X III

KREATIVNO PRILAGOAVANJE: 2. FINALNI KONTAKT I POSTKONTAKT

1. Jedinstvo figure i pozadine Finalni kontakt je cilj kontaktiranja (ali ne i njen funkcionalan zavretak, koji ine asimilacija i rast). U finalnom kontaktu self je neposredno i potpuno zaokupljen figurom koju je otkrio-i-pronaao u tom asu praktino ne postoji pozadina. Fi!ura otelotvoruje sve interese selfa, a self nije nita dru!o ne!o trenutna zainteresovanost, te sto!a self jeste fi!ura. "ada su mo#i selfa ostvarene, tako da self postaje neto (ali ovim on prestaje da $ude self). %asno je da se ova taka mo&e dosti#i samo pod slede#im uslovima' (() "elf je izvrio selekciju stvarnosti u pravcu sopstvene stvarnosti ) odnosno, on se identifikovao sa onim to aktivira ili mo$ilie pozadinu, a alijenirao ostatak. (*) "elf se posvetio stvarnosti sredine i menjao je, tako da nijedan relevantan interes nije ostao nepromenjen u sredini. (+) , self je pri-vatio i okonao dominantnu nezavrenu situaciju or!anizma, tako da nijedan apetit nije ostao u telesnoj svesnosti (.) / u toku ovo! procesa, self nije $io samo aktivni pronalaza reenja, niti samo nje!ov pasivni artefakt (jer ovo ukazuje na neto spoljanje), ve# je on sve vie i vie preuzimao sredinji modus, rastu#i u reenje. 0azmotri#emo prirodu svesnosti ija pozadina nije sredina ili telo, jer je svesnost fi!ura u odnosu na pozadinu. 1vakva svesnost je mo!u#a samo ako se sastoji od celine-i-delova, pri emu se svaki deo neposredno do&ivljava kao da ukljuuje sve dru!e delove i celinu, a celina je upravo sazdana od ovi- delova. 2o!lo $i se re#i da cela fi!ura predstavlja pozadinu za delove, ali ona je za njivie od pozadine ona je istovremeno fi!ura ovih delova, a oni su pozadina. Formulisa#emo ovo na dru!i nain' u iskustvu nema mesta za neke dru!e mo!u#nosti, zato to je ono potre$no i stvarno ono to je stvarno jeste potre$no ovi delovi u ovom asu ne mo!u znaiti nita dru!o. 3ave#emo neke primere' u trenutku uvida ne pojavljuju se neke nove -ipoteze, jer ovek vidi kako delovi funkcioniu zajedno (ovek je s-vatio sutinu) pa prema tome, kako se pro$lem sve vie $li&i trenutku uvida, sve poinje da dolazi na svoje mesto a nakon uvida, primena na dru!e sluajeve postaje neposredna i ini se iz navike pro$lem je kontaktiran jednom za sva!da. "lino tome, kada oso$a voli, ne postoji alternativa ovek se ne mo&e povu#i, po!ledati ne!de dru!de itd. i on ose#a da #e zavoleti $ilo koje nove oso$ine koja se mo!u pojaviti kod voljene oso$e ili #e one $iti potpuno ne$itne i $eznaajne. ,li ako po!ledamo sumorniju stranu, u trenutku krajnje! oajanja, svi resursi su iscrpljeni u ovom sluaju fi!ura nije nita dru!o ne!o prazna pozadina u kojoj ne postoji nita to $i to u$la&ilo i ovo se do&ivljava kao da je potre$no, jer je nemo!u#e vrsta potre$e. U ovakvoj celini-delova, fi!ura o$ez$e4uje sopstvenu !ranicu. 5rema tome, nema e!o funkcija' nijedna !ranica nije iza$rana, nema identifikacija i alijenacija, i nema dalje promiljenosti. ,skustvo je potpuno unutranje, ovek uopte ne utie na to. 0elaksacija promiljenosti i nestajanje !ranica su razlo! za dodatnu jasno#u

(.*

i ener!inost ) npr., $ljesak uvida ili ok prepoznavanja ) jer se ener!ija koja je utroena na sopstveno povlaenje ili na a!resivno povezivanje sa sredinom, sada iznenada prikljuuje konanom spontanom iskustvu. "pontanost se najlake opa&a u ponaanjima kod koji- postoji namerni muskularni pokret ) npr., spontani pokret karlice pre or!azma i spazam ili spontano !utanje -rane koja je do$ro natopljena pljuvakom i okuana. U svakom kontaktiranju, postoji osnovno jedinstvo percepcije, motorni- i ose#ajni- funkcija' lepota, ener!inost i vinost pokreta ne postoje $ez orijentacije i interesovanja otar vid ne postoji $ez fokusiranja ose#aj privlanosti ne postoji $ez posezanja itd. 2e4utim, mo!u#e je da su samo u finalnom kontaktu, sa svojom spontano#u i zaokupljeno#u, ove funkcije potpuno u prvom planu, one su fi!ura pojavljuje se svesnost jedinstva. 1dnosno, self (koji nije nita dru!o, ne!o kontakt) poinje da ose#a se$e. 1no to ose#a jeste interakcija izme4u or!anizma i sredine. 2. Interesovanje i njegov objekat 6aokupljenost u finalnom kontaktu pokua#emo da analiziramo kao jedno ose#anje (iako se moramo izviniti z$o! siromatva jezika). 5rilikom analize sekvence kontakta, pomenuli smo sekvencu motivacija' tu su prvo na!oni, apetiti i od!ovori na dra&i, koji pripremaju or!anizam da krene ka sredini (npr. !lad, neu!odnost) dru!o, emocija ili ose#anje odnosa izme4u apetita, $ola itd. i neke situacije u sredini (npr., po&uda, $es), to po$u4uje a!resivni nastup tre#e, ustaljenija aktivacija vrlina ili poroka (npr. odlunost, zlovoljnost) to oveka vodi kroz komplikovane orijentacije, manipulacije i konflikte. %asno je da u procesu kreativno! prila!o4avanja moraju postojati takvi na!oni ili motivacije koji povezuju or!anizmiki ose#aj se$e kao %a (pri-va#ena pozadina) i novinu u sredini, koja se ose#a kao 7o, o$jekat kojim #emo se $aviti. U toku spontane apsorpcije8 u finalnom kontaktu, me4utim, ne pojavljuje se potre$a za ovakvom motivacijom, jer dru!e mo!u#nosti ne postoje ovek ne mo&e dru!aije $irati. 1se#anje apsorpcije je samoza$oravno priklanjanje o$jektu je potpuno i poto ovaj o$jekat ispunjava celo polje ) sve dru!o se do&ivljava kao da je u interesu o$jekta ) o$jekat postaje 7i, on je to emu se o$ra#amo. %a se potpuno !u$i u svom ose#anju predusretljivosti' !ovorimo o tome da smo se pretvorili u oi i ui, kao na primer, kada sluamo do$ru muziku za$oravljamo na se$e i pretvaramo se u ui a svako mo!u#e 7o jednostavno postaje interesovanje za 7i. 9oristi#emo re interesovanje za ovu vrstu ose#anja _______
8 5oenta ovde nije u spontanosti, jer su sva ose#anja spontana, inovi selfa (vidi (:,.) poenta je dakle u tome da se u motivaciji pojavljuje ose#aj se$e koji se razvija. 7ako je oso$a u fascinaciji spontano privuena uprkos se$i, ali u apsor$ciji ona je potpuno u o$jektu.

(.+

lieno! selfa. U pore4enju sa apetitima i emocijama, interesi imaju izvesni statiki ili konani kvalitet, jer oni nisu motivacije. ;ledano s lepe strane, saose#anje8, lju$av, radost, spokoj, estetsko u&ivanje, uvid itd. su pre stanja ne!o pokreti ose#anja. (7rijumf ili 5o$eda su zanimljivi primeri, jer $i 7i u ovim sluajevima verovatno mo!ao da $ude samo <!o-ideal.) /ko stvar posmatramo sa mranije strane, tada mo&emo videti koliko su oaj, &alost itd., u&asavaju#i, jer ako ne postoje ni <!o ni 7i, ovek ima ose#aj da pada u $ezdan. Uopte !ovore#i, u celoj ovoj knjizi, mi pretpostavljamo da je svaka stvarnost zanimljiva ona je stvarna kao o$jekat apetita, emocije ili interesovanja. 7ako se i u antici i u srednjem veku smatralo da se rei $ivanje i do$ro mo!u me4uso$no zameniti (ipak, vidi donji odeljak $r. +) 1vo se naravno razlikuje od savremeno! pozitivizma, po kome je stvarnost neutralna, ali tako4e i od analitike koncepcije katekse, po kojoj je uz$u4enje povezano sa o$jektom ) koncepcija koje je zvuala lo!ino kad se radilo o neo$inim ener!etskim na$ojima u fetiima, referentnim o$jektima itd. 5o naem miljenju nezanimljiv o$jekat i uz$u4enje $ez o$jekta su apstrakcije zanimljive fi!ure kontakta, koja je na kraju, a mo!u#e da je i od samo! poetka, primarna spontana svesnost stvarnosti. ,z!leda da apstrakcije prvenstveno postoje u iskustvu, ako ovek sudi po pozadini nesvesne promiljenosti i nejasno! $ola, o emu #emo diskutovati u slede#em po!lavlju. 3. Primer seksualnog dodira i slino =ju$av te&i $lizini, odnosno, to je mo!u#em prisnijem kontaktu, pri emu se dru!a oso$a ne razara, ve# opstaje. =ju$avni kontakt odvija se !ledanjem, !ovorom, prisustvom itd. 3o, ar-etipski trenutak kontakta je seksualni za!rljaj. 1vde stvarna prostorna $liskost na spektakularan nain ilustruju smanjenje i nezanimljivost pozadine. 5ozadina je neznatna, jer nema mesta za nju &iva fi!ura se pomalja pokuavaju#i da se potpuno oslo$odi pozadine i svi njeni delovi su uz$u4uju#i. Fi!ura nije o$jekat su$jekta, jer svesnost prodire u dodir. Udaljena ula ose#aju se kao sam dodir (dodirivati i $iti dodirnut), jer neije lice ispunjava vidno polje i sitni zvuci ispunjavaju slu-. 7o nije trenutak za apstrakciju ili predstavu neki- dru!i- trenutaka i mesta na postoji alternativa. ;ovor je, da tako ka&emo, prever$alan ono to je va&no u njemu jeste ton i primitivna konkretnost rei. / $liska ula, ukus, miris i dodir sainjavaju prete&ni deo fi!ure. Uz$u4enje i $liskost kontakta se do&ivljavaju kao jedna i ista stvar ve#e uz$u4enje je jednostavno $li&i dodir. , pokret je konano spontan. >>>>>>>>
8 "aose#anje, za koje su zainteresovani lekari, ini se da je upravo motivaciono i trenutno prisutno. /li to nije motiv. "aose#anje je $la!onaklono prepoznavanje-defekta-kao-potencijalno-perfektno!, a nje!ovo postojanje je zamena za potencijal o$jekta. "amo interesovanje je konano i nepromenljivo. (9ako smatra ?&ekels (%ekels) u analitikom smislu, ovo se tumai kao od$ijanje oveka da se pomiri sa sopstvenim !u$itkom, npr. kastracijom.) U praktinom smislu, saose#anje nije neki interes koji pripada %a, ve# inte!racija 7i koji je u pokretu.

(..

3estajanje tela kao pozadine je jo znaajnije. U pravcu vr-unca, fi!ura se sastoji od dva tela ose#aja dodirivanja i $iti dodirivan ali ova tela sada su samo sistem kontaktni- situacija na !ranici ose#aj osnovni- fizioloki- or!ana smanjuje se. 1r!anski $olovi postaju nesvesni. 5aradoksalno je to to neije sopstveno telo postaje deo 7e$e, te konano cela fi!ura, kao da je !ranica odvojena i postavljena preko puta. 1vaj ar-etipski kontakt tako4e pokazuje kreativnost selfa. 3a vr-uncu svesnosti, iskustvo je novo, jedinstveno i ori!inalno. /li kada se, u or!azmu, !ranica rui, a self smanjuje, ovek ima ose#aj konzervativno! instinktualno! zadovoljenja svo! sopstveno! poznato! tela. @idimo tako4e da je kontakt spontano prolazan. "elf radi na svom zaokruenju, ali ne na svom ovekoveenju. 9ada se proces formiranja fi!ure zavri i iskustvo postane zaokru&eno, a pozadina nestane, postaje odma- oi!ledno da je kontaktna situacija kao celina samo jedan trenutak interakcije u polju or!anizamAsredina. ,ste karakteristike finalno! kontakta su uoljive prilikom is-rane, kontakta koji se sastoji od destrukcije i inkorporacije. 1no to je kuano i sa&vakano, &ivotno je i jedinstveno ali to se spontano !uta, fi!ura nestaje i asimilacija je nesvesna. 1sim to!a, u toku intenzivno! do&ivljavanja umetniko! dela, ose#a se da ono nije samo neiz$e&no po svom delovanju, ve# da je na neki neo$ian nain, tako4e, jedino mo!u#e delo ili $arem najvie! kvaliteta i to iskustvo je od neprocenjive vrednosti to jest, pozadina u odnosu na koju vrimo komparativne procene nestaje. (Birali smo primere kontakta i finalno! kontakta u!lavnom iz domena apetita. ,pak, velikom delom, mada ne $a na isti nain, ovo mo&e da se odnosi i na takvo kontaktiranje kao to je unitavanje. 9od unitavanja fi!uru ini odsustvo iskljueno! o$jekta iz pozadine na svom vr-uncu, prema tome, ovek ostaje $ez o$jekta uz$u4enja, a ono to ima je samo du$oko naporno disanje i -ladno ose#anje selfa, koji vie ne konfrontira zanimljivu situaciju ) osim ako se ne pojavi ose#aj trijumfa' uz !lorifikaciju e!o-ideala. 3aravno, -ladnokrvno unitavanje ne dovodi do rasta. ,pak, makar u psi-olokom smislu, unitavanje je pozitivno ponaanje i ose#anje, i ovek se sto!a ne mo&e slo&iti sa drevnom i srednjovekovnom tvrdnjom, koju smo pomenuli ranije, da je stvarnost do$ra (po&eljna), a da je zlo ne!acija stvarnosti jer odsustvo ono! to je iskljueno ini stvarnost u psi-olokom smislu to otklanja stra-. 2i vie volimo da ka&emo stvarnost je uz$udljiva ili zanimljiva.) 4. Postkontakt 5osledica kontakta je (osim unitavanja) ostvareni rast. 1vaj proces je nesvestan i njeni detalji pripadaju fiziolo!iji ) ukoliko su oni uopte s-va#eni. U zavisnosti od vrste novine kojoj se prustupilo i koja je transformisana, rast ima razliita imena' porast u veliini, o$nova, ra4anje, podmla4ivanje, rekreacija, asimilacija, uenje, pam#enje, navika, imitacija, identifikacija. "ve su to rezultati kreativno! prila!o4avanja. 1snovni pojam na kome se temelje je odre4ena unifikacija ili stvaranje identiteta u interakciji izme4u or!anizma i sredine i ovo

(.C

je delo selfa. Drana, kod koje ono to nije slino postaje slino, je $ukvalno asimilovana, uinjena kao. "matra se da je uenje asimilovano, kada je svareno, a ne celo pro!utano tada !a mo&emo koristiti kao svoju muskularnost. Filozofsko s-vatanje percepcije je dru!aije' vid postaje isto to i $oja koja se vidi. 3avike su pokupljene iz nae! ponaanja u drutvu, oponaali smo dru!e ili se identifikovali sa njima, i formirali nae linosti po nji-ovom modelu. 3o, ne smemo $iti o$manuti oevidnim jezikim izvrtanjem, jer uvek s jedne strane postoji neto to je razoreno, od$aeno, promenjeno, a sa dru!e, neto to Eizlazivan-da-$iF i to je Estvoreno-putemF. Ukoliko se kontakt odvija preko inkoroporacije, a ne$itni deo se praktino od$acuje, !ovorimo o asimilaciji ipak, naravno, -emijski elementi se odr&avaju, viak se iz$acuje, ali i dalje postoji itd. Ukoliko se kontakt odvija putem $lizine ili dodira, dok je ne$itan (od$aeni) deo jo uvek potencijalno zanimljiv, kao kod opa&anja i lju$avi, !ovorimo o postajanju neko dru!i ili o identifikovanju-sa. 5osledica or!azma je razmno&avanje i podmla4ivanje putem sistematino! oslo$a4anja napetosti. (0aj- smatra da ovde tako4e postoji i izvesno $iofiziko -ranjenje.) 0azmatranjem posledica kontakta, asimilacije i identifikacije naj$olje mo&emo s-vatiti znaaj srednje! modusa spontanosti. %er da je self samo aktivan, on ne $i mo!ao tako4e postati taj dru!i, on $i samo projektovao kad $i $io samo pasivan, on ne $i rastao, ve# $i trpeo introjekciju. . Prelaz od psi!olo"kog ka fiziolo"kom U psi-olokom smislu, prelaz od svesno! kontakta ka nesvesnoj asimilaciji odlikuje se du$okim patosom. Fi!ura kontakta je preplavila svet, ona je inila celokupno postoje#e uz$u4enje ali kad je sve okonano, uoava se da je dolo do male promene u polju. 7o je Faustovski patos, kada neko ka&e' 7renutku ako ka&em kad' lep siG Bi l -teo ostatiH8, ali kad $i se ovo ostvarilo to $i $ilo isto to i zaustaviti or!azam, !utanje ili uenje. 2e4utim, self spontano nastavlja dalje i !asi se. (3a ovoj taki, kako nam je 0ank ukazao, osnovni neurotini me-anizam umetnika stupa na scenu. %er umetnik insistira na svom ovekoveenju, na svojoj $esmrtnosti, pa prema tome on projektuje deo se$e u materijal koji trpi proces izrade. /li ovakvim ponaanjem umetnik se liava mo!u#nosti konano! zavravanja i nikada nije zadovoljan. 1n mora da ponovi' ne isto delo, ne!o proces stvaranja umetniko! dela. 1vaj prekid i prate#a anksioznost, a ne krivica usled smelosti, jesu izvor ono!a to je 0ank nazvao krivica stvaranja.) >>>>>>
8 %o-an @olf!an! ;ete Faust, str. (:I, u prepevu 2ilana "avi#a, 5rosveta, Beo!rad (prim.prev.)

(.I

,n-i$icija do&ivljavanja klimaksa je fi!ura mazo-izma par eJcellence' to je zadr&avanje maksimalno! uz$u4enja koje izaziva $ol i &elja da se prisilom oslo$odi to! $ola, ka&emo prisilom, jer se self plai da umre, kao da je self neto dru!o od ovo! prolazno! kontakta. 7ada se veliina lju$avi ose#a isto kao i poziv na smrt. =ju$av-smrt se velia, kao da je to naj$olja vrsta lju$avi. /li u stvari lju$av-umiranje nastavlja da &ivi na or!anskom nivou uz$u4enje $ledi lju$avnici pokuavaju da povrate lep trenutak i po pravilu ne uspevaju, jer je sada lep trenutak koji se mo!u#, potpuno dru!aiji. 2e4utim, iako je pove#anje fizioloko! rasta malo, ono je apsolutno si!urno mo&emo uvek na to raunati. 9reativno prila!o4avanje ne mo&e prevariti oveka. (7ako da je zadovoljstvo, ose#anje kontakta, uvek, u $ilo kojoj formi i pod $ilo kojim uslovima, prima facie dokaz vitalnosti i rasta. U etici to nije jedini kriterijum ) ne postoji jedini kriterijum ) ali nje!ova pojava je uvek pozitivni dokaz za ponaanje, a nje!ovo odsustvo uvek $udi pitanje.) U po!ledu percepcije, pouzdanost kreativne identifikacije je opte priznata' sama senzacija je neo$oriv dokaz, iako interpretacija mo&e $iti po!rena. ,pak, isto va&i i u po!ledu uenja, lju$avi i dru!i- drutveni- identifikacija. 2e4utim, to se ne ceni naprotiv, na lju$av koju smo do&iveli u prolosti esto kasnije pomiljamo sa odvratno#u, ine nam se apsurdnim miljenja koja smo nekada imali, muziku na koju smo rea!ovali kao adolescenti, od$acujemo kao sentimentalnu, !nuamo se lojalnosti lokal-patriotizmu. 9ao to je 2oris 9oen (2orris Ko-en) !ovorio' /ko je zalju$ljivanje slepo, odlju$ljivanje je vrto!lavo. /li ovakve reakcije predstavljaju nemo!u#nost da pri-vatimo sadanju stvarnost nae dosti!nute prolosti, kao da smo u sadanjosti se$i dati tek takvim, a ne onakvim kakvim smo postali i kakvi #emo dalje $iti. %asno je da se u ovakvim sluajevima kontakt nikada ne okonava, situacija se ne zavrava neka in-i$iraju#a sila je introjektovana kao deo iskustva i sada je deo koncepta e!a u odnosu na koji se procenjujemo. , sada kada je nae prolo doti!nu#e, onakvo kakvo jeste, o$avezno dru!aije od nae! sadanje! cilja, umesto da smo u stanju da !a koristimo kao deo nae! trenutno! oru4a ili da !a od$acimo kao ne$itno, mi troimo ener!iju $rane#i se od nje!a, stide#i !a se ili napadaju#i !a (jer to je jo uvek nezavren posao). #. $ormiranje linosti% lojalnost 5osledica kreativno! drutveno! kontakta je formiranje linosti' !rupniidentifikacija i odr&ivi- retoriki- i moralni- stavova. 1vo iz!leda kao da je self postao deo 7i, u koji je urastao. (9ada je kreativnost prekinuta, a in-i$iraju#a sila introjektovana, oso$a kao da oponaa ljude oko se$e, kao da imitira !ovor i stavove koji su zapravo tu4i i neprilini a ovo se zaista i deava.) ,dentifikacija sa !rupom koja zadovoljava potre$e i pru&a ose#aj mo#i i koja je

(.L

izvor sna!e za dalju akciju, jeste navika lojalnosti koju je "antajana8 nazvao pri-vatanjem izvorita nae! $i#a. 0azmotrite, na primer, lojalnost prema jeziku. "vaki jezik na adekvatan nain izra&ava elementarne drutvene potre$e, ako se uopte naui u povoljnim okolnostima. /ko je to neki veliki jezik, kao to je en!leski, linost jedne oso$e se formira pod sna&nim uticajem du-a en!lesko! jezika i literature jedan pisac ose#a svoju lojalnost z$o! zadovoljstva pisanja en!leski- reenica. ,talijanski seljak koji se doselio, lojalan svom detinjstvu, esto od$ija da ui en!leski, iako nje!ovo neznanje ometa nje!ov sadanji &ivot' stvar je u tome da je on $io pre$rzo i iz korena otr!nut i postoje mno!e stare situacije koje nisu zavrene. " dru!e strane, iz$e!lica iz Ditlerove 3emake ui en!leski za nekoliko nedelja i potpuno za$oravlja nemaki jezik on ima potre$u da iz$rie prolost i $rzo stvori novi &ivot kojim #e ispuniti prazninu. U terapiji, takozvane re!resije su svesne lojalnosti i $esmisleno je poricati ili nipodatavati ono to pacijent zaista ose#a kao svoje zadatak je da se otkriju nesvesne nezavrene situacije koje oduzimaju ener!iju sadanjim mo!u#nostima. 9lasian primer je nemo!u#nost menjanja -omoseksualaca koji su do&iveli znaajno seksualno zadovoljstvo, naroito poto su na kreativan nain prevazili mno!e drutvene prepreke kako $i to ostvarili. %asno je da metod ne tre$a da se sastoji od napada na -omoseksualno prila!o4avanje, jer je ono rezultat inte!rativne mo#i selfa, ono je dokazani do&ivljeni kontakt i identifikacija. 2etod se mora sastojati od osvetljavanja ono!a to linost nesvesno alijenira, u ovom sluaju, interesovanje za dru!i pol, za polovinu ljudski- $i#a na svetu. 7o jest, $esmisleno je re#i' 6ato se ponaa kao jedanaesto!odinjakH, ali je razumno pitati' Mta je to odvratno, nemoralno, opasno u ponaanju jedno! dvanaesto!odinjakaH 9ako !od da se ponaa, to je do sada asimilovano. &. $ormiranje linosti% moralnost 9ao posledice kontakta, moralne procene, sudovi o ispravnom ponaanju, povezuju dve vrste asimilacija' (a) " jedne strane, to su samo te-nike vetine koje je neko nauio, na!a4anja ono!a to vodi ka uspe-u. 9ao takve one su fleksi$ilne, podlo&ne modifikaciji u promenljivim okolnostima. "vaki trenutni pro$lem konfrontira se u skladu sa nje!ovom te&inom. 9ristalizovana opreznost je deo pozadine iz koje ovek pristupa pro$lemu. ($) " dru!e strane, to su lojalnosti prema !rupi, koje smo opisali' ovek se ponaa na odre4eni nain, >>>>>>>
8 ?&ord& "antajana (;eor!e "antaNana, (OI+-(PC*), ameriki filozof realistiko-naturalistike orijentacije. ;lavna dela' Oseanje lepog, Carstvo bia. <nciklopedija Larousse, @uk 9arad&i#, Beo!rad (prim.prev.)

(.O

jer je to drutveno oekivano, ukljuuju#i sopstvena oekivanja formirane linosti. U odre4enoj sadanjoj situaciji naa te-nika se modifikuje naim trajnim opredeljenjem da ostanemo lanovi !rupe, da koristimo te-niku !rupe. 1$ino je te-nika !rupe nefleksi$ilnija ne!o individualna te-nika i postoji verovatno#a da #e se pojaviti konflikt izme4u ovi- polazita akcije. /ko do ovakvo! konflikta dolazi suvie esto, ovek mora da odlui da li je !rupa iracionalna ) da li je vezana za prolost - i tada on ili menja !rupnu te-niku ili prestaje da $ude lojalan. 1tkazivanjem jedne lojalnosti, potre$no je prona#i novu, jer neka vrsta drutvene pripadnosti uvek ini deo nai- potre$a. Upravo u konfliktu, ovek pronalazi nove saveznike. ?o sada nije $ilo teorijski- poteko#a. /li, na &alost, u diskusiji o moralu, ova dva suko$ljena stanovita, razum i lojalnost, $rkaju se sa dve potpuno razliite vrste procene, od koji- nijedna nije asimilacija. (c) %ednu od nji- ine nova otkri#a-i-pronalasci koji se pojavljuju u toku svake kreacije. Qovek s-vata da stari nain, $ilo da je razuman ili uo$iajen, uopte ne slu&i kreativnoj funkciji, ve# neto mora da se uradi. 1vakva procena je zanimljiva i nada-njuju#a ona ide dalje od ono!a to ovek &eli u skladu sa sopstvenom ostvarenom lino#u. 7o je fi!ura koja se pojavljuje i po njenom pojavljivanju ovek rizikuje da $ude apsurdan ili usamljen. 9ao posledica, nova fi!ura #e $iti te-nika i $i#e ili samoostvarenje lojalnosti novoj !rupi ili #e povesti napred i prido$iti !rupu. 2e4utim, u trenutku zainteresovanosti, iz$or je smeon, revolucionaran, proroanski. / ono to delimino unosi za$unu u po!ledu moralni- pitanja koja jednostavno mo!u da se tiu prila!o4avanja pojedinani- i drutveni- te-nika, jeste $u4enje nostal!ije za proroanskim i apsolutnim, naroito kod ljudi koji in-i$iraju sopstvenu kreativnost. 2oralni iz$or koji je steen jo davno i koji predstavlja osnovu uo$iajeno! ponaanja, razmatra se kao da !a je $a sada izmislio %ezekilj8. 2e4utim, (d) !lavni uzrok konfuzije je uo$iajena moralnost samoosvajanja' ponaanje se procenjuje kao do$ro z$o! neko! introjektovano! autoriteta ili se osu4uje kao loe zato to ovek u se$i napada impuls za slinim ponaanjem. %o od 3iea, ovakva moralnost se ispravno tumai kao o!orenost njeni efekti su u!lavnom ni-ilistiki i ne!ativni. 3e $i se $a reklo da oveka koji je $io do$ar i koji nije pola svo! veka proveo po zatvorima, su!ra4ani slave i dodeljuju mu odlikovanja z$o! nje!ovi- vrlina, mudrosti i vetine &ivljenja, koji su doveli do divni- posti!nu#a zato to su u kreativnom smislu strani, introjektovani standardi $eskorisni. 3o, postoji neki osvetolju$ivi &ar, prisila i kazna u osudi loe!. 6aista, sla$a samoosvajaju#a linost veliki deo svoje stvarnosti pro&ivljava tako to projektuje &rtveno ja!nje, a to joj omo!u#ava da neto svoje a!resije usmeri spolja i oseti neto. U stvaranju nee!a, postoji zainteresovana procena do$ro! i zla, ono! to mo&e unaprediti $udu#e dosti!nu#e i ono! to mora $iti uniteno u polju ali >>>>>>
8 %ezekilj ) jedan od etvorice veliki- jevrejski- proroka. 5redskazao razorenje %erusalima (prim.prev)

(.P

posledica ovo!a je da je ono to je od$aeno, zlo, vi4eno kao ar-aino, jer u novom podu-vatu od$aene stvari ponovo postaju verovatne mo!u#nosti. 2e4utim, u samoosvajanju, ono to odoleva jeste ono to je loe, to je iskljueno, jer vitalni na!oni za tim uvek iznova iskrsavaju i a!resija prema tome mora se stalno !ajiti. '. $ormiranje linosti% retoriki stavovi ?ru!a vrsta uenja kojom se formira linost jeste retoriki stav, neiji nain manipulacije me4uljudski- odnosa, to se mo&e posmatrati koncentracijom na neiji !las, sintaksu i manire (vidi L. po!lavlje). 1vi stavovi mo!u $iti pri!ovaranje, maltretiranje, $espomo#nost, prepredenost ili iskrenost, davanje i uzimanje, potenje itd. "ve su ovo te-nike manipulacije koje se $rzo stiu u detinjstvu, kada postoji o!raniena i specifina pu$lika kojoj se o$ra#amo i uskoro otkrivamo koji su naini uspeni, a koji ne. ?rutveni protokol i etikecija su slini ovome. / kada se ovi stavovi smatraju asimilacijama (kao to je sluaj sa lojalnostima i moralom), jedino pitanje je da li su oni korisni za sadanji pro$lem ili moraju $iti modifikovani ili od$aeni. /ko ljudi sna&no potcenjuju odre4ene stavove, npr., lukavost, to je zato to su oni skloni da, uprkos se$i, $udu njima izmanipulisani za dru!e ljude ovi stavovi su jednostavno neefikasni i dosadni (mada, naravno, $iti dosadan je tako4e mo#na te-nika ka&njavanja i odvra#anja pa&nje). 9ada je retorika te-nika neefikasna ) kada, na primer, terapeut od$ije da na nje!a utie pacijentov dosadni !las ili krokodilske suze - onda ona jednostavno mo&e $iti od$aena tako da esto mo&emo videti decu kako se smeju svojim prevarama i pokuavaju neto dru!e. U ovakvim sluajevima te-nika predstavlja do$ru asimilaciju. U dru!im sluajevima, me4utim, svesnost neije te-nike $udi sna&na ose#anja ili anksioznost. "na&na ose#anja se javljaju kada te-nika nije zapravo uopte te-nika, ve# direktan, ali nesavren izraz (su$limacija) va&ne nezavrene potre$e ovek $ira da maltretira, jer ima potre$u da po$edi, a sada je ponovo osuje#en i $esan ovek $ira da $ude $espomo#an, zato to jeste $espomo#an i sada je ponovo od$aen ili ovek je dosadan, jer &eli da !a ostave na miru. 2e4utim, anksioznost se pojavljuje kada ovek uje !las koji uopte nije nje!ov sopstveni !las, ve# pripada dru!om !ovorniku koji je introjektovan' to su majka ili otac koji pri!ovaraju, viu ili su pravedni. 1vo opet predstavlja, kao u la&noj lojalnosti i o!orenoj moralnosti, situaciju samoosvajanja i ovek postaje anksiozan, jer ponovo, u sadanjem momentu !ui svoj sopstveni identitet, apetit i !las. (. )akljuak U idealnim okolnostima self ne sadr&i puno linosti. 1n je, kako $i rekli taoisti, kao voda koja zado$ija o$lik posude u koju je sipana. 5osle do$ro! kontakta si!urno dolazi do pove#anja rasta i uenja, ali oni su mali. "elf je pronaao i stvorio

(C:

svoju stvarnost, ali priznanjem ono! to je asimilovano, on je opet vidi kao deo iroko! polja. U &aru kreativno! kontakta, ovek ka&e' 7o je ovo, a ne ono i sada' 7o je samo ovo, $udimo otvoreni za to. 1dnosno, pulsiranje kontakta i nje!oviposledica je nastavak ono! filozofsko! ose#anja da je ovek dotakao sutinsko do$ro, ali da posle sve!a, kao to je $iskup Batler (Butler) rekao' "vaka stvar je ono to jeste, a ne neto dru!o, ukljuuju#i i samo! se$e. ?a li ovakav proces ima smisla ili da li je vredan truda ili ta on znai, nije psi-oloko pitanje. 7amo !de self sadr&i mno!o linosti, videli smo, to je zato to on nosi sa so$om mno!o nezavreni- situacija, nefleksi$ilni- stavova koji se uvek iznova pojavljuju, po!u$ni- lojalnosti ili se self potpuno povukao i do&ivljava se u stavovima o se$i, koji su introjektovani. 3a kraju, vratimo se odnosu psi-oloko! i fizioloko!. /similacija, svareno uenje, te-nike, identifikacije sa !rupom konstituiu ispravne navike, u smislu da je navika dru!a priroda. ,z!leda da one postaju deo nesvesne fizioloke samore!ulacije. 1vo se ne dovodi u pitanje kada se radi o asimilovanom -ranjenju. U po!ledu oi!ledni- motorni- navika, or!anska priroda uenja je !otovo oi!ledna. Uenje da se -oda, na primer, smatralo $i se prvom prirodom, a ne uopte navikom ipak plivanje, klizanje, vo&nja $iciklom ini se !otovo or!anskom i ne mo!u $iti za$oravljeni. Dvatanje lopte, opet, iz!leda da nije nita manje od to!a. ;ovor je or!anski !ovoriti maternji jezik nije nita manje od to!a, a itanje i pisanje, tako4e. 5rema tome, lo!ino je da se fizioloko definie kao konzervativna, ne-svesna samore!ulacija, $ilo da je nasle4ena ili steena. 5si-oloko je ono to je promenljivo, prolazan kontakt sa novinom. Fizioloka prva priroda, ukljuuju#i ne-svesno neurotino uplitanje u prvu prirodu, jeste periodino kontaktiranje, potre$a za novinom. Fizioloka dru!a priroda se aperiodino kontaktira - npr. dostupno se#anje se o&ivljava kao rezultat spoljne stimulacije. 1no to raste jeste or!anizam, a ne self. "pekulativno #emo opisati rast na slede#i nain' (() 5osle kontakta uspostavlja se ener!etski tok, koji ener!iji or!anizma prikljuuje nove elemente asimilovane iz sredine. (*) ;ranica kontakta koja je sruena, sada se reformie, ukljuuju#i novu ener!iju i or!an dru!e prirode. (+) 1no to je asimilovano sada je deo fizioloke samore!ulacije. (.) ;ranica kontakta sada je izvan asimilovano! uenja, navike, uslovno! refleksa itd.- npr. neto to je slino onome to je naueno, ne tie se oveka i ne stvara mu pro$lem.

(C(