Zainterersovani Za Dui ivot:

> My dear, Master HRM > Tell me please how long must doing > sungazing to live min. 150- 200 years? I need that > information for my site. man can live easily 150 to 200 years and much more. if you surf the papers on pineal gland on internet you can find such informations. also in peru people lived much longer previously if they doing safe sungazing and i will give you the name of person to contact. i will just find out and e mail you soon.

please contact respected seekverta and he has lot of information on old civilisation in peru and how they made use of sun and lived longer etc. we know each other very well. thanks hrm now in belgium

USKORO E*K*S*K*L*U*Z*I*V*N*O NAUNI DOKAZI DA SE STARENJE MOE USPORITI ALI I ZAUSTAVITI!!!

Tekst omoguio: Sanjogi prof.biologije Savi Nenad, Pali, Subotica, Srbija

Dramatika ivota
Tek pre tri godine (1998) naunici su utvrdili da telomeraza igra odluujuu ulogu u deljenju ljudskih elija. Pri svakom deljenju, jedan deo telomeraza se potroi. Najkasnije posle 75 deljenja zaliha je iscrpljena, elija izumire.

Naunici u Teksasu sada su, meutim, doli do saznanja da se odumiranje elije moe spreiti dodavanjem telomeraze. U laboratorijskim uslovima, uvoenjem telomeraze zaustavljeno je izumiranje elija!

iveti, znai stariti. Od trenutka kad smo doli na svet, starimo. Starenje je nemenljiv sastojak naeg ivota, ali je istovremeno i osnov naih pojedinanih sudbina. U smislu evolucije, starenje kod ljudi je svojevrsna pojava, jer Homo sapiens (savremen ovek prim. prev.) ivi due od gotovo svake vrste sisara na ovoj planeti. No, zato elije, organi i delovi organa tokom ivota smanjuju svoje funkcije i na kraju odumiru, do danas je ak i za nauku delimino ostalo zagonetno. Hormoni u tome - toliko je bar izvesno - igraju kljunu ulogu. Kad telo proizvodi manje hormona, tad starimo. Tako se dolazi do pitanja: moe li ovek da pomeri taku od koje poinje starenje time to bi jednostavno nadomestio nedostajue hormone? Da li je, ak, mogue i to da se zauvek ostane mlad? Malo je pitanja kojima se oveanstvo toliko zanimalo kao ono koje se odnosi na uzroke starenja. Otkriem enzima telomeraze, prvi put se ova zagonetka uinila reivom. Tek pre tri godine (1998) naunici su utvrdili da telomeraza igra odluujuu ulogu u deljenju ljudskih elija. Pri svakom deljenju, jedan deo telomeraza se potroi. Najkasnije posle 75 deljenja, zaliha je iscrpljena, elija izumire. Naunici u Teksasu sada su, meutim, doli do saznanja da se odumiranje elije moe spreiti dodavanjem telomeraze. Oni su kulturu ljudskih elija stavili u rastvor telomeraze, s prvobitnom namerom da elije uine otpornijim u borbama protiv bolesti. "ak ni posle 300 deljenja nije bilo nikakvog znaka istroenosti

elija", opisala je to svoje iskustvo s metuzalemskim efektom Karmen Morales sa Univerziteta Sautvestern Medikal Senter (Teksas) u asopisu "Nejer medisin". Delovanje telomeraze sastoji se u stalnoj nadgradnji takozvanih telomera na krajevima hromozoma dezoksiribonukleinske kiseline (DNK), nosioca naih naslednih osobina, koji se udvostruuju pri svakoj deobi elije. Telomeri vode rauna o tome da struktura hromozoma ostane stabilna i da se oni ne spoje na krajevima. Dodue, pri svakoj deobi izgubi se i neto telomera. Telomeraza je zaduena za to da ih nadomesti. Koliko manje ima telomeraze, utoliko starenje vie odmie. Moralesovoj je polo za rukom, bar u laboratorijskim uslovima, da uvoenjem telomeraze zaustavi izumiranje elija. "Time je", kako proriu ameriki struni asopisi, "oznaen poetak kraja starenja". Zanimljivo je da su se pojmovi, pa i injenice, u vezi sa starou i starenjem znaajno menjali tokom vremena. Stari Egipani su verovali da je najdublja starost koju ovek moe da dosegne 110 godina; Buda je krajnju dosenu granicu postavljao na 100 godina. Biblija, naprotiv, nije pokazivala takvu uzdrljivost kad su u pitanju godine. Prema predanju, Metuzalem je umro - tako bar stoji u Prvoj knjizi Mojsijevoj, Postanje, 5,27 - kad je imao 969 godina. Avram je u 175. godini jo bio u dobrom zdravlju (Postanje 25,7), a njegov sin Isak umro je tek u 180. godini. Mojsije je ve sa 120 godina morao da se oprosti od ivota. Psalam 90 govori, pak, kako dana godina naih svega ima do sedamdeset godina, a u jaega do osamdeset godina. Muke slabosti

Iz cele ove prie o starenju i konanosti ljudskog organizma, naunici su posebno izdvojili injenicu da se telo mukarca "troi" mnogo bre nego telo ene i tu su stavili znak pitanja. U pokuaju da na to pitanje odgovore, doli su do zakljuka da dva najea uzroka smrti kod mukaraca u zapadnom svetu - srani infarkt i modani udar - imaju zajedniki imenitelj: aterosklerozu, suavanje, zadebljavanje i zakreavanje arterija usled nataloenih masnih i krenjakih materija u krvnim sudovima. U sklopu ovih injenica, glavni faktori rizika ateroskleroze jesu muki pol sam po sebi, odgovarajua porodina predistorija bolesti, puenje, neadekvatan tretman visokog krvnog pritiska, poveane vrednosti holesterola, suvini kilogrami i smanjeno kretanje. Statistika ispitivanja pokazala su da svi navedeni faktori rizika, u neposrednoj procentualnoj uporedbi, vie pogaaju mukarce nego ene. U analizama ovih faktora, ve su izdvojena njihova tri opta i mogua uzronika: 1. Nasledne osobine mukog potomstva 2. Hormoni 3. Drutvena uloga mukarca Ovim i jo nekim faktorima pripisuje se odgovornost za to to mukarci umiru ranije: * Smrtnost mukaraca do 25. godine ivota mnogo je vea nego kod ena. * Kao novoroenad, a potom i u ranoj mladosti, muka deca ee imaju zdravstvene probleme. Tu se, ee nego kod devojica, javljaju deformacije, oteenja nastala tokom poroaja i druga patoloka stanja.

U 70. godini ivota, razlika u proceni prosenog ivotnog veka izmeu mukarca i ene svodi se na dve i po godine. Osnova, dakle, za onu veliku razliku u proceni ivotnog veka za mukarca i za enu nastaje jo u mladom dobu. * Mukarci se, inae, odlikuju nemarnim odnosom prema svom telu. Upadljivo ree se obraaju lekaru nego ene. U poreenju sa njima, samo 50 odsto mukaraca preduzima preglede za rano otkrivanje kancera. Uglavnom, oni se plae saznanja da su bolesni. Dr Anita majser-Rider sa Instituta za socijalnu medicinu Univerziteta u Beu smatra da mukarci takvo ponaanje "duguju svom statusu mukarca i ulozi mukarca u drutvu. Znaci slabosti", zakljuuje ona, "pogotovo u vezi s boleu, nisu spojivi s ulogom mukarca u drutvu". * Mukarci se hrane na nain mnogo manje zdrav od onog koji usvajaju ene. Sedamdeset odsto mukaraca izmeu 30. i 50. godine ivota ima previe kilograma. Hipertonija (visok krvni pritisak) i poveani holesterol ee su pojave nego kod ena. * Mukarci se izlau rizicima u ekstremnim vrstama sportova, ali na drugoj strani, kad je re o redovnim vebama tela i odravanju forme, na opte iznenaenje manje su dosledni od ena. * Mukarci imaju velike emocionalne i socijalne probleme, a istovremeno su mnogo manje uzdrljivi od ena svojih godina. Na to dr majser-Rider kae: "Oni moraju da uzimaju na sebe razliite uloge - ulogu oca, zaposlenog oveka, itd. A te razliite uloge povezane su i sa subjektivnim zdravstvenim stanjem." Vredno je i zapaanje da raspad braka vodi ka poveanju smrtnosti kod mukaraca, koja je dvostruko vea nego kod ena.

* Mukarcima nedostaje "muki doktor" koji bi ih kao to je to najee sluaj kod ena - redovno "vodio" od mladosti i dalje kroz zrelo doba, starao se o njima i proveravao njihovo zdravlje. Krivi su hromozomi Razume se, osnovni uzrok zbog kojeg mukarci umiru ranije ne treba traiti u nekoj subjektivnoj krivici; taj uzrok je u genima. Hromozomska slika mukarca pokazuje 22 para, plus "polni par" X i D. Kod ena je to kombinacija HH. Kao to se vidi, mukarci imaju samo jedan H hromozom i to ih ini podlonijim na razne bolesti, smatra profesorka Kristina Manhalter sa Instituta za medicinsku i hemijsku laboratorijsku dijagnostiku Univerziteta u Beu. Genetska istraivanja pokazala su da su genetske informacije za vane telesne funkcije upisane samo na H hromozomu. Oteenja tog jedinog H hromozoma kod mukarca neizbeno ostavljaju negativne posledice. Kod ena, oteenje na jednom od dva HH hromozoma nije tako strano, jer drugi H hromozom uglavnom moe da tu greku "poravna". Cela jedna paleta bolesti koje napadaju samo mukarce ima za uzrok defekt na H hromozomima. U to spada, na primer, hemofilija (sklonost krvarenju zbog umanjene ili potpune nesposobnosti zgruavanja krvi), ili "muka tupavost" - teko oboljenje koje pogaa jednog od hiljadu mukaraca. Univerzitetski profesor Volfgang nedl u bekom Vilhelmpitalu smatra da duevne bolesti srednjeg intenziteta tri puta ee napadaju mukarce. Ali postoji i niz drugih bolesti zavisnih od mukog

hromozoma H kao to je uroeni nedostatak pigmenta oiju, suavanje vidnog polja, hiper-gama-globulinemija i spazmina oduzetost ruku i nogu - to su, dodue, ree pojave, ali pogaaju mukarce. Statistike raanja takoe pokazuju da se vie raaju muka deca, ali da isto tako vie muke dece i umire pri raanju. Mukarci takoe "vode" i u svim statistikama koje se odnose na kancerozne bolesti. Ovo posebno vai za rak grla, plua i polnih organa. Poslednjih godina znaajno se poveava i broj mukaraca koji se ale na smetnje pri spavanju (apneja, privremeni prekid disanja) koje dovode do guenja i jutarnjeg umora, a time i do pada u procenama dugovenosti. injenica je, takoe, da ima mnogo vie mukaraca nego ena koji ne umeju da izau na kraj sa ivotom. Prema navodima Centralnog statistikog ureda u Beu, u poslednjim godinama gotovo tri puta vie mukaraca nego ena poinilo je samoubistvo. Da bi mukarci produili ivotni vek - smatraju naunici koji se bave ovim pitanjima - oni moraju iz osnova da menjaju svoj nain razmiljanja. Uverenost u sopstvenu neranjivost mora ostati po strani. Moraju nauiti da, kao ene, bolje oslukuju signale iz svog tela i da se prema njima odnose s vie panje. Vrata u novi svet Traganje za besmrtnim organskim elijama, za izvorom vene mladosti i razlozima starenja odvija se nesmanjenom dinamikom. Na naem putu ka besmrtnosti, otkriem telomeraza postali smo bogatiji za veoma vano saznanje. Dodavanjem telomeraza moe se nadoknaditi gubitak zatitnih omotaa (telomera) na hromozomima.

Telomeraza ima to svojstvo da osnovnoj supstanci svakog ivota, dezoksiribonukleinskoj kiselini (DNK), nadometa jedinice telomera. Ovo otkrie moglo bi biti odluujui faktor da u budunosti postane mogue zaustaviti bioloki asovnik ljudi. Istina, za sada jo ostaje briga kako da se dodavanjem telomeraza izbegne opasnost pretvaranja zdravih elija u tumorozne. Prva nastojanja Univerziteta u Teksasu i amerike gensko-farmaceutske industrije u dosadanjim opitima pokazala su da se ljudske elije mogu podeliti 300 puta bez znaka nastajanja tumora. No, kako e to izgledati posle 500 ili 600 deljenja, to pitanje je, za sada, otvoreno. Nasuprot ovome, saznanja koja potiu iz hormonskih istraivanja dozvoljavaju zakljuak o revolucionarnom napretku u nastojanjima da se ljudski vek produi. Hormoni imaju uticaj na ivot i umiranje svakog oveka. Saznanja o njihovim svojstvima i nainu delovanja otvaraju vrata u fascinantan novi svet.

tajnahova operacija Doktor Ojgen tajnah, koji je svoju karijeru tekao kao profesor u Fiziolokoj opitnoj stanici u bekom Prateru, danas vai za pionira 20. veka u savremenom nainu izuavanja hormonskog delovanja. Ne samo da je skinuo mnoge tabue vezane za seksualnost, ve je poloio i temelje za analizu hormona. Kao takav, dr tajnah bi sigurno uao u anale medicine, da nije bilo onog za njega "traginog problema" zbog kojeg je bio primoran da prekine svoja istraivanja: bio je Jevrejin. Na poetku Drugog svetskog rata emigrirao je u vajcarsku i, ne vraajui se nikad vie u Be, umro u Montreu 1944, u 83.

godini ivota. Prve znaajne opite izveo je dr tajnah kao pedestogodinjak kad je mujacima pacova odstranio testise i na njihovo mesto presadio enske organe. Posle operacija, mujaci su poeli da se ponaaju kao enke, i obrnuto. Kratko vreme posle toga, dr tajnah je svojim novim otkriem celoj jednoj generaciji dao nadu da e moi da produi svoje mladalako doba. Pri podvezivanju semenovoda (vazoligatura) starijim opitnim pacovima, tajnah je zapazio da je elijsko tkivo koje se nalazi izmeu semenih kanala - on je to nazvao "pubertetskom lezdom" - podstaknuto da obnavlja funkciju. Bio je 1. novembar 1918. kad je dr Lihtentern, zajedno sa tajnahom, uradio prvu vazoligaturu na oveku. Dejstvo je bilo spektakularno i dogaaj je kao "tajnahova operacija" obiao svet. Pacijenti dr tajnaha neoekivano su sticali novu mo i vitalnost. Dolo je do hiljada novih operacija te vrste, od kojih su dobro situirani graani onog vremena oekivali oivljavanje seksualne moi i opti porast vitalnosti. ak su se i stotine lekara, najveim delom univerzitetskih profesora, meu kojima i tajnahov prijatelj Zigmund Frojd i u ono vreme uveni ortoped Alfred Lorenc, podvrgli zahvatu. Lorenc, koji je tada ve bio uao u 72. godinu ivota, ubrzo posle operacije ponovo je otvorio svoju ordinaciju i dugo godina potom leio svoje pacijente sijajui od zdravlja. Svetski mediji euforino su pisali o "tajnahovoj eri". Ali naunik je takoe bio izloen i tekim kritikama. Klevetali su ga kao zloinca koji kri zakone prirode. I upravo to je nateralo dr tajnaha da se okrene usamljenikom radu na polju istraivanja "seksualnih hormona", zaposednut idejom da hormone sintetizuje. U

tom radu doao je do saznanja da supstituisanjem hormona dolazi do promene kosmatih delova, koe i same psihe, to jest da moe doi do istinskog podmlaivanja. tajnah je bio jedan od prvih u svetu koji su hormone doveli u vezu sa psihom.

Svako eli da doeka starost, a kad je doeka, onda se ali na nju. Pitanje je, dakle, da li se moe uiniti stvarnim oksimoron prema kojem ima mladih staraca. Odgovor na ovo pitanje potraili su austrijski autori Zigfrid Merin, Markus Metka i Georg Kindel. Svoja saznanja o tome objavili su u voluminoznoj knjizi (345 stranica) o hormonskoj revoluciji, osvrui se preteno na probleme mukaraca za koje je nauno ustanovljeno da u andropauzi ("muki klimakterijum") doivljavaju mnogo dramatinije promene nego ene. Husein adli, Sara Knaus... Husein adli iz sela Musaifira u Siriji bio je mudar, star ovek. Svoju zemlju znao je jo iz vremena kad je bila deo Osmanskog carstva i rado je priao prie o mladom sultanu Abdulu Hamidu II koga je sreo dok je ovaj bio deak - muslimanski vladar ugledao je svetlost dana 1876. godine - a znao je i sasvim tano da navede kako je u oktobru 1918. godine, dok je jo trajao Prvi svetski rat, savez Britanaca, Francuza i Arapa izagnao Turke iz Sirije silom oruja. adli se jo rado, i s oduevljenjem, seao 15. aprila 1946, kad je i poslednji francuski osvaja napustio njegovu zemlju. Kad je dobri ovek umro u aprilu 1999, bio je star lepih 148 godina - pa je samim tim bio i najstariji ovek na svetu.

List "El Saura" je pisao da je taj ovek, roen 1851, imao izvanredno pamenje, da je jo mogao da ita bez naoara i da je imao stotinu unuka, praunuka, ukununuka... Posle adlijeve smrti, "zvaninu" titulu najstarijeg ivog oveka na svetu preuzela je mnogo mlaa Amerikanka Sara Knaus Klark sa 118 godina. Ona je umrla u etvrtak 30. decembra 1999. godine, kada je imala 119 godina i kada joj je trebalo jo samo dva dana ivota da bi ula u svoj trei milenijum. O Sari Knaus, razumljivo, zna se mnogo vie nego o adliju. Kad je oveanstvo ulo u 20. vek, Sara Knaus ve je imala 20 godina. Roena je, dakle 1880. (24. septembra) u Holivudu (Pensilvanija) i ivot je provela mirno delom kao domaica, delom radei za raun jednog osiguravajueg drutva. Njeni roaci smatraju da je dugovenost dugovala injenici da je bila mirna osoba, koju "dogaaji nisu iznenaivali". Zanimljivo je da "Ginisova knjiga rekorda" ne navodi da je Sara Knaus titulu "najstarije osobe na svetu" preuzela od adlija. Ta uvena knjiga kae da je Sara Knaus preuzela titulu 1998. godine, posle smrti MarijeLujze Febroni Mejer koja je umrla u Kebeku u 117. godini ivota. Kad su roaci uli da joj to saopte, samo je rekla: "Pa ta onda?" Iza Sare Knaus ostala je njena ker Ketrin koja i sama ima 96 godina, i mnogo unuka, ukununuka, i tako redom...
Izvor: http://www.nin.co.rs/2002-01/31/21756.html

Komentar Sanjogi instruktora,

Miroslava Kia- cybermikana: Ovo istraivanje je objavljeno pre 12 godina i po toj objavi nije mnogo odjeknulo u javnosti. Preneli su ga neki pisani mediji i sve se zaustavilo na tome. Meutim ono danas ima novu snagu. elije za svoje gorivo za rad koriste hormon melatonin koji lui pinealna lezda ili epifiza. Melatonin se lui uvee po mraku kada spavamo ali samo ako smo ispunili najglavniji uslov a to je da smo primili dovoljnu koliinu sunevog svetla po danu preko oiju. Na taj nain se po danu lui iz pomenute lezde seratonin odnosno hormon sree i zadovoljstva koji potie luenje melatonina u periodu od 2-3h ujutro u najviim granicama. Melatonin pomae poveanu telomerazu elija. Stoga je logino zakljuiti da poveane koliine pospeuju uspenije mnogo brojniju telomerazu nego kada su u pitanju manje koliine melatonina. Kako starimo sve nam se slabije lui melatonin a elije nemajui svoje pogonsko gorivo lagano izumiru. Sa izumiranjem elija izumire i nae tkivo, koa i ostali organi. Taj proces se zove starenje. Poveanim primanjem sunevog svetla preko oiju i radi luenja hormona seratonina po danu a nou melatonina koji je kljuni faktor pri telomerazi, ovek je u stanju da drastino uspori ili ak zaustavi propadanje svog organizma, odnosno starenje. Konano na ovaj pomenuti nain moemo sa sigurnou dokazati tvrdnje Sanmastera Hire Ratan Maneka da se poveanim primanjem sunevog svetla (sangejzingom ili solarnom jogom) usporava starenje ili se ak zaustavlja a telo se podmlauje. Dakle, sangejzingom se deavaju mnogi hemijski procesi u ljudskom organizmu koji nam pomau da budemo usaglaeni sa prirodom i na taj nain izleimo sve postojee bolesti i steknemo savren imunitet da nam ni

jedna nova bolest na moe nita. Tu zaslugu najvie dugujemo melatoninu i podmlaivanju odnosno regeneraciji naih elija. Nae elije pod tim uslovima vie pamte razne otrove, toksine, slobodne radikale koje napadaju telo i ne konzumiraju jedne druge te tkivo niti unutranji organi ne propadaju niti se troe. One tako jaaju na imunitet koji stvara jako biofotonsko polje u i oko naeg tela koje nas titi od svih unutranjih i spoljanjih bolesti. Pravilna ishrana je majka svih preduslova uz sigurno gledanje u Sunce kako mi to preporuujemo. to vie jedete slabiju hranu, (ne kuvanu, ne peenu, bez zaprke i zaina, razne supe, bujone, voe, povre, itarice) to vam je vie aktivna pinealna lezda kako bi proizvela vie energije u vaem telu umesto to biste je crpeli iz vrste hrane, te ona vie u tim uslovima i proizvede seratonina a on inhibira vie melatonina, koji dalje napaja elije kao njihovo pogonsko gorivo potpomaui dodatno telomerazu koja vie radi ovih uslova nema svojstvo da se troi nego nastavlja dalje da funkcionie pravilno. Luenje seratonina je od izuzetne vanosti posle pravilne i to prirodnije ishrane jer radi svog svojstva smirivanja, umirivanja, davanja oseaja sree i zadovoljstva potpomoa pinealnoj lezdi da se to pre aktivira a ona tako aktivirana luei melatonin igra kljunu ulogu u faktorima koji sam gore naveo. Suprotno delovanje poput: nezadovoljstva, straha, oseaja krivice, ponienja, nervoze, neizvesnosti, slabljenje imuniteta organizma (ono to se danas namee ljudima raznim dezinformacijama, emtreilovima, inekcijama, vakcinama itd. kako bi vladari sveta iz tame laki upravljali njima slabei im pinealnu lezdu ponitavajui na taj nain njen

kompletan uinak, kako bi postigli svoj krajnji cilj a to je depopulacija ljudi na ovoj prelepoj planeti). Sangejzingom i hemijskim procesima koje on potie aktiviranjem pinealne lezde zasigurno se menjaju hromozomi i sam DNK. Te oteeni lanci DNK bivaju popravljeni i nadograeni a sve to u zavisnosti od cirkadijskih ritmova Sunca i oveka koji je badaren (podeen) njime. U pomenutom procesu najvee zasluge imaju upravo seratonin i melatonin koji uestvuju u proizvodnji dopamina koji je hemijska supstanca kojeg lui hipotalamus ili hipofiza. On ima svojstvo transmitera i sintetie adrenalin I noradrenalin. Ovim navedenim preduslovima i uslovima se zatvara zaarani krug i nae telo ostaje podmlaeno a mogue i doveka mlado, vitko, aurno, puno elana. Iz navedenog je sasvim logino da kada se steknu ovakvi uslovi ovek kao perpetum mobile (samoodriva jedinka prim. prev.) moe trajati veno.

Komentar Sanjogija profesora Nenada Savia

(Jasna potvrda Hirinih tvrdnji od strane veoma strune osobe)! Miroslave

Pre 4 meseca sam dostigao 45 minuta gledanja u sunce i neu ga smanjivati dok sam iv. Nemam oseaj gladi ali kada ne jedem skupi mi se eludac pa moram da jedem malo. Jedem etiri puta manje nego pre. Ako ujutru i uvee gledam u sunce onda ne dorukujem i ne veeram samo ruam po malo. Vie mi odgovara da gledam

indirektno u sunce (gledam dole i doputam da mi svetlost ulazi u oi).

Pinealna lezda nou lui hormon melatonin koji podstie stvaranje enzima telomeraze koji regenerie kape (telomere) hromozoma i tako nam produava ivot. proitaj ovaj tekst bie ti jasnije. pozdrav prof.Savi Nastavljamo dalje uskoro sa. Beskonani ivot i konana smrt - Nobelova nagrada za medicinu 2009.

Smanjeni unos kalorija usporava starenje

11.07.2009.

Ograniavanje unosa kalorija za 30% moe usporiti proces starenja te smanjiti rizik za bolesti, sugerira dugotrajna studija provedena na majmunima. U razdoblju od 20 godina se pokazalo kako ivotinje kojima nije bio ogranien unos kalorija imaju 3 puta vei rizik za smrt, objavio je asopis Science. ivotinje koje su konzumirale smanjeni broj kalorija su imale prosjeno 50% manje izglede za obolijevanje od raka, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, a imale su i manji rizik za atrofiju mozga. Precizan bioloki mehanizam odgovoran za ovakve rezultate nije identificiran, no istraivai vjeruju kako promjene u metabolizmu smanjuju proizvodnju tzv. slobodnih radikala, molekula koje nanose oteenja stanicama, kau ameriki znanstvenici s University of Wisconsin.
Link: Pliva Zdravlje

COVEK KOJI JE ZIVEO 256 GODINA

Prema 1933 smrtovnice iz dva casopisa Time Magazine i New York Times, Kinez Li Ching-Yun je sahranio 23 zene i preko 180 potomaka u vremenu od 256 godina za koje je ziveo.. Da li je on stvarno mogao biti tako star? Mogao je zaboraviti svoj rodjendan. Environmental Graffiti istrazuje dalje.

Tajne za beskonacan zivot

Odrzavaj miran (usporen rad) srca- metabolizam, sedi poput kornjace, zivahno hodaj kao golub i spavaj kao pas. To su bile reci i savet koje je Li

dao Wu Li Pei-fu, vojnom diktatoru, koji ga je uzeo u svoju kucu da bi naucio i spoznao tajnu ekstremno dugog zivota.

Li je odrzavao unutrasnji mir i spokoj uma koji su ga i doveli do neverovatne tajne dugovecnosti. (Upravo mi solarnom jogom to radimo , jel tako deluje taj proces u nama i zato mozemo sa sigurnoscu biti i tvrditi da cemo i mi koji je upraznjavamo ziveti mnogo duze nego oni koji to ne rade)!!! Njegova dijeta je u sustini bila uglavnom bazirana na rizi i vinu.

Od 0 Do 256

Neverovatno koliko je malo poznato o Li Ching-Yunovom Ranijem zivotu. Znamo da je rodjen u pokrajini Szechwan u Kini, gde je i umro. Takodje smo saznali iz jednog zapisa, da je za njegov deseti rodjendan putovao u Kansu Shansi, Tibet, Annam, Siam i Manchuria sakupljajuci razne biljke po suncu.

Ocigledno je, po ostalim spisima da je vise od sto godina, Li nastavio prodaju svog lekovitog bilja, a potom kasnije I prodaju bilja prikupljenih od strane drugih ljudi. On je (prema Tajmsu) imao sest-incni dug nokat na njegovoj desnoj ruci.

Mozda mislite da je on izgledao star, zgrcen, sa oronulom kozom ili groznog izgleda, ali kako god bilo izvori iz tog vremena su ostalo zapanjeni njegovom mladolikoscu. Da li sumnjate u sve ovo? Da li je Li Ching-Yun stvarno bio star kako je on tvrdio, da mu nije rodjendan mozda upisan pogresno od strane svestenika, ili je cisto preterivanje?

Hajde da detaljnije ovo sagledamo

Devet zivota Li Ching-Yun Po njegovim zapisima rodjen je 1736. godine i ziveo je 197 godina. Medjutim 1930. God. profesor i dekan na univerzitetu Minkuo po imenu Wu ChungChien, pronasao je spise koji "dokazuju" da je Li rodjen u stvari 1677. Godine. To su bili zapisi koji su pokazivali kako mu je Kineski vladar licno slao cestitke za njegov 150. i 200. rodjendan. Dakle postavlja se pitanje da li je on zaboravio svoj rodjendan? Da li je to cak isti Li Ching-Yun?

Gledajuci sve to s medicinske i dokumentovane tacke gledista: Jeanne Louise Calment, francuskinja koja je umrla 1997 godine do sada ima titulu kao osobi koja je najduze zivela na zemlji i to 122 godina, sto je fenomenalna duzina vremena za ljudski zivot.

To bi znacilo, da ako je dokaz koji je otkrio Wu Chung-Chien bio tacan, Li Ching-Yunova starosti bi nadmasila sluzbeni rekord za vise od 130 godina. Da li je ovo medicinski moguce, zakljucite sami?

Goran: U nekim kavkaskim regijama se isto moglo naci ljudi koji bez problema prebace stotku ( irali Muslimov sa 158 godina). U jednom od svojih nedavnih putopisa Goran Milic se prosetao po jednom armenskom groblju i nasumce nasao vise stodvadesetogodisnja ka, bar sudeci prema natpisima na nadgrobnim plocama. Naravno da su oni imali zdravu hranu i zdrav nacin zivota. I otok Okinava je poznat po stogodisnjacima, no oni su svi aktivni, hrane se zdravo i zive zdravo. Serveto: JA u ovo ne mogu da poverujem. Moracu da probam! = XD: mikelandjelo: pozzz Tale: Fenomenalno ! ljiljanahn: ne deluje neverovatno ali uz svu zelju mnogo je tesko samo citajuci krenuti u sangejzing.bio bi dobar i verbalni kontakt sa uciteljem. cybermikan: Nemas tu nikakvog gurua ili ucitelja. Sam si sebi ucitelj, samo se obavesti na temi POSTUPAK I BENFITI kako se ispravno sprovodi sangejzing i uzivaj! ;) lje: Dali jr isti postupak i kod trudnica? cybermikan: NIJE! Za postupak za decu i trudnice idite na POSTUPAK I BENEFITI dimce: kod mene se smanjilo vrme spavanja .stigao sam do 30 minute i sada spava samo po 5 sati na dan.Dali je u redu

dimce: koliko vremena tokom noci spavas ti . mamuza: mikane,prole sam godine stigao do 5,5 min. i stao.prije dva mjeseca sam opet poeo sungazing i gledao sam po 15 sekundi do 6 min. i onda nastavio po 10 sec. jel to u redu? pozdrav! megi: koliko je dnevno potrebno minuta gledanja ako eli da izbaci hranu na kraju ciklusa? megi: koliko minuta sme da gleda dete od 14 god Ako je to 5 min da li treba da odr\ava to vreme dok ne bude moglo da se gleda duze Moongazer: Ljudi u Africi primaju DVOSTRUKO vie suneve svjetlosti kroz oi. Zato gladuju i umiru? anonymous: da li je zabluda? ima li neko iskustva u ovome..avuci primamljivo ,ali neverovatno as: laljivac pa: Meni je glupo na ovoj zemlji ivjet 300 godina ja elim ivjeti u raju svoju vjenost........... ... Darko: A, ko je vama rekao da postoji raj? Za Darku: Ne elim se raspravljat kad umremo sve e nam biti jasno.......Raj je samo prelaz.....a neki mistici su ve doivjeli dio raja a ja ih osobno znam....dobro je gledat u sunce a jo je bolje biti Kristov ueni jer ti on daje smisao postojanja........