Ke-memorija

12/3/2008

KE-MEMORIJA
Autori: Radovi Filip Raovi Danilo Stani Nemanja ikovi Milosav Turkui Ilhan

3-Dec-08

Mainsko-elektrotehnika kola Priboj

Za smanjenje vremena pristupa podacima i instrukcijama u operativnoj memoriji procesoru se dodaje ke-memorija (ultra brza memorija, priruna memorija) ija brzina odgovara brzini rada procesora. Ke memorija je mala ultra brza poluprovodnika memeorija sa neposrednim pristupom. U ke-memoriji se uvaju podaci i instrukcije iz operativne memorije koje procesor trenutno koristi. Ke-memorija slui za usaglaavanje brzine procesora i operativne
3-Dec-08 Radovi Filip 2

Ke-memorija

12/3/2008

memorije koja je sporija od procesora za red veliine (oko 10 puta). Ona omoguava poveanje brzine obrade, jer se u njoj nalaze tekui p podaci i tekue instrukcije j p programa g kojima procesor pristupa znatno bre, cilj efikasnog memorijskog sistema je da efektivno vreme pristupa procesora podacima bude vrlo blisko vremenu pristupa kememoriji Ke memoriji. Ke-memorija memorija se koristi na sledei nain (slika 1).

3-Dec-08

Radovi Filip

Operativna i su podeljene na jedinice koje se nazivaju blokovi. Blok (ponekad se naziva i linija) predstavlja skup od n sukcesivnih memorijskih lokacija koji se uvek kao celina prenosi izmeu operativne p p i ke-memorije. j To znai da se svi podaci (ili instrukcije) u nekom bloku istovremeno nalaze ili ne nalaze u kememoriji. Jedinica prenosa izmeu centralnog
3-Dec-08 Radovi Filip 4

Slika 1 ke-memorija

Ke-memorija

12/3/2008

procesora i ke-memorije je fizika re. Jedinica prenosa izmeu ke-memorije i operativne p memorije j j je blok. Veliina bloka obino iznosi izmeu 4 i 128 bajtova. Kapacitet ke-memorije je u opsegu od 1 do 256 kB. Broj blokova operativne memorije je znatno vei od broja blokova ke-memorije, tako da se u ke-memoriji u istom trenutku nalaze kopije samo malog broja blokova operativne memorije.
3-Dec-08 Radovi Filip 5

Kada centralni procesor generie adresu memorijske lokacije, formira se upravljaki signal za pristup ke-memoriji. Ukoliko se podatak sa traenom adresom nalazi u kememoriji, on se prenosi u procesor radi obrade ili se zamenjuje novom vrednou iz procesora koja predstavlja rezultat obrade. Ukoliko u kememoriji nema bloka sa traenom adresom, aktivira se procedura kojom se iz ke-memorije jedan blok alje u operativnu memoriju, a na njegovo mesto se iz operativne memorije poziva traeni blok koji
3-Dec-08 Radovi Filip 6

Ke-memorija

12/3/2008

se prenosi u ke-memoriju, a istovremeno se traeni podatak prenosi i u operativnu memoriju. Ke-memorije funkcioniu na bazi lokalnosti ponaanja kojom se karakterie veina programa. Postoje tri principa koji ukljuuju lokalnost: 1. Prostorna lokalnost. Ako je potreban pristup odreenoj lokaciji u memoriji, postoji velika verovatnoa da e drugi pristupi biti toj ili susednim lokacijam za vreme trajanja izvrenja programa;
3-Dec-08 Stani Nemanja 7

2.Vremenska lokalnost. Ako je postojala sekvenca pristupa do n lokacija, postoji velika verovatnoa da e pozivi koji slede biti u toj sekvenci. Ova lokalnost dopunjuje se sa prostornom lokalnou; 3.Uzastopnost. Ako je bilo pristupa odreenoj lokaciji c, verovatno je da e u sledeih nekoliko pristupa biti na lokaciji c+1. Uzastopnost je ogranien tip prostorne lokalnosti i moe se razmatrati ko njen podskup.
3-Dec-08 Stani Nemanja 8

Ke-memorija

12/3/2008

*Problemi korienja kememorija*

Pri korienju ke-memorije treba reiti sledea etiri osnovna problema: smetanje blokova gde e u kememoriji biti smeten novi blok proitan iz operativne memorije; inentifikacija bloka kako e biti naen j se nalazi u ke-memoriji; j; blok koji zamena blokova koji blok e biti zamenjen, ako se traeni blok ne nalazi u ke-memoriji;
3-Dec-08 Stani Nemanja 9

strategija upisa kako e se postupiti kod upisa novog podatka u ke-memoriju, jer se tada modifikuje blok i postaje razliit od odgovarajueg bloka u operativnoj memoriji. Najbolji nain za smetanje blokova proitanih iz operativne memorije jeste tzv. asocijativno preslikavanje svaki se blok moe smestiti bilo gde u ke-memoriju. Meutim u tm sluaju radi identifikacije blokova (drugi problem) pogodno p g je kao ke-memoriju j j koristiti asocijativnu memoriju u kojoj klju predstavlja memorijsku adresu bloka a informacioni deo podatke iz operativne memorije.
3-Dec-08 Stani Nemanja 10

Ke-memorija

12/3/2008

Slika 2

Ke-memorija sa asocijativnim preslikavanjem

3-Dec-08 Stani Nemanja 11

Kod tehnike asocijativnog preslikavanja ke memorija se sastoji iz sledeih delova memorije DATA i memorije TAG. U memoriju DATA se smetaju blokovi preneti iz operativne u ke memoriju. U memoriju TAG se smetaju brojevi blokova, koji se nazivaju TAG-ovi, za blokove prenete iz operativne u ke memoriju. Za realizaciju memorija DATA i TAG koriste se RAM i asocijativna memorija, memorija respektivno. respektivno Ukoliko u memoriju DATA moe da se smesti 2n blokova kae se da ke memorija ima 2n ulaza.
3-Dec-08 Raovi Danilo 12

Ke-memorija

12/3/2008

Za zamenu blokova postoji vie strategija, ali se najee zamenjuje najranije korieni blok ili najdue prisutan blok. Kada se blok u ke kememoriji modifikuje upisom novog podatka iz procesora, postoje dva naina koji se koriste za auriranje operativne memorije: a) ) neposredni d i upis i istovremeno i t se podatak upisuje u ke-memoriju i u operativnu memoriju
3-Dec-08 Raovi Danilo 13

b) posredni pristup podatak se upisuje samo u blok ke ke-memorije, memorije, a modifikovani blok se vraa u operativnu memoriju tek kada se zamenjuje drugim blokom. Meutim, ovde je potrebno za svaki blok Uvesti po jedan bit koji pamti da li je blok modifikovan ili nije.
3-Dec-08 Raovi Danilo 14

Ke-memorija

12/3/2008

Osnovni

parametar

po

kome

se

meri

efikasnost ke-memorije naziva se faktor pogotka p g h. To j je verovatnoa da se sadraj j memorijske lokacije koju adrseira procesor, tj. traeni podatak, nalazi u ke-memoriji. Veliina 1 h naziva se faktor promaaja. Faktor promaaja meri penale zbog ke promaaja, jer procesor prekida aktivnost kada se ustanovi ke promaaj.
3-Dec-08 Raovi Danilo 15

Faktor pogotka je uvek manji od 1, a u praksi se ostvaruju vrednosti vee od 0,9. Ostali vani parametri ke-memorije pristupa, zadravanje usled usled zadravanje memorije j i dr. auriranja su: vreme promaaja, operativne

3-Dec-08

Raovi Danilo

16

Ke-memorija

12/3/2008

Dvonivoske i podeljene kememorije

Slika 3

Dvonivoska ke-memorija
3-Dec-08 ikovi Milosav 17

Kada su ke-memorije prvobitno uvedene, obian sistem je imao jednu ke-memoriju. Kasnije je korienje vie ke-memorija postala norma. Dva aspekta ovog problema odnose se na broj nivoa kememorije i korienje jedinstvene ili podeljene kememorije. Kako se gustina logike na ipu poveava, postaje mogue imati ke-memoriju na istom ipu sa procesorom.

3-Dec-08

ikovi Milosav

18

Ke-memorija

12/3/2008

U poreenju sa ke-memorijom kojoj se pristupa preko spoljne magistrale, kememorija na ipu redukuje aktivnost procesora na spoljnoj magistrali i, prema tome ubrzava vreme izvrenja i poveava ukupne performanse sistema. Kada se zahtevana instrukcija ili podatak nalazi u ke-memoriji, eliminisan.
3-Dec-08 ikovi Milosav 19

pristup

magistrali

je

Ukljuivanje ke-memorije na ipu ostavlja otvoreno pitanje da li je ke-memorija van ipa, ili spoljna ke-memorija, potrebna. g je obino da, j , i najnoviji j j p procesori Odgovor ukljuuju ke-memoriju na ipu i spoljnu kememoriju. Rezultujua organizacija je poznata kao dvonivoska ke-memorija, gde se interna ke-memorija oznaava kao nivo 1 (L1) a spoljna ke memorija kao nivo 2 (L2) (slika 3). Studije su pokazale da korienje ke-memorije drugog nivoa poboljava performanse.
3-Dec-08 ikovi Milosav 20

10

Ke-memorija

12/3/2008

Osim toga, danas je postala opteprihvaena podela ke-memorije nivoa L1 na dve: jedne namenjena za instrukciju (I ke) i druge namenjena za podatke (D ke), posebno uz tzv supersklarnim procesorima. tzv. procesorima Kljuna prednost projektovanja podeljene kememorije je to se eliminie takmienje za ke-memoriju izmeu procesora instrukcija i izvrne jedinice. Naime, podeljene kememorije za instrukcije i podatke omoguavaju da se znaajno povea propusni opseg ke-memorije, potencijalno udvostruavajui mogunosti pristupa.
3-Dec-08 ikovi Milosav 21

*Ke-memorija diska*

Slika 4

Ke-memorija diska
3-Dec-08 Turkui Ilhan 22

11

Ke-memorija

12/3/2008

Operativna memorija savremenih raunara odgovara na zahteve u desetinama nanosekundi, a disk odgovara na zahteve u desetinama milisekundi, milisekundi to znai da je razlika u brzini oko milion puta. Kako kememorije znaajno poboljavaju vreme pristupa operativnoj memoriji, isti se koncept uspeno koristi i za diskove, znaajno j smanjuju j j i saobra b aj j sa diskom di k i proseno vreme pristupa diska.
3-Dec-08 Turkui Ilhan 23

Ke-memorija diska (ke-bafer diska) ima slicnu ulogu kao ke-memorija u sistemu ke-memorija j g glavna memorija j ( (slika 4). ) To je memorijski bafer koji pamti poslednje koriene delove adresnog prostora diska, smanjujui tako zahtevani broj pristupa i efektivno vreme pristupa disku, odnosno poveavajui efektivnu brzinu diska diska. Procesor uvek pristupa podacima predhodno smeteni u ke-memoriju diska kad god mu zatrebaju.
3-Dec-08 Turkui Ilhan 24

12

Ke-memorija

12/3/2008

Ke-memorija diska je veliine od jednog do vie megabajta. Jedinica prenosa izmeu diska i ke-memorije diska obino sadri jednu ili vie staza diska. Ke-memorija diska moe se pridruiti ulazno-izlaznom ureaju, kontroleru tog ureaja ili operativnoj memoriji procesora. Ispitivanja su pokazala da je efikasnost keke memorije diska najbolja kada je ona ukljuena kao deo operativne memorije.
3-Dec-08 Turkui Ilhan 25

KRAJ
Li Literatura
Raunari IV ivko Toi computer.howstuffworks.com/cache.htm rti etf bg ac yu/rti/ri3aor/lab/KES_OPIS.pdf rti.etf.bg.ac.yu/rti/ri3aor/lab/ OPIS pdf

3-Dec-08

Mainsko-elektrotehnika kola Priboj

26

13