Torija uoseavanja

Zurovac: U epohi impresionizma subjekat je postao istovremeno i norma i referencijalni centar: on se zatvara nad sobom i postaje gospodar svojih sudova i autarkian analist svog vlastitog ukusa. To je bila potpuna negacija nauke. U to isto vreme u psihologija je bila noena ubeenjem da e otkriti objektivnost na jedan drugi nain. !va nauka je nameravala da preko subjekta stvori vlastiti sistem notacije koji bi bio primenljiv na celinu estetskih fenomena. U pitanju je zaahtev da se zahvati i opie proces uivanja i uoseanja, u kom se posmatra i predmet uzajamno razjanjavaju u trenutku njihovog stvaranja. Tako opis dela, koje je u svetu, postaje analiza raspoloenja, koje je uvek raspoloenje subjekta. "ri tom se verovalo da e se dati estetska fizionomija stvari tako to e se opisati terminima unutranjeg stanja due. Teodor i #obert $ier% te &uis i $olket% kao i itava generacija istra'ivaa% krenuli su tim ptem za koji se verovalo da e biti plodan. Ubrzo se pokazalo% protiv svakog oekivanja% da iza opisa raspolo'enja% ili iza simbolikog prenoenja ulnog sveta u raspolo'enje% stoji samo subjekt koji se stavlja na mesto objekta i posmatra sebe u njemu. (stetiar tu pomno opisuje vlastita stanja za koja tvrdi da ih ponovo otkriva u delu. "redmet ga pobuuje% budi neku unutranju dinamiku ija su kretanja kod ve ine identina. )a taj nain% teoretiari Einflung*a su sproveli estetski opis dela na osnovu jednog neobinog simbolizma unutranjeg 'ivota. Ubrzo se, meutim, pokazalo da ovoj hipotezi nedostaje bilo kakva sigurnost u pogledu identi nog temelja, pa opis dela ostaje samo intiman dnevnik onoga koji pie. )a impresionistikom hiru se ne mo'e utemeljiti nauka+++ Grli: Einflung , postromantiarska teorija o izra'ajnoj prirodi umetnosti. Herder , -vaka lepota je izra'avaju a. Time je inaugurisana teorija Einflung*a .uose anje% saose anje% u'ivanje/. Teorija uose avanja je imala mnoge zagovornike. 0a 1edera je savrena estetska senzibilnost cvetanje saose ajne harmonije due. Lepota ima svojstvo izraajnosti , u lepoti , formi dela , mogu se razaznati svojstva izra'avanja naeg unutranjeg 'ivota. -vojim stavom prema prirodi% 1eder stavlja u sredite ispitivanja takvo savrenstvo koje se estetski ne shvata racionalno% ve pomo u specifinog oseajnog ivota svojstvenog estetskom aktu. "olaze i od teorije sudo'ivljavanja% impateinog shvatanja prirode i savrenstava. !epo " izraz koji odraava formu naeg unutranjeg ivota Unutranji 'ivot mi sami u'ivljavamo u oblik. 2!se ajan ovek sebe ose a u svemu2 , psi ologizam u estetici. -am termin Einflung prvi je upotrebio 3ristof 4ajners 5667.god.% 3antov savremenik i protivnik. !ovalis , uose avanje je temeljni izvor svakog ljudskog odnoenja i svake umetnosti: ovek mo'e biti tako duboko obuzet prirodom da nestane suprotnosti izmeu 8a i ne*8a.

U uoseavanju sam objekat postaje o ove en, oduhovljen# postaje simbol naeg unutranjeg ivota. $ stena postaje Ti kada joj se obrati% 0a )ovalisa najbitniji moment pesnike fantazije je poduevljavanje onoga to je bez 'ivota. -tapanje 8a i ne*8a kod )ovalisa je jo uvek izuzetno mnogoznano. "ridri #eodor "i$er , (inf9lung je takva mo opaanja koja je uvek na nesvestan nain simbolika% a pomou koje unosimo stvari, zato to ih saznajemo, potpuno u nau subjektivnost. )aa dua se po svojoj prirodi stavlja u pojave spoljne prirode ili u oblike koje je ovek proizveo .estetsko u'ivanje povezuje izdizanje fantazije sa punim posmatranjem zdanja/. &ep oblik je spoljanja strana neeg unutranjeg. :itan smisao% sadr'aj% odreenje lepog je uvek posredno ili neposredno ovek. &epota je bitno personalno oduhovljenje svega prirodnog i opriroenje svega duhovnog. -veukupnost lepog je uvek u samopokazivanju ljudskog. %obert "i$er , )aglaava samodelatnost posmatraa pri stvaranju oblika. "osmatrani predmet oslobaa u nama ose anje pokreta da se potpuno stopimo sa objektom , vlastitu predstavu proirujemo na celinu pojave. %udolf Herman Loce , "okuao je da posreduje izmeu realizma saznanja i idealizma ose ajnosti. "ovezuje estetiku sa oseanjem. 4i se pri umetnikom do'ivljaju se amo dogaaja iz vlastitog 'ivota i tako zahvatamo ono najvie u delu. &o an "olkelt , ;sticao je neposrednost Einflung*a. (stetski Einflung mnogo je jai nego uose avanje u svakodnevici. Umetnost je posledica simboli ke spoznaje . Te spoznaje mogu posti i i int. refleksija% ali umetnika simbolizacija je originalna sinteza svi ljudski moi. :itno svojstvo umetnika je posmatranje koje je ispunjeno ose anjima. 3o nije sposoban da u stvaranju razazna ljudske ose aje% nije i ne mo'e biti umetnik. #e je o simbolikom o'ivotvorenju. Lips , Einflung se deava svuda% ali je savren u umetnosti. Umetnik otklanja sve to bi moglo biti sporedno za oveka i ovenost. Uvek je re o uivljavanju naeg &a: svi smo 1amleti kad istinski do'ivljavamo <ekspirovo delo. Umetniki lepo je pribli'no simpatino .simpatino nam je ono nae 8a koje pronalazimo kod drugih/. -vako estetsko u'ivanje .pa i ono u geometrijskim linijama/ zasnovano je na ose anju simpatije. 'a simpatiji i antipatiji zasnovano je nae poimanje lepog i runog. Herman 'ibek , (stetika u'ivanja raa se tamo gde duh postaje svestan sebe nalaze i se opet u onom ulnom. 4i nesvesno transponujemo na predmete svoje duhovne osobine. o'ivotvoruje. (arl Gros , (stetski akt je unutranje oponaanje. 3ad govorimo da je neki stub vitak ili zdepast mi se na neki nain s njim izdu'ujemo ili ose amo zgnjeeni% to se vidi po pokretima naih mii a. )a primer% da bismo mogli estetski zahvatiti stub mi se moramo zameniti s njim. (riti ari) 1egel , "revladao je moderni problem Einflung*a , duh u lepoj slici nalazi vlastitu oblikovanu unutranjost i u njoj istovremeno ima sadr'aj i formu svog delovanja , ontolo$ko .ne psiholoko/ identifikovanje subjekta i objekta. )itasek , )ikad kod Einflung*a nije prisutno zbiljsko uose anje. (roe , "siholoke termine treba vratiti psihologiji= uenje o Einflung*u nadahnjuje svojevoljno metafizika i mistina estetika.

Hartman , (stetski fenomen jedinstva bitan je za nain bivstvovanja lepog. &epo nije u uose anju. ve u odnosu pojavljivanja.