UNIVERZITET SINGIDUNUM Departman za poslediplomske studije Studijski program Marketing i trgovina Beograd

MASTER RAD

POSLOVANJE LONDONSKE BERZE

Mentor: Prof. dr Milorad Unkovi

Student: Tanja Bokovi 415250/2011

Beograd, oktobar 2012. godine

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................................................................... 5 1. Londonska berza ( LSE ) ...................................................................................................................... 8 1.1 1.1.1 1.1.2 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 1.7 1.8 1.9 2. Aktivnosti...................................................................................................................................... 8 Primarna trita ..................................................................................................................... 8 Sekundarna trita ................................................................................................................. 9 Elektronske platforme ................................................................................................................. 10 Fiksni prinosi .............................................................................................................................. 11 Informacione usluge.................................................................................................................... 12 Post trgovina ............................................................................................................................... 12 Tehnologija ................................................................................................................................. 13 Tehnoloka pitanja ...................................................................................................................... 13 Glavne cifre................................................................................................................................. 14 Radno vreme ............................................................................................................................... 14

Londonska berza metala...................................................................................................................... 15 2.1 2.1.1 2.1.2 2.1.3 2.2 2.2.1 2.2.2 2.2.3 2.2.4 Istorijat Londonske berze metala ................................................................................................ 15 Londonska berza metala...................................................................................................... 15 Struktura lanstva u LME ................................................................................................... 15 Kako se postaje lan LME .................................................................................................. 16 Ugovori LME .............................................................................................................................. 16 LME obezbeuje 3 fleksibilne trgovinske platforme .......................................................... 17 Uloga londonske klirinke kue (LCH. Clearnet) ............................................................... 17 Upravljanje rizikom princip hedinga, odnosno zatite od rizika .................................... 18 LME pravila i propisi .......................................................................................................... 18

3.

Londonska berza nafte ........................................................................................................................ 19 3.1 3.2 Istorijska pozadina ...................................................................................................................... 19 Ugovori ....................................................................................................................................... 19 Londonska meunarodna berza za finansijske fjuerse i opcije (LIFF ) .................................... 20 Prelazak na elektronsko trgovanje .............................................................................................. 21 LIFFE trejderi i brokeri ............................................................................................................... 21 Jezik LIFFE ......................................................................................................................... 22

4.

Londonska robna berza ....................................................................................................................... 20 4.1 4.2 4.3 4.3.1

5.

Grupa Londonska berza ...................................................................................................................... 22

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze

5.1 5.2 5.3 5.4 5.4.1 5.4.2 5.4.3 5.4.4 5.5 5.6 5.7 5.8 6.

Bokovi Tanja

Trite kapitala ............................................................................................................................ 22 Informacije i tehnologije ............................................................................................................. 23 Post-trgovinske usluge ................................................................................................................ 23 O Grupi ....................................................................................................................................... 25 Trita kapitala .................................................................................................................... 26 Post-trgovina ....................................................................................................................... 27 Informacione usluge............................................................................................................ 29 Tehnoloke usluge............................................................................................................... 30 Elektronsko trgovanje akcije .................................................................................................... 31 Meunarodna knjiga naloga ........................................................................................................ 31 Vrste naloga: ............................................................................................................................... 33 Suspenzija u trgovanju ................................................................................................................ 33

Finansijsko poslovanje Beogradske berze .......................................................................................... 34 6.1 6.2 6.3 6.4 Organizacija trita Beogradske berze ........................................................................................ 34 Sticanje lanstva.......................................................................................................................... 36 Finansijsko izvetavanje ............................................................................................................. 36 Finansijski izvetaj Metalac a.d.ijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi ........................ 40

7.

Marketing berze .................................................................................................................................. 47 7.1 7.2 Marketing koncept ...................................................................................................................... 48 Marketing miks ........................................................................................................................... 48

8.

Definisanje meunarodne konkurencije.............................................................................................. 49 8.1 8.2 8.3 Konkurentske snage ..................................................................................................................... 50 Faktori konkurentnosti ................................................................................................................. 51 Merenje konkurentnosti spoljne trgovine .................................................................................... 52

9.

Konkurentnost Srbije .......................................................................................................................... 53 9.1 9.2 Metodologija Globalnog indeksa konkurentnosti ....................................................................... 54 Rang Srbije po Globalnom indeksu konkurentnosti ................................................................... 55 Robna berza i konkurentnost........................................................................................................... 56 Karakteristike robne berze .......................................................................................................... 58 Poslovi na robnim berzama ......................................................................................................... 59 Bez pekulacije ........................................................................................................................... 59 Robe kojom se trguje na berzi i njihova konkurentnost .............................................................. 60 Londonska berza ............................................................................................................................. 62

10. 10.1 10.2 10.3 10.4 11.

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze

11.1 12. 12.1

Bokovi Tanja

Trgovina robom na Londonskoj berzi ......................................................................................... 63 Konkurentnost na robnoj berzi ........................................................................................................ 68 Analiza robnih berzi - pregled i kretanje cena robe 2010 - LSEG .............................................. 69

ZAKLJUAK ............................................................................................................................................. 76 LITERATURA ........................................................................................................................................... 79

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

UVOD
Berzansko poslovanje predstavlja trite HOV sa strogo utvrenim pravilima trgovanja. Re je o instituciji koja organizuje proces trgovanja, standardizuje predmet trgovanja i odreuje nain trgovanja. Osnovni razlog nastanka berzi je potreba da se premosti vremenski period od ulaganja do profitiranja. Jedna od najveih berzi u svetu je Londonska berza koja zauzima 4 mesto. U ovom radu je analizirano poslovanje Londonske berze kroz njene aktivnosti, u okviru kojih su obraena primarna i sekundarna trita. U okviru Londonske berze postoji nekoliko elektronskih platformi i to SETS (Servis za elektronsko poslovanje na Berzi), SETSqx (Berzanske usluge elektronske trgovine), SEAQ, Servis meunarodne trgovine, Derivati. Potom su u radu obraene posebne karakteristike poslovanja Londonske berze kroz fiksne prinose, informacione usluge, post trgovinu, tehnologiju i tehnoloka pitanja, glavne cifre i radno vreme. Jedno od specifinosti Londonske berze je Londonska berza metala u pitanju je prva berza obojenih metala u svetu. Ova berza je, u radu, obraena kroz istorijat, strukturu lanstva i specifine ugovore. Pored ove berze Londonska berza ima i berzu nafte kao i robnu berzu. U petom poglavlju rada posebno je obraena Grupa Londonska berza i to iz razloga to broji preko 500 lanova i to daje kvalitetne cene i trgovinske podatke u realnom vremenu, pruajui transparentnost i likvidnost koji su zatitni znak njihovog trita. Grupa Londonska berza predstavljena je kroz trite kapitala, informacije, tehnologije i post trgovinske usluge. U radu e se govoriti o elektronskom trgovanju-akcijama, meunarodnoj knjizi naloga, vrstama naloga, suspenziji u trgovanju. Kada govorimo o berzanskom poslovanju neophodno je govoriti i o marketingu berze koji je u ovom radu obraen kroz marketing koncept i marketing miks. Nakon toga dali smo i osvrt na finansijsko poslovanje Beogradske berze kroz organizaciju trita i sticanje lanstva. Kako bi definisali konkurentnost privrede jedne zemlje, tako da na kraju dovede do rasta ivotnog standarda i realnog dohotka, koje se ne zasnivaju na zaduivanju u inostranstvu ve se zasnivaju na realnim kategorijama, potrebno je da se nacionalni resursi najracijonalnije zaposle u skladu sa meunarodnom specijalizacijom i trgovinom.

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

U okviru ovog rada osmo poglavlje posveeno je meunarodnoj konkurenciji u kojoj smo obuhvatili konkurentske snage, faktore konkurentnosti, kao i merenje konkurentnosti spoljne trgovine. Potom se u radu govorilo o konkurentnosti Srbije, gde smo analizirali Globalni indeks konkurentnosti kroz metodologiju i rang listu, gde smo utvrdili da je Srbija pala na 93. mesto u odnosu na prethodne godine. U nastavku govorimo o robnoj berzi i njenoj konkurentnosti gde smo objasnili njene karakteristike, poslove, kao i one koje su bez pekulacije, a tako i one robe kojim se trguje na berzi i njihovu konkurentnost. Na kraju smo se u jedanaestom i dvanaestom poglavlju bavili Londonskom berzom i konkurentnosti na robnoj berzi. Gde smo analizirali trgovinu robe kroz cenovni trend i faktore koje utiu na konkurentnost robe na Londonskoj berzi, kao to su pamuk, sirovo palmino ulje, sojino ulje, uljana repica i zlato. A potom smo analizirali pregled i kretanje cena robe, gde smo obuhvatili metale, kakao, kafu i bakar. Problem istraivanja ovog rada je poslovanje Londonske berze sa posebnim osvrtom na marketing berze i poslovanje Beogradske berze, kao i konkurentnost robe kojom se trguje na Londonskoj berzi. Stepen istraenosti problema kako je Londonska berza jedna od najveih berzi u svetu i jedna od dobro organizovanih i konkurentnih berzi stepen njene istraenosti je vrlo visok jer se nalazi u brojnim radovima stranih istraivaa. Na naim prostorima ona nije u dovoljnoj meri istraena iz razloga to je berzansko poslovanje na naim prostorima tek u razvoju. Hipoteza istraivanjem poslovanja Londonske berze s jedne strane i Beogradske berze sa druge moemo doi do znaajnih informacija koje nam mogu pomoi u razumevanju berzanskog poslovanja. Takoe smo istraivali robu kojom se trguje na berzi i time smo utvrdili kretanje cena robe, njenu trgovinu kao i konkurentnost. Struktura rada ovaj rad pored uvoda i zakljuka ima dvanaest poglavlja. U prvom poglavlju govori se uopteno o Londonskoj berzi i njenim karakteristikama. Drugo, tree i etvrto poglavlje obrauje Londonsku berzu metala, Londonsku berzu nafte i Robnu berzu. U petom delu rada posebno je obraena Grupa Londonska berza. Finansijsko poslovanje Beogradske berze, kroz organizaciju trita i sticanje lanstva predstavljeno je u estom delu rada. A sedmi deo rada obrauje marketing berze kroz marketing koncept i marketing miks. Zatim osmi deo govori o meunarodnoj konkurenciji, u devetom poglavlju govorimo o konkurentnosti Srbije, a dok u desetom poglavlju govorimo o robnoj berzi kao i njenim karakteristikama i poslovima. U okviru jedanaestog i dvanaestog poglavlja govori se o robi kojom se trguje na Londonskoj berzi i njenoj konkurentnosti.

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

Cilj rada odreen je hipotezom naeg istraivanja koja je sadrana u analizi Londonske berze i kroz nju shvatanja berzanskog poslovanja, kao i u definisanju robe kojom se trguje na Londonskoj berzi i njenoj konkurentnosti. Postupci i tehnike istraivanja metodski postupci i tehnike istraivanja koji su korieni u ovom radu sastoje se od prikupljanja dokumentacije, analize teksta pri emu se koristila komparativna odnosno uporedna metoda, kao i metoda deskripcije. Zakljuak provera istraivanja.

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

1. Londonska berza ( LSE )

Londonska berza etvrta je po veliini berza u svetu po kapitalu (u junu 2011. godine, 3,7495 milijardi dolara) i najvea u Evropi. Berza je osnovana 1801. godine a njene prostorije se danas nalaze na trgu Paternoster u blizini katedrale Svetog Pavla u Londonu. Berza je deo Grupe Londonska berza.1

1.1 Aktivnosti
1.1.1 Primarna trita Servis emitenata uslunih delatnosti pomae kompanijama irom sveta da se pridrue londonskom tritu akcija kako bi im bio omoguen pristup kapitalu. LSE omoguava kompanijama da prikupe sredstva, poveaju svoje profite i dobiju trinu procenu vrednosti putem razliitih ruta, pratei kompanije tokom celog IPO procesa. Londonska berza vodi nekoliko listinga, to daje mogunost listiranja kompanijama razliitih veliina i raznovrsnog broja zaposlenih. Meunarodne kompanije mogu da listiraju izvestan broj svojih proizvoda ukljuujui akcije, depozitne potvrde i dugove, nudei razliite i trokovnoefikasne modele poveanja kapitala. U 2004 - oj godini Berza je otvorila kancelariju u Hong Kongu ime je privukla vie od 200 kompanija iz Azijsko-Pacifikog regiona. Za najvee kompanije postoji Glavno trite (Main Market) za primarna listiranja. Funkcionie po modelu super-ekvivalentnosti po kome moraju da budu ispunjeni svi kriterijumi zvaninog organa Velike Britanije za listiranje i kriterijumi Londonske berze. Najvea IPO (Inicijalna javna ponuda) u svetu je od poetka 2011. godine bio izlazak na berzu kompanije Glencore, koja je pomou javne ponude akcija uspela da obezbedi deset milijardi dolara. U pogledu malih i srednjih preduzea, Londonska berza nudi Alternativno investiciono trite (AIM). Za meunarodne kompanije koje pripadaju teritoriji van EU, Berza nudi model Depozitne potvrde (DR) kao nain listiranja i poveanja kapitala. Prednosti pridruivanja jednom od trita Berze su sledea: Obezbeivanje pristupa kapitalu za rast i poveanje sredstava namenjenih daljem razvoju; Proirenje baze akcionara i kreiranje trita za kompanijske akcije; Stavljanje objektivne trine vrednosti na poslovanje kompanije.2

1 2

http://en.wikipedia.org/wiki/London_Stock_Exchange#cite_note-1, januar 2012. isto

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze Postoje i dva specijalizovana trita: Profesionalno trite hartija od vrednosti

Bokovi Tanja

Ovo trite omoguava jednostavnije uveanje kapitala kroz emisije dunikih hartija od vrednosti ili specijalnih depozitnih potvrda (DRS) profesionalnim investitorima. Trite posluje u statusu priznate investicione berze od jula 2011. godine brojalo je 32 DRS, 208 evroobveznica i preko 350 srednjoronih nota. Specijalizovano trite fondova Ono je trite Londonske berze, osmiljeno da prihvati vie sloenijih instrumenata, modela upravljanja fondovima i njihovo obezbeenje. Pogodno je samo za institucionalne, profesionalne i dobro obavetene investitore. Specijalizovano trite fondova je regulisano propisima i zakonodavstvom EU i na taj nain hartije od vrednosti koje se upisuju na trite pogodne su za veinu investitora jer obezbeuju veliku likvidnost emitenata koji se upisuju na trite. 1.1.2 Sekundarna trita Hatrije od vrednosti dostupne za trgovinu na Londonskoj berzi su: Obine akcije; Fondovi kojima se trguje na berzi; Roba kojom se trguje na berzi; Pokrivene hartije od vrednosti; Strukturirani proizvodi; Obveznice; Retail obveznice; Globalne depozitne potvrde.

Postoje dva glavna trita na kojima kompanije truguju na LSE: Glavno trite Mesto trgovanja nekih od najbolje utemeljenih i afirmisanih, najveih i najpriznatijih svetskih kompanija. Preko 1.300 kompanija iz 60 razliitih zemalja uivaju uravnoteene i globalno priznate standarde korporativnog upravljanja i regulacije koje nudi Londonska berza. Tokom proteklih 10 godina kompanije koje posluju na Glavnom tritu profitirale su vie od 366 milijardi funti. FTSE 100 indeks (Footsie), koji meri akcije industrijskog i finansijskog sektora sa fiksnim dividendama je indeks 100 najveih britanskih kompanija listiranih na Glavnom tritu. Univerzitet Singidunum 9

Poslovanje Londonske berze Alternativno investiciono trite (AIM)

Bokovi Tanja

Meunarodno trite Londonske berze namenjeno je kompanijama koje se odlikuju rastom slabijeg inteziteta. AIM-u pristupaju manje kompanije koje tee rastu svog kapitala. AIM spada u klasifikaciju Reima Multilarne trgovine (MTF), definisanom u skladu sa Direktivom MIFID iz 2004. godine, i po tome je fleksibilno trite sa jednostavnijim procesom prijema za kompanije koje ele javno da se listiraju.

1.2 Elektronske platforme

Postoji nekoliko elektronskih platformi na kojima se trguje raznim proizvodima SETS (Servis za elektronsko poslovanje na Berzi) SETS je knjiga elektronskog trgovanja na Londonskoj berzi. Odnosi se na trgovinu indeksiranim hartijama od vrednosti (FTSE 100, FTSE 250, FTSE Small Cap Indeks, fondovi kojima se trguje na berzi, proizvodi kojima se trguje na berzi, kao i drugi likvidni AIM i irske i londonske hartije od vrednosti). SETSqx (Berzanske usluge elektronske trgovine) SETSqx je trgovinska platforma za hartije od vrednosti manje likvidne od onih kojima se trguje na SETS. Ova platforma kombinuje periodinu elektronsku knjigu aukcija etiri puta dnevno sa samostalnim neelektronskim kontinuiranim dilerskim tritima zasnovanim na kotaciji. SEAQ SEAQ je neelektronski izvrni servis za kotacije koji omoguava market majkerima da kotiraju cene u AIM hartijama od vrednosti i fiksnom kamatnom tritu. Servis meunarodne trgovine IOB: Meunarodna knjiga naloga nudi jednostavan i trokovno-efikasan pristup trejderima koji ele da investiraju u rastue ekonomije, npr: u Centralnoj i Istonoj Evropi, Aziji i na Bliskom Istoku preko depozitnih potvrda (DRS). Zasniva se na elektronskoj knjizi naloga slinoj SETS. Evropski servis kotacija: Servis koji omoguuje klijentima da ispune svoje pred-trgovinske, panevropske obaveze transparentnosti. Servis za panevropsko trgovinsko izvetavanje omoguava klijentima da ispune svoje obaveze koje se odnose na post-trgovinsko izvetavanje, bilo da trguju na Berzi ili van nje.

Univerzitet Singidunum

10

Poslovanje Londonske berze Derivati

Bokovi Tanja

Trgovina derivatima je takoe dostupna na Turquoise platformi (bivi EDX London). Dostupni proizvodi su norveki fjuersi i opcije, ruski fjuersi i opcije, fjuersi i opcije indeksa FTSE RIOB, kao i fjuersi FTSE 100. Fjuersi i opcije na najlikvidnijim evropskim osnovnim akcijama kao i na evropskim benmark indeksima bie inicirani na Q4 2011 i Q1 2012. godine, u skladu sa odobrenjem FSA.

1.3 Fiksni prinosi

MTS (Mercato Telematico di Stato) MTS je elektronska trgovinska platforma fiksnog prinosa, na kojoj se trguju evropskim dravnim obveznicama, kvazi-dravnim obveznicama, korporativnim obveznicama, pokrivenim obveznicama i repo transakcijom hartija od vrednosti. MTS obezbeuje pristup i gotovinskim i repo tritima kao i tritu podataka sa fiksnim prinosima i indeksima. U veinskom je vlasnitvu Grupa Londonska berza. Akcionarske kompanije takoe obuhvataju velike meunarodne banke kao to su J. P. Morgan, Deutsche Bank i BNP Paribas. Najvei proizvodi koji su u ponudi: MTS Cash MTS Bond Vision (diler za klijente na elektronskom tritu) Repo MTS MTS Credit (za nevladine obveznice denomirane u evrima) MTS Data MTS indeksi ORB Dana 1. februara 2010. godine pokrenuta je Knjiga naloga za retail obveznice (ORB) koja nudi kontinuirano dvosmerno odreivanje cena za trgovinu britanskih dravnih obveznica (poznatih pod nazivom gilts-zlatni vrednosni papir) i manjim korporativnim obveznicama na berzi. ORB funkcionie kao sekundarno elektronsko trite za retail investitore. U 2009. godini dolo je do najveeg priliva ikad u fondove obveznica, u neto iznosu od 10,7 milijardi funti. Ovaj priliv je u najveoj meri iniciran od strane investitora (90% od ukupnog broja), pri emu su korporativne obveznice inile najpodavaniji segment. ORB nudi mogunost otvorenog i transparentnog trinog modela za trgovinu u maloprodajnom obimu. Trenutno postoji pet market mejkera koji su posveeni kotiranju dvosmernih cena u nizu maloprodajnih obveznica tokom jednog trgovakog dana. Novi trini modeli podrazumevaju da e privatni ivestitori biti u mogunosti da vide cene na monitoru i da trguju obveznicama na slian nain kao to to ine sa akcijama. To stvara veu efikasnost elektronskog izvrenja i opciju upotrebe direktnog procesa obrade u sistemu poravnanja.3

http://en.wikipedia.org/wiki/London_Stock_Exchange#cite_note-1, januar 2012.

Univerzitet Singidunum

11

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

Trgovina retail obveznicama vodi veoj trokovnoj efikasnosti, jednostavnosti u naplati transakcije i standardizaciji trine strukture. Kljuni cilj ORB je da povea distribuciju obveznica otvaranjem ovih trita privatnim investitorima koji su se moda prethodno osetili iskljuenim sa ovog trita. To se postie detaljnim informacijama o rizicima i koristima retail obveznicama, npr: oporezivanje. Novi uesnici na ORB su u mogunosti da prikupe dovoljno sredstava, poput uesnika Places for People koji je uveao kapital u iznosu od 140 miliona funti. Ovo oslikava prednost upotrebe ORB, ak i za male nebankarske kompanije koje tee da uveaju svoj kapital.

1.4 Informacione usluge

LSE nudi svojim uesnicima cene u realnom vremenu i podatke o trgovanju, uz veu transparentnost i likvidnost putem nekoliko usluga. Fidovi su takoe dostupni posredstvom provajdera kao to su Bloomberg i Thomson Reuters. Neki od proizvoda i referenci koje nudi Londonska berza su: Unavista poslovno reenje LSE za usluge post-trgovine, podatke i usklaivanja. Nudi klijentima globalnu matinu platformu za integrisano meovanje, validaciju i usklaivanje. RNS Regulatorna sluba informisanja je u isto vreme kanal i regulatornih i finansijskih komunikacija za kompanije koje ele da komuniciraju sa profesionalnim investitorima. Svake godine RNS procesuira oko 175.000 najava i saoptenja. Proquote provajder podataka i informacionog displej sistema Londonske berze. On nudi izvrno nadgledanje pred i post-trgovine i instrumente analize.4

1.5 Post trgovina

Trgovina koja se obavlja na LSE dalje se proiava na LCH. Clearnet, koja je u suvlasnitvu pojedinih banaka, Euronext-a i Londonske berze metala. Putem svoje podrunice Borsa Italiana, Grupa Londonska berza nudi usluge kliringa i poravnanja za trgovinu koja se obavlja putem CC&G (Cassa di Compensazione e Garanzia) i Monte Titoli. CC&G je Grupa centralni komitent (CCP) i obuhvata viestruke klase imovine i sredstava posredstvom italijanskog kapitala, derivata i trita obveznica. CC&G takoe obavlja kliring derivata Turquoise. Monte Titoli (MT), kao deo Grupe, je prualac usluga prevremenog poravnanja, poravnanja i voenja vrednosnih papira za raun drugih. MT posluje sa preko 400 banaka i brokera.

http://en.wikipedia.org/wiki/London_Stock_Exchange#cite_note-1, januar 2012.

Univerzitet Singidunum

12

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

1.6 Tehnologija
Trenutna tehnologija platforme LSE zasniva se na Linux-u, koji je kreirao Millenium IT. Grupa Londonska Berza je kupila Millenium IT (MIT) u oktobru 2009. godine i od tada uiva njenu ekspertizu i preformanse koje je ova kompanija donela sa sobom. Baza proizvoda Milleniuma ukljuuje Pametno usmeravanje naloga (SOR), nadzor, kliring i CSD proizvode.

1.7 Tehnoloka pitanja

Stara platforma za trgovanje zasnivala se na Majkrosoftrovom. NET Framework, koju je izradio Majkrosoft u saradnji sa Accenture. Majkrosoft je koristio LSE softver kao primer navodne superiornosti nad Linux operativnim sistemom. U oktobru 2010. godine Londonska berza je objavila da je novi sistem za trgovanje, zasnovan na Linux-u, pod nazivom Millenium Exchange (Milenijum berza), ostvaruje svetski rekord u brzini trgovanja, od 126 mikrosekundi zabeleenih na Turrquoise tritima, i najavila njegovo putanje u rad 1. novembra iste godine. Planirano je uvoenje Millenium Exchange na glavnu trgovinsku pratformu u decembru iste godine. U februaru 2011. godine Londonska berza je zavrila proces prebacivanja na Linux operativni sistem. Izvrni rukovodilac LSE, tvrdio je da e berza beleiti rekordnu brzinu trgovanja i stabilan proces trgovanja kako bi se borila sa konkurentima specijalizovanim za elektronsko poslovanje. Borsa Italiana Dana 23. juna 2007. godine Londonska berza je objavila da su usaglaeni uslovi preporuene ponude akcionarima Borsa Italiana S.p.A. Spajanje dve kompanije stvorilo je vodeu raznovrsnu grupu berzi u Evropi. Kombinovana grupa je dobila naziv Grupa Londonska berza, ali je i dalje ostala u formi dva odvojena pravna i regulatorna entiteta. Jedna od dugoronih strategija zajednike kompanije je irenje efikasnih usluga kliringa Borsa Italiana na druga evropska trita. MTS U 2007. godini Borsa Italiana je najavila svoje opciono pravo da ostvari punu kontrolu nad MBE Holdings, pa je kombinovana grupa prela pod kontrolu Mercato del Titoli di Stato, odnosno MTS. Ovo spajanje Borsa Italiana i MTS sa postojeim kompanijama koje su listirale svoje obveznice na Londonskoj berzi, povealo je asortiman evropskih trita sa fiksnim prinosom.

Univerzitet Singidunum

13

Poslovanje Londonske berze Turquoise

Bokovi Tanja

Londonska berza je kupila Turquoise (TQ), panevropski MTF, u 2009-oj godini i od trenutka udruivanja sa Millenium IT softverom trenutno nudi latenciju u Evropi. Brzina latencije na Tuquoise je (mereno krajem avgusta 2011. godine) 97 mikro sekundi u proseku za 99,9% trgovanja. Prvobitno osnovana od strane konzorcijuma devet banaka, sada je u veinskom vlasnitvu Grupe Londonska Berza. Akcionari su trenutno 12 vodeih investicionih banaka. Turquoise operativno sprovodi slobodnu emu maker-taker, 0,30 osnovnih poena za agresivne trejdere i 0,20 rabata za pasivne trejdere, obezbeujui likvidnost. Marketinki udeo Turquoise kao MTF se udvostruio tokom proteklih 12 meseci, sa 3% na 6%. Trenutno je na njoj 2000 hartija od vrednosti preko 19 zemaja na Turquoise tritima. Za razliku od brokersko-dilerskih krosing mrea, TQ ne pravi razliku izmeu onih koji mogu da trguju na njihovoj prlatformi.

1.8 Glavne cifre

Trenuto je 2.938 kompanija iz 60 zemalja listirano na Londonskoj berzi, od kojih su 1.151 na AIM, 44 na Profesionalnom tritu hartija od vrednosti i 10 na Specijalizovanom tritu fondova. Do juna 2011. godine AIM je brojao 56 kompanija iz Afrike, 41 iz Kine, 26 iz Latinske Amerike, 23 iz Centralne i Istone Evrope i 29 iz Indije i Bangadea, koje su ga inile jednim od vodeih svetskih trita u razvoju. Od pokretanja 1995. godine, vie od 67 milijardi funti je prikupljeno na AIM. Ukupna trina vrednost ovih kompanija je 3.9 hiljada milijardi funti. Dnevni trgovinski promet u julu 2011. godine iznosio je 4,4 milijardi funti (5 milijardi evra) a dnevni broj trgovinskih poslova 611.941 udeo trgovanja LSE u elektronskoj knjizi naloga Velike Britanije iznosio je 62.2%.5 Londonska berza danas nudi trgovanje na vie trita na kojima se trguje fondovima (ETF-s). U maju 2011. godine ukupno 158 trita u nastajanju ETF bilo je listirano na Berzi u poreenju sa 126 koliko ih je bilo na Njujorkoj berzi (NYSE Arca) i 93 koliko ih je zabeleeno na Deutsche Borse.

1.9 Radno vreme

Normalne trgovinske sesije u glavnoj knjizi naloga (SETS) traju od 08:00 do 16:30 svakog dana osim subotom, nedeljom i praznicima, to Berza najavljuje unapred. Detaljan raspored je sledei: 1. 2. 3. 4. 5.
5

Izvetavanje o trgovanju 07:15 07:50 Poetna aukcija 07:50 08:00 Kontinuirano trgovanje 08:00 16:20 Zavrna aukcija 16:30 16:35 Odravanje naloga 16:35 17:00

http://en.wikipedia.org/wiki/London_Stock_Exchange#cite_note-1, januar 2012.

Univerzitet Singidunum

14

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

6. Izvetavanje o trgovanju 17:00 17:15 Praznici su trenutno: Nova godina, Uskrs, odmor u maju, proleni odmor, letnji odmor i Boi. Treba imati na umu da Velika Britanija rauna vreme po Grinu (GMT). Specijalizovane berze u Velikoj Britaniji su: Londonska berza metala, Londonska berza nafte (International Petroleum Exchange-IPE), Londonska berza vune (London Wool Exchange-LWE), Londonska berza kauuka, Londonska berza pamuka, Londonska berza kukuruza.6

2. Londonska berza metala

2.1 Istorijat Londonske berze metala
Poreklo LME moe se pratiti od otvaranja Kraljevske berze u Londonu 1571. godine tokom vladavine Kraljice Elizabete I. Osnovana je 1877. godine i tokom 135 godina postojanja, Londonska berza metala je zadrala inovativnost i svoj tradicionalni brend, ostajui otvorena za one kojima obezbeuje sigurno poslovanje i omoguuje da ugovori sa klijentima potpisnicima zadovolje najvie standarde i oekivanja industrije. 2.1.1 Londonska berza metala Osnovana je sa seditem u centru Londona, ona je prva berza obojenih metala u svetu. Ona nudi niz fjuersa i ugovorenih modela za obojene metale, slabe metale i elik. Organizovana je kao trite na kome pravo trgovine imaju samo njene kompanije lanice koje pripadaju razliitim kategorijama. LME lanovi omoguuju fizikoj industriji izlaz na trite, instrumente za rizino upravljanje i mehanizme isporuke. Trgovina se obavlja preko tri trgovinske platforme: putem aukcijskih trgovanja u ringu, putem telefonske trgovine i putem LME selekt, tj. elektronske trgovinske platforme Berze.7 2.1.2 Struktura lanstva u LME LME je razvila strukturu lanstva u nekoliko nivoa. Ona je otvorena prema svim kompanijama koje ispunjavaju odgovarajue kriterijume, a u skladu sa pravilima i propisima Berze. LME ima 7 kategorija lanova. Pristup tritu je omoguen posredstvom: trgovanja u ringu, brokera

Unkovi Milorad, Milosavljevi Milan, Stanii Nemanja, (2010), Savremeno berzansko i elektronsko poslovanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 131. 7 www.lme.com/who.asp, januar 2012. god.

Univerzitet Singidunum

15

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

saradnika u kliringu ili broker saradnika. Kategorije 6 i 7 su rezervisane za individualne poasne lanove. Kategorija 1 Trgovanje u ringu lanovi Kategorije 1 imaju pravo da trguju u ringu, putem LME selekt i putem telefonske trgovine. Kategorija 2 Broker saradnik u kliringu lanovi Kategorije 2 imaju sve privilegije lanova koji trguju u ringu, osim to ne trguju u ringu. Kategorija 3 Saradnik kliringa u trgovini lanovi Kategorije 3 ne moraju da zakljue ugovore sa klijentima niti moraju trgovati u ringu. Kategorija 4 Broker saradnik lanovi Kategorije 4 mogu da zakljue ugovore LME ali nisu lanovi kliring kue. Kategorija 5 Saradnik u trgovini lanovi Kategorije 5 nemaju pravo trgovine osim u svojstvu klijenata.8 2.1.3 Kako se postaje lan LME lanstvo u LME je na korporativnoj osnovi i stie se izborom od strane Borda. Postoje razliite kategorije lanstva. One su podeljene na lanstvo brokera i lanstvo trejdera. Kriterijumi koje kandidat-lanica mora da ispuni, zavise od kategorije. lanovi brokeri lanovi brokeri su one kompanije kojima je dozvoljeno da zakljuuju ugovore LME kupovina i prodaja materijala u ime svojih klijenata. Kompanije mogu da postanu lanovi sa statusom Trgovine u ringu ili Brokera saradnika u kliringu, ukoliko su u isto vreme i lanovi kliring kue. Ove kompanije kasnije mogu postati lanovi sa statusom Broker saradnik. lanovi trejderi lanovi trejderi su industrijske ili finansijske kompanije sa prisustvom i kljunim interesom u industrijama metala i plastike. Kompanije sa delatnou u ovim oblastima imaju mogunost da steknu status lalnova Saradnika u trgovini. Ova kategorija lanstva primarno odrava osnovne aktivnosti LME, njene ugovore i njihov razvoj i unapreenje u samom berzanskom poslovanju.

2.2 Ugovori LME

Ugovori LME omoguavaju svima koji se nalaze u lancu trgovine metalom rudarima, topioniarima, proizvoaima, trgovcima i potroaima da se zatite od cenovnog rizika.

www.lme.com/membership.asp, januar 2012. god.

Univerzitet Singidunum

16

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

Uesnici mogu da trguju metalom putem LME fjuersa, trgovanjem opcijama, trgovanjem po ugovorima sa opcijama prosene cene (TAPOs) i putem LME svopova (inovacija u 2012. godini). Cena je izraena u amerikim dolarima. 2.2.1 LME obezbeuje 3 fleksibilne trgovinske platforme Trgovanje u ringu 11:45-17:00, po londonskom vremenu Otvoreno uzvikivanje je najstariji i najpopularniji nain trgovanja na Berzi. Ono je vano za proces obelodanjivanja cena a termin se koristi da opie nain na koji se formiraju zvanine cene na LME.9 Zvanina cena nagodbe, po kojoj se pogaaju ugovori, odreuje se na osnovu cene koja je poslednja ponuena pre nego to se oglasilo zvono da oznai kraj zvaninog trgovanja u ringu. LMEselect 01:00-19:00, po londonskom vremenu LMEselect je zvanina elektronska platforma za trgovanje na Berzi. lanice kompanije LME su povezane na LMEselect sistem koji omoguava akreditovanim trgovcima da izvre trgovinu elektronskim putem. Sistem takoe omoguava LME lanovima da svoje klijente direktno konektuju na LMEselect sistem trgovanja preko aplikacija treih strana.10 Telefonsko trgovanje 24 sata Berza takoe podrava interno telefonsko trgovanje izmeu lanova LME, otvoreno 24 sata. 2.2.2 Uloga londonske klirinke kue (LCH. Clearnet) LCH.Clearnet, centralna klirinka kua Londonske berze metala, obraunava LME ugovore tokom celog poslovnog dana u Londonu. Kliring funkcionie na sledei nain: Jedan lan klirinke kue LCH.Clearnet zakljuuje ugovor o kupovini metala ili elika sa drugim lanom. Obe strane u trgovini unose se u kompjuterski sistem koji radi po principu podudarnosti i koji prebacuje informacije na LCH.Clearnet. Pod pretpostavkom da se unos podataka obe strane o vremenu trgovanja, cena i obima trgovanja podudara, trgovina se smatra prihvaenom kao podudarna. LCH.Clearnet potom deli jedan kupoprodajni ugovor na dva odvojena ugovora ili o prodaji izmeu svakog klirinkog lana ponaosob, sa ciljem preuzimanja ugovornih prava i obaveza.11 Kliring lanovi tako posluju zatieni od rizika poslovanja prema drugim kliring lanovima za taj deo njihovog zajednikog poslovanja koji je predmet kliringa.
9

http://www.lme.com/who_how_ringtrading.asp, januar 2012. god. http://www.lme.com/who_how_select.asp, januar 2012. god. 11 http://www.lme.com/what_clearing.asp, januar 2012. god.
10

Univerzitet Singidunum

17

Poslovanje Londonske berze 2.2.3 Upravljanje rizikom princip hedinga, odnosno zatite od rizika

Bokovi Tanja

Heding je proces neutralizovanja rizika od nagle promene cena na fizikom tritu putem zakljuavanja cene (locked-in price) za istu robu na fjuers tritu. Razlozi za to su jasni: konvertoru, na primer omoguava bolju kontrolu trokova sirovog materijala a proizvoau bolje upravljanje cenom proizvoda.12 Kompanije uglavnom imaju dva motiva za heding: Da zakljuaju budue cene koje su atraktivne u odnosu na trokove te kompanije/organizacije, Da obezbedi fiksne cene robe prema eksternim ugovorima. Sposobnost hedinga znai da organizacija odluuje o visini rizika koji je spremna da prihvati. Kompanija moe da odlui da u potpunosti eliminie rizik i to uglavnom moe brzo i jednostavno da sprovede na LME. pekulanti, meutim, dolaze na trite fjuersa bez poetnog rizika; oni preuzimaju rizik zauzimajui fjuers pozicije. Hederi umanjuju ili eliminiu mogunost potencijalnih gubitaka ili profita, dok pekulatori rizikuju gubitke kako bi napravili profit. Da bi bio uspean, heding program mora biti osmiljen u kombinaciji sa planom prodaje ili kupovine. I ne samo da program mora biti dobro osmiljen ve se njime mora upravljati neprestano u skladu sa izmenjenim okolnostima fizikih operacija te kompanije. 2.2.4 LME pravila i propisi Svi LME lanovi su duni da se pridravaju pravila i propisa Berze. Berza povremeno izdaje saoptenja za svoje lanove koja se tiu regulative i potovanja pravila sadranih u Pravilniku LME. LME Odeljenje za usaglaavanje sa propisima Odeljenje prati trine pozicije lanica Berze kako bi analiziralo njihov razvoj i obezbedilo izvravanje regulatornih obaveza LME. Odeljenje za regulativu i usaglaavanje sa propisima je podeljeno na tri sektora nadlena za sprovoenje zadataka Odeljenja u oblasti regulisanja trita. To su: Nadzor trita ija je uloga da titi integritet LME trita nadgledanjem trgovanja i staranjem da ono bude u svakom trenutku propisano i transparentno, Nadzor lanova ija je uloga da osigura da je lanstvo u punoj saglasnost sa pravilima i propisima,
12

http://www.lme.com/risk.asp, januar 2012. god.

Univerzitet Singidunum

18

Poslovanje Londonske berze Sprovoenje ija je uloga da istrai i procesuira krenje pravila.13

Bokovi Tanja

3. Londonska berza nafte

Meunarodna berza nafte, sa seditem u Londonu, bila je jedna od najveih svetskih berzi energetskih fjuersa i opcija. Njen vodei proizvod, Brent Crude je bila svetska reper cena nafte, ali je berza takoe poslovala fjuersima i opcijama za mazut, gas, struju, ugalj i od 22. aprila 2005. godine emisijom ugljenika sa Evropskom klimatskom berzom (ECX). Interkontinentalna berza je kupila IPE 2001. godine. IPE je bila berza koja je funkcionisala po principu glasnog uzvikivanja do 7. aprila 2005. godine kada je njeno ime promenjeno u ICE Futures i svo trgovanje je prebaeno na elektronsku trgovinsku platformu.14

3.1 Istorijska pozadina

Do 1970 ih godina, cena nafte je bila relativno stabilna, a proizvodnja veim delom kontrolisana od strane najveih naftnih kompanija. Tokom 70 tih godina industrija se zauvek transformisala. Dva cenovna oka znaila su da je nestabilnost cena nafte fundamentalna karakteristika trita. Fizika kratkorona trita su se ubrzano razvijala i pojavila se potreba za hedingom. Grupa energetskih kompanija osnovala je IPE 1980. godine, a prvi ugovor, fjuers za plinsko ulje, iniciran je naredne godine. U junu 1988. godine IPE je uspeno inicirala fjuerse Brent Crude. Koliine su naglo rasle a Berza je zabeleila inkrementalni rast. Usavreni su novi trgovinski instrumenti kao to su svopovi, fjuersi i opcije. Moderno poslovanje, iako sloeno, postalo je efikasno, fleksibilno i brzo. Od samih poetaka osnivanja berze, opcijama i fjuersima se trgovalo u pitovima na parketu sistemom glasnog uzvikivanja. Kako je obim posla rastao, IPE je menjala lokaciju nekoliko puta kako bi smestila vie trejdera i otvorila vie pitova.15

3.2 Ugovori
Od 1997. godine, ICE Futures je irila asortiman svojih proizvoda od Brent Crude i plinskog gasa, da bi ukljuila prirodni gas (1997. godine), struju (2004. godine) i ECX ugljenik (2005. godine) kao finansijske instrumente. Ova nova paleta proizvoda omoguavala je ICE Futures da ponudi irok spektar energenata. Naprednije transakcije takoe su bile mogue zahvaljujui unakrsnim i viestrukim paletnim transakcijama koje su eliminisale potrebu za upotrebom brojnih trita ili savetnika.
13 14

http://www.lme.com/what_regulation.asp, januar 2012. god. http://en.wikipedia.org/wiki/International_Petroleum_Exchange, januar 2012. god 15 http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=International_Petroleum_Exchange&action, januar 2012. god

Univerzitet Singidunum

19

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

IPE listira fjuers ugovore koji pomau formiranju cenovnih repera za dve treine svetskih zaliha sirovine nafte i veinu srednjeg destilata kojim se trguje u Evropi. Fjuersi prirodnog gasa sve bre postaju kljuni inrdikator za trite Velike Britanije. Ugovore koji se listiraju na IPE koriste proizvoai, rafinerije, trgovci, konzumenti i institucionalni investitori irom sveta kako bi upravljali svojim inherentnim rizikom, pekulisali o promenama cena nafte i / ili uravnoteili svoj portfolio izloenosti riziku. Dana 7. marta 2005. godine Berza je objavila svoju odluku da 7. aprila 2005. godine zatvori IPE Brent i pitove za trgovinu fjuersima i opcijama za plinsko ulje i da pree na elektronsko trgovanje sistemom podudaranja. Sva IPE trita rade po elektronskom sistemu od 8. aprila 2005. godine.

4. Londonska robna berza

Prethodno poznata kao London Foks (Londonska berza fjuersa i opcija), Berza je preimenovana u Londonsku robnu berzu na kojoj se trgovalo mekom robom ukljuujui eer, kafu, penicu, jeam, krompir i fjuersima suvog tovara (BIFFEX Baltika fjuers berza). BIFFEX se spojila sa tadanjom berzom London Foks 1991. godine. Dana 16. septembra 1996. godine LCE se spojila sa Londonskom meunarodnom berzom za finansijske fjuerse i opcije (LIFFE) na kojoj trgovanje objedinjene kompanije garantuje Londonska klirinka kua (LCH).

4.1 Londonska meunarodna berza za finansijske fjuerse i opcije (LIFF )

Istorijska pozadina Londonska meunarodna berza za finansijske fjuerse i opcije (LIFFE) inicirana je 30. septembra 1982. godine kako bi iskoristila ukidanje kontrole valuta u Velikoj Britaniji 1979. godine. Berza je modelirana po ugledu na ikaki odbor trgovine i ikaku robnu berzu. Prvobitno je nudila fjurse i opcije, vezane za kratkorone kamatne stope. Godine 1993. LIFFE se spojila sa Londonskim tritem za trgovanje opcijama (LTOM), dodajui opcije kapitala svom asortimanu. Tada je promenila svoje ime u Londonska meunarodna berza za finansijske fjuerse i opcije. Godine 1996. spojila se sa Londonskom robnom berzom (LCE) i kao rezultat, asortiman mekih i poljoprivrednih robnih ugovora dodat je portfoliu njenih proizvoda. Trgovanje je obavljano glasnim uzvikivanjem, po sistemu okupljanja trgovaca na parketu (odnosno u pitu) radi obavljanja trgovine.16

http://en.wikipedia.org/wiki/London_International_Financial_Futures_and_Options_Exchange#History, januar 2012. god

16

Univerzitet Singidunum

20

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

4.2 Prelazak na elektronsko trgovanje

LIFFE je imala velike planove irenja i nameravala je da renovira Spitalfields u Londonu budui da joj je bila potrebna velika zgrada za obavljanje postupka glasnog uzvikivanja. Sa gubitkom trita za njihov glavni proizvod, Bund fjuers ugovore, svi planovi za proirenje su odloeni. LIFFE je shvatila da mora hitno da razvije elektronsku platformu za trgovanje kako bi ponovo postala konkurentna. Tada je ve imala elektronsku platformu koja je bila poznata kao Automatizovno trgovanje na pitu (APT) koja je koriena po zavretku zvaninog trgovanja na parketu, odnosno po zatvaranju. LIFFE je danas razvila novu platformu za trgovanje, LIFFE CONNECT, za sve oblike trgovanja ukljuujui i derivate ugovora kratkoronih kamatnih stopa. Nakon uvoenja evra 1999. godine berza je zapoela trgovanje derivatima kratkoronih kamatnih stopa denomiranim u evrima EURIBOR ugovori. U petak 24. novembra 2000. godine, u 17 asova po londonskom vremenu, poslednja 3 od nekada 26 pitova za ponude glasnim uzvikivanjem su trajno zatvoreni. Dizajn LIFFE CONNECT omoguio je korisnicima da biraju softver za trgovanje koji im najvie odgovara. LIFFE je imao nameru da ovom fleksibilnou ohrabri trejdere irom sveta da se poveu na berzi. Do poetka 2002. godine klijenti iz 25 zemalja irom sveta trgovali su na LIFFE. To je zaokruilo revoluciju u LIFFE poslovanju: trejderi su nekada morali da dou na LIFFE, a danas, putem LIFFE CONNECT, LIFFE dovodi svoje trite do svojih klijenata ma gde oni bili u svetu.17 Videvi potencijal LIFFE CONNECT, Blackstone grupa i Battery Ventures (Bateri poduhvat) uloili su 44 miliona funti u LIFFE u cilju finansiranja komercijalnog razvoja trgovinske platforme kako bi ona mogla da se proda drugim berzama. LIFFE je nastavila da prodaje tehnologiju trima berzama: TIFFE-u (Tokijska berza fjuersa 2001. godine), ikakom bordu za trgovinu (2003. godine) i Tokijskoj berzi (2008. godine). U januaru 2002. godine LIFFE je kupio Euronext, pridruujui se berzama Amsterdama, Brisela, Pariza i Lisabona. Zajedno sa derivatima berzi kontinentalne Evrope, postala je Euronext.liffe.

4.3 LIFFE trejderi i brokeri

LIFFE akreditovani trejderi, naroito oni koji su bili angaovani na parketima u trgovini glasnim uzvikivanjem, imali su visoke zarade u skladu sa zahtevima i stresnim poslom. Zaposleno osoblje koje je bilo angaovano kao podrka na parketu (trkai, osoblje u meukancelarijskom i berzanskom poslovanju) obino je zaraivalo mnogo manje.18

http://en.wikipedia.org/wiki/London_International_Financial_Futures_and_Options_Exchange#Move_to_electroni c_trading, januar 2012. god 18 http://en.wikipedia.org/wiki/London_International_Financial_Futures_and_Options_Exchange#LIFFE_traders_an d_brokers, januar 2012. god

17

Univerzitet Singidunum

21

Poslovanje Londonske berze 4.3.1 Jezik LIFFE

Bokovi Tanja

Berzanski parket je bio izuzetno buno mesto na kome su telefonski brokeri i trajderi na parketu uzvikivali instrukcije jedni drugima, dok su zvaninici Berze nadgledali njihove poteze i potvrivali trgovine. lanovi Berze (banke i brokeri) plaali bi premiju da se pozicioniraju blizu trgovinskih pitova kako bi omoguili neto laku komunikaciju sa svojim trejderima na parketu. Meutim, najei oblik komunikacije je bio putem runih signala, ne mnogo razliitih od onih koje bi kladioniari koristili na trkalitima. Ugovorene cene su se saoptavale signalima rukom podignutom u poloaju od tela sa dlanom ake okrenutim unazad, u znaenju prodaj, ili sa dlanom ake okrenutim ka sebi, u znaenju kupi. Ugovorene koliine su se saoptavale rukom koja dodiruje telo, dok su individualne jedinice izraavane dodirom brade, desetine jedinica dodirom ela, stotine i hiljade jedinica dodirom potkolenice opet u znaenju: dlan od sebe prodaj, dlan ka sebi kupi.19

5. Grupa Londonska berza

Preko 500 lanova iz celog sveta trguju na Londonskoj berzi i na Borsa Italiana. Sistemi obezbeuju brzu i efikasnu trgovinu po veoma niskoj ceni, omoguavajui investitorima i institucijama pristup kapitalu, fiksnom prinosu i trinim derivatima. Daju kvalitetne cene i trgovinske podatke u realnom vremenu, pruajui transparentnost i likvidnost koji su zatitni znak njihovog trita.

5.1 Trite kapitala

Njihove usluge emitenata pomau kompanijama da poveaju kapital putem odabira trita dok usluge trgovaca obezbeuju aktivnu i efikasnu trgovinu u irokom opsegu hartija od vrednosti. Usluge emitenata: Kompanije iz celog sveta dolaze na njihovo trite da uveaju svoj kapital, pristupajui na taj nain jednom od najveih svetskih pulova niske cene kapitala. LSE Grupa omoguava kompanijama da prikupe sredstva, poveaju svoje profite i dobiju trinu procenu vrednosti putem razliitih ruta, pratei kompanije tokom celog IPO procesa. Trenutno LSE Grupa: Dre poziciju broj jedan u berzanskoj trgovini proizvodima (ETFs i ETCs), Oni su vodea evropska platforma za trgovanje proizvodima sa fiksnim prinosom, Omoguavaju trgovanje italijanskim, skadinavskim, ruskim akcijskim derivatima putem IDEM i EDX London (ime kompanije koja prizvodi softvere za beine komunikativne mree).
19

http://en.wikipedia.org/wiki/London_International_Financial_Futures_and_Options_Exchange#The_Language_of _LIFFE, januar 2012. god

Univerzitet Singidunum

22

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

5.2 Informacije i tehnologije

Globalnu finansijsku zajednicu snabdevaju informacijama o realnim i prolim cenama, a obezbeuju i tehnoloka reenja berzama, registrima, posrednitvima i regulatornim organima u Ujedinjenom Kraljevstvu, Evropi, Africi i Pacifikom regionu. Informacione usluge: Svakog drugog trgovakog dana objavljuju informacije koje se kreu u rasponu od podataka o individualnim trgovanjima i kretanjima akcija, pa do kompanijskih najava.20 Konstantno unapreuju svoje usluge nudei nedavno uvedenu uslugu berzanskog hostinga. Ova opcija konektivnosti nudi klijentima mogunost da postave svoje trgovake servere odmah uz sistem za odreivanje podudarnosti, kako bi eliminisali zakanjenje u radu.

5.3 Post-trgovinske usluge

Obezbeuju irok asortiman post-trgovinskih usluga ukljuujui: kliring, odreivanje redosleda (izvravanje) naloga, netiranje, namirenje i kastodi usluge. Usluge post-trgovine CC&G Prua usluge kliringa i KPK mnotvu trgovinskih jedinica i sa kapitalom fiksnih prinosa i derivatima. Servisira veliki broj meunarodnih direktnih i indirektnih entiteta angaovanih na trgovinskim aktivnostima. Klijenti CC&G imaju koristi od njegovih mogunosti amortizacije, njegovog operativnog okruenja i efikasnosti. Monte Titoli Prua usluge prevremenog poravnanja, poravnanja i voenja vrednosnih papira za raun drugih. Upravlja visokosofisticiranim sistemom rutinga (usmeravanja), obezbeujui trgovinska podudaranja i konfirmacije. Njena sposobnost da usmeri trgovinske naloge ka razliitim sistemima poravnanja ini je monim instrumentom jaanja prekograninog poslovanja. Pokree jedan od najpouzdanijih i najisplatljivijih sistema u Evropi, obezbeujui razmenu novca i hartija od vrednosti blagovremeno i na bezbedan nain za mnotvo domaih i inostranih proizvoda. Monte Titoli je pouzdan uvar svih klasa sredstava. Obezbeuje irok spektar kastodi usluga kao to je distribucija i poravnanje novih emisija, prikupljanje prihoda, povraaj poreza i blagovremene i precizne procese obrade korporativnih podataka. Odnosi sa investitorima

20

http://www.londonstockexchangegroup.com/what-we-do/information-technololgy-services/informationtechnology-services.htm, januar 2012. god

Univerzitet Singidunum

23

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

Grupa Londonska berza je vodea evropska berza sa gotovo 50% FTSEurofirst 100 trine kapitalizacije i najlikvidnijom knjigom naloga po vrednosti i obimu trgovine. Kroz MTS obezbeuje najvee trite u Evropi za trgovinu elektronskim dravnim obveznicama, a kroz Monte Titili i CC&G nude najefikasnije ugovore post-trgovine u evrozoni. Smetena u srcu svetskih finansijskih trita privlai niz kompanija iz celog sveta, vie nego bilo koja druga velika berza.

Univerzitet Singidunum

24

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

5.4 O Grupi
Grupa Londonska berza je vodei entitet raznovrsnih berzi, koji obuhvata Borsa Italiana, Londonsku berzu i Millenium IT.

Univerzitet Singidunum

25

Poslovanje Londonske berze 5.4.1 Trita kapitala

Bokovi Tanja

U fokusu njihovih aktivnosti nalaze se njihova trita u Londonu i Italiji a sve vie se ire i po celoj Evropi. Prihodi od doprinosa, budetska godina 2011 Primarna trita Sekundarna trita Ostalo Podsegment Primarna Glavne vrste prihoda - Upisane takse za poetni listing ili dalje uveanje kapitala. - Godinje takse za hartije od vrednosti kojima se trguje na njihovim tritima. Korisniki profil Kompanije iz 70 zemalja irom sveta su dole na njihovo trite da uveaju svoj kapital, kao i emitenti obveznica, ETFs i drugih sredstava. Banke i brokeri irom sveta, trgovina na trgovinskim platformama akcijama Grupe, derivata i fiksnih prinosa. 281,5 miliona funti Ukupan prihod grupe 42%

Izdvajamo 185 novih kompanija pridruilo se njihovom tritu u ovoj godini. Novi prijem u servis za trgovanje sa Depozitnim nalozima. Udeo trgovine stabilizovan tokom godine na 63,5 odsto u Velikoj Britaniji, a 84,0 odsto u Italiji. MTS, platforma za trgovanje dravnim

KPIs Broj kompanija na njihovom tritu 2,938 (2011: Uveanje kapitala novim emisijama 40 milijardi funti) (2010:77 milijardi funti). Prosean broj akcija po dnevnoj knjizi naloga u Italiji 257,000 (2010:252,000). Prosena vrednost kapitala na dnevnom nivou na 26

Sekundarna

-Trokovi na osnovu vrednosti kojima se trguje u Velikoj Britaniji (akcije i dravne obveznice) ili broj trgovina (italijanske akcije i maloprodajne obveznice i derivati).

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze obveznicama, ostvarila je obim trgovine od 51 odsto. Drugo lanarine za pristup nekom od njihovih, poput SETS. Banke i brokeri irom sveta. Integracija londonskih i italijanskih trita omoguila je jednostavnije lanstvo.

Bokovi Tanja Londonskoj berzi, 4,7 milijarde funti (2010:4,6 milijarde funti). lanice kompanije povezane sa njihovim tritima 532 (2010:530).

Slika 2: Trite kapitala 21 5.4.2 Post-trgovina

Usluge post trgovine Nude otvoren i efikasan kliring, poravnanje i usluge kastodija. Njihovo post-trgovinsko poslovanje podrava trite kapitala, derivata i fiksnih prinosa. Prihodi od doprinosa, budetska godina 2011 Kliring Kamata Poravnanje Kastodi i drugo 150,6 miliona funti Ukupan prihod Grupe 23%

http://www.londonstockexchangegroup.com/investor-relations/group-at-a-glance/capital-markets/capital-marketsfurther.htm, januar 2012. god

21

Univerzitet Singidunum

27

Poslovanje Londonske berze Podsegment Kliring Glavne vrste prihoda -Trokovi po osnovu trgovina ili kliring ugovora, na osnovu ugovora i usluge Univerzalne strane u trasakciji (CCP). Korisniki profil 171 lan, uglavnom banke i brokeri, od kojih je vie od 40 odsto van Italije. Izdvajamo

Bokovi Tanja KPIs

Uvoenje Broj derivata garantnog servisa imovine kliring za ugovori u meubankarsko vrednosti od trite 115.8 miliona kolateralizovanih (2010:107,7 trita depozita u miliona). Italiji. Aktivno upravljanje marginama na terminskom tritu i u trgovanju proizvodima sa fiksnim prinosima odnosi se na italijansko podruje. Stopa poravnanja od 99.5% premauje standarde kvaliteta Banke za meunarodna poravnanja. Emisija dravnih i korporativnih obveznica ostalo je na visokom nivou. Prodaja Servizio Titoli u maju 2011. godine. Prosena inicijalna margina 6,9 milijarde evra (2010:4,5 milijarde evra).

Neto prihod trezora

-Neto kamata na gotovinu i hartije od vrednosti.

Kliring lanovi.

Poravnanje

Prihod dolazi od poravnanja trita kapitala i fiksnih prinosa.

irok spektar italijanskih i meunarodnih banaka i brokera na berzi i vanberzanskom tritu. Emitenti kapitala i proizvoda sa fiksnim prinosom (uglavnom italijanski).

Instrukcije za poravnanje 69,8 miliona (2010:83,9 miliona).

Kastodi

Trokovi se naplauju na izdavanje kapitalnih ili fiksnih prinosa, po uplati dividendi i kamata kao i na korporativne akcije.

Monte Titoli kastodi sredstva 3.02 biliona evra (2010:2,78 biliona evra).

Slika 3: Post-trgovina 22

http://www.londonstockexchangegroup.com/investor-relations/group-at-a-glance/post-trade/post-trade-detail.htm, januar 2012. god

22

Univerzitet Singidunum

28

Poslovanje Londonske berze 5.4.3 Informacione usluge

Bokovi Tanja

Informacione usluge Prodaju podatke ostvarene u realnom vremenu i referentne podatke. Prihodi od doprinosa, budetska godina 2011 Naplata podataka Ostale informacije Podsegment Glavne vrste prihoda Naplata podataka -Tokovi primarno zasnovani na broju terminala za trgovanje podacima u realnom vremenu i referentnim podacima. 184.7 miliona funti Ukupan prihod grupe 27% Korisniki profil Pruaoci usluga, kao to su Bloomberg i Thomson Reuters, koji sadre njihove podatke i druge informacije koje prodaju korisnicima. Izdvajamo Uvoenje direktne naplate i tarifnih inicijativa. KPIs Broj profesionalnih terminala koji uzimaju grupne podatke 232.000 (93.000 londonski podaci; 139.000 italijanski podaci) (2010:235.000).

Ostale informacije

Trokovi variraju u zavisnosti od prirode pruene usluge, na primer, pretplata se plaa za dobijanje pristupa SEDOL numerikom sistemu hartija od vrednosti.

Njihovi klijenti variraju u zavisnosti od usluge koja se prua, ukljuujui i menadere fonda, trgovce,

FXI Xinhua je kupila FTSE i na taj nain obezbeuje poslovne indikatore koji se odnose na Kinu (ranije

Broj instrumenata sadranih u njihovom SEDOL Masterfile 19 miliona (2010:10 29

Univerzitet Singidunum

Poslovanje Londonske berze brokere u maloprodaji i market mejkere. Slika 4: Informacione usluge 23 5.4.4 Tehnoloke usluge zajedniko preduee).

Bokovi Tanja miliona).

Tehnoloke usluge Njihove kompanije i klijenti zavise od tehnologije koja je bezbedna i na visokom nivou dostupnosti i uinkovitosti. Prihodi od doprinosa, budetska godina 2011 MillenniumIT Tehnologija Podsegment Glavne vrste prihoda MillenniumIT -Prodaja tehnolokih usluga. -Distribucija IT hardvera i softvera u ri Lanki i na meunarodna trita kapitala. 48.6 miliona funti Ukupan prihod Grupe 7% Korisniki profil Ostale jedinice Grupa Londonska berza, ostale berzanske grupe i klijenti trita kapitala, banke, IT i druge velike kompanije u ri Lanki. Banke, trgovinske firme i depoi u Evropi, Izdvajamo MillenniumIT je ula u sporazum kako bi obezbedila sisteme Berzi Johanesburga i Mongolskoj berzi. KPIs Kanjenje na trgovinskoj platformi Ujedinjenog Kraljevstva (u proseku od 99 percentila) 113 mikrosekundi (2010:1.4 mikrosekundi). Dostupnost trita kapitala u Velikoj Britaniji

Tehnologija

-Trokovi za mrene veze i sisteme koje obezbeuje poslovna

Implementacija Millennium Exchange

http://www.londonstockexchangegroup.com/investor-relations/group-at-a-glance/informationservices/information-services.htm, januar 2012. god

23

Univerzitet Singidunum

30

Poslovanje Londonske berze jedinica Grupe. Severnoj Americi, Africi i azijskopacifikom regionu. (Milenijum berza) trgovinskog sistema za trita Turquoise i Ujedinjenog Kraljevstva.

Bokovi Tanja u toku godine 99.83% maksimalne raspoloivosti (2010:99.84%).

Slika 5: Tehnoloke usluge 24

5.5 Elektronsko trgovanje akcije

Trita Grupa Londonska berza SETS Knjiga naloga Pokrivene akcije odnose se na FTSE All Share i FTSE AIM UK50 indeksa najlikvidnijih manjih kompanija, kao i ETFs, ETCs, Dan zapoinje aukcijom u 08:00, Kontinuirano trgovanje/unoenje naloga od 08:00 16:30, Dan zatvara aukcija u 16:30, Sva trgovanja se ureuju posredstvom Univerzalne strane u transakciji (CCP).25 SETS QX Pokrivene akcije odnose se na manje likvidne kompanije, Dan zapoinje aukcijom u 08:00, Kontinuirano trgovanje posredstvom market mejkera i etiri dnevne aukcije 08:0016:30, Dan se zavrava aukcijom u 16:30, Sva trgovanja se ureuju posredstvom Univerzalne strane u transakciji (CCP).26 SEAQ SEAQ je neelektronski izvrni servis za kotacije koji omoguava market mejkerima da kotiraju cene u AIM hartijama od vrednosti i fiksnim interesnim hartijama od vrednosti.

5.6 Meunarodna knjiga naloga

Akcije potiu iz rastuih ekonomija, npr. u Centralnoj i Istonoj Evropi, Aziji i na Bliskom Istoku preko depozitnih potvrda (DRs), Dan zapoinje aukcijom u 08:00, Kontinuirano trgovanje posredstvom market mejkera, i unoenje naloga 08:00 16:30,
http://www.londonstockexchangegroup.com/investor-relations/group-at-aglance/technologyservices/technologyservices.htm, januar 2012. god 25 http://www.londonstockexchange.com/products-and-services/trading-services/sets/sets.htm, januar 2012. god 26 http://www.londonstockexchange.com/products-and-services/trading-services/setsqx/setsqx.htm, januar 2012. god
24

Univerzitet Singidunum

31

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

Dan se zavrava aukcijom u 16:30, Trgovanje se ureuju posredstvom Univerzalne strane u transakciji (CCP) za najlikvidnije hartije od vrednosti.27 Knjiga naloga

Slika 6: Knjiga naloga 28 Na slici iznad nalazi se prikaz obinih akcija Vodafona, listiranih u knjizi naloga Londonske berze. Na ovom primeru, trgovci (pasivni/mejkeri likvidnosti) postavljaju ograniene naloge u knjizi naloga. Najbolje cene prikazane su na utoj traci. Prioritet naloga u trgovinskoj knjizi naloga zasniva se na ceni i vremenu.

http://www.londonstockexchange.com/products-and-services/trading-services/international-order-book/orderbook.htm, januar 2012. god 28 http://www.londonstockexchangegroup.com/investor-relations/group-at-a-glance/electronic-trading/electronictrading-main.htm, januar 2012. god

27

Univerzitet Singidunum

32

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

5.7 Vrste naloga:

Trini nalog bez cenovnog ogranienja, Limitirani nalog nalog sa limitiranom cenom kupovine po maksimalnoj ceni ili prodaje po minimalnoj ceni. Ovaj tip naloga ostaje u knjizi naloga do izvrenja ili otkazivanja. Iceberg Nalog za velike obime trgovanja gde je samo deo naloga vidljiv u knjizi naloga (vrh ledenog brega) a preostali deo je sakriven. Nakon izvrenja dela vidljivog naloga, deo preostalog skrivenog naloga e postati vidljiv. Ovaj tip naloga ostaje u knjizi naloga do izvrenja ili otkazivanja. Skriveni nalozi korienjem MiFID uesnici su u mogunosti da ostvare direktnu interakciju sa knjigom naloga bez obezbeivanja transparentnosti u pred-trgovinskom poslovanju. Skrivena funkcionalnost obezbeuje dalje mogunosti automatskog povezivanja naloga i unapreenja cene. Obe vrste naloga su zatiene opcijom postavljanja minimalne veliine izvrenja naloga. Ovaj tip naloga ostaje u knjizi naloga do izvrenja ili otkazivanja.29 Dodatna funkcionalnost odreene vrste naloga: Fill or Kill izvrenje u potpunosti ili neizvrenje, Execute and Eliminate izvrenje u najveem moguem stepenu, eliminisanje razlika, Good till cancelled neizvreni deo ostaje u knjizi naloga, Good till time neizvreni deo ostaje u knjizi naloga do odreenog vremena.

5.8 Suspenzija u trgovanju

Knjige naloga mogu biti predmet rapidnih promena cena. TradeSelect nadgleda cene i prati cenovna kretanja po kojima se sprovode automatska izvrenja i zaustavlja izvrenje ukoliko se tolerancija u odreenoj promeni cene moe prekriti. Ako je cena potencijalnog izvrenja vie od definisanog procenta iznad ili ispod referentne cene tada se nee sprovesti nijedno izvrenje po toj ceni, automatski period suspenzije izvrenja e biti pokrenut a dalje automatsko izvrenje e biti privremeno obustavljeno.Tipino kretanje definisanog procenta za akcije visoke likvidnosti bie 5% a za akcije niske likvidnosti 25% . Bie nastavljeno aukcijsko trgovanje hartijama od vrednosti iz knjige naloga, a po zavretku aukcije trgovanje ponovo zapoinje.30

http://www.londonstockexchangegroup.com/investor-relations/group-at-a-glance/electronic-trading/electronictrading-main.htm, januar 2012. god 30 http://www.londonstockexchange.com/traders-and-brokers/rules-regulations/order-book-trading/order-booktrading.htm, januar 2012. god

29

Univerzitet Singidunum

33

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

6. Finansijsko poslovanje Beogradske berze

Kao poetak usvajanja Zakona o javnim berzama uzima se 3. novembar 1886. godine, kada je Narodna skuptina usvojila Zakon, koji je objavio tadanji kralj Srbije Milan M. Obrenovi. U Graanskoj kasini 21. novembra 1894. godine odrana je Osnivaka skuptina Beogradske berze, gde su izabrani berzanski posrednici i stalna uprava. Prvo obustavljanje rada Beogradska berza je doivela tokom Prvog svetskog rata. Rad je obnovila 1919. godine, da bi opet, nakon izbijanja rata u Poljskoj prekinula sa radom do 7. septembra 1939. godine. Do definitivnog prekida dolo je u vreme Drugog svetskog rata, u aprilu 1941. godine, a zvanino je ugaena tek 1953. godine odlukom Vlade Srbije.31 Glavni cilj da se osnuje Berza bio je da se unapredi, olaka i regulie trgovinski promet: svakovrsne robe, svih hartija od vrednosti ije je kotiranje doputeno, ekova i bonova, kovanog i papirnog novca.

6.1 Organizacija trita Beogradske berze

Slika 7: Organizacija trita Beogradske berze32

31 32

Jeremi Zoran (2009), Finansijska trita, Univerzitet Singidunum, tree izdanje, Beograd, str. 307 http://www.belex.rs/trzista_i_hartije/organizacija_trzista, februar 2012. god

Univerzitet Singidunum

34

Poslovanje Londonske berze Vanberzansko trite

Bokovi Tanja

Procedura za prijem na vanberzansko trite se ostvaruje na osnovu pravila poslovanja Beogradske berze, lan 28, utvruje se dokumentacija koju izdavalac uz zahtev za ukljuenje podnosi Beogradskoj berzi, a u skladu sa Uputstvom o nainu i postupku dostavljanja dokumentacije Berzi i postupku komunikacije sa Berzom u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti na Berzi. Kada se dostavi kompletna i uredna dokumentacija, pregled tehnike ispravnosti u smislu logiko-raunske kontrole vre strune slube Berze, u cilju utvrivanja konzistentnosti, potpunosti i tehnike ispravnosti podataka u dostavljenim dokumenitima. Odluku o ukljuivanju hartija od vrednosti na vanberzanskom tritu donosi direktor Berze.33 Berzansko trite Pravilnik o listingu i kotaciji Beogradske berze koji sprovodi Komisija za listing i kotaciju odnosi se na postupak prijema hartija od vrednosti na listinge Berze. Izdavalac hartija od vrednosti podnosi Komisiji za listing zahtev za listing, zajedno sa propisanom dokumentacijom. On je takoe duan da uz zahtev dostavi sve podatke predviene elementima zahteva i navede sve bitne podatke i informacije koji se odnose na njegovo poslovanje, kao i na HOV koje su predmet zahteva za listing, a koji mogu uticati na formiranje cene tih HOV na Berzi. Hartije od vrednosti mogu biti listirane na listingu A (Prime Market-Primarno trite) i listingu B (Standard Market-Sekundarno trite) berzanskog trita. Hartije U ovom trenutku na Beogradskoj berzi trguje se akcijama i obveznicama Republike Srbije. Pored toga, predvieno je trgovanje slediim trinim materijalima: drugim dunikim hartijama od vrednosti, varantima za kupovinu akcija ili obveznica i drugih hartija od vrednosti koji daju pravo na kupovinu akcija ili obveznica, derivatima, depozitnim potvrdama i drugim finansijskim instrumentima kojima se u skladu sa Zakonom moe trgovati na Berzi.34 Poetak trgovanja obveznicama devizne tednje i akcijama kreiranim u procesu privatizacije, oznaili su pokretanje trita kapitala u Srbiji. Predmet javne ponude mogu biti sledee hartije od vrednosti: akcije HOV koje glase na deo osnovnog kapitala A.D.;
33 34

http://www.belex.rs/trzista_i_hartije/procedura, februar 2012. god http://www.belex.rs/trzista_i_hartije/trzista_hartije, februar 2012. god

Univerzitet Singidunum

35

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

dunike HOV (koje ne mogu dospevati pre 30 dana od izdavanja); varanti; depozitne potvrde HOV koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu. Standardizovani finansijski derivati (fjuersi i opcije) mogu biti predmet javne ponude ako su utvreni pravilima poslovanja organizatora trita na koje saglasnost daje Komisija za HOV.35

6.2 Sticanje lanstva

Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, Statut Beogradske berze, Pravila poslovanja kao i drugi akti Berze reguliu lanstvo na Berzi. Brokersko dilerska drutva lanovi Berze mogu trgovati na Beogradskoj berzi. lan Berze moe biti pravno lice registrovano za obavljanje delatnosti brokersko dilerskog drutva, koje ispunjava uslove utvrene lanom 87. i 88. Zakona o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i Statutom Berze. Broj lanova Berze nije ogranien. lan Berze moe preko ovlaenog brokera obavljati samo poslove kupoprodaje trinog materijala za koje je dobio dozvolu za rad, odnosno, saglasnost nadlenog organa i reenje Upravnog odbora Berze.36

6.3 Finansijsko izvetavanje

Finansijske izvetaje ine: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na kapitalu, izvetaj o tokovima gotovine i napomene.37 U okviru finansijskih izvetaja mogu se prikazati: godinji izvetaji rukovodstva o poslovanju, komentari rukovodstva, miljenje revizora i druge isprave.38 Osnovni cilj kako bi se sastavio finansijski izvetaj jeste pruanje informacija o finansijskom poloaju, promenama i uspenosti u finansijskom poloaju privrednog subjekta, koje su veoma znaajne velikom krugu korisnika kako bi donosili ekonomske odluke.

Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani M., (2007), Praktikum za bankarsko poslovanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 339. 36 http://www.belex.rs/clanovi/sticanje_clanstva, februar 2012. god 37 Petrovi Zoran, (2011), Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, esto izdanje, Beograd, str: 40 38 Petrovi Zoran, (2011), Finansijsko izvetavanje, Univerzitet Singidunum, prvo izdanje, Beograd, str:15

35

Univerzitet Singidunum

36

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

Instrument knjigovodstva je bilans stanja, najjednostavnije ga moemo opisati kao sliku imovine preduzea u odreenom trenutku. Pozicije u bilansu stanja mogu biti poreane: njihovim klasifikovanjem na dugorona i obrtna (tekua) sredstva, odnosno dugorone i kratkorone izvore, saglasno principu likvidnosti i kombinovanjem prethodno navedena dva kriterijuma, pri emu se stavke primarno klasifikuju na dugorone i krakorone, a zatim se u okviru i dugoronih i kratkoronih vri dalje klasifikovanje po principu likvidnosti.39 Kao knjigovodstveni nain posmatranja imovine aktiva i pasiva zajedno ine bilans stanja preduzea. Aktiva i pasiva pre svega pokazuju jednu istu stvar imovinu preduzea ali sa razliitih aspekata, prirodno je da zbir aktive kvantitativno odgovara zbiru pasive. Bilans stanja preduzea sastavlja se redovno i vandredno. Forme za prikazivanje bilansa stanja su: horizontalni tabelarni pregled i vertikalni tabelarni pregled. Jo jedan instrument koji je vaan za knjigovodstvo je bilans uspeha. Da bi se sastavio bilans uspeha on se sastoji u izraunavanju ostvarenog periodinog rezultata. Zato se u bilansu uspeha prikazuju prihodi i rashodi preduzea koji su nastali u odreenom vremenskom periodu. U okviru za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja prihodi i rashodi su definisani na sledei nain: prihodi su poveanja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku priliva ili poveanja sredstava odnosno smanjenja obaveza, to dovodi do poveanja sopstvenog kapitala, izuzev onih koja su povezana sa doprinosima uesnika u kapitalu; rashodi su smanjenja ekonomskih koristi tokom obraunskog perioda u obliku odliva ili smanjenja sredstava ili stvaranja obaveza, to dovodi do smanjenja sopstvenog kapitala, izuzev onih koja su povezana sa raspodelom uesnicima u kapitalu.40 Finansijski prihodi i rashodi su pre svega posledica obavljanja odreenih finansijskih transakcija koja se uglavnom javlja u poslovanju preduzea. Bilans uspeha preduzea sastavlja se redovno i vandredno.

39 40

Petrovi Zoran, (2011), Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, esto izdanje, Beograd, str: 42 isto, str: 43.

Univerzitet Singidunum

37

Poslovanje Londonske berze Forme prikazivanja bilansa uspeha su : horizontalni dvostrani pregled i vertikalni pregled. Metode koje se koriste za bilansiranje uspeha su: metoda ukupnih trokova i metoda trokova prodatih uinaka.

Bokovi Tanja

Osnovni cilj izvetaja o promenama na kapitalu je da korisnicima finansijskih izvetaja obezbedi informacije o promenama na kapitalu preduzea koje su se dogodile u toku godine. Ove promene na kapitalu nastaju po vie osnova: dodatnim ulaganjem ili povlaenjem kapitala od strane vlasnika, ostvarivanjem prihoda i rashoda (na osnovu kojih se utvruje rezultat), raspodelom dobiti (ili pokriem gobitka), privrednovanjem sredstava koja se mere po fer vrednosti, priznavanjem efekata promena raunovodstvenih politika i ispravkom materijalno znaajnih greaka.41 Da bi se procenila uspenost preduzea u odreenom razdoblju ne moe se uzeti u obzir samo ostvareni prihodi i rashodi tog obraunskog perioda, ve je potrebno imati u vidu i ostale transakcije koje dovode do promena na kapitalu, preduzee sastavlja poseban finansijski izvetaj u kojem e predstaviti ukupna poveanja i smanjenja neto imovine privrednog subjekta.

Izvetaj o tokovima gotovine ima za cilj da korisnicima finansijskih izvetaja prui informacije o izvorima gotovine i nainu njene upotrebe. U izvetaju o tokovima gotovine tokovi gotovine su grupisani u tri celine: tokovi gotovine po osnovu poslovnih aktivnosti, tokovi gotovine po osnovu investicionih aktivnosti i tokovi gotovine po osnovu finansijskih aktivnosti.42 Napomene su knjigovodstveni instrument koji se sastavlja sa ciljem da se korisnicima finansijskih izvetaja prue:

41 42

Petrovi Zoran, (2011), Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, esto izdanje, Beograd, str: 58 isto, str: 59

Univerzitet Singidunum

38

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

informacije o osnovama za pripremu finansijskih izvetaja i o specifinim raunovodstvenim politikama koje su odabrane i primenjene na znaajne promene i dogaaje, informacije koje zahtevaju Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja, a koje nisu prikazane u nekom od obrazaca finansijskih izvetaja (bilansu stanja, bilansu uspeha, izvetaju o tokovima gotovine, izvetaju o promenama na kapitalu) i dodatne informacije koje nisu prikazane u obrascima finansijskih izvetaja (bilansu stanja, bilansu uspeha, izvetaju o tokovima gotovine, izvetaju o promenama na kapitalu) ako su relevantne za njihovo razumevanje.43

43

Petrovi Zoran, (2011), Raunovodstvo, Univerzitet Singidunum, esto izdanje, Beograd, str:60

Univerzitet Singidunum

39

Poslovanje Londonske berze

Bokovi Tanja

6.4 Finansijski izvetaj Metalac a.d.ijim se akcijama trguje na Beogradskoj berzi

BILANS USPEHA METALAC-GROUP ZA PERIOD JANUAR-MART 2011.god (domae)
u 000 din METALAC a.d. POSUE INKO PRINT BOJLER MARKET TRADE METPOR METALURGIJA PROLETER

POSLOVNI PRIHODI Prihod od prodaje Prihod od prodaje na domaem tritu Prihod od prodaje na ino. tritu Prihod od aktiviranja uinaka i robe Poveanje vrednosti zaliha uinaka Smanjnje vrednosti zaliha uinaka Ostali poslovni prihodi POSLOVNI RASHODI Nabavna rvrednost prodate robe Trokovi materijala i energije Trokovi zarada i ostali lini rashodi Trokovi amortizacije Ostali poslovni rashodi POSLOVNI DOBITAK / GUBITAK FINANSIJSKI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI FINANSIJSKI DOBITAK / GUBITAK OSTALI PRIHODI OSTALI RASHODI OSTALI DOBITAK / GUBITAK DOBITAK / GUBITAK

164,795 81,986 57,670 24,316 4,221 0 0 78,588 147,819 1,034 53,832 37,546 30,627 24,780 16,976 38,981 3,776 35,205 185 238 (53) 52,128

603,879 531,897 214,103 317,794 2,282 54,474 0 15,226 487,789 7,132 285,716 99,139 5,057 90,745 116,090 11,441 35,351 (23,910) 0 5,765 (5,765) 86,415

50,000 28,572 12,793 15,779 0 21,410 18 50,185 677 30,817 6,309 3,262 9,120 (185) 1,029 3,002 (1,973) 12 265 (253) (2,411)

73,609 70,965 70,761 204 0 2,072 0 572 63,225 5,734 35,819 11,400 115 10,157 10,384 190 1,043 (853) 0 331 (331) 9,200

72,333 52,526 41,676 10,850 27 19,165 0 615 72,740 0 46,173 9,683 3,993 12,891 (407) 282 4,244 (3,962) 2 135 (133) (4,502)

143,308 142,857 142,857 0 5 0 0 446 153,163 111,899 1,719 17,854 336 21,355 (9,855) 9,496 2,543 6,953 641 800 (159) (3,061)

80,207 80,153 59,888 20,265 0 0 0 54 59,982 46,849 678 4,442 254 7,759 20,225 187 3,400 (3,213) 28 1,833 (1,805) 15,207

9,867 9,131 9,118 13 0 218 0 518 8,898 5,017 420 2,637 112 712 969 12 467 (455) 0 16 (16) 498

124,860 120,013 120,013 0 127 0 0 4,720 124,720 97,465 2,876 15,221 2,582 6,576 140 784 267 517 1,408 76 1,332 1,989

136,692 126,686 126,686 0 205 0 0 9,801 138,950 105,754 5,694 19,607 3,030 4,865 (2,258) 252 1,874 (1,622) 1,266 735 531 (3,349)

BILANS USPEHA METALAC-GROUP ZA PERIOD JANUAR-MART 2011.god (ino) u eur

METROT MARKETPodgorica PROMOMETAL

POSLOVNI PRIHODI Prihod od prodaje Prihod od prodaje na domaem tritu Prihod od prodaje na ino. tritu Prihod od aktiviranja uinaka i robe Poveanje vrednosti zaliha uinaka Smanjnje vrednosti zaliha uinaka Ostali poslovni prihodi POSLOVNI RASHODI Nabavna rvrednost prodate robe Trokovi materijala i energije Trokovi zarada i ostali lini rashodi Trokovi amortizacije Ostali poslovni rashodi POSLOVNI DOBITAK / GUBITAK FINANSIJSKI PRIHODI FINANSIJSKI RASHODI FINANSIJSKI DOBITAK / GUBITAK OSTALI PRIHODI OSTALI RASHODI OSTALI DOBITAK / GUBITAK DOBITAK / GUBITAK

1,736,536 1,704,898 1,532,735 172,163 0 0 0 31,638 1,523,919 1,196,590 31,566 172,085 6,033 117,645 212,617 35,478 25,607 9,871 468 10,257 (9,789) 212,699

375,648 373,110 373,110 0 0 0 0 2,538 371,865 289,394 0 44,559 1,718 36,194 3,783 2,672 6,968 (4,296) 1,379 0 1,379 866

221,647 221,647 221,647 0 0 0 0 0 198,741 146,964 1,095 24,537 2,670 23,475 22,906 97 147 (50) 892 23,005 (22,113) 743

Univerzitet Singidunum

40