VRSTE BAZA PODATAKA

Definisani odnosi izmeu podataka u bazi podataka odreuju globalnu logiku strukturu. Odnosi izmeu podataka mogu se predstaviti odreenim strukturama podataka.

Postoje sledee logike strukture baza podataka:

hijerarhijski model baza podataka mreni model baza podataka relacioni model baza podataka objektno-orijentisani model baza podataka objektno-relacioni model baza podataka deduktivi model baza podataka

Hijerarhijske baze podataka

Hijerarhijske baze podataka zasnivaju se na hijerarhijskim strukturama podataka koje imaju oblik stabla.
Primer hijerarhijske strukture podataka prikazan je na slici.

U terminologiji matematikog drveta, element na jednoj strani relacije jedan-prema-vie naziva se element vieg nivoa ili roditelj, koji je povezan sa elementima nieg nivoa ili decom. U hijerarhijskoj bazi podataka, koren, po definiciji treba da bude samo roditelj, a svaki ne-korenski element je dete u tano jednoj i to direktnoj roditelj-dete relaciji.

Dakle, hijerarhijska baza podataka je drvo aplikacionih elemenata, gde relacija jedanprema-vie povezuje svakog roditelja i dete.

U nekim zadacima sa posebnim atributima moe se drvo obrnuti, tako da vrh bude na dnu, tako da imamo generalno sliku piramide sa vrhom u nultom nivou. Ovako definisano drvo predstavlja linearan niz sa nadrednom transverzalom (preorder traversal). Moe se preokrenuti proces, ako se znaju nivoi podstruktura hijerarhijske strukture.

 Za svaku vrednost kljua postoji jedna struktura. Ta struktura ima nivoe. Na prvom nivou je osnovni ili koreni segment.

Od kljua nadreenog segmenta moe da zavisi jedan, nijedan ili vie podreenih segmenata, a podreeni segment moe da ima samo jedan nadreeni segment.

Hijararhijska struktura
Student

Adresa

Predmet

Ocjena

Profesor

Hijerarhijski model baze podataka je takva struktura podataka u kojoj je odnos izmeu pojedinih tipova slogova 1:n. Na primjer, tipu sloga UNIVERZITET odgovara vie tipova slogova FAKULTET (mainski ekonomski, pravni, matematiki itd), a tipu sloga FAKULTET mogu se pridruiti tipovi slogova: STUDENTI, NASTAVNICI, PREDMETI itd. Za slogove koji su na viem nivou hijerarhije kae se da su nadreeni, a slogovi na niem nivou su podreeni slogovi (vorovi). Ovakva struktura ponekada se naziva i struktura stabla. Slog na najviem nivou hijerarhije naziva se korijen, a slogovi na najniem nivou hijerarhiie nazivaju se listovi stabla. Ovakav model baze podataka esto se i danas upotrebljava.

Prilikom hijerarhijske organizacije podataka treba uzeti u obzir sljedee injenice: da se traenje i obrada podataka obavlja sa lijeva na desno i od korijena ka listovima stabla, da se smanjenjem broja nivoa i razliitih vrsta segmenata poboljava pristup podacima, da se obrada podataka bre obavlja ako su razni segmenti, koji se koriste u jednom programu, sukcesivno memorisani, da se zavisni slogovi (segmenti) pravilno rasporede, da se polja, koja su sklona estim promjenama, smjeste u odvojene segmente i slogove ili segmente ne treba stavljati u podreeni poloaj ako se mogu smjestiti na vii hijerarhijski nivo.

Mrene baze podataka

Predmet

Predmet 1

Predmet 2

Student

Student 1

Student 2

Student 3

Student 4

Mreni modeli baza podataka formiraju se nad tipovima slogova iji su meusobni odnosi tipa n : m. Na primjer, nad tipovima slogova STUDENT i PREDMET, jer jedan student izuava vise predmeta, a jedan predmet prouava vie studenata. Takve strukture podataka mogu se razloiti na vie hijerarhijskih. Razlaganje mrenih na hijerarhijske strukture mogue je obaviti preko zajednikog podreenog sloga, sloga veze. Zajedniki podreeni slog za tipove slogova STUDENT i PREDMET mogao bi da bude ISPIT. Ukoliko postoje dvije ili vie baza podataka sa zajednikim slogovima ili segmentima, one se mogu povezivati preko sloga veze u jedinstvenu bazu, pri emu se slogovi, koji se ponavljaju, evidentiraju samo jedanput. Na taj nain se izbjegava redundancija podataka.

 Meutim, prikazivanje odnosa (n:m), koji je veoma est, ne moe se dobro izvesti. Posebnu panju treba posvetiti formiranju hijerarhijskog redosleda.

 U praktinoj primeni, predstavljanje odnosa (n:m) hijerarhijskom strukturom ima nedostatke.

Osnovni nedostaci hijerarhijskog modela su vrlo komplikovano unoenje, brisanje i auriranje podataka.

 Nedostatak unoenja ogleda se u tome to nije mogue uneti neki segment ukoliko nije poznat njegov nadreeni segment.

 Nedostatak brisanja ogleda se u tome to se brisanjem nadreenih segmenata gube podaci o podreenim segmentima.

 Nedostatak auriranja ogleda se u tome to u nekim sluajevima auriranje nekog podatka zavisi od auriranja drugih podataka.

Auriranje predstavlja izmenu ili brisanje sadraja zapisa ili polja, ili upisivanje novog zapisa.

MRENE BAZE PODATAKA

Za razliku od hijerarhijske baze podataka i hijerarhijske strukture podataka, mrena baza podataka zasniva se na mrei podataka povezanih tako da ne postoje ni osnovni ni podreeni segmenti.

Odvojene veze iz iste mrene postavke ne mogu imati zajednike zapise. Veze iz razliitih mrenih postavki mogu se ukrtati, to daje priliku za mreno upravljanje relacionim zapisima. U mrenom modelu, moe se kontrolisati mrena navigacija kroz program host programskog jezika, koji upuuje pozive mrei DBMS za informacije potrebne za upravljanje zajedno sa vezama mrene postavke.

Mrene baze podataka skladite elementarne podatke isto kao i zapise. One klasifikuju te zapise pod brojevima vrsta zapisa, koji predstavljaju aplikacioni domen. Za datu aplikaciju, definie se mrena baza podataka sa mrenom emom, koja odreuje vrstu zapisa i daje definiciju mrene postavke.

 Mrena struktura sloenija je od hijerarhije i u praksi se baze podataka mogu prevesti iz hijerarhijskog oblika u mreni i obrnuto.

U mrenoj strukturi ne postoje nedostaci koje ima hijerarhijska struktura i odnos (n:m) moe se uspeno predstaviti.

 Ti odnosi mogu se predstaviti hijerarhijskom strukturom, ali to moe da dovede do ponavljanja podataka, jer bi isti podaci bili vie puta zapisani na nosiocu podataka.

 Mrena struktura u takvim sluajevima znatno smanjuje dupliranje podataka i skrauje vreme odziva sistema pri traenju podataka.

Mrene baze podataka odreuju relacije sa mrenim postavkama gde jedan zapis poseduje nekoliko lanaca drugog zapisa. Svaka postavka predstavlja linearnu relaciju jedan-prema-vie izmeu vrste zapisa koji poseduju i vrste zapisa koji su posedovani.

Klju mrene baze podataka je jedinstveni identifikator, gde DBMS odreuje gde e se svaki zapis u bazi podataka uvati. Zato to DBMS stvara klju baze podataka, to je garancija da e sauvani zapis biti jedinstven.