1.

UVOD Ekoloki menadment je menadment ije aktivnosti imaju ili mogu imati uticaj na zatitu ivotne sredine, a definie se i kao kontrola svih ljudskih aktivnosti koje mogu imati uticaj na ivotnu sredinu i na kvalitet ivotne sredine. Unoenje zagaujuih materija i energije u ivotnu sredinu izazvano prirodnim procesioma ili ljudskom delatnou moe imati tetno delovanje na kvalitet ivotne sredine kao i na zdravlje ljudi. Jedan od zagaivaa ivotne sredine jeste i otpad neeljeni materijal koji nastaje kao rezultat odreene industrijske operacije ili kao output procesa potronje energije i dobara u domainstvima i drugim institucijama za kojim ne postoji ekonomska potranja i koji mora biti odbaen Poloaj oveka u biosferi je protivrean. S jedne strane, ovek kao bioloka vrsta predstavlja sastavni deo ekosistema nae planete. ovekov organizam nije sposoban da stvara organske materije iz neorganskih, on ih dobija preko hrane biljnog i ivotinjskog porekla. Zato ekoloki sistemi sa kojima je ovek povezan preko ishrane moraju biti produktivni. Vazduna sredina za ivotnu delatnost oveka mora biti ista. S druge strane, u svojoj ivotnoj delatnosti ovek naruava tok prirodnog biogenog kruenja elemenata. Spoljanju sredinu zagauju mnoge industrijske grane, pa ak i otpaci iz domainstva. Vazduh nad njima je pun sitnih vrsth estica i otrovnih gasova. Sve vee koriemje u hemijskoj industriji i poljoprivredi hemijskih jedinjenja koja vezuju jone metala moe izazvati neeljenje poremeaje prirodne ravnotee. Na taj nain, privredne aktivnosti oveka menjaju spoljanju sredinu koja postaje opasna za samog oveka. Dananji su gradovi neprekidno izloeni degradaciji usled nesluenog razvoja automobilskog saobraaja. Saobraaj, a posebno drumski, zbog upotrebe fosilnih goriva odgovoran je za 25% globalnih emisija ugljenik (IV) oksida. Prosean automobil godinje isputa toliko CO2 emisija koliko je i sam teak. Za jedan sat vonje autoputem brzinom 130 km/h potroi se isto toliko kiseonika koliko jedan ovek potroi tokom deset dana za disanje. Sagorevanje fosilnih goriva proizvodi zagaujue materije koje se mogu preneti na velike udaljenosti i koditi ljudskom zdravlju, biljkama, ivotinjama i ekosistemu. Takve zagaujue materije i njihovi derivati, poput troposferskog ozona i kisele kie unitavanju ekosisteme, kode usevima i umama, a kod ljudi uzrokuju probleme disajnih organa i razne bolesti. Zbog svega navedenog u brojnim gradovima danas postoje modeli i pokuaji minimiziranja tetnog uticaja ljudskog i industrijskog delovanja na oveka i okolinu.

2. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOKOG MENADMENTA

1

Jo od praistorijskog doba ljudska vrsta se bavila akumuliranjem know-how-a ivotne sredine i razvijanjem strategija za eksploataciju prirode. Radi poboljanja regulisanja prirodnih resursa razvijeni su tabui, sujeverja i narodni obiaji, ali i formulisani zakoni za poboljanje nadgledanja, kontrole, pa ak i pravljeni inventari nacionalnih resursa. Ideja da su ljudi pre-modernog vremena bili bliski prirodi te stoga nisu prouzrokovali vea oteenja ivotne sredine, predstavlja samo naivni mit. Praistorijski ljudi, (iako malobrojni u odnosu na dananju populaciju svetskog stanovnitva), koristei samo vatru i oruje napravljeno od kamena, kosti, drveta i koe, uspeli su da izmene vegetaciju veine kontinenta i verovatno istrebe mnoge vrste velikih sisara. Dalji razvoji civilizacije posebno industrijska revolucija, rast hemijske industrije kao i oni u kasnom dvadesetom veku sa posledinim: globalnim zagaenjem, smanjenjem biodiverziteta, degradacijom medijuma ivotne sredine i urbanim rastom doveli su do neophodnosti razumevanja strukture i funkcije ivotne sredine, monitoringa uticaja, korienja i analize podataka, modeliranja, ocenjivanja i planiranja sa ekolokog stanovita uz naglaavanje uloge ekolokog menadmenta iji je zadatak da koordinira i fokusira dobre razvoje sa stanovita ivotne sredine, poboljava dobrobit ljudi, te ublaava ili spreava dalja oteenja planete Zemlje i njenih organizama. Tehnoloki optimizam koji se javio na zapadu (posebno od 1830. godine na ovamo), iskazan menadmentom prirodnih resursa, poljuljan je posle 1945. godine sa pojavom prvih rastuih ekolokih problema. Zato su napravljeni organieni napori radi osiguravanja integracije eksploatacije prirodnih resursa sa socijalnim i ekonomskim razvojem pre 1970. godine (takoe, tadanje urbano i regularno planiranje ima izvesnih zajednikih crta sa sholistikim, ekosistemskim prilazima). Danas u savremenom preduzeu postoji i deluje sektor finansija, raunovodstva, marketinga, kvaliteta, razvoja, ljudskih resursa i drugi, koji obavljaju delatnosti iz svog domena i svi zajedno daju odreene rezultate koje od njih oekuju klijenti, deoniari i javnost. Sve navedene aktivnosti su se pojavile kao reakcija na potrebu za to efikasnijim poslovanjem preduzea u odnosu na potrebe korisnika, ime se obezbeivao prosperitet preduzea i sigurnost opstanka. Svaka od nabrojanih aktivnosti je u vreme kada se prvi put pojavila bila novina i kao takva stvarala niz nedoumica o opravdanosti primene, kao i probleme u realizaciji. Vremenom su se sektori poslovanja ustalili i sada vie niko ne moe da sumnja u opravdanost postojanja slube marketinga ili kvaliteta na primer. Osamdesetih godina prolog veka kao jedan od sektora u pojedinim predzeima javljaju se pokuaju da se poslovanje unapredi na jo jedan nain - pruanjem odgovora na zahteve potroaa da se neto uini na zatiti ivotne sredine. Osim toga, preduzea su u ovakvom pristupu prepoznala i mogunost za sticanje profita, smanjenje trokova i spreavanje primene zakonodavnih mera (npr. plaanje kazni). U to vreme se javljaju prvi tzv. zeleni proizvodi i tehnologije. U praksi, svaka pojedina kompanija koja se opredelila za sprovoenje ovakvih izmena to je sprovodila na dobrovoljnoj bazi, primenom najee metoda analize ivotnog ciklusa proizvoda. Od poetaka do danas razvio se poseban sistemski pristup poslovanju koje uvaava koncept odrivog razvoja ekoloki menadment. Danas je u veini zemalja primena ekomenademnta i dalje dobrovoljna, ali sve vie kompanija uvia da im primena ekomenadmenta u znatnoj meri unapreuje poslovanje i

kreira pozitivan imid. Ekomenadment postaje svojevrsna poslovna filozofija i ravnopravno zauzima svoje mesto u odnosu na ostale sektore u preduzeu1. Menadment prirodnih resursa (u poreenju sa ekolokim menadmentom) je vie usmeren na specifine komponente Zemlje - resurse, koji imaju svoju korisnost i mogu biti eksploatisani, uglavnom za kratkoronu dobit i korist posebnih interesnih grupa, kompanija ili vlada. Takoe, menadment prirodnih resursa se odnosi na probleme koji imaju tendenciju da budu reaktivni, esto se oslanjajui na tehnoloke mogunosti popravke na brzinu, uz pristup projekat po projekat. Menaderi prirodnih resursa obino pripadaju ogranienom broju disciplina, pri emu je tipino da imaju malo sociolokog znanja i ograniene ekoloke ekspertize. Ovakav menadment stoga moe da bude autoritaran i bez dovoljno ukljuenja miljenja javnosti kao i sa odloenim uticajima. Iz razloga ovih propusta logino je da je menadment prirodnih resursa izgubio bitku sa ekolokim menadmentom u poslednjih 40 godina. Postoje miljenja da ekoloki menadment ima ili razvija fleksibilniji i oseajniji stav nego menadment prirodnih resursa s obzirom da ocenjivanje situacije ivotne sredine vodi do odgovarajueg ekolokog prilaza sa naglaenim upravljanjem, a ne eksploatacijom. Upravljanje implicira menadment iji je cilj paljiva, dugorona upotreba i odriva korist. Fokus ovakvog pristupa ekolokom menadmentu je multidisciplinarnost, interdisciplinarnost, kompletnost, a stil je preventivni i participativni (sve vie je cilj da se promovie odrivi razvoj)2. Multidisciplinarni pristup ekolokog menadmenta se odlikuje primenom razliitih disciplina u dobijanju informacija korienjem analitikih vetina i razmatranja bez tenje za integrisanim objedinjavanjem dobijenih rezultata. S druge strane, interdisciplinarni pristup iako se bavi obinom tematikom je tei, s obzirom da podrazumeva blisku saradnju razliitih specijalista radi pokuaja integrisanja dobijenih koncepata. Oba ova pristupa karakterie saznanje da istraivana problematika moe da bude deo kompleksnih transnacionalnih i globalnih ekolokih, ekonomskih i socijalnih interaktivnih odnosa na koje utie i politika i etika. Postoje miljenja da veinu dananjeg ekolokog menadmenta ini ekoloki menaderializam koji ne obraa dovoljno panje na odnos ovek-ivotna sredina s obzirom da je postao institucionalizovan i dravno-centralizovan proces koji se bavi formulisanjem i donoenjem zakona, politika i regulativa koji se odnose na ivotnu sredinu. Ipak, iako ima nedostatke (posledini menaderializam) ekoloki menadment se bavi realnim ekolokim problemima, jo uvek se razvija i daleko je od neke fiksirane forme, to mu obezbeuje potrebnu prilagodljivost3. Bez obzira na odabrani pristup, ekoloki menadment se odnosi na ekoloko planiranje, a njegov fokus je na implementaciji, monitoringu, proveravanju i kontroli, kao i na praktinom suoavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u pogledu ouvanja ivotne sredine (kao to je npr. modifikovanje ljudskih navika koje tete prirodi), mnogo vie nego na teoretskom planiranju. Iako je poeljna bliska integracija sa ekolokim planiranjem, oblast istraivanja ekolokog menadmenta predstavlja pre svega razumevanje interaktivnih odnosa ovek - ivotna sredina, kao i primena nauke i zdravorazumskog razmiljanja u reavanju ekolokih problema. Uopteno je prihvaeno da ekonomski razvoj i ekoloki ciljevi ne smeju da se posmatraju odvojeno, i to poev od 1972. godine (UN konferencija o ljudskom okruenju,
1 2

Jovanovi, L.: Ekoloki menadment, Fakultet za menadment, Beograd, 2002. Vejnovi, Z.: Ekoloki menadment, VP aak, 2007. 3 Isto

Stokholm) i 1992. godine (UN konferencija o ivotnoj sredini i razvoju Rio de aneiro Samit o Zemlji), a da je do 1990. godine menadment prirodnih resursa dao kroz maglovit filozofski prodor ipak put ka ekolokom menadmentu. 2.1. POJAM I DEFINISANJE EKOLOKOG MENADMENTA Ekoloki menadment je mlada nauna disciplina nastala u okviru ekologije krajem prolog veka sa zadatkom svoenja, na minimalne dimenzije, uticaja tehniko-tehnolokog razvoja na biosferu kao i na opstanak ivih bia4. Re Menadment znai upravljanje, rukovoenje, gazdovanje, a poto je re o ivotnoj sredini, ovaj vid menadmenta znaio bi upravljanje zatitom ivotne sredine od raznih vidova zagaenja. Predmet ekolokog menadmenta je u sveobuhvatnom prouavanju svih posledica antropogenog uticaja privrednog i tehnolokog razvoja na ekosisteme. Cilj ekolokog menadmenta je da promeni postojee stanje zagaenja i degradacije ivotne sredine, koristei metode ekolokog inenjeringa i pravno-ekonomske instrumente. Fenomen ekolokog menadmenta ima sledee karakteristike: esto se koristi kao opti termin; podrava odrivi razvoj; bavi se svetom pod uticajem oveka (danas ima svega nekoliko, ukoliko ih uopte ima, potpuno prirodnih okruenja); zahteva multidisciplinaran ili interdisciplinaran pristup; mora da integrie razliite stavove o razvoju; trai integraciju nauke, drutvenih nauka, politikog odluivanja i planiranja; prepoznaje, i ako je mogue prevazilazi osnovne ljudske potrebe; vremenska skala ukljuuje prevazilaenje kratkih rokova i bavi se rangiranjem od lokalnog do globalnog; kao to prepoznaje pretnje i probleme tako treba i da omogui njihovo prevazilaenje; naglaava upravljanje, a ne eksploataciju. Kada je u pitanju definisanje ekolokog menadmenta treba istai veliki broj razliitih definicija ekolokog menadmenta (bez postojanja jedne koncizne univerzalne definicije) to je razumljivo kada se ima u vidu iroki obim i razliitost ukljuenih specijalista u ovu multidisciplinarnu oblast. Neke definicije ekolokog menadmenta su: - Pristup koji prevazilazi menadment prirodnih resursa radi zaokruivanja politikog, socijalnog i prirodnog okruenja, i bavi se pitanjima vrednosti i distribucije, sa prirodnim regulacionim mehanizmom kao i sa intergeneracijskom jednakou. - Formulacija ekolokih strategija razvoja.
4

Jovanovi, L.: Ekoloki menadment, Fakultet za menadment, Beograd, 2002.

- Interfejs izmeu naunog razvoja i politike razvoja i implamentacije. - Proces alociranja prirodnih i vetakih resursa tako da se dostigne optimum upotrebe ivotne sredine u zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba na minimumu, i ako je mogue, na odrivim osnovama. - Traenje najbolje mogue ekoloke opcije radi promocije odrivog razvoja (parafrazirano iz nekoliko izvora o odrivom razvoju iz 1990. godine). - Traenje najbolje izvodljive ekoloke opcije, generalno korienje najboljih dostupnih tehnika bez iziskivanja suvinih trokova (zasnovano na dva iroko koriena akronima ekolokog menadmenta). - Kontrola svih ljudskih aktivnosti koje imaju znaajan uticaj na ivotnu sredinu. - Menadment ekolokih performansi organizacija, tela i kompanija. - Proces donoenja odluka koji regulie uticaj ljudskih aktivnosti na ivotnu sredinu na takav nain da kapacitet ivotne sredine za odrivi ljudski razvoj ne bude naruen. - Ekoloki menadment ne moe da se nada da e savladati sve ciljeve i ekoloke komponente sa kojima je suoen. Pre posao ekolokog menadera predstavlja prouavanje i omoguavanje kontrole procesa radi dostizanja posebnih ciljeva. - Ekoloki menadment predstavlja opti opis procesa koji sprovode sistemski orijentisani profesionalci, koji se bave prirodnim naukama, drutvenim naukama, ili ree ininjerstvom, pravom, spreavajui probleme ivotne sredine koju su izmenili i otetili ljudi, a sve to na interdisciplinarnim osnovama sa kvantitativnim i/ili futuristikim gleditem. Veina ovih definicija pretpostavlja da postoji optimalni balans u korienju prirodnih resursa, a da je na ekolokom menaderu da ga otkrije korienjem planiranja i administrativnih vetina. Ovakvu konceptualizaciju ekolokog menadmenta obino prihvata glavna struja ekolokog menadmenta koja je pristrasna kada se radi o antropocentrizmu, tj. stavu da se ekoloki ciljevi razmatraju posle postavljanja ciljeva razvoja. Postoje mnoge zamerke ovakvom pristupu s obzirom da ekoloki menadment u svojoj irini obuhvata razliita verovanja i poglede koji idu od antropocentrinih do ekocentrinih. Stoga, postoje rastui zahtevi za redefinisanjem i preoblikovanjem ekolokog menadmenta sa veim naglaavanjem socijalnih aspekata, to bi osiguralo da ne postoji razdor izmeu ekolokog menadmenta i kljunih ciljeva interaktivnog odnosa ovek-ivotna sredina. U svakom sluaju, na ekolokom menadmentu je da: 1. Identifikuje ciljeve. 2. Utvrdi mogunost ostvarivanja postavljenih ciljeva. 3. Razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva. Prvi zahtev je retko kada jednostavan, s obzirom da drutvo nema uvek jasnu sliku o tome ta eli (neki npr. mogu da ele stvari koje njima tete, dok drugi ele ono to teti ivotnoj sredini). Zato je na ekolokim menaderima da identifikuju ciljeve, a potom pridobiju javnost i posebne interesne grupe. Drugi i trei zahtev iziskuju od ekolokog menadera uspostavljanje interfejsa izmeu ekologije, ekonomije, prava, politike, ljudi itd. radi koordiniranja razvoja. Koordinacija ovolikog diverziteta je oteana, s obzirom da razvoj napreduje po delovima i na kratkoronoj osnovi - na nain i po merilima po kojima veina ljudi
5

funkcionie. injenica je da veina uticaja ljudske vrste na prirodu (u zadatoj taki u vremenu i prostoru) ima ire i dugoronije posledice na ivotnu sredinu, te stoga zahteva da se razvojem upravlja i koordinira na svim nivoima: regionalnom, nacionalnom i meunarodnom. Zato ekoloki menader mora, kako predlae Henderson (1981) da misli globalno, a deluje lokalno, te da usvoji dugorone perspektive. 2.2. KARAKTERISTIKE EKOLOKOG MENADMENTA Ekoloki menadment polako ali sigurno postaje profesija i vrlo znaajan inilac poslovanja. Poslovni sistemi u ekolokom menadmentu vide svoju bolju poziciju na tritu5. Konkurentna poduzea nastoje to bolje organizuju svoj ekoloki menadment jer znaju da potroai oekuju bolji odnos prema ekologiji. Odrivi razvoj, nije samo materijalna pretpostavka opstanka poslovnih sistema i dananje generacije, nego je i etiko pitanje odbrane civilizacione asti pred buduim generacijama. Ustvari, odrivi razvoj podrazumeva ravnoteu izmeu potronje resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovolje potrebe buduih generacija. Drugim reima, odrivi razvoj predstavlja onaj razvitak koji ne dovodi do propadanja i iscrpljivanja resursa to razvoj ine moguim i dopustivim. Takav rast uslovljen je i praen razvojem svesti o potrebi uvanja i unapreivanja okoline koji doprinosi odrivom privrednom razvoju. Ekoloki menadment predstavlja pristup ekolokom upravljanju koji integrie ekologiju, politiku, planiranje i drutveni razvoj. Njegovi ciljevi ukljuuju: prevenciju i reavanje ekolokih problema; uspostavljanje granica; uspostavljanje i odravanje institucija koje efektivno pomau ekoloka istraivanja, monitoring i menadment; upozorenje na opasnosti i identifikovanje mogunosti za njihovoprevazilaenje; odravanje i ako je mogue poboljanje postojeih resursa; gde je mogue poboljanje kvaliteta ivota; identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika. Jasno je da ovi ciljevi sadre mnotvo podciljeva i pitanja bez odgovora. Oigledno je da kratkoroni ciljevi moraju da budu uklopljeni u optu viziju bez koje je teko izbei fragmentisano donoenje odluka ili usvojiti dugoroni pristup ili postaviti prioritete i identifikovati urgentne zadatke. Zato ekoloki menadment zahteva obimnost (odluivanje o ciljevima i postavljanje granica naporima) pre delovanja, iako se to esto zanemaruje. Od 1970. godine popularni tekstovi su esto publikovali varijante Zakona o ekologiji (Laws of Ecology - zasnovan na etiri zakona objavljena u Commoner-u 1971. godine) koje predstavljaju implikacije ekolokog menadmenta u parentezama: 1. Bilo koji uticaj na prirodu ima brojne efekte, od kojih su mnogi nepredvidivi (ekoloki menadment mora da se izbori sa neoekivanim).

Vejnovi, Z.: Ekoloki menadment, VP aak, 2007.

2. Zbog injenice da je sve povezano i ljudi i priroda su neraskidivo meusobno povezani (ekoloki menadment mora da razmatra lanac posledica, prevazilazei lokalno i kratkorono). 3. Treba voditi rauna da se supstance koje su proizveli ljudi ne meaju sa biohemijskim procesima u prirodi (ekoloki menadment mora da vri monitoring prirodnih procesa i ljudskih aktivnosti radi obezbeenja nenaruavanja nijednog vitalnog procesa od krucijalnog znaaja). Poslednjih godina neki ekoloki menaderi su poeli da izraavaju svoje opte vizije i ciljeve objavljivanjem izjava ekoloke politike da bi pokazali nameru, identifikovali prioritete i principe, te dali smisao svrsi svoga posla. Iako se na ovaj nain informie javnost, time se ne garantuje i razumevanje ekolokog menadmenta. S druge strane ekoloki menaderi moraju da pretpostave postojanje optimalnog balansa izmeu zatite ivotne sredine i dozvoljenih ljudskih aktivnosti. Utvrivanje ovog balansa umnogome zavisi od etike. Clark (1989) dokazuje da bit ekolokog menadmenta predstavljaju dva pitanja: 1. Kakvu planetu elimo? 2. Kakvu planetu moemo da dobijemo? Ekoloki menadment se nije razvio izolovano: regionalni planeri esto prihvataju pristup ljudske ekologije, a drugi planeri pristupe sistemske analize ili ekosistemskog prilaza. Raznolikost izazova i injenica o mnogobrojnosti ukljuenih aktera (npr. javnost, komercijalni interesi, lokalne i nacionalne vlade, specijalne interesne grupe, volonterski sektor) znai da se u praksi ekoloki menaderi esto fokusiraju na regiju, ekosistem, sektor, aktivnost ili resurs. Ekoloki menaderi mogu da ne postignu svoje ciljeve, mogu da budu kritikovani (ili ak tueni), potpadnu pod nemilost pretpostavljenih ili izgube poverenje javnosti, tako da kao veina administratora moraju da sprovode strategije koje izbegavaju rizike ukljuujui: rad po standardima koji obezbeuju minimum bezbednosti; prihvatanje prinudne odrivosti; praenje pristupa svi pobeuju ili najmanje aljenja (tj. akcije koje vide dobrobit ta god bio ishod ili akcije koje respektivno trae smanjenje neeljenih uticaja). Efektivno, ovakav ekoloki menadment uva ili titi ivotnu sredinu sve dok to ne predstavlja suvie veliki troak za drutvo (praenje preventivnih principa nije bez trokova, a u mnogim sluajevima neka reenja moraju da budu naputena ba usled velikih trokova).

2.3. RAZVOJ EKOMENADMENTA U PREDUZEIMA Ekomenadment se moe definisati kao menadment koji podrazumeva poslovanje uz uvaavanje zahteva za ouvanjem i unapreenjem kvaliteta ivotne sredine, odnosno menadment koji je usklaen sa konceptom odrivog razvoja. U praksi to podrazumeva definisanje odreenje ekoloke politike preduzea i sprovoenje ekoloki odgovornog poslovanja. Kao i svi postupci u poslovanju, postoje razraeni naini da se ekomenadment sprovodi u vidu ekomenadment sistema. S obzirom na injenicu da je reavanje nagomilanih ekolokih problema jedan od imperativa nastojanja svetske zajednice, usvajanje
7

ekomendmenta kao naina upravljanja preduzeem u znaajnijoj meri moe da doprinese unapreenju kvaliteta ivota sadanjih i buduih generacija. Pri ovome valja naglasiti da poslovanje u skladu sa ekomenadment zahtevima, unapreuje imid preduzea i utie na pojavu niza direktnih i indirektnih prednosti. Sa aspekta konkretnog preduzea, poslovanje po ekolokim normama obuhvata postepenu primenu svojevrsne ekoloke strategije, bolje rei, poslovanja po pravilima koja uvaavaju prirodne zakone i dugorono obezbeuju opstanak u ivotnoj sredini zadovoljavajueg kvaliteta. Postoje brojni primeri najpoznatijih multinacionalnih kompanija koje su usvojile takav princip i koje su usvojile ekomenadment kao nain upravljanja koji uvaava koncept odrivog razvoja. Prilikom donoenja bilo kakve upravljake odluke, razmatraju se njene posredne i neposredne posledice po okruenje, odnosno njena eko (ne)podobnost. Eko podobnost je pojam koji je teko definisati jer obuhvata najiru moguu oblast posmatranja, s obzirom da posmatra svaku ljudsku aktivnost i oveka samog u meusobnoj i interakciji sa prirodom. Savremena, trino orijentisana preduzea nastoje da pronau sve naine za sticanje to boljih pozicija. U tu svrhu se esto ne biraju sredstva. U najrazvijenijim zemljama su preduzea bivala trino veoma nemilosrdna, iskoriavani su prirodni resursi do maksimuma i sprovoene marketinke aktivnosti koje se ponegde opisuju kao agresivne i manipulatorske. Danas je situacija sasvim drugaija. Preduzea vie nisu u prilici da posluju po sopstvenim nahoenjima, ve moraju da potuju brojne zakone i propise, pa tako i regulativu u oblasti ekoloke zatite, te da reaguju na izraene zahteve svojih potencijalnih kupaca koji su ujedno i stanovnici zajednice u kojoj preduzee deluje. Sa druge strane, priroda posmatranog problema je takva da zahteva sutinske promene u nainu planiranja i upravljanja, kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou. Problem je dodatno otean injenicom da se veliki broj uticaja koji privreda ima na okruenje ne moe precizno izmeriti. Teko bi bilo, na primer, utvrditi tanu tetu od kretanja motornih vozila ili tetu prouzrokovanu seom neke ume. Preduzee se u takvoj situaciji nalazi na muci, jer osnov ekonomike preduzea predstavlja pozitivno poslovanje, odnosno, stvaranje dobiti. Jednom reju, da bi preduzee opstalo, mora da zaradi vie nego to je potroilo. Kada se spisku inputa i autputa doda jo i ekoloka korist (ili teta) koja se ne moe brojano izraziti, nastaju veliki problemi, bar to se ekonomskih pokazatelja poslovanja tie. Osim toga, globalnost nastojanja u oblasti ouvanja i unapreenja kvaliteta ivotne sredine nametnula je i brojne druge promene. Ve danas se strunjaci iz oblasti ekonomije (pogotovo u SAD) zalau za nov nain izraunavanja drutvenog blagostanja. Trenutno prihvaeni nain odreivanja drutvenog proizvoda uzima u obzir, na primer, vrednost drveta poseenog u umi, ali ne i vrednost koju ta uma ima zato to titi zemljite od erozije, utie pozitivno na klimu, isti vazuh, prua stanite za brojne biljne i ivotinjske vrste i predstavlja mesto za sport, rekreaciju i unapreivanje zdravlja oveka. Ne moe se nai nain za vrednosno izraunavanje takvih koristi, odnosno bogatstva koje neka zemlja ima6. Jedna od svakako najznaajnijih aktivnosti u poslednjih nekoliko godina jeste razvijanje standarda iz oblasti ekomenadmenta, kao formalizovanih instrumenata ekomenadmenta. Posebno su znaajni standardi koje vodi meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO - International Organization for Standardization), jer primenu standardizacije zahtevaju meunarodne trgovinske i ostale institucije. Istovremeno, razvijaju
6

Risti, .: Globalni fiskalni menadment, Savremena administracija, Beograd, 2000.

se i standardi u Evropskoj uniji (EMAS - Eco Management and Audit Scheme) i u pojedinim zemljama zasebno. Svako preduzee bi trebalo da nastoji da se, u skladu sa svojim mogunostima i ciljevima, uklopi u navedenu strategiju razvoja i da menadment preduzea prilagodi tome. Razmatrajui iskustva inostranih preduzea koja su bila u slinoj poziciji, potrebno je istai opcije koje se u tom smislu nude. Savremena nauka o menadmentu prepoznaje i nudi etiri osnovna stava koja preduzee moe da zauzme kako bi postalo osetljivije na pitanja ivotne sredine:7 1. Legalni stav, podrazumeva da e preduzee dobrovoljno i bez pogovora primenjivati sve zakone, pravila i regulative u oblasti ivotne sredine, s tim to e pokuati da navedene propise primeni u svoju korist time to e initi potrebne izmene i inovacije u poslovanju; 2. Trini stav, zauzimaju organizacije koje e poslovanje bazirati na udovoljavanju elja svojih kupaca koje su u vezi sa ivotnom sredinom; 3. Stav svih interesnih grupa, koji proiruje prethodno navedeni stav s tim to, osim kupaca, posmatra i uvaava zahteve i ostalih zainteresovanih strana; 4. Tamnozeleni stav, kao stav koji promovie ivot koji treba biti u sve veoj harmoniji sa prirodom. Ovaj stav je za sada teko primenljiv na sadanjem nivou svesti i poslovanja. Izborom adekvatnog stava preduzee e moi da na adekvatan nain planira svoj budui razvoj. Situacija po pitanju poslovanja u skladu sa zatitom ivotne sredine u domaim preduzeima je takva da otvara niz problema, ali i mogunosti za njihovo reavanje. Svako pojedinano preduzee treba da sagleda sopstvene elje i mogunosti i da pristupi reavanju problema na nain koji se proceni kao optimalan. Uvaavanjem propisa iz oblasti zatite ivotne sredine i prohvatanjem ekomenadmenta kao poslovne strategije mogue je aktivno se ukljuiti u proces zatite ivotne sredine i koncept odrivog razvoja. U takvoj situaciji preduzea nastoje da nau izlaz i prihvate kao neminovnost da e benefit od svog ekoloki odgovornog poslovanja ostvariti u budunosti, i to indirektnim putem, jer se oekuje pozitivna reakcija od strane kupaca i javnosti uopte. Proizvodnja i jeste ta koja vri najvei pritisak na prirodu i zato mora prva da se menja i prilagoava. Put ka realizaciji konkretne eko strategije nije nimalo lak, kako se to na prvi pogled moe uiniti. Na prvi pogled domaa preduzea (u poreenju sa preduzeima u razvijenim zemljama) e vrlo lako konstatovati velike probleme pred kojima se nalaze, ali ne treba da odustanu od prihvatanja globalnog ekolokog trenda. Domae preduzee danas nema mogunosti da se potpuno i odjednom preorijentie na ekomenadment, ali moe i treba da nalazi naine koji ga ukljuuju u globalno prihvaen trend podravanja preduzea koja se ponaaju ekoloki odgovorno. Ekologija prouava ogroman broj pojava, tako da svako preduzee moe da pronae neki ekoloki aspekt koji e podrati, bez nekih posebno radikalnih promena. Pojedine funkcije preduzea koje se odlui za proizvodnju eko podobnih proizvoda i primenu eko podobnih tehnologija morae da se prilagodi u manjoj ili veoj meri novonastaloj situaciji i u skladu sa tim sprovodi politiku ekomenadmenta. Kasnije, korak po korak, preduzee moe da polako prihvata i svoje poslovanje usklauje sa normativima serije

Freema, R., Pierce, J., Dodd, R.: Shades of Green: Business Ethics and the Environment, Oxford University Press, New York, USA, 1995.

standarda ISO 14000 i ostalim preporukama iz oblasti ekologije (kao i sve druge) koje globalno vae za sve koji ele svoje mesto u razvijenom svetu8. Prednost ekolokog menadmenta za koncipiranje valjane ekoloke politike preduzea lei pre svega u injenici da preduzee mora maksimalno da istie odgovornost u korienju svih raspoloivih resursa, a pre svega ljudskog i prirodnog. Naravno, ono mora da uvaava zahteve svojih klijenata, a pre svega kupaca, iji zahtevi nisu samo ekonomski (krediti, servisi itd.) ili tehniki (pouzdanost, funkcionalnost, trajnost itd.), ve od nedavno, a ubudue sve vie ili dominantno, i ekoloki, a to znai da su neposredno u funkciji optimizacije kvaliteta ivota. Kriterijum uspenosti preduzea mora da se projektuje iskljuivo na dug rok jer se samo tako na pouzdan nain dobija slika o preduzetnikoj ozbiljnost svakog pokretaa i aktera poslovnog poduhvata. 2.4. OSNOVNI RAZLOZI ZA PRIMENU EKOMENADMENTA Sprovoenje ekomenadmenta u preduzeu namee odreene promene u razmiljanju i poslovanju, odnosno promene koje se suoavaju sa brojnim otporima. Kako bi se lake savladali otpori koji su neminovni prilikom uvoenja svake novine u preduzeu, treba se upoznati sa osnovnim razlozima za promene u ovom pravcu. Osnovni razlog za primenu ekomenadmenta u poslovanju preduzea jeste unapreenje rada i poslovanja na dui vremenski peirod. Osim toga, postoji jo nekoliko vrlo bitnih faktora koji utiu na razmatranje eko problema prilikom kreiranja upravljake politike, te su osnovni razlozi primene ekomenadmenta sledei: 1. Zakonodavstvo, jer postoji sve vei broj zakona koji razmatraju zatitu ivotne sredine na nacionalnom i internacionalnom planu; 2. Pritisak zainteresovanih strana (stakeholders-a), od kojih su najznaajniji: - finansijske institucije i osiguravajua drutva, - pritisak od strane deoniara i zaposlenih, - pritisak od strane ekolokih organizacija, grupa i javnosti uopte. 3. Svest, imid i reputacija, kao posebno bitan razlog, jer je danas: - poveana svest uopte o vanosti ekologije, - intenzivna aktivnost na kreiranju pozitivnog korporativnog imida, - izuzetno lo publicitet koji stvara neodgovorno poslovanje i izazivanje ekolokih problema. 4. Konkurentnost, kao posebno bitan razlog na prenatrpanom svetskom tritu: - ekoloki podobni proizvodi i tehnologije stvaraju veu konkurentnost preduzea, - strah od meunarodnih trinih barijera zbog nepotovanja eko standarda. 5. Finansijski razlozi:
8

Todi, D.: Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008.

10

- ekoloki akcidenti i greke mogu veoma skupo da kotaju preduzee koje ih je izazvalo, - u mnogim zemljama ve danas postoje, a mogu uskoro biti i naa realnost, poveani porezi i takse na emisiju zagaujuih materija, - osiguravajua drutva i banke daju posebne olakice eko odgovornim kompanijama, - ekoloki odgovorno poslovanje dovodi do smanjenja niza konkretnih trokova u preduzeu (manji trokovi sirovina, energenata, otpada).

3. ZAKLJUAK Ekoloki menadment je u potpunosti antropocentrini ili humanocentrini koncept poslovnog upravljanja, to ga znaajno razlikuje od svih drugih menaderskih pristupa i sistema. Isto tako, on nije samo standardna nauka, vetina, efektivnog i efikasnog ponaanja i postizanja ciljeva na pravi nain, nego je istinsko znanje i praksa postizanja pravih ciljeva, dakle onih koji se tiu opstanka oveka i kvaliteta njegovog ivota. Postoje miljenja da veinu dananjeg ekolokog menadmenta ini ekoloki menaderializam koji ne obraa dovoljno panje na odnos ovek-ivotna sredina s obzirom da je postao institucionalizovan i dravno-centralizovan proces koji se bavi formulisanjem i donoenjem zakona, politika i regulativa koji se odnose na ivotnu sredinu. Ipak, iako ima
11

nedostatke (posledini menaderializam) ekoloki menadment se bavi realnim ekolokim problemima, jo uvek se razvija i daleko je od neke fiksirane forme, to mu obezbeuje potrebnu prilagodljivost. Bez obzira na odabrani pristup, ekoloki menadment se odnosi na ekoloko planiranje, a njegov fokus je na implementaciji, monitoringu, proveravanju i kontroli, kao i na praktinom suoavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u pogledu ouvanja ivotne sredine (kao to je npr. modifikovanje ljudskih navika koje tete prirodi), mnogo vie nego na teoretskom planiranju. Ni u jednom podruju primene menadmenta ne potvruje se nigde tako snano i uverljivo dominacija principa efektivnosti nad principom efikasnosti, odnosno nemogunost da se nedostatak efektivnosti (loe, dakle nehumano i neekoloki odabranih ciljeva) nadomesti makar i najveom efikasnou. U tom smislu ekoloki menadment moe (i mora, u perspektivi) postati svojevrsna upravljaka infrastruktura i probni test uspenosti svake menaderske prakse, bez izuzetka. Tome e nesumnjivo doprineti i globalni procesi uvoenja meunarodnih standarda za ekoloki menadment (serije standarda ISO 14000 iz 1994 godine). Njihova osnovna uloga je u tome da osiguraju jedinstvene smernice za ekoloku politiku; da definiu strateke i operativne ciljeve; da identifikuju i vrednuju ekoloke efekte; uspostave naine interne i eksterne provere (audit); uspostave principe komuniciranja i definiu obveze za inoviranje znanja, itd. Miljenja sam da ekoloki menadment ve sada transcidira svaku praksu poslovnog i odrivog upravljanja i tako prerasta u svojevrsni globalni menadment.

LITERATURA
1.

Vejnovi, Z.: Ekoloki menadment, VP aak, 2007.

2. urovi, D.: Ekoloki menadment, VP Kotor,1997. 3. Jovanovi, L.: Ekoloki menadment, Fakultet za menadment, Beograd, 2002. 4. Freema, R., Pierce, J., Dodd, R.: Shades of Green: Business Ethics and the Environment, Oxford University Press, New York, USA, 1995. 5. Risti, .: Globalni fiskalni menadment, Savremena administracija, Beograd, 2000.
6.

Todi, D.: Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Megatrend univerzitet, Beograd, 2008.

12