Вы находитесь на странице: 1из 65

KLINIKAL SAJKOLODZHI SKRINFTE THE KIFELE! & JENNY CO.

UDARANJE : BELESHKE BY ANNA G .

PRODUCT DOUBLE CONTROLLED, AL SE GRESHKE POTKRALE TRADICIJA DUGA JEDNO VIDJANJE I TRI MEJLA AJPA SRETNO !
THANX DUTJA

Klinika Psihologija Skripte


Definicija, predmet, zadaci i karakteristike klinike psihologije
Teko je dati jednoznanu definiciju. Def (iz skripti): Klinika psihologija je primenjena grana psihologije koja izuava pojedinca ili manju grupu ljudi koji imaju psiholoke smetnje, poremeaje ili oboljenja u radu sa upotrebom klinikog metoda. (iz sveske): povezana sa medicinom, psihopatologijom, psihologijom linosti, psihometrijom, statistikom. Pokuava da diferencira mentalno obolele od zdravih. Po tematici i problemima sa kojima se bavi ona je blie psihijatriji, a prema metodama i istraivanjima, blia je psihologiji. Bitne karakteristike: multidisciplinarnost, pluralizam, nije jedinstvena celina ve otvoren sistem, ima humanistiki karakter. Def (iz velike klinike): Oblast primenjene psihologije koja se bavi prouavanjem, procenjivanjem, terapijskom modifikacijom bih i linosti i preventivnim intervencijama. PREDMET Psiholoke pojave osoba u stanjima prolazne/trajne disfunkcionalnosti koja se ispituje specifinim metodama i procenjuju u okviru njihove individualnosti, sa stanovita psihologije, psihopatologije i teorija linosti. Bavi se odnosom normalnih i poremeenih pojava u individualnom sluaju. Primarni predmet nisu opte psiholoke i psihopatoloke pojave, simptomi, sindromi i znaci ve njihova strukturalna, funkcionalna i dinamika interakcija u individualno specifinom psiholokom sistemu osobe. METOD je usmeren na to da se naturalistiki metod dopuni i kontrolie manje proizvoljnim nainima ocenjivanja linosti i ponaanja osobe. PSIHOTEHNIKI METOD uz naturalistiki (kontakt, razgovor, posmatranje) koristi psiholoke instrumente. Predmet je uvek konkretna osoba sa konkretnim karakteristikama, izgledom, ponaanjem, biografijom, okruenjem, prolou i sadanjou. ZADACI KLINIKE PSIHOLOGIJE: 1) PSIHODIJAGNOSTIKA (prvi zadatak koji je klinika psihologija usvojila vie decenija glavni). Podvrste psihodijagnostike: a) klasifikaciona i diferencijalna b) procena linosti c) ekspertiza d) trijana procena e) neuropsiholoka procena f) psihodijagnostika ranog uzrasta g) psihodijagnostika hendikepiranih h) procena stanja i odnosa u braku / porodici i i) terapijska dijagnostika 2) PSIHOTERAPIJA 3) PREVENCIJA 4) EDUKACIJA 5) ISTRAIVANJA van dometa klasine psihijatrije razne akcije i intervencije 6) ETIKA 2

BIRO Operacionalna definicija klinike psihologije klinika psihologija nije samo transmisija psiholoke nauke na kliniku praksu. Uticaj je obostran. Veina teorija linosti je potekla od klinikih psihologa. Nijedna delatnost klinike psihologije nije nezavisna od teorije. Def. klinike psihologije: primenjena nauka usmerena ka razumevanju i reavanju problema pojedinca. Ona se koristi dostignuima psihologije, psihijatrije, psihopatologije, psihoanalize, antropologije i daje svoj nezavisni doprinos. Predmet: Bavi se linou u celini - i patolokim delom, ali i nauno zasnovanom korekcijom tog aspekta linosti pojedinca. Psihopatologija se zadrava na izuavanju optih pravila javljanja i manifestovanja patolokih oblika ponaanja, a klinika psihologija se interesuje za pojedinca sa takvim ponaanjem. Klin.psi. ne priznaje termin bolest. Patoloke oblike ponaanja tretira kao varijacije normalnog. BUTOLLO Dijagnoza je utvrivanje odreene bolesti ili patolokog stanja na osnovu odreenih simptoma; znakova koji su prisutni kod date osobe.

Psihodijagnostika
Opta definicija psihodijagnostike: proces putem kojeg dobijamo informacije o ispitaniku, neophodne da bismo ga razumeli i doneli relevantne zakljuke o njemu. Kao sinonimi se koriste klinika procena, dijagnostika procena, psiholoka procena. U procesu prikupljanja informacija o pojedincu, znaajne su tri vrste moguih podataka: 1) dobijamo od samog ispitanika intervjuom, samoopisnim tehnikama 2) tzv. hetero-podaci (podaci dobijeni od drugih); socijalna sredina je izvor vanih podataka o ispitaniku. Jo jedan nain posrednog prikupljanja podataka je analiza linih dokumenata. Primenjuje se kada nam osoba nije dostupna. 3) posmatranje ponaanja ispitanika idealno u ivotnim situacijama, je esto nemogue, pa je alternativa posmatranje u test situacijama. U sutini postoji pet oblika prikupljanja podataka o ispitaniku. 1) podaci od njega samog 2) podaci dobijeni od drugih 3) posmatranje ponaanja ispitanika 4) rezultat dijagnostikih ispitivanja 5) analiza linih dokumenata. Razliite psihodijagnostike tehnike dotiu razliite nivoe funkcionisanja linosti. SVESNO - se ispituje: intervjuom, inventarima linosti, samoopisnim skalama (semantiki diferencijal). PONAANJE sistematsko posmatranje, skale procene, situacioni testovi (psihodrama). POTISNUTO test nedovrenih reenica, Rorah. NESVESNO test tematske apercepcije, Rorah, Jungov test asocijacija, Vlahovec. TOK PSIHODIJAGNOSTIKOG PROCESA Proces zapoinje zadatkom, tj. saznanjem o ciljevima ispitivanja, to odreuje dalji tok postupka odabir tehnika, nain interpretacije, formulaciju zakljuka. 3

PRETHODNI USLOVI Povezanost sa odgovarajuim Institucijama (socijalnim, bolnica) Poetne informacije Opservacija testualnog ponaanja Obrada podataka Statistika interpretacija ZAKLJUAK Pismeni izvetaj za naruioca Timska obrada Terapijska ili socijalna intervencija Prethodne informacije o pojedincu (istorija bolesti) Znanje psihopatologije i teorija linosti Odluka o cilju psihodij. Ispitivanja Izbor instrumenata Eventualna procena cilja i tehnika Interpretacija podataka

SKRIPTE: 1) prethodni uslovi (prethodne informacije o pojedincu) 2) odluka o cilju psihodijagnostikog ispitivanja 3) poetne informacije 4) izbor instrumenata 5) opservacija testualnog ponaanja 6) eventualne promene cilja i tehnika 7) obrada rezultata 8) interpretacija rezultata 9) zakljuak SKRIPTE 2: 1) zadatak i cilj ispitivanja 2) izbor tehnika instrumenata 3) posmatranje testualnog ponaanja 4) eventualna promena cilja i tehnika 5) obrada podataka 6) interpretacija podataka 7) zakljuak a) nalaz i miljenje b) predlog za terapiju ili socijalnu intervenciju

Zadaci psihodijagnostike
Najei oblici dijagnostikih zadataka: 1) dijagnostika klasifikacija 2) dinamika dijagnoza 3) procena elemenata bitnih za psihoterapijski proces (procena za potrebe psihoterapijskih tretmana) 4) predikcija i postdikcija 5) procena specifinih karakteristika prema posebnim zahtevima 6) evaluacija tretmana (terapije) 1) Dijagnostika klasifikacija je osnov nomotetskog pristupa linosti, baza za uoavanje optih zakonitosti; tj. ostvarivanje osnovnih nalaza naunog pristupa. Kree se od razvrstavanja uoenih i odabranih fenomena. Nakon bazine taksonomije, simptoma i znakova, dolazi na red njihova klasifikacija (moe se po Kraepelinovom modelu, ali i po drugaijoj tipologiji koja nema veze sa psihijatrijskom grafijom). 2) Dijagnostika klasifikacija se dotie podataka nomotetske prirode (struktura linosti) a dinamika dijagnostika nam daje vie idiografski pristup. Osvetljuju se dinamike karakteristike linosti (motivi, konflikti, mehanizmi odbrane, obrasci socijalne komunikacije) da nam omogui razumevanje linosti. * Projektivne tehnike slue istraivanju dinamikih karakteristika, a nedostatak im je nepostojanje direktne veze sa teorijom linosti, koje bi uvek trebale biti osnovni oslonci dinamike dijagnoze. Dinamikom dijagnozom se mogu dobiti vani podaci o konfliktnim podrujima (samopercepcija, frustracije, emocije), odbrambenim mehanizmima, kognitivnom funkcionisanju, socijalno-vrednosnom sistemu (uloge, oekivanja). Razlika izmeu dijagnostike klasifikacije i dinamike dijagnoze 1. dotie podatke nomotetske prirode, razvrstava simptome, znakove i klasifikuje ili se bazira na manifestnim pojavama. 2. pomae u osvetljavanju dinamskih karakteristika linosti, omoguava razumevanje sluaja. Zasnovana je na nizu nevidljivih kategorija i konstrukata, koje su sastavni deo neke teorije linosti; tumaenje je subjektivno. 3. dijagnostike procese razlikuje od terapije do terapije. Bihejvioristika: funkcionalna analiza ponaanja; porodina terapija: genogram; transakciona analiza: procena egostanja; kognitivna terapija: dnevne beleke o disfunkcionalnim mislima. 4. svaka procena u sebi sadri i prediktivne ili postdiktivne atribute. Ako za pojedinca kaemo da je debil, time predviamo i uspeh u koli. Oekujemo da emo svrstavanjem u klasu moi da zakljuimo da e dotini klasifikovani pojedinac imati sve klasifikatorne atribute i da emo na osnovu njih moi da sa sigurnou tvrdimo da se taj pojedinac ranije ponaao (=postdikcija) i da e se u budue ponaati (=predikcija) u skladu sa tom osobinom. Predikcije se esto sreu u istraivanju suicida, a postdikcije kod sudskih ekspertiza. Nedostatak prediktivnih instrumenata je nomotetsko poreklo zasnovanost na statistici probabilistikim principima. Dobijaju se opti pokazatelji ne vae u svakom sluaju. Predikcija je najpouzdaniji nain verifikacije uspenosti nae procene. Bez predikcije nema nauke. 5

5. najee a) procena radne sposobnosti b) procena specifinih sposobnosti (vozai) c) procena mentalno nedovoljne razvijenosti (kategorizacija dece ometene u razvoju) d) procena uraunljivosti (sud) e) procena razvojnih odstupanja kod dece f) klinika procena zrelosti za kolu (kod dece s psihijatrijskim emocionalnim tekoama) 6. Glavni problem je izbor kriterijuma za uspenu terapiju. Dva osnovna zahteva uspenosti: 1) tretman poboljava mentalno zdravlje u veoj meri i trajnije nego alternativni postupci ili spontan ivotni tok. 2) da tretman ne pogorava mentalno zdravlje i ne stvara incident. Sumnjivost iskaza bolesnika o uspenosti terapije. Neki autori evaluaciju rade standardizovanim dijagnostikim instrumentima (testovi ili fizioloka merenja) problem: test retest i artificijelnost laboratorijskih uslova merenja. Evaluacija terapije je najperspektivniji zadatak psihodijagnostike.

Izvori greaka u dijagnostikom zakljuivanju


1. Greke koje su posledica pojednostavljivanja i preterane ematizacije dostupnih podataka o linosti pojedinca. Mi koristimo tehnike koje imaju za cilj da uvedu reda u haotinu masu dobijenih podataka. Na alost, tokom ovog procesa se moe izgubiti niz vanih informacija o pojedincu a manje vaan aspekt linosti moe izbiti u prvi plan. Npr. da se na osnovu jednog simptoma ili karakteristike osobe ugura u dijagnostiku fijoku. Ovakav tip halo efekta esto prouzrokuje i hiperpatologizaciju. 2. Greke koje se javljaju usled vika informacija o osobi ili usled njihove preterane interpretacije. esto na raznim testovima dobijamo meusobno iskljuive rezultate. Tu je i problem izdvajanja najvanije informacije. Hiperinterpretacija moe dovesti do nalaenja patologije tamo gde je nema. Neki autori analizirajui validnost pojedinih elemenata dijagnostikog zakljuivanja doli su do zakljuka da najveu vrednost imaju osnovni biografski podaci. -> ekstremizam.

Kritike dijagnostikog postupka


1. Bunt protiv besmislene delatnosti pogaanja dijagnoze. Objanjenje kritike: to bi znailo da se pod dijagnozom podrazumeva objektivna postojea kategorija koju mi treba samo da otkrijemo, odnosno pogodimo. Dijagnoza psiholokog poremeaja se izjednaava tako sa dijagnozom gripa. 2. Psihijatrijski klasifikacioni sistem (konceptualna ema) je vetaka po svojoj konstrukciji. Ako ne bi bila onda bi se podrazumevalo da svrstavanjem osobe u pojedinu klasu, ona bi automatski ispoljavala definiue simptomatske karakteristike te klase; bila bi priblina ostalim pripadnicima te klase. 3. Ovakav princip klasifikacije stvara i uskost vodi u simplifikaciju. Ostavljena je mogunost preklapanja izmeu klasa a to je osnovni izvor diferencijalno dijagnostikih tekoa. 4. Terminoloka zbrka, npr. Psihopatija se definie razliito od autora do autora, a kod nekih ne postoji kao zasebna kategorija (ICD 10 = poremeaj linosti). 6

Ne moe se uiniti jasna distinkcija izmeu simptoma kao subjektivnog doivljaja abnormalnosti i znaka koji predstavlja objektivnost indikatora poremeaja (sem u retkim prilikama kao kod grand mal epi. Napada). U psiholokoj praksi, simptom podrazumeva irok spektar fenomena: poev od moralnih devijacija ponaanja, pa sve do sitnih detalja gde ukazivanje na psihopatoloke elemente moe biti i indirektno (dugotrajno gledanje u ogledalo kao znak dizmorfofobije). *Tu je i nepostojanje prihvatljive definicije psiho. normalnosti. 5. Prediktivna sterilnost psihijatrijske dijagnoze. Ovaj princip klasifikacije je znatno blii konstruktivnoj nego prediktivnoj validnosti. 6. Pristalice ne-direktivne terapije i humanistiki orijentisani psiholozi smatraju da je dijagnoza potpuno nepotrebna za uspenu terapiju. *Istraivanja su pokazala da objektivnost, pouzdanost i validnost opadaju sa zahtevom za preciznijom i specifinijom dijagnozom. *Glavni kontraargument svim kritikama: klasifikacioni dijagnostiki sistem uprkos svim metodolokim manama uporno opstaje. * Po Bergeru: spoznaja i delatna procedura prilagoena radu sa pojedincima sa stanovita nauke je manje respektabilna. To je jedan irok proceduralni okvir komunikacije izmeu jednog para pojedinaca koji su rasporeeni u polarizovane uloge, za koje moemo rei da su komplementarne. To je Oluji jebote! ;) ajde To je kvalitativni, eksplorativni i idiografski usmeren pristup.

Kliniki metod
*Nema jasne definicije ta je kliniki metod. Sinonim za kvalitativno-intuitivni pristup subjektivnost Postoji neophodnost postojanja teorijskih modela kao referentnog okvira za interpretaciju podataka i njihovo korienje u svrhe predikcije ili terapije ne postoji idealni teorijski model. Zadatak teorijskog modela je da pomogne kliniaru olujiu, da organizuje svoju zamisao i akciju, ali i da mu omogui komunikaciju zajedniki jezik sa svojim istomiljenicima. BAZINE PRETPOSTAVKE KLINIKOG METODA To su osnovni postulati koji se uklapaju u svaku teorijski smiso. To su aksiomi. 1. Ponaanje je determinisano -> tu se ne misli na eliminisanje uloge ovekove volje, ve se misli na uzrono-posledine zakonitosti. 2. Svako ponaanje je motivisano motivi usmeravaju ovekovo ponaanje ka odreenom cilju ija je primarna uloga zadovoljavanje potreba. 3. Linost svakog pojedinca poseduje unutranju strukturu. Interne regulativne mehanizme (ego, self, odrasli i slino). 4. Linost je jedinstvena, ali postoje odreeni principi psiholokog funkcionisanja koji su jednaki za sve. Svaki pojedinac je kao nijedan drugi, kao neki ljudi i kao svi ljudi. Mauena 5. Linost se razvija kroz adaptacije na zahtev sredine. 7

6. Razvoj linosti i sveukupno ponaanje odreeni su trima izvorima stimulusa: socijalnim, psiholokim i biolokim.

Teorijski okviri u klinikoj psihologiji su


Po skriptama: fod a) psihodinamski model d) medicinski model. b) bihejvioristiki model c) fenomenoloki model d)

*Po Biro, Butollo a) psihodinamski b)neke teorije uenja c) humanistiki pristup sistemski pristup e) razvojni pristup f) medicinski

*Po skriptama 2 Teorijski model kao referentni okvir je neophodan za interpretacije i integraciju podataka i njihovo korienje u svrhe predikcije ili terapije.

Kliniki metod odlikuje pojedinac kao predmet posmatranja - eksplorativni karakter nacrta - extenzivno prikupljanje heterogenih podataka - aktivni uticaj kliniara u radu - kliniki nain klasifikacije, evaluacije i interpretacije.

Kritike psihodinamskog i bihejvioralnog modela


DINAMSKI to su razne kole kojima je jednak dinamiki pristup psiholokim pojavama prouavanje mentalnih procesa i ponaanja linosti iz ugla psiholokih pokretaa, tenji, sukoba i naina njihovog reavanja. Istie se znaaj ranih iskustava, naina upravljanja raznim nagonskim impulsima i iracionalnosti i nesvesnih izvora velikog dela ljudskog ponaanja. Osnove psihikih poremeaja jesu konflikti u linosti. KRITIKE mala panja je usmerena na empirijska istraivanja - nemogunost da se ona nauno proveri; Frojd je izvodio zakljuke na osnovu malog broja subjekata. Sree se preterana interpretacija svakog ponaanja isljuivo sa negativne strane, kreativni i razvojni potencijal osoba su zanemareni. - nemogue je tretiranje analitike situacije kao neku vrstu experimentatora ili analitiara kao neutralnog opservera. Bazine opservacije nisu javne, one su direktno dostupne samo analitiaru i nedostupne nezavisnoj opsrevaciji. BIHEJVIOR.-TEORIJE UENJA atomiziranje ponaanja. ovekovo ponaanje se ograniava na set S-R odgovora. Zanemaruju se genetiki, fizioloki i konstitutivni faktori. Zanemaruje se getalt. Bihejvioristi se bave ponaanjem pojedinca, a pri tom zanemaruju samog pojedinca. - teorijske postavke proizile iz experimentalnih istraivanja, pitanje je mogu li se ti postulati primeniti izvan konteksta onog ponaanja koje je merljivo i dostupno objektivizaciji. - razliiti autori koji pripadaju ovom teorijskom pravcu se meusobno ne slau ni oko osnovnih principa uenja. Berger Kliniki metod u klin. psihologiji ima obeleja I medicinskog i psiholokog koncepta. 8

Kliniki metod koji vodi ka utvrivanju dijagnoze naziva se psihodijagnostika, a koji vodi terapijskoj promeni naziva se psihoterapija ili savetovanje. Psiholog moe u mnogome da menja, prilagoava i podeava kliniki metod osobenostima pojedinanog pacijenta u skladu sa svojim znanjem, iskustvom, teorijskim stavom ili planom koji je izgradio u vezi sa konkretnim sluajem. Psihodijagnostika je poluotvoren sistem. Psihodijagnostika se moe podeliti na *naturalistike i *psiho-tehnike. Naturalistiki se sprovodi prirodnim sredstvima komunikacije meu ljudima: posmatranjem, razgovorom, praenjem promena. Psiho-tehniki se sprovodi posredstvom testova, tehnika i skala procene i treba da slui kao dopuna, aspravka i modifikacija naturalistike komunikacije. Razlikujemo: a) psihodijagnostiku kao opti instrumentarijum b) optu kliniku psihodijagnostiku c) psihodijagnostiku razvojnog doba d) neuropsiholoku e) psihoterapijsku f) specijalnu istraivaku Psihodijagnoza se u naelu moe sprovoditi i baz testova; spaja psihometrijsku tradiciju, kliniki metod i neodvojiva je od teorije. Psihodijagnostika se uvek odvija u komunikaciji. Kako e se psihodijagnostiki proces obaviti zavisi od ciljeva i metoda. Ciljevi: 1. dijagnostika klasifikacija (moe psihijatrijska ili bilo koja druga) 2. diferencijalna dijagnoza 3. kompletna procena (opis linosti) 4. procena podobnosti ispitanika za psihoterapiju. Procenjuje se motivacija i stepen integrisanosti osobe tj. moe li osoba izdrati terapiju. 5. procena koja bi terapija bila najpogodnija 6. dinamska dijagnoza prepoznavanje naina kako je klijent postao ono to jeste 7. procena intelektualnog funkcionisanja (mentalna zaostalost) 8. procena psiho-organiciteta 9. procena preostalih radnih sposobnosti (invalidska komisija ) 10. procena poslovne sposobnosti 11. procena uraunljivosti. Psihodijagnostiki metod se uvek radi baterijski, tj. ispitivanje jedne osobe na razne naine. Potrebna je fleksibilnost u sastavljanju baterije, a taj baterijski pristup nema teorijsku osnovu. Instrumenti su nastali iz klinike prakse. Oni su prilagoeni potrebama kliniara. Ne postoji taan odgovor na pitanje u odnosu na koji profil je koja baterija najbolja. Najei zadaci psihologa su:1-11. Da sam bihejvioristiki orijentisan terapeut prvo bih uzimala podatke: koje odstupajue ponaanje se javlja i kojim konkretnim situacijama? Kao mere se uzimaju uestalost, intenzitet, trajanje odstupajueg ponaanje, primerenost traenom ponaanju i smer ponaanja. * Dijagnoza po psihoanalitiarima: odnosi se na intrapsihike konflikte nesvesne prirode i mogunost njihovog razreenja putem nesvesnih mehanizama odbrane * Dijagnoza po bihejvioristima: odnosi se na odstupajue ponaanje u konkretnim situacijama i psiholokim okolnostima u kojima se javlja.

POJAM MENTALNOG ZDRAVLJA Gde je granica izmeu normalnosti i psihopatologije, predstavlja nereivo pitanje. ROSENHANOV EKSPERIMENT Ameriki psihijatar (1973) poslao je 8 pseudo pacijenata (studenti) u na razne psihijatrijske klinike. Oni su izjavili da imaju slune halucinacije. Tokom tamonjeg boravka ponaali su se normalno, kasnije negirali ak i te halucinacije; svi su bili dijagnostikovani kao izofreni.(jedan kao manino-depresivna psihoza), a otputeni kao izofrenija u remisiji. Nakon toga objavio rezultat na ta su sledile kritike i kao odgovor najavljuje reprizu 3 meseca uputie nekoliko pseudo pacijenata. U tom periodu ak 10% pacijenata je oznaeno kao lanjaci, a Rosenhan ustvari nije poslao ni jednog. (ps. Jebo im je keve svima.) Ovaj experiment ukazuje na dramatini nedostatak validnosti i objektivnog psiholokog dijagnostifikovanja. Tu se zatim postavlja pitanje kriterijuma za procenu duevnog zdravlja. Danas je u primeni inkompatibilnost raznih kriterijuma mentalnog zdravlja koji koegzistiraju istovremeno. MODELI MENTALNOG ZDRAVLJA 1. STATISTIKI MODEL normalno je ono sto je proseno, ono ega ima najvie. Ovaj model je baziran na kvantitativnim odstupanjima i oslanja se na normalnu raspodelu. Zamerka ovom modelu je argument, da ono to je najuestalije ne mora biti i drutveno najpoeljnije. Postoje varijacije u odnosu na regionalne, subkulturne delatnosti. Kriterijum normalnosti koji dozvoljava da se ista osoba u jednoj sredini proglasi za bolesnu, a u drugoj se smatra normalnom je veoma problematian. Tu se ne vodi rauna o individualnim razlikama. 2. MEDICINSKI MODEL normalnost predstavlja odsustvo bolesti, mentalno zdravljekategorijalno i kvalitativno razlikovanje zdravlja od bolesti. 3. MENTALNO ZDRAVLJE KAO SOCIJALNA PRIHVATLJIVOST adaptibilnost osobe, stepen njegove prilagoenosti drutvu i uklopljivosti u vaee drutvene norme. (transkulturalna relativnost). 4. HUMANISTIKI MODEL mentalno zdravlje kao ideal. Pozitivno definisanje mentalnog zdravlja egzistencijalisti. Samovirtualizacija se esto sree kao ideal kome treba teiti. *Primer pozitivnog odreenja duevnog zdravlja: sposobnost za realizaciju svojih potencijala; autonomnost, autentinost, otvorenost za promenu; sposobnost preuzimanja odgovornosti. *Postavlja se pitanje realistinosti ovih kriterijuma. O TEHNIKAMA UOPTENO Tehnike ispitivanja pri eksploraciji u procesu prikupljanja informacija: 1. od ispitanika: intervju, samoopisne tehnike, hobi 2. hetero podaci: intervju, analiza linih dokumenata 3. podaci bazirani na posmatranju ponaanja: skale procene ponaanja, situacioni testovi 10

1. Naturalistike (hobi, intervju), 2. Testovne tehnike (IQ, test linosti, projektivne tehnike) NATURALISTIKE TEHNIKE I TESTOVI Naturalistike tehnike donose kvalitativno razliite podatke o linosti, mogue je iz njih izvesti poetne hipoteze. Daju orijentacioni okvir daljeg istraivanja. Glavni su oslonac integracije podataka. Testovi se koriste u cilju poveanja objektivne validnosti. Ogranieni su na strogo definisane uslove primene i osobine kod kojih se veza izmeu dobijenog rezultata i kriterijum se moe kontrolisati. Suavaju mogui dijapazon registrovanja.

KONTAKTNI INTERVJU
predstavlja naturalistiku tehniku. Prvi put uspostavljamo relaciju sa nepoznatom osobom. Zadatak je uspostavljanje bazine relacije, povrno prepoznavanje problema, upoznavanje klijenta sa dijagnostikom procedurom koja ga oekuje. Traje oko 15min. Korisno je posle zapisati prvu impresiju tu ne gledamo struno na osobu. Savet: zamisliti da smo ga sreli u neformalnosti. Dopustiti oseaj susreta dva ljudska bia. Bitno je obratiti panju kako mi reagujemo na njega. Svako zapaanje je korisno zabeleiti jer se nikad ne zna ta kasnije moe da bude vano. uvati se od donoenja brzopletih zakljuaka. U ovim situacijama psiholog nije po pravilu bolji posmatra. Uspenost procenjivanja zavisi od : a) IQ-a; b) fleksibilnosti; c) demokratinosti; d) verbalne fluentnosti; e) slinog socijalnog miljea; f) sposobnosti distanciranja - ne previe. Funkcija beleenja prve impresije: 1. informativna daje nam informacije o klijentu koje samo tada moemo imati (neponovljivost). Vano je ta govori i kako. 2. kontrolna moemo da uporedimo na doivljaj o njemu i informacije koje dobijamo od njega. To je kontrola nas samih-> prepoznajemo koje su slabe take kod nas u proceni u naem referentnom okviru. Bitno je obraanje panje na na emocionalni odgovor prema njemu. Prvu impresiju u kasnijem toku ispitivanja proveravamo i ona nam govori o tome kakav utisak ta osoba ostavlja na druge. Dobijamo informacije kako osoba stupa u svet, kako osvaja socijalni prostor. Prva impresija je podlona grekama, naime postoji opasnost umetanja implicitne teorije linosti. Cilj Kontaktnog Intervjua(Butollo): je utvrditi kakav je problem. Treba prikupiti osnovne informacije da bi razumeli ta je osnovni problem i da bi odluili da li je pojedinac doao na pravo mesto i kod prave osobe. Odluujemo o tome ta dalje sa klijentom treba da se radi ili kome ga treba dalje poslati. * Ovo pitanje se odnosi na intervju koji se obavlja pre psihoterapije, a ne pre dijagnostikog postupka. Ovaj kontakt je jako vaan za dalji tok rada. Da li e klijent nastaviti da dolazi, dosta zavisi od upesnosti ovog kontakta. Ukoliko je intervjuer uspostavio prijateljski i prijatan kontakt, pre nego poslovan i strogo profesionalan odnos, poveava se ansa da klijent doe na dogovoreni tretman. Svrha je uspostavljanje prevencije, demistifikacija procedure rada i uloge klijenta u procesu rada sa kliniarem. 11

Saveti za kratak razgovor sa klijentom: ko ga je poslao; zato i ta u ja raditi sa njim, kako e to da izgleda i kako on treba za to da se pripremi. Preporuuje se da budemo sami u ordinaciji, treba klijenta uputiti u to koliko e test trajati, proveriti da li je pismen, da li treba da nosi naoare i sl. *Inicijalni intervju izraava predstavljanje (ime, zanimanje, obrazovanje, demografske podatke...) Pacijent saoptava problem, a nekada i ne zna ta je njegov problem. Terapeut predstavlja sebe. Tu treba upoznati klijenta da je potrebno ulagati truda sa njegove strana i poterbna je spremnost na promenu. Sadraj kontaktnog intervjua: 1. faza bukvalnog upoznavanja porazgovarati o neemu to nije direktno vezano za situaciju ispitivanja (npr. Koliko ima grla...) 2. dobijanje informacija ko ga je poslao i zato (uput...), da bi smo znali ta sa njim da radimo. 3. predoiti klijentu ta ga eka. Funkcija inicijalnog intervjua u psihoterapiji: 1. da se uspostavi dobar odnos i uspostavi poverenje u profesionalnu ulogu terapeuta; 2. da prui najvanije informacije o pacijentu i njegovom problemu; 3. da prui pacijentu uvid u to to ga oekuje; 4. da utvrdi spremnost pacijenta na promene - ima dve funkcije: a) pokazuje kako se osoba ponaa u relativno stresnim situacijama; b) provera verodostojnosti testualnih podataka. Procena ponaanja u dijagnostikom postupku je vana jer se koristi kao dopuna ostalim podacima. Mogu se dobiti relevantne informacije o linosti klijenta i ponaanje je manje podlono kontroli. Moe se odmeriti nastala promena pod uticajem primenjene terapije; moe se zakljuiti koliko je osoba spremna za saradnju. U komunikaciji postoje razni nivoi prenoenja poruka: a) socijalni; b) psiholoki; c) egzistencijalni, gde su b) i c) neverbalni tipovi komunikacije. Socijalni nivo poruke je ono kako se ponaa, ta govori Psiholoki nivo je ono to misli (ne mora biti svesno) prepoznaje se po tonu glasa, izbora rei i sl. Proksemika komunikacija predstavlja poloaj u prostoru (pribliavanje, udaljavanje od ispitivaa, pravac u kom gleda dok govori i sl.) Pantomima se odnosi na to da li se klijent dok govori vrpolji, eka, mae rukama, da liirom otvara vrata kada ulazi, seda pre nego to mu se kae. Izgled nam govori o njegovom ivotnom stilu, dominantnom raspoloenju, Garderoba o njegovoj zainteresovanosti za utisak koji ostavlja na druge Vano je porediti ove, neverbalne sa verbalnim porukama i zaljuiti o njihovoj usaglaenosti.

LOBI Lista Osnovnih Biografskih Informacija


To je vrsta standardizovanog intervjua, sa listom unapred definisanih pitanja -> usmerena anketa. Lobi je visoko polustrukturisana tehnika. Sadri 160 pitanja. To je potpun vodi za to kojim redom i ta emo pitati. Slobodni smo da po potrebi postavljamo podpitanja. U lobiju se ne vri preterano produbljivanje tema i on je uvek prva tehnika koju koristimo. U funkciju lobija spada i pravljenje atmosfere i stvaranje poverenja to je sporedna funkcija. 12

Sutinska svrha je dobijanje irokog dijapazona informacija. Ideja u osnovi je da sve to se sa njim deavalo ima veze sa njegovim problemom. Odreuju se odnosi i okolina u kojoj je pojedinac odrastao i kakvu ulogu mogu imati njegovi problemi u tom stilu ivota. Biografski podaci nam pomau da saznamo funkciju i smisao problema oni daju kontextualni smisao problemu. Moemo registrovati obrasce ponaanja i mehanizme adaptacije naeg klijenta. Pokuavamo da naemo neku vrstu zakonitosti. Ista simptomatologija kod dva razliita oveka mogu da znae neto sasvim razliito, u zavisnosti od njihovog karaktera. Sadraj Lobija: pitanja prate razvoj osobe. * Kreemo sa minimalnim linim podacima (iroki socijalni kontekst), koje dajemo u nalazu. * Slede minimalni podaci o primarnoj porodici starost, zanimanje, kulturni, obrazovni, socijalni milje ispitanika i psiholoka obeleja miljea (klinika slika, odnosi u porodici). * Traimo neuobiajene oblike ponaanja ta bi moglo da bude indikativno, * Podaci o detinjstvu da li je bio eljeno dete, pol, kakav je bio kao beba, bolesti, tretman, odvajanje od roditelja. * Podaci o kolovanju odnos prema autoritetu (sam izabirao ili ne, disciplina i sl.) * Podaci o profesionalnom zaposlenju proces preuzimanja obaveza, menjanje poslova, zadovoljstvo u radu. * Odnos sa vrnjacima prema sekundarnim grupama (br. prijatelja) * Podaci o braku i seksualnom ponaanju priroda ljubavne relacije, deca, kako ostvaruje ulogu roditelja. * Minimalni podaci o tekoama i bolesti da li je ranije ve bolovao, da li je zadovoljan tretmanom, kako objanjava recidive, tako vidimo oekivanja i to nam pomae pri odabiru terapije. * Osnovni podaci o izgledu osobe opta impresija, telesna konstitucija, dranje, garderoba, socijalni status. Nakon LOBI-ja sledi RADNA HIPOTEZA O DALJEM RADU

Ovde rekonstruiemo biografiju, istiemo ona ponaanja koja mogu da govore o problemu, adaptaciji. Ne treba ponavljati ono to smo ve napisali, niti samo nabrajati u tezama problematine oblasti, nego zakljuivati neto o linosti, izdvojiti oblasti koje smatramo relevantnim, ali ih nismo dovoljno produbili. Izdvajamo konfliktne zone. To je osnova za razraivanje intervjua. Radna hipoteza se moe uzimati kao kratka pria na svaku temu ili oblast lobija, a moe i direknim odgovorima na pitanja iz lobija. Ako se uzme kao pria bitno je navoditi onako kako je klijent ispriao, bez interpretacija. Lobi predstavlja ekstenzivnu naturalistiku tehniku. Cilj nije razumevanje linosti, nego postavljanje dijagnostike pretpostavke i definisanje konfliktnih zona. Problem se zahvata u irinu, obuhvataju se sve oblasti koje mogu da predstavljaju problem. Prva pitanja tiu se problema zbog kog se obratio: ta je to to vas dovodi kod nas?, pri tome mu ne sugerisati da je bolestan. Ponekad se javi tzv. Strunjaka greka koja predstavlja korienje izraza koji nisu jasno definisani, a podrazumeva se da je na referentni okvir jednak klijentovom. S toga treba koristiti otvorena pitanja. Aloplastina adaptacija (spoljanji lokus kontrole) verovanje da drugi treba da se promene da bi nama bilo bolje Autoplastina adaptacija (unutranji lokus kontrole) mi moramo da se promenimo da bi nama bilo dobro. Stavke u lobiju: 1. soc-kulturna pripadnost 2. porodina struktura i odnosi 13

3. podaci o detinjstvu 4. istorija kolovanja 5. profesionalna istorija 6. brak i seksualno ponaanje 7. interesovanja i sklonosti 8. istorija bolesti i leenja. Zadaci lobija: dobijanje biografskih podataka i konteksta razvoja problema, postavljanje dijagnostike pretpostavke i definisanje konfliktnih zona. Razlike izmeu intervjua i lobija: Lobi je extenzivna tehnika kojom dobijamo relevantne podatke iz biografije klijenta uz pomo unapred definisanih pitanja. Cilj je postavljanje dijagnostikih pretpostavki i definisanje konfliktnih zona koje the se dalje obraivati intervjuom. Pitanja su standardizovana za sve klijente. Intervju je intenzivna tehnika koja slui boljoj eksploraciji problema izdvojenih posle lobija. Pitanja su vezana samo za problematiku jednog konkretnog ispitanika.

INTERVJU
Posle lobija i radne hipoteze sledi intervju. Def. Intervju je ciljem usmeren razgovor dve osobe koje imaju meusobno komplementarne uloge. Prednost u odnosu na druge dijagnostike tehnike je to to je to prirodan nain dobijanja informacija i pruanja pomoi. Dobijaju se podaci o osobi, ali ne i verbalnom ponaanju. Ne slui samo u dijagnostike svrhe, ve ima iroku primenu i u tretmanu. U odnosu na testove i skale, on donosi kvalitativno razliite podatke. On je metod irokog dijapazona: potencijalni obim dobijenih podataka odreen je prevaodno obimom i specifinou problema ispitanika. Nekada se u praksi dogaa da testovi promae problem klijenta, a naroito ako je on tako specifian da ga meu dijagnostikim zakljucima koje nude testovi uopte nema. Intervju je intenzivna tehnika. Smatra se metodom koja najadekvatnije procenjuje emocionalno stanje i najkorisnijom metodom za sprovoenje direktnih opservacija. To je praktino jedini instrument za sprovoenje idiografskog pristupa linosti. On daje optu impresiju, omoguava izvoenje poetnih hipoteza i orijentacionog okvira daljeg ispitivanja. Osnov za izvoenje etiolokih hipoteza najee se trai u intervjuu. Vrste informacija koje nam nudi intervju: Dijagnostiar i klijent tokom intervjua ostvaruju tri vrste komunikacije. 1. Verbalnu analiza verbalnih iskaza (oblik, obim reenice, koliina informacija koju ispitanik prua) i fonetske karakteristike govora - daju informacije o emocionalnom stanju osobe (uznemirenost, prisebnost, samopouzdanje, otvorenost, eventualna logoreinost, sklonost perseveraciji disocijacije). Koliina informacija koje dobijamo zavisi od spremnosti osobe da govori o sebi i od njegove sposobnosti da uoava unutranje sadraje. Zavisi i od obrazovanja, sposobnosti iznijansiranog prezentovanja problema. 2. Bihejvioralna komunikacija uzajamna opservacija ponaanja. esto je ponaanje osoba odreeno tumaenjem poruka koje mu svojim ponaanjem alje ispitiva. U tumaenju bihejvioralne komunikacije esto imaju udela nesvesne premise. Moe se pojaviti npr. halo-efekat i pogreno zakljuivanje. 14

3. Emocionalna komunikacija prua nam dodatne informacije o osobi koje su vane kada verbalne zataje (ako postoji kontradikcija izmeu verbalne i emocionalne , pre emo verovati emocionalnoj). Emocionalna komunikacija je zasiena nekontrolisanom subjektivnou, ali ta subjektivnost kliniaru preostaje kao jedini nain procene emocija. Svodi se na empirijsku sposobnost prepoznavanja emocija. OBLICI INTERVJUA Najea podela: 1. STANDARDIZOVANI najee se koristi u istraivanju. To je unapred predviena lista pitanja koja omoguava jednoobraznost podataka i njihovu kvantitativnu obradu. uva nas od opasnosti da zaboravimo da pitamo neko pitanje. Preporuljiv je za poetnike, a nedostatak mu je kruta i formalna atmosfera. Postoje jasna pravila bodovanja odgovora i pravila za korienje dodatnih pitanja i pravila bodovanja. Zahteva kliniara sa treningom. Bolja je pouzdanost klinike procene. Ali mogu je izostanak vanih informacija, koje nisu predviene u protokolu. Srodan je tehnici usmerene ankete; Vremenski traje krae i omoguava uporeivanje klijenata. 2. NESTANDARDIZOVANI spontan, prirodan tok razgovora; moe se dobiti na irini sadraja i mogu se dotai nepredviene, a za sluaj veoma relevantne teme. Odgovori su spontaniji, prirodniji i manje su pod kontrolom. U praksi se koristi i jedna i druga vrsta intervjua, kao i njihova kombinacija. Podela prema stavu kliniara:DIREKTIVNI i NEDIREKTIVNI(varijacija prethodne) Podela prema fazama eksploracije: KONTAKTNI i ZAVRNI (produbljeni , tekui) Podela prema strukturi: NEPOSREDNI (primarni) i POSREDNI (sekundarni) Podela prema vrsti zadataka: DIJAGNOSTIKI i TERAPIJSKI. KONTAKTNI intervju cilj: utvrditi kakav je problem prikupljanjem osnovnih informacija, uspostavljanje odgovarajue atmosfere, demistifikacija procedure rada i uloge klijenta. TERAPIJSKI intervju je usmeren na promenu ponaanja i linosti, davanje podrke, produbljivanje samospoznaje klijenta. ZAVRNI intervju 1. kada je klijent proao kroz ceo proces klinike procene (kratak prikaz i tumaenje dobijenih informacija) 2. na kraju uea u klinikom istraivanju 3. nakon zavretka tretmana (cilj mu je da prestanak tretmana bude uspeniji. Dogovor o moguim daljim susretima, klijentu se predoi ta dalje da oekuje u vezi sa svojim problemom; Izraava se prihvata zahvalnost).

15

Pravila sprovoenja intervjua: - ne uriti, - trajanje najmanje sata, a najvie 1 , - vaan je kontakt oima omoguava praenje emocionalnih reakcija, - jezik prilagoditi obrazovnom i kulturnom nivou klijenta; Jednostavna, direktna, nedvosmislena pitanja; Ne koristiti negativne formulacije (niste li vi?); Izbegavati strunu terminologiju, - vatiti da li je re o stvarnom dogaaju ili doivljaju, - ne preterano krut i formalan stav, ali ni previe neobavezan i leeran. - ne prekidati klijenta izuzetak su preopirni - neposredno beleenje / snimanje. Tekoe pri intervjuu: (3 faze) 1. POETNA napetost i uzajamno ispitivanje, previe anksioznosti, previe pasivni, (mora se direktno intervenisati da bi kliniar doao do rei), preopirnost. 2. SREDINJA mogua pojava nesvesne dinamike; Javljanje otpora, utanje, acting-out, manifestovanje anksioznosti ->napipali smo nesvesni konflikt ili problem o kome klijent nerado govori. 3. ZAVRNA vezivanje za ispitivaa, Ispovest na vratima, strah da vie nee imati prilike da kae vane stvari ili slabljenje mehanizama odbrane koje je bilo aktivno za vreme intervencije. Kliniar treba da umiri klijenta i da dovri intervenciju. * Specifine situacije u kojima se otpori ne mogu prevazii: klijent koji ne dolazi svojevoljno (priveden, sud, adolescent), akutna psihoza, organicitet; Kod dece crte, igra. Roderovski intervju vie odgovara terapijskom nego dijagnostikom intervjuu.. U dijagnostikom se koristi voen intervju (kombinacija direktnog i nedirektnog) Prednost nedirektnog: dobijamo unutranji doivljaj klijenta ono kako on vidi sebe. Kada klijent da odgovor, to ne prihvatati zdravo za gotovo (kakav izraz), ve prvo proveriti njegov referentni okvir. Pravila TA SE NE SME RADITI Volberg: 1. ne stavljati osobu na kau 2. ne konfrontirati se direktno ne raspravljati jer jo nije uspostavljen razraen radni savez 3. ne davati lana obeanja 4. ne ukazivati na nedoslednost u njegovom izlaganju (konfrontacija dolazi na red tek u terapiji) 5. ne slagati se sa klijentom kad kritikuje nekoga, niti braniti tu drugu osobu 6. ne sme se davati dijagnoza jer ne znamo kako e on to interpretirati, doiveti to predstavlja etiketiranje. Neku povratnu informaciju treba dati u zavrnom intervjuu. Neetino je ne davati bilo kakvu povratnu informaciju. U prvoj fazi se pozivamo na lobi time se vraamo na neku temu. Ne ponavljati ista pitanja vie puta. U treoj fazi vano je logino zavriti. Pitati ga ta oekuje od tretmana, budunosti, da li je neto preduzeo, ima li uopte doivljaj da treba neto da preduzme. Na ovaj nain mu aljemo poruku o njegovoj aktivnoj ulozi. U zavrnom intervjuu, treba da se prokomentarie njegov doivljaj dijagnostikog procesa, pruamo mu priliku da kae jo neto to dosad nije ili da neto pita. Povratna informacija treba da odgovara 16

njegovom referentnom okviru. Svrha je da on oseti da mu je sve to sluilo tj. da dobije motivaciju za reavanje problema. este greke u radu: 1. redundantnost informacije ponavljanje onoga to smo u lobiju ve saznali. 2. vie pitanja oednom u tim situacijama klijent odgovori samo na jedno, ili na prvo. Pitanja postavljati direktno i pratiti nain klijentovog odgovora. Redefinicija kada osoba na pitanje o emocijama vezanim za neki dogaaj odgovara opisom tog dogaaja (to moe biti posledica emocionalne blokiranosti ili nepoverenja prema nama). 3. preterana direktivnost predstavlja preveliku dominaciju kliniara. 4. opasna pitanja: Zato? -> izaziva pravdanje (jer predstavlja vid roditeljskog i optuujueg konteksta), bolje je koristiti pitanje Kako?. Recite mi time stvaramo utisak da klijent treba da nam udovolji, umesto toga koristiti Hoete li mi rei?, time potvrujemo da moe da bira. *Ako kaemo klijentu dijagnozu, postoji opasnost da oni ponu da se kriju iza nje tj. da im ona slui kao opravdanje (skupljanje markica skupljanje opravdanja za ono to u da uradim oslobaanje od oseanja krivice). Ako klijent suvie dramatizuje situaciju, treba izvriti normalizaciju, a ako suvie negira probleme, moemo ih malo dramatizovati. Meutim, ovo je ve terapijsko delovanje. Ako klijent svakako eli uti dijagnozu, vano je ustanoviti zato toliko insistira na njoj. Osnovna razlika izmeu dijagnostikog i terapijskog intervjua je u cilju : 1) kod terapijskog da klijent sazna neto o sebi; 2) kod dijagnostikog da mi saznamo neto o klijentu. Neki klijenti loe reaguju na direktivne intervjue, jer doivljavaju svoju ulogu kao iskljuivo pasivnu, to znai da e nam dati manje informacija. Ali ako je klijent anksiozan ovaj vid intervencije nam moe pomoi. Ako je intervju dobro voen, klijent nam daje i vie podataka nego bilo koja baterija testova. Ne sme se stvoriti preterano prijateljski pristup, jer to predstavlja naruavanje granica. Acting out predstavlja odigravanje konflikta, umesto da se on proivi na taj nain ostaje izvan svesti i tu nije u pitanju svesna gluma. Slinosti i razlike kod upitnika i intervjua Slinosti ispitanici daju informacije o sebi\ Razlike upitnici su standardizovani i obrada dobijenih podataka je kvantitativna, dok kod intervjua to nije sluaj. Posle ovih naturalistikih tehnika (lobi i intervju), prvi u bateriji testova je test inteligencije, jer e od ovih rezultata zavisiti tumaenje rezultata ostalih tehnika. U klinikoj praksi su nam potrebni podaci o strukturi inteligencije. Vano je i da li postoji mentalno propadanje. U praksi se koriste individualni testovi koji mere i odnos izmeu kapaciteta i ostvarenja. Ono to dobijamo na testovima inteligencije, su efekti inteligencije, a ne sama inteligencija tj. samo uinak osobe, a ne njena mera. Zato je bolje ne pisati IQ broj, nego samo kategoriju kojoj on pripada i tu je obavezno naglasiti koji je test korien.

TESTOVI U KLINIKOJ PSIHOLOGIJI


Test je standardizovana situacija u kojoj se uzrok ispitanikovog ponaanja posmatra i opisuje. Pretpostavka je odabrani uzorak ponaanja, tj. materijal koji provocira to ponaanje i dovoljno je reprezentativan da bi mogao da zameni dugotrajnu opservaciju i prui nam dovoljno informacija o 17

linosti. Potrebno je sainiti instrument koji omoguava sistematsko prikupljanje takvih uzoraka ponaanja koji registruju ba onu osobinu koja je i predviena da bude testom detektovana i izmerena. Neophodan uslov je psihometrijska provera valjanosti testa. Implicitna oekivanja od testova su da omogue predikciju ili bar postdikciju. Predvianje ponaanja koji veina testova jo nije u stanju da ispuni. Test omoguava standardizaciju i kvantifikaciju procene. Izvoenje normi kao pokazatelja mesta osobe u odnosu na iru populaciju je osnov za rangiranje i ispitivanje osoba uopte. Testovi se dele na: 1) normativne velika veina testova u klinikoj psihologiji; skor se uporeuje sa prosenim rezultatima opte populacije 2) kriterijumske ne baziraju se na statistikim pokazateljima dobijenim na velikom uzorku, ve na unapred definisanom kriterijumu. Omoguavaju uporeivanje postignua iste osobe u vie merenja. Ovaj pristup je najei u evaluaciji tretmana. Koje uslove treba da zadovolji dobar kliniki test? 1. Validnost 2. Pouzdanost 3. Objektivnost 4. Diskriminativnost 5. Reprezentativnost 6. Adekvatna duina 7. Standardni oblik 8. Objektivno skorovanje 9. Homogenost 10. Da sve psihometrijske karakteristike budu zadovoljavajue Principi na kojima se zasnivaju savremeni psihodijagnostiki testovi: 1. Odgovori klijenta predstavljaju valjani uzorak odreene i specifine aktivnosti. 2. Ispitivanje je uvek indirektno potencijali se ne mogu direktno zahvatiti. 3. Procedura testiranja je istovetna sa procedurom eksperimenta. 4. Psiholoki poremeaji klijenta na specifian i selektivan nain, utiu na rezultat na testu. 5. Rezultati se mogu obraditi i statistiki i psihodinamiki. Metrijske karakteristike: 1. Pouzdanost ako se rezultati ne menjaju nezavisno od promena u samom predmetu merenja. U instrument iji se rezultati menjaju iz nepoznatih razloga, ne moemo imati poverenja. Pouzdanost se proverava merenjem iste pojave u dva razliita vremenska perioda, pri emu je pretpostavka da je ispitivanje u oba sluaja bilo jednako. Pouzdanost psiholokih testova puno zavisi od predmeta merenja, mada ne samo od njega. 2. Valjanost test je valjan ako dokazano obuhvata i meri to to smatramo da meri. Vrste valjanosti: a) prema sadraju podudarnost izmeu dva uzorka ponaanja istih ispitanika, od kojih se prvi zahvata nekim instrumentom, a drugi se manifestuje u vantestnoj situaciji. b) konkretna dovoljno visoka korelacija izmeu jednog psiholokog instrumenta ija je validnost ve ispitana i nekog drugog koji je na proveri. c) teorijska prema konstruktu mera podudarnosti izmeu pokazatelja nekog psihodijagnostikog instrumenta i definisanja neke psiholoke osobine. d) prediktivna - uspeh u predvianju pomou testa. 18

ta znai da test ima nisku senzitivnost? Pod time se podrazumeva da retko moe da uhvati patologiju. Biro: Niska osetljivost praktino znai veliki broj fal-negativa (normalnih rezultata na testu kada patologija koju test treba da registruje zaista postoji), da bi takav test uopte mogao da bude upotrebljiv, mora imati visoku specifinost. Ona oznaava odsustvo ili samo mali broj fal pozitiva (visok rezultat na testu kada patologija ne postoji) i daje nam osnovu dok odgovaramo o visokoj prediktivnoj verovatnoi pozitivnog rezultata na testu.

POSMATRANJE I SAMOPOSMATRANJE
Su sastavni deo gotovo svih psihodijagnostikih metoda. Samoposmatranje je polazna pretpostavka samoopisnih tehnika. POSMATRANJE: Kontrolisano posmatranje podrazumeva preduzimanje niza mera iji je cilj poveanje objektivnosti i validnosti ponaanje se razbija na lako uoljive male celine sistematski se manipulie sa varijablama poveava se reprezentativnost podataka usavravaju se tehnike registrovanja podataka. Specifini oblik registrovanja podataka objektivizacije posmatranja su skale procene. Psihijatrijski skale procene precizno ralanjuju i ponderiu simptome i karakteristike i vre njihovu racionalizaciju. Primeri skala: Wittenbalmova, Overallova (BPRS), Hamiltonova skala za procenu depresivnosti (HDRS). Mane skala: Procenjivai esto zapadaju u halo efekt, pa u skladu sa celovitom slikom o pacijentu (koja moe biti netana) procenjuju i pojedinane stavke. Drugi izvor greaka je tendencija nekih procenjivaa da sistematski biraju samo ekstremne ili samo srednje ocene. SAMOPOSMATRANJE: Najvei deo testova linosti sastavljen je od stavki koje predstavljaju samoopis, te dakle subjektivni doivljaj to je metodoloki problematino. Samoopis ima poseban znaaj u evaluaciji terapije. Kvantifikacija samoocene, (po bihejvioristima i kognitivistima) procena svoje anksioznosti ili depresije na subjektivnoj skali od 0 - 100% omoguava kontinuirani uvid u klijentov subjektivni doivljaj terapije. Termometar sree je instrument za kvantifikaciju samoopisa, kod dece. Domai zadatak bihejvioralno kognitivna terapija oznaava beleenje dnevnih aktivnosti. Liste simptoma samoiskaz klijenta o prisustvu pojedinih simptoma.

19

Vrste samoopisnih tehnika: 1. teorijske nastale iz neke teorije; registruju stepen prisustva odreenih konstrukata te teorije; ajtemi nisu empirijski proveravani 2. faktorizovane nastaju uz pomo faktorske analize; u skalu ulaze oni ajtemi koji su visoko zasieni odreenim faktorom (Ajzenk). 3. empirijske veliki broj ajtema pripada patolokoj i normalnoj grupi tako da se biraju oni koji dobro diskriminiu (MMPI). 4. S-R skale niz situacija na koje je ponuen iscrpan niz moguih odgovora.

INTELIGENCIJA
Intelegere = vatiti, razumeti Umesto teorijskih dilema o definiciji inteligencije, psiholozi u praksi imaju potrebu da procene intelektualne sposobnosti, koje e imati prognostiku vrednost (npr. predvianje neije sposobnosti da pohaa kolu). Inteligencija se ne posmatra kao elemenat, ve kao nain ispoljavanja sveukupnog ponaanja u funkciji prilagoavanja okolini; ne kao suma razliitih sposobnosti, ve kao sposobnost integracije svih sposobnosti. Ne trae se testovi koji e biti faktorski isti, ve oni koji e biti najblii odras praktinih, ivotnih situacija, i koji e imati najvie prediktivne vrednosti (Binnet Simon, WB). Jedinstvene definicije inteligencije nema. IQ predstavlja kolinik koji je u poetku (Binnet) odraavao odnos izmeu mentalnog i kalendarskog uzrasta deteta stepen njegovog postignua na testu u odnosu na oekivano postignue odreenog uzrasnog nivoa. Ovakav koncept IQ-a je naputen. Sada se koristi odnos izmeu postignua konkretnog pojedinca na odreenom testu i prosenih vrednosti i verovatne, normalne distribucije vrednosti za isti test, dobijen statistikim postupkom na velikom broju subjekata to su norme. Distribucije koje se dobijaju u veini standardizacija imaju oblik nagnute krive (vie mentalno retardiranih, a manje genijalnih), to se tumai posledicom patolokih propadanja IQ sposobnosti. Koncept IQ-a i testovi su samo oznake za mesto pojedinca u populaciji, a ne i njegove konane vrednosti. Nesavreni testovni instrumentarijum razni testovi mogu meriti sasvim razne stvari; ni jedan test ne moe da obuhvati itav dijapazon funkcija inteligencije. Nemamo dokaza da se IQ sposobnosti distribuiraju u obliku normalne krive. Testovi zahvataju samo jedan uzorak sposobnosti neke osobe, to ne mora da znai da je taj uzorak i reprezentativan. Da bi smo izmerili IQ u celini, test bi morao biti konstruisan tako da koristi procese i iz leve i iz desne hemisfere (uzorke mnogobrojnih verbalnih, neverbalnih, simbolikih i kreativnih vetina). Kolinik inteligencije zastareva posle est do osam meseci usled prirodnih i drugih fluktuacija. Danas je IQ iskljuivo instrument, ija je funkcija klasifikacija. Verbalni IQ predstavlja sposobnost shvatanja, odreivanja smisla, nalaenja odnosa meu verbalno datim stimulusima. Neverbalni IQ se odnosi na sposobnost neverbalne organizacije, vizualizacije, specijalne perceptualizacije, organizacije prostorno uoenih stimulusa u neke nove konfiguracije.

20

WECHSLEROVE SKALE ZA MERENJE INTELIGENCIJE


Biro (def.inteligencije): globalni kapacitet pojedinca koji se manifestuje u racionalnom miljenju, svrsiodnoj delatnosti i uspenom odnosu prema sredini; funkcionalno jedinstvo verbalnih, manipulativnih i socijalnih sposobnosti. Veksler tretira inteligenciju holistiki i biologistiki kao adaptivnu funkciju individue, kao efekat, a ne kao uzronik adaptivnog ponaanja. Vekslerove skale: WB-I, WB-II, WAIS, WAIS-R, WISC, WISC-R, a kod nas je standardizovana kao VITI (Vekslerov Individualni Test Inteligencije). Brzina i tok razvoja pojedinih sposobnosti se razlikuju to se odraava na postignue na razliitim subtestovima. On je IQ bazirao na rezultatima standardizacije i statistiki izvedenim normama. Analiza intelektualne efikasnosti podrazumeva registrovanje oteenja intelektualnih funkcija, specifinih malformacija i neujednaenosti u razvoju kao posledica psihopatologije. Postupci na kojima se bazira procena intelektualne efikasnosti: 1) Razlika izmeu verbalnog IQ i manipulativnog IQ 2) Intersubtest razlike (skater analiza) 3) Intrasubtest analiza 4) Analiza verbalizacije 5) Indeks deteorizacije Vekslerovim testom inteligencije dobijamo: 1) Ukupni IQ intelektualni uinak pojedinca u odnosu na proseno postignue kategorije kojoj pripada 2) Verbalni i manipulativni IQ 3) SQ koeficijent globalne intelektualne efikasnosti 4) Uvid u nain reavanja problema osobe (pokuaj/pogreke sistematsko i plansko) 5) Podatke o verbalizaciji osobe 6) Podatke o ispitanikovom nivou konceptualizacije (apstraktno, funkcionalno i konkretno). 7) Strukturu i distribuciju intelektualnih sposobnosti i intelektualne efikasnosti pojedinca 8) Indeks mentalne deteorizacije Za VITI se smatra da je kliniki test jer: 1) Jer je on instrument za individualnu upotrebu 2) omoguava praenje procesa reavanja problema to predstavlja kvalitativnu procenu miljenja 3) osetljiv je na emocionalne procese moe se zakljuiti o kojoj vrsti poremeaja je re 4) diskriminativan je na nivou normalnosti Na osnovu kojih informacija o ispitaniku je VB ( VITI)ukljuen u bateriju testova, tehnika i skala? Daje informacije o: a) celokupnom IQ-u, VIQ-u, MIQ-u, SQ-u; b) mogunost procene naina reavanja problema, nivoa 21

konceptualizacije; c) kvalitetu miljenja. VITI se sastoji iz nekoliko: 1. verbalnih skala: informacija, slinosti, shvatanja, renik, ponavljanje brojeva, aritmetika 2. manipulativnih skala: dopuna, strip, kocke, sklapanje figura, ifra. SQ predstavlja koeficijent globalne intelektualne efikasnosti. Ukazuje na stvarni intelektualni uinak pojedinca u odnosu na proseno postignute uinke itave populacije; posebno je zanimljiv pri postupcima procene radne sposobnosti starijih osoba. * Visok V je est kod rezidualne izofrenije, opsesivaca, depresivnih i anksioznih. * Visok M je kod praktino nastrojenih osoba. IQ oznaava intelektualni uinak pojedinca u odnosu na uzrasnu grupu kojoj pripada (Veksler). Na analizu subtestova VB skale utie (po Rappaportu): 1) Prirodna obdarenost 2) Edukativna sredina 3) Obrazovanje 4) Kulturna interesovanja i sklonosti Kvalitativna analiza na V obuhvata sledee mere: 1) Ukupni IQ 2) Verbalni i manipulativni IQ 3) SQ 4) Indeks mentalne retardacije (%MD) Razlika izmeu manipulativnog i verbalnog dela: Najea razlika izmeu V i M dela testa se kree do 10 IQ jedinica. Statistikom analizom dobijen je kritini skor koji iznosi 15 IQ jedinica razlike u bilo kojem smeru, ali u granicama ukupnog IQ skora izmeu 80 i 120. Ukoliko je IQ > 120, razlika V i M moe biti i vea (iznad 20 jedinica) a ako je IQ < 80, razlika je manja (10 IQ). Razlike vee od kritinog skora ukazuju na postojanje nekog specifinog razloga. Povienje na verbalnoj skali govori o visokim kapacitetima i slaboj iskorienosti tih kapaciteta, o smanjenoj praktinoj efikasnosti. U osnovi, moe biti patologija, specifino interesovanje, vaspitanje ili neto drugo. Visok skor na M skali oznaava dobro iskoriene kapacitete ali i mogunost da je osoba sklona manipulaciji u socijalnim kontaktima (psihopate i hy). Generalno, velika razlika moe da znai da ukupni IQ nije dobar reprezentant klijentovog funkcionisanja, to je vie statistika nego stvarna mera. SKATER U irokom smislu, to je konfiguracija odstupanja pojedinanih rezultata u odnosu na neki globalni ili proseni rezultat. Postoji nekoliko vrsta skatera: 1) Intratestovni predstavljaju odstupanje pojedinanog ajtema u okviru subtesta. 2) Intertestovni oznaava skor jednog subtesta u odnosu na ostale subtestove. 3) meusobni odnos izmeu verbalnog i neverbalnog IQ-a 22

4) odnos rezultata dobijenih na testu inteligencije i rezultata sa ostalih testova u okviru baterije koju smo zadali *U praksi se pojam skatera najee odnosi na prva dva. Pomou intertestovnog moemo doi do odgovora da li je svaki pojedinani subtest (tj. sposobnost koju on reprezentuje i funkcija koja se nalazi u njegovoj osnovi), ujednaen sa ostalim subtestovima, povien ili snien u odnosu na ostale sposobnosti. Povienje/snienje tumaimo u skladu sa karakteristikama subtestova i moguim znaenjima visokog ili niskog skora. Meutestovni skater se moe izraunati na tri naina: Prvi izvor sripti: a) Rappaportov: svaki subtest se izraunava uporeivanjem sa rezultatima na reniku, b) Za svaki subtest se gleda da li odstupa u odnosu na prosek, ali sa izuzimanjem tog subtesta koji trenutno gledamo. c) Najei: koristi se jedna aritmetika sredina u odnosu na koju se porede svi rezultati (saberu se i podele svi ponderisani rezultati). Da bi smo mogli da raunamo jednu aritmetiku sredinu za sve subtestove, postignue mora da bude dovoljno homogeno, tj. da je aritmetika sredina pravi reprezentant postignua. O tome odluujemo preko odnosa V i M IQ-a. Ta razlika mora biti 15. Prelazak te granice se smatra znaajnim i ako se to desi, onda se radi posebno aritmetika sredina za V i M deo. Dobijene vrednosti (uporeivanje aritm. Sredine i svakog ponderisanog skora S testa) se upisuju u kolonu PS M. brojevi su veliina odstupanja, odnosno SD. 0 +/- 1,5 = 0 0 1,5 +/- 3,0 = 1 +/ 3,0 = 2 ++/-Cilj je da se ustanove znaajna odstupanja koja treba da se tumae. 0 = neznaajno, +/- = blago odstupanje, > 3 = znaajno odstupanje. Ove stope vae samo za IQ 80-120. Ispod 80 - manje stope; odstupanja su znaajna (10 i vie), Iznad 120 vee stope; odstupanja su znaajna (razlike i od 20).

_
X:4:2 Aritmetika sredina svih ponderisanih skorova : 4 je gornja granica Aritmetika sredina svih ponderisanih skorova : 2 je donja granica. Ako je razlika M i V > 15, a kree se u okvirima od 80-120, onda se rade jedino razliite aritmetike sredine. Meutim ako bilo koji IQ izae iz granice 80-120, za njega se rade posebne stope. Ako drugi IQ ne izae iz pomenutog okvira, koriste se standardne stope odstupanja. Ako je V i Q M i Q 15, rauna se jedna X za svih 11 subtestova i u odnosu na njih se porede svi ponderisani skorovi. Ako je razlika > 15, rauna se aritm. sred. posebno za V i M deo a) standardne stope odstupanja kada je 80 < IQ < 120 odstupanje 0 +/- 1,5 beznaajno odstupanje 0 23

1,5 3 > +/- 3,0 b) ako IQ < 80 uzima se 10 IQ razlika, ako IQ > 120 uzima se 20 IQ razlika. Depresivni bolesnik na VB skali:

blago odstupanje znaajno odstupanje

+/++/--

Na VITI-ju depresivni imaju nizak skor na: 1) slinostima; 2) brojevi i aritmetika; 3) slaganje figure; 4) Kosove kocke; 5) ifra. To je u skladu sa njihovim trenutnim stanjem, padom ivotne energije, usporenou u miljenju i motorici. Kod njih imamo pad koncentracije i panje, probleme u vizuelno-motornoj koordinaciji, kako produktivnog tako i neproduktivnog tipa. Sch. na VITI odlike: - pad opte intelektualne efikasnosti izrazita deteriorizacija, - nii MIQ (manipulativni), primer: pad na aritmetici, dopuni i sklopu ukazuje na vei pad na raunanju, nego na pamenju to ukazuje na razliku od normalnih i neurotinih. - rigidnost u pristupu problemima, - tendencija za perseveracijom (istrajnost), - pad na testovima koji zahtevaju dui usmereni mentalni napor, - snienje rezultata na zadacima sa konkretnim materijalom (zbog nesnalaljivosti u praktinim situacijama), - mogu je cik-cak rastur intratestovni skater kao posledica misaonih blokova ili poremeaj misaonih procesa.. Organicitet na VITI: Organci imaju: - slabe rezultate na ifri, brojevima, slinosti, aritmetici, KOHS, - slabiji rezultat na M nego na V delu. ta znai povienje na vatanju, snienje na manipulativnom delu testa? - osoba se koristi potiskivanjem kao dominantnim mehanizom odbrane od straha. To je karakteristika Hy - manipulativnost u socijalnim odnosima imaju manjak informacija, ali ih dobro koriste u praktine svrhe. Psihopatsko ( sociopatsko) IQ funkcionisanje na VITI: - znaajno nizak VIQ - karakteristini odgovori na vatanju koji ukazuju poremaaj moralnog rasuivanja. - esto odsustvo anksioznosti - po pravilu su hladni, leerni, samouvereni, veoma esto nezainteresovani za testiranje. Biro: Rappaportove sugestije za interpretaciju pojedinih subtestova (mogui uzroci povienj i smanjenja rezultata na pojedinim subtestovima): 24

1. INFORMACIJE: Povienja: a) pojedinci odrasli u soc-kulturno povoljnim uslovima, to je delovalo stimulativno na sticanje znanja; b) sklonost odbrani intelektualizacijom nasuprot potiskivanju c) kod anksioznih i previe socijalizovanih d) kada je samo prividno povien, jer su rezultati na ostalim subtestovima usled parcijalnog oteenja miljenja nii, Snienja: a) nisko obrazovanje i nestimulatini uslovi razvoja, b) osobe sklone poitiskivanju, c) dugo iveli u izolaciji. Dijagnostiki aspekti: - povienja na informacijama, uz nizak skor na ostalim V st. ops.-komp. neuroza - niska informisanost u odnosu na vatanje hy (histerija). 2. SHVATANJE: Povienja: - dobro adaptirani; oni koji vataju socijalne norme i odnose (soc. IQ) Snienja: - komunikaciona anksioznost - kod negativistinih koji odbacuju socijalne norme. Odreene stavke odraavaju stav prema soc. normama. Osobe koje su u sukobu sa tim normama mogu i pored visokog IQ i ouvanog miljenja dobiti nizak rezultat. - osobe sa niskim IQ ili oteenjem IQ i/ili miljenja. Dijagnostiki aspekti: - neuspeh na lakim, a uspeh na teim pitanjima psihoza, - nizak skor na vatanjima, a visok na informisanosti opsesivni neurotiari, a kada ga prate i elementi poremeenog rasuivanja psihoza. 3. ARITMETIKA: Povienja: - kod osoba koje su po obrazovanju, profesionalno ili interesovanjima vini matematikom rezonovanju, - skloni perfekcionizmu i intelektualizaciji, Snienja: - nisko obrazovanje , - ne mogu da se kontroliu i u test situacijama funkcioniu ispod svojih realnih mogunosti, - kod osoba koje lako gube glavu kada pogree i smeta im strogo merenje rezultata. Dijagnostiki aspekti: - promaaj na lakim zadacima (iako nisu niskog obrazovanja) 25

- teko oteenje koncentracije. Nizak rezultat praen snienjem na ponavljanju predstavlja anksioznost, a snienje na ovom subtestu, uz povienje na ponavljanju oznaava oteenje koncentracije uz mogu patoloki znaaj. 4. PONAVLJANJE BROJEVA: Povienja: - normalan IQ, nema napetosti i pamte vizuelno, Snienja: - kod osoba koje su za vreme testa napete i anksiozne - organci naroito ponavljanje unazad - kod onih koji dui vremenski period trpe anksiozu Dijagnostiki aspekti: - ekstremna razlika u ponavljanju napred (uspeniji) i nazad (manje uspeha) ukazuje na modano oteenje, - ako je snienje znatno ispod proseka verbalnog dela pad intelektualne efikasnosti, - najbolji pojedinani test anksioznosti est je i kod normalnih, - relativno povien skor u okviru jednog devijantnog protokola, moe ukazati na izoidne komponente (njihova anksioznost se ispoljava na drugi nain). 5. SLINOSTI: Povienja: - normalan IQ, ouvano miljenje, te se i oekuje visok skor, Snienja: - nisko obrazovanje - sposobnost formiranja pojmova i apstraktnog miljenja oteena, - kod osoba sa pojaanom kognitivnom rigidnou.

Dijagnostiki aspekti: - nizak skor na lakim, a uspeh na relativno teim ukazuje na psihotini nain miljenja . 6. DOPUNA: Povienja: - obrazovani i inteligentni nema poremeaja vizuelne koncentracije, - preoprezni i paranoidni Snienja: - nizak IQ, - kod onih koji usled opsesivne sitniavosti nisu u stanju da eliminiu relevantne detalje, - skloni projekciji (tee da zamene zadatak, umesto da trae bitni nedostatak, uputaju se u interpretaciju ili kritiku slika. Dijagnostiki aspekti: - kliniki sluajevi skoro po pravilu imaju nizak skor, 26

- kod SCH je snienje neravnomerno, pa se deava da rezultat uoavanja nedostataka bude slab, a da ostali subtestovi ne budu oteeni. Naroito kod SCH osoba kod kojih je uoljivo nesnalaenje u konkretnim situacijama i apragmatinost, nasuprot fascinaciji apstraktnim sadrajima. 7. STRIP: Povienja: - visok IQ Snienja: - nizak IQ - seoska populacija i stariji - nie obrazovanje Dijagnostiki aspekti: - nedostatak socijalne inteligencije i sociopatske tendencije, plus povien rezultat na stripu, nije garancija socijalne inteligencije. 8. Kohs: Povienja: - normalan i superioran IQ, Snienja: - nizak IQ, - organci. Dijagnostiki aspekti: - u kontekstu snienog M (manipulativnog) i snienog KOHS ukazuje na depresiju, a kombinacija sa niskim skorom na testu brojeva, aritmetici i ifri - organicitet. Visok skor na KOHS-u u okviru velikog intertestovnog rastura, najee ukazuje na izofreni proces. 9. SKLOP Povienja: - normalna IQ Snienja: -oskudno obrazovanje - veoma izraena anksioznost - por. spos. planiranja, impulsivnost, nekontrolisanost u radu - izraen por. u formiranju pojmova ne vata se smisao celine. Dijagnostiki aspekti: Ako je sklop nii od V dela i nii od veine M dela to ukazuje na izrazitu anksioznost. U sklopu SCH relat. povieno u odnosu na ostale M testove indikacija za afektivnu tupost 10. IFRIRANJE Povienja: - normalni smireni - mlai sa dobrom vizu-motornom kordinacijom i ambicijom brzine Snienja: - snieno V i snieno M sa niskim skorom na ifri ukazuje na depresivnu usporenost 27

- kod ljudi koji su opsednuti "ambicijom kvaliteta" - stariji nevini pisanju - organci Dijag. aspekt snienje u sklopu "neurotinog" ili "psihotinog" profila ukazuje na prisustvo depresivnih karakteristika - snienje na ifri u kombinaciji sa snienjem na brojevima ukazuje na organicitet - hy kao posledica potiskivanja imaju nizak rezultat na verbalnom delu skale naroito na inform. - problem predstavljaju anksiozni neurotiari koji esto daju "tipian" profil organskog oteenja na WB skali - najoptiji simptom organaca su smetnje u vizuo motornoj oblasti, nedostatak elastinosti u miljenju, izrazit poremeaj pamenja i opadanje spoosbnosti integracije. Oni imaju povien rezultat na V delu. Najvei pad na ponavljanju brojeva, ifri, kohsu, pa aritmetika i slinosti. Ponavljanje brojeva unazad zbog nemogunosti zadraavanja predstave (vizuelne retencije) Pretenzije nekih istraivaa da uz pomo testova IQ odrede i preciznu lokaciju oteenja nisu se pokazale opravdanim. - Ovaj test nema savrenih unutranjih metrijskih karakteristika, ali je pediktivan i nije vezan za neku teoriju (eklektiki pristup). VITI norme su izraunate na 25 njacima, Obuhvata V, M i SOC intel. G faktor opti zastupljen je u najveem delu. V faktor je u visokoj korelaciji sa G. Pamenje je pojedinani faktor i zastupljen je u subtestovima brojevi i ifre. Faktor relevantnosti dopuna. Otpornost prema distrakciji na sposobnost odravanja panje ukazuju dopune i brojevi Subtestovi 1. INFORMACIJE obavetenost ovde je mogu cik-cak rastur (Sch) zbog neusaglaene i neobine logike, izmenjenog kognitivnog stila, samosvojne, autistine i individualizovane logike. Ovaj test meri kvalitet i obim opteg znanja reprezentativnog za sredinu u kojoj se pacijent nalazi. Govori o efikasnosti dugorone memorije i lakoe asociranja (psihotini ne mogu da se sete ko je napisao Hamleta, iako znaju zbog misaonog bloka). Dugorona memorija je otporna na propadanje i ukoliko se javi lo rezultat na ostalim subtestovima moe da bude jedan diskriminativan znak za utvrivanje organiciteta. Informacije daju podatke o kolovanosti i kulturnom obrazovanju, sredini ispitanika. Padovi ne oznaavaju nuno patologiju moda neku crtu linosti ili mehanizam odbrane. Moe se raditi o egocentrinom, nonalantnom, leernom pristupu stvarnosti, najee kod hy ili histeroidnih. To govori o potiskivanju (moe i negacija) Hy potiskuju seksualne impulse, koji su u detinjstvu povezani sa radoznalou i ljubopitljivou. Za cilj je manje "opasno", vie se oslanjaju na emocije, teatralnost i intuiciju. Kod psihopata moe biti snien skor, ako su rukovoeni egocentrinim potrebama pa eliminiu informacije, a drugima one imaju veliki znaaj jer omoguavaju manipulisanje sa ljudima (to su narcistiki poremeaji linosti). Povienje je odlika inteligentnih, ali i opsesivnih koji koriste intelektualizaciju i racionalizaciju u slubi odbrane od straha. To su nesigurne, bazino anksiozni ljudi, perfekcionisti... Ponekad je pad uslovljen uskom oblau interesovanja. Hronino nesigurni ljudi mogu imati povienje stalna tendencija za prikupljanje informacija (to rade i opsesivci). 2. SHVATANJE zahteva manje iz svakodnevnog ivota i eme iz ranijeg iskustva. Funkcije u osnovi testa su suenje, rasuivanje, adekvatno razumevanje realnosti. Do izvesne mere ukljuuje emocionalnost, moralnost i socioloki prilagoenost. Veksler je verovao da je ovo test soc. IQ Ali to nije T. Neke psihopate nemaju problema sa razumevanjem sociolokih normi, nego sa pridravanjem. 28

Kod njih je mogu i visok i nizak skor, pa je potrebno preduzeti kvalutetnu analizu, jer mogue je da on svoje soc. prilagoeno ponaanje koriste u manipulativne svrhe. Snienje moe biti i izraz antikonformizma i soc. negativizma. Isto kod opserivaca jer su previe detaljni daju i po tri odgovora ili se blokiraju jer ne mogu da procene ta je relevantno. Hy imaju povien rezultat jer je njima vano da budu prihvaeni od okoline oni imaju manjak informacija, ali ih dobro koriste na praktian nain. Do porasta moe doi kod paranoidnih (posebno intelektualizirajuih) psihotiara. 3. SLINOST test formiranja pojmova. Zahteva razvijeno apstraktno miljenje. POtrenno je uoiti relaciju i verbalizovati je. Zahvata se konceptualizacija. Postoje tri nivoa konceptualizacije: 1) konkretni (0 bodova); 2) funkcionalni (1 bod); 3) pojmovni (2 boda). Kod psihotiara verbalizacija je super-apstraktna. S test je diskriminalizovan na mentalnu zaostalost. Oni ee daju razlike, nego slinosti, jer se razlike ontogenetski ranije uoavaju. Skloni su i negiranju slinosti. Paranoidni su obino negativistiki i projektivni i ovde vie intelektualiziraju nego ostali. Depresivni imaju snienje na ovom subtestu. 4. BROJEVI I ARITMETIKA se analiziraju zajedno. U njihovoj osnovi lee funkcionisanje panje i koncentracije. Panja je spremnost da se mobilie energija koja nije vezana ni za emocije, ni za intzeresovanje. Koncentracija je aktivan odnos prema realnosti, voljno usmeravanje svesti na neku dra, tako to se iskljuuju drugi emoc. i kognitivni sadraji. Brojevi predstavljaju subtest panje, aritmetika je subtest koncentracije. U toku reprodukcije pratimo da li ovek grupie brojeve uvek to radi onda se ne oslanja samo na panju. Kod ponavljanja je ukljuena i vizuelna organizacija. Posebno brojanje unazad je jako osetljivo na mentalnu zaostalost. Moe ukazati i na organicitet. (ali ovi se bolje ponaaju na informacijama od zaostalih). Kod normanog neurotinog profila brojevi su obino slabiji od aritmetike, jer je panja osetljivija na anksioznost nego koncentracija., . aktivna panja se moe poveati naporom, a pasivna ne. Metalno zaostali imaju svienje na ovim subtestovima. 5. STRIP Po V. test soc. IQ povezanost sa interpersonalnom razmenom. Sposobnost planiranja i anticipacije. Osloboen je od uticaja situacionog, ali ne i emotivnog upliva. Snien je rezult. kod ljudi koji intelektualiziraju. Hy i Pa mogu imati povienje kao i delikventi. Nedosledni skorovi esti kod ljudi sa antisoc.poremeajima i psihopate. vatanje se vie odnosi na razumevanje socijalne situacije, a strip vie ukljuuje sposobnost primene unutar socijalne situacije. Ovaj subtest se u izvesnoj meri oslanja i na sposobnost percepcije. Piemo interperatcije slika. Neko ko nije dostigao nivo fomralnih operacija imae snienje ali ako na slinostima nema snienje onda je sigurno dostigao formalni. 6. DOPUNA test vizuelne organizacije i koncentracije. Spada meu lake testove i nomralni i neurotini postiu visok rezultat. U osnovi je razlikovanje bitnog od nebitnog. Pad psihotini, Pa i opsesija zbog ambivalencije. Najnetipiniji profili imaju psihotini, paanoidni ubeuju da ne fali nita, kritikuju crte, poveava se interpretativnost. Snienje moe da znai i mentalnu zaopstalost. Pa nedolsedni ako su upravo buntovni negiraju, a to je nain prevazilaenja prepreka kod njih, svaaju se umesto da reavaju test. I retardirani mogu imati visok skor, ali to jo ne predstavlja negaciju retardacije. 7. SKLOP U osnovi je vizuelna organizacija i motorno izvrenje meusobno se smenjuju. Laki zadaci se vie oslanjaju na vizuelnu organizaciju, kod teih dominira motorika. Ovo je vizuelnomotorna koordinacija produktivnog tipa, jer ispitanik ne radi po modelu nego produkuje reenje. Moemo pratiti njegov nain reavanja problema, planiranje... Ovaj test je pod jakim uticajem anksioznosti. Dep imaju snien skor zbog motorne usporenosti. Pad je i kod neurasteninog profila. Test je osetljiv na ometajue faktore. Skuzoidni i SCH ljudi postiu loe rezultate jer se ovde radi o baratanju konkretnim materijalom. Organci u zavisnosti od toga koji centar je oteen imaju problema ili sa uoavanjem, ili sa zavravanjem. Narcistiki poremeaj linosti ima na ovom subtestu pad. Somatiari imaju tekou zbog problema sa telesnom emom. 8. KOHS poiva na vizuelno-motornoj koordinaciji i reproduktivnog tipa. Oslanja se na funkcije analize i sinteze )apstraktnog materijala). Prvo se vri "vizuelna inspekcija" analiza i vizuelna 29

organizacija. Test je najotporniji na delovanje afektivnih faktora, panje, anskioznosti i koncentracije, ali je zato osetljiv na prava oteenja inteligencije, naroito u okviru psihoorganskog profila. Do pada dolazi kod depresivnih zbog opte usporenosti i slabe inicijative. Kod SCH i delikvenata se moe javiti porast. Ako ovek uradi zadatak, kae da je gotov, a pogreio je, pitamo ga da li je njegov rezultat jednak onom na slici, ako kae "DA" moemo biti sigurni da postoji nekakav perceptualni defenkt, ukoliko sloi kocke i onda sam utvrdi da je pogreio onda je problem motorike prirode. Deava se da ovek, ako mu se jedna kocka ne uklapa, uzima dve iako su jednake), to je znak regresije moe i kod osoba sa visokim IQ. 9. IFRA Test grafomotorne sposobnosti i vizuelno motorne organizacije. Ukljuuje vizuelnu, motornu aktivnost i procese uenja kao i pamenje. Inteligentniji bre reavaju, jer posle nekog vremena ve negledaju znakove. Osetljiv je na opsesivne pedanterije (ambicija kvaliteta), neodlunost i na impulsivnost; anskiozni psihotini stvaraju bizarne reprodukcije. Kod organaca je prisutan miini tremor i grafomotorni nemir. Test meri asocijativnu elastinost miljenja, uenje, pamenje i brzinu mentalnog reagovanja (depresivni imaju pad). Test razlikuje ljude sa ambicijom brzine i ambicijom kvaliteta. Psihotini esto priaju priu o tajnim iframa; Opsesivci trae gumicu; Organci imaju problema sa rotacijom. Meri se asocijativna elastinost miljenja. Zahteva trajniji mentalni napor. 10. RENIK govori o kvalitetu i nainu misaonog funkcionisanja. UIkazuje na informisanost, preciznost i fleksibilnost miljenja. Vrlo je zasien G i verbalnim faktorom. Uspeh zavisi od vankolske edukativne sredine. Razlikovanje tri nivoa organizacije pojmova. a) Deskriptivni ovek opie neto na osnovu spoljne, nebitne karakteristike; b) Funkcionalni c) Kategoriki (0, 1, 2) Obrada rezultata 1. Kvantitativna analiza zbrajanje rezultata pojedinanih stavova, posebno za V i M deo. U tablice se unode sirovi skorovi, njihova ponderisana vrednost, razlika izmeu prosene ponderizovane vrednosti i ponderizovane vrednosti pojedinanog testa. Pond. za oba dela testa i zajednika vrednost pretvaraju se u IQ koeficijent. Zavisnost od godita postoji nekoliko tabela od 16 do 59 godina. Pored ukupnog i parcijalnih IQ-a rauna se i koeficijent efikasnosti (SQ) i procenat mentalne deteriorizacije. Koeficijent efikasnosti najbolje rezultate postiu oni od 20-24 godina. To je referenta grupa za raunanje SQ. SQ omoguava uporeivanje razliitih generacija. Mentalna deteriorizacija mentalno propadanje Da li propadanje kod jedne ene spada u okvir "normalnog, oekivanog" propadanja ili je dolo do breg propadanja. Subtestovi otporni na propadanje: Informacija, vatanje, Dopuna, Sklop; Subtestovi neotporni na propadanje: Pamenje, Aritmetika, ifra, Kohs. %MD= O - N * 100
O

Da li je dobijen procenat normalan gledamo u tabeli. -10 - +10 MD% - nije sistematska, nego sluajna razlika NORMALNO. Razlika koja se ne interpretira. 0 10 nema MD 11 20 eventualna MD 21 - ... vrlo verovatno MD Ali ovo nije dovoljno da kaemo da je mentalno propadanje rezultat organskog oteenja. 0 u zamenjujemo sa X ako se ne radi o generaciji izmeu 20-24 godina. 30

Do mentalnog propadanja moe doi iz dva razloga: 1) psihogena etiologija; 2) organska etiologija a) propadanje usled starenja, b) uzrokovano boleu. Procenat MD poveava se sa godinama. Norme se takoe pomeraju sa godinama. ( Od

25-29 1% 30.34 3% 35.39 5% 40.44 8% 45.49 11% 50.54 14% 55.59 16% ) 2. Kvalitativna analiza analiza skatera, verbalizacije i bih. tokom testa. Beleimo neoekivana ponaanja i spontane verbalizacije (npr. stalno izvinjavanje i sl.). Tenja ka perfekcionizmu davanje 2-3 definicije umesto jedne. Kakav je nain reavanja problema. Da li je frustriran, kako sarauje, zavisnost i racionalizacija na anticipiran neusph i sl. Korienje stripa kao projektivnog materijala i sl. Izvesna doza treme je ak i poeljna totalna nebriga kod psihopata. Kako vata uputstva? Kakva je motivacija? Kakve su reakcije na ne/uspeh? Koliko je siguran u svoja reenja. Da li je precizan, uporan, zamorljiv? Kakva je koordinacija pokreta? Da li postoji preterana asocijativnost? Da li je samokritian? SKATER ve opisano Psiho organicitet i viti Viti nam ne daje mogunost da ako postoji MD da 100% tvrdimo da je etiologija organskog porekla. Mi testom ne procenjujemo direktno organicitet, nego izvesne mentalne funkcije koje u velikom stepenu koeliraju sa eventualnim organskim propadanjem. Ove funkcije su: percepcija, pamenje, panja, vizuelno motorna koordinacija, koncentracija i eventualno rasuivanje. Jedino to smemo da tvrdimo je da su funkcije izmenjene. - ZAKLJUAK procena intelektualnog kapaciteta, ostvarenosti, povezanost sa afektivnim i motornim i sa moda nekim psihopatolokim procesom. Na koji nain podaci sa testa odstupaju od podataka iz drugih tehnika. U konanom izvetaju: globalni IQ, V i M IQ, globalni indikator efikasnosti obraditi indikatore koji upuuju na specifinu mentalnu strukturu, razlika izmeu manjeg i veeg dela, da li postoji mentalno propadanje, da li postoje indikatori na osnovu intratestovnog skatera za eventualne blokove miljenja ili specifina interesovanja, nain reavanja problema, na kom nivou se odvija miljenje, sadrajna analiza odgovora. Saet opis kognitivnog stila. Poeljno je da napravimo projekciju testovnog ponaanja na vantestovne situacije. Pokuaj povezivanja rezultata sa njegovom linou i trenutnim problemom. ORGANICITET Do '60. god. organicitet (psihoorganski sindrom) tretiran je kao jedinstveni fenomen dijag. kategorija (ovaj koncept je zastareo) koja podrazumeva psihike posledice oteenja mozga. - Neuropsihologija - Lurija 53. ta merimo testovima za organicitet? Kliniki psiholog se najee suoava sa blagim oteenjima difuznog karaktera. Najuestaliji zahtev za procenu organskog oteenja u praksi je ocena radne sposobnosti, odnosno nesposobnosti (invaliditeta). Najei pacijenti su hronini alkosi, starije ene sa smetnjama pamenja i 31

koncentracije. Za definiciju organiciteta za ove prilike se zadovoljavamo globalnim pristupom ne zalazimo u problem etiologije i lokalizacije, samo ga tretiramo kao oteenje mozga koje za posledicu ima oteenje mentalnih funkcija. Tehnikama (testovima) kojima se klinike psihijatrije slue ne dobija se neuropsihijatrijska preciznost, ve grubo dijagnostikovanje postojanja, ili ne organskog oteenja CNS-a. To su testovi koji dijagnostikuju pamenje, specifine promene u procesu pamenja. To su subtest pamenja WB skale, Weschlerova skala pamenja, test vizuelnog pamenja. Test vizuelnog pamenja (TVP) modifikacija i pokuaj psihometrijskog usavravanja Usavravanje Bentonovog testa vizuelne retencije druge serije od po 10 zadataka jednostavne geometrijske figure. U prvoj seriji od ispitanika se trai da odmah nakon posmatranja crtea, nacrta prikazane figure, a u drugoj trai se odloena reprodukcija (ovek muri 10 sekundi pre crtanja). Mogua je kvantitativna obrada rezultata (po grekama) norme su date prema uzrastu (IQ) i obrazovanju oveka. Glavni zadatak je kvalitativna analiza registrovanje "tipinih organskih greaka" te je velika mogunost uticaja subjektivnosti ispitivaa. Da bi mogli da tvrdimo da se radi o organcima procenat tipinih orga. greaka u ukupnom broju greaka mora biti vei od 20%. Tipine greke: Izostavljanje figure, nepravilna lokacija figure, krivo ili manjkavo reprodukovanje figure, perseveracija (posledica popunjavanja praznina u seanju tako to ovek ponavlja figuru iz prethodnog crtea). Ako ovog ima preko 20% onda to ukazuje na organicitet, rotacije, poremeaj ose crtea (tamnjenje ili suprotno), konfabulacija (docrtavanje osoba izmilja novu figuru i popunjava praznine u seanju), veliina figure (zamena velikih i perifernih figura retka greka), zamena mesta figure, greke grafomotorne prirode (usled tremora ili insuficijencije vizuelno-motorne koordinacije nemogunost spajanja ugloova i problem kod pravljenja preklopa dve figure). MMPI 55. Istorijat Kad je konstruisan zamiljen je kao zbir monodimenzionalnih skala, koje su svaka za sebe zaduene za posebnu dijagnostiku kategoriju. Veliki broj stavki, dobijenih odabirom iz dotad postojeih inventara i akumuliranog psihijatrijskog znanja (. repertoara iskaza pacijenata) zadat je veoj grupi psihijatrijskih pacijenata (prethodno dijagnostiki razvrstani) i velikoj grupi normalnih ljudi. Oni ajtemi koji su pokazali odreenu diskriminantnost izmeu npr. dep. i normalnih, svrstani su u sklau D, itd. Na normalnoj populaciji su izvedene norme za svaku sklau, a kao gornja granica "normalnosti" tretiran je T-skor 70 (to su 2 SD od X obuhvata 98% normalne populacije). Prvo su se tumaili samo rezultati na pojedinanim sklama, ali to se ubrzo pokazalo kao neefikasno potreban je kontekst ostalih skala. U drugoj fazi razvoja tumaeni su "iljci" odnosi meu sklama. Trei, tipoloki pristup analizira se celokupni profil i nude se razni lokalni sistemi. Pojavljuju se zbirke "tipinih" profila (u naem priruniku ima ih 16). Postoji i kao Atlas MMPI profila zbirka od skoro 1000 razliitih MMPI kodova, praenih kratkom istorijom sluaja to je trebalo da pojednostavi interpretaciju i prui objanjenje svih moguih profila - kliniari to nisu najbolje prihvatili. Danas postoje i kompjuterizovani sistemi za obradu MMPI to potpuno eliminie ulogu psihologa u dijagnostici. 56. Uslovi za korienje MMPI-a IQ ne sme da bude ispod 80. Ne zadaje se osobi koja je tada u psihotinom oku. Ne zadaje se psihoorganski izmenjenim osobama. Nije poeljno da je ispitanik nepismen ali ta prepreka se moe velikim delom prevazii itanjem njima (ali rezultat se iapk malo izmeni) 32

Idealne godine su izmeu 20-60, nekad moe i mlaima, ali nikad ne mlaima od 16 godina. 57. O emu govore kontrolne skale u MMPI? Daju nam informacije o ispitanikovom pristupu testovnom materijalu. Daju nam podatke o tome koliko moemo imati poverenja u dobijene rezultate. Protokol je upotrebljiv ako skor na L skali (skala laganja meri tendenciju davanja soc. poeljnih odgovora) ne prelazi T=70 ako ovek na F skali (skala bizarnih i atipinih odgovora) nema vie od T=80 skorova i ako na K sklai nema vie od T=70. 58. Nain interpretacije MMPI 1) U Interpretaciji konkretnog sluaja uvek se polazi od pojedinanih skala. To je samo polazna osnova, poto skor na pojedinanog sklai bez kontakta ostalih skala ne daje nam upotrebljive informacije. 2) Analiza profila, bazirana na meusobnom odnosu pojedinih skala, i na najee dvema (eventualno trima) najpovienijim skalama je najrasprostranjeniji princip interpretacije. Sa aspekta objektivizacije, vii nivo interpretacije predstavljaju 3) kodni sistem i tipoloki pristup. Ali ista pravila koja tu postoje istovremeno su i ogranienja. To su tzv. "kuvari" zbirke tipinih profila. 59. Razlika L i K skale L- skala je skala laganja i ukazuje na tendenciju davanja socijalno poeljnih odgovora. Proizilazi iz ovekove elje da mi mislimo o njemu lepo (ili u reim sluajevima da ispitanik ima o sebi bolje miljenje) K- skala skala nesvesne kontrole govori o ouvanosti mehanizama odbrane, koliko se ispitanik brani od anksioznosti. Ovu skalu dominantno zasiuju potiskivanje i negacija kao mehanizmi odbrane. 60. ta znai porast Pd i Ma kod normalnih? esta kombinacija povienja kod onih "normalnih" osoba koje se predstavljaju kao borbeni, energini, preduzimljivi. Ali ovaj rezultat moe biti i posledica mogueg negiranja patologije. 61. Zato su Pd i Ma povieni kod neurotiara? Kod anskioznih neurotiara visok skor na ovim skalama obino predstavlja nain prikrivanja anksioznosti, jer su to u biti nesigurne i anksiozne osobe to ele da sakriju pred ispitivaem ali i pred samim sobom. 62. Histerija na MMPI Skala HY je najnestabilnija u psihometrijskom smislu ima najloije karakteristike. Histerici svoju psihiku napetost konvertuju na neki drugi nivo najee telesni. Ova skala pokriva sklonost konverzivnom nainu R ovek napetost prebacuje na telesni nivo. Ali mogu je i sluaj da kod ove skale ne postoji povienje, a radi se o hy to znai da se onda tu psihika napetost ne konvertuje na telesni nivo. Ova sklonost ka konvertovanju povezana je sa nekim osobinama linosti: emocionalna nezrelost, soc. dobro adaptirani (ponekad i hipersocijalizovani). Obino su povrni, teatralni, egocentrini su i ispoljavaju narcistinost. Dve grupe hy poremeaja: 1) konverzivni (somatoformni) 2) disocijativni. 1) Somatske forme reagovanja (paralize, slepoa, gluvoa), 2) poremeaji svesti npr. fuga. Prisutna je velika doza manipulativnosti, egzibicionizma. esto ide uz povienje na Hs skali i L skali a D je snien to je tipian Hy profil. Ako je poveana uz neke druge sklae onda govorimo samo o emocionalnoj nezrelosti, manipulativnosti, i hipersocijalizovanosti kao personalnim karakteristikama. 33

63. Simulativni profil se prepoznaje po tome to kontrolne skale formiraju obrnuto V i to tako da je F skala iznad T=70, a L i K ispod T=45. Da bi profil bio potpuno simulativan jo dva uslova moraju biti zadovoljena: - da najmanje est klinikih skala bude iznad T=70 - ni jedna klinika skala ne padne ispod T=60, Jedina skala za koju je dozvoljeno da bude ispod T=60 je Ma skala. Ovaj simulativni profil nam govori o tome da je ceo profil povien. Ako su zadovoljena manje od etiri uslova onda govorimo o tendenciji ka simulaciji. Simulativni profil nam govori o tome da rezultati itavog upitnika nisu validni, . klinike skale se ne mogu pouzdano protumaiti.

65. Razlozi za dobijanje simulatuivnog profila i kada ispitanik ne razume materijal, kada odgovara nasumice esto kod nedovoljno obrazovanih. Ponekad dobija zbog jezike barijere. Kod akutno psihotinih je takoe mogue i kod psiho organski oteenih. Mogue je i zbog toga to pacijent sebe namerno predstavlja u loem svetlu . bira patoloke odgovore to je simulacija u pozadini uvek stoji neka jasna dobit. Ovaj profil se dobija i kod agravacije. Ovaj profil moe da se dobije i iz razloga postojanja nesvesnih dobiti. 64. Disimulativni profil se prepoznaje po sledeim kriterijumima: Kontrolne skale formiraju slovo V tako da su L i K skale iznad T=70 (po stroem kriterijumu 60), a F skala je T<45 nijedna klinika skala ne sme da pree T=60 Najmanje est klinikih skala je ispod T=50 Ovi podaci nam govore o tome da je ovaj ispitanik iz nekog razloga umanjivao tegobe koje ima, odnosno prikazivao je sebe u boljem svetlu nego to trenutno funkcionie te stoga ne moemo da imamo dovoljno poverenja u klinike skale. Kada su samo neki uslovi ispunjeni, onda govorimo o tendenciji ka disimulaciji to nas navodi da imamo smanjeno poverenje u celokupan rezultat. U klinikoj populaciji ovaj profil je mnogo rei od simulativnog. Sree se u sluajevima kada ispitanik tvrdi da je bespravno hospitalizovan i kad ima snanu elju da izae sa odeljenja. Kod neurotinih ovaj profil se dobija kada ovek eli da dokae da zadovoljava neke uslove npr. nee da ide u penziju. Moe se dobiti i kod zdravih iz razloga nedovoljnog poverenja u sopstveno zdravlje. Tako ljudi verovatno imaju manje samopotovanja. Introverti su manje sigurni u svoje zdravlje i kod njih se ee javlja ovaj profil. U klinikoj populaciji se esto javlja kod paranoidnih ee nego kod nekih drugih.

56. Agravacija i simulacija Simulacija ovek namerno sebe predstavlja u loem svetlu bira patoloke odgovore. U pozadini je uvek neka jasna dobit. Glumi psihopatologiju. Agravacija ovek ima neki problem, ali je njegov doivljaj tog problema preuvelian ne postoji svesna ideja o dobiti Najee se deava u klinikoj populaciji preterana ideja o svom problemu. ovek ima doivljaj da nije pravilno tretiran naglaava problem verujui da e tako prikupiti dovoljno panje. Osoba je uverena da ima zaista veliki problem. 34

Biro: MMPI Minesota multifazni inventor linosti viedimenzionalni "test" linosti, tipa upitnika. U originalnoj verziji sastoji se od 566 tvrdnji koje se tematski razvrstavaju u 26 obalsti (opte zdravlje, neuroloki poremeaji, porodini i brani problemi... itd) Revidirana i standardizovana verzija u naoj zemlji (MMPI 201) svedena je na odabir od 201 stavku, a dopunjena verzija (MMPI 204) ima 210 stavki. 13 skala 3 skale su kontrolne skale "validnosti" slue proveri podobnosti i spremnosti oveka za ovakvu vrstu ispitivanja. To su L-skala koja odraava rigidnost ili naivnost u pristupu testu materijalu F-skala registruje konfurzno miljenje, nerazumevanje materijala ili samopotenciranje, naglaavanje sopstvene patologije, K-skala ukazuje na odbranu, . nespremnost za ispoljavanje sopstvenih karakteristika. Kao posebna, 4. skala validnosti uzima se ?-skala broj ajtema na kojima osoba nije dala odgovor ova skala ne postoji u skraenim verzijama ni kod nas. Klinike skale u originalu su koncipirane da "otkrivaju" dijagnostike kategorije bazirane na Krepelijanskoj tehnologiji ova koncepcija je naputena, ali nazivi skala su ostali. Hs dotie se narcizma tela i hipohondrije D depresivni simptomi Hy potiskivanje i negacija, konverzivni simptomi Pd nezrelost, impulsivnost, asocijalno ponaanje Pa senzitivnost, hostilnost Pt anksioznost, opsesivno iljenje, pad vitalne energije i efikasnosti Sc konfuzno o bizarno miljenje Ma - euforija, hiperaktivnost U originalnoj veriji bila je i skala Mf maskulinost-femininost u naoj verziji nema. U verziji MMPI-202 postoje 4 dodatne skale: Si, Ag, An, Ci. - samoopisna tehnika pored LOBI-ja i intervjua. Nastao je sredinom prolog veka. - Konstruktori su izdvojili 10 jednodimenzionalnih upitnika sa 550 ajtema i 16 kontrolnih ajtema, pa su krenuli sa procesom validacije. U prvoj verziji 8 klinikih skala i dve neklinike introverzija /ekstroverzija i femininost/ maskulinost - MMPI je kliniki instrument, samo je empirijski podran, iza njega ne stoji teorijska osnova. Na poetku je bio okrenut samo klinikoj praksi. Velika prednost je to meri odrambeno ponaanje. - K-skala predstavlja nesvesnu cenzuru, nesvesno laganje - Ako u testu ima vie od 10 neodgovorenih ajtema to znaajno umannjuje vrednost rezultata. Ako postoji 5-10 neodgovorenih, to ukazuje na povienu ambivalentnost kod opsesivnih, izoidnih i depresivnih. To toleriemo, ali nam govori neto o specifinom stilu. - Doprinosi MMPI - donekle je smanjena face - validnost (vidi kasnije) - nisu zaobili kontrolisani pristup pa dobijamo bitne informacije o oveku - omoguili su korekciji odgovora K-skala se koristi i kao korekciona skala. Neke skale su osetljive na nesvesnu kontrolu pa se taj problem reava Kskalom. Pojedinane skale mere neto drugo od psihopatolokih tendencija. Kombinacija dobijenih skala nosi mnogo vie informacija o oveku, nego beleenje pojedinanih skala. Najsavreniji pristup analize MMPI analiza kompletnog profila. Verzija kod nas je skraena. Prva SAD verzija 566 ajtema daje mogunost izvoenja tri profila. Kod nas 210 ajtema to je dobar kompromis izmeu duine i sauvanosti psihometrijskih karakteristika. Istraivanja su pokazala da ljudi posle 180 ajtema odgovaraju nasumino. - MMPI se moe zadavati psihotinim i onima koji su pod lekovima samo ovek nesme biti u oku. - Naa verzija daje jedan profil. Obrazovanje nema veze. - Dve vrste nevalidnih profila: 1) Disimulativni eli da prikrije patologiju, ili bar ono to on misli da je patologija. Ovaj profil se dobija i kod ljudi koji imaju problem da se otvore i da govore o 35

sopstvenoj patologiji. Kod oba nevalidna profila vie se bavimo pristupu test materijalu, nego tumaenju klinikih skala; 2) Simulativniprofil se javlja kod: psihotinih (konfuzno miljenje), primitivnost, neobrazovanost, problem sa jezikom, psihoorganske promene, izraz simulacije/agravacije, kao izraz potrebe da se sa njim vie bavi. - daje se kao drugi testovni materijal posle VIB skale. Upitnika testiranja poinju sa Vudvortom vojne potrebe sa ciljem klasifikacije. Testovi su prvo bili monodimenzionalni, a kasnije su postali viedimenzionalni, teorijski i faktorski zasnovani. MMPI je osloboen od teorij. orijentacije i faktorskog pristupa. Testuje sposobnost da da dijagnostiki odgovor, nego govori o stanju na osnovu odgovora. Nema mogunosti dijagnostifikovanja, poremeaja, opisa strukture oveka, ve nam samo daje informaciju o trenutnom stanju oveka. Pokuavana su drastina skraenja (na 80 ajtema), ali se njima naruila diskriminativnost skala. to se validnosti tie mi kao rezultat dobijamo to osoba eli da mislimo o njoj, a ne ono to ona stvarno jeste. Visok broj neodgovorenih ajtema moe da znai i nezainteresovanost za test. Pretpostavka sastavljaa ovog upitnika je bila da stavljanje veeg broja ajtema za svaku merenu dimenziju uinie da e ajtemi sa svojom brojnou u jednom trenutku probiti odbranu oveka. To se pokazalo kao relativno T. Kod nekih ispitanika se javlja problem introspekcije. Da bi uopte neko mogao da uradi MMPI mora do izvesne mere da bude sposoban za introspekciju. MMPI je standardizovan za populaciju: 25% sa ili bez osnovne kole, 39% - sa srednjom, 37% sa visokom. Prava slika nae populacije 69% sa/bez osnovne, 25% sa srednjom i 5-6% sa visokom. U uzorku je bilo najvie studenata. - FACE VALIDNOST sadraj ajtema spolja gledano odgovara onome to meri (ako meri stidljivost, onda se po samom ajtemu vidi da meri stidljivost). Takvi ajtemi su najmanje prediktivni. Najprediktivniji su oni koji naizgled nemaju nikakvu vezu sa onim to mere. Posle 150-180 ajtema potpuno se naruava pouzdanost testa panja i koncentracija poputaju nasumini odgovori. - Prva stvar koju radimo kada dobijemo reen test je da pogledamo kako izgledaju kontrolne skale. Da li dobijeni rezultati spadaju u regularne ili ne. Ako si neregularni moemo samo da tumaimo nain reavanja testa. esto se deava da profil koji smo dobili ne pripada ni jednom od tipinih profila i tada gledamo kom tipinom profilu je najblii. Ako ipak dobijemo neto skroz neobino, onda analiziramo najvie, a ponekad i najnie skale a kao drugi deo analize se daje jedna. KONTROLNE SKALE L-SKALA skala laganja tendencija oveka da bira soc. poeljne odgovore. Iz elje da mi mislimo lepo o njemu. Moe i posledica toga da ovek ima lepo miljenje o sebi. Visoko L najee dobijaju ljudi koji su naivni. lakoverni al ii rigidni. Kao gornja granica upotrebljivosti dobijenog profila se koristi L T=70. Ako je vei onda sumnjamo u valjanost rezultata. Obino se tada dobija niski profil klin-skala moemo da pretpostavimo da je u realnosti taj profil neto vii. Nisko L (ispod t=45 ljudi koji tee da sebe predstave u nepoeljnom svetlu. Skloni su samokritici, imaju nisko samopotovanje (negativan self-koncept). Nisko moe da se pojavi i u okviru simulatzivnog profila. Kada je L jako nisko najee dobijamo visoke klin-skale pretpostavljamo da je ceo profil u realnosti snien. T-skorovi za uporeivanje razliitih testova slino z-skorovima 30-70. Izmeu 30 i 70 T skorova iroki okvir normalnosti. Ue vaeno ispod 45 kritian skor ovo se odnosi na kliniku populaciju. Ako se visok L javi kod normalnog profila, govori nam o tome da neke patoloke funkcije postoji, ali ih pacijent dobro prikriva. 36

F-SKALA skala bizarnih ili neobinih odgovora meri tendenciju da sebe predstavimo kao razliite od proseka. Ukazuje na to u kojoj meri insistiramo na toj razliitosti. Odstupanje od proseka u dva smera: 1) da istiemo svoju razliitost i da sebi na bizaran atipian nain dobija se visok F (t>70 u psihotinim profilima se tolerie da F ide i do t=80) Visoko F ne mora uvek da znai simulaciju, moe da bude posledica konfuznog miljenja, psihotinog oveka ili zati to ovek nije dobro razumeo materijal ili zbog specifinosti njegovog kulturnog miljenja. Moe ukazivati i na nekonvencionalnost, ekscentrinost (umetnici). 2) Nizak F knvencionalnost, strah od razliitosti. Ne dozvoljava sebi da se na bilo koji nain izdvaja od svoje okoline. (t<40-45) Strah od eksponiranja. Moe se javiti u okviru disimulativnog profila kao vrlo mala spremnost se istakne patologija. Visok F je u vioj toleranciji sa skalom SCH i malo i sa sklaom Pa Nizak F kod ljudi koji su nespremni da se bave sobom, koji nemaju patolokih fenomena ili nee da ih pokau. K-SKALA skala nesvesne kontrole. Govori o ouvanosti mehanizma odbrane i koliko se ovek uspeno brani odanksioznosti. Izmeu 45-60 to su ouvani i konstruktivni mehanizmi odbrane. Ako je vie od 60 onda pretpostavljamo da se ovek u velikoj meri koristi mehanizmom odbrane Verovatno, ima neki konflikt koji na ovaj nain pokuava da razrei. to je K vei, vie pretpostavljamo da se ovek vie koristi sa potiskivanjem i negacijom kao dominantnim mehanizmima odbrane koji zasiuju K-skalu. Visok K moe da nam govori o tome d aovek eli da nam se prikae u boljem svetlu. est je u okviru disimulativnog profila. Nisko K (<40.45) tendencija oveka da ispolji patologiju Preplavljeni su anskioznou, nemaju ouvane mehanizme odbrane. Nizak K se sree i kod ljudi koji su skloni samokritici (dep.) oseanje nemoi i demoralizovanost. Zauzimaju inferiorne pozicije. Nizak K u kombinaciji sa povienim klin-skalama jedna od pokazatelja tendencije ka simulaciji (agravaciji). Visok K rigidni mehanizmi odbrane. esto kod paranoidnih i paranoidnih psihopata (grandiozni ego). Ove tri skale se tumae kao celovit profil. Visoki K kod ljudi nesvesnih svojih patolokih problema. Izuzteno visoko K dovodi u pitanje terapisjku motivaciju. Nisko K doivljaj nemoi za reenje problema. Slabo izlaze na kraj sa stresom i zbog toga esto bee u patologiju. Veruju da ne mogu da se menjaju.

KLINIKE SKALE 1. HS Skala hipohondrijaze


Meri stepen zabrinutosti za telesno funkcionisanje. Ova skala je povezana sa nekim osobinama linosti, u najveoj meri sa nezrelou (takvi nemaju emocionalu kontrolu) i sa narcizmom. Narcizam je prisutan i kod Hy, ali na drugaiji nain. Hs prie su manje matovite, Hy ivopisnije priaju o svojim tegobama, Hy ne ispoljavaju toliko zabrinutosti, vie nefunkcionalnost, Hs su u velikoj merii iskreno zabrinuti, otpisuju spoljni svet, skoncentrisani su iskljuivo na ono to se u njima deava, Hs ne izmiljaju, ve stvarno oseaju bolove, 37

Hs stalno obilaze lekare, trae pomo. Nozofobiari se boje bolesti i bee od lekara. Visok skor na Hs je kod osoba koje su uglavnom fokusirane na fizike albe, jer ne prepoznaju psiholoku osnovu. U terapiji im treba slati poruku da je moda u pravu. Hs nemaju strukturalne promene, te su iskljuivo funkcionalni doivljaji. Hs je osoba koja ne dobija ili nije dobijala adekvatnu koliinu stimulusa iz svoje okoline i koja je pogreno poela sama sebe da stimulie i tako daje sebi oseaj vanosti na jedan pogrean, patoloki nain. Ne sme se umanjivati vanost njihovih tegoba time se samo pojaava hipohondrijaza. Kroz terapiju treba da ga nauimo da on pone da brine o sebi na drugi nain. Ova skala je poviena i kod histerika i kod psihotiara i kod ljudi koji imaju somatizovane atake panike. Kod somatiara se najee radi o jednom direktnom prenoenju emocionalne napetosti na telesni nivo. Kod Hy telesne promene imaju simboliko znaenje. Treba razlikovati psihosomatsku reakciju od psihosomatskog poremeaja kod reakcije nije prisutan strukturalni poremeaj. Ali ako se reakcija produi, dolazi do strukturalnog poremeaja. Tipian primer psihosomatskog poremeaja je ir. Kod psihosomatiara je u osnovi neki emocionalni doivljaj koji je telesno izraen. Somatizovani atak panike se zasniva na problemu hiperventilacije. Psihosomatiari retko prepoznaju emocije, ali su telesni korelati emocionalnih reakcija stalno ukljueni. To vremenom dovodi do iscrpljenosti odreenih organa. Kod somatizovanog ataka panike postoji ukljuenost svih elemenata emocije.Pod uticajem adrenalina kree proces hiperventilacije. Organi poinju drugaije da rade, zbog ega osoba poinje pogreno da interpretira senzacije (kao znak ludila, infarkta, nekog napada... Panika se jo vie poveava, a i telesni znaci. To je krug samozastraivanja, a u osnovi je pogrena interpretacija telesnih zbivanja, koji nisu posledica bolesti nego hiperventilacije, a hiperventilacija je posledica emocionalnog uzbuenja. Kod paniara je najee prvi atak panike bio organski uslovljen, a kasnije se razvija oseaj nesvesnosti da ne zna kada e mu se to ponovo desiti. Uz sve to ide pogreno asociranje (telesna zbivanja poinju da se vezuju za npr. Mesto napada, a ne za pad eera. Znaajan krug se najlake prekida na kognitivnom planu menja se interpretaciju opasnosti. Nije im toliko bitna panja drugih (publika). Imaju ozbiljan problem u uspostavljanju relacija sa drugima. Tim osobama treba pomoi da vate da su svi ti telesni znaci korelati straha. Kod onih koji nisu neurotiari, ve samo uslovljeni, za par seansi se problem reava. Kod psihosomatiara terapija traje veoma dugo. To je najprimitivniji oblik odbrane. Ide se na to da se razviju mentalistiki mehanizmi odbrane, to obino traje godinama. Ono to razlikuje Hs i Hy je da se Hs skala odnosi vie na tegobe koje su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema, a Hy se oslanja na voljne telesne funkcije (CNS ). Niski skorovi na ovoj skali govore o izostanku zabrinutosti za svoje telesno funkcionisanje. Ako skor jako padne ispod 30, onda se moe sumnjati na patologiju. Histerici su takoe narcisoidni, ali kod njih postoji preokupiranost svojim potrebama sa ciljem manipulacije i nametanja svojih potreba okolini. Histerina egocentrinost je manipulativne prirode, za razliku od hipohondrine. * Hs nema sekundarne dobiti (kod Hy ona je uvek prisutna). Hipohondri imaju osnovni mehanizam odbrane somatizaciju. Somatizacijom su ee optereeni siromani ljudi, ljudi iz niih socijalnih sredina ali i vrlo praktini menaderi. Hipohondri imaju veoma matovite interpretacije svojih tegoba esto sumnjaju na neku neizleivu bolest i ne ostaju kod jednog simptoma. Visoki skorovi na ovoj skali su retki, najee su vezani za povienje na Hy skali. Niski rezultati se javljaju i kod normalnih koji nisu sigurni u svoju normalnost. Kod visokih skorova na Hs svaka promena u telesnom funkcionisanju ima veoma ozbiljno znaenje. Nizak skor na Hs ukazuje na neki oblik samozaputanja. Oni koji imaju atake panike nisu samostalni, imali su probleme sa separacijom. Pasivni su, uspevaju sa visokim IQ i ako su imali pozitivne vaspitne uticaje. Sekundarna dobit se naknadno moe razviti, ali nema simboliku. 38

Kod Hy, simptom se razvija kao zatita od dogaaja koji e tek uslediti. Simptom je kompromis, jer je taj nadolazei dogaaj istovremeno i privlaan i zastraujui. Simptom esto ima funkciju ispunjenja elje, iako realna, gratifikacija ne postoji. elja je esto nedostupna, zabranjena. Hipohondri su vrlo rigidni. Ataci panike lake private da fiziki nisu oboleli, ali prethodno, uvek treba obaviti sve telesne preglede. Kada je terapija ve otpoela, Hs se ne alje kod lekara. Kod histerija, imitacija je nesvesna, sa njima se radi na prihvatanju elje. Ako histerije imaju atak panike, oni realno nemaju visok pritisak. Atak panike bez Hy stvarno visok pritisak zbog skoka adrenalina. One osobe koje imaju izraeno nizak skor na Hs + visok na D, imaju visok suicidalni rizik.

2. D skala Depresije
Ova skala nam govori o nivou ivotne energije, stepenu zainteresovanosti, stepenu aktivnosti i kvalitetu raspoloenja. Visok D moemo dobiti: 1. Kada je u pitanju depresivno strukturirana osoba nizak nivo samopouzdanja, esto oseanje bespomonosti u odnosu na probleme i tekoe, nisko samopotovanje, esto oseanje krivice; 2. Kod osoba koje su imale realni ivotni gubitak u bliskoj prolosti. Ako se veliki gubitak desio pre jedne godine, onda je to adekvatan, normalan rad tuge. Ako se to produi to je znak da se osoba fiksirala u nekoj fazi prolazaka kroz tugu (4 faze tugovanja: faza oka, poricanja, oaja, razreenja) 3. Kod osoba koje su neurotski struktuirane, ali ne depresivno nego, npr. Hy -> psiholoka energija se konvertuje na neki drugi nivo. Danas je depresija mnogo popularniji oblik ispoljavanja nake tegobe (sreu se ljudi koji su Hy struktuirani, a imaju depresivne albe). Pravi depresivac ima visok skor na D i Pt skali. to je Pt vii, depresivni poremeaj je ozbiljniji. to je Pt nii, vea je verovatnoa da se radi samo o depresivnoj reakciji. Depresivci sebe krive, omalovaavaju se, smatraju da su drugi bolji; Histerici se samosaaljevaju (a, u jebo te ovee to sam jadan....ali maksimalno!), za svoje tegobe optuuju okolinu, jer nije u pitanju njegova krivica. U terapiji se sa depresivnima vie radi na samopotovanju, a kod Hy, na adekvatnim oblicima traenja panje. Depresivci su toliko apatini, da imamo utisak da ih niim ne moemo izvui iz toga. Hy mogu biti zanimljivi, mogu se i nasmejati. Kod Hy na poetnim seansama im je bolje, ali kasnije da ih ne bismo napustili zato to im je bolje, ponovo im biva gore. Skala D moe biti poviena i kod osoba sa sekundarnom depresijom oni koji su imali ili imaju neki drugi organski ili telesni poremeaj, (eerai, invalidi...) i kod onih koji su pre dva, tri meseca imali psihotinu epizodu. Oni poinju da se proganjaju raznim pitanjima o sopstvenoj vrednosti i dodatno su optereeni neurolepticima, usporeni su u govoru, motornim aktivnostima, to ih jo vie deprimira. Ova depresija se moe javiti i kao uvod u neki psiholoki poremeaj, npr. Kad osoba pone da primeuje da neto nije u redu s njom. Kada uz visok D, dobijamo i visok Pt, onda sumnjamo u strukturalnu (endogenu) depresiju. Kada uz D, dobijamo visok Hy i Hs, onda sumnjamo ili na polimorfnu simptomatologiju ili na konverzivni oblik depresije. Kada dobijamo samo visok D, onda sumnjamo na depresivnu reakciju. Ako su uz visok D, poviene i psihotine skale (npr. , Pd, Pt), onda vie sumnjamo na depresivnu psihopatiju. Nizak D kod osoba koje imaju dobro ili prenaglaeno samopouzdanje kao kod narcistikih osoba. Ako je nizak D u okviru nekog patolokog profila, to ukazuje na tendenciju potiskivanja i otpisivanja problema. Ovo se moe pojaviti kod Hy koji nemaju sklonost ka depresiji, nego iskljuivo konverziji. Postoji i somatizovana depresija, pri kojoj osobe ne izvetavaju o loem raspoloenju, tugovanju, nego o bolu u leima ili grudima, a da pri tom ti bolovi nisu somatski potkrepljeni. Pre terapije kod izrazitih depresivaca treba raditi na eliminisanju negativnog raspoloenja i doivljaja bespomonosti, (najbolja 39

je kognitivna terapija). Visok skor na D dobijamo kod osoba koje se ale na depresivne simptome, ali mi u stvari ne znamo da li ih oni i zaista imaju. Ako se sekundarne depresije lee kao primarne, to nema efekta. Primarna depresija najee nema ozbiljan povod. Kod konverzivne depresije, ne moemo da empatiemo sa osobama, oseamo nestrpljenje zbog kukanja, imamo doivljaj da preteruje. HyD zabrana na panju; D zabrana na potrebe. Nizak skor na D moe da bude i izraz disimulacije ele da ostave utisak samopouzdane osobe. Ukoliko je skor nii od 30 u okviru depresivne biografije ukazuje na visok suicidalni rizik, (die ruku na sebe, ozbiljno razmilja o suicidu i ima jaku potrebu da ga niko u tome ne sprei.

3. Hy Skala Histerije
Somatski poremeaji su najei, ali moe biti i poremeaja na nivou emocija, ponaanja (depresija, fuga). Niski skorovi kod osoba koje ignoriu svoje telesne funkcije. Visok skor na Hy skali ukazuje na to da su osobe naivne, sugestibilne, imaju manjak uvida u soje i tue ponaanje. Motivacija za terapiju im je promenjiva. Ponekad stvaraju lanu sliku o sebi, skloni su optuivanju terapeutr. Ne vole testiranja, imaju sukob oko oseaja sopstvene vanosti. Kognitivne, bioenergetske i grupe susretanja kod njih idu izuzetno teko. Nizak skor na Hy, ukazuje na sarkstine i socijalno izolovane osobe sa stavom da ne mogu da ree ni jedan problem. Kod njih se preporuuje dobro struktuiran bihejvioralni tretman.

4. Pd Skala Psihopatske Devijacije


Ukazuje na sklonost osobe da reaguje impulsivno, ukazuje na njegov odnos prema socijalnim normama i kakav mu je kvalitet emocionalnog reagovanja. U principu ova skala ne govori o nekom stepenu agrsivnosti, ve vie o sklonosti ka agresivnim reakcijama. Visok Pd ukazuje na impulsivnost, agresivne ispade, smanjeno potovanje prema socijalnim normama, nedostatak dubljeg emocionalnog reagovanja, osobe su nesposobne za uspostavljanje trajnih i dubljih emocionalnih veza. Manipulativne su i imaju tendenciju ka brzom i trenutnom zadovoljavanju sopstvenih potreba. Imaju tekoe da ue na sopstvenim grekama i iskustvu, najee su i sami bili manipulativni kao deca. Manipulativnost se na otvorenom nivou vidi kao rasturena porodica, deca su najee rtve nekog nasilja i sami esto postaju progonitelji. Suptilna manipulacija se ogleda u porodicama koje na prvi pogled nisu agresivne, one su kvazisocijalizovane, deca slue zadovoljavanju nekih roditeljskih ciljeva. Ne postoji emocionalna razmena izmeu dece i roditelja postoje samo roditeljski zahtevi prema deci. Psihopatska devijacija moe da se vati u dva smisla: 1. asocijalnost: kod asocijalnog poremeaja linosti, povezana sa kriminalom; 2. pojedinci koji su s polja gledano dobro uklopljeni u drutvo, ali imaju dvostruke standarde. Druge osobe strgo ocenjuju, a sebi doputaju sve. Finoa je u funkciji manipulacije, a ne stvarnog kontakta. esto visok Pd + visok Ma, kod normalnih, ne ukazuje ni na kakvu psihopatiju ili maniju. To su borbene, energine, preduzimljive osobe (dobri su kao voe). Stalno psihopatski struktuirani imaju defekt super ega ili defekt moralnog suenja. Tu se u stvari dolazi do preranog sazrevanj. Roditelji nisu adekvatne figure za zadovoljavanje potreba, pa dete poinje samo da brine o sebi. Tipini su 40

primeri maloletni delikventi. Oni ne prolaze normalan proces razvoja. To je u stvari odbrana od teke depresije. Oni moraju da budu emocionalno povrni, da ne bi doiveli jaku bol zbog odbacivanja. *Primitivna????? Psihopatija (asocijalna) je esta meu osobama nieg IQ. *Kulturne Psihopate su esto visoko inteligentni. Razvijaju suptilne vetine manipulacije, esto se viaju meu voama. Nizak skor na Pd skali ukazuje na osobu koja je preterano savesna, sklona da vodi rauna o tuim potrebama, da ugaa drugima, da se rtvuje Ako je nizak Pd u kombinaciji sa visokim D skorom, to opisuje osobu koja se lako oseti krivom. Nizak Pd sa visokim Pt skorom ukazuje na osobu koja je uvek za neto zabrinuta, anksiozna sa tendencijom da uvek sve proverava i nikad nije sigurna da je stvari uradila kako treba. Pd skala je metrijski prilino nestabilna i nepouzdana. Ako je osoba inteligentna, a ima psihopatske tendencije lako provali test. Danas se vie ne govori o psihopatijama, nego o poremeenoj linosti (Hy sa Pd -> histeroidni ; Sc + Pd = izoidni...). Pd je skala manifestne agresivnosti, za razliku od Ag skale, koja opisuje latentnu agresivnost (snaan konflikt sa autoritetom), jaku egocentrinost i nesposobnost da se brine o drugima. Te osobe nisu zainteresovane za tretman, jer smatraju da im on nije potreban. Ukoliko ipak pristanu, vie nam koristi bihejvioralna terapija (promena ponaanja), nego postizanje uvida. Za njih je karakteristian visok izostanak autentine krivice, nemaju empatiju, lako menjaju raspoloenja. Nisu skloni promeni miljenja pod uticajem socijalnog pritiska. Visok Pd + visok D skor, ukazuju na depresivno funkcionisanje, jer ne moe da promeni krut sistem vrednosti.

5. Pa Skala Paranoje
Ova skala nam ukazuje na to, do koje mere se osoba osea ugroenom u socijalnom okruenju. Govori nam i o tome kako osoba barata sa svojim oseanjem krivice. Visok skor na Pa, ukazuje na tendenciju da se svoja krivica projektuje na druge. To su esto osobe koje sebi pripisuju veliku vanost, (ekspanzivni ego, arogantne, jako samouverene osobe).

Najee postoji dva razloga zato su ove osobe ovako struktuirane: 1. ivot i razvoj u porodici u kojoj je postojao paranoidni sistem, (tu se radi o identifikaciji); 2. mogunost da je osoba bila zlostavljana na neki nain, pa se paranojom brani od oseaja nevanosti. Ova skala nam govori i o povienoj interpretativnosti. To su stalna sumnjiavost osobe, nepoverljivost. Postoji sklonost da se neutralni stimulusi definiu kao upereni protiv nje. Visok skor na Pa nam govori o hipersenzitivnosti imaju nedovoljno izgraenu sliku o sebi. Ova slika je istovremeno optereena oseajem visoke vrednosti i oseajem sopstvene bezvrednosti. I najmanja kritika se tumai kao odbacivanje. Nevericu o sebi projektuju na druge ljude, koji se doivljavaju kao ugroavajui. Imaju oseanje da ih drugi ne vrednuju dovoljno. Nizak skor na Pa ukazuje na lakovernost i naivnost, esta je i nekritinost. Oni esto nisu svesni tuih motiva i potreba, ne razmiljaju o tome. 41

Visok Pa skor je ponekad odraz stvarnog konflikta sa nekim. Imaju problem sa bliskou, podozrivi su. Uvek pronalaze ego-referentne ideje (sve dovode u vezu sa sobom), esto su hostilni (neprijateljski raspoloeni). Tretman ovih osoba je problematian, jer ne veruju nikom, pa ni terapeutu. Najopasnije je kada jednom kau da nam veruju. Tada im treba rei da nismo spremni da preuzmemo toliku odgovornost i da bi bilo bolje da oni to raspodele i na druge. Treba im dozvoliti da da eksperimentiu sa naim poverenjem i pustiti ih da se sami uvere u nas. Od vanosti je da sa njima radimo sporo. *Ovo je relativno stabilna skala. Osoba sa visokim Pa sorom eli da se predstavi kao jako ugroena.

6. Pt Skala Psihastenije
Govori nam o nivou spontanosti, intencionalnosti, potrebi za uvoenjem reda i organizovanog ivota, o rigidnosti ili fleksibilnosti. Takoe i o anksioznosti i zabrinutosti. Visok Pt oznaava nespontane, zakoene, brine, one koje tee perfekcionizmu, hiperorganizovane su i rigidne. Imaju Svoje rituale koji su im jako vani. Skor na ovoj skali je esto visok kod opsesivnih, kao i kod anksioznih, fobinih i opsesivno kompulzivnih. U okviru ovakvog profila se nalazi i visok skor na Hy, Hs, D i Pt. U kombinaciji sa D, visina Pt nam govori o ozbiljnosti depresije (endogenost, nasuprot reaktivnosti). Nizak Pt ukazuje na povrnost, bezbrinost i neodgovornost. Psihastenija je slina neurasteniji pri emu ne mora biti Hy tipa. Visok Pt skor se sree kod zabrinutih, napetih i neodlunih. U prvim fazama terapije je najbitnija podrka treba im sniavati anksioznost.

7. Sc Skala izofrenije
Ako neko na ovoj skali ima visok skor, ne mora znaiti da je izofren. Ova skala govori o osobinama i sklonostima koje se esto javljaju u izofreniji, ali nisu jedino odlika izofrenije. Pri visokom Sc skoru, sumnjamo da se radi o neobinoj, ekscentrinoj osobi, koja je sklona konfuznom miljenju. Tu se radi o autistinoj logici, razumljivoj samo njoj. to je Sc skor vii, to je vie verovatno da se radi o psihotinoj konfuznosti. Sc je esto povien u simulativnim profilima. Moe biti povien kod osoba koje su sklone sujeverju, kod primitivnih. Ova skala esto govori i o tzv. izoidnom procesu ili izoidnom odnosu prema okolini. To je socijalna nezaiteresovanost i emocionalna neukljuenost (zaravnjenost), socijalno i emocionalno su izolovani. Problematina skala u metrijskom smislu jer je kategorija sch vrlo raznovrsna. Nizak skor na Sc ukazuje na nematovitost i hiperkonvencionalnost. Oni ne smeju da se izdvajaju iz okoline. Ova skala pretenduje da pokrije neparanoidne oblike izofrenije. Terapijski su OK suportativne i direktivne intervencije poto se svode na socijalnu kontrolu.

8. Ma Skala Hipomanije
govori o nivou aktivacije (ivotne energije). Visok skor na Ma, ukazuje na visoku energiju ekspanzivni ego. Oni zapoinju mnogo aktivnosti, a malo stvari zavravaju, nemaju strpljenja. Prave maniare neemo ni dobiti u praksi na testiranju, jer oni ne mogu da sede mirno i rade testove. Tim putem moemo dobiti samo hipomaniju. Euforinost jako brzo vodi iscrpljivanju organizma. Visok Ma skor, esto korelira sa visokim D skorom. Skloni su agresivnim ispadima, po njihovom miljenju njima ne treba terapija. Sa osobama koje imaju nizak skor na Ma, se postupa isto kao i sa onima koje imaju visok D skor. 42

9. Si Skala Socijalne Inkompatibilnosti


govori o socijalnoj ukljuenosti. Visok Si skor imaju bojaljivi, manje skloni eksponiranju, (ali to ne znai da to ne ele). Funkcioniu kao povuene, neborbene osobe. Stidljivi su, nesigurni, izbegavaju socijalne kontakte. Nizak Si skor se nalazi kod ekstravertnih koji vole da su u centru panje, ali nasuprot tome imaju malo bliskih relacija strah od bliskosti. Odgovara im grupni tretman.

10. An Skala Anksioznosti


govori o anksioznosti, (juu, ladno!). Ako uz visok D, dobijemo nizak An opasno, ukazuje na nezainteresovanost i izostanak straha za ivot. Visok An skor, (izolovano), ukazuje na apel za samoubistvo. Odreena doza zabrinutosti je normalna i zdrava.

11. Ag Skala Latentne Agresivnosti


nasuprot Pd skali koja govori o manifestnoj agresivnosti. Ovde se vie radi o sklonosti i spremnosti da se reaguje agresivno, nego o samoj agresivnosti. To su osobe koje su hostilne, ali im je jo u detinjstvu zabranjeno da se ljute. Svoju agresivnost ispoljavaju suptilno - zakanjavanjem, smanjenom efikasnou i sl. Imaju rascep u doivljavanju sopstvene vrednosti (istovremen oseaj izuzetne vrednosti i potpune bezvrednosti).

12. Ci Skala (lista) Kritinih Ajtema


Ova skala kritinih ajtema je proiena skala psihotinosti. To je kontrolna skala, da bi se videlo da li je u pitanju psihotini ili nepsihotini profil. Osetljiva je na psihoze, poetak psihoze ili poremeaj linosti, u sluajevima kada je skor visok. *Potrebno je opisati prilaz test materijalu i ponaanje u test situaciji. Potrebno je prodiskutovati verovatnou sa kojom moemo biti sigurni u test materijal, (L,F,K skala). Ukoliko je profil simulativan ili disimulativan, potrebno je eliminisanjem nemoguih uzroka razmotriti eventualne razloge simulacije.

PROJEKTIVNE TEHNIKE
Zato je projektivne tehnike teko validirati? 43

Za ove metode je karakteristina niska senzitivnost, tj. retko hvatanje patologije. Kao dokaz valjanosti jedino je prihvatljiva visoka prediktivna verovatnoa patolokog odgovora. To znai da u patoloki odgovor, kada se on pojavi, moemo imati veliko poverenje. Razlika izmeu projekcije kao odbrambenog mehanizma i projekcije kod projektivne tehnike: - proj. kao mehanizam odbrane se sastoji od potiskivanja drutveno neprihvatljivih (seksualnih, agresivnih...) impulsa i slui odbrani od anksioznosti. Dolazi do menjanja pozicije (nae neprihvatljive sadraje pripisujemo drugima). Na taj se nain intrapsihiki konflikt projektuje u spoljanju sredinu. Projekcija je sloen psiholoki manevar kojim se ego brani i oslobaa navale anksioznosti koja preti da je preplavi (projekciju). Ego se pri tome brani izvrtanjem, pa se unutranja pretnja pretvara u spoljanju, projektovanu na druge osobe ili drai. - projekcija kod projektivnih tehnika podrazumeva projektovanje odnosno ekspresiju unutranjosti na spoljanjost, koja je podstaknuta neodreenim stimulusima. Testovna projekcija nije odbrambena projekcija koja slui oslobaanju od anksioznosti, ona je tu da zakrpi rupe nastale nedovoljno jasnom stimulacijom. U nekim sluajevima, meutim, i testovna projekcija moe da poslui oslobaanju od anksioznosti, (ako se testovnim stimulusima potaknu neki unutranji impulsi), tada dobijamo odbranu. Projektivne tehnike imaju za cilj merenje tj. procenu mehanizama odbrane. ta se ispituje crteom ljudske figure? Pretpostavlja se da u ovoj projektivnoj tehnici ispitanik, kroz crte, projektuje svoje JA, koncept linog identiteta i doivljaj svog tela. Osoba se pri crtanju oslanja na telesnu emu koja se razvija poivajui na psiho-seksualnom razvoju. Pretpostavka Mahoverove je da u procesu psiho-seksualnog razvoja dolazi do libidoznih investicija u razliite delove tela. Specifini nain reavanja fiksacija za odreene faze psihoseksualnog razvoja, (koje su predstavljene razliitim telesnim regionima), stvara specifian raspored libidioznog rasporeda energije po telu. Najvei broj autora danas smatra ovu tehniku pogodnim dijagnostikim sredstvom za prouavanje agresivnosti, seksualnog identiteta i telesne eme. Oblici interpretacije crtea ljudske figure: Interpretacija crtea ljudske figure odvija se na etiri nivoa: a) Grafoloka analiza: tu se interpretira debljina linije, intenzitet pritiska na hartiju, poloaj figure (udaljenost od ivice, nakrivljenost u odnosu na bazu...), veliina figure, proporcionalnost delova figure, pedantnost crtanja, itd. b) Analiza greaka: uoavaju se izostavljanja, senenja, mrljanja, brisanja, unakaavanja i prozirnost. c) Analiza psihoanalitike simbolike: ovo je najproblematiniji deo interpretacije. Po Mahoverovoj gotovo svaki deo ljudskog tela ima itav niz moguih interpretacija, koje su esto meusobno kontradiktorne. Veina validacionih studija nije dokazala njihovu validnost. d) Stepen identifikacije sa seksualnom ulogom: odreuje se redosledom crtanja muke / enske figure (takoe nije dokazano). Ali i pojedini elementi crtea mogu da identifikuju probleme seksualne identifikacije.

44

Faze obrade crtea ljudske figure: 1. Opis ispitanikovog pristupa test materijalu; 2. Impresionistiki opis crtea naa opta impresija o crteu (korisno za proveriti kako se na utisak slae sa njegovom priom); 3. Detaljno invertarisanje sadraja crtea, sa interpretacijom pojedinih elemenata; 4. Grafoloka analiza, (veliina figure, simetrija, isoriavanje prostora, kvalitet linije is l.); 5. Usklaivanje rezultata analize crtea, sa rezultatima analize asocijacija na crte; 6. Kompletno rezimirano miljenje o osobi na osnovu ove tehnike, (pokuaj usklaivanja podataka dobijenih ovom tehnikom sa podacima sa drugih tehnika). ta je ema tela? Specifian raspored libidiozne energije po telu, do koje je dolo u toku psihoseksualnog razvoja, kada se libidiozna energija usmerava na razliite delove tela. Karakteristike crtea ljudske figure: Maoverova je ponudila i zbirne karakteristike crtea pojedinih dijagnostikih kategorija. 1. Neuroza: mala figura povuena u ugao, tanka linija, isticanje glave, nedostatak nogu (kao odraz nesigurnosti), izrazito senenje kao pokazatelj anksioznosti. 2. Depresija: mala ili nedovrena figura sa mnogo detalja, naglaena usta, figura potonula ka donjoj ivici papira. 3. Paranoidni sindrom: velika figura, naglaene ili prazne oi, velika glava. 4. izofrenija: bizarni detalji, brkanje anfasa i profila, neproporcionalna figura, prekinute granice tela, naglaena simbolizacija, esto uz dopisivanje komentara, providnost (vide se unutranji organi). Greke pri analizi crtea: 1. ematizacija tumaenje o celoj osobi na osnovu samo jednog elementa, 2. Pretrpanost informacija, 3. Preterana interpretacija zaboravljanje na konkrertnog pacijenta, preduboko zalaenje u psihoanalizu, 4. Nedostatak individualizacije primena jedne te iste slike na svakog pacijenta, 5. Nedostatak integracije treba prikazati sklop karakteristika, a ne samo nabrojati ih, 6. Preterano patologiziranje zanemarivanje zdrave strane linosti, 7. Preterano psihologiziranje zanemarivanje stvarne ivotne okoline osobe, 8. Suenje bez dovoljno spoljanjih dokaza

Karakteristike crtea ljudske figure po Mahoverovoj 1. Neke karakteristike crtea i linosti crtaa su vrlo verovatno povezane. Ni ova veza nije strogo determinisana. Pored osobina linosti i neki drugi inioci mogu uticati na pojavu karakteristika konkretnog crtea. Crte je vie odraz integralne situacije linosti u datom momentu. 45

2. Vezan je za opti doivljaj sebe ili sa JA. 3. Tu je i pojam aktuelnosti. Osoba kroz crte pokazuje ta i kako doivljava u odreenom vremenu i u odreenoj relaciji (crte jednog pacijenta nije uvek isti), i doivljaj samog sebe se vremenom menja => mogunost da se pomou ove tehnike prate promene. Teko je utvrditi ta na crteu predstavlja aktuelno, relacijsko, a ta trajno svojstvo linosti, odnosno JA. 4. Mahoverova navodi jo jednu specifinost, a to je razvojna specifinost. Tu se misli na to da prolost osobe, njegova psihoseksualna biografija odreuje emu njegovog telesnog JA, a preko toga i karakteristike crtea. 5. Vana je veza sa nesvesnim delom linosti. Pacijenti ne crtaju likove koji su fiziki odraz njihovog sopstvenog izgleda. Postoje esto izraene razlike izmeu izgleda crtaa i figure koju je nacrtao. Ova nepodudarnost je delom uslovljena stepenom vetine osobe. Razlog je i u pojavi postizanja i indirektnog proboja neprihvaenih tenji. ta je patoloka pristrasnost, za koju tehniku je znaajna i nain prevladavanja Patoloka pristrasnost je karakteristina za projektivne tehnike. esto se odnosi na pojavu patologizacije (ta god osoba uradi, to je na neki nain patoloko). Radi se o pronalaenju patologije i tamo gde je nema. Ova se karakteristika pripisuje samoj tehnici, koja na neki nain provocira patologiziranje. Kao nain prevazilaenja koriste se podaci sa intervjua, tj. usaglaavanje rezultata sa projektivnih tehnika sa ostalim rezultatima dobijenim na intervjuu i drugim tehnikama. Ako se vie strunjaka upozna sa rezultatima nekog konkretnog pacijenta na projektivnoj tehnici, smanjuje se verovatnoa za pojavu patoloke pristrasnosti, (konzilijarni pristup). etiri tipa mispercepcije po Cattelu: 1. 2. 3. 4. naivna kada je osoba ubeena da svi drugi misle isto to i on, autistika kasa se jedna ideja ili elja idealizuje, kompatibilna kad se opaaj usklauje sa afektivnim stanjem osobe, ego-odbrambena distonija opaanja pod dejstvom impulsa i nesvesnih konflikata.

etiri sloja linosti Carr (Kar) 1. socijalni sloj ja znam o sebi i drugi znaju o meni, 2. sloj linih tajni ja znam o sebi, a drugi to ne znaju, 3. sloj potisnutog ja ne znam o sebi, a drugi to znaju o meni, 4. sloj nesvesnog ja ne znam o sebi, a ni drugi ne znaju to o meni. *Namera projektivnih tehnika je da zahvate 3. i 4. sloj, a najvie to mogu je da zahvate 1. i 2. sloj.

Naini interpretacije Testa Nedovrenih Reenica (TNR) 1. FIS fleksibilni interpretacijski sistem, 2. impresionistika skica linosti 3. selektivno objedinjeni opti interpretativni rezime 4. teorijski ili klasifikativno-inspirisani rezime. 46

Vrste obuhvatnih analiza Testa Nedovrenih Reenica 1. Formalna analiza obrada odgovora nezavisno od konkretnog sadraja a) prema duini odgovora (broj rei), b) prema upotrebi linih zamenica, c) prema utroenom vremenu ili vremenu reakcije, d) prema apsolutnoj ili relativnoj frekvenciji nekih delova reenice, (npr. Odnos glagola prema pridevima). 2. Analiza sadraja prema eksplicitnom ili implicitnom sadraju vie prihvaena u praksi nego formalna analiza. Izvodi se na dva naina: a) impresionistiki, b) putem poluobjektivnog ocenjivanja. Biro: Projektivne tehnike su poznate po psihometrijskoj nesavrenosti. Nastale su izmeu dva rata, kada je u modi bila psihoanaliza. To su instrumenti irokog dijapazona, izbor odgovora potpuno je otvoren i mnogo vie panje se posveuje mogunostima odreene tehnike da prui celovitu sliku o linosti, nego standardizaciji i mogunosti kvalifikacije odgovora. Glavni cilj procene su nesvesni sadraji. To se postie neodreenou, nesruktuiranou stimulusa i instrukcijom koja treba da navede osobu na spontanost, kreativnost i introspekciju. to je D skor manje odreen, smatralo se da su vee anse da isprovociraju nesvesne i potisnute konflikte i manja je cenzura odgovora. Bez obzira na mnogo kritika i nesavrenosti projektivni metod uporno opstaje u kinikoj praksi. Vrlina ovih tehnika je u visokoj prediktivnoj vrednosti patolokih odgovora. U literaturi ima nekoliko desetina tehnika, koje se mogu razvrstati u pet grupa: 1. tehnike asocijacija Jung, Rorchach, 2. tehnike kompletiranja Test Nedovrenih Reenica, 3. tehnike konstruisanja Test Tematske Apercepcije (TAT), 4. tehnike sreivanja Szandi, 5. expresivne tehnike crte drveta, Maover, crte porodice, psihodrama *Projektivne tehnike se daju na kraju baterije. To nisu instrumenti za procenu projekcije, u smislu odbrambenog mehanizma. Kada su nastale imale su za cilj da zahvate latentni deo linosti. Pedesetih godina dvadesetog veka su dostigle svoj vrhunac popularnosti. Nastale su zbog razoarenja ispitivaa raznim inventarima linosti, koji se mogu provaliti, svesno kontrolisati i koji bitno zavise od motivacije ispitanika.

FRANK Projektivna hipoteza Kada se osoba suoi sa nedovoljno odreenim stimulusom, oni tee da prevaziu tu neodreenost, tako da osmiljavaju materijal, oslanjajui se na dominantne sklonosti u svojoj linosti. Teorijska opravdanost je u tome to svi ispitanici dobijaju isti zadatak, ali im se reenja razlikuju. Varijacije ne proistiu iz zadataka, tako da je jedino mogue da je izvor varijacija u ispitaniku. 47

Sve projektivne tehnike imaju neke zajednike karakteristike: 1. neodreenost drai 2. odgovori su uvek slobodni, nikad unapred ponueni, 3. podstiu spontanost, zaobilazei svesnu cenzuru, 4. koriste psiho-analitiki interpretacijski okvir, 5. prednost daju kvalitativnoj analizi. Postoje dve velike dileme: 1. ta zapravo merimo testom, (nesvesno ili neto drugo), 2. da li je interpretacija ispravna - vrlo jake slabosti U velikoj meri, interpretacija se oslanja na ispitivaevu intuiciju. Projekcija, kao mehanizam odbrane, dominira kod paranoinih. To su osobe koje su osetljive na oseanje krivice i sopstvenu nesposobnost, (sebe vide kao veitu rtvu okolnosti). Najmanje slaganje oko projektivnih tehnika je izmeu kliniara i istraivaa. Proj. tehnike se istrauju kao i ostale, to nije u redu, jer jo uvek nije naena adekvatna validaciona metoda. Pretpostavka projektivista je da su dubinski slojevi nae linosti odgovorniji za nae ponaanje, nego ono to se vidi na povrini. One su znaajne i za razumevanje patologije. Principi projektivnih tehnika su optereeni patologizacijom Solkin Patoloka pristrasnost. Kod projektivnih tehnika nikad nemamo adekvatan kriterijum za obradu podataka. Pojmovi koji se istrauju projektivnim tehnikama najee nisu operacionalizovani. Istraivanjima nije niti potvrena, niti opovrgnuta vrednost proj. teh. Najee upotrebljavan kriterijum je miljenje psihologa (terapeuta), to je veoma podlono subjektivizmu. Nije ak niskroz odreeno ta je to projekcija, ve je sve na nivou spekulacije. Ne zna se ta se deava izmeu drai i odgovora. Po Katelu je samo mali broj odgovora determinisan konfliktima (patologijom), dok najvei broj zavisi od motiva, stavova, sistema vrednosti, trenutnih potreba i elja, koji nisu odreeni dubljim slojevima linosti. Veoma esto ono to se trenutno deava sa ispitanikom, boji odgovore, a mi imamo tendenciju da odgovore tumaimo kao odraz konstantne line strukture. Proj. teh. se, kao to je ve reeno, daje na kraju ispitivanja, jer tada imamo ve puno podataka o ispitaniku, pa se i pristrasnost ispitivaa smanjuje, to se takoe postie i konzilijarnim pristupom, (vie srtunjaka raznih strunih profila). Jedan od estih problema je i sinteza svih podataka. Butollo: Proj. teh. su nastale pod uticajem psihoanalize i porastom uticaja filozofije iracionalizma. Frankova hipoteza ispitanici suoeni sa neodreenim pojavama tee da redukuju uznemirujui efekat takvih pojava makar proizvoljnim osmiljavanjima. to je ispitanik vie suoen sa nejasnim i potencijalno uznamirujuim ili preteim pojavama, to je vie sklon da takva iskustva prevazilazi sebi dostupnim tumaenjima, tj. struktuiranjem nestruktuiranih stimulusa. Mnjak odreenosti u draima moe da bude, zavisno od linosti, uznemirujui, ali i stimulativan. Sutina proj. teh. je u eksploraciji stilova kojima ispitanik ispoljava svoj dinamiki potencijal, kroz svoje odgovore na razne stimuluse. Murrey i Rorschach nisu svoje instrumente vezivali za psihoanalitiku teoriju. Prema Katelu proj. teh. stimuliu ispitanika da proizvodi greka. Projektivisti (po Katelu), smatraju da je svaki individualno izdiferencirani odgovor pogreka, odnosno projekcija, a da je svaka greka uslovljena nesvesnim pojavama i procesima. Takvo miljenje je neopravdano, jer postoji vie vrsta greaka. Izmeu drai i odgovora aktivira se specifini interveniui proces, koji moe da dovede do konvencionalnih ili ne, tj. pogrenih odgovora. Konvencionalni odgovori su dijagnostiki neutralni. Za procenu linosti, vrednost imaju ovi drugi. Oni mogu biti izraz individualnosti i kreativnosti, ali i izraz 48

konflikata u linosti i disfunkcionalnosti - oni su dijagnostiki indikativni. Kod takvih odgovora dolazi do povezivanja odgovora sa linim problemom, odnosno do projekcije. Tu imamo pitanje: Da li se takav odgovor uvek moe prepoznati?

CRTE LJUDSKE FIGURE


Biro: Maoverova: Provere valjanosti ove tehnike nisu ba dobro prole. Kod asocijacija na crte, cilj je proveravanje stepena projekcije i dobijanje dodatnih informacija. Poremeaj telesne eme se esto sree u crteima psihoza. U pojedinim sluajevima ova tehnika se pokazala kao veoma koristan izbor dijagnostikih informacija, ali na alost, ti sluajevi su veoma retki. Asocijacije su u stvari polustruktuirani intervju. Slue da bi dobili individualni renik i individualnu simboliku crtea. Moemo da procenimo gde je ispitanikovo idealno, a gde stvarno. Mogu pomoi kod uoavanja konflikata, odbrana i potreba pojedinca . Mahaverova (1949) je ispitivala veliki broj dece sa Gudinaf testom deje IQ, primetila je da se bez obzira na isti IQ crtei meusobno razlikuju pretpostavila je da su uticali faktori linosti. Rezultate svojih istraivanja tumaila je psihoanalitiki i prilino cirkularno na emu joj je ozbiljno zamerano. Postojanje nesvesnog i njegov uticaj na linost ni do danas nije potvrenp. Pri interpretaciji uvek trebaznati o kome se radi, jer vrlo malo indikatora ima univerzalno znaenje. Faze obrade i pisanje izvetaja 1) Prvo opisati ispitanikov pristup materijalu Da li ita bez ustezanja, kuka, govori kako ne ume da crta, odbija i sl. Treba obratiti panju kako ispitanik organizuje crtanje redosled crtanja i sl. 2) Impresionistiki opis crtea gledamo crte kao osobu, i opiemo ga. To je utisak koji crte ostavlja na nas. Definiemo temu. Tema je uvek pokuaj umanjenja projekcije da joj se da socijalna definicija znaenja. ia Gliu esto crtaju normalni, koji duhovitou pokuavaju da prevaziu stres, ali i psihopate koji ne ele da se povinuju naim zahtevima. Impresija je bitna da bismo videli kako se ovekova pria slae sa naom impresijom. Uvek je indikativno ukoliko je ova razlika velika. 3) Detaljno inventarisnaje sadraja sa interpretacijom pojedinih elemenata a) koji su delovi tela prisutni i kako su zastupljeni; b) interpretacija naroito neloginih elemenata; c) pronalaenje indikatora konfliktnih delova tela izostavljanje, unakaivanje, brisanje, popravljanje, providnost i sl. 4) Analiza grafolokih elemenata veliina, pooaj, stabilnost, pritisak olovke, proporcije (Isprekidanost naruenost JA granica). 5) Zatim se rezultati usklauju sa rezultatima analize asocijacija; 6) Na kraju se daje miljenje o oveku na osnovu crtea. Filacija predstavlja neadekvatna raspodelu energije, (odreen nain razvoja telesne eme), i ona (filacija) dovodi so razvoja karaktera linosti. Butollo: Razlozi popularnosti tehnike: iziskuje malo vremena, nailazi na dobar odziv kod ispitanika, kreativnost je podstaknuta, obeava uvid u dubinske slojeve linosti. Nema sloene procedure obrade. Koristi se brzi vizuelni pregled crtea. Izraajnost ljudske figure je arhetipska. Crte ljudske figure je primarni naturalistiki izraz oveka o sebi i svojoj vrsti. Javlja se rano i spontano kod dece, nosi neku poruku i ima neko znaenje. Razumljivost je nezavisna od uenja i strune obuke. Specifian je kod Pt zbog grafomotorne vrste 49

odgovora koji se trai. Stil, vetina i umetniki izraz nema znaaja za procenu linosti. Mahioverova nije ponudila valjane i praktine kritike ili definiciju greke, kao normativne reference.

Psihodijagnostika Crte nije "mikrofilm biografije" pojedinca, ve selekcija aktuelnih potreba ili konflikata. To je subjektivna slika subjektivnog sveta. Crtei slikara, grafiara i drugih ljudi koji se bave slikanjem ne mogu se upotrebiti u svrhu projektivistike analize. Oni ne crtaju "spontano" i "naivno". U toku svog psihoseksualnog razvoja linost prolazi kroz odreene vrste konflikata. Zavisno od toga da li je i kako je razreila konflikte na odreenim stepenima psiho seksualnog razvoja, struktuira se i linost. Nerazreeni konflikti kao i mehanizmi odbrane vezani za cilj ostavljaju specifini trag na doivljaju telesnosti i u funkcionisanju organizma. ema tela je svojevrsna "memorija" telesnih iskustava kroz koje linost prolazi u fazi psiho seksualnog sazrevanja. Prvi crte verovatno reprezentuje i emu tela crtaa. Crte moramo shvatiti kao proizvod koji je delimino determinisan i sa telesnom emom i doivljajem sopstvenog JA, ali ne samo njima.

TNR (Test Nedovrenih Reenica)


Biro: Postoji jako puno varijacija ove tehnike, ali zasluge za konstrukciju testa nedovrenih reenica, pripadaju Rotteru. On je razradio sistem ocenjivanja koji je odgovore razvrstao u "konfliktne", "pozitivne" i "neutralne". Konfliktni i pozitivni su mogli biti graduirani od 1 do 3, sistem ocenjivanja, donosio je svakom ispitaniku skor na skali od 3 do +3. Rezultat je mogao biti skroz kvantifikovan. Da li je TNR uopte projektivna tehnika? I Rotter kae da je to polustruktuirana projektivna tehnika koja zahvata slojeve podsvesnog i svesnog. U naoj verziji koren je u treem licu oseanje sigurnosti je poveano zbog "zaklona". Jedan put razvoja TNR odvojio je ovu tehniku od projektivnih tehnika pomou visokog stepena objektizacije i formalne analize. Drugi su se vie oslanjali na analizu sadraja. U naoj zemlji se upotrebljava Bergerova modifikacija Saks - Levyevog TNR-a, gde su koreni u treem licu. Postoje klasifikacije po temama (stavovima). To su: majka, otac, seks, budunost itd. Veina kliniara tvrdi da se najvie podataka dobija impresionistikom analizom sadraja. - Preporuljivo je baterije davati na kraju 60 nepotpunih reenica. - U instrukciji treba naglasiti da se ne treba pisati o nekoj odreenoj osobi. - Ovaj test ima dobre metrijske karakteristike. OBRADA Fleksibilni interpretacijski sistem (FIS) postoji kao mogunost obrade, ali po njemu ne treba raditi, jer se u praksi najee rade impresionistike interpretacije. - Prvo opisati ovekov pristup test-materijalni. - Zatim iitati matrijal i napisati prvu impresiju ukratko. - Izdvojiti najmarkantnije karakteristike odgovora i obraati panju na koja pitanja nije odgovorio, ili koja je zaokruio (da bi se kasnije vratio). - Odgovore prepiemo na ARAK za procenu i piemo interpretativne zakljuke. Reenice se dele u 17 stavova. 50

Prvih 9 predstavlja ovekovu uklopljenost u socijalnu sredinu, 1., 2. i 3. uklopljenost u porodicu; 4.- 9. uklopljenost u sekundarni potporni sistem: druenje, seksualne, profesionalne relacije... 10.-17. tiu se identiteta oveka, njegovih ciljeva, ambicija, stila, stavova i sl.

* Interpretacijski rezime se moe raditi VEKTORSKOM SKALOM STAVA (Rotter) 1.Obostrano prihvatanje; 2. Prihvatanje sa rezervom ili jednostavno; 3. idealizacija; 4. Delimino odbacivanje, kritika, oseanje krivice; 5. Obostrano odbacivanje, svae, osude; 6. Povlaenje i ignorisanje: 7. Nejasan odgovor ili bez njega. Ova analiza se primenjuje u prvih devet stavova. Rezime na osnovu analize na tri nivoa 1. Impresionistika skica linosti na osnovnu analizu svakog stava, uz skicu najbitnijih stavki. 2. Selektivno objedinjen opti rezime najprecizniji, ali donosi najmanje novog. Sastoji se od navoenja najvanijih pojedinanih relevantnih rezimea to je nepraktino. 3. Teorijski ili klasifikatorno inspirisani rezime najbolje. Paljivo se proitaju svi odgovori pa se obrade po nekom teorijskom kriterijumu izdavajajui neke karakteristine take. 4. Sledi nalaz i miljenje. Butollo: TNR je primarni instrument kojim se sakupjaju autentini pismeni iskazi o samoproceni oveka, to dovodi do nedostatka podataka o psihometrijskim parametrima i normativnim referencama. Uticaj procenjivaa na procenu je jako visok, to umanjuje poverenje u rezultate. Prema istraivanju podudarnost odgovora istih ljudi nakon nekog vremena je vea od sluajnog. To potvruje da improvizovani odgovori nisu sasvim akcidentni, ve podleu uticajima stabilnijih struktura u linosti. Ispitivanje i procenjivanje jedne serije ivotnih tema koje se javljaju univerzalno u ivotu ljudi. Neki autori negiraju projektivnost. Pisanje interpretativnog rezimea - dva pristupa: 1) impresionistiki bez ikakvih kriterijuma; 2) da unese red (moe samo u 1-9). Ocenjuje se po skali za klasifikaciju vektora. Neutralni odgovori , odbijanje projekcije esto kod normalnih. Ocena od 0-2 odnosi se na konflikt. Interpretativni rezime se radi posle svakog stava. Na kraju globalna interpretacija, dobra selekcija (relevantnost) i dobro prikazivanje celine (i meusobno stavovi i usklaenost sa drugim podacima). Nakon svake tehnike, ako ima nekih udnih, interesantnih rezultata moe se koristiti kratak intervju. Karr Linost je celina sa slojevitom organizacijom. Sastoji se iz relativno razliitih komponenata vertikalno organizovanih odnosa izmeu slojeva linosti. Ti slojevi se razlikuju prema odnosu svesti. 1. manifestni, svesni sloj kliniki najmanje znaajan 2. tajne 3. osoba ne zna o sebi, jer ne moe da se seti, ne prepoznaje ili ne prihvata, ali drugi to uverljivo vide potisnuti sloj 4. nije svestan, niti je bio svestan ranije, a ni drugi na osnovu susreta sa tom osobom ne znaju. Prema ovoj literaturi TNR zahvata i potisnuti sloj. Ova hipoteza o slojevima ostala je nedokazana. 51

Kod ove verzije se sreemo sa najviim stepenom organizovanosti odgovora u sistem. Svaki stav obuhvata po 4 reenina korena. Procena se najpre daje kvalitativnom formulacijom, pa numeriki (0 = nema konflikta) 1. Laki poremeaj koji podrazumeva da osoba moe da se snae bez pomoi terapeuta 2. Tei poremeaj pomo terapeuta je potrebna

Postoje etiri velike teme u TNR: 1. Porodica (majka otac, poremeaji u celini) 2. Seksualnost (muka, enska, odnos prema mukarcima, i prema enama) 3. Interpersonalni odnosi (poznanici, prijatelji, klege, pretpostavljeni i podreeni) 4. Koncept o sebi kao o linosti (strahovi, krivica, stav prema svojim sposobnostima, prolosti i budunosti) Psihometrijske karakteristike Validnost zadovojavajua (45). Konzistentnost izabranih stavki sa testom u celini je zadovoljavajua. Koeficijent objektivnosti = 85' vrlo objektivan test Rezultat mnogo zavisi od individualnog procenjivaa. - tree lice nije zbog toga TNR vie projektivan, ali bar olakava ovekovu poziciju privremeno i prividno. - Posle ispitivanja postoji mogunost da istraiva trai neka razjanjenja to utie na valjanost materijala - Ispitiva treba da izvri rekonstrukciju procesa nastanka konkretnih odgovora i da otkrije splet psihikih struktura koje su proizvele emitovanje informacija i poruka sadranih u odgovorima. - TNR zahvata tri osnovna podruja linosti ponaanje, fenomenoloko polje i individualnu istoriju. Ispitiva preuzima na sebe svu odgovornost za odreivanje kriterijuma za odreivanje relevantnosti materijala. * Impresionistika skica linosti (najee) u stvaranju utiska o linosti ispitanika nema uea tehnikog ili teorijskog sistema. Ispitiva je i dijagnostiki instrument i teorijski sistem. Zamerka: hrabrost ne garantuje kvalitetno; Selektivno objedinjeni opti rezime ne u praksi sastavljen iz odabranih interpretativnih rezimea. -Nedostatak "Dokumentaristikog stila": reproduktivnost i mali prostor za produbljivanje. Nalaz ne donosi nita novo. - Prednost nema sekundarne projekcije ispitivaa. Teorijski ili klasifikativno inspirisani rezime obilje teorijskih (psihoanalitikih) karakterizacija. Ispitiva moe da prikrije svoje nerazumevanje odgovora, to predstavlja bekstvo u apstrakciju preko psihoanalitikog izraza.

NALAZ I MILJENJE
81. Okvir i forma dobrog nalaza (moda je to isto kao i komponente?) Forma, sadraj i jezik nalaza variranju u odnosu na nekoliko injenica: 1. uzrast ispitanika odreuje tip i obim primenjenih testova i oblik nalaza 2. teorijska orijentacija ispitivaa odreuje terminologiju i interpretacijske okvire 52

3. poruioc odnosno zadatak ispitivanja (npr. dijagnostika klasifikacija, procena mentalne zaostalosti, IQ oteenja, evaluacija tretmana itd.).

82. Zadaci (zahtevi) dobrog nalaza 1) Deskripcija opis onih aspekata linosti koje smo ispitivali. U izvetaju unosimo selekcioniran, dijagnostiki ilustrativne i znaajne segmente ponaanja. Nastojimo da jasno, kratko i funkcionalno prikaemo bitne aspekte linosti 2) Evaluacija, klasifikacija i interpretacija Neobraeni podaci ne treba da se unose u nalaze i miljenje. Podaci moraju biti osmiljeni, propraeni odgovarajuim komentarom, tako da ih moe razumeti onaj kome je izvetaj namenjen. Po mogunosti sve parcijalne zakljuke treba dovesti u vezu i generalno ih interpretirati. Podatke treba interpretirati, a i nterpretacije argumentovati. 3) Razumljivost nalaz ne treba da bude "egzibicionistiki" niti da sadri etiketiranje. On je u funkciji komunikacije izmeu nas, klijenta i naruioca nalaza. U razumevanju sluaja mi moramo biti ispred onoga kome je nalaz namenjen. Nalaz mora biti vatljiv naruiocu. 4) Opredeljenost potrebna da bi se na osnovu nalaza mogla doneti neka odluka, svi prethodno nabrojeni zahtevi nemaju praktini znaaj ako ne doprinesu ovom zahtevu 5) Odgovori, na cilj ispitivanja. 83. Na koja pitanja treba da odgovori nalaz? 1) U emu je problem ispitanika? 2) Koje je poreklo i koje su posledice problema? 3) Koje su specifinosti pacijenta? 4) Koji su potencijali ispitanika? 5) Kakva je prognoza? 6) Kako moemo pomoi ispitaniku? (Po Bergeru + ta je pozadina? ta ispitanik oekuje? Ko i gde moe da pomogne pacijentu? i Da li postoje neki posebni rizici?)

1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)

prema drugom izvoru odgovor na 83. pitanje (Na koja pitanja treba da odgovori nalaz?) je: ta je ovekov ??? Kako se razvio, kada, pod kojim okolnostima je nastao? ta odrava probl.? Koja je funkcija problema? Koji su kapaciteti za reenje problema i kako ga sam pokuava reiti? ta mi mislimo da je dobro za njega? Na ta se u njegovoj linosti ili situaciji moe oloviti? Koji su rizici? 53

84. Komponente nalaza (prema Bergeru) 1) Osnovni podaci o ispitaniku (ime, starost, zanimanje, kolska sprema, brano stanje) 2) Razlog upuivanja na psiholoko ispitivanje (npr. neuspeh u koli, izmene u ponaanju, pomo u diferencijalnoj dijagnostici); 3) Opta impresija o ispitaniku zdravorazumski gledano odnos prema ispitivau, odnos prema situaciji ispitivanja, i eventualne promene u stavovima do kojih dolazi tokom ispitivanja (npr. u poetku je nepoverljiv, zatvoren, ali se pri kraju otvorio, pa i vezao za ispitivaa); 4) Ponaanje u test situaciji stav i motivacija prema psiholokom ispitivanju u celini prema pojedinim metodama ili ak pojedinim zadacima. Od 1 4 rubrike kontekstualno odreuju znaenje, smisao psiholokih podataka. 5) Koje su tehnike primenjene nabrajanje tehnika koje su koriene ima pored isto informativnog i karakter argumenata za valjanost informacija kojima smo se sluili 6) Procena intelektualnih sposobnosti i procesa miljenja opisujemo kognitivni stil ispitanika kako reava probleme, koji su mu kapaciteti i ogranienja. Ovde ne piemo o tehnikama i materijalu, nego o oveku. Ne piemo brojeve. Kada je ometanje privremeno ili manjeg intenziteta, govorimo o "efikasnosti" (sniena je efikasnost), a kada je trajno ili veoma intenzivno, govorimo o oteenju miljenja. 7) Procena linosti sastavni deo svakog psiholokog izvetaja. Obuhvata: - crte linosti, koje su procenjene kao specifine za ispitanika, ili su jako istaknute, (struktura linosti); - tendencije, konflikte, mehanizme odbrane, fiksacije, afekte (dinamika linosti); - stav prema sebi, prema realnosti, svesna motivacija; - obrasci interpersonalnih odnosa; - etioloke hipoteze, bilo sa psihodinamskog stanovita ili prema nekoj drugoj teorijskoj orijentaciji; - hipotetina klasifikacija linosti u dijagnostike kategorije (po potrebi) 8) Predlozi i preporuke najee se odnosi na procenu podobnosti za psihoterapiju. - Apeluje se na predikciju ponaanja osobe u nekoj buduoj situaciji. - Koje su snage ispitanika na koje se moemo osloniti. 9) Zakljuak (rezime) saeto ponavljanje onoga to je aergumentovano i opirnije navedeno u izvetaju Neobavezan deo.

85. Razlika izmeu nalaza i miljenja - Nalaz = argumentovani skup podataka o onome to smo kod ispitivane osobe nali. - Miljenje = interpretacija i meusobno uklapanje podataka. Berger: - Nalaz = prikaz najvanijih dijagnostikih indikatora. - Miljenje = procena, interpretacija i eventualna preporuka. Neopravdano je da se izvetaj svede samo na nalaz ili samo na miljenje koje ne bi bilo na odgovarajui nain dokumentovano. 86. Razlika izmeu psioanalitikih i bihejvioristikih nalaza 54

Psihoanalitiki zasniva se na interpretaciji koja je u skladu sa osnovnim teorijskim postavkama psihoanalize (Vie se insistira na opisu dinamike linosti); Bihejvioristiki vie je usmeren na predloge za konkretne naine elimisanja konkretnih problema (Orijentacija na ponaanje). 87. ta znai da je nalaz opredeljen? To znai da se na osnovu naeg nalaza moe doneti neka odluka. 88. ta znai da je nalaz razumljiv? Nalaz treba da bude u funkciji komunikacije izmeu psihologa, klijenta i naruioca. On treba da bude vatljiv i za nas i za naruioca. Ne treba da bude etiketirajui. Biro: Kako integrisati esto kontradiktorne rezultate raznih tehnika, kako odabrati informaciju koja je najbitnija za problem osobe i kako to sroiti u razumljivoj formi za poruioca? Bez obzira na razne varijacije, postoji jedan "kolski", opti okvir i forma, koji nalaz treba da zadovolji: 1) Osnovni podaci o osobi i zadaci ispitivanja; 2) Aktuelni status osobe - biosomatske karakteristike (izgled, podaci o bolestima, hereditet i sl.), - aktuelna simptomatologija (vidljivi simptomi, tegobe na koje se ali), - manifestne karakteristike linosti (na bazi testualnog ponaanja ili podataka od drugih lica), - interpersonalno ponaanje (podaci o braku, zaposlenju i soc. komunikaciji); 3) Intelektualno funkcionisanje - IQ nivo pojedinanih funkcija, - nain miljenja i reavanja problematika, - IQ efikasnost; 4) Struktura i dinamika linosti - crte i tendencije (kontrolne instance, snage ega, mehanizmi odbrane, kognitivna organizacija i stil, stav prema sebi i stav prema realnosti), - dominanti konflikt, - moralni principi i vrednosni sistem; 5) Dijag. klasifikacija i preporuke - interpretacija linosti u celini, - dijagnostika klasifikacija (po potrebi), - odgovori na specifina pitanja, - preporuka za tretman. U zavisnosti od zadataka i ispitivanja neki delovi ove eme e biti vie, a neki manje naglaeni, dok neki mogu da se potpuno nastave. Kliniki ili stat. nain i integracije? Integracija je kljuni problem psihodijagnostikog pristupa.

55

1) Kliniki integracija je bazirana na iskustvu i umenosti kliniara, kao i teorijskom modelu koji je on odabrao za svoj referentni okvir. Podloan je subjektivizmu, zavisi od sposobnosti i "kreativnosti" kliniara, a sam proces integracije podataka je nepodloan naunom objanjenju; 2) Statistiki (normativni) pristup oslanja se na induktivno - materijalni proces. Svaka subjektivnost je iskljuena. U psiholokoj proceni nije uvek mogue dosledno sprovesti navedene zahteve, te se ovaj pristup integraciji najee svodi na zbrajanje testovnih rezultata i pokazatelja za one sluajeve i dimenzije linosti gde testova ima. Postojei testovi imaju meusobno toliko razliitu teorijsku podlogu da bi njihova statistika integracija predstavljala zbrajanje "baba i aba", (strahota). Stat. metod se pokazuje uspenijim u nomotetskom, a kliniki u idiografskom pristupu proceni linosti. Statistiki je dobar za predvianje optijih kategorija ponaanja i elemenata trajne strukture linosti, a izvedeni zakljuci imaju dugoroan karakter. Kliniki je pogodniji za procenu specifinih, strogo individualnih reakcija. Zakljuci ( preteno dinamskog karaktera), imaju znatno kratkotrajniju vrednost. Nalazi koji se prave radi procene podobnosti za terapiju su najtemeljniji, jer tu obuhvatamo najvie nivoa funkcionisanja oveka. Okvir koji koristimo za interperatciju treba da bude u skladu sa reenjem koje vidimo. Berger: Kliniki metod odlikuje: 1) pojedinac kao predmet posmatranja; 2) Eksplorativni karakter nacrta prouavanja; 3) ekstenzivno priupljanje heterogenih podataka; 4) aktivan uticaj kliniara u svim fazama rada kako na prikupljanju informacija tako i na obradu i zakljuivanje; 5) kliniki nain klasifikacije, evaluacije i interpretacije. Najei uzroci varijacije psiholokog izvetaja mogu biti: a) uzrast osobe, b) primenjene metode objektivne metode iziskuju manje, a projektivne tehnike vie izvetaju, c) poruilac, d) zadatak koji se stavlja pred psihologa.

teksta u

Zadaci mogu biti i odreivanje IQ sposobnosti, procena IQ oteenja, dijagnostika klasifikacija ili diferenc. dijagnoza, procena zrelosti linosti, procena deteriorizacije, procena napretka ili nazadovanja izmeu dva ili vie uzastopnih ispitivanja, itd.

DEJA PSIHOPATOLOGIJA
89. Principi u radu sa decom deju patologiju treba sagledati u kontekstu razvoja, treba imati u vidu njihova ogranienja u mogunosti govora, deca su zavisna od neposrednog sociolokog okruenja, motivisati ga za saradnju, ostaviti detetu slobodu odgovaranja i ponaanja, 56

paljivo beleiti sve deje odgovore, komentare i objanjenja.

90. Opii tri psihopatologije u razvojnom dobu 1. Enureza i enkompreza nevoljno putanje mokrae i stolice. Moe imati organski uzrok ukoliko su razlozi psiholoki, ovi poremeaji se dele na: I - 1) primarni; 2) sekundarni; II - 1) dnevne; 2) none. Primarna traje od roenja, bez suvih perioda duih od est meseci. Sekundarna ako suv period nekada traje due od est meseci. Najee su primarne, none enureze kod deaka. U razvoju pokazuju sponatanu remisiju (samoizleenje negde oko puberteteta). Primarna enureza u osnovi je "(pre) duboko spavanje" verovatno da je neko od roditelja imao slinih problema. Sekundarna je mnogo vie vezana za dogaaje u ivotu obavezan psiholoki tretman. Lei se play terapijom, preko crtea, rad sa porodicom (modifikovano ponaanje). Kod primarne se insistira na pravilnim razmacima u uzimanju hrane i tenosti radi se na uslovljavanju. Kalendar umokravanja kao potkrepljenje za dete. Ukoliko dvadeset dana ostane suvo moe se smatrati izleenim. U saradnji sa roditeljima otkriti sat kada se dete obino upiki i onda ga treba buditi neto pre toga. Vano je da se dete skroz probudi (averzivno uslovljavanje) . Vremenom dete budimo sve kasnije, i tako dolazimo do jutra. Kontroliemo unos tenosti naroito pre spavanja Preporuuje se voda najbolje gasi e. 2. Selektivni mutizam dete uti samo u odreenim situacijama npr.: samo u koli Oblik nesigurnosti ono samo sebe doivljava nedoraslo zahtevima. Ako uspostavi dobar kontakt sa uiteljicom moe se navesti da sa njom komunicira tako to e joj aputati na uvo. Treba raditi na postepenom pojaavanju glasa (metoda aproksimacije). 3. Tik nevoljno grenje odreene grupe miia usled tonike napetosti. Neki ga tretiraju antipsihoticima. Koriste se treninzi relaksacije i iscrpljivanje (koje dovodi do gaenja) to je terapija modifikacijom ponaanja. Dete dobija nalog da taj pokret izvodi due vreme naporno umara mii, posle ega sledi pauza, koja se onda doivljava kao pozitivno stanje koje bi trebalo da se uslovi. Zamaranje ili ak bol u tim miiima deluje averzivno. 91. Navedi kontekstualno pet specifinosti Pd u razvojnom dobu? 1) 2) 3) 4) 5) Razvojne tekoe se deavaju u kontekstu razvoja i nuno su odreene uzrastom, postoji itava grupa razvojnih poremeaja koji su tipini ba za ovaj period ivota, dete je potpunosti zavisno od svog socijalnog okruenja, ograniena mogunost korienja govora, anamneza je nuno heteroanamneza.

79. Koje uslove treba da zadovolje projektivne tehnike u radu sa decom? 1) 2) 3) 4) Zadatak treba da bude nov, nepoznat, da ne moe da imitira odgovore drugih; zadatak treba da bude razumljiv i neugroavajui ne sme da plai dete kompleksnou; zadatak treba da omogui davanje raznolikih, za dete karakteristinih odgovora; testovni materijal treba da bude nestruktuiran, da se otklone kulturni uticaji i podstaknu osobeni naini razmiljanja. Na taj nain posmatramo dete u zbunjujuoj i atipinoj situaciji za njega. 57

54. Specifine procene organiciteta u razvojnom dobu 1) Tradicionalni pristup: po uzoru na isti postupak kao i kod odraslih 2) Funkcionalni pristup: individualno prilagoavanje postupaka i instrumentarija specifinim problemima pojedinca. a) utvrivanje manifestnih tekoa, b) podaci o stanju kognitivnih funkcija i ponaanja, c) podaci motivacionim i socijalnim iniocima koji odreuju naine pomou kojih dete izlazi na kraj sa tekoama, d) stanje CNS-a. * Smatra se da kod veine upuene dece i adolescenata treba primeniti testove na sedam podruja bazinih sposobnosti: 1) IQ, 2) govor, 3) vizuelno-prostorne (i konstruktivne) vetine, 4) memorija i uenje, 5) reavanje problema i apstraktno rezonovanje, 6) panja, 7) senzomotorne funkcije. Razlike izmeu tradicionalnog i funkcionalnog pristupa: - u funkcionalnom pristupu se dobija vei broj podataka - u funkcionalnom pristupu poremeaj se dovodi u funkcionalnu vezu sa ponaanjem, kognitivnim funkcijama, biosocijalnim karakteristikama i reakcijom okoline. - u funkcionalnom pristupu, izbor mernih instrumenata se prilagoava individualnim problemima. Biro: Kontekst je znaajan i u postupku dijagnoze i procene problema, ali i u nastojanjima da se on eliminie ili ublai. Znaajno je poznavanje razvojnih normi i toka normalnog razvoja. Postoji itava grupa razvojnih poremeaja koji su tipini ba za detinjstvo. Poseban znaaj ima zavisnost deteta od neposrednog okruenja, najee porodice. Anamneza je nuno heteroanamneza. Roditelji su najee ti koji saoptavaju o dejem ranom razvoju, o dogaajima od znaaja za problem i svojim reakcijama u vezi sa tim. To su podaci dobijeni od odraslog, direktnog aktera i uesnika u dogaajima relevantnim za detetov ivot, koji imaju svoju vrednost. Istovremeno involuiranost rodtelja spreava nas da ih shvatimo kao neke manje zainteresovane observere. Od roditelja e zavisiti i efikasnost svakog mogueg predloenog oblika, tretmana oni imaju presudnu ulogu u daljoj evoluciji problema. Kultura je vana determinanta (superordinarni kontekst), pa je vano je poznavanje kulturnih osobenosti. - Psihodijagnoza u razvojnom periodu se formalno posmatrano ne razlikuje puno od rada sa odraslima, ona podrazumeva primenu klasinih psihodijagnostikih instrumenata, ali naravno prilagoenog i namenjenog deci. Specifinosti nalaza te nalaze ee vaspitai, pedijatri, roditelji, nego psihijatri - struktura mora biti prilagoena krajnjem korisniku. Znaajna je razumljivost, ali da ne banalizuje sloene stvari o kojima govori. Ispitiva dece retko kad ima za cilj opis linosti, jer su deca jo u procesu razvoja. Vano je izbegavanje etiketiranja kod dece se kao alternativa retko pojavljuje i sama dijagnostika klasifikacija. 58

Zahtev za opredeljenou se zadovoljava opisom relevantnih komponenti problema i moguih akcija koje treba preduzeti da bi se problem ublaio ili reio. Ovo ne znai da nalaz i miljenje nema interpretaciju rezultata, nego da se interpretacija vie tie ukupne dinamike problema, a manje samo personalne dinamike. Ne koriste se unapred struktuirane baterije testova, instrumentarijum varira od sluaja do sluaja, od problema do problema. to je dete starije, a posebno stariji adolescenti, pravilnosti pisanja nalaza za odrasle sve vie dolazi do izraaja. Tretman razvojnih poremeaja: 1. nuno je direktivan (nema Rodersa), 2. uticaj na decu treba da je preteno neverbalan (zbog slabe sposobnosti verbalizacije i introspektivnosti), 3. obavezno se ukljuuje okruenje, 4. tretman je nuno sistemski i bihejvioralan ne menjamo stavove, svest i sl., nego samo ponaanje.

PSIHOTERAPIJA
92. Funkcionisanje inicijalnog intervjua u psihoterapiji 1. 2. 3. 4. da uspostavi interpersonalnu relaciju i ostvari poverenje u profesionalnu ulogu terapeuta, da prui najvanije informacije o pacijentu i njegovim problemima, da pacijentu omogui uvid u to ta ga eka tokom terapije i ta se od njega oekuje, da utvrdi spremnost pacijenta na promene.

93. Ciljevi psihoterapije Bez obzira na teorijsku orijentaciju u zavisnosti od pristupa neki cilj e biti vie naglaen ali postizanje ostalih ciljeva e uvek ostati kao implicitna pretpostavka. 1. Redukcija emocionalne napetosti emotivno uenje je vanije od IQ. Emocije sa kojima ovek nije mogao da se nosi u prolosti, on mora ponovo da doivi kroz psihoterapijski postupak. Psihoterapija mora podrazumevati i doivljaj. 2. Postizanje uvida u sebe, u nesvesne motive ili u svesne, ali nerealne nove aspiracije, u iracionalne personalne konstrukte terapija treba da dovede do poveanja razumevanja kako i zato se ponaa ba na ovaj nain. 3. Razvijanje sposobnosti za zrelo, racionalno ponaanje, za preuzimanje odgovornosti za svoje postupke, spremnost za suoavanje sa svakodnevnim problemima i aktivan pristup u njihovom reavanju, + restitucija linosti i personalni rast 4. Program promene navika i maladaptivnih postupaka 5. Redukcija posebno bolnih emocija 6. Osposobljavanje osobe za adekvatnu interpersonalnu komunikaciju Bilo kao uzrok ili kao posledica psihiki poremeaji, socijalna neadekvatnost gotovo je redovan pratilac psihoterapeutske 59

klijentele. Ponovno uspostavljanje socijalne komunikacije esto se uzima i kao merilo uspenosti terapije, a nekim oblicima terapije (porodina) to je i osnovni zadatak tretmana. 94. Faktori koji karakteriu grupne terapije 1. Konsenzus nove informacije i sugestije za promenu ponaanja dolaze i od terapeuta i od lanova grupe Prijemivost takvih informacija multiplikuje se postignutom saglasnou lanova grupe; 2. Poveanje oekivanja oekivanje se moe poveati tako to osoba uoava promene kod drugih lanova; 3. Univerzalnost problema nisu usamljeni sa svojim problemom i drugi lanovi imaju sline tekoe to olakava da otvoreno govore o problemu i tako sebi omogue potpuniji uvid i ostvare realistian odnos prema problemu; 4. Altruizam reciprocitet svi lanovi grupe su i pomagai. Miljenja se uvaavaju, postoji i oekivanje da svako bude od pomoi oni koji pomau poveava se doivljaj sopstvene vrednosti. 5. Interpesronalno ponaanje uvebavanje sociolokih vetina, ue se novi naini interpersonalnog ponaanja. Grupa je pogodna za imitativno uenje, a feedback ostalih je snano i delotvorno potkrepljen. 6. Oivljavanje primarne porodice grupa esto reprodukuje ovekove odnose unutar primarne porodice. 7. Grupna kohezija identifikacija sa grupom i oseanje pripadnosti vodi ka poveanju sigurnosti. Javlja se potreba da "grupa ne propadne". Poveanje vrednosti grupe dovodi do doivljaja vie vrednosti kod svakog pojedinca. 95. Tri pristupa u kognitivnoj terapiji 1. Intelektualni identifikacija kognitivnih distorzija, smanjivanje automatskih misli i disfunkcionalnost pretpostavki razvijanje novih i prilagoenijih, racionalnih formi kognicije. 2. Iskustveni pristup navoenje oveka u situaciju koja e dovesti do promene disfunkcionalnih kognicija i iracionalnog ponaanja. Odabiraju se situacije koje e doprineti poboljanju ovekove slike o sebi, ali i one iz kojih ovek testira alternativne hipoteze i prikuplja pozitivne innjenice iz te situacije. Ui se iz sopstvenog iskustva, koriste se i neki bihejvioralni postupci kao dopunske tehnike. 3. Bihejvioristiki pristup - Uenje novih oblika ponaanja koji e dovesti do promene opteg pogleda oveka na sebe i svet Takoe tehnike preuzeti iz biheviorizma. Ove tehnike pospeuju i ubrzavaju uenje novog naina miljenja i ponaanja. 96. Kognitivne distorzije One su osnov za javljanje patolokih disfunkcionalnih pretpostavki. Bet te disfunkcionalne pretpostavke nalazi u logikim grekama u zakljuivanju koje naziva, kognitivna distorzija. 97. Koja terapija se najee koristi kod fobija? Bihejvioralna terapija postupak sistematske desenzitizacije ili preplavljivanje (Flooding)

60

98. Reflektovanje u terapiji "Pomeranje lokusa kontrole od spolja ka unutra" Reflektovanje se koristi kod nedirektivne psihoterapije, tj. savetovanje (Roders). To je postupak vraanja klijentu onoga to je on sam rekao sa malim izmenama koje ine da se istakne znaaj reenog i da se da dozvola da klijent nastavi sa izlaganjem. Postoji reflektovanje sadraja i reflektovanje emocija Terapeut izraava svest o oiglednom oseanju koje je manje/vie otvoreno izraeno u klijentovoj izjavi.

PATOLOGIJA
99. Po emu se kolske fobije razlikuju od obinih? Deca imaju strah od kole i to ispoljavaju kroz muku, povraanje, glavobolje, stomane tegobe stvarno ih doivljavaju. Simptomi se nikada ne ispoljavaju preko vikenda. Vezana je za super-inteligentnu decu. Simptomi se pojavljuju neverbalno, pred polazak u kolu. To ne znai da dete ne voli kolu. Vikend je vaan diferencijalno dijagnostiki znak. Ove manifestacije se potkrepljuju time, to zbog njih dete ne ode u kolu, ili se bar ranije vrati. Radi se po principu preplavljivanja u poetku, simptomi se pojaavaju ali ako istrajemo oni se povlae za svega nekoliko dana. U osnovi je bojazan od sopstvenog neuspeha. Ova deca imaju visok nivo aspiracije, zahvaljujui svojim dobrim sposobnostima lake registruju svoje neuspehe, a to izaziva napetost. Rauna se na podrku roditelja, uitelja. 100. Razlika izmeu izofrene i obine fobije Kod izofrene fobije sadraj je bizaran, neusklaen, neralan. Kod obine fobije strah se vezuje za specifine, realne, konkretne situacije, objekte i delatnost. 101. Razlike psihosomatskog i histrioninog poremeaja? Hy opisuju svoje telesne simptome veoma matovito, i negiraju bilo kakvo psihiko poreklo. Oni svojim telesnim tegobama, koje imaju simboliko znaenje nesvesno ele zadobiti panju okoline. Kao mehanizam odbrane koriste negaciju i potiskivanje. Psihosomatiari ne opisuju svoje simptome previe detaljno. Simptomi nastaju korienjem mehanizama odbrane i somatizacija. Oni emocije ispoljavaju, ali ih ne doivljavaju. 102. Razlika izmeu paranoje i paranoidne izofrenije? Paranoidna S nepovezane i neorganizovane sumanute ideje koje ne formiraju jedinstveni sistem. Ideje su udne, bizarne, fantastine i ponekad su vezane za proganjanje. Paranoja ideje su dobro povezane u logian sistem, bliske su realnosti, logiki organizovane, najee vezane za lanove porodice, kolege, prijatelje. 61

103. Opsesivno kompulzivne neuroze Fiksacije na analno-sadistiki nivo psihoseksualnog razvoja. 104. Razlika izmeu neuroze i poremeaja linosti Neuroze u nastanku neuroze obino imamo potisnute i nerazreene konflikte, koji se ispoljavaju kroz razne tegobe. Neuroze su ego-distoni neurotiar ima uvid u svoj poremeaj. Poremeaj linosti izostanak uvida u bolest. Postoji tendencija zadovoljenja nagonskih impulsa, potreba bez odlaganja. Sukob sa moralnim normama, pad saoseajnosti, povrnost u emocionalnim kontaktima, sklonost manipulativnim ponaanjima. Ne trae i ne prihvataju psihoterapijski tretman. 105. Razlika paninog ataka i neuroze Kod paninog ataka u osnovi se nalazi problem hiperventilacije. Kod neuroze uvek je prisutan i neki nerazreen i potisnut konflikt emocionalni poremeaj. 106. Anksiozne neuroze psihoanalitiko i bihejvioristiko tumaenje Psihoanalitiko potiskivanjem svojih elja stvara se konflikt. Nagomilavanjem konflikata - stvara se neurotski konflikt. Kako se rezervoar puni, tako osoba poinje ispoljavati napetost, tekou, stalno se brine za neto. Javlja se izrazit strah, zatim razni somatski znaci. Dolazi do transformacije libida u strah. Bihejvioristi nastanak poremeaja tumae uenjem neodgovarajuih oblika ponaanja. 107. Po emu znamo da somatizovani atak panike prelazi u fobiju? Kada se javlja samo u odreenim situacijama i vezuje za konkretne objekte, delatnosti i situacije. 109. Gde se javlja izolacija kao mehanizam odbrane? Kod opsesivno-kompulzivne neuroze. Odvajanje afekta od konkretne konfliktne situacije koja ga je izazvala. Osoba nije svesna povezanosti afekta i onoga ega se u stvari plai. 110. Kod opsesivnih, izofrenih i psihosomatskih imamo siromaan afektivni odgovor. U emu je razlika u njihovom afektivitetu? Opsesivni afekat koji je u osnovi poremeaja je izolovan od konfliktne situacije. Plai se i ne zna ta je izazvalo strah. izofreni emocionalna krutost, praznina, neadekvatni emocionalni odgovori (fffff). Psihosomatski nisu u stanju da opiu svoje unutranje doivljaje. krti su u verbalnom opisu svojih emocija. 62

111. Opsesivna izofrenija javljaju se opsesivne misli bez kompulzija iji je sadraj dismorfobian, seksualan, agresivan, bizaran. 112. Fobije Bihejvioristi i Psihoanalitiari Bihejvioristi naueno, nastaju klasinim uslovljavanjem i uenjem po modelu. Psihoanalitiari konflikti se reavaju regresijom, vraanjem na fiksacije rauktavanjem straha. Strah se obrauje potiskivanjem, pomeranjem, projekcijom, to sve spada pod eksternalizaciju. 114. Histerije objanjenje Psihoan. i Bihejvioristi Psihoanalitiari Infantilne seksualne elje se povezuju sa nerazreenim Edipovim kompleksom. Odbrambeni mehanizam je potiskivanje osoba je svesna straha, a zabranjeni impuls je potisnut. Bihejvioristi pogreno naueno ponaanje. 118. Osobine latentne agresije: Ispoljava se kroz pasivne i suptilne oblike agresivnog ponaanja zajedljivost, sarkastinost, kanjenje. ena nije svesna svoje agresivnosti .

120. Uraunljivost Sposobnost da se vate znaaj i posledice uinjenog dela. Da se prihvati odgovornost za svoje postupke i da ih pojedinac kontrolie. 121. Spletting (Cepanje) je mehanizam odbrane, kod poremeenih linosti i manifestuje se u odsustvu integrisane slike o sebi i svetu. 124. Znaaj antipsihijatrijskih pokreta za klasinu psihologiju? (3 autora i dela) Osnovni postulati: 1) drutvo je odgovorno za nastanak psiholokih poremeaja, 2) oni su protiv terapije, 3) insistiraju na humanijim odnosima u pasihijatrijskoj praksi, 4) uveli su socioloki nain posmatranja. Kuper: "Psihijatrija i antipsihijatrija". Sass: "Proizvodnja ludila" Leng: "Podeljeno ja" 63

Svaki poremeaj, ma koliko se nama inio besmislen, u kontekstu ovekovog ivota ima nekog smisla.

OSTALO
119. ta je primarna, sekundarna, tercijarna dobit od neuroze? PRIMARNA je u slubi smanjenja (redukcije) anksioznosti. (Anksioznost se konvertuje u simptom. Konflikt se obrauje mehanizmima odbrane). SEKUNDARNA proizilazi iz manipulativne strane neuroze. Osoba uvlai druge ljude u simbiozu. Radi se o privlaenju i zadobijanju panje bliske okoline svojim nefunkcionalnim ponaanjem. Logika je "Imam simptom to me ini bolesnim. Bolest me stavlja u posebnu realciju sa okolinom tretiraju me kao bolesnika, a kao bolesnik imam privilegije". Ovakva osoba je izvorite otpora i teka je terapisjki rad. TERCIJARNA to je institucionalizovana dobit. Socijalna dobit poput penzije, bolovanja, dodataka, isplatu na sudu. Osobe ne odustaju od svojih simptoma, jer se tako gubi dobit. - Primarna dobit uvek postoji, a sekundarna i tercijarna se nadograuju na primarnu (nisu uvek prisutne) one mogu biti znaajnije u funkcionisanju osobe. - Sekundarna je slaba kod opsesivaca, a izraena kod fobiara i histerika. 116. Hipersenzitivna struktura Hipersenzitivna osoba reaguje na neutralne drai, kao da su usmerene protiv nje. Imaju nizak prag osetljivosti na socijalne stimuluse. Kod njih se radi o neskladu u doivljavanju sebe, dok istovremeno imaju visoko vrednovanje sebe ali i sumnjaju u svoje sposobnosti. Razreenje: loe ideje o sebi projektuju na druge ljude. Projekcije su uvek nestabilne i prazne. Drai uvek tumae kao napad na sebe, ne podnose kritike. Oni reaguju i na najmanji stimulus, oprezni su, bitno im je ta drugi misle o njima. Karakteristika je za njih da na MMPI-u imaju povien skor na Pa skali. Hipersenzibilan nizak prag osetljivosti, ali ne samo na socijalne drai. To je u stvari hiperreaktivnost. Lako se raduju, lako se rasplau, saoseaju ali reakcije im ne moraju biti burne. 67. ta je renta? Renta je ostvarena tercijarna dobit. Insistucionalna dobit od drutva (nus- efekat patolokog ponaanja koje dolazi od drutva) npr. invalidska penzija. Renta svesno manipulie sa dobiti ovde se ne radi o nesvesnoj dobiti. Rentae imamo u sluaju simulacije, a tercijarnu dobit u sluaju agravacije. Na ta ukazuje snien skor na vatanju + povien na informacijama? Ukazuje, (ako su zajedno),na opsesivno kompulzivne karakteristike Nizak skor na vatanju ne mogu da se opredele za jedno reenje nesposobnost izdvajanja relevantnih informacija. Visok skor na informacijama imaju tendenciju prikupljanja to vie informacija i znanja.

64

68. Zato je projektivne tehnike teko validirati? Osnovni izvor tekoe kod njihove validacije potie iz linjenice da obuhvataju pojave koje se odnose i koje su iskljuivo vezane za unutranje faktore. Oni nisu dostupni direktnom prouavanju, ve do njih dolazimo na posredan nain. Metrijske karakteristike projektivnih tehnika je teko ispitati ta ispitivanja se vre na isti nain kao i ispitivanja metrijskih karakteristika kod npr. testova to ne bi trebalo da bude tako ali bolji nain jo nije naen. Takoe je teko (i nemogue operacionalno definisati predmet ispitivanja ovih tehnika (nesvesni sadraji), jer je za validaciju potreban odgovarajui kriterijum. 80.+ U odbrambenom mehanizmu iznose se duboka uverenja, a projektivne tehnike su igre imaginacije. Sadraj testovne projekcije je potisnut, kao i kod odbrambenih mehanizama, ali je stepen potiskivanja manji.

65