Beseda 37.

prepodobni Simeon Novi Bogoslov

1. Qovek je izgubio istinu nakon xto je bio izagnan iz raja. 2. U qemu se sastoji greh avola, a u qemu greh Adama?

3. Qovek je grexan od samog zaqetka. 4. I ponovo se ra a Svetim Duhom u svetom krxteu. 5. Xta su to eleli carevi i proroci pre Hristovog dolaska?

6. Duhovni otac je du an da najpre oglasi one koji se ispovedaju i nauqi ih tajni vere, a zatim i da nalo i epitimiju. 7. Svaki hrix anin treba da primi bo ansko izmeee.

1. Qovek je izgubio istinu nakon xto je bio izagnan iz raja. Poxto je Adam poverovao avolu, koji mu je nagovorio (svakave) la i, i okusio od drveta poznaa; onda, poxto je poverovao la ovu, izaxao je od istine. Nakon ovoga udska priroda se mnogo trudila tra e i istinu, ali je nije mogla ste i. Ovo jasno potvr uju svi jelinski mudraci, koji se nikako nisu mogli saglasiti, privesti ka jedinstvu i na pravi put izvesti mnogovrsno udsko mudrovae, ne smotre i na to da su mnogi upotrebili sposobnosti na to i napisali mnogo obimnih dela, u kojima su svestrano rasu ivali o vrlinama i zlobi. Istina je od Boga, sadr i se u Bo ijim reqima i dosti e se Hristovom blagoda u. Blagodat u Hristu Isusu je svojom nedomislivom silom uprostila, ispravila i objedinila razdrobena i upletena shvataa, kao nekim fiziqkim i nepokolebivim jedinstvom, pokazavxi time da su svi drugi pokuxaji i metodi za to nejedinstveni, nepraktiqni i beskorisni. Oni koji se rukovode ovim naqelima upuxtaju se u tra ee istine, ali ne uspevaju da je na u; ona je pravedno sakrivena od ih. Jer, onda kada je qovek samovono i bez ikakvog nasia primio la i poverovao u u, osu en je da tra i istinu, i da je ne nalazi, trudi se da je stigne i ne dosti e je. Uostalom, na isti naqin kako se istina sakrila od nas zato xto smo poverovali la i, ona nam se ponovo java kada verujemo istini. Adam je poverovao prikritoj i nejasnoj la i, a mi verujemo u veliku i jasnu tajnu - u tajnu ovaplo enog Boga. Ona la je sama po sebi sadr ala neverovatnost, zato xto je ixla protiv prve zapovesti Bo ije; a ova velika tajna Hristovog ovaplo ea ima svedoqanstvo svoje vernosti od imena Bo ijeg. Ona la se, samo xto je Adam poverovao da je (ta la ) ustvari istina pokazala la ju, jer je onoga koji je poverovao nizvrgnula u trule i u smrt; a ova tajna, verujemo da se pokazuje istinom zato xto osloba a onoga koji mu veruje od trule i i smrti, isto kao xto se od onoga koji veruje odlepuje (otemljetsja) greh i daruje mu se dobrobi e ili pravednost. tako i istina i la bivaju prepoznativi (javni) po svome kraju (nakon xto bivaju izvrxeni).

2. U qemu se sastoji greh

avola, a u qemu greh Adama?

Ako se udubix, kakav greh je uqinio avo, a kakav Adam, ne ex zapaziti nixta drugo osim same gordosti. Ali avo i Adam su se pogordili zbog velike slave koje su bili preizobilno udostojeni. Budu i obuqeni u slavu, ne posle smirea i bexqax a, oni su se zbog toga samoga i pogordili. Zato xto nikada nisu videli smiree i nisu znali xta je to smiree i bexqax e, koje sleduje za spadaem sa visine slave, onda, ne imaju i straha od opasnosti da se to desi, pogordili su se. Pomisli sada, koliko je veliko bilo smiree 1

Gospoda Isusa, kada je On, budu i (da je) Bog, smirio sebe qak do vone smrti i umro na krstu smr u kakva je slu ila jedino za ka avae najgorih udi. Dakle, jedan je greh gordost, i jedna je vrlina veliko smiree. Ali ko se od nas, koji se nalazimo u takvom uni eu i bedi mo e gorditi osim sasvim ludog i nerazumnog? U sadaxem ivotu niko nema ni bo ansku silu da bi pokazao bo ansku slavu, i nema nikoga ko bi se obukao u slavu pre smirea i bexqax a, ve se svaki qovek koji se ra a u ovom svetu ra a naslavan i nixtavan, a zatim, malo po malo uspeva biti drugaqiji i slavan. 3. Qovek je grexan od samog zaqetka. Zato, ko ispitavxi unapred takvo bexqax e i nixtavnost, a onda se pogordi, nije li on nerazuman i nije li slep. One reqi da niko nije bezgrexan osim Boga, makar da je samo jedan dan iveo na zemi, ne govori o onima koji sami liqno grexe, jer kako mo e jednodnevno dete grexiti? Ovim se izra ava tajna naxe vere da je udska priroda grexna od samog svog zaqetka. Bog nije qoveka stvorio grexnim, ve qistim i svetim. Ali kada je prvostvoreni Adam izgubio ovu ode u svetosti, ne od nekog drugog greha, nego jedino od gordosti, i postao trule an i smrtan; onda i svi udi koji proishode od Adamovog semena bivaju priqasni praroditeskom grehu od samog svog zaqetka i ro ea. Ko se rodio na ovaj naqin, premda jox nije naqinio nijedan greh, ve je grexan tim praroditeskim grehom. 4. I ponovo se ra a Svetim Duhom u svetom krxteu. Zbog ovoga se javilo drugo ro ee, koje pora a qoveka svetim krxteem Duhom Svetim, opet ga sjediuju i sa bo anskom prirodom, kako je bilo onda kada su ga stvorile ruke Bo ije, vaspostava sve egove duxevne sile, obnava ih i privodi u to duxevno stae u kakvom su bili do prestupea prvostvorenoga Adama, i tako ga uvodi u carstvo Bo ije, u koje ne mo e u i nekrxteni, prosve uje ga svetlox u i daje mu da okusi radosti (ovoga carstva). Tako svaki krxteni ponovo postaje onakav kakav je bio Adam pre prestupea, i bivaju i uveden u misleni raj prima zapovest da ga obra uje i quva: obra uje ispuenjem zapovesti Isusa Hrista, koji ga je stvorio, i quva quvaem blgodati Svetoga Duha, darovanoj mu svetim krxteem, ispovedaju i da sila ove blagodati koja ivi u emu, zajedno sa im ispuava Hristove zapovesti. U tome se sastoji quvae. I kako je domu nemogu e da stoji drugaqije nego na temeu, tako je i duxi onog koji veruje u Hrista, nemogu e da vodi bogougodan ivot, ako ne bude polo ena. kao osnova (teme) blagodat Svetog Duha. Jer ni post, ni bdee, ni spavae na podu, ni pokloni ni molitvoslova, niti ikakvo drugo zlostradae nixta ne vredi bez blagodati Bo ije. I ako qujex da je neko nakon javnih (svima poznatih) hrix anskih dela otpao od Hrista, to znaj da je on u to vreme bio bez blagodati Bo ije. Jer Sveti Duh o ivotvorava duxu kao xto duxa o ivotvoruje telo, i ona biva silna, utvr ena i postojana. Velika je to tajna. Qovek treba da ima strahopoxtovae pred om i da je quva. Ovom blagoda u se u srcu izvrxava rtva hvale, i postaje samo qisto srce, skruxeno i smireno, koje, znaju i da nema niqega sopstvenog, nemo e da ponese gordost. To smiree skruxenog i samouni enog srca je istinito, a ne na pokazivae iz sujete, i jeste rtva hvale, koja se prinosi Bogu. Neqist je pred Gospodom, kako je reqeno, ne svaki grexnik, ve svaki nadmeni (visokoserdi) i gordi, jer niko nije bez greha. Smireni je pravedan i pravedno deluje, jer je ispuen blagodati Svetoga Duha, koja ga uqi svakome dobru i ukrepuje ga u emu. Ova mu blagodat podaje svetiu, bez koje niko ne e videti Gospoda (Jev. 12;14). Zato je reqeno: da se uzme neqastivi, da ne vidi slavu Gospodu (Is. 26;10). A ko je neqastivi? Visokoumni, u kome po meri egove gordosti biva i mera neqastivosti; kao xto suprotno ovome u smiremom po meri egovog smirea biva mera blagoqex a Ali ko je smireni? Niti mudrac, niti mnogoznalac, niti nauqnik, niti iskusan, niti delate, nego onaj koji ima blagodat Svetoga Duha, koja oqistivxi duxu od svakoga greha i nauqivxi je da ivi pravedno i bogougodno daruje joj istinsku i mudrost i znae i umno delae.

5. Xta su to

eleli carevi i proroci pre Hristovog dolaska?

Zbog toga je Sin Bo iji i postao qovek i stradao, davxi sebe u iskupee sve udske prirode. Uostalom egova smrt je bila neophodna rtva i za blagoqestive, koji su umrli pre egovog dolaska u telu. Jer nakon Adamovog prestupea niko od pravednih nije mogao da se spase, jer su svi udi bili podlo ni grehu praroditea Adama, trule i i smrti, i ogeni maq nikoga nije propuxtao u raj iz koga je Adam bio izagnan, zato xto svete obitei raja primaju samo neporoqne duxe i qiste od svakog greha, kao xto govori apostol, da raspadivost ne nasle uje neraspadivost (1Kor. 15;50). Zato je bilo potrebno da neraspadivi Sin Bo iji, svojim raspadivim telom bude dat na rtvu, da bi iskupio pravedne od raspadivosti. Jer oni nisu mogli sami od sebe pri i u neraspadivost iz kakvog je nispao Adam; ve je to bilo delo velikog Hristovog domostrojitestva, izvrxenoga sudom i pravdom. A za one koji su se rodili nakon Hristovog ro ea, On je i rtva i hrana posredstvom preqistih tajni, u kojima kroz jediee, u koje stupa sa onima koji se priqex uju On ih obnava i presazdava i neizrecivom silom tvoraqkog bo anstva najprisnije (priiskrenne) spaja sa Sobom i pro ima Sobom, t.j. qini ih bogovima po blagodati; sliqno tome kako i oga kroz svoje pro imae qini ogem ona qvrsta tela, koja ga primaju i bivaju pro eta ime, kao na primer elezo, gvo e i sliqno, postaju oga, ali ne izmenjuju svoju prirodu, a dexava se samo to da oni poxto se nalaze u takvom sjedieu sa ogem i sami postaju oga. A ovo je (upravo) to xto su eleli proroci, carevi i pravednici koji su iveli pre Hrista, onako kako su provideli one koji su trebali da budu plot od Hristove ploti i kost od egove kosti, a sebe same su videli lixene ovih dobara.

6. Duhovni otac je du an da najpre oglasi one koji se ispovedaju i nauqi ih tajni vere, a zatim i da nalo i epitimiju. Oni koji su, pak nauqeni ovoj velikoj tajni hrix nastva,i poznavxi ga postali veruju i i verni, a potom pali, kao udi koji nose telo, za ih nema drugog sredstva da povrate izgubeno osim da se pokaju za sve za xta su pogrexili. Potrebno je da pribegnu duhovnome lekaru, i ispovedivxi mu svoje grehe, otkrivxi mu svoju ranu, sa pokornox i i eom da prime po pravilima sleduju u im epitimiju, koju im nalo i duhovni otac; zato xto takve epitimije razrexuju grehovne uze i slu e kao prigodan lek za duxevne rane, da bi ih iscelio. Neophodno je, ka em, da oni koji grexe nakon krxtea ponesu epitimiju; zato xto su oni ve bili prosve eni okusili dara nebeskoga (Jevr. 6;4), t.j. opitno su poznali silu Hristovu, zbog qega su bili du ni da hrabro stoje protiv iskuxea i da ne grexe, kao xto govori i Apostol: jer greh ne e vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagoda u (Rim. 6;14). Da oni nisu prenebregli Bo iju blagodat, koju su ve poznali, ona im ne bi dopustila da sagrexe. sami su sebe naqinili posluxnim krvi Hristovoj, koja je oqistila savest ihovu od mrtvih dela, da bi slu ili Bogu ivome i istinitome; zato imaju nu du u drugom oqixeu kroz pokajae, koje biva sjedieno s trudom i mukom, uzdasima i suzama, da bi svaki od ih mogao re i Bogu: vidi smiree moje i trud moj i oprosti mi sve grehe moje (Ps. 24;18). Ne kao da Bog ima potrebu u trudu i muci onoga koji se kaje, ve da onaj koji se kaje, zadobivxi Bo iju blagodat bez truda, ne bi je opet prenebregao, kao i prethodno, i da ne bi zbog toga bio osu en da veqno gori u neugasivom adskom ogu. Ali (oni) koji ne znaju tajne hrix anstva, kakvih je najve i deo me u krxtenima, koji se nazivaju krxtenim hrix anima, ali nisu oglaxeni hrix anskim uqeem i ostaju potpune neznalice i mogu re i neprosve eni (prosve eni krxteem, ali neprosve eni znaem), zato xto ne razumeju i ne znaju zaista u qemu se sastoji tajna hrix anstva - onda kada se takvi kaju i ispovedaju svoje grehe koje su uqinili nakon krxtea ne treba ih suvixe vezati u duhu i nametati im texke epitimije, zato xto oni budu i nenauqeni i neprosve eni, i nemaju i znaa o tajni Hrista, ne mogu osetiti kako treba ta vezivaa i epitimije. Oni su u neznau verovali, u neznau su i grexili, i poxto su bez razuma grexili onda ne mogu kako treba ni razumeti razumnost duhovnog leqea. 3

Dakle kako radi onih koji su nauqeni i prosve eni i znaju tajnu hrix anstva, i u skladu sa te inom greha koji su uqinili potrebni su i obavezni i lekovi i sa i aa (bolnog mesta) i zlostradaa, t.j. postovi, bdea, le ae na podu, kolenoprekloea i ostalo, tako je onima koji nisu znali i nisu bili nauqeni tajni hrix anstva, potrebno da se prvo nauqe, oglaxee uqeem vere i prosve ee, a onda i epitimije po kanonima. Jer je nerazumno vezati i sa i ati, odnosno nalagati, po pravilima epitimiju, na onoga ko to ne mo e osetiti, isto kao xto je besmisleno leqiti mrtvog. Uostalom, kako govori bo anski Pavle: koji u zakonu sagrexixe, t.j. pri znau tajni vere i hrix anstva, po zakonu e se osuditi, t.j. du ni su biti su eni epitimovani po svoj strogosti svextenih kanona; a koji bez zakona sagrexixe, to jest nisu znali ovo, ti e bez zakona i izginuti (Rim. 2;12), t.j. i bez dodavaa na ih sve strogosti kanona, poginu e (ako se ne pokaju), pri svemu tome xto mogu iznositi uzalud u svoje opravdae da nisu znali, kako su bili obavezni da postupaju, jer Gospod govori propoveda e se ovo Jevan ee o carstvu po celom svetu, za svedoqanstvo svim narodima (Mt. 24;14). Ako se ovako (neznabo ni) narodi osu uju (za neznae), tim e pre biti osu eni hrix ani, koji, nalaze i se u ogradi Crkve Hristove, ne znaju istinito uqee o hrix anskom blagoqex u, zato xto se nisu potrudili da se pouqe gde i kada je trebalo, zbog leosti i nebrige za ovo veliko delo, koje je radi nas izvrxio Sin Bo iji, radi koga (dela) se On, budu i (da je) Bog, postao qovek i pretrpeo kraje poruge, postradavxi na krstu kao zloqinac (budto zlodei).

7. Svaki hrix anin treba da primi bo ansko izmeee. Veliko je blago verovati u Hrista, zato xto bez vere u Hrista nikome nije mogu e da se spase, ali je potrebno i nauqiti se reqi istine i poznati je. Dobro je nauqiti se reqi istine, i neophodno je znati ga, ali je potrebno primiti i krxtee u ime svete i ivonaqalne Trojice, da bi duxa o ivela. Dobro je primiti krxtee, i ime novi duhovni ivot, ali je potrebno, da bude i qulima opa en ovaj tajanstveni ivot, ili umno prosve ee u duhu. Dobro je primiti opa ajno umno prosve ee u duhu, ali je potrebno javati i dela svetlosti. Dobro je javati dela svetlosti, ali potrebno je obu i se u smiree i krotost Hristovu, radi savrxenog upodobea Hristu. Ko dostigne ovo i postane krotak i smiren srcem, tako da to bude egovo prirodno raspolo ee, taj e nesumivo u i u carstvo nebesko i u radost Gospodara svoga. Uostalom i svi oni koji hode putem Bo jim, po redosledu na koji sam ukazao, ako se dogodi da prirodna smrt preseqe ihov put, ne e biti odagnani od dveri carstva Bo ijeg, i ove dveri ne e biti zatvorene pred ima, po bezgraniqnoj milosti Bo ijoj. Ali koji ne hode ovim redosledom, sujetna je ihova vera, ako je imaju, u Gospoda Isusa Hrista, Kome priliqi svaka slava, qast i pokloee, sa egovim bespoqetnim Ocem i ivotvornim Duhom, sada i uvek, i u vekove vekova. Amin.