BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO Lekcija 5, 2012/2013 SVETLOST I OKO

1. Uvod Poto je oko organ za oseanje svetlosti, vrlo je vano kako oko interaguje sa svetlou kako bi razumeli vizualni proces i ogranienje vida. Kako emo videti u narednim poglavljima ne formira sliku na retini sva svetlost koja udje u oko. Deo te svetlosti se reflektuje, rasipa i absorbuje, gde se mali deo absorbovane svetlosti reemituje u vidu fluorescencije. Intenzivni nivoi svetlosti mogu da uzrokuju oteenja oka, isto tako, drugi bliski delovi elektromagnetnog spektra (ultraljubiasto i infracrveno zraenje) interaguje sa okom i oni takodje mogu uzrokovati oteenja. Poto je oko u sutini detektor svetlosti, moramo razumeti prirodu svetlosti. U ovom poglavlju govorimo o prirodi svetlosti, kako se kvantifikuje, i njenim razliitim aspektima koji utiu na vid. 2. Zraenje i elektromagnetni spektar Svetlost je mali deo elektromagnetnog spektra. Kompletan elektromagnetni spektar je prikazan u vidu eme na slici 1. Opseg talasnih duina koje pokrivaju ultraljubiati, vidljivi i infracrveni spektar naziva se optika radijacija. Granice ovog dela spektra su 100380 nm (ultraljubiasti), 390-780 nm (vidljivi) i 780-106 nm (infracrveni). Ako zrak elektromagnetne energije ima spektralni fluks zraenja oznaen sa Fr (), koliina jaine zraenja ili fluksa Fr je dat preko jednaine:

Slika 1: Elektromagnetni spektar

Fr = Fr ( )d u vatima
0

(1)

gde je Fr () u vatima/jedinici talasne duine. 3. Svetlost Penguin-ov renik fizike (1977) definie svetlost kao: Agens koji prouzrokuje oseaj vida kada padne na retinu oka. Svetlost formira uzak otseak elektromagnetnog spektra.....

BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO Ovo jeste tano, ali i agensi koji nisu iz uskog dela elektromagnetnog spektra i koje obino zovemo svetlou mogu da proizvedu oseaj vida. Na oseaj za svetlost se javlja obino iz stimulacije epia i tapia na retini, i iz signala koji se iz njih prenose u vizualne centre mozga preko mnogobrojnih nervnih elija i puteva. Ako su bilo koji od ovih centara ili elija stimulisani neim drugim, oseaj vida i dalje postoji. Na primer, ove elije mogu biti aktivirane hemikalijama, X zracima i pritiskom od udarca u glavu. Svetlost se moe jednostavno definisati kao traka elektromagnetnog spektra koja proizvodi vizualni odgovor, i ta traka ide od 380-780 nm. Oko ne reaguje podjednako na sve talasne duine iz ove trake. Kriva spektralnog vizualnog odgovora je priblino oblika zvona, to zavisi od nivoa svetlosti. Identifikovane su dve ekstremne forme krive spektralnog odgovora; jedna za srednje do visokih nivoa svetlosti, a druga za niske nivoe svetlosti. Za srednje i visoke nivoe svetlosti, dominantni su epii, pa vidimo da se odgovor u boji i spektralni odgovor nazivaju fotopini odgovor. Za niske nivoe svetlosti, tapii su dominantni, ne moemo razaznati boju, a spektralni odgovor se naziva skotopini odgovor. Opseg nivoa svetlosti izmedju ova dva ekstrema, gde su aktivni i tapii i epii, naziva se mezopni opseg. Kroz ovaj handout, govorimo o fotopinom sluaju, osim ako drugaije nije naglaeno. 4. Fotopini vid Koliina svetlosti F (fluks svetlosti) u elektromagnetnom zraku radijacije je data jednainom:

F = KmFr ( )V ( )d u lumenima
0

(2)

Slika 2: Funkcije relativne svetlosne efikasnosti V()fotopina i V'()-skotopina. Pikovi ovih funkcija su na 555 nm i 507 nm.

gde je konstanta Km poznata kao maksimalna spektralna efikasnost svetlosti za fotopini vid. Njena svetlost je 683.002 lm/W. V() je poznato kao funkcija spektralne efikasnosti svetlosti za fotopini vid. Odredjena je iz srednjeg odgovora dobijenog kod razliitih ispitanika u nekoliko studija, a definisala je Medjunarodna komisija za osvetljenje (Commission Internationale de l'Eclairage-CIE) 1924 godine. V() ima maksimalnu vrednost 1 na 555 nm. Slika 2 prikazuje funkciju V(). Funkcija V() je previe nisko ispod 450 nm, zbog nedostatka studija koje su izvedene, a njihovo korigovanje nije donelo naradak iz praktinih razloga. Treba uzeti u obzir da se relativne fotopine senzitivnosti razlikuju od osobe do osobe, iz sledeih razloga: 1. Efikasnost osvetljenja je kombinacija uticaja tri vrste epia (kratkih, srednjih i dugakih fotopigmenata osetljivih na talasne duine), tako da spektralna senzitivnost epia moe da bude ista za svakog, ali se razlikuje njihov broj. U prilog tome, ljudima koji nemaju vid u boji nedostaje tip epia 2

BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO (dihromatija) ili drugi tip epia iji fotopigment ima izmenjenu spektralnu senzitivnost (anomalijski trihromati). 2. Varijacije u spektralnoj transmitivnosti od strane onog medijuma i varijacije gustine utog pigmenta (ksantofil) u makuli retine. Posebno zato to kada starimo osetljivost na plavu svetlost se smanjuje, jer naa soiva upijaju vie plave svetlosti i postoje neuralne promene koje su povezane sa epiima osetljivim na kratke talasne duine. 5. Mezopni vid Kako se nivo svetlosti smanjuje od fotopinih ka skotopinim nivoima, javljaju se promene u relativnoj spektralnoj osetljivosti koju prati prelazak sa epia na tapie. Ovaj prelazni region se naziva mezopni, a pomeranje relativne spektralne osetljivosti se naziva Purkinje pomeranje. 6. Skotopini vid Godine 1951. CIE je odredila funkciju spektralne efikasnosti svetlosti za skotopini vid V'(). Ona ima maksimalnu vrednost 1 na 507 nm. To je prikazano zajedno na V() na slici 2. Ako konvertujemo energiju zraenja u svetlost preko V'(), koristimo jednainu 2 gde se V() zameni sa V'(), Km sa Km' to predstavlja maksimalnu spektralnu efikasnost osvetljenja za skotopini vid. Vrednost za Km' je 1700.06 lm/W, to je izvedeno i definicije da je 1 fotopini luman=1 skotopinom lumanu za monohromatski izvor frekvencije 540x1012 Hz. Odnos dve Km vrednosti je odnos vrednosti V() i V'() pri talasnoj duini od 555.016 nm u vazduhu sa indeksom prelamanja 1.00028. Poto samo jedna klasa elija (tapia) operie na skotopinim nivoima svetlosti, oekivali bismo manje razliitosti medju osobama za skotopinu relativnu osetljivost nego za fotopinu. 7. Fotopina, mezopna i skotopina ogranienja Nema otre podele izmedju granica ova tri opsega. Donja granica osetljivosti za fotopini vid je priblino 3 cd/m, za mezopni vid od ove vrednosti do 0.03 cd/m2, posle koje poinje skotopini vid (videti sledei odeljak za jedinicu svetlosti).

BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO 8. Fotometrine veliine, jedinice i primeri nivoa Postoje etiri osnovne fotometrijske veliine: svetlosni fluks, jaina svetlosti, luminansa i osetljivost. 8.1 Svetlosni fluks (F) Svetlosni fluks je mera ukupne koliine svetlosti u zraku, i njena jedinica je lumen (lm). Ako smatramo da svetlosni izvor emituje toliko vati elektromagnetnog zraenja, on emituje odredjenu koliinu lumena svetlosti. Odnos lumena prema vatima odredjenog svetlosnog izvora je poznat kao svetlosna efikasnost. Na primer, za iani izvor svetlosti od tungstena svaki vat ima oko 10 lumena (600 lumena za sijalicu od 60 W), oko 40 lumena/W za neonku, i oko 95 lumena/W za sunevu svetlost. 8.2 Jaina svetlosti To je mera jasnoe takastog izvora svetlosti, i njena jedinica je kandela (cd). To je mera gustine svetlosnog fluksa. Jaina svetlosti je odnos svetlosnog fluksa (F) i ugla epia () (slika 3). I to je: I= F/ lumen/steradian ili kandela (cd)
Slika 3: Intenzitet svetlosti I= F/ .

(3)

Kod predhodnog primera sijalice od 60 W, 600 lumena se ne emituje i raspodeli ravnomerno u svim pravcima. Za mnoge izvore svetlosti, vanije je znati jainu svetlosti emitovanu u odredjenom pravcu nego ukupni fluks. U praksi, jaina se koristi samo za izvore koji zauzimaju mali ugao. Jaina svetlosti obine svee je oko 1 cd, to i jeste poreklo rei kandela. Semafori imaju aksijalnu jainu svetlosti od priblino 200-600 cd, ili vie. Aksijalna jaina farova na automobilu moe biti oko 20,000 cd. Svetionici imaju jainu od milion kandela. 8.3 Luminansa (L) Luminansa je objektivna mera sjajnosti izvora, i ima jedinicu kandela po metru kvadratnom (cd/m2). Za mali element izvora, luminansa moe biti u vezi sa intenzitetom svetlosti elementa i pravca. Prema slici 4, ako je izvor mali ravni element A sa luminansom L() u pravcu , jaina svetlosti I() u tom pravcu je data jednainom:
I = L( ) A cos( ) tj. I ( ) L( ) = cd/m2 A cos( )

(4)

Slika 4: Veza izmedju luminanse (L) i intenziteta svetlosti (I)

Neki izvori imaju istu sjajnost ili luminansu u svim pravcima, tj. Luminansa ne zavisi od . Ovi izvori se nazivaju Lambertijanovi.

BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO Mnogi izvori svetlosti, kao to su nebo, su efikasni izvori zato to rasipaju svetlost. Savreno rasipna povrina rasipa svetlost podjednako u svim pravcima, to znai da je luminansa povrine ista za sve pravce, i ponaa se kao Lambretinijan izvor. Magnezijum oksid, adj, barijum sulfat i kalcijum karbonat su priblino savreni difuzeri. Za Lambertinijan izvor ili povrinu
L()=konstantno=L (5)

a, jaina svetlosti je: I()=L()Acos() Za normalno gledanje, =0 i I=LA (6b) (6a)

Za savrenu povrinu kao ogledalo, to je suprotno od rasipna povrina, sva svetlost je reflektovana prema nelovom zakonu. Sve povrine imaju i rasipne i osobine ogledala, pa su one negde izmedju ova dva ekstrema. Luminansa sunca zavisi od njegove visine u odnosu na horizont i rasipanja, refleksije i absorpcije vodene pare, praine i drugih supstanci u atmosferi. Rasipanje i absorpcija atmosferskih molekula zavisi od talasne duine, pa je zbog toga nebo plavo i crvenkasto kada sunce zalazi. Pod dobrim atmosferskim uslovima, luminansa sunca kada je visoko iznad horizonta je oko 1.5x109 cd/m2, a luminansa meseca je oko 2000 cd/m2. 8.4 Osetljivost (E) Osetljivost je mera gustine svetlosnog fluksa koji padne na povrinu, i ima jedinicu lumen po kvadratnom metru (lm/m ili lux). Poto osetljivost varira preko povrine, najbolje se definie preko malih elemenata povrine A. Stoga je: E=F/A lux (7)

Kada je vedro nebo i sunce visoko osvetljenost povrine zemlje moe biti i 50,000 lux. Osvetljenost stola u dobro osvetljenoj kancelariji je oko 200-1000 lux. 9. Neke korisne relacije etiri osnovne fotometrijske jedinice su povezane preko sledeih definicija, ali postoje i druge relacije koje su korisne u mnogim drugim situacijama. O ovim relacijama e biti rei u ovom odeljku. 9.1 Jaina svetlosti i osvetljenosti: zakon inverznog kvadrata

BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO Osetljivost E povrine na distanci d iz malog izvora svetlosti, opisana preko jaine svetlosti, je data preko jednaine zakona inverznog kvadrata:
E= I d cos( )
2

(8)

gde je ugao inklinacije povrine normalne na pravac izvora. Ova jednaina podrazumeva da je izvor takast. Poto su svi izvori iste veliine, ova jednaina je samo aproksimacija. Ako je ugao koji zauzima najvea dimenzija izvora manji od 5 na rastojanju d, greka u ovoj jednaini je manja od 1%. 9.2 Luminansa i osvetljenost Vizuelne preformanse za bilo koji zadatak su povezane sa nivoom svetlosti, a vana mera nivoa svetlosti je stimulativna luminansa. Za mnoge stimuluse koji reflektuju svetlost, kao to je tablica za vizuelnu otrinu, luminansa zavisi od osvetljenosti u ravni stimulusa. Odnos izmedju ove dve veliine zavisi od rasipnih osobina materijala. Ako je stimulus savreno difuzan i reflektuje frakciju r upadne svetlosti, luminansa L je veza sa osvetljenou E preko sledee jednaine: L=rE/ 10. Koju veliinu koristiti S'obzirom da vizuelne preformanse zavise od nivoa svetlosti, moramo da odredimo nivoe svetlosti za odredjene zadatke. Moramo znati koja od navedenih veliina je relevantna za odredjeni zadatak. 10.1 Detekcija praga (9)

Prag nivoa svetlosti za detekciju stimulusa svetlosti sa malim uglom zavisi od ukupne koliine svetlosti koju sakupi retina-tj. od svetlosnog fluksa. To je zato to svetlost iz tog stimulusa pada na nekoliko fotoreceptora, koji je akumuliraju. Ovo je poznato kao prostorno sumiranje. Poto je ova akumulirana koliina svetlosti proizvod lokalne osvetljenosti i podruja, koliina sakupljene svetlosti je svetlosni fluks. Pod ovim okolnostima, Rikov zakon glasi: luminansaxpovrina=konstanta ali, preciznije govorei trebalo bi da bude: lokalna osvetljenostxpovrina=svetlosni fluks=konstanta Za veliki izvor, ija je slika na retini mnogo vea nego podruje prostornog sumiranja, pragovi detekcije zavise od luminanse stimulusa (ili osvetljenosti) retine, a ne od veliine stimulusa. Prag 6

BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO detekcije zavisi od kontrasta luminanse stimulusa u odnosu na njegovu pozadinu. Izmedju ekstremnih veliina, pragovi variraju priblino sa kvadratnim korenom proizvoda luminanse i povrine (Pajperov ugao). 10.2 Prag vidljivosti izvora koji zauzimaju mali ugao

Za nivoe svetlosti daleko iznad praga, vidljivost malog takastog izvora je u vezi sa njegovom jainom svetlosti. Na primer, preformanse signalnih i upozoravajuih lampi kao to je semafor su odredjene njihovim jainama svetlosti. 10.3 Prag vidljivosti izvora koji zauzimaju veliki ugao

Vidljivost ovog izvora je obino u vezi sa njegovom luminansom, kao to je na primer, signalizacija na peakim prelazima. 10.4 Merenje prostornog nivoa svetlosti

Uopteno, vizuelne preformanse se poboljavaju sa poveanjem nivoa svetlosti. Najrealistiniji prizori sadre mnoge objekte razliitih veliina, luminansi i jaina svetlosti. Potrebna nam je konzistentna, ponavljajua metoda za merenje nivoa svetlosti u prostoru ovih prizora. Oigledan pristup je merenje koliine svetlosti koja ulazi u oko posmatraa, tj. svetlosni fluks. Medjutim, to zahteva poznavanje veliine zenice posmatraa. Ovaj problem se moe izbei upotrebom osvetljenosti ravni zenice. 11. Drugi komentari Dok pragovi i nivoi vidljivosti zavise od nivoa svetlosti koja dospeva na retinu, moemo meriti samo fotometrijske osobine samog izvora i odgovarajue nivoe svetlosti (tj. osvetljenost) na bilo kom rastojanju od izvora. Medjutim, nivo svetlosti koji dospeva na retinu zavisi od veliine zenice, pa stoga pragovi nivoa zavise od prenika zenice.

BIOMEDICINSKO OPTOINENJERSTVO Pregled glavnih simbola Fr() Fr V(), V'() Km, Km' F I L E A d r talasna duina spektralni fluks zraenja mo zraenja ili fluks (za sve talasne duine) funkcija spektralne efikasnosti svetlosti za fotopini i skotopini vid maksimalna spektralna efikasnost svetlosti za fotopini i skotopini vid svetlosni fluks jaina svetlosti luminansa osvetljenost ugao povrina rastojanje pravac u odnosu na normalnu povrinu frakcija refleksije