Вы находитесь на странице: 1из 23

VIDYA

YOGA

KOLA JOGE

DRAGANA

LONARA

SEMINARSKI RAD

BOL U LEIMA I JOGA

MARIJA OLNAJ KNEEVI

BEOGRAD 2009.

BOL

LEIMA

JOGA

Sigurna sam da ni jedna od stavki u naslovu nije nepoznata irokoj populaciji: svako od nas je bar jednom u ivotu osetio bol i odlino zna ta to znai; bol u leima je osetilo bar 90% ljudi; joga kao pojam takoe vie nije nepoznata jer su savremena sredstva informisanja i komunikacije omoguila da se granice potru i kultura i tradicija istoka i zapada, ako ne integriu, bar promu, preuzimajui ono to je korisno i primenljivo i jednima i drugima. Bol u leima danas, u periodu Kali Yuge, kada su ljudi pod stalnom tenzijom, velikim materijalnim a niskim moralnim zahtevima, sve je uestaliji i osim to utie na kvalitet ivota, razlog je odsustvovanju s posla, te predstavlja ekonomski problem i zaposlenog i poslodavca. Proces civilizacije je, izgleda, ireverzibilan, to ne znai i pozitivno evolutivan.

TA JE BOL?

Za bol znamo tek i samo ako ga osetimo. Obzirom da razum pokazuje tendenciju da definie svaku pojavu, prema Internacionalnoj asocijaciji za prouavanje bola definicija bi glasila: Bol je neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo udrueno sa aktuelnim ili potencijalnim oteenjem tkiva. Bol je subjektivan. Analitiki posmatrano to znai da bol doivljavamo svojim ulima (preko receptora za bol, nervnih puteva i odgovarajuih nervnih centara), emotivno reagujemo na to neprijatno ulno iskustvo i, na kraju, dolazi i do reakcije linosti na opaanje i emociju. Sve navedene kategorije su potpuno subjektivne, ja ne mogu da osetim tvoj bol, niti ti moe da oseti ta i kako mene boli, jedino to moemo je da saoseamo jedni sa drugima. Upravo to je razlog zbog kojeg postoji mnotvo termina kojima se bol opisuje. Odnosno na intenzitet bola, on moe da bude minimalan , tako da nam povremeno skree panju, neto intenzivniji, tako da nam ometa koncentraciju, takav da nam ometa svakodnevne aktivnost, ak i

odmor, moe da bude takav da nam doe da vritimo i, na kraju, neizdriv bol. Za kvalitet bola postoji jo vie termina: tup, potmuo, otar, u vidu probada, uboda noem, peenja, titanja, arenja, tinjanja, seckanja, kidanja, upanja, stezanja, pritiska, itd, itd. Sve u cilju pokuaja da nas onaj ko nas slua i razume. Ispitiva, odnosno lekar, moe da na osnovu odgovarajuih dijagnostikih znakova i metoda utvrdi ta bi mogao da bude razlog bola: snieni ili ugaeni refleksi, motorna slabost, Rtg, CT, MNR, EMNG su neke od metoda. Na osnovu duine trajanja bol moe da bude akutan ukoliko traje 1014 dana, subakutan, ako traje 2-6 nedelja i hronian ako traje vie od 6 nedelja. Ukoliko fiziki bol dugo traje, dolazi do tzv. cefalizacije bola, on se inkorporira u linost isto kao to se i duevni bol somatizuje, tj. odraava na fiziko telo. Fiziki (organski) i psihiki (duevni) bol se proimaju i ne postoje jedan bez drugog.

ZATO U LEIMA?

Kae se da je za bol u leima odgovorna evolucija, odnosno da je ovek sebe osudio na bol u leima kada je stao na dve noge.

Da bi se oslobodile ruke za fine aktivnosti i da bi se poveala irina vidnog polja ovek se uspravio i tako postavio telo vertikalno u odnosu na silu gravitacije. Da bi teite bilo u podruju povrine oslonca i da bi telo bilo stabilno, kimeni stub je formirao fizioloke krivine: u vratnom delu cervikalnu lordozu, u grudnom torakalnu kifozu i u slabinskom lumbalnu lordozu, tako da kada posmatramo kimu s boka, ona ima oblik dvostrukog slova S. Prelazni segmenti su ujedno najpokretljiviji i tegobe se tu najee javljaju.

Prljenska tela koja daju vrstinu i medjuprljenski diskusi koji amortizuju vertikalno optereenje stalno se bore sa gravitacijom, a u toj borbi aktivno uestvuju i miii koji dre telo uspravno, pa se s toga i zovu antigravitaciona muskulatura. Primera radi, kada ovek lei optereenje u lumbalnom segmentu je oko 50 kg, kada stoji uspravno oko 100kg, kada sedi pravih ledja oko 150kg, kada se nagne na stolici oko 170kg, kada se nagne dok stoji oko 220kg, a ako se iz stojeeg stava nagne napred da bi podigao teret od 50 kg, optereenje lumbalnog segmenta je oko 700kg.

TA BOLI? Ako posmatramo telesne omotae (Dhatus) od spolja ka unutra, bol se javlja u misiima (mamsa), kotano-zglobnom segmentu (asthi) i nervima (majja). Miii u stalnoj antigravitacionoj aktivnosti mogu da bole zbog lo eg dranja, kada su neadekvatno optereeni, asimetrija (skolioza, inegalitet donjih ekstremiteta, kontrakture kuka, kolena i skonog zgloba) kada su neravnomerno optereeni, prekomerne telesne mase, kada su preoptereeni; razlog moe da bude nagao i neprilagodjen pokret, ali je ipak najei razlog emocionalna napetost, depresija i stres. Mehanizam nastanka bola u miiima, pojednostavljeno, bio bi sledei: kao rezultat odbrane u navedenim sluajevima, dolazi do poveanja napetosti u miiu, ak i spazma, to ima za posledicu suavanje krvnih sudova, tako se manje svee krvi sa kiseonikom doprema miinim celijama koje prekomerno rade, s druge strane je smanjeno odvodjenje tetnih produkata metabolizma od kojih je najvanija mlena kiselina i oni se nakupljaju u tkivu. Mlena kiselina hemijski nadrauje receptore za bol, bol postaje jo intenzivniji. to je bol intenzivniji, to se mii vie brani poveanjem napetosti, to je napetost vea, cirkulacija je loija, to je loija cirkulacija, to je manji dovod kiseonika i poveano nakupljanje mlene kiseline, to je vea koncentracija mlene kiseline, to je jai bol i tako se zatvara circulus vitiosus bola koji na jednom mestu moramo da prekinemo. Kosti i zglobovi sami za sebe ne bole jer nemaju receptore za bol, ve bole pokosnica, zglobne aure i ligamenti. Delovi kosti koji ulaze u sastav zgloba su obloeni i zatieni zglobnom hrskavicom koja omoguava nesmetano klizanje zglobnih povrina. Unutar zgloba je mala koliina zglobne tenosti koja takoe omoguava klizanje ali istovremeno i hrani hrskavice koje nemaju sopstvenu cirkulaciju. aura oko zgloba stiti zglob od spoljnih uticaja i onemoguava prekomerne pokrete u zglobu koji bi doveli do o teenja hrskavice. Ligamenti su dodatno obezbedjenje prekomerne pokretljivosti. U tim strukturama se nalaze receptori za bol koji nas opominju da je pokret u zglobu nefizioloki i da moe doi do oteenja. Izmeu kimenih prljenova se nalaze apofizni zglobovi kao dodatni stabilizatori, a izmeu krsne i ilijanih kostiju se nalaze sakroilijani zglobovi kojima se ceo gornji deo tela vezuje za karlini pojas.

Fizioloski pokreti u ovim zglobovim su minimalni (oko 1 mm) i svako vee smicanje izaziva bol. Nervi su sledea struktura koja moe da boli. Du kimenog kanala se poput vrpce sputa kimena modina koja je u stvari splet nerava i nervnih puteva. Izmeu svaka dva prljena izlaze nervni korenovi koji u daljem toku obrazuju nerve zadu ene za miie trupa i ekstremiteta.U sluaju da je kimena modina, koren nerva ili sam nerv mehaniki pritisnut du svog puta, javlja se bol. Pritisak moe da vri suenje u kimenom kanalu, prolaps diskusa intervertebralisa, napet piriformni mii ispod koga prolazi iijadini nerv na svom putu iz male karlice ka nozi, prekomerna teina kod dugog sedenja, itd. ATO JOGA? Joga uvek i u svakom sluaju. I kada je u pitanju akutni bol koji praktino imobilie telo, a tada i lekari preporuuju mirovanje, uvek moe da se praktikuje pranajama, joga nidra i meditacija. Uvoenjem i kontrolom energije, relaksacijom i meditacijom smanjuje se oseaj bola. U cilju prevencije, leenja i spreavanja recidiva primena joge je opravdana sa vie aspekata.Joga koristi fizioloske metode kroz poznavanje tela, uma i duha, od asana do meditacije. Ve je navedeno da se kod bola mii gri, od neznatnog poveanja tenzije do spazma. U adekvatno primenjenim asanama mii se postepeno istee i oputa. Oputen mii je bolje ishranjen, tako da se bol smanjuje i nestaje. Tu joga koristi anatomsko-fizioloke karakteristike miinog sistema. Naime, svaki mii i u miru ima odreen stepen napetosti-miini tonus. Za to su zadueni miino vreteno (intrafuzalna vlakna) i Goldijev aparat u tetivama. Miino vreteno se opire istezanju miia, ali ima sposobnost adaptacije, tako da, ukoliko je istezanje postepeno i dovoljno dugo, dolazi do adaptacije intrafuzalnih vlakana, mii se bezbolno isteze i oputa. Goldijevi ograni se nalaze u tetivama putem kojih se miii pripajaju za kost. Poto su tetive manje elastine od miia, u sluaju da se mii postepeno i dovoljno dugo istee, Goldijev organ alje impuls u odgovarajui refleksni centar da se istegnu miina vlakna kako se ne bi prekoraila elastina sposobnost tetive. Tako se mii istee i oputa. Joga koristi jo jedan fizioloki nain da se mii istegne i opusti: uloga miia je da meusobno privlai ili udaljava pojedine segmente tela. Tako za svaki pokret imamo mii koji vri akciju, agonist, i mii

koji vri suprotnu akciju, antagonist. Kako bi se pokret odvijao lako i glatko, kad se aktivira agonist, automatski se oputa antagonist. Tako, u jogi, aktivacijom jednog miia, oputamo mii suprotnog dejstva. U asanama se zadravamo odreeno vreme u toku kojeg su miii u statikoj, izometrikoj kontrakciji. Znai da se segmenti tela ne pokreu jedan u odnosu na drugi i da se duina miinih vlakana ne menja. Ali mii je aktivan jer sve vreme odrava poloaj i istovremeno se suprotstavlja sili gravitacije. Tako miii bivaju jai, jaaju i tetive kojima se pripajaju za kosti, pa jaaju i kosti za koje su pripojeni. Jai kostano-miini sistem ini telo stabilnijim, pokrete sigurnijim i manja je verovatnoa povreivanja. Tokom vebanja, postie se vea elastinost i pokretljivost zglobova, gipkost i fleksibilnost celog tela. To smanjuje mogunost povredjivanja, a pokreljivi zglobovi vre kompresiju i dekompresiju unutar zgloba i tako se hrskavice bolje ishranjuju. Hiropraksa vie nije alterntivna ve priznata i prihvaena metoda leenja u savremenoj medicini. Hiropraktor nameta zglobove tako to istee, a zatim flektira i rotira odreene segmente trupa ili udova. To isto radimo kroz asane, sami nametamo svoje zglobove. Jogiko disanje dovodi do boljeg snabdevanja tela kiseonikom, bolje cirkulacije, obezbeuje bolji metabolizam, bru eliminaciju tetnih produkata metabolizma i na taj nain smanjuje bol. Nastavljamo sa suptilnijim metodama kojima joga deluje na bol u leima. Kroz jogiku praksu postie se relaksacija i tela i uma, oputeno telo i um automatski dovode do smanjenja bola. U narodu se esto kae kako sve ide iz glave Oputen um oputa fiziko telo, kao to i oputeno telo relaksira um i jedno od drugog ne moemo odvojiti. Kroz asane delujemo na um smanjujui tenziju , joga nidrom i meditacijom smirujemo um i relaksirmo telo. Obzirom na simetrinu telesno-modanu emu, balansiramo obe strane tela i obe modane hemisphere. Balans, ravnotea koju postiemo imaju neprocenjiv smirujui efekat. Jogikom praksom se stie svest o telu, pokreti su bolje kordinisani, racionalni i ekonomini. Mo koncentracije i budna panja doprinose adekvatnijoj akciji u svakom momentu. Jogika praksa ima izuzetno psiholoko delovanje, smanjuje tenziju, ublaava efekte stresa i depresiju.

KOJE ASANE, KADA I ZATO PRAKTIKOVATI? Osnovna napomena je da se uvek prvo praktikuju laki i modifikovani poloaji, a tek zatim uvode zahtevnije asane. MIINI BOL: Postepenim, dovoljno dugim istezanjem miia postie se relaksacija, bolja cirkulacija i nestajanje bola. Inicijalno bi trebalo istezati mii 10 sekundi, zatim postepeno produavati na 15, 20, 30 sekundi, do 2 minuta. Brzo i kratko istezanje je kao istezanje elastine gumene trake ili opruge koja se odmah vraa u prvobitno stanje. Inverzni poloaji dovode do veeg priliva krvi u karlicu i ledja i bolje ishrane tkiva. Savijanja unapred imaju umirujui efekat. Tako bi neke od preporuenih asana bile sledee: APANASANA

URDHVA PRASARITA PADASANA

VIPARITA KARANI

SUPTA PADANGUSTHASANA

HALASANA

MARYARI ASANA

SHASHANKBHUJANGASANA

VYAGRASANA

ADHO MUKHA SVANASANA

JANU SIRSHASANA

PASCHIMOTTANASANA

MARICHYASANA I

SUPTA VIRASANA

10

PRASARITA PADOTANASANA

UTTANASANA

PARSVOTTANASANA

Kod subluksacije apofiznih i sakroilijacnih zglobova cilj je da se istegne kimeni stub pasivno, teinom tela, a zatim uvrtanjem vrate zglobne povrine u kongruentan poloaj. Neke od preporuenih asana bi bile sledee:

FLOATING TADASANA

11

VERTIKAL DANDASANA

GARUDASANA

BHARADVAJASANA

MARICHYASANA III

ARDHA PADMA PASCHIMOTTANASANA

BADHA KONASANA

12

ANANTASANA

SUPTA PADANGUSTHASANA

MAYURASANA

Kod discus hernije i spinalne stenoze kroz asane se vr i meusobno udaljavanje prljenskih tela, minimalno, ali znaajno povlaenje intervertebralnih diskusa iz kimenog kanala i istezanje kimene modine i korenova nerava, ime se umanjuje mehaniki pritisak na ove strukture. Istovremeno se jaa paravertebralna muskulatura i koriguju asimetrije. Preporuene asane su sledee: SPHINX ASANA

13

BHUJANGASANA

ARDHA SALABHASANA

SALABHASANA

DHANURASANA

MARYARI ASANA

ADHO MUKHA SVANASANA

USTRASANA

14

SUPTA PADANGUSTHASANA

SETU BANDHASANA

CHAKRASANA

UTKATASANA

UTTHITA TRIKONASANA

UTTHITA PARSVAKONASANA

UTTANASANA

15

Prilikom maratonskog tranja ili maratonskog sedenja dolazi do napetosti piriformnog miia koji spoljni rotator i abductor natkolenice a ispod kojeg prolazi iijadini nerv. Ovo rezultira bolom du noge.U tom sluaju asane imaju za cilj da istegnu mii i oslobode proctor kroz koji prolazi nerv. PARIVRTTA TRIKONASANA

PARIVRTTA ARDHA CHANDRASANA

GOMUKHASANA

VIRASANA

SUPTA VIRASANA

16

KAPOTASANA

ARDHA MATSYENDRASANA

MARICHYASANA

JANU SIRSHASANA

PASCHIMOTTANASANA

SUPTA PARIVARTASANA

17

JATHARA PARIVARTANASANA

HALASANA.

Posle hirurke intervencije u predelu lumbalnog dela kimenog stuba, nakon perioda mirovanja, treba oporaviti telo od stresa izazvanog zahvatom, ojaati paravertebralnu muskulaturu uglavnom izometrikim, statikim kontrakcijama i izbegavati prevelike amplitude pokreta.Vrlo oprezno poinje se sa sledeim asanama: TADASANA

UTKATASANA

18

VIRABHADRASANA II

DANDASANA

NAVASANA

PADMASANA

19

BADHA KONASANA

VIRASANA

ANANTASANA

SUPTA PADANGUSTHASANA

20

I na kraju

SAVASANA

21

Prema AYURVEDI bolest ima dva uzroka: bilolki koji se odnosi na poremeaj dosha, tatvi i poremeaja energije fizikog tela. U tom sluaju treba primeniti lekovite biljke, dijetu, vebe, minerale, lekove, i tek ako nita od toga ne pomogne, hirurku intervnciju. Drugi uzrok je karmiki, posledica loih akcija u prolosti, loih navika, emocija i relacija. Lek je u promeni ivotne filozofije, primeni molitvi, rituala, mantra i meditaciji. Bolovi u leima su rezultat ekscesivne Vata doshe. Inae je za poremeaj ove doshe karakteristian bol. esto je udruen sa opstipacijom. Preporuka je izbegavanje namirnica koje stimuli u Vata doshu kao to su sve vrste pasulja, boranija, graak, kupus. Treba izbegavati boravak na niskim temperaturama, vetru i vlazi. Ne preporuuje se noenje visokih potpetica, tranje i skakanje. Nadam se da e ovaj seminarski rad pomoi ne samo instruktorima joge u njihovom radu, ve i polaznicim joga kurseva, vezbaima i onima koji pate zbog bolova u leima.

22

LITERATURA:

1. Fishman, Loren MD and Carol Ardman. Relief Is in The Stretch. W. W. Northon & Company. Inc. New York, 2005. 2. Frawley, Dr David O. M. D. Ayurvedic Healing . Motilal Banarsidass Publishers Limited, Privat Limited: Delhi 1989. 3. Jeroti, Vladeta. ovek i njegov identitet Beograd: Ars Libri; Zemun, Neven 2005. 4. Jevti, Milorad P. Klinika kineziterapija- 2. dopunjeno izdanje. Grafiar. Kragujevac 2006. 5. Koturovi, Ljubia, Jerievi Desanka. Korektivna gimnastika. VI izdanje. Sportska knjiga , Beograd, 1988. 6. Lad, Dr Vasant. The Complete Book of AyurvedicHome Remedies. Three Rivers Press; New York, 1998. 7. Long, Ray. The Key Muscles of Hatha Yoga, 3 th. Edition, Banda Yoga publication.2006. 8. Sarno, Dzon. E. Leenje bola u leima; Politika, Narodna knjiga, Beograd, 2005. 9. Swami Satyananada Sarasvati. Asana Pranayama Mudra Bandha. Bharagava Bhushan Press, Trilochan, Vanarasi: India, 1999. 10.Swami Satyananada Sarasvati. Joga nidra III izdanje; Drutveno preduzee za izdavaku delatnost Partizan; Beograd, 1990.

23