Orestija

Eshil-stvaralatvo -Roen je u Eleusini kod Atine, iveo u vreme demokratskog poleta u Atini nakon progona Pizistratovia, rodonaelnik tragedije, usavrio je dramsku tehniku-uvodi drugog glumca na scenu, umanjuje broj horskih partija,a poveava broj dijaloga, uvodi dramu od 3 celine(organsku trilogiju). -Osnovni element Eshilove tragedije je vera da je sve ljudsko deavanje vezano za boju pomo. On motive za svoje tragedije uzima iz mitologije, iz pria o heojima i bogovima, ali za razliku od Homera, on bogove predstavlja kao olienje pravde i mudrosti kojima ovek treba da tei. On u vremenu kada se sa pojavom demokratije razvijao ovekov individualizam tei tome da objasni narodu krupna pitanja o bogu i oveku, dravi i pojedincu, slobodi i sudbini, o ovekovom ivotu i njegovom smislu. Ljudsko postojanje Eshil shvata kao tragino-kod Homera je ovek preputen svojim eljama i strastima, a kod njega je ovek razapet izmeu svojih strasti i naela drave i drutva koji ograniavaju ispoljavanje te strasti. Odravanje unutranje ravnotee moe se ostvarivati samo ako delanje oveka usklauje sa voljom bogova, jer u suprotnom mora doi do kanjavanja za poinjeno, a samim tim i patnje oveka-patnje u cilju saznavanja granica, samooienja od samovolje i nasilnitva. Patnja predstavlja zakon ivota i sredstvo spasenja. -Predmet tragedija je ljudska sudbina nad kojom lebde srea i nesrea-njima upravlja naelo boanske pravde koja patnjama upuuje ljude na to da se pokore boanskim zakonima. Volja bogova predstavlja neku vrstu etikom merila prema kome treba da se upravljaju pravednici-teodikeja kao osnovno shvatanje o ivotu prema kome se treba upravljati. -Izgraivanje etikih shvatanja Eshila vidimo i kroz njegov pokuaj prikazivanja krivice i okajanja. Krivica se zasniva na teomahiji-pobuni oveka protiv optih, iskonskih normi i bojih zakona. ovek u svojoj drskoj elji za individualnou ne vodi rauna o pravdom utvrenim zakonima, te postaje bogoborac i obesveuje svete zakone bogova iji gnev potom izaziva. Dramsko prikazivanje takve krivice i objanjavanje nunosti njenog ispatanja jeste osnovna tema Eshilovih dela. Eshil govori o nasleenoj, teomahijskoj krivici predaka na koju se nadovezuje i koju pokree lina krivica. ovek ne potuje etiko-religiozno naelo niega previe, nita preko mere , ime sam kreira svoju traginu sudbinu. Sudbina oslikava njegov karakter, a bogovi se pojavljuju tek onda kada ovek prestane da bude moralno ist, preuzimajui na sebe zadatak da ukau na neophodnost razumevanja izreke patnjama se mudrost stie. -Spevao je 90 drama, 79 je poznato po imenu. Od svega je sauvano samo 7 tragedija: Hiketide (Pribeglice), Persijanci, Vojevanje sedmorice na tebu, Vezani Prometej, Agamemnon, Hoefore (Pokajnice), Eumenide. Poslednje 3 ine organsku trilogiju Orestija- nekada je delo predstavljalo tetralogiju Protej , ali delo nije sauvano.

-Mitska pozadina dela

Jedna od najznatnijih moralnih ideja koja pokree radnju u Orestiji je nasledstvo teomahijske krivice predaka dato kroz mit o lozi Labdakovia I Plistenovia. Kada dedovi jedu kiselo groe, unucima trnu zubi Sinovi Plistena- Atrej I Tijest se otimaju oko vlasti. Tijest ini preljubu sa Atrejevom enom Aeropom, posle ega Atrej iz osvete zakolje sinove svoga brata I daje mu da ih jede na gozbi. To povlai dalja zloinstva koja prouzrokuje Alastor, demon osvete. Atrejev sin Agamemnon prinuen je na to da rtvuje svoju ker Ifigeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u Troju. Agamemnonova ena uz pomo Egista, jedinog Tijestovog preivelog sina, ubija svoga mua iz osvete nakon nnjegovog dolaska iz Troje. Orest, sin Agamemnona I Klitemestre, sveti se za oevo ubistvo I ubija I majku I Egista, ime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno, I nasilja iz prolosti neprestano podstiu nova u sadanjosti.