje dete (opta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (opta podobnost usvojenika) na osnovu izjava buduih usvojitelja, roditelja ili staratelja deteta, samog deteta, na osnovu priloenih isprava i na drugi nain. (2) Odluka o optoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i strunog miljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. (3) Nalaz i miljenje iz stava 2 ovog lana daju strunjaci organa starateljstva. (4) Organ starateljstva moe zatraiti nalaz i miljenje i od strunjaka porodinih savetovalita ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodinim odnosima, kao i od zdravstvenih ustanova.

Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja lan 315


(1) Organ starateljstva donosi pismeno reenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (opta podobnost usvojitelja), odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (opta podobnost usvojenika). (2) Organ starateljstva duan je da reenje iz stava 1 ovog lana donese u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahteva.

(3) albu protiv reenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Jedinstveni lini registar usvojenja lan 316


(1) Kada utvrdi da su budui usvojitelji podobni da usvoje dete (opta podobnost usvojitelja), odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (opta podobnost usvojenika), organ starateljstva duan je da podatke o buduim usvojiteljima odnosno buduem usvojeniku odmah unese u Jedinstveni lini registar usvojenja. (2) Jedinstveni lini registar usvojenja vodi ministarstvo nadleno za porodinu zatitu. (3) Jedinstveni lini registar usvojenja sadri evidenciju podataka o buduim usvojiteljima za koje je utvreno da su podobni da usvoje dete (opta podobnost usvojitelja) i deci za koju je utvreno da su podobna da budu usvojena (opta podobnost usvojenika). (4) Nain voenja Jedinstvenog linog registra usvojenja propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

Izbor buduih usvojitelja lan 317


(1) Organ starateljstva koji je utvrdio optu podobnost usvojenika bira budue usvojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog linog registra usvojenja i o tome donosi poseban zakljuak. (2) Izbor buduih usvojitelja ne vri se ako dete usvaja suprunik ili vanbrani partner roditelja deteta, odnosno ako usvojeno dete usvaja suprunik ili vanbrani partner usvojitelja deteta. (3) Izbor buduih usvojitelja ne vri se ako usvojitelji i roditelj odnosno staratelj deteta sporazumno izvre izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta.

Prilagoavanje lan 318


(1) Organ starateljstva koji je izabrao budue usvojitelje duan je da im uputi dete radi uzajamnog prilagoavanja, osim ako je usvojitelj strani dravljanin. (2) Period prilagoavanja ne moe trajati due od est meseci. (3) Organ starateljstva duan je da nadzire uspenost uzajamnog prilagoavanja buduih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja slubene beleke (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika).

Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja lan 319


(1) Organ starateljstva donosi pismeno reenje o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja ako utvrdi da uzajamno prilagoavanje nije bilo uspeno. (2) albu protiv reenja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Reenje o usvojenju lan 320


(1) Organ starateljstva koji je izabrao budue usvojitelje donosi pismeno reenje o usvojenju: 1. ako su budui usvojitelji podobni da usvoje dete (opta podobnost usvojitelja); 2. ako je dete podobno da bude usvojeno (opta podobnost usvojenika) i 3. ako utvrdi da je uzajamno prilagoavanje buduih usvojitelja i deteta bilo uspeno (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika).

(2) Usvojenje je zasnovano danom donoenja reenja o usvojenju.

Upoznavanje sa pravnim posledicama lan 321


(1) Slubeno lice organa starateljstva sa buduim usvojiteljima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je duno da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju zasnivanjem usvojenja. (2) Slubeno lice organa starateljstva moe obaviti razgovor i sa detetom, ako je to u skladu sa godinama i zrelou deteta, u kojem e ga podrobno obavestiti o predstojeem usvojenju.

Savetovanje lan 322


(1) Slubeno lice organa starateljstva preporuie buduim usvojiteljima da detetu saopte istinu o njegovom poreklu to je pre mogue. (2) Slubeno lice organa starateljstva duno je da preporui buduim usvojiteljima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva, porodinom savetovalitu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodinim odnosima.

Iskljuivanje javnosti lan 323


(1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je iskljuena. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u slubenu tajnu i nju su duni da uvaju svi uesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Mesto i nain uruivanja reenja lan 324

(1) Reenje o usvojenju uruuje se na svean nain lino usvojiteljima i staratelju usvojenika. (2) Uruivanju reenja iz stava 1 ovog lana moe prisustvovati i dete ako je to u skladu sa njegovim godinama i zrelou.

Reenje o novom upisu roenja lan 325


(1) Na osnovu reenja o usvojenju organ starateljstva donosi reenje o novom upisu roenja usvojenika. (2) Reenjem o novom upisu roenja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se podacima o usvojiteljima. (3) Reenje iz stava 1 ovog lana konano je i njime se ponitava raniji upis roenja usvojenika.

Upisivanje i uvid u matinu knjigu lan 326


(1) Reenje o novom upisu roenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za dete. (2) Posle novog upisa roenja usvojenika pravo uvida u matinu knjigu roenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta. (3) Pre nego to dozvoli detetu uvid u matinu knjigu roenih, matiar je duan da uputi dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva, porodino savetovalite ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodinim odnosima.

Evidencija i dokumentacija o usvojenju lan 327


(1) Organ starateljstva duan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj deci.

(2) Nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

Postupak zasnivanja hraniteljstva lan 328


(1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe l. 311-315, l. 320 i 321 i l. 323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja. (2) Nain voenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

5. Postupak stavljanja pod starateljstvo Pokretanje postupka lan 329


(1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokree organ starateljstva po slubenoj dunosti. (2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podnesu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zatite, pravosudni i drugi dravni organi, udruenja i graani.

Mesna nadlenost lan 330


(1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadlean organ starateljstva prema mestu prebivalita, odnosno boravita tienika. (2) Mesna nadlenost za tienika kome se ne mogu utvrditi ni prebivalite ni boravite odreuje se prema mestu gde je tienik naen.

Iskljuivanje javnosti

lan 331
(1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je iskljuena. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u slubenu tajnu i nju su duni da uvaju svi uesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

Hitnost postupka lan 332


(1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan. (2) Privremeni zakljuak o obezbeenju smetaja tienika organ starateljstva duan je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obaveten o postojanju potrebe za starateljstvom. (3) Ako tienik ima imovinu, organ starateljstva duan je da izvri popis imovine tienika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obaveten o postojanju potrebe za starateljstvom. (4) Reenje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva duan je da donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obaveten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o lienju poslovne sposobnosti punoletnog lica.

Reenje o stavljanju pod starateljstvo lan 333


(1) Organ starateljstva donosi reenje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uruuje ga staratelju bez odlaganja. (2) Ako tienik ima imovinu, staratelju se uruuje i izvetaj stalne komisije za popis i procenu vrednosti imovine tienika, a sama imovina predaje mu se na upravljanje i raspolaganje. (3) Reenjem o stavljanju pod starateljstvo odreuju se prava i dunosti staratelja.

(4) Uruivanjem reenja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj upoznat sa svojim pravima i dunostima (uvoenje staratelja u dunost). (5) albu protiv reenja o stavljanju pod starateljstvo moe izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Reenje o postavljenju novog staratelja lan 334


(1) Organ starateljstva donosi reenje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razreen dunosti ili je umro. (2) Na reenje iz stava 1 ovog lana primenjuju se odredbe lana 333 ovog zakona.

Prituba na rad staratelja lan 335


(1) Pritubu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti tienik koji je sposoban za rasuivanje i lice koje ima pravni interes. (2) Organ starateljstva duan je da na pritubu iz stava 1 ovog lana odgovori u roku od 15 dana od dana kada je prituba primljena u organu starateljstva.

Reenje o razreenju staratelja lan 336


(1) Organ starateljstva donosi reenje o razreenju staratelja ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uruuje ga staratelju bez odlaganja. (2) albu protiv reenja o razreenju staratelja moe izjaviti staratelj, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

(3) Primopredaja izmeu ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o stavljanju pod starateljstvo iz lana 333 ovog zakona.

Reenje o prestanku starateljstva lan 337


(1) Organ starateljstva donosi reenje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i uruuje ga bez odlaganja staratelju i tieniku. (2) albu protiv reenja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i tienik koji je sposoban za rasuivanje, odnosno lice koje ima pravni interes, ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Prituba na rad organa starateljstva lan 338


(1) Pritubu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj, tienik koji je sposoban za rasuivanje i lice koje ima pravni interes. (2) Prituba se podnosi ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu. (3) Ministarstvo nadleno za porodinu zatitu duno je da odgovori na pritubu iz stava 1 ovog lana u roku od 30 dana od dana prijema pritube.

Upisivanje u matinu knjigu lan 339


(1) Konano reenje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konano reenje o prestanku starateljstva dostavlja se bez odlaganja matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za tienika. (2) Ako tienik ima nepokretnosti, reenje iz stava 1 ovog lana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.

Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo lan 340


(1) Organ starateljstva duan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o tienicima. (2) Nain voenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadlean za porodinu zatitu.

Drugi postupci pred organom starateljstva lan 341


(1) Organ starateljstva vodi i druge postupke, u skladu sa zakonom. (2) Organ starateljstva reenjem odluuje o merama preventivnog ili korektivnog nadzora nad vrenjem roditeljskog prava odnosno o odreivanju i promeni linog imena deteta. (3) albu protiv reenja iz stava 2 ovog lana mogu izjaviti roditelji deteta ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Jedanaesti deo LINO IME


I ZAJEDNIKE ODREDBE

Pojam lan 342


(1) Lino ime sastoji se od imena i prezimena. (2) Lino ime upisuje se u matinu knjigu roenih. (3) Svako je duan da se slui svojim linim imenom.

Skraeno lino ime lan 343


(1) Lice ije ime ili prezime, odnosno i ime i prezime, sadri vie od tri rei duno je da se u pravnom saobraaju slui skraenim linim imenom. (2) Odluka o skraenom linom imenu saoptava se matiaru koji vodi matinu knjigu roenih za imaoca prava na lino ime i konstatuje se u matinoj knjizi roenih.

II ODREIVANJE LINOG IMENA


Ime deteta lan 344
(1) Ime deteta odreuju roditelji. (2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upie u matinu knjigu roenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. (3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine. (4) Ime deteta odreuje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi, ako nisu poznati, ako u zakonom odreenom roku nisu odredili ime detetu, ako ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta, odnosno ako su odredili pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine.

Prezime deteta lan 345


(1) Prezime deteta odreuju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. (2) Roditelji ne mogu zajednikoj deci odrediti razliita prezimena.

(3) Prezime deteta odreuje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi, ako nisu poznati, odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta.

III PROMENA LINOG IMENA


Ko ima pravo na promenu lan 346
(1) Pravo na promenu linog imena ima svako lice koje je navrilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje. (2) Dete koje je navrilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasuivanje ima pravo na davanje saglasnosti sa promenom linog imena.

Ko nema pravo na promenu lan 347


Pravo na promenu linog imena nema: 1. lice protiv koga se vodi krivini postupak za delo za koje se goni po slubenoj dunosti; 2. lice koje je osueno za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti dok kazna nije izvrena odnosno dok traju pravne posledice osude; 3. lice koje promenom linog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu; 4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vrea moral ili ime koje je u suprotnosti sa obiajima i shvatanjima sredine.

Promena prezimena suprunika lan 348


(1) Suprunici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih:

1. zadri svoje prezime; 2. umesto svog uzme prezime drugog suprunika; 3. svom prezimenu doda prezime drugog suprunika odnosno prezimenu drugog suprunika doda svoje prezime. (2) Suprunik koji je promenio prezime sklapanjem braka moe u roku od 60 dana od dana prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka.

Promena prezimena deteta lan 349


(1) Detetu se moe promeniti prezime: 1. utvrivanjem materinstva odnosno oinstva; 2. osporavanjem materinstva odnosno oinstva. (2) Usvojenom detetu moe se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvojitelja. (3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem moe posle prestanka usvojenja ponitenjem uzeti svoje prezime.

Stvarna i mesna nadlenost lan 350


(1) Zahtev za promenu linog imena podnosi se optinskoj upravi na ijem podruju podnosilac zahteva ima prebivalite, odnosno boravite. (2) Optinska uprava koja prihvati zahtev za promenu linog imena duna je da o tome obavesti nadlenog matiara radi upisa promene linog imena u matinu knjigu roenih i venanih i organ koji vodi evidenciju o prebivalitu graana.

(3) albu protiv reenja o odbijanju zahteva za promenu linog imena podnosilac moe izjaviti ministarstvu nadlenom za porodinu zatitu u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

IV ZATITA PRAVA NA LINO IME


Povreda prava na lino ime lan 351
Pravo na lino ime moe se povrediti naroito: 1. spreavanjem imaoca da se slui svojim linim imenom ili delom imena, odnosno ometanjem na drugi nain da vri pravo na lino ime (spreavanje i ometanje vrenja prava na lino ime) ; 2. pripisivanjem imaocu drugaijeg linog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac duan da se slui drugaijim linim imenom ili delom imena, oznaavanjem imaoca drugaijim linim imenom od njegovog, osporavanjem imaocu na drugi nain prava da se slui svojim linim imenom (osporavanje prava na lino ime); 3. iskrivljenim, skraenim, proirenim ili drugaijim navoenjem imaoevog linog imena ili dela imena, osim kada je to uobiajeno ili neophodno (iskrivljavanje linog imena); 4. oznaavanjem sebe, drugog lica, organizacije, stvari ili pojave imaoevim linim imenom ili delom imena, navoenjem drugoga ili doputanjem drugome da sebe oznaava imaoevim linim imenom ili delom imena, neovlaenom upotrebom imaoevog linog imena ili dela imena na drugi nain bez pristanka imaoca (neovlaena upotreba linog imena).

Pristanak za upotrebu imena lan 352


(1) Imalac moe i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog linog imena ili dela imena u doputene svrhe.

(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaoevo prezime odnosi (suprunik, dete, roditelj i dr.) ako bi upotrebom bilo povreeno pravo tih lica.

Vezanost pristankom lan 353


Pristanak dat za jednu upotrebu linog imena, za odreeni nain upotrebe odnosno za upotrebu u odreenu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu, za upotrebu na drugi nain odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu.

Opoziv pristanka lan 354


(1) Ako je imalac zadrao pravo da pristanak za upotrebu linog imena opozove, opozivom pristanak prestaje. (2) I kada nije zadrao pravo na opoziv, imalac moe opozvati pristanak ako bi upotreba njegovog linog imena, s obzirom na okolnosti sluaja, znatno nakodila njegovim interesima, a on to nije mogao predvideti. (3) U sluaju iz stava 2 ovog lana, oteeni ima pravo na naknadu tete prouzrokovane opozivom pristanka.

Tube lan 355


Lice ije je pravo na lino ime povreeno moe u parninom postupku zahtevati od suda da: 1. utvrdi postojanje prava da se ono slui svojim linim imenom; 2. naredi uklanjanje, unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava, povlaenje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na lino ime ili neto drugo to je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava;

3. zabrani dalje vrenje ili ponavljanje radnje kojom se povreuje pravo, pod pretnjom plaanja odreene svote novca povreenom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi; 4. dosudi naknadu materijalne i nematerijalne tete; 5. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom linog imena, srazmerno tome koliko je upotreba linog imena doprinela ostvarenju dobiti.

Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na lino ime lan 356
Ako je imalac prava na lino ime umro posle izvrene povrede, kao i ako je povreda izvrena posle smrti imaoca prava na lino ime, zatitu prava na lino ime mogu zahtevati: lice koje je umrli odredio da se stara o zatiti njegovog linog imena, suprunik, dete i roditelj umrlog.

Dvanaesti deo PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE


Primena ovog zakona lan 357
(1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodine odnose koji su nastali do dana poetka primene ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drugaije odreeno. (2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodinim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Slubeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/2001) nastavie se prema odredbama ovog zakona, osim ako je do dana poetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka. (3) Ako je do dana poetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postupku iz stava 2 ovog lana, postupak e se nastaviti prema odredbama Zakona o braku i porodinim

odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Slubeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/2001). (4) Ako posle poetka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 3 ovog lana, dalji postupak sprovee se prema odredbama ovog zakona.

Usvojenje lan 358


(1) Na usvojenje zasnovano pre poetka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su vaili do dana poetka primene ovog zakona. (2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem za potrebe drugih zakona.

Brak lan 359


(1) Brak zakljuen pre 9. maja 1946. godine punovaan je ako je zakljuen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljuenja braka. (2) Brak zakljuen u vremenu od 6. aprila 1941. godine do 9. maja 1946. godine pred vojnim organima, narodnooslobodilakim odborima ili narodnim odborima priznaje se punovanim ako su bili u vreme zakljuenja braka ispunjeni uslovi iz l. 15-19 ovog zakona i ako je uveden u matine knjige ili je traeno to uvoenje do 9. maja 1947. godine. (3) Brakovi zakljueni posle 9. maja 1946. godine do 5. maja 1955. godine sklopljeni uz uee matiara ili drugog slubenika narodnog odbora, a bez uea predsednika narodnog odbora, odnosno odreenog lana narodnog odbora, priznaju se punovanim od dana njihovog zakljuenja ako su ispunjeni ostali uslovi za punovanost tih brakova po Osnovnom zakonu o braku ("Slubeni list SFRJ", broj 29/64).

(4) Odredba stava 3 ovog lana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosnanom sudskom presudom oglaeni za nepostojee.

Shodna primena zakona kojim se ureuje vanparnini postupak lan 360


Na postupak iz lana 11 stav 3 ovog zakona, do ureenja posebnog vanparninog postupka zakonom - shodno e se primenjivati odredbe zakona kojim je ureen vanparnini postupak za davanje dozvole za zakljuenje braka.

Rokovi lan 361


Rokovi za podizanje tubi predvieni ovim zakonom primenjivae se na sve sluajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona.

Prestanak vaenja drugih zakona i propisa lan 362


(1) Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o braku i porodinim odnosima ("Slubeni glasnik SRS", br. 22/80 i 11/88 i "Slubeni glasnik RS", br. 22/93, 25/93, 35/94, 46/95 i 29/2001). (2) Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1 ovog lana. (3) Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae odredbe Glave pete (Lienje i vraanje roditeljskog prava) Zakona o vanparninom postupku ("Slubeni glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Slubeni glasnik RS", broj 46/95).

Stupanje na snagu i primena ovog zakona lan 363

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. jula 2005. godine, osim odredaba lana 203 st. 2 i 3 ovog zakona koje se primenjuju od 1. jula 2006. godine.