Nita ne podnosi vatru kao

ROCKWOOL kamena vuna

ROCKWOOL proizvodi od kamene vune mogu izdrati temperature ak do
1000C, to ih ini izuzetno otpornim na vatru. Kamena vuna usporava
irenje poara i tako osigurava dragoceno vreme za spaavanje ljudi i
dobara, te titi konstrukciju zgrade od nepotrebnih oteenja tokom
poara. Meutim, mada su visoka temperatura i plamen zastraujui,
ozbiljnu opasnost zapravo predstavlja dim. Dim moe uguiti zarobljene
u poaru ili onesposobiti one koji bi inae uspeli pobei. Dim i tetni gasovi
nastali topljenjem kamene vune su minimalni. Zato ROCKWOOL proizvodi
pruaju jo veu sigurnost.
www.rockwool.rs
info.rs@rockwool.com
1000c
4in1
Kompletansadraj
isveprethodne
brojeve
pronaietenaadresi
www.build.rs
Sadraj
57
info www.gradjevinarstvo.rs 8
promo MetilMetAkrilat(MMA)uvisokogradnji
(IZOLACIJA) 22
Savremenaizolacijazasavremendom
(POLYKEMSR) 23
MitsubishiElectricnovivetarjestigao
(KLIMAM) 24
Projektovanje,izradaimontaaelinih
konstrukcijaiopreme(MIKOM) 26
Tretmanvazduhaekasan
iekonomian(ATTOSKLIMA) 27
tema broja Principiprojektovanjaenterijera 28
Kuaodploica 36
tema broja AMFplafonskisistemivieprostora
zainovacije(KNAUFAMF) 38
Sputeniplafoniodaluminijuma
(IMPOLSEVAL) 39
Kompaktploeueksterijeruienterijeru
(J.U.A.FRISCHEIS) 40
Nisusvisputeniplafonivrhunskog
kvaliteta(KALCER) 41
Jojedanrazlogzarenoviranje
(HRMANNSERBIA) 42
Projektovanje
povezaneizgraene
sredineiprirode
64
Perspektive
razvoja
graevinske
industrijeu
2012.godini
Devettipova
zelenog
pranja
56
Norvekiradijatoriuivanjeutoplini
vaegdoma(ROVEXINENJERING) 44
intervju Primeruspenogposlovanja
(MECHELSERVICESRB) 46
promo Pametnekue(SMART-NET) 48
Svetvideonadzorakoncentrisanu
softveru(SECURITON) 49
Samoposlunisistemzapranjevozila
naetone(TECONSISTEM) 50
Tensartehnologijakodpotpornih
konstrukcija(LIPEX) 51
Ekolokiienergetskoekasnikrovni
ifasadnisistemi(ESAL) 52
BOSCHrotacionilaseri 54
poslovanje Perspektiverazvojagraevinske
industrijeu2012.godini 56
green build Projektovanjepovezaneizgraene
sredineiprirode 57
Zelenizavrnimaterijali 62
Devettipovazelenogpranja 64
narudbenica 66
w
...opirnijenawww.Gradjevinarstvo.rs
28
Kuaod
ploica
36
Zeleni
zavrni
materijali
62
Temabroja
ENTERIJER
INDEXOGLAS
AluplastBGD www.aluplast.co.rs 9 LeokomM&V +381 11 6320 305 35
Barsistem www.barsystem.co.rs 13 Mareko www.mareko.co.rs 29
BASF www.basf.rs 21 MesseStutgart www.messe-stuttgart.de 67
Beogradskisajam www.seebbe.com 17 MetinvestSMC www.metinvestholding.com 7
BombetondooCetinje www.bombeton.me 15 MGKaarevi www.mgkacarevic.com 58
CimGas www.cimgas.rs 12 Murexin www.murexin.com 53
DecorFoil www.kora-ex-foil.com 32 NIDprofesionalnaelektronika nidproel@eunet.rs 16
E.N.T. www.persepolis-shop.com 28 RockwoolAdriatic www.rockwool.rs 2
Energogroup www.energogroup.co.rs 3 Rolomatik www.rolomatik.com 55
Esal www.esal.si 61 Rovexinenjering www.rovex.co.rs 45
Flash www.ash-as.co.rs 19 Sigma www.sigmakula.co.rs 62
Gates www.gates.co.rs 8 Struja www.struja.rs 60
Geotex-engineering geotexengineering@gmail.com 59 TechnoTeamSystem www.tts.rs 63
Gradjevinarstvo.rs www.gradjevinarstvo.rs 68 TerasaLux www.terasalux.rs 56
Grolit-rad grolit@eunet.rs 10 Termodom www.termodom.rs 20
Heliviljukarigroup www.heli.rs 64 TrgovinaMateji www.matejic.rs 14
HrmannSerbia www.hormann.rs 43 WeisAdler weisadler@open.telekom.rs 47
INM www.inm-arilje.com 34 Worktop www.worktop.rs 11
Instalacijainenjering www.instainz.co.rs 18
RubrikaOGLASI
Isaurakovanogvoe www.isauraferforge.com 36
J.U.A.Frischeis www.frischeis.rs 1 Eurosalon www.euro-salon.com 65
Jelovica www.jelovica.rs 33 FittichS.A. www.ttich.eu 65
KlimaM www.klima-m.rs 25 Frigoremont frigoremont@gmail.com 65
Kumal www.kumal-bg.rs 37 Johann www.johann.co.rs 65
LegSistem www.legsistem.co.rs 31 MilMakGroup www.cwd.rs 65
LegiSGS www.legi.rs 30 NebixCompany nebixcompany@gmail.com 65
Principi
projektovanjaenterijera
REDAKCIJA
GLAVNI UREDNIK
Tomislav Stameni
UREDNIK
Branislav Savi
IZVRNI UREDNIK
Aleksandra Jovanovi
DIZAJN I PRIPREMA
Ivan Anelovski
DIREKTOR MARKETINGA
Dunja Filipovi
MARKETING
Jelena Boi
Tanja Vientijevi
Katarina uri
Monika Ilomanoski
Vesna Vukajlovi
OBRADA I UNOS PODATAKA
Emilija Miti
FINANSIJE
Jelena Hajdukovi
Stana Arseni
IZDAVA
Luke Vojvodia 30
11090 Beograd
tel/fax: +381 11 25 62 004
+381 11 25 62 005
e-mail: info@infonetgroup.com
www.infonetgroup.com
Izdava ne snosi odgovornost za istinitost
i verodostojnost objavljenih oglasa
i promotivnih tekstova
TAMPA
Rotograka d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
ISSN 1452-8495
CIP
Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije
Beograd 624
COBISS.SR-ID 139422220
Arhitektura, kao jedna od sedam umetnosti, pripa-
da svima i, kao takva, podlona je kritikama svake
osobe a ne samo profesionalaca. Slino kao to je
politika neke zemlje podlona kritikama i pohva-
lama svakog njenog graana. Naravno, te kritike
nisu uvek dobrodole, niti su dobronamerne, ali su
jako bitne. Razmena miljenja, bila ona konstruk-
tivna ili ne, ima za cilj da pomogne u razumevanju
stavova pojedinaca i unapreenju kvaliteta naih
ivota, bilo na mikro ili makro nivou.
Neu vam priati o tome koji su to mostovi otvo-
reni u Srbiji (svaka ast naim politiarima koji su
uspeli da preseku neku vrpcu zlatnim makazama
iluzija), niti u vam dosaivati priom o nadljud-
skim naporima naeg Ministarstva za infrastruk-
turu koje uz Tantalove muke uspeva da zavri po
neki metar autoputa. Ne elim da vam naglaavam
koliko je zaista bitna tenderska procedura za svaki
projekat (kako graevinsko-arhitektonski, tako i
bilo koji drugi), niti zato neke kompanije jesu ili
nisu najbolji (a moda i najloiji?) izbor i zasluni
pobednik tendera. Ne elim, ne mogu, neu...
Dovoljno jasan pokazatelj i, ujedno, velika kritika
stanja graevinske industrije u Srbiji, jeste anketa po-
stavljena na internet portalu www.gradjevinarstvo.rs
sa pitanjem Da li mislite da su tenderi koje raspisuje dr-
ava fer?. Anketa je pokazala (5. oktobra tekue go-
dine; anketa je jo uvek aktuelna na portalu) da veina
ispitanika, njih ak 90,44% smatra da dravni tende-
ri nisu fer, dok 6,57% ispitanika ne zna odgovor na
postavljeno pitanje. Samo 2,99% ispitanika (od njih
502) smatra da su tenderi koje drava raspisuje fer.
Da li ovu injenicu smemo zanemariti? Na koji
nain javnost moe da povrati poverenje u svoju
dravu? Jer, po mom miljenju, poverenje je naj-
bitniji faktor u bilo kom odnosu. Bez njega, ljudi
nee eleti, niti moi, da se promene. A promena
je potrebna. Moda je jedan od naina promene
uticaj na nae, lino, okruenje. Ako svako od nas
postavlja pitanja, ako se krug znatieljnih ljudi
svakodnevno iri, biemo na dobrom putu ka is-
krenijem, potenijem drutvu. Moda e se ta pro-
mena odraziti i na graevinsku industriju.
Skoro sam uestvovao u razmeni miljenja na
temu koja je bitna karakteristika arhitekture i koja
je njena uloga u Srbiji. Uesnici u dijalogu su bili
ljudi raznih profesija, ije obrazovanje nije isklju-
ivo vezano za arhitekturu, ali predstavlja dobar
uvid u razmiljanje ljudi ta je to arhitektura i koju
ulogu ona ima u svakodnevnom ivotu. Razmatrali
smo ta je to arhitektura, koje socijalne i psiholo-
ke uticaje ona ima na svakog pojedinca i do koje
mere izgraena okolina spaja i razdvaja ljude.
Arhitektura, u uem smislu, predstavlja nauku i
umetnost projektovanja i oblikovanja objekata
(odnosno unutranjeg i spoljanjeg arhitekton-
skog prostora enterijera i eksterijera), urbanih ce-
lina ili gradova. Politika, u irem smislu, predsta-
vlja nauku i umetnost projektovanja i oblikovanja
svakodnevnog ivota. Postoji jako velika slinost
izmeu ove dve nauke. Politika je oduvek koristila
arhitekturu kao orue, tako da moemo razumeti
zato se kod nas svakodnevno javnost zasipa vesti-
ma o ovom ili onom projektu, putu, mostu, vodo-
vodu... To je razumljivo, naalost.
Ali moramo shvatiti da je sve to svrsishodno po-
naanje (o delovanju i delima, kao to sam na po-
etku teksta rekao, ne elim da govorim). Svaki
postupak jasno govori o oveku koji stoji iza njega,
svaki objekat jasno govori o projektantu koji ga
je projektovao, graevincima koji su ga izgradili
i politiarima koji su se hvalili. Imajui na umu
sve to, elim da vas podsetim na jednu zanimljivu
konstataciju nemakog filozofa Fridriha Niea iz
knjige Volja za mo:
Nema stanja stvari po sebi, nego postoje samo tuma-
enja, ne postoji jedan svet, nego beskonanost sve-
tova, koje su puke perspektive pojedinaca koji ivi:
Pitanje ta je to jeste proces odreivanja smisla (...).
U osnovi pitanje je uvek: ta je to za mene?
A ta je to za nas?!
Urednik,
Branislav Savi d.i.a.
RE
GLAV
Tomi
U
Bra
IZVR
l k
a, kao jedna od sedam umetnosti, pripa-
kao takva, podlona je kritikama svake
samo profesionalaca Slino kao to je
Skoro sam uestvovao u razmeni miljenja na
temu koja je bitna karakteristika arhitekture i koja
je njena uloga u Srbiji Uesnici u dijalogu su bili
OVEKIDELO
Naslovna strana:
J.U.A. FRISCHEIS
Metinvest, iji je vlasnik holandska
kompanija Metinvest BV je internacionalna
vertikalno integrisana grupa koja se bavi
proizvodnjom rude uglja, koksa i elika.
Metinvest je organizovan u tri operativne
jedinice: uglja i koksa, rude gvoa i elika
i proizvoda od elika.
U servisnim centrima Metinvest SMC-a
uvek je raspoloivo vie od 100 hiljada tona
elinih proizvoda.
Iz naeg proizvodnog programa
na srpskom tritu nalaze se:
/ Toplovaljana ica / Limovi /
/ ipkasti i pljosnati elik / L profili / U, I nosai /
/ Debeli limovi / Rebrasta armatura u ipci /
/ Toplovaljana i hladnovaljana traka /
/ Cevi / Armaturna mrea /
Metinvest SMC d.o.o.
Alekse Bavanskog 6, 11040 Beograd
Tel. +381 11 2660 007
+381 11 3670 411
+381 11 3671 264
Fax. +381 11 2660 006
Email: office@metinvestsmc.rs
www.metinvestsmc.rs
www.metinvestholding.com
Ciljevi kompanije
Metinvest SMC Beograd:
Pruanje najvieg nivoa kvaliteta svojih
proizvoda i usluga u punoj saglasnosti sa
meunarodnim standardima
Realizacija zahteva naih klijenata
Obezbeivanjem najpovoljnijih uslova,
odravanjem kvaliteta i potovanjem rokova
isporuke postanemo vaan dobavlja
naim kljunim kupcima.
Besplatni poslovni magazin graevinske industrije
Free business construction industry magazine
Tema narednog broja:
UPRAVLJANJE
VODAMA
/build 20/
/ razvod vode i kanalizacije / drenani sistemi /
/ sanitarije / pumpe / rezervoari / oluci / zeleni krovovi...
Topic for the next issue:
WATER
MANAGEMENT
/build 20/
/ water supply and sewage / drainage systems /
/ sanitary equipment / pumps / reservoirs / gutters / green roofs...
8
info
Segmentna industrijska i garana vrata
Industrijske konzolne klizne kapije
Automatizacija svih vrsta kliznih kapija
Automatska senzorna vrata
Automatske rampe i stubii
Kontrola pristupa i parking sistemi
Transka 21
11080 Beograd-Zemun
tel/fax: 011 307 74 26
011 316 95 71
011 316 95 72
mob: 064 864 83 07
e-mail: office@gates.co.rs
www.gates.co.rs
Nedovoljna ulaganja u
afriku infrastrukturu
Veliki manjak u finansiranju infrastruktur
-nih projekata kota afriki kontinent i
do 3% bruto domaeg proizvoda - oko 45
milijardi dolara godinje, izjavio je glav-
ni ekonomista Afrike banke za razvoj
(AfDB), Mtuli Nkube.

Najkritinija oblast je energetika, odnosno
elektrina energija. Svaki nestanak struje
predstavlja ogroman problem za razvoj, re-
kao je zvaninik AfDB-a. Nestaica struje je
esta pojava u Africi i ometa ulaganja, iako je
najsiromaniji kontinent na svetu bogat re-
sursima solarne, hidro i geotermalne energije,
kao i naftom, gasom i ugljem. Nkube smatra
da bi nestanci struje mogli dovesti do pada
produktivnosti od 40% u Nigeriji, koja je naj-
vea privreda podsaharske Afrike.
AfDB procenjuje da su za godinji rast od
7% na nivou kontinenta potrebne investi-
cije u infrastrukturi od najmanje 22 mili-
jarde dolara godinje.
Cene nekretnina u svetu
Cene najtraenijih nekretnina na svet-
skom tritu, od poetka ove godine do
juna, porasle su za 6,8%, dok je taj rast
u istom periodu 2010. godine iznosio
13,5%, objavila je sredinom avgusta kon-
sultantska kua Knight Frank u izvetaju
sastavljenom prema globalnom indeksu
cena nekretnina u gradovima.
Cene nekretnina rastu sporije otkako su
azijske drave uvele regulatorne mere u
cilju suzbijanja inflacije i obuzdavanja
prodaje kua. Dunika kriza traje irom
Evrope, a ekonomska nestabilnost u Ame-
rici se nastavlja. Sve to utie na kretanje
cena nekretnina.
Na listi gradova sa najveim poskupljenji-
ma luksuznih nekretnina, blago usporavanje
rasta cena zabeleili su jedino Cirih 7,4 % i
Singapur 3,4%, ali su one znatno pojeftinile
u Kijevu - gotovo 6%. U Sankt Peterburgu,
od juna 2010. do juna 2011, zabeleen je rast
cena luksuznih kua od 12,2%, a u Hong
Kongu cene najskupljih nekretnina porasle
su za 16,1%. U Pekingu su cene poveane za
8,9% i pored mera kineske vlade, te u tom
gradu cene rastu po vioj stopi nego u an-
gaju gde su cene vie za 7,7%.
U Parizu su cene skoile za 10%. Visoke
cene odrava tranja stranaca (posebno sa
Srednjeg istoka), te je Pariz dostigao cene
pre recesije, kao i London i Sankt Peter-
burg. Taj rast je sad usporen. U Londonu su
cene vie za 8,3%, na Menhetnu (Njujork)
6,8% i u Moskvi 6,3%.
Meutim, to se Velike Britanije tie, sajt
Zoopla, specijalizovan za promet nekretni-
na, izneo je podatke svojih analiza trita
nekretnina u Britaniji koje govore supro-
tno: Britanija doivljava najvee snienje
cena nekretnina.
Prema njihovim istraivanjima, dve od pet
nekretnina snizile su cene barem jednom
od poetka godine; proseno smanjenje
cena po prodavcu iznosi preko 18.500 funti
- 7,1% poetne cene, na severu je vei broj
nekretnina snizio cene, a tamo je i procenat
snienja vei u odnosu na jug zemlje.
U Britaniji, nikad nije postojalo bolje vre-
me za kupovinu nekretnina. Meutim,
spori ekonomski rast utie na sigurnost
kupaca, a krti zajmodavci trenutno one-
moguavaju potencijalnim kupcima da is-
koriste snienje cena.
Tunel ispod Beringovog
moreuza
Tunel ispod Beringovog moreuza, duine
106km, krajem avgusta je dobio zeleno
svetlo na konferenciji delegata iz Rusije,
SAD, Velike Britanije i Kine, odranoj u
sibirskom gradu Jakutsku.
Ruski car Nikolaj II imao je slinu ideju jo
1905. godine, ali su ga omela deavanja u de-
ceniji koja je usledila. Pre etiri godine, po-
novo je pokrenuta ta ideja i tada se raunalo
da bi cena ovog poduhvata bila oko 53 mi-
lijarde dolara. Sada je procena cene izgrad-
nje pruge i tunela poveana na 99 milijardi
dolara.
Rusi su sasvim ozbiljni u svojoj nameri, ali
e morati da uvere Amerikance i Kanaane
da projekat treba zavriti.
Cilj nije samo turizam ispod nule, ve, pre
svega, otvaranje trgovakih puteva kojima bi
sirovi materijali, kojima Sibir obiluje, lake
dolazili na ameriko trite.
Prema navodima nekih strunjaka, potencijal
pruge je do 100 miliona tona tereta godinje.
Drugi, pak, istiu da bi tunel ispod Beringovog
prolaza mogao ostvariti i do 3% svetske trgo-
vinske razmene i ostvariti oko 11,5 milijardi
dolara prometa godinje, to bi znailo veoma
brzu nadoknadu uloenih sredstava.
Realizacija tunela dodatno je ojaana i povezi-
vanjem postojee Transsibirske eleznike li-
nije s istonosibirskim gradom Jakutskom. Ta
pruga, u duini od 805km, trebalo bi da bude
zavrena 2013. god. Ovaj projekat obezbedie
strateke veze Rusije sa teritorijama na severu
koje su bogate rudama i sa kljunim kineskim
trgovinskim putevima.
Inenjeri smatraju da bi projekat izgra-
dnje tunela ispod Beringovog moreuza
mogao biti zavren za sedam godina. Veo-
ma teak graevinski poduhvat nadmau-
ju samo tekoe u pronalaenju novca za
njegovo finansiranje. Naime, pitanje je ko
e sve dati novac za njegovu izgradnju.
9
info
Kingdom Tower - budua
najvia zgrada na svetu
Saudijski grad Deda na obali Crvenog
mora, koji je jedan od deset najjeftinijih gra-
dova na svetu, dospeo je u iu interesovanja
zbog izgradnje Kingdom Tower-a. Ovaj pro-
jekat je skrenuo panju svetske javnosti jer
bi, poto bude izgraen, trebalo da postane
najvia zgrada na svetu, a, ironijom sudbine,
u izgradnji e uestvovati i dinovski grae-
vinski holding Bin Ladenove porodice.
Princ Al-Valid bin Talal (Alwaleed Bin Ta-
lal), neak kralja Saudijske Arabije Abdu-
laha, zvanino je objavio poetkom avgusta
da je arhitektonski biro AS+GG izabran za
projektanta najvie zgrade na svetu.
Zavreni Kingdom Tower bie visok preko
1.000m sa ukupnom bruto graevinskom
povrinom od 530.000m
2
. Oblik nebodera
je direktno inspirisan savijenim liem mla-
dih pustinjskih biljaka.
Priblina vrednost projekta procenjuje se na
vie od 1,2 milijarde dolara, a njegova izgrad-
nja e trajati 36 meseci. Bin Talal je najavio
soliter jo 2008. godine, ali je dosad pro-
menio ve nekoliko partnera koji je trebalo
da uestvuju u njegovoj izgradnji. Meu-
tim, on i njegovi partneri su impresionirani
smelou i jednostavnou projekta biroa
AS+GG. Talal Al-Maiman, izvrni direktor
i lan odbora kompanije Kingdom Holding,
prokomentarisao je: Kingdom Tower ima
neverovatnu visinu, ali njegov status simbo-
la nee iskljuivo zavisiti od toga. Njegova
forma je brilijantno izvajana i ini od njega
jedan od najlepih objekata na svetu bilo
koje visine.
Podizanje zgrade Kingdom Tower treba da
bude prva faza ogromnog projekta Kraljev-
ski grad, povrine 5,3 miliona kvadratnih
metara. Vrednost celog projekta procenjuje
se na 26,7 milijardi dolara.
Poruka je politika, rekao je Bin Talal,
navodei da je cilj izgradnje najvie kule na
svetu da se poalje poruka o snazi te lani-
ce Organizacije zemalja izvoznica nafte.
Raunarski oblak do 2014.
glavna operativna platforma
Veina direktora IT odeljenja u evropskim
preduzeima veruje da e tehnologija ra-
unarskog oblaka do 2014. postati njihova
glavna operativna platforma, pokazuju re-
zultati istraivanja kompanije Kolt (Colt).
Manji broj kompanija ve je poeo da uvo-
di usluge iz oblaka (16%), ali mnoge veru-
ju da e oblak postati njihov najznaajniji
IT operativni metod do 2014. (60%).
U istraivanju je uestvovalo 500 direktora
IT odeljenja iz Velike Britanije, Francu-
ske, Nemake, panije i zemalja Beneluksa.
Tokom istraivanja je ustanovljeno da 58%
ispitanika smatra da je jednostavnost prela-
ska glavni izazov za prihvatanje oblaka, po-
red garancije kvaliteta (55%), opravdanosti
ulaganja (55%) i upravljanja bezbednou i
kontrolom podataka (54%).
Bezbednost podataka je poseban problem za
kompanije u Velikoj Britaniji i Nemakoj,
izjavilo je 74% britanskih IT rukovodilaca i
70% nemakih. Osim toga, zavisnost od jed-
nog dobavljaa (46%) i geografska lokacija
davaoca usluga raunarskog oblaka (31%)
predstavljaju problem za IT rukovodioce,
navedeno je u rezultatima istraivanja.
energeto

Sinonim za kvalitet i
energetsku e kasnost
kod prozora
energeto

8000 | foam inside

U
f
-vrednost od 0,82 W/mK
U
w
-vrednost od 0,61 W/mK
raspoloivo u mnogobrojnim dekorima
www.aluplast.eu
ili 011 30 70 328
KingdomTower,Deda
10
info
Optimistine perspektive za
zapoljavanje u graevinskoj
industriji

Po poslednjem istraivanju perspektiva za
zapoljavanje svetskog lidera u ovoj oblasti,
kompanije Manpower (Menpauer), sektor
graevinske industrije trebalo bi da zabelei
porast od +5% u 4. tromeseju 2011. godine
to je stabilan rezultat u odnosu na 3. tro-
meseje.
Perspektive za zapoljavanje u sektoru
graevinarstva izgleda da se stabilizuju.
Kao i u treem tromeseju, zakljuni sal-
do zapoljavanja u ovom sektoru trebalo
bi da bude +5% za period od oktobra do
decembra 2011. godine. Ako bi se poredilo
sa prolom godinom, ova industrija belei
porast od 4 poena (u 4. tromeseju 2010.
godine stopa je bila +1%).
Barometar Manpower pokazuje da 8% is-
pitanih poslodavaca predvia porast broja
zaposlenih tokom 4. tromeseja 2011. go-
dine, nasuprot 1% poslodavaca koji anti-
cipira smanjenje svog platnog spiska, dok
89% njih procenjuje da e broj njihovih
zaposlenih ostati nepromenjen.
Posmatrajui po sektorima, sa najvie samo-
pouzdanja pokazao se sektor proizvodnje
i distribucije elektrine energije, gasa i
vode sa +8% za 4. tromeseje 2011. Meu-
tim, u tromesenom poreenju, ovaj sektor
ima pad od 5 poena, ali, ipak, belei porast
od 9 poena ako se poredi sa 4. tromesejem
prole godine.
to se tie rudarske industrije, saldo iznosi
+4%. Re je o najboljem rezultatu koji be-
lei ovaj sektor od 2. tromeseja 2008. go-
dine. Predvianje zapoljavanja je u naglom
porastu od 8 poena od jednog do drugog
tromeseja (-4%) i od 11 poena u poree-
nju sa 4. tromesejem 2010. godine, istiu
u kompaniji Manpower.
Svi sektori vezani za graevinsku industriju
izgleda da e profitirati od ovog napretka,
ak i oni ije je poslovanje usko povezano sa
finansijama - sektor prodaje nekretnina i
usluga za preduzea. Iako se predvia ume-
ren napredak njihovog broja zaposlenih u 4.
tromeseju sa porastom od +4%, to je pad za
4 poena u odnosu na 3. tromeseje ove go-
dine (+8%), to svejedno predstavlja napredak
od 3 poena kada se poredi sa prolom godi-
nom (+1%).
Na kraju, poslodavci iz sektora transporta
i logistike raunaju sa +3%, to predstavlja
stabilan rezultat u poreenju sa prethodnim
tromesejem (+3%), ali, u odnosu na 4. tro-
meseje prole godine, ovaj sektor je u padu
od 3 poena (+6%).
Barometar kompanije Manpower perspek-
tiva za zapoljavanje u 4. tromeseju 2011.
godine uraen je na osnovu ispitivanja
65.500 poslodavaca iz privatnog sektora i
javnih preduzea koji posluju u 41 zemlji.
Preduzea iz Srbije ne uestvuju u ovom
istraivanju.
Besplatne tedljive sijalice
ZESA - zimbabveanska elektrodistribu-
tivna kompanija, letos je najavila da name-
rava da podeli 5,5 miliona novih tedljivih
sijalica stanovnitvu Zimbabvea kako bi
pomogla prelazak sa klasinih, tungsten
na tedljive sijalice.
Besplatno emo podeliti tedljive sijali-
ce kao zamenu za obine, koje emo uniti-
ti, izjavio je portparol preduzea ZESA.
Iako jo uvek nisu odluili o pobedniku ra-
spisanog tendera, u ZESA-i veruju da e
ovaj poklon kotati oko 12 miliona ame-
rikih dolara. Ali, zamenom e se oslobo-
diti dodatna energija smanjenjem potronje.
Proizvodnja energije koju planira da ovim
potezom utedi, zimbabveansku elektro-
distribuciju bi kotala minimum 60 mili-
ona dolara, tako da, u stvari, ona kupuje
elektranu kojoj nije potrebno ni odrava-
nje za 12 miliona dolara - bagatela! Pro-
gram zamene bi trebalo da se u potpunosti
sprovede do kraja godine.
Zimbabve meseno troi 2.200MW struje,
a proizvodi samo 1.300MW. Ostatak po-
trebne struje uvozi iz Demokratske Repu-
blike Kongo, ali su restrikcije u zemlji este,
nekad traju i po 10 sati.
U Srbiji, Elektrovojvodina je, krajem sep-
tembra, planirala da podeli tedljive sija-
lice potroaima koji u potpunosti namire
dug za struju. Planirana je podela 10.000
tedljivih sijalica irom Vojvodine. Predu-
zee eli da na taj nain stimulie graane
da racionalno troe struju i da redovno
plaaju raune.
Preuzee Grolit-rad d.o.o. je osnovano 1990. godine.
Bavimo se izvoenjem svih vrsta graevinskih radova.
Poslednjih sedam godina stavljamo akcenat
na izgradnju benzinskih stanica.
U Vrnjakoj Banji smo na vrlo atraktivnoj lokaciji,
u samom centru, napravili dve zgrade, gde smo
uestvovali kao izvoai radova i investitori,
sa stanovima apartmanskog tipa veliine od 30-42m.
GROLIT-RAD D.O.O.
BAZA: UL. 7. Jula 19, 11 251 Ostrunica
Tel +381 11 8070 172 Fax +381 11 8070 400
KANCELARIJA: Ul. Mavanska 22, 11 000 Beograd
Tel/fax +381 11 3440 781 +381 11 3448 553
www.grolitrad.rs
11
info
Pula gradi pontone - ostrva
uz svoju rivu
Dati graanima rivu, a rivi vratiti morske
funkcije. Pruiti starom gradskom jezgru
izlaz na more, pa stvoriti novi urbani iden-
titet grada kao grada na moru. To su ci-
ljevi vlasti u Puli, hrvatskom gradu koji e
napokon dobiti svoju rivu.
Bie to arhitektonski atraktivnih 2.500m
koji e revitalizovati gradsko sredite i dati
Puli mediteranski mek. Pored toga, Pula
e dobiti i dodatne sadraje, ali e istovre-
meno zadrati svoju privrednu ulogu to je
i bio jedan od uslova javnog takmienja na
kome je, od trinaest pristiglih radova, prvu
nagradu dobio rad arhitekata zagrebakog
BF studija.
Buduom pulskom rivom, naime, prema
njihovoj zamisli dominirae pontoni.
Na njima e biti smeteni razliiti sadra-
ji: ponton s bazenom, drugi sa scenom za
predstave, pozorite, spektakle i sl, trei
sa nonim klubom, etvrti sa plutajuom
garaom za 500 automobila. Pontonskim
reenjem rive, kako objanjava arhitekta
Zoran Boevski iz projektnog tima, daje
se dodatni impuls razvoju Pule po kome
taj grad moe postati prepoznatljiv.
Pontoni, tj. platforme ili moe se rei i
ostrva, gradie se od betona ili elika, a
bie sidreni pilotiranjem u dno mora. Is-
pod platforme, dakle, nije zamiljeno
nasipanje mora. Pomenuta plutajua garaa
je parking reenje za centar Pule, a re je o
pokretnom brodu-parkiralitu ija se pozi-
cija menja u skladu sa potrebama. Konkre-
tno, bie ili uz gradski centar ili uz Arenu za
vreme trajanja nekih dogaanja.
Pulski zaliv, meutim, nee ostati bez svog
industrijskog dela. Uostalom, bio je to jedan
od uslova takmienja koji je tim BF studija
reio zadravanjem industrijskog eleznik-
og koloseka kao dela pulske rive.
Izgradnja vetroparka od 60
turbina u BiH
Uskoro bi trebalo da pone izgradnja ve-
troparka na podruju Medenog polja u
optini Bosanski Petrovac. Planirana je
gradnja ukupno 60 vetroelektrana, ija e
pojedinana snaga iznositi 3MW, dok e
ukupna snaga elektrine energije proizve-
dena na ovaj nain iznositi 180MW. Pro-
cenjena vrednost ovog projekta iznosi oko
250 miliona evra.
Memorandum o realizaciji ovog projekta
potpisali su naelnik optine Bosanski Pe-
trovac Ermin Hajder i Peter Kraft, direk-
tor nemake firme Kraft Energy. Hajder je
izjavio da je to poetak realizacije projekta
koji se planira dugo vremena: Nadamo se
da e realizacija ovog projekta imati veliki
znaaj i za Bosanski Petrovac, koji je jedna
od najnerazvijenijih optina u BiH.
Naa kompanija ima veliko iskustvo u tom
pogledu, s obzirom na to da smo sline pro-
jekte u prolom periodu realizovali na po-
druju Nemake, Norveke, Maroka, Egipta
i Kine, naglasio je Kraft.
Pad stanogradnje u Zagrebu
Graevinska preduzea registrovana na
podruju Zagreba tokom prvog polugodi-
ta ove godine izgradila su svega 333 stana
to je 21% manje nego u istom periodu
prole godine.
U prvom polugoditu prole godine, u Za-
grebu su dovrena 423 stana, a godinu ranije
2.357 stanova. Broj stanova u izgradnji sma-
njen je za 20%, sa 2.656 u prvih est meseci
prole godine, na 2.116 u prvom ovogodi-
njem polugoditu.
Godinu dana ranije, taj pad bio je jo izra-
eniji - u prvom polugoditu 2009. godine u
izgradnji je bilo 4.769 stanova.
Krizu graevinarstva u Zagrebu uz pad
stanogradnje opisuju i podaci o vrednosti
obavljenih radova. Ukupna vrednost oba-
vljenih graevinskih radova tokom prve
polovine 2011. iznosila je oko 500 miliona
evra - 6,6% manje nego prethodne godine
za isti period, a u odnosu na prvih est me-
seci 2009. godine, ak 31% manje.
U strukturi vrednosti izvrenih radova,
radovi obavljeni s sopstvenim radnicima
uestvuju sa 62%, a s podizvoaima sa
38%.
Kao i na dravnom nivou, sivilo stanja u
graevinarstvu donekle ublaavaju podaci
o novim porudbinama. U prvih est me-
seci, nove narudbine graevinskih radova
vrednosno su na godinjem nivou poveane
za 37,2%.
Bulevar Vojvode Miia 55
11000 Beograd
tel. 011/369-50-49
fax. 011/369-50-48
12
info
Porto Montenegro - najbra
prodaja na Mediteranu
Nova, peta stambeno-poslovna zgrada u
kompleksu nautikog centra Porto Monte-
negro nazvana Tara, krajem septembra je
ve 70% bila prodata. Novim vlasnicima
trebalo bi da bude predata do leta naredne
godine.
Uspeh u prodaji kapaciteta Tare doprino-
si nedavnom priznanju koje je Porto Mon-
tenegro dobio kao novi razvojni projekat
nekretnina na Mediteranu sa najbrom
prodajom, jer je za samo 24 meseca pro-
dato, ak, 114 od 129 stanova. Ogranien
broj raspoloivih stanova je i dalje dostu-
pan kupcima, po cenama koje e od 15.
oktobra biti uveane za 7%, saoptila je
kompanija Adriatic Marinas, koja je inve-
stitor Porto Montenegra.
Zgrada e imati ukupno 47 stanova za pro-
daju, od studija, preko jednosobnih, dvo-
sobnih i trosobnih apartmana, do luksu-
znih, tzv. penthaus apartmana na krovu sa
privatnim batama i bazenima. Za potrebe
svojih stanara, Tara e imati i privatni ba-
zen i teretanu. Kvadrat stambenog prostora
u Porto Montenegru trenutno kota od est
do, ak, petnaest hiljada evra.
U kompleksu luksuznog nautiko-turisti-
kog centra u Tivtu do sada su izgraene i
vlasnicima predate tri stambeno-poslovne
zgrade, a u zavrnoj fazi izgradnje je i e-
tvrta - zgrada Milena. U toj, do sada naj-
manjoj, izgraenoj zgradi u novoj marini
ima ukupno devet luksuznih stanova poje-
dinane povrine od 41 do 206m
2
. Posebna
zanimljivost Milene je mali vodopad koji se
iz centralnog bazena sliva niz deo zapadne
fasade zgrade.
Gradnja jo starijeg
Skoplja
Skoplje e za tri godine izgledati potpuno
drugaije - modernizovano tako da izgle-
da starije. Projekat koji su makedonske
vlasti nazvale Skoplje 2014. podrazumeva,
izmeu ostalog, mnotvo bronzanih spo-
menika, antike palate, mostove, iroke
kupole, a u centru grada privodi se kraju
izgradnja trijumfalne kapije koja e se
zvati Makedonija.
U centru Skoplja je podignut najvei spo-
menik na svetu Aleksandru Makedonskom.
Ipak, da se Grci ne dosete, gigantska statua,
umesto imena slavnog antikog vojskovoe,
nosi bezlini naziv Ratnik na konju.
Planiran je i svojevrsni Times Square u Sko-
plju. Pored spomenika Ratnik na konju,
centralni detalj bie nova crkva. U planu su
i veliki video-bimovi. to se EU tie, zastu-
pljena je npr. novom zgradom Sobranja koje
podsea na nemaki Rajhstag.
Novo zdanje Ministarstva spoljnih poslova
krasie skulpture poznatih svetskih dravni-
ka: prvog amerikog predsednika Dorda
Vaingtona, ruskog cara Petra Velikog, ki-
neskog generala Sung Cua, a moda i ne-
kadanjeg britanskog premijera Vinstona
erila... Centar makedonske prestonice
imae vie od trideset spomenika i tri nova
mosta preko Vardara, na kojima e stajati 58
statua. Sve ukupno, bie podignuto oko 100
spomenika.
Na levoj strani reke niie etiri objekta na-
menjena dravnoj administraciji, ukljuujui
i antiku palatu nove zgrade Muzeja.
U zvaninom objanjenju, vlasti navode da
e Skoplje 2014. doiveti preporod, kao i
da je to vraanje duga istoriji od pre Dru-
gog svetskog rata.
Miljenja su podeljena. Za mnoge, nastajanje
ovih kitnjastih graevina predstavlja kreiranje
lanog identiteta mlade drave, dok je za dru-
ge neophodan korak ka modernizaciji make-
donske prestonice. Veina se, ipak, slae u je-
dnom - ovi projekti mnogo kotaju. Zvanino,
ovaj projekat bi trebalo da kota makedonske
graane 80 miliona evra. Opozicija je, meu-
tim, izraunala da e sve to kotati pola mili-
jarde evra. Protestovale su i tamonje arhitekte
zbog haotine meavine stilova.
Predsednici o infrastukturi
Na neformalnom trilateralnom sastanku
predsednika Srbije, predsednika Hrvatske i
Predsednitva Bosne i Hercegovine odra-
nom na Brionima, 18. jula, predsednici su,
izmeu ostalog, razgovarali o potrebi zaje-
dnikog definisanja regionalne mree in-
frastrukturnih sistema i njihovog kandido-
vanja kao regionalnih projekata za fondove
Evropske unije.
Predsednici Bosne i Hercegovine, Re-
publike Hrvatske i Republike Srbije raz-
govarali su i o podsticanju razvoja nune
infrastrukture u regiji, kao temeljnog pre-
duslova daljeg razvoja privrednih odnosa i
rasta privrede uopte. Oni su se usaglasili
da je potreban zajedniki institucionalni
fokus na razvoj infrastrukture, te su zato
pozivali svoje vlade da imenuju stalno
meudravno vee sa zadatkom harmo-
nizovanja aktivnosti tri drave u podruju
izgradnje infrastrukture.
Predsednici, u podruju transporta, predla-
u svojim vladama planiranje regionalne
mree autoputeva, brzih puteva, eleznikih
pruga, logistikih centara i razvoja luka na
Jadranskom moru i rekama Savi i Dunavu.
Oni oekuju da bi ovakva inicijativa dopri-
nela razvoju dobrosusedstva u regiji, defini-
sanju transportne i politike u zajednikom
interesu, reavanju transportne izolovanosti
prostora regije i jadranskih luka, kao i ukup-
nom rastu konkurentnosti zemalja regije.
AR system d. o. o - ika Ljubina 10/3 11000 Beograd
Magacin veleprodaje: ora Klemansoa 56
(biva Francuska 56, Luka Beograd)
Tel: + 38l ll 3039 l88, + 38l ll 3039 l89 - Pax: + 38l ll 3039 024
e-mall: offlceQbarsystem. co. rs - www. barsystem. co. rs
Bar system nepopravljivi optimista
Poslujemo u veoma turbulentnim vremenima sa iskrenom eljom i nadom da e se privreda i njene grane
pokrenuti a pogotovu graevinarstvo koje se nalazi na prekretnici. Uspevamo da i dalje pratimo zahteve naih
komitenata i kvalitetom robe, a i prihvatljivom cenom, odgovorimo na njih. Trudimo se da oprema koja je
neophodna za izvoenje radova uvek bude na lageru i nae svoj put do krajnjeg korisnika.
Lepeza proizvoda koju nudimo je iroka i kvalitetna. Plastini distanceri za odbijanje armature sigurno su
jedan od proizvoda na kojima se prilikom izvoenja radova insistira.
Zuta oplata - pocevsl od troslo[no lepl[ene ploce u svlm dlmenzl[ama, debl[lne 27mm, pa do vezlvnlh
elemenata, uvek je prisutna na stanju.
Podupirai, tripod, viljuke, sve ono sto je potrebno za formiranje oplatne ploe meuspratne
konstrukcl[e, ukl[ucu[ucl l H20 nosace u stan[u smo da lsporuclmo u veoma kratkom roku.
Za kranski transport betona na gradilitu, u ponudi imamo iroku lepezu kibli poznatih evropskih
proizvoaa.
Mealice i dizalice su oprema koja je uvek na stanju. Vodili smo rauna o kvalitetu robe i potrebama korisnika.
Ako nam dostavite projektnu dokumentaciju u elektronskoj formi, moemo da odgovorimo na sve vae
zahteve po pitanju sistemske oplate. U ponudi su sistemi za oplatu, platna i meuspratne konstrukcije
proizvoaa ALPI.
Ramovska skela i multifunkcionalna skela spadaju u opremu bez koje je teko zamisliti gradilite. Potrudili
smo se da damo kvalitet.
Kratko reeno, Bar System ostaje dosledan svojoj poslovnoj politici. Brzina, efkasnost, kvalitet. Dogovor
konstruktivan i korektan, uvek je gradio kuu. Mi smo za to.
Posetite nas, pozovite i uverite se da ovo nije samo pria.
14
info
Usvojen Zakon o energetici
Skuptina Srbije usvojila je u Zakon o
energetici koji bi trebalo da liberalizuje sve
segmente energetskog trita u Srbiji.
Novim zakonom se jaa uloga Agencije za
energetiku Srbije, poveava sigurnost snab-
devanja, pojednostavljuju procedure za
sprovoenje investicija, omoguava povea-
nje energetske efikasnosti i rast investicija u
obnovljive izvore energije.
Prema odredbama zakona, od 1. oktobra
2012. godine Agencija za energetiku e od-
reivati cene struje i gasa umesto Vlade
Srbije. Predvieno je postepeno otvaranje
trita elektrine energije i, od 1. januara
2013. godine, pravo na javno snabdevanje
imae samo potroai prikljueni na distri-
butivnu mreu, a od 1. januara 2015. snab-
devaa strujom birae i domainstva i mali
kupci.
Prvo konverzija, pa dozvola
Ukoliko sve optine i gradovi budu po-
kriveni planskim dokumentima do kraja
godine, kako je obeao investitorima mi-
nistar za prostorno planiranje, ivotnu
sredinu i rudarstvo Oliver Duli, odobre-
nja za gradnju bre e stizati. Nedostatak
planske dokumentacije najvei je problem
u postupku izdavanja lokacijskih i grae-
vinskih dozvola.
Samo mali broj optina, koje su urbanisti-
ki posao zavrile jo 2003. godine, po tada
vaeem Zakonu o planiranju i izgradnji,
nema problem i vrlo brzo reavaju zahteve
investitora. Lokalne samouprave, meutim,
ne prihvataju odgovornost za sporost u iz-
davanju dozvola tamo gde postoje planovi,
ve lopticu prebaciju na investitore, koji u
veini sluajeva uz zahtev ne dostavljaju svu
neophodnu dokumentaciju.
Zato, tvrde u administraciji, od trenutka
podnoenja zahteva do izdavanja dozvole
moe da proe i vie od 300 dana. Za sve
uredne zahteve uz koje je podneta komple-
tna dokumentacija, graevinska dozvola se
izdaje u zakonom predvienom roku i to
za 8 - 15 dana. Ako investitor nema reene
imovinsko-pravne odnose, tj. nije vlasnik ili
zakupac, ve samo korisnik parcele, pomoi
nema. Prvo konverzija, pa dozvola.
Registar investitora
Prema Zakonu o planiranju i izgradnji,
Registar investitora predvia javnu evi-
denciju o svim raspoloivim podacima o
fizikom ili pravnom licu kao investitoru.
Registar treba da sadri podatke o izvre-
nom inspekcijskom nadzoru: urbanisti-
kom, graevinskom, Inspekcije rada, eko-
lokom, komunalnom... Lice ovlaeno
za voenje Registra obavezno je da oba-
vesti sve nadlene organe da dostavljaju
neophodne podatke koje treba da sadri
Registar.
U evidenciji treba da budu sve graevinske
dozvole izdate od 11. 9. 2009. koje se od-
nose na sve investitore. U Registru su i re-
enja Graevinske inspekcije koja se odnose
na obustavu radova i na zatvaranje gradili-
ta investitorima. Svi ti podaci trebalo bi da
pomognu kupcima pri kupovini nekretnine,
jer ako je nekom investitoru inspekcija za-
tvorila gradilite, znai da je poeo da radi
nepropisno, pa se moe oekivati da e se
prevarantski ponaati i ubudue.
lanom 8 Zakona o planiranju i izgradnji
iz 2009. propisano je obavezno voenje
registra investitora u svim jedinicama
lokalne samouprave. Meutim, ovaj po-
sao u veini optina u Srbiji ide prilino
aljkavo. Poetkom avgusta kancelarija po-
krajinskog ombudsmana prikupila je po-
datke od jedanaest lokalnih samouprava
u Vojvodini i utvrdila da optine ne vode
adekvatne registre.
U Ministarstvu za prostorno planiranje, i-
votnu sredinu i rudarstvo jo ranije je upo-
zoreno na to da svi moraju da uspostave ovu
evidenciju, to e se i kontrolisati i kanjava-
ti. A to se, bar po najnovijim informacijama,
moe oekivati uskoro.
Neminovna transformacija
graevinske industrije
U Srbiji trenutno za sertifikat zelene grad-
nje konkurie osam objekata, ukupne povr-
ine oko 300.000m
2
. Srbija je time, po broju
kvadrata, preuzela vodeu poziciju u regio-
nu, kae Marija Golubovi, predsednik Sa-
veta zelene gradnje Srbije: Zelena gradnja
doprinosi smanjenju 40% potronje vode,
33% emisije CO
2
, 70% koliine otpada i do
50% elektrine energije.
Objekti koji konkuriu za sertifikat zelene
gradnje u Srbiji ocenjuju se trenutno po
meunarodnom LEED protokolu. Pred-
via se da e u 2013. godini 94% svetske
graevinske industrije biti angaovano u
zelenoj gradnji, a danas je re o 54%. Savet
je pozvao privrednike da podre neminovnu
transformaciju domae graevinske indu-
strije ka ekolokoj gradnji.
15
info
Rockwool na Diturovom
savetovanju i simpozijumu
Instalacije & arhitektura
Rockwool-ov strunjak za zatitu od poa-
ra, Miroslav Smolka, odrae predavanje
na Diturovom meunarodnom savetovanju.
Tokom predavanja pod nazivom Kriteri-
jumi za procenu zatite od poara kod mo-
dernih laganih konstruktivnih elemenata,
Smolka e predstaviti podruja na koja je
potrebno posebno obratiti panju tokom
protivpoarnog projektovanja. Posebno e
govoriti o koliini i toksinosti dima koju
tokom poara proizvode elementi velikih
graevinskih konstrukcija. Nakon to je
osam godina vodio sertifikovanu i ovlaenu
laboratoriju za protivpoarnu zatitu, Smol-
ka prelazi u Rockwool koji je vodei svetski
proizvoa protivpoarne i zvune izolacije
od kamene vune.
Tradicionalno meunarodno savetovanje
u organizaciji Ditura ove godine se odra-
va 24. i 25. oktobra u Beogradu u Sava cen-
tru. Glavna tema savetovanja bie tehniko
upravljanje rizicima iz oblasti preventive,
vatrogasne taktike i osiguranja, a do sada
se prijavilo nekoliko eminentnih strunjaka
predavaa iz Evrope.
Instalacije & arhitektura, nauno-struni
simpozijum sa meunarodnim ueem,
odrae se na Arhitektonskom fakultetu u
Beogradu 27. i 28. oktobra 2011. godine.
Cilj simpozijuma je da, u okviru naunih
disciplina i prakse, doprinese znaaju multi-
disciplinarnog pristupa savremenih instala-
cija kao sloenih arhitektonskih celina, kao
i da prikae nove tendencije, ideje, forme i
studijska istraivanja u arhitekturi.
Rockwool-ov tehniki savetnik Goran in-
ko iznee rad pod nazivom Utjecaj zranih
upljina na toplinsko izolacijske karakteristi-
ke konstrukcije ravnog krova kod jednosloj-
nog polaganja ploa od kamene vune, a koji
je nastao na temelju strunog ispitivanja
ovlaenog instituta IGH iz Zagreba. inko
e objasniti zato se jednoslojno polaganje
termoizolacionih ploa od kamene vune
s dvoslojnom gustinom sve ee koristi u
izolaciji ravnih krovova i koje su prednosti
takvog polaganja.
Zavren most kod Beke!
Izgradnja novog mosta preko Dunava kod
Beke je zavrena. Probno optereenje no-
vog mosta poelo je 21. septembra i trajalo
je tri dana. Dvanaest kamiona natovarenih
teretom tekim ukupno 360 tona, kretalo se
preko konstrukcije mosta dok je specijalna
elektronska oprema, instalirana ispod trupa
mosta, merila u delovima milimetara raspon
ugibanja mosta pod teretom i posle prelaska
tereta.
U novi most je ugraeno 67.000 kubika
betona, 50km kablova za prednaprezanje,
10.000 t armature, najkvalitetnije dilatacije
iz vajcarske i drugi savremeni materijali.
U izgradnji je, prema reima zamenika di-
rektora projekta iz austrijske Alpine Slobo-
dana Mitrovia, primenjena najnovija teh-
nologija, npr. svi ipovi u reci su obeleavani
GPS sistemom, obavljeno je modelsko is-
pitivanje temelja u reci u institutu Jaroslav
erni, a koriene su i dve najnovije skele za
gradnju i satelitski snimci radara za utvri-
vanje razmera klizita.
Kompletan elaborat, kao deo dokumentaci-
je o izvedenom objektu, sadrae obraene
rezultate probnog optereenja novog mosta
i bie zavren dva meseca nakon ispitivanja.
Treeg dana oktobra, most je puten u sa-
obraaj.
Srpski tenderi, grki damping
Meu stranim kompanijama, na naim
tenderima najuspenije su dve grke fir-
me, Aktor i Terna S.A. Predstavnici poje-
dinih domaih putarskih preduzea i PKS
ocenjuju nastup ovih grkih kompanija kao
damping napominjui da bi drava trebalo
da se pozabavi tim problemom, jer postoji
opasnost nekvalitetne izgradnje.
U svakoj ponudi imate cenu rada, materi-
jala, energenata, kao i planiranu dobit. Ali,
ako neko ponudi cifru koja je nia ak i od
cene potrebnog materijala, onda je to kraj-
nje sumnjivo. Mi smo uestvovali na nekim
tenderima i ak smo se odrekli zarade, samo
da bismo mogli da uzmemo posao i dobije-
mo reference. (...) Grci, meutim, redovno
dampinguju cene i dobijaju ove tendere,
kae Ratomir Todorovi, direktor firme
Planum.
Mihajlo Mii, direktor Koridora Srbija, tvrdi
da se tenderi za gradnju autoputa na Koridoru
10 sprovode po strogim procedurama meu-
narodnih banaka, pa poslove pre svega dobijaju
preduzea tehniki osposobljena za realizaciju.
Gleda se veliina deonice, mostova, nasipa, as-
falta, minimalan promet firme u poslednjih pet
godina i dr, a najnia cena je poslednja stvar.
Predsednik Borda direktora Aktora Dimitris
Kutras kae da je ta firma u Grkoj realizovala
veliki broj graevinskih projekata: Obeava-
mo srpskom narodu da emo projekat uraditi
kvalitetno i u roku.
Sekretar za graevinu PKS Goran Rodi upo-
zorava: Najvie se krade na zemljanim radovi-
ma. U ovome ne treba verovati ni domaim ni
stranim putarima, ve se uvek mora ustanoviti
da li je ponuena cena radova realna. Ako nije,
ugovor treba raskinuti. Takoe, firme koje su
uestvovale na tenderu imaju pravo da trae
reviziju i probaju da dokau da su Grci ili sa
damping cenama.
Admirala Zmajevia 37, 81000 Podgorica, Crna Gora
tel: +382 20 605305 fax: +382 20 605306
e-mail: bombeton@t-com.me www.bombeton.me
Zetski dom na Cetinju Stambeno naselje - Ibrievina,
Podgorica
Parking garaa u Podgorici Plavi dvorac - Rezidencija predsednika
Crne Gore
Preduzee se bavi izgradnjom objekata,
rekonstrukcijom i adaptacijom postojeih objekata
Zastupamo italijansku firmu OIKOS za Crnu Goru
doo Cetinje
16
info
Najvea svetska graevinska
rma Turner Construction,
dolazi u Srbiju
Najvea svetska graevinska firma, ameriki
Turner Construction, u septembru dolazi na
trite Srbije. Nakon prijema delegacije Da-
nas Conference Center-a u seditu preduzea
Turner Construction u aprilu, iz vie izvora
dolaze informacije da se tokom septembra
oekuje ozvanienje otvaranja lokalne po-
drunice te graevinske korporacije i poetak
realizacije prvih projekata u naoj zemlji.
Turner Construction, sa seditem u Njujor-
ku, osnovan je pre 110 godina i vodi gra-
dnju najveih projekata irom sveta, vrednih
20 milijarde amerikih dolara. Turner je
globalni lider graevinske industrije, a ove
godine je proslavio izgradnju hiljaditog sta-
diona, a jedan od najznaajniijih je projekat
novog stadiona Njujork Jenkija (New York
Yankees), vredan preko 1,6 milijardi dolara.
Ova kompanija je izgradila neke od naj-
veih zgrada na svetu poput nebodera Taj-
pej 101 (Taipei 101) na Tajvanu ili Burd
Kalifa (Burj Khalifa) u Dubaiju. Kompani-
ja trenutno realizuje projekte rekonstrukcije
Medison Skver Gardena (Madison Square
Garden) u Njujorku i blizu pet milijardi do-
lara vredan sportski kompleks u Kataru.
Nezvanino se saznaje da je ve dogovorena
realizacija nekoliko manjih projekata, poput
rekonstrukcije hotela Continental u Beo-
gradu. U Delti, koja je pre tri godine kupila
na aukciji ovaj hotel, nisu mogli da potvrde
tu informaciju, ali kau da angaovanje stra-
ne firme u takvim poslovima nije presedan
za tu kompaniju.
Meutim, u najavljenom dolasku amerike
firme u prvi plan se stavlja njeno iskustvo u
projektovanju i gradnji sportskih objekata,
pa je odmah poelo da se pria da e pred-
met njihovog interesovanja moda biti sta-
dioni Zvezde i Partizana koji, zbog stanja u
kome se nalaze, dovode u pitanje organiza-
ciju meunarodnih utakmica. Ni jedan od
ova dva kluba nije imao kontakte sa kom-
panijom Turner.
Graevinska industrija Srbije pozdravlja
eventualan dolazak ove kompanije. Smatra
se da je dolazak velike amerike graevinske
kompanije dobar znak jer ukazuje da su nji-
hovi analitiari procenili da je Srbija dobar
potencijal.
Pre godinu dana, 1. septembra 2010. godi-
ne, predstavnici Turner Internacional i cr-
nogorske Atlas grupe potpisali su ugovor o
formiranju zajednikog preduzea Turner-
South-East Europe. Tada je najavljeno da e
prvi projekat zajednike firme biti izgradnja
novog modernog Expo centra i Vidham ho-
tela na lokaciji sadanjeg Jadranskog sajma
u Budvi.
49. meunarodni sajam
nametaja, opreme i
dekoracije
Meunarodni sajam nametaja, opreme i
unutranje dekoracije, zajedno sa Meuna-
rodnom izlobom maina i alata za obradu
drveta odrae se pod kupolama Beograd-
skog sajma 49. put od 14. do 20. novembra.
Meunarodni sajam nametaja u Beogradu
jedan je od najveih i najznaajnijih sajmo-
va iz oblasti proizvodnje nametaja svih vr-
sta, opreme, maina, alata i repromaterijala
u ovom delu Evrope sa dugom tradicijom
odravanja.
Sajam nametaja je ve decenijama mesto
okupljanja i promocije svih znaajnih do-
maih proizvoaa, gde mogu predstaviti
svoje proizvode na najbolji nain i zakljuiti
poslovne dogovore, a istovremeno i mesto
upoznavanja sa novim trendovima u dizajnu
i oblikovanju nametaja.
Pored domaih proizvoaa, na Sajmu na-
metaja predstavie se i veliki broj stranih
firmi, preko zastupnika i direktnim ueem
iz preko 20 zemalja. Svoju lidersku poziciju
u ovoj oblasti u regionu dokazuje prisustvo
velikog broja firmi iz okruenja koje na-
stupaju preko privrednih komora susednih
zemalja Rumunije i Bugarske, uz ve tradi-
cionalne nacionalne izlobe Hrvatske, Slo-
venije i Turske.
Veoma znaajan podatak je da e i ove go-
dine biti angaovan kompletan izlobeni
prostor predvien za izlaganje u halama i na
galerijama, i pored uticaja ekonomske krize
koja je znatno uticala i pogorala situaciju
u oblasti drvne industrije i proizvodnje na-
metaja.
Sajam nametaja svake godine posete brojni
strani poslovni ljudi, zainteresovani za od-
reene dogovore sa domaim kompanijama,
te se oekuje poslovna aktivnost koja e za-
dovoljiti ambicije svih uesnika. Kako je na-
metaj, dekoracija i ureenje enterijera uvek
interesantan i irokoj publici, Beogradski
sajam se trudi da odravanjem cene ulazni-
ca na niskom nivou omogui velikom broju
ljudi da ga posete i da opreme svoje domove
uz savete strunjaka i znaajne popuste.
Tokom sedam sajamskih dana, odvijae se i
bogat pratei program: skupovi, prezentaci-
je, razgovori sa strunjacima iz oblasti dizaj-
na i projektovanja nametaja i enterijera.
Odvojen je, i ove godine, poseban prostor
gde studenti umarskog fakulteta i uenici
srednjih strunih kola mogu predstaviti
svoje radove i kreativne ideje, kao prostor za
tandove specijalizovanih asopisa iz obla-
sti nametaja, opremanja enterijera i drvne
industrije.
P a
r k o i
f n
e o
s r
t io k
n e l al E na
Q
spgftjpobmob F
mfluspojlb
F
BETONSKE BAZE
- odmeravanje agregata
- odmeravanje cementa
- doziranje i korekcija vode
- pratea automatika
MERENJE U POKRETU
- vaga na traci
- protona vaga
- merenje u slobodnom padu
KLASINA MERENJA MASE
- kolske vage 10t,20t,30t,60t
- eleznike vage
- vage na kranovima
- magacinske vage
Branka opia 3. 35250 Parain; tel:035/571/744, fax:035/573/536
www.nidproel.com; nidproel@eunet.rs
NID Profesionalna Elektronika
18
info
Graevinska industrija
upozorena na lo cement
Gustavo Navaro (Gustavo Navarro), di-
rektor preduzea Holcim Srbija podsetio
je krajem septembra na injenicu da se
na teritoriji Srbije distribuira lo cement.
Na trite Srbije je uvezeno oko 60.000
tona cementa iz Turske, Albanije i iz obla-
sti Kosova, koji je veoma loeg kvaliteta,
rekao je direktor ove fabrike cementa.
Sredinom jula meseca, Privredna komo-
ra Srbije izdala je upozorenje graevinskoj
industriji da se na domaem tritu, poseb-
no u Pomoravlju, pojavio u prodaji cement
loeg kvaliteta iz june pokrajine Kosovo i
Metohija, kao i iz Albanije i Turske. Za ovaj
cement graevinski strunjaci tvrde da je
slabijeg kvaliteta od onog koji se proizvodi
u fabrikama Lafarge beoinska fabrika ce-
menta u Beoinu, Titan cementara Kosjeri
u Kosjeriu i Holcim Srbija u Popovcu kod
Paraina.
Cementare Titan, Lafage i Holcim Srbija
godinje proizvedu 2,1 milion tona cementa
za potrebe domaeg graevinarstva i privat-
nog sektora. Od tih koliina, trite u Srbiji
potroi 1,9 miliona tona, dok ostatak bude
izvezen. Godinji proizvodni kapaciteti ovih
cementara su 3,2 miliona tona vezivnog
materijala, a po potrebi mogu da proizvedu
i vie.
Meutim, na domaem tritu postoji
pritisak loijeg, ali jeftinijeg cementa koji
dolazi sa strane. Sekretar Odbora za grae-
vinarstvo u PKS Goran Rodi objasnio je
da cementare u Srbiji imaju strogo kon-
trolisane laboratorije i da u cementu ne
sme da bude vie od 8% pepela.
Sekretar Rodi je istakao da je strani ce-
ment sumnjivog kvaliteta obino jeftiniji,
ali da moe biti problematian za statiku
objekata. Naglasivi da lo cement moe
da izazove katastrofu, g. Rodi je upo-
zorio: Kada je u pitanju cement, mora
strogo da se vodi rauna zbog bezbednosti
ljudi.
Posebno lou strukturu ima arcement koji
se proizvodi u eneral Jankoviu, nedaleko
od Kaanika na Kosovu i Metohiji. Ovaj
cement sadri dva puta vie kalcijumskog
leteeg pepela u odnosu na cement dru-
gih proizvoaa. Beton napravljen od tog
cementa nema dovoljnu vrstou ni posle
28 dana od ugradnje, brzo korodira i puca,
a vek trajanja mu je 50% manji od ostalih
betona iji je vek 50 i vie godina, naveli su
strunjaci. Oni koji su ga koristili kau da
pri ruke kada se priprema za betoniranje.
Graevinari objanjavaju da arcement nije
ispitan i da nema sertifikat da nije radioak-
tivan, to je bitan element za njegovo kori-
enje. Albanski cement, takoe, ne ispunja-
va osnovne standarde Evropske unije i na
tritu njenih 27 zemalja lanica ne moe se
prodavati. Albanski cement je jeftiniji za pet
evra po toni u odnosu na cement domaih
proizvoaa cementa.
Prema tvrdnjama g. Rodia, ni makedonski
cement nema zadovoljavajui kvalitet.
Most na Adi spojen,
pilon zavren
Poslednji segment elinog elementa glav-
nog raspona mosta preko Save kod Ade
Ciganlije podignut je 8. avgusta. Dve obale
Save spojene su tako to su hidrauline maine
podigle deo mosta koji se nalazio na Novom
Beogradu i odgurale ga do glavnog raspona
koji poinje na ukarici i visi nad Savom.
Podizanju poslednjeg segmenta prisustvova-
li su predsednik Srbije Boris Tadi i grado-
naelnik Beograda Dragan ilas, kao i prof.
Nikola Hajdin predsednik Srpske akademije
nauka i umetnosti koji je izjavio da je most
preko Ade Ciganlije izvanredan objekat koji
e biti simbol Beograda na due vreme, a da
konstrukcija novog mosta predstavlja najsa-
vremenije reenje i vredi svaki evro koji je u
njega uloen. Mislim da nigde u Evropi ne
postoji graevina slina mostu u Beogradu.
On je uspelo reenje u tehnikom, saob-
raajnom, urbanistikom i estetskom smi-
slu, rekao je tom prilikom prof. Hajdin.
Mesec dana kasnije, postavljen je posled-
nji, elini deo pilona, tako da je sada nje-
gova visina 200m.
Slede zavrni radovi na mostu, kao to su
postavljanje ograde, barijera, odvajanje
kolovoznih traka i inskog saobraaja, hi-
droizolacija i asfaltiranje. Prva vozila prei
e preko njega 15. decembra, kada e biti
zavren i deo pristupnih saobraajnica,
najavio je gradonaelnik ilas, dodajui
da e most kompletno biti zavren tokom
2013. godine.
Most kod Ade Ciganlije, kao sastavni deo
unutranjeg magistarlnog prstena, imae
est saobraajnih traka, dva koloseka za me-
tro i dve peako-biciklistike staze. Most
preko Save omoguie graanima da sa jed-
ne na drugu stranu reke preu bez velikih
saobraajnih guvi i da utede oko 30 minu-
ta, dok e intenzitet saobraaja preko sada-
njih mostova i Bulevarom vojvode Miia
biti smanjen za 40%. Dosadanje studije
pokazale su i da e vonjom preko novog
mosta, umesto kroz centar grada, putnika
vozila dnevno utedeti 11 tona goriva i prei
100.000km manje.
U vezi sa cenom mosta vlada kontroverza,
pa se ona procenjuje na sumu od 120 milio-
na do 400 miliona evra. Poslednjeg dana av-
gusta, doprinos ovoj polemici o odnosu cene
i kvaliteta mosta dao je i ministar za infra-
strukturu i energetiku Milutin Mrkonji
ocenivi da je novi most kod Ade Cigan-
lije lep, ali nepraktian i nepotreban. On je
rekao da je umesto gradnje mosta kod Ade
Ciganlije vanije bilo da se napravi most za
metro, koji bi kotao 50 miliona evra.
PROJEKTOVANJE, MONTAA, REGULACIJA,
INENJERING INSTALACIJA, KLIMATIZACIJE, VENTILACIJE I GREJANJA
ENERGETSKA EFIKASNOST AKREDITOVANA LABORATORIJA
Odreivanje koeficijenta Uprolaza toplote
u graevinskimkonstrukcijama
Vazduna propustljivost
ENERGETSKA SERTIFIKACIJA OBJEKATA
Termovizijsko
snimanje objekata
Izvor buke
Prijemna prostorija
Izvor buke
Buka i vibracije
Kvalitet zvune
izolacije
Merenje protoka vode,
vazduha
Merenje temperature,
rel. vlanosti,
parametara mikro-klime
i ugodnosti
Odreivanje kapaciteta
izmenjivaa
movizijsko
manjeobjekata
jj
www.instainz.co.rs e-mail: instainz@eunet.rs, instainz@gmail.com
tel: 011/318-4248 fax: 011/318-7538 mob: 063/236679
TOPLOTNE PERFORMANSE ZGRADA
MostnaAdiprepostavljanja
zavrnogdelapilona
19
info
Beogradski metro
grade Francuzi,
Italijani zainteresovani
Predstavnici grada Beograda i francuske
kompanije Alstom u avgustu su postigli
naelni dogovor o gradnji prve linije be-
ogradskog metroa, od Ustanike do Tvor-
nike ulice u Zemunu. Prema naelnom
dogovoru, ve sredinom 2013. radovi mo-
gli da ponu.
Francuska e donacijom od tri miliona evra
finansirati izradu studije. Procena je da bi za
izgradnju ove linije bilo potrebno tri do tri
i po godine, pa bi mogla da pone da se ko-
risti krajem 2016. ili u prvoj polovini 2017.
godine.
Pred odbornicima Skuptine grada Beogra-
da, poetkom oktobra naie se plan izgra-
dnje podzemne eleznice - memorandum
koji e Grad Beograd najverovatnije po-
tpisati sa francuskom kompanijom Alstom
transport. Ovim dokumentom previaju
se tri opcije u realizaciji projekta metroa u
Beogradu: francuska strana sa partnerima
obezbeuje povoljne kredite za finansiranje
celokupnog posla - tada bi celokupan posao
bio dodeljen njima; Alstom transport obez-
beuje finansiranje svega sem graevinskih
radova, to nas onda obavezuje da opremu
kupimo od njih, a za probijanje i izgradnju
trase kojom e ii metro, novac bismo morali
da zatraimo na drugoj strani; trea realiza-
cija celokupnog projekta predvia koncesiju
ili javno-privatno partnerstvo.
Poetkom septembra, italijanski ministar
za ekonomski razvoj Paolo Romani pre-
neo je srpskom premijeru Mirku Cvet-
koviu da postoji zainteresovanost itali-
janskih preduzea za uee u izgradnji
beogradskog metroa.
Inae, iz Alstoma je jo proletos stiglo sa-
optenje da su zainteresovani da zajedno
sa jednom italijanskom firmom lobiraju da
Francuska i Italija povoljnim kreditima za
Srbiju zatvore finansijsku konstrukciju pro-
jekta beogradskog metroa.
Bitka za Kalemegdan
Nekoliko arhitekata je krajem septembra
diglo glas protiv novog Detaljnog urbani-
stikog plana kojim bi se, kako tvrde, ugro-
zio Kalemegdan.
Ako ovaj plan proe, Beograd e izgubiti
najlepi deo svoga grada, a to je Beogradska
tvrava. Dobiemo nove bedeme koji e biti
svega 20m od bedema postojeih i koji e
potpuno zatvoriti vizuru i ulaze u kompleks
beogradske tvrave sa dunavske strane,
kae Aleksandra Banovi, arhitekta.
Kad se to bude izgradilo, sa Dunava se
uopte nee videti Kalemegdan, kao to se
od zoo vrta sada ne moe videti sa te strane.
Mogu oni da naprave savrenu arhitekturu,
ali tu joj nije mesto, kae Dragomir Ma-
nojlovi, arhitekta.
Problem je nastao zbog zemljita na kome
se nalazi zgrada fabrike Beko, a koju je
kupio grki investitor Lambda za 56 mi-
liona evra. Na tom mestu bi, prema pro-
jektu ovog investitora, trebalo da se iz-
gradi hotel i stambeni kompleks povrine
100.000m
2
.
Njihov strateki partner u Srbiji je predu-
zee Rudnap Vojina Lazarevia. Tano je
da smo sa ovom grkom kompanijom part-
neri u kompaniji Singidunum buildings, ali
na projektu o kojem je re nemamo nikakvo
uee i saradnju sa kompanijom Lamda,
navodi se u saoptenju Rudnapa. Meutim,
protivnici novog urbanistikog plana tvrde
da je re o ulagivanju investitorima.
Niko iz Centra za planiranje urbanog ra-
zvoja nije eleo da komentarie zamerke
arhitekata, dok se predstavnici gradskog i
republikog zavoda za zatitu spomenika
nisu ni pojavili na javnoj raspravi o novom
urbanistikom planu.
CAME AUTOMASTSKI SISTEMI
Klizne kapije
|
Krilne kapije
|
Parking prostori
Kontrola pristupa
|
Parking sistemi
Automatska vrata
URBACO
Automatski potapajui stubovi
BREDA
Segmentna vrata
|
Folding vrata
Zatitne gume i utovarne rampe
ROLLING CENTER
Okov za kapije i vrata
FLASH
Proizvodnja
|
Servis
Tragedija koja se mogla izbei
Duan Kadrijevi, Nikola Kneevi, Vladi-
mir Vasi i Milan Brajenovi poginuli su 29.
septembra na gradilitu na Kalvarijskom
brdu u Zemunu kada se na njih obruila
zemlja dok su postavljali potporni zid kako
bi spreili pomeranje nestabilnog tla.
Banetu Obadiu (59), jedinom preivelom,
zdravstveno stanje je stabilno. U Beogra-
du je, zbog ove tragedije, 3. oktobar 2011.
proglaen za Dan alosti.
Investitor u ovom poslu je Sekretarijat za
deiju zatitu, projekat sanacije radio je
Geoloki institut, nadzor Saobraajni in-
situt CIP, izvoa radova je rma Stevan
Stevanovi Grading SS iz Beograda, a po-
dizvoa Tehno menader.
Pokrenuta je istraga kojom e se utvrditi
ko je odgovoran za ovu tragediju. Policija
je uhapsila nekoliko lica kojima se na teret
stavlja delo protiv opte sigurnosti u vezi
sa krivinim delom nepropisnog i nepravil-
nog izvoenja graevinskih radova.
Tuilac Suda asti Inenjerske komore
Srbije pokrenuo je postupak utvrivanja
odgovornosti lanova Komore koji su ue-
stvovali u postupku izgradnje potpornog
zida.
20
info
Kazne za odlaganje zavret-
ka radova na rekonstrukciji
ili izgradnji hotela
Uredbom Ministarstva ekonomije i regio-
nalnog razvoja o utvrivanju prioritetnih
turistikih destinacija, lokacija i objekata,
koja je doneta u junu ove godine, svi ne-
dovreni turistiki objekti imaju rok dve
godine za zavretak radova, a rokovi su
postavljeni i za izgradnju novih turisti-
kih objekata.
Na ovo je, sredinom septembra, podsetio
ministar ekonomije Neboja iri nagla-
avajui da e investitori koji premae rok
izgradnje ili renoviranja turistikih objekata
u Beogradu i Novom Sadu kroz dve godi-
ne morati da izdvoje i dva miliona evra na
godinjem nivou.
Hotel Metropol je trebalo da bude reno-
viran prvo do aprila 2009. Rok za zavre-
tak izgradnje tog hotela sada je dat do juna
2013. godine, odnosno dve godine od dono-
enja Uredbe. Sredinom jula je objavljeno da
je zavretak rekonstrukcije ovog hotela pla-
niran za prolee 2012. godine. Ovaj hotel je
prodat pre pet godina za 27,4 miliona evra.
Vlasnik je postala grka porodica Daskalan-
tonakis, te je hotel pripojen lancu Greek ho-
tel. U Metropolu kau da je razlog odlaganja
obnove globalna ekonomska kriza koja je
uticala na sve velike investicije irom sveta.
Za razliku od Metropola, renovacija hotela
Jugoslavija, koji je pre pet godina prodat za
31,3 miliona evra kompaniji Alpe Adria ho-
teli, odlae se zbog dozvola. Naime, osim
obnove hotelskih kapaciteta, planirana je i
izgradnja trgovinskog centra i stambeno-
poslovne kule. Prema projektu arhitekte
Gorana Vojvodia, kula treba da bude vi-
soka oko 150m, odnosno da ima 33 sprata.
Meutim, prema Generalnom urbanistik-
om planu nije dozvoljeno graditi vie od 12
spratova, pa se ekalo na usvajanje Studije
visokih objekata Beograda.
Najavljivano je da e taj hotel osvanuti u
novom ruhu, prvo 2013, a onda se govorilo
i o 2012. godini. Jo uvek se ne zna kada bi
rekonstrukcija konano mogla da pone, ali
je reeno da e investicija premaiti cifru od
120 miliona evra, kao i da e posla biti za
1.200 ljudi.
to se izgradnje hotela tie, i tu dolazi do
zastoja, pa na dobrim beogradskim lokaci-
jama zvrji prazan prostor ili nas zastrauju
nedovrene graevine.
Tako ve godinama, u Rajievoj ulici, iz-
meu ulica Uzun Mirkove, Tadeua Ko-
uka i Knez Mihailove, plac veliine oko
hektara stoji ograen i pust. Konkurs za
arhitektonsko-urbanistiko reenje hotel-
sko-poslovnog centra, na kome su pobedile
arhitekte Milan i Vladimir Lojanica, raspi-
san jo pre dvanaest godina.
Radove zaustavljaju nereeni imovinski
odnosi na placu, arheoloka istraivanja,
problemi oko finansiranja projekta... Izra-
elski investitor ABD planira da u projekat
uloi oko 100 miliona evra i da zaposli na
stotine ljudi. Neki od problema su otklo-
njeni i radovi su letos nastavljeni sa ciljem
da se, do 2013. godine, izgrade trni centar,
hotel sa pet zvezdica i podzemne garae sa
600 parking mesta.
Meutim, Bogdan Veljkovi, Srbin iz Ame-
rike, iji su preci pre II svetskog rata na
placu od 12 ari tu imali hotel Srpski kralj,
nije prestao da se bori za povratak imovine.
Ustavni sud je na njegovu inicijativu doneo
odluku da je Grad na nezakonit nain inve-
stitoru dodelio zemljite.
Zbog neraienih rauna, zapela je i gra-
dnja hotela Holiday Inn Express u Ruzvel-
tovoj ulici, s tim da je ovde u pitanju odnos
izmeu vajcarskih investitora i srpskih part-
nera. vajcarska firma Cofis je kupila Mon-
terosu i postala vlasnik dela parcele na kojoj
je dozvoljeno graditi oko 7.000m
2
. Monte-
rosa je zakljuila ugovor o gradnji sa izvoa-
em radova, preduzeem Klariden. Obave-
za Klaridena bila je da pribavi graevinsku
dozvolu i komunalne prikljuke, za ta su im
vajcarci uplatili 1,7 miliona evra.
Posle dobijanja graevinske dozvole u no-
vembru 2010. godine, od tog iznosa ostalo je
priblino 960.000 evra, oko kojih se ve est
meseci vodi spor. Jedino u emu su saglasne
obe strane jeste da e sukob morati da se
razrei ne sudu. Letos je, tako, gradnja ovog
hotela stala, a, u meuvremenu, tik pored
njega, nikla je nelegalna stambena zgrada.
Nadamo se da postoje i suprotni sluajevi,
i da e izgradnja hotela Falkensteiner (Fal-
kentajner) na Novom Beogradu biti zavr-
ena pre vremena, kako je najavljeno kra-
jem septembra. Naime, radovi na hotelu
idu ispred dinamikih planova izgradnje,
pa e hotel biti zavren pre prvobitnog
roka, prema kome je otvaranje planirano
za kraj 2012. godine.
U pitanju je mixed used prostor meavi-
na hotelskog i poslovnog prostora, jer se u
zgradi, pored hotela sa 180 soba, u kuli od
12 spratova nalazi 6.000m
2
poslovnog pro-
stora. Dosad je u izgradnju uloeno 20 mili-
ona evra, a ukupna vrednost investicije vea
je od 40 miliona evra.
Projekat hotela i poslovne kule uradio je
Boris Podrecca, arhitekta srpskog porekla
koji ivi u Beu, dok projekat vodi Michae-
ler & Partner, erka kompanija grupe Fal-
kensteiner
011/ 33-17-167 - e-maiI: officeqtermodom.rs - www.termodom.rs
- MA7RI1ALI ZA SUVU CRADN1U
- PDkRIVk I PRDZDRI - MASIN I ALA7I
- HIDRDIZDLACI1A - LAMINA7NI PDDDVI
- kRAMIkA I SANI7ARNA DPRMA
- DRVNA CRAA - FASADNI MA7RI1ALI
- 7RMD I ZVUCNA IZDLACI1A
Sa nama tedite Vae vreme,
energiju i novac
Projekathotela
Falkentajner,Beograd
Proizvodna linija EMACO Nano-
crete nudi znaajno poboljanje upo-
trebnog svojstva vezano za prijanja-
nja na neravnu podlogu, otpornost
na proces smrzavanje-otapanje kao
i zatite armaturnog elika. Takoe
pokazuje u poreenju sa ostalim i
od nas testiranih proizvoda na tritu
- daleko manju tendenciju ka skuplja-
nju i stvaranju pukotina. Time se zna-
ajno poboljavaju rezultati betonskih
reparacionih projekata.
Primena nanotehnologije, zajedno
sa EMACO Nanocrete proizvodima,
predstavila je proizvode koji su eko-
nominiji i ija je primena jednostav-
nija: sva ova svojstva se pozitivno
odraavaju na krajnjeg korisnika.
Podlee novoj EU normi
EN 1504
Kao to je normom EN 1504 pro-
pisano prvi jedinstveni evropski
standard za procese reparacije beto-
na proizvodna linija EMACO Nano-
crete obuhvata razliite reparaturne
maltere. Zahvaljujui ovim razliitim
proizvodima mogu se reparirati gra-
evine ili kulturna dobra.
EMACO Nanocrete tabela
proizvoda
EMACO Nanocrete R4 je malter
visoke vrstoe ojaan vlaknima za
strukturne betonske reparacije. Moe
se nanositi mainski ili runo do de-
bljine od 50mm bez dodatnih oja-
anja ili alovanja, pri emu odlina
tiksotropija omoguava i daleko vee
debljine.
EMACO Nanocrete R4 Fluid za
reparacije velikih povrina metodom
alovanja i livenja ili u oblastima
obrade bez armiranja, gde prednosti
EMACO Nanocrete R4 Fluid dolaze
do punog izraaja.
Mogua debljina sloja (u jednom
sloju do 200mm), kao i otpornost ka
sulfatima i solima za otapanje leda ja-
sno ukazuju na univerzalnu primenu
ovog reparaturnog maltera.
EMACO Nanocrete R3 je polimer-
no i vlaknima obogaen malter male
teine za strukturalne betonske repa-
racije. Lagani punioci i najbolja teh-
nologija zgunjavanja stvaraju izvan-
rednu vezu i tiksotropiju, a pritom
omoguavaju jednostavnu obradu u
debljinama do 75mm na vertikalnim
povrinama.
EMACO Nanocrete R2 predstav-
lja potpuno nov koncept reparaturnih
maltera. Primenom nanotehnologije
razvijen je univerzalan proizvod koji
omoguava nivelisanje podloge u de-
bljini od samo 3mm, ali takoe omo-
guava reparacije i ponovno prolisa-
nje u debljinama i do 100mm.
EMACO Nanocrete FC je izvanre-
dan za ne zavrne obrade kao i za
postizanje najnijih povrina. Idealan
za izravnavanje velikih vertikalnih i
plafonskih povrina gde se zahteva
brzo vezivanje i kratko vreme za na-
noenje zavrnog sloja. Bez obzira
da li se radi o popravci upljikavih
povrina na betonu ili reparaciji ve-
likih povrina na fasadama zgrada,
EMACO Nanocrete FC je idealni ni
malter koji se nanosi pahtlom u de-
bljinama od 0,5 do 7mm.
EMACO Nanocrete AP je jedno-
komponentni aktivni antikorozivni pre-
maz, denisan normom EN 1504/7.
Modikovanost polimerima i aktivni
inhibitori korozije ine ovaj proizvod
najnovijim tehnikim dostignuem.
Primenjena nanotehnologija
Na prvom mestu moramo da razja-
snimo: nanotehnologija ovde nema
nikakve veze sa nanoesticama u
naim cementnim proizvodima nema
nanoestica. Izraz nanotehnologija
odnosi se iskljuivo na nanostruktu-
re koje nastaju prilikom ovavanja
cementa.
Odlian primer naina delovanja
nanostrukture je gekon: na njegovim
stopalima nalaze se dlaice u nano-
veliini koje ovoj ivotinji omoguava-
ju da se kree i po glatkim povrina-
ma.
Vie aktuelnih informacija vezano
za nae proizvode, kao i oblasti i na-
ine primene potraite na Internetu:
www.emaco-nanocrete.com
BASF Srbija d.o.o., EBC
Omladinskih brigada 90b, 11070 Novi Beograd, Tel. ++ 381 11 30 93 432
EMACO

Nanocrete nova generacija betonskih reparaturnih maltera

promo
22 www.build.rs
Poslednjih desetak godina, upravo zbog
fantastinih osobina, MMA pronalazi svo-
je mesto i u visokogradnji. Potvrda dolazi
i od, u ovom trenutku, jednog od najveih
projekata koji se trenutno grade u Evropi
Olimpijskog kompleksa u Londonu.
Na glavnom Olimpijskom stadionu izve-
deno je oko 33.000m
2
hidroizolacije na
strukturalnom krovu, kao i oko 480m di-
latacionih spojnica na bazi MMA sistema.
Ovaj sistem je odabran prilikom rane faze
projektovanja i gradnje zbog svoje relativno
lake i brze ugradnje, kao i visoke otpornosti
na uticaje razliitih tipova sila u razliitim
pravcima koje se tu javljaju.
Natkriveni parking Olimpijskog media cen-
tra, u projektantskom reenju imao je posta-
vljen jasan zahtev da na krovu bude beavna
hidroizolaciona membrana, zbog sigurnosti
i velikog raspona (povrina oko 10.000m
2
)
to je MMA sistem u potpunosti zadovoljio.
Takoe, istim sistemom je izveden zavrni
antiklizni sloj na glavnom stepenitu.
Visokorasponska konstrukcija krova Olim-
pijskog bazenskog kompleksa imala je iste
zahteve i Stirling Lloyd-ov sistem MMA
odabran je za reenje.
Po ugledu na eminentne primere u Londonu,
u Beogradu je u toku izgradnja objekta stam-
beno-apartmanskih funkcija, a na kome se prvi
put primenjuje prskana hidroizolacija u viso-
kogradnji, a izvodi je Izolacija, sertifikovani
izvoa Stirling Lloyd-ovih materijala.
Objekat je projektantsko reenje sa pri-
menom najsavremenijih materijala i formi,
sa visokim merilima udobnosti i kvaliteta.
Koncipiran je kao objekat sa dve odvojene
fizike celine povezane pasarelama i nalazi
se na terenu koji je u velikom padu. U delu
prizemlja, objekat je jasno podeljen peak-
om stazom na kojoj se izvodi MMA.
Podloga na koju se nanose slojevi je cement-
na kouljica ija je adhezija sa prajmerom
i slojevima MMA hidroizolacije ispitana
Pull-off testovima iji su rezultati u potpu-
nosti zadovoljavajui. Spoj vertikalnog i ho-
rizontalnog dela na ovakvim povrinama je
uvek problematian za obradu i polaganje
svih slojeva zbog razliitih uticaja sila, kao
i razliitih zavrnih materijala, njihovih oso-
bina i debljina. U ovom sluaju, to je pre-
vazieno postavljanjem tekstilne armaturne
mreice tako da pokriva i horizontalni i ver-
tikalni deo povrine i preko nje se prskaju
slojevi hidroizolacije. Na taj nain se ona im-
pregnira pruajui potpuno sigurnu hidro-
izolaciju od vode i vlage, ali svojom elasti-
nou prua i obezbeenje od uticaja sila. Na
isti nain se obrauju i dilatacione spojnice.
Jedna od najveih prednosti primene MMA
sistema u visokogradnji je jednostavna obra-
da detalja i teko pristupanih mesta. Mlaz
kojim se nanose slojevi ove hidroizolacije je
precizan i lako podesiv za pokrivanje ma-
njih ili veih povrina, a istim principom se
nanosi i na vertikalne i horizontalne povri-
ne (stepenice, holkeri, slivnici, dilatacije).
Osim toga, jedna od jako vanih osobi-
na MMA hidroizolacionog sistema je da
ostaci stare bitumenske hidroizolacije (koja
je komplikovana za uklanjanje) ne ometaju
adheziju za podlogu, to znai da je ovaj sis-
tem jako dobar za rekonstrukciju objekata
MMA prskani sistem hidroizolacije je dosad najveu primenu naao u mostogradnji, zbog svojih
osobina: velika brzina nanoenja (i do 2.500m
2
dnevno), rad na jako niskim ili jako visokim
temperaturama, mogunost nanoenja na beton star i do sedam dana, kratak period suenja
izmeu nanoenja dva sloja (oko 30 min), dobra adhezija za podlogu i novi asfalt...
MMA prskani sistem hidroizolacije je dosad najveu primenu naao u mostogradnji, zbog svojih
osobina: velika brzina nanoenja (i do 2.500m
2
dnevno), rad na jako niskim ili jako visokim
METILMETAKRILAT
(MMA)UVISOKOGRADNJI
IZOLACIJA
Kumodraka257,11050Beograd
tel:+381113986641
fax:+381113986615
info@izolacija.rs
www.izolacija.rs
23 www.build.rs
promo
Meu poznatim svetskim brendovima sa
kojima je POLYKEM SR u partnerskim
odnosima, u ovom broju Builda izdvaja-
mo kompaniju TEXSA S.A.
TEXSA S.A. je kompanija, osnovana 1954.
godine, koja proizvodi i prodaje materijale
za krovove i to: hidroizolaciju, termiku i
akustiku izolaciju i geotekstile, kao i od-
govarajue pomone materijale za svaku od
ovih oblasti graevinskih radova.
Njeni proizvodi se prodaju u preko trideset-
pet zemalja.
TEXSA S.A. ima proizvodne pogone u
Barseloni (panija), Cervera (Ljeida, pa-
nija), Altamiri (Mexico), Koreu (Italija) a
uskoro e imati i fabrike u Dajpuru u Indiji
i Alpiarsi (Portugalija).
Ali TEXSA S.A. je vie od toga; njena
istorija je tesno povezana sa napretkom u
graevinskoj industriji irom sveta.
Arhitekte, inenjeri, izvoai i distributeri iz
celog sveta su svojom saradnjom sa TEXSA
S.A. uticali da dobiju nove izolacione siste-
me sa kojima su spremni da se uhvate u ko-
tac sa arhitektonskim izazovima 21. veka.
Referentni projekti
Mnogi renomirani arhitekti su se oslanjali na
TEXSA S.A. proizvode i sisteme u svojim
projektima: Rikardo Bofil (Ricardo Bofill),
an Nuvel (Jean Nouvel), Oskar Nimajer
(Oscar Niemeyer), Riard Roders (Richard
Rogers), Fermin Vaskez (Fermn Vzquez),
Alonso Balager (Alonso Balaguer), Hercog i
de Meron (Herzog & de Meuron) i drugi.
RCD Espanyol Stadium - Mark Fenvik
(Marck Fenwick)
Fira Barcelona Tower - Tojo Ito (Toyo
Ito)
Caja Madrid Tower - Norman Foster
Cristal Tower - Sezar Peli (Csar Pelli)
Sacyr Vallehermoso Tower - Karlos Rubio
Karvahal i Enrike Alvarez-Sala Valter
(Carlos Rubio Carvajal & Enrique lva-
rez-Sala Walter)
Space Tower - Henri N. Kob (Henry N.
Cobb)
Zvuna izolacija
Polykem SR Vam predstavlja proizvode na-
menjene zvunoj izolaciji:
Texsilen - izolacija od udarnog zvuka za
plivajue podove
Tecsound zvuna izolacija za unutra-
nje zidove, plafone i krovove
Zvuna izolacija je glavni metod za kontro-
lu irenja zvuka u zgradama. Uloga zvune
izolacije je u smanjenju jaine buke izmeu
dve prostorije
POLYKEMSRd.o.o.
DimitrijaTucovia28/AIIsprat
11000Beograd
Tel:+381112434856
Fax:+381112458093
a.seferovic@polykemsr.co.rs
POLYKEM SR je
multinacionalna
kompanija koja posluje
u okviru RAVAGO GROUP.
Osnovna aktivnost rme
je zastupanje i distribucija
visokokvalitetnih graevinskih
materijala, najpoznatijih
svetskih proizvoaa.
m svetskim brendovima sa m svetskim m svetskim brendovima sa d ndovim
LYKEM SR u partnerskim M SR u partnersk u par partners
uskoro e imati i fabrike u Dajpuru u Indiji r In Dajpuru u In ati i fab
i Alpiarsi (Portugalija). i Alpiarsi (Portugali
an Nuvel (Jean N ((
(Oscar Niemeyer), R
POLYKEM SR je SS
multinacionaln n o
kompanija koj o kompanija
u okviru RAVA A u u okviru RA
Osnovna aktiv k O a
je zastupanje i je zastupan e zastupanje i
visokokvalitetn visokokv visokokvalitetn
materijala, naj materijala naj materijala materijala naj
svetskih proizv svetskih proizv
SAVREMENA
IZOLACIJA
zasavremendom
24 www.build.rs
MXZ serija najnoviji
multi-sistem
Multi-sistem je najbolji izbor kada se to-
kom gradnje ili adaptacije izvedu instalacije
pod malterom, a na samom objektu ostaje
vidljiva samo jedna jedinica koja se moe
sakriti od pogleda. Unutar objekta su ra-
sporeene unutranje jedinice koje se mogu
razlikovati po dizajnu i kapacitetu, te se lako
prilagoavaju potrebama svake pojedinane
prostorije tedei energiju.
MXZ serija je visokoefikasna i veoma fle-
ksibilna kad je u pitanju proirenje sistema.
Predstavlja najbolje reenje kada postoji
potreba za klimatizacijom multisistemom.
Multisistem prua mogunost klimatizo-
vanja do osam prostorija sa samo jednom
spoljanjom jedinicom. MXZ serija nudi 12
razliitih modela spoljnih jedinica kapacite-
ta od 3 do 16kW. Svaki od njih je kompati-
bilan sa 10 razliitih modela specifinih M,
S i P serija unutranjih jedinica. Mitsubishi
Electric oprema najnovije inverter tehnolo-
gije ostvarila je energetsku klasu A za sve
MXZ jedinice.
Kirigamine Zen - visokostilizovana
generacija
Kirigamine je poznata visoravan u Japanu
koja vai za oazu prijatne klime. Mitsubi-
shi Electric je uzeo ovo ime za svoje kli-
ma ureaje inspirisan eljom da prijatnost
i mir Kirigamine prenese u domove svojih
potroaa.
Najnovija inverter tehnologija postie 20%
veu efikasnost pri operacijama hlaenja i
grejanja. Broj obrtaja kompresora i spoljnog
ventilatora menja se elektronski, prilagoa-
vajui se datim uslovima i uvlaei neophod-
nu koliinu vazduha, te su smanjena tempe-
raturna odstupanja i potronja el. energije.
FD serija ima jedinstven motor koji omo-
guava veliku magnetnu silu ime se postie
visoka efikasnost. Zahvaljujui duim elipsa-
ma ventilatora, smanjen je broj obrtaja mo-
tora to doprinosi smanjenju buke pri radu, a
pri tom se poveava kapacitet vazduha. VAH
model je dizajniran za predele sa niskim
temperaturama. Snaan kompresor omo-
guava poboljanje kapaciteta grejanja.
Nove, impresivne funkcije obezbeuju ma-
ksimalan komfor. Dok klasini klima ureaji
kontroliu unutranju temperaturu na osnovu
temperature koja se meri u viim delovima
prostorije, I-see senzor uzima u obzir tempe-
rature u niim delovima prostorije jer ona uti-
e na subjektivan oseaj toplote. Plasma duo je
dodatak ija je funkcija smanjenje proputanja
estica praine sa mikro na nano veliinu.
Kirigamine Zen, uz odline tehnike ka-
rakteristike, odlikuje i besprekoran dizajn za
koji je osvojio IF product design award 2011.
u kategoriji Buildings - air conditioning and
temperature control technology. Ova nagrada
dokaz je kvaliteta i priznata je irom sveta.
Elegantan dizajn, odline performanse, ni-
zak nivo buke - ovo su osobine koje ine
inverter klima ureaje Kirigamine Zen ide-
alnim za sve stilove enterijera, obezbeujui
maksimalnu utedu u pogledu prostora i
energije. Skladna srebrna konstrukcija unu-
tranjih zidnih jedinica i tanak dizajn, znak
su prefinjenosti i kvaliteta. Zamiljen kao
komad nametaja, klima ureaj Kirigamine
Zen dostupan je u tri boje, izabrane tako da
se prirodno uklope u bilo koje okruenje
KLIMAM
Bul.DespotaStefana109A
11060Beograd
tel:+381113292283
tel:+381112084650
fax:+381112084651
ofce@klima-m.rs
www.klima-m.rs
KLIMA M je ovlaeni uvoznik i
distributer kompanije Mitsubishi
Electric, te u svom prodajnom
programu ima veliki izbor proizvoda i
rezervnih delova ovog renomiranog
japanskog proizvoaa.
U ovom broju magazina Build
predstavljamo dva proizvoda iz
bogate Mitsubishi game koji donose
novine u klimatizaciji prostora
pomou inverter sistema.
MITSUBISHIELECTRIC
NOVIVETARJESTIGAO
promo
Japanski proizvoa Mitsubishi Electric je jedan od najveih proizvoaa opreme za klimatizaciju na
svetu. Klima M, kao ovlaeni uvoznik i diler za teritoriju Srbije, ima veliki izbor Mitsubishi proizvoda i
rezervnih delova. Servis opreme je obezbeen.
- Najsavremeniji sistem hlaenja i grejanja
promo
26 www.build.rs
Pored programa proizvodnje i montae
konstrukcija, Mikom vri i usluno see-
nje, savijanje, buenje, probijanje, zavari-
vanje i druge srodne operacije, proizvoda
od elika, kao i poluproizvoda iz programa
Al-konstrukcija. Sve to omoguava viso-
kostruna i obuena radna snaga i najsa-
vremenija oprema i maine koje poseduje
preduzee Mikom.
Oprema za seenje, buenje i probijanje:
CNC linija za buenje, seenje i obeleava-
nje ipkastih materijala FICEP; trakasta re-
zalica; okvirna testera; cirkular testera (od-
secanje punih materijala do 500); aparat
za oksiacetilensko rezanje ESAB (Fotomat),
dimenzije radnog stola 2x12m; ureaj za se-
enje laserskim snopom TRUMPF Truma-
tic L3030, (xy=1.500x3.000mm, z=150mm,
kapacitet rezanja: elik do 20mm, prohrom
do 10mm i aluminijum do 6mm); makaze
za seenje (maksimalna duina do 6.200mm
i debljine 13mm).
Zatim, tu je linija za popreno seenje lima
(debljine 3mm i irine trake 1.500mm);
linija za uzduno seenje lima (debljine
3mm i irine kotura 1.250mm); radijalna
builica; Peddinghaus CNC maina za
probijanje i buenje ploa i limova (100t,
dimenzija radnog stola 750x1.000mm,
poseduje i pinolu za buenje sa hidromo-
torom).
Oprema za savijanje: Apkant presa (snage
6.000kN) za savijanje limova debljine do
13mm i 6.000mm duine, L, U, , Z i C
oblika, ekscentar presa (25t); etvorovaljak
(min. prenik savijenog cilindra 620mm
max. 5.000mm ili izrada segmenata cilindra
beskonanog prenika, irina 3.200mm de-
bljina lima do 40mm); trovaljak za savijanje
profila do 200mm visine.
Oprema za zavarivanje: ureaj za zavariva-
nje pod prakom Corimpex sa dva Linkoln
aparata IdealArc DC1000 (max. duina za-
varenog elementa 24m); ureaj za poduno
i popreno zavarivanje cilindara, aparati za
TIG, MAG i REL zavarivanje.
Antikorozivna zatita: GietArt postrojenje
za protono ienje profila i limova eli-
nom samom, otvor 1.500x410mm; opre-
ma za elektrostatsko farbanje Graco sa 3
klipne pumpe, oprema za klasino farbanje.
Za izradu aluminijumske bravarije i fasada,
Mikom poseduje maine i opremu kompanje
Elumatec: CNC dvoglava testera za serijsku
proizvodnju i specijalne aplikacije, univerzalno
okretanje i zakoenje glave testere dozvoljava
seenje visokih i irokih profila (vie profila
moe se sei bez blokiranja oslonca); Bar kod
tampa; Pneumatsko stezanje radnog ko-
mada; CNC 3-osni mainski obradni centar,
obrada Al i elinih profila radne operacije:
profilno glodanje, buenje obrada konusa, itd;
dve odvojene radne stanice za kontinualan
protok (obrada) i za pripremu predmeta, re-
volver glava snabdevena sa 8 alata, radna du-
ina 7.200mm, maina za glodanje krajeva
preaga i okvira vrata od Al, presa za spajanje
uglova, maina za usecanje krajeva (izrada fa-
sada), stona testera sa mernim sistemom, ma-
ina za manipulisanje sendvi panelima.
Sama lokacija Mikom-ovih pogona je u
neposrednoj blizini autoputa Beograd-Su-
botica i reke Dunav. Sopstvena transportna
sredstva, oprema za montau (auto dizalice
30t i 70t, teleskopskim viljukar BobCAT
4t maksimalne visine dizanja 17m...) omo-
guuju brzu i sigurnu montau i transport
svih gotovih proizvoda i polufabrikata na
bilo koju lokaciju u zemlji i inostranstvu
PROJEKTOVANJE,IZRADAIMONTAAELINIHKONSTRUKCIJAIOPREME
MIKOM
MiroslavaProdanovia12
21000NoviSad
tel:+381216411522
fax:+381216413106
info@mikom.rs
www.mikom.rs
ProizvodnjaelinihiAl-konstrukcijaukompanijiMikomodvijaseupetmeusobno
povezanih proizvodnih hala ukupne povrine 12.000m
2
. Unutranja i spoljanja
infrastruktura, koju ine mosni i portalni kranovi i inska transportna sredstva,
omoguavajupripremuprocesaproizvodnjeifabrikacijeelemenata.Potvrdavisokog
kvalitetauslugafirmeMikomjesteprimenasistemakvalitetaISO9001iISO18800.
Rezultattogasuvisokkvalitet,sigurnostipouzdanostsvihobjekatakojisuizvedeni
uugovorenimrokovima.
-konstrukcijaukompanijiMikomodvijaseupetmeusobno
hala ukupne povrine 12.000m
2
. Unutranja i spoljanja
ne mosni i portalni kranovi i inska transportna sredstva,
i d j i f b ik ij l P d i k
MIKOM
27 www.build.rs
Attos Klima nudi kvalitetna i efikasna re-
enja sistema grejanja i hlaenja. S obzirom
na specifine problemea grejanja, naine
korienja, kao i trokove instaliranja ovih
sistema, pri izboru se izuzetno vodi rauna o
tome da proizvodi budu energetski efikasni
i nekodljivi po okolinu. Sistemi treba mini-
malno da utiu na korisnika i okolinu, isti-
ui komfor korienja (stvaranje prijatnog
okruenja, sa minimalno buke, sa opcijama
programiranja, planiranja rada, i sl.)
Korisnicima se obezbeuje kompletna uslu-
ga od predmera, preko sugestija i zajedni-
kog odabira opreme u skladu sa potrebama
i okruenjem - sve do postavljanja i postga-
rantnog praenja kvaliteta rada. Nastup na
tritu je isplaniran u saradnji sa partneri-
ma. Radi se i edukacija i podrka partnera,
tj. isporuka opreme partnerima po upitu,
kako sa lagera, tako i namenski - ureaji po
porudbi.
U ponudi prednjae DC Inverter klima
ureaji (zidni, kasetni, kanalski, kao i multi
sistemi - jedna spoljanja - vie unutranjih
jedinica), VRF sistemi, toplotne pumpe i
ileri.
U ovom segmentu su
postignuti znaajni
rezutati kroz zastupni-
tvo i saradnju sa pro-
izvoaem Gree. Sa
svojih est proizvodnih
lokacija, Gree je naj-
vei koliinski proizvoa klima ureaja na
svetu sa proizvodnjom od preko 22.000.000
ureaja godinje.
Takoe je meu retkim kompanijama koje
su usko specijalizovane za razvoj i pro-
izvodnju ureaja za tretman vazduha kako
freonskih, tako i vodenih sistema. Pored re-
zidencijalnih klima ureaja (tzv. kuni split
sistemi), Gree prvenstveno proizvodi profe-
sionalnu opremu.
Okosnicu uspeha Gree ima u snanom is-
traivako-razvojnom centru i visokoefika-
snoj kontroli kvaliteta. Gree poseduje preko
1.100 patenata u segmentu klimatizacije,
gde se u poslednje vreme izdvajaju inverter
reenja za rad kompresora (tzv. G-Matrik
- radi na obrtajima od 10 do 130Hz), cen-
trifugalni ileri (koji postiu efikasnost do
9,18 - COP), i razvijen i sertifikovan pro-
gram rezidencijalnih klima ureaja koji rade
na R290 (naslednik freona R410, po nor-
mama EU, gde pored sistemskih promena,
novom generacijom kompresora i rashladne
tenosti, ureaji koji su bili u D ili C klasi,
direktno postiu A klasu efikasnosti).
Kompanija Gree je posebno ponosna na
saradnju sa kompanijom Daikin koja traje
preko 15 godina. Od 2009. godine imaju
zajedniki proizvodni pogon za inverter
komponente, kao i zajedniki ogranak is-
traivako - razvojnog centra za inverter
tehnologije. Kupci Gree-ja, pored Daikin-a,
su McQuay, York, Electrolux, Ariston, Sanyo,
Whirlpool, Sharp, Carrier, Trane
Svu tehniku koju zastupa, i nudi, Attos
Klima ugrauje iskljuivo organizovano
sa edukovanim partnerima.
Svi programi su pokriveni kvalitetnom ga-
rancijom i tehnikom dokumentacijom,
sa obezbeenim potrebnim komponenta-
ma postprodajnog programa. Garancija na
opremu je do pet godina, u zavisnosti od
projekta, uslova rada, i dogovora o nainu
odravanja sistema
ATTOSKLIMA
Temerinskiput26a
21000NoviSad
tel:+38121419999
fax:+38121419900
attosklima@attos.rs
www.attos.rs
TRETMANVAZDUHA
EFIKASANIEKONOMIAN
GrupacijaATTOSbavise
proizvodnjomidistribucijom
komponentizaproizvoae
kotlovaibojlera(podrkasis-
temimagrejanja,akumulatori
vodesvihveliinainamena,
itd).Posebnagranakompanije
jesteATTOSKLIMAkojae-
kasnonastupauklimatizaciji
prostora(poslovni,industrijskii
rezidencijalniobjekti).
promo
28 www.build.rs
TEMA broja
PERSIJSKI TEPISI
rucne i mainke izrade poreklom
iz Irana i kristalni lusteri
27. marta 32-34, 11000 Beograd
tel: 011 30 35 183
fax: 011 30 35 182
e-mail: info@persepolis-shop.com
www.persepolis-shop.com
Filozofija Kvalitetan dizajn enterijera
odslikava potcenjenu izvrsnost i obez-
beuje da objekti budu atraktivni, ekoloki
bezbedni, funkcionalni i odrivi. Arhitekte i
dekorateri moraju teiti razumnim, ekono-
minim, funkcionalnim i estetskim projek-
tnim reenjima. Dobro projektovani prostori
zadovoljavaju potrebe korisnika, doprinose
oseaju ponosa i promoviu produktivnost
na radnom mestu.
Funkcionalnost Projektovanje funkcio-
nalnih enterijera obezbeuje da svaki aspekt
unutranjeg okruenja funkcionie efikasno
za njegove korisnike. Dobar radni odnos
izmeu korisnika i projektanata pomoi e
u postizanju ovog cilja. Svaki tip objekta
predstavlja jedinstven izazov i funkcionalni
zahtevi se razlikuju, to e na kraju utica-
ti na odabir zavrnih materijala i obrada.
Vano je da projektanti ispitaju sve aspekte
prostornih zahteva sa korisnicima i investi-
torima.
Isplativost Projektanti moraju imati na
umu injenicu da je za svako projektno
reenje bitna isplativost, a da se pritom ne
gubi estetska vrednost, karakteristike samih
materijala i obrada. Pri odabiru materijala
mora se voditi rauna o njegovom ivotnom
veku. Jeftina, kratkorona reenja ne dopri-
nose uvek isplativosti projekta.
Odrivost i privlanost materijala Pri
odabiru materijala, projektanti moraju vo-
diti rauna o performansama, dugovenosti
i privlanosti materijala, kao i o poetnim
trokovima. Kako privlanost (izgled) za-
vrnih materijala propada vremenom, ko-
risnici ele da ih zamene. S tim na umu,
materijali koji su dugoveniji i ija zavrna
obrada sporije propada, jesu bolji izbor iako
su, moda, poetni trokovi vei.
Izdrljivost Projekti i materijali polau
test vremena. Mora se voditi rauna o
izdrljivosti materijala, uzimajui u obzir
ogranienost budeta. Odabir kvalitetnog
materijala i proizvoda mora biti usklaen
sa funkcijom i nainom korienja svakog
prostora.
Odravanje materijala Korienje mate-
rijala koji se lako odravaju je preporuljivo.
Iako odreeni materijali mogu pruiti odli-
nu izdrljivost, projektanti moraju dobro
razmisliti o privlanosti i izgledu materijala.
Vrlo je bitno da arhitekte i dekorateri budu
upoznati sa materijalima i zavrnim obrada-
ma koji su izdrljivi i lako se odravaju.
Dizajn Objekti se moraju prilagoditi
ljudskoj upotrebi to je vie mogue. Sada,
vie nego ikada, radna i ivotna okruenja
su pod kontrolom onih koji ih projektuju i
grade. Dobro projektovani enterijer moe
Filozofija Kvalitetan dizajn enterijera a
odslikava potcenjenu izvrsnost i obez-
beuje da objekti budu atraktivni, ekoloki
risnici ele da ih zamene. S tim na umu,
materijali koji su dugoveniji i ija zavrna
obrada sporije propada, jesu bolji izbor iako
Principiprojektovanja
ENTERIJERA
Projektovanje enterijera
je delom znanje i vetina
koja se stie dugogodinjim
radom i iskustvom, a delom
umetnost ureenja prostora.
Svi ele da svoj ivotni
prostor uine savrenim,
linim, specinim,
originalnim, naravno,
obavezno funkcionalnim.
Va dom ili poslovni prostor
treba i moe vrlo lako da
postane poseban kutak gde
ete se oseati prijatno,
slobodno i on treba da
isprati i da odgovara svim
vaim potrebama.
Projektom enterijera
mogu biti obuhvaeni
celi objekti, ili mogu biti
obraene samo odreene
prostorije ili delovi
prostora, komadi
enterijerske opreme
i nametaja koje elite
da naglasite, popravite,
osveite ili funkcionalno
doradite.
29 www.build.rs
TEMA broja
doprineti veoj produktivnosti na radnom
mestu; poveati oseaj prijatnosti i opu-
tenosti u, recimo, bolnicama ili sportskim
centrima.
Kreativnost Ogranienost budeta stavlja
veliki znaaj na kreativnost dizajna enteri-
jera. Pravilno planiranje, kao i istraivanje
inovativnih enterijerskih reenja, pomoi e
projektanima u izradi kvalitetnih projekata
unutar ogranienog budeta.
Fleksibilnost Fleksibilno projektno ree-
nje je kljuno u postizanju dinamikih zah-
teva. Iako je osnovna funkcija svakog objek-
ta prioritetna, projektanti moraju da imaju
na umu koje funkcije unutar objekta mogu
da evoluiraju, i koji objekti mogu zahtevati
budue modifikacije. Ubrzani razvoj tehno-
logije esto zahteva unapreivanje opreme
unutar nekog prostora.
Bezvremenost Elementi istog dizajna,
ukljuujui strukturalne impresije, pogo-
dnost materijala, vizuelne i taktilne elemen-
te u harmoniji, i klasine zavrne obrade,
uvek e biti osnova dobrog dizajna. Projek-
tanti treba da izbegavaju korienje zavrnih
obrada koje su u modi i nedokazane u po-
gledu kvaliteta i dizajna. Unutranji prostori
treba da budu kreativni, ali ne i ekstremni
i treba da budu sposobni da se nadograde
bez velike promene korienih materijala i
funkcije.
Osnovni principi
projektovanja enterijera
Kada znate osnovne principe dizajniranja
enterijera, moete lako pretvoriti bilo koji
prostor u prostor po vaem ukusu. Znate
kakav je oseaj kada uete u dobro osmi-
ljen prostor. Moete osetiti kako sve izgle-
da kohezivno i dobro osmiljeno. Oseaj je,
jednostavno, dobar. Moete postii taj efekat
u vaem domu sa malo znanja o osnovama
dizajna enterijera. Jo ako uparite to znanje
sa praksom i eksperimentisanjem, biete na
putu da stvorite prelep prostor. Predstavlja-
mo vam pet osnovnih principa dizajniranja
enterijera.
Ravnotea
U dizajniranju, ravnotea stvara oseaj
ureenosti. On je bitan zbog izjednaavanja
ili procenjivanja vizuelne teine objekata.
Ravnotea se stvara ne samo preko oblika,
nego i putem boja, obrade i teksture. Ta-
mnije nijanse, jako intenzivne boje i tople
nijanse imaju mnogo veu teinu nego sve-
tlije i hladnije nijanse i neintenzivne boje.
Neobini ili teki oblici i naini oblikovanja,
takoe, doprinose oseaju teine objektu jer
privlae vie panje. Transparentne forme se
ine lakim od vrstih formi. Postoji tri raz-
liite vrste ravnotee:
Simetrina ili formalna: Tradicionalni ili
formalni prostori zahtevaju simetrinu rav-
noteu tamo gde je prostor podjednako po-
deljen na dve strane koje odslikavaju jedna
drugu. Na primer, za dve stolice postavljene
na suprotnim stranama stoia moe se rei
da su simetrino balansirane. Ovaj vid ba-
lansa je lako postii postavljanjem elemena-
ta jedan nasuprot drugom. Ako niste palji-
vi, ovaj vid ravnotee moe postati monoton
i dosadan.
Asimetrina ili neformalna: Vizuelna tei-
na linija, boja, formi i tekstura su balansirani
bez potpunog kopiranja. Ovaj vid ravnotee
nije ureen kao simetrini, ali zato moe biti
komplikovaniji i interesantniji. Na primer,
sofa moe biti uravnoteena postavkom dve
fotelje naspram nje.
Radijalna: Ovaj vid ravnotee moe biti
postignut kada postoji centralna taka iz
koje ili oko koje drugi elementi enterijera
proistiu. Primer ovoga bio bi okrugli sto
za ruavanje, sa stolicama rasporeenim
oko njega. Kod ovog vida ravnotee postoji
mnogo ponavljanja forme, teksture i boja.
Ritam
Kao i u muzici, ritam u dizajnu predstavlja
stvaranje ablona ponavljanja i kontrasta u
cilju stvaranja vizuelnog interesa. Ovaj uti-
sak moete postii korienjem istih boja
ili oblika drugaijih intervala. Svrha ovog
principa jeste da vas tera da vizuelno pri-
30 www.build.rs
meujete svaki detalj prostorije. Na primer,
moete uspostaviti ritam korienjem jedne
boje jastuka, koja e biti prisutna i na slici,
a zatim ponovo reflektovana preko tepiha.
Ovo ponavljanje navee vae oi da se stal-
no kreu po prostoriji.
Harmonija
Harmonija se stvara kada svi elementi rade
zajedno u stvaranju jedinstvene poruke. Kao
to ritam moe da stvori uzbuenje, tako
harmonija stvara oseaj ispunjenosti. Na
primer, moete stvoriti harmoniju korie-
njem jedne boje, iako se forme elemenata u
prostoriji jako razlikuju u veliini, obliku i
teksturi.
Naglaavanje
Prostorija u kojoj je svaki element dobio
podjedanku vanost izgledae ili ratrkano
ili dosadno. Potrebno je sidro. Arhitektonski
prostori esto imaju mesta interesovanja kao
to je kamin ili prozor sa prelepim pogle-
dom. Moete izabrati da naglasite izgrae-
no u taki araniranjem nametaja oko tog
mesta da biste ga istakli. U prostoriji kojoj
nedostaje takva, izgraena taka interesova-
nja, ona se moe stvoriti grupisanjem name-
taja ili korienjem neobinog ili poveeg
elementa u prostoru.
Proporcija i razmera
Proporcija je odnos veliina jednog elemen-
ta naspram drugog, dok je razmera odnos
jednog objekta prema drugom ili prema
prostoru u kome se nalazi. Na primer, ve-
lika ugaona garnitura u maloj sobi bi bila
nesrazmerna.
Neki proprocionalni odnosi su vie prijatni
od drugih. Stari Grci su smislili zlatni pre-
sek, koji ima za cilj da predstavi sve propor-
cije kroz jednostavnu formulu: Odnos ma-
njeg dela prema veem delu treba da bude
isti kao odnos veeg dela prema celini. Ova
proporcija je prisutna u prirodi i koristili su
je i umetnici i arhitekte.
Proces projektovanja
enterijera
Proces projektovanja enterijera zapoinje
razumevanjem funkcionalne i estetske po-
trebe svakog prostora. Projektanti enterijera
moraju biti u potpunosti upoznati sa sva-
kim aspektom arhitektonsko-graevinskog
projekta i moraju efikasno da komuniciraju
sa svakim strunjakom koji je ukljuen u iz-
radu projekta, zasebno. Investitori i krajnji
korisnici prostora moraju biti uvereni da e
njihove prostorne i funkcionalne potrebe
biti ispunjene. Projektna dokumentacija je
neophodna da ilustruje sveobuhvatnu temu
enterijerskog reenja i detalja. Projektanti
treba da prue pisano objanjenje ili tehni-
ki opis da bi informisali korisnike o odabiru
specifinih materijala i razlozima zato su
oni odabrani. Projekat koji sadri osnove,
preseke, izglede, perspektive, potrebne de-
talje i 3D prikaze, treba jasno da prikazuje
svaki, paljivo planirani koncept. Izvoaki
detalji, kao i predmer i predraun radova,
treba da budu jasni i da prate isplanirani
koncept.
TEMA broja
31 www.build.rs
TEMA broja
Zadovoljstvo krajnih korisnika je jednako
vano kao i dugotrajnost enterijerskog ree-
nja. Projektanti moraju da edukuju investi-
tore i korisnike prostora da cene dugorone
kvalitete dobrog dizajna i da im daju priliku
za direktnu razmenu ideja i miljenja u sva-
koj fazi projektovanja. Konano projektno
reenje ne bi trebalo da zbuni korisnike, niti
bi trebalo da se pojave pitanja koja nisu na
vreme primeena i razreena.
Onda kada se dobije konano odobrenje
projektnog koncepta i izbora materijala,
kompletno projektno reenje se predaje.
Ono mora jasno preneti nameru dizajna i
pruiti informacije koje su neophodne za
sprovoenje i izradu projekta. Kratak, ali ja-
san tehniki opis svih radova treba da bude
pripremljen. Crtei se pregledaju od strane
korisnika i nadlenih institucija i koriste se
za izradu predmera i predrauna radova.
Oni treba da sadre projekat ruenja (ako je
potreban), osnove (ukljuujui i osnove pla-
fona), preseke, potrebne detalje, mainske
planove, planove vodovoda i kanalizacije,
planove elektroinstalacija, planove postavke
zavrnih materijala i sve neophodne infor-
macije.
Specifikacija proizvoda zavrne obrade je
kritina za postizanje uspenog projektnog
reenja. One moraju biti veoma detaljno od-
raene i verifikovane u cilju dobijanja kvali-
tetnih proizvoda, materijala i izrade.
U nastavku teksta predstaviemo vam neke
od zavrnih materijala za podove, zidove i
plafone. Ovaj deo teksta treba koristiti kao
optu smernicu za odabir najpogodnijih do-
stupnih proizvoda. Projektanti enterijera i
korisnici prostora moraju zajedno raditi u
ovom segmentu radi odabira odgovarajuih
materijala i proizvoda.
Zavrni materijali
Odabir zavrnih materijala i boja moe biti
zabavan, ali, ipak, morate vriti odabir koji
ne samo da je u skladu sa odgovarajuim
standardima za funkcionalnost i izdrivost,
ve je i u skladu sa vaeim graevinskim
propisima.
Napomena: Svi zavrni materijali treba da
budu postavljeni prema uputstvima proi-
zvoaa i odravani prema garantnim speci-
f ikacijama proizvoaa.
Podne obloge
Podne obloge su veoma bitan element dizaj-
na enterijera. Odabir ovih materijala treba
da bude u skladu sa funkcijom prostora, po-
red toga to treba da budu estetski prikladni.
Akustine osobine podnih obloga imaju ve-
liku ulogu u spreavanju prenoenja zvuka,
dok boje zavrnih povrina podnih obloga
utiu na osvetljenost prostorija. Treba izbe-
gavati postavljanje ekstremno svetle boje,
posebno belu, u prostorijama gde je velika
frekvencija ljudi zbog jakih odsjaja. abloni
podnih obloga i njihova raznolikost se moe
koristiti za stvaranje puteva kretanja ili za
vizuelno deljenje prostora. Od svih zavrnih
materijala u enterijeru, podovi e pretrpeti
najvee habanje i obino su najskuplji zavr-
ni materijal.
Ovo su tri osnovne kategorije podnih obloga:
podovi vrstih povrina beton, kamen,
drvo, keramika i teraco
podovi otpornih povrina vinil podovi,
podovi od guma i podovi od linoleuma
podovi mekih povrina tepisoni i tepisi
Beton Beton je osnovni konstruktivni
materijal meuspratnih ploa novih kon-
strukcija i, kada se uglaa, ofarba i glazira,
moe predstavljati estetski ugodnu podnu
oblogu.
Drvo Podne obloge od drveta obino su
skupe i primenjuju se u posebnim prosto-
rijama. Tvrde podne obloge, tipa hrasta ili
javora, mnogo su vie izdrljive od mekih.
Meke podne obloge su sklone habanju to-
kom vremena ako postoji pojaani intenzi-
tet hodanja po njima.
Kamen Kameni podovi su od granita,
mermera, krenjaka i travertina izmeu
ostalih. Kameni podovi su dostupni u vie
boja i obrauju se na jedan od sledea tri
naina:
Polirani zahtevaju veliko odravanje,
imaju slabu otpornost na klizanje i ne tre-
ba ih koristiti u prostorijama gde je velika
frekvencija ljudi, posebno u ulaznim ho-
lovima zgrada
Izbrueni imaju glatku obradu sa do-
brom otpornou na klizanje
Termalni imaju dosta teksture i veoma
dobru otpornost na klizanje
Metalne noge
i postolja za nametaj i postolja za nametaj
U naoj ponudi su
metalne noge i
postolja za nametaj,
aluminijumski ramovi
i noice, dodaci za razliite
sisteme i oprema.
32 www.build.rs
TEMA broja
Svi kameni podovi se mogu koristiti u ek-
sterijeru ili enterijeru. Granitni podovi su
veoma otporni i mogu se koristiti u svim
sluajevima. Mermerni podovi se kreu od
tvrdih do mekih i tako su i klasifikovani.
Oni, obino, zahtevaju najvee odravanje.
Keramike podne ploice Keramike
ploice se prave ili od gline ili od porce-
lana. Postoje etiri kategorije apsorpcije:
nestaklaste glazure, polustaklaste glazure,
staklaste glazure i nepropustljive. to je nii
nivo apsorpcije, vea je otpornost na bojenje
i prljanje.
Teraco Teraco je podni materijal sasta-
vljen od delia mermera razliitih veliina
potopljenih u cementni malter. Metalne
trake za deljenje povrina se koriste radi
spreavanja pucanja i dozvoljavaju prirodnu
dilataciju materijala. Sloj teraca se obino
izvodi u debljini od 5cm, ali mogu se posta-
vljati i u tanjim slojevima.
Vinil podovi Vinil podovi se prave u obli-
ku ploica razliitih dimenzija (30x30cm,
60x60cm...) i u obliku traka sa kojima se iz-
begava veliki broj sastava. Vinil kompozitne
ploe predstavljaju ekonominu podnu oblo-
gu koja se lako postavlja, isti i popravlja.
Linoleum Linoleum je prirodni proizvod
koji se pravi od ulja lanenog semena, plute
i brana od drveta. Kombinovanjem ovih
materijala dobija se izdriva podna oblo-
ga sa superiornim termalnim i akustinim
osobinama. Linoleum se moe kupiti u rol-
nama ili velikim ploama i dostupan je u
razliitim bojama i dezenima.
Pristupni podovi Pristupni podovi, ta-
koe poznati i kao dupli podovi, ukljuuju
izdignute podne panele koji su pridrani
potkonstrukcijom. Oni se postavljaju da bi
obezbedili prolaz i lak pristup kablovima,
KGH instalacijama i elektroinstalacijama.
Dupli podovi se obino postavljaju na visini
od 15 do 30cm. Troak pristupnih podova se
esto potire eliminisanjem postavke instala-
cija u zidovima ili plafonima. Kao zavrna
obrada, na duple podove se obino posta-
vljaju vinil ploe, linoleum ili tepisoni.
Zidne obloge
Tip zidne obloge koju moete postaviti na
neki zid prvo i iskljuivo zavisi od konstruk-
cije samog zida. Uobiajna zavrna obrada
zidova jeste kreenje preko gletovanih povr-
ina, bilo maltera ili gips-kartonskih ploa.
Postoje sledee vrste zidnih obloga koje se
postavljaju prema nameni ili funkciji neke
prostorije:
obloge od gips-kartonskih ploa
obloge od dekorativne opeke
obloge od drveta
obloge od kamena
obloge od keramikih ploica
obloge od sintetikih materijala (tapete,
vinil ploe...)
Gips-kartonske ploe su ili sastavni deo
pregradnih zidova (to je sluaj u veini no-
vih, poslovnih objekata) ili se postavljaju na
postojee zidove. Postoje razni tipovi gips-
kartonskih ploa, od vatrootpornih, preko
vlagootpornih do obinih i onih posebnih
sa dekorativnom zavrnom obradom (tape-
te, drveni paneli, vinil ploe).
Zidne obloge od tkanine mogu biti prelep
zavrni materijal u vaem enterijeru i one se
obino postavljaju u prestinim prostorima.
Konferencijske sale i prostori koji zahtevaju
privatnost su dobri kandidati za postavljanje
ovih zidnih obloga. Tapete se obino koriste
u rezidencijalnim prostorima.
Boje su jeftin zavrni materijal koji se lako
nanosi i pomou koga se mogu stvoriti razne
teksture. Boje dolaze u dve opcije: lateks (sa
vodenom osnovom) i uljane (na bazi rastvara-
a). Boje se proizvode u etiri osnovna sjaja:
Mat zavrna obrada boje sa najmanjim
odsjajem, ali su zato najmanje trajne. One
se obino primenjuju u prostorijama gde
ljudi manje borave
Satenski zavrna obrada imaju svetao
sjaj i dugotrajnije su od onih sa mat zavr-
nom obradom
Polusjajni zavrna obrada imaju dobar sjaj
i jo su dugotrajnije od prethodnih. Prime-
njuju se na povrine koje zahtevaju redovno
ienje, kao to su kuhinje i kupatila
Sjajni zavrna obrada imaju veoma velik
odsjaj i veoma su dugotrajne. Jedina mana
im je to je jako teko staviti novi sloj boje
preko njih.
Keramike zidne obloge proizvode se u
nekoliko vrsta kao glazirane ili neglazira-
ne. Zidne ploice imaju manju otpornost
na mehanike udare od podnih i obino su
glazirane. Postavljanje keramikih ploica
u sanitarnim prostorijama i kuhinjama je
vie nego povoljno. Postupak postavljanja se
obavalja preko materijala (cementnog mal-
tera) ili preko lepka, to zavisi od podloge
na koju se ploice postavljaju.
Drveni zidni paneli su skup zavrni materijal
i, samim tim, koriste se u ekskluzivnim prosto-
rijama. Zidovi obloeni furnirom daju luksu-
zan izgled prostoriji bez korienja drvenih
panela koji su skuplji. Furnir, zbog svoje male
debljine, postavlja se, iskljuivo, na podlogu
koja je veoma glatka. Nije preporuljivo kori-
Firma DECOR FOIL D.O.O. je uvoznik i distributer 3D PVC folija za oblaganje MDF u industriji nametaja.
Na svom lageru dri vise od 30 dezena - jednobojnih, drvo dekora i folija u visokom sjaju.
Svojim servisom, omoguuje kupcima da se snabdevaju u skladu sa svojim potrebama i potrebama trita,
kao i da odgovori specijalnim zahtevima proizvodnje i izrade novih dekora, a novim kupcima da obezbedi kompletnu tehnologiju.
Novi program, koji se uvodi, su 2D PET folije sa najviim ekolokim i bezbednosnim standardima koji trenutno vai u EU.
Sve folije sadre sertifikate o sastavu i kvalitetu - metal free folije.
Metrovieva 42, 11143 Beograd
Prodaja: Osloboenja 28, Rakovica-Beograd
Tel/Fax: +381 11 256 24 22
Mob: +381 63 107 07 47
E-mail: office.decorfoil@gmail.com
33 www.build.rs
stiti materijale i proizvode koji imitiraju drvo.
Drveni paneli, u zavisnosti od mesta postavlja-
nja, moraju imati odreene karakteristike, kao
to je vatrootpornost i sl.
Plafonske obloge
Postoji vie materijala koji se mogu koristiti
kao plafonske obloge, kao to su sputeni
plafoni raznih vrsta, drvene i metalne oblo-
ge itd. Naravno, uobiajna zavrna obrada
plafona jeste kreenje preko gletovanih po-
vrina, bilo maltera ili gips-kartonskih plo-
a. Predstaviemo vam neke od njih, koji se,
po naem miljenju, izdvajaju.
Sputeni plafoni
Sputeni plafoni su veoma popularno reenje
za stambene i poslovne enterijere. Odlikuju
ih relativna jednostavnost ugradnje, povolj-
na cena (u odnosu na rekonstrukciju tava-
nice), iroke estetske mogunosti i funkcio-
nalnost. Sputeni plafoni mogu se izraivati
od nekoliko vrsta materijala ili proizvoda,
zavisno od elja i budeta investicije.
U svetu postoji nekoliko poznatih kompa-
nija koje veliki deo svog proizvodnog pro-
grama zasnivaju upravo na izradi reenja za
sputene plafone.
Naroitu panju dizajner sputenog plafona
treba da obrati na pojedine detalje prostora
koji neminovno utiu na konaan izgled pla-
fona: poloaj i visina natprozornih i nadvra-
tnih greda (na primer, budui poloaj garnini
za zavese, venecijanera i drugih zastora ako
ih bude bilo), raspored reetki KGH sistema
i pravci KGH cevi, poloaj, oblik i dimenzije
kanalizacionih i vodovodnih instalacija, ra-
sprostiranje prirodnog osvetljenja i raspored
i vrsta vetakog, akustika prostorije...
Najbolje je da dizajner enterijera (arhitekta ili
dekorater), kao i kod svih drugih projekata, od-
mah pri prvim skicama konsultuje i strunjake
drugih struka: akustiare, maince (projektante
KGH sistema, kontrolore kvaliteta vazduha),
elektroinenjere (osvetljenje i elektrine insta-
lacije), projektante vodovodnih i kanalizacio-
nih instalacija, tekstilce (ukoliko se razmilja
o primeni sistema sputenog plafona sa nate-
gnutim tekstilom)...
Prednosti sputenih plafona
Jednostavnost ugradnje - zahvaljujui pri-
meni potkonstrukcije koja se takasto (na
pojedinim mestima) kai na tavanicu, vet
majstor je za veoma kratko vreme moe po-
staviti veoma precizno, a uz pomo reenja
proizvoaa, plafon e, uz mala podeavanja,
lako postati savreno horizontalan.
TEMA broja
34 www.build.rs
TEMA broja
Povoljna cena - naroito onda kada se spu-
teni plafon koristi kao maska za tavanicu,
na primer zavrna obrada kod ureenja, i
to bez posebnih ulaganja u rekonstrukciju
same podloge (tavanice ili krova):
sitnorebrastih armiranobetonskih tavani-
ca kod stare monolitne gradnje (salonski
stanovi, stare kue)
plafona od blata/maltera i trske
karatavana (tavanice sa drvenim gredama
umesto betona)
potkrovnog prostora...
Estetske mogunosti - brzina i cena same
izgradnje zahteva jednostavan pristup re-
avanju konstrukcije, a sputeni plafon je
jedno od reenja koje ravne betonske ta-
vanice moe da pretvori u bilo koju formu.
Nerazdvojiv deo estetike sputenih plafona
svakako je i igra sa osvetljenjem (vetakim i
prirodnim), kao i njihova uloga u sakrivanju
instalacija: oni e sakriti kablove za osvetlje-
nje ili ozvuenje, ventilacione kanale, KGH
sisteme, bojler u kupatilu...
Doprinos komforu i funkciji prostora
- pored svega navedenog, tu je i primena
sputenih plafona za bolje projektovanje
osvetljenja, prenos prirodnog svetla dublje
u prostoriju, uloga kod izrade enterijera ija
funkcionalnost pre svega zavisi od akustike:
koncertne i bioskopske dvorane, ali, takoe
i kole, bolnice, amfiteatri, itd.
Protivpoarne karakteristike - Protivpo-
arnost je veoma vana tema u graevinar-
stvu te sputeni plafoni moraju imati sve
potrebne sertifikate o klasi gorivosti.
Popravke i rekonstrukcija enterijera - Spu-
teni plafon lako se postavlja, ali i skida, to je
velika prednost kod popravki, rekonstrukcije
ili ienja instalacija, kao i prilikom zame-
ne oteenih delova plafona ili kompletnog
plafona. Potkonstrukcija moe biti zadrana,
i moemo promeniti samo sam plafon (na
primer, kod prenamene neke prostorije) u
skladu sa novim zahtevima bezbednosti, teh-
nikih karakteristika ploa ili modernizacije
enterijera u estetskom smislu.
Sputeni plafoni sastoje se od dva osnovna
dela: potkonstrukcije i plafona, tj. obloga
sputenih plafona.
Za oblaganje sputenih plafona koristi se
nekoliko razliitih materijala i tipova pro-
izvoda. Zavisno od vrste, veliine i name-
ne, vrsta sputenog plafona treba da bude
odreena od prostorije do prostorije. U
nekim prostorijama ima vie vlage: kuhi-
nje, kupatila, prostori sa veim brojem ljudi
(klubovi, sale, itd); u nekim prostorijama
treba sputenim plafonom uticati na ra-
spored prirodnog osvetljenja, u nekima na
akustiku...
Plafoni od drvenih obloga
Drveni plafoni se ee koriste u geograf-
skim predelima gde drvea ima u izobilju.
Drvo se moe koristiti da enterijeru da onaj
rustini izgled kolibe, gde njegov topli izgled
daje poseban arm svakom prostoru. Drve-
ni plafoni se mogu raditi od ploa, panela,
dasaka... Donja strana podnih obloga od
drveta moe se koristiti kao zavrna obra-
da plafona. Drveni plafoni moraju pripadati
odreenoj protivpoarnoj kategoriji. Drvo
je odlian izolator i, kao takav, povoljan je
za ugradnju u hladnijim klimama.
Bez obzira na to za koju se zavrnu oblo-
gu odluite, budite spremni na rizike koji
idu sa projektovanjem enterijera, imajui
u vidu injenicu da ureenje enterijera
predstavlja poseban deo svaijeg doma ili
kancelarije
36 www.build.rs
Firma ISAURA KOVANO GVOE se bavi se proizvodnjom kovanog gvoa. Proizvodni program: kapije, ograde, balkoni,
gelenderi, ograde terasa, zatitne reetke, nadstrenice, tende, enterijer, eksterijer, eline konstrukcije... Firma radi idejna reenja,
projektovanje za izradu, postavljanje i ugradnju svojih proizvoda i izvodi radove po idejnim reenjima kupaca i arhitekte.
Osnovna delatnost je runo kovanje, savijanje i grifovanje gvoa. Nai proizvodi su dospeli i na vrlo probirljivo inostrano trite
poput Francuske, Nemake i Austrije gde se ugrauju elementi i gotovi proizvodi od kovanog gvoa izraeni u naoj firmi.
Makles 1, 11413 Mladenovac-Markovac - Mob: 063 1 666 303, 063 4 063 730 - e-mail: mkrsman@gmail.com
www.isauraferforge.com
www.kovanogvozdje.biz
Ako niste obratili panju na industriju plo-
ica u poslednjih deset godina, ne znate ta
ste propustili. Ona je postala jedan od najdi-
naminijih sektora industrije graevinskih
materijala.
Trenutno postoji mnogo inovativnih proi-
zvoda na tritu, kae Erik Astrahan (Eric
Astrachan), izvrni direktor Saveta za proi-
zvodnju i distribuciju keramikih ploica u Se-
vernoj Americi (Tile Council of North Ameri-
ca). Na primer, za korisnike koji zaista ele
da imaju kupatila sa anti-mikrobskom za-
titom postoje fotokatalitiki proizvodi koji
preiavaju vazduh. To je velika inovacija.
Ali fotokatalitike ploice su samo jedna od
mnogobrojnih inovacija. U stvari, postoji
toliko mnogo novih proizvoda i trendova na
tritu da je jako teko znati odakle poeti.
Cersaie, godinja italijanska izloba kerami-
kih ploica koja se odrava u Bolonji, dala
nam je uvid u to ta je popularno ovih dana.
to se tie stila, interesantni iseci, ipka,
preuveliano cvee, tanke pruge i moderni
dizajn iz polovine prolog veka, popularni su
u poslednje vreme, zapazila je Novita Com-
munications marketing kompanija iz Njujor-
ka, koja zastupa industriju italijanskih ploi-
ca u Sjedinjenim Amerikim Dravama. U
skladu sa vremenom, posetioci su mogli da
vide pregrt organskog uticaja koji se pro-
stire od ploica rustinog izgleda koje pod-
seaju na drvo, pa sve do onih ploica koje
lie na prirodni kamen. to se tie zelenog
dizajna i tehnolokih inovacija, novi tanki
formati garantovano e imati veliki uticaj na
arhitektonsku i dizajnersku zajednicu.
Upotreba tankih ploica je u porastu po-
slednjih par godina. Za razliku od tradici-
onalnih ploica, tanke su samo tri do pet
milimetara debele, tako da su lagane, lake
se ugrauju i mogu biti postavljene preko
postojeih povrina kada se renovira neki
prostor. Neke od njih imaju pozadinu od fi-
berglasa koji ih ini snanim toliko da mogu
biti postavljane i kao podne obloge.
Iako su tanke ploice veoma popularne kod
evropskih proizvoaa, dizajner ploica Ra-
jan Fasan (Rayan Fasan) kae da je za nje-
ga tekstura najvei trend u ovom trenutku.
Mnogo godina je industrija elela da na-
pravi najtanje, kvadratne, ukrasne proizvo-
de, i sada industrija radi sve to moe da ih
savije, uvrne i upakuje tako da budu intere-
santni, kae Fasan.
Promene u industriji su bile eskponencijalne,
pogotovo u poslednjoj deceniji, objanjava
Fasan. Nain na koji ja vidim da industrija
keramikih ploica funkcionie jeste jako sli-
an kompjuterskoj i tehnolokoj industriji.
Imaemo skok u tehnologiji, a zatim stagni-
ranje estetike koja e uriti da sustigne tehno-
logiju i koja e forsirati novi skok. To je, otpri-
like, mesto gde smo sada. Inovacije digitalnog
tampanja su pogurale taj tehnoloki skok.
Tehnologija ink-jet digitalnog glaziranja,
ako niste uli za nju, jeste korienje visoko-
tehnolokog tampanja u proizvodnji plo-
ica koje izgledom vrlo podseaju na pravi
kamen. Mnogi u industriji ploica kau da
je ova tehnologija dozvolila industriji da se
razgrana na naine koje nisu ni zamiljali.
Tehnologija digitalnog tampanja je nama
veoma vana zato to nam dozvoljava da
proizvedemo prirodniji proizvod, rekao je
dr Vitorio Boreli (Vittorio Borelli), predstav-
nik italijanskog proizvoaa ploica Finibec
Group, na sajmu Coverings u martu ove go-
dine. Proizvoai, kae Boreli, koriste pede-
set ili vie ablona tako da mogu da izbegnu
ponavljanje i mogu da nanesu glazure bez
dodirivanja povrine ploica tako da one
vie izgledaju kao prirodni proizvod.
Oni koji se bave keramikim ploicama
rei e vam da su proizvoai iz panije i
Italije ustanovljai trendova i odaju im ve-
liko priznanje za napretke u industriji. Ali
manji proizvoai u Sjedinjenim Ameri-
kim Dravama, kao to su: Heath Ceramics
iz Kalifornije, Trikeenan iz Nju Hempira,
Portland Cemnent Co. iz Portlanda, Oregon,
i Fireclay Tile iz Kalifornije, proizvode neke
od zanimljivijih, umetnikih, ploica koje
su u opticaju. Astrahan kae: Za ove kom-
panije, njihovi dizajni su najinovativniji, i
mnogi od njih usvajaju zelene procese proi-
zvodnje, takoe
Kuaodploica
Zaboravite sve to mislite da ste znali o ploicama
TEMA broja
Bulevar Mihaila Pupina 10 I / 223, 11070 Novi Beograd
Tel +381 (0) 11 3112 239 | Fax +381 (0) 11 3121 690
info@kumal-bg.rs | www.kumal-bg.rs
38 www.build.rs
Deset godina uspeha
na srpskom tritu
Prognoze da e srpsko trite koje stalno ra-
ste prihvatiti inovativne proizvode jednog od
vodeih proizvoaa plafonskih sistema po-
kazale su se kao tane. Jer, od kada je tehni-
ka kancelarija krenula sa radom, sve je kre-
nulo uzlaznom linijom. Istini za volju, treba
rei da je i matina firma u Nemakoj krup-
nim koracima ila napred. U 2004. godini
postavljena je i poela sa radom nova fa-
brika mineralnih plafona najmodernija
takve vrste u svetu, sredinom 2005. godine
je krenula izgradnja objekta Forum AMF
- interaktivnog centra na preko 1.000m
2
u
cilju edukacije i prezentacije najviih teh-
nolokih dostignua u oblasti sputenih
plafona. I najzad, izgradnja i opremanje
sopstvene laboratorije za fiziko-meha-
nika i akustika ispitivanja, kao i linije za
proizvodnju potkonstrukcije upotpunile su
ovaj gigantski razvoj, u koji je uloeno preko
100 miliona evra.
Za to vreme, nove proizvodne pogone u sa-
mom srcu najveeg nacionalnog parka cen-
tralne Evrope Bavarske ume u Nemakoj,
posetilo je preko 300 arhitekata, trgovaca i
izvoaa sistema suve gradnje iz Srbije i
Crne Gore. Polaznici su imali priliku da
pohaaju jednodnevne interaktivne kurseve
u cilju upoznavanja proizvodne palete i pra-
vilnog odabira i ugradnje AMF plafonskih
sistema.
Paralelno sa time, odvija se i saradnja sa do-
maim kuama zaduenim za kontrolu kva-
liteta, pre svega sa Institutom za ispitivanje
materijala IMS. Brojni sertifikati iz oblasti
zatite od poara svedoe o sve veoj potra-
nji AMF - protivpoarnih plafona, ijom
se upotrebom dobija ugraena sigurnost za
najosetljivije oblasti primene. Dokaz tome
su AMF - protivpoarni plafoni ugraeni u
bivim proizvodnim pogonima Zmaj sada
trgovinskom lancu Roda centar u Zemunu,
kao i u novoprojektovanim proizvodnim
objektima FIAT u Kragujevcu.
Moderna sistemska reenja AMF su
ugraena na takozvanim pametnim objek-
tima: Kontrola letenja u Surinu, Siemens I
i II i Wiener Stdtische (VIG Plaza) u No-
vom Beogradu, sajamski kompleks Master
centar u Novom Sadu.
Kod objekata sa visokim zahtevima istoe
u primeni su plafonske ploe iz programa
istoa & higijena, ijom primenom se re-
dukuju emisije tetnih supstanci i praine u
prostoru. Objekti nedavno zavrenog Urgen-
tnog centra i porodilita Betanija u Novom
Sadu, Hiruko odeljenje Gradske bolnice u
Beogradu, Zemunska bolnica i Kliniki cen-
tar Zajear upeatljivi su primeri upotrebe
iroke palete proizvoda iz ovog programa.
AMF proizvodi preporuuju se i za zahtev-
ne kuhinje restorana i hotela, farmaceutsku
i prehrambenu industriju. Kuhinje restorana
Ruski Car i Kristal u jezgru Beograda, kao i
nedavno zavrenog hotela Square Nine na
Studentskom trgu, fabrika vode na Zlatiboru,
fabrike lekova: Galenika Zemun, Hemofarm
Vrac, Jugoremedija Zrenjanin, kao i Albus
Novi Sad samo su neki od objekata u kojima
je visoki stepen klasa istoe postignut upravo
AMF plafonima za iste prostore.
Novim programom akustike AMF Acou-
stic range postie se optimalna zvuna ap-
sorpcija u kombinaciji sa izolacijom zvuka.
Nedavno zavreni objekti bioskopa Arena
u Novom Sadu, RTV Novi Sad i RTV
Beograd, radio Index i Roadstar radio, am-
fiteatri, sluaonice, streljane, kuglane, kon-
certne i pozorine sale kao npr. Pozorite na
Terazijama ili Dom omladine u Beogradu,
renovirani bioskopi Fontana i Jugoslavija u
Novom Beogradu i mnoga privatna i javna
studija za snimanje audio zapisa, kao sis-
temsko reenje imali su upravo materijale iz
programa AMF Acoustic range.
Jo ako se tome doda i mogunost upotrebe
robustnih materijala na bazi drvenih vla-
kana tzv. AMF Heradesign, otpornih na
udarce loptom, dobija se sistemsko reenje
za sportske dvorane, fiskulturne sale i baze-
ne. Objekti Beogradske arene, Kue fudbala
u Staroj Pazovi, fiskulturnih sala u Uicu
i Uu, kao i nedavno zavrena Osnovna
kola Dragan Luki na Beanijskoj Kosi
(tzv. kola za 100 dana) najbolje govore o
efikasnosti primene AMF plafona i zidnih
obloga otpornih na udarce loptom.
Na nedavni poziv za pomo zemljotresom
ugroenog podruja Kraljeva i okoline,
AMF se sa svojim dugogodinjim partne-
rom - firmom Bohor iz Uica, odazvao po-
zivu i donirao akustini plafon nove gene-
racije za potrebe rekonstrukcije amfiteatra
Osnovne kole 4. Kraljevaki Bataljon.
Konstantno visoki nivo kvaliteta AMF
proizvoda u skladu je sa strogim standardi-
ma ouvanja ivotne sredine. AMF proizvo-
di nose eko oznaku Blue Angel (plavi aneo)
koja se daje materijalima nekodljivim po
okolinu, biorazgradljivim i preporuljivim sa
zdravstvenog stanovita.
Ako se zna da su motivisani zaposleni
AMF-a najvei kapital preduzea, kao i da
pozitivnom razvoju na srpskom i crnogor-
skom tritu veliki doprinos daju dugogodi-
nji partneri kao to su ve pomenuti Bohor,
Joter, B+M Ritam i ostali, iz toga proizilazi
da je ovo dobar osnov za dalji razvoj predu-
zea u skladu sa potrebama naeg trita
Sve je poelo krajem 2001. godine. Nemaki proizvoa
funkcionalnih plafona AMF se odluio da otvori tehniku
kancelariju, a nakon toga osnuje i preduzee na teritoriji
Srbije.
Sve je poelo krajem 2001. godine. Nemaki proizvoa
f k i l ih l f dl i d i h ik
AMFPLAFONSKISISTEMI
vieprostorazainovacije
KNAUFAMFd.o.o.
BulevarkraljaAleksandra296/I
ulaz/16,11000Beograd
DejanPopovi
mob:+38163634515
popovic@amf-yu.co.rs
Autor:DejanPopovi,dipl.in.gra.
TEMA broja
39 www.build.rs
IMPOLSEVAL
VALJAONICAALUMINIJUMAa.d.
Prvomajskab.b.
31205Sevojno
Tel:+38131591100
591101
591110
591120
591170
591124
Fax:+38131532962
ofce@seval.rs
www.seval.rs
IMPOL SEVAL Valjaonica
aluminijuma a.d. Sevojno
je najvei preraiva i jedini
proizvoa valjanih
proizvoda od aluminijuma
u Republici Srbiji.
Osim valjanih traka i limova
(koji najiru primenu imaju
u graevinarstvu),
proizvodi i nalne
proizvode za graevinarstvo
(sputene plafone, roletne,
solomatik C 80).
Sputeniplafonkasetniperforirani
TEMA broja
Sputeni plafoni su veoma popularno
reenje za stambene i poslovne enterije-
re. Odlikuju ih relativna jednostavnost
ugradnje, povoljna cena (u odnosu na
rekonstrukciju tavanice), iroke estetske
mogunosti i funkcionalnost. Mogu biti
izraeni od razliitih materijala: gips-kar-
tonskih ploa, drveta, plastike, mineralnih
ploa, metala (prvenstveno aluminijuma).
Sputeni plafoni od aluminijuma namenjeni
su za oblaganje plafona svih vrsta zatvorenih
i otvorenih objekata (aerodroma, stanica,
sportskih hala, bazena, bolnica, hotela, trgo-
vinskih centara, poslovnih prostora, benzin-
skih pumpi, stambenih objekata itd...).
Izrauju se od aluminijumske legirane tra-
ke, bojene coil coating postupkom (u boja-
ma prema RAL ton karti), koja moe biti
i embosirana, perforirana ili od razvuenog
metala, saglasno elji kupca.
Opte karakteristike sputenih plafona od alu-
minijuma, koje ujedno ine i njihove prednosti
u odnosu na druge materijale iste namene su:
Originalnost: Dopadljiv estetski izgled,
veliki izbor modela i boja, prua priliku
arhitektama da maksimalno iskoriste
sopstvenu matu i kreativnost pri projek-
tima ureenja enterijera tj. da svoje snove
pretvore u stvarnost.
Zvuna izolacija: Izradom perforacije na
aluminijumskim plafonima, uz postavlja-
nje zvune izolacije (flca), ispod plafona,
mogu se korigovati akustine karakteri-
stike prostora.
Vatrootpornost: Sputeni plafoni od alu-
minijuma rade se od nezapaljivog materijala.
To ih preporuuje za ugradnju na mestima
gde se zahteva vii stepen protivpoarne
bezbednosti (putevi za evakuaciju, prostori
za liftove, protivpoarno stepenite itd.)
Otpornost na vlagu: Ovi sputeni plafoni
mogu se koristiti u prostorijama gde je ste-
pen vlanosti izuzetno visok (bazeni, kupa-
tila, kuhinje...) tj. svuda gde tradicionalni
materijali nisu dovoljno otporni i gde rela-
tivno brzo poinje njihova degradacija.
Osvetljenost: Povieni koefcijent refeksije
sputenih plafona od aluminijuma pobolja-
va osvetljenost prostorija pri prirodnom sve-
tlu. Istovremeno u sputene plafone veoma
jednostavno se ugrauju svetiljke, ime se
obezbeuje izuzetno kvalitetna osvetljenost
prostora. Zahvaljujui izuzetnoj sposobnosti
refeksije sputenih plafona od aluminijuma,
ekonominije se troi elektrina energija
namenjena osvetljenju prostorija. U sluaju
potrebe, moe se obezbediti i poboljana ap-
sorpcija svetlosti, to se postie izborom boja
nieg sjaja tj. nieg koefcijenta refeksije.
Funkcionalnost: Sputeni plafoni obez-
beuju skrivanje tehnike opreme tj. in-
frastrukturnih sistema za komunikaciju,
ventilaciju, grejanje, kondicioniranje, ja-
vljae poara, sprinklere i, to je najvani-
je, omoguavaju lak pristup tim sistemima
u sluaju potrebe za intervencijom.
Jednostavna montaa: Aluminijumski
sputeni plafoni se lako, jednostavno i
brzo montiraju ime se znaajno skrauju
rokovi izgradnje tj. opremanje enterijera.
Takoe, za razliku od klasinih (vlanih)
sistema ureenja enterijera, ova tehnolo-
gija uva istou prostorije.
Ekoloka prihvatljivost: Ovi sputenih
plafoni rade se od ekoloki prihvatljivog
materijala, koji se 100% reciklira. Na
njemu se ne hvataju plesan i gljivice, ne
kondenzuje se vlaga, pa nema ni vlage u
prostorijama. U prostorijama sa povie-
nim higijenskim zahtevima, gde su nuna
dodatna ienja, oni taj uslov zadovolja-
vaju, jer se aluminijumski plafoni mogu
istiti vlanom krpom ili sunerom, bez
bojazni od oteenja.
vrstoa i dugovenost: Aluminijum-
ski sputeni plafoni odlikuju se visokom
otpornou na oteenja u toku eksploata-
cije, a naroito pri eventualnoj demontai
u cilju intervencije na infrastrukturnim
sistemima koji se nalaze ispod njih
SPUTENIPLAFONI
ODALUMINIJUMA
Lamelnisputeniplafon
Sputeniplafonraster
40 www.build.rs
Fundermax je internacionalna kompanija,
deo Constantia Industries grupe koja broji
oko 4.300 zaposlenih i ima godinji obrt od
oko milijardu evra. Jedan je od zaetnika i
neprestanog razvitka nove tehnologije pro-
izvodnje laminatnih (compact) ploa. Od
1954. do danas, preao je ogroman put do
jednog od svetskih lidera u proizvodnji i
neprestanom razvitku i usavravanju tehno-
logije izrade. Moe se pohvaliti sa dnevnom
proizvodnjom od oko 20.000m
2
laminatnih
panela raznih debljina i namena.
Compact ploe su velikih dimenzija i po
osnovnoj nameni mogu se podeliti na proiz-
vode namenjene upotrebi u enterijeru i na one
namenjene spoljanjoj upotrebi. Jezgro plo-
a sastoji se od papirnih folija impregniranih
smolom i presovanih pod izuzetno velikim
temperaturama i pritiskom. Spoljanji sloj plo-
a je papir sa dekorom koji ploi daje izgled.
Pored standardnih panela sa crnim jezgrom,
primenu u enterijeru imaju jo i paneli sa po-
jaanom vatrootpornou, odnosno F-quality,
Alucompact paneli sa slojevima aluminijuma,
Compact forming savijen pod uglom od 90
stepeni, Compact white core sa belim jezgrom,
Max protect panela, Max resistance panela,
kao i Max specialities sa digitalnim printom.
Compact ploe su izuzetno izdrljive i otpor-
ne na vlagu, habanje, grebanje, lomljenje, lako
se odravaju, iste i peru. Idealne su za mesta
sa poveanom vlanou vazduha, temperature
ili prisustva raznih hemikalija. Najee pri-
mene su za izradu sanitarnih stena, pregrada,
lokera, kupatilskog nametaja, nametaja u jav-
nim objektima, kuhinjskih radnih povrina i sl.
F-quality, zbog svoje vatrootpornosti, podesna
je za obaganje holova, atrijuma, stubova, kao i
za sve ostale namene gde je ova karakteristika
neophodna. Alucompact paneli su na preseku
izuzetno dekorativni, a pojaanih su mehani-
kih svojstava. Compact formingom moe se
u kontinuitetu ispratiti svaki ugao u enterijeru,
a da se ne naruava celovitost. Max protect pa-
neli pruaju zatitu od elektromagnetnog zra-
enja, pa na takvim mestima i nalaze primenu,
dok Max resistance paneli uspeno odolevaju
naletima svih kiselina, pa im je najea pri-
mena izrada raznih radnih povrina i prateeg
nametaja u laboratorijama.
Sa Max specialities panelima moe se na
enterijer preneti svaka zamisao digitalnom
print tehnologijom, pa enterijeri dobijaju
unikatni peat autora.
Najea primena compact ploa namenje-
nog za eksterijer jeste za ventilisane fasade
na raznim objektima. Pored standardnog
Max exterior panela, za ovu namenu mogu se
koristiti jo i Max exterior hexa, Max exte-
rior individual decor, Max exterior Lap si-
ding profile, Max Exterior authentic, kao i
potpuno novi Max exterior NG/NM. Max
exterior paneli, zbog svoje izuzetne izdrljivo-
sti, otpornosti na meteoroloke uticaje (vlagu,
kie, kisele kie, temperaturne promene, UV-
zraenje i slino) imaju vrlo iroku paletu
primene. Zahvaljujui zatvorenoj strukturi
povrine, neistoe ne mogu prodreti u unu-
tranjost panela, pa su veoma lake za ienje,
ak i grafita. Pored ventilisanih fasada, mogu
se videti ugraene i na balkonske ograde, pre-
grade, opivke streha, deija igralita, zidove
kiosaka, javnih toaleta, stolova i stolica ili klu-
pica namenjenih za sedenje na otvorenom i sl.
Veliki izbor drvo dekora, uni i metalik dekora
omoguuje realizovanje svake zamisli projek-
tanata, a na radost investitora. Max exterior
hexa poseduje gumiranu povrinu saastog
oblika koja spreava klizanje i habanje deko-
rativnog sloja, a namenjena je za podne kon-
strukcije kao to su terase, balkoni, stepenita,
razne bine ili podijumi na otvorenom.
Max individual decor omoguuje da se sva-
ka ideja u pogledu boje, dezena, slike, foto-
grafije i dr. iz procesa projektovanja digital-
nom tampom prenese na povrinu panela,
a samim tim i na zid ili drugi deo objekta.
Lap siding profili daju objektu izgled ka-
skadno postavljenih talpi prirodnog drveta,
izuzetno pogodnog za planinske domove, vi-
kendice u prirodnom okruenju, ali i za mo-
dernu testerastu fasadu u urbanom okruenju.
Authentic paneli su u osnovi iste boje, ali,
vremenom, otkrivaju itav dijapazon nijansi
iste boje to objektu daje unikatan izgled.
Max exterior NG/NM, poslednje je od
Fundermaxovih iznenaenja koje nam je
pripremio. Paneli su sa glatkom sjajnom
strukturom sa jedne strane i glatkom mat
strukturom sa druge strane. Isporuuju se sa
zatitnom folijom preko sjajne strane koja
se skida nakon montae. U zavisnosti od
eljenog efekta, biranjem jednog od ova dva
lica svakog panela, moe se objektu dati pot-
puno drugaiji izgled, a akcenat premetati
sa jednog na druge delove fasade, u kojima
e se itavo okruenje ogledati.
Fundermax paneli najee se montiraju na
fasadu nitnama ili lepljenjem na alumini-
jumsku potkonstrukciju. Vidljive nitne daju
fasadi grublji izgled, dok se lepljenjem posti-
u veoma elegantne forme. Paneli su svrstani
u klasu zapaljivosti B1, to je maksimum za
panele na bazi organskih materijala, a u pot-
punosti zadovoljava EU standarde.
Rad sa Fundermax panelima nije kompli-
kovan, ali zahteva tehniku i tehnoloku
podrku koju Frischeis prua svojim klijen-
tima za itavu gamu proizvoda. Pored Fun-
dermax panela, Frischeis ima najvei izbor
furnira, rezane grae, univera, medijapana,
per i panel ploa, oplata i sl.
J.U.A.FRISCHEIS
Industrijskazonab.b
22330NovaPazova
Tel:+38122328125
Fax:+38122328126
info@frischeis.rs
www.frischeis.rs
J.u.A. FRISCHEIS d.o.o. iz Nove Pazove, deo je austrijske Frischeis gru-
pe, najveeg evropskog distributera materijala od i na bazi drveta, koji
trenutno posluje u 16 zemalja Evrope sa vie od 100 poslovnica.
J.u.A. Frischeis je u Srbiji, izmeu ostalih, zastupnik i austrijske rme
Fundermax, lidera u proizvodnji Compact ploa koje svoju primenu
imaju kako u enterijeru tako i u eksterijeru!
ko ko ko oori ri ri rrist st ss it iti ii jo jo ooo jo oo jo ii
ri ior orr iiind ndiv vvv iv vvid id d iduuu
di di di ding ng ng ng ppppro ro ro rofi fi fffi fi fi f le le le le, , ,,
po po p tp ttp pun unnnoo nno nno nnn vvv
ex exterior r p pan aaaaa el
st st st st s i, i, i, i oootp tp tp tpor or orno no no nosti
ki k e , ki ki kiselle l kkkk kkiii
zr zr zzr zr z a a a a aen en en en nje je jje j ii ss sli
pr pr pr r pr pr rr prim immmmmmm im imm iiim iim im im iimm i en ennnneee. eeeee ZZZZZZZ ZZZZZZ ZZaa
po oooooooo po oooovr vr vvvvr vr vr vr rrr vvr r vri i ne ne ne ne ne ne ne ne, ,, ne eeeee ne ne ne e ne n i i i
tr ra aaaaa a aaa nj njos ostt pa pa aaaaaaane nne
JJJ. JJJ u.A. AA. F FFRI RI RISSC SSCC SC SCHE HE HE HEIS IS S d dd.o .o.o .o o. iz iz iiz NN NNooov ovvvvvvve e e eee Pa Pa Pa Pa Pa Paazo zooovve ve ve ve ve ve ve ve vvvvvv , , de dddddee d o o je je j a aaaaaaus us us us us us us us u tr ttttttttr tttttttt ij ijjjjjjsk sk kkkkkkkkkkkkke e Fr Friss isssch c ei eis s s gr gr gr gr gr ggr gggggg u-
ppe pe, najveeeeg eg e e evr vrop opsk skog og ddis istrrrrr trrrrrib ib ib ib ibbb i ut ut ut ut ut uter er er er errr er ee a a a a aaaaaaaa ma ma mmmmaa ma m te te ttte tt ri rija ja ja j la la laaa oo ooood d d d i i i na nnna na nna na na nna bbbbb bbbaz az az a i i ii i dr dr ddr dr d ve ve vvvvveta taa t , ,, , , ko kkko koji ji ji ji
tttttr tr tr ttr t en en ee ut utno no p pppposluje u 1 16 6 ze zema m lj ljjjjaaa aa Ev EEv Ev Ev Evrro ro ro rrope pe pe pe pe pe pppe sss sa aaaaa vvi vi vi v e e e ee e e e e o oooooooo ood d d dd d d dd 10 10 10 10 100 10 100 10 10 10 10000000 0 00 00 po po po po po po po po po po po possl sssl l ssl ssss oov ov ov ovvvvvvvvni ni ni ni ni ni ni ni n ca ca ca ca ca a ca a ca aa c ... .
Kompaktploe
ueksterijeruienterijeru
TEMA broja
41 www.build.rs
Zbog dobrobiti krajnjeg korisnika Kompa-
nija Armstrong je posvetila veliku panju vi-
zuelnom I akustinom ugoaju u sigurnom
I zdravom okruenju. Dananja arhitektura
je ekoloki odgovorna I odriva kroz dizajn
koji se kree od svedenog minimalistikog do
potpuno eksplicitnog. Zavrna obrada ente-
rijera takoe postavlja standard u prostoru
u kontekstu komfora I poslovne efikasnosti.
Plafoni predstavljaju najveu izloenu unu-
tranju zavrnu obradu I imaju kljunu ulogu
u definisanju karakteristika kao to su esteti-
ka, akustika I osvetljenje enterijera objekata
kao to su trni centri, uionice, kancelarije,
banke, bolnike sobe ili bilo koje druge javne
prostorije. Vano je znati svrhu prostora da bi
se mudro izabralo pravo reenje plafona koje
e zadovoljiti potrebe korisnika. U nastavku
slede neke od karakteristika plafona koje
mogu posluiti kao vodi pri izboru plafona.
Vizuelni utisak
Plafonska reenja su veoma vaan element
u kreativnim prostorijama. Mogu biti ne-
vidljiva, monolitna, monohromatska ili sa
posebnim funkcionalnim svojstvima.
Armstrong je prvi predstavio plafone sa
akustunim reenjima koji se prave u raz-
liitim, ravnim ili zakrivljenim oblicima, ili
kao akustina jedra i kao takvi daju prostoru
potpuno drugaiju dimenziju.
Na raspolaganju su plafoni razliitih oblika
i dimenzija i to: Optima Canopy, Axiom Ca-
nopy, Ultima Canopy, Infusions. Zajednika
karakteristika im je sposobnost odbijanja
svetlosti, kako dnevne tako i elektrine.
Refleksija svetlosti sa plafona na podne i
zidne povrine je veoma vaan faktor za op-
te ambijentalno osvetljenje, to doprinosi
oseaju komfora u prostoru, a samim tim
utie na pozitivnost u radu i produktivnost.
Plafon sa visokom refeksijom svetlosti
poboljava ukupnu rasporeenost osve-
tljenja u prostoru tako to u prostor vrati
90% svetlosti za razliku od standardnih
plafona koji vraaju samo 75% svetlosti.
Refeksijom svetlosti od 90% omoguuje
20% veu utedu od direktnog osvetljenja
i samim tim prua ukupnu utedu ener-
gije od 11%.
Na mestima gde su postavljena akustina
jedra poboljana su odbijanja svetlosti i
prua se vei ugoaj korisniku.
Akustini ugoaj
Svakodnevno, u neposrednom okruenju,
razliite aktivnosti remete akustiku ravnote-
u prostora: zvonjava telefona, razgovor, zvuk
elektrinih ureaja, muzika, zvuci koji dopiru
kroz otvoren prostor, saobraajna buka, itd.
Korisnicima kancelarija, uionica, prodavnica,
bolnica i svakog drugog prostora neophodno
je ugodno, zdravo okruenje i najbolji uslovi
ne bi li dobro obavljali svoje obaveze.
Ugodno akustino okruenje je neophodno a
ono postoji ukoliko su ispunjeni sledei uslovi:
razumljivost govora
privatnost
koncentracija
Armstrong se ozbiljno posvetio ovom pro-
blemu i zbog toga je svetski lider u proizvo-
dnji akustinih sistema sputenih plafona.
Preporuuje sledea dva koraka ukoliko
elite optimalne akustine uslove u vaem
svakodnevnom okruenju:
Upotrebu pasivne akustike 1. koja e: ap-
sorbovati zvuk u samom prostoru i bloki-
rati zvuk koji dolazi iz susednih prostorija
ili spoljanjeg prostora
Upotrebu aktivne akustike 2. koja e: maski-
rati preostale neeljene zvuke, podii nivo
govora i prevazii problem sa razumljivou,
biti jasan i razumljiv izvor javnog razglasa.
Sigurno i zdravo okruenje
Kvalitet vazduha u okruenju je postao deo
opteg interesa dok se koliina slobodnih
estica u istim sobama odrava preiava-
njem vazduha.
Amstrong plafoni ne pogoduju razvoju glji-
vica/bui ili kvasaca a mogu biti upotreblje-
ni u bilo kom delu objekta.
Za prostore gde bakterije predstavljaju pret-
nju istoi, Armstrong je razvio svoju poseb-
nu paletu proizvoda Bioguard. Bioguard
ploe su testirane na dejstvo velikog broja
bakterija (gram+, gram-, entero-, spore),
bui i kvasce.
Bioguard Plain i Bioguard Acoustic su pro-
izvodi koji se preporuuju za sve prostorije u
bolnicama gde postoji prosean ili povean
rizik od infekcije.
Orcal Bioguard Clip-In Plain je proizvod na-
menjen za prostorije sa veoma visokim rizikom
od infekcija kao to su operacione sale, u istim
sobama u farmaceutskoj industriji i zdravstvu.
Poarna zatita
Sputeni plafon koji prua zatitu od poara
je jedan od nekoliko efikasnih naina da se
konstrukcija u objektu na adekvatan nain
zatiti. Veina mineralnih, drvenih ili me-
talnih ploa spada u kategoriju slabo zapa-
ljivih ili negorivih proizvoda.
Svi izvetaji, atesti i procene Armstrongovih
proizvoda se mogu dostaviti na zahtev na-
ruioca.
Otpornost na vlagu
Proizvodi sa oznakom RH 90% su otporni
do 95% relativne vlanosti vazduha i imaju
garanciju na 15 godina.
Plafonske potkonstrukcije izraene od to-
plovuenog pocinkovanog lima obezbeuju
vrhunsku otpornost na ru i koroziju.
Za podruja sa ekstremnim temperaturama
i 100% relativnom vlanou vazduha, Arm-
strong predlae posebne ploe: Ceramaguard
ili Newtone
KALCER

Batajnikidrum294
11080Beograd-Zemun
tel:+381118486094,4146030
8488317
info@kalcer.rs
www.kalcer.rs
NISUSVISPUTENIPLAFONI
VRHUNSKOGKVALITETA
Sputeni plafoni su vaan element u dizajnu enterijera. S toga je
veoma vano da odaberete pravo reenje da bi potrebe korisnika
bile zadovoljene. Armstrong nudi visokokvalitetna plafonska reenja.
Vrsta ploa
Odbojnost svetlosti
po EN ISO 7742-2&3
Ultima 87%
Optima 87%
Perla 87%
Plain 87%
Bioguard Plain 87%
Bioguard Acoustic 85%
Vrsta ploa
Absorpcija
zvuka w
Zvuna
izolacija
Ultima 0,70 - 1,00 26 - 43 dB
Perla 0,65 - 1,00 27 - 43 dB
Sahara 0,55 - 0,65 35 - 39 dB
Cirrus 0,55 - 0,70 36 - 38 dB
TEMA broja
42 www.build.rs
Postoji mnogo razloga za zamenu kunih
i garanih vrata - moda zato to se ljudi
ionako odluuju na sveobuhvatno renovi-
ranje, zato to kroz stara kuna vrata iba
vetar ili zato to se stara garana vrata,
koja se runo otvaraju, sada teko otvaraju
ili klepeu. Proizvoa kunih i garanih
vrata Hrmann ove godine pridodaje i
atraktivne cene za Kuna vrata godine i
Garana vrata godine.
Vrata na akciji RenoMatic standardno raspo-
lau motorom i nude etiri razliite povrine
i boje po izboru: pored mikro profilisanja za
zahtevne arhitekture, postoje i dekori u drve-
tu koji odgovaraju brojnim stilovima gradnje.
Garana vrata na akciji, sa cenom poev od
895 evra pa do 1.105 evra u zavisnosti od di-
menzija i dekora, za okruglo 30% su povolj-
nija od drugih proizvoda iz redovnog pro-
grama. Garana vrata se mogu dobiti u etiri
veliine (2.500x2.125 mm, 2.500x2.250 mm,
3.000x2.125 mm i 3.000x2.250 mm).
Takoe, i RenoDoor vrata su dobar izbor zbog
njihovog visokog kvaliteta i povoljne akcijske cene
od 1.125 evra. Mogu se dobiti vrata identina sa
ThermoPro serijom Hrmann-ovih kunih i
ulaznih vrata i u akcijskoj veliini od 1.100x2.100
mm. Za Kuna vrata godine na raspolaganju su
iste etiri boje kao za garana vrata. Ove ponu-
de omoguavaju arhitektama i preduzimaima
da daju posebnu notu vaem domu po povoljnoj
ceni - pomou harmoninog usklaivanja kunih
i garanih vrata u partnerskom izgledu.
Sledei proizvodi zaokruuju akcijski paket
Hrmann-a za 2011. godinu: motor za kril-
ne kapije RotaMatic (710 evra po preporu-
enoj maloprodajnoj ceni) i motor za klizne
kapije LineaMatic (495 evra po preporue-
noj maloprodajnoj ceni)
HRMANNSERBIA
Udarnihdesetina32
11271Beograd-Surin
Tel:+381118440821
Mob:+38162760126
info@hormann.rs
www.hormann.rs
Lepi izgled dvorita
sa garanim i kunim
vratima godine koja su
u skladu
Buditeiviposebni:Hrmann-ovaGaranavratagodineiKunavratagodine
oplemenjujurenoviraneinovoizgraeneprivatnekue.Itoveomapovoljno.
Kvalitet:akcijskeponudesusacenomod895(preporuenamaloprodajnacena
zaRenoMaticubelojboji)isacenomod1.125(preporuenamaloprodajnacenaza
RenoDoorubelojboji)povoljnijazaokruglo30%uodnosunaisteproizvodeu
regularnomprogramuproizvodakodHrmann-a.
Lepi izgled dvorita
sa garanim i kunim
vratima godine koja su
Jojedanrazlog
zarenoviranje
Povrine i boje za model RenoMatic i RenoDoor
Micrograin saobraajno
bela za RenoMatic,
RenoDoor glatka
Micrograin zemljana
braon za RenoMatic,
RenoDoor glatka
Decograin zlatni hrast
za RenoMatic
i RenoDoor
Decograin tamni hrast
za RenoMatic
i RenoDoor
TEMA broja
44 www.build.rs
Kako saznajemo, norveki radijator Glamox
3001 nastao je kao plod dugogodinjeg ra-
zvoja sistema elektrinog grejanja norveke
firme ADAX. Familija Glamox 3001 poja-
vila se na tritu Norveke krajem 1996. go-
dine, a na tritu Srbije poetkom 2000. go-
dine. Kao peta generacija sistema elektrinog
grejanja, familija Glamox 3001 maksimalno
je iskoristila prirodne zakone termodinamike
i najnovija dostignua elektronike. Osnovni
princip rada norvekog radijatora zasnovan
je na principu konvekcije elektrina ener-
gija zagreva posebno konstruisan greja vrlo
velike aktivne povrine i provodnosti koji
direktno greje vazduh u vaem prostoru.
Cirkulacija vazduha kroz radijator je potpu-
no prirodna, bez ventilatora. Imaju ugraen
elektronski termostat koji obezbeuje veoma
preciznu regulaciju temperature sa tanou
od 0,3 stepena to je 10 puta preciznije od
standardnog mehanikog termostata. Samo
zbog termostata ostvaruju utedu energije od
15% u odnosu na druga grejna tela.
Mogunost podeavanja temperature omo-
guuje korisnicima da energiju za grejanje
troe u skladu sa sopstvenim potrebama i
ritmom ivota. Svaka porodica ili pojedinac
ive u odreenim ciklusima koji se gotovo
svakodnevno ponavljaju. Sistemi grejanja
Glamox 3001 i ADAX Neo mogu se pri-
lagoditi potrebama i nainu ivota i omo-
guiti utedu energije i do 50% u odnosu na
druge klasine sisteme grejanja.
Svaki deo prostora greje se optimalno u skladu
sa namenom. U dnevnom boravku, mestu gde
se provodi najvie vremena kad se boravi u sta-
nu ili kui, savetuje se odravanje temperature
od 22C kada tu boravite. Kada niste kod kue,
bilo da ste na poslu, a deca u koli, savet je da
temperaturu odravate na 16C. U spavaim
sobama podesite temperaturu na 17C. Ostale
delove stana grejte po potrebi i prema nameni.
Pomou programabilnog digitalnog temo-
stata moete prilagoditi grejanje u ritmu i-
vota vae porodice. Pomou digitalnog ter-
mostata u kui, uvek je toplo kad boravimo
u njoj, dok je potronja energije smanjena
za preko 15%.
Norveki radijator
spoj lepog dizajna
i kvalitetnog grejanja
Kada smo ve u mogunosti da biramo lep
televizor, friider, nametaj ili zavesu, zato
ne bismo imali i lepo grejno telo. Norveki
radijatori Glamox i ADAX NEO su upravo
spoj lepog dizajna i kvalitetnog grejanja.
Dizajn bez otrih ivica i uglova je veoma bitan,
jer kao i svaki drugi komad nametaja u kui
moe izazvati ozlede i bol kada udarite u nje-
ga. U sobama u kojima borave deca to je jedna
od najvanijih karakteristika o kojima se mora
voditi rauna. Naravno, iste kriterijume morate
imati i kada birate grejanje za kolu, kancelari-
ju, dnevni boravak pa i ostale institucije.
Konstrukcija norvekih radijatora je takva da
pri maksimalnom radu spoljna temperatura
radijatora ne prelazi 82C, to znai da prili-
kom dodira ne moe doi do opekotina. Ovo
je izuzetno vano kad su u pitanju mala deca
ako tokom igre dodirnu radijator, nee se opei
ve e bez posledica, osetiti veu temperaturu.
Ono to izdvaja ADAX NEO u odnosu na
sva ostala grejna tela na tritu, pored eks-
tragavantnog dizajna i funkcionalnosti, jeste
i odabir eljene boje: neutralna bela, stalno
prisutna siva, crna i enegrina crvena. Trend u
svetu pristie na nae trite. Sve je vie zahte-
va za dizajnersko-funkcionalnim prostorima.
Kod takvih zahteva bitno je da se ne izgubi
kvalitet i namena, a postigne moderan dizajn.
Fabrika ADAX i dizajnerska kua Hareide
Designmill su u tome uspeli. Novi panelni ra-
dijator za novo doba inovativnog je izgleda i
lako se uklapa u savremene enterijere.
Tehnologija grejanja
Najnovija elektronska reenja omoguila su
da se ivotni prostor prilagoava korisniku,
nikako korisnik ivotnom prostoru. Norveki
radijatori Glamox se pomou sopstvenih ele-
ktronskih EIB termostata jednostavno uklju-
uju u sistem pametne kue. Instalirani EIB
termostati reguliu temperaturu sasvim u skla-
du sa zahtevom prostora, prisustvom korisnika,
namenom prostorije, vremenom boravka i, na-
ravno, spoljnom temperaturom. Vama preosta-
je samo da se ugodno smestite u svom stanu ili
kui, dok e radijator uraditi sve umesto vas i
utedeti dodatnih 30% do 40% energije.
Elektrina energija se sve vie upotrebljava u
razvijenim evropskim zemljama, jer je ekoloki
najistija i najmanje utie na globalno zagre-
vanje. Veoma brzi rast cena fosilnih goriva u
poslednje tri godine, kao i oekivani dalji, rast
doveli su do toga da cena grejanja norvekim
radijatorima bude nia od cene grejanja na gas.
Pored toga to su norveki radijatori lepi, oni
su izuzetno efikasni. Uopteno govorei, ener-
getsku efikasnost sistema moemo vrlo jedno-
stavno objasniti kao upotrebu manje koliine
energije za grejanje iste radne ili stambene
povrine sa potpuno istim komforom. Bitno
je naglasiti da se pod pojmom energetske
efikasnosti nikako ne sme podrazumevati
tednja energije jer tednja uvek podrazume-
va odreena odricanja, dok efikasno grejanje
nikada ne naruava uslove komfora za bora-
vak u prostoriji. Poboljana efikasnost upotre-
be energije, uvek kao rezultat ima smanjenje
potronje energenta za isti kvalitet grejanja to
neminovno donosi i znatne novane utede
Ka Ka Ka Ka KKa Ka Ka KKKKKK ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko ko o ko ko kko ko ssss ssss sssssaz az az az zz az az zz aaa na na na na na na a na na na na na na aaje je je je je je je je je je je je je j mmmmmo mo, , no no nooorv rv rv rv rv rrrv rv rv rv rv r e e e e e e e eki ki kk rrrad add ad ad ad ad aad aad a ij ij ij ij ijj ijat at at ttt a or ooor or or or r GG GGGla lla la la laa llllamo mo mo oxx xx
30 30000 3000 30 3000 300000000001 01 01 0001 01 1 0001 01 01 nnnnnnnnas as aaa ta ta ta taaaoooooo je je je je je je kkkkkkkkkkaaaao ao ao aaao aa ppplo lo lll ddddddd ddduuuuugo go goggo godi dddi di di din n nnnnn nje j g ra
so so so so so so oo sooo so ss bbba ba ba bba bama ma maa p pppp pod od od des es es ee it ite e te temp mper er tt at t atur ur ur ur urruuuu uu na naa na na na na 111 11117 777777 C. C. C. OOst st stal al ale ee
de de dde delo l ve ee sstta ta ana a gre rejt jte po pot trebi bi bi iii iiiiiiiii ppre eema ma mmmma ma mm nnnnam ammmen en en niiiiii
Fa Fa Fa FFa Fa F br br br br brik ikkk iik ikaaaa a AD AD AAD AD AD AA
De De De D si si ii siign ggn gn gn nmi ii mm lll ssuu ll
NORVEKI
RADIJATORI
uivanjeutoplinivaegdoma
ROVEXINENJERING
BulevarMihajlaPupina10Z/NP26
11070NoviBeograd
tel:+381113115208
3139557,2136840
mob:+38163698015
prodaja@rovex.co.rs
www.rovex.co.rs
Fleksibilnost sistema, moderan
dizajn i uklapanje u svaki prostor
omoguuju opremanje Vaeg
stambenog ili poslovnog prostora
etapno i u skladu sa dizajnerskim
zahtevima. Ekonomija, ekologija i
estetika su tri osnovne prednosti
koje koje Vam prua Norveki radi-
jator Glamox 3001, a raznovrsnost
boja Adax Neo omoguuje uklapa-
nje u svaki enterijer!
TEMA broja
Bulevar Mihajla Pupina 10z/np 26
11070 Beograd,
tel: 011 311 5208, 313 9557, 213 6840
e-mail: prodaja@rovex.co.rs
www.rovex.rs
50% uteda elektrine energije
50% cene etanog grejanja
NORVEKI RADIJATORI
Savremeni sistemi grejanja
46 www.build.rs
Mechel je jedna od vodeih ruskih kompani-
ja u oblasti rudarstva i crne metalurgije. Fili-
jale grupacije su locirane u 12 regiona Rusije,
Kazahstana, Sjedinjenih Amerikih Drava,
Rumunije, Bugarske i Litvanije. Vertikalna
integracija grupacije, sopstvena sredstva na
svim etapama proizvodnje od rude do eli-
ne produkcije, omoguavaju odlian kvalitet
proizvoda uz ouvanje konkurentne cene. U
sklop elinog segmenta kompanije Mechel
ulaze est metalurkih kombinata u Rusiji,
pet u Rumuniji i jedan u Litvaniji.
Mechel Service SRB se preteno orijentie
na produkciju kombinata iz Rumunije zbog
njihove teritorijalne blizine i oigledne
prednosti u brzini isporuke.
Mechel Service SRB ima u ponudi:
armaturu (rebrastu/glatku)
armaturne mree
kvalitetne i specijalne elike u ipkama
profle (L, UNP, INP)
toplovaljane limove/trake
proizvode od ice (eksere, svetlovuenu/
pocinkovanu/arenu icu itd)
sajle
icu za zavarivanje
elektrode
Prednosti Mechel Service SRB:
garancija kvaliteta metalnih proizvoda i
pouzdanost u pediciji koja se obavlja di-
rektno iz preduzea Mechel
konstantna i dovoljna koliina robe svog
asortimana metalnih proizvoda na stanju
realizacija prodaje na veliko i na malo.
Kompanija Mechel Service SRB osnovana
je 4. septembra 2009. godine i od tada belei
samo uspehe. Povodom obeleavanja dvogodi-
njice poslovanja Mechela u Srbiji razgovarali
smo sa direktorom Aleksandrom Kozlovim.
Build: Zanimljiva injenica jeste da se fili-
jala Mechela u Srbiji otvorila pre dve godine
u jeku ekonomske krize. Koji su razlozi zbog
kojih ste reili da poslujete na naem tritu?
Aleksandar Kozlov: Odgovor na to pita-
nje je vrlo jednostavan. Prvi razlog je to
kompanija Mechel ima pet elezara u Ru-
muniji. Drugi razlog jeste to mi ne proda-
jemo svoje proizvode preko posrednika, ve
krajnjim kupcima kojima dajemo najbolje
uslove, cene i uslugu.
Build: Gde se proizvode vai proizvodi
koje distribuirate u Srbiji?
A.K: Veina proizvoda koje distribuiramo
u Srbiji dolazi iz naih pogona u Rumuniji,
dok se deo uvozi iz Rusije (toplovaljani li-
movi/trake).
Build: Na koji nain garantujete kvalitet
vaih proizvoda?
A.K: Svaka naa fabrika poseduje sve po-
trebne sertifikate koji vae u zemljama u
kojima se nalaze. Pride, posedujemo sve ser-
tifikate, dobijene od merodavnih ustanova,
koji su potrebni za plasiranje robe na trite
Evropske unije.
Build: Da li posedujete sve potrebne serti-
fikate koji vae u Srbiji?
A.K: U planu nam je da odradimo sertifi-
kaciju svojih proizvoda u srpskim instituci-
jama koje izdaju merodavne sertifikate. To
nam je, zapravo, i cilj jer smo mi prisutni na
ovom tritu i ovde poslujemo.
Build: Po emu ste konkurentni drugim
proizvoaima elinih proizvoda u Srbiji?
A.K: Verovatno po ceni. Postoji razlika iz-
meu masovne proizvodnje i proizvodnje na
malo. Od toga zavisi kvalitet, kapacitet i cena.
Build: Recite nam koji su rezultati poslo-
vanja Mechela u Srbiji?
A.K: Mechel Service SRB je u 2010. godini
zaradio 1.250.000 evra, dok je u periodu od
januara do avgusta 2011. godine inkasirao
1.250.200 evra. To je pokazatelj naeg uspe-
ha i razvoja na ovim prostorima i zahvalni
smo svima koji su prepoznali na kvalitet.
Build: Koje su strategije razvoja kompanije
Mechel u Srbiji?
A.K: Mi se vodimo premisom da je zado-
voljstvo krajnjih kupaca u svakom smislu
najbitnija strategija koju bilo koja kompa-
nija moe da ima. To je, u sutini, vrlo pro-
sto. ta trae kupci: trae dobru cenu, trae
odloeno plaanje, trae robu koja postoji
na lageru i trae prevoz robe. Mi sve ovo
pruamo naim kupcima. Pride, pruamo
potpunu logistiku svim kupcima.
Build: Da li imate planove za otvaranje
postrojenja u Srbiji?
A.K: Ne mogu precizno da vam odgovorim
na to pitanje, ali postoji velika verovatnoa.
Build: Koji je cilj kompanije Mechel?
A.K: Cilj kompanije, a i moj lini, jeste ma-
ksimalno zadovoljenje potreba kupaca u ce-
lokupnom asortimanu crne metalurgije
MECHELSERVICESRB
Batajnikidrum23
11186Beograd-Zemun
tel:+381114140000
fax:+381112194702
mechel.serbia@mechel.com
www.mechel.com
Mechel Service SRB je lijala
meunarodnog holdinga Mechel
Service Global, koji uspeno radi
u 15 zemalja irom sveta. Mechel
Service Global i njene lijale su
specijalizovane za prodaju robe
elinih proizvoda na malo i
na veliko. Glavni snabdevai
holdinga su lijale grupacije
Mechel.
hhhhhhhhhhhhhh lllllllllllll jjjjjjjj jjjjjj dddddddddddd dddddddd ddddddddddddddd ih ih ih ih ih h ih kki ki ki ki kihhhhhhkkkkkkkk iiii
Mechel Se
meunaro
Service Gl
u 15 zema
Service Gl
specijalizo
elinih pr
na veliko.
holdinga s
Mechel.
PRIMERUSPENOG
POSLOVANJA
DirektorMechelServiceSRBAleksandar
Kozlovurazgovorusaambasadorom
RuskefederacijeAleksandromKonuzinom
intervju
48 www.build.rs
PAMETNE
KUE
Osnovna delatnost firme SMART-NET
je inenjering projektovanje, izvoenje,
nadzor i konsalting u okviru kojih nude
sledee usluge:
Izgradnju energetski efkasnih objekata
po sistemu SMART HOME
Izvoenje inteligentnih elektrinih insta-
lacija u skladu sa KNX/EIB, Smart BUS
i slinim protokolima
Grejanje, hlaenje, klimatizaciju i venti-
laciju (HVAC)
CCTV video nadzora (analogni, IP)
Kontrola pristupa
Protivprovalne i protivpoarne sisteme
Informaciono-telekomunikacione mree
i instalacije (KDS, LAN, WAN, TK, IK)
Integracija svih mrea i automarizacija
svih sistema u objektu (KNX, Lon Works,
Zeg Be, SmartBUS...)
Odravanje, servis i obuku.
Misija
Cilj im je da na tritu Srbije i regiona pro-
moviu i primene ideju SMART HOME,
sa naglaskom na racionalnom korienju
energije i ostalih prirodnih resursa uz po-
veanje komfora i udobnosti korisnicima.
U zavisnosti od izbora razliitih mogunosti
i vaih zahteva ugraen SMART HOME
sistem prua razne mogunosti.
Vaa kua e biti do te mere pametna da pre-
poznaje vas i i vae ukuane, da jasno razli-
kuje ko je domain, a ko je gost, u svakom
trenutku i ma gde da se nalazite. U sluaju
vaeg odsustva pametna kua e vas uvek
pravovremeno obavetavati o svim prome-
nama koje se deavaju oko nje i u njoj.
Pametna kua e, takoe, simulirati vae pri-
sustvo i kada niste tu, ukljuujui i isklju-
ujui odreena svetla, podiui i sputajui
roletne, ukljuujui i iskljuujui zalivni sis-
tem. Simulirae lave pasa u situaciji kada
postoji rizik da neko namerava neovlateno
da pristupi vaem privatnom posedu. Slae
vam sliku deavanja u njenoj unutranjosti i
u njenoj okolini, sve to u realnom vremenu,
bez obzira gde se u tom trenutku nalazite.
Tako ete svakom posetiocu moi da uputi-
te odgovarajuu poruku koju e sigurno ra-
zumeti na pravi nain - dobronamernom da
se dogovorite, nepoeljnom da ga upozorite
da je uoen i nepoeljan.
Podrazumeva se da sve aktivnosti i promene
mogu biti na odgovarajui nain zabeleene,
distribuirane i trajno sauvane. Kada krenete
na put (vikend, odmor ili neko drugo due
odsustvo) vaa pametna kua e iskljuiti sve
elektrine ureaje u kui (osim onih koji
brinu o bezbednosti), iskljuie grejanje,
klimu, bojlere i si. Kada elite da se vratite,
sa vaeg lap-topa ili pametnog telefona po-
slaete jednostavnu poruku. Doekae vas
provetren stan, optimalna temperatura, to-
pla voda za tuiranje, spreman aparat za to-
ple napitke... vaa omiljena pesma dopirae
iz zvunika vaeg multimedijalnog sistema...
Svetlo e biti ukljueno neposredno pre
samog poetka aktivnosti u odreenoj pro-
storiji i bie podeeno na odgovarajui in-
tenzitet. Nema praznih hodova, nema rasi-
panja energije, pouzdanost je maksimalna,
udobnost i komfor su zagarantovani. Ovo je
samo jedan od moguih scenarija. Mogua
su i mnoga druga.
Standardne mogunosti sistema SMART
HOME:
upravljanje i kontrola rasvete
upravljanje i kontrola klimatizacije,
ventilacije, grejanja i hlaenja - KGH
(HVAC)
upravljanje i kontrola sigurnosnih siste-
ma
upravljanje i kontrola multimedija (AU-
DIO-VIDEO)
upravljanje i kontrola prozora, roletni i
zavesa
upravljanje i kontrola zalivnih i bazenskih
sistema
upravljanje i kontrola kunih aparata
upravljanje i kontrola pristupa, nadzora i
merenja
integracija i centralizovana kontrola svih
sistema
Mogunosti koje prua ovakav sistem su
daleko vee. U konkretnim sluajevima ko-
risnik bira deo od ponuenih mogunosti,
ili pak dodaje svoje specifine zahteve koje
e preduzee Smart-Net sa zadovoljstvom
razmotriti i realizovati.
Izloite im svoju ideju, koju ete zajedniki
razraditi i odabrati optimalno reenje za va
objekat. Pomoi e vam da definiete zada-
tak, koji je kljuno polazite za uspenu rea-
lizaciju i obostrano zadovoljstvo. Takoe, oni
e vas obuiti za efikasnu upotrebu sistema i
preuzee brigu i odgovornost za besprekor-
no i trajno funkcionisanje sistema.
SMART-NET
BulevarMihajlaPupina10G/32
11070NoviBeograd
Tel:+381113117007
Mob:+381621995088
644646552
ofce@smart-sistem.net
www.smart-sistem.net
promo
49 www.build.rs
Sistemi za video nadzor predstavljaju
kljuni instrument u borbi protiv incide-
nata. Securiton nudi ove sisteme u razli-
itim stepenima kompleksnosti i za irok
raspon primene. Pri tome koristi predno-
sti najsavremenije tehnologije video i ko-
munikacijske opreme.
Najnoviji proizvod je specijalni softver IPS
VideoManager za video analizu i snimanje.
Video analizom mogu se detektovati osobe,
poar, dim, ostavljeni prtljag, ispisivanje gra-
fita ili druge vrsta neuobiajenog ponaanja.
Mogue je odreivanje pozicija i izrada puta-
nje kretanja detektovane osobe ili objekta.
Radi se o IP baziranom mrenom video sis-
temu za megapikselne kamere sa visokom
rezolucijom. Naravno, mogue je integrisati
i postojee analogne kamere i sisteme. Sis-
tem je visokoefikasan zahvaljujui velikoj
prilagodljivosti postojeim raunarskim
mreama. Zahvaljujui tome IPS VideoMa-
nager je veoma podoban za restrukturiranje
ili unapreivanje postojeih sistema. Nova
softverska arhitektura omoguuje raznoliku
upotrebu sistema, uz neogranien broj ka-
mera, a podrava video formate kao to su
H.264, MPEG-4 i MJPEG.
Karakterie ga izuzetna pouzdanost u anali-
zi, snimanju, video menadmentu i prenosu
digitalnih video snimaka, kao i funkcional-
nost, operativna efikasnost i lako korienje
za sve potrebe i na razliitim nivoima.
3D video menadment je znaajna funkcija
ovog sistema. Video tehnologija se smatra
dvodimenzionalnom, ali IPS VideoManager
kombinuje 3D koordinate i video. Ovo omo-
guuje da korisnik izrauna prostor u video
snimku stvarajui na neki nain virtualnu
realnost. Mogu se izraunati pozicije, pratiti
ljudi ili incidenti, a video analiza se moe na-
dograditi tako da ukljuuje irok aspekt profila
kretanja. Video menadment, planovi objekta
i slika postaju jedno, a to znai dodatnu korist
za korisnika vie informacija, vii nivo inte-
ligencije i poveanje brzine operacija.
IPS VideoManager doputa neogranienu
prilagodljivost u pogledu funkcionalnosti i ve-
liine od jednostavnog jednokanalnog video
rekordera do globalne mree video klastera
sa vie od 10.000 kamera. Uz visoku prilago-
dljivost zahtevima klijenata i novu softversku
arhitekturu, IPS VideoManager je perfektno i
efikasno reenje za svaki nivo i potrebu.
Potencijalni korisnici ovog sistema su: poli-
cija, aerodromski objekti, zatvorske ustano-
ve, petrohemijska industrija, elektrane, nu-
klearna postrojenja, javni saobraaj, bolnice,
muzeji, javni prostori i sl.
Kvalitet na svim nivoima je apsolutni pre-
duslov za pouzdano funkcionisanje sigurno-
snih sistema. Securiton proizvodi se izrau-
ju prema visokim standardima kvaliteta, to
potvruju sertifikati renomiranih svetskih
laboratorija
Svetvideonadzora
koncentrisanusoftveru
Inteligentansoftverzasnimanje
ivideoanalizuIPSVideoManager
SECURITON
AlarmandSecuritySystems
DanilaLekiapanca31
11070Beograd
tel:+381113187081
3187082
fax:+381112280525
ofce@securiton.rs
www.securiton.rs
Acompanyofthe
SwissSecuritasGroup
SECURITON - PROJEKTOVANJE,
UGRADNJA I SERVISIRANJE
automatska dojava poara
gaenje poara sprinklerom i drenderom
gaenje poara u kontrolnim sobama
ekolokim sredstvima (NOVEC, FM-
200, inertni gas)
detekcija gasa
dojava provale i prepada
kontrola pristupa
perimetarska zatita
video nadzor
softver za integraciju tehnikih sistema
promo
50 www.build.rs
Samoposlunisistem
zapranjevozilanaetone
Evropski standardi, koje nam nameu re-
gulative koje se odnose na zatitu ivotne
sredine, polako poinju da se primenjuju
i u Srbiji. U skladu sa tim, za nekoliko
godina, moemo oekivati zabranu pra-
nja vozila u sopstvenom dvoritu, ispred
kue, na ulici... Komunalna policija je
trenutno preoptereena reavanjem veih
problema vezanih za ovu oblast, koji su se
prethodnih godina nagomilali, kako u ve-
likim gradovima, tako i u manjim naselji-
ma, ali nije iskljueno da e uskoro poeti
sa kanjavanjem graana koji svoje auto-
mobile peru na neadekvatnim mestima.
Inspirisani aktuelnou ovog problema, in-
enjeri Zoran Petrovi iz Tecon sistema i
Dragan Stevanovi iz Enigme D.S, paten-
tirali su odlian domai sistem za pranje vo-
zila visokim pritiskom, koji se aktivira eto-
nima. Mnogi evropski proizvoai opreme
za pranje vozila u svojoj ponudi imaju sline
sisteme, ali se ispostavilo da standardna re-
enja koja oni nude, nisu dovoljno dobra za
zahtevna pranja vozila koja su karakteris-
tina za nau sredinu.
Naime, kvalitet puteva je lo, a velika koli-
ina blata, motornog ulja i drugih neistoa,
kako na njima, tako i na njihovim prilazima,
daleko je vea nego u zemljama evropske
unije.
Dodatna prednost domaeg sistema je
prikladna cena. Sistemi koje nude strane
kompanije viestruko su skuplji, pa investi-
tori esto imaju problem sa procenom rizika
vezanim za ulaganje u ovakvu opremu, jer
je veoma neizvesno u kom e vremenskom
periodu ona poeti da donosi dobit.
Prototip domaeg sistema napravljen je pre
oko est meseci i uspeno je instaliran u
autoperionici Wash & Go, na obilaznom
putu prema Avali. Ovo je samo prvi u lancu
ovakvih sistema, ija se instalacija planira
irom Srbije. Povoljna cena ovog domaeg
proizvoda vrhunskog kvaliteta predstavlja
ansu za to da i cena pranja vozila bude u
potpunosti u skladu sa platenim moguno-
stima veine stanovnika Srbije. Sve ovo do-
velo bi do toga da pranje vozila u kunim
uslovima ne bi ni moralo biti sankcionisano
zakonom, jer bi ekonomski momenat bio
dovoljno stimulativan za graane da izaberu
pranje vozila izvan sopstvenih dvorita.
Ako se, sa jedne strane, uzme u obzir cena
kunog ureaja (hobby program) za pranje
vozila visokim pritiskom, a sa druge strane,
trokovi njegovog odravanja, jasno se vidi
prednost jednog ovakvog samoposlunog sis-
tema. Osim toga, jedan ovakav sistem, u okviru
podsistema za odvoenje otpadnih voda, ima
i tretman otpadnih voda, tako da su svi eko-
loki standardi zadovoljeni. Hemijska sredstva
koja se koriste u ovakvim sistemima za pranje
su biorazgradiva, tako da se prilikom pranja
vozila ne zagauje ivotna sredina. Jo jedna
znaajna prednost je injenica da je koliina
vode koja se potroi prilikom pranja vozila u
ovom sistemu, mnogo manja nego koliina
vode koja se potroi prilikom pranja vozila
obinim batenskim crevom. Sistem prilikom
pranja, koje traje 3-6 minuta (odnosno 1-2 e-
tona), potroi izmeu 30 i 60 litara vode, dok
je koliina vode koja se potroi za runo pranje
vozila od 300 do 500 litara.
Sistem se sastoji od mikroprocesorske jedi-
nice koja kontrolie sve elemente njegovog
rada, daje izvetaje o broju opranih vozila,
eventualnim grekama u radu sistema, ali
daje i podatke koji su bitni za preventiv-
no odravanje maine. Mikroprocesorska
jedinica kontrolie otvaranje i zatvaranje
elektromagnetnih ventila, rad pumpi za
povienje pritiska, kao i klipnih pumpi vi-
sokog pritiska, temperaturu vode za pranje
vozila, spoljnu temperaturu i drugo.
U sistem su integrisane specijalne klip-ne pum-
pe amerikog proizvoaa CAT Pumps, koji
se smatra ubedljivo najboljim proizvoaem
ovakvih ureaja na svetu. Pumpe ovog proi-
zvoaa se intenzivno koriste u proizvodnim
procesima, u okviru kojih je potrebno ubri-
zgati agresivna hemijska sredstva pod visokim
pritiskom. U ovom sluaju, radni medijum je
voda sa odreenom koliinom biorazgradivih
hemijskih sredstava za pranje i negu vozila.
Pranje se vri pod visokim pritiskom, toplom
vodom, koja se zagreva na temperaturu od 45
do 60C. U vodu se, u tano odreenoj raz-
meri, ubrizgava hemijsko sredstvo za pranje
(tzv. aktivna pena). Na taj nain, na vozilu se
formira bogata pena koja ne moe brzo da
sklizne sa vozila, ime se obezbeuje maksima-
lan efekat pranja. Topla voda dodatno potpo-
mae uklanjanje masnoe sa povrine vozila.
Sledei korak u ovom procesu je ispiranje
vozila pod maksimalnim pritiskom i maksi-
malnim protokom koji je dozvoljen (reaktiv-
ni pritisak na ruku rukovaoca je oko 220 N).
Nakon ispiranja vozila, putem sistema se
nanosi specijalni vosak koji ima dvostruku
ulogu. Prva uloga je bre suenje vozila, jer
vosak izbacuje kapljice vode na povrinu,
nakon ega one lake skliznu sa vozila, a
drugi je zatita farbe na vozilu.
Poseban element sistema predstavlja pod-
sistem za reverznu osmozu, koji omogua-
va zavrno ispiranje vozila osmoznom vo-
dom. Ovakvim postupkom obezbeuje se
perfektan sjaj vozila, bez bilo kakvih osta-
taka (bele fleke na vozilima kao posledica
kamenca ili hlora u vodi, koji ostaju pri-
likom pranja u klasinim samoposlunim
sistemima ili prilikom runog pranja).
Uspena saradnja dugogodinjih partnera,
Tecon sistema i Enigme D.S, nastavie se i
u budunosti. U toku je testiranje dodat-ne
opreme koja podrazumeva povezivanje ovog
sistema sa usisivaem na etone, a u ponu-
di e se, izmeu ostalog, nai i opcija koja
vlasnicima sistema i servisnom timu Tecon
sistema prua mogunost monitoringa pre-
ko interneta
TECONSistem
Antifaistikeborbe21b
11070NoviBeograd
tel:+381113017874
3116650
ofce@tecon.rs
www.tecon.rs
promo
51 www.build.rs
Jo od ranih osamdesetih godina, Tensar
tehnologija se primenjuje u izgradnji raz-
liitih potpornih konstrukcija irom sveta.
Ova tehnologija obezbeuje bru i jeftiniju
gradnju, a pri tome sve ove konstrukcije su
potvrene i BBA serifikatima za ivotni vek
od 120 godina cele konstrukcije (sertifikat
obuhvata komplet od projekata preko Ten-
sar materijala do izvedene konstrukcije).
Poseban segment predstavljaju vertikalne
konstrukcije sistem TW1, suvomontani
sistem koji ne zahteva upotrebu nikakvog ve-
ziva ili armaturne mree. Ceo sistem se zasni-
va na izuzetnim karakteristikama jednoosnih
HDPE geomrea i njihovoj vezi sa blokom na
licu uz pomo Blue connector, takoe izraenih
od istog materijala. Ovakva veza omoguava
vrstu i pouzdanu vezu betonskog bloka na
licu zida i bloka armirane zemlje i za koji za-
pravo preuzima sva optereenja i napone u toj
potpornoj konstrukciji.
Dodatna korist koja se ostvaruje ovakvim siste-
mima jeste upotreba lokalnog, manje kvalitet-
nog, materijala za popunu, a takoe i korie-
nje agregata sa krupnijim zrnom i do 125mm
(ovo je mogue jer Tensar geomrea ima jako
mali faktor oteenja prilikom ugradnje).
Za ovakve potporne konstrukcije ne postoje
ogranienja u pogledu visine (trenutno najvia
u svetu je ispod visine 65m-Dubai) niti u po-
gledu pozicije (obalni zid reke u UK), kosina
na kojoj se postavlja (Mihas, panija), ni kli-
matskih uslova gde se gradi (Rostov, Rusija).
Dodatna prednost ovog sistema je da, osim
to predstavlja potpornu konstrukciju, moe
i da preuzme sva optereenja kakva su kod
oporaca mostova (Dubai). Takoe, ispod je
uporedni prikaz cene izgradnje gravitacio-
nih, armirano betonskih i Tensar sistemom
izgraenih potpornih konstrukcija.
Kod nas se sistemom armirane zemlje rade
potporne konstrukcije jo od 2002. godine,
prva takva konstrukcija na Mokroj Gori,
pa preko Ovar Banje (najvia konstruk-
cija vertikalnog potpornog zida u Srbiji), a
od skoro postoji i sertifikovani proizvoa
blokova (raznih oblika i boja), tako da ova
tehnologija postaje sve dostupnija i naim
graditeljima.
Tensar uestvuje u svim segmentima izgradnje
ovakvih potpornih konstrukcija od bespla-
tnog predloga reenja, preko izrade komple-
tnog projekta, do podrke prilikom izgradnje
prisustvom na terenu i uputstvima za pravilnu
upotrebu ove tehnologije i podrke davanjem
svih sertifikata za ove konstrukcije.
Uz Tensar tehnologiju, gradiete bre, po-
uzdanije i jeftinije potporne konstrukcije
LIPEX
Krianieva12a;11000Beograd
tel/fax:+381112688413
2688816
mob:+38163359314
359316
lipex@eunet.rs
tensar@tensar.uk
www.lipex.co.rs
www.tensar-international.com
Lipex d.o.o. je zvanini distributer kompanije Tensar
International za podruja Srbije, Crne Gore i Makedonije.
Kompanija Tensar je pionir i lider na podruju proizvodnje
i primene geomrea.
Li Li Li Li Li Li Li Li Li Li Li Li Lii Lii Lii Lipe pe pe pe ppe pe peee pee pe pe pe pee pe pe pee pe pe pee ppe pppp xxxxxxx xxx xx xx x xxxxxx d. d. d. d. d. ddddd. d. d. d. dd. d. d. d. dd. d.o. o. o. o. o. oo. o. o. o. o. o. o. o. o. o. o. o. o. o. oo o. o. oo. o. o. oo. o. o. o. o. o. o. o. o. o. ooo.. jj jj jjjjjjj jjj jjjj jj jjjjjjje ee e eeee ee eeeeeeeeeeeeeeee zv zv v zv zv zv zv zv vv zv zv zv v zv zv zv zv zv zv zv zv zv zv zv zv z an an aan an an an ann an an an an an an aan an an an an an an anii i i i i i i i i i i i i i i i i ii i i ini ni ni ni i ni ni ni i ni ii ni ni ni ni ni ni nni ni nni ni nnnnnn dddd ddddddd dddd dddddddd dddddddddiis iiis is is is is is is is is is is is is is is is iss is issstr tr tr trr tr tr tr tr tr tr tr tr trr trr trrr tr tr tttr ttr tr b ib ib iib ib ib ib ib ibbbbbb ibb ibb ib ibbb ibbbb i uut ut ut ut ut ut ut t ut ut ut ut ut uut ut ttt ut ut ut uuut ut uuuu er er er er er er er er er er er er er eer eer er er eeer eer er err e kkkk kkkkkk kkkkkkkkkkkkom om om om om om om om om omm om om oom om ommmm oom om om oomm om om omm ommmpa pa pa pa pa pa pa pa ppa pa pa pa pa pa pa paa pa ppa pppppa paa ppa pppp ni ni ni ni nni ni ni ni ni ni nni ni ni ni nnnnnnnnni ni ni i n je je je je je je je je jje je je je je je je jeee je jee jee jeeee je jeeee je jjee T TT TTTTTTTTTTTT TTTTTT TTTTTTTTTeeen een en en en en en en en en en en en en en en en eeen een en en een en ennn ennsa sa ssa sa ssa sa sa sa sa sa sa sa sa sa ssa aa sa sa aa ssa a sar rrrr rrrrrrrrr rrrrr
In In In nn In In In In In In In In In Innnte te te te te tttee te te te teee tee te teern rn rn n rn rn n rn rn rn nn rn nn rn rn rn rr at at att at att at at at att at at aat at at at at atio io ioo io ioo io io io io io io ioo ioo ioo io iona na na na na na na na na na na na a nna na na a na nallllllllllllll za za za za za za za za zza za za za za za za zzaa pppppppppppppppppppod od od od od od od od od od ood od od od od od oddru ru ru ru u ru rrru ru ru ru ru ru ru u ru u ruj j j j j j j j j j j j j j j j j j j jaaaaaaaaaaaaaaaaa Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr Sr SSSr Sr Sr SSr S bi bi bi bbi bi bbi bbbi bi bi bbbi bi bbb je je je jje je jje je je je je je je je je jee je jjeeee,, Cr Cr Cr Cr Cr Cr Cr Cr Cr Cr CCCr Cr Cr Cr Cr CCrr C ne ne ne ne ee ne ne ne ne ne ne nnee ne ne nne nnee n GGGGGGGGGGGGGGGGGGor or or or or or or or orr or or oor or or or or orrr or orrrreeeeeeeeeeeeeee iiiiiiiiiiiiiiiiiii Ma Ma Ma Ma MMa Ma Ma Ma Ma Ma Ma Ma Ma Ma Maa Ma Ma Maaake ke ke ke ke kke kke kkke ke kke kee ke kke kkkkkkke kkk do ddo do do do ddddo ddo ddo do do do ddo ddddd ni iiiiiiii ni ii ni ni ije je je je je je jee.....
TENSARTEHNOLOGIJA
KODPOTPORNIHKONSTRUKCIJA
Fujairah,Dubai,65m
Oporacmosta,Dubai
Mihas,panija
Rostov,Rusija
HemptonVejl,UK
promo
promo
52 www.build.rs
Objektiprekriveniiobloeni
valovitimploamadobijajuna
estetici
Esalovi osnovni proizvodi jesu valovite
krovne i fasadne ploe Valovitka i Efasal.
Razvijane su na osnovu svojstava vlakno-
cementnog materijala koji omoguava neo-
graniene mogunosti razigranog izvoenja
i obezbeuje visoku pouzdanost proizvoda
tokom korienja.
Ploe Valovitka su odlian izbor za pokri-
vanje krovova novoizgraenih individualnih
kua, drutvenih, industrijskih i poljoprivre-
dnih objekata. Zbog jednakih dimenzija i
profilacije, one su idealna zamena stare sa-
lonitne krovne ploe. Prednost Valovitka
jeste jednostavna, brza i ekonomina ugra-
dnja. Prvenstveno se koriste za pokrivanje
krovova novoizgraenih objekata ili za
obnovu dotrajale salonit ploe, jer se ploe
lako privruju na postojee neoteene
letve i noseu konstrukciju.
Ploe sa naglaenim vertikalnim linijama
ne stvaraju samo prirodnu zatalasanost
krovnog pokrivaa i fasade ve obezbeu-
ju i visoku statiku vrstou. Pokrivanje na
preklop poveava kontinuiran rad krovnog
pokrivaa onemoguavajui pojedinano
pomeranje ploa.
Ventilisanafasadasaizraenom
crtomtrajnostiiprestia
Posebno projektovani sistem ventilisane fa-
sade Swisspearl je sa stanovita graevin-
ske fizike najpouzdaniji. Unutranji slojevi
obezbeuju zgradi nosivost kao i toplotnu
i zvunu izolovanost, dok spoljanja obloga
efikasno titi unutranje slojeve od kie, ve-
tra i snega. Najvei deo padavina otie pre-
ko fasadne obloge, dok vetrenje omoguava
brz i nesmetan prelaz vlage iz konstrukcije
u atmosferu i spreava nastanak kondenza u
unutranjim slojevima.
Swisspearl fasadne ploe su dostupne u
razliitim nainima zavrne obrade. Nakon
obrezivanja sa sve etiri strane, ploe mogu
biti seene prema eljenim dimenzijama.
Swisspearl fasadni paneli mogu da se
postave u jednoj ravni sa vertikalnim i ho-
rizontalnim spojevima, ili na drugi nain,
horizontalnim preklapanjem. Detalji spo-
jeva i naini privrivanja kao i doslovce
neogranien izbor veliina ploa, pruaju
beskrajne mogunosti u stvaranju jedinstve-
nih, privlanih fasada.
Visoka izdrljivost kao i dugoroan kvali-
tet cementnog jezgra i premaza dokazana
je milionima ugraenih ploa irom sveta u
poslednjih trideset godina
EKOLOKIIENERGETSKOEFIKASNI
KROVNIIFASADNISISTEMI
ESAL
ESALd.o.o.Beograd
BulevarMihajlaPupina10,lokal70
11070NoviBeograd
tel/fax:+381113115784
mob:+38163318558
esal@esal.co.rs
www.esal.si
Krovniifasadniproizvodiod
vlakno-cementasaodgovara-
juomizolacijomiprovetrava-
njemomoguujuenergetskuefi-
kasnostiisplativost,obezbeujui
duiivotnivekobjekata.Ekolo-
kobesprekornivlakno-cementni
proizvodidodatnodoprinosepri-
jatnijemoseajustanovanjakaoi
prirodnijemizgleduobjekata.
> Keramika
> Lepljenje
> Farbanje
> Fasade
MUREXIN d.o.o
Radojke Laki 24
11000 Beograd - Zvezdara
Tel/Fax.: +381 11 24 22 133
> Gradnja
54 www.build.rs
S prijemnikom radni domet do 300 metara
u preniku. Zelena laserska linija za etiri
puta bolju vidljivost. Svaka funkcija ima
poseban taster s intuitivnim simbolom.
Novi Bosch rotacioni laseri GRL 300 HV
Professional i GRL 300 HVG Professional
naroito su pogodni za poravnanje u zatvore-
nom prostoru. Njima se jednostavno rukuje,
a rade sa crvenim laserskim zrakom (GRL
300 HV) ili zelenim laserskim zrakom (GRL
300 HVG), pri emu je zeleni zrak etiri puta
vidljiviji ljudskom oku. Ovi alati omoguava-
ju jednostavno i precizno obavljanje poslova
poput vertikalnog i horizontalnog poravna-
nja i prenosa visine ili taaka izmerenih vi-
skom. Oba alata s prijemnikom imaju radni
domet do 300 metara u preniku. Strunjaci
koji rade na unutranjem ureenju, poput
majstora za postavljanje pregradnih zidova
ili zidara, tako dobijaju rotacione lasere sa
izuzetno povoljnim odnosom cene i uinka
koji se mogu koristiti i na otvorenom.
Ergonomsko kuite novih rotacionih lasera
ve je pokazalo svoju uspenost kod pretho-
dnog modela. Dve mekane ruke olakavaju
montiranje alata na stativ koji se postavlja
na gradilitu. Alati su naroito robustni, a
glava lasera zatiena je aluminijumskom
reetkom. Zatieni su od praine i prskanja
vode (IP54) i u potpunosti su funkcionalni i
u sluaju pada s visine od jednog metra.
Bosch GRL 300 HV/HVG Professional
izravnava se elektronski u horizontalni ili
vertiklani poloaj, kompenzirajui tako na-
gibe do 5 ili 8%. Crveni ekran sa svetleom
diodom pokazuje kada samoporavnanje vie
nije mogue. Poravnanje je vrlo precizno sa
odstupanjem od svega 0,1 mm/m.
Pregledna upravljaka ploa sastoji se od
etiri tastera. Svaka funkcija koja se moe
postaviti ima poseban taster sa intuitivnim
simbolom: za brzinu rotacije (150 obrtaja u
minuti, 300 obr/min. i 600 obr/min.), za re-
im linije i take (10, 25, 50 i 0), za funk-
ciju upozorenja na udarce i za pokretanje.
Bosch GRL 300 HV/HVG Professional
moe se koristiti samostalno, na stativu ili
montiran na zid.
Funkcija upozorenja na udare spreava gre-
ke ovih alata: ako je za vreme rada rotaci-
oni laser izloen udarcima ili ako vibracije
ometaju njegov rad, rotacija se automatski
zaustavlja. Nadalje, svetlea dioda koja pri-
kazuje radno stanje prebacuje se iz zelene u
crvenu boju.
Daljinski upravlja RC 1 Professional tedi
vreme jer se korisnik ne mora vie fiziki
pribliavati alatu. Takoe omoguava brzo
prilagoenje referentne linije. Bosch u po-
nudi ima laserske prijemnike LR 1 Pro-
fessional za crvene laserske zrake i laserske
prijemnike LR 1G Professional za zelene
laserske zrake. Zidni nosa WM 4 Professi-
onal vredna je pomo u poravnanju, npr. za
postavljanje sputenog plafona.
Ovi alati odlikuju se i izvanrednom fleksi-
bilnou kada je re o napajanju. Rade sa
nepunjivim baterijama, punjivim baterijama
ili ukljueni na elektroenergetsku mreu.
Alat sa setom nepunjivih baterija moe ra-
diti 50 sati, zavisno o modelu alata. Indika-
tor stanja napunjenosti pokazuje da e alat
sa nepunjivim ili punjivim baterijama raditi
jo dva sata.
Novi Bosch rotacioni laseri GRL 300 HV
Professional i GRL 300 HVG Professional
mogu se kupiti u specijalizovanim Bosch
radnjama. Bosch isporuuje alat u komple-
tu sa daljinskim upravljaem, prijemnikom
i zidnim nosaem u koferu sa oblogom od
ekspandiranog polipropilena za bezbedno
skladitenje alata. Standardno dolazi u
kompletu s punjaem, punjivim baterijama,
ciljnom ploom i zatitnim naoarima za
laser. Bosch nudi i sav pribor za poravnava-
nje, npr. daljinski upravlja, prijemnik, zidni
nosa, stative ili merne letve.
Dodatne informacije moete pronai na
www.bosch-professional.com
BOSCH
ROTACIONILASERI
Rotacioni laseri jednostavni za rukovanje
sa crvenom ili zelenom laserskom linijom:
Bosch GRL 300 HV Professional i Bosch GRL 300 HVG
Professional za upotrebu u zatvorenom prostoru
ROBERTBOSCHd.o.o.
MilutinaMilankovia11a
11070NoviBeograd
Tel:+381112052351
Fax:+381112052355
jelena.popovic@bosch.com
www.bosch-professional.rs
promo
56 www.build.rs
poslovanje
rasa Lux d.o.o. Karaoreva br. 69, 11000 Beograd
Tel: +381 11 3285 261, Fax: +381 11 3285 271 e-mail: info@terasalux.rs, www.terasalux.rs
Doivite umetnost zastakljivanja sa Terasa Lux-om, ekskluzivnim uvoznikom svetskog lidera u oblasti zastakljivanja - finske kompanije Lumon.
Za vie informacija posetite nau web prezentaciju.
Oprez, ekonomska nesigurnost i srea su bile
kljune rei kada je urednitvo sajta World
Architecture News (WAN) pitalo neke od
najveih svetskih arhitektonskih, graevin-
skih i dizajnerskih preduzea da sumira-
ju iskustvo poslovanja u 2011. godini i da
predvide kretanje industrije u 2012. godini.
Veliki broj preduzea je sklon tome da dre
svoje adute skrivene, ali u interesu itaoca,
novinari WAN-a otili su u odreene ve-
like kompanije da saznaju kakav je ivot u
samom vrhu. Rezultati su donekle suprot-
stavljeni.
Veina preduzea smatra Kinu spasiocem
arhitektonsko-graevinske industrije. Dok se
broj projekata smanjivao u drugim regioni-
ma sveta, prvenstveno u Evropi, na Srednjem
istoku i, od skoro u Sjedinjenim Amerikim
Dravama - kontinuiran, ubrzani razvoj
Kine omoguio je stalni priliv novih poslova
meunarodnim kompanijama. Posebno je ar-
hitektonski biro Adrian Smith + Gordon Gill
naao utoite kod ove rastue nacije. Partner
u birou, Robert Forest, prokomentarisao je
da postoji poveana potreba za znamenitim
objektima koji predstavljaju reper u prostoru.
Ali Indija polako, ali sigurno, sustie Kinu.
Ako se njihove politike razlike po strani,
obe nacije su u potpunosti privrene razvitku
svojih poslovnih sposobnosti i graditeljskih
dostignua. Ovo rastue takmienje je sigur-
no podstaknuto i estim novinarskim pria-
ma, od kojih je poslednja ona koja je izala u
Njujork Tajmsu pod nazivom Indija se od-
merava sa Kinom koja to i ne primeuje.
Istraga urednitva WAN-a je samo zace-
mentirala tu injenicu s obzirom da su ih
kompanije Perkins Eastman, Aedas, HOK
London i BDP izvestile da imaju stabilan
rast u Indiji. Predsednik odbora komapni-
je BDP, Piter Dramond (Peter Drummond),
izdvojio je Nju Delhi kao srce svetske, naj-
vee i najbre, demografski rastue zemlje.
Iznenaenja dolaze u formi Rusije i Brazila
kao regiona za koje se predvia da e doiveti
eksploziju industrijskog rasta tokom pred-
stojeih godina. Odreeni broj preduzea
koji otvaraju svoja zastupnitva u zemljama
kao to su Indija, Juna Koreja i Holandija,
takoe, predstavljaju iznenaenje.
Kako je potranja za uslugama arhitekton-
sko-graevinske industrije u nekada pouz-
danim regionima opala, tako su i odreene
arhitektonske i graevinske firme poele da
prepoznaju perspektive novih trita. Filip
Dili (Philip Dilley), predsednik Arupa, nudi
razuman savet svim itaocima istiui: Sada
postoji velika prilika za inostrane fondove,
vlade zemalja, velike korporacije i investi-
tore koji sede na velikoj koliini novca da
iskoriste niske kamatne stope i veoma tak-
miarski nastrojeno graevinsko trite.
Skot Vajat (Scott Wyatt), partner u kompaniji
NBBJ, primetio je, takoe, promenu u ponaa-
nju potencijalnih klijenata, kod kojih se fokus
pomera sa estetskog junatva na efikasnost
projekta objekta (i bilo je vreme!). On prizna-
je: Nai klijenti mnogo ee gledaju projekat
i dizajn kao strateki, poslovni alat. Ali, takoe,
oni imaju oekivanja u smislu uinkovitosti
objekata i poveane produktivnosti ljudi koji
u njima rade. Projekat koji se fokusira na ljud-
ski doivljaj prostora dobija na vanosti kod
naih klijenata. Oni ele da njihova oekivanja
budu merljiva u: produktivnosti, inovacijama,
saradnji, fleksibilnosti radnih mesta, uinka po
zdravlje i bezbednost ljudi.
Ovo zatije u industriji takoe je omoguilo
kompanijama da bolje sagledaju svoju global-
nu poziciju i iskalkuliu gde bi sledei Peking
ili Dubai mogao da iznikne. Kompanija BDP
je posebno iskoristila ovu situaciju otvara-
njem novih predstavnitva na kritinim
lokacijama gde oekujemo da e se velike
mogunosti otvoriti. Neke od tih lokacija su
Holandija, Abu Dabi, Nju Delhi i angaj.
Opadajui broj klijenata na problematinim
tritima (Velika Britnija posebno) stimuli-
sala je projektantske firme da trae dodatne
poslove kojima bi sebi osigurali opstanak.
Jedna od firmi koja iskoriava ove mo-
gunosti u potpunosti jeste HOK London,
koja trenutno razvija svoje korienje BIM
tehnologije (Building Information Modeling)
kojom bi privukli nove klijente i uverili
postojee. Rob Firt (Rob Firth), jedan od
partnera u firmi, objanjava: BIM nam do-
zvoljava jedinstven uvid u injenicu kako e
zgrada raditi u stvarnosti pre nego to je iz-
gradnja zapoela i omoguava nam da testi-
ramo efikasnost naeg projekta brzo i lako...
HOK je ve poeo da primeuje opipljive
dobrobiti koje on donosi naim klijentima.
Izgleda da je i u ovim tekim vremenima
klijent na prvom mestu
Perspektiverazvoja
graevinskeindustrije
u2012.godini
Zato se velike rme dodatno trude da nau nove poslove?
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje
pejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade
57
j
e
s
e
n

2
0
1
1
PROJEKTOVANJE
POVEZANE IZGRAENE
SREDINE I PRIRODE
Priroda je u ulozi arhitekte mnogo due nego ljudi.
Kako se arhitekte trude da dre korak sa brzora-
zvijajuim svetom zelenih standarda, neki od njih
se trude da iskoriste iskustva premoavanjem pro-
valije izmeu prirode i izgraene sredine. Krajnji
cilj: stvaranje funkcionalnog povezivanja izmeu
prirode i izgraene sredine koji unapreuje izgra-
enu ivotnu sredinu.
U drugoj polovini dvadesetog veka, zgrade i priro-
da su postali nepovezani. Mnogi arhitekti su videli
prirodu kao buntovnu silu koja mora biti iskljue-
na po svaku cenu. Ipak, mala, ali glasna grupa za-
drala je interesovanje za povezivanje izgraenog
i prirodnog okruenja. I danas, arhitekte se uveli-
ko interesuju za biomimetike i biofiline pristupe
projektovanju kao praktinim strategijama.
Savremeni sistemi koji prikazuju ovo uzajamno
dejstvo ukljuuju zelene i plave krovove, zelene
fasade, vertikalne vrtove, porozne plonike i pri-
drune sisteme za upravljanje vodom i zemljom.
Ali, stavljanje ovih zelenih maina u rad nije tako
jednostavno; ono zahteva paljivu procenu tro-
kova i koristi. Dobro rasporeeni prirodni elemen-
ti mogu poboljati upravljanje vodama i termalnu
kontrolu, kao i doprineti smanjenju trokova, ali
oni nisu lek za sve.
Kako granice
izmeu objekata
i njihovog
prirodnog
okruenja polako
blede, strunjaci
vide zelene
povrine, kao i
sline sisteme,
kao funkcionalne
komponente
objekata, sa
razvijenijim
standardima,
jasnijom ulogom
i definisanijim
pogodnostima.

i
v
e
t
i

u

z
e
l
e
n
o
m

z
e
n
e
r
g
i
j
a

g
r
a
d
i
t
i

z
e
l
e
n
o
58
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Moramo procene prelomiti na tri dela,
kae Signe Nilsen, jedna od direktora ar-
hitektonskog i pejzanog biroa Mathews
Nielsen iz Njujorka. Imamo preliminarni
ukupni troak, dugoroni troak odra-
vanja i, zatim, procenu dugorone koristi
za drutvo. U razgovoru sa klijentima,
ona preporuuje, treba da budete pripre-
mljeni i da imate miljenje po pitanju sve
tri procene i da ih poduprete injenicama
i trokovima. Specifina merenja postoje
za navodnjavanje, kontrolu kinice, ener-
getsko modelovanje, i za koristi od drvea,
izmeu ostalog.
Arhitekte, kae Nilsen, mogu da upotre-
be resurse kao to je kalkulator National
Tree Benefit, koji uzima u raunicu lokaci-
ju, vrstu i veliinu drveta, i oblinje rasti-
nje. Kao rezultat, dobijate procenu utede
za kontrolu kinice, utede za elektrinu
energiju i gas, kvalitet vazduha, vrednost
nekretnine i smanjenje emisija ugljenika.
Slini instrumenti procena postoje i za ra-
unanje navodnjavanja za odreene regije,
ali osenenje, termalne i procene trokova
zahtevaju specifine proraune lokacije.
Ova merenja mogu, takoe, posluiti i kao
dobra procena realnosti. Nilsen se prisea
kada je pisala uputstvo za zelene krovove
Njujorka, gde je istakla da 370m
2
zelenog
krova sa 15cm rastinja ini uda za zadra-
vanje kinice, ali, zato to se kiseonik pro-
izvodi zahvaljujui liu, potencijal krova
po tom merilu je ekvivalentan jednom
drvetu. Seam se kada sam se trudila da
odbranim moj rad pred gradskim vlastima,
oni su mi rekli: Znate, ako samo posadi-
mo etiri drveta, to e nas kotati desetinu
cene zelenog krova, kae ona. Iako se
argumenti oko ukljuivanja takvih karak-
teristika retko odreuju samo na osnovu
jedne promenljive, vano je znati koja od
njih e preokrenuti stvar kod investitora.
Sistematizacija stan-
darda povezivanja
LEED sistem, kae Frederik Stajner, de-
kan Arhitektonskog fakulteta Teksakog
univerziteta u Ostinu, odradio je prilino
dobar posao sa zgradama, ali kada izae-
te van okvira samog objekta, tamo nema
puno ega. U sutini, koristi se postojee
zelenilo i postupci utede vode; oba su
vredna cilja, ali ne ulazi se duboko u pro-
blematiku. Novi standardi evoluiraju.
Ameriko udruenje pejzanih arhitekata
(ASLA American Society of Landscape Ar-
chitects), Centar Lady Bird Johnson Wildflo-
wer Univerziteta u Teksasu i Udruenje
botanikih bati Sjedinjenih Amerikih
Drava (United States Botanic Garden),
oformili su interdisciplinarno partnerstvo,
nazvano Sustainable Sites Initiative (po-
znato kao SITES), koje ima komplemen-
tarno dobrovoljni sistem ocenjivanja odr-
ivih pejzaa, sa ili bez objekata.
Savet zelene gradnje SAD-a (USGBC),
jedan od partnera ove inicijative, predvia
ukljuivanje smernica SITES-a i merila
performansi u budue LEED Green Buil-
ding Rating sisteme, kae Mark Simons,
lan tehnikog komiteta SITES-a. SITES
je organizovan, objanjava Simonsov ko-
lega Stajner, oko ideje usluga ekosistema
- usluga koje priroda prua besplatno: ista
voda i vazduh, kiseonik, smanjenje klimat-
skih promena, opraivanje biljaka. Postoje
i druge organizacije koje eksploatiu ove
ideje. Defri Brus, predsednik organiza-
cije Green Roofs for Healthy City (Zeleni
krovovi za zdravi grad) - organizacije koja
podie osveenost ekonomskih, socijal-
nih i ekolokih dobrobiti zelenih krovova
i vertikalnih vrtova - takoe preporuuje
izazov Living Building Challenge, koji je
izdao Cascadia Green Building Council (je-
dna od organizacija USGBC), koji prepo-
ruuje standarde za koje e trebati decenije
da budu ispunjene. Oni tee ka net-zero
energiji, net-zero emisiji ugljenika, net-ze-
ro potronji vode, kae on.
Trik je u tome da odredite koja interven-
cija je potrebna. Zato biste eleli zeleni
krov?, kae Simons. ta elite od svog
krova? Pored estetske privlanosti, izbora
oko termalne kontrole, upravljanja kini-
com i podrke biodiverzitetu. Sveobuhva-
tni zeleni krovovi, sa malim slojem rasti-
nja, razlikuju se od intenzivnih krovova,
sa debljim slojem zemlje, vrste strukture i
vee ekoloke kompleksnosti. Dejvid Tili,
profesor na Tehnolokom fakultetu Uni-
verziteta u Merilendu, procenjuje da su
zeleni krovovi oko pet do osam godina
ispred industrije zelenih zidova (vertikal-
nih vrtova) u pogledu prodora na tritu,
popularnosti i standarda.
Projektanti treba da pitaju svoje klijente:
ta od ovoga elite: samo estetiku, upra-
vljanje kinicom ili biodiverzitet?, kae
Simons, i dodaje da onda morate da uskla-
dite dizajn sa uinkom. Onda je teret
odluke na industriji. Recimo: u redu, i-
vite u Atlanti, ogranieni ste na 500kg/m
2

Branska 134/a 11232 Ripanj | tel/fax: 011 8652 429, 011 8653 099
e-mail: office@mgkacarevic.com | www.mgkacarevic.com
Preduzee MG KAAREVI d.o.o. bavi se
proizvodnjom gromobranske opreme,
elektrogalanterije i perforiranih i reetkastih
nosaa kablova, kao i uslunom obradom metala.
59
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
krovne konstrukcije, elite da apsorbujete
2cm kinice i elite da privuete leptire.
U redu, ovo su specifikacije; hvala, idite i
projektujte takav krov koji moe da uradi
ono to elite. Ali, to podrazumeva dosta
odgovornosti.
Svetlost, senka
i energija
Osenenost je za vegetaciju primarni
uslov za bolji ekosistem. Kada imate u
potpunosti razvijen sistem zatite od sun-
ca putem elemenata za osenenje koji su
stari tri do etiri godine, i kada sazreju,
kae Tili, imaete verovatno oko 95%
smanjenja sunevog zraenja. Koliina
oseenosti koja je potrebna odreuje se
prema indeksu lie-povrina (
) relevantnom prema zidnoj
povrini; za svaku jedinicu LAI, suneva
svetlost se smanjuje za oko pola. Efekti na
unutranju temperaturu mnogo zavise od
izolacije. Zamena crnog asfalta vegetaci-
jom, podie koeficijent refleksije krova, i
evapotranspiracija (skriven toplotni fluks)
moe da doda vlanost urbanoj atmosferi -
oba pomau u smanjenju efekta toplotnih
ostrva.
Prikriveni dobitak - smanjenje toplotnih
optereenja sa pasivnom solarnom energi-
jom kroz korienje zelenih fasadnih sis-
tema - zahteva listopadne vrste vegetacije,
koje gube svoje lie i tako dozvoljavaju
svetlosti i toploti da prodre u zgradu to-
kom zimskih meseci. Autohtone biljke
koje uspevaju u lokalnim uslovima (kli-
matske zone, otpornosti na tetoine,
kompatibilnost zemljita, na primer) po-
voljne su, dok je konsultovanje sa lokal-
nim botaniarima korisno.
Svaki region ima svoju uspenu priu i
problemi koji nastaju uglavnom su u vezi
sa korienjem razliitih biljaka na projek-
tu. Tili upozorava na korienje engleskog
brljena (Hedera helix), koji brzo napredu-
je i agresivan je toliko da moe da naraste
van svoje pridravajue strukture i prodre
u objekat kroz prozore.
U vertikalnim batama francuskog botani-
ara Patrika Blana, mreasti sistem cevica
i ventila dostavlja hidroponike dodatke
korenju biljaka putem kapilarnog siste-
ma. Odravanje je znatno: zemlja se bre
isuuje u kontenjerima. To su, u stvari,
umetnika dela, kae Denis Hofman
Brant, profesor pejzane arhitekture na
gradskom koledu u Njujorku. One su
ekstremno skupe u postavci i odravanju.
Modularni, lako odrivi sistem zelenih zi-
dova jo nije prisutan na tritu.
Alternativa - sistemi zelenih fasada ili laga-
na konstrukcija na ili blizu fasada objekta
gde su biljke zasaene u zemlji na prize-
mnom nivou - nudi termalne i druge po-
godnosti sa manjim cenama odravanja i
manjim brojem konstruktivnih kompli-
kacija. Ovi sistemi, takoe, mogu biti ra-
sporeeni da integriu postojei zasad kada
nemate dovoljno prostora da napravite
bate ili zasadite drvee, ili kada prerau-
jete postojei projekat, kae Dejms Sejbl,
potpredsednik kompanije Greenscreen iz
Los Anelesa. U celini, zelene fasade su
povoljnije na niim spratovima ili krovo-
vima nego na visokim objektima: sa ne-
kim izuzecima u tropskim klimama (kao
to su neboderi u jugoistonoj Aziji, koje
je projektovao Kenet Jang), ali, generalno,
optereenje od vetra ove zelene strukture
kada su vie od etiri ili pet spratova ini
problematinim.
Upravljanje vodama
Zeleni krovovi, kombinovani sa metoda-
ma sakupljanja voda koji koriste infilitra-
cijske rovove ili cisterne, smanjuju otica-
nje kinice koja doprinosi kombinovanom
prelivanju kanalizacije (combined sewer
overflows CSO). S obzirom da je energija
uloena u pijau vodu, prihvatanje kini-
ca za funkcije koje sive vode ili preiene
crne vode mogu da obavljaju (navodnjava-
nje, protivpoarna zatita, otklanjanje u-
breta, ienje ili hlaenje) uva energiju, a
ujedno i vodu. Defri Brus dodaje da bilo
koja zgrada koja uva vodu na visini moe
da iskoristi njenu potencijalnu energiju.
GEOTEX-ENGINEERING
GEOTEX-ENGINEERING d.o.o. na ovim
prostorima zastupa ameriko-austrijsku
kompaniju TenCate-Polyfelt, a takoe i firme
Lespatex, Getzner, Grace, Tegola, Tricosal itd.
Raspolaemo irokim spektrom materijala
koji mogu biti interesantni za objekte koje
izvodite.
Vladimira Rolovia 29, 11 030 Beograd
tel/fax: 011 23 62 447 mob: 063 10 64 771
e-mail: geotexengineering@gmail.com
60
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Postoji mnogo mesta za kreativnost tamo
gde se biofiltracijski i mehaniki sistemi
ukrtaju.
Prve promenljive koje treba znati pri pro-
ceni relativnoj za kinicu ili biofiltraciju,
kae Nilsen, jesu kvalitet i kvantitet lokal-
ne zemlje, ukljuujui i sposobnost filtraci-
je zemljita (ove informacije su dostupne u
studijama koje se rade prilikom geomeha-
nikih ispitivanja zemljita). Strategije sa
ili bez vegetacije, primeuje ona, zahtevaju
posebno odravanje: porozan beton, na
primer, akimulira mulj u prostoru izmeu
agregata i potrebno mu je periodino ma-
insko pranje ili usisavanje. Plavi krovovi
- koji su projektovani da dre vodu - su in-
tuitivna strategija, iako njihovi zagovornici
esto susreu kritike zato to su arhitekte
ueni da se otarase vode sa krova to pre...
Iako e raditi prvih par godina, tokom vre-
mena ta membrana e propasti.
Mislim da bi primarni fokus zelenih ma-
ina trebalo da bude upravo upravljanje
vodama, kae Brus. Ako pogledate isto-
riju, skoro svaki ureeni pejza je ureen
estetski ... i mi samo idemo ka loginom
spoju gde se pejzai prave i odravaju da
se, pored toga to su lepi, koriste u svako-
dnevnom funkcionisanju objekata.
Kako znanje o upravljanju kinicom na-
preduje, Brus oekuje da zelena infra-
struktura preuzme svakodnevnu funkciju.
Ako izvrite ekstrapolaciju iz prolosti i
pogledate solarnu energiju, tek skoro se
dolo do nivoa da individualni vlasnici ne-
kretnina mogu da hvataju energiju sunca i
da je prodaju nazad u mreu. Ako pogle-
date kinicu... i degradaciju kvaliteta voda,
postoji ansa ili verovatnoa u budunosti
da emo doi do trenutka kada moemo
prodavati preienu vodu kao resurs.
Zeleni krovovi e sakupiti i sauvati oko
75% godinjih padavina, kae Brus. Neki
neboderi nee nikada sakupiti dovoljno
vode da mogu da je vrate u sistem, ali in-
tegrisano upravljanje vodama koje poku-
ava da postigne net-zero potronju vode
moe da preraspodeli odreenu vrstu vode
i da ih razdvoji. Voda postaje skoro au-
tomatski klasifikovana i razdvojena u za-
visnosti od toga ta dodirne, primeuje
Brus. Ako dodirne krov, postaje kinica,
i tu postoji mnogo regulatornih zahteva
koji se lepe na nju. Ako dodirne zemlju,
postaje kinica, i tu, takoe, postoji niz
regulatornih, ekolokih, zahteva koji mo-
raju biti ispotovani. Jednom kada ode u
kombinovani CSO, klasifikuje se kao crna
voda i zahteva veliki trud oko preiava-
nja... Trenutno ne postoji dobar sistem
klasifikacije korienja spoljne vode.
Jedan od Brusovih projekata, garaa Kau-
ffmann centra koji je u izgradnji u Kanzasu,
ukljuivae zeleni krov povrine od 13.700m
2
,
ije zemljite moe da izdri stogodinju olu-
ju i da zadrava polovinu kinice 12 sati i jo
25% 66 sati. Zaista smo uspeli da zadrimo
kinicu i to iskljuivo zahvaljujui kvalitetu
zemljita. Na ovaj nain smo izbegli gradnju
kolektora vode koji bi kotao oko pola mili-
ona dolara. Skladitenje kinice se obavlja u
cisternama od 200.000 litara, a ona se, zatim,
koristi kao tehnika voda. Tako da smo bili
prilino blizu postizanja onoga to ja zovem
net-zero potronja vode.
Ali u sistematskom kontekstu, ne proizvo-
de sve zelene strukture net-energy beneficije.
Objekti koji izgledaju veoma zeleno vero-
vatno ne funkcioniu na nain koji je eko-
loki odriv dugorono posmatrano, kae
Hofman Brant. Ako elite da imate znaaj-
niji sistem zelenih krovova, morate koristiti
zemlju koja zadrava vodu, a to znai da
njen sloj mora biti vei i, samim tim, tei,
kae on, dodajui da takvi sistemi zahtevaju
vee konstrukcije koje bi ih podrale. Gde
je taka spoticanja... da li je ugljenini otisak
dopunskih konstruktivnih materijala vre-
dan pogodnosti zelenog krova?
Planiranje zelenih povrina treba da se desi
rano u procesu projektovanja, sugerie
Hofman Brant. Kada, zapravo, ponete
da projektujete zeleni krov kao deo objek-
ta, najbolje bi bilo da to bude u samom
poetku izrade projekta objekta, i on bi
trebalo da bude izraen u predmeru i pre-
draunu radova. To znai povezivanje sa
www.struja.rs
011.3098.557
61
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
svim inenjerima koji rade na projektova-
nju. Biljkama obino treba navodnjavanje
tokom prve dve godine, pogotovo u suvim
klimama ili vertikalnim batama.
Biodiverzitet i
ekosistemi
Flora privlai faunu i vegetacija esto po-
staje kompleksan i nepredvidiv lokalni
ekosistem sa leptirima, pticama, insekti-
ma, a dodajte na to i nove biljke koje su
se kolonizovale putem vetra i opraivaa.
Preferiranje lokalnih vrsta biljaka je neto
za ta Simons kae da je ekoloka intui-
cija, ali ta intuicija nije savrena; odriv
ekosistem ukljuuje znaajno vie pokua-
ja i greaka.
Najranije su se zeleni krovovi pravili u
severnoj Evropi; sedumi i slini sekulenti
uspevaju uspeno u Evropi i u severnoj
Americi. Ali ove vrste biljaka nisu uspe-
ne na jugu SAD-a, primeuje Simons, i
botaniari nisu sigurni zato je to tako.
Mogue je da je temperatura korenja pre-
visoka; moda je to zbog velike koliine
kia u prolee i naglog bujanja korova pri
toplijim temperaturama koje, izgleda, njih
gue i one trule, kae on.
Promena biljaka u ustanovljenom sistemu
zelenih krovova ukljuuje mnoge senzitiv-
ne promenljive: potrebe za vodom, brzina
i veliina rasta, otpornost na suu, kao i
otpornost na tetoine. Jednom kada pro-
menite jednu stvar, morate da promenite
i sve druge, kae Simons. Njegova grupa
je testirala razne biljke i ekosisteme koje
su oni pravili na krovovima u vreloj klimi
Teksasa. Biljka otporna na suu za koju
su oekivali da e opstati, vrsta bele rade
(Chrysactinia mexicana), prkosila je ekolo-
koj intuiciji i propala zato to je krov bio
dugo vlaan. Prerijska trava sa dubokim
korenima postigla je bolje rezultate. Si-
mons zove ovu travu morfoloki plasti-
nom: ona (trava) moe da promeni svoju
arhitekturu prema uslovima, tako, ako im
date 15cm zemlje, oni e i dalje rasti u njoj.
Samo e biti manja.
Din Hil, direktor programa odrivosti
kompanije Greenscreen, prisea se druge
situacije loeg spajanja izmeu vrsta i po-
monog sistema: puzavica (Ficus pumila)
na vertikalnom sistemu koja je bila uda-
ljena oko 1,5cm od prvog sprata parking-
garae Energy centra u Nju Orleansu.
Biljka se zakaila za betonsku povrinu,
posle ega joj je sistem bio nepotreban.
Da se ovo desilo u klimi gde ima ciklusa
mrnjenja i otopljavanja, kae Hil, vlaga
koju bi biljka unela izazvala bi tetu u i
na povrini betona. Ovo se ne bi desilo
da se pri projektovanju ovog sistema ver-
tikalne bate vodilo vie rauna o odabiru
biljaka.
Postoji jo mnogo stvari koje treba ot-
kriti o sistemima povezivanja izgraene
sredine i prirode, iako su oni ukorenjeni
u drevnim praksama. Hofman Brant, koji
je radio kao arheolog na Bliskom istoku,
upozorava: Popularnost Viseih vrtova
Vavilona dolazi od idealizacije prirode u
gradu - i arheoloki, ne postoji ni trunka
dokaza za to. Poznajui ove vrtove iz
istorijskih referenci, a ne iz direktnih osta-
taka, lako nam je da romantizujemo njih i
njihove potomke. Legenda ojaava vrstu
zapadnog dualizma izmeu ljudi i urbanih
sistema... kao suprotan prirodnim sistemi-
ma; ovo je put premoavanja ove razlike,
kae Hofman Brant.
Pozivanje vegetacije u ljudsko okruenje
moe se initi izuzetnim samo onoliko
koliko vidimo izgraene i organske struk-
ture kao suprostavljene. Ali integracijom
ove dve strukture, imamo dosta prilika
da doradimo, rekonstituiemo i tretiramo
pejza kao vizuelnu teksturu i, ujedno, kao
bitan benefit u integraciji kako programski
objekat ili mesto funkcionie, kae Sejbl.
I videti te integrisane, a ne suprostavljene
sile kako jaaju veze koje ujedinjuju nau,
tehnoloki voenu, arhitekturu sa sirovom
mudrou prirode jeste predivno
62
energetska efikasnost akvarijumi graditi zeleno bazen zelenilo terasa opremanje pe
sportske povrine obnovljivi izvori energije zatita ivotne sredine oprema za ulice i ba
www.build.rs
Lepkovi
Rizik kod veine zavrnih materijala, pre-
ma Tajleru Stilu (Tyler Steele) iz kompanije
Greenovate, jeste to hemijski lepkovi koji
se koriste tokom ugradnje mogu neutrali-
sati zdrave karakteristike materijala koji
su proizvedeni da budu zeleni.
Stil dodaje: Samo zato to su zavrni, ze-
leni materijali napravljeni od recikliranog
materijala to ne znai da su oni dobri za
kvalitet unutranjeg vazduha... Boje, pod-
ne obloge, iverica, drveni materijali, uplja
vrata - lepkovi koji se koriste kod ovih
proizvoda mogu biti toksini.
Postoje zeleniji lepkovi dostupni na tritu,
kao i proizvodi koji su napravljeni tako da
zahtevaju malu ili nikakvu upotrebu lep-
kova. Lepkovi sa manjom ili nikakvom
koncentracijom isparljivih organskih jedi-
njenja, tzv. VOC (Volatile Organic Compo-
und) materija, smatraju se zelenim za razli-
ku od onih sa toksinim sadrajima. Dosta
proizvoaa proizvodi lepkove sa umanje-
nom ili nikakvom koncentracijom VOC
materija. Ovaj aspekt odrivosti kod zavr-
nih materijala moe delovati neznaajan,
ali svaki doprinos zdravijem i bezbednijem
prostoru ne sme se zanemariti.
Boje i lakovi
Boje i lakovi su veliki, zaista veliki, deo
slagalice, kae Stil. esto su oni prva
stvar koja se menja kada ljudi odlue da
ele da uine svoj dom zelenijim zato to
ne zahteva veliku investiciju i posvee-
nost.
Skoro svaka velika kompanija koja proi-
zvodi boje i lakove napravila je svoju li-
niju zelenih proizvoda, ali ne prave se sve
zelene boje i lakovi na isti nain. Veina
tradicionalnih proizvoaa ne poklanja
dovoljno panje koja bi trebala za razvoj
zelenih materijala, kae Stil. Oni stva-
raju specifine, male delove svog proizvo-
dnog procesa koji se bavi ovim pitanjem.
Tih nekih pet procenata ili slino je sjajno
- svaki napredak je dobar, ali tu postoji tzv.
zeleno pranje. Oni razvijaju svoj marke-
ting na takav nain da tih pet procenata
deluje kao da je sto procenata onoga to
oni proizvode zeleno.
On vie ceni kompanije koje su investira-
le veliki deo procenata u ovu praksu, kao
to je nezavisna linija proizvoda nazvana
Mythic, za koju on kae da nema toksi-
nosti, nema kancerogena i da prikazuje
odline performanse. Ta linija prozvoda
ima oko 1.200 boja.
ZELENI ZAVRNI
MATERIJALI
Broj dostupnih zelenih materijala je naglo po-
vean poslednjih par godina. Proizvodi koji su
pre nueni u samo odreenim bojama ili diza-
jnima sada su rasprostranjeni kao i tradicio-
nalni proizvodi. Zbog vee potranje, odrive
boje, podne obloge i kuhinjske radne povrine,
koje su pre bile manje izdrljive i skupe, sada su
jae, dugotrajnije i, esto, jeftinije.
62 www.build.rs
VOC Volatile Organic Compounds (VOCs) su organske hemijske
materije koje odlikuje visok pritisak u normalnim uslovima
okruenja (temperatura, vlanost, itd), zbog ega se njihova
isparenja ire u atmosferu.
Ovo isparavanje moe ugroziti zdravlje ljudi pa njihova elimi-
nacija predstavlja vanu temu u savremenom graevinarstvu,
tj. u oblasti kvaliteta unutranjeg vazduha - IAQ (indoor air
quality).
63
ejzaa odrivi razvoj ureenje okoline igralita batenski nametaj pametne zgrade voda
ate ozelenjavanje eko-materijali uteda energije iveti u zelenom integrisani sistemi
www.build.rs
injenica da su velike kompanije poele da
nude kupcima zelene alternative jeste dobra
stvar za nas i ivotno okruenje, kau Stil
i drugi koji podravaju zelene materijale.
Samo je vrlo vano da kupci proitaju mala
slova na proizvodima kako bi se osigurali
da je proizvod koji kupuju sertifikovan.
Kuhinjske radne
povrine
Godinama ve, proizvoai prazne svetske
kamenolome i uzimaju to je vie granita
i mermera mogue za izradu kuhinjskih
radnih povrina. Iskopavanje kamena, kao
i njegov transport i obrada, ostavlja veliki
ekoloki uticaj na sredinu. Mali broj kom-
panija, kao to je Cold Spring Granite, ima
za prioritet odrivost. U meuvremenu, ze-
leni proizvoai smiljaju veliki broj atrak-
tivnih i veoma funkcionalnih alternativa.
Radne povrine Silestone Quartz kom-
panije Cosentino obeavaju odgovorno
iskopavanje sirovog materijala, ekoloku
proizvodnju i nisku ili nikakvu emisiju ga-
sova koje tete kvalitetu vazduha. Njih je,
takoe, teko otetiti, a dolaze u irokom
rasponu boja, ak i u jarkim pink i zelenim
bojama. Radne povrine od recikliranog
stakla proizvoaa Vetrazzo imaju gladak,
mozaiki stil. Proizvode se od delova flaa,
prozora i drugih recikliranih stakala, od
kojih neke moete identifikovati po bren-
du, kao SKYY vodku. Svaki njihov proi-
zvod sadri 85 posto stakla.
Podne obloge
Podne obloge trpe mnogo u svakom objek-
tu, kae Stil, i dodaje da sada vidi da se mno-
go ljudi opredeljuje za bambus. To je popu-
laran izbor zelenog materijala zato to drvo
bambusa izraste za tri do pet godina i zato
jeste odrivo. Podne obloge proizvedene od
bambusa su prema dugovenosti u rangu sa
proizvodima od javora i oraha.
Podne obloge od plute su esto pravljene
od odbaenih materijala iz proizvodnje
vinskih epova, tako da njihova proizvo-
dnja ima zelene atribute. Podne obloge
od plute se nude u obliku panela, dasaka i
ploica, dolaze u irokom spektru obrada
prirodnog drveta, kao i u svetlijim bojama.
Zato to su sastavljene od 50% vazduha,
podne obloge od plute su odline za pro-
storije gde ljudi dosta stoje.
Vea cena podnih obloga od bambusa i
plute moe se initi kao manje praktino
reenje za velike komercijalne objekte,
kae Elejn Lipmen Barns (Elaine Lipman
Barnes), koja je LEED AP (Accredited Pro-
fessional), ali oni mogu biti atraktivan iz-
bor za projekte domainstava uz dodatak
malo vee investicije.
Jo jedna podna obloga koja je u poslednje
vreme postala zelena jeste linoleum, i to
po cenama koje nisu previsoke za velike
projekte. Postoji dosta dobrih zelenih li-
noleuma sa dosta dobrim bojama i prilino
dugim ivotnim vekom, kae Barns.
Mnogobrojni proizvodi za oblaganje podo-
va koji su ekoloki, delom su dostupni na
tritu, esto i sa nekim delom recikliranog
sadraja, za komercijalnu i stambenu upo-
trebu. Tepisi i tapisoni od vune su zadrali
svoju luksuznost a samim tim i cene ali oni,
takoe, mogu biti zeleni proizvodi.
Postoji jo dosta novih i trendi opcija za
oblaganje podova za one koje se oseaju
avanturistiki kao to su: reciklirane gume,
veoma izdrljiv pod koji je 95% napravljen
od reciklirane gume, ili oni manje izdrivi
podovi od recklirane koe koji zahtevaju
vee odravanje ali su sigurno udobni
Zeleno pranje (Greenwas-
hing) - kada kompanije, sa
ili bez namere, iznose lane,
dvosmislene ili preterane
tvrdnje u vezi sa ekolokim
prednostima njihovih
proizvoda.
64 www.build.rs
NOVA GREEN SERIJA VILJUKARA
U KORAK SA NAJKVALITETNIJIM
POBOLJANJA:
HELI VILJUKARI d.o.o. nudi:
Viljukare: Elektro, dizel i gasne...
Servisiranje i rezervne delove...
Lizing za nove i polovne viljukare...
Rent: Najam sa i bez vozaa...
Svi proizvodi su uskladu sa
EC standardima: 98/37/EC, 2000/14/EC,
EN ISO 3744:1995, EN 1726-1:1998
Cara Duana 207, 11080 Beograd-Zemun
Tel/Fax: +381 (11) 31 63 180
Mob: +381 (64) 825 10 21
E-mail: office@heli.rs
www.heli.rs
I d o o nudi:
HELI CHINA je najvei proizvoa viljukara
i rezervnih delova u Aziji. Sa godinjom
proizvodnjom od 60.000 viljukara predstavlja
najbre rastuu kompaniju u toj oblasti.
U 2010. godini postigli su prestino 5. mesto
na svetskom triu sa izvozom u vie od
70 zemalja irom sveta.
Uspeh kompanije je baziran na
dugom iskustvu, kineskim i japanskim
dostignuima i konstantnom sledu
svetskih tendenciji razvoja
viljukara.
- Motori napredne generacije
NISSAN, ISUZU, KUBOTA (Japan)
- Manja potronja goriva
- Smanjena emisija izduvnih gasova
- Ergonomian dizajn
- Usavreni hidrodinamiki prenos
- Bolje manevarske sposobnosti
Rizikovau sa pretpostavkom, ali mogu
da se kladim da ste u poslednja dvadeset
etiri sata primili reklamnu poruku ija je
marketing kampanja centrirana oko rei
zeleno ili kako je neto ekoloko.
Verovali mi ili ne u ove tvrdnje, pitanje je?
Istraivanje u SAD-u sprovedeno ove godi-
ne pokazuje da 97% Amerikanaca veruju da
znaju ta uobiajan ekoloki marketing, koji
tvrdi da je neto zeleno ili ekoloko, znai.
Ali da li oni ili mi, zaista znamo? Prema
istraivaima, naa tumaenja su esto ne-
tana. Studija pokazuje da dosta ljudi ima
volju da veruje u ono to im se marketinki
servira. Ipak, istraivanje sprovedeno u UK
ima, donekle, drugaiju priu da ispria. U
toj studiji, nevladine organizacije Carbon
Trust, samo 7% anketiranih veruje kompa-
nijama kada kau da smanjuju svoj uticaj na
ivotnu sredinu. Vie od polovine ispitanih,
oko 53%, izraava zabrinutost zbog injeni-
ce da kompanije ine jednokratna pobolja-
nja da bi dobile na publicitetu, pre nego to
se vrate normalnom poslovanju.
Razdvajanje ta je zaista zeleno od zelenog
pranja postalo je neophodnost za kupce. Da
bi smo pomogli, predstavljamo vam ovu
kategorizaciju devet tipova zelenog pranja.
1. Zeleno po asocijaciji
Kompanije rasipaju sebe i svoj marketing u
ekolokim pravcima i slikama tako da, iako
proizvod nema nikakve ekoloke pogo-
dnosti, potroai ih povezuju sa pozitivnim
ekolokim atributima. Primeri toga jesu au-
tomobili i kamioni koji gutaju fosilna goriva
prikazani u udaljenim prirodnim sredinama,
ili nova naselja nazvana po prirodnim atribu-
tima koje su unitili da bi ih izgradili.
2. Nedostatak definicije
Marketing nekog proizvoda koji daje utisak
potroaima da je ekoloki, esto je nejasan:
proizvod je opisan kao netoksian ili kao
proizvod koji sadri opasne hemikalije, ali
ove definicije znaajne su samo ako se posma-
traju u odreenom kontekstu - mnoge hemi-
kalije su netoksine i mogu da se dodiruju, ali
su opasne ako se progutaju, na primer.
3. Nedokazane tvrdnje
Tvrdnje o ekolokim prednostima nekog
proizvoda iznose kompanije, ali te iste
kompanije nee ili ne mogu da prue do-
kaze koje bi te tvrdnje dokazale. Primer:
Kompanija tvrdi da je sprovela nov nain
proizvodnje koji poveava sadraj recikli-
ranih materijala u njihovom proizvodu, ali
oni tu tvrdnju ne dokazuju.
4. Pogrean zakljuak
Kompanija koristi validnu tvrdnju oko ne-
kog projekta kao osnovu za dalje tvrdnje
koje nisu garantovane, ali u svojoj povrnosti
deluju razumno. Primer: Proizvoa odgo-
vorno tvrdi da je njegov proizvod otporan
na razvitak bui, ali takoe implicira da kori-
enjem tog proizvoda poboljavate zdravlje
ukuana - tvrdnja koja ima neku logiku, ali
ona zaista mora biti ispitana posebno.
5. Zaboravljanje na ivotni ciklus
Kompanija bira jedan, lako razumljivi
aspekt ekolokog profila nekog proizvo-
da koji nadopunjuju i istiu, dok ignoriu
druge, bitne uticaje. Primer: Kompanija
reklamira visoki nivo recikliranog sadraja
nekog proizvoda, ali ne pominje koliko se
potroi energije i kolika je koliina oslo-
boenog ugljenika pri proizvodnji.
6. Mamac i preokret
Kompanija uveliko promovie ekoloke
atribute nekog, pojedinanog, proizvoda,
dok prodaje i proizvodi gomilu drugih,
slinih proizvoda kojima nedostaju isti eko-
loki atributi. Primer: Kompanija prodaje
proizvode od kedrovine koji su sertifikova-
ni kao odrivo poseeni i stie na taj nain
slavu, ali ujedno ih proizvodi u tako malom
broju i sa poveanom cenom da se veina
proizvoda koji nisu sertifikovani proda za-
hvaljujui panji koju je kompanija dobila.
7. Oslanjanje na loije standarde
Proizvodi dobijaju validne sertifikate izdate
od strane treeg lica - ali proizvoai i tr-
govaka udruenja su ti koji su uticali na
razvoj relevantnih standarda na takav na-
in da prave sertifikaciju manje znaajnom
nego to bi trebala da bude. Primer: Indu-
strija drvnih proizvoda bila je pod esto-
kim napadima poetkom 90-ih godina zbog
ekoloke tete nanete obeumljavanjem, ali,
umesto da se pridravaju rigoroznih, ze-
lenih standarda koji su tada ve razvijeni,
industrija se ujedinila i stvorila sopstveni
program sa slinim, ali mnogo nejasnijim
standardima.
8. Nevoljni entuzijasta
Kompanije lobiraju protiv novih ekolokih
mera, tvrdei da e biti mnogo skupe. Po-
sebno ako vide da gube bitku, one javno
prihvataju sline mere - ali nastavljaju da im
se odupiru iza scene.
9. Potpuni laovi
Bilo namerno ili nenamerno, kompanije kri-
ve istinu ili je, jednostavno, ignoriu. Primer:
Kompanija tvrdi da je proizvod povoljan po
okruenje, a on je u stvari po njega lo
kkk li li 44 PP kljj kk
Veina vrsta zelenog pranja koju imamo priliku
da vidimo, spada u jedan od ovih devet tipova.
Slede saveti kako da ih prepoznate.
Veina vrsta zelenog pranja koju imamo priliku Veina vrsta zelenog pranja koju imamo priliku Veina vrsta zelenog pranja koju imamo priliku
DEVET TIPOVA ZELENOG PRANJA
www.build.rs 65
Novo na t r i t u! MOZAI K LAMI NATI 12.3mm
EURO SALON d.o.o.,Stefana De
@teol.ne www.euro-salon.co
anskog 63
76300 Bijeljina, Bosna i Hercegovina
+387 55 241 294, flooring t, m
TRAI MO REGI ONALNE DI STRI BUTERE
Zast upni c i za Sr bi j u (sa Kosovom), Cr nu Gor u, Bosnu i Her c egovi nu, Hr vat sk u, Makedoni j u, Sl oveni j u
Ti kovi na Or ah Hr ast Mahagoni ...
s.a. fittich
Frigoremont DOO
Vlaka bata 4a 11500 Obrenovac
tel/fax: 011 87 20 246
mob: 064 13 62 176
Servis, remont i montaa rashladnih
i klimatizacionih kompresora,
postrojenja i opreme
Johann D.O.O je firma ija je osnovna delatnost
montaa, servis i odravanje:
- Alarmnih sistema
- Sistema za video nadzor
- Zemaljskih anteskih sistema
- Sistema za ranu dojavu poara
- Sistema za detekciju gasova
- Sistema za kontrolu pristupa
- Interfonskih sistema
- Ambijentalnog ozvuenja
Alekse antia 52
21000 Novi Sad
tel/fax: 021/6721-272
email: johann@neobee.net
www.johann.co.rs
Mil Mak Group d.o.o. Beograd
tel/fax: 0ll 228 03 96 mob: 069 5l0 00 07
www.cwd.rs
Svedski mobilni gre|ai za
intenzivno zagrevan|e
|zvoen|e graevinskih radova
u zimskim uslovima
Graevinski ob|ekti, brodogradilista,
magacini, sportske hale, staklene baste...
NA LAGERU DEMO UREAJI
SA POPUSTOM OD 40% DO ISTEKA ZALIHA
|tali|anske masine
za airless gletovan|e
i farban|e
Pad sa dva pistol|a
istovremeno
oglasi
TRGOVINA NA VELIKO I ZAVRNI GRAEVINSKI RADOVI
Milana Savia 58/11, 21000 Novi Sad tel/fax: 021 6500 328
tel: 021 553 060 mob: 069 1222 921, 066 9389 915
e-mail: nebixcompany@gmail.com
* samo za preduzea
Preduzee
Ime i prezime
Funkcija
Adresa
Mesto
Telefon
Telefon
Mob. tel.
Fax
E-mail
Web
PIB
( )
( )
( )
( )
DA, moete koristiti ove podatke i slati nam informacije vezane za delatnost
Popunite ako elite dostavu na kunu adresu
DA, elim da dobijam besplatan primerak poslovnog magazina BUILD
DA, elim da dobijam besplatan primerak kataloga Graevinarstvo i opremanje*
m.p.
Opis
delatnosti
Ulica i broj
Mesto
Broj zaposlenih
1 do 10
11 do 25
26 do 50
51 do 100
101 do 500
vie od 500
Mat. br.
tanost podataka overava
(narudbenicu 19 itko popuniti i poslati faksom, potom ili elektronskom potom)
Trite
Nijedan asopis nema bolju pokrivenost industrije sa najveim
obrtom kapitala u Srbiji
Izdava
Renomirani izdava sa svojom redakcijom garantuje izbor novosti
i tema koje e privui veliki broj redovnih italaca
Besplatna distribucija
Izvoai radova, proizvoai materijala, trgovci, projektanti, inenjeri,
preduzetnici...
BUILD magazin je jedini asopis o graevinarstvu koji ne eka da bude
kupljen, on direktno stie do vaeg potencijalnog komitenta
Internet
Kompletan sadraj predstavljen je i na www.build.rs
Oglaavanje
BUILD magazin vam omoguava najefektnije predstavljanje vaih
proizvoda i usluga na tritu Srbije, maksimum odnosa cena-kvalitet
Infonet Group, Luke Vojvodia 30, Beograd, tel: +381 (0)11 2562 004, 2562 005 info@build.rs
Predstavljanje u BUILD magazinu
n
a
r
u
d

b
e
n
i
c
a

z
a

n
a

a

i
z
d
a
n
j
a
gradjevinarstvo.rs
construction.rs
Portal gra|evinske industrije