Вы находитесь на странице: 1из 16

UNIVERZITET ISTONO SARAJEVO EKONOMSKI FAKULTET PALE

SEMINARSKI RAD TEMA: MEUNARODNI MONETARNI FOND

Mentor Doc.dr Mladen Rebi

Studenti Barianin Miljan Kavaz Anja Rogan Dragana arevi Blako

Pale, 2013. godina.

Seminarski rad SADRAJ

UVOD ......................................................................................................................................... 3 1. MEUNARODNI MONETARNI FOND............................................................................... 5 1.1 Osnovne karakteristike MMF ............................................................................................ 5 1.2. Pojam i znaaj MMF.......................................................................................................... 5 1.3. Organizacija MMF-a ......................................................................................................... 7 2. DOGOVARANJE I KONSULTACIJE U MMF- u ............................................................... 9 3. KREDITI I ZAJMOVI ........................................................................................................... 10 3.1. Finansijska osnova MMF-a ............................................................................................. 11 4. POLITIKA USLOVLJENOSTI FONDA ............................................................................. 12 5. STAND- BY ARANMANI ................................................................................................... 13 ZAKLJUAK ............................................................................................................................. 15 LITERATURA ............................................................................................................................ 16

~2~

Seminarski rad

UVOD
U svojoj duoj od 50 godina, aktivnosti Svjetska banka i Meunarodni monetarni fond znaajno su doprinjeli optem napretku u svijetu, a posebno su stvorili realne osnove da se smanji broj gladnih, neuhranjenih, neodjevenih i bolesnih ljudi u svijetu. Mada su pomaci uinjeni u posljednih 50 godina impresivni, kao i uloga ovih monih meunarodnih ministarstava finansija, razvoja i budeta, jo uvijek je gladno blizu jedne milijarde ljudi u svijetu. Meunarodna zajednica, Ujedinjene nacije, su za mir u BIH, definisan putem Opteg okvirnog sporazuma, za mir u Bosni i Hercegovini, parafiran u Dayton- u, SAD, 21. novembra 1995. godine, a potpisanog u Parizu 14. decembra iste godine. 1 MMF je meunarodna kooperativna institucija koju ine 182 zemlje, dobrovoljno ulanjene, jer prednost vide u zajednikom dogovaranju u okviru ove institucije, a sve u cilju postizanja to stabilnijeg meunarodnog sistema poslovanja. Takoe, MMF je institucija koja pozajmljuje novac svojim lanovima koji imaju probleme sa finansijskim obavezama, ali samo pod uslovom da preduzmu mjere za eliminisanje tih potekoa. MMF nema nikakav autoritet nad domaom ekonomskom politikom svojih lanova. Do potrebe za organizacijom kao to je MMF dolo je posle velike ekonomske krize 30ih godina ovog vijeka. Veliki broj drava sa Velikom Britanijom na elu moralo je da naputa zlatno pravilo. Taj sistem je nailazio na potekoe u vrijeme nastajanja monopola i koncentracije kapitala. Dolo je do opadanja ivotnog standarda. Neke drave su teile skoro potpunom eliminisanju upotrebe novca, a druge su prodavale svoju valutu ispod realne cijene da bi smanjile poslovanje drugih zemalja. Odnos izmeu novca i vrijednosti roba je postao nejasan. Ovakva praksa je poznata pod nazivom kompetitivna devalvacija. Cijene dobara na svjetskom tritu su pale za 48% , a vrijednost meunarodnog poslovanja za 63%. Tokom 30-tih godina dolazi do nekoliko meunarodnih konferencija sa ciljem da se sprijee monetarni problemi. Trebalo je stvoriti sistem koji e se baviti monetarnim pitanjima i rjeavanju monetarnih problema.

Burnazovi, T. Imirovi. I. (1999): Svjetska banka i meunarodni monetarni fond, Sarajevo- Tuzla- Graanica, str. 13-15

~3~

Seminarski rad Meunarodna zajednica je prihvatila ovaj sistem a dogovor o uspostavljanju Meunarodnog monetarnog fonda se desio u gradu Bretton Woods, New Hampshire, USA, 22og jula 1944 godine. Osnovni ciljevi MMF-a su: 2 - Unapreenje meunarodne saradnje kroz konsultacije i zajedniko rjeavanje monetarnih problema. - Proirivanje meunarodne trgovine, rast zaposlenosti, dohotka i proizvodnje. - Stabilizacija deviznih kurseva i spreavanje konkurentskih depresijacija. - Multilateralizam u meunarodnim plaanjima za tekue transakcije i uklanjanje deviznih ogranienja koja sputavaju rast meunarodne trgovine. - Obezbjeenje finansijskih sredstava za pomo zemljama lanicama u uravnoteenju platnog bilansa. - Smanjenje platnobilansnih neravnotea. Zadatak MMF-a nije smo rjeavanje problema pojedinih zemalja ve i funkcionisanje meunarodnog monetarnog sistema kao cjeline. Njegovi lanovi zajedno rade na uspostavljanju stabilnog svjetskog rasta. MMF radi na pronalaenju naina da se preduhitre, kontroliu i rjeavaju finansijske krize.

JAVNE FINANSIJE/mmf-.htm

~4~

Seminarski rad

1. MEUNARODNI MONETARNI FOND


MMF vri usmjeravanje meunarodnog monetarnog sistema: prua pomo svim svojim lanicama- razvijenim i zemljama u razvoju u premoavanju povremenih bilansnih problema sa plaanjima, obezbjeenjem kratkoronih i srednjeronih kreditnih linija.3

1.1 Osnovne karakteristike MMF Britanski plan o formiranju Meunarodne unije za prebijanja, iji je autor bio neumorni J. M. Keyns, predlagao je formiranje meunaorne banke, koja bi se bavila davanjem kredita u iznosu od 75% izvoza, odnosno uvoza utvren u toku 1936- 1939. godine. Ovi krediti bi bili dati u novoj novanoj jedinici bancor, sa zlatnim pokriem, koji bi se prilagoavao u regularnim periodima, a prema zahtjevima monetarne cirkulacije. Po tom projektu nacionalne valute bi bile podreene bancorsu, a svaka promjena kursa bila bi uslovljena davanjem saglasnosti od Meunarodne unije za prebijanje. 4 Meunarodni monetarni fond svoju aktivnost je otpoeo u martu 1947. godine, dok je Svjetska banka sa radom poela u junu 1946. godine. Eks Jugoslavija je lanica obje institucije od 27. Decembra 1945. godine, a uestvovala je i na Osnivakoj konferenciji u Bretton Woods-u. Od vremena osnivanja do dana, u preko pedeset godina svoje izuzetno znaajne djelatnosti, IMF je proao kroz niz promjena u pogledu reforme meunarodnog moneta rnog sistema. Najvee znaenje za te promjene vezuju se za projekat pod imenom Triffin plan.

1.2. Pojam i znaaj MMF Pri ukljuenju u MMF svaka zemlja lanica deponuje odreenu sumu novca, zvanu quota subscription.
3

Burnazovi, T. Imirovi. I. (1999): Svjetska banka i meunarodni monetarni fond, Sarajevo- Tuzla- Graanica, str. 139. 4 Isto, str. 139-140

~5~

Seminarski rad Kvote imaju razliite uloge i slue za: Utvrivanje broja glasova Utvrivanje maksimalnog iznosa sredstava na korienje Bazu za dodjelu SDR

Kvote odreuju glasaku snagu lanova, pa iz neravnomjernog uea kvota proistie isto takva neravnomjernost u glasovima. Broj glasova se utvruje na taj nain to se svakoj zemlji dodjeljuje 250 glasova i plus po jedan glas na svakih sto hiljada SDR-a uplaene kvote. Bogatije zemlje imaju veu glasaku mo. Zemlje koje imaju preko 15% ukupnog broja glasova imaju pravo veta na odluke fonda. Zemlje sa najveim brojem kvota u MMF-u su: SAD sa 18,25%, zatim idu Njemaka, Japan, Francuska i Velika Britanija. Uee glasova industrijskih zemalja u ukupnim glasovima kod Fonda iznosi oko 60% a ZUR oko 40%, tako da ZUR mogu da utiu na odluke ako dijeluju kao grupa jer se mnoge znaajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom veinom od 70% ili 85%. One stvaraju odreeni fond novca koji se moe povui u sluaju finansijskih potekoa lanova. One su osnova za odreivanje koliko lan moe da pozajmi od MMF-a ili da primi od MMF-a u periodinim alokacijama specijalnih pomoi, poznatim pod nazivom specijalna prava vuenja. Ovo nam govori da, to je vie lan finansijski doprinio, to vie moe da pozajmi kada mu je potrebno. Kvote se preispituju svakih 5 godina i mogu biti poveane ili smanjene prema potrebama MMF-a i prema ekonomskom prosperitetu zemalja lanica. U 1946. godini MMF je imao $7,6 milijardi, a u 1998 godini $193 milijarde. Prijedlog da se kvote podignu na $280 milijardi eka na odobrenje. SAD, kao najjaa ekonomska sila, uestvuje u fondu sa oko $35 milijardi, to im daje oko 265.000 glasova (18,25%), a Palau koja je postala lan u decembru 1997. godine, ima najmanju kvotu, i doprinosi sa oko $3,8 miliona, i ima 272 glasa (0,002%).5 Odreuju alokaciju specijalnih prava vuenja. Udio zemlje lanice u alokaciji specijalnih prava vuenja, odreuje se u odnosu na njene kvote.

JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc

~6~

Seminarski rad U januaru 1998. godine dolo je do prijedloga da se podigne nivo kvota za 45%. Da bi se ovaj potez odobrio potrebno je 85% svih glasova. Prema podacima od 15. avgusta 1999. godine, 153 zemlje lanice (to predstavlja 96,9% svih glasova) su se saglasile sa poveanjem. Board of governors svakih 5 godina preispituje kvote i ukoliko je potrebno mijenja njihovu strukturu. Takoe, svaka zemlja moe u bilo kom momentu traiti preispitivanje svoje kvote. Kvota svake zemlje lanice se odreuje prema njenoj ekonomskoj snazi u odnosu na druge zemlje. Razliiti ekonomski faktori se uzimaju u obzir pri determinisanju kvote GDP odreene zemlje, broj finansijskih transakcija i zvanine rezerve odreene zemlje.

1.3. Organizacija MMF-a Organi upravljanja u Fondu su:6 Odbor guvernera Odbor izvrnih direktora Generalni direktor fonda

Na vrhu hijerarhijske ljestvice nalazi se Odbor Guvernera i ine ga po jedan guverner i njegov zamjenik iz svake zemlje lanice koje potpuno slobodno imenuju guvernere i zamjenike. Oni su obno guverneri centralnih banaka ili ministri finansija zemalja lanica. Oni su predstavnici svojih vlada i govore u njihovo ime. Upravni odbor guvernera se sastaje jednom godinje, a guverneri svoje ideje i elje prenose izvrnom odboru koji ih predstavlja. Odbor izvrnih direktora se nalazi u Vaingtonu, a sastavljen je od 22 izvrna direktora, od ega:7
6 7

5 direktora imenuju zemlje sa najveim kvotama, 15 direktora biraju ostale zemlje lanice na dvije godine, 1 direktora (21.-og) imenuje zemlja iju valutu Fond koristi u znaajnijem obimu (Saudijska Arabija), 1 direktora (22.-og) imenuje NR

JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc Isto.

~7~

Seminarski rad Uloga izvrnog direktora je:8 da zastupa interese zemalja koje su ga izabrale, on predstavlja kanal komuniciranja zemalja lanica i Fonda,

Odbor izvrnih direktora, najee, odluke donosi konsenzusom, iako je to mjesto sa najvie sukoba interesa. Generalni direktor Fonda (Managing Director) je predsjedavajui Odbora izvrnih direktora. Ta funkcija obino pripada evropljanima. Pri ukljuenju u MMF, zemlja lanica se obavezuje da e informisati ostale lanove o vrijednosti svoga novca u odnosu na novac drugih zemalja, da e izbjegavati restrikciju zamjene domae valute za stranu, da e njegovati takvu ekonomsku politiku koja e voditi poveanju nacionalnog bogatstva i bogatstva cijelog ovjeanstva. MMF ne moe natjerati lanice da se striktno vladaju prema ovim pravilima, mada moe izvriti moralni pritisak da se pridravaju pravila koja su dobrovoljno potpisale. Ukoliko zemlja lanica konstantno ignorie svoje obaveze, ostale lanice mogu, kroz instituciju MMF-a, da zabrane toj zemlji pozajmljivanje novca od MMF-a, ili da, u krajnjem sluaju, zamole zemlju lanicu da izae iz institucije. Tokom vremena obaveze lanova su se mijenjale prema potrebama. to se tie samog MMF-a, on ima obavezu kontrolisanja kooperativnosti sistema u svrhu redovne i pravilne razmjene nacionalnih valuta, pozajmljivanje novca lanovima da bi reorganizovale svoje ekonomije da bolje kooperiu sa sistemom i obavezu davanja servisnih usluga-tehniku pomo i obuku.

JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc

~8~

Seminarski rad

2. DOGOVARANJE I KONSULTACIJE U MMF- u


Kroz periodine kosultacije sa zemljama lanicama, MMf saznaje da li se njegovi lanovi ponaaju otvoreno i odgovorno pri postavljanju uslova pod kojima se prodaju i kupuju domae valute drugim dravama ili stranim graanima, i takoe se sagledava trenutna ekonomska pozicija drave lanice. Ovakav vid saradnje MMF-a sa lanicama, ima cilj da eleminie restrikcije razmjene domae valute za stranu. U prvim godinama postojanja, MMF je vrio ovakve konsultacije samo sa odreenim zemljama, tj.onim lanovima koji su sprovodili praksu restrikcije razmjene valuta, ali od 1978. svi lanovi su obavezni na ovakav vid saradnje sa MMFom. Konsultacije se obavljaju uglavnom jednom godinje, ali Managing Directormoe u svakom trenutku da inicira sprovoenje postopka, ako se utvrdi da je zemlja lanica upala u vee ekonomske probleme ili ukoliko se ini da lan radi protiv interasa Fonda. Svake godine, tim od 4-5 MMF-ovih strunjaka provodi u zemlji lanici oko dvije nedelje, sakupljajui informacije i razgovara sa predstavnicima vlade o ekonomskoj politici zemlje. Prva faza konsultacija se odnosi na sakupljanje statistikih podataka o uvozu i izvozu, visini dohotka, nivou zaposlenosti, kamatama, protoku novca, investicijama, porezima, trokovima budeta i drugim pokazateljima ekonomskog ivota koji mogu da utiu na meunarodni monetarni sistem. Druga faza sastoji se od sastanaka sa visokim predstavnicima vlade, na kojima se utvruje efektivnost domae politike tokom tekue godine.
9

Ovako prikupljene informacije, prezentiraju se na Izvrnom odboru, koji donosi prijedloge o prevazilaenju problema. Pored ovakvih periodinih konsultacija, sprovode se i specijalni sastanci sa zemljama koje imaju znaajan uticaj na svjetsku ekonomsku politiku. Ovo ima za cilj sagledavanje i predvianje daljeg razvoja svjetske ekonomije. Zakljuci sa ovih sastanaka se publikuju dva puta godinje u World Development Outlook.

Burnazovi, T. Imirovi. I. (1999): Svjetska banka i meunarodni monetarni fond, Sarajevo - Tuzla- Graanica, str. 239.

~9~

Seminarski rad

3. KREDITI I ZAJMOVI
Finansijska pomo ukljuuje kredite i zajmove lanicama MMF-a s platnom bilansom koja podupire politiku prilagodbe i reforme. Mnogo drava proraunski deficit pokriva kreditom MMF-a. Pri tome, velika ponuda deviza nastalih kreditom, dovodi do pada cijene deviza na tritu tih drava, to dovodi do porasta uvoza roba iroke potronje i istovremenog nazadovanja domae proizvodnje i izvoza. to se tie tehnike pomoi, MMF prua strunu pomo svojim lanicama pri kreiranju i izvedbi finansijske i monetarne politike, osnivanju institucija, dogovorima s MMF-om, te statistike podatke. Postoje sljedee finansijske olakice:10 Prva kreditna trana; Zemlja treba da pokae da preduzima razumne napore za perevazilaenje platnobialnsnih problema, nema uslova za korienje sredstava i otkupi domae valute se vre u periodu od 3 do 5 godina. Vie kreditne trane; Zemlja mora da ima validan i utemeljen program za uspostavljanje platnobilansne ravnotee. Sredstva se obezbjeuju putem stand-by aranmana sa kupovinom strane valute u tranama, a na osnovu kriterijuma izvrenja. Rokovi za otkup valute su od 3 do 5 godina. Proirena ( produena ) olakica fonda; Mora da postoji srednjeroni program koji ima za cilj strukturne promjene. Srednjeroni program je na 3 godine, ali moe da bude produen na 4 godine. Program mora da sadri mjere i instrumente za prvih 12 meseci u detalje. Sredstva se obezbjeuju iz proirenih aranmana koji uljuuju kriterijume izvrenja i povljaenja u obrocima, u periodu od 4,5 do 10 godina. Politika poveanog pristupa; Koristi se za poveanje sredstava u okviru stand-by aranmana, kao i proirenih aranmana. to se tie politike uslovnosti i faza odnosno performansi, sve je isto kao i u uslovima kreditne trane i proirene olakice Fonda. Otkupi valuta se vre u periodu od 3,5 do 7 godina, a nameti se utvruju na bazi zajmovnih trokova Fonda.
10

JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc

~ 10 ~

Seminarski rad Kompenzatorne i finansijske olakice za nepredviene okolnosti; Kompenzatorni elemenat i proireni aranmani obezbjeuju sredstva zemlji lanici zbog pada izvoza i pretjeranog uvoza penice koji je van kontrole zemlje lanice. Elemenat nepredvidivih okolnosti se proiruje na obezbjeenje pomoi lanici koja sprovodi programe prilagoavanja, u cilju odravanja prilagoavanja, ak i u sluaju nastanka neoekivanih, u suprotnom smjeru eksternih okova. Otkupi valuta se kreu u periodu od 3,5 do 5 godina. Olakica finansiranja zaliha: Sredstva imaju za cilj pomaganje finansiranja doprinosa za odobreni meunarodni stok zaliha. Otkupi valuta se vre u periodu od 3,25 do 5 godina. Olakice za strukturno prilagoavanje; Sredstva se obezbjeuju pod povoljnim uslovima zemljama sa niskim dohodkom koje se suoavaju sa dugoronim platnobilansnim problemima, a radi podrke srednjeronim programima makroekonomskog i strukturnog prilagoavanja. Uz pomo MMF-a i Svjetske banke, zemlje lanice sainjavaju okvir politike u periodu od 3 godine. Detaljni godinji programi se odreuju prije isporuke godinjih zajmova. Okalice za pojaano strukturno prilagoavanje; U osnovi se radi o istoj kreditnoj olakici kao to je olakica za strukturno prilagoavanje. Razlike se odnose na obezbjeenje sredstava i monitoring. Zajmovi se odobravaju polugodinje, a otkup deviza se vri u periodu od 5,5 do 10 godina. 3.1. Finansijska osnova MMF-a Na osnovu lana III odeljak 3 iz Breton Vudsa zemlje lanice su bile dune da izvre upis kvota i kao minimum, svaka zemlja lanica je u zlatu plaala manji iznos od sljedea dva iznosa:
11

1) 25% svoje kvote,

2) 10% od svojih zvaninih neto holdinga zlata u SAD dolarima.

11

JAVNE FINANSIJE/mmf-.doc

~ 11 ~

Seminarski rad Ostatak kvote se upisivao u nacionalnoj valuti. Na osnovu Amandmana II iz 1978. godine predvieno je da se 25% kvote uplauje u SDR ili u konvertibilnim valutama, a 75% u nacionalnoj valuti. Najnovija, jedanaesta opta revizija kvota bila je 1998 godine i vrijednost upisanih kvota je iznosila 212 milijardi SDR. Kvote imaju 3 osnovne funkcije: One su osnovica za odreivanje olakica prilikom povlaenja sredstava fonda. One izraavaju iznos deviza sa kojima Fond moe da racuna. One predstavljaju osnovu za izraunavanje prava glasa zemalja lanica.

4. POLITIKA USLOVLJENOSTI FONDA


Od zemalja lanica Fond zahtjeva da ekonomske politike budu u skladu sa odredbama Statusa Fonda. Taj zahtjev Fonda je poznat pod pojmom uslovljenost. Uslovljenost se poela izraavati nekoliko godina po osnivanju Fonda, a pod pritiskom najveih kreditorskih zemalja. Poznato je da se Kejns zalagao za zadravanje maksimalne slobode zemalja lanica i protivio se davanju Fondu bilo kakvog autoriteta da ulazi u pitanja domae politike. Takoe ni evropske zemlje koje su u to vreme bili glavni potencijalni dunik nisu podravale uslovljenost. Poetkom 50-tih godina prolog vijeka Odbor izvrnih direktora je prihvatio uslovljenost samo da bi se obezbjedilo finansijsko ucece SAD, a kasnije (1955.) da se ona pojaa,uporedo sa obimom korienih sredstava. Vremenom i evropske zemlje su postale kreditori pa su se priklonile uslovljavanju. Uslovljenost podrazumijeva prilagoavanje finansiranja u rjeavanju platnobilansnih problema. Zdrava platnobilansna pozicija je ona kod koje postoji mogunost da se deficit tekueg bilansa finansira prilivom kapitala, pod uslovima koji su u skladu sa razvojnom politikom, a koji sa svoje strane ne dovode zemlju u poziciju da uvodi trgovinska i devizna ogranienja. Programi koje Fond odobrava, a ije izvrenje uslovljava, treba da obezbijede i spoljnu i unutranju ravnoteu drave. Uslovnost podrazumijeva da su mjere primjerene uslovima i specifinostima privrede zemlje na koju se primjenjuju.

~ 12 ~

Seminarski rad U poetku rada, smatralo se da platno bilansne ravnotee mogu da budu fundamentalnog i privremenog (reverzibilnog) karaktera. Statut je predviao razliit nain za njihovo izravnanje. Za fundamentalnu neravnoteu jedino rjeenje je bilo prilagoavanje kursa, a za reverzibilnu korienje sredstava kod Fonda, jer je izazvano voenjem pogrene domae politike. U tom slucaju od domaih vlasti se oekivalo da unesu promjene u svoju ekonomsku politiku, radi rjeavanja platno-bilansnih problema. Sa tim u vezi razvijeni su modeli za finansijske programe i tehnike stand-by aranmana. Uslovnost je osnovni element u pomoi Fonda zemljama lanicama u cilju rjeavanja finansijskih problema. Politika uslovnosti koju Fond vodi obezbjeuje Fond da e zemlja uzeti kredit i vratiti. Naime, ako zemlja ne ispunjava kriterijume izvrenja, ona nije u mogunosti da povlai sredstva po osnovu odobrenog stand-by aranmana.

5. STAND- BY ARANMANI
Stand-by aranmani predstavljaju aranmane za pribavljanje sredstava Fonda i veoma su pogodni sa obzirom na jednostavnost vuenja potrebnih stranih sredstava plaanja. Ovi aranmani su u sistem Fonda uvedeni 1952. godine. Stand-by krediti su uvedeni, s obzirom da se pokazalo da povlaenje sredstava po osnovu nivoa nacionalnih kvota ne zadovoljava potrebe zemalja lanica. Stand-by krediti su ogranieni sa stanovita vremena korienja, kao i visine sredstava. Uobiajni rok stand-by aranmana je jedna godina, a izuzetno moe da bude i dui, ali ne dui od 3 godine. Predviena je mogunost da kredit bude produen prije isteka roka vaenja. Najea forma odobravanja kredita u Fondu su stand-by krediti. Oni su instrument preko kojeg se odobravaju sredstva Fonda u okviru prve kreditne trane, kada i ako se zemlje pridravaju mijera dogovorene ekonomske politike.

~ 13 ~

Seminarski rad Zemlja Fondu podnosi na odobrenje mjere ekonomske politike koje ima namjeru da primjenjuje, na osnovu kojih bi trebalo da se kvalifikuje da dobije sredstva od Fonda. 12 Mjere koje zemlja predlae da bi izala iz neravnotee moraju da budu u skladu sa stabilizacionim programima koje Fond priznaje. Po svojoj prirodi stand-by kredit predstavlja kreditnu liniju ije modalitete korienja Fond unaprijed utvruje. Na taj nain, drava lanica dobija garanciju od Fonda da e sredstva povlaiti do odreenog iznosa i u odreenom periodu.

12

Burnazovi, T. Imirovi. I. (1999): Svjetska banka i meunarodni monetarni fond, Sarajevo- Tuzla- Graanica.

str. 152-154

~ 14 ~

Seminarski rad

ZAKLJUAK
Meunarodni monetarni fond je institucija bez koje bi dananja ekonomija izgledala nezamislivo. MMF postoji da predvidi i rijei sve probleme i potekoe na kojem meunarodni monetarni sistem nailazi. Sukobljavanja u finansijskom pogledu izmeu zemalja nikada nisu nita dobro donijela. Zbog toga su se dogovori, saradnja, konsultacije i kompromisi unutar jedne organizacije pokazali kao dobro rjeenje u savladavanju svih finansijskih potekoa. Dakle, za MMF se moe rei da je najvanija i najvea meunarodna monetarna institucija i treba joj pridavati najvei znaaj. Moglo bi se rei da lanstvo neke zemlje u MMF-u znai da e ta zemlja pomagati drugim lanicama, ali i da ce njoj biti pomognuto u sluaju nekih njenih i unutranjih i vanjskih finansijskih potekoa. Svaka zemlja uestvuje u odluivanju sa onoliko glasova koliko je sredstava deponovala u Fondu, tako da je odluivanje proporcionalno deponovanim sredstvima. Najvei depodent su Sjedinjene Drave. Meutim bitno je napomenuti da stavovi zemalja u razvoju ijih glasova ima procentualno manje nisu marginalizovani jer se mnoge znaajne odluke u Fondu donose kvalifikovanom veinom od 70% ili 85%, pa ako djeluju jedinstveno mogu da utiu na odluke. Moje je miljenje da razvijene svjetske zemlje, a posebno SAD, ako imaju u interesu donoenje neke odluke koja bi njima odgovarala, mogu lako da privole jo neke zemlje (ZUR) iji su im glasovi neophodni da bi izglasali takvu odluku. Iako je ovakvo miljenje pogreno, sigurno je da snaga zemalja zasnovana na ekonomskoj moi esto nadjaava snagu argumenata slabije razvijenih zemalja, odnosno brojnijih zemalja lanica. Ono to se ne moe osporiti MMF-u je njegova zasluga za uspostavljanje i odravanje monetarne stabilnosti u svijetu. Kao i svaka druga institucija, i MMF ima svoju organizaciju na ijem elu je Upravni odbor Guvernera ili Board of Governors u kom se nalaze predstavnici vlada razliitih zemalja koji govore u ime svoje zemlje. MMF-ova djelatnost je u neprestanim izazovima i kako se okolnosti mjenjaju, mijenja se i djelatnost, a sve u cilju gobalizacije finansijskih trita i smanjivanja finansijskih kriza.

~ 15 ~

Seminarski rad

LITERATURA

Burnazovi, T. Imirovi. I. (1999): Svjetska banka i meunarodni monetarni fond, Sarajevo- Tuzla- Graanica. Kovaevi, R. (2002): Meunarodna ekonomija, Prometej, Beograd. Krugman, P., Obstfeld, M.(2008): Meunarodna Ekonomija, Beograd. www.mmf.com

~ 16 ~