Uloga civilnog drutva u reformi sektora bezbednosti

Seminar u organizaciji Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori i Centra za civilno-vojne odnose 17-19.02.2005. godina Kanjia

Izvor: Pavlovi, Vukain (2004), Civilno drutvo i demokratija, Udruenje za politike nauke Srbije i Crne Gore, igoja tampa, Beograd, str. 30-34 Pet modela odnosa civilnog drutva i drave Za razumevanje geneze klasinog pojma civilnog drutva i njegove relacije prema dravi vrlo je korisno i informativno upoznati pet razliitih modela tog odnosa koje daje Don Kin. Oslanjajui se na njegovu knjigu Demokratija i civilno drutvo moemo prihvatiti sledei saet pregled razvoja ideje o civilnom drutvu od Hobsa do Marksa 27. Po Kinu, istorija liberalne politike misli od sredine sedamnaestog veka do Marxovog doba bila je istorija pokuaja da se opravdaju sila i pravo, politika mo i zakon, dunost podanika i prava gradjana. Mogue je razlikovati pet razliitih verzija (ili modela) da se uspostavi linija razgranienja izmedju nedravne i dravne sfere, i shodno tome, povuku limiti u oblasti legitimacije dravne akcije. (a) Prva verzija, koju najbolje reprezentuje Tomas Hobs i njegovo delo Levijatan (Thomas Hobbes, Leviathan, 1651) gleda na dravu kao na radikalnu negaciju prirodnog stanja, u kome vlada rat svih protiv sviju i otuda drava dobija legitimaciju ili mandat da to stanje uini miroljubivim i podnoljivim za sve stanovnike. Civilno drutvo, nastalo kao rezultat tog procesa, izjednaava se sa dravom i njenim zakonima. Tom modelu dravne moi odgovara drava sigurnosti (The Security State). (b) Drugu verziju najbolje zastupa Don Lok u svom delu Dve rasprave o vladi (John Locke, Two Treatises of Government, 168990). Kao jedan od najuticajnijih demokratski orijentisanih predstavnika novovekovne teorije prirodnog prava Lok smatra da je ouvanje privatne svojine temelj graanskog drutva i vlade. Istina, on pod svojinom (property) ne podrazumeva samo svojinu nad materijalnim dobrima, ve pravo da ovek ouva vlastiti ivot, slobodu i imovinu. Za razliku od Hobsa, on smatra da drava ne treba da zameni prirodno drutvo (kao drutvo slobode i jednakosti), ve da ga na izvestan nain sauva i kompletira, i kako bi se dananjim jezikom reklo, regulira. Ipak, granica izmedju politikog i graanskog drutva i kod njega ostaje zamagljena, to se dobro vidi iz sledeeg stava: Stoga gde god je izvestan broj ljudi na ovaj nain ujedinjen u jedno drutvo tako da se svako odrie svoje izvrne vlasti prirodnog zakona i predaje je zajednici, jedino je tamo politiko ili graansko drutvo.28 Ovome, medjutim, treba dodati da Lok, shodno svojoj demokratskoj orijentaciji, izriito smatra da apsolutna monarhija (kao oblik politikog drutva) ,,nije u skladu sa graanskim drutvom i stoga uopte ne moe da bude oblik graanske vlade29. Ovakvoj verziji u kojoj su privatna svojina i sloboda zagarantovane vladavinom prava (The Rule of Law) korespondira model konstitucionalne drave (The Constitutional State). (c) Trea verzija ini odluujui korak u ograniavanju dravne moi u korist civilnog drutva. Taj model je u svom najranijem obliku evidentan kod Toma Pejna, koji po prvi put razvija kao centralnu temu civilno drutvo protiv drave. Po njemu, najsavrenije civilno drutvoje ono koje to vie samo regulie svoje poslove, i saglasno tome, to manje ostaje mesta za meanje vlade. S druge strane, drava nije nita drugo do neophodno zlo, delegirana drutvena mo za zajedniko dobro i korist drutva. Toj verziji odgovara model minimalne drave (The Minimum State), koji je u to vreme najbolje reprezentovan knjigom Toma Pejna ,,Prava oveka (Thomas Paine, ,,Rights of Man, 1791-2).
27 John Keane, Democeacy and Civil Society, Verso, London and New York, 1988, str. 35-52. 28 John Locke, Dve rasprave o vladi, knjiga II, Mladost, Beograd, 1978, str.2. 29 John Locke, op.cit., str.53

(d) Prema etvrtoj verziji, zadatak drave je da sauva, ali i transcendira civilno drutvo. Po Hegelu, koji najbolje predstavlja ovo stanovite, civilno drutvo nije prirodni uslov slobode (kao u prethodnom modelu), ve istorijski izgraeni aranman etikog ivota (moralnosti), koji ukljuuje ekonomiju, interesne drutvene grupe i institucije odgovome za administriranje civilnih zakona. Drava, po Hegelu, niti je radikalna negacija drutva u neprekidnom ratu (Hobs), niti je instrument usavravanja drutva (Lok), ve novi momenat koji ouvava nezavisnost civilnog drutva u nameri da ga transformie i transcendira. Drugim recima, civilno drutvo istovremeno zahteva i obezbeuje preduslove za institucionalno odvajanje suverene i apsolutne drave. Toj verziji odgovara model univerzalne drave (The Universal State), najjasnije opisan u Hegelovom delu ,,0snovne crte jilozofije prava (G.W.Hegel Grundlinen der Philosphie des Rechts , 1821). (e) Peta verzija polazi od straha koji preti da ugui civilno drutvo novim formama dravne intervencije. Ona se poziva na znaaj zatite i obnove civilnog drutva, shvaenog kao oblasti samoorganizacije, sfere koja je pravno zatiena i nije direktno zavisna od drave. Najznaajniji reprezenti ove verzije su Don Stjuart Mil i Aleksis de Tokvil. Mil u svojoj znamenitoj knjizi ,,0 slobodi (John Stuart Mill, ,,0n Liberty, 1859) raspravlja o prirodi i granicama vlasti koje drutvo treba da ima nad pojedincem, istiui u prvi plan graansku, odnosno drutvenu, odnosno individualnu slobodu. Prema Milu jedini princip na osnovu koga moe drava ili drutvo da ograniava individualnu slobodu jeste da se sprei povreda individualne slobode drugih lanova zajednice. Prava oblast ljudske slobode je, po njemu: sloboda svesti, savesti, miljenja i izraavanja; zatim sloboda ukusa, tenji i pla-niranja sopstvenih aktivnosti; i najzad, sloboda udruivanja pojedinaca, ukoliko to ne ugroava slobodu drugih. Mil kae: ,,Jedina sloboda koja zasluuje to ime je sloboda da traimo svoje soptveno dobro na svoj nain, ukoliko ne pokuavamo da to drugima uskratimo ili ih ne spreavamo u naporima da je postiu.30 Za ovaj koncept gradanskog drutva znaajno je i Tokvilovo upozorenje iz knjige ,,0 demokratiji u Americi (Alexis de Tocqueville, ,,De la democratie en Amerique , 1835-1840) u kojoj skree panju na mogunost tiranije veine nad manjinom. Ovoj, petoj verziji civilnog drutva korespondira liberalno-demokratska drava (The Liberal-Democratic State).

30

_________________________ Don Stjuart Mil, O slobodi, Filip Vinji, Beograd, 1988, str. 46.

Izvor: Pavlovi, Vukain (2004), Civilno drutvo i demokratija, Udruenje za politike nauke Srbije i Crne Gore, igoja tampa, Beograd, str. 78-82 Konceptualno odreenje civilnog drutva Civilno drutvo, shvaeno u svojoj kompleksnosti, i u obe svoje komponente, privatnoj i javnoj sferi, predstavlja locus demokratije i liberalnih principa, ali i legitimnosti moderne drave.35 To naroito vai za drutva u tranziciji, u kojima je teorija i praktino realizovanje koncepta civilnog drutva svojevrsni teren socijalnog uenja. Jo vie to vai za multietnika i multikultuma drutva u kojima se kroz civilno drutvo ui i potvruje vrednost razlikovanja i tolerancije, i kroz stalni konflikt, ali i kompromis interesa, postie nova percepcija sopstvenog. Pored mira kao opteg uslova za nastanak i opstanak civilnog drutva, osnovne preduslove koncepta civilnog drutva ine privatna svojina i vladavina prava. Po Vojislavu Stanoviu, sutinski elemenat civilnog drutva je vladavina prava. 37 To to je vailo u klasino vreme nastajanja i ranog civilnoga drutva vai i danas. Polazna taka koncepta civilnog drutva je graanin svojim individualnim civilnim pravima, a u njegovom sreditu su graanske organizacije i udruenja. Za razliku od starih vremena, danas je mnogo iri i sloeniji spektar civilnih organizacija, udruenja graana, drutvenih pokreta i drugih oblika u kojima se ispoljava i ivi moderno civilno drutvo. Jedna od bitnih odlika klasinog koncepta civilnog drutva je neposredna komunikacija graana, komunikacija licem u lice (face-toface communication). U moderno vreme, teite se prenosi na javnost, koja postaje bitan deo civilnoga drutva, a delovanje na daljinu, preko medija, dobija izuzetan znaaj. U veini klasinih koncepcija slobodno trite se smatra ne samo vanim uslovom postojanja civilnog drutva, nego i dimenzijom njegovog delovanja; danas o tome postoje prilina neslaganja. Civilno drutvo je bilo i ostalo arena razmene (the arena of exchange) u kojoj vlada, kako bi rekao Dirkem, dualizam ljudske egzistencije: istovremeno postojanje interesno-motivisane akcije i altruistiko-idealistikih izvora drutvene akcije; rivaliteta ali i meusobne naklonosti i uzajamnosti. Dovoljno je, meutim uoljiva injenica da su se zbog izmenjenih uslova, naina i stila ivota, posebno u velikim gradovima, umanjile mnoge klasine neposredne veze meu ljudima, izraene u naelu da svako ima potrebu za susedom (one needs his neighbour). Ve iz ovoga se moe zakljuiti da je pojam civilnog drutva pun unutranjih tenzija i protivurenosti koje rade i opstaju zajedno. Civilno drutvo je okvir u kome se traga za sintezom privatnog i opteg dobra; oblast zajednitva (community) ali i slobodne individue (individualism); polje prava, ali i eksploatacije; javne etike i individualnih interesa; individualnih strasti, ali i javne brige. Kompleksnost, ali i ambivalentnost ovog pojma vidi se ako se blie pogledaju pozitivni principi na kojima civilno drutvo poiva, kao i neke njegove negativne karakteristike. Pozitivni principi na kojima poiva koncept civilnog drutva su, izmeu ostalog: (a) autonomija (u odnosu na politiku i dravu); (b) asocijativnost (nepolitiko udruivanje i organizovanje); (c) kontraktualnost (koja ima dve ravni: globalnu ideju drutvenog ugovora kao
35 Milan Podunavac, Princip graanstva i priroda politikog reima u postkomunizmu,: sluaj Srbija, u Potisnuto civilno drutvo, editor V. Pavlovi, op.cit.str. 221-238

O znaaju vladavine prava za pojam civilnog drutva vidi Vojislav Stanovi, Civilno drutvo i vladavina prava u vienacionalnim jednicama, u: Potisnuto civilno drutvo, editor V.Pavlovi, Eko centar, Beograd, 1995, str. 107-131, kao i u odrednici Civilno drutvo (autor V.Stanovi), Enciklopedija politike kulture, op.cit..str. 184
37

osnove ne samo politikog autoriteta nego i drutvenog poretka; i konkretnu ravan ugovomih odnosa u komercijalnom i drugom drutvenom saobraanju meu graanima kao individuama); (d) pluralizam (drutveni i interesni); (e) individualitet i samoinicijativa; (f) solidarnost; (g) samoorganizacija i dobrovoljnost; (h) javnost; (i) humanost i humanitarnost; (j) samopomo. Koncept civilnog drutva ima neosporno pozitivno normativno znaenje. Mada se ovde razumljiva prednost daje pozitivnim dimenzijama koncepta civilnog drutva, objektivnost nalae da se imaju u vidu i neki aspekti civilnog drutva sa moguim negativnim predznakom: (a) kompetitivnost; (b) egoistinost; (c) partikularizam; (d) posesivnost; (e) separatizam; (f) lokalizam. Civilno drutvo deluje prvenstveno kao horizontalna socijalna mrea (network) koju karakteriu, pre svega: (a) neposredna (face-to-face) komunikacija; (b) meususedska i lokalna solidarnost i uzajamna podrka (neighborhood groups, support groups); (c) spontanost i samoniklost, graanska inicijativa (grass-roots initiatives); (d) ne-politiki i ne-klasno zasnovana kolektivna akcija. Civilno drutvo je agregatni pojam kojim se oznaava specifian skup drutvenih komunikacija i socijalnih veza, socijalnih institucija i drutvenih vrednosti, ija je polazna taka i glavni akter linost kao graanin. Civilno drutvo je drutvo graana i njihovih asocijacija u kome se gradanin pojavljuje istovremeno u dvostrukom svojstvu: kao osoba, linost, individua, ali i kao vlasnik ne samo svojine ve i svojih civilnih prava, prava na slobodu i uee u javnom ivotu, ali i prava na privatni ivot. Tako se unutar graanskog drutva analitiki mogu razlikovati tri nivoa: a) graani kao pojedinci, individue; b) udruenja odnosno asocijacije graana, drutveni pokreti i graanske ustanove; i c) javnost. Najvaniji kolektivni akteri civilnog drutva su graanska udruenja (asocijacije), graanske ustanove (institucije) i drutveni pokreti. Institucije koje su u manje ili vie direktnom odnosu sa civilnim drutvom su porodica, crkva, dobrotvorna udruenja, privatni fondovi, obrazovni sistem i univerziteti (u meri u kojoj su od drave nezavisni), slobodna tampa i nezavisni mediji, i dr. Vrlo je znaajna i kultuma dimenzija civilnog drutva (civic culture) za formiranje i prenoenje (socijalizaciju) fundamentalnih kultumih vrednosti i odreenog tipa politike kulture. Ova dimenzija se oslanja na klasinu ideju da je jedna od kljunih dimenzija civilnog drutva etika vizija socijalnog ivota. Komplementarna ovoj je ideja o poverenju graana u drutvo (the trust in society). Pojam civilnog drutva povezuje graanska prava, graanske asocijacije i javnost u jedno zajedniko polje.

Izvor: Pavlovi, Vukain (2004), Civilno drutvo i demokratija, Udruenje za politike nauke Srbije i Crne Gore, igoja tampa, Beograd, str. 86-89 Demokratski potencijali civilnog drutva Koncept civilnog drutva od samog svog nastanka ima izrazit demokratski naboj. Principi na kojima poiva sama ideja civiliteta, kao to su autonomija, pluralizam, asocijativnost, samoorganizacija, solidamost, kontraktualnost, zatita privatnosti i dr., predstavljaju vane pretpostavke (a esto i deo sadraja i forme) svakog modernog demokratskog aranmana politikog ivota. Iz ovoga, naravno, ne sledi daje svaki model civilnog drutva demokratski sam po sebi, a jo manje to vai za pojedine dimenzije civilnog ivota. Ono to, medjutim, moe da se kae sa dosta osnova to je da su civilno drutvo i demokratija prirodni saveznici. To se najbolje potvrdjuje u tekim vremenima za demokratiju, koja su, po pravilu, i teka vremena za civilno drutvo - i obratno. Primeri odnosa civilnog drutva i demokratije u bivim socijalistikim drutvima, a posebno primer Srbije, to najbolje potvrdjuju. Demokratske funkcije civilnog drutva su mnogobrojne. Najznaajnija je svakako ona kojom civilno drutvo, izgradjujui i podiui nivo demokratske politike kulture i razvijajui odgovarajue demokratske vrednosti, stvara pretpostavke za demokratsko funkcionisanje institucija dravne vlasti. Zatim, civilno drutvo predstavlja svojevrsni i najiri kontrolni socijalni monitoring i ogranienje u odnosu na nain vrenja vlasti od strane drave. ,,Mobilizacija civilnog drutva je jedno od glavnih sredstava za razotkrivanje zloupotreba i za podrivanje legitimiteta nedemokratskih reima 31.45 Drugo znaajno obeleje pojma civilnog drutva je njegovo antietatistiko znaenje. No, ve ovde se mora biti znatno oprezniji, jer stupamo na teren koji je, u odnosu na prethodnu relaciju prema demokratiji jo manje jednoznaan. Previe tvrda i iskljuiva formulacija, po kojoj pojam civilnog drutva ima apsolutno i neogranieno antietatistiko znaenje, odvela bi nas u protivurenost tipa contradictio in adjecto. Tako neto tvrditi bilo bi i previe i netano. Jer, civilno drutvo pretpostavlja postojanje drave kao relativno odvojene sfere od manje ili vie autonomnog drutva. Akterima civilnog drutva je potrebna zatita institucionalnog poretka da brani njihovu autonomiju i slobodu delovanja. Tako shvaeno civilno drutvo ne ograniava samo vlast drave, ve legitimizira autoritet drave kada je on zasnovan na vladavini prava.46 Drugim reima, civilno drutvo ne iskljuuje, niti potire dravu, ve je, naprotiv, pretpostavlja kao sebi korelativni pojam. Moglo bi da se ide i korak dalje i da se u sluaju Srbije sa dosta opravdanja tvrdi da je konstituisanje pravne drave i vladavine prava moda prei posao, kako bi se stvorile minimalne pretpostavke za obuhvatniji razvoj civilnog drutva. Kljuni znaaj u antietatistikom obleleju civilnog drutva ima injenica da civilno drutvo svojim postojanjem i delovanjem predstavlja najozbiljnijeg kritiara drave. U tom svojstvu civilno drutvo je najvaniji kontrabalans dravi i politikoj sferi. A jedna od vanih posledica delovanja civilnog drutva je nastojanje da se, koliko je to mogue, suze ekspanzionistike tenje drave, ili bar da se odbrani civilni drutveni ivot od nasrtaja i
45

Larry Diamond, Toward Democratic Consolidation, Journal of Democracy, July, Vol.5, No.3, 1994,str 7. 46 Larry Diamond, op.cit., str 5.

potpune kontrole drave i politike nad drutvom. U savremenim raspravama o civilnom drutvu, a pogotovu u raspravama o civilnom drutvu u bivim socijalistikim zemljama pre, u toku i neposredno nakon tzv. pluralistike revolucije iz 1989-te godine, ovo obeleje je bilo vrlo prisutno, jer je re o drutvima u kojima je drutveni i politiki ivot imao izrazita etatistika obeleja. Trea bitna odlika civilnog drutva je njegova relativna autonomnost u odnosu na dravu i politiku sferu. Civilno drutvo ili ima neophodan stepen autonomnije ili ne postoji kao civilno drutvo, pa ni u zametku. Autonomija civilnog ivota u odnosu na dravu i politiku je zato moda jedna od najznaajnijih diferentia specifica civilnog drutva. Naravno, ta autonomija ne moe biti apsolutna, i tu se ukrtaju moda najvee teorijske i praktine tekoe u identifikovanju, istraivanju i razumevanju civilnog drutva. Autonomija civilnog drutva oznaava relativno slobodan socijalni prostor za samoregulaciju odredjenih vrsta interesa i potreba (ekonomskih, kulturnih, verskih, socijalnih, karitativnih, obrazovnih i dr.). Ukoliko drava ne priznaje ili ugroava autonomiju ovog prostora, to jest ukoliko suava prostor za civilno drutvo i eli da ga potini logici drave i politike, ona gledano na duge staze, radi protiv same sebe i sopstvene stabilnosti. Da bi bio stabilan, svaki politiki sistem mora da se pored politikih oslanja i na nepolitike stubove poretka. U stvari, moe se govoriti o etiri koncentrina kruga ili polja koji ine osnovu na kojoj se konstituie relacija civilnog drutva i drave. Najui krug ini polje dravne vlasti i ono treba da bude institucionalno i funkcionalno jasno omedjeno. Drugi, neto iri krug ini politiko polje u celini, u kome glavnu ulogu imaju politike partije i sve druge politike asocijacije i institucije koje ne pripadaju polju direktne dravne vlasti. Trei, znatno iri krug ini polje civilnog drutva, koje je relativno autonomno kako u odnosu na polje dravne vlasti tako i u odnosu na politiko polje uopte. Polje civilnog drutva je polje u kome deluju razni akteri civilnog ivota (gradjani, njihove ne-politike asocijacije i institucije, javnost). etvrti, najiri krug sainjavaju sve ostale dimenzije drutvenog ivota (porodini ivot, privredni ivot i dr.). Ono to sutinski razlikuje prva dva kruga (krug vlasti i krug politike) od druga dva kruga (polje civilnog drutva i drutva uopte) je logika na osnovu koje deluju i funkcioniu. U prva dva polja u pitanju je politika logika: logika vlasti odnosno logika moi; u druga dva na delu su razliite vrste ne-politikih logika (asocijativnost, solidarnost, kompetentnost, stvaralatvo). etvrto obeleje civilnog drutva je pluralizam. Pluralizam kao imanentna odrednica civilnog drutva ima dvostruko znaenje. Najpre, pluralizam (diverzitet) je unutranje svojstvo civilnog drutva, odlika po kojoj se civilni ivot odvija u mnotvu raznovrsnih oblika i formi (gradjanska udruenja i asocijacije, gradjanske ustanove, gradjanske inicijative). Drugo znaenje je ire i odnosi se na realno sinhronijsko i dijahronijsko postojanje razliitih oblika ili modela civilnog drutva, kako u odnosu na razliita konkretno-istorijska drutva, tako i unutar jednog odredjenog drutva.

Izvor: Pavlovi, Vukain (2004) Civilno drutvo i demokratija, Udruenje za politike nauke Srbije i Crne Gore, igoja tampa, Beograd, str. 289-293 Tabela 1 ELEMENTI POLITIKE I CIVILNE STRATEGIJE NOVIH DEMOKRATIJA

POLITIKA top-down strategija ponude politika elita politike partije institucije legalitet pravna drava ustav zakoni procedure administracija izbori slobodno trite reforme novac/kapital politika mo DOBRA VLADAVINA

karakter/kriterij smer/vektor ekspresija akteri kanali akcije Polja akcije podrka regulacija konsensus implementacija ponaanje kapaciteti promene ekonomija razvoj resurs integracija cilj

CIVILNA bottom-up strategija zahteva graani udruenja graana Vrednosti Legitimitet vladavina prava drutveni ugovor civilna akcija politika kultura umreavanje javno mnjenje privatna svojina ivotni standard socijalni i ljudski kapital solidarnost CIVILNO DRUTVO

Razmotrimo u osnovnim komparativnim crtama ove dve glavne strategije. Glavni drutveni akteri U pogledu glavnih drutvenih aktera razlika je oevidna : politiku strategiju bi trebalo da stvaraju i nose politike elite, a civilnu strategiju graani. U Srbiji na obe strane lako moemo uoiti slabosti i nedostatke. Politika elita je hibridna i nedovoljno

konzistentno formirana. Standardi politike promocije i ulaska u politiku elitu nisu jasno profilirani. Selekcija za obavljanje najodgovomijih politikih funkicija u drutvu ne obezbeuje potreban kvalitet. Posmatrajui naa politika zbivanja esto se dobija utisak da se kod nas svako moe baviti politikom, ak i kada nema minimalne uslove i pretpostavke za taj poziv. Rezultat toga je niska politika kompetentnost naih politikih elita. Tome na negativan nain doprinosi i nerazvijenost kontrolnih sub-elita (ekonomsko-menaderske, kulturne i dr.) Graani su, na drugoj strani, takvi kakvi jesu: povremeno spremni na maksimalni politiki angaman (kao to je bilo u masovnim politikim protestima protiv starog autoritanog reima), ali esto ravnoduno i nezainteresovano povueni iz javnog politikog prostora (u periodima politike apatije i rezignacije). Mnogi u svom ponaanju osciliraju izmedu poslunikog mentaliteta i podanike opinjenosti politikom, na jednoj, i aktivnog kritinog stava i angamana graanina u demokratskim procesima, na drugoj strani. Najvaniji oblici i kanali akcije Glavni oblici ili kanali akcije kod politike strategije su politike partije, a u drugom sluaju, kod civilne strategije to su udruenja graana. Politike partije u Srbiji danas jo uvek su daleko od partija u modernom smislu rei. Prvo, politiko polje je prepuno partijama, od kojih najvei broj nema jasno definisan identitet i politiki profil, a mnoge ni pravo lanstvo. Drugo, mehanizmi politike legitimacije izmeu partija i politikog tela Srbije nisu jo uvek uspostavljeni a pravi nain, jer ne postoji jasna socijalno-interesna ukorenjenost politikih partija unutar heterogenog drutvenog tkiva. To bitno oteava kljui politiki proces, u kome po definiciji politike partije treba da imaju odluujuu ulogu: artikulacija, agregacija i sinteza razliitih drutvenih interesa, i njihovo pretakanje u politike odluke, odvija se na spontan i konfuzan nain. Ishodi takvih procesa su krajnje neizvesni, a este su blokade i odlaganja donoenja vanih politikih odluka. Imajui u vidu znacaj blagovremenosti (tajminga) za politiko odluivanje, moe se zamisliti kakve to nepovoljne posledice ima po politiki ivot. U takvoj situaciji svedoci smo dvostruko negativnih obeleja u ponaanju politikih partija: a) one lako, neodgovomo i na nepredvidiv nain menjaju svoje stavove i politiku; i b) udruuju se i prave koalicije po principu nunosti opastanka na vlasti ili dolaska na vlast, bez jasnih i konzistentnih politikih principa. To e dugorono gledano imati ozbiljne posledice po identitet i politiki profil politikih partija, kao i partijskog sistema u Srbiji. Kada je re o glavnim oblicima i kanalima akcije u polju civilnog dmtva, tu je situacija, po prirodi stvari jo sloenija. Postoji itava lepeza razliitih udruenja graana: od klasinih profesionalnih udruenja do novih oblika povezivanja za koja se uobiajio naziv nevladine organizacije (NGO), preuzet iz savremenog sveta. Kao iri i adekvatniji termin u novije vreme u upotrebu ulazi i naziv organizacije civilnog drutva (OCD). To je naziv koji u sebe ukljuuje pored nevladinih organizacija i sve druge oblike organizovanja civilnog drutva: drutvene pokrete, fondacije i dobrotvorne ustanove, inicijative graana. Meu klasinim oblicima i kanalima civilne akcije treba pomenuti i sindikate, ali se mora priznati da postoji opti trend opadanja znaaja i uloge sindikata u dananjem svetu, a posebno u tzv. postkomunistikim dravama i drutvima u tranziciji. Vaan oblik i kanal akcije graana u polju civilnog drutva su drutveni pokreti. Oni se uobiajeno danas dele na stare ili klasine (poput radniko pokreta) i nove ili altemativne (ekoloki, feministiki, mirovni pokreti). Meutim, i za Srbiju vai ono to vai uopte za savremena drutva na prelazu izjednog u drugi vek. Naime, visok nivo intenziteta civilne akcije drutvenih pokreta, pogotovu alternativnih, koji je karakterisao ezdesete, sedamdesete i osamdesete

godine dvadesetog veka, opao je u velikoj meri. Krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina na nau drutvenu scenu ofanzivno su nahrupili stari nacionalistiki pokreti preodenuti u ruho etnonacionalizma. U celini gledano, polje civilnog drutva u Srbiji je u jo veoj meri fragmentirano od politikog polja. Da bi se u takvom polju iznedrila civilna strategija demokratskih promena potrebno je mnogo vie partnerskih projekata razliitih udruenja i organizacija graana, ili kako se to esto danas moderno kae, umreavanja civilnog sektora. Osnovna polja akcije Osnovno polje delovanja politikih aktera u politikoj strategiji treba da bude usmereno ka institucijama drave i drutvenog poretka. Kako su mnoge kljune politike institucije tokom devedesetih sistematski razgraivane, jedan od prioriteta u politikoj strategiji mora da bude usmeren na izgradnju novih i obnovu neophodnih starih institucija kako bi se podigao nivo njihovih kapaciteta (takozvani institutional capacity building process). Uloga eksperata u ovom poslu je od neprocenjive koristi. Solidne institucije se ne mogu graditi na revolucionarnom zanosu. Postavljati ili oslanjati institucije na bilo koiu vrstu ideologije, znailo bi isto to i graditi kue na ivom pesku. Mada, kako kau mudri, nema nieg venog to smrtni ljudi stvaraju, u samu ideju institucija ugraena je elja da ukoliko su dobre budu i stabilne i dugorajne i da nadive prolazne generacije. I obrnuto, dugovenost solidnih institucija je, po pravilu, i prvi znak njihovog kvaliteta. U poreenju sa politikom strategijom, osnovno polje delovanja aktera civilnog drutva je mnogo fluidnije i difuznije. Glavni strateki cilj civilnih drutvenih snaga usmeren je ka sistemu vrednosti. Tradicionalne vrednosti zatvorenog patrijarhalnog drutva, koje su dugo vremena dominirale u balkanskim dravama, nisu pogodno tlo ni za modernu dravu ni za razvijeno civilno drutvo. Posebno mi se ini daje za Srbiju opasna nacionalistika ideologija i njoj korespondirajui sistem vrednosti. To je teko naslee i balast iz devedesetih godina za koji e Srbiji biti potrebno ne samo dugo vreme nego i prirodna smena narataja, da bi ga se stvamo oslobodila. U tom smislu mnogi delovi civilnog drutva mogu i treba da budu, da upotrebimo Tokvilovu sintagmu o demokratskom vaspitanju, prirodna pripremna kola za demokratiju. Vaspitno-obrazovna funkcija civilnoga drutva u formiranju novih socijalnih, liberalnih i humanih vrednosti je vana stavka civilne strategije demokratskih promena i izgradnje otvorenog i tolerantnog drutva. Stav prema nacionalnim, kultumim i svim drugim manjinama je najbolji indikator postignutog stepena demokratinosti drutva.

Izvor: Hadi Miroslav, TV uionica, 5. as, produkcija Centra za civilno-vojne odnose, 2002. Neka obeleja treeg sektora u Srbiji/SRJ Iskorenjivanje tradicionalnih oblika samo-organizovanja i samo-pomoi u srpskom je drutvu obavljeno tokom forsirane industrijalizacije i socijalnog ininjeringa komunistike provenijencije. Uzmuvanim je graanima potom servirano surogat organizovanje kroz bezbrojne filijale Socijalistikog saveza radnog naroda. Bio je to ustvari, samo jedan od dodatnih instrumenata za totalizaciju komunistikog monopola. Potom je usledilo desetogodinje ratno razaranje drutva zainjeno prevoenjem komunistike autoritarnosti u plebisticarni cezarizam. Utoliko nije lako objasniti predratnu pojavu i ubrzani razvoj treeg sektora u Srbiji/SRJ tokom prelivajuih ratova. Blizu je istini, ini se, da je to proisteklo iz situaciono podstaknutog susreta ranih i kasnijih disidentskih grupa (svih profila) sa iz modernih drutava uvezenim modelom nevladinih organizacija. Interiorizacija koncepta civilnog drutva podstakla je delove inteligencije i mlade populacije da posreduju ovaj model po meri lokalnih okolnosti. Budui da nema istraivanja, teko je utvrditi u kojoj je meri bujanje broja NVO bilo uzrokovano izvornim potrebama udruenih graana a koliko egzistencijalnom iznudicom. Iskustveni uvidi upuuju da je u dobrom broju sluajeva na delu bilo kombinovano dejstvo oba inioca. Visoka koncentracija akademskih graana (univerzitetskih profesora, naunih radnika, sudija, pravnika, javnih i kulturnih delatnika, itd) u NVO to donekle potvruje. Ratne su okolnosti presudno uticale na delatno samo-profilisanje NVO u Srbiji/SRJ. Teite je stoga vremenom s politiki benignih prenoeno na udruenja usmerena u tri pravca: otpor ratu i ratovoama; saniranje posledica rata i priprema drutva za iskorak iz rata. Iz toga je nuno usledio nesklad izmeu proklamovane apolitinosti NVO i njihove iznuene politizovanosti. Na kraju su, a po tempu samo-dokidanja vladajueg reima, NVO ule direktno u politiki prostor i postale sa-uesnici pro-demokratskog prevrata. Politiki je domet antireimskog aktiviteta NVO u dobroj meri bio sputan odbojnou vodeih opozicionih partija. One su u NVO prepoznavale konkurenta ne samo za uticaj u javnosti ve i u deobi fondova strane podrke promenama u Srbiji. Cela je pria, dakako, imala i svoju tamniju stranu. Presudno je na to uticalo reimsko dranje treeg sektora na ivici legalnosti. Sve je to, pak, bilo praeno policijskim pritiscima od ubacivanja krtica preko fantomskih (reimskih) udruenja pa do dozirane represije. Udrueno dejstvo egzistencijalnog motiva i granine legalnosti produkovalo je novo sivo (crno) trite. Usledila je i nelojalna konkurencija, koja je sputavala delatnu koordinaciju i integraciju unutar treeg sektora. Tihoj i skrivenoj antagonizaciji NVO ne mali su doprinos dale i fondacije odsustvom jasnih kriterijuma i procedura za podrku. Uvaiti treba da je i veina, od inae malog broja, fondacija takoe bila u polu-ilegali. Programska je usmerenost NVO u velikoj meri bila diktirana zahtevima ratnog doba i samo-razarajueg drutva. Odsustvo se veeg broja specijalizovanih udruenja za sferu bezbednosti i civilno-vojnih odnosa moe razumeti i kao logina posledica opteg manjka

posebnih znanja i eksperata. To potvruju brojni politiko-teorijski produkti NVO, koji su u svom propitivanju uzroka rata i izgleda za nastanak druge Srbije vojsku i policiju uredno drali izvan uvida. Nakon izbornog izgona Miloevia i poetne demontae opsluujueg mu reima, promene su zahvatile i trei sektor. Usledio je neobjavljen raskid privremenog saveznitva DOS i NVO. Sada vladajue ove su se partije ponovo naroguile na NVO, posebno na njihove namere da odre svoju javnu i kontrolnu funkciju. Usput je dolo i do odliva mozgova iz treeg u dravni sektor, ime su NVO znatno izgubile na snazi. Povrh svega, i fondacije su se usmerile prema dravi i njenim institucijama, te su NVO ostale bez dovoljne podrke. Iz toga je usledila nova prepreka. Da bi NVO, a u skladu sa naelima civilnog drutva, postale partneri u preobraavanju zateenog, odnosno stvaranju novog ambijenta one za to danas moraju da dobiju pristanak od novih vlastodraca, a to nije lako. Utoliko se danas dobar broj NVO nalazi pred zadatkom preispitivanja sopstvene svrhe ili programskodelatnog preusmeravanja. Civilno-vojni izazov treem sektoru Sveopta privremenost u Srbiji odlae ulazak NVO u bezbednosnu sferu. Teko je oekivati da novi a uzdrani nosioci vlasti hoe da pripuste malobrojne delatnike treeg sektora u vojni zabran. Njima, stoga, preostaje da u sadejstvu s ostalim NVO javno pripomognu stabilizaciji nastajueg poretka. U tom im je poslu obaveza da javno obznane normativne prepreke za smetanje vojske pod demokratsku kontrolu. Do zapoinjanja bazinih reformi preostaje im da dalje istrauju civilno-vojne i civilno-policijske odnose. Uz to, i da intenziviraju javnu promociju koncepta demokratske kontrole nad oruanim snagama. Za tu im je svrhu nuno da razviju nove forme javnog informisanja i specijalistikog obrazovanja za demokratsku kontrolu. Potreba bezbednosne stabilizacije regiona namee i prekograninu saradnju aktera treeg sektora. Za tu je svrhu neophodno, pored ostalog, otvoriti kanale za intra-regionalni transfer znanja i iskustava, standardizaciju procedura i modelovanje optimalnih, normativnih i institucionalnih, reenja za uspostavljanje demokratske kontrole nad vojskom. Pojavom enevskog Centra za demokratsku kontrolu oruanih snaga lokalne su NVO dobile priliku da: - doprinesu promociji ideje i dokazivanju potrebe demokratske kontrole nad vojskama u regionu - izdavakim, obrazovnim i informativnim programima podstaknu transfer znanja i iskustava iz demokratskih u tranzicijska drutva regiona - stvaranjem regionalne baze podataka podstaknu i olakaju intra-regionalnu razmenu znanja, informacija i iskustava u demokratskoj kontroli vojske i modernom ureenje civilno-vojnih odnosa - izradom i javnim publikovanjem periodinih (polugodinjih i godinjih) analiza i izvetaja o demokratskoj kontroli vojske poveaju transparentnost civilno-vojnih odnosa u dravama regiona, - komparativnim pravnim studijama doprinesu stvaranju normativnih i institucionalnih pretpostavki za demokratsku kontrolu nad vojskom u drzavama regiona - raznolikim formama edukacije profesionalnih vojnika (oficira), javnih delatnika

(novinara, aktivista politikih partija i nevladinih organizacija) i posebno edukatora, doprinesu masovnijem usvajanju i primeni naela demokratske kontrole nad vojskom - istraivakim, obrazovnim i informativnim programima doprinesu poveanju stepena zatite ljudskih prava u vojnim organizacijama drava regiona - studijama vojne organizacije i vojne profesije olakaju profesionalni i demokratski preobraaj vojski u dravama regiona - nauno-istraivakim i obrazovnim programima podstaknu razvoj posebnih naunih disciplina i formiranje strunjaka u oblasti civilno-vojnih odnosa - podstaknu regionalno povezivanje specijalizovanih nevladinih organizacija - istraivanjem bezbednosnih aspekata i implikacija demokratske kontrole vojske, doprinesu bezbednosnoj stabilizaciji jugoistone Evrope.

Izbor tekstova sainjen je za seminar Uloga civilnog drutva u reformi sektora bezbednosti, u Kanjii, 17-19.02.2005. godine, u organizaciji Misije OEBS u Srbiji i Crnoj Gori i Centra za civilno-vojne odnose. Korieni izvori: Hadi, Miroslav (2002) TV uionica, 5. as, produkcija Centra za civilno-vojne odnose Pavlovi, Vukain (2004) Civilno drutvo i demokratija, Udruenje za politike nauke Srbije i Crne Gore, igoja tampa, Beograd, str. 30-34, 78-82, 86-89, 289-293