Вы находитесь на странице: 1из 11

Privredna akademija Novi sad Fakultet za diplomirane pravnike i doplomirane ekonomiste za rukovodece kadrove

SEMINARSKI RAD
Predmet Krivino procesno pravo

Tema Subjekti pretkrivinog postupka-policija

Mentor:prof Milan Milosevic

Student: Duncic Bogdan Br Indeksa I 639-09

SADRAJ

Uvod..3

Meusobni odnos i saradnja policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka.4

Saradnja policije I istranog sudije.9

Zakljuak11

Literatura.12

UVOD Jedan od znaajnijih faktora koji utiu na efikasnost pretkrivinog postupka shvaenu u njegovom kvalitativnom i kvantitativnom smislu rei jeste I meusobni odnos i saradnja policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka bi ovaj faktor bio u funkciji efikasnosti pretkrivinog postupka neophodno je da on bude obelee celog njegovog toka, a ne samo pojedinih njegovih delova Odnos i saradnja policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka da bi bio u funkciji to efikasnijeg pretkrivinog postupka mora da bude obelee ne samo kod preduzimanja pojedinih operativno-taktikih i istranih radnji, ve pretkrivinog postupka kao celine, s tim to konkretan vid saradnje zavisi od vrste radnje koja se preduzima u ovom postupku u konkretnom sluaju. Jednom reiju samo profesionalni meusobni odnos i aktivna saradanja policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka su u funkciji efikasnosti pretkrivinog postupka shvaenog u njegovoj kvalitativnoj i kvantitativnoj komponenti a time i u funkciji efikasnosti eventalnog kasnijeg krivinog postupka kao celine. Bez aktivnog i profesionalnog odnosa i saradnje policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka nema ne samo njegovog trajanja u granicama nunim za objektivno i potpuno rasvetlenje krivine stvari do stepena osnovane sumnje, kao zadatka pretkrivinog postupka, ve nema ni adekvatne odluke javnog tuioca o pokretanju ili nepokretanju krivinog postupka nakon zavrenog pretkrivinog postupka. Jednom reju odnos i saradanja policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka mora da bude zasnovana na principima visoke profesionalizacije i aktivne saradnje i da kao takav poiva iskljuivo i samo na zakonu i odgovarajuem podzakonskom aktu. Svaka druga saradnja ne samo da bi bila nezakonita, ve i kontraproduktivna.

Meusobni odnos i saradnja policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka


I pored toga to posmatrano sa aspekta ovog faktora kao celine meusobni odnos i saradnja mora da bude obeleije svih subjekata pretkrivinog postupka ipak mora se priznati da je od posebnog znaaja odnos policije i drugih subjekata ovog postupka. Ovo pre svega iz razloga to je policija, posmatrano sa aspekta broja i obima preduzimanja radnji u pretkrivinom postupku, vodei subjekat ovog postupka. Ovakva jedna konstatacija vai i za predloeni model predistranog postupka, i pored toga to je jedno od njegovih obeleja izraenija uloga javnog tuioca u istom. Meutim, praktino posmatrano i u predloenom modelu predistranog postupka policija je, nema sumnje, takoe i sasvim ispravno ne samo neizostavan, ve i jedan od dva kljuna subjekta ovog postupka. Drugo, u okviru odnosa policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka od kljunog je znaaja njen odnos i saradnja sa javnim tuiocem. Osnov za ispravnost ovakve jedne konstatacije lei u injenici da je javni tuilac rukovodilac pretkrivinog postupka a samim tim, i pored toga to je policija samostalan i nezavistan organ, ona je ipak u ovom postupku u izvesnom smislu podreena javnom tuiocu. Ovo proizilazi pre svega iz rukovodee uloge javnog tuioca u pretkrivinom, predloenom predistranom postupku koja se, posmatrano sa aspekta ovog odnosa, ogleda u sledeem: Prvo, policija i drugi dravni organi nadleni za otkrivanje krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca (l. 46. st. 3. ZKP). U sluaju da policija ili drugi dravni organ ne postupe po zahtevu javnog tuioca, javni tuilac e obavestiti stareinu koji rukovodi organom, a po potrebi moe i obavestiti ministra, vladu ili nadleno skuptinsko telo (l. 46. st. 4. ZKP). Drugo, organi koji uestvuju u pretkrivinom postupku su duni da o svakoj preduzetoj radnji obaveste nadlenog javnog tuioca. Blagovremeno obavetenje javnog tuioca o krivinom delu i preduzetim radnjama je od izuzetne vanosti kako za efikasnost pretkrinog postupka, tako i za efikasnost krivinog postupka kao celine. S obzirom na ovo za pozdraviti je reenje Radne verzije ZKP po kome su precizirani rokovi u kojima je policija obavezna da obavesti javnog tuioca o radnjama koje je preduzela ne samo po njegovom zahtevu, ve i samoinicijativno. Tree, javni tuilac kao rukovodilac pretkrivinog postupka koordinira i usmerava rad policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka s ciljem uspene realizacije zadatka pretkrivinog postupka i donoenja adekvatne odluke o pokretanju ili nepokretanju krivinog postupka. U vezi sa odnosom ova dva subjekta pretkrivinog postupka treba istai i to da su oni odvojeni, nezavisni organi. Njihova organizacija i delokrug rada regulisani su posebnim zakonima. Meutim, ovakav njihov poloaj i pravna regulativa ne znai da je delovanje ova dva organa potpuno odvojeno i nezavisno. Ma koliko bili, svaki za sebe odvojeni i meusobno nezavisni, njihova saradnja je nuna. Od kvantiteta i kvaliteta te saradnje zavisi i uspenost u radu oba ova organa. Saradnja policije i tuilatva, po prirodi stvari, odnosi se uglavnom na pretkrivini

postupak. U ovoj fazi realno ima najvie prostora za saradnju ova dva organa, a rezultati te saradnje utiu kako na pokretanje, tako i na voenje, a i na okonanje krivinog postupka. Za razliku od ovog postupka saradnja ova dva subjekta je rea i u toku krivinog postupka, ali je svakako ne treba zanemariti ni u ovom postupku. Meutim, ono to je uinjeno u pretkrivinom postupku u pogledu otkrivanja krivinih dela i njihovih uinilaca, prikupljanju dokaza i kvaliteta prikupljenih dokaza utie na ceo tok krivinog postupka i na neki nain daju peat celom postupku. Od meusobne saradnje ova dva organa zavisie da li e uopte doi do krivinog postupka, kako e se on okonati, kao i to da li e sam krivini postupak biti i efikasan. S obzirom na ovo, saradnja policije i javnog tuilatva veoma je bitan uslov za ceo tok krivinog postupka i esto mu odreuje konanu sudbinu. Meusobni odnos i saradnja policije i javnog tuilatva manifestuje se kod svih radnji koje policija preduzima u pretkrivinom postupku, a one su kada je re o ovom odnosu dvostruke. To su najpre aktivnosti koje policija preduzima samostalno, a zatim tu su i aktivnosti koje policija preduzima po zahtevu i odobrenju javnog tuioca.1 Pravni osnov za samostalno preduzimanje radnji od strane policije u pretkrivinom postupku je odredba l. 225. ZKP. Prema istoj u cilju ostvarivanja svog osnovnog zadatka policija moe traiti potrebna obavetenja od graana, vriti pregled prevoznih sredstava putnika i prtljaga, za neophodno potrebno vreme ograniiti kretanje na odreenom prostoru, da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrivanjem istovetnosti lica i predmeta, da raspie potragu za licem i stvarima, da vri pregled objekata i prostorija dravnih organa, preduzea, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. U vezi sa ovim svojim aktivnostima policija sastavlja zapisnik ili slubenu beleku. Dalje, pod zakonom odreenim uslovima policija moe od osumnjienog privremeno, a najdue do tri dana, oduzeti vozaku dozvolu (l. 225. st. 3. ZKP). Zatim, tu su i ovlaenja policije u pogledu pozivanja graana radi prikupljanja obavetenja, promene svojstva graana u toku prikupljanja obavetenja, pozivanja graana u svojstvu osumnjienog i sasluanje osumnjienog lica (l. 226. ZKP). Pored ovog, u okviru ovih radnji je posebno vano istai pravo policije da saslua osumnjieno lice, pri emu ta radnja, kada je obavljena po pravilima ZKP, ima snagu dokaza koji se moe koristiti tokom celog krivinog postupka. U vezi sa ovim bitno je napomenuti da zapisnik o ovom sasluanju predstavlja dokaz i kada sasluanju osumnjienog u policiji nije prisustvovao javni tuilac. Javni tuilac nema obavezu da ovom sasluanju prisustvuje, ali policija je duna da ga obavesti o tome. Na kraju, pored navedenih radnji, policija ima pravo i da samostalno preduzme jedan broj radnji, koje ZKP naziva radnjama dokazivanja. To su: privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje stana i lica, uviaj i vetaenja koja ne trpe odlaganje (osim obdukcije i ekshumacije lea). Zatim, tu je i pravo policije da izvri i prepoznavanje lica. Znaaj
1

Vidi: S. Bejatovi, Koncept istrage i njen uticaj na efikasnost postupanja u krivinim stvarima, Zbor. Krivino zakonodavstvo, organizacija pravosua i efikasnost postupanja u krivinim stvarima, Srpsko udruenje za krivinopravnu treoriju i praksu, Beograd, 2008, str. 108-133. 37 O pojedinanim osobenostima svakog od ovih faktora vidi zbornik Krivino zakonodavstvo, organizacija pravosu|a i efikasnost postupanja u krivinim stvarima, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2008.

ovih radnji dokazivanja koje su preduzete od strane policije sastoji se u tome da one imaju dokaznu snagu u krivinom postupku. Naravno ovo samo pod pretpostavkom da su preduzete u skladu sa Zakonikom. Pored iznesenog, jedno od vanih prava policije, koje ona preduzima samostalno, je pravo policije da neko lice lie slobode pod uslovom da postoje razlozi za pritvor predvieni ZKP. Prednje iznesene radnje policija uglavnom u okviru svog delokruga posla preuzima potpuno samostalno na osnovu zakona. Te radnje su, same po sebi, dovoljne da se ostvari svrha delovanja policije da se otkrije krivino delo i uinilac, prikupe dokazi o tome i podnese krivina prijava. Tako posmatrano, ovom radu policije nije potrebna saradnja sa tuilatvom. Meutim, to je samo privid. Da bi policija uspeno obavila ovaj deo svog posla saradnja sa tuilatvom je ne samo poeljna, ve i nuna. Ove injenice je svestan i zakonodavac koji izriito normira tu saradnju. O potvrdi ovoga najbolje govori odredba l. 46. st. 3. ZKP. Prema istoj, svi organi koji uestvuju u pretkrivinom postupkom, a time i policija imaju dunost da nadlenog javnog tuioca obaveste o svakoj preduzetoj radnji. Osim toga, policija, kao i drugi dravni ograni nadleni za otkrivanje krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca. Drugu grupu radnji koje policija preduzima u pretkrivinom postupku su radnje koje se preduzimaju po zahtevu ili po odobrenju javnog tuioca. Najvanija radnja policije u pretkrivinom postupku ovog karaktera je prikupljanje potrebnih obavetenja. Zahtev javnog tuioca za prikupljanje potrebnih obavetenja javie se onda kada je javnom tuiocu podneta krivina prijava, a on iz same prijave ne moe da oceni da li su verovatni njeni navodi, ili ako podnosilac u prijavi ne prua dovoljno osnova da se moe o njoj odluiti, odnosno ako je samo do javnog tuioca dopro glas da je izvreno neko krivino delo. U ovakvom sluaju javni tuilac moe neke od ovih dilema reiti sam, a u reavanju problema moe se obratiti i policiji da prikupi potrebna obavetenja i da preduzme druge mere radi otkrivanja krivinog dela i uinioca (l. 235. st. m2. ZKP). Javni tuilac uvek moe traiti da ga policija obavesti o merama koje je preduzela, a obaveza je policije da mu bez odlaganja odgovori (l. 235. st. 3. ZKP). Posmatrano sa aspekta predloenog modela predistranog postupka razlika je preciziranje roka (najkasnije 30 dana) u kojem je policija obavezna da obavesti javnog tuioca o merama koje je preduzela, to moe da ima za posledicu aktivnije postupanje policije po ovakvim zahtevima i kao takvo je za pozdraviti. Dalje, policija uz prethodno odobrenje javnog tuioca ima pravo da uzme otiske prstiju od lica za koje postoji verovatnoa da su mogli doi u dodir sa predmetima. Lice prema kome je ova radnja preduzeta ima pravo pritube javnom tuiocu, ili neposredno viem organ policije. (l. 231. st. 3. i 4. ZKP). Ili, ako se ova vrsta radnji posmatra sa aspekta predloenog modela predistranog postupka onda vredna panje je odredba l. 292. st. 3. Radne verzije Zakonika prema kojoj po odobrenju javnog tuioca policija moe, u cilju ostvarivanja svog osnovnog zadatka u ovom postupku, pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korienih baznih stanica ili izvriti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. Iz nekoliko prednje navedenih primera kako naeg pozitivnog krivinog procesnog zakonodavstva, tako i iz predloenog modela predistranog postupka moe se zakljuiti da je zakonom regulisan meusobni odnos policije i javnog tuilatva i iz istog proizilazi da je javno tuilatvo u pretkrivinom-predistranom

postupku nadreeno policiji. Pored ovog ovi primeri govore i u prilog konstatacije o po prilino preciznom normativnom regulisanju odnosa policije i javnog tuilatva u ovom postupku. Meutim, i pored toga to je je odnos policije i javnog tuilatva postavljen tako da ne izaziva skoro nikakvu dilemu, u praksi se mogu javiti i javljaju se ne mali problemi. Oni su pre svega rezultat injenice da je policija poseban i nezavisan organ od javnog tuilatva i da tuilatvo nema delotvorne zakonske mehanizme da ostvari nadreenost nad policijom. Istina, zakonodavac za sluaj nesaradnje policije i tuilatva daje pravo javnom tuiocu da obavesti stareinu koji rukovodi organom, odnosno pravo da obavesti nadlenog ministra, vladu ili skuptinsko telo, u situacijama kada policija ili drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca, i na tome moe sve da se zavri. Da li e obavetenje koje javni tuilac uputi uopte izazvati neku reakciju, tuilac o tome ne dobija nikakvu povratnu informaciju.Sa druge strane, takvo obavetenje ne obavezuje organe kojima tuilac moe da se obrati. Praktina realnost je ta da javno tuilatvo realno svojim autoritetom ne moe da utie na stav i ponaanje ministara, vlade i odgovarajuih skuptinskih tela. Otuda ovakvo normativno reenje moe da predstavlja mrtvo slovo na papiru. Da bi se ostvarila rukovodea uloga javnog tuioca u pretkrivinom postupku, a u okviru toga da bi se, pre svega, obezbedilo postupanje policije po zahtevima javnog tuilatva nedostaju dodatna zakonska reenja koja bi to konkretizovala i uinila funkcionalno delotvornijim. U nedostatku zakonskih okvira koji bi saradnju policije i tuilatva uinili efikasnijom treba primeniti metod koji svoju izriitu podlogu nema u pravnoj normi. To je odnos line saradnje i kontakata pripadnika policije i tuilatva. Potrebno je da se pripadnici policije i tuilatva imaju dobru linu komunikaciju. Takva komunikacija ne treba samo i iskljuivo da bude vezana za sam posao koji obavljaju policija i tuilatvo. Tek kada se uspostavi takav odnos izmeu pripadnika policije i tuilatva, kao nadgradnja dolazi i uspena saradnja u domenu poslova koji obavljaju ovi organi. Samo ovakva jedna saradnja policije i tuilatva je osnov uspene institucionalne saradnje ovih organa. U praktinoj realizaciji ovako uspostavljene saradnje u sluajevima kada npr. doe do promene propisa koji se odnose kako na krivini postupak, tako i na materijalno krivino pravo, javni tuioci treba pripadnike policije da upoznaju sa sutinom tih promena, kako e te promene uticati na postupanje kako policije, tako i tuilatva, koji su mogui problemi u praksi i kako je te probleme mogue reiti. Zatim, u vezi sa postupanjem policije i tuilatva, problemima koje imaju u radu, kao i problemima u meusobnoj saradnji treba odravati povremene sastanke na kojima e tematika biti tretirana. Isto tako, u aktivnostima koje preduzima policija poeljno je aktivno uee javnog tuioca, to posebno treba da bude praksa na onim radnjama policije iji rezultati preduzimanja kasnije mogu posluiti dokaz u krivinom postupku. Tako npr. kod sasluanja osumnjienog, iako se ono moe obaviti bez prisustva javnog tuioca, bitno je da javni tuilac tome prisustvuje. Ovo zbog toga to je to garant kvalitetnijem i potpunijem sainjavanju zapisnika o sasluanju. Prilikom i svih drugih radnji koje preduzima policija, a kojima prisustvuje javni tuilac (uviaj, prepoznavanje lica i dr.), javni tuilac moe i treba da daje sugestije pripadnicima policije kako te radnje da obave najefikasnije i to je najvanije u skladu sa zakonom, kako bi kasnije to

bio validan dokaz u krivinom postupku. Kod postupanja policije u konkretnim predmetima, naroito kada su oni obimni i sloeni, javni tuilac ne treba samo da bude obaveten o tome ta je policija preduzela, ve i o drugim okolnostima konkretnog krivinog sluaja. Jednom reju, javni tuilac treba da bude aktivno ukljuen u radnje policije, da im daje smernice u radu, sugestije koje dokaze i kako treba pribaviti, i da im stoji na raspolaganju u svim situacijama kada policija ima potrebu da sa tuiocem obavi konsultaciju o tome ta i kako uraditi u nekoj konkretnoj situaciji koja je aktuelna u predmetu po kome policija postupa. Samo ovakva jedna saradnja policije i javnog tuilatva dovee do toga da krivina prijava koju na kraju formira policija, a potom i dostavlja javnom tuilatvu bude kvalitetna i potpuna, a na taj nain e i javni tuilac imati manje problema pri postupanju po primljenoj krivinoj prijavi. Time e se izbei, ili u velikoj meri smanjiti, potreba za prikupljanjem dodatnih potrebnih dopunskih obavetenja, nakon podnoenja krivine prijave. Odnosno, samo na ovakav jedan nain dobija se ne samo na kvalitetu pretkrivinog postupka, ve je i sam krivini postupak bri i efikasniji. Naravno, ukoliko je ovaj model saradnje policije i javnog tuilatva izostao u fazi pripremanja krivine prijave, taj nedostatak se moe nadoknaditi nakon podnoenja krivine prijave. Izloeni oblik saradnje policije i tuilatva je poeljan i u fazi prikupljanja potrebnih obavetenja nakon podnoenja krivine prijave. Adekvatna saradnja ovih organa e nuno poboljati kvalitet rada i prikupljenih obavetenja i dokaza, ali i poboljati brzinu i efikasnost samog krivinog postupka. U skladu jednom jednom treba istai da kvalitet saradnje izmeu policije i javnog tuilatva utie i na efikasnost kasnijeg krivinog postupka, usled ega se takoe istom mora posvetiti puna panja. Taj uticaj je direktno proporcionalan, tako da ukoliko je kvalitet saradnje bolji, to je krivini postupak efikasniji i suprotno. Najkrae reeno ukoliko su policija i tuilatvo dobro uradili svoj posao u pretkrivinom postupku i ceo krivini postupak e biti brz i efikasan. Obrnuto, ako je ovaj posao loe uraen krivini postupak ne moe biti ni brz, a time ni efikasan. U sluaju da u ovoj fazi postupka neki dokazi nisu prikupljeni nekada ih u kasnijim fazama postupka uopte nije mogue ni pribaviti. Takoe, ako je neki dokaz nezakonito pribavljen, esto je posledica ta da tu situaciju vie nije mogue popraviti do kraja krivinog postupka. 2 Na kraju u vezi sa saradnjom policije i javnog tuilatva posebnu panju zasluuje sledea injenica. Ona je vezana za predloeni model istrage, odnosno predistranog i istranog postupka u Radnoj verziji ZKP. Skoro da se u ovome momentu bez dileme moe zakljuiti da e u predstojeem ZKP biti naputan sudski model istrage i da e i Srbija po ugledu na ne mali broj evropskih drava dobiti tuilaki model istrage. U takvom sluaju odnos ova dva subjekta bie jo znatno aktuelniji iz razloga to e u istom policija imati mnogo znaajniju ulogu u ovoj fazi postupka. Kroz tuilaku istragu nuno je da saradnja izmeu policije i tuilatva bude mnogo intenzivnija, ali i kvalitetnija nego to je to bilo do sada. Nuno je da ona bude zasnovana na odreenim opteprihvaenim principa vezanim za ovaj model
2

B. Banovi i dr., Policija i pretkrivini i prethodni krivini postupak, VUP, Beograd, 2003, str. 49-57. 49 Z. [ulovi}, Policijsko-tuilaka saradnja i njen doprinos efikasnosti otkrivanja i dokazivanja krivinih dela, Zbornik Krivino zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije, Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2010, str. 299.

istrage, meu kojima kljuno mesto mora da nae princip striktnog razgranienja nadlenosti kako ovih tako i drugih subjekata istrage, to nije sluaj u predloenom modelu istrage u Radnoj verziji ZKP. Nema dileme, promena koncepta istrage e, u ne malom stepenu, uticati i na promenu odnosa i saradnje izmeu policije i javnog tuilatva. Ako elimo da taj odnos, kao i tuilaki model istrage uopte bude u funkciji onoga zbog ega se naputa sudski model istrage, a to je efikasnost istranog, a time i celog krivinog postupka onda taj model istrage mora da bude razraen na nain drugaiji od naina predloenog u Radnoj verziji ovog zakonskog projekta.

Saradnja policije I istranog sudije


Kada je re o saradnji policije i istranog sudije ona se pre svega manifestuje na polju radnji koje policija preduzima po zahtevu ili odobrenju istranog sudije. U ovom kontekstu policija ima pravo da uz prethodno odobrenje istranog sudije, fotografie osumnjienog, uzme otiske njegovih prstiju, javno objavi fotografiju osumnjienog i preduzme druge radnje potrebne za utvr|ivanje identiteta (l. 231. st. 2. ZKP). Ove radnje policija preduzima kada je neophodno utvrditi istovetnost nekog lica, odnosno u drugim sluajevima od interesa za uspeno voenje postupka. Ili, policija po naredbi suda moe preduzimati i radnje dokazivanja: pretresanja stana i lica, privremeno oduzimanje predmeta i uviaj (ovde je u pitanju tzv. naknadni uviaj, kada je potrebno utvrditi injenice na terenu nakon izvrenog krivinog dela i esto izvrenog prvobitnog uviaja). Zatim, policija ima pravo da prikuplja obavetenja i od lica koja se nalaze u pritvoru. Za ovo je potrebno odobrenje istranog sudije, odnosno predsednika vea. Uslov za ovu radnju policije je da je to potrebno radi otkrivanja drugih krivinih dela i uinilaca. Ovim radnjama prisustvuje istrani sudija, ili predsednik vea, odnosno sudija koga oni odrede, a tome ima pravo da prisustvuje i branilac okrivljenog ako pritvorenik to zahteva (l. 226. st. 10. ZKP). Posmatrano sa aspekta odnosa ova dva subjekta poseban znaaj imaju radnje policije koje se sastoje u nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija. Ova mera sprovodi se samo ako postoji naredba istranog sudije. Zakonikom su predvieni uslovi u pogledu razloga za primenu mere, kao i ogranieno njeno trajanje. Znaaj ove radnje koje policija preduzima sastoji se u tome to podaci dobijeni primenom ove mere mogu da se koriste kao dokaz u krivinom postupku (l. 504e-504z. ZKP). Kada je re o odnosu ova dva subjekta u predistranom postupku, odnosno istrazi u smislu odgovarajuih odredaba Radne verzije ZKP onda za ovaj odnos od posebnog su znaaja pitanja koja se tiu posebnih dokaznih radnji i, ini se po prilino diskutabilnog, angaovanja policije od strane sudije za prethodni postupak kao aktivnog subjekta preduzimanja dokaznih radnji u korist osumnjienog lica. Ne ulazei u detaljan prikaz predloenih reenja moe se zakljuiti da saradnja policije i suda (pre svega istranog sudije sudije za prethodnu istragu) u pretkrivinom postupku, a to u celosti vai i za predloeni model predistranog i istranog postupka, da bi bila u funkciji njegove efikasnosti mora da bude zasnovana na istim principima, kao i saradnja javnog tuioca i policije. I u ovom sluaju samo ona saradnja policije i suda koja je zasnovana na principima visoke

profesionalizacije i aktivne saradnje i koja kao takva poiva iskljuivo i samo na zakonu i odgovarajuem podzakonskom aktu je u funkciji efikasnosti eventalnog kasnijeg krivinog postupka. Bez aktivnog i profesionalnog odnosa i saradnje policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka nema ne samo njegovog trajanja u granicama nunim za objektivno i potpuno rasvetljenje krivine stvari do stepena osnovane sumnje, kao zadatka pretkrivinog postupka, ve nema ni adekvatne odluke javnog tuioca o pokretanju ili nepokretanju krivinog postupka nakon zavrenog pretkrivinog postupka. Jednom reju odnos i saradanja policije i drugih subjekata pretkrivinog postupka mora da bude zasnovana na principima visoke profesionalizacije i aktivne saradnje i da kao takav poiva iskljuivo i samo na zakonu i odgovarajuem podzakonskom aktu. Svaka druga saradnja ne samo da bi bila nezakonita, ve i kontraproduktivna.

ZAKLJUAK

Na kraju kada je re o ovom faktoru efikasnosti otkrivanja i dokazivanja krivinih dela, odnosno efikasnosti pretkrivinog postupka treba jo jednom istai da se ta saradnja ne ograniava samo na saradnju policije sa jedne strane i javnog tuilatva i suda (pre svega istranog sudije) sa druge strane. Nasuprot. I pored toga {to se ovoj saradnji mora posvetiti posebna panja ne sme se zaobii ni injenica saradnje policije i sa drugim subjektima pretkrivinog postupka, a oni mogu da budu brojni to je sve u zavisnosti od konkretne krivine stvari. Meutim, bez obzira o kojim subjektima se radi, tj. jednom reju kazano saradnja policije sa bilo kojim subjektom pretkrivinog postupka mora ne samo da bude aktivna, ve i zasnovana iskljuivo i samo na zakonu i odgovarajuem podzakonskom aktu. Aktivan meusobni odnos i profesionalna saradanja mora da bude obeleje svih subjekata pretkrivinog postupka. Samo u sluajevima kada postoji ta saradnja, odnosno samo u krivinim sluajevima u kojima policija sarauje sa svim subjektima pretkrivinog postupka na principima aktivnosti i profesinalizma koji se kree u okvirima odgovarajueg zakona i podzakonskog akta moe se tvrditi da postoji realna pretpostavka za efikasno otkrivanje i dokazivanje krivinih dela shvaeno u njegovom kvalitativnom i kvantitativnom smislu. U protivnom ne samo da nema efikasnosti, ve nema ni uspeha na polju borbe protiv kriminaliteta uopte. Iz ovog, i ne samo ovog razloga ovom faktoru efikasnosti otkrivanja i dokazivanja krivinih dela, efikasnosti ne samo pretkrivinog, ve i krivinog postupka kao celine mora biti posveena posebna panja.

Literatur

Mr Dragana VOROVI, saradnik u nastavi na Kriminalistiko - policijskoj akademiji u Beogradu