Milan Uzelac

Estetika

pokazuje kao ulno jedinstvo mnotva, kao osobeni nain saznanja predmeta pa ona ne moe biti kvalitet ulnih stvari. Nastavlja Baumgartena, vajcarski filozof J.G. Zulcer (1720-1797) pitanje umetnikog uivanja kao i pitanje umetnikog stvaranja dovodi u sredite estetike. Iskustvo lepog oposredovano je pomou dveju sposobnosti: sposobnosti da se neto predstavi i da se neto opazi na prijatan nain. Tako se temelji znanja i lepote ne razvijaju unutar uenja o saznanju u strogom smislu, ve unutar antropologije (ili kako se tad jo govorilo "psihologije"). Slino Kantovom razlikovanju prijatnog i lepog i Sulcer naglaava vanost umetnikog uiva-nja ali pritom ne misli na jednostavno opaanje, ve na jedinstvo saznanja i opaanja. Prihvatajui Baumgartenovu tezu da je estetsko uivanje u neposrednoj vezi sa lepim kao ulno savrenim, Zulcer izgrauje koncepciju estetskog suenja kao posmatranja ili kontemplacije u kojoj se saznanje i opaanje sjedinjuju u uivanju u predmetu. Lepo se kao ulno-savreno, dopada neposredno, ili kako e kasnije rei Kant, bez pojma. Zulcer, polazei od definicije uivanja u umetnosti kao kontemplacije, istrauje empirijske definicije lepog (lepo je ono to se svima dopada) i pokuava da te definicije dovede u vezu sa racionalistikim definicijama. Lepota, kao neto to je ulno savreno, daje sudove ukusa, merila. Sudovi ukusa (kao sudovi razuma) uteme-ljuju jedinstvo u mnotvu, no, budui da je uivanje u umetnosti osnova tog jedinstva i da se nalazi u meuigri saznanja i opaanja, sledi da mi lepima nazivamo sve one predmete koji se dopadaju uobrazilji ili razumu. Ako se ukus odredi kao ulno-saznajni fenomen, tj. ako se odredi na osnovu suda ukusa, estetika bi se mogla razviti kao logika ukusa, tj. kao logika uivanja u umetnosti. ulnost i opaanje kao komponente suda ukusa
www.uzelac.eu

250

Milan Uzelac

Estetika

bivaju u ovoj logici manje ili vie integrisane. Majer naglaava u njegovoj optoj gnoseologiji da je sud o lepom na kraju krajeva praktino-estetski. Kako je "mali deo naega saznanja razgovetan" filozofija mora da uzme u obzir (pored razgovetne i jasne istine razuma) i one istine koje su manje razgovetne ali se pokazuju kao relevantne praktine istine; u takve istine spada i praktino-estetski sud, te je, po Majerovom miljenju, estetiar koji se takvim sudovima bavi beskonano mnogo savreniji, no to je to isto racionalni ovek koji oslonac svojim sudovima nalazi samo u razumu. U vezi s ovakvim shvatanjem je i ilerova koncepcija o estetskom vaspitanju po kojoj "lepe nauke ... odgovaraju celom oveku" jer pokazuju put kojim istina dospeva u duu oveka. Praktino-estetski sud je znak istinskog obrazovanja, i lepe nauke koje omoguuju filozofske konstrukcije sudova ukusa u nauci, kao "pravila savrenosti ulnog saznanja", merodavne su za saznajno obrazovanje oveka. Kasnije e za Kantovu Krtiku moi suenja (koja rekonstruie koncepciju umetnosti kao saznanja, odnosno sudove ukusa kao saznajne sudove ali bez metafizikih pretpostavki) biti znaajni mnogi pomenuti elementi ovako koncipirane racionalistike estetike. Suprotnost opaaja i razuma u njegovoj rekonstrukciji, kao suprotnost dve rasudne moi (ulne i intelektualne moi suenja), omoguuje Kantu da filozofski govori o ukusu. Uivanje, koje Zulcer kao merodavnu odliku lepog predmeta dovodi u sredite istraivanja, kod Kanta se ne rekonstruie kao ocenjivanje objekta uivanja ve se to ini transcendentalnom analizom delatnosti subjekta. ** Filozofska estetika ne razvija se bez lomova od poetaka filozofije. Sredinom XVII stolea javlja se u paniji pitanje o dobrom ukusu, i to pre svega u vezi sa prosuivanjem oblika ivota, prvenstveno kad je re o
www.uzelac.eu

251

Milan Uzelac

Estetika

dvorskom ivotu. Baltasar Gracijan (1601-1658) definie ukus kao sposobnost da se "uvek ini pravi izbor". U Kritici moi suenja (1790) Kant takav sud ukusa analizira kao specifini saznajni sud i kao sposobnost da se naini pametan i pravi izbor; ljudska mo suenja odreuje se filozofski kao mogunost da se naini pravi izbor. Pod uticajem racionalizma i Baumgartenove estetike analizira Kant sud ukusa s obzirom na njegovu sposobnost da dopre do istine. Tako se sud ukusa kao saznajni sud nalazi u osnovi prosuivanja lepog. U poetku izgleda da je sud ukusa daleko od saznanja istinitog; on se karakterie sposobnou kretanja u oblasti lepoga (lepih stvari i lepog naina ivota). Iz tog izvora i do naih dana seu predrasude o tome kako ovek treba da se ophodi s umetnou. Umetnost se pokazuje kao neto po prirodi bezopasno ali istovremeno i kao neto to se ne moe odstraniti iz ivota. Zato je jo i danas vidljivo kako je bav-ljenje umetnou odreeno teorijom ukusa. Pokazuje se i sada kako je oblast umetnosti (muzej, izlobe) neto to je iznad svakodnevice, kao to nekad bee oblast dvorskog ivota. Za ophoenje s lepim stvarima i lepim oblicima trai se "znanje za pravilno rasuivanje", odnosno dobar ukus, koji nije svakome dostupan. Osnova za takvo prosuivanje o lepom jeste u dobrom ukusu, pretpostavka je relacija u ivotu koje nisu svakome dostupne. Ranije je umetniko delo bilo jednostavno ulna tvorevina nepristupana pravom saznanju; sada je obratno: umetniko delo, lepo, zahvata pre obrazovanja specifine filozofske estetike postojee teorije o dobrom ukusu kojima se oblikuje posebni tip ivota i koji dobija rang posebnosti, postaje uzvieno nad obinim. Lepo se pojavljuje kao neto ne-svakodnevno, kao uzvieno. Tako, kategorija uzvienog, pored drugih kategorija poinje da igra u filozofskoj estetici posebnu ulogu. Tu nije samo re o uzvienou nad
www.uzelac.eu

252