Milutin Milankovi

Milutin Milankovi

Portret uradio Paja Jovanovi 1943. Opti podaci Datum roenja 28. maj 1879. Mesto roenja Datum smrti Mesto smrti Rad Dalj (Austrougarska) 12. decembar 1958. Beograd (FNRJ)

Milutin Milankovi (Dalj, 28. maj 1879 Beograd, 12. decembar 1958) je bio srpski inenjer, klimatolog, astronom i akademik. Osniva je katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvaavan naunik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemljine orbite i dugorone klimatske promene. Ova teorija je poznata pod imenom Milankovievi ciklusi. Njegov lik se nalazi na novanici od 2000 dinara.

Poetak Milankovi je roen u srpskoj porodici 28. maja 1879. godine u Dalju, blizu Osijeka (tada Austrougarska, danas Hrvatska), od majke Jelisavete (roene Muaevi) i oca Milana. Otac se bavio se trgovinom i drao je prodavnicu kolonijalne robe koja je Dunavom pristizala izBea, Pouna i Pete. Milutin je imao etiri brata i dve sestre Milenu, njegovu bliznakinju i Vidu. Trojica brae su umrli vrlo mladi odtuberkuloze, a brat Bogdan ga je naiveo. Otac im je umro 1886, kada je Mulutinu bilo samo sedam godina.[1] Osnovnu kolu je zavrio u Dalju, a srednju u realnoj gimnaziji u Osjeku. Mada je postojala elja da zavri poljoprivredu, kao naslednik velikog poljoprivrednog imanja, on se po zavretku gimnazije 1898. opredelio za tehnike nauke, poto je pokazao veu sklonost premamatematici i fizici.[1] Pohaao je Beki tehnoloki institut, gde je diplomirao graevinu 1902. i stekao doktorat iz tehnikih nauka 1904, ime je postao prvi srpski doktor tehnikih nauka. Kasnije je radio u tada uvenoj firmi Adolfa Barona Pitela Betonbau-Unternehmung u Beu. Gradio je brane, mostove, vijadukte, akvadukte i druge graevine od armiranog betona, u tadanjoj Austrougarskoj. Milankovi je nastavio da se bavi graevinom u Beu, do jeseni 1909, kada mu je ponuena katedra primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, (racionalna mehanika, nebeska mehanika, teorijska fizika). Godina 1909. oznaava prekretnicu u njegovom ivotu. Mada je nastavio da se bavi istraivanjem raznih problema u vezi sa primenom armiranog betona, odluio je da se usredsredi na fundamentalna istraivanja.

ivot i nauni rad

Kua Milutina Milankovia u Beogradu, optina Palilula. Podignuta 1927. godine za MilutinaMilankovia, tadanjeg profesora univerziteta. Kua je sada pod zatitom drave kao Spomenik kulture. Tek to se Milankovi doselio u Beograd, usledili su burni

dogaaji: Balkanski ratovi, a zatim i Prvi svetski rat. Kada je 1914. izbio rat (tek to se oenio), Austrougarska vojska je internirala Milankovia u Neider, a kasnije u Budimpetu, gde mu je bilo dozvoljeno da radi u biblioteci Maarske akademije nauka.

Ve 1912, njegova interesovanja su se usmerila ka prouavanju solarne klime i planetarnim temperaturama. Dok je bio interniran u Budimpeti, Milutin Milankovi je posvetio svoje vreme radu na ovom polju, i do kraja rata je zavrio monografiju o ovom problemu, koja je objavljena 1920, u izdanju Srpske kraljevske akademije u Parizu, pod naslovom Thorie mathmatique des phnomnes thermiques produits par la radiation solaire (Matematika teorija termikih fenomena uzrokovanih sunevim zraenjima). Rezultati ovog rada su mu doneli znaajnu reputaciju u naunom svetu, mahom zbog njegove krive insolacije na zemljinoj povrini. Ova solarna kriva nije potpuno prihvaena sve do 1924. kada je meteorolog i klimatologVladimir Kepen (Wladimir Kppen) sa svojim zetom, Alfredom Vegenerom (Alfred Wegener), predstavio krivu u svom radu, pod naslovom Climates of the geological past. Posle ovih prvih priznanja, Milankovi je 1927. pozvan da sarauje u dve vane publikacije: prva je bila prirunik iz klimatologije (Handbuch der Klimatologie), a druga je bila prirunik iz geofizike (Guttenberg's Handbuch der Geophysik). Za nju je napisao uvod Mathematische Klimalehre und astronomische Theorie der Klimaschwankungen(Matematika nauka klimata i astronomska teorija varijacija klimata), objavljen 1930. na nemakom, a 1939. preveden na ruski. Ovde je teorija planetarnih klimata dalje razvijena sa posebnim podacima o Zemlji. Za drugu knjigu, Milankovi je napisao etiri odeljka razvijajui i formuliui svoje teorije: teoriju sekularnih pokreta zemljinih polova i teoriju glacijalnih perioda (Milankovievi ciklusi), koja je izraena na ranijem radu Dejmsa Krola (James Croll). Milankovi je uspeo da unapredi Krolov rad delom zahvaljujui poboljanim raunanjima zemljine orbite, koje je 1904. objavio Ludvig Pilgim (Ludwig Pilgim). Svestan da je njegova teorija solarnog zraenja uspeno kompletirana, i da su papiri koji se bave ovom teorijom razbacani u vie radova, Milankovi je odluio da ih sakupi i objavi pod jednim naslovom. Kanon osunavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba(1941), Milutina Milankovia, naslovna strana Pred sam poetak rata u Jugoslaviji, 1941. je zavreno tampanje obimnog i najznaajnijeg dela Kanon der Erdbestrahlung und seine Anwendung auf das Eiszeitenproblem (Kanon osunavanja zemlje i njegova primena na problem ledenih doba), na 626 strana, objavljenog u izdanjima Srpske kraljevske akademije. Ovo delo je prevedeno na engleski 1969. od strane izraelskog Programa za naune prevode, pod naslovom Canon of Insolation of the Ice-Age Probl

Kritike Milankovieve teorije ledenih doba poele su 1950ih godina. Kritike su potekle uglavnom od meteorologa koji su tvrdili da su insolacione promene zbog promena u Zemljinoj orbiti isuvie male da znaajnije izmene klimatski sistem. Ipak, kasnih 60-ih i 70-ih, istraivanja sedimenata duboko u morima su dovela do iroke potvrde Milankovievih stavova, jer je otkrivena periodinost (100.000 godina), koja se blisko poklapala sa orbitalnim periodom (videti Ledeno doba za vie podataka). Nauni genije Milutina Milankovia dobio je nesumnjivo meunarodno prizanje 10. decembra 1976. godine kada su u asopisu Nauka (J.D Hays, John Imbrie, and N.J. Shackleton, Variations in the Earth's Orbit: Pacemaker of the Ice Ages, Science, 194, no. 4270 (1976), 1121-1132.) objavljeni konani rezultati opsenog petogodinjeg projekta iji je predmet bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovievi prorauni bili tani. Tada je utvreno da su varijacije Zemljine orbite indikacije ledenih doba. Milankovievi radovi tada su postali predmet intenzivnog izuavanja timova strunjaka, budui da je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vie naunih disciplina.

Bista Milutina Milankovia Milankovieva istraivanja imaju veliki uticaj na geologiju. Godine 1988. u Perui (Italija) organizovan je nauni skup pod nazivom Ciklo-stratigrafija. Na njemu je zvanino promovisana nova istraivaka metoda koja u osnovi ima Milankovieve cikluse osunavanja, a koja u ritmikim smenama slojeva stena detektuje hladnije i toplije cikluse kroz koje je prola naa planeta. Kao dodatak naunom radu, Milankovi je uvek pokazivao veliko interesovanje za istorijski razvoj nauke. Napisao je knjigu o istoriji astronomije, kao i dve knjige za iru italaku publiku: prva - Kroz vasionu i vekove govorila je o razvoju astronomije, a druga, nazvana Kroz carstvo nauka, se bavila razvojem nauka. Milutin Milankovi je u svom bogatom stvaralakom ivotu uradio i predloio, izmeu ostalog, reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, koja je vodila izgradnji jedinstvenog, do sada

najpreciznijeg kalendara (Milankoviev kalendar) i koja je prihvaena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine. Milankovi je detaljno pisao o ovom svom pokuaju u izvetaju Srpskoj kraljevskoj akademiji po povratku sa Kongresa, u svojim memoarima i u Kanonu osunavanja, napominjui da mu nije jasno zato reforma, koja je jednoglasno usvojena 30. maja 1923. godine u Carigradu, i pored svih svojih prednosti, kasnije nije primenjena. Milankovi je objavio i autobiografiju iz tri dela: Uspomene, doivljaji i saznanja. Njegov sin, Vasko Milankovi je napisao biografsko delo: Moj otac, Milutin Milankovi. Godine 1920. izabran je za dopisnog lana Srpske akademije nauka i umetnosti, a za redovnog lana 1924. Za dopisnog lana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti izabran je 1925, bio je lan Nemake akademije Naturalista Leopoldine u Haleu, kao i lan mnogih naunih drutava kako u Jugoslaviji, tako i u inostranstvu. Po zavretku Drugog svetskog rata i komunistike revolucije Sud asti Beogradskog univerziteta je procenjujui podobnost Milutina Milankovia, za novi poredak, doneo sledeu karakteristiku u kojoj se priznaje da se Milankovi istakao kao odlian strunjak i naunik koji se bavi astronomijom i nebeskom mehanikom, ali je vrlo star i o nekom njegovom linom razvoju nema ni govora. Dodue, i on je dobar pedagog, ali predavanja jedva otaljava. Po politikoj orijentaciji pripada poznatoj matematikoj kliki... Marksizam-lenjinizam uopte ne poznaje niti pokazuje ikakav interes. Smatramo da je na politiki neprijatelj i da e kao takav umreti. Moe se iskoristiti kao nastavnik i naunik (1. jul 1950). Milutin Milankovi je najcitiraniji srpski naunik (svih vremena) u svetu.

Novije potvrde
Veliina Milankovievog efekta zavisi od razlike izmeu najveeg i najmanjeg rastojanja Zemlje od Sunca. Godine 1999. pokazano je da varijacija izotopskog sastava kiseonika u sedimentima na dnu okeana zaista sledi Milankovieva predvianja (Rial JA., Pacemaking the ice ages by frequency modulation of Earth's orbital eccentricity, Science, vol. 285, p. 564, 23 July 1999); u istoj svesci na stranama 503-504 objavljen je 'netehniki' komentar (Why the Ice Ages Don't Keep Time, Richard A. Kerr). Postoje i drugi noviji radovi koji ukazuju na ispravnost originalne Milankovieve teorije: (Science, 11 June 2004, p. 1609).