HIPOTALAMUS Prof.

dr Gordana Mairevi -Drakovi Hipotalamus je centar koji upravlja:

svim ve

vegetativnim i inom endokrinih procesa u telu,

pa je tako najzna ajniji organ u homeostatskoj kontroli unutranje sredine. Zna ajno je ista i da se hipotalamus nalazi u grupi cirkumventrikularnih organa koje ine: - neurohipofiza i eminentio mediana, - area postrema, - organum vasculosum laminae terminalis (OVLT) i - subfornikalni organ (SFO) a koji su izvan krvno-modane barijere. Ser Charles Sherrington je pre mnogo godina nazvao hipotalamus glavenom ganglijom autonomnog nervnog sistema. ovek je homeotermna ivotinja zahvaljuju i grupi refleksnih odgovora koje integrie hipotalamus da odri telesnu temperaturu u vrlo uskim granicama uprkos velikih varijacija u temperaturi spoljanje sredine. Termoregulacioni odgovori u oveka uklju uju: - autonomne, - somatske, - endokrine i - bihevioralne promene. Termoreceptori su smeteni u koi (prvenstveno za hladno), dubokim tkivima, ki menoj modini i drugim modanim regionima uklju uju i hipotalamus (prvenstveno za toplo). Termoreceptori itaju temperaturu tela i alju informacije u hipotalamus. Hipotalamus upore uje temperaturu tela sa badarnom ta kom (set-point) i pokre e termoregulaciono podeavanje lokalnim i optim refleksnim odgovorima: ako je temperatura tela ispod badarne ta ke, zadnji hipotalamus aktivira mehanizme za stvaranje toplote (pove an metabolizam, drhtanje, vazokonstrikcija krvnih sudova koe); ako je temperatura tela iznad badarne ta ke, prednji hipotalamus aktivira mehanizme za odavanje toplote (vazodilatacija krvnih sudova koe, znojenje). Zna i, hladno a pokre e refleksne odgovore preko zadnjeg hipotalamusa (centar za hladno) a toplota preko prednjeg hipotalamusa (centar za toplo). Serotonin je sinapti ki medijator u centrima koje aktivira hladno a i koji stvaraju toplotu a noradrenalin u centrima koje aktivira toplota i koji pove aavaju odavanje toplote. Pirogeni, kako egzogeni (mikroorganizmi), tako i endogeni podiu badarnu ta ku temperature, prednji hipotalamus to ita kao snienu temperaturu tela i aktivira mehanizme za stvaranje toplote. Endogeni pirogeni (Eps) su citokini (Il-1, Il-6, -IFN, IFN, i TNF-) koje proizvode monociti i makrofage. Ovi citokini su polipeptidi i ne mogu pro i krvno-modanu barijeru. Oni deluju na organum vasculosum laminae terminalis (OVLT) koji aktivira preopti ko podru je hipotalamusa. Pored toga, infekcija

stimulie proizvodnju citokina u CNS koji onda deluju direktno na termoregulacione centre. Hipotalamus je tesno povezan sa limbi kim sistemom, retikularnom formacijom i preko talamusa sa cerebralnim korteksom. Sledstveno tome, hormonska ravnotea nije isto vegetativna regulacija, ve je povezana sa: ciklusom budnost-spavanje i sa psihi kim faktorima i emocijama (stres moe uzrokovati izostanak menstrualnog krvarenja) Hipotalamus moe regulisati hormonske, somatske i nervne procese (koji su pod njegovim uticajem) na takav na in da organizam pokazuje odbrambeno ponaanje (alarmna reakcija), nutritivno ponaanje (reakcije povezane sa hranjenjem i varenjem), termoregulacione ponaanje, ponaanje povezano sa reprodukcijom jedinke. U hipotalamusu se odabira programa koji odre uje vrstu ponaanja, tj. aktiviraju se hormoni, autonomni i somatski nervni sistem kao oru e za aktivaciju ili inhibiciju odgovaraju eg perifernog organa ili strukture. Odbrambeno ponaanje (reakcija napada ili povla enja) uklju uje pove an protok krvi kroz mii e, porast krvnog pritiska, frekvence respiracije, vazokonstrikciju u gastrointestinalnom traktu, itd. Sli an program se aktivira tokom fizi kog rada. Porast krvnog pritiska se pojavljuje i tokom hranjenja, mada je u ovom slu aju protok krvi kroz gastrointestinalni trakt pove an a kroz mii e smanjen. Seksualni odgovor i reprodukcija uklju uju centralnu kontrolu polnog odnosa, neuronske mehanizme koji posreduju seksualnu aktivnost, hormonsku regulaciju trudno e itd. Limbi ki sistem regulie uro eno i ste eno ponaanje (izbor programa), iz njega poti u nae nagonsko ponaanje, motivacija i emocije (unutranji svet). Postoje recipro ne veze (lateralnog) hipotalamusa (uglavnom prizivanje programa) sa temporalnim i frontalnim korteksom koje su zna ajne za integraciju (determinacija ponaanja) percepcije i procenu signala iz spoljanjeg sveta sa sadrajem memorije. Anatomski hipotalamus ne pripada limbi kom sistemu. Funkcionalno hipotalamus je neodvojiv deo limbi kog sistema, jer on upravlja ekspresijom emocija (strah, bes, radost, tuga) tj. fizi kim komponentama emocija. Telesne funkcije ve ine, ako ne i svih ivih bi a pokazuju ritmi ke fluktuacije u trajanju od oko 24 asa, tj. one su cirkadijalne (circa oko + dia dan). Cirkadijalni ritmovi su sinhronizovani sa ciklusom svetlosti u spoljanjoj sredini: dan no . U sisara, uklju uju i i oveka, cirkadijalni ritam upravlja lu enjem hormona (ACTH, hormona rasta, melatonina), ciklusom budnost-spavanje, ciklusom telesne temperature, obrascem aktivnosti (diurnalni i nokturalni organizmi).

Generator ovih ritmova (bioloki asovnik) su suprahijazmatska jedra hipotalamusa, po jedno sa obe strane opti ke hijazme. Iz hipotalamusa, nervni i endokrini putevi upravljaju cirkadijalnim ritmovima telesnih funkcija. Aferentni signali koji uskla uju cirkadijalne ritmove sa ciklusom svetlosti dolaze iz o iju retinohipotalami kim vlaknima koja prolaze direktno iz opti ke hijazme do suprahijazmatskih jedara. Suprahijazmatska jedra primaju i zna ajnu serotonergi ku inervaciju iz rafe jedara ali je uloga ovih jedara na bioloki asovnik jo uvek nepoznata. Regulaciju hranjenja kontroliu brojni faktori; mnogi od njih jo uvek nisu dovoljno objanjeni i ispitani, ali je uloga hipotalamusa nedvosmisleno dokazana. Prikupljeni su brojni podaci o genima, peptidima, neurotransmiterima i receptorima u hipotalamusu i susednim podru jima koji su uklju eni u kontrolu uzimaanja hrane. Hipotalami ka regulacija hranjenja zavisi od interakcije dva podru ja: lateralnog centra za hranjenje i medijalnog centra za sitost. Centar za hranjenje je hroni no aktivan, a njegovu aktivnost prolazno inhibira centar za sitost. Izgleda da ovaj centar ima badarnu ta ku prema kojoj hipotalamus kontrolie uzimanje hrane. Uzimanje hrane pove avaju neuropeptid Y, melanin-koncentriu i hormon, orexin-A i orexin-B; a inhibiraju pro-opiomelanokortin (POMC), CRH, noradrenalin, adrenalin, serotonin, itd. Amfetamin i srodna jedinjenja se koriste klini ki za suzbijanje apetita deluju i prvenstveno tako to osloba aju noradrenalin u CNS. Hipotalamus kontrolie homeostazu vode: - stvaranjem ose aja e i i - kontrolom izlu ivanja vode putem bubrega. Pijenje reguliu osmolalnost plazme i zapremina ekstracelularne te nosti (ECT). Osmolalnost deluje na osmoreceptore smetene u prednjem hipotalamusu. Smanjenje zapremine ECT uzrokuje e jednim delom, posredstvom sistema reninangiotenzin. Angiotenzin II deluje na subfornikalni organ i organum vasculosum laminae terminalis (OVLT), specijalizovana receptorska podru ja u diencefalonu, koja onda stimulie modane regione povezane sa e i. Ova dva podru ja pripadaju cirkumventrikularnim organima koji su izvan krvno-modane barijere. Centralni nervni sistem preko senzornih organa prima neprekidno informacije o promenama u unutranjoj i spoljanjoj sredini organizma i pokre e efektorske mehanizme da prilagodi organizam tim promenama. Pored somatskih i autonomnih u efektorske mehanizme ubrajamo i endokrini sistem. Hipotalamus kontrolie lu enje hormona hipofize: zadnji reanj hipofize (neurohipofizu) nervnim putem, a prednji reanj hipofize (adenohipofizu) hipotalamusnim hormonima koje lu i u hipotalamo-hipofizni portalni sistem. Samo oni hipotalamusni hormoni koji reguliu lu enje adenohipofize nazivaju se hipofizeotropni hormoni. Eminentio mediana, deo hipotalamusa izvan krvno-modane barijere, lu i u primarni kapilarni pleksus hipofizeotropne hormone (osloba aju i i inhibiraju i hormoni) koji

kontroliu lu enje prednjeg renja hipofize. Portalne vene grade sekundarni kapilarni pleksus koji snabdeva 90% krvi za elije prednje hipofize. Adenohipofiza lu i stimuliu e hormone koji upravljaju radom ciljnih endokrinih organa (tireoidna lezda, adrenalni korteks i gonade). Endokrine lezde lu e hormone koji pored dejstva na ciljne organe, deluju i na hipotalamo-hipofizni sistem i smanjuju lu enje pituitarnih tropnih hormona (negativna povratna sprega). Tako se formira model hipotalamo-hipofiza-ciljna lezda kao mehanizam endokrine kontrole homeostaze. Nervna kontrola pituitarne lezde ostvaruje se neurohumoralnom sekrecijom specijalizovanih neurosekretornih neurona (peptidergi ki neuroni). Neurosekretorni neuroni imaju dve uloge: funkcioniu kao tipi ni neuroni: stvaraju i provode akcione potencijale funkcioniu kao endokrine lezde: sintetiu neurohormone koji se aksoplazmatskim transportom (vezani za proteinske nosa e neurofizine) prenose i skladite u akson terminalima u obliku sinapti kih vezikula. U odgovoru na adekvatni stimulus neurosekretorni neuroni okidaju akcione potencijale koji prazne sinapti ke vezikule (Ca2+ posredovana egzocitoza) i osloba aju neurohormone bilo direktno u sistemsku cirkulaciju (neurohipofiza) ili u portalni sistem (hipofizeotropni neuroni koji sintetiu i osloba aju neurohormone u primarni pleksus hipofiznog portalnog sistema). U oveka, neurosekretorni neuroni su prisutni u hipotalamusu gde su grupisani u dve odvojene populacije elija koje lu e neurohormone: magnocelularni neurosekretorni sistem ine supraopti ka i paraventrikularna jedra koja stvaraju zajedni ki supraoptikohipofizni trakt. Magnocelularni neuroni sintetiu i osloba aju neurohormone: antidiuretski hormon (ADH) i oksitocin. parvicelularni neurosekretorni sistem ine neurosekretorni neuroni tuberoinfundibularnog trakta iji se akson terminali zavravaju direktno na kapilarima portalnih sudova eminencije medijane u koje sekretuju hipofizeotropne hormone. Oni predstavljaju zajedni ki zavrni put neuroendokrine regulacije. Parvicelularni neurosekretorni neuroni su uglavnom peptidergi ki sa izuzetkom dopaminergi kih neurosekretornih neurona koji sintetiu i osloba aju prolaktin-inhibiraju i faktor (PIF). Monoaminergi ki neuroni mezencefalona i donjeg dela modanog stabla prenose informacije u magnocelularni i parvicelularni neurosekretorni sistem. Monoaminergi ki neuroni koji inerviu parvicelularne neurone proizvode i lu e biogene amine koji kontroliu osloba anje hipofizeotropnih hormona. Funkciju magnocelularnog neurosekretornog sistema kontroliu holinergi ki i noradrenergi ki neuroni: - acetilholin (ACh) stimulie osloba anje ADH i oksitocina; - noradrenalin inhibira lu enje ADH i oksitocina. Kako lu enje magnocelularnih i parvicelularnih peptidergi kih neurona reguliu biogeni amini, neurosekretorni neuroni se mogu posmatrati i kaao neuroefektorske elije. Antidiuretski hormon (ADH) vri humoralnu kontrolu fakultativne reapsorpcije vode i predstavlja glavni faktor u regulaaciji homeostaze vode u organizmu. Glavno mesto dejstva ADH membrane glavnih elija kortikalnih i medularnih sabirnih kanali a gde

pove ava permeabilnost tih membrana za vodu. Pored toga, ADH smanjuje protok krvi kroz medulu bubrega. ADH stimulie osloba anje adrenokortikotropnog hormona (ACTH) iz adenohipofize. Oksitocin stimulie kontrakcije glatkih mii a: - mle ne lezde (mioepitelne elije) i omogu ava ejekciju mleka (refleks naviranja mleka) i - uterusa (miometrijum). Progesteron titi gravidni uterus od dejstva oksitocina. Oksitocin stimulie kontrakcije uterusa tokom poro aja i koristi se u akuerstvu za indukciju poro aja.

Prof.dr Gordana Mairevi -Drakovi