"Ovde upiite naziv vae vie kole ili fakulteta"

SEMINARSKI RAD
Tema : Kanadska berza

Profesor:

Student:

2013

S!"#$!%

UVOD....................................................................................... 2 1 Kanadska berza......................................................................3 2 Funkcionisanje Kanadske berze...............................................6 ZAKLJUAK............................................................................. 1 L!"#$A"U$A...........................................................................11

UVOD

Berza je fiziki i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaanja. Berza je institucija finansijskog trita, ali je i sama po sebi finansijsko trite. Berze kao institucije organizovanog finansijskog trita kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor zgradu!, lanstvo i poslovna pravila."ako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije. #redmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. $vo omoguava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje. $deljenje listinga, gde se vri pribavljanje i provera informacija o emitentima, odnosno o onima koji obezbeuju predmete trgovanja i o lanovima Berze. %u se obavlja i prva kontrola u smislu pronalaenja to kvalitetnijih predmeta trgovanja. &riterijumi za prijem akcija na listing nisu isto to i ocena boniteta i garancija da e svako ko trguje akcijama koje su na listingu ostvariti dobit. 'akon obrade dokumentacije, zakazuje se prva aukcija i u nekom dnevnom listu objavljuje se javni poziv za aukciju, ime se obavetavaju zainteresvani kupci, prodavci i berzanski posrednici ( lanovi Beogradske berze. ) postupku trgovanja prikupljaju se nalozi ponude i tranje, uparuju se po unapred utvrenom sistemu i zakljuuju se transakcije lanova Berze. )lazak na trite akcija iz privatizacije, odnosno *# trite, pred emitenta ne postavlja zahteve za ispunjenje kriterijuma kvaliteta, ve samo opredeljenje emitenta da svojim akcionarima obezbedi to laku komunikaciju sa berzanskim posrednicima i Berzom, organizovanije " transparentnije formiranje cene i transfer vlasnitva. 'akon trgovanja, utvrena je cena i broj akcija, pripremljena je zakljunica i preko rauna svih uesnika u trgovanju, obavlja se kliring i saldiranje transakcija. ) ovom delu broker izvrava nalog klijenta. +ve vlasnike promene u trgovini akcijama evidentiraju se u ,entralnom registru, to uesnicima u trgovanju daje potrebnu pravnu sigurnost.

1 Kanadska berza

1.1 Predmet trgovanja

-artije od vrednosti imaju veliki znaaj u svakom drutvu u kome je organizovano robno novano trite. ) svetu postoji stalna tendencija porasta znaaja hartija od vrednosti iz razloga sve sloenijih odnosa zbog stalnog porasta vrednosti koje se nalaze u robno novanoj funkciji. -artije od vrednosti su znaajni instrumenti optimalne mobilizacije slobodnih, raspoloivih novanih sredstava, i u tom smislu se koriste za ostvarivanje odreenih privrednih funkcija, na manje vie jednoobrazan nain u celom svetu. -artijama od vrednosti se zadovoljavaju potrebe privrede u pogledu uzajamnih plaanja bez dodatnih novih emisija novca koje mogu dovesti do inflacije ako nisu kontrolisane.$ne su instrumenti kojima se zadovoljavaju razne funkcije kredita jer su istovremeno i znaajni kreditni instrumenti, ali i instrumenti obezbeenja u uzajamnim kreditnim odnosima. *kcija predstavlja pismenu ispravu o vlasnitvu, o sredstvima uloenim u preduzee, banku, drugu financijsku organizaciju, organizaciju za osiguranje i drugo pravno lice koje moe sticati dobit. ) zavisnosti od vrste akcije, ista moe glasiti na dinare ili na stranu valutu. #rema vaeim zakonskim propisima akcije se u +rbiji na tritu kupuju i prodaju za dinare. *kcije se uplauju u novcu a mogu se uplatiti i u stvarima i pravima koja se iskazuju u novanom iznosu. +am akt kupovine akcija moe se izvrsiti uplatom odjednom ili u obrocima. )koliko je uplata u obrocima, tada kupac dobiva privremenu akciju s tim to se svaka naredna uplata upisuje i potvruje na privremenoj akciji. &ada imalac privremene akcije uplati ukupni iznos svog udela, tada se privremena akcija povlai i zamenjuje sa stalnom akcijom. )koliko nije postignut ukupni iznos sredstava na koji se izdaju akcije, tada izdavalac akcije moe odustati od njihovog izdavanja pri emu je duan da uplatiocima vrati uplaena novana sredstva uveana sa kamatom koja se obraunava od dana uplate do dana povrata sredstava.

"malac akcije stie pravo na deo ostvarene dobiti dividendu!. )koliko se sprovodi specijalni postupak nad izdavaocem akcija, tada imalac akcije ima pravo na pripadajui deo steene mase. $dgovarajui organ upravljanja u preduzeu izdavaoca akcije utvruje visinu dividende i nain njene isplate.

1.2 Organizacija rada

+am nain rada &anadske berze je zaista impresivan. .ad zapoinje na znak zvona kada se aktiviraju raunari i ponu da trepere ekrani. $d tog trenutka akcije poinju da rastu ili padaju. +kuptina Berze je najvii organ upravljanja Berzom. +kuptinu saziva )pravni odbor u skladu sa zakonom i ine je svi akcionari Berze koji su upisani u ,entralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti kao zakoniti imaoci akcija. )spenost ili neuspenost berze ogleda se u tome koliko je promet kapitala na njoj, kakva je stabilnost cena efekata i u opte kakva je njena stabilnost. Berza vrlo brzo reaguje na sve promene u privredi. $na je veoma osetljiva ve i na same nagovetaje moguih dogaanja, ime reaguje promenama ponude, tranje i cene efekata uesnika na berzi.

2 Funkcionisanje Kanadske berze

2.1 Uesnici na berzi
/a sticanje statusa uesnika na berzi potrebno je obezbediti odgovarajue saglasnosti odnosno dozvole. 'jih obino daje upravni odbor. &ao uesnici na berzi mogu se javiti0 1. brokeri berze 2 lica zaposlena na neodreeno vreme na berzi koja moraju biti ovlaena za uee u berzanskoj trgovini, 3. brokeri lanova berze 2 lica koje lanovi berze ovlaste za obavljanje poslova berzanske i vanberzanske trgovine, 4. nezavisni brokeri 2 lica koja su od strane berzanskih posrednika ovlaena samo za vanberzansku trgovinu, 5. berzanski kontrolori 2 lica koja su na berzi zaposlena na neodreeno vreme a imaju ovlaenja da kontroliu trgovanje na berzi, 6. posetioci berze 2 ostala lica koja na osnovu dozvole mogu biti uesnici.

Berzanski posrednici su brokeri i dileri. Broker je posrednik izmeu kupca i prodavca, zajmoprimaa i zajmodavca prilikom kupovine hartija od vrednosti i druge finansijske aktive. Broker posluje kao komisionar ili zastupnik, za raun nalogodavca. 7iler je takoe finansijski posrednik, ali on kupuje i prodaje hartije od vrednosti i drugu finansijsku aktivu prvenstveno kao principal, u svoje ime i za svoj raun. $n je preprodavac. &upuje i formira sopstveni portfelj hartija od vrednosti ili preuzima obavezu zajmotraioca da bi se kasnije pojavljivao kao prodavac i zajmodavac. 7iler kupuje hartije od vrednosti, zadrzava ih u svom portfelju, a zatim ih prodaje svojim klijentima. 7iler snosi rizik poslovanja. 'jegova zarada je u razlici izmeu prodajne i kupovne cene. 'a sekundarnom tritu hartija od vrednosti sve su ee brokersko dilerske kue. $ve organizacije rade na svim segmentima finansijskog trzita, a naroito na0

2 2 2 2

tritu dugoronim hartijama od vrednosti novanom tritu deviznom tritu tritu finansijskih derivata

Berzansko dilerski uesnici su0 2 2 2 2 specialisti za kupovinu i prodaju odeenih hartija od vrednosti brokeri kompanija nezavisni brokeri market makersi, brokeri ili dileri koji kupuju ili prodaju bilo koju vrstu deonica

lanovi berze koji mogu da trguju za svoj raun ili raun firme lanice. *ukcijski nain trgovanja je sve prisutniji i u berzanskim poslovima. .e je o javnoj prodaji putem nadmetanja. *ukcija se obavlja preko treeg lica odnosno agenta berze.

2.2 Istorijat kanadski berzi

8ontreal berza je berza na kojoj se trguje fjuersima. $snovana je 19:6.godine. 3;;<. godine izvrena je akvizicija 8= berze sa %+= grupom.

%rgovanje na berzi obavljaju lanovi berze,a ta trgovina odvija se u posebno predvidjenom prostoru koji se zove sala za trgovanje. ) okviru ovog prostora moze se vriti kupovina i prodaja samo onih vrednosnih papira koji se nalaze na listingu berze. 7a bi berza kao institucija mogla da otpone sa svojim radom, ona mora biti registrovana od strane posebnog dravnog organa.

&upovina i prodaja na berzi vri se ispostavljanjem naloga od strane potencialnih uesnika u berzanskim transakcijama. 7a bi se poslovanje s berzanskim nalozima moglo u celosti shvatiti potrebno je razumevanje vie znaajnih pitanja kao to su0 1. 3. 4. 5. veliina naloga, vrsta transakcija, ogranienje cene i organienje vremena.

%oronto berza je spontano nastala berza 1>63.godine. 7anas je ona jedna od najveih berzi na svetu. .adno vreme berze je od ;904;am do ;50;;pm. 'a njoj se kotiraju akcije velikih preduzea sa dugom poslovnom tradicijom, s tim da se broj kotiranih akcija kree oko 1.:;; prosean dnevni promet premauje 3;; miliona akcija!, a trguje se i sa oko 3.3;; razliitih vrsta obveznica. )laskom u elektronsko trgovanje %oronto berza e proiriti svoju ponudu sa mogunou trgovine finansijskim derivatima, ali i pristup akcijama koje su na listinzima najveeg konkurenta ( '*+7*? elektronske berze. &ada se okonaju aktivnosti oko registracije emisije, pristupa se uvoenju efekata na berzu. *ktivnost uvoenja efekata na berzu sastoji se od niza uzastopnih radnji kao to su0 2utvrivanje kurseva, 2objavljivanje kurseva i sl. ) vezi sa ovim je i definisanje pojma kotacije, gde se mogu nai razliita reenja.) ovakvom sluaju sutina se svodi na postupak utvrivanja berzanskog kursa za one efekte koji imaju sposobnost da se pojave u berzanskoj trgovini. #ostupak kotiranja obavlja poseban organ. Berzanski kurs moze se posmatrati u odnosu na nominalnu vrednost efekata, ali i u odnosu na njihovu trinu vrednost. Berzanski kurs predstavlja onu vrednost efekata

koja se moze u datim uslovima ostvariri na berzi i on moze biti manji ili vei od nominalne i trine vrednosti. "skazivanje kurseva razliito je od zemlje do zemlje, od berze do berzei i od efekta do efekta. @edan od naina iskazivanja kurseva jeste iskazivanje u procentima. 7rugi nain iskazivanja kurseva je utvrivanje cene po komadu. $vakav nain iskazivanja kurseva est je kod akcija s varijabilnim prihodom. )tvreni zvanini kursevi na dnevnim redovnim berzanskim sastancima moraju se evidentirati, to se u berzanskoj praksi zove notiranje odnosno dnevna berzanska notacija. #od notiranjem u irem smislu podrazumeva se i evidentiranje dugoronih hartija od vrednosti za iju se emisiju trazi saglasnost nadleznog dravnog organa. Ato se tie razlike izmedju *merike i &anadske berze, uvek treba imati u vidu da0 1. 'ijedan indeks nije upotrebljiv za sve nameneB 3. +vaki indeks je sastavljen od odredjenog spiska hartija od vrednosti koje su ponderisane na specifian nacin i kad bi lista sadravala druge hartije od vrednosti ili razliite eme ponderisanja, rezultat bi bio razliitB 4. +vaki indeks ima nedostatke ili ogranienja koje unapred moramo znati. %akoe postoji intuitivna predstava da se mnoge individualne akcije ili obveznice kreu zajedno sa agregatnim tritem. /ato, ako je opte trite u porastu, portfolio investitora je verovatno dobio na vrednosti. +a ciljem da se investitori snadbevaju informacijama o sloenim promenama u trinoj performansi, kreirani su berzanski indikatori, odnosno njihove serije, jer se kontinuirano prate trina kretanja. #ostoje u krajnjem tri specificne upotrebe serija berzanskih inidikatora0 C $snova primena je ispitivanje ukupnih trinih prinosa tokom odreenog perioda vremena i korienje izvedenih prinosa kao repera za prosudjivanje o performansama individualnog portfolija. C "spitivanje faktore koji utiu na agregatna kretanja cena hartija od vrednosti, poto serije obezbeuju mogunost da se takva kretanja mere. C &orienje indeksa kao zamena za portfolio rizine aktive, bitan kod izraunavanja sistematskog rizika neke hartije od vrednosti, koji je odredjen odnosom izmedju stopa prinosa za hartiju od vrednosti i stopa prinosa za trini portfolio rizine aktive.

ZAKLJUAK
+vetska ekonomska kriza ima razliit uticaj u razliitim delovima sveta, a koliko je kriza neki deo sveta pogodila i koliko e joj vremena biti potrebno da iz nje izae kako sada stvari stoje najvie e zavisiti od njihovih privrednih resursa i infrastrukture. Dlobalna recesija je najvei dogaaj u svetskom ekonomskom sistemu u toku ove godine. *merika i &anada povezane su to se tie berzanskog poslovanja.#osledice takve povezanosti su duboke i odrive. ) sluaju gde veina zemalja mora da udrui kapital,geografija je obezbedila +*7 skoro savren sistem koji nita ne kota. %o oslobaa ameriki kapital za druge stvari i skoro osuuje *meriku da bude bogata kapitalom. +vaki deo tradicionalne infrastrukture u +*7 je kao lag na torti. )koliko u ekonomskom smislu +*7 ima sve geografske faktore na svojoj strani, &anada je potpuno drugaija. $na ima drugaiji mentalitet,koncept i principe. Ato se tie rezultata, postoje oprena miljenja koliko se *merika i &anadska berza razlikuju. 'eki od mnogo loih rezultata ove strategije je ozbiljna ekonomska neefikasnost i generalna oskudica meu domaim potroaima. /bog toga kapital i ostali resursi mogu da budu nasilno izbijeni, ali ipak, aktivnim menadmentom mogu da se postignu odreeni nacionalni ciljevi.

LITE ATU A
1.Eesna Bogojevi *rsi, %rite hartija od vrednosti, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 3;;9. 3.GHIJK LMNOPQ, RMNOM SPTOMTPQ, UPKJKVPIVOJ WXYPNWJ P PKVWPWZ[PIH, RHM\XJ], 3;;:. 3.http0^^___.tm`.com 4.http0^^___.canadastockchannel.com^