Beseda 39.

prepodobni Simeon Novi Bogoslov

1. Kako razumeti reqi poqetak premudrosti je strah Gospodi ? 2. Koji su znaci raspoznavaa vernih i bogobojaznih udi? 3. Koji su znaci raspoznavaa nevernih i udi koji se ne boje Boga? 4. Ko je onaj mrtvi, koji ne ivi po Bogu?

5. Kako bi e dobijamo od Boga, tako od ega dobijamo i dobrobi e.

1. Kako razumeti reqi poqetak premudrosti je strah Gospodi? Poqetak premudrosti je strah Gospodi, govori Pismo (Priqe 1;7). Premudar je pak samo Bog. Zato svaki koji eli da u e u carstvo nebesko i da ima Boga za (svoga) Cara, da bi egov um i pomisli i mudrovae bili upravani (od) samog Boga, jedinog istinskog cara, svaki takav pre svega treba da stekne strah Bo iji. Ali kako ste i strah prema Onome, Koga ne vidix? Zato je neophodno prethodno videti Boga, da bi potom imali strah od ega. Ali kako videti Boga, Koga niko nikada nije video? Zbog toga je potrebno tra iti umnu svetlost Bo iju, da bi um, prosvetivxi se ome, mogao da umno gleda Boga. I eto, kada neko na taj naqin ugleda Boga, onda mo e da stekne i strah Bo iji, a stekavxi strah Bo iji, mo e videti i poznati i sebe samoga i ovaj privremeni i sujetni svet, i sve (xto je) od ovoga sveta. Dae, ko vidi sebe samog i sujetu ovoga sveta, taj, imaju i svagda sebi prisajedien (prisuwamy) strah Bo iji, ne mo e nikome uqiniti nepravdu, i kada sam trpi nepravdu od drugoga, ne uzvra a, nego qekaju i pomo , koja dolazi od Boga, blagoduxno trpi nepravdu i divi se i slavi Boga, xto On, vide i nepravdu dugo trpi i podnosi nepravednoga; sam me utim svesrdno revnuje da prinese svaki plod Svetoga Duha.

2. Koji su znaci raspoznavaa vernih i bogobojaznih udi? Dakle, mi imamo potrebu u umnoj bo anskoj svetlosti, da nas ona uqini priqasnicima blagodati bogovi ea. Ali xta je ova svetlost? O ovome govori sam Hristos: Ja sam svetlost svetu (Jn. 8,12). Isto govori i evandjelist Jovan: U oj bexe ivot, i ivot bexe svetlost udima (Jn. 1;4). Pojaxavaju i ovo, Jovan Krstite govori: ko veruje Sina ima ivot veqni; a ko ne veruje Sina, ne e videti ivota, nego gev Bo iji ostaje na emu (Jn. 1

3;36). U Hrista, pak, ne veruje niko ko prestupi makar i jednu jedinu zapovest, kako i sam Hristos govori: ako ko pokvari jednu od ovih najmaih zapovesti, najmai nazva e se u carstvu nebeskom (Mt. 5;19). Ko je neveran u malom i u mnogom je neveran (Lk. 16;10). Ali kakav (to) gnev prebiva na takvom? Gnev kletve koja je pala na Adama za prestup Bo ije zapovesti, odnosno propadivost i smrt. Ali oni koji prebivaju u trule i i smrti e prebivati i u adskoj geeni. Zato Gospod nax Isus Hristos i govori: zapovest je egova ivot veqni (Jn. 12;50), i: ko odr i Moju req, ne e videti smrti do veka (Jn. 8;51). (Onaj), pak, koji ide (vyhodit), ne ispuuju i zapovesti Bo ije, taj sam sebe lixava veqnog ivota. Dakle, pre svega treba poverovati u Hrista, Koji jeste svetlost udima, da bi video Boga. Na koji naqin mo e on videti Boga? On mo e videti i poznati Tvorca iz tvari, koje je On stvorio, t.j. (iz) neba, zeme, mora i ostalih tvari, naroqito, pak, po samom qoveku koji je razumna ivotia ( ivotnoe razumnoe), zaqiu i se na tako neugledan naqin, a potom postaju i tako divna priroda, naqiena (mnits ) Bogom svega vidivog, u silu razumnosti, koja ga i odlikuje. Ko na ovaj naqin gleda Boga, kako mo e da nema strah od ega? A (onaj) koji ima strah od ega, da li je mogu e da nema strahopoxtovae pred ime, da ne pazi strogo na sebe, i ne ivi onako kako On zapoveda i odre uje u svojim zakonima?

3. Koji su znaci raspoznavaa nevernih i udi koji se ne boje Boga? Odavde se samo po sebi razume, da ko ne ivi po Bo ijem zakonu, taj se i ne boji Boga; a ko se ne boji Boga, taj Ga i ne vidi; ko pak ne vidi Boga, taj nema u sebi (umne) svetlosti; ko nema ove svetlosti taj ne veruje u Hrista; ko ne veruje u Hrista taj nema ivota u sebi. Dakle oqigledno je da nije postavio ni poqetak strahu Bo ijemu, koji je poqetak premudrosti; takav je lud, slep, mrtav. I dobro govori Jevan elist Jovan, da koji god grexi ne vide niti pozna Boga (1Jn. 3;6). Dobro opisuje i prorok Jeremija - ko je onaj koji ne zna Boga? (Onaj) koji ubodejstvuje, ko prestupa, ko napre e svoj jezik kao luk, u kome su ojaqali la i neverstvo, ko prelazi sa zla na zlo, ko se podsmeva svome prijateu, i ne govori istinu, ko je nauqio svoj jezik da govori jedino la , ko qini nepravdu i ne e da se obrati, u koga je kamata na kamatu, i laskae na laskae, u koga je jezik strela uvrede i laskave su reqi egovih usta, prijateu svojemu mirno govori, a unutar sebe gali sva u. Takav Me nije poznao i ne eli da Me pozna, govori Gospod (Jer. 9;3-8). Ako takav, neznaju i Boga, i sluqajno Ga vidi, qime se on razlikuje od onih koji ne ispovedaju Hrista i ne veruju u ega? Hrix anin koji ne veruje Hristu - kakav je to hrix anin? (Onaj) koji veruje Hristu ispuava egove zapovesti, a ko ih ne ispuava, taj mu i ne veruje. Onaj koji ne veruje Hristu nije li isti kao i neverni? Dakle svi oni koji se nazivaju hrix anima, ali ne ive po egovom zakonu i zapovestima, neka znaju da oni jox nisu poverovali u Hrista, premda Ga ispovedaju kao Boga. Jer ko 2

zaista veruje u Hrista, taj ne e iveti bezakono i naruxavati Bo ije zapovesti, sliqno onome koji ako vidi provaliju pred sobom ne mo e upasti u u, osim ako nije sixao s uma.

4. Ko je onaj mrtvi, koji ne

ivi po Bogu?

Takav neka tra i (ixte) da, kako treba poveruje u Hrista, i tako poqne da ivi po Bogu, primi u sebe umnu svetlost i vidi Boga, stekne strah Bo iji i postavi poqetak premudrosti, jer je poqetak premudrosti strah Bo iji. Vera je bez dela mrtva kao telo bez duxe. Jer vera, nemaju i dela, nema Boga koji je o ivotvorava ako ne stekne ono o qemu govori Hristos: ko ima ubav k Meni odr a e req Moju; i Otac Moj ima e ubav k emu; i k emu emo do i i u emu emo se nastaniti (Jn. 14;23), da bi vaskrsao duxu Svojim prisajedieem, i o ivotvorio onoga ko se udostoji da stekne ovo. Eto zaxto je takva vera mrtva, mrtvi (su) oni koji je imaju bez dela. Ko ivi po Hristu, taj ima i Hristov karakter; a ko nema Hristov karakter, taj je mrtav, makar on i sebe ne smatrao bolesnim, kako govori Hristos: xto Me zovete: Gospode, Gospode!, a ne izvrxujete xto vam govorim (Lk. 6,46)? Znak umrlosti je bezdejstvenost, kao xto je i svaki mrtvac bezdejstven. Zato, koji ne dejstvuje po Bogu, taj je za Boga mrtav i nema mu ivota po Bogu. A koji ne ivi radi Boga i po Bogu, tome bi bilo boe da uopxte ne ivi. Nax telesni ivot je prosto ivot kao i svih ivotia. Ali razumna je duxa du na da primi ivot koji daruje Bog, i koji (taj ivot) je svetlost udima, podaren svixe od Boga. Ko je lixen takvog ivota, taj ivi kao i sve nerazumne ivotie; ali kako on propada do ovoga (staa) budu i (da je) razuman, bi e osu en zajedno sa bestelesnim razumnim stvoreima, koja su se lixila takvog ivota - sa demonima, na veqnu smrt, ili na beskonaqno muqee u adu. Iz svega navedenog oqigledno je da se naxe najglavnije delo sastoji u bogougodnom ivotu. Oni hrix ani koji ne vode ivot kakav priliqi hrix anima, oni zanemo avaju i u svojoj prirodi i u svojim silama i u svome ivotu i delau. Sila hrix anstva se pak i sastoji u tome, da se u emu kroz Isusa Hrista dobija (pot)puna blagodat od Boga koji je darovao bi e. Zato je prirodno da se ovakvi ne udostojavaju da ive kako bi trebalo, niti u odnosu prema Bogu, niti u odnosu prema udima, da bi zadobili od Boga kroz Isusa Hrista dobrobi e koje je izgubeno u prvostvorenom Adamu.

5. Kako bi e dobijamo od Boga, tako od ega dobijamo i dobrobi e. Dakle, (onaj) hrix anin koji ne ivi kako zapoveda Hristos, takav uzalud nosi ime hrix anina. On nema dobrobi e, bilo zato xto uopxte ne veruje u Hrista, bilo zato xto poverovavxi, prezreo je veru i izgubio dar, bilo zato xto nije bio nauqen kako treba i nije poznao ovaj veliki i tajanstveni dar blagodati. Kao xto o bi u znamo da je ono u poqetku bivxi 3

darovano neposredno od Boga po zakonu stvaraa, u sadaxe vreme ne dolazi pravo od ega, ve qovek prilazi u bi e (prihodit bivaet) od mu a i ene, kako je pak utvrdio zakonom (zakonopolo io) On, stvorite svega, kada je rekao i bi e dvoje jedno telo, kakvo je telo telo deteta koje se ra a od oboje, tako je i dobrobi e i Bo ije i naxe delo; zato xto ako bi ono bilo samo Bo ije delo, onda bi ga imali svi udi. Naxe se, pak, uqex e u emu (zadobijau dobrobi a) sastoji u tome da priznamo da nemamo dobrobi e i da ga ne mo emo zadobiti sami od sebe, zato xto od vremena Adama, pa sve do danas nije bilo ni jednog qoveka, koji bi (mogao) da primi dobrobi e sam od sebe, bio on (sam) sebi mudar ili razuman, kako govori prorok Isaija: texko onima koji misle da su mudri i sami su sebi razumni (Is. 5;21). Zato, kao xto je bi e u nama od Boga i egove stvaralaqke sile, isto tako je i dobrobi e od ega. dobrobi e je za nas nexto vixe od prosto bi a, zato xto se ovo bi e, ako ne postane dobrobi e raspada i gine. I kao xto je svesilni Bog, jednom tvoraqki sazdao qoveka, ne daju i vixe nikome od udi bi e osim kroz mu a i enu, zato xto bi to bilo neblagosloveno, isto tako i dobrobi e On ne daje qoveku ukoliko sam qovek ovo ne zatra i od sve svoje duxe i od sveg svoga uma, da inaqe ne bi naruxio razumno dostojanstvo udske prirode, t.j. samovlax e. Zato, ko za eli ovo dobrobi e neka ga tra i od Boga sna nim vapajima i suzama, kako je qinio i sam Hristos, Koji budu i (da je) Bog i qovek, kao qovek je proiznosio Bogu molitve i molbe, sa suzama i silnim vapajima da ga izbavi, kao qoveka od smrti, kao xto govori Apostol: On u dane tela Svoga moea i molitve k Onome koji Ga mo e izbaviti od smrti s vikom velikom i sa suzama prinoxaxe, i bi utexen po svojoj pobo nosti i postade svima koji ga posluxaxe uzrok spasea veqnoga (Jevr. 5;7-9). Kakvo je to spasee koje on daruje svima koji Ga posluxaju? Isto to dobrobi e, koje je plod Svetoga Duha. A rod je duhovni, govori bo anski Apostol, ubav, radost, mir, dugotrpee, dobrota, milost, vera, krotost, uzdr ae; na to nema zakona (Gal. 5;22,23). jer pravedniku zakon nije postaven (1Tim. 1;9). Bog Logos i Sin Bo iji, Tvorac prirode, radi toga se i naqinio po prirodi (fiziqki) qovekom, da bi po prirodi (fiziqki, opipivo) darovao udima dobrobi e i da bi udi mogli da dobiju ovo dobrobi e. Prixao je, ovaplotivxi se postradao i umro, da bi ga veruju i mogli zadobiti kao nexto prirodno (osetno, fiziqki), to jest da bi bili ubavni, radostotvorni, dugotrpeivi, dobri, milosrdni, verni, krotki, uzdr ivi. Jer ova svojstva naime i qine dobrobi e. I texko onome ko nema ovakvo dobrobi e, koje Hristos daruje; zato xto se u tom sluqaju on lixava ovoga velikog dobra, jedino kojega radi Bog se naqinio qovek, umro i vaskresao. Svega toga se lixava (onaj koji nije zadobio dobrobi e), kao xto se toga lixavaju i oni koji ne veruju u Hrista, ako se qak i ne pokazuju jox i gorima od ih. Da se mi, pak, ne liximo ovog blaga u Hristu Isusu, Kome slava u vekove. Amin.