You are on page 1of 32

manek

ISSN 2334-7090

magazin nezavisne kulture

Broj 1, januar 2013.

manek

Januar 2013.

02

Uvodnik

NEZAVISnA, SVOJA KULTURA


Sadraj 35 6 7 8 a 9 a 10 11 1213 14 15 a 16 17 a 1819 a 20 21 a 21 a 2223 24 24 2529 3031 31 Portret umetnika Katarina Pejovi, intervju MMC LED ART, Art klinika DAH Teatar, Ne/vidljivi grad MINISTARSTVO PROSTORA, Ekspedicija Inex film; Ulina galerija STANICA SERVIS ZA SAVREMENI PLES, Kondenz, Laboratorija Koreografija panje KIOSK, Porodini album REMONT MSUB FILMART, Fotodokumenti 02 aj... Odlian, izbor stripova VIDEOMEDEJA, Videomedeja 16 FILMART, Meunarodni studentski filmski kamp Interakcija Poega ZMUC / ZALET, Debeli biciklisti UG ZVUK I VIZIJE, Multimedijalni festival SOUND AND VISIONS, Majdanpek ELEKTRIKA, izbor stripova First World Peace: MRAZ, SOL I VLAGA REX, Slobodna zona SEEcult.org, Criticize This! Kritikovanje kritike umetnosti u regionu NVO MillenniuM, KRAF 06. Kragujevaki festival antiratnog i angaovanog filma 2012. Intervju, Emina Vini KOOPERATIVA, regionalna platforma za kulturu AKTO Festival, Bitolj, Makedonija VESTI sa nezavisne scene Prie u izboru Korneta Poezija u izboru Poezina Pilot broj fanzina MANEK/magazin nezavisne kulture izlazi po isteku 2012. godine koju je obeleilo preivljavanje kulturne i umetnike scene u Srbiji, ukljuujui i nezavisnu scenu. S obzirom na to da je svega 0,62 odsto dravnog budeta izdvojeno za kulturu u 2013, naredna godina mogla bi da bude za mnoge godina iliili. Opstanka ili nestanka. To su, izmeu ostalog, i razlozi koji jo jednom potvruju potrebu zajednikog delovanja radi konane promene poraavajueg stanja u kulturi. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije najveim je delom i nastala iz tog razloga, a posle dve godine okuplja oko 80 lanova iz dvadesetak gradova. U ovom fanzinu predstavljen je samo deo raznovrsne programske produkcije lanova NKSS, produkcije realizovane uz velika rtvovanja, ali i uz meusobnu podrku i solidarnost. Nadamo se da emo u sledeem broju moi da se pohvalimo i konkretnim pomacima u dijalogu s vlastima o uslovima u kojima prekarno radimo ve godinama, pa i decenijama. Pod uslovom da postoji bar minimum svesti da je kultura u Srbiji na poetku 21. veka uopte potrebna. Serija tribina A kultura?, koje smo organizovali u jeku predizborne kampanje irom Srbije, pokazala je da politiari iz gotovo svih partija, pozvani da predstave stranake kulturne politike, nemaju taan odgovor na pitanje o mestu i znaaju kulture u drutvu. S obzirom na to da su je zaobili kao temu u kampanjama, izgleda da smatraju da ni graanima nije potrebna. Nije ni udo, jer ih nema na kulturnim dogaanjima, osim ako nisu obojeni u boje njihovih stranaka. U Srbiji je, stoga, potrebno snano zagovaranje vanosti kulture u drutvu, paralelno sa radom na promeni stanja koje preti njenom opstanku. Nezavisna kultura je posebno ugroena zbog nepostojanja sistemskih mehanizama koji bi obezbedili razvoj produkcije niza nevladinih organizacija, neformalnih inicijativa, umetnikih organizacija i pojedinaca, koji su njeni nosioci. A bez nezavisne kulturne scene, kao najivljeg dela ukupnog sistema kulture, nema ni budunosti za kulturnu scenu u celini. Pitanje konteksta umetnosti u Srbiji ne moe se sagledati u celini bez dualistikog sagledavanja kulture koju drava podrava i promovie, i nezavisne kulture koja egzistira na obodu javnog ivota, javnog finansiranja, a koja u nacionalnim i internacionalnim strunim krugovima dobija najvia priznanja i potpuno uvaavanje. esto, meutim, ujemo pitanje: Od koga ste vi nezavisni? Kako ste nezavisni kada primate strane donacije, uestvujete na konkursima drave, lokalne samouprave, imate sponzore Da, upravo zbog toga i jesmo nezavisni jer nismo ni u vlasnitvu drave/grada, niti nekog treeg subjekta. Zato i ne zavisimo iskljuivo od jednog izvora finansiranja, a sami odluujemo na koji nain emo raspodeliti sredstva unutar svojih programskih i projektnih aktivnosti. Nezavisno od bilo koga, jer smo samoosnovani, odluujemo i o upravljanju naim organizacijama, pa ne ekamo, za razliku od institucionalne kulture, rezultate koalicionih sporazuma, politiki podobne upravnike, stranake kongrese na kojima se proklamuju partijski interesi. Na svet, paralelan u odnosu na dominantnu, institucionalnu i mejnstrim kulturu, sa kojima se ponekad saradniki preplie, zasnovan je na vrstom sistemu vrednosti koji proistie iz sutine civilnog drutva i stoga je autentino najblii najirem drutvenom interesu. Fokus ovog magazina upravo je praksa individualnih aktera umetnikog i kulturnog ivota u Srbiji i gotovo identinih konteksta u regionu, kao i interesno formiranih grupa iz oblasti kulture koji proizvode relevantnu umetniku i kulturnu produkciju uprkos nepostojanju uslova, uprkos kontinuiranom smanjenju finansija za kulturu na nacionalnom, gradskom i svakom drugom nivou, ukidanju institucija kulture i njihovom obogaljivanju, sve veim pritiscima da je umetnost i kultura u vremenu svetske ekonomske krize (nepoeljni) drutveni viak i optereenje, a ujedno i neprimerena razonoda, uprkos pritiscima elnika najviih dravnih kulturnih instanci u smeru iskljuive kulturne industrije (upravo industrije razonode, turizma i profitablinih delatnosti pod pokriem kulture i umetnosti), opte obrazovne zaputenosti na svim nivoima, itd., lista je veoma duga... Obrisi ovog fanzina u nastajanju jesu praenje produkcije umetnosti koja izlazi van okvira nacionalno proklamovanih vrednosti, ali isto tako i internacionalno nametnutih vrednosti, van okvira administrativno-dirigovanih fraza i isto ekonomskih i politikih vrednosnih kompetencija; elja je da on obuhvati produkciju kulture koja izlazi iz umetnike prakse pojedinaca i grupa i da pokua da je sagleda; on nije ogranien samo kriterijumima reprezentativnih produkcija (npr. finansijski ili usko strukovno), ve prati pitanja koja ta produkcija provocira; fanzin nije mesto proklamovanja, ve mesto umetnikog izraza. Okosnica ovog prvog, pilot broja, jeste praksa lanova NKSS i nezavisne kulturne scene u Srbiji generalno, kao i prakse sa nezavisnih scena bive Jugoslavije. Problemi sa kojima se profesionalci u kulturi iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije suoavaju toliko su kulturoloki, ekonomski i politiki slini, da uzajamno prepoznavanje osnauje aktere i daje mogunost da se napravi vei pritisak na okolinu, iroku javnost, a pre svega dravne institucije kulture u cilju vidljivosti i prepoznatljivosti praksi nezavisne kulture. Isto tako, moe se razmiljati i o nainima otpora politikim pritiscima koji pretenduju na kulturne politike, a koji se opet klieizirano ponavljaju u svakoj od ovih sredina, pod maskom jedinstvenosti lokalne situacije, neophodnosti ili neizbenosti evropskih integracija i sl. Nadamo se da e 2013. godine biti ostvaren pomak i u shvatanju pojma i znaaja nezavisne kulture, a ovaj fanzin je mali doprinos tome. Sreno svima! Urednitvo

manek
MANEK, magazin nezavisne kulture Broj 1, januar 2013. Beograd Izdava: Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) Sremska 4a, Beograd t/f +381.11.3283672 koordinator@nezavisnakultura.net Elektronsko izdanje: www.nezavisnakultura.net Urednitvo: Darka Radosavljevi Vasiljevi, Boba Mirjana Stojadinovi, Vesna Milosavljevi Saradnik: Vesna Tai Lektura i korektura: Marija Lazovi Grafiko oblikovanje: Boba Mirjana Stojadinovi Ovaj broj pomogli su: vajcarski program za kulturu jugozapadnog Balkana i Fondacija za otvoreno drutvo, Srbija tampa: Akademija, Beograd Tira: 1500

FOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJA FUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

*ovako izgleda font pretvoren u krive

*font moe biti bilo koji standardni serifni font

CIP , 7 MANEK : magazin nezavisne kulture . 2013, br. 1 ( jan. ) . Beograd : Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije, 2013 ( Beograd : Akademija ) . 47cm Polugodinje ISSN 23347090 = Manek ( Beograd ) COBISS . SR ID 196056588

Fotografija na naslovnoj strani: 3. Multimedijalni festival Sound and Visions, Majdanpek, 2012. Industrijski turizam kao deo festivalskog programa Fotografija: Marko Momirov Zadnja strana: Akcija Ministarstva prostora sprovedena u okviru Kampanje za obezbeenje prostora za rad aktera nezavisne kulturne scene 27. 11 3. 12. 2012, Trg Nikole Paia, Beograd

manek

Januar 2013.

03

KATARINA PEJOVI

Fotografija: Branislava Stefanovi

KATARINA PEJOVI je dramaturg, intermedijalna umetnica, spisateljica, pedagog, kulturna aktivistkinja i prevoditeljka. Njeni radovi i projekti predstavljeni su na festivalima u preko dvadeset zemalja; producirale su ih produkcijske kue i kulturne institucije. Koordinirala je brojne platforme, konferencije i inicijative. Njeni radovi i projekti predstavljeni su na festivalima ili su ih producirale kulturne institucije i produkcijske kue, u preko dvadeset zemalja; njeni tekstovi i eseji objavljivani su u publikacijama i knjigama na sedam jezika. Zajedno sa Borisom Bakalom osnovala je i realizovala projekte Bacaa sjenki, umetnike platforme koja je osvojila brojne nagrade, pored ostalih i dve Specijalne nagrade irija BITEF-a (2007. i 2009), kao i nagradu Avazov zmaj na sarajevskom MESS-u 2008. Dobitnica je Desmond Tutu Fellowship Award 2009, nagradne stipendije koju dodeljuje Global Reconciliation Organisation.

LINA GEOGRAFIJA Vau linu i profesionalnu biografiju karakteriu este promene okruenja. iveli ste i radili u veoma razliitim sredinama i podnebljima... Gde vam je dom? Ima li umetnik privilegiju da ima dom? K. P.: Citirau Tomasa Vulfa, koji je rekao: Svet nije tvoj dom. Do 1992, kada sam napustila Beograd, moj prvobitni domicil i dom (a razlika je, pre svega, u doivljajnom: domicil je mesto boravka, a dom mesto pripadnosti - dakle, psiholoka kategorija), verovala sam u suprotno. Imala sam jednu adresu, ali sam se oseala graankom sveta, kosmopolitkinjom u pravom smislu te rei. Tome je sigurno doprinosilo nekoliko injenica: govorim pet jezika, a jezik je ve sam po sebi odreeni dom. Takoe, imala sam veliku potrebu za upoznavanjem i istraivanjem drugaijeg i drugosti, a taj je poriv, ini mi se, pored individualnih korena, bio i deo kulture drutva u kojem sam rasla i jedna od tekovina prosvetljene faze jugoslovenskog socijalizma. No, gledano unatrag, mislim da je za to oseanje pripadnosti svetu jednoj, zapravo, krajnje maglovitoj i neodreenoj kategoriji pre svega bio presudan formalno definisani identitet. Bila sam Beograanka i Jugoslovenka, a u odraslijim godinama i dramaturg i intermedijalna umetnica to su bile moje osnovne identitetske koordinate i one su bile van svake sumnje i preispitivanja. S tako osigurane platforme nije bilo teko otisnuti se na izlete u svet, poslom ili privatno, i doivljavati ga kao dom. Dekonstrukcijom realnosti od 1991. naovamo, dekonstruisan je taj identitet, promenjen domicil i izgubljen dom. Beograd sam napustila, Jugoslavije vie nije bilo. Krenuvi na put obeleen razliitim domicilima od Amerike, preko Holandije i Slovenije, do Hrvatske mnogo puta sam se setila Vulfove tvrdnje. Jedno vreme sam je i ivela. Diskontinuitet nastao ratovima na tlu bive Jugoslavije, taj sraz u koji su upali milioni ljudi, nametnuo je nunost temeljnog preispitivanja samog pojma identiteta, a time i pojma doma. Vie se nita nije podrazumevalo, i ma koliko to u poetku bilo zastraujue, s vremenom je ta neodreenost omoguila neprocenjive uvide i saznanja. Moda najbitnije saznanje do kojeg sam dola jeste da za (re)konstituciju identiteta nije potreban dom barem ne u fizikom smislu. Ono to se jasno postavilo u prvi plan bio je profesionalni identitet, koji je, kako se pokazalo, i te kako mogao biti domicil, pa i dom mentalni i duhovni. Projekti i poslovi kojima sam se bavila u velikoj su meri odreivali mesto i nain mog bivanja, i moju pripadnost. Tako je i Zagreb, moj domicil u poslednjih deset godina, to postao zahvaljujui saradnji sa Borisom Bakalom i zajednikom pokretanju umetnike platforme Bacai sjenki. Roenjem erke fiziki domicil je nanovo dobio konture doma. Danas mogu da kaem da je moj dom tamo gde smo moje dete i ja,

ali je oseaj vezan uz tu sliku/ emociju/ideju i dalje daleko fluidniji nego to je bio nekada. Oko tog fizikog jezgra isprepletene su mree drugih lokacija, projektnih i privatnih, celi jedan dinamiki mobilni kompendijum po kojem surfujem/o. Zbog dvadesetogodinjeg iskustva ukorenjenosti u raseljenosti i umetenosti u izmetenosti, na vae pitanje o privilegiji umetnika da ima dom mogu samo da odgovorim pitanjem: da li je imanje doma privilegija? Za umetnika je to naroito vano pitanje. Jer, svako stvaranje podrazumeva odlazak od doma, bilo u metaforikom ili doslovnom smislu. Umetnik mora iskoraiti iz domena sigurnog i poznatog da bi otkrio ono to ne zna, ali sluti, ono to ga istinski zanima i kopka. Da bi umetnik mogao imati dom, njegovo mesto odlaska mora biti spremno na promenu koju e doneti njegov povratak. Ako se dom opire promeni koju donosi umetnikovo metamorfiko putovanje, onda je obino to mesto nepovratnog odlaska. Podruje bive Jugoslavije je, naalost, za mnoge bilo takvo mesto i to zbog istorijske nespremnosti da svojim stanovnicima ponudi ivotvorne odgovore na njihova postavljena pitanja ali to je logina posledica estokih istorijskih rezova i naglih politikih preokreta kakve donosi rat. U zapadnoj kulturi je nomadizam ve veoma dugo u modi, i umetnici ve generacijama ive tu lokacijsku nestalnost to je, uostalom, i deo diskursa o fluidnim identitetima. KONTINUITET PROMENE Kako uspevate da pretoite te razliite geografske i psiholoke dimenzije u neto to sa strane posmatrano deluje kontinuirano, neprekidno? K. P.: Mada esto volim da govorim o detektivskom pogledu na sebe drugim reima, o nekoj autorefleksiji s izmetene take gledita tek odnedavno nazirem kontinuitet u mom radu i bivanju. Stoga ne mogu govoriti o svesnom odravanju kontinuiteta, jer je to jo izvan domena moje percepcije. Ukoliko se on, kako tvrdite, vidi sa strane, onda je to zahvaljujui onome to volim da zovem nevidljivi deo svemirske jednaine. Ono to je meni, gledano unatrag, vidljivo kao neka crvena nit, to je moje neprekidno nastojanje da pronaem optiku koja e prevariti utu mrlju onaj deo percepcije, i individualne i kolektivne, koji je slep za podatke o sopstvenoj prolosti, sadanjosti, a time i budunosti. Izgleda da je ovo pitanje o kontinuitetu otvorilo moju utu mrlju te je zato vrlo dobrodolo. Na kulturnoj sceni ste, aktivno i aktuelno, prisutni od sredine osamdesetih. Da li prepoznajete razlike u generacijama? Kojoj generaciji birate da pripadate? K. P.: Razlike su ogromne, i to, pre svega, u kontekstu. Generacije koje su stasale 80-ih bile su prava deca poznog socijalizma: uljulj-

kani socijalnim mirom i sigurnou koje je ondanja drava decenijama osiguravala, mogli smo da budemo buntovnici sa razlogom ili bez njega, da ispitujemo granice idealistikih ideja i principa, da se bavimo umetnou umetnosti radi. Iako je bilo nebrojeno mnogo signala koji su nagovetavali raspad te stvarnosti, mi smo se o njih ogluivali, u vrstom uverenju da se to ne moe dogoditi. Kako smo mogli biti tako ubeeni da emo biti prva generacija roena na Balkanu koju e rat zaobii? Na to pitanje ni danas ne mogu da naem odgovor. Za mlade danas, koji su roeni ratnih godina i u njima proveli dobar deo svog detinjstva, koji su odrastali u stvarnosti razbijenog ogledala, u svetu poremeenih vrednosti i uruenog morala, korumpiranog politikog i drutvenog sistema, degradiranog kolstva, latentne materijalne, i jo mnogo vie duhovne i ljudske oskudice, svet je neko sasvim drugaije mesto od onog po kojem smo se mi kretali pre nekoliko decenija. Njihov svetonazor je lien idealizma, ali je zato mnogo pragmatiniji i realniji. U meuvremenu, balkanskom komaru tranzicije i ratova pridruio se i poetak kraha projekta svetske globalizacije i sunovrat neoliberalnog kapitalizma, tako da su mladi danas planetarno primorani da se bave nekim bazinim pitanjima egzistencije, a time i pitanjima ustrojstva sveta koji delimo. Politiko osveenje i angaman danas su zasnovani na ideji socijalne pravde i ljudskih prava, za razliku od prolih vremena kada su bili ideoloki odreeni, to je, rekla bih, i jedina prava osnova svakog odgovornog delovanja. Mladima je, ukratko, danas neuporedivo tee nego to je bilo nama u tim godinama, ali istovremeno mislim da imaju mnogo vee anse da izvre neki konkretan uticaj u drutvenoj stvarnosti. To moda nije ili barem jo ne sluaj u Srbiji, gde su, s jedne strane, patrijarhalne vrednosti i pokoran odnos prema autoritetu jo uvek neobino duboko ukorenjeni, a s druge strane, inercija hedonizma i sitnog materijalizma apsolutno dominantni. U takvim okolnostima mladima je jo tee da zauzmu stabilan stav koji bi iao protiv ovih silnica. No, irom planete odvija se konsolidacija opozicije postojeem stanju stvari, i verujem da e se to otvoriti kao opcija i u Srbiji, kad-tad. Moja velika privilegija je da sam kroz rad, a i privatno, neprestano u kontaktu sa mladima. Moda se zbog toga ne oseam pripadnicom nijedne druge generacije sem generacije SADA I OVDE. U mladosti sam se druila i radila sa ljudima svih generacija i to se nije promenilo, i nemam razloga da ne verujem da e tako i ostati dokle god sam aktivna i prisutna.

manek
na neodreen, ali je sam taj uvid dragocen. Mislim da su se, preko ovog naeg iskustva, mogle mnogo ranije detektovati koordinate stanja duha koje se tek poslednjih godina manifestovalo kroz krizu. Kako se ova spremnost moe prevesti u okvire svakodnevice to je pitanje s kojim se sada bore pojedinci i drutva irom sveta, u nastojanju da pronau naine i mehanizme za preuzimanje odgovornosti za vlastite ivote. Gde je za vas granica privatnog i javnog?

Januar 2013.

04

Na koji nain se vaa osnovna profesija dramaturga transformisala tokom godina rada? K. P.: Naalost, za sve godine koliko sam aktivna, profesija dramaturga se, generalno gledano, premalo promenila, u odnosu na to da se, u meuvremenu, dogodila informacijska revolucija, bum novih medija i tehnologija, te procvat savremenog plesa i intermedijalnosti. To su sve kljune i tektonske promene i novi tokovi koji su neminovno uticali i na takozvane tradicionalne oblike izvoake umetnosti. Dramaturzi su, meutim, sem u podruju savremenog plesa, ostali u velikoj meri van ovih tokova. Poto mi s prostora bive Jugoslavije (danas se za tu teritoriju koristi zloslutno neodreeni termin region, ili postjugoslovenska drutva, ili Zapadni Balkan, sve nazivi obremenjeni licemerjem politike korektnosti koja, po mom miljenju, samo jasnije potcrtava injenicu smrti jedne forme), kao i veina zemalja Srednje i Istone Evrope, imamo tradiciju kole za dramaturge, mislim da problem sihronizacije s vremenom treba traiti, kao i uvek, u obrazovnom segmentu. Da su nae kole Akademije dramskih umetnosti odnosno oni koji oblikuju programe tih kola, bile spremne da se informiu o svemu to se za dramaturge otvorilo u poslednjih dvadesetak godina, studije dramaturgije izgledale bi bitno drugaije. Dodue, u Zagrebu i Beogradu postoje pedagozi koji imaju sluha za duh vremena, ali je moj utisak da je njihov uticaj vei u domenu teorije nego prakse. Dramaturgija je, u svojoj osnovi, interdisciplinarna, i zato je vie nego logino da bude prisutna kao analitiki i sintetiki element u projektima te vrste. Dramaturzi, kao potencijalni pisci, kritiari, teoretiari, i tree oko pozorinih i izvoakih projekata, potrebni su novim medijima isto koliko i programeri i konceptualni umetnici. Dramaturg po svom habitusu razmilja u strukturama i narativima i vidi ako ve sam i ne stvara koncept i kontekst, a to je ono to svaki projekat iziskuje, bez obzira na to da li je re o pozorinoj postavci Kralja Lira, intermedijalnoj izlobi, plesnoj predstavi ili veb-artu. Ve neko vreme gravitiram ka pedagokom radu, sa eljom da svoje iskustvo, koje je sublimat ovih promena u percepciji i praksi dramaturgije, predam mladima i time ih barem inficiram svim uzbudljivim mogunostima koje se otvaraju za one radoznale i spremne na istraivanje. Nadam se da u nai okvire u kojima u moi to raditi u ozbiljnijem kontinuitetu, a ta nada podrazumeva i buenje svesti kod onih koji imaju mo odluivanja o kurikulumima na studijama dramaturgije. GEOGRAFIJA KULTURE Preko umetnikog rada pokuavali ste da izgradite svojevrsnu zajednicu sa publikom. Da li se na osnovu reakcija publike moe dati neka slika stanja duha u zemljama u regionu i da li primeujete neku razliku u tom pogledu poslednjih godina, uporedo sa zaotravanjem krize? K. P.: Pre svega, ne vidim neku bitnu razliku u reakcijama publike na osnovu geopolitikih klasifikacija. Ono to projekti ovog tipa, bilo moji samostalni ili oni unutar Bacaa sjenki, konstantno potvruju jeste velika inventivnost i semantika inteligencija takozvane obine publike, kao i neverovatna spremnost na ulazak u igru. Uvreeno miljenje da publika voli pasivnu poziciju i da se ljudi uasavaju eksponiranja koje podrazumeva ovaj ili onaj oblik aktivnog uea u graenju jednog dogaaja, posledica je manipulativnog pristupa publici. Ako se ljudima, s jedne strane, aktivno uestvovanje postavlja kao uslov prisustvovanja dogaaju ili, s druge strane, ako se njihovo uee instrumentalizuje i kontrolisano vodi, onda se ve nalazimo u vodama bliskim dananjoj dominaciji realitija. Ako se, meutim, postavi okvir unutar kojeg svako moe da izabere svoju poziciju ovde, pre svega, mislim na projekte Bacaa sjenki onda mu postojei elementi okvira omoguavaju graenje unikatnog, ekskluzivnog doivljaja. I to je ono to osvoji svakog ko sebi dozvoli tu mogunost. To je apsolutno zajedniki imenitelj svih publika, bez obzira na kulturni i drutveni kontekst. Zajednika je takoe i injenica da su, paradoksalno, pozorini profesionalci veinom publika koja se najtee preputa igri i koja se najvie opire bilo kakvom ueu. To, dodue, manje vai za sredine van okvira bive Jugoslavije: izgleda da su nai pozoritarci mahom mnogo vie optereeni statusnom samosveu. Publika pod odreenim okolnostima iskazuje elju za uestvovanjem ne samo u dogaaju ve i u oblikovanju zajednice. I, bez obzira na to to se to dogaa u laboratorijskim uslovima vremenski ogranienog eksperimenta, mislim da iskazivanje te spremnosti upuuje na elju da se uestvuje i u graenju stvarnosnih zajednica koje su, tokom vremena, izgubile oblik i smisao. To, dakako, podrazumeva sasvim drugu vrstu drutvene kondicije, jer je faktor vreme-

Ako se ovo pitanje odnosi na granicu unutar projekata zajednice na kojima sam radila, onda se ta granica svaki put povlai tokom samog dogaaja/ predstave. Zapravo, ako je re o performativnom inu u kojem se nuno barata sopstvenim ivotom kao izvoakim materijalom, ne vidim toliko razliku izmeu privatnog i javnog, koliko izmeu privatnog i linog. Privatno je ono to zanima samo vas i vae blinje. Lino je ono to postaje relevantno za sve, to zadobija univerzalnu dimenziju. Razlika je u pristupu materijalu i u onome to nazivam energijom namere. Ista pria moe biti ispriana sasvim privatno i sasvim lino; ono to ih razlikuje je osveivanje konteksta. Razlika se takoe moe uoiti u relevantnosti pitanja da li je ponueni materijal istinit ili je izmiljen. Privatni pristup performera, u percepciji publike, istie ovu dilemu u prvi plan, do stadijuma nelagode; lini pristup ovo pitanje uini nevanim. Drugim reima, ukoliko performativni iskorak prema publici proizvede empatijsku i identifikacijsku reakciju, onda je poreklo iskoraka irelevantno. Zanimljivo je da gotovo istu tehniku kao i osveeni performer primenjuje i vrhunski glumac, koji odreeni lik sa zadatim tekstom oblikuje kroz vatru sopstvenog iskustva i proima ga svojom biografijom onom proivljenom ili onom alternativnom, iz prostranstva neodivljenih, a moguih ivota. I bez obzira na to to ima fiksiran tekst, mizanscen i dramaturgiju lika, on/a ga svaki put evocira iz nulte take, s napetou prvi put doivljenog, to proizvodi sutinsku razliku u doivljaju gledaoca.
Bacai sjenki od samog poetka rade na istraivanju tog graninog polja. To je jedna od konstanti BS, kao i primenjivanje razliitih metoda izmetanja pogleda. Ako bi moglo da se govori o nekoj evoluciji, onda mislim da se ona odvijala na liniji nevidljivo-vidljivo. Ako je prvi projekt BS, Shadow Casters poetsko-detektivsko solipsistiko putovanje po gradu voeno zahtevom za donoenjem odluke putnika/ posetioca na svakom njegovom koraku bilo utkano u tkivo grada i gotovo nerazaznatljivo za one koji su izvan dogaaja, onda su poslednji projekti BS iz Trilogije o zajednitvu vidljivi na prepoznatljiv nain, u mediju i prostoru. No, ta vidljivost koja sugerie da je re o pozorinoj predstavi s profesionalnim glumcima, moda je mnogo suptilnija krinka od one iz Shadow Castersa, jer skriva dogaaj voen parametrima koje odreuje publika, a tek donekle izvoai, i tako omoguava doivljaj koji je, s poetne pozicije gledaoca spremnog za pozorinu predstavu, isto tako nevidljiv kao i ono putovanje gradom iz Shadow Castersa. Da li se, na osnovu recentne umetnike produkcije u zemljama u regionu, moe oceniti stanje svesti umetnika o potrebi da se jasno odrede prema stvarnosti koja je sve nepovoljnija? ta bi bila prevashodna uloga umetnika danas, u vreme krize koja oigledno nije samo finansijska? K. P.: Umetniku produkciju u bivoj Jugoslaviji pratim vie na nivou informacije, tako da nemam detaljni uvid u njene odrednice

i ne mogu dati neku sistematinu analizu. Utisak je, svakako, da postoji svest o nunosti bavljenja stvarnou na angaovan i kritiki nain. Nisam sigurna da li je razlog tome sinhronizovana odluka individualnih umetnika ili diktat kustoskih afiniteta. Bilo kako bilo, angaovanost jeste danas odreeni trend. A kao i svaki trend, nosi sa sobom opasnosti. Pre svega, opasnost od gubljenja autentinog motiva za bavljenje odreenom temom ili problemom, bilo zbog zadovoljavanja kustoskih zahteva, bilo zbog upadanja u zamku samodovoljnosti i samozadovoljstva. Po mom miljenju, osnovno je pitanje s kim i ta komunicira odreeno umetniko delo dakle, opet i iznova kontekst. Razliku u aktuelnosti i relevantnosti odnosa prema kontekstu uoavam i na nivou razliitih medija. Dok je pozorite, uprkos jedinstvenom medijskom svojstvu direktnog komuniciranja s publikom, u tom pogledu dugo kaskalo za vizuelnim umetnostima i intermedijom, mislim da je, poslednjih par godina, zahvaljujui pojavi mladih stvaralaca i to, pre svega, u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni uhvatilo korak s vremenom i progovorilo o bitnim stvarima. Kada je re o ulozi umetnika danas i ovde, mogu jedino da govorim o sopstvenom uverenju, i to ne samo zato to ne elim da uzmem sebi pravo da dociram i odreujem, nego i zato to mislim da vreme toliko jasno govori o tome ta treba da se radi, da to moe da uje svako ko ima svest i oseaj odgovornosti. Trebalo bi da umetnici pogotovo imaju izotren sluh za to, jer imaju privilegiju da se bave pozivom u kojem promiljaju svet i prevode svoja promiljanja u medije za komunikaciju s drugima. Ja se, ini mi se, najvie bavim postavljanjem pitanja koja su neka vrsta mamca za mogunost njihove transcendencije. Mislim da smo zagueni dijagnostikom stanja na svim nivoima, pa i u umetnosti, i da nam nedostaje izmetanje pogleda koje bi otvorilo mogunosti drugaijih koraka od onih koje dobro poznajemo i koji uvek dovode do istih rezultata. Moje vreme uloeno u to promiljanje i izmetanje nastojim da pretvorim u komunikabilnu formu koja moe otvoriti te iste mogunosti onima koji to vreme nemaju. Mislim da je to fair trade da upotrebim izraz iz nove ekonomije koji ak ima sinergijski potencijal: dakle, potencijal za stvaranje vika vrednosti koja, razume se, nije materijalna, ali je unosna ljudska investicija. Korisnost je, dodue, sumnjiva kategorija kada je umetnost u pitanju, ali mislim da je ova vrsta duhovne korisnosti nuni deo smisla bavljenja umetnou. Ta se korisnost raa samo pod jednim uslovom da imate istinski poriv i elju da se bavite umetnou. Da parafraziram Jonasa Mekasa iz njegovog manifesta protiv stogodinjice filma, Istorija umetnosti je nevidljiva istorija, istorija prijatelja koji se okupljaju i rade ono to vole. Saraivali ste s pozoritima i drugim institucijama kulture u zemljama irom bive Jugoslavije, koje su u razliitim fazama demokratizacije i evropske integracije. Koje su osnovne razlike meu scenama danas i mogu li se uopte porediti? K. P.: Moram da se osvrnem na izraze demokratizacija i evropska integracija. Mislim da su drutva bive Jugoslavije sada dalje od bilo kakve demokratizacije nego to su to bila pre dvadesetak godina. Vladavina naroda je, pre nego to je uopte osveena kao oblik upravljanja drutvom, u ovim krajevima pervertirana i degradirana na svim nivoima, tako da o demokratizaciji, naalost, moemo da govorimo jedino s gorkim i sarkastinim prizvukom. Slino je i sa evropskom integracijom, u sutini, jednim jednosmernim procesom sada dovedenim u pitanje i krizom unutar EU. Razlike u stepenima nedostizanja demokratije izmeu tih drutava ipak postoje recimo, u Srbiji su pojmovi i praksa levice, socijalizma i komunizma fatalno kontaminirani njihovom zloupotrebom od klike MiloeviMarkovi, te je mnogo verovatnije da e danas u Srbiji jedan mladi ovek biti klerofaista nego leviar. To nije sluaj u Hrvatskoj, gde je Tumanova vladavina neupitno bila pod nacionalistikim barjakom, i logino je proizvela revitalizaciju levih ideja, makar na nivou civilnog drutva i dela intelektualne i umetnike scene. U Bosni rat nije nikad zavren (to smatram da moe da se kae i za Srbiju i Hrvatsku) i pravo je udo da drava jo uspeva bilo kako da funkcionie, s obzirom na to da je njeno konstituisanje na osnovama Dejtonskog sporazuma ravno projektu dr Frankentajna. Meu mladima, pre svega iz urbanih sredina, postoji jaka potreba za emancipacijom prakse suivota i uspostavljanjem elementarnih uslova za civilno drutvo, ali su dominantni mehanizmi moi i dalje podmazivani nacionalizmom i verskom i etnikom iskljuivou. Slovenija, donedavno prividno poteena veine pogubnih drutvenih i ekonomskih (ako ve ne politikih) tendencija prisutnih u drugim dravama i prividno sigurno usidrena u EU luku, sa zavidnom umetnikom produkcijom, pogotovo u izvoakom segmentu, prolazi kroz duboku drutvenu i ekonomsku krizu kao posledicu tih privida iza kojih su se odvijali isti procesi kao u svim dravama bive Jugoslavije: pljakanje drutvenih i prirodnih resursa, instrumentalizovana privatizacija, tranzicija koja se stopila sa ustolienjem brutalnog oblika neoliberalnog kapitalizma. U Makedoniji i na Kosovu, koliko znam, bore se s elementarnim problemima

Fotografije: Boris Bakal

Fo

to

gr

: fija

n Va

a a

nk

manek
odravanja i institucija i nezavisne scene ivei pri tom neku patpoziciju drutvene stvarnosti. Situaciju u Crnoj Gori najmanje poznajem, tako da ne mogu dati ni tu kratku konstataciju, ali verujem da ne moe biti drastino drugaija od ostalih. Govorim o politiko-drutvenim situacijama ovih drutava, jer one temeljno i sutinski odreuju prirodu i funkcionisanje kulturne scene i umetnike produkcije i institucionalne i nezavisne. U Bosni i Hercegovini i Srbiji svedoci smo raspada institucionalne infrastrukture u kulturi jer su, u prethodnim decenijama, drava i lokalne uprave, njeni hranitelji, propustili da definiu viziju i strategiju reforme javnih institucija u kulturi, i sada nemaju ta drugo nego da opsluuju stanje agonije i poseu za ishitrenim odlukama. U Sloveniji su na snazi drastina rezanja budeta, gde je naravno prva na udaru nezavisna scena, ali su i institucije sada u ozbiljno ugroenom poloaju. U Hrvatskoj, meutim, uprkos osetno loijem finansijskom stanju i latentnom problemu nesrazmere budeta za institucionalnu i nezavisnu scenu, jo uvek postoji odreena stabilnost oba sektora, mada je svima jasno da su reforme neminovne. Dosta ste radili i van teritorije bive SFRJ. Kako biste uporedili scene u bivoj Jugoslaviji kao relativno sline, nasuprot scena u Evropi? K. P.: I ovo je ogromna tema, ali u nastojati da budem koncizna i osvrnuu se samo na pitanje egzistencije. Pre etiri godine moj bi odgovor verovatno bio bitno drugaiji. Odavno me je fasciniralo do koje mere nai umetnici, pogotovo oni pozorini, nisu svesni sopstvene uljuljkanosti u egzistencijalnu sigurnost sistema stalnog zaposlenja i plata. S druge strane, slobodnjaki status, ma koliko podrazumevao egzistencijalnu nestabilnost, ukoliko je regulisan preko strunih udruenja, kod nas donosi socijalne i zdravstvene beneficije koje su nezamislive za umetnike na Zapadu. No, ekonomska, politika i drutvena kriza dovele su do tektonskih poremeaja koji se, za sada, manifestuju drastinim budetskim smanjenjima. Eklatantan primer je Holandija, do pre koju godinu zemlja-uzor po mnogo emu, pa i po svojoj prosvetljenoj kulturnoj politici, koja je, zahvaljujui sprezi svetske krize i ekstremne desnice na vlasti, doivela teku programsku redukciju, pa i zaFotografija: Damir ii tvaranje nekih od temeljnih kulturnih institucija, kao to je, recimo, Holandski pozorini institut, iji se fantastini arhiv biblioteka, fonoteka i videoteka jedan od najobimnijih u Evropi, bukvalno naao na ulici. Zato bismo se onda mi udili iskljuenju struje nekim pozoritima ili nedodeljivanju programskih sredstava nekim kulturnim institucijama? alosno je zakljuiti, dakle, da smo trenutno po stepenu realne i potencijalne ugroenosti svi na slinim granama. Kako vidite evropsku kulturnu politiku i ta se moe oekivati od novog programa Kreativna Evropa, koji e zameniti Kulturu 20072013? K. P.: Nisam dola ni do kakvog detaljnijeg dokumenta o programu Kreativna Evropa, sem onoga to je opisano na internet stranicama Evropske komisije. Moram rei da me obuzima strepnja kada proitam prvu reenicu obrazloenja programa koja glasi: Evropa treba da vie investira u svoje kulturne i kreativne sektore zato to oni znaajno doprinose ekonomskom rastu, zaposlenju, inovaciji i drutvenoj koheziji. To zvui kao manifest kreativnih industrija, sektora koji ve ionako ozbiljno podriva percepciju kulture i umetnosti kao generatora nematerijalnih vrednosti koji stoga zahteva dravnu potporu bez oekivanog profita. Ako se od kulture i umetnosti oekuje da znaajno doprinose ekonomskom rastu, onda smo izali iz domena u kojima se one odvajkada nalaze. U tom tonu je itav uvodni tekst o programu, bez vizije i ispunjen floskulama. No, elim da budem optimista i nadam se da e se do poetka njegove implementacije retorika bitno promeniti jer ipak je do tada ostalo jo godinu dana i da e program biti profilisan tako da korespondira duhu i zahtevima vremena. I nadam se da e oni u ijim je rukama oblikovanje ovog programa ali i svi praktiari u kulturi i umetnosti proitati knjigu Dragana Klaia Promena scene: nekomercijalno pozorite izmeu demokratije i trita, nedavno posthumno objavljenu u Engleskoj, jer nudi obilje inovativnih i kreativnih strategija i reenja sadanjih problema, ne samo u pozoritu nego uopte u sektoru kulture i umetnosti. NEZAVISNOST KAO IZBOR Vaa pozicija u kulturnom sistemu je nezavisna. Da li je nezavisnost izbor ili stigma? K. P.: Za mene je, izvan svake sumnje, izbor. Iako je, u psiholokom pogledu, teko istrajati u nestabilnoj i aritminoj egzistenciji, nezavisnost donosi toliko dobrobiti da one ipak uvek prevagnu. No, sasvim razumem potekoe dugoronijeg noenja s tom pozicijom, jer o njoj nismo dobili nikakve podatke u naem obrazovanju. Naueni smo da, zavrivi kolu i izaavi iz obrazovnog sistema, treba da uemo u sistem profesije. Na obrazovni sistem se zasniva na principima reprodukcije i poslunosti, i ako ovek ne dobije neke druge podatke unutar svoje porodice, on e nastojati na sve naine da ostane u sistemu, jer je sve drugo nepoznato, a to e rei, zastraujue. No, biti nezavisan u podruju kulture i umetnosti ne znai biti van sistema ako nita drugo, finansiranje nezavisne produkcije jeste i moralo bi biti velikim delom vezano za institucije sistema ve znai biti fluidan u odnosu na njega (i evo nas opet kod fluidnih identiteta). Znai mogunost kritikog pogleda i stava, znai mogunost delovanja s neoekivanih i nepredvidivih pozicija, a to su sve nuni preduslovi za istraivaki rad. Zapravo je nezavisna pozicija za jedno zdravo drutvo veoma korisna, jer mu obezbeuje podatke iz drugih perspektiva. Kad kaem zdravo drutvo, mislim na ono iji sistem obezbeuje egzistencijalne i socijalne uslove i osnovna ljudska prava svojim lanovima, koji zauzvrat privilegiju dostojnog ivota shvataju kao odgovornost za zdravlje tog istog sistema. U rastue disfunkcionalnim drutvima nezavisnost je trn u oku, jer sistem ne osigurava te uslove i prava naprotiv, stalno ih dovodi u pitanje. Stoga ne moe biti u miroljubivoj koegzistenciji s kritikim i polemikim elementima. Projekti na kojima ste radili podrazumevaju saradnju kako sa oficijelnim institucijama, tako i sa nezavisnim sektorom. Kakva su iskustva/razlike u takvim saradnjama?

Januar 2013.

05

je odreeni broj struno osposobljenih mladih ljudi za te poslove mnogo je tee nai kvalitetne saradnike tog profila nego u zemljama bez takvih kola. Umetnici su jo uvek mahom osueni da se sami bave svim aspektima voenja organizacije i/ili produkcije i time umanjuju vreme i energiju uloenu u kreativni deo posla. Da li je udruivanje nezavisnih korisno? Ako jeste, ta su za vas zajediki ciljevi? K. P.: Udruivanje nezavisnih ne samo da je korisno ono je nuno. Praksa poslednjih decenija jasno pokazuje kakvi su uinci sistematskog rada kulturnih platformi i mrea, a kakvi oni gde platforme i mree ne postoje. U Hrvatskoj je situacija u nezavisnom sektoru neuporedivo bolja samo zato to se ve vie od deset godina radilo na osnaivanju zajednikog delovanja.

No, izgleda da je najtee osvestiti injenicu da su zajedniki interesi iznad pojedinanih i da za profesionalno udruivanje nije potrebno da smo prijatelji ili da delimo iste estetske, poetike ili ak politike poglede na svet i umetnost, nego da smo na istom frontu delovanja i da shvatamo da samo zajednikim radom moemo da obezbedimo vitalitet i rast scene, to e rei, svakoga od nas. Kakva je specifika tih ciljeva, mislim da nije toliko ni bitno i razlikuje se od jedne do druge drutvene situacije. No, sutinski je vano odrei se profesionalnog egoizma i investirati se u zajedniko pregnue za dobrobit svih.
Slovenija je najbolji primer zakasnelog buenja svesti o udruivanju, koje je moglo i moralo da se dogodi jo devedesetih, kada je slovenaka nezavisna kulturna i umetnika produkcija bila nedostini uzor ostalim zemljama bive Jugoslavije, a i perjanica same slovenake kulture u svetu. No, uprkos pokuajima i nastojanjima da se oformi zajednika platforma i uspostavi konstruktivni dijalog sa vlastima koji bi imao za cilj uspostavljanje kriterijuma za nezavisnu scenu i stabilnije pozicioniranje tog sektora, preovladali su kratkoroni i kratkovidi pojedinani interesi. Proputanje te prilike je, po mom miljenju, presudno kotalo nezavisnu slovenaku scenu, jer se nije na vreme uspostavila kao ravnopravni partner i sagovornik vladajuim strukturama i time je izgubila mogunost politikog uticaja. Asocijacija danas nastoji da premosti taj propust, ali je zadatak preveliki u odnosu na nove koordinate u kojima se danas nalazimo. U Srbiji je, bez obzira na teinu situacije, neobino vano i dragoceno da su napori za osnivanje Asocijacije NKSS urodili plodom. Jer, svaka druga opcija je neminovno osuena na gubitak. Kako vidite ulogu nezavisnih scena u regionu u odnosu na obim i kvalitet produkcije? ta mislite o potencijalu nezavisnih scena kulture u regionu da utiu na kulturne politike? K. P.: Nastaviu odgovor na prethodno pitanje i rei da, opet, treba samo pogledati primer Hrvatske i izmeriti put koji je preen od poetka veka do danas. Akteri nezavisne scene uspeli su da, kroz razliite platforme i sistematsko zagovaranje, znaajno utiu na kulturnu politiku drave, bez obzira na politiku opciju koja je bila ili jeste na vlasti. Savez udruenja Klubtura uspostavio je nove kriterijume saradnje i umreenja NVO-a u kulturi i umetnosti, ne samo za Hrvatsku nego i za sve druge drave bive Jugoslavije. Najnoviji rezultat delovanja aktera nezavisne scene jeste novoosnovana fondacija Kultura nova, prva te vrste na ovim prostorima, sa programom finansiranja iskljuivo organizacija civilnog drutva u kulturi i umetnosti, i to u onim segmentima koji su zapostavljeni od svih drugih, domaih i stranih, programa finansiranja. Glavnina sredstava Fondacije dolazi iz dela profita Hrvatske lutrije, to je uobiajeni izvor finansiranja takvog tipa fondacija. Ne vidim zato to ne bi bilo mogue i u Srbiji, kao i u drugim dravama bive Jugoslavije. Taj novac postoji i kriza ga nije ni na koji nain umanjila, samo je potrebno pokrenuti dugoronu kampanju zagovaranja unutar vladajuih struktura, koja e osvestiti ovakvu mogunost. Da li vidite neke nove aktere na kulturnim scenama u regionu koji bi mogli doprineti promenama i novom razvoju dogaaja? K. P.: Mislim da su upravo platforme i mree te koje dokazuju da se samo takvim oblicima delovanja moe dogoditi promena. Osnivanje prve regionalne platforme Kooperativa, otvorie, nadam se, nove mogunosti i smernice za nezavisnu scenu, ali o tome je sada preuranjeno govoriti. ta bi bila preporuka za nezavisnu scenu u Srbiji? K. P.: Izvriti uticaj i time menjati stanje stvari i te kako je mogue, ak i u okolnostima tako nepovoljnim kako sam ih opisala u veini prethodnih odgovora. Potrebna je upornost, konstantno podseanje na zajednike ciljeve i svest o kvalitetu i snazi nezavisne produkcije koja je, sem izuzetaka, u Srbiji sve superiornija u odnosu na institucionalnu produkciju. Intervju vodile lanice Urednitva

Institucije i sektori su ljudi, i sve poinje i zavrava se s tom injenicom.


I za jedan i za drugi sektor vai isti kriterijum operativnosti, a to je profesionalnost. Naalost, ona se u oba sektora mnogo ree sree nego neprofesionalnost. Kljuno je pitanje motivacije i znanja. Ma koliko zvualo nelogino, iz mog iskustva ova dva preduslova nisu ni u kakvoj direktnoj vezi s finansijskim aspektom i idejom da veliina budeta utie na kvalitet operativnosti. Novac nije presudan za pronalaenje motiva i za sticanje znanja, i zato njegovo pomanjkanje ne treba da bude prepreka za uspostavljanje solidnih profesionalnih temelja neke organizacije. Kod zvaninih institucija moe se javiti dodatni problem, a to su glomaznost i inertnost mehanizama odluivanja i delovanja. U nezavisnom sektoru, pak, nepostojanje jasne slike o tome kako treba strukturirati organizacijsko ustrojstvo moe dovesti do stihijskog funkcionisanja. Ipak, mislim da je ovo poslednje mahom stvar prolosti i da su se u poslednjoj deceniji u nezavisnom sektoru dogodile znaajne promene koje su dovele do toga da se u njemu sada nalazi vie profesionalaca osposobljenih za delovanje u kulturi i umetnosti nego u dravnim institucijama. To vai za sve drave bive Jugoslavije. No, najvei problem nezavisnih je i dalje u potkapacitiranosti, to opet, na prvi pogled, deluje kao problem finansijske prirode, a zapravo je i dalje pitanje motivacije za rad u neprofitnom kulturnom sektoru. To se pogotovo odnosi na profil producenata, organizatora, menadera u kulturi. Na Zapadu su ljudi spremni da volontiraju ili dobijaju simboline honorare za posao za koji su visoko motivirani a to su obino poslovi u domenu kulture i umetnosti i da paralelno obezbeuju sebi egzistenciju nekim drugim poslom. U ovim krajevima, u kojima postoje visoke kole za produkciju i kulturni menadment svake godine se na tritu rada pojavlju-

manek

Januar 2013.

06

MMC LED ART


Art klinika
www.artklinika.rs Art klinika je osnovana 2002. godine kao poslednji projekat grupe LEDart. LED art je neformalna grupa koja je tokom devedesetih okupljala umetnike i intelektualce u zajednikom neprihvatanju postojeeg stanja i svojim je kritikim i subverzivnim akcijama propratila traumatino dogaanje na tadanjoj jugoslovenskoj i srpskoj drutvenoj i politikoj sceni. Nakon 2002, saobrazno promenjenim okolnostima, LED art menja nain postojanja i rada, legalizuje se i osniva MMC LEDART koji otvara Art kliniku, kao neku vrstu institucionalnog oblika rada koji i dalje nastoji da sauva kritiki i subverzivni potencijal. Delatnost Art klinike zasnovana je na utopijskoj ideji da umetnost moe da lei i menja svet, a kao odgovor na bolesno drutvo u kome ivimo. Stoga je njena misija EST-ETIKA (etika pre estetike). Umetniki in kritiki otvara polje ideolokog, politikog i socijalnog i stoga je transgresivan i subverzivan u odnosu na vladajue hijerarhije moi u umetnosti, kulturi i drutvu kao celini. Projekat Art klinika sprovodi se kao multimedijalni proces na dva nivoa: kao redovna programska aktivnost (izlobe u OK galeriji, veernji akt, kinoklinika, predavanja, radionice i tribine) i kroz projekte koji mogu biti dugoroni ili ad hoc izazvani dogaanjima na kulturnoj, politikoj ili umetnikoj sceni. Od osnivanja Art klinika svake godine sprovodi projekat Perspektive, projekat podrke i javne afirmacije svrenih studenata likovnih akademija u Novom Sadu i Beogradu organizovanjem grupnih i pojedinanih izlobi u Novom Sadu, Beogradu i drugim gradovima Srbije Art klinika nije formalna grupa. Okupljanje se temelji na zajednikim ciljevima i uzajamnom poverenju njenih saradnika. Njenim radom rukovodi Deurni tim. Povodom desetogodinjece rada Art klinika je 2011. u okviru Velike proslave izdala Proglas kojim je oglasila vlastitu eutanaziju izazvanu zateenim stanjem. Kao odgovor na nedostatak: novca, angamana i interesa u svim segmentima koji bi trebalo da omogue funkcionisanje jedne umetnike i, ire, kulturne produkcije, zapoela je novi vid delovanja u javnom prostoru kao kontekstualnom polju umetnikog delovanja Publici na noge: S programskim geslom Publici na noge i podtekstom Umetnost pod noge Art klinika je izala iz podrumskog prostora i otvorila novo polje za umetniki rad. Umetnici su izali na pijacu i postali pi(lj)ari umetnosti. Ovim gestom Art klinika ironizuje robni karakter kulture i umetnosti u dananjem svetu; s druge strane resemantizuje ga u lokalnom kontekstu kao traganje za tritem umetnosti i njenim mestom u drutvu. U 2012. godini Art klinika pod sloganima Publici na noge i Na istom zadatku nastavlja rad na irenju i pristupanosti umetnosti van institucija i klasinih izlagakih prostora. Izala je iz podruma i zapoela istraivanje i osvajanje oboda gradske kulturne scene. ok alijansa realizuje ideju saradnje zasnovanu na specifinom konceptu u prezentovanju dela savremene umetnosti koji je formulisala OK galerija. OK galerija radi u okviru Art klinike od njenog osnivanja kao konstitutivni deo utopistikog koncepta da umetnost lei i menja svet. To je najmanja galerija na Balkanu, povrine 2 m2, galerija predviena za jednog posetioca. Stvaranje lanca malih tzv. mikrogalerija promovie novi izlagaki koncept i novi oblik saradnje. Na etiri lokacije otvorena su gradilita. I Art klinika je kao investitor i izvoa radova zapoela izgradnju etiri nove galerije. U Novom Sadu je uspostavljena saradnja sa Sportskim drutvom Partizan (Sokolski dom), Maarskim kulturnim i umetnikim drutvom Petefi andor, Jevrejskom optinom i OSO Milan Petrovi. ok galerije e biti izgraene u Petrovaradinu, na Telepu, na Novom naselju i u Sinagogi. Na ovaj nain obogauje se gradski izlagaki prostor, savremene umetnike prakse postaju vidljivije i dostupnije graanima i izvan strogo profesionalne scene i istovremeno doprinose aktiviranju i prekontekstuiranju postojeih javnih prostora. Niz akcija tokom kojih bi se upriliile izlobe dokumentovae trenutnu umetniku scenu i tematizovati sam prostor i njegovu kulturnu istoriju kao sauesnika umetnikih akcija i intervencija. Deurni tim

manek

Januar 2013.

07

DAH Teatar
DAH Teatar Centar za pozorina istraivanja, jedina profesionalna, eksperimentalna pozorina trupa, koja ve dvadeset godina traje i stvara internacionalno, i u Srbiji. Najvaniji projekti centra su: Ne/Vidljivi grad, Festival Prenoenje plamena, Prelazei liniju, Osnaivanje mladih ena za praenje vladinih politika u oblasti rodne ravnopravnosti i Umreavanje seanja. www.dahteatarcentar.com
Fotografija: Dorijan Milovanovi

Ne/vidljivi grad (In/Visible City)


DAH Teatar Centar za pozorina istraivanja, u saradnji sa Teatrom OM (Danska), organizacijom ArtMedia (Makedonija), Prodigal Teatrom (Velika Britanija) i asocijacijom Voix Polyphoniques (Francuska). Od maja 2011. do avgusta 2012. godine u Beogradu (Srbija), Skoplju (Makedonija), Brajtonu (Velika Britanija) i Rinkjobingu (Danska). www.in-visible-city.com Prepun autobus 26. Ljudi se guraju, odjednom se uje zvuk gonga i pitanje: Da li ste znali da se prvi budistiki hram u Evropi nalazio u Beogradu?. Ljudi se smekaju, zgledaju se zaueno. Kviz pitanja se nastavljaju, zatim se uje muzika i slovaki jezik, to se pretapa u pesmu Monija de Bulija... Hodi, o hodi sa mnom na daleki put... Tri plesaice obuene u maarsku nonju poinju da igraju arda, na muziku kompozitora Montija koju uivo sviraju tri muziara, veto uspevajui da ne izgube takt i korak dok autobus koi, ulazi u krivine i ubrzava prolazei pored Kaleni pijace. Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno..., desetoro performera poinju da izgovaraju Deklaraciju ljudskih prava na srpskom, engleskom, francuskom, nemakom, slovakom, romskom, panskom, grkom, ruskom i italijanskom jeziku, kreui se kroz autobus koji upravo staje na stanici blizu Doma Narodne skuptine. Ubrzo saznajemo, od glumice koja izvodi deo iz Labudovog jezera, kao balerina Nina Kirsanova, da je enterijer Doma Narodne skuptine projektovao ruski arhitekt Nikolaj Krasnov, a da je Nina Kirsanova, takoe Ruskinja, svoj ivot posvetila razvoju srpskog baleta. uje se jevrejska molitva, putnicima se dele tradicionalni jevrejski kolaii... Putnici ulaze i izlaze, autobus staje na regularnim stanicama. Neki putnici odluuju da ne izau na svojoj stanici i da ostanu da prate ta se deava do kraja. Guva je ogromna, na stanicama ostaju ljudi koji ne uspevaju da uu u autobus. Neki zaustavljaju taksi i prate autobus sa idejom da pokuaju da uu na nekoj od sledeih stanica. Neki putnici su vidno dirnuti i izlaze govorei: ta su nam to uradili? ta se dogaa? DAH Teatar igra predstavu u autobusu u okviru projekta NeVidljivi grad u kome se bavi manjinama i tolerancijom. Projekat je poeo 2005. godine u Beogradu, podran kroz mali grant Svetske banke. Inicijalnu ideju rediteljke Jadranke Aneli razvio je tim DAH Teatra rediteljka Dijana Miloevi, glumice Maja Vujovi, Sanja Krsmanovi Tasi, Ivana Milenovi Popovi, glumac i muziar Jugoslav Hadi i drugi saradnici. Svi smo delili istu zabrinutost za nae drutvo, koje je usled rata to se devedesetih godina vodio na naim prostorima, postalo ksenofobino, nacionalistiko i vrlo nasilno prema onima koji su predstavljali DRUGOST. Naa iskustva odrastanja i ivota u zemlji koja je etniki bila raznovrsna i bogata, gde su se preplitali razliiti kulturni uticaji, jezici, obiaji i gde se to smatralo bogatstvom, bila su suprotstavljena grubim i netanim tvrdnjama o etnikoj istoi srpskog drutva od mnogih ekstremno nacionalistiki orijentisanih pojedinaca, grupa i, naalost, mnogih linosti koje su imale znaajan udeo u politikom i kulturnom ivotu Srbije. Projektat je nastao iz te potrebe, da se suprotstavimo takvom gledanju na nae sugraane koji su druge nacionalnosti, ili pripadaju drugim etnikim grupama. Pored predstave u autobusima, projekat ine i okrugli stolovi na temu manjina i tolerancije, kao i razmene izmeu umetnika

i predstavnika etnikih manjina, koji bi prezentovali neto iz svoje kulture. Projekat koji je poeo kao pilot projekat, dobivi mala sredstva, naiao je na fantastian prijem publike i medija koji su NeVidljivi grad uinili vidljivim. To nam je i bio jedan od ciljeva, da ukaemo na nevidljivost naih sugraana razliitog nacionalnog i etnikog porekla, ija je kultura znaajno uticala na nau kulturu u najirem smislu te rei. Predstave u autobusu imale su i subverzivan karakter, jer smo izabrali da govorimo o pozitivnim stranama razliitih kultura, na taj nain veliajui nae razliitosti, a istovremeno, na neki nain titei sebe od moguih ekstremnih reakcija putnika, igrajui u javnom prostoru, gde ne postoji nikakva zatita, pa ak ni zatita pozorine konvencije da se predstava nikad ne prekida. Autobus na liniji 26 kretao se od poetne stanice na Dorolu, do poslednje stanice u naselju Brae Jerkovi. Prolazio je kroz centar grada, nastavljao Bulevarom Kralja Aleksandra, skretao kod Kaleni pijace, prolazio pored Marulieve ulice u kojoj je DAH Teatar, nastavljao kroz Marinkovu baru, pored centralnog groblja i stizao do poslednje stanice. Na taj nain spajao je periferiju i centar grada, povezivao bogatije i siromanije krajeve, susedstva gde su nekada iveli preteno Jevreji kao to je Dorol, sa susedstvima gde danas ive preteno pripadnici romske zajednice kao to je Marinkova bara. Scenario predstave bio je sainjen od pria, plesova i muzike koji su se odnosili na deo grada kroz koji je u tom trenutku autobus prolazio. Tako koncipiran projekat nosio je i mnoge izazove. Jedan od izazova koji se ticao dramaturgije bio je kako pokazati injenicu da u naem gradu ive i nae komije Albanci, a ne izazvati agresivne reakcije kod pojedinih putnika. Glumac Jugoslav Hadi, obuen kao lik iz kultnog filma Skupljai perja Beli Bora, koga je u filmu igrao na veliki glumac albanskog porekla Bekim Fehmiju, govorio je odlomak iz Fehmijuove autobiografije Blistavo i strano, u kome autor predstavlja lanove svoje porodice: Moja najstarija sestra Besa desna je ruka mojoj mami. Oboava cvee i ureivanje bate. Uvek nae neki novi cvet i sadi ga u leji pored zidova. Mnogo je lepa. Kosa joj je dugaka, u gustim pletenicama koje dopiru do pojasa, koa joj je sedefasta, kao u majke. Moja druga sestra je presa. Ima Fotografija: Dorijan Milovanovi talasastu kovrdavu kosu i pegice po nosu i oko njega. Ima bistre, iskriave oi. Uvek peva. Posle prese roen je Bakim, moj najstariji brat. Njegova kosa je gusta, crna, kratko oiana. Pogled mu je blag i topao. Arsim Prosveenje, drugi je moj brat. Nekako mi je on najsimpatiniji. Verovatno zbog male glave i lica na kome uvek lebdi osmeh, a ne smeje se. Brz je kao lasica. Fatmir Dobra srea, trei je moj brat... Ja, Bekim... Ova scena je uvek nailazila na tople reakcije putnika i nikada nije izazvala nijedan nacionalistii komentar, a cilj je bio postignut. Serija kviz pitanja koja je glumica Sanja Krsmanovi Tasi postavljala putnicima takoe je imala notu subverzivnosti hteli smo da pokaemo kako neke istorijske linosti, za koje veina naih sugraana misle da su srpskog porekla, u stvari potiu iz drugih etnikih zajednica: Sanja: Mali kviz za putnike autobusa! Koje je nacionalnosti bio Nikola Pai? Jugoslav: Srpske Maja: Cincarske Nua? Sanja: Tano! Iz porodice Paskua. Pitanje: Ko je bio Alkibijad Maja: Branislav Nui! rekla. Sanja: Tano! Branislav Nui je takoe bio cincarskog po-

Druga vrsta izazova bila je tehnike prirode, tj. kako zadrati preciznost i tanost scena, u autobusu koji se kree i koji u gustom saobraaju esto iznenada koi ili biva usporen. Svaka scena je bila paljivo razraena i imala je preciznu duinu, ali forma u kojoj su uestvovali i muziari pomogla je da se odri tok predstave, uprkos moguim promenama trajanja scena usled okolnosti u saobraaju, guve na stanicama ili reakcija putnika. Svi izvoai morali su da imaju ogromnu koncentraciju i veoma precizan fokus, da budu sposobni da prate strukturu predstave, ali istovremeno i da improvizuju, to zaista nalau tako blizak kontakt sa publikom i okolnosti igranja predstave u autobusu koji se kree. Projekat 2007/2008. dobija podrku Evropske unije i uz pomo ambasade Kraljevine Holandije i fondacije Pro Helvecija, putuje u pet gradova u Srbiji: Ni. Leskovac, Vranje, Suboticu i Iniju. U svakom gradu se kreira originalni scenario, specifian za taj grad, dok se osnovna struktura predstave u autobusu zadrava. Meutim, nekoliko scena ostaju iste, tj. ponavljaju se u svakom gradu, a to je rep o stranim reima u srpskom jeziku, scena u kojoj se govori Deklaracija ljudskih prava na nekoliko jezika, kao i romska scena, jer one predstavljaju sutinu projekta. Projekat Ne/vidljivi grad jedan je od dobitnika Nagrade za drutvene integracije ERSTE Fondacije i dat je kao primer jednog od najuspenijih projekata interkulturalnog dijaloga u 2008. godini od Evropskog instituta za komparativna kulturna istraivanja, da bi 2011. godine DAH Teatar Centar za pozorina istraivanja postao prva organizacija iz Srbije kojoj je Evropska komisija za obrazovanje i kulturu odobrila aplikaciju da bude nosilac i koordinator projekta u sklopu programa EU Kultura 20072013. NeVidljivi grad putuje u tri evropske zemlje Makedoniju, Veliku Britaniju, Dansku i ima jednog pridruenog partnera, organizaciju iz Francuske. Ovoga puta sarauje se sa tri pozorine organizacije ART Media iz Skoplja, Prodigal Teatrom iz Brajtona i Teatrom OM iz Rinkjobinga i u tim gradovima kao i u Beogradu izvode se predstave u gradskim autobusima, a u Rinkjobingu u vozu koji povezuje male gradove u tom delu Danske. Ekipa NeVidljivog grada se umnogostruava i kreiraju se novi scenariji i nove predstave za svaki grad. Naalost, ni Evropa nije bez ksenofobije, rasizma i nacionalizma, nekada vidnog, nekada skrivenog i ispostavlja se da NeVidljivi grad fantastino komunicira sa putnicima u svim tim raznim zemljama. Razliitost i suivot razliitih kultura nije samo prazan koncept moderne Evrope, ve je to sutina ivota u Evropi i irom sveta i NeVidljivim gradom elimo da kaemo da toj sutini treba da se vratimo. Kafa, abrakadabra, Zenit, utopija, loz, Modesti, sabajle na veresiju, aman zaman, ej bre bre, ortak, ta je bilo, ta je bilo, ovo je moja dada, mleni put, kumova slama, galaksija je kesa, mala prljava smesa, ali naa rakija nostalgija je, ubre komija, zpia dja, ene fu, zipa, ami vozi daevu, bilmez u jarugu, und, turbo blud, ko e kud, svi na ur, satana, on, kser, mega lud, taman zaman, bakar, makar, dakar, ule, dezva, plakar, tebra divi kako rimujem, timujem, fejkujem, mrzim i hejtujem, ufte, baklave, tulumbe, kafana, ampite, tufahije, iz avlije, na sokak iz kaike, para na paru, buba na Maru, konak i kazan, gasi cigaru, tarifa, cifra, visoka tikla, kaldrma, pria, javaluk i sia. U srpskom jeziku mnogo stranih rei se koristi. Turcizmi, hungarizmi, latinizmi, germanizmi, zmi , zmi, zmi... Kafa, abrakadabra..... (rep o stranim reima u srpskom jeziku iz predstave NeVidljivi grad u Beogradu) Dijana Miloevi

manek

Januar 2013.

08

MINISTARSTVO PROSTORA
Ekspedicija Inex film: ureivanje prostora

Ekspedicija Inex film Ulina galerija

MInISTaRSTVO PROSTORa fb: Ministarstvo Prostora https://twitter.com/#!/javniprostori ministarstvoprostora@gmail.com Ministarstvo brine o naputenim prostorima i njihovoj nameni. Svi oni kojima treba prostor za ivot i rad, mogu od nas dobiti informacije gde ga ima i kako doi do njega. Delokrug rada je od skvotova i urbanih intervencija preko mogunosti za nova osvajanja. Ministarstvo objavljuje reportae sa prvih linija borbe za javni prostor kroz svoj otvoreno hukaki radio program.

Ekspedicija Inex FIlm Ekspedicija Inex film predstavlja primer gerilskog i voluntaristikog aktivizma zauzimanja prostora nekadanje zgrade Inex filma u beogradskom predgrau Karaburma. Akcija zapoeta u aprilu 2011. godine rezultirala je oivljavanjem ovog objekta, a pokrenuta je od mladih pojedinaca i grupa, meu kojima je veliki broj umetnika. U trenutku ulaska, zgrada Inex filma od preko 1.500 kvadratnih metara bila je naputena i apsolutno devastirana, u njoj nije bilo nikakvih tragova njene istorije. Ekspedicija Inex film, kako je nazvana ova inicijativa, istrauje mogunosti samoorganizovanja, solidarnosti i uradi sam ivotne filozofije sa poetka 21. veka. Ona okuplja pojedince i organizacije kojima je neophodan prostor za rad i kulturnu produkciju, a koji pored sopstvenog znanja i volje, uglavnom ne raspolau drugim resursima. Sa namerom da se zauzme prostor, zapoeta je revitalizacija, prvo, akcijom sreivanja i ienja objekta i okoline, a zatim estim okupljanjem i organizovanjem razliitih umetnikih programa i intervencija u tom prostoru. Svaka zainteresovana grupa ili pojedinac predlae i realizuje sadraje koji postaju deo kolektivnih napora da ovaj prostor preuredimo i osposobimo za stvaralatvo i razmenu ideja i znanja. Prolo je godinu i po dana od ulaska lanova Ekspedicije u naputenu zgradu kinematografskog preduzea. Samim inom osvajanja i programom koji je tekao uporedo sa osposobljavanjem prostora, ukazano je (netipino za nau sredinu) na znaaj javnog prostora i posledice privatizacije kojom se on otuuje i postaje nepristupaan graanima. Ovaj in poseduje legitimitet i opravdanost, jer predstavlja validan oblik graanske reakcije na postojee stanje, kojim se moe skrenuti panja na uoeni problem. Interesovanje i angaovanje velikog broja ljudi koji se okupljaju oko Ekspedicije Inex film, najbolji je dokaz znaaja koji ona ima za zajednicu.

Ulina galerija U sluaju Uline galerije od poetnog dogaaja koji je inicirao stvaranje ideje (neformalna izloba Luke Doninija u istom prostoru, maja 2010) do realizacije april 2012. godine, proteklo je gotovo dve godine. Prostor Uline galerije nalazi se u centru Beograda u prolazu koji povezuje Trg Nikole Paia i Nuievu ulicu. Prvi formalni korak ka dobijanju prostora bilo je utvrivanje vlasnitva. Ovo je bio dugotrajan i muan proces koji se sastoji od beskonanih krugova (ne)nadlenosti i kolega koji su upravo izali. Tek aktivnim ukljuivanjem optine Stari grad i Kancelarije za mlade Grada Beograda dolo se do saznanja da je vlasnik objekata u Bezistanu, na kojima se nalazi zid, zapravo Agencija za poslovni prostor Grada Beograda. Pravne slube Agencije i Optine dole su do pravnog modela po kome Agencija bez naknade ustupa na korienje i odravanje prostor Optini, a uz saglasnost Kabineta gradonaelnika Beograda. Vee optine Stari grad odluivalo je o molbi Mikro Arta da se prostor ustupi Udruenju na tri godine sa mogunou produetka. Potom se ugovorom o pravno-tehnikoj saradnji Optina obavezuje da e prostor rekonstruisati, a da je za finansiranje umetnike produkcije odgovoran Mikro Art. Od formalno iskazane volje da se izae u susret inicijativi do potpisivanja ugovora proteklo je gotovo est meseci. Potom je usledio proces izrade arhitektonskog projekta, priprema tehnike dokumentacije i odabir izvoaa. Ceo postupak je trajao naredna etiri meseca. U izvoenje radova se krenulo u prvoj polovini januara 2012. godine ali su oni ubrzo obustavljeni zbog vremenskih nepogoda koje su potrajale gotovo dva meseca, da bi se radovi zavrili poetkom aprila 2012, i galerija je otvorena 20. aprila 2012. godine. Saradnjom gradskih vlasti, institucija i ukljuivanjem graana u pitanja razvoja grada, pored ostalog i u procese revitalizacije naputenih javnih prostora, znatno bi se doprinelo kvalitetu urbane sredine, a veliki doprinos osetio bi se i u socijalnom, kulturnom i ekonomskom domenu. Najzad, na ovaj nain dolazi i do generisanja oseaja pripadnosti zajednici, jer ukoliko se graani ukljuuju u ovakve akcije oni vie poinju da doivljavaju grad kao svoj.

Umetnost u javnom prostoru kao sredstvo za pravljenje mesta delovanje u naputenim prostorima U ovom tekstu trudiemo se da preko dva primera osvajanja prostora u Beogradu u proteklih godinu i po dana, pribliimo naine delovanja grupa Mikro Art i Ministarstvo prostora, sa ciljem formiranja razliitih prostora za nezavisnu kulturu i umetnost, ali i borbu u sferi javnog dobra koja prati taj proces. Rad grupa Ministarstvo prostora i Mikro Art vodi se sloganom i idejom prava na grad delovanjem u javnom prostoru. Nestajanje javnog prostora i pojava kvazijavnih prostora sa ogranienim pristupom, odvija se uporedo sa agresijom komercijalne kulture i pojavom kulturnog spektakla, a razlog tome je politika razvoja grada voena logikom trita. Upravo zbog tog razloga grupe pokuavaju da kroz razliite vidove delovanja skrenu panju na problematiku koje smo svi svedoci. Najpre bi bilo potrebno definisati sam koncept prava na grad, kako bi se primeri koji e se u tekstu predstaviti postali jasniji. Ideja koju je koncipirao i zastupao francuski sociolog Anri Lefevr (Henri Lefebvre), ideja o pravu na grad upravo podrazumeva pravo svakog graanina na gradske resurse i pravo na uee u ivotu zajednice (Lefevr, 2008). U eri neoliberalnog kapitalizma, koji profit i trite postavlja iznad svega, pravo na grad pokuava se ustanoviti kao jedno od osnovnih ljudskih prava. Po Harviju (Harvey, 2008), pravo na grad jeste aktivno uee graana u oblikovanju grada s ciljem da ga uine drugaijim, oblikuju vie u skladu sa svojim eljama i potrebama i na taj nain stvore novo urbano zajedniko dobro. Voeni tom idejom pojavljuju se primeri aktivizma, uglavnom na mikroplanu, koji reaguju na oduzimanje i ugroavanje javnog prostora. U daljem tekstu bie predstavljena dva ostvarena primera osvajanja prostora, jedan kroz institucionalno delovanje, a drugi kroz gerilsku akciju vie inicijativa. Analiza ova dva projekta potvruje injenicu da su pregovori sa lokalnim vlastima dug i komplikovan put za ostvarivanje ciljeva, jer su institucije i lokalne vlasti esto zatvorene za pregovore, nedovoljno informisane i spore u donoenju odluka, a neretko i pune predrasuda kada su ovakve inicijative u pitanju. Nije namera promovisati gerilski aktivizam, ve jednim primerom objasniti da revitalizacija nije neophodno dugotrajan proces ako postoji potreba za nekim prostorom.
Literatura: Evans, G. (2005). Measure for Measure: Evaluating the Evidence of Cultures Contribution to Regeneration. Korieno 15. avgusta 2011. sa http://www.kryss. no/resources/12/files/92/CURS110693-1.pdf Landry, Ch. (2000). Creative City, Oxford: Earthscan. Lefevr, A. (1974). Urbana revolucija, Beograd: Nolit. Lefevr, A. (2008). Pravo na grad u (ur.) Kovaevi, L. i dr., Operacija grad: Prirunik za ivot u neoliberalnoj stvarnosti, Zagreb, str. 16-30. Radii, S. (2009). Postindustrijski grad i kulturna politika u (ur.) Vuksanovi, D., Kultura 122-123/2009, Beograd: Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, str. 59-77. Vanita Lazarevi, E. (2003). Obnova gradova u novom milenijumu. Beograd: Classic map studio. Vasiljevi Tomi, D. (2007). Kultura boje u gradu: identitet i transformacija. Beograd: Arhitektonski fakultet.

Ulina galerija pre rekonstrukcije

manek

Januar 2013.

09

STANICA SERVIS ZA SAVREMENI PLES www.dancestation.org marijana.cvetkovic@dancestation.org +381.64.1562497 Stanica je prva i jedina organizacija osnovana od svih aktera savremene plesne scene sa ciljem da savremenu plesnu scenu u Srbiji ojaa, strukturira i uini vidljivom i prepoznatljivom na lokalnom i internacionalnom nivou. Stanica je neselektivna i celokupna plesna scena raspolae njenim kapacitetima, potencijalima i resursima

Laboratorija Koreografija panje


Beograd od 14. do 28. oktobra 2012. Magacin u Kraljevia Marka 4 Umetnici/uesnici: Maja iri (Srbija), Matilda enen (Mathilde Chnin, Francuska), Ana Dubljevi (Srbija), Malin Elgan (Malin Elgn, vedska), Marko Mili (Srbija), Ljiljana Tasi (Srbija), Isin Onol (Isin nol, Turska), Katarina Popovi (Srbija), Roher Rosel (Roger Rossell, panija), Laraic Tores (Larraitz Torres, panija)

STANICA
KONDENZ
Magacin u Kraljevia Marka, od 26. do 29. oktobra 2012. Stanica Servis za savremeni ples predstavila je 2012. godine peti Kondenz festival savremenih izvoakih umetnosti: s amoorganizovano, samofinansirano, samopodstiue izdanje 2012. godine i zdanje posveeno koreografima, plesaima i kulturnim radnicima iz Srbije i itavog Balkana koji odlaze tamo gde ih vie cene festival za okupljanje, razgovor, kritiku i razmenu. Ovog puta, festival je bio skoro potpuno domai, kriza... Ali, usred tog obeshrabrujueg stanja neki (mlai) akteri beogradske plesne scene uspevaju da eljom, entuzijazmom, saradnjom i koprodukcijama, proarano podrkom domaih institucija kulture, proizvedu daleko vei broj kvalitetnih produkcija nego to bi se, u sumornoj atmosferi u kulturi i ire, moglo oekivati. Posle godina rasta beogradske savremene plesne scene i izgraivanja njene relevantnosti u lokalnim, regionalnim i evropskim kontekstima, dobra je prilika za sagledavanje procesa koji su je oblikovali ... kako smo odrasli, ta smo postali i kuda idemo. Ovogodinji Kondenz pokuava da redefinie kreativne i kritike odnose prema mediju i stvarnosti, kao i da predstavi auriranje promiljanja opteg i partikularnog kroz savremeni izvoaki izraz. Veina koreografa/autora na ovogodinjem festivalu prola je kroz neke od edukativnih, kreativnih i profesionalnih programa Stanice (Nomad Dance Academy, Fostering creativity, Puzzle, rezidensi, mnogobrojne radionice savremenog plesa i srodnih disciplina...). Na neki nain preen je pun krug; oformljena je cela generacija autora ovo izdanje je njihovo (plus dvoje u najboljim godinama). S druge strane, nastavlja se konstantni Trend Odliva Scene. Polovina autora i umetnika na festival e svratiti iz... sve je vie lepih razglednica i postera u ofisu Stanice, a dragih lica i tela na ekranima. Peti Kondenz nastao je u DIY (do-it-yourself) maniru, sa podrkom od 300.000 dinara od Ministarstva kulture Republike Srbije. Na ivici da odustanemo od organizacije Festivala, ipak smo odluili da ovu (ne)priliku iskoristimo i javnosti glasno kaemo da nam umetnici odlaze, da ovde vie nisu poeljni, da u svojoj zemlji ne mogu da preive. Zato je Stanica, kao organizator Festivala, odustala od pravljenja festivalskog programa kako je inila do sada, ve je 300.000 dinara uloila u okupljanje umetnika koji su jo ovde i onih koji vie nisu ovde, da ovima drugima pokae da nam je svima stalo do njihovog rada i da, bez obzira na to to su odluili da negde drugde ive, jo uvek mogu ovde da rade i imaju s kim da sarauju. Solidarnost i meusobna podrka, kao osnovni principi rada i okupljanja u Stanici, pokazuju se na delu: svi rade organizacione, promotivne i kreativne poslove na ovom Festivalu. elimo da novi radovi naih autora, producirani u Evropi ili u Srbiji (minimalnim grantovima od 100 do 300 hiljada dinara) budu promovisani, predstavljeni iroj publici i zabeleeni na, brisanju i amneziji sklonoj, domaoj kulturnoj sceni. Peti Kondenz je i apel protiv marginalizacije nezavisne umetnike i kulturne scene u Beogradu i Srbiji, apel za nezavisni umetniki prostor Magacina u Kraljevia Marka i doprinos kritikom i glasnom govoru o mnogobrojnim temama koje ne smeju ostati preutane: nasilje u javnom prostoru, marginalizacija umetnosti, kulture i obrazovanja, nacionalizam u dramatinom porastu, ponovno iseljavanje i emigracija, partokratija, korupcija... Pozvali smo sve kojih se ove teme tiu da dou 26. oktobra u 18.00 asova u Magacin gde je narikaa naricala nad naim nestajuim perspektivama. Na ovaj nain eleli smo da u prostor savremenih umetnosti uvedemo tradicionalne forme performansa i tako se kandidujemo za podrku novog Ministarstva kulture. Duan Muri i Marijana Cvetkovi Markovi

Mentor: Dalija Ain Produkcija: Marijana Cvetkovi Organizacija: Ksenija urovi Partneri: Les Laboratoires dAubervilliers, Paris/France www.leslaboratoires.org; Hybris Konstproduktion, Stockholm/Sweden www.hybris.com; Mugatxoan, San Sebastian/Spain; BIS, Istanbul/Turkey; In-Presentable, Madrid/Spain www.in-presentableblog.com Podrano od Programa Kultura Evropske unije i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. U okviru evropskog projekta Special issue Stanica Servis za savremeni ples organizovala je laboratoriju Koreografija panje u kojoj su uestvovali koreografi, vizuelni umetnici i kustosi iz Srbije, panije, Francuske, vedske i Turske. Cilj ovog projekta je da preispita i proiri polje koreografije upotrebom drugih medija, istraujui mogunosti prenoenja same izvedbe na drugi medijum i publiku. Naglaavajui aspekte kao to su interaktivnost, privatno i javno i postavljajui pitanje autorstva i vlasnitva, proces rada e, posredstvom samoorganizovane forme, biti usmeren na otkrivanje novih oblika komunikacije i potencijala koreografije i izvoakih umetnosti. Proces je predstavljen 27. oktobra u Magacinu, a radovi umetnika nastali tokom procesa bie objedinjeni u tampanoj formi i naknadno izvedeni, odnosno predstavljeni javnosti. Stanica se i ovim projektom zalae za razvoj savremene plesne scene, skreui panju na progresivne tokove savremenih izvoakih praksi, kao i na vanost stalnog preispitivanja formi i normativa u okviru kojih se danas stvara.

manek

Januar 2013.

10

KIOSK

Porodini album
Oktobar 2011 oktobar 2012. godine

Ja uvam slike za uspomenu. uvam ih dobro i kad doe neko da pita za porodicu, ja imam. Zoran Jaarevi, Vranje Porodina fotografija jedan je od najznaajnijih dokumenata koji svedoi o istoriji veine porodica. Dogaaji kao svadbe, roendani, putovanja, polasci u kolu, razne proslave, belee se kao vani momenti u porodinoj biografiji i svedoe o prolim vremenima i lanovima porodice koji tako ostaju zabeleeni u seanju buduih generacija. Sve te fotografije, najee sauvane u porodinim albumima, namenjene su za privatni krug porodice i do relativno nedavne pojave interneta i drutvenih mrea nisu tako esto bile izloene pogledu ire javnosti. Sloene kao narativi porodinih istorija od samih lanova porodice, otkrivaju subjektivni pogled iznutra. Gotovo svako ima takve albume ili barem gomile fotografija u nekada negde davno sklonjenim kartonskim kutijama. Istraivanje ovakvih porodinih arhiva i esto neobeleenih fotografija zahteva sagovornika koji posmatraa sa strane moe uputiti u tajne ljudi i dogaaja prikazanih na fotografijama. Projekat Porodini album bavi se upravo otkrivanjem tih, po albumima ili kutijama skrivenih, porodinih istorija naih sugraana Roma koji ive u Srbiji i Crnoj Gori i tako otvara prostor za dijalog sa esto zapostavljenim sagovornicima. Ali, prie koje su inicirane gledanjem porodinih fotografija nisu samo o romskoj zajednici, ve i o ovim prostorima u proteklih nekoliko decenija. Osim nekoliko segmenata kao to su karakteristine romske svadbe ili tradicionalne proslave, fotografije prikazuju prizore vrlo sline onima koje svako od nas ima u sopstvenim porodinim albumima slike sa putovanja po poznatim turistikim lokacijama nekadanje Jugoslavije, odnosno dananje Srbije ili Crne Gore, fotografije koje obeleavaju polaske prvaka u kolu, slike sa vojnih zakletvi, roendana, sahrana. Preko fotografije otkrivaju se i traumatine godine ratova u nekadanjoj Jugoslaviji, prie o izbeglitvu, odlascima, razdvajanjima porodica. Gledanje porodinih albuma ukazuje i na simptom koji je, naalost, karakteristian za Rome koji danas ive u velikim urbanim sredinama kao to je Beograd nepostojanje porodinih fotografija starijih od deset ili dvadeset godina zbog estih nevoljnih preseljavanja ili nesrea prouzrokovanih ivotom u apsolutno neprikladnim i neureenim naseljima. Naravno, projekat koji se bavi jednom odreenom manjinom u dananjoj Srbiji, odnosno Crnoj Gori, bavi se i nivoom integrisanosti te manjine u naa dananja drutva. On otvara pitanja da li se i koliko svakodnevni ivot Roma na ovim prostorima au Beria sa drugovima u vojsci, 1958 promenio u poslednjih Hisen Beria jo uvek uva vojnu knjiicu ezdesetak godina, kada i svog pokojnog oca i kae da je bio dobar zato do tih promena dolazi, vojnik, niandija. kao i o stavu veinskog stanovnitva prema romskoj zajednici. U razgovorima s lanovima porodica otkriva se nivo diskriminacije od veinskog stanovnitva, administrativnog zapostavljanja, oseaja nepripadanja upravo onih ljudi koji su u mnogim gradovima dananje Srbije i Crne Gore starosedeoci. Projekat Porodini album realizovan je kao participativni umetniki rad gde nai sagovornici lanovi dvadeset tri porodice koje su uestvovale u projektu u saradnji sa umetnicima kreiraju svoju reprezentativnu sliku od odabira porodinih fotografija koje e biti prikazane, do toga na koji e nain porodica biti fotografisana. Ovakvim metodom rada pokuali smo da, to je vie mogue, izbegnemo nametanje bilo kakve unapred odreene predstave romske zajednice sa ciljem da porodine prie ispriane od samih lanova porodice uinimo dostupnim za iru javnost. Kiosk Uzun Mirkova 10 011.3349101 office@kioskngo.org www.kioskngo.org Kontak osoba: Milica Peki Kiosk Platforma za savremenu umetnost je nevladina, neprofitna organizacija koja deluje na polju umetnosti i kulture. Kiosk su osnovale u Beogradu 2002. godine Ana Adamovi i Milica Peki. Godine 2008. Dorijan Kolundija, umetnik, pridruuje se Kiosk timu. Osnovni cilj Kioska jeste iroka saradnja meu umetnicima i kulturnim radnicima iz svih oblasti savremene umetnosti. Kiosk veruje da inovativne umetnike aktivnosti neguju otvorenost i obezbeuju bolje razumevanje drutvenih i politikih potekoa modernog drutva. Imajui u vidu ovaj cilj, Kiosk kreira izlobe, publikacije i istraivake projekte koji poboljavaju razumevanje drutvenih problema, teorije i prakse savremene umetnosti i ulogu umetnosti u mejnstrim kulturi. Od 2002. godine Kiosk sarauje sa umetnicima, kulturnim radnicima i javnou da bi stvorio participativne projekte velikog formata i nove mree koje podstiu dijalog. Od 2007. godine Kiosk aktivno razvija projekte koji se bave savremenom umetnikom produkcijom u javnom prostoru, kreirajui privremene i trajne intervencije nad urbanom strukturom gradova u Srbiji.

Milica i Vlasta orevi, Kragujevac, ezdesete godine Vlasta orevi poreklom je iz Smederevske Palanke, ali se 1936. preselio za Kragujevac gde se oenio ivkom Jovanovi i prekinuo sve veze sa svojom porodicom. Sa ivkom je imao dvojicu sinova Momila i Miodraga-Lizu. Nakon razvoda sa ivkom, oenio se Milicom sa kojom je i ostao do kraja ivota.

Katarina Pejovi ispred porodine kue u naselju Selo Rakovica, 1986.

Kako god tumaili i posmatrali materijal prikupljen tokom rada na projektu Porodini album on svakako omoguava jedno drugaije gledanje na nae sugraane romske nacionalnosti o kojima neretko znamo premalo, a skloni smo da previe lako sudimo samo na osnovu duboko ukorenjenih predrasuda. Autor projekta Porodini album je Kiosk platforma za savremenu umetnost iz Beograda u saradnji sa 23 romske porodice iz Srbije i Crne Gore, koje su svojim ueem u projektu, fotografijama i priama, obezbedili materijal koji ini izlobu i publikaciju. Umetnici angaovani na istraivanju su Ana Adamovi (Srbija) i Duko Miljani (Crna Gora). Projekat je realizovan u saradnji sa organizacijom ProStory iz Crne Gore, a pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju uz podrku Ambasade Holandije u Beogradu, programa Dekada Roma Fonda za otvoreno drutvo i Programa za kulturu i umetnost iz Budimpete. Izlobu Porodini album podrala je Asocijacija NKSS uz pomo Fonda za otvoreno drutvo Srbija i vajcarskog programa za kulturu. Ana Adamovi i Milica Peki

Islam Sejdovi sa enom Demilom i sinovima Rajfom, Rafidom i Zahimom, ispred porodine kue, Podgorica, 1966. Ovo je druga kua. Prva je izgorela, u stvari, zapalili su je jer nisu bili ljudi naviknuti na to da mi ivimo u kuama. Zapalila nam je osoba iz naeg plemena zbog ljubomore. Usnija i Slaan Bektaevi, svadba, Vranje, 1984 Slaan i Usnija upoznali su se u Beogradu, kada je Slaan sa majkom otiao da radi u nadnicu tokom leta. I tako sam se s nju upoznao tamo, u Jabuki Rit. Bila je neka ljubav, tri, etri meseca. Dodue, sviali smo se jedno drugom. Majka vika, nije loa, sinko, uzmi nosi. Doli smo posle nekog kratkog vremena, svadbu smo napravili i venali smo se i to je to.

manek

Januar 2013.

11

Remont MSUB Filmart


Salon MSUB. Fotografija: Milan Kralj Salon MSUB. Fotografija: Saa Relji

FOTODOKUMENTI 02
Organizator projekta Fotodokumenti 02: Muzej savremene umetnosti Beograd Partneri projekta Fotodokumenti 02: NFC Filmart, Remont nezavisna umetnika asocijacija, Mikro Art/Ulina galerija, Centar za fotografiju, Kulturni centar Poega Organizatori radionice Foto-knjiga: Luka Kneevi Strika i Isidora Nikoli; podrka: Fakultet za medije i komunikacije Projekat Fotodokumenti, pokrenut 2010. godine, osmiljen je kao inicijativa iji je cilj afirmacija razliitih pristupa u okviru savremene fotografske prakse i (re)animacija interesovanja strune javnosti za ovaj medij umetnikog izraavanja. Razlog za pokretanje projekta lei pre svega u injenici da su, uprkos bogatom fotografskom nasleu i ivoj savremenoj fotografskoj sceni, nedovoljno obraeni i temeljno sagledani mnogostruki aspekti fotografije i njen iri drutveni znaaj. Svojevrsni uvod u dugoronije bavljenje temom predstavila je izloba Fotodokumenti 2010 odrana u nekoliko izlagakih prostora i gradskih lokacija u Poegi, gde su za tu priliku selekcijom kustosa Slaane Petrovi Varagi i Miroslava Karia obuhvaeni radovi petoro umetnika (Mihaila Vasiljevia, Duice Drai, Gorana Micevskog, Ivana Petrovia i Katarine Radovi), kao jedan od uvida u neka aktuelna promiljanja prirode i potencijale fotografske slike. Inicijalna izloba otvorila je niz novih smernica za dalji razvoj projekta, u okviru kojeg je krajem prole godine, takoe u Poegi, organizovan struni skup. Preko konkretnih primera projekata, aktivnosti i praksi uesnici skupa iz Srbije, Makedonije i Slovenije, koji su zastupali i institucionalni i nezavisni sektor, razmatrali su irok spektar pitanja koja su se ticala pozicije i uloge fotografije u eri dominacije digitalne tehnologije, fotografske edukacije, prezentovanja i promovisanja fotografije u specijalizovanim centrima i izlagakim prostorima, prisutnosti lokalnog konteksta i identiteta u savremenoj fotografiji, zatite, digitalizacije i arhiviranja fotografskog naslea kao znaajne kulturne i civilizacijske tekovine. Poziv Muzeja savremene umetnosti da se projekat ove godine predstavi u Salonu MSUB otvorio je novu fazu u razradi ideje o formiranju platforme za aktivno i kontinuirano praenje, analiziranje, afirmisanje i valorizovanje dostignua na polju fotografije. Organizovan u partnerskoj saradnji Muzeja savremene umetnosti i nevladinih organizacija NFC Filmart, Remont nezavisna umetnika asocijacija, Centar za fotografiju, Mikro Art, projekat Fotodokumenti 02 je pored ostalog ukazao i na neophodnost sektorskog povezivanja i zajednikog rada kada je re o jednom serioznijem i sveobuhvatnijem pristupu problematici. Fotodokumenti 02 koncipirani su kao tri izlobene celine i serije prateih dogaaja u kojima je fotografski medij tretiran sa aspekta recentne umetnike produkcije, kao i statusa, znaaja, upotrebe i tumaenja koje taj medij ima u irem drutvenom kontekstu. U fokusu kustoskog tima i saradnika projekta naao se diverzitet umetnikih pristupa i promiljanja, posebno konvencija dokumentarne fotografije, mogunosti koje ona prua kao proces u kojem se saznaju, otkrivaju i komentariu razliiti fenomeni i manifestacije sveta koji nas okruuje. Predstavljanjem savremenih umetnikih praksi i arhivske fotografske grae, organizovanjem radionice za izradu foto-knjiga, razgovora sa umetnicima, prezentacija muzejskih fotografskih zbirki i privatnih kolekcija projekat Fotodokumenti 02 prvenstveno je osmiljen kao podsticaj struci i fotografskoj zajednici za dalje aktivno bavljenje fotografijom i njenim relacijama sa razliitim kontekstima u kojima nastaje, u kojima se primenjuje i interpretira.

Remont galerija U punom svetlu: fotografije iz kolekcije Centra za fotografiju Fotofrafija: arhiva CEF-a

Remont nezavisna umetnika asocijacija Marala Birjuzova 7, Beograd Beograd, 7. 9 28. 10. 2012. Salon MSUB Umetnici: Aleksandrija Ajdukovi, Benjamin Beker, Boris Luki, Goran Micevski, Vesna Miovi, Andrea Palati, Dragan Petrovi, Ivan Petrovi, Katarina Radovi, Belgrade Raw, Mihailo Vasiljevi, Sran Veljovi Ulina Galerija Umetnica: Andrea Palati Kustosi: Miroslav Kari, Slaana Petrovi Varagi i Una Popovi Remont nezavisna umetnika asocijacija Centar za fotografiju U punom svetlu: fotografije iz kolekcije Centra za fotografiju Uesnici: Jovan Radovi, Branka Nedimovi, Dragomir Krmarevi, Ljubomir imuni ime, Petar Mirosavljevi, nepoznati autor Kustosi: Mihailo Vasiljevi i Ivan Petrovi, urednici Centra za fotografiju t/f +381.11.3223406 remont@remont.net www.remont.net www.serbiancontemporaryart.info Remont nezavisna umetnika asocijacija osnovana je u oktobru 1999. godine, kao iva i dinamina organizacija ija je misija uspostavljanje novih profesionalnih standarda i popularizacija savremene umetnosti u Srbiji. galerija Remont otvorena je februara 2000. Od samog osnivanja rad organizacije obeleen je iniciranjem velikog broja umetnikih i kulturnih projekata i participiranjem u njima, kako na lokalnoj tako i na regionalnoj i evropskoj kulturnoj sceni. Operativni tim Remonta ine istoriari umetnosti i art menaderi. Saradnici su umetnici, umetniki kritiari, knjievnici, filmski i video autori
Remont galerija U punom svetlu: fotografije iz kolekcije Centra za fotografiju Fotografija: arhiva CEF-a

Salon MSUB. Fotografija: Milan Kralj

Salon MSUB. Fotografija: Milan Kralj

manek

Januar 2013.

12

AJ... Odlian Ni Umetnika grupa AJ... Odlian pod ovim nazivom postoji od 2001. godine. Bavimo se stripom, ilustracijom, filmom low-fi produkcijom, animacijom, organizovanjem kulturnih deavanja, konkursa, edukativnih radionica i slinim aktivnostima u sferi alternativnog pristupa ovim vrstama umetnosti. Grupu su osnovali Vladimir Pavlovi, animator, Duan Cvetkovi, strip autor, Toni Radev, strip autor i

Predrag Stamenkovi. Imamo i veliki broj saradnika. Do sada smo samostalno ili u saradnji sa drugim organizacijama realizovali vie kulturnih i edukativnih deavanja u Niu i drugim mestima. Realizovali smo etiri nagradna konkursa za strip meunarodnog karaktera. Promovisali smo na rad u drugim gradovima Srbije i u regionu. Realizovali smo vie edukativnih radionica za izradu stripa i kratkog videa. U vie navrata smo organizovali festivale kratkog videa samostalno, a i u saradnji sa drugim organizacijama.

manek

Januar 2013.

13

aj... Odlian

Godinama unazad redovni smo uesnici kulturnih deavanja u Srbiji kao grupa, ali i kao pojedinci. Redovno objavljujemo nae radove u domaim publikacijama i izdanjima. Bavimo se samizdat izdavatvom i radimo na popularizaciji underground kulture u naem gradu i ire. Ovom prilikom predstavljamo stripove autora iz Nia. Osim lanova grupe prisutni su i radovi Antona Slike i Gorana Kamenova.

manek

Januar 2013.

14

Videomedeja
Meunarodni video-festival Videomedeja u Novom Sadu, ije je 16. izdanje realizovano od 14. do 16. decembra 2012. g. u Studiju M, prikazao je radove autora u vie kategorija novi video-radovi, kratki filmovi, medijske instalacije i live AV performansi. Dodatno, organizatori 16. Videomedeje bili su otvoreni za sve predloge kustosa, distributera i producenata za uee u okviru specijalnih projekcija izvan takmiarske selekcije. Meunarodni video-festival Videomedeja jedinstveni je dogaaj koji vec petnaest godina okuplja internacionalne i regionalne umetnike i znaajno je prepoznat na meunarodnom nivou, te predstavlja vaan dogaaj za Novi Sad i Srbiju. U okviru programa festival se fokusira na umetnike projekte koji kombinuju sliku i zvuk, naprednu komunikaciju, objekte, u simbiotikom ili avangardnom stilu od video-radova, dokumentarnih i kratkih filmskih formi, digitalnih animacija, medijskih instalacija, intervencija u prostoru, interaktivnih i robotizovanih objekata, URL projekata, open source aplikacija, ivih audiovizuelnih nastupa, elektronske muzike, naprednih tehnologija u umetnikoj praksi... Ova u potpunosti neprofitna manifestacija odrava se svake godine po nekoliko dana, a prvi video-festival odran je 1996. godine u Novosadskom pozoritu. Do danas je realizovano esnaest festivalskih izdanja, na konkurs je pristiglo preko pet hiljada radova umetnika iz celog sveta. Festival se sastoji od takmiarskog programa koji je podeljen na izlobe (instalacije, interaktivni projekti, intervencije u prostoru), projekcije (video-radovi i kratki filmovi) i koncerte. U revijalnom delu programa najece gostuju kustosi iz evropskih centara, galerija, muzeja i umetnici po pozivu, a tradicionalno se prikazuje selekcija radova domacih autora Made in Serbia. Program je poslednjih nekoliko godina realizovan u zgradi Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, a dodatni segmenti na razliitim gradskim lokacijama u zavisnosti od trenutne produkcije i koncepcije, kao i preko specijalizovanih Internet / televizijskih programa. Takmiarski program festivala ureuje selekciona komisija koju ine lanovi umetnikog saveta Videomedeje, profesori Akademije umetnosti u Novom Sadu. Videomedeja je meunarodna manifestacija, u programu festivala redovno uestvuju umetnici iz 30 do 60 zemalja irom sveta i sa svih kontinenata. U dosadanjem radu saraivali smo sa brojnim institucijama u zemlji i inostranstvu. Videomedeja je takoe evropski festival, imajuci u vidu injenicu da najveci broj radova dolazi upravo iz zapadnoevropskih zemalja kao to su Nemaka, Velika Britanija, Holandija, Francuska i druge. Zbog potovanja autorskih prava i opredeljenosti za profesionalizam u radu, festival Videomedeja prepoznatljiv je i potovan na internacionalnoj sceni. Festival se distribuira i promovie u obliku projekcija, prezentacija, promotivnih kataloga i DVD izdanja u zemlji i inostranstvu. Videomedeja uestvuje u procesu informisanja i edukacije graana u oblasti novih medija i kreativne upotrebe informatikih tehnologija. VIDEOMEDEJA Novi Sad http://videomedeja.org/

16. Videomedeja
Udruenje za video-umetnost Videomedeja je nezavisno, nevladino, neprofitno i vanstranako udruenje graana. Osnovano je 1996. godine u Novom Sadu sa osnovnom idejom pospeivanja nezavisne umetnike video-produkcije i promovisanja video-umetnosti i novih umetnikih praksi. Osnovne aktivnosti Videomedeje jesu organizacija istoimenog meunarodnog video-festivala i produkcija video-radova. Pored toga, Videomedeja se bavi i organizacijom festivala, izlobi, instalacija, multimedijalnih dogaaja, performansa, audio-vizuelnih nastupa, koncerata, tribina, seminara, radionica, studijskih putovanja, produkcija umetnikih video-radova, dokumentarnih filmova, promotivnih spotova, softverskih prezentacija i izdavatvom.

Nagradu Sfinga za najbolji video-rad na 16. Videomedeji u Novom Sadu dobio je holandski autor Nil Belufa (Neil Beloufa) za Sans-titre, rad baziran na stvarnom dogaaju - napadu terorista na vilu u blizini Alira 90-ih godina, dok je nagrada Bogdanka Poznanovi za najbolju medijsku instalaciju pripala Goranu kofiu iz Hrvatske za rad Fronta koji prikazuje obinog oveka koji umnoavanjem postaje neka vrsta korporacije. Nagraeni video-rad Sans-titre rekonstruie memoriju sa nekoliko veoma sugestivnih elemenata, predstavljajui kompleksan eksperiment u slaganju viestrukih slojeva reprezentacije, naveo je u obrazloenju iri 16. medunarodnog video-festivala Videomedeja, koji je prikazao u takmiarskom programu od 14. do 16. septembra 49 video-radova i 15 medijskih instalacija. Specijalno priznanje dobio je Aleksej Dmitrijev iz Rusije za video-rad Hermeneutics, kratko opisan kao ratni film. Proien komad filmske mainerije sa dobrim tajmingom u kome su rat i festival redukovani do njihovog najmanjeg zajednikog sadratelja tehnologije, stoji u obrazloenju irija, koji su inili Aleksandar Davi iz Srbije, Harald Hund iz Austrije i Manuel Saiz iz panije.

Nagrada Bogdanka Poznanovi pripala je kofiu za medijsku instalaciju Fronta u kojoj, kako je istakao iri, koristi nekoliko elemenata sa maksimalnom efikasnou u evociranju drutvenih i prostornih odnosa, kao i struktura reda. Autorka iz Finske Reta Neitanmaki (Reeta Neittaanmki) dobila je specijalno priznanje trolanog irija za medijsku instalaciju Lilliput. iri je naveo da je posebno impresioniran nainom na koji taj rad kombinuje dva posebna odnosa odnos gledaoca prema instalaciji kao objektu, a zatim i gledaoca sa crtanim karakterom unutar realnosti koju rad uspostavlja. Tema rada je virenje i njegovi razliiti oblici u drutvu, kao to su reality programi i kamere za video-nadzor. Urednici programa 16. Videomedeje, Ivana Sremevi Matijevi i Dragan ivanevi, birali su radove meu 700 prijavljenih iz vie od 50 zemalja. Festival je realizovan u Studiju M u produkciji Udruenja za video umetnost Videomedeja, a podrali su ga Gradsko vee za kulturu Grada Novog Sada, Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije. (SEEcult.org)

Specijalno priznanje dobio je Aleksej Dmitrijev iz Rusije za video rad Hermeneutics

Specijalno priznanje irija dobila je Reta Neitanmaki za medijsku instalaciju Lilliput

Dobitnik nagrade Sfinga za najbolji video-rad Nil Belufa za rad Sans-titre

manek
Meunarodni studentski filmski kamp Interakcija Poega U organizaciji Nezavisnog filmskog centra Filmart iz Poege, od 2006. godine u cilju afirmacije filmskog stvaralatva mladih, realizuje se Meunarodni studentski filmski kamp Interakcija. Ve sedam godina, Interakcija je mesto okupljanja mladih filmskih stvaralaca studenata filmskih akademija iz celog sveta. Ono po emu se Interakcija izdvaja i razlikuje od slinih manifestacija i festivala jeste produkcija filmova. Obezbediti sve produkcione uslove za etiri dokumentarna filma na teritoriji etiri grada uz uee etiri filmske ekipe sastavljene od dvadeset studenata reije, kamere, dizajna zvuka, montae i produkcije iz celog sveta, najvei je izazov organizatorima kampa, ali ima za rezultat injenicu da svake godine pristigne preko sto aplikacija za uee na kampu. Produkcija filmova se odvija u dve faze. Tokom prve faze, dvadeset uesnika podeljenih u etiri multinacionalne ekipe, borave u etiri grada Zapadne Srbije. Uz pomo vodia iz lokalne zajednice, u sedam dana ekipe istrauju teren, pronalaze temu i snimaju materijal za dokumentarne filmove. Prethodnih godina uesnici su boravili na teritoriji Zlatibora, Gue, Uica, Arilja, aka, Kosjeria i Poege, gde su snimali filmove na razliite teme: Deca i deja prava, Mladi, Tolerancija razliitosti, Naslee , Art dijalog i Dolasci/odlasci. Po zavretku snimanja, uesnici kampa se okupljaju u Poegi, gde se realizuje druga faza produkcije filmova. U narednih desetak dana uesnici montiraju materijal za svoje filmove. Obe faze produkcije filmova praene su mentorstvom supervizora reije profesora mr Dragana Elia. U cilju promeu mladima, od drugom fazom proMeunarodni mafilma Interdoc. Inpredavanja, ramentarnih filmova, nove mogunosti znanja mladih filmdokumentarnog filmasterklasa bili su Mila Turajli, kao i movisanja dokumentarnog filma 2011. godine istovremeno sa dukcije filmova realizuje se sterklas dokumentarnog tenzivnim programom dionica, projekcija dokumasterklas nastoji da prui za praktino i teorijsko sticanje skih stvaralaca iz oblasti kreativnog ma. Dosadanji predavai Interdoc afirmisani profesori mr Dragan Eli i dr reditelj elimir ilnik.

Januar 2013.

15

FILMART Nezavisni filmski centar Filmart Poega Radnika 11, 31210 Poega 063 850 7035, 064 125 94 28 office@film-art.org www.film-art.org Nezavisni filmski centar Filmart je udruenje graana osnovano 2005. godine kao nestranako, nepolitiko i neprofitno udruenje iji je cilj nauno i struno istraivanje kulture, umetnosti, filma, pozorita, muzike, knjievnosti i dizajna, razvijanje i unapreenje kulturne i umetnike scene u zemlji kao i obrazovanje kadrova iz oblasti kulture i umetnosti i drugih lica zainteresovanih za kulturu i umetnost u skladu sa zakonom.

FILMART
Interakcija
Portreti studenata: Piyush Thakur

Pratei programi namenjeni su jednako samim uesnicima kampa i iroj publici. Program Interscreen podrazumeva projekcije dokumentarnih, kratkometranih igranih i animiranih filmova uesnika kampa, filmova afirmisanih autora, ali i program filmova iz selekcije CILECT-a Meunarodne asocijacije filmskih i televizijskih kola, kao i selekciju filmova festival Kustendorf. U okviru programa Interface uesnici kampa i polaznici masterklasa, u saradnji sa ambasadama i kulturnim centrima svojih zemalja, predstavljaju kulturu zemlje iz koje dolaze. Tokom kampa organizuju se i izleti, izlobe, koncerti, sportske aktivnosti, kao i druenja uesnika sa decom i mladima iz lokalne zajednice. Sveana premijera filmova snimljenih tokom kampa odrava se u Kulturnom centru Poega, a dan kasnije i u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Po zavretku Interakcije, filmovi se prikazuju i na akademijama koje su imale predstavnike, u gradovima-partnerima na projektu, na televizijskim stanicama, ali i na filmskim festivalima u zemlji i inostranstvu. Od samog poetka kamp se realizuje uz podrku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a od 2009. godine i uz podrku Optine Poega. Prethodnih godina projekat su podrali Ministarstvo za dijasporu RS, gradovi Uice i aak, Optina ajetina, Arilje i Kosjeri, ERSTE banka, kao i inostrane fondacije GIZ, Kulturkontakt Austrija, Centralnoevropska inicijativa (CEI). Viegodinji medijski prijatelji kampa Interakcija jesu: RTS, TV B92, TV Avala, MTV, kao i 23 medijska sponzora sa teritorije Zapadne Srbije. U sedam godina realizacije u kampu su uestvovala 144 uesnika iz 40 zemalja, a snimljeno je 29 dokumentarnih filmova koji su prikazani na brojnim filmskim festivalima. Do sada, etiri filma snimljena u okviru kampa osvojila su osam nagrada na filmskim festivalima u Slovakoj, Rusiji, Bugarskoj, Makedoniji, Francuskoj i Srbiji. Film Helijum, snimljen tokom treeg izdanja Interakcije, nagraen je Zlatnom medaljom Beograda za najbolji eksperimentalni film na 56. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometranog filma. Nezavisni filmski centar Filmart, realizacijom kampa Interakcija i masterklasa Interdoc uspostavio je saradnju sa brojnim obrazovnim i kulturnim institucijama u zemlji i inostranstvu, kao i sa organizacijama iz nevladinog sektora. Pored institucija u realizaciju projekata ukljueni su i brojni pojedinci, a pre svega volonteri iz optine Poega.

I still cant get over the fun and great time I had in Interaction 2012. I sincerely want to thank the organizers for giving me an opportunity to be part of this global venture by film students. I still remember replying to your email in which you asked us about our expectations from the camp and what I got in this camp just raises my respect and compliments for the organizers and volunteers. I have never enjoyed working so much and felt at home thanks to you all Piyush Thakur, student, Film and Television Institute of India, Pune, India

...Pruili ste mi neverovatno iskustvo koje e mi znaiti u budunosti, ali osim toga, sada sam bogatija i za mnogo predivnih uspomena i novih prijateljstava kojih ne bi bilo da nije bilo Interakcije. Hvala!... Anja Jeli, studentkinja FDU Beograd
Portreti studenata: Anja Jeli

elimir ilnik i Dragan Eli na Interakciji

I would like to thank you all for the amazing workshop you organized. I had beautiful time and still thinking about every minute of it Roozbeh Kafi, The Red Sea Institute of Cinematic Arts (RSICA), Jordan
Portreti studenata: Roozbeh Kafi

manek

Januar 2013.

16

ZMUC ZALET
fb: Debeli biciklisti

Debeli biciklisti
Debeli biciklisti u Zaletu
Peti kilometar nemilosrdne uzbrdice, perverzna radost vrhunskog napora, sunce nemilosrdno pri, temperatura oko 40 stepeni, presuuje voda u bidonima, isparavamo i curimo osoljeni znojem kao da smo tek izronili iz mora. Oko nas vrhovi, litice i ume, diznijevske oi divljih ivotinja merkaju nas iz bunja, sreemo tek pokoji kamion natovaren drvima koji zatrubi u znak podrke. Ivana, Dena i ja napokon izlazimo na vrh, prevoj estobrodica, negde na pola dananje rute izmeu Jagodine i Zajeara. Zadovoljno gladimo stomake, nametamo kacige i poziramo za uspomenu. Deki i Orge (na onim tananim, znatno brim, ali manje udobnim biciklima) ve su otpiili moda i itavih desetak kilometara ispred. Pomislimo na sve one nesrenike zaglibljene u uareni beogradski asfalt ili sakrivene u tamna sklonita u kojima odzvanja sablasni huk klima-ureaja. Sa saaljenjem se setimo i svih onih koji su rtvovali poslednje pare ne bi li se patili po beskrajno dosadnim i izvikanim letovalitima. Ozareno bacimo pogled sa visine, duboko udahnemo i sjurimo se retko kvalitetan tek postavljen asfalt, tri kolovozne trake, nigde vozila, nepreglednom nizbrdicom ubrzavamo i do 60 kilometara na sat... Na praznom putu pojavljuje se crveni jugo, manijak naglo skree na nau stranu kako bi nas iz obesti preplaio i izgurao s puta. Preivimo nekako, smoreni to mu nismo zapamtili registraciju; za ovakve ubice, ba kao i za kradljivce naih ljubljenih dvotokaa, postoje posebne debelobiciklistike metode kojima se u ovom pristojnom tekstu ipak neemo baviti. Sve smo blie Zajearu, dva dana ranije krenuli smo iz Zemuna na zajearski festival Zalet. Zapravo, Zalet smo i sami, poto je ovogodinji festival i vremenski proiren na deset dana, koliko e trajati naa 800 kilometara duga biciklistika odiseja po Pomoravlju, Timokoj krajini, erdapu i Banatu. Tokom vonje nosimo maske koje je svojevremeno izradio na pokojni prijatelj i jedan od sigurno najdraih likova beogradske umetnike scene Saa Markovi Mikrob, u iju ast i vozimo ovu avanturu. Maskirana povorka Debelih biciklista sa prvim sumrakom trijumfalno stie u Zajear. Vie nego ljubazni domaini, koji ve godinama iz istog entuzijazma i gotovo bez ikakvih sredstava organizuju ovaj neobini festival, prireuju nam sveani doek u centru grada. Tu je i petnaestak biciklista iz Knjaevca koji su doli da nas pozdrave i koji se vraaju iste veeri po mrklom mraku, prevalivi tako oko sto kilometara u oba pravca. Izmeu brojnih izlobi, filmskih projekcija, performansa i koncerata, druge veeri festivala, na najviem brdu ume Kraljevica iznad Zajeara, premijerno je odran i prvi koncert Debelih biciklista. Dosad nevieni nastup na ozvuenim dvotokaima zapravo je ekspresija unutranjih doivljaja jednog debelog bicikliste u raznim situacijama tokom vonje lepota, opasnosti i iskuenja sa kojima se susreemo. Put nastavljamo ka Borskom jezeru, jednom od nekoliko idilinih jezera koja su nam se zatekla na putu, a meu kojima su i ljunkara kod Kovina, alinako kod Smedereva, Grliko i Rgorsko kod Zajeara, kao i Srebrno i Belocrkvansko koja su nas ekala u nastavku puta. Na strmoglavim uzbrdicama izmeu Bora i Negotina vonju poinje da nam oteava nemilosrdan vetar u prsa. Prolazimo kroz ezoterina negotinska sela dok pogrbljene starice mau tapom i na vlakom dobacuju rei podrke, traktoristi ispred zadruga nam nazdravljaju zidarskim bocama zajearskog piva, a klinci nas gaaju kobasicama verovatno su zakaili neki od televizijskih izvetaja o naoj avanturi, pa su iz saaljenja to su uli da nemamo nikakvu podrku sponzora reili da nas nahrane. Kod sela Mihajlovac izlazimo na Dunav, da bismo nastavili nestvarnim krajolikom erdapa. U Donjem Milanovcu odsedamo u staroj kui Isidora Igia, zanimljivog kantautora iz Majdanpeka, da bismo sledeeg dana, u vonji gotovo bez pauze, stigli knap na skelu kod Rama, koja nas preko Dunava prebacuje do Belocrkvanskih jezera, gde logorujemo poslednju no puteestvija. Deliblatska peara i juni Banat nisu mnogo interesantni nakon dvodnevne vonje erdapom, pa nestrpljivo grabimo ka Zemunu. Umorni i zadovoljni, nakon 800 kilometara i deset dana (od ega osam provedenih u vonji) stiemo tamo odakle smo i krenuli u Zemunski mali umetniki centar ZMUC. Svoje verne dvotokae odlaemo na jedinstveni parking za Debele bicikliste. A ak smo i smrali kojih stotinak grama. Ivan Tobi

ZMUC Njegoeva 53 Zemun Beograd zmuc@open.telekom.rs fb: ZMUC Radionica Zemunski mali umetniki centar ZMUC je nevladina i neprofitna organizacija sa malim prostorom i velikom publikom. Otvoreni je atelje orijentisan na vizuelne umetnosti, a osnovna delatnost mu je proizvodnja koja podrazumeva svakodnevni rad, kao i stvaranje uslova, mogunosti i prilika za umetniku produkciju drugih. ZMUC svesno deluje sa pozicija autsajdera iz lokalne sredine, sa ciljem da sa margine utie na glavne tokove savremene umetnike scene. U Zmucu je od 2006. godine, kada je osnovan, realizovan niz umetnikih pojekata, kao i neformalnih umetnikih akcija, ali i socijalnih projekata podrke umetnicima. Ove godine u Zmucu je konstituisan i Vrhovni tab Debelih biciklista.

Debeli biciklisti su neformalno udruenje ljubitelja vonje, umetnosti, prirode, druenja, ali i kvalitetnog zalogaja i dobre kapljice. Osnovani su poetkom leta kako bi ohrabrili ljude da se pridrue uivanju u vonji neoptereenoj prosenom brzinom ili skupom biciklistikom opremom. Svi biciklisti su dobrodoli otvoreni su za sve od 7 do 177 kilograma! Bicikle ne koriste samo kao prevozna sredstva, ve i kao muzike instrumente. Muziki performans Debelih biciklista, ideja je Gorana Nikolia Orgeta, lana nekadanje grupe Neoekivana sila koja se iznenada pojavljuje i reava stvar. Pored zajearskog Zaleta, nastupali su i na ulinom festivalu aktivizma Vreva u parku kod Terazija, kao i na Recikla-vaaru, vaaru reciklae, koji je ispred Doma sindikata organizovala ekoloka organizacija Ekocentrik.

POKRET ALTERNATIVNE KULTURE ZALET Zajear www.zalet.org zalet_org@yahoo.com Zalet je umetniki pokret koji od 2004. godine organizuje istoimeni festival. Zalet festival svakog leta u Zajearu promovie alternativne umetnike programe i okuplja autore iz cele Srbije. Sa manjim ili veim brojem uesnika, Zalet se svake godine uspeno odri.

manek

Januar 2013.

17

SAV 2012, fotografija: Vinja Vraari

SAV 2011, VIZUELNE INTERVENCIJE, Marko Markovi Fotografija: Vinja Vraari

SAV 2010dodela nagrada

SAV 2012, vizuelne intervencije Ivan Petrovi i Ivan uleti Fotografija: Boba Mirjana Stojadinovi

UG Zvuk i vizije Sound and Visions


Multimedijalni festival, Majdanpek
SAV 2011, INDUSTRIJSKI TURIZAM Fotografija: Marko Momirov SAV 2012, PRIPREME ZA INDUSTRIJSKI TURIZAM, Fotografija: Marko Momirov SAV 2012, INDUSTRIJSKI TURIZAM, Juni revir Fotografija: Vinja Vraari

3. Multimedijalni festival Sound and Vision Od 29. juna do 1. jula 2012. http://savfest.com/ dk@savfest.com fb: Sound and Visions_Multimedijalni festival_Majdanpek Na inicijativu Vladimira Stojkovia, sa stavom lako emo, tog leta 2009. godine okupila se grupa graana i zapoela projekat lokalnog festivala. Verovatno je bilo vie toga to nas je motivisalo, ali je ipak vanija od drugog bila elja da se neto organizuje u rodnom gradu, neto kao urka za odabrane, da se svi zajedno, uz nekog gosta sa strane, koji e po povratku u svoj mali grad priati o neverovatnim stvarima koje je video, dobro provedemo i vee zavrimo uz burek s prvom smenom majdanpekih rudara. Dilema oko programskih celina nije bilo, jer u odnosu na naa dotadanja interesovanja to su mogle biti, pored fudbala, koarke i stonog tenisa, samo: film, muzika, savremena umetnost i Open source. Dakle, koska je baena i samo nam je jo srea bila potrebna. Mnogo smo razmiljali o nazivu festivala i sve nam je, naravno, bilo glupo da ne spominjem ukus termina multimedijalni, s kojim smo se pomirili, jer nita pametnije to bi odredilo festival nismo mogli da smislimo, a sloili smo se da nam je to potrebno. Na kraju, jedne noi, kako je kasnije Vladimir prepriao, dok je sedeo za kompom, u pozadini je zapevao Dejvid Bouvi svoj hit Sound and visiontra la, la, la la i ideja je roena multimedijalni festival Sound and visions. Reenje nam je bilo potrebno i ideja je prihvaena s oduevljenjem, mada moram priznati da se odnos prema tom nazivu dosta menjao jer je bilo raznih pitanja na koja smo morali da odgovaramo, npr: to nije neto na srpskom?! Pa, ne znam...eto.. nije... nismo razmiljali o tome. Stvarno nismo. Nismo razmiljali o mnogim stvarima, ali nismo ni mogli jer o veini nita nismo znali. Para nema ni za leba a neki bi i brk da omaste. U organizaciji nita nije lako i do sada smo se vie puta dobro zakaili na neku temu. Festival je prevaziao znaaj lokalne manifestacije, a organizatori su postavili cilj da se svakom autoru omogui dolazak na festival, ime bi se ostvario kontakt publike i autora koji e demistifikovati nastanak umetnikog dela, odnosno pomoi autoru da njegov rad ne bude hermetian. Sve u svemu, nada poslednja strada. Festival se odrava od 2010. godine u toku poslednjeg vikenda juna. Do sada su na festivalu uestvovali mnogi, a uoj publici su poznati: Jan Cvitkovi, Dalibor Matani, ejla Kameri, Lukas Nola, Danis Tanovi, Dane Komljen, Marta Popivoda, Igor taglicki, Paul Curtis Moose, Marko Markovi, Aleksandrija Ajdukovi, Dejan Markovi, Goran Micevski, Ivan Petrovi i muziki bendovi Jarboli, Veliki prezir, Petrol, Repetitor, Stuttgart Online, Kazna za ui, Presing, Ana Never. Organizator festivala: UG Zvuk i vizije iz Majdanpeka Dosadanji pokrovitelji festivala su: Optina Majdanpek, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rudnik bakra Majdanpek, Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) i NDI

SAV 2012, NENI DALIBOR, koncert Fotografija: Marko Momirov

SAV 2011, Dispatch Fotografija: Luka Strika

Majdanpek Teritorija optine Majdanpek smetena je na obroncima Junih Karpata u Istonoj Srbiji, u vodotoku reka Dunav i Pek. Na 932 km2 nastanjeno je 23.704 stanovnika u dva gradska (Majdanpek, koji je administrativni centar i Donji Milanovac) i 12 seoskih naselja (Debeli Lug, Leskovo, Jasikovo, Vlaole, Rudna Glava, Crnajka, Klokoevac, Topolnica, Boljetin, Mosna, Golubinje i Miro). Granii se sa optinama Bor, Negotin, Kladovo, Golubac, Kuevo i agubica, a na saveru, Dunavom, sa Republikom Rumunijom to majdanpekoj optini daje status pogranine optine jedna od tri na ijoj je teritoriji Nacionalni park erdap. Reljef optine je preteno brdsko-planinski. Najvii vrh je na malom Kru Garavan 929 m nadmorske visine, grad Majdanpek lei na 250 m nadmorske visine, a Donji Milanovac na 75 m nadmorske visine. Klima je kontinentalna.

SAV 2011, VIZUELNE INTERVENCIJE Fotografija: Marko Momirov

SAV 2011. OFF VODI, Nemanja Kneevi SAV 2011, MOOSE U MAJDANPEKU Fotografija: Andrijana Rmu

Dosadanji partneri festivala su: Centar za kulturu optine Majdanpek, hotel Golden Inn Majdanpek, Turistika organizacija Optine Majdanpek, Zlatara Majdanpek, KC Grad

SAV 2012

SAV 2011, REPETITOR, koncert Fotografija: Marko Momirov

SAV 2011, INDUSTRIJSKI TURIZAM, Fotografija: Vinja Vraari

SAV 2012, PRESING, koncert Fotografija: Marko Momirov

manek

Januar 2013.

18

Goran Dachev za FWP

Kao naslee iskustva steenog tokom viegodinjeg postojanja Internacionalnog strip festivala GRRR!, u januaru 2007. godine pokrenuta je galerija Elektrika u Panevu. Elektrika pretenduje da bude jo jedna stanica u mrei evropskih centara alternativne umetnike produkcije. Galerija Elektrika se uglavnom bavi predstavljanjem izlobi, koncerata, performansa i filmske produkcije iz domena underground i alternativne kulture. Urednitvo i organizacija deavanja povereni su Aleksandru Zografu i Vladimiru Palibrku, dok u samom radu galerije uestvuje veliki broj mladih panevakih umetnika.

Elektrika

manek

Januar 2013.

19

Vuk Palibrk za FWP ELEKTRIKA Radomira Putnika 7 [biva JNA], Panevo http://www.myspace.com/elektrikapancevo http://www.flickr.com/photos/22562404@N0... https://twitter.com/#!/ELEKTRIKAPancev fb: Elektrika Pancevo elektrika.pancevo@facebook.com First World Peace: MRAZ, SOL I VLAGA je epska saga autorke Helene Klakoar Vuki koja u sebi ujedinjuje elemente postutopijskog SF diskursa sa kritikim diskursom svojstvenim savremenoj umetnosti. Glavni junaci stripa, prirodni elementi Mraz, Sol i Vlaga zaposedaju ljudska tela i uputaju se u beskompromisnu politiku borbu koja za cilj ima da korumpira svetske politike tokove i evoluira ratnu praksu na planeti u neku vrstu drutvene igre sa i dalje ozbiljnim posledicama. Ovaj scenario od preko 600 stranica podeljen je u etape koje se realizuju kroz susrete, radionice, debate, javne performanse, izdanja i individualne doprinose grafikih umetnika iz regionalne i svetske mree strip aktivista. Tokom 2012. godine, zahvaljujui podrci asocijacije NKSS, Elektrika iz Paneva i asocijacija Produkcija iz Skoplja realizovali su jedan deo ovog projekta, sa podnaslovom Stilske vebe Atentat na Vlagu. Naime, sedam autora iz Srbije, BIH i Makedonije dobilo je zadatak da svako iz perspektive svog stila, sa drugaijom takom gledanja, ispriaju istu epizodu lani atentat na Vlagu, koji se deava u Mariboru, u trenutku kada FWP pokret slavi pobedu na lokalnim izborima. U projektu su uestvovali Vuk Palibrk, Boris Stani, Gjorgje Jovanovik, Vladimir Palibrk, Helena Klakoar, Ivanka Apostolova, Goran Daev i Muhamed Kafedi.

manek

Januar 2013.

20

Kamp, fotografija: Milica Drakuli

REX

Slobodna zona
rex@freezonebelgrade.org info@freezonebelgrade.org www.freezonebelgrade.org PROSTORI SLOBODNE ZONE Slobodna zona, serija programa baziranih na angaovanoj i savremenoj filmskoj produkciji, uspostavljena je s namerom da se u Srbiji pokrenu razgovori i proire znanja o aktuelnim drutvenim i politikim temama iz celog sveta i da se na taj nain problematika ljudskih prava sagleda i razume planetarno i u to potpunijem znaenju.

Festival, fotografija: Aleksandra Kolin

Ovogodinji, osmi festivl posetilo je oko 15.000 gledlc, to je pet put vie nego u godini njegovog osnivnj. Turnejom izabranih filmova po Srbiji, Slobodna zona uz pomo svojih prijatelja i saradnika iz nevladinih organizacija, omladinskih inicijativa ili pak samostalnih aktera kulture ve est godina uspeno doprinosi konceptu kulturne decentralizacije u Srbiji. Poslednja turneja relizovna je od mrt do jun 2012. godine u trideset grdov Srbije. Mesene filmske projekcije u Kulturnom centru Reks redovno se odrvju od oktobr 2006. godine, od prole godine filmove u okviru ovog progrm bir juniorski selektorski tim Slobodne zone, sainjen od srednjokolaca koji su proli Kamp angaovanog dokumentarnog filma Slobodna zona Junior. Izuzetna poseenost mesenih programa tokom 2012. godine predstavlja jo jednu potvrdu da beogradska publika ume i eli da odgovori na autentinost filmskih pria o sudbinama malih ljudi u senci velikih politikih i drutvenih potresa. Tokom 2012. godine realizovan je i edukativni program Slobodna zona Junior, koji je uspostavljen sa namerom da se preko vannastavnih aktivnosti srednjokolcima i osnovcima prui prilika da na kreativan nain izraze svoje stavove, a sa druge strane da se odgovori na potrebu za modernizcijom nastave pruanjem podrke institucionalnom dizanju svesti o pitanjima ljudskih prava meu mladima. Trei kamp angaovanog dokumentarnog filma po prvi put je okupio srednjokolce sa prostora bive Jugoslavije. Na treem kampu uestvovalo je petnaest srednjokolaca, a izabrana su etiri filmska projekta snimljena i premijerno prikazana na ovogodinjem filmskom festivalu Slobodna zona. Tokom 2012. godine Slobodna zona je izdala i prvi prirunik za osnovne kole uz prateu kompilaciju filmova i organizovala 27 radionica za nastavnike na kojima je prisustvovalo 667 prosvetnih radnika iz 426 osnovnih kola irom Srbije. Sve aktivnosti Slobodne zone rezultat su potrebe da se afirmativno i jasno, na komunikativan i savremen nain, podstakne debata o aktuelnoj drutvenoj i politikoj situaciji u svetu i poloaju Srbije u njemu.

Od svog pokretanja 2005. godine, Slobodna zona je zamiljena kao kompleksan program koji se obraa publici filmskim festivalom, mesenim projekcijama i turnejom izabranih filmova po Srbiji, ali i edukativnim programom za profesore i nastavnike, te uenike i uenice osnovnih i srednjih kola.
Osmo izdanje festivala odrano je od 2. do 7. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda i Domu omladine i na njemu je prikazano 35 drutveno angaovanih filmova iz savremene svetske produkcije, ali i iz regiona. Ove godine selektorskom timu Slobodne zone, Rajku Petroviu i Branki Pavlovi pridruila se goa selektorka viestruko nagraivana hrvatska knjievnica Dubravka Ugrei, u ijem izboru su filmovi koji se bave nekim od najvanijih savremenih drutveno-politikih tema. Novina ovogodinjeg festivalskog izdanja je i pratei program Noni razgovori koji ureuje filozof Ivan Milenkovi, zamenik glavnog urednika Treeg programa Radio Beograda. Tokom etiri festivalske veeri, nakon zavrene poslednje projekcije, brojni filozofi, politikolozi, pisci i drutveni teoretiari pokuali su da iznova pokrenu mnoga vana pitanja, ali i da daju svoje odgovore na teme koje izabrani filmovi pokreu.

Festival, fotografija: Milica Miti

Kamp, fotografija: Milica Drakuli

Festival, fotografija: Milica Miti

manek

Januar 2013.

21

Udruenje graana SEEcult.org

SEEcult.org
Criticize This! Kritikovanje kritike umetnosti u regionu

27. marta 26/13, 11000 Beograd tel/fax: +381113238224 info@seecult.org, seecult@gmail.com www.seecult.org Udruenje graana SEEcult.org osnovano je 2002. godine u Beogradu radi ouvanja, prezentovanja i afirmisanja, ali i kritikog sagledavanja kulture i umetnosti u Srbiji i regionu. Osniva je portala za kulturu jugoistone Evrope SEEcult.org, razvojne informativne i kulturoloko-edukativne onlajn platforme, koja je protekle decenije izrasla u jedinstveni arhiv savremene kulture i umetnosti u regionu. Razvoj produkcije SEEcult.org prate i razliiti partnerski projekti posveeni unapreenju analitikog sagledavanja kulturnih politika i afirmisanju kritikog sagledavanja umetnosti u Srbiji i regionu (Lets Talk Critic Art, Criticize This!...). SEEcult.org je aktivan i u razliitim inicijativama za jaanje saradnje u zemlji i regionu.

Iako je kritikovanje (drugih) jedan od najpopularnijih hobija na ovim prostorima, prave, argumentovane kritike u drutvu gotovo nema. To se odnosi i na savremenu umetnost, a velikim delom tome su krivi mediji koji su umetniku kritiku prognali u trci za profitom, koji donose lake teme i bave se estradnim skandalima.
Grupa portala za kulturu u regionu, meu kojima je i SEEcult.org, jedan od lanova NKSS, odluila je da projektom Criticize This! pokua da vrati umetniku kritiku u najiru javnost, uz edukaciju vie od 30 mladih knjievnih, pozorinih i likovnih kritiara. Sa njima su intenzivno radili iskusni mentori koji su zapoeli karijere ne tako davno, ali je to bilo vreme kada umetnika kritika nije bila eksces u medijima (Ivan Medenica, Una Bauer, Darka Radosavljevi, Miha Colner, Boris Postnikov, Saa iri, Vladimir Arseni, Mirnes Sokolovi). Mladim uesnicima projekta, koji su odabrani kao najperspektivniji na osnovu tri javna konkursa, omoguena su putovanja po regionu, objavljivanje tekstova na sajtu projekta (Criticizethis.net) i portalima organizatora (Booksa.hr, Kulturpunkt.hr, Plima.org, Elektrobeton. net i SEEcult.org), a najboljih i u mesenom podlistku u partnerskim tampanim medijima u sve tri zemlje (Novosti, Pobjeda i Danas). Podrazumevao se i honorar, pristojan za prilike na Balkanu na poetku 21. veka. Takoe, omogueno im je i da u Beogradu, Zagrebu i Ulcinju prisustvuju predavanjima strunjaka iz regiona i Evrope o razliitim aspektima umetnike, ali i kritike savremenog drutva uopte. O tom irem kontekstu, neophodnom i za razumevanje savremene umetnosti, posebno kritike prakse, govorili su Svetlana Slapak, Kenan Malik, Alberto Toskano, Gerald Raunig, Karl Fredrikson, Mark Terkesidis, Maja iri, Peter Klepec Zauzvrat, uesnici projekta trebalo je da kritikuju knjievnu, izvoaku i vizuelnu produkciju u regionu, koja je i sama kritiki orijentisana prema nekim od kljunih problema na Balkanu, a to su suoavanje sa prolou, tranzicija i pitanja identiteta. S obzirom na to da se na ovim prostorima i mnogi profesionalci usteu prilikom javnog iznoenja stavova, omoguili smo polaznicima da zavire u dvorite svojih suseda, pa su tako, na primer, Zagrepani pisali o izlobama u Beogradu, i obrnuto. Pokazalo se da je produkcija u regionu takva da je teme, kao to je i oekivano, bilo lako nai u velikim centrima, pre svega u Beogradu i Zagrebu. Za razliku od Crne Gore, pa i Bosne i Hercegovine, koja je takoe obuhvaena projektom. Iako projekat Criticize This! produkcijski uspeno ulazi u zavrnicu, a privukao je panju i uticajnih evropskih portala, koji su prenosili tekstove, pokazalo se da su ovdanji masovni mediji otporniji na umetniku kritiku nego to se moglo pretpostaviti ak i kada imaju mogunost da je besplatno preuzmu. Izuzetak u tom smislu su ponovo internetski mediji, pa u tom prostoru, po svemu sudei, treba i videti budunost umetnike kritike. I planirani nastavak projekta Criticize This! je na tom putu, kao i u potrazi za novim formama kritikog izraza koje diktira digitalno doba. Vesna Milosavljevi

Polaznici CT! u MSU Zagreb, februar 2012, Fotografija: SEEcult.org

esto izdanje jedinog autohtonog filmskog festivala u Kragujevcu, koje je realizovano od 19. do 27. oktobra 2012. godine, tematski se bavilo u antiratnom/mirovnom programu problemom direktnih uesnika rata sa ovih prostora (ratni veterani, izbegla i raseljena lica, vojni beskunici...), dok je programski deo, posveen tzv. angaovanim temama, bio usmeren najvie ka mladima u Srbiji danas. Ovogodinje izdanje je na lokalnom nivou bilo usmereno i ka promociji kinematografije preko partnerstva sa profesionalnim bioskopima Cineplex u Trnom centru Plaza, gde je uz kragujevake ustanove kulture Dom omladine i Knjaevsko-srpski teatar takoe odran deo festivala. KRAF 06. pored tradicionalnih partnera na nacionalnom nivou (distributerska kua MegaCom iz Beograda), kao gostujueg partnera, ove godine je imao Gete Institut sa ciklusom nemakih filmova. Premijerni filmovi su bili najnovije produkcije i ve priznati na ovogodinjim izdanjima uglednih svetskih (Berlin, Kan, Venecija...), regionalnih (Motovun Hrvatska, Herceg Novi Crna Gora...) i domaih filmskih festivala (Pali, Ni...) poput filmova: Jelena, Katarina, Marija, Nikite Milivojevia, Klip, Maje Milo, Praktian vodi kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem, Bojana Vuletia, Brda 21000, Silvija Mironienka, ena koja je obrisala suze, Teone Strugar Mitevske, Cezar mora da umre, brae Tavijani, Tabu, Migela Gomea, Iza bregova, Kristijana Munijua, Sestra, Ursule Meier, Misterija, Lu Jea, U magli, Sergeja Loznice... KRAF, kao prvi filmski festival u Kragujevcu i regionu umadije, u svojoj estoj godini postojanja, nastavlja svoju regionalnu promociju filmskodebatnog modela javnog zastupanja antiratnih i angaovanih poruka, zapoetu 2011. godine. Prva ovogodinja promocija odrana je u Kruevcu 27. septembra, u Biblioteci za mlade gde je odran javni razgovor na temu Mladi i EX-YU komiluk: Stavovi mladih ljudi u Srbiji o raspadu bive Jugoslavije i sadanjim odnosima sa nacijama u regionu, u kome su uestvovali Marko Vukojevi (Asocijacija mladih, Kruevac) i Ivan oki, umetnik iz Kruevca, a kao vizuelna ilustracija promocije, prikazan je dokumentarni film eljka Mitrovia Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest, koji je gostovao na KRAF-u 2010. godine. Promotivna turneja KRAF-a e biti organizovana do februara, 2013. godine i u Parainu, apcu, aku, Jagodini i Valjevu. KRAF organizuje NVO MillenniuM iz Kragujevca uz podrku Nacionalne zadubine za demokratiju (SAD) i Grada Kragujevca.

www.millennium.org.rs

MILLENNIUM

fb: KRAF-06-Kragujevaki-festival-antiratnog-i-angaovanog-filma

KRAF 06 Kragujevaki Festival ntiratnog i ngaovanog filma 2012.

Vladimir Paunovi, direktor i selektor festivala

manek

Januar 2013.

22

Emina Vini
Emina Vini radi kao menaderka u kulturi i deluje kao medijatorka i promotorka kulture. Razvila je iskustvo u neprofitnom kulturnom menadmentu, umreavanju na lokalnom, nacionalnom i meunarodnom planu, te u zagovaranju i izgradnji kapaciteta neprofitnog sektora. Direktorka je Centra POGON (Zagreb), hibridne kulturne institucije utemeljene na civilno-javnom partnerstvu koja funkcionie kao otvoreni lokalni centar za razvoj nezavisne savremene umetnosti i kulture, kao i za ukljuivanje mladih u kulturni i drutveni ivot. Potpredsednica je Izvrnog odbora evropske zagovarake mree Culture Action Europe (Brisel) i predsednica Upravnog odbora Fondacije Kultura nova (Zagreb), osnovane za razvoj organizacija civilnog drutva koje deluju na podruju savremene umetnosti i kulture. Konano, saradnica je Summer International Fellowship programa pri DeVos Institute of Arts Management Centra Kenedi u Vaingtonu. Povremeno radi kao trenerica/edukatorka i govori/pie o temama s podruja kulturnih politika. Pre nego to je preuzela poziciju direktorke Pogona, bila je ukljuena u zagovaranje za njegovo uspostavljanje kao hibridne institucije utemeljene na civilno-javnom partnerstvu. Bila je predsednica i koordinatorka platforme Klubtura/Clubture, nacionalne mree organizacija utemeljene na razmeni programa i projektnoj saradnji. Bila je jedan od osnivaa i predsednica, a volontirala je i kao koordinatorka lokalnog saveza Operacija Grad, koji je suosniva Pogona. Pre nego to se potpuno posvetila mreama, bila je koordinatorka programa i voditeljka net.kulturnog kluba [MaMa] pri Multimedijalnom institutu te jedan od inicijatora i koordinatora UrbanFestivala organizacije BLOK. Zavrili ste hrvatski jezik i komparativnu knjievnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, a poeli ste da radite najpre u BLOK-u, pa u Multimedijalnom institutu i Klubturi... Sada ste i u Izvrnom odboru Culture Action Europe. ta Vas je opredelilo da se bavite problematikom nezavisne kulturne scene i kulturnom politikom? E. V.: Moje opredeljenje je dolo kroz rad na sceni. Poela sam kao studentkinja da radim na raznim projektima, pa i na Eurokazu. Onda smo zajedno, kao grupa studenata, pokrenuli Urban festival, napravili organizaciju BLOK Lokalnu bazu za osveavanje kulture. Bavila sam se mnogim pitanjima i bilo je veoma mnogo saradnje. Poela sam da radim u MaMi, odnosno na Multimedijalnom institutu, a te 2001. godine se osnivala i Klubtura. Nekako smo, kao scena, poeli da se bavimo pitanjem vlastite pozicije, a onda i pitanjem celokupnog sistema. Pokazalo se da mene to veoma zanima, da me sistemi zanimaju vie nego sami programi. Tako, korak po korak, iz projekta u projekat, iz situacije u situaciju, nala sam se ovde gde sam sad. Bilo je mnogo situacija u kojima sam se borila naprosto zato to sam verovala, a to je i do danas razlog to se bavim pitanjima poloaja nezavisne scene u celokupnom sistemu. Koliko ste imali godina kad ste uli u sve to? E. V.: Kad sam poela da radim Urban Festival (1999) imala sam 22 godine, nisam bila veoma mlada, to je bilo pred kraj faksa. No isto tako i neke kompleksnije projektne saradnje, gde su razliite organizacije zajedniki radile u svim segmentima. Drugi motiv je bio da se izgradi nekakva struktura koja e okupiti razliite organizacije nezavisne kulture iz cele Hrvatske. Motiv u poetku nije bio da se Klubtura postavi kao nekakav policy akter, ali je bila ideja mree u okviru koje e, u najmanju ruku, ljudi moi jedni od drugih da ue i pokuaju da se pozicioniraju zajedniki u nekom sistemu u kom jesmo. Dakle, krenulo se konkretno s programima, a ne s postavljanjem mree koja eli da ima reprezentaciju celog sektora naspram institucija i kulturne politike. Kako je funkcionisala Klubtura tokom proteklih godina i koje su najznaajnije neophodne promene? E. V.: U prvoj fazi smo bili koncentrisani iskljuivo na razmenu i saradnju, na tome se gradila mrea. Ta programska saradnja je i dalje temelj Klubture. Kljuna promena se, meutim, dogodila kad je Klubtura poela da se bavi pitanjem kulturnih politika, odnosno kad je ustanovljeno da poetna intencija, programska saradnja i razmena, nije dovoljan instrument za jaanje sektora. Tada je, 2003. / 2004. godine, dolo do irenja polja delovanja mree. U tom periodu se pokreu programi koncentrisani na kulturnu politiku i aktivizam, a Klubtura povezuje razliite lokalne inicijative koje se bave istim temama, to danas iznova radi. Tada su krenuli programi jaanja kapaciteta i edukacije organizacija za strateko planiranje, poeli smo da se bavimo pitanjem vidljivosti scene, da izdajemo mali Megazin 04 i formiramo portal Kulturpunkt.hr. Krajem 2004. je krenula i Regionalna inicijativa Klubtura. To je bilo neko prelazno razdoblje, da bi se u nekoliko narednih godina dogaalo mnogo paralelnih stvari. Kako su se neke od misija ispunjavale, tako su prestajale, pa je Klubtura poslednjih nekoliko godina smanjila obim aktivnosti. Recimo, nije se vie radila edukacija, jer su organizacije prole kroz taj ciklus. Napravili smo Kulturpunkt portal koji kao posebna organizacija pod imenom Kurziv funkcionie ve neko vreme. Dogodile su se neke promene u upravljakim strukturama, a mnogo se radilo i na unutarnjoj komunikaciji i angamanu lanica. Tako smo u jednom momentu uveli i Klubtura Forum, godinje okupljanje, svaki put u drugom gradu, jer same skuptine vie nisu bile dovoljne. Sve to ukupno je znailo jaanje odnosa u mrei koje se dogaalo mimo programske saradnje i skuptinskih oblika komunikacije. Sad je na redu nova, trea faza Klubture, u kojoj se razvija koncept centara specifinih znanja vezanih za nezavisnu kulturu, istraivanja, novi ciklus edukacije i jaanja kapaciteta, povezivanja lokalnih inicijativa koje se bave pitanjem infrastrukture za nezavisnu scenu i slino. No, programska saradnja i razmena i dalje ostaju kao temelj mree. Isto tako, vano je rei da u ovom ciklusu Klubturu vode i novi ljudi. Koliko ste uspeli da ostvarite kljune ciljeve koji se odnose na decentralizaciju kulturne proizvodnje, programsku razmenu i jaanje vidljivosti i uticaja na kulturne politike? Koliko vam je u samom poetku uopte bio bitan pojam decentralizacije? E. V.: Decentralizacija nam je odmah bila bitna, bila je i ostala jedan od ciljeva, jedan od principa saradnikog modela Klubture. Od poetka je bilo veoma vano, a to je inae neto ime se Klubtura ponosi, da je 80 posto sadraja tog modela bilo realizovano van Zagreba. To je bitno, jer je Hrvatska veoma centralizovana drava, jedna etvrtina stanovnika ivi u Zagrebu, a nama je bilo vano da se ukljui to vie sredina. I to ne samo drugi vei gradovi nego i manja mesta, krajevi deficitarni za kulturu uopte, a naroito za nezavisnu kulturu. Danas je u Hrvatskoj Klubtura jedini model koji se sistemski bavi decentralizacijom. Ministarstvo e tu i tamo podrati neku predstavu, ali ne postoji nikakva specijalizovana agencija ili jasan drugi model, kakav recimo ima Francuska, koji direktno podstie, odnosno finansira decentralizaciju. Koliko ste zadovoljni ostvarenim rezultatima, posle deset godina? E. V.: Izuzetno sam zadovoljna. Klubtura je postavljena kao taktika platforma, ona koja e ostvariti jednu svoju misiju i doi do druge. Rezultati su ostvarivani onako kako su bili i postavljeni od poetka. Pored gomile programa realizovanih po celoj Hrvatskoj, Klubtura je postigla i to da je organizacije oseaju kao svoju, a da pri tom nisu morale da uu u uobiajene formate reprezentacije, lanstva, predstavljanja... Postoji dobar balans izmeu lideripa i participacije svih, odnosno kolektivnog odluivanja koji je temelj modela programske razmene i saradnje. Klubtura je mrea u kojoj meu lanicama postoji intenzivan odnos, u smislu da se meu lanicama stalno gradi saradnja i da postoji odnos poverenja. Naprosto, organizacije vide tu mreu kao svoju mreu i ulau u nju, na razliite naine, svoje vreme, ideje i drugo. Koliko je, na osnovu iskustva Klubture, vaan lokalni angaman i uopte, reavanje lokalnih problema zarad globalne scene? E. V.: Izuzetno je bitan. U Klubturi je to uvek bilo tako postavljeno. Klubtura platforma je podravalac lokalnih inicijativa, ali nije neko ko umesto lokalnih vodi njihove borbe, jer to onda nije odrivo. Ono to je uloga Klubture jeste da pomogne lokalnim akterima u tome na razne naine, ali ne da preuzima njihovu ulogu. Istovremeno su lokalni akteri izuzetno vani za Klubturu, jer bez njih mrea ne bi imala smisla.

BADco. Liga vremena

POGON Posle viegodinjeg procesa promovisanja i aktivizma, osnovan je Pogon Zagrebaki centar za nezavisnu kulturu i mlade, kao nov model civilno-javnog partnerstva, odnosno meovito pravno lice Saveza udruenja Operacija grad i zagrebakih vlasti. Kako je dolo do toga i kako, kao direktorka Pogona, ocenjujete dosadanju saradnju sa gradskim vlastima? E. V.: Klubturu, Operaciju grad i druge treba gledati kao deo nekog ekosistema cele nezavisne kulturne scene, uz koju su bili vezani razliiti subjekti i inicijative. Na primer, Policy Forum nikada nije bio formalna organizacija nego je funkcionisao kao forum razliitih ljudi i organizacija koji su se bavili politikama, gde je Klubtura bila jedan od inicijatora. Zatim je tu bila lokalna platforma Zagreb Kulturni kapital Evrope 3000. Tu su stvari bile snano umreene i meusobno se podravale i u tom smislu je i Klubtura formalno i direktno vezana, jer je jedan od osnivaa lokalne platforme Operacija Grad. Ne samo Klubtura ve i Mrea mladih Hrvatske, kao druga nacionalna organizacija, videle su u jednom trenutku da je prioritet infrastruktura. Iako se moe postaviti pitanje koje je opravdanje da se nacionalne mree bave lokalnim pitanjem, to je bila stvar taktike odluke. Naime, tada su u Zagrebu postojale najvee anse da se dobije infrastrkutura kojom e se upravljati preko civilno-javnog partnerstva, a taj bi se model zatim mogao prenositi dalje u druge gradove. Sad se, recimo, gradi model hibridne institucije za Split, Pula je blizu takvom reenju i tako dalje. U tom smislu postoji direktna veza, jer je to projekat nezavisne scene, kao i Fondacija Kultura nova. To je naravno samostalna organizacija i jedna uz drugu nisu operativno vezane. Kako ste uspeli da postignete taj model civilno-javnog partnerstva? E. V.: Radi se o dugogodinjoj (trajalo je tri, etiri godine) kampanji, odnosno zagovaranju, lobiranju tribine, akcije, na ulici, ilegalno zauzimanje centra dakle niz aktivnosti koje su zapravo bile politika borba. To to smo mi bili sebi vani nema veze, politici nismo bili vaan akter, jer smo kulturnjaci, i to kao nezavisna scena, oni koje kulturni sistem kontinuirano pokuava marginalizovati. Dakle, pitanje je bilo kako se pozicionirati u javnom prostoru kao vaan akter. Mi smo kao kljuno pitanje postavili pitanje infrastrukture, povezali smo oko te teme dva sektora, kulturu i mlade, i naprosto smo uz dugogodinji pritisak i uz razliite taktike uspeli da stvorimo situaciju u kojoj je Grad Zagreb konano prihvatio ideju. Pri tom smo i nauili da koliko god je dobra ideja, za nju je potrebna i borba. Naime, model centra koji smo zagovarali i na kraju ostvarili predvia da se neka mo u odluivanju podeli s akterima civilne scene. A mo ti niko nee dati ako se za nju sam ne izbori. Bila je to kampanja izmeu lokalnih izbora, te su naposletku oni ipak odluili da naprave taj centar, ustanovu na osnovama koje smo predloili.

KLUBTURA / CLUBTURE Godinama ste vodili mreu Klubtura koja je odigrala presudnu ulogu u osnaivanju nezavisnog kulturnog sektora u Hrvatskoj. Kako je dolo do formiranja te saradnike mree i koji su osnovni razlozi njenog nastanka? E. V.: Nisam bila u njoj od samog poetka. Mrea je krenula na inicijativu nekoliko zagrebakih neprofitnih kulturnih klubova, odnosno centara. Oni su se zatim premestili u razliite krajeve u Hrvatskoj i povezali se s drugim slinim centrima i organizacijama iz Hrvatske. Istovremeno, Soros fondacija je bila na odlasku iz Hrvatske te je svojom izlaznom strategijom nameravala da uloi u stabilnost pojedinih organizacija. No, umesto toga, te organizacije, kao to je npr. Multimedijalni institut, predloile su da se taj novac uloi u osnivanje mree. Tada nezavisne organizacije u Hrvatskoj nisu bile povezane, nisu imale informacije jedna o drugoj, a jo su manje saraivale na programima. Tako se formirala ideja da se organizuje mrea. U tom procesu je bilo petnaestak organizacija koje su definisale ta ta mrea uopte jeste i ta s njom treba da se radi. Seam se, recimo, da je osnivaka skuptina organizovana 2002. godine u Zagrebu i da su na njoj definisani prvi zajedniki projekti, saradniki modeli, naini odluivanja. Mrea je od Soros fondacije dobila taj prvi seed money koji je gotovo sav bio uloen u programsku razmenu i saradnju. Tako je krenulo. Koji su bili motivi? E. V.: Prvi je bio direktni, da se napravi link i programska saradnja najpre izmeu nezavisnih klubova, zbog ega se i zove Klubtura, poput MaMe, Movare, Lazareta... Ideja je bila da se oni poveu, dele programe, sarauju. No, na samom poetku, to je proireno na sve organizacije, bez obzira imale one prostor u kom deluju ili ne. Bazine stvari, na primer, kada neki strani program doe u Zagreb ili Rijeku, da se podeli s drugim gradovima.

manek
Kako to funkcionie uopte, ta znai...? E. V.: To znai da sve temeljne dokumente i sve temeljne odluke moraju doneti oba osnivaa. Grad ne moe imati samo svoje politiko odluivanje, recimo u imenovanju upravnika, nego se u tome moraju sloiti oba osnivaa. To je samo jedan od elemenata. Ideja je u partnerstvu, da Grad osigura nekakav okvir, koji je infrastruktura i osnovni budet, a da organizacije okupljene u Operaciju Grad doprinose programom. Onda to funkcionie tako da svako izvrava ulogu koju ima, a da svako ima i definisanu ulogu u odluivanju. Ono to Operacija Grad ima ekstra, a Grad Zagreb nema, jeste to da je odluivanje o programima u Pogonu. Postoji Programski savet koji ima mandat od Operacije Grad i bira se od Operacije Grad. S tim da smo unapred napravili plan koji odreuje ta kako i ko moe, pod kojim uslovima, i da je taj resurs dostupan svima. Pri tom je taj model rada bio raspravljan iroko na sceni i tako je aspektovao potrebe te scene. I naravno, postoji redovno praenje oba osnivaa u vezi sa tim ta se dogaa, postoje godinji izvetaji, izbori upravnika, strategijske stvari i drugo. Dakle, Operacija Grad je bila ta koja je pregovarala i koja je okupila Klubturu i sve druge pomenute organizacije? E. V.: Da. Koja je pregovarala s Gradom Zagrebom. NEZAVISNA SCENA I KULTURNE POLITIKE U HRVATSKOJ Napredak u poboljanju situacije nezavisne kulture podrazumevao je i duge pregovore sa vlastima, pa i kompromise. Koliko je na taj proces uticala politika situacija u Hrvatskoj, odnosno injenica da su na nacionalnom i gradskom nivou bile razliite politike opcije? E. V.: To nije imalo nikakve veze, jer naprosto je sistem takav da su oni prilino razdvojeni. Mi smo ili na lokalni nivo, uopte recimo nismo ukljuivali Ministarstvo kulture. A i gradska politika opcija bila je neka zasebna opcija. to se tie same ideje, bilo je kljuno upravljanje i suvlasnitvo. E tu nismo hteli da napravimo kompromis i nije ga ni bilo. Jer, da smo tu napravili kompromis, ne bismo postigli ono to smo hteli postii, ono od ega smo poli. Tamo gde jesmo napravili kompromis jeste to da smo pristali na nedovrenu i nedovoljnu infrastrukturu. Naime, Pogon je od poetka zamiljen kao policentrian, s vie manjih objekata s razliitim funkcijama na barem tri lokacije u gradu. No, to se pitanje sada moe dalje reavati. Pitanje formata institucije i zajednikog upravljanja ne moe se bitno menjati, jer je odreeno osnivakim dokumentima. ta su kljuni uspesi nezavisne kulture u proteklih desetak godina i ta su prioriteti u buduem delovanju, s obzirom na brojne izazove potrinjenja kulture, finansijske krize, pa i ulazak Hrvatske u EU? E. V.: Kad bih nabrojala vrlo konkretne stvari, onda je jedno da ta scena ve deset godina funkcionie u mrei koja se, uprkos tome to rasporeuje pare, nije raspala, to se inae mnogim mreama dogodilo, i koja postie svoje rezultate i dalje se razvija. Klubtura je zapravo jedna policy mera koja je nastala na samoj sceni, koju sama scena sprovodi i to je jedan od vanijih uspeha. Drugi uspeh je da je ta scena dobila nekakvo prepoznavanje u javnom prostoru. To znai, na primer, da kad dolazi nova ministarka na vlast i govori o nezavisnoj kulturi, koristi termin koji smo mi uveli. Pre toga je bio po mnogo emu negativan termin alternativna kultura. Nije ni nezavisna najsreniji, ali ve samo korienje naeg termina pokazuje uticaj u polju. Uticaj sigurno postoji i u veini gradova na nacionalnom nivou, to je uoljivo preko takozvanih kulturnih vea. To su tela preko kojih se finansiraju svi programi u kulturi, pa i oni nezavisne scene. U jednom trenutku direktno je bilo ugroeno finansiranje programa civilnih organizacija koje deluju u polju savremene umetnosti. Naime, 2004. godine uspeli smo da spasemo jedno takvo vee unutar Ministarstva kulture koje se pomalo nespretno zove za nove medijske kulture, a zapravo se radi o inovativnim umetnikim praksama. To vee, sa budetom od oko pet miliona kuna, postoji i danas i veoma je vano za nezavisnu kulturu. Sigurno da je bitan uspeh i to to se napravio Pogon, kao novi tip institucije i kao nova infrastruktura za nezavisnu scenu, kao i to da se slina stvar sprema i u drugim gradovima. Sigurno je i veliki uspeh Fondacija Kultura nova koja funkcionie kao fondacija za razvoj organizacija civilnog drutva koje deluju na podruju savremene kulture i umetnosti, i koja je nastala na inicijativu nezavisnog sektora. Ona je izuzetno bitan resurs za stabilizaciju nezavisne scene. Mislim i da su pojedine organizacije napravile veliki uspeh u programskom smislu, meunarodnom prepoznavanju, poput WHWa, Domina, Drugog mora iz Rijeke, dubrovakih Lazareta, MaMe i drugih. Uspeh je da u javnom prostoru ta scena uopte postoji kao scena i da je kao takva prepoznata. Po mom miljenju, za budunost je izuzetno vano sa raznih strana da se nezavisna scena stabilizuje (operativno, infrastrukturno), da nastavi da sarauje meusobno kao i na meunarodnom planu, pri tom mislim regionalno, a zatim i na evropskom nivou. Da hrvatska nezavisna scena uestvuje u formiranju drugaijih, novih organizacija i mrea. Naravno, uvek je cilj stabilizacija funkcionisanja preko primerenih grantova. Cilj je unaprediti infrastrukturu i iskoristiti priliku ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, odnosno korienje infrastrukturnih grantova koji e nam tada postati dostupni. Da ta infrastruktura sa novim modelima upravljanja bude stabilan resurs koji je sceni potreban. Posle raspada Jugoslavije dogodio se novi talas nezavisne scene, mislim da ta scena treba sad da doivi neki tip valorizacije i neki tip okupljanja znanja koje je stvoreno na njoj, a koje je rasuto. Potrebno je u budunosti raditi i posebne finansijske module, kao i dalje edukovati nove generacije i nove organizacije. I to se poelo dogaati. Mnogo se oekivalo od ministarke kulture Andree Zlatar. Kako ocenjujete uinke rada Ministarstva kulture pod njenom upravom i na ta e se nezavisna kultura fokusirati u daljoj komunikaciji s Ministarstvom? E. V.: Ono to je bio pravi test za novu vladu bilo je pitanje Fondacije Kultura nova kao fondacije koju je osnovala prethodna vlada. Oni su to, meutim, podrali. Videemo uskoro kakav e zaista biti budet, jer ovo sada je bio pilot budet, a ako bude koliko su najavili, est, sedam miliona kuna, onda moemo rei da e se neto uraditi. Drugo vano pitanje za nezavisnu scenu bie kako e nastupiti sa sufinansiranjem potrebnog sufinansiranja za evropske fondove. To do sada nije bilo dobro reeno, jer su sredstva naprosto bila nedovoljna, a i procedura e hitno morati biti unapreena. Trea stvar se tek oekuje na prolee, a to je pitanje finansiranja programa i produkcije kroz javni poziv u Ministarstvu. Pitanje je da li e tu zaista doi do pomaka. Situacija je sigurno bolja nego u Srbiji po koliini novca koji moe da se dobije, ali i dalje se neuporedivo manje novca daje za programe nezavisnog sektora u odnosu na programe institucija. Na primer, HNK iz Splita, iako mu drava nije osniva, redovno od drave za svoj program dobija milion i po kuna, a nema organizacije nezavisne scene koja bi za svoj program dobila sredstva na tom nivou. Dakle, da li e se podii nivo finansiranja i da li e unutar ovog vea za inovativne prakse doi do pomaka. Drugo je pitanje ta e sa klasinim delatnostima pozoritem, muzikom, scenskom, likovnom (koja nikako da postane vizuelna)... Da li e se finansirati bazina produkcija savremene muzike recimo, kao to se finansira klasina muzika i ponekad dez. Ja mislim da e tu biti kljuni pomaci. I jo neto, to je ujedno i najzahtevnije, a tu su velika oekivanja i najave, da se ide u promenu legislative, dinamizacije odnosa u sektoru, odnosno da se uini neto sa institucijama iznutra. Ne na nain da se one razrue i zatvore i ne da se uradi neto svrsishodnije u neoliberalnom smislu, nego da budu otvorenije, sa boljim programima itd. To nezavisna scena sigurno oekuje od mandata ove vlade. lanica ste i UO Fondacije Kultura nova, koja je poela da radi ove godine, a posveena je razvoju civilnog drutva na podruju savremene kulture i umetnosti. Kako je dolo do formiranja tog fonda, kako funkcionie i koliko je vaan za nezavisnu kulturu u Hrvatskoj? E. V.: Ideja Fondacije Kultura nova bila je, a tako je potom i realizovana, da se lutrijska sredstva koja se ionako ve rasporeuju za razvoj civilnog drutva u Hrvatskoj na razliite korisnike i u razliite svrhe, uloe i u fond koji bi finansirao stabilizaciju i razvoj scene, a ne bazinu produkciju (predstave, festivale...). Dakle, Kultura nova, kao komplementarna nekonkurentska alternativna mera, finansira stabilizaciju preko operativnih grantova, edukacije, saradnje, zagovaranje, dakle elemenata razvoja i stabilizacije scene, dok pro-

Januar 2013.

23

vie ne moe razvijati. Vana je i svim tim sredinama, koje su veoma konzervativne, da bi se otvorile. To se moe raditi preko kulture i posebno preko dinamine savremene kulture o kojoj govorimo. S obzirom na to da ste jedan od najboljih poznavalaca situacije u kulturi u zemljama u regiji, ukljuujui i u Srbiji, kakve savete imate za nas? E. V.: Teko mi je da govorim zato to je ne poznajem dovoljno i ne znam sve probleme. Bila sam s vama samo na jednoj radionici kad je bilo pitanje uspostavljanja mree, ali i pokuavam da pratim ta se deava. Mislim da je veoma vano da je mrea uspostavljena, a zatim i da se nastavi sa nekim aktivizmom vezanim uz kulturu i pitanja finansiranja scene, stabilizacije, pozicioniranja. To je klju da ta scena uspe. Koliko vidim spolja, mislim da je vano da se kulturna i umetnika scena nekako pozicioniraju prema ovoj jakoj tendenciji kreativne industrije, to moe biti i prilika i opasnost, prema tome kako se postavi. Mislim da je vano da se preko NKSS iroko zastupaju interesi, pogotovo organizacija koje nisu iz Beograda, jer je i u naim oima srpska scena pre svega beogradska scena. Ono to mislim da je problem s beogradskom scenom, u tako velikom gradu i sa tako mnogo organizacija, jeste nedostatak lokalne inicijative koja bi se kontinuirano borila za neka strukturna pitanja. Nekih ljudi, koji su vani za samu scenu, nema u Beogradu, jer im je teko da tu rade. Osim te atomiziranosti, problem jednog dela beogradske scene jeste i salonski aktivizam koji ne izlazi iz pozicije posmatraa. Moj je utisak, dozvoljavam i da je pogrean, da ima previe individualnih borbi, a premalo zajednikih. Na primer, stalno svedoimo tome da se ova ili ona organizacija bori za svoj prostor, a ne postoji snana koalicija koja se bori za zajedniki prostor. Najvei izazov za srpsku scenu jeste beogradska scena i to kako se ona moe sloiti i osigurati sopstvenu budunost. Jer, ona bi isto tako mogla da nestane, recimo tako to kreativna industrija prevlada i zauzme sav prostor. A s obzirom na veliki znaaj pojedinih organizacija, na njihove programe i socijalni pa i politiki prostor koje su proizvele, to se ne bi smelo dogoditi. lanica ste i Izvrnog odbora Culture Action Europe. Koliko se situacija u kulturi u Hrvatskoj razlikuje od neke opte slike u zemljama EU? E. V.: Moje iskustvo je da se veina scena razlikuje. Zavisi s kim se uporeujemo. Kako ne postoje jake evropske kulturne politike, tako ne postoji ni unificiranost u svim zemljama. Odnos izmeu nezavisne scene i institucija u mnogim zemljama ne znai mnogo, a u nekima opet znai. Veoma zavisi od toga da li se radi o bogatim ili siromanim zemljama. Teko je porediti se s Britanijom ili Holandijom, kako u ravim tako i u dobrim stvarima. Ono to sam ja videla kao specifinost nae scene, a to to nisam videla ne znai da ne postoji, to su zajednika nastojanja i jak aktivizam prisutan na sceni koji u uljuljkanijim stabilnim drutvima nije tako prisutan. To je neka specifinost Hrvatske. Ali ta s njom? Nita ona ne znai. Sutinskih razlika, Hrvatska naspram Evrope, nema. Moe se gledati naspram drugih zemalja, ili gradovi naspram gradova, ali EU u celini je zapravo previe heterogena da bi se takva stroga poreenja pravila.

gramsko finansiranje treba nastaviti (u poboljanom obliku) preko javnih konkursa Ministarstva kulture i lokalnih vlasti. Ona je osnovana posebnim zakonom koji je doneo Sabor Republike Hrvatske, funkcionie tako da ima Upravni odbor od pet lanova, i zasad ima samo dvoje zaposlenih u operativi. Trebalo bi poveati taj broj, ali ne previe. Fondacija je poela s radom sredinom 2012. Ona trenutno sprovodi Pilot program podrke preko kojeg daje operativne grantove za organizacije koje se bave umetnikom produkcijom i za one koje imaju javne prostore. Dalje, postoji poziv za iskaz interesa kojim e se graditi saradniki odnos sa fondacijom, za razvoj nacionalnih platformi za razmenu programa i za lokalne policy i advocacy inicijative. Trei set grantova, a to je ono to takoe nedostaje u sistemu, jesu mali grantovi za razvoj novih umetnikih i projektnih ideja, kao i za organizacije koji prave meunarodne programe, festivale i slino, da mogu dobiti novac da idu van zemlje i prave selekciju programa. Te stvari su detektovane kao potrebe finansiranja kojih nema na nekom drugom mestu u sistemu, kao potrebe do kojih smo doli posle mnogo rasprava. Sad emo videti iz tog prvog, pilot programa, koji e biti imput po aplikacijama, pokrenuemo dalje razgovore i napraviti stabilnije programiranje, a jedna od stvari je da emo sigurno ii na viegodinje grantove. REGION, EVROPA, KULTURA Aktivni ste ve godinama i u uspostavljanju i jaanju saradnje u regiji. ta je za vas regija i kako vidite budunost regionalne saradnje? E. V.: Za mene je regija prostor saradnje prirodan za kulturu, pre svega na prostoru bive Jugoslavije, ali i nekih drugih susednih zemalja. To je i prostor povezivanja ljudi i organizacija slinih interesa, a komplementarnih. Mislim da je regija veoma vana za razvoj svih scena, jer bez regionalne, a zatim i evropske saradnje, ta scena se

Vie puta ste pomenuli kreativne industrije. Kako ocenjujete svojevrsni zaokret u kulturnoj politici EU koji e biti napravljen prelaskom sa programa Kultura 20072013 na program Kreativna Evropa? E. V.: Da, to tako na nivou prezentacije, zaista izgleda. Ali, kad se pogleda program, vidi se da e tu biti mesta za sve. No, vei je problem nacionalnih politika prema kreativnim industrijama. Mislim da je to posledica tzv. evidence-based policy i razliitih tumaenja emu to kultura i umetnost doprinosi u ekonomskom smislu. Da je to neka ekonomizacija kulture za koju ja ne verujem da e uspeti, jer joj je, na pitanje zato nam je potrebna kultura, argument da nam ona treba zato to zapoljava ljude i ima nekog udela u BDPu. Na nivou EU postoji strategija EU 2020 koja je tako definisala EU kao projekt u tom smeru, ali je problem da se on reflektuje na nacionalnim nivoima, to je velika opasnost. Druga velika opasnost u Evropi jesu desno orijentisane vlade, za ta je najradikalniji primer Holandija, koje su rasturile ovo to moemo nazvati savremena umetnost i kultura, jer je vide kao leviarsku praksu koja nema veze s konzervativnim graanstvom. To su opasnosti za kulturu u Evropi, kao i nejednakost u uslovima rada, itd. Taj zaokret pokazuje samo ta se uopte dogaa u drutvu i ekonomiji i da to za kulturu nije nita specifino. Ono to je dobro jeste da su evropske mree, ukljuujui i ovu moju, uspele da u tom programu kada je izaao (ne zaboravimo da je bio mnogo vie trino orijentisan, na primer, novi prioritet razvoj publike bio je izuzetno komercijalno odreen na poetku), ubacio u te programe socijalno ukljuivanje, korisnost za zajednicu, pribliavanje umetnosti ljudima i slino. To je bitna uloga tih mrea i dobro je da za to postoje. Intervju vodile lanice Urednitva

manek

Januar 2013.

24

KOOPERATIVA

regionalna platforma za kulturu

Ideja o kreiranju regionalne platforme za kulturu temelji se na uverenju da je neophodno obezbediti stabilan, dugoroan i odriv okvir za saradnju nezavisnih organizacija kulture, iz zemalja bive Jugoslavije koje razvijaju savremenu umetniku praksu, kritiki javni diskurs i inovativne organizacione modele. Civilni sektor u kulturi, u itavom regionu, na raskrsnici je, pravi je momenat za razvoj regionalne saradnje i kreiranje novih operativnih modela. Ukoliko se ovaj trenutak prepozna i iskoristi, moe doi do kvalitativne promene na kojoj su i organizacije i donatori radili u proteklih dvadeset godina. Sa druge strane, ako se ova ansa propusti, postoji opasnost od potencijalnog nestajanja nezavisne kulturne scene u regionu, a posebno manjih organizacija. U isto vreme, preko aktivnosti etiri velike nacionalne mree nezavisnih organizacija (Klubtura/Clubture u Hrvatskoj, Drutva Asocijacija u Sloveniji, Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije u Srbiji i Asocijacija Nezavisna kulturna scena Jadro u Makedoniji), kao i preko inicijativa za kreiranje novih nacionalnih mrea, pojavili su se jaki akteri u regionu. Uz njihovu pomo, kako u distribuciji informacija i pospeivanju komunikacije, tako i u motivisanju nezavisne kulturne scene da deluje regionalno, moe se kreirati okvir za regionalnu ali i meunarodnu saradnju. Trenutna politika situacija i proces evropskih integracija ukazuju na znaaj ovakve inicijative u datom kontekstu. Naime, proces evropskih integracija i tranzicije u regionu nije izbalansiran. Naprotiv, postoji ozbiljna opasnost da e politike i administrativne razlike uveati asimetriju u ekonomskom i kulturnom razvoju. U isto vreme, ukaPripremni sastanak osnnivanja Kooperative, Zagreb, 1618. 03. 2012. zuje se prilika za aktere priFotografije: Darka Radosavljevi Vasiljevi sutne u regionu da preuzmu aktivniju ulogu u ovim procesima. Pomirenje, regionalni razvoj i evropske integracije postaju odgovornost regionalnih aktera, uz jo neophodnu meunarodnu podrku. Regionalna platforma ima dva osnovna pravca delovanja: prvi je kreiranje dugoronog i odrivog okvira za saradnju i razvoj nezavisnih kulturnih organizacija u zemljama Balkana, a drugi je razvoj savremenih umetnikih praksi, kritikog javnog diskursa i inovativnih organizacionih modela. Osnovni ciljevi platforme su: - Da omogui okvir za dugoronu i odrivu projektnu saradnju i programsku razmenu izmeu aktera nezavisne kulturne scene u regionu - Da ojaa kapacitete organizacija transferom znanja i dobre prakse - Da ojaa aktere koji mogu doprineti razvoju kulturnih i drugih relevantnih politika koje bi dovele do znaajnijih promena u kulturnim sistemima zemalja u regionu. Operativni ciljevi platforme su : Kratkoroni: Da formira regionalnu saradniku platformu (registrovanu kao meunarodna alijansa nezavisnih kulturnih organizacija) koja je heterogena, otvorena, inkluzivna, bazirana na aktivnostima lanica, sa dinaminim (peer-to-peer) odnosima izmeu lanica koji se formiraju po horizontalnom, participativnom principu odluivanja i menadmenta. Dugoroni: Da se formira od platforme osnovan regionalni fond, za kulturnu saradnju i razvoj nezavisnog sektora, iji bi glavni donatori bile drave u regionu, uz kljunu pomo meunarodnih donatorskih organizacija. Model saradnje koji definie osnovnu aktivnost platforme je peer-to-peer projektna saradnja i razmena. Ona podrazumeva uvoenje kolektivnog modela odluivanja u vezi sa predloenim projektima saradnje i razmene. Osnivai KOOPERATIVE su: 1. OKC Abraevi/AbArt, Mostar 2. Asocijacija za kulturu i umetnost CRVENA, Sarajevo 3. Centar za savremenu umjetnost, Sarajevo 4. Multimedijalni institut MaMa, Zagreb 5. Drugo more, Rijeka 6. Clubture mrea, Zagreb 7. Dokufest, Prizren 8. Centar za istraivanje i rodne politike, Pritina 9. Kontrapunkt, Skoplje 10. Lokomotiva, Skoplje 11. Mediaartes, Ohrid 12. Plotad Sloboda, Skoplje 13. Omladinski kulturni centar, Bitola 14. Expedito, Centar za odrivi prostorni razvoj, Kotor 15. KIOSK, Beograd 16. REMONT, Beograd 17. REX, Beograd 18. Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Beograd 19. Drutvo Pekinpah, Ljubljana 20. Drutvo Asocijacija, Ljubljana 21. Exodos, Ljubljana Osnovni princip ovakvog modela je da svi koji predlau projekte imaju mogunost donoenja odluka i obavezu biranja projekata koji e biti implementirani i finansirani kroz platformu. Procedura e biti sprovedena u odnosu na glavne kriterijume saradnikih projekata koje definie Generalna skuptina. Osnivai platforme su nevladine, neprofitne organizacije iz regiona aktivne u polju savremene kulture i umetnosti. Samu osnovu saradnje i lanstva ine organizacije iz zemalja bive Jugoslavije, dok je model saradnje otvoren i za uee drugih organizacija iz susednih zemalja. Organizacije lanice predstavljene su svaka od svojih delegata. Svaka organizacija, bez obzira na to da li je nacionalna mrea ili manja lokalna organizacija, moe imati samo jednog delegata ( jedan glas). Delegati ine Generalnu Skuptinu platforme. Platforma je zamiljena kao otvorena struktura koja predvia kontinuirano ukljuivanje novih lanova. lanstvo e biti uslovljeno aktivnostima odreene organizacije. Naime, da bi postao punopravni lan platforme kandidat treba da demonstrira posveenost ciljevima platforme: ili implementacijom projekta u okviru predvienog modela saradnje ili odreenim aktivnostima koje doprinose razvoju platforme. S obzirom na to da je pristup lanstvu odreen aktivnostima organizacije, isti princip e se primeniti i na zadravanje statusa ve postojeih lanova. Neaktivne organizacije e biti iskljuene iz punopravnog lanstva. Osnivai i novi lanovi imaju ista prava i obaveze. Posle nekoliko konferencija, sastanaka i pripremnih aktivnosti, platforma je registrovana avgusta 2012. godine u Zagrebu, kao regionalna nevladina, neprofitna organizacija koja ima dvadeset i jednog osnivaa iz regiona. Prva zvanina skuptina KOOPERATIVE odrana je od 2. do 4. novembra 2012. u Ohridu.

AKTO
www.aktofestival.com fb: Akto festival AKTO, regionalni festival savremene umetnosti u Bitolju, obuhvata vizuelne i izvoake umetnosti, muziku i teoriju kulture. Glavni cilj festivala AKTO jeste da proiri okvire kulture u modernom drutvu njihovim rekomponovanjem i redefinisanjem u novom kontekstu.

AKTO je zasnovan na dva osnovna koncepta, od kojih se prvi odnosi na transformaciju umetnikih radova u odnosu na prostore izlaganja, odnosno uvoenje novih izlagakih prostora za dela savremene umetnosti pored standardnih, kao to su galerije, muzeji, pozorita Prostori u kojima su prezentovani umetniki radovi na dosadanjim izdanjima festivala AKTO bile su specifino izabrane lokacije, neuobiajene za predstavljanje umetnikih dela, kao to su naputene fabrike, bivi Oficirski dom u centru grada, naputen i ruiniran hotel, bioskop Makedonija, krovovi zgrada u glavnoj ulici, eleznika stanica, izlozi prodavnica Predstavljanje umetnikih radova u takvim prostorima dovodi i do transformacije njih samih. Drugi princip festivala AKTO baziran je na temi koja je u fokusu te godine. Tako je 2012. godine to bila publika, a 2011. godine problematika rada u dananjem drutvu. Prethodnih godina teme festivala bile su i svadbe, pokolenja, brzina, umetnosti i hrana
AKTO je prvi put odran 2006. godine, na inicijativu grupe mladih umetnika, a organizovan je u naputenoj fabrici Bitolateks i u izlozima prodavnica u glavnoj gradskoj ulici irok sokak, uz uee umetnika iz Makedonije, Bugarske i Grke. Ovogodinje, sedmo izdanje festivala AKTO bilo je posveeno publici, njenom negovanju i razvoju, a osim seminara na tu temu, program je obuhvatio i izlobe, prezentacije vie projekata i studija sluaja organizacija iz zemalja na Balkanu, te diskusije i muziki pratei program. Centralni dogaaj bio je seminar Upravljanje i negovanje publike, deo participativnog projekta festivala AKTO i Fakulteta za stvari koje se ne mogu nauiti, posveenog problemu odsustva informisane publike, kao i potrebi unapreenja dijaloga umetnika i publike savremene umetnosti. Moderatori seminara bili su Suzana Milevska, Filip Jovanovski i Bore Dimitrovski, a meu uesnicima su bili Vladan Jeremi i Rena Redle, Marko Stamenkovi i Dragan Proti iz Srbije, Zvonimir Dobrovi i Barbara Blasin iz Hrvatske, Tadej Pogaar i Uro Legen iz Hrvatske, Albert Heta sa Kosova, kao i Hristina Ivanoska, Irena Cvetkovi, Biljana Tanurovska-Kulavkovski i Ruse Arsov iz Makedonije. Prema konceptu Suzane Milevske, cilj seminara bio je da predstavi, analizira i uporedi razliite modele i strategije koje umetnike i kulturne organizacije mogu razviti kako bi dosegle i odnegovale razliitu publiku za svoje programe. S obzirom na potrebu za novim modelima i strategijama institucionalne kritike koja bi mogla da pomogne da se prevazie zaarani krug modernizma i neuravnoteenog tripartitnog odnosa umetnika, institucije i publike, sama publika postaje kljuni koncept oko kojeg se takve nove strategije i modeli mogu razviti. Ako se uzme u obzir da publika vie nije pasivni slualac-gledalac, postavlja se pitanje koja su sredstva i strategije na raspolaganju kulturnim radnicima, menaderima, kustosima i umetnicima za dosezanje do publike i njeno aktivno ukljuenje u umetnike i kulturne projekte. Uesnici seminara iz gotovo svih zemalja sa prostora bive Jugoslavije pozvani su da predstave pojedinane studije sluaja kako bi razmenili pozitivna i negativna iskustva i doli do zajednikih zakljuaka o kulturnim politikama u regionu u odnosu na publiku. Program festivala AKTO 2012 obuhvatio je i izlobu-prezentaciju desetak projekata iz regiona, meu kojima su Privedeni pravdi (Barbara Blasin) iz Hrvatske, Sluanje publike (Suzana Milevska, Filip Jovanovski, Dragana Zarevska, Simona Maneva, Katerina Sokolova, Ivana Spiroska, Darko Aleksovski i volonteri AKTO7) iz Makedonije, MonApoli i knjige umetnika u Sloveniji 1966-2010. (Tadej Pogaar, Zavod P.A.R.A.S.I.T.E.) iz Slovenije, Klackalite (grupa kart) iz Srbije, Studije Jugoslavije Grupe Spomenik i Uitelj neznalica i njegovi komiteti (Milica Tomi i Branimir Stojanovi) iz Srbije, enska knjiga (Ljiljana Gjuzelova) iz Makedonije, te Galerija 7 kolaborativni arhivski projekt u progresu (Makedonija). Odrana je i diskusija o projektu Klackalite beogradske grupe kart, koja je predstavljala Srbiju na Bijenalu arhitekture 2010. godine u Veneciji. Takoe, predstavnici Grupe Spomenik i projekta Uitelj neznalica i njegovi komiteti odrali su italaku sesiju o tekstu Drutvo treba braniti Miela Fukoa. Festivalski program obuhvatio je i filmske projekcije i DJ nastupe, a u samoj zavrnici, nakon prezentacije projekta Bitolju s ljubavlju ora Jovanovia, dodeljena je Nagrada za interdisciplinarnost Dragia Nanevski, uz muziki performans Sae Pavlovia Aplauz za publiku i projekciju audio-vizuelnog rada Natae Geleve i Janeta Altiparmakova I fabrika ima duu.

manek
Balkan Steets Festival Generator, Vranje www.generator.org.rs/ Balkan Streets Festival organizuje se od 2008. godine, a u Vranju od 2009. godine, sa ciljem da obezbedi mladim muziarima mesto za razmenu iskustava i sticanja novih vetina, i prui im priliku da nastupaju sa poznatim bendovima te da povee bendove u regionu kao i bendove iz regiona sa bendovima u EU. Sa druge strane, festival omoguuje i mladim alternativnim umetnicima da pokau svoje vetine i znanja i promovie aktivizam meu mladima. Balkan Streets Festival odrava se u Vranju, Srbija, Vukovaru, Hrvatska i Tenju, BiH. etvrti po redu Balkan Streets Festival 2012 u Vranju je poeo odravanjem interaktivne radionice bubnjara Marka orevia i gitariste Branka Trijia, u petak, 25. maja, dok je vei deo programa festivala realizovan od 21. do 24. juna. Muziki segment programa obe festivalske veeri otvarali su mladi i neafirmisani bendovi sa vranjske demo-scene u skladu s ciljem BSF-a, a nastupali su i: Marrakesh (D), Groove embassy i Dyzack (NL), Multietnika atrakcija (SRB), Jarboli (SRB), PMG kolektiv (MK), Psihomodo pop (HR) i Sopot (BiH). Festival je pratilo preko 1.500 posetilaca, tokom obe festivalske veeri. Veina posetilaca je sa interesovanjem propratila i pratee programe: izlobu rok fotografije Nemanje orevia, projekcije filmova sa festivala DORF kao i Sajmovanje i Angaovani stejd, gde su se na tandovima i mobilnoj bini predstavili angaovani projekti za mlade koje realizuju omladinske organizacije i institucije u Vranju, kao i urbane rukotvorine za mlade. Ove godine festival u Vranju podrala je Evropska unija, potom IPA program, Grad Vranje, Grad Drezden, i holandski kulturni fondovi. Partneri BSF-a su organizacije: Platform Spartak (Holandija), Mirovna grupa mladih Dunav (Hrvatska), Stari grad (BiH), Taksirat (Makedonija) i KulturAktiv (Nemaka) kao i lokalne institucije iz Vranja: Muzika kola Stevan Mokranjac, KZM i OKCE Omladinskog Saveza Grada Vranja.

Januar 2013.

25

Fotografija: Lidija Antonovi

ALL RIGHTS FEST Teatar MIMART i NKSS Pozorite Dobrica Milutinovi, Sremska Mitrovica 10. 9 13. 9. 2012. Radionice pozorinih tehnika / edukatori: Nela Antonovi, Radionica kreativne vizuelizacije Predrag Radovanevi, radionica zvuka i pokreta Nikola Vrani, radionica ravnotee duha i tela Lidija Antonovi, radionice fotografije i video-arta Milena Nikoli, Omladinski savet Srebrenice, Radionice o pravima mladih http://www.teatarmimart.org.rs All Rights Festival Teatra MIMART odobren je konkursom NKSS, podranim od vajcarskog programa za kulturu na Zapadnom Balkanu i Mesta za kulturu 2, Fonda za otvoreno drutvo. Koncept je zasnovan na metodi Mimart gde su integrisane razliite umetnike forme kroz radionice, predstave, performanse i diskusije. Pozorite Dobrica Milutinovi bilo je domain intenzivnog susreta mladih iz regiona koji je napravio buru u Sremskoj Mitrovici, ne samo zbog radionica sa tridesetak mladih, ve i zbog ulinih FLASH MOB aktivnosti, po prvi put u ovom gradu. Publika se aktivno ukljuila u provokacije na ulici, ali i kroz razgovore. Posredstvom edukativnih radionica o ljudskim pravima pokrenuta je svest mladih o pravima i obavezama graana, ali i o postojeim mehanizmima drutva. Pokrenute su ideje i inicijative o podizanju vidljivosti problema mladih, dati podsticaji za neformalno obrazovanje, afirmisan timski rad, istaknuta vanost kritikog miljenja i pruene informacije o mogunostima Art aktivizma. Ukazali smo na vanost povezivanja i meunarodne saradnje omladine, to je rezultovalo pozivom grupe Omladinskog centra Dobrica Milutinovi na PUMP UP festival u Srebrenicu. Mimart je potpisao trogodinji sporazum o saradnji sa Omladinskim savetom mladih Srebrenice. Dogaanja su pratile radionice fotografije i istaknut je znaaj dokumentarne fotografije kao vanog sredstva informisanja javnosti i publikacije.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Kvadrat slobode Umetniki rad autorke Branke Milii, realizovan je u okviru projekta Prazan prostor Ogledala, Centra za inicijative u kulturi. Izvode ga mladi performeri Dunja Raki i Duko Stameni. Septembar-oktobar 2012, novosadski parkovi http://www.facebook.com/media/set/?set=a.501907629821225. 125086.100000059787010&type=3 http://www.facebook.com/media/set/?set=a.505962549415733. 126112.100000059787010&type=3 http://www.facebook.com/media/set/?set=a.501532179858770. 124978.100000059787010&type=3 Kvadrat slobode jeste politika borba pomou umetnosti, upoznavanje ire javnosti sa odsustvom slobode, sa nezainteresovanou drutva i drave za (ne)uslove u kojima tavori novosadska nezavisna umetnika scena i postavljanje pitanja (ne)odgovornima: ta znai biti mlad, obrazovan i nezaposlen? A ta raditi godinama kao afirmisan/a umetnik/ca bez prostora za rad i bez linog prostora slobode? Poraz. Onih koji imaju mo. Jasmina Bokovi

Video-instalacija POGLEDAJ ME, sastavni deo projekta Prazan prostor 19 i 20. oktobar 2012, Bunker Fest, SKC Fabrika, Novi Sad Koncept i montaa: Branka Mili; foto/video: Vladimir Barbul; zvuk: Aleksandar Mladenovi Projekat Prazan prostor podrao je Sekretarijat za kulturu Gradske uprave Novog Sada
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

7. VIVISECTfest Vojvoanka Regionalna inicijativa www.vivisectfest.org VIVISECTfest, posveen ljudskim pravima, predstavio je od 27. do 30. novembra u Kulturnom centru Novog Sada devet dokumentarnih filmova domaih i stranih autora koji ukazuju na izazove pred kojima se nalaze ne samo drutva u tranziciji ve i drutva razvijene demokratije. Pod sloganom U potrazi za demokratijom, prikazani su vedski film Nema utanja (2011), u reiji averije Rizvi-Kabani (Javeria Rizvi-Kabani), Donija fon Volstroma (Jonny von Wallstrm) i Aleksandre Sandels (Alexandra Sandels), ruski dokumentarac Beloruski san, u reiji Ekaterine Kibali, dva holandska ostvarenja Pravda za Sergeja Hansa Hermansa i Martina Mata i Nae novine Eline Flips, te dokumentarac iz Srbije Ovde sam! Irene Fabri i Kartonera Mari Goinde (Marie Goinda) iz Nemake i Ekvador, koji potpisuje ak Sarasen (Jacques Sarasin) iz Francuske. Festival je zatvoren filmom Mine uki Yugo, kratka autobiografija i hrvatskim ostvarenjem Jesam li sretna? Vanje Svilii. Pratei program obuhvatio je izlobu dokumentarnih fotografija Jaroslava Papa Decembarska revolucija u Rumuniji 1989 i promociju knjige profesora Mijata Damjanovia Demokratija Epizoda misterija. Od januara 2013. godine filmove sedmog VIVISECTfesta moi e da gleda i publika u deset gradova u Srbiji na putujuem festivalu u Niu, Zajearu, Vranju, Prijepolju, Poarevcu, Beogradu, Subotici, Kikindi, Somboru i Zrenjaninu.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Fotografije: tim Kulturisa (Sara Terzi, Ivana Jovanovi Arsi)

PLAYROOMGIRL Udruenje Kulturis Beograd, 17 21. juli 2012. www.kulturis.org Udruenje Kulturis u saradnji sa panskom organizacijom Neuronit pokrenulo je meunarodni projekat Kreativne radionice Playroomgirl Srbija. Cilj projekta, namenjenog devojicama uzrasta od 13 do 16 godina, bilo je razvijanje kreativnosti i podsticanje umetnikog izraavanja kroz fotografiju, kao i razvijanje kritikog odnosa prema ustaljenim rodnim stereotipima vezanim uz ulogu ene u savremenom drutvu. Projekat, podran od Ministarstva kulture Srbije, realizovan je tokom jula u prostorijama Nove akademije umetnosti u Beogradu. Tokom radionica devojice su se upoznale s tehnikim i umetnikim osnovama fotografije, informatikim programima za njihovu obradu i korienjem Web 2.0 u cilju predstavljanja svojih radova. Kao polazna taka za analizu uloge ene u savremenom drutvu koristile su se fotografije umetnica poput Sindi erman, Dorotee Lang, Dajane Arbus, Marine Abramovi. Devojice su iznova interpretirale scene viene na fotografijama nakon to bi ih komentarisale i, smenjujui se u ulozi fotografa i modela, stvorile sopstvene fotografije. Nastali radovi objavljeni su na veb stranici Kulturisa, www.kulturis.org, a bie predstavljeni i na izlobi koja e se odrati u decembru 2012. godine u Centru za kulturu Franseska Bonemison u Barseloni. Projekat Playroomgirl Srbija deo je ireg, meunarodnog, programa Playroomgirl, koji se od 2006. godine organizuje u paniji i Meksiku, a iji je osnovni cilj unapreenje uslova ivota ena i devojaka pomou umetnosti i novih tehnologija.

Predstavljanje umetnike asocijacije dez org Udruenje umetnika DEZ ORG Jun 2012. Galerija Skladite, Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralatvo Danilo Ki, Subotica Mg Maja Rakoevi Cvijanov, autor izlobe Uesnici u izlobi: Boba Mirjana Stojadinovi, Boris ribar, Gordana Beli, Ivana Smiljani, Maja Radanovi, Milica Ruii, Dragan Raji, Maja Rakoevi, Marko Crnobrnja, Tijana Kneevi i Dragan orevi, Aleksandar Jestrovi i Isidora Fiovi Izloba u Galeriji Skladite predstavlja poslednji projekat sedmogodinjeg aktivizma dez.org, nezavisne umetnike asocijacije, osnovane 2005. godine, koja je u meuvremenu postala partnerska organizacija Druge scene i lanica Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije. Cilj stvaranja ovakvog udruenja bilo je aktivno delovanje na savremenoj umetnikoj sceni organizovanjem programa iz oblasti konceptualne, digitalne i viemedijske umetnosti, promocijom grupnih i pojedinanih izlobi i projekata, kao i organizacijom foruma, seminara i javnih diskusija iz oblasti savremene umetnosti. Subotikoj publici predstavljeni su najupeatljiviji radovi iz pojedinanih umetnikih produkcija, projektovana je dokumentacija realizovanih projekata, izlobi, tribina, seminara i drugih aktivnosti dez.org. U jesen 2012. dez.org se pravno gasi i nastavlja da traje kroz grupnu Internet listu i druenje. Negovanje brane i miljea iz kojeg je dez.org potekao ne iskljuuje dalji aktivizam na sceni, ali izbor grupe je na prvom mestu pojedinac, umetnik i njegov ivot, sa vrstim uporitem u svom okruenju istomiljenika.

Femikser Klub OPA Omladina pokree akciju Savamala, Beograd, 31. 5 2. 6. 2012. http://www.femix.info Femikser je bio program enskog stvaralatva organizovan u okviru Mikser festivala, a sastojao se od veernjeg programa (poezija, enski DJ-evi i bendovi) u klubu Dvoritance, kao i enske grafiti radionice na zidu na uglu Travnike i ul. Brae Krsmanovi.

Na fotografiji: POJAS NEVINOSTI Milice Ruii Fotografija: Maja Rakoevi Cvijanov

manek
OBIAN JEDAN BIOSKOP: NEPAR Irena Risti U izvoenju Tog Jednog uz 99 nas-vas-njih Produkcija: Hop.La! www.hop-la.org 11. oktobra 2012. godine u Kulturnom centru REX, sa poetkom u 20 sati premijerno je izveden NEPAR autorski rad Irene Risti u produkciji grupe Hop.La! Rad je iniciran dramom as u kome nita nismo znali jedni o drugima Petera Handkea, i posveen je odsustvu susreta: ispituje nesklad izmeu opte tendencije umreavanja koja tee uporedo sa ekspanzijom virtuelnih Agora, i doivljaja razjedinjenosti u svetu u kome su ukrtanja retkost, a stvoreni linkovi kratkog veka. Kroz prozorska okna prati se dan stanara u jednoj kui: prolazni fragmenti intimnosti uhvaeni, potom i uveliani u svom nastajanju i nestajanju. Ima ih mnogo, a svaki stanar vidi se samo jedanput, na kratko, pojavljuje se i izmie, kako pogledu tako i oekivanjima, zbog ega kua ponekad lii na raznobojni i privlani ringipil, dok mimohodi i zaudni sinhroniciteti potcrtavaju prilike za nove prie, nuno proputene, jer ostaju u oku posmatraa, van domaaja samih aktera. Partitura zamenjuje narativ, forma prati zakonitosti muzike kompozicije, a samo izvoenje odvija se u zadatom okviru koji manipulie zvunim, svetlosnim i video signalima, i u duhu Handkeovog trga kojim za samo jedan as proe itava istorija civilizacije, sugerie neku vrstu egzistencijalnog pavorka ovdanjeg i sadanjeg. Kroz Neparproe 99 aktera razliitih uzrasta, izbora i zanimacija. Meu njima lako se prepoznaju lanovi Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije uz iju podrku je rad realizovan.

Januar 2013.

26

Diskusija o radu Sae Tkaenka, MSU. Fotografija: Boba Mirjana Stojadinovi

Potonuli projekat ZMUC Novembar 2012. fb: Zmuc Radionica Zemun, reka Dunav Nije svaki projekat uspean, evo, na primer, na. Na je uspeno potonuo. Iako ga je podralo Ministarstvo kulture. Trebalo je da ploveu skulpturu spustimo u Dunav na Zemunskom keju i ona bi nas, kako je bilo zamiljeno, poto doplovi do Panevakog mosta i Treeg Beograda, simbolino povezala s prijateljima na levoj obali. I napravili smo je od biorazgradivog materijala i spustili je u Dunav, i krenula je da pluta nizvodno, i veoma brzo postajala sve siunija, i tako sve do Velikog ratnog ostrva. A onda je potonula. Bilo je hladno, oblano i tmurno. Novembar. Angaovale su se komije, prijatelji, Orge, Draganica, Dida je upravljao amcem, Sloba Saulatac ga je pozajmio, klinci iz Zemunske gimnazije su je danima iscrtavali, stigla je i regionalna pomo, slovenaki vajar Marko Kovai je nesebino fizikalisao, ukljuilo se i udruenje roditelja Evo ruka i njihova... Ma, nema ko nije radio, pa i zemunski ribolovci koji su se zatekli na keju su nas malo zezali, a vie nam pomagali. Neozbiljna umetnost je ozbiljan posao.

Umetnik kao publika Forum: publika o radovima vizuelne umetnosti Boba Mirjana Stojadinovi, autor i realizator programa Udruenje umetnika DEZ ORG, produkcija http://razgovori.wordpress.com Tekui projekat UMETNIK KAO PUBLIKA u 2012. godini nastavio je sa diskusijama meu publikom o meusobno veoma razliitim radovima Branke Kuzmanovi, Irene Lagator Pejovi, Sae Tkaenka i Ivana Petrovia. Sve ovogodinje diskusije realizovane su u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu s tim to su diskusije o radovima Tkaenka i Petrovia realizovane u okviru izlobe ta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti? preispitujui kontekst u kome rade umetnici i kustosi mlae generacije savremene vizuelne umetnosti i naine na koji te okolnosti oblikuju umetnike prakse. Projekat UMETNIK KAO PUBLIKA zapoet je 2010. godine i do kraja 2012. realizovano je 27 diskusija na razliitim mestima. U okviru ovog diskusionog foruma publika uz pomo moderatora razgovara o odabranim radovima u prisustvu autora.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

KORNET www.kornet.rs Nakon godinu dana rada i mnogih odranih programa, zbog nerealnih razlika na tritu prostora izmeu institucija kulture i onih za komercijalne namene, 30. oktobra zatvoren je prostor Korneta u Drinievoj ulici. Taj prostor koristio se kao knjiara i itaonica, prireivane su izlobe, predstavljani autori, a pravljene su i tematske/ gurmanske veeri.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Fotografija: Ivan Todorovski vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Spomen-ploa Balkanu Bioskopi: Povratak otpisanih Na zgradi zatvorenog bioskopa Balkan Beograd, novembar 2012. Ukoliko dananje drutvo nije u mogunosti da uva svoje kulturno naslee, neka onda ovo spomen obeleje sauva uspomenu na dugu istoriju srpske kinematografije, na ovaj veoma vaan objekat i sva deavanja u njemu, poruila je Inicijativa Bioskopi: Povratak otpisanih, koja postavljanjem spomen-ploe na bioskopu Balkan podsea da je u njemu 1899. godine odrana jedna od prvih filmskih projekcija u Beogradu, a 1912. godine postao je prvi stalni beogradski bioskop. Skreui panju javnosti i na veliki broj ostalih naputenih bioskopskih sala u Beogradu nakon privatizacije Beograd filma 2007. godine, inicijatori te akcije ukazuju i da Zakon o kulturnim dobrima predvia da Ministarstvo kulture moe da odredi fiziko ili pravno lice kao staraoca kulturnog dobra u sluaju da ga njegov vlasnik privremeno ili trajno napusti, usled ega postoji opasnost da bude oteeno ili uniteno.

Javni as 3 (Public faculty 3) Generator, Vranje www.generator.org.rs/ Javni as 3 (Public faculty 3) holandske umetnice ane van Hesvejk (Jeanne van Heeswijk), odran je u Vranju u periodu 28. 3 31. 3. 2012. Javni as 3 odran je na etiri lokacije neiskorienih javnih prostora, koje su odabrane po sugestijama i preporukama uesnika decembarske tribine sa umetnicom. Na Javnom asu 3 graani Vranja mogli su da daju svoje miljenje o neiskorienim javnim prostorima i predloe kako oni mogu da se iskoriste, pre svega za potrebe kulture, kao mesta za realizaciju kulturnih programa. Vie od dvadesetoro mladih volontera i volonterki za vreme trajanja akcije guralo je kroz grad na postolju s tokovima mehanikog konjia, i beleilo razmiljanja stotinak graana i njihove predloge, u duhu engleskog izraza to ride a hobbyhorse [svakome njegova omiljena zanimacija]. Krai film o Javnom asu 3 pod istim nazivom moete pogledati na YouTube kanalu Generatora: GeneratorNGO ili na linku:http://www.youtube.com/watch?v=NUBpJJL2 ZlI&feature=plcp ane van Hesvejk je poznata i priznata umetnica iz Holandije, ije su izlobe i dela prikazivani u najpoznatijim svetskim muzejima i galerijama: Gugenhajmovom muzeju u Njujorku, Muzeju moderne umetnosti MoMa u Njujorku, MoMa u Moskvi, na angajskom bijenalu, Venecijanskom bijenalu itd. ane van Hesvejk je u septembru prole godine dobila prestinu Nagradu za drutveno angaovanu umetnost u Njujorku. Vie informaciji o radu umetnice na www.jeanneworks.net Javni as 3 deo je kolaborativnog projekta: U, IZ, KA, ZA Lokalna i regionalna distribucija kulturnog kapitala, koji se realizuje saradnjom etiri nezavisne organizacije: Centra za nove medije_kuda.org (Novi Sad), Kulturnog centra REX (Beograd), STEALTH. unlimited (Beograd/Roterdam) i Press to Exit (Skoplje) u saradnji s Narodnom bibliotekom u Boru, Urban Inom iz Novog Pazara i Generatorom iz Vranja. Donatori projekta su Fond za otvoreno drutvo, Ministarstvo kulture, informisanja i informatikog drutva Republike Srbije i Robne kue Beograd.

Distorted Mirror: istraivanje kolektivnog podsvesnog kroz grafiki narativ Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva 2012. fb: Elektrika Pancevo Distorted Mirror je zbirka stripova, ilustracija i pisanih izvetaja koji dokumentuju susrete s poznatima, junacima iz sveta fikcije, istorijskim linostima i onima koje dolaze iz sveta popularne kulture. Naizgled bezazleni i bizarni doivljaji ove vrste moda mogu da svedoe o sve veoj uzurpaciji kolektivnog podsvesnog imperativima i slikama iz domena savremene popularne kulture i istorijskog naslea. Distorted Mirror pokuava da postavi pitanje o emancipaciji podsvesnog pojedinca i kolektiva od ovakvih sadraja. Na skoro 150 stranica ove knjige mogu se nai radovi sledeih autora: Majka Dajane (Mike Diana), Karoline Siri (Carolina Sury), Aleksandra Zografa, Danila Miloeva Wostoka, Borisa Stania, Jerena Funkea (Jeroen Funke), Agnjeke Piksa (Agnieszke Piksa), Super Timor, Borisa Pramatarova, kao i mnogih drugih..

Fotografija: Bioskopi: Povratak otpisanih

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

14. Meunarodni festival multimedijalne umetnosti IMAF 2012 www.imaf-festival.weebly.com STUDIO ZA MULTIMEDIJALNU UMETNOST 8. i 9. septembr 2012. Galerija MAS, Odaci 10. i 11. septembar 2012. Galerija SULUV, Novi Sad www.imaf-festival.weebly.com
Shaun Caton (performans Meander Kult)

Ove godine festival IMAF je odran u Odacima u galeriji MAS i u Novom Sadu u galeriji SULUV (galerija Saveza udruenja likovnih umetnika Vojvodine). Nekoliko uesnika je predstavljeno video-radovima: Robert Pju (Robert Pugh, Velika Britanija), etil Skejen (Kjetil Skoeien, Norveka), an Kejton (Shaun Caton, Velika Britanija). U glavnom programu, program performansa, predstavljeni su sledei umetnici: Marko Bogdanovi (Srbija), an Kejton (Shaun Caton, Velika Britanija), Radoslav B. ugalj (Srbija), Desika Herst (Jessica Hirst, SAD), etil Skejen (Kjetil Skoeien, Norveka), Rebeka Viks (Rebecca Weeks, Velika Britanija), Nenad Bogdanovi (Srbija), Ijan Vitford (Ian Whitford, Velika Britanija).

Fotografija skinuta sa sajta designed.rs

manek
Pozajmljena seanja www.dahteatarcentar.com Seanja na Jugoslaviju i uspomene mladih koji zapravo nisu ni iveli u njoj, posluila su kao inspiracija DAH Teatru za predstavu Pozajmljena seanja koja je premijerno izvedena 30. juna na sceni tog nezavisnog pozorita u Marulievoj u Beogradu, a 3. jula na kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorita u Novom Sadu. Predstava se sastoji iz dva dela YU Tube i Ispraaj, a deo je meunarodnog projekta Umreavanje seanja, podranog od Evropske unije, iji je cilj da istrai seanja na vreme Jugoslavije meu ljudima mlae generacije koji zapravo nikada nisu ni iveli u njoj zato su ta seanja i oseanja, iako jaka, pozajmljena (od roditelja, porodice, kole, medija...). Prvi deo predstave, YU Tube, nastao je prema tekstu Aleksandre Uroevi, koja potpisuje i reiju. Saradnik na tekstu je Jeton Neziraj iz Pritine, a scenografkinja Ivana Lovre. Dramaturgiju i koreoreiju drugog dela predstave Ispraaja, potpisuje Sanja Krsmanovi Tasi, a osim njenih, korieni su i tekstovi glumaca i uesnika istraivanja, zatim Muhameda Filipovia, Georgija Stardelova, grupe Ritam nereda, Karla Marksa, Marka Ragua i Jetona Neziraja. U vremenu u kome se raspravlja o tome ta kome pripada, mi zakljuujemo da nam bar seanja i pravo na nostalgiju niko ne moe oduzeti, ona pripada svima, jedna je od poruka predstave.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Januar 2013.

27

Balkanske kulturne politike ta (da) se radi? www.seecult.org Regionalna konferencija Balkanske kulturne politike ta (da) se radi okupila je 28. novembra u Domu omladine Beograda vie od sto predstavnika kulturnih institucija, organizacija i medija iz zemalja zapadnog Balkana, koji su izneli niz primera posledica neodgovarajuih kulturnih politika u regionu, ali i naina za prevazilaenje mnogobrojnih problema. Konferencija je odrana kao zavrni dogaaj trogodinjeg projekta Balkanska inicijativa za kulturnu saradnju, razmenu i razvoj (BICCED), koji realizuju Balkanska regionalna istraivaka mrea BIRN i SEEcult.org, uz podrku vajcarskog programa za kulturu na Zapadnom Balkanu. Naziv konferencije, inspirisan revolucionarnim delom Nikolaja ernievskog ta da se radi?, poziva sve da razmisle ta bi trebalo uiniti kako bi dolo do promena u oblasti kulture nabolje. Osvrt na nezavidnu situaciju u kulturi u protekle tri godine u regionu pruili su izvrna direktorka Bitefa Jelena Kneevi, izvrni direktor Transparency International u Albaniiji i medijski strunjak Lutfi Dervii (Lutfi Dervishi) iz Tirane, direktor pozorita SARTR u Sarajevu Nihad Kreevljakovi i nezavisni strunjak u oblasti kulture i umetniki kritiar Robert Alagjozovski iz Skoplja. U okviru tri panel diskusije, koje su bile posveene finansijskoj krizi u oblasti kulture, novim inicijativama i mreama, posebno na nezavisnim kulturnim scenama, kao i odsustvu kulture u medijima u regionu, ukazano je na potrebu proaktivnog odnosa prema nagomilanim problemima kako bi dolo do oekivanih promena. Istaknuta je i vanost meusektorskog povezivanja i novih odnosa saradnje, zasnovanih na zajednikim interesima, kao i aktivnog zagovaranja promena kulturnih politika. Meu panelistima i uesnicima bili su predstavnici ustanova kulture i organizacija iz Beograda, Sarajeva, Banjaluke, Pritine, Skoplja, Tirane i Zagreba. Posebno su, pored ostalog, predstavljene aktivnosti Asocijacije NKSS, kao i makedonske asocijacije nezavisne scene Jadro, te nove regionalne platforme Kooperativa. U zavrnici konferencije dodeljena je novoustanovljena nagrada Culture Watch, kojom projekat BICCED promovie istraivako i analitiko novinarstvo u oblasti kulture. Prvu nagradu dobila je Valentina Milenkovi iz Novina vranjskih iz Vranja, za tekst koji otkriva finansijske malverzacije u vezi s lokalnim festivalom Dani Vranja.

Meti i Elvira, Fotograf: Milo Stoi

Magazin LICEULICE LICEULICE Jul 2010 ongoing www.liceulice.org redakcija@liceulice.org Liceulice je pokrenula 2010. godine koalicija organizacija civilnog drutva. Poetkom 2011. godine registrovano je kao nezavisna organizacija, na principima socijalnog preduzetnitva. U meuvremenu, Liceulice je: objavilo 14 brojeva aktivistikog magazina, distribuiralo preko 60.000 primeraka magazina, obuilo preko 100 prodavaca iz marginalizovanih grupa kroz razvijenu mreu ulinih prodavaca, ukljuilo vie organizacija civilnog drutva, koji rade sa specifinim, marginalizovanim grupama, u sistem distribucije, pokrenulo vebsajt koji je za 12 meseci posetilo preko 45.000 ljudi, dobilo nagradu Zvezda grada za 2010. godinu, kao i za najbolji projekat u 2010. godini u okviru CSR foruma, pokrenulo vie onlajn/oflajn kampanja koje se bave problemima javnog prostora i marginalizovanih grupa/osoba/tema.

Lino je politiko / Mesec enskog stvaralatva Udruenje PERIONICA Beograd, Galerija Remont, 21. 08 3. 09. 2012. www.perionica.org.rs Projekat Lino je politiko / Mesec enskog stvaralatva, realizovan je tokom meseca aprila 2012. godine u Galeriji Remont u Beogradu i sastojao se od serije predavanja, diskusija, umetnikih prezentacija, projekcija igranih i dokumentarnih filmova. Ovaj projekat, motivisan feministikim intervencijama u umetnosti u poslednje etiri decenije, imao je cilj da upozna iru publiku sa nainima na koje je svest o rodnoj neravnopravnosti menjala umetnike forme i preispitivala pojam umetnosti, kao i naa saznanja o umetnosti prethodnih epoha. Preko tri predavanja (Revolucionarna snaga enskog smeha, La donna particolare, Elfride Jelinek Pisanje kao nunost), dva dokumentarna (Louise Bourgeois: The Spider, the Mistress and the Tangerine, Our City Dreams) i dva igrana filma (Artemisia, Profesorka klavira) pokuale smo da predstavimo umetnike strategije i taktike otpora mehanizmima dominacije i kontrole, sa jasnim implikacijama da ih je mogue, u vidu aktivizma, preneti u proireno drutveno-politiko polje. Perionica je s ovim projektom gostovala na ovogodinjem Pitchwise festivalu enske umjetnosti u Sarajevu, od 13. do 16. septembra.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Omladinski kulturni centri Beograda http://kontekstprostor. wordpress.com/ Kontekst kolektiv organizovao je od 30. juna do 3. jula u Magacinu u Kraljevia Marka izlobu Omladinski kulturni centri Beograda, nastalu kao ishod istoimene radionice koja je bila posveena procesu transformacije omladinskih ustanova kulture nastalih u vremenu socijalistike Jugoslavije u institucije nacionalne neoliberalne kapitalistike drave. Izloba na diskurzivan nain predstavlja arhivsku grau i metodologiju korienu u radu, a predstavljanjem tog procesa otvoren je prostor za dalje kritiko promiljanje nastanka, rada i transformacije omladinskih centara kulture. U radu na izlobi i radionici su uestvovali: Ana Krsti, Jovanka Vojinovi, Milja Radovanovi, Vladimir Miladinovi, Sava Joki, Borjan Gruji, Vladimir Bjelii, Luka Ili, Ivana Jovanovi, Jagoda ari, Vida Kneevi, Mirjana Dragosavljevi, Dejan Vasi i Marko Mileti, a gosti predavai tokom radionice bili su: Maida Gruden, Aleksandra Sekuli, Branko Dimitrijevi, Svebor Midi, Jelena Vesi, Stevan Vukovi

Fotografija: Alen Ali vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

FAMNAZ, Festival alternativne muzike na jezicima nacionalnih zajednica Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva Plato iza Doma Omladine Panevo Krajem avgusta 2012. fb: Elektrika Pancevo Uz skroman budet uspeli smo da lansiramo u javnost jedan novi koncept koji se fokusira na alternativnu i popularnu muziku na jezicima jednog broja nacionalnih zajednica koje ive u Panevu. Mladi Paneva imali su priliku da uju ve poznatu im muziku u neto drugaijoj jezikoj interpretaciji nastupili su SKAGETHER, ska sastav sa tekstovima na maarskom jeziku, MARIENFELD, industrial-metal sastav koji izvodi slovake narodne pesme u osavremenjenom aranmanu, sarajevski sastav Billy Andol i lokalni multietniki sastav El Buzz. Za elektronsku muziku bili su zadueni dvojac We Are Creepz iz Temivara i dj tim VHS Sex Tapes iz Paneva. Famnaz 2013. je ve u pripremi, sa jo kvalitetnijim i bogatijim programom! A kultura? www.nezavisnakultura.net Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), nakon serije debata A kultura? koje je organizovala u jeku predizborne kampanje u Srbiji, sa aljenjem je konstatovala drastino i hronino odsustvo svesti politikih stranaka o vanosti kulture u drutvu. Ne mirei se sa poraavajuim odnosom politike prema kulturi, a posebno prema nezavisnoj kulturnoj sceni, Asocijacija NKSS poruila je da e nastaviti da postavlja pitanje o mestu kulture u Srbiji u 21. veku sve dok i sami politiari ne shvate da je ona jedna od najvanijih motornih snaga u razvoju svakog drutva. Od novoizabranih vlasti na svim nivoima NKSS e traiti odgovore kako na strateka pitanja kulturne politike, tako i na pitanja koja su od posebne vanosti za nezavisnu kulturnu scenu. Serija debata A kultura? organizovana je u Beogradu, Niu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Vranju, Poegi i Pirotu. Pojedine debate obeleene su ustrim raspravama publike i uesnika, a gotovo jedina saglasnost u razgovorima postizana je u oceni da je stanje u kulturi izuzetno teko, pa ak i katastrofalno. Asocijacija NKSS organizovala je debate o programima politikih stranaka u oblasti kulture na lokalnom nivou upravo u nameri da podseti aktere politike scene na znaaj kulture, s obzirom na to da su na nju u aru predizborne kampanje zaboravili. Debate su snimane, a snimke je mogue pogledati na YouTube kanalu Asocijacije NKSS.

Fotografija: Lidija Antonovi

Beogradski Spoken Word Poetry Festival Odrava se jednom godinje Udruenje graana Poezin Beograd, klub ILEGALA na Filozofskom fakultetu. Datum: 11. i 12. novembar. Trajanje - 2 dana. www.poezin.net, www.poetskascena.org U organizaciji Poezina uz podrku NKSS odran je prvi Beogradski Spoken Word Poetry Festival. ampion Festivala, romski pesnik i reper Muhamed Eljani (Muha Blackstazy), dobio je nagradu u iznosu od 30.000 dinara i mogunost da nastupi kao beogradski i srpski ampion, na European Poetry Slam festivalu u Briselu (Belgija http://www.beslam.be/).

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Novi kreativni izbori Generator, Vranje www.generator.org.rs/

Projekat Novi kreativni izbori podstaknut je pilot programom Obrazovno pozorite i drama kao podsticajno sredstvo inkluzije Roma koji se realizuje preko mree programa Umetnost i kultura Instituta Otvoreno drutvo, Budimpeta, u devet zemalja Evrope. U fokusu su promocija, podsticanje inicijative i puna participacija romske populacije u kulturi i umetnosti, osnaivanje posredstvom pozorita, bogatstvo razliitosti i stvaranje zajednice uenja.

Aktivnosti projekta u Srbiji dele se na edukativne seminare u oblasti drame u edukaciji za uitelje u Novom Sadu i Kragujevcu i osnaivanje omladinskog forum pozorita u Vranju preko proba, masterklas radionica i prezentacije. U Srbiji je nosilac projekta Centar za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, Beograd, a partnerska organizacija u Vranju je Udruenje GENERATOR. Projekat podrava Fondacija za otvoreno drutvo i Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog drutva.

manek
Ajde fest Asocijacija mladih, Kruevac 7 11. avgust 2012. u Kruevcu www.ajdefest.com Kruevaki festival Avgust jednog diverzanta nastao je u nameri da unapredi kulturni ivot grada, organizovanjem samostalnog funkcionisanja lokalne kulture i savremene umetnike scene. S obzirom na to da u Kruevcu i okolini gotovo nema kreativnih sadraja kojima bi Kruevljani ispunili slobodno vreme, Ajde fest je pokrenut s ciljem da generie drutvene promene posredstvom angaovane umetnosti, da probudi zajednicu i podstakne je na uee u procesima donoenja odluka. Pod ovogodinjim sloganom Letnje kuvanje kulture Kruevljani su ugostili brojne posetioce iz Beograda, Paneva, Sombora, ali i Mostara i Zagreba. U okviru muzikog programa odrani su dugo oekivani nastupi lokalnih bendova, ali i nekih regionalno dobro poznatih imena poput Zdenka Franjia, Velikog prezira i KKN-a. Filmski program obuhvatio je najnovije dokumentarne filmove koji se bave srpskom umetnikom scenom. U Kruevakom pozoritu postavljena je Mikrobova izloba Retrospektiva, jedan od najznaajnijih programa pristiglih u Kruevac, a u prostoru Biblioteke za mlade odrane su tribine o diskriminaciji i prostorima za kulturu. Centar grada predstavljao je zanimljivu pozornicu dve veeri zaredom, kada su predstavnice Teatra Mimart izvele uline performanse sa uesnicima prethodno odranih radionica. Izloba Distorted Mirror svratila je u Kruevac iz Paneva, a Vladimir, Vuk i Boris iz Galerije Elektrika, Kruevljane su uveli u vode stripa. U dvoritu kruevake gimnazije prireena je mala pauza izmeu pomenutih programa u vidu neformalnog druenja uz muziku i mafine koje su spremali domaini festivala. Iako tek drugi po redu, moe se rei da je Ajde fest dogaaj zasluan za buenje dugo uspavane lokalne kulturne scene koji je uspeo da zainteresuje umetnike, kao i brojne partnere na lokalu, ali i irom Srbije i regiona. LICE MESTA Umetnika grupa Hop.La!, Beograd, Srbija Autorke: Irena Risti i Mirjana Boba Stojadinovi www.hop-la.org U septembru 2012. Hop.La! je pokrenuo novi program participativne umetnosti za beogradske srednjokolce pod nazivom Lice mesta. Program se organizuje na teritoriji Beograda, u razliitim delovima grada, kroz niz radionica iji je cilj stimulacija uesnika da ponude line kreativne odgovore u odnosu na doivljaj zanemarenih javnih prostora u njihovom okruenju. Tokom programa, uesnici iniciraju i realizuju seriju umetnikih akcija izraavajui se kroz razliite forme, kao to su procesija, performans, instalacija, prostorna intervencija, stensil, iva skulptura ili pak neto po formi sasvim novo, sa ciljem uspostavljanja ive komunikacije sa svojim sugraanima i animiranja itavog kraja. Oekuje se da u krajnjem ishodu projekat rezultuje nizom novih inicijativa za oivljavanje zanemarenih javnih prostora i drutvenog ivota Beograda, pokrenutih od aktivnih, budnih i kreativnih mladih ljudi koji u njemu ive, a moda e to i dalje initi ako ih prepoznaju i uine vie svojim. Planirano je da novi radovi budu prikazani publici u drugoj polovini novembra 2012. Lice mesta je projekat koji generie kreativnu energiju mladih u funkciji njihovog aktivnog uea u javnom ivotu zajednice. Poveava njihovu vidljivost i osposobljava ih da svoje miljenje, ma koliko bilo kritiko, izraze na produktivan nain. Kao postupak, promovie umetniku intervenciju (naspram subverzije), participaciju (naspram konzumacije), saradnju (naspram iskljuenosti) i odgovornost (naspram pasivnog prihvatanja ponuenih modela). Plavo pozorite Beograd, maj, jun, jul 2012. www.plavopozoriste.com

Januar 2013.

28

Predstava Paganska fantazma ili Tajna izdaje

Naivni pozorini resital posveen nepoznatom oveku koji je ovek iz naroda. Paganska fantazma ili Tajna izdaje je jedno numinozno iskustvo. To iskustvo je propraeno ekstazom. Ta ekstaza doivljava svoj vrhunac u kome se otkriva tajna izdaje. Tajna izdaje je jedna apsurdna i nelogina ideja po kojoj je postojao projekat stvaranja novoga sveta. Po tom projektu jedan uitelj obuava svoga uenika kako da ga ovaj izda i za neto novca ga preda vlastima i tako omogui da se stvaranje novoga sveta dogodi.

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Femix Fest 2012 Klub OPA Omladina pokree akciju KC Rex, Beograd, 16 23. 12. 2012. http://www.femix.info Femix Fest je festival enskog audiovizuelnog stvaralatva koji se organizuje kao promotivna aktivnost za muziku kompilaciju Femikseta, na kojoj se ve treu godinu zaredom predstavljaju enski bendovi i kompozitorke iz Srbije. Za ovogodinju Femiksetu prijavljene su trideset tri pesme, od kojih je njih 17 uvreno na kompilaciju. Pored muzikog programa, na kome nastupaju bendovi sa kompilacije, Femix Fest sadri i takmiarski program enskog kratkog filma, kao i foto-izlobu mladih domaih fotografkinja.

Fotografija: Marija Stoji vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Artist in residence: Pat Moriarity (Seattle, USA) Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

fb: Elektrika Pancevo Pat Morijariti, svojevremeno jedan od urednika u kultnoj amerikoj izdavakoj kui Fantagraphic Books, proveo je 20 dana u Panevu, juna 2012. Za vreme svog boravka odrao je nekoliko predavanja, jednu prezentaciju svog rada, uestvovao u strip radionici Deliblaticum u Deliblatskoj peari i etao se gradom sa notesom u rukama. Sadraj ovog skicenbloka uskoro e biti dostupan javnosti. Projekat je sufinansiran sredstvima iz budeta grada Paneva, na konkursu za podrku projektima iz kulture.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

MALI SVETOVI / Izloba savremene umetnosti i humanitarna aukcija Udruenje PERIONICA Galerija Remont, Beograd, 21. 8 3. 9. 2012. www.perionica.org.rs Izloba savremene umetnosti i humanitarna aukcija objedinjene su u projektu MALI SVETOVI u kom su uestvovali umetnici iz Srbije, koji stvaraju u razliitim medijima: Smilja Ignjatovi, Milica Raki, ejma Prodanovi, Nevena Popovi, Ivan Markovi, Ana imi, Valentina Talijan i Jelena Tolimir. Projekat posveen enama rtvama nasilja, imao je cilj da ovaj problem uini vidljivim, kao i da podri stvaralatvo mladih umetnika i olaka im stupanje na kulturnu scenu i nesigurno, skoro nepostojee umetniko trite. Namera projekta je bila da se umetnicima omogui da promoviu svoj rad, da se pobolja njihov profesionalni, drutveni i materijalni status, ali i da pokua da uspostavi vezu izmeu umetnosti i drutveno odgovornog poslovanja. Izloba je problematizovala odnos drave i drutva prema onima koji su ugroeni, skoro neprimetni, a koji su intervencijom umetnika postali vidljivi. Radove malog formata, izraene u razliitim, nekomercijalnim medijima sutinski je povezalo to to reflektuju intimni, unutranji i esto hermetini svet umetnika. Otvaranje MALIH SVETOVA bilo je izuzetno poseeno, a reakcije publike su bile pozitivne, kako one koje su dolazile iz profesionalnih krugova, tako i od posetilaca izlobe. Na aukciji je prodato nekoliko radova, polovina prihoda otila je Autonomnom enskom centru koji obezbeuje specijalistiku podrku enama rtvama nasilja, a druga polovina umetnicima.

Predstava PeVam kaO Da Sam PTIca Plavo pozorite 28. jul 2012. www.plavopozoriste.com Predstava Pevam kao da sam ptica nastala je 2006. godine u koprodukciji Plavog pozorita i festivala Stadt Deiner Liebe iz nemakog grada Halea, i od 2006. godine redovno izvodi u naoj zemlji i festivalima u inostranstvu. Predstava je inspirisana ivotom i delom nemakog pisca Hermana Hesea, i bazirana je na njegovom romanu Stepski vuk. U predstavi se izvode indijski tradicionalni plesovi kao i tradicionalna duhovna muzika drevne Indije. ...PEVAM KAO DA SAM PTICA izraz je nae duevne potrebe. To je jo jedna predstava Plavog pozorita bazirana na protivurenostima pitanja slobode... PEVAM KAO DA SAM PTICA avantura je grupe umetnika koji ne naputaju svoje tlo, ali hodoastei stopama Hermana Hesea stiu do maginog pozorita u kome je sve mogue, ako prethodno ostavite svoju problematinu linost u garderobi. Mogue je da se izbriu granice kulture i duhovnosti, mogue je da se radost suprotstavi vekovima ratovanja, mogue je da se emancipacija odvija uprkos ksenofobiji i posesivnosti... PEVAM KAO DA SAM PTICA je proces meditacije u kome smo pokuali da utiemo na klie svog mentalnog i telesnog sklopa koji je odreen iskljuivo u koordinatama evropske tradicije. Pratei tragove svoga pisca i mi smo se uputili ka istoku. Uili smo i sticali osnovna znanja iz oblasti indijske tradicionalne duhovne muzike i indijskih klasinih plesova barata-natjama i radastana. To je za nas bilo vano glumako i ljudsko iskustvo. Ono nam je pomoglo da uemo u jedan drugaiji civilizacijski prostor gde smo se susreli sa mnogim principima i zakonima koji su nama do tada bili malo poznati. Sve je to veoma obogatilo na ivot i promenilo na odnos prema radu u teatru. PEVAM KAO DA SAM PTICA je predstava koja je krenula od poloaja graanina u procesu individuacije. Zatim je naila na magino ostvarenje Heseovog sna o spoju dva sveta, dve civilizacije. Nastavila je svoje traganje putevima posveenja, putevima poverenja, putevima posluanja. Na kraju je stigla do smeha besmrtnosti, smeha nad samim sobom.

Kolekcija stripova inspirisanih ruskom avangardnom knjievnou Udruenje za razvoj kulture Elektrika iz Paneva U pitanju su stripovi koji obrauju jedan broj tekstova iz opusa ruske avangardne knjievnosti sa poetka XX veka, kao i nekolicine ranih vesnika ovog stilskog konteksta. Na tematskom potezu od crnohumornog apsurda, preko misticizma i kosmologija do futuristiki orijentisane drutvene angaovanosti, tekstovi iz perioda ruske avangarde pokazali su se kao vrlo inspirativni za autore kako sa domae tako i sa ire evropske scene. Na 280 tabli stripova, koliko broji ova kolekcija, mogu se nai reference na tekstove Danila Harmsa, Andreja Belog, Aleksandra Vedenskog, Osipa Mandeljtama, Vladimira Majakovskog, Velimira Hlebnjikova, Alekseja Remizova, Vasilija Rozanova, Leonida Andrejeva, Jevgenija Zamjatina, Nikolaja Zabolockog i Vasilija Kamenskog. Kustos izlobe je Vladimir Palibrk, a autori ovog opusa su: Arijana Vairo (Arianna Vairo) /Italija/, Agnjeka Piksa (Agnieszka Piksa) /Poljska/, Adrijana Falub (Adriana Falub), /Rumunija), Aleksandar Zograf /Srbija/, Aleksej Nikitin /Rusija/, Andrej tular / Slovenija/, Andrej Bunuevac /Srbija/, Atila Stark (Attila Stark) / Maarska/, Boris Pramatarov /Bugarska/, Boris Stani /Srbija/, Buraiqc Des Merdes /Srbija/, arlota Klas (Charlotte Klaas) /Austrija/ Nemaka/, Kristijan Prandea (Cristian Prandea), Mira Pop (Mircea Pop), George Romain /Rumunija/, Damir Pavi Septic /Srbija/, Daniel Bueno /Brazil/, Danilo Miloev Wostok /Srbija/ feat. Sanja S. & PEKI, Dzaizku /Srbija/, erald Oklen (Gerald Auclin) /Francuska/, Goran Daev /Makedonija/, Gmaz Gaz /Hrvatska/, Helena Klakoar /Hrvatska-Holandija/, Igor Hofbauer /Hrvatska/, Igor Lazin /Maarska/Srbija/, Ingrida Picukane /Letonija/, Ivana Vereski /Srbija-Slovaka/, Kejti Voznicki (Katie Woznicki) /Srbija-USA/, Matej Kocjan /Slovenija/, Milan Pavlovi Mr Stocca /Srbija-Kanada/, Aleksandar Opai /Srbija/, Radovan Popovi-Studiostrip /Srbija/, Shaltmira / Litvanija/, Sandra Milanovi /Srbija/, Strip It Crew, Vladan Nikoli / Srbija/, Vuk Palibrk /Srbija/ Projekat je realizovan uz finansijsku pomo Grada Paneva i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Fotografija: Sran Veljovi

Ivan Markovi, Trg, 2010. (fotografija: Katarina Radovi)

Nenad oli, Plavo pozorite

Fotografija: Tom Dombrowski

manek
Fotografija: Lidija Antonovi

Januar 2013.

29

Poetsko vinski kabare Kad se vrati Rozmari Nezavisni kulturni centar Urban Art Sezona 2012/ 2013 (svako izvoenje je razliito), Narodno pozorite Uice www.poetskikabare.rs Poetsko-vinski kabare Kad se vrati Rozmari novo je deavanje na srpskoj kulturnoj sceni, jedini knjievni program na stalnom repertoaru profesionalnih pozorita. Direktno, provokativno, duhovito, svakog meseca priamo vam novu priu kao to ne postoje dve iste berbe, tako nema ni dva ista kabarea. Osnova kabarea je kombinacija autorskih tekstova, pria, nastupa centralnog gosta, poetskog benda i precizne sinhronizacije navedenih elemenata. Poeziju moemo uti, ali i videti, doiveti osetiti, popiti. Cilj je da se sa to vie pozorinih elemenata pomogne poeziji da stane na noge. Satira, kao jedno od glavnih obeleja kabarea u ovom se sluaju dotie dogaaja i pojava iz savremene knjievnosti. Kabare se sastoji od poezije, stand up taaka i direktnog kontakta sa publikom (priica o dogaajima sa izdavaima, publikom), dramskih minijatura (kako se neto dogodilo u ivotu, a kako je napisano, pa obe varijante uprizorene ta knjievnost moe, gde je granica ) centralnog gosta... Kabare se izvodi jednom meseno i prilikom svakog izvoenja re je o drugaijem tekstu gostu, poeziji, bojama atmosferi... Zanimljivo je i to smo potpuno nezavisan program, koji je uspeo da se realizuje bez jednog dinara dotacije ili budetskih sredstava. Trejler za kabare se moe videti na http://www.youtube.com/watch?v=kls0gzooNgc
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

PATOSoffIRANJE 08 Festival PATOSoffIRANJE u Smederevu, odran od 28. juna do 1. jula, prvi put je imao tematsku okosnicu Razliito, kroz koju je eleo da jo aktivnije odredi svoju misiju u zajednici i drutvu, kao i da otvori i umetnikim sredstvima ispita gorua drutvena pitanja. Na taj se nain PATOSoffIRANJE ukljuilo u drutveni dijalog u Smederevu i Srbiji, na ta ga je podstakla i injenica da ve treu godinu nema podrku resornog ministarstva, a ove godine ni lokalnih vlasti. Na osmom PATOSoffIRANJU trijumfovala je predstava Oda radosti Mostarskog teatra mladih 1974, u reiji Seada ulia, osvojivi i gran pri odlukom irija, i nagradu publike. Re je o predstavi koja se odvano bavi i dalje osetljivim temama na jak glumaki i pun rediteljski nain, naveo je u obrazloenju iri koji su inili Danka Sekulovi (predsednica), Nela Antonovi, Anelija Joi, Ljuba Ninkovi i Vladislav Nei. Nagrada Branislav ubrilovi za hrabrost u pozorinom istraivanju dodeljena je predstavi Fuzija B Zvonimira Perania iz rijekog Teatra Rubikon koje je i 2011. godine dobilo istu nagradu. Osmo PATOSoffIRANJE obogaeno je bilo projektom IDEAL (Dramska edukacija za interkulturalno uenje) koji oslobaa deju kreativnost, dozvoljavajui im da kroz igru sama razvijaju dramski tok predstave. Vrednosti koje taj metod zagovara naroito su vidljive u predstavi Servirano koja dokazuje da deca mogu ostati koncentrisana i tokom igre kad su motivisana. Nagradu publike za predstavu izvedenu u okviru projekta IDEAL, podran od EU kroz program Podrka civilnom drutvu, dobio je komad Majstori Majstori Gimnazije i Tehnike kole iz Smedereva. Projekat IDEAL obuhvatio je deset predstava, dve radionice i prezentaciju prirunika Vodi kroz kreativni dramski proces kojim je priblien koncept interaktivnog uenja za ivot u pluralnom i otvorenom drutvu.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

WAKE UP Finalni sastanak EU projekta 20102012. Programe Culture 2007/13 OPERA CIRCUS/Teatar Mimart Nela Antonovi, Nikola Vrani, Lidija Antonovi i Predrag Radovanevi London i Britport (UK), 24. 04 01. 05. 2012. www.teatarmimart.org.rs U okviru projekta Wake Up Teatar MIMART je uestvovao na finalnom sastanku s partnerima projekta iz Velike Britanije i Holandije, kao i sa pridruenim partnerima iz Bosne. Pozorina trupa Opera Circus, na domain, obezbedila je stari zamak iz 15. veka u Bridportu gde smo svi bili smeteni, tako da smo uivali u fantastinom ambijentu, ali smo u slobodno vreme mogli da razmenjujemo nove ideje i da proivimo iskustvo kulturne jednakosti i raznolikosti kojima smo se i bavili unutar projekta. Tokom debata i evaluacije projekta drala sam i radionice metode Mimart u pozoritu LIRIK (Lyric). Trupa Opera Circus je u tom periodu iskoristila festival pozorita za mlade Youth theater festival Britport u Britport Art centru na kojem je Mimart uestvovao sa predstavom Odabrani se bude, gde smo na razgovoru posle predstave govorili i o festivalu nezavisne scene u organizaciji NKSS u Beogradu. Predstavili smo i znaaj ove mree Srbije, to su mnogi ljudi iz kulture Engleske pozdravili. Opera Circus mi je omoguila da u okviru ovog projekta prisustvujem treningu edukatora za ljudska prava i pravima mladih zajedno sa predstavnicima iz Engleske i Bosne u Gradskoj kui Britporta.

Muzej seanja www.dahteatarcentar.com Izloba Muzej seanja, posveena bivoj Jugoslaviji, i to iz posrednog ugla generacije koja se rodila za vreme njene poslednje decenije, odrana je krajem aprila u DAH teatru u Beogradu. Izloeni eksponati, u postavci scenografkinje Ivane Lovre, sakupljeni su tokom istraivanja pozajmljenih seanja o periodu bive Jugoslavije, sa mladima godita izmeu 1983. i 1990. Muzej seanja (Networking Memories) istrauje mogunosti postojanja prostora koji nije ogranien geografskim i istorijskim odrednicama, ve ga ine nemerljiva iskustva deljenja jednog zajednikog, meugeneracijskog fantazma o nekadanjoj Jugoslaviji. Na otvaranju izlobe prikazani su i odlomci iz koncert-predstave Neno, neno, nenije, koja se bavi temom nostalgije i njenim uticajem na kulturnu scenu na prostoru nekadanje Jugoslavije. Dramaturgiju i reiju te predstave potpisuje Dijana Miloevi, a igraju Zoran Vasiljevi, Sanja Krsmanovi Tasi, Jugoslav Hadi i Ivana Milenovi Popovi, dok je muzika grupe Secondhanders.

Autorka plakata: Dragana Nikoli

Meseni dogaaji Spoken Word poezije Udruenje graana Poezin Beograd, klub ILEGALA na Filozofskom fakultetu www.poezin.net

Od sebe ka teatru Dve otvorene nedelje Plavog pozorita Plavo pozorite Beograd, 16 28. jul 2012. www.plavopozoriste.com Od sebe ka teatru Dve otvorene nedelje Plavog pozorita je internacionalni program namenjen profesionalnim i poluprofesionalnim glumcima, rediteljima i ostalim pozorinim umetnicima kao i studentima pozorita i drugim mladim ljudima zainteresovanim za pozorite. Program predstavlja mogunost da se polaznici upoznaju s radom Plavog pozorita preko niza dogaanja: radionice, sesije, video-prezentacije, predstave. U toku dvonedeljnog rada, na cilj je da polaznicima prenesemo svoju viziju teatra kao mesta samoistraivanja, mesta komunikacije, prostora otvorenog uma, u kome se mogu rei neke vane stvari o sebi i svetu koji nas okruuje. Specifinim nainom rada Plavog pozorita, preko dve radionice, polaznici se upoznaju sa metodom rada u savremenom pozoritu. Ove godine poseban akcenat bio je na regionalnoj saradnji. U okviru programa odrane su radionice Ples seanja, koju je vodila glumica Maa Jeli i Izmeu duha i due, koju je vodio reditelj Nenad oli. Program Od sebe ka teatru Dve otvorene nedelje Plavog pozorita nastao je iz radionice Savremeni teatar misao i tehnika, kojom je 2004. godine zapoet internacionalni edukativni program Plavog pozorita. Od tada se program odrava svakog leta u Beogradu, i do sada je okupio veliki broj mladih umetnika iz nae zemlje kao i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Rumunije, Austrije, Italije, Poljske, eke, Slovake, Grke, Rusije, Malte, Luksemburga, Nemake, Kanade, Singapura.
Fotografija: Ivana oli

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Kragujevac, godine druge www.millennium.org.rs Meunarodna strip konferencija Kragujevac, godine druge, odrana od 29. juna do 1. jula u tom centralnom umadijskom gradu, u organizaciji NVO MillenniuM, predstavila je niz autora i obeleila nekoliko jubileja, ukljuujui 25-godinjicu prisustva strip junaka Dilana Doga u Srbiji, kao i pedeset godina od izlaska prvog stripa o Spajdermenu. Meu gostima su bili scenaristi Paola Barbato i Mikele Meda i crta Fabio eloni, autori popularnog strip junaka Dilana Doga, uvenog istraivaa natprirodnog koji se pojavio na ovim prostorima pre 25 godina. Organizatori iz NVO MillenniuM i Udruenja ljubitelja devete umetnosti Svet stripa predstavili su i novinski strip kao novu formu, te novi serijal Baneta Kerca Balkan ekspres. Obeleeno je i 50 godina od izlaenja prvog stripa sa likom Spajdermena, jednog od najpoznatijih strip junaka na svetu. Gosti su bili i autori iz regiona bive Jugoslavije, a posebnu promociju imao je jedan od najpoznatijih domaih autora Zoran Janjetov iz Novog Sada. U znak seanja na prologodinjeg uesnika Konferencije, pokojnog Branka Plavia, pobedniku konkursa za kratki strip dodeljena je plaketa sa njegovim imenom.
vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Ulini festival aktivizma VREVA LICEULICE 21. i 22. septembar 2012. Park Terazijska terasa, Plato kod Terazijske esme, Knez Mihailova ulica, Ulina galerija www.liceulice.org fb: Vreva Festival ulinog aktivizma VREVA jeste centralni javni, dvodnevni dogaaj u okviru regionalnog programa Liceulice platforma aktivizma. Cilj platforme pa samim tim i VREVE je da uspostavi, osnai i promovie aktivistike, umetnike prakse kao samoodrive, participativne i uticajne mehanizme za socijalne promene, kao i da stvori odrivu platformu kao mesto susreta za umetnost i aktivizam u regionu. Za dva dana festivala realizovano je preko 40 razliitih aktivistikih kulturno-umetnikih programa (iz regiona), tri tribine u parku (o pravu na javni prostor, beskunitvu, siromatvu), 15 angaovanih filmova u bioskopu na otvorenom, 5 performansa, preko 20 muzikih nastupa, stand up komedija, ulina poezija, oslikana dva zida u centru grada, u emu je uestvovalo osmoro ulinih crtaa, 3 radionice kreativne reciklae za decu ulice. Dve uline izlobe umetnikih fotografija (koje su trajale dve nedelje): O beskunicima i beskunitvu u Srbiji i Beogradu i O sakupljaima sekundarnih sirovina u Beogradu, predstavljena ulina ekonomija u nekoliko kategorija: organizovan sajam uline hrane na kom su predstavljene 4 Fotografija: Jovana Gruba uline hrane sveta i organizovano 15 tandova prodajne izlobe recikliranih predmeta i nakita, predstavljeno 25 organizacija civilnog drutva. U organizaciji i realizaciji festivala uestvovalo je preko 300 uesnika (ukupno), 14 ljudi u organizaciji, 20 volontera, 130 muziara, 50 dece i mladih koji su na razliite naine uestvovali u programu. Za oba dana preko 5.000 posetilaca.

vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti vesti

Crave by Sarah Kane MAPA Balkon i Ignis Premijera 16. 6. 2012. u Leskovcu, slede dalja igranja po Srbiji i Beogradu http://crave-by-sarah-kane.weebly.com/index.html Sarah Kane, britanska spisateljica i jedna od najznaajnijih postdramskih spisateljica na svetu, za svog kratkog ivota napisala je svega pet drama, ali je ostavila neizbrisiv trag u istoriji pozorita. Crave predstavlja jedan od njenih najkontroverznijih i najpoetinijih komada, koji naalost nikada nije preveden na srpski jezik. Postavka drame Crave u izvedbi umetnike grupe IGNIS raena je na engleskom jeziku, s jedne strane iz nude, a s druge strane kao znak potovanja prema lepoti, ritminosti i vieznanosti originalnog teksta. Ovaj izuzetno nekonvencionalni i provokativni komad uraen je u formi javnog itanja koje prerasta u performans i u traenju razliitih znaenjskih slojeva po lavirintu rei uvlai posmatraa/sluaoca u jedan paralelni svet linih ispovesti, emocija, zvukova i muzike. Muzika koja prati predstavu stvara se uivo, kao improvizacija koja upotpunjuje atmosferu koju stvaraju rei, svetla i kretanje.

DOKOLICA Umetnika grupa BAZA Program radionica za mlade, Omladinski centar CK13 Decembar 2012. do sredine 2013. Nedeljom uvee, od 19h do 21.30 u CK13, Novi Sad Radionice vodi Branka Milii i svi/sve ste dobrodoli/e da zajedno istraimo ta sve moemo, umemo, hoemo... U poetku dokolica prija. Odmara se, ne radi nita, nema obaveze; ili moda ita, slua muziku, vrti se po FB i to traje i traje... nekoliko sati ili nekoliko dana ili....? Kada dokolica preraste u dosadu? Kada dosada preraste u nervozu, a nervoza u nezadovoljstvo sobom i drugima? Moe li se to prazno vreme iskoristiti da sazna neto o sebi, o svojim kreativnim potencijalima, o ljudima koje do sada nisi sreo/la? Moe li se iz tog niega stvoriti neto? Doi da se igramo kao kada smo bili mali i nikada nam nije bilo dosadno!

manek

Knjievnost
Aleksina orevi Golo srce Nemam nita. Stojim pred tobom puna golotinje. Senka pod pazuhom, modro pod oima, koa nategnuta i namrekana, talasa po meni poput pustinje. Brazde, rupice, belezi malene zastavice strateki pobodene da oznae bitne pozicije nemanja. To je stomak, u njemu vie nema mladunaca. Dojke bez mleka. Bradavice izvebane sisanjem, crvene i krupne maline bez namene. Sedlo na leima iznad zadnjice, bez jahaa. Tamna pukotina meu butinama iz koje vie ne krvari, ne izlazi, ne ulazi. Besmislene noge bez koraka. Ruke bez pokuaja da zagrle golotinju pred tvojom procenom. Vidi? Nemam mladost, nemam budunost, nemam nita. Vidi. A sad zamuri i sluaj. Obrati panju na disanje. Ne tako, sluaj mene. Ovako zvui neko ko ume sa vazduhom. Diem kao povetarac meu borovim iglicama. Udah, treperi zelenilo. Pauza, pada iarka. Izdah, milovanje siunih otrica, pauza, opet iarka. Hajdemo zajedno. Vrhom plua, lagani udah, stani, osluni kotrljanje, umei izdah, najei se, kotrljanje. uje? Tako. A sada dublje. Diemo kao drvo. Udah, koren, stablo, kronja izdah, pauza bez daha, pa nazad, udah kronja, stablo, koren izdah, bez daha duboko u vlanoj zemlji, tako, pa opet udah kroz koren... Dobro. Diemo kao drvo, duboko, sono, protono, umno. Sluaj kako umi u uima. Sluaj puls. U slepoonicama, u vratu, u lancima, meu nogama, na vrhu temena. Svuda pod pustinjom kuca srce. Pod golom pustinjom, golo srce. Udah i izdah oblikuju dine na povrini. Plima i oseka krvi u nehajnom ritmu i povremenoj aritmiji mere mi vreme. Koliko puta u minutu? Ah, mnogo. Koliko jo? O, nedovoljno. Vreme je vazduh. Udahni, otruj se. Pipni mi srce. Kako se gri kad ga stisne tako. Toliko si grub. Ne guraj prste u te rupe, samo pomiluj. Kako ti se trza ruka kad trcne mlaz krvi! Smeta ti golotinja? Ali ja nemam nita da obuem. I nita da skinem. Zatrovana vremenom, dubokog korenja i pustinjske koe, dekorisana fontanom srca. Usudi se, napij se, dodirni, najedi se. Jer to je nita. Samo je ivot u igri. Goli ivot.

Januar 2013.

30

Tamara Raki Zabludeli sin, jo uvek nevina kerka Toliko je nepodnoljivo, da ak mogu da osetim miris tamjana, tamo dole, u peini, sprat ispod mene. Uvek za stepenik iznad ili ispod. JA MORAM, JA MORAM, JA MORAM. Rei odzvanjaju kao ova deseta po redu crkvena zvona. I to je muzika. I za ta zvona su kaili nekada, pre no to sam se ja i mogla zamisliti kao zaetak, nekog osuenika koji je vapio za ljubavlju itavog svog bedno skonanog ivota, poput mene. Duu su izmislili LJUDI da bismo imali ega da se plaimo kad pomerimo konja sa ahovske table. Kraljica je uvek jaa. ONA MORA, ONA MORA, ONA MORA. Prosto je, i jednostavno, crno-beli svet. Nekad si gledao u valer crno-belog TV prijemnika, i nije ti smetalo to to te naunici tvog vremena prave daltonistom. ONI MORAJU, ONI MORAJU, ONI MORAJU. A ja...ja sam samo lutka, neodrasli jo uvek, kraljiin sin. Kad porastem, jahau i ja svog konja. I obeavam, neu se plaiti, jer ja nemam duu, i nemam Boga, i nemam crkvu. Moji su crvi neverice moji zakleti prijatelji, i ja sam zahvalna svakom ugrizu, kao znaku da moram da stanem, kada krenem da jaem svog konja nedozvoljenom brzinom. ON MORA, ON MORA, ON MORA. Toliko je nepodnoljiv ovaj oseaj samoe, da ne umem vie ni dobro da pogledam istini u oi. Moja molitva je moja slika ali u boji. BOJA je MOLITVA koju prave neki tui vernici, i bogovi pravosua svakog pokreta rukom kroz intenzitet strasti. Zamahnuu etkom koja se ne boji da otplae svoju poslednju kletvu. Kad lice prisloni na papir, nakon zavrenog procesa ispovesti, na raspetom platnu nekom iza, koje predstavlja jednu scenu koja se teko kada moe videti, ili ponoviti, ili upamtiti, ue jecaj neodraslog jo uvek, kraljiinog sina. On postaje pion, a ona...Ona ga gleda. Crnom boji svoje usne, a belom prazninu ostavljenu u rupi, za mesto due. I tu cele noi cvetaju jorgovani posuti cimetom. Jer... ONI MORAJU, ONI MORAJU, ONI MORAJU. Smrad monotonije ume da bude toliko nepodnoljiv, toliko da mora pustiti sopstveni omiljeni etar spasa, da bi na tren umrla u lepoti, a onda se ponovo rodila u stravi i uasu strahovanja. JA MORAM, JA MORAM, JA MORAM...

prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie
Marko Andri Promaaj godine Uurbano sam izaao iz tramvaja na eleznikoj stanici. Napolju je bilo hladno, padao je sneg i duvala je koava. Obukao sam se ba onako kako je zima zahtevala od mene: dugaak crni kaput, crne kone rukavice, crna kapa navuena skoro do oiju i narandasti pliani al kao kontrast svemu crnom na meni. Ba onako kako je Nada volela, jer na elezniku stanicu sam i doao da bih nju saekao. Sa Nadom sam tada ve bio u vezi nekoliko meseci, ali zbog daljine viali smo se retko, uglavnom vikendima. Zbog te razdvojenosti nai susreti bili su puni strasti i seksa, jer za drugo se nije imalo vremena. im sam tog jutra otvorio oi, poeo sam da razmiljam o naem susretu. Erotske misli nisu me naputale itavog dana. Intenzitet im je konstantno rastao kako se pribliavalo vreme dolaska njenog voza. Seksualne fantazije dostigle su vrhunac desetak minuta pre prispea voza u stanicu. Nameravao sam da taj nivo odravam dok se Nada ne pojavi, ali enski glas spikerke poremetio mi je planove. Objavila je da voz kasni etrdeset pet minuta. Oduevljenje mi je istog momenta splasnulo, jer to je znailo da sledi period ekanja koji nimalo ne volim. Ako sam oduvek ita mrzeo to je ekanje. Moja nervozna priroda uinila je svoje. etao sam eleznikom stanicom, i u kratkim vremenskim intervalima gledao na sat, kao da u time uspeti da ubrzam vreme, a u stvari sam inio suprotno. Ono je promicalo znatno sporije, jer uvek protie sporije ako se nalazimo sa pogrene strane vrata od toaleta. Nekako sam uspeo da prebrodim dve treine vremena predvienog za kanjenje. U tom intervalu obiao sam ekaonicu bezbroj puta, i izlizao on od cipela bar za nekoliko milimetara. Gledao sam ljude, ali njihova lica nisam primeivao jer mi je svako od njih liilo na jednu kazaljku, i to onu najduu koja se kree cik-cak, sporo da sporije ne moe nikako biti. To to nisam primeivao ljude, nije znailo da i oni mene ne primeuju. Moja nervoza upala je u oi nekom tipu koji je krenuo ka meni. On je bio prvi u toj ekaonici u kome sam video malu kazaljku, onu za sate, jer bio je nizak rastom i neugled-

prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie prie
Mia Dragii CIPELE Moja cimerka, Maja, inae vedra i okretna devojka, jedan od boljih studenata, bez predrasuda i sumnji, bila je omiljena na naem smeru. Maja se pakovala za abac u etvrtak popodne. Odlazila je kod Dejana, tipa s kojim je bila u emi. Vraala se rano izjutra, odlazila na predavanja i uvee se opet vraala u rodni kraj. Ovoga puta na stanici je ekao Saa, momak. Onaj, zvanini. Dok je njoj ivot bio samo igra, moj je bio poput kviza: pun pitanja i pogrenih odgovora. Ona je svoje odgovore znala. Za koga se misli udati? Pa zna se, za Sau. Njegovi su me ve prihvatili k deo porodice. Kad diplomiram zovem te u svatove. Da je ivot puno komplikovaniji pokazalo se nepun mesec nakon ovog razgovora. Maja se etala sa momkom po gradu. Neko je uzviknuo: Ma je li to ona stidljiva devojka koja doe uvee kod mog sina. Stidi se, nee da nas upozna. Maja se okrenula. Kraj nje su stajali Dejan i njegova majka. Kaem ja, evo ti devojke. Prepoznala sam te po glasu i cipelama. Uvek ih gledam u hodniku. Ima lep ukus. Maja problede. Cipele!? U urbi nije zamela trag.

ne grae. Priao mi je, pokazujui policijsku legitimaciju. Njegov pogled bio je prikovan za mene, analizirajui moju reakciju na iznenaenje koje mi je priredio pred pedesetak ljudi u toj ekaonici. Telo i lice mi se nisu promenili, jer u njemu su i dalje videli samo vremensku kazaljku koja me deli od devojke. To ga nije zbunilo. Obratio mi se reima: Dobar dan gospodine, ja sam iz policije, molim vas pokaite mi vae isprave. Vi ste iz policije? upitao sam ga iznenaeno. Tog trenutka svest mi se vratila u telo i otpoela sa reakcijom. Mala kazaljka sata, materijalizovala se u malog oveuljka za dve glave nieg od mene, koji se predstavlja kao policajac. Napunio sam svoj revolver cinizmom i ispalio metak. Pa vi meni neto ba i ne delujete kao policajac, rekao sam. Moda se on u sebi iznervirao zbog onoga to sam izgovorio, ali to nijednim pokretom nije pokazao. utke je ruku zavukao u dep i ponovo mi pokazao policijsku legitimaciju. Vi ste stvarno policajac, konstatovao sam. Poto nisam znao njegovo pravo ime, dao sam mu nadimak Malia. Da jesam. Pokaite mi vae isprave, zapovedio mi je Malia. Sa Maliom nema ale, pomislio sam pruajui mu linu kartu. Znatieljno je ispitivao sadraj line karte, a zatim je otpoeo sa serijom standardnih pitanja, koja kao i svaki policajac i svaki graanin ove zemlje zna napamet. Mnogo puta sam hteo da im predloim da uvedu neke promene u tim dijalozima. Ako nita drugo bar da svakih nekoliko meseci promene redosled pitanja. Bio sam siguran da Maliu takve ideje nisu zanimale. Njega je za poetak zanimalo ime se bavim. Informatikom. Dobro, rekao je nezainteresovano, a zatim je nastavio, ta radite na stanici? ekam devojku. Malia je samo klimnuo glavom, a priori ne verujui u tanost mog iskaza. Zatim je nastavio sa napamet nauenim pitanjima. Da li ste nekada privoeni? Ne, odgovorio sam kratko, radujui se igri koja sledi. Da li ste se nekada drogirali? Ne. Da li ste nekada prodavali drogu? Ne. Da li ste nekada uestvovali u nekoj tui? Ne, rekao sam, oekujui kraj ove farse. Malia, meutim, nije mislio tako, pripremio je on za mene jo jedno iznenaenje. Dobro ako je tako. Molim vas pokaite mi sadraj svojih depova. Vi to ozbiljno? upitao sam zaueno. Osetio sam neprijatnost, jer shvatio sam da me sada vei deo prisutnih ljudi na stanici posmatra. Da, rekao je on pomalo nestrpljivo ali i dalje odluno. Nemajui kud poeo sam da vadim stvari iz depova: maramice, novanik, kljueve i mobilni telefon. Da nemate jo neto u tim depovima? nije se dao prevariti njegov uroeni pandurski instinkt. Imam, rekao sam, izvadivi iz levog depa kutiju kondoma. Gledao sam ga iekujui neku reakciju, ali on je mirno stajao, i svojim, uinilo mi se urokljivim oima, poput skenera gledao kroz debeli kaput u unutranje depove. Gurnuo sam ruku u desni dep izvadivi i drugu kutiju kondoma. Osmehnuo sam se zbog te besmislene situacije, ali njega to nije nimalo poremetilo. Mirno je upitao: Imate li jo neto u tim depovima? Ah, da. Imam. Kako sam samo mogao da zaboravim. Zavukao sam ruku u unutranji dep kaputa i na videlo izvadio i treu kutiju kondoma. Tog trenutka u rukama sam drao tri kutije kondoma koje su poput neke ogromne vatre obasjavale ekaonicu. Svi pogledi na toj stanici bili su uprti u mene. Nisam primeivao ljude, ali bio sam siguran da se svi u sebi smeju i vesele zbog situacije u kojoj sam se naao zajedno sa malenim policajcem. Ta spoznaja potpuno me je razveselila, i bila je dovoljna da se povrati moj vrcavi duh. U tom kontekstu rekao sam mu: Nisam se sa devojkom video nedelju dana, a ona je prava nimfomanka. U redu je, odgovorio mi je Malia kratko i odseno. Vratio mi je linu kartu i poput munje zamakao za ugao. Taman kada je ta mala kazaljka nestala iz mog vidokruga, spikerka je objavila da je voz iz Novog Sada prispeo na prvi kolosek.

manek
poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija

Januar 2013.

31

Dragi Cvjetinovi NAVIKE Pobegao sam iz grada. Kako to jeftino zvui: seo sam u auto, ukljuio se na autoput i vozio dok je bilo goriva. Nisam daleko dogurao. Ali sada stojim pored puta, auto je u utoj traci, moje dupe na bankini. Puim i bacam pikavce u sasueno, uto, nepregledno itno polje. Iza mene zuje vozila, neko mi trubne, neko ak dobaci. Vetar duva. Tanke topole u daljini povijaju se gotovo do zemlje. Dan se primie kraju: kose senke, sve due. Pobegao sam, a sad, kada je strah iileo i prola me jeza, ne mogu ni da se vratim u grad. Jebem ti grad. Malo-malo pa zavuem ruku u dep pantalona, duboki dep po kome preturim dok prstima ne napipam mobilni telefon. Izvuem ga, pogledam, vratim nazad. Baterija je na izmaku. Mree ima koliko u tunelu. Sat na displeju pokazuje 00.00. Ne oekujem poziv, nema me ko ni pozvati. Stvar je navike, kao puenje, ili beanje iz grada. Trei put. Prvi put, kada mi je deda umro, imao sam trinaest. Seo sam u voz (iveli smo preko puta eleznike stanice), vozio se malo, krio se u ve-ceu od konduktera, etao iz vagona u vagon. Onda izaao na nasuminoj stanici, hodao kroz zaputena fabrika dvorita, do prve pranjave varoice. Stopirao nazad. Roditelji nisu ni primetili da sam bio odsutan. Drugi put, imao sam dvadeset, pao sam godinu na fakultetu. Trebalo je skupiti novac za kolarinu, nisam imao ideju gde i kako. Sa stola sam uzeo jabuku, onda izaao na ulicu i krenuo u jednom pravcu. Hodao sam osam sati bez odmora. Kao omamljen. Kada sam najzad zastao, osvrnuo se, oko mene su bili vinogradi, put uzak i mraan, cipele su me, naravno, uljale. Seo sam u travu, pojeo onu jabuku, i prosto zaspao. Probudio sam se usred noi, okruen udnim zvukovima i besmisleno sjajnim nebom. Raunam ovako: svakih sedam godina pobegnem. Sledei put imau trideset i etiri, onda etrdeset i jednu, i tako, jo sedam-osam puta, dok ne bude samo jednog mesta gde u moi da beim. Ako me previe duvana i pre toga ne dotue. Poeo sam ve da iskaljavam krv. Loi geni. A nisam ni u rizinim godinama. Pogledam u paklicu jo tri su ostale. Morau da usporim, ako hou da preguram no. U tom, zavibrira mi telefon u depu. Nisam to oekivao: zato i reagujem sporo. Presporo za ve praznu bateriju. Telefon zamukne i ugasi se pre nego to sam mogao da pogledam ko me zove. Protrljam ga, prodrmam, liznem kontakt baterije, lupnem po dugmiima, zalud. Po navici, sledeoj u nizu, opsujem glasno i sono.

Sinia Stojanovi - Sinister MOJ PAS TROFEJ Sino su lovci ubili psa, ba pred mojom kuom. Za jedan rep... Zbog jednog repa... lovci pse ubijaju. Ubijaju i buve, mada ree dodue. Buve nisu trofejne ivotinje. Sutradan otiao sam na izlobu pasa, tamo bio je i moj pokojni pas, i lajao je lepe od svih. Kuje su ga izglasavale uglas, videlo se da je favorit, pevao je... ali, moj pas i dalje bio je mrtav pas. Rekli su van konkurencije. Onda su doli neki ljudi i ubili boga u meni. Kako sam samo mogao da donesem mrtvog psa... I to takvog, bez repa... Ubrzo su doli opet, i ubili su mene. Kuje su i dalje kukale, kukale su dok su se minkale i kupale, kukale su i na knjievnim veerima, i za veerama knjievnosti dok su ih frizirali, kukale su... a onda su ubili i njih, mada ree, jer one nisu trofejne ivotinje. A ja, ja nisam nikada ni imao ni rep. Gospodo! Ali moj pas ipak jeste.
poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija poezija

Milan Mijatovi SUPERMEN IZNAD KOSOVA

Lako je tebi smrade ima super moi neunitiv si i nepobediv savreno lep i superioran Lois Lejn vlai na tebe svojim super moima uzima ene dobar si iz zajebancije i spasava svet iz zajebancije levom rukom pobeuje zlikovce gde je tu pravda kada se tebi moe sve kada ti je sve lako i bez napora? Ti se nikada nisi oznojio i namuio kao recimo Betmen koji je ljudsko bie Betmen krvari, pati i ima psihoze znoji se kao stoka halucinira i uvek je na ivici zato je pravi heroj i tragiar a ti si pizda Supermene uvek si nasmejan tvoji zubi su reklama za pastu za zube tako patetino leti tvoja telesina lenjo krui nebom kao da spava na ebetu ne mae krilima nita ne radi mrcino samo se izleava na tom plavom nebu Kakav si ti lik kada ti metak ne moe nita kada te bomba ne povreuje automobil ne udara toliko si silan da moe zemlju da zavrti u suprotnom smeru i vraa iz eljusti smrti glupavu Lois Lejn koja se pali na tvoje moi jer je podie tako visoko do oblaka i nazad Tako bih voleo da te vidim u eliji od kriptonita onda bi najzad i krvario tada bi moda i patio i postao bi sliniji Betmenu koji pati stalno i blii Spajdermenu koji upada u sopstvene mree vie bi bio nalik svima nama ne bi bio savrena budala koja krui nebom

Goran ivkovi 4. DAN

Dragoslava Barzut MOJ FAKE MU

KORneT www.kornet.rs Kornet se preteno bavi izdavakom delatnou. Tokom 2012. imao je izlobeni prostor s knjiarom i itaonicom u Drinievoj. Svakog drugog petka prireivane su izlobe, svakog ponedeljka itaonica, svake srede predstavljani autori. Kornetove oblasti delovanja su vizuelne i izvoake umetnosti, istraivanja, muzika, film i video, organizacija dogaaja, knjievnost i teorija. Prie po izboru Duleta Nedeljkovia Linkovi na Brze prie Srbije: http://www.kornet.rs/2012/10/16/druga -faza-konkursa-brze-price-srbije/ http://kornet.rs/wp-admin/post.php?post=1 148&action=edit&message=6

On je moj fake mu MILOEVI JE GOTOV. On je divan fake mu SOCIJALISTI SU NA VLASTI. Moji roditelji ga oboavaju Sa nama prisne porodine veze PANK JE PREIVEO. odravaju NIK KEJV I BED SIDS SU SE RAZILI. AMERIKI VOJNICI IZ IRAKA SU OTILI. Moji prijatelji se tuku u mraku Moji prijatelji se tucaju u mraku EJLA STAJLS JE POSTALA Ja i moj fake mu ne radimo nita BEBISITERKA. u mraku A TI JO UVEK Ja i moj fake mu uzgajamo karijere SPAVA u braku NA ZADNJEM SEDITU TAKSIJA Moj fake mu ima deka i nekoliko sex varijanti DORUKUJE Ja imam devojku. ANTIDEPRESIV Ponekad svi zajedno veeramo ETVRTKOM Ponekad svi zajedno spavamo U ITAONICI ula sam da se to zove POLIAMORIJA PLANIRA NOVO na faceu postoji grupa za to SAMOUBISTVO U naem savrenom braku I VOLI Moj fake mu nije agresivan I MENE Ja nisam histerina Mi smo neni I NJEGA Za druge beznadeni U nas je sve k u mua i ene samo to nije slast i strast izmeu nas sve razlike ute tik-tak, tik-tak, tik-tak Udruenje graana Poezin Predstavnici organizacije Poezin okupljaju alternativne izvoae koji poeziju ne doivljavaju iskljuivo kao knjievnu formu ve kao performans i interakciju sa publikom. Poezin scena je izvoaka scena koja funkcionie po modelu Spoken Word Poetry scene. Pored organizacije Spoken Word dogaaja, registrovana je i privredna delatnost izdavatva. www.poezin.net

manek

U ovom kontenjeru ima prostora za ivot jedne ili rad tri osobe. Veliki broj stanovnika ovog grada nema prostor za svoje bazine ljudske potrebe. U ovom gradu ima jo puno naputenih i nedovoljno iskorienih prostora. Kako smo kao drutvo dopustili ovakav nesklad? Nije li interes drutva da oni koji imaju znanje, volju, interesovanje i ideje da rade za dobrobit svih imaju i uslova za to? Nije li interes drutva da neiskoriene resurse ustupi onima kojima su potrebni?