Вы находитесь на странице: 1из 22

FAKULTET ZA POSLOVNE I FINANSIJSKE STUDIJE Banja Luka

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA EKONOMIJA I FINANSIJE EVROPSKE UNIJE

NAZIV SEMINARSKOG RADA: BUDET EVROPSKE UNIJE

Student: Igor imi Broj indeksa: VI-4/10

Mentor: prof.dr. Radovan Klincov prof.dr. arko Risti Ocjena: 5 6 7 8 9 10

Banja Luka, maj 2011.godine

SADRAJ:

1. UVOD ................................................................................................................................... 3 2. TIJELA I INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE................................................................4 3. ISTORIJSKA STRUKTURA BUDETA .......................................................................6 4. POSTUPAK USVAJANJA BUDETA EVROPSKE UNIJE.......................................8 5. BUDETSKI PRIHODI ...................................................................................................10 6. BUDETSKI RASHODI ..................................................................................................11 6.1. Za razvoj i poslove............................................................................................................ 12 6.2. Prirodni resursi ................................................................................................................. 12 6.3. Fundamentalne slobode, bezbijednost i pravda ............................................................... 12 6.4. Biti Evropljanin: Debata, dijalog i kultura ....................................................................... 13 6.5. Global player .................................................................................................................... 13 6.6. Administrativni trokovi .................................................................................................. 13 7. FINANSIJSKA PERSPEKTIVA ................................................................................... 13 8. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKOG OKVIRA 2007.-2013....................................14 9. DANANJA STRUKTURA BUDETA ....................................................................... 15 9.1. Struktura budeta za 2011.godinu................................................................................... 15 9.2. Konkurentnost generira radna mjesta i inovacije ............................................................ 15 9.3. Kohezija kreira inkluzivnu ekonomiju ............................................................................ 16 9.4. Prirodni resursi zeleni rast u resursno efikasnoj Evropi .................................................. 16 9.5. Sloboda, sigurnost, prava - graanstvo ............................................................................ 16 9.6. EU kao globalni igra ...................................................................................................... 17 9.7. Mladi u pokretu ............................................................................................................... 17 10. PRIJEDLOG BUDETA ZA 2012.GODINU ..............................................................18 11. ZAKLJUAK ..................................................................................................................19 12. KORITENA LITERATURA ......................................................................................20

1.

UVOD

Zajedno sa zakonom i njegovom primjenom, budet, budetski prihod i rashod, spadaju meu najvanije instrumente koje neka ekonomska ili politika organizacija moe da upotrebi da bi ispunila svoju ulogu. Budet treba da pokrije ne samo administrativne trokove, ve i da raspolae sredstvima za intervenciju u ekonomiji. Iz ovih razloga procedura donoenja budeta nije ni malo jednostavna, ve predstavlja veoma sloenu proceduru, u kojoj uestvuju sva relevantna tijela Evropske unije, kao to su Parlament, Savjet, Komisija, Revizorski sud i dr. Budet i njegova struktura kroz istoriju se mijenjao i najbolje odslikavao ciljeve i promjene unutar Unije. Kroz strukturu njegovih prihoda i rashoda, najbolje se vide ekonomske prilike u kojima se stvarala Unija, razliitost interesa i tenji svih njenih lanica. Vremenom znaaj budeta je sve vie rastao, da bi na kraju izaao van okvira Unije i imao i veliki uticaj i na zemlje i Vlade van podruja, kako Evropske unije, tako i Evrope. Budet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o dravnim prihodima i rashodima u odreenom buduem periodu, najee tokom jedne godine. Evropska unija nema klasinu vladu poput drava-lanica, ali ima budet sa strukturom prihoda i rashoda. Budet je izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotei. To je stanje bolje od deficita i suficita. Ako su rashodi vei od prihoda onda je u pitanju budetski deficit, a ako su rashodi manji od prihoda onda je u pitanju budetski suficit. Osim budeta, Evropska unija ima i viegodinji finansijski okvir, koji predstavlja priblini ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. Okvir je od orijentacionog znaaja i predstavlja precizniji oblik budeta. za narednu godinu. Viegodinji finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujui postojanju dva finansijska okvira poznato je kako e globalno izgledati finansiranje Unije zakljuno sa 2013, a zahvaljujui projekcijama mogu se stei i neke predstave o oekivanim potezima Unije do 2025 godine. Ovaj rad je pisan u vrijeme kada je finansijska perspektiva Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine ve dogovorena (u Aprilu 2006. godine), i to kao posljedica odreene procedure i meusobnih dogovora svih relativnih politikih faktora, te se glavni ishod (budet) moe smatrati rezultatom mnogobrojnih kompromisa u okviru Evropske unije. Takoe ovaj rad je pisan i u vrijeme kada je zbog novonastale ekonomske situacije zbog velike ekonomske krize budet Evropske unije, ali prevashodno pojedinih drava lanica izuzetno poljuljan i predmet je brojnih razmatranja i oprenih miljenja ekonomskih strunjaka i analitiara sa razliitim tezama o njegovoj opstojnosti i realnim pretpostavkama.
3

2.

TIJELA I INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE

Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio na snagu 1.1.1958. Ovim ugovorom odreeni su odreeni ciljevi, efekti, organi i sredstva.

Slika 1: Potpisnici Rimskog ugovora

Bitan temelj za razumjevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog sastava i naina funkcionisanja. Pregledom postojeih institucija dobija se odgovor kako se donose odluke na evropskom nivou. ( u ovom sluaju budeta ). Prouavanje procesa i postupaka odluivanja unutar EU, stie se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primjene kontrole takvih odluka. Zadaci koji su povjereni Evropskoj uniji ispunjavaju sljedea tijela: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Evropski parlament (EP) Savjet ministara, skraeno: Savjet Evropska komisija, skraeno: Komisija Evropski sud prave, skraeno: Sud pravde ( ESP) Evropski revizorski sud, skraeno: Revizorski sud Evropska centralna banka

EVROPSKI PARLAMENT
4

Uobiajene funkcije parlamenta su sljedee: Usvajanje zakonodavstva, Izbori i obrazovanje izvrne vlasti, Kontrola rada izvrne vlasti, Obavjetavanje i obrazovanje graana koje Parlament zastupa. Funkcije EP uglavnom su iste, s tim da se ne podudaraju ni sa jednim modelom skuptine zemlje-lanice. Stoga je teko uporeivati funkciju, ulogu i znaaj EP s onima koje imaju nacionalne skuptine, ali nam one mogu posluiti za osnovnu orijentaciju. SAVJET MINISTARA i KOMISIJA donose: - Regulative ( regulatons ) - obavezne su i direktno se izvravaju u zemljama lanicama, - Direktive (direktives) obavezne su u pogledu rezultata koji se eli njima ostvariti, ali svaka zemlja lanica ima slobodu izbora u vezi sa njihovim provoenjem, - Odluke (decisions) obavezujue su za sve na koje se odnose (nacionalne vlade, preduzea...) - Preporuke ( recommedations) i miljenja ( opinions ) upustva za sprovoenje nije pravno obavezujue. EVROPSKI SUD PRAVDE Uloga Evropskog suda pravde je da osigura tumaenje i primjenu propisa EU i Osnivakih ugovora u skladu sa zakonom. Zahvaljujui toj funkciji, Evropski sud pravde (ESP) imao je odluujuu ulogu pri izgradnji Evropske zajednice u pravnu zajednicu. EVROPSKI REVIZORSKI SUD Zadaci: revizija raunovodstva i provjera zakonitosti i pravilnosti svih transakcija u EU i njenim institucijama, provjera da je li finansijsko upravljanje EU bilo ekonomino.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA (ECB) ECB ima sjedite u Frankfurtu, odgovorna je za primenu monetarne politike EU i pokrenula je zajedniku monetu - euro. Djeluje zajedno sa centralnim bankama drava lanica, sa kojima ini Evropski sistem centralnih banaka.

Slika 2: Evropska centralna banka u Frankfurt

3.

ISTORIJSKA STRUKTURA BUDETA

Prvi budet Evropske ekonomske zajednice za 1958. godinu je usvojen od strane Savjeta, na osnovama predloenim od strane Komisije i posle dobijanja miljenja od strane Parlamenta. Prvi budet EEZ je bio veoma mali i pokrivao je iskljuivo administrativne trokove Zajednice. Kako su se ciljevi EEZ pretvarali sve vie u odreene politike obaveze (ciljeve) budet je sve vie obuhvatao i ovako odreene ciljeve, npr. kroz Evropski socijalni fond. Evropski zemljoradniki savjet i Garancijski fond su osnovani 1962. godine i potronja vezana za poljoprivredne potrebe je ubrzo postala najznaajnija stavka u budetu. Prvih godina, finansijski doprinos od svake od est zemalja lanica je iao preko prihoda Komisije.

Grafik 1: budetski prihodi 1958 2008. godine.

Grafik 2: budetski rashodi 1958 2008. godine

Budet EU dugo vremena posle formiranja Evropske zajednice za ugalj i elik (EZU) i Ekonomske zajednice (EZ) iznosio dosta manje od 1% bruto domaeg proizvoda (BDP). Do 1967. godine budet je iznosio manje od 10 milijardi eura, 1977. je dostigao 30 milijardi evra, 1991. 70 milijardi a 2000. godine premaio 90 milijardi.

Tabela br.1. Izdaci Evropske unije u odreenim godinama u milijardama Eura

Tokom vremena budet je prolazio kroz razne faze. U periodu 1973-1984. godina karakterisali su ga sporovi o veliini i strukture potronje. Period 1984-1998. moe se oznaiti kao period naglog rasta i stabilizacije budeta na visokom nivou, a od 1999. preovlauju problemi petog proirenja Unije i nastavka politike umjerene budetske ekspanzije. Do poveanja budeta ne dolazi izdvajanjem veeg procenata BDP zemalja lanica, ve zahvaljujui rastu BDP u Uniji. Postojale su velike oscilacije u raspodeli budetskih stavki prema kategorijama, tako da je 1979. oko 70 % budeta utroeno za poljoprivredu. Naglo rastu i izdaci za strukturne fondove od 1991. koji danas sa poljoprivredom predstavljaju oko 80% ukupnih budetskih izdataka. Sabiranjem izdataka za poljoprivredu i strukturne fondove dobijaju se priblino slini iznosi, oko 80% odlazi u navedene svrhe. Stavka Razno nije definisana, a u okviru nje se javljaju izdaci za proirenje, pomo Unije drugim zemljama, kao i oni za humanitarne intervencije. Izdaci za administraciju neprestano rastu u relativnim iznosima, to reflektuje
7

rast briselske birkoratije. Rast izdataka u ove svrhe e se poveavati usljed poveanja administracije, ali i usljed poveanja izdataka za penzije onih koji su radili u Uniji. Njemaka i Britanija su bile praktino jedine zemlje do 1988. koje znatno vie uplaivale u EU budet nego to su dobijale nazad, a od 1990. god. veina zemalja postala je neto finansijer. Britanija je uspela da izdejstvuje da od 80-tih godina dobija rabat, tj. povrat iz budeta Unije, to je presedan za EU. Rabat je namenjen nadoknadi subvencija Unije za poljoprivredne proizvode, koje Britanija i onako uvozi. U 1985. godini rabat je iznosio preko 1 milijardi EUR-a. Znai da Britaniji se ve 20 godina iz evropskog budeta vraa dio novca koji ona u njega uplauje. Taj mehanizam je svojevremeno izdejstvovala Margaret Taer, kako ne bi ispalo da London u zajedniku kesu uplauje mnogo vie nego ostali. Meutim na pregovorima u Briselu, koji su predhodili donoenju budeta, tadanji britanski premijer Toni Bler je napravio ustupak u vidu smanjenja rabata, i to u korist manje razvijenih, veinom novih, lanica Evropske unije.

Tabela br.2. Nastanak i istorijski razvoj budeta Evropske unije

4.

POSTUPAK USVAJANJA BUDETA EVROPSKE UNIJE Principi na kojima se zasniva budet EU: jedinstvo (prihodi i rashodi prikazani u jednom dokumentu) periodinost (budetska=kalendarska godina) ravnotea (nema deficita, suficit se prenosi) potpunost/univerzalnost (prihod se ne smije spojiti sa izdatkom) o specifikacija (svaki izdatak naveden sa namjenom). o o o o

Kao prvi korak pri donoenju budeta, Savjet ministara, Komisija i Parlament zakljuuju sporazum kako bi osigurale budetsku disciplinu, dugorono planiranje i unaprijedili saradnju i povezanost oko godinjeg budeta. Ovaj meuinstitucionalni sporazum ukljuuje iviegodinji
8

finansijski okvir koji ustanovljava ( postavlja ) godinje maksimalne limite (popularno plafon ). Najnoviji okvir pokriva period od sedam godina od 2000 do 2006 i od 2007 do 2013 godine. Procedura usvajanja budeta (kako je i ustanovljena sporazumima EU) traje od 1. septembra do 31. decembra. U praksi ona poinje mnogo ranije. Na primjer, pripreme za Budet 2007 godine poele su prije kraja 2005 godine. U prvim godinama postojanja EU Savjet ministara je imao odluujui, a jedno vrijeme i iskljuivi uticaj na formiranje budeta, dok ga je Komisija tehniki uobliavala, ali od 1975. godine progresivno rastu ovlaenja Evropskog parlamenta. Komisija priprema radnu verziju budeta do 1. jula svake godine , a Savjet je usvaja do 5. oktobra u godini koja predhodi budetskoj. Od trenutka prijedloga preliminarnog nacrta budeta do njegovog usvajanja dug je put. Kada Komisija saini preliminarni nacrt ona ga do 15. jula alje Savjetu ministara na tzv. prvo itanje , koji ga usvaja kvalifikovanom veinom. Poslije toga, do 31. jula, Savjet, nakon konsultacija sa Parlamentom, utvruje nacrt. Budetska sredstva se dijele na obavezne i neobavezne izdatke. Obavezni izdaci ine tri etvrtine od ukupnih sredstava. U njih spadaju najvei dio sredstava za poljoprivredu, pomo nerazvijenim zemljama, dio trokova administracije EU i dio izdataka za ribolovnu politiku ( visinu odreuje Savjet ). U neobavezne izdatke spadaju manji dio sredstava za poljoprivredu, pomo nerazvijenim prekomorskim zemljama, manji dio izdataka za ribolovnu politiku, sva sredstva iz Fonda za istraivanje i razvoj (R&D - research and development -), izdaci za strukturne fondove, vei dio izdataka za administraciju ( visinu odreuje Parlament ). Komisija i Savjet imaju posljednju rije kada je u pitanju odluivanje o obaveznim, a Parlament o neobaveznim izdacima Unije. Tokom usaglaavanja budeta snana je borba izmeu Savjeta i Komisije, sa jedne, i Evropskog parlamenta, sa druge strane, oko preraspodjele sredstava. Mogunost Evropskog parlamenta da povea ili smanji sredstva za odreene svrhe nije neograniena, jer Komisija ima mogunosti da ih ogranii sa tri faktora: - Kretanje BDP-a u zemljama lanicama - Dravni izdaci u lanicama - Trokovi ivota Evropska komisija moe samo da ogranii finansijske planove Parlamenta, ali ne moe da utie na to da li e ih biti ili nee i da li e se sredstva prerasporeivati iz jednog u drugi fond. Finansijska godina u EU zapoinje 1. januara i traje do 31. decembra svake godine. Mnogo ranije prije poetka odreene budetske godine sve ustanove EU su obavezne da prijave odreene budetske izdatke. Komisija konsoliduje te izdatke i rani prijedlog nacrta treba da ponudi Parlamentu i Savjetu do 1. septembra. Savjet potom usaglaava budet sa
9

Parlamentom, koji ga razmatra na dva itanja. Posle prvog itanja u oktobru Parlament ima ovlaenja da izmjeni i pobolja nacrt budeta koji je predoio Savjet. Odreena neslaganja razmotrie se na vrijeme i razrijeiti u meusobnim sastancima izmeu ove tri institucije. Zatim se ovaj nacrt, sa svim sugestijama ponovo vraa pred Savjet. Prije drugog itanja ( u novembru), Savjet odrava intezivne konsultacije u cilju postizanja dogovora o budetu u naelu (cio tekst budeta). Zatim se u drugom itanju usvaja budet. Prije finalnog glasanja o budetu ( u decembru ), Parlament moe izmjeniti posljednji nacrt budeta predloen od strane Savjeta. Ukoliko bude usvojen, predsjednik parlamenta potpisuje budet. Evropski parlament ima znatni uticaj na nain troenja neobaveznih izdataka, dok obavezne izdatke ne moe da mijenja, ve samo da usvoji ili ne usvoji budet u cjelini. Za ne usvajanje budeta potrebna je dvotreinska veina u Parlamentu. Ako se budet usvoji, nastavlja se normalno finansiranje aktivnosti Unije. Ako se budet ne usvoji, EU prelazi na privremeno, mjeseno finansiranje, gde se za svaki mjesec moe troiti najvie do jedne dvanestine budeta iz predhodne godine. Za nadgledanje pravilnog troenja sredstava budeta 1975. godine je osnovan Revizorski sud, a od 1993. godine on ima isti status po vanosti kao i Savjet i Komisije. Izvetaje Revizorskog suda Parlament i Savjet ministara razmatraju dve godine poslije dotine budetske godine. To kanjenje nije stvar neaurnosti Suda, ve potrebe da se saekaju svi relevantni i konani podaci za datu godinu. Ako EP smatra da sredstva nisu valjano troena , on moe da ne usvoji revizorski izvetaj i u tom sluaju Evropska komisija mora da podnese ostavku. To se desilo 1999. godine kada je Sanerov sastav komisije podnio ostavku usljed korupcije i neodgovarajueg troenja sredstava.

10

Tabela br.3. Postupak donoenja EU budeta

5.

BUDETSKI PRIHODI

U prvim godinama nastanka EEZ je finansirana pomou priloga zemalja lanica. Tokom prve polovine 70-tih godina dolo je do bitne promjene. Evropska unija je dobila sopstvene izvore finansiranja i to: dio carina od uvoza u EU iz treih zemalja, prihodi od nameta pri uvozu poljoprivrednih proizvoda i dio PDV-a u iznosu od 1% od ukupno prikupljenih prihoda. Zemlje lanice su zadravale 10% od iznosa prikupljenih za dve prvonavedene svrhe, usljed trokova ubiranja tih sredstava. Evropska unija od tada sa sopstvenim resursima finansira svoje trokove. Pravno, ovi resursi pripadaju Uniji. Zemlje lanice ih skupljaju u ime Evropske unije i zatim ta sredstva prebacuju u budet Unije. Tokom prvih godina postojanja ovog sistema , finansiranje Unije, sredstva od uvoza su bila najznaajniji izvor prihoda, ali se to brzo promjenilo usljed preorijentacije trgovine na partnere unutar Unije. Do toga je dolo zbog ulaska u carinsku uniju, nema carina unutar Unije, ali ima prema ostatku sveta. Tako je dolo do promjene trgovinskih tokova. Ubrzo je PDV postao najvaniji izvor punjenja budeta Unije sa 57,6% nameti na poljoprivredni uvoz su doprinosili sa 31,8%, a iz carine prema treim zemljama je prikupljeno oko 10,5%. To je stanje sa poetka 80-tih godina. Od tada pa do 1999. godine struktura budetskih prihoda je znatno promenjena: Poljoprivreda - 2.5 % Carine 15.5 % PDV 35,5 %
11

Prilozi drava lanica na osnovu BDP-a 45,9 % Razni sitni prihodi - 0.8% Prenos iz predhodne godine - 1.6 % Sopstveni resursi 0.8 %

Prihod od PDV-a od 2002. godine je smanjen na 0.5 %, a dravama lanicama je doputeno da zadre 50 % od prihoda za uvoznu carinu i od nameta na poljoprivredni uvoz. Porasla je uloga priloga zemalja lanica na osnovu visine BDP-a, to je uvedeno jo 1988. godine. Imajui u vidu sve gore navedeno, od 1988. godine sredstva koja ine prihod budeta mogu se podijeliti u etiri grupe: TOR tradicionalni resursi-sastoje se od carina koje se naplauju na uvoz dobara koje dolaze iz zemalja van Evropske unije. Oni donose odprilike oko 17,3 milijarde EUR-a tj. ine 15% prihoda budeta INDIREKTNI- VAT .Oni ine 15% prihoda budeta,tj.oko 17.8 milijardi EUR-a (1,4% na nacionalni PDV u 1985, u 2002. smanjenje na 0,75%, u 2003. na 0,5%) Sredstava koja se baziraju na bruto nacionalnom dohotku (gross national income GNI) se prikupljaju tako to je odreen procenat ( 0.73% ) koji se primjenjuje na bruto nacionalni dohodak svake zemlje lanice. Ovako prikupljena sredstva predstavljaju najvei izvor prihoda budeta i iznose 80 milijardi eura tj. ine 69% svih prihoda. U budet se takoe slivaju sredstva i iz drugih izvora, kao to su kazne, vikovi iz prethodnih godina, odreeni porezi koje plaaju zaposlenici pri organima i institucijama EU na svoja primanja, zatim odreeni doprinosi zemalja van Evropske unije za odreene programe Unije, zatim sredstva koja plaaju kompanije ukoliko kre propise o konkurenciji i druge zakone. Ovako skupljeni resursi ine do 1,5% budeta tj. oko 1.3 milijarde eura. Prihodi se slivaju u budet na nain koji je propocijalan bogatstvu svake drave lanice. UK, Holandija, Nemaka, Austrija i vedska, ipak imaju odreene beneficije prilikom konanog obrauna njihovih doprinosa. Sa druge strane, fondovi EU se slivaju ka zemljama lanicama prema prioritetima definisanim u okviru Evropske unije. Manje prosperitetne zemlje lanice primaju proporcijalno vie sredstava nego one bogate tako da vie zemalja primi vie novca iz budeta nego to da. 6. BUDETSKI RASHODI

Od vanosti je ne samo kako se budet puni, nego kako se i prazni. Od ukupnog budeta, oko 20 % iznosa se prazni preko tijela Unije, a oko 80 % preko drava lanica. Najvea odgovornost za upravljanje budetom lei na Evropskoj komisiji. Glavna pravila koja reguliu nain potronje i upravljanja sredstvima EU nalaze se u Finansijskim pravilima (Financial Regulation). Drugi set pravila tzv Implementing Rules postoje da bi se pravilno primenila Finansijska pravila. Prije nego to se odobre bilo koja sredstva za odreene programe, svaki
12

zahtjev mora da proe strogu proceduru i mora da ima odreenu pravnu podrku. Ova pravila upravo i postoje kako bi se osigurala objektivnost prilikom ocjene isplativosti pojedinih projekata i time postavili odreeni limiti potronje. Djelatnosti i projekti koji se finansiraju iz budeta EU oslikavaju prioritete postavljene od strane zemalja EU u odreenom trenutku. One su grupisane u ire kategorije trokova (poznate kao headings) i u 31 razliita polja politike delatnosti. Budet EU finansira djelatnosti i projekte u onim domenima politike oko kojih su se sve zemlje EU sloile da djeluju na nivou Unije. Ove odluke nastale su iz veoma praktinih razloga. Udruivanjem snaga u ovim oblastima mogu se postii bolji rezultati i manji trokovi. Budet Unije treba da bude izbalansiran i on to uglavnom jeste. lanice EU meutim imaju znatne probleme sa budetom- ogromna veina njih ima deficit, a u jednom dobrom dijelu zemalja on je preko 3 % BDP-a. Unija ima pravo da pozajmi novac na meunarodnim finansijskim tritima. Mogunosti uzimanja kredita su ograniene, mada je dozvoljeno zaduivanje u ime EU jo od njenih poetaka ( EZU ) kako bi se tim sredstvima finansirali programi. Direktno ili indirektno, svi imaju koristi od neke djelatnosti koja se finansira iz budeta EU, bilo da se radi o istijim plaama, bezbjednijoj hrani na tanjirima, boljim putevima, ili garanciji ljudskih fundamentalnih prava. 6.1. Za razvoj i poslove U narednih 7 godina, zemlje EU odluile su da najvei deo zajednikih snaga i budeta EU posvete stvaranju veeg ekonomskog razvoja i poslova. Odrivi razvoj je postao jedan od glavnih prioriteta Unije. Ekonomija EU mora da bude konkurentnija, a manje prosperitetni regioni moraju da sustignu druge regione. U periodu od 2007. do 2013. godine, od svakog eura koji se potroi iz godinjeg budeta EU, 8 centi odlazi na aktivnosti koje e EU uiniti konkurentnijom. Postizanje dugoronog razvoja zavisi i od poveanja razvojnog potencijala EU. Ovaj prioritet, poznat kao Kohezija (povezivanje), poziva da se pomogne posebno regionima u manjoj prednosti, kako bi transformisali svoju ekonomiju u pravcu sustizanja globalne konkurencije. Inovacije i ekonomija znanja obezbeuju nov okvir mogunosti za pokretanje razvoja u ovim regionima. Od svakog potroenog evra, 36 centi ide na aktivnosti kohezije. 6.2. Prirodni resursi Zahvaljujui geografskoj i klimatskoj raznovrsnosti, zemlje EU proizvode veliki broj razliitih poljoprivrednih proizvoda, koje evropski potroai mogu da kupe po razumnim cijenama. Napori EU na ovom polju imaju dva cilja. Prvo, ono to se proizvodi mora korespondirati sa onim to potroai ele, ukljuujui
13

visoki stepen bezbednosti i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Drugo, sa stanovita proizvodnje, proizvoai bi trebalo da planiraju i adaptiraju proizvode prema zahtjevima potroaa, ali u skladu sa ivotnom sredinom. Takoe, uspjeno upravljanje i zatita prirodnih resursa mora ukljuiti direktne mjere za zatitu ivotne sredine, za restrukturiranje i unoenje raznolikosti u ruralnu ekonomiju i za promovisanje odrivog ribolova. Bolesti ivotinja, izlivanja nafte i zagaenje vazduha ne zaustavljaju se na nacionalnim granicama. Ovakve prijetnje zahtjevaju akciju na razliitim poljima i u velikom broju zemalja. U periodu od 2007. do 2013. godine, 43 centa od svakog potroenog evra iz godinjeg budeta EU ii e na prirodne resurse. 6.3. Fudamentalne slobode, bezbjednost i pravda Borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i nelegalne imigracije efikasnija je ukoliko zemlje EU dijele informacije i djeluju zajedno. EU tei ka boljem upravljanju tokovima migracije u Uniju i veoj saradnji u spreavanju kriminala i pravnim poslovima, kao i u poslovima sigurnijeg drutva zasnovanog na vladavini prava. Oko 1 cent od svakog potroenog eura iz budeta EU troie se na ove poslove. 6.4. Biti Evropljanin: debata, dijalog i kultura U EU ivi preko 495 miliona ljudi. Govore razliitim jezicima i pripadaju razliitim kulturama. Zajedno grade neprocjenjivo blago Evropske unije: kulturnu raznolikost zasnovanu na zajednikim vrijednostima. Budet EU promovie i titi ovo kulturno nasljee i bogatstvo, ohrabrujui pritom aktivno uee u drutvenim debatama. Tei i da zatiti javno zdravlje i interese potroaa. Oko 1 cent na svaki potroeni euro ide na ovakve aktivnosti pod nazivom Citizenship (dravljanstvo). 6.5. Global player

Uticaj fondova EU ne zaustavlja se na spoljnim granicama. U mnogim sluajevima, budet EU obezbeuje neophodnu pomo u hitnim situacijama prirodnih katastorfa. U drugim sluajevima, radi se o dugoronoj pomoi u prosperitetu, stabilnosti i bezbednosti. Oko 6 centi od svakog eura ide na saradnju sa zemljama koje treba da se pridrue Uniji, drugim susjednim zemljama, i siromanim regionima i zemljama irom sveta. 6.6. Administrativni trokovi Oko 6 centi od svakog eura troi se na funcionisanje Evropske unije. To pokriva trokove plata zaposlenima i izgradnje svih institucija EU,
14

ukljuujui Evropski parlament, Savjet ministara, Evropsku komisiju, Evropski sud pravde i Evropski sud. 7. FINANSIJSKA PERSPEKTIVA

Od 1988. da bi se izbjegli problemi sa godinjim budetom, unapredio budetsku disciplinu, proces usvajanja budeta, planiranje aktivnosti pristupalo se izradi finansijske perspektive Unije. Srednjoroni (estogodinji) finansijski okvir: pokazuje maksimalni iznos (granice) rashoda EU; predlae se prelazak na pet godina stvarni godinji nivo rashoda se utvruje budetom. Gornje granice se revidiraju samo u izuzetnim okolnostima za 2000-2006. limit 1,27% GDP EU (1,24% GNI EU) za 2007-2013. limit 1,24% GNI (Komisija predloila jula 2004); predloena su stvarna plaanja u iznosu od 1,14% GNI EU (240 EUR godinje po glavi stanovnika) Svaka lanica maksimalno moe da dobije iz budeta EU iznose do 4% nacionalnog GDP; prioritet rast i konkurentnost EU (u skladu sa Agendom 2000).

8.

KARAKTERISTIKE FINANSIJSKOG OKVIRA 2007-2013

Prvo, usvojeni rashodi u sedmogodinjem periodu za oko 280 milijardi evra ili za etvrtinu manji od onoga to je Komisija predlagala. Drugo, faktika plaanja svake drave manja su od predloenih i nee prei 1% GNI godinje. Tree, u strukturi rashoda, razliito su kresane osnovne stavke budeta: jedino su apsolutno poveani rashodi za administraciju, a iako su i za njih umanjeni izdaci, najmanje su pogoena poljoprivreda i unapreenje konkurentnosti i rasta Unije. etvrto, najgore su proli fondovi za stavku EU kao globalni partner, u kojoj su, izmeu ostalih, predvieni i rashodi za kandidate i potencijalne kandidate (Oni su prepolovljeni i umjesto 9,3% prosenog uea u budetu Unije, zahvatae samo 5,8% budeta; bie ak neto manji od rashoda za administraciju EU).

15

Tabela 4: Dinamika finansijskog okvira 2007-2013. (sa parametrima prikazanim sa cijenama na dan nastanka u milijardama eura)

9.

DANANJA STRUKTURA BUDETA EVROPSKE UNIJE

Budet Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine iznosi 862,3 milijarde EUR-a, odnosno neto vie od 1 % bruto nacionalnog proizvoda 25 zemalja EU. Britanija je na sastanku u Briselu pristala da smanji svoje povlastice koje uiva u budetu za blizu 10,5 milijardi EUR-a u periodu od sedam godina, to e obezbediti dodatna sredstva za razvoj novih lanica, uglavnom iz istone i centralne Evrope. Evropska unija treba da izdvoji na stranu 126,8 milijardi EUR-a za 2007. godinu to je 4,6 % vie nego to je planirano za 2006. godinu. Drave lanice EU i lanovi EP sloili su se da prioritet bude podsticanje konkurentnosti evropske privrede, za koji e se iz fondova EU odvojiti 11,5 % vie novca nego za 2006. godinu.
16

Ukljuujui korienje strukturnih fondova za najsiromanije zemlje EU, odvojeno je 3 milijarde evra ( 43% celog budeta ) za projekte koji sunamenjeni ubrzavanju ekonomskog rasta i smanjenju nezaposlenosti, transevropskim mreama, doivotnom obrazovanju i inovacijama. Na direktne subvencije farmerima ( dobijaju 43,7 milijardi EUR-a) i fondovima za razvoj rurarlnih podruja ( 12,4 milijarde EUR-a ), to se ranije vodilo pod jednom stavkom poljoprivreda, odlazi tri etvrtine budeta. Oko 5,5 % ( 7 milijardi EUR-a ) budeta pokriva administrativne trokove evropskih institucija, a slina suma ( 6,7 milijardi tj. 5% ) je odreena za spoljnu politiku EU. Jedan procenat budeta je namenjen za projekte koji se odnose na graanstvo, slobodu, bezbijednost i pravdu. 9.1. STRUKTURA BUDETA ZA 2011.GODINU

Evropski parlament usvojio je projekciju budeta Evropske unije za 2011.godine na plenarnoj sjednici u Strasbourgu. Usvojena projekcija budeta odraava prioritete veine poslanika, potujui pritom kvote koje je Vijee utvrdilo. Revidirani budet EU za 2011.godinu ukljuuje 2,9% poveanje potronje. Ukupni budet je 126.5 milijardi eura. U ovogodinjoj projekciji budeta, poslanici Parlamenta su takoe postigli dogovor sa Vijeem i Komisijom u vezi sa nekoliko projekcija koji su budetom u vezi sa politikim zahtjevima. Kompromis je postignut nakon to su vlade drava lanica odbacile zahtjev poslanika za poveanje od 6%. Evropski parlamentarci su takoe eljeli vei uticaj u viegodinji budet Evropske unije za 2014.-2020. Budetska projekcija za 2011. godinu, koji je usvojio Parlament, ukljuuje vie sredstava za prioritete koje su utvrdili sami poslanici Parlamenta, ukljuujui prioritete kao to su mladi, inovacije, bliskoistoni mirovni proces i Palestina. 9.2. KONKURENTNOST GENERIRA RADNA MJESTA I INOVACIJE

Sedmi okvirni program za istraivanje (FP7) pridonosi EUR 8,6 milijardi pan evropskim timovima istraivaa i preduzeima za rjeavanje velikih drutvenih izazova poput klimatskih promjena ili starenja stanovnitva. Transevropske saobraajne i energetske mree primaju 1,5 milijardi eura, kako bi prijevoz osoba, roba, usluga i energije bio sigurniji, uinkovitiji i manje zagaujui. Okvirni program za konkurentnost i inovacije (CIP) posveuje vie od 0,5 milijarde eura za jaanje inovativnog kapaciteta malih i srednjih preduzea, naroito u podruju ICT baziranih usluge i ekolokih rjeenja. 9.3. KOHEZIJA KREIRA INKLUZIVNU EKONOMIJU

Pod ciljem, EUR 31,4 milijarde je namijenjeno za investicije u modernizaciju i diverzifikaciju ekonomske strukture u najmanje razvijenim regijama i teritorijama cijele
17

Evrope. U tu svrhu, 25 000 km cesta i 7 700 km eljeznikih pruga e biti novo izgraeno ili rekonstrusano, a vie od 500 000 radnih mjesta bie kreirano do 2013. godine. Pomoi e se takoe skoro milion ljudi da imaju pristup za proiavanje vode i unaprijediti infrastrukturu informacijske i komunikacijske tehnologije. Prilagoavanje evropske radne snage mijenjajuem ekonomskom okruenju, obuku za nove vjetine i smjernice o tome kako dobiti posao finansirae Evropski socijalni fond s 10,9 milijarde eura. 9.4. PRIRODNI RESURSI ZELENI RAST U RESURSNO EFIKASNOJ EVROPI

Nekih 42,9 milijardi eura pomoi e stabilizirati teku finansijsku situaciju 7 milliona poljoprivrednika koji ispunjavaju visoke standarde zatite okolia, pridonose ouvanju dobre kvalitete tla vode i vazduha u Evropi. Jo 14,4 milijarde eura bit e uloeno u ekonomsku diverzifikaciju ruralnih podruja, u kojima ivi 50% stanovnitva EU. Evropski fond za ribarstvo e staviti na raspolaganje 658 miliona eura kako bi se osigurala konkurentnost i odrivosti u evropskom ribarskom sektoru, odravajui razumne cijene za potroae. Nekih 333 miliona eura koristit e se za projekte u okviru LIFE + programa, za suoavanje s upravljanjem otpadom, zagaenjem zraka i gubitkom bioloke raznolikosti. 9.5. SLOBODA, SIGURNOST I PRAVDA-GRAANSTVO

Efektivno upravljanje migracijskim tokovima je zajedniki izazov svim dravama lanicama EU. Zbog toga je osigurano 612 miliona eura da se pojaaju mjere protiv ilegalne imigracije i razvijaju programi za integraciju kvalifikovanih imigranata. Kako bi se poveala sigurnost i dobrobit graana EU, program "Sigurnost i zatita sloboda," dobija 134 miliona eura za borbu protiv svih oblika kriminala i terorizma, razvoj uinkovitih EU sistema za upravljanja kriznim situacijama, razmjenu informacija i poveanje suradnje preko zakona. Da bi Evropa bila kulturno vitalno mjesto, programima MEDIA i CULTURE zajedno se doprinosi oko 168 miliona eura za podravanje evropske filmske industrije i promociju prekogranine saradnje izmeu umjetnika te evropske glavne gradove kulture. Vie od 100 miliona Evropljana uestvuju u volonterskim aktivnostima, to je vrijedan doprinos zajednici i ekonomiji. Evropska godina volontiranja e s 8 miliona eura pomoi volonterima i volonterskim organizacijama iz cijele Evrope da se susretnu i razmijene najbolje nauene lekcije iz drugih zemalja. 9.6. EU KAO GLOBALNI IGRA

Instrument za razvoj i saradnju (DCI), ini dostupnim 2,6 milijarde eura za rjeavanje osnovnih potreba ljudi u 47 zemalja u razvoju u Latinskoj Americi, Aziji i srednjoj Aziji, regiji Zaljeva i Junoj Africi. Nekih 825 miliona eura takoe je dodijeljeno za humanitarnu pomo, pomoi milionima ljudi pogoenim krizama ili prirodnim katastrofama. Zemlje u istonoj Europi, junom Kavkazu i junog mediterana koje granie s EU dobijaju 1,8 milijarde eura putem evropskog programa susjedstva i partnerstva (ENPI), koji promovie dobro upravljanje i pravedan drutveni i ekonomski razvoj. Instrument za pretpristupnu pomo (IPA) prua 1,6 milijardi eura podrke EU zemljama
18

kandidatima (Hrvatska, Turska i Biva Jugoslavenska Republika Makedonija) i dravama potencijalnim kandidatkinjama u njihovim nastojanjima da se priblie evropskim standardima i politikama. Stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora, osnovana je nova evropska sluba za vanjske poslove (EEAS). Sastavljena od osoblja iz Evropske komisije, Vijea i zemalja lanica, EEAS e pomoi Visokom predstavniku za vanjske poslove i sigurnosnu politiku / potpredsjednku u koordinaciji i usklaivanju vanjskih aktivnosti EU. 9.7. MLADI U POKRETU

EU je posveena poboljanju stanja zapoljavanja mladih Evropljana te mobiliziranju njihovih kreativnih potencijala. U tu svrhu, irok spektar konkretnih inicijativa je pokrenuto i finansirano iz prorauna EU: Program cjeloivotnog uenja izdvaja 1,2 milijarde eura za vie od 290 000 pojedinanih podrki, nudei mogunost za rad i usavravanje u inostranstvu. "Mladi u akciji" program nudi 130 miliona eura za vie od 120 000 sudionika u programima razmjene mladi i interkulturalne projekte demokratije, te za vie od 5 300 sudionika u Evropskoj volonterskoj slubi. 'Erasmus za mlade preduzetnike "ini dostupnim 2 miliona eura za vie od 1200 partnerstva izmeu mladih strunjaka i preduzea.

19

Tabela 4: trokovi predvieni za politike EU po budetskoj projekciji za 2011.godinu sa iskazanim stopama promjena u odnosu na 2010.godinu ( u milijardama eura)

10.

PRIJEDLOG EU BUDETA ZA 2012. GODINU

Evropska komisija objavila (na engleskom) je prijedlog EU budeta za 2012. Svojim zahtjevom od 20.04.2011. u kojem trai 4,9% poveanje budeta za 2012. godinu, Evropska komisija (EK) usprkosila se pozivima drava koje ive na prosjakom tapu da se zamrzne potronja i time postavila scenu za usijano pregovaranje. EU budetski povjerenik Janusz Lewandowski opisao je zahtjev kao delikatni in balansiranja koji kombinuje stezanje remena s mjerama koje potiu rast, ali je priznao da slijede teki pregovori. Kod EU drava koje sijeku vlastite budete ne bi li savladale duniku krizu poveanje budeta za 6.2 milijardi eura na 132.7 milijardi eura ($191 milijardi dolara) koje je zatraila EK smjesta je izazvalo otra reagovanja. Budet za 2011. ve je bio za 2,9% vei od 2010. (EK htjela je 6% vei proraun), a sad se trai novo poveanje od 4,9% (to obzirom da e inflacija u 2011. vjerojatno biti nia od 4,9%, to znai realno poveanje prorauna). Pomo siromanim regijama i poljoprivredi ine velik dio EU budeta. zatraen je 8,4% vei iznos za evropski strukturni i kohezijski fond koji je glavno sredstvo razvoja siromanijih krajeva Evrope, posebno biveg komunistikog bloka, a taj bi fond prema prijedlogu iznosio 45,1 milijarde eura. Pet zemalja (UK, Francuska, Njemaka, Finska i Nizozemska) plaaju 50% prihoda EU budeta koji se finansira direktnim doprinosima zemalja. 40% od prorauna troi se u siromanijim zemljama. EK kae kako tede koliko mogu. Moete zamisliti kako to izgleda. Propali navigacijski sistem Galileo koji je trebao kotati 3,3 milijarde eura, ni dan danas nije zavren, a na njega je ve potroeno vie od 5 milijardi eura. tednja u 2012. znai da e Galileo ove godine dobiti tek bijednih 26 milijuna eura, a procjene euroskeptika (koje se temelje na iscurenim EU dokumentima) govore da e Galileo ako ikad ue u upotrebu trebati godinju subvenciju od oko 750 milijuna eura. Ogromni novci se rasipaju i kradu neke primjere ve smo spomenuli, a danas smo primijetili prema pisanju NY Timesa da je novac iz budeta Italija iskoristila da plati za koncert Eltona Johna u Napulju. EU budet ve godinama (vie od desetljea, ako se ne varamo) nije proao nezavisnu reviziju tako da se uopte ne zna da li sav novac ide tamo gdje ne namijenjen. Vanije stavke iz nacrta EU budeta za 2012.: 56,4 milijardi za poljoprivredne politike 41,7 milijardi za strukturne programe 11,6 milijardi za istraivanje 7,3 milijardi za vanjsku politiku (koja, usput budi reeno, ne postoji) 1,8 milijardi za domau politiku
20

Prilino je zanimljivo da svake godine EU ne uspije potroiti svoj budet u cijelosti. To se dogaa zato to druga tijela (npr. zemlje lanice) moraju sufinansirati neke projekte, tako da ako npr. Hrvatska ne iskoristi dio pristupnih programa ili neki poticaj, EK onda taj neiskoriteni dio novca vrati lanicama. Najnoviji prijedlog EU budeta za 2012.godinu pokazuje tenju EU drave i njenog birokratskog aparata da rastu sve dok sistem to dozvoljava, to ne samo da slabi predvieni neto uinak pridruivanja EU koji je sad moda ve ravan nuli (tj. kad se razmotre indirektni i direktni neto uinci, od pridruivanja moda ne bi imali nikakve koristi), nego ukazuje na stalni trend pogoranja upravljanja u EU, poveanu ulogu EU drave, smanjenje temeljnih sloboda, vee poreze i nii standard ivljenja. 11. ZAKLJUAK

Prvi budet Evropske unije tj. tadanje Evropske ekonomske zajednice je bio veoma mali i uloga mu je bila da prije svega pokrije odreene administrativne potrebe tadanje zajednice. Meutim kako je Unija sve vie rasla i kao su drave lanice postajale sve vie zavisne jedna od druge tako je i rasla uloga budeta. Sve vie su rasla sredstva koja su ulazila u budet kao i to je raslo sve vie polje njegove primjene. On se vremenom mijenjao kao i struktura njegovih prihoda i rashoda. Dananji budet predstavlja jedan sloen mehanizam kako po proceduri njegovog donoenja, tako i po nainima njegovog punjenja i pranjenja . On je postao poprite politikih bitaka i mnogobrojnih kompromisa unutar EU. To na primjer pokazuju stavke kao to su velike subvencije za poljoprivredu i nove lanice, jer se njihovom promjenom i znaaju u strukturi budeta najbolje vide ciljevi same Unije, njihova promjena i stvaranje novih politikih ciljeva. Meutim znaaj budeta prevazilazi okvire Unije kako indirektno ( kroz uticaj Evropske unije na svjetska deavanja), tako i i direktno, kroz razliite fondove ( PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS, kao i pretpristupni instrument za Tursku, a sad i kroz programe IPA i FP7. Izvjesno je da e se struktura budeta sve vie menjati a da e njegova promjena zavisiti kako od reforme samih institucija EU, od novih irenja EU tako i od sveobuhvatnog stanja na svjetskoj pozornici.

12.

KORITENA LITERATURA
Prokopijevi M.,2005,Evopska unija- Uvod, Slubeni glasnik,Beograd Evropski pokret u Bosni i Hercegovini Finansije EU, Sarajevo,2009 European Movement International, European Budget, Brussels, 2007 Kragulj D., Milievi D., 2005., Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija
21

Kandija V, Europska fiskalna politika i proraun EU, Ekonomski fakultet u Rijeci, Mikrosustav EU, 2010 Fontane P., Evropska unija u 12 lekcija, 2006, Delegacija Evropske unije u BiH Harjula M. 2007., A guide to Europen Union funding for NGOs, Tony Venables, Aleksandar Resanovi, European Action Citizen Service, Brussels, Center for peace Democracy Development, Belgrade http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.htm http://www.ekof.bg.ac.yu http://www.ekonomist.co.yu Fotografije koritene sa interneta pretraivai google i yahoo

22