Rimljanima

ak Smit

Rimljanima

Rimljanima 1-2
Ovog puta e mo da okrenemo nae Biblije u Rimljanima 1. glava. Pavle poinje ovu poslanicu sa ovim reima, Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanelje Boije, Dvadeset pet godine prije pisanja ove poslanice Pavle je bio na putu ka Damasku sa namerom da uhapsi Hriane koji su iveli tamo. I onda se dogodile negde oko podneva da se pojavila svetlost koja je bila jaa od podnevnog sunca i tamo mu se Gospod obratio, "Savle, Savle, zato me goni?" I on je odgovorio rekavi, "Ko si ti Gospode, da bi ti mogao sluiti?" I sada dvadeset pet godina kasnije Pavle pie, "Pavle, sluga Isusa Hrista". Pisajui crkvi u Filipu i govorei o svom obraenju je rekao, "No ta mi bee dobitak ono primih za tetu Hrista radi. Jer sve drim za tetu prema prevanom poznanju Hrista Isusa Gospoda svog, kog radi sve ostavih, i drim sve da su trice, samo da Hrista dobijem" (Filipljanima 3:7-8). Ono na ta elim da vam skrenem panju je to da ono na ta se Pavle dvadeset pet godina ranije obavezao da e raditi, i dalje radi. Ima mnogo ljudi koji govore o prolim iskustvima, ali ta prola iskustva se ne prebace u sadanji odnos, i sa time ta prola iskustva postaju tupa i prazna ako se ne prenesu u sadanji odnos sa Bogom. Te stvari koje sam smatrao dobitkom ih sada smatram kao tetu, te stvari pre dvedeset pet godina. "Da bez sumlje ih smatram takvima", vidite ta veza i dalje traje. Tako da prole iskustvo ima znaaja ako se prenese u sadanji hod i odnos sa Bogom. Dvadeset pet godina ranije, "Ko si ti Gospode da ti mogu sluiti?" I sada dvedeset pet godina kasnije "Pavle sluga Isusa Hrista". Nedavno smo zavrili knjigu Dela Apostolskih, i da bi shvatili kada je pisana knjiga Rimljanima u poreenju sa Delima treba da se setimo da kada je Pavle bio u Efezu i kada je Dimitrije zlatar prouzrokovao veliku zbrku i kada su dovukli ljude iz grada u arenu i kada su svi vikali "Velika je Dijana Efeka", i ostalo. Setite se kako je Pavle tada rekao, "Proi u Makedoniju i odatle za Korint, pa odatle idem za Jerusalim i moram videti Rim". Tamo je Pavle izrazio svoju elju kako je naputao Efez i uputivao se ka Makedoniji i odatle za Korint da na kraju mora da ode do Rima, "Moram videti Rim". Kada je stigao u Korint, prije nego li e otii nazad do Jerusalima, je napisao ovo pismo crkvi u Rimu. Ovo e vam pomoi da istorijski smestite ovu knjigu u Delima Apostolskim. On je napisao pismo crkvi u Rimu iz Korinta. Kako se pripremao da napusti Korint da bi otiao do Jerusalima, je saznao da se sprema pokuaj ubistva, zavera protiv njega. Oni su namravali da ga bace preko palube, i tako umesto da uzme brod iz Korinta, on se vratio nazad u Makedoniju, preao preko do Trosa, i onda uz oko obale hvatajui brod nazad do Jerusalima. On je odustao od te nade da e biti tamo do praznika Pashe, tako da je namerio da bude tamo do praznika Pentakosta. U Jerusalimu je bio uhapen, odveden u Cezariju, i tamo dran u zatvoru dve godine. On se pozva na Cezara i onda je napokon, to vidimo u Delima Apostolskim, dolazio do Rima. Ovo pismo je napisano neke dve godine prije nego li je Pavle bio u stanju da ode do Rima, i on e u ovom pismu izraziti tu elju do doe do Rima, i svrhu zbog koje je eleo da bude tamo. Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvan za apostola. Biblija nam kae da bi trebali da budemo sigurni naeg poziva i izbora. Pavle je rekao, Ja sam pozvan da budem apostol. Pogreno je od nas da klasifikujemo Boije pozive kao neke koji su od veeg znaaja ili veliini. Neznam na ta te je Bog pozvao. Ali je vano da shvati da nemoe da bude ita vie od toga ta te je Bog pozvao da bude.

Rimljanima

I ponekad upadnemo u nevolje kada pokuamo da uradimo vie od toga na ta nas je Bog pozvao. Pavle je bio pozvan da bude apostol, i to je onda super, Pavle onda treba da bude apostol. Ako bi rekao, Pavle, pozvan da bude majsor za atore, onda bi trebao da bude majstor za atore. Pavle pozvan da bude jaha kamila, onda bi trebao da bude jaha kamila. ta god da te je Bog pozvao da bude to je onda najvei poziv u tvom ivotu, jer ti nemoe da bude ita vie od toga ta te je Bog pozvao, i Bog te dri odgovornim da bude to ta te je On pozvao da bude. Veoma esto smo krivi u tome to uzimamo na sebe dunosti na koje nas Bog nije pozvao. Uzimamo na sebe odgovornost zato to imamo veliku elju da sluimo Bogu na neki veliki nain, i zbog toga se onda upustim u neto to me Bog nije pozvao i to moe da ima tragine posledice. Dao bih vam lino svedoanstvo o tome ali nemamo vremena. Ja sam pokuao nekada da budem neto to me Bog nije pozvao da budem. I to je uvek bilo zavrilo tragino. Ponekad su nae ambicije i elje izvan Boijeg poziva. Pavle, sluga Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanelje Boije, i knjiga Rimljana se posveuje toj temi. Koje Bog unapred obea preko proroka svojih u svetim pismima To slavno evanelje o Mesiji i spasenju kroz Mesiju, je neto to je Bog prorokovao preko proroka. Govorei o Svom Sinu, Isusu Hristu naem Gospodu, koje je bio iz Davidovog semena po telu. David je doao do Natana proroka i rekao, elim da sagradim kuu za Gospoda. Ja ivim na ovom divnom mestu a Bog ivi u atoru. Oni i dalje oboavaju Boga u atoru od sastanka i nije uredu da ja ivim u ovom slavnom mestu dok Bog ivi u atoru. elim da sagradim kuu za Gospoda, najslavniju graevinu na svetu. Natan prorok je rekao, O, pa to je divno Davide, uini sve to ti je u srcu. Te noi je Gospod doao do Natana proroka i rekao, Natane, govorio si kada nisi trebao, prerano si progovorio. Vrati se sada nazad Davidu i kai mu da on nee biti u mogunosti da mi sagradi kuu; njegove ruke su previe krvave. On je ovek rata; nemogu da imam njega da mi gradi kuu. Ali kai ti Davidu da u mu Ja sagraditi kuu, i da jedan iz njegovog semena nee prestati da sedi na prestolu. David je video Natana sledei dan i Natan mu je rakao, Davide imam lou i dobru vest. Loa prvo, Bog mi je progovorio prole noi i rekao da mu ti nemoe sagraditi kuu, tvoje su ruke previe krvave. Ti si ovek rata, ali tvoj sin e biti u stanju da sagradi kuu. Ali dobra vest Davide je da e Bog da ti sagradi kuu, i od tvog semena nee prestati da bude kralj koji e sedeti na tronu Izraelovom. I David je odmah shvatio da e Mesija da doe kroz Davida. Ovo je bilo previe za Davida. On je doao pred Gospoda i rekao, O Gospode, Ti si me uzeo iz tora od uvanja ovaca. Gospode, ja sam bio niko. Ja sam samo bio pastir, ali ipak si me Ti uzeo i uino da budem kralj nad tvojim narodom. Ti si me blagoslovio previe i ja znam da ti govori o godinama koje e tek da dou, o Boe, ta mogu da kaem? David je bio doveden na mesto tiine pred Bogom, tolko je bio odvan sa Boijom milou. Da li si ti ikada bio na tom mestu? Tolko oduvan sa Boijom dobrotom da nema ta da kae? Sam Mulolo je rekao, Kada molitva stigne svoj maksimu, rei su nemogue. To zajednitvo sa Bogom kada zaista shvati ta je Bog obeao da uini za nas, to je tolko previe za mene da je nekada nemam ta da kaem, ta moe da kae? Previe Boga, previe. I prema obeanju, on e doi iz Davidovog semena, doi e od Jesea pravedna grana. Interesantno je to kada u evaneljima itamo Isusov rodoslov, iako se rodoslov koji se spominje u Mateju razlikuje

Rimljanima

od Luke, oba idu nazad do Davida. Ali od Davida oni se granaju drugaije. U rodoslovu u Mateju, kada se stigne do Davida, kae da se Davidu rodio Solomon od Berebe koja je bila Urajina ena, i daje nam rodoslov od Solomona pa do Josipa za kojeg su ljudi mislili da je Isusov otac. I u tom rodoslovu koji dolazi od Solomona nailazi do ovog lika koji se zove Jekonija. Gospod je stavio prokletstvo na Jekoniju u zadnjem stihu dvedeset druge glave Jeremije, gde Jeremija kae, Ovako veli Gospod, zapiite da nee biti od Jekonijing semena koji bi sedeo na prestolu Davidovom zauvek. Ako bi Isus bio Josipov sin, onda On ne bi mogao da sedne na tron.

Luka nam daje drugi rodoslov, Marijin rodoslov, od strane Josipa koji je bio Elijev svekar. Tako da je u pitanju Marijin rodoslov u Luki koji nas vodi kroz drugaiju liniju do Davida. On dolazi nazad do Natana, sina Davidova. Tako da Isus kroz Mariju, je potomak Davidov isto, i sa time ima pravo da trai Davidov tron, ali ne kroz Jekoniju. Ako bi to bilo tako onda on ne bi mogao da trai tron, jer Boije prokletstvo kae da nei biti nikoga iz Jekonijevog semena koji e sedeti na Izraelovom tronu. Oba rodoslova pokazuju da Mesija dolazi kroz Davida. Pavle kae, O sinu svom, koji je po telu roen od semena Davidovog, A posvedoen silno za Sina Boijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu naem, Uskrsnue Hrista, dokaz je izjave. Preko kog primismo blagodat i apostolstvo, da pokorimo sve neznaboce veri imena Njegovog; Meu kojima ste i vi pozvani Isusu Hristu, Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam I ja volim da personalizujem Pismo. Volim da verujem da je ono napisano za mene, jer jedina stvar koje se zaista nemoe odnositi na mene je Rim, ali ja sa ljubazan Bogu, i Bog me ja pozvao da budem svetac. Zaista, Pavlova poslanica je Boijim svetcima. Crkvi. blagodat vam i mir od Boga Oca naeg i Gospoda Isusa Hrista. Blagodat/milost i mir, sijamski blizanci Novoga Zaveta. Oni se uvek spominju zajedno, i uvek u tom redosledu. Nepada mi napamet da postoji ijedno mesto u Novom Zavetu gde kae, Mir i milost. Nego je uvek, Milost i mir. Zato? Zato to nemoe zaista da iskusi Boiji mir ako nisi iskusio Boiju milost. I bile su godine u mom Hiranskom iskustvu kada je zaista nisam imao mir Boiji. Imao sam mir koji je bio uspostavljen smru Isusa Hrista, ali nisam imao Boiji mir, zato to sam ja pokuavao da svojim delima uspostavim moju pravednost pred Bogom. I dokle god sam ja u svojim pokuajima traio pravednost pred Bogom, nisam imao mir. Uvek je bilo borbe u mom Hrianskom iskustvu. Ja sam uvek pokuavao da budem samo malo bolji i uvek sam obeavao da u biti bolji. Bio sam nemiran; nisam imao mir sve dok nisam iskusio milost Boiju, i onda sam shvatio ta je poenta milost i mir. Milost uvek ide prva, i ako nisu iskusio milost Boiju onda zaista nezna mir Boiji u svom ivotu. Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svom kroz Isusa Hrista za sve vas to se vera vaa glasi po svemu svetu.

Rimljanima

Postojala je grupa vernika tamo u Rimu i njihva vera u Hrista je bila znana svugde. Jer mi je svedok Bog, kome sluim duhom svojim u jevanelju Sina njegovog, da vas se opominjem bez prestanka, Meni je interesantno da Pavle poziva Boga kao svedoka za njegov molitveni ivot. I ja mislim da je to umesno. Isus je rekao, A ti kad se moli, ui u klet svoju, i zatvorivi vrata svoja, pomoli se Ocu svom koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platie tebi javno (Matej 6:6). Nemoj da napravi ou od tvojih molitvi. Nemoj da pie pismo po celoj zemlji govorei ljudima da ulazi u svoj klet molitve, da klei na svom specijalom tepihu i da ih dri u molitvi. I da im onda ponudi da e im prodati kvadrat tog tepiha za pet dolara donacije. Otiu do Jerusalima i poneu sa sobom svoj molitveni tepih i postaviu ga na Maslinsku Goru, otprilike na mesto na kojem e Isus da stoji kada se vrati. I sada te molim da mi poalje tvoje zahteve, te stvari za koje bi hteo da se ja molim dok sam tamo, i da molim te da sa time mi poalje i neki poklon. Pa onda dolazi sledee pismo. Moe da kupi mali kvadrat tog molitvenog tepiha kao donaciju. Nek nam Bog pomogne. Pavle poziva Boga kao svog svedoka za njegov molitveni ivot. Bog mi je svedok, da neprestajem da se molim za vas dan i no. Spominjui vas uvek u svojim molitvama. Molei se svagda Bogu u molitvama svojim da bi mi kad Boija volja pomogla da doem k vama; I Pavle se nalazi u Korintu, i uputie sa ka Jerusalimu. On nezna ta ga eka u Jerusalimu, sem toga da gde god da ode Sveti Duh mu poruuje da ga ekaju okovi i zatvor. Ali ga mi ovde vidimo da pie ovima u Rimu, Nadam se da u da doem do vas. Molim se da mi na bilo koji nain Bog pomogne da doem do vas po Boijoj volji. Pavle kae, Moram da vidim Rim. Kasnije kada je bio u zatvoru u Jerusalimu obezhrabren i poraen, Gospod mu je rekao, Pavle, budi dobre volje, kao to si svedoio o meni u Jerusalimu, morae svedoiti o Meni u Rimu. On nije doao do Rima Boijom voljom, neznam da li ti...pa, to je bio uspean put. Iako je on doiveo brodolom i sve ostalo, ceo taj brodolom ga je doveo do Malte, gde je on bio u mogunosti da dovede Publija do Gospoda i mnogi Malteani su prihvatili Isusa dok je Pavle bio tamo. Tako da je to bio veoma uspean put to se tie duhovne strane iako bi to mogao da ospori sa telesne strane uzimajui u obzir sve tekoe kroz koje je prolazio. etrnaest dana na moru u oluji gde su svi bili tolko bolesni da niko nije mogao da jede. Ipak, Pavle je izrazio elju Bogu da bi hteo da ide do Rima. Jer elim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar za vae utvrenje, Pavlova elja nije bila da vidi turista u Rimu i da vidi Koloseum, da vidi forum i sve ostale zadivljujue graevine Rima, nego je njegova elja bila da doe da bi mogao da im slui da bi im dao kakav duhovni dar da bi se oni mogli utvrditi. To jest, da se s vama uteim verom optom, i vaom i mojom. Da bi mogli zaista da sluimo jedni drugima. I to je tano, ti nemoe da slui drugima a da tebi nebude slueno. Nemoe da da a da ti ne primi. U slubi uvek postoji zajednika dobit. Ali vam neu zatajiti, brao, da sam mnogo puta hteo da vam doem, pa bih zadran dosle, da i meu vama imam kakav plod, kao i meu ostalim neznabocima.

Rimljanima

Ja elim da imam plod u Rimu kao to imam i u drugim mestima. Duan sam i Grcima i divljacima, i mudrima i nerazumnima. Zato, od moje strane, gotov sam i vama u Rimu propovedati jevanelje. Jer se ne stidim jevanelja Hristovog; jer je sila Boija na spasenje svakome koji veruje, a najpre Jevrejinu i Grku. Jer se u Njemu javlja pravda Boija iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik e od vere iv biti. Pavle objavljuje: Ja sam spreman da idem u Rim, elim da imam ploda u Rimu, ja se nestidim evanelja Isusa Hrista. To je Boija sila na spasenje svakome ko veruje. Najpre Jevreju a i Grku. Jer se u Njemu javlja pravda Boija iz vere u veru, kao to je napisano: Pravednik e od vere iv biti. U evenelju Isusa Hrista, Boija pravednost je otkrivena jer Bog nije mogao da oprosti na greh nepravedno. Morala je da postoji pravedna osnova da bi se greh mogao oprostiti. Jer ako bi sudija u potpunosti odbacio optube protiv oveka koji je kriv bi bilo nepravedno. Bog ti nemoe pravedno samo tako rei, Oproteno ti je. Mora da postoji pravedna osnova na osovu koje ti se moe oprostiti tvoj greh. Ta pravedna osnova se nalazi u evanelju Isusa Hrista. Jer je Bog osudio onoga ko zgrei na smrt. Jedina pravedna stvar je da se grenik osudi na smrt, jer je to presuda koja odgovara za nas uzimajui u obzir grenost oveka. Bog je postavio pravednu osnovu po kojoj se moe oprostiti greh tako to je Isus Hrist postao naa zamena, tako to je uzeo greh na Sebe i tako to je umro umesto tebe. Pravednik za nepravednike. I tako je On snabdeo Bogu pravednu osnovu za oprotenje, ti si oproten tako to je Isus Hrist umro za tebe. Dug koji je tebi pripadao, On je uzeo tvoje mesto i umro za tebe, i sa time, se Boija pravednost otkrila iz veru u veru, kao to je napisano, Pravednik e od vere iveti. Jer se otkriva gnev Boji Videli smo Boiju pravednost i to sada stavljamu u kontrastu sa Boijim gnevom. s neba na svaku bezbonost i nepravdu ljudi koji dre istinu u nepravdi. Videli smo Boiju pravednost da je otkrivena, a sada nam se otkrvia Boiji gnev. Boiji gnev se otkvriva pod jedan, bezbonosti a pod dva nepravdi. Koja je razlika izmeu bezbonosti i nepravednosti? Seate se kada je Mojsije siao sa Sinajske gore, on je imao dve kamene ploe na kojim su bile zapisane Deset zapovesti. Na prvoj kamenoj ploi su se nalazile privih etri zapovesti i one su se govorile o ovekovom odnosu sa Bogom. Nee imati druge bogove pored Mene. Nee uzeti uzalud ime Gospodnje. Ne gradi sebi lik rezani. Seaj se dana odmora da ga svetkuje. I ako bi neko prekrio jednu od ovih prvih etri zapovesti to bi onda prestavljalo pogrenu vezu sa Bogom, a to je bezbonost. Druga kamena ploa se bavila zapovestima koje su govorile o ovekovom odnosu sa svojim blinjem. Ako bi neko prekrio neku zapovest sa druge kamene ploe to bi onda znailo da neivi ivotom kojim bi trebao da ivi sa svojim blinjem, i sa time, to prozurokuje nepravednost, to je pogrean odnos sa njegovom blinjem, nepravednost. Boiji gnev e se otkriti protiv bezbonosti i nepravednosti ljudi koji dre istinu Boiju, ali je dre u nepravednosti. Imati i znati nije dovoljno. Jakov je rekao, Budite izvrioci a ne samo sluaoci Rei, varajui sami sebe (Jakov 1:22). Mnogi ljudi danas varaju sami sebe, zato to su uli Re i znaju Re, oni znaju ta Bog zapoveda, oni dre tu istinu Boiju, ali je naalost dre u nepravednosti. Jer ta se moe doznati za Boga poznato je njima: jer im je Bog javio;

Rimljanima

U mojoj savesti postoji svesnost ta je dobro i loe. Sveopte u ljudskoj svesti postoji svesnost toga ta je pravedno i ta je loe. I to se pokazuje u meni. Bog je to nekako urazao u moje srce i moj um i u moju svest, i ja znam ta je pravedno, i ta je loe. To to se moe znati o Bogu je njima poznato. Bog je to njima pokazao. Jer ta se na Njemu ne moe videti, od postanja sveta moglo se poznati Ili Jer Njegove nevidljive stvari se od stvaranja sveta jasno vide, tj. nevidljivi Bog se otkrio kroz svoje stvorenje. Nebesa objavljuju Boiju slavu, zemlja pokazuje delo Njegovih ruku, iz dana u dan oni govore, iz noi u no njihov glas ide. Nema govora niti jezika gde se njihov glas neuje. Bog govori oveku univerzalnim jezikom prirode. Tako da sam ja po prirodi svestan da Bog postoji. Budala kae u svom srcu, Nema Boga. Njegove nevidljive stvari su otkrivene u prirodi jer kada su upoznali Boga oni su ostali bez izgovora, jer se Bog otkrio i videti na stvorenjima, i Njegova vena sila i boanstvo, da nemaju izgovora. Jer kad poznae Boga, ne proslavie Ga kao Boga I kako ja to mogu da uradim u svom ivotu? Ja padnem u tome da proslavim Boga kao Boga tako to se svaam sa Njime. Jer moje svaanje sa Bogom je u sutini ovo, Ja znam ta je za mene dobro bolje od Tebe. Ja onda sebe uzdiem kao Boga. Ja neproslavljam Boga kao Boga kada mu dajem svoje zahteve. Kada ja insistiram kroz molitvu da Bog uini stvari na odreen nain. I ovo nije proslavljanje Boga kao Boga, a ovo se jako puno propagira danas od strane mnogih. Mnoga njihova uenja su ustvarnosti bezbona, jer uzdie oveka na poziciju autoriteta a Bog postane sluga. Tako da onda nije vie, ak, sluga Isusa Hrista, nego je, ak, gospod Isusa Hrista, jer u sutini ta oni kau je da Bog treba da prati svaki moj ef i elju i da ispuni svaku moju elju. Ja sam nedavno itao u knjizi od jednog veoma poznatog slubenika jedne veoma velike crkve da je eleo biciklu i da se molio za biciklu. I poto se molio nekoliko meseci za biciklu a nije ju dobio, on se naljutio na Boga. On je rekao, Kako ja mogu da uim ljude da se mole i da veruju i da Ti se pouzdaju u molitvi kada eve ja sam se molio svo ovo vreme za biciklu a Ti mi ne nisi dao? Onda je on reako da mu je Bog rekao, Pa, nisi mi nikada rekao kakvu biciklu eli. Postoje svakake vrste bicikla, desetobrzinke, planiske... Po meni to nije proslavljanje Boga kao Boga. Kakvog Boga ja to sluim koji nezna kakva je Bicikla najbolja za mene? eka na mene da bi dobio broj modela prije nego li e ita da uini, eka na moj izbor boja. Ne, ja odbijam takav koncep Boga. On nije dini koji eka da ispuni svaku moju elji ili ef. Kada tretiram Boga kao duha iz arobne lampe, onda to nije proslavljanje Boga kao Boga. Petar nam kae da ako iko od nas pati po Boijoj volji, da e mo mi samo da mu poverimo nae due Njemu kao vernom stvoritelju. Ja nalazim da takvo predanje, potupuno predanje, je najvee mesto odmora i mira koje ja znam. Jer ja nemam u svom umu stvari koje Bog mora da uradi za mene. Nego ja imam sebe kao predanje Bogu, tako da ta god da On uini ja prihvatim, i ja mogu da se odmaram u tome. Kada smo dali nau ponudu da bi kupili imanje u Newport Beach-u, i sad trenutno neznam da li emo ga dobiti ili ne. Ja se zaista ba nemolim da ga dobijemo. Ja se nemolim da ga i nedobijomo. Ja se samo molim, Gospode, Tvoja volja neka bude uinjena. Ako eli da je dobijmo, super Gospode. Ako neeli da je dobijemo, super Gospode. Ali vidite ako bi bio u tome, Moram Mi moramo da imao to imanje, onda uete u to da kaete, Boe mora da nam da to, i onda ja sedim na vozaevom mestu i ja nareujem Bogu ta da radi. Ja onda sebe postavljam u poziciju Boga, i onda inim da se On podreuje meni. To nije proslavljanje Boga kao Boga. To je zamka u koju ljudi jako lako upadnu. Potpuno predan onome ta Bog eli. To je jako lep nain ivota, jer

Rimljanima

onda naui da prihvati ta god da se desi. Nikada nisu uznemiren, jer uvek prihvata da bude uznemiren. ovek koji se uvek uznemiri je ovek koji nikada neoekuje da bude uznemiren; on zaista neplanira uznemirenja u svom ivotu. I zbog toga, kad god uznemirenja dou on je veoma uznemiren. Ali ovek koji se nikada neuznemiri je onaj koji uve oekuje uznemirenja. Tako da kada uznemirenje doe, to ga onda neuznemiri, jer je to oekivao. Ja imam radni odnos sa Bogom. Ja to potvrdim svako jutro, Boe, Ti moe da me uznemiri za ta god Ti hoe. Ako se moji planovi ne podudaraju sa Tvojima onda Gospode, uznemiri moje planove. Uznemiri me, stavi me na Tvoj put. Jer elim da Tvoja volja bude uinjena u mom ivotu danas. I tako da ako neto iskrsne i ja nisam u stanju da odem tamo gde sam hteo ili ta god, onda to znai da Bog ima neto drugo u umu. Ja predajem moju duu Njemu na uvanje kao vernom Stvoritelju. Slavljenje Boga kao Boga. Ali, kada su upoznali Boga, oni nisu hteli da ga proslave kao Boga, niti Mu zahvalie, nego zaludee u svojim mislima, i potamne nerazumno srce njihovo. Kad se graahu mudri, poludee, Ono ta im Pavle govori je to da je Bog otkrio sebe kroz prirodu; ovek moe da zna Boga kroz prirodu. Priroda je Boije otkrovenje. Ona govori oveku da Bog postoji. Objavljuje Boiju slavu, Njegovu mo, Njegova uda. Ali ako ovek ne eli da ima istinu o Bogu, ako neeli da proslavi Boga kao Boga, ako eli da uzdigne sebe do Boijeg nivoa. Ja sam Bog jer sam ja gospodar svoje sudbine. Ja sam kapetan svoje due. Ja sam Bog. Ja sam ovek koji upravlja samim sobom. Onda on gleda na prirodu sa predpostavkom da Bog nepostoji. Onda on pokuava da objasni prirodne fenomene iskljuujui Boga, nazivajui ih prirodnim fenomenima. Da se sve deava prirodno i pod prirodnim okolnostima. Jedna od njihovih omiljenih fraza je sluajna pojavljivanja pod nezgodnim okolnostima. To moe da objasni skoro sve, sve ove sluajne zgode se nedogode samo tako. Postoje sve ove sluajne pojavljivanja ovih nezgodnih okolsnoti i ti si sam na kraju rezultat nezgode. Milijarde takvih nezgoda tokom milijarda godina, i eto tebe kao rezultata ove spontanog stvaranja. Bio je jedan interesantan simpozijum u Evropi 1975 god. Karl Sagin je napisao knjigu opisujui tu konvenciju. Na tom skupu su bili vodei naunici koji su se sakupili da bi odluili da li vanzemaljci pokuavaju da uspostave kontakt sa nama. Knjiga koja je objavljenja se zove, Tehniki Institut za Tehnologiju iz Masausetsa o Vanzemaljskoj Komunikaciji koju je napisao Karl Sagen, i to je reportaa ovog simpozijuma i okupljanja svetski priznatih naunika koji su ponudili svoje dokumentacije o vanzemaljskim biima koji pokuavaju da nas kontaktiraju. Ja sam bio veoma fasciniran jednim od privih dokumenata koji su prezentovani, a taj dokument je bio predan od grupe naunika koji su oseali da bi bilo bitno u donoenju odluke da li posotje ili nepostoje bia tamo negde koja pokuavaju da kontaktiraju sa nama da bi prvo trebali da odluimo verovatnou da li postoji ivot na nekoj drugoj planeti u univerzumu. Uzimajui u obzir sve te mnoge prepreke na osnovu kojih zavisi ivot, oni us poeli da ubacuju u kompjuter injenice koje su neophodne za razvijanje prve elije, sve te rezliite stvari koje treba da so dogode da bi se stvorila prva elija. Kompjuter koji je radio na tim raznim faktorima je izaao sa odgovorom da ansa da se tako neto dogodi je, jedan naprem deset na dvaest sedmi. I predpostavljajui da je zemlja 6 milijardi godina stara to izae samo samo nekih deset od dvadeset sedam. Tako da ako bi dodao ove faktore, recimo milijardu njh i da se svake sekunde oni odvijaju, za est milijardi godina razvili bi ste vau prvu eliju. Ali onda mora da razvije dve elije na istom mestu. Taj dokument je zakljuio da nepostoje vanzemaljska bia koja pokuavaju da komuniciraju sa

Rimljanima

planetom zemljom jer je nemogue da postoji bilo kakva ivotna forma igde drugde u univerzumu, zbog kompleksnosti razvoja elije. Nemogue je igde drugde u univerzumu. Tako da nema smisla imati simpozijum na kojem bi videli da li postoje vanzemaljska bia koja pokuavaju da komuniciraju sa nama, jer je nemogue da ona postoje. Verovatnoa za to je...neraunajte na to. Ja sam pomislio da je to veoma interesantan dokument. Uivao sam da ga itam, ali sam se zapitao zato to onda nisu primenili i korak dalje i shvatili da je nemogue. Ako je nemogue da postoje ivotne forme igde u univerzumu sem ovde, kako onda oni misle da oni postoje i ovde? Ako je nemogue da se ivotne forme oforme bilo gde u galaksiji, onda isto tako bi trebalo da bude nemogue da ivotne forme postoje i ovde, i to je zaista nemogue u sluajnosti. Mi smo stvoreni. Ali ovek koji prie prirodi sa predrasudom da Bog nepostoji pokuava da objasni fenomen ivota izvan Boga i onda doete do svakakih glupih nagaanja. Da li si se ikada zapitao kako je to mogue da si ti u stanju da hoda? Pa vidi, jendom davno pre mnogo miliona godina, nazak kada je zemlja bila prekrivena sa prvobitnim muljem, ova elija se razvila u slinom obliku kao crv, i kako je napravila sebi put iz tog mulja u vodu, pa zatim na kopno, u obliku tih bia koja su liile na ribe koja su prela na kopno, prevrtajui se na ovoj stranoj okolini se ogrebala na koralni greben ili na stenu. I ta ogrebotina se razvila u bradavicu, koja je nastavila da se razvija i na kraju narasla da bi postala noga sa pet prstiju. Posle milijardu godina kada se druga noga razvila ti si onda bio u stanju da hoda umesto da poskakuje. To je jedno od objanjenja koje se nudi za razvie nogu. I ja se slaem sa Pavlom, oni su zaludeli u svojim mislima, i njihovo nerazumno srce je potamnelo. Oni grade sebe da su mudri ali su postali ludi. Vidite, ako neurauna Boga to je onda bazuman stav, jer bezumnik ree u svom srcu, Nema Boga. Nemogue je pokuati da se razume univerzum neraunjui Boga a da se ne izmisle svakake neverovatne predpostavke, i to je jednostavno bezumlje ali naalost ba ta nauna glupost je prihvaena. Kad se graahu mudri, poludee I pretvorie slavu venog Boga u oblije smrtnog oveka Oni su pretvorili Boga da bude kao ovek. Oni misle o Bogu kao o oveku. Pokuavaju da donesu Boga na ljudski nivo. Slave venog Boga su sada napravili da lii kao ovek u obliku malog idola ili lika kojeg su oni izrezali ili nacrtali. i ptica i etvorononih ivotinja i gadova/gmizavaca. Kako gleda na zgrade oboavanja drevnih ljudi, videete ta grotesna bia koja su predstavljena kao boanstva, i onda shvati o emu je Pavle govorio, ovekov pokuaj da pokvari Boga. I zbog toga, Zato ih predade Bog u eljama njihovih srca u neistotu, da se pogane telesa njihova meu njima samima; Koji pretvorie istinu Boiju u la, i vema potovae i posluie tvar nego Tvorca, koji je blagosloven va vek. Amin. Tako da ih je Bog predao ovim prljavim poudama njihovog srca. Mogu se prisetiti da kada sam ja bio osnovac, da je bilo tih momaka koji su prokrijumalili zdravstvene asopise. To je bilo nato najblie pornografiji to se moglo nai tada. asopisi koji su se bavili nudizmom u Sjedinjenim Dravama. Ovo su bile stvari koje su ti momci prokrijumalili i to je bilo neto za ta si trebao da

Rimljanima

ima veze da bi dobiju kopiju toga. I samo u mom ivotnom veku vidim kolko smo potunuli. Zato to danas moe ui u bilo koju trafiku i radnju i da kupi asopise koji sadre sve te izazivajue fotografije ija je namena da pobude i stimuliu telo. Vidimo posledice toga da nas Bog predaje naim neistim poudama. Moralni pad koji vidimo u naem drutvu je posledica uenja evolucije, ponitavanje toga da Bog postiji. Pokuaji da se razume univerzum bez Boga. I rezultat tog pokuaja da se Bog izvadi ovekovog uma i razmiljanja je to da nas je Bog prepustio naem umu koji moe potone u prljavtinu svog srca. Oni donose sramotu svojim telima meusogno, jer su zamenili Boiju istinu sa neistinom, i oni oboavaju i slue stvorenju vie od Stvoritelja, koji su blagosloven doveka. Vidite, po teoriji evolucije stvorenje postaje Bog, to je ta mona elija i njene ogromne sklonosti da uini te fenomenalne promene i da se razvije u sve te razne ivotne forme koje imamo danas. Te divne prilagodljivosti u prirodi. To postane Bog. Oni oboavaju i slue stvorenju vie nego li Stvoritelja. Oni gledaju na prirodu iracionalno, prirodu ine boanstvom umesto da da slave Boga koji je stvorio prirodu. Kada stane samo do prirode i oboava prirodu, onda si stao krae nego to bi trebalo. Iracionalno je da pogleda na prirodu i da kae, To je Bog. Treba gledati na prirodu i rei, To je Boije stvorenje, i dozvoliti prirodi da ti govori o Bogu, to je racionalan nain da posmatra prirodu. Tako da je ovek postao neracionalan u svom posmatranju prirode tako da je poeo da oboava i da slui stvorenju vie nego li Stvoritelju koji je blagosloven zauvek. Zato ih predade Bog u sramne slasti; jer ene njihove pretvorie putno upotrebljavanje u besputno. Tako i ljudi ostavivi putno upotrebljavanje enskog roda, raspalie se eljom svojom jedan na drugog, i ljudi s ljudima injahu sram, i platu koja trebae za prevaru njihovu primahu na sebi. I kao to ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da ine ta ne valja, ovekova degradacija, nizvodna spirala, da li to vidimo? Zasigurno da to moemo da vidimo u danu kom ivimo. Vidimo ba ove stvari o kojima nas je Pavle upozorio kao posledici toga da ovek eliminie Boga iz svog uma, iz svog ivota, iz kola, svesnost svesti o Bogu. Vidimo neminovne posledice drutva koje ide sve dublje u septiku jamu nemorala. Vidimo trend pada. Biti ispunjen svakom nepravdom, i sada oni dre istinu o Bogu u nepravdi, ali sada vie i nedre istinu o Bogu, Bog ih je predao njihovim izopaenim umovima, i rezultat toga je, Da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloe, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svae lukavstva, zloudnosti; aptai, opadai, bogomrsci, siledije, hvalie, ponositi, izmiljai zala, nepokorni roditeljima, Nerazumni, nevere, neljubavni, neprimirljivi, nemilostivi. Ovo zvui kao jutarnje novine. Mi smo okrueni time. Vidimo neizbene posledice ovekovog pokuaja da izbaci Boga iz svog ivota. Mi vidimo to u naem drutvu u kojem ivimo, ba ove stvari, koje su tolko zastupljene u naem drutvu. A neki pravdu Boiju poznavi da koji to ine zasluuju smrt, ne samo to ine, nego pristaju na to i onima koji ine. Gledate sapunice? Da li uivate da gledate sapunice? Da li uivate da gledate Dalas? Da li uivate da gledate misterije koje se bave ubistvima? Da li uivate da gledate filmove koji imaju te nemoralne scene u njima? Ako uiva da gleda ove filmove, onda ti pristaje na to sa onima koji to ine, zar ne? Vidi, ti moe da kae veoma samo opravdavajue, Ja nikad nisam poinio preljubu. Ja nisam 10
Rimljanima

nikada ikoga ubio, ili ja nisam nikad uradio tako neto i slino. Ali Pavle kae, Ne samo da oni to ine, nego pristaju/uivaju u onima koji to ine. To je osoba koja u stvarnosti uiva da ita o tome. Ili osoba koja uiva da gleda to. Stvari koje ja sam nebih uradio, ali postoji to neko uzbuenje dok se gleda neko drugi ko to ini. To je ba to, pristajanje/uivanje u tome sa onima koji to ine. Pazi, nek nam Bog pomogne. Sotona nas bombarduje sa svake strane sa svojim smicalicama, pokuavajui da nas zarobi, da nas privue. Zato to je to fascinantno, to je interesantno. Pa to je samo ivot, i ja sam zainteresovan za ivot. Racionalizuj to kako god hoe. Budi paljiv ako uiva u ljudima koji ine takve stvari, gledajui ih kako ih oni ine.

2 glava Zato se ne moe izgovoriti, o ovee koji god sudi! Vidi, ja proitam ovu listu i kaem, O da, to je uasno. Zaista neznam ta da radimo, svet je tako naopak, zao. Uasno je to da ljudi ine takve stvari, uasno je da bi ljudi hteli da tako ive. Pa, ti si bez izgovora o ovee koji god sudi. Jer kojim sudom sudi drugom, sebe osuuje; jer to ini sudei. Mi moramo da pazimo na ovo osuivanje. Jer ako ja imam kapacitet da sudim nekome i da kaem, To je pogreno, on ne bi trebao da radi to. Onda ja osuujem sebe jer ja znam da je to loe i ako bi ja to uinio onda bih bio u duploj greci, jer ja znam da je pogreno jer sam rekao da je pogreno. Znate, zapanjujue je kako greh izgleda loe kada ga neko drugi radi. Ako neko uini moj greh, onda sam u stanju da imam u sebi svakavo pravedna ogorenja. Kad ja uinim to onda ti ja mogu rei zato sam to uradio, mogu opravdati. Ali kako je uasno kada to uini neko drugi. To je onda uasno. Budi paljiv ovee, ti koji sudi, jer ti osuuje samog sebe sa time jer ti svedoi tu injenicu da ti zna bolje, a sam ini te iste stvari. A znamo da je sud Boji prav na one koji to ine. Nego pomilja li, o ovee koji sudi onima koji to ine, i sam ini to! Da e ti pobei od suda Boijeg? U 2 Korinanima 5, Pavle nam kae da e mo se svi mi pojaviti pred Hristovim sudnjim tronom da primimo nagrade od stvari koje smo uinili u naim telima, bez obzira da li ona bila dobra ili loa, znajui dakle strah Gospodnji ljude savetujemo. Da li ti misli da e izbei sudu Boijem? Da li ti misli da ima nekakav imunitet ili boanski oprotaj pa si u stanju da se izvue sa time? Ili ne mari za bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i trpljenja Vidi, greka koju ljudi veoma esto prave je da pogreno protumae Boije trpljenje i strpljivost. Bog je uzdran sa nama. Bog je tako strpljiv sa nama. Bog nas trpi dugo. On nas neubije odmah im uinimo neko zlo. Bog ima ogromno strpljenje za zloince. Ja ne bih imao tolko strpljenja. Ja bih radije voleo da ni Bog nije tako strpljiv. Ja bih radije da ih Bog istrebi. Kada itam o nekim tim stvarima i kada itam o tom momku koji je ubio svoju porodicu u inu i kada ga vidim u sudnici i zna da e suenje da traje mesecima i pomisli, O Boe, brza pravda, Gospode. Ali kada sam ja upitanju, O strpljenje Gospode. Radim na tome i nadam se u jednom od ovih dana, Gospode, pobediu to. Alu ponekad ja pogreno protumaim to Boije dugo trpljenje kao da odobrenje ili ak da zaista to Boga ni neinteresuje. I dogodi se ak da ljudi postanu tolko prevareni da veruju da Bog odobravo to to rade i kau, Ja jo uvek imam tolko blagoslova u mom ivotu. Zna, Ako

11

Rimljanima

Bog nije zaista zadovoljan sa mojim ivotom i ta ja inim, onda bi On sigurno oduzeo blagoslove iz mog ivota. I zato to oni u svojim ivotima nastavljaju da vide blagoslove, oni kau, Pa, Bog odobrava to to ja radim. To nije tako. Da li ti misli da e da izbegne sud Boiji? Da li prezire bogatstvo Njegove dobrote i dugog trpljenja? ne znajui da te dobrota Boija na pokajanje vodi? Nego svojom drvenosti i nepokajanim srcem sabira sebi gnev za dan gneva u koji e se pokazati pravedni sud Boga, To je kao brana koja zadrava sud Boiji, i ti samo nadodaje na taj sud kako nastavlja u svom grehu i nepravdi. Ti samo nadodaje i jednoga dana e se brana otvoriti i poplava suda e te odneti. Teko tebi, teko tebi, teko vama koji ivite na zemlji zbog jo tri trube koje treba da zatrube. I onda itamo dalje da kako aneli upozoravaju o Boijem gnevu koji dolazi, kako e On izliti svoj gnev i bes na oveka. Dozvoli mi da ti kaem neto, zemlja na kojoj mi ivimo je spremna za sud. ak, kako gledam na svet danas i stvari u svetu danas, pitam se kolko e Bog da eka prije negoli pone da sudi. Biblija nam kae da je Bog ekao dosta dugo dok je Noje gradio barku, ali je Boiji sud ipak doao. Boiji sud e da doe ponovo, i zasada se samo gomila, i uskladiti se za dan gneva o oktrovenja Boijeg pravednog suda. Koji e dati svakome po delima njegovim: Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog traili slavu i ast i neraspadljivost, (Bog e im dati) ivot veni; A onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, (oni e primiti) nemilost i gnev. Nevolja i tuga na svaku duu oveka koji ini zlo, a najpre Jevrejina i Grka; A slava i ast i mir svakome koji ini dobro, a najpre Jevrejinu i Grku; Jer Bog ne gleda ko je ko. Nije bitno da li si ti Jevrej ili pagan, Bog negleda ko je ko. Nego to ta si ti je to ta Bog priznaje i ta ti radi. Jer koji bez zakona sagreie, bez zakona e i izginuti; i koji u zakonu sagreie, po zakonu e se osuditi I pagani koji su bez zakona, oni e biti sueni bez zakona. Postoji taj zakon Boiji koji je napisan u naim srcima, svest, Jevreji imaju zakon, i Bog e im suditi po zakonu. (Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji sluaju zakon, nego e se oni opravdati koji ga tvore; Jer kad neznaboci ne imajui zakon sami od sebe ine ta je po zakonu, oni zakon ne imajui sami su sebi zakon: Oni dokazuju da je ono napisano u srcima njihovim to se ini po zakonu, budui da im savest svedoi, i misli meu sobom tue se ili pravdaju) Bog je zapisao svoj zakon u srcu svakoga oveka. Postoji ta svesnost o dobrom i zlu. To je uroeno u naim srcima od srtane Boga, i moja svest izvrava to ili me optuuje o tome. Na dan kada Bog uzasudi tajne ljudske po jevanelju mom preko Isusa Hrista. Gle, I sada se on obraa Jevrejima koji su u Rimu, ti se zove Jevrejin, a oslanja se na zakon i hvali se Bogom, I poznaje volju, i izbira ta je bolje, jer si nauen od zakona; I misli da si vo slepima, videlo onima koji su u mraku, Nakazatelj bezumnima, uitelj deci, koji ima ugled razuma i istine u zakonu. Uei, dakle,

12

Rimljanima

drugog sebe ne ui; Propovedajui da se ne krade, krade; govorei: Ne ini preljube, ini preljubu: gadei se na idole, krade svetinju; Koji se hvali zakonom, a prestupom zakona sramoti Boga. Pavle se sada obraa Jevrejima. Oni su imali taj stav da su duhovno superiorniji od drugih, Bog je otkrio svoju volju Jevrejima, Bog je da Jeverejima zakon. Mi smo voe slepima, i mi smo svetlo onima koji su u tami. Mi smo uitelji onima koji su ludima. Ali Pavle kae, Pogledaj, u uenju drugoga zar neslua sebe, zar ne ui od sebe? Isus je rekao svojim uenicima, Ukoliko vaa pravednost neprevazie pravednost Knjievnika i Farizeja nee te ui u kraljevstvo nebesko. I kako je poeo da ilustruje ovu izjavu, On je pokazao da je pravednost Knjievnika i Farizeja bila u spoljanjem dranju zakona, dok su u unutranjosti, u srcu krili zakon. Zakon kae, ne ubij, ali ti mrzi tolko oveka da bi voleo da ga ubije. I barem to se Isusa tie, kriv si za krenje zakona, Ne ubij. Nepoini preljubu, ali ti ima tolko veliku poudu i elju da bude sa tom devojkom. Bog kae, Ti si poinio preljubu u svom srcu. Zakon je duhovan. Zato Pavle kae, Pa ti kae da se nepoini preljuba, a ti ini preljubu? Da li kae da netreba imati idole, a ti krade svetinju? Da li postoji idol u tvom ivotu? Neto to ti dri da je vanije od Boga. Neki cilj u ivotu, neka ambicija ili elja koja je vea od tvoje ljubavi za Boga? Jer se ime Boije zbog vas huli u neznabocima, kao to stoji napisano. Obrezanje pomae ako zakon dri; ako li si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje neobrezanje postalo. Ideja o obrezanju. Postoji duhovna ideja iza samog obrezanja i to je da se odsee telo, to znai da u da ivim po duhu a ne po telu. To je bio duhovni simbol obrezanja, grupa ljudi koji e iveti po Duhu, koji e hodati za Bogom, koji nee hodati po telu. Ali su ljudi poeli da uzimaju fizike rituale i da se odriu duhovne primene istih. Iako su fiziki bili obrezani, duhovno su hodali po telu. Pavle je rekao, Ba me briga da li si bio fiziki obrezan, ako i dalje hoda po telu, tvoje fiziko obrezanje je baznaajno. I zato to se obrezanje tela nerauna pred Bogom, nego se obrezanje srca rauna. I na isti nain je i za Hrianina vodeno krtenje koje je simbol smrti i kraj starog ivota u kojem smo iveli po telu, i izlaenje iz vode simbolie novi uskrsli ivot u Isusu Hristu. I ako sam bio krten spreda, odnazad ili tri puta u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, a i dalje hodam po telu, to krtenje neznai nita. Jer krtenje srca je to ta se rauna, krtenje srca se rauna. Bog eli da hodam po Duhu, da elim u svom srcu da hodam po Duhu. Ako, dakle, neobrezanje (tj. pagani koji su neobrezani) pravdu zakona dri, zato se ne bi njegovo neobrezanje za obrezanje uzelo? I ovo isto vai i za krtenje. Ako osoba nikada nije prola kroz taj fiziki ritual krtenja, a ta osoba je zaista ivi za Boga i za Duha i ivi i hoda po Duhu, njegova vera u Boga i hod po kojem hoda u Duhu se rauna umesto toga to nije bio krten u vodi. Ja se neslaem sa onima ljudima koji stavljaju jako veliki naglasak da se neko spusti u vodu i krsti da bi onda ta osoba mogla biti spaena. Jer iskreno krtenje je u srcu, ista savest pred Bogom. To nije pranje prljavtine tela kao to Petar kae. Pavle apostol je sam rekao, pisajui crkvi u Korintu, Zahvaljujem Bogu to nisam krstio nikoga od vas sem Krispa i Gaja. On je rekao, Bog me nije pozvao da krstim nego da propovedam evanelje. Bog gleda u srce oveka. Bog gleda na tvoje srce. ta je to ta ti eli? Jednu stvar molim od Gospoda i to u traiti. Da li ja zaista traim Gospoda, da ivim u Njegovom prisustvu, da ivim u 13
Rimljanima

zajednitvu, u konstantno zajednitvu sa Njim? Ili mu ja samo odajem ast nedeljom a u ostatku nedelje se posveujem tome da jurim za eljama tela, svetskim eljama, ciljevima i ambicijama? I onaj koji je od roda neobrezan i izvruje zakon, osudie tebe koji si sa slovima i obrezanjem prestupnik zakona. Jer ono nije Jevrejin koji je spolja Jevrejin, niti je ono obrezanje koje je spolja, na telu; Nego je ono Jevrejin koji je iznutra i obrezanje srca duhom a ne slovima, to je obrezanje; kome je hvala ne od ljudi nego od Boga. Netraiti odobrenje od ljudi, nego traiti odobrenje od Boga, hoda ti za Bogom u Duhu. I nije ivot u telu to ovek vidi to je vano, nego je to ivot u Duhu koje Bog vidi, to je ono to je vano moje srce i pozicija mog srca pred Bogom. I Pavle je upeo u ove prve dve glave da uini da se oseamo krivi. Paganski svet je u stanju degradacije, izopaeni umovi, krivi pred Bogom, jer ne samo da rade one stvari koje nevredi izgovarati, negu odobravaju i one koji to ine. Ali isto tako i za Jevereja koji osuuje pagane i kae, Pa zar nije to uasno to to rade i to ive tako? On je isto tako kriv pred Bogom, jer iako on samo hvali Boga sa svojim ustima, i moda odrava zakon u spoljanosti tela, u svom srcu ga kri. On sudi drugima za ono to oni ine, ali je i sam kriv to ini isto. Tako da je i on kriv pred Bogom. ovek koji nikada nije uo je isto tako kriv jer mu je Bog zapisao svoj zakon u srcu, i njemu e biti sueno bez zakona. Bog se otkrio kroz prirodu i to to se moe znati o Bogu se jasno vidi u prirodu ali ljudi to ignoriu. Boija poruka kroz prirodu, jer nije hteo da dri Boga u srcu, i kao rezultat toga, on je pogledao na prirodu sa predpostavkom da Bog nepostoji. I ceo svet je sada totalno kriv pred Bogom. Uasno mesto da vas ostavim. Kada se vratimo videemo Boije reenje za svet koji je u greci u 3 i 4 glavi. Videemo ta je Bog snabdeo za grenog oveka kao Pavle pone da nam otkriva tu slavnu Boiju milost koja se vidi kroz Isusa Hrista. Pavle voli da slika slike; voli da slika sliku milosti Boije, ali da bi mogli da uivamo u svoj lepoti i sjaju milosti Boije, svim bojama, bitno je prvo da nam oslika pozadinu za tu sliku. Tako da on uzima svoje platno i umae njegovu etku u crnu boju, i boji pozadinu u 1 i 2 glavi poslanice Rimljanima. On ti daje ovu pozadinu da bi mogao da naslika na platnu sjaj i slavu milosti Boije koja je nama otkrivene kroz Isusa Hrista. Mi, greni svet, zasluujemo gnev Boiji, ali ipak, nama je ponueno slavno mesto zajednitva i ivota sa Bogom, ivei i hodajui po Duhu, veni ivot koji nam Bog nudi. Tako da emo ui u to slavnu milost Boiju, Boije reenje za grenog oveka. Tako da moe da nastavi. Nema pravilo koje ti zabranjuje da ita 3 i 4 glavu unapred, da bi otkrio ta je Bog uinio, kako je snabdeo nama Njegovu slavnu milost. Neka Gospod bude sa vama i neka vas blagoslovi dok hodate sa Njime. Neka Gopsod proisti vae gledanje TV-a, vae asopise. Neka nam Bog pomogne da neupadnemo u tu zamku pa da hodamo po telu, jer je to smrt. Da neuivamo u stvairma tela, i da uivamo u onima koji to ine. Neka nae uivanje bude u naem hodu sa Bogom, zajednitvu sa Njime, iskuavanju Njegovom prisustva, Njegove ljubavi, Njegove sile u naim ivotima. Uite u dublju, bogatiju, puniju zahvalnost Boije ljubavi i milosti za tebe. U Isusovom imenu.

14

Rimljanima

Rimljanima 3-4
Hajde da otvorimo nae Biblije u Rimljanima 3 Pavle je rekao Jevrejima da ako neko ima zakon, to ga samo po sebi neopravdava. Nego odravanje zakona je to ta ga opravdava. Da obrezanje samo po sebi nema vrednost ako je samo ritual. Obrezanje nema vrednost; nego obrezanje srca, duhovno obrezanje je to ta Bog uzima u obzir. Zato, ako osoba zaista hoda po Duhu, iako moda nije imao fiziko obrezanje, Bog i dalje rauna ta je u njegovom srcu. Ako obrezanje zaista neuradi nita za mene, ako zakon nemoe da uradi ita za mene barem to se tie pravednosti pred Bogom, onda pitanje samo po sebi proizilazi koje Pavle spominje tu u 3. glavi 1. stih. ta je dakle bolji Jevrejin od drugih ljudi? Ako je neko Jevrej, koja mu je to prednost? Ako me obrezanje ne ini pravednim, ako me zakon ne ini pravednim, onda kakva je prednost biti Jevrej? Pavle kae, Mnogo svakojako Iako Pavle kae, Mnogo svakojako, on nam spominje samo jednu prednost tu u tekstu. Ovu prednost koju Pavle spominje je prva, ili naj vanija prednost. Re prvo se tamo koristi kao i esto u Novom Zavetu da bi se izrazio najvaniji nain. Jevrej ima prednost u tome da su mu poverene rei Boije. Jer je Re Boija njima predana. I to je zaista velika prednost, prednost imanja Boije Rei, i nikada nemoj da zanemari tu prednost imanja Boije Rei. Bog je njima poverio Njegovu Re, i injei to, oni su uvali Re Boiju veoma paljivo i veoma pendantno, i zbog toga mi smo im u velikom dugu, jer su oni ouvali veoma paljivo Re Boiju, onakvu kakvu im je Bog predao. Ouvanu, bez greaka, kao to se to moe dogoditi sa mnogim ljudskim dokumentima. Kada bi osoba angaovala pisara/knievnika da napravi kopiju Svetog Pisma, to bi onda ta osoba smatrala kao velikom au. To se smatralo kao sveta ast. Oni su drali Re Boiju kao veliku svetinju, i umesto toga da kopiraju Re Boiju re po re ili reenica po reenicu, oni bi je kopirali slovo po slovo, a onda bi neko drugi doao da proveri tu kopiju. Oni nisu dozvoljavali da se pri tom kopiranju brie neto, vrlja, ili bilo kakve izmene ili ispravke. Ako bi napravili greku, onda bi oni poeli ponovo. I to negovorim o stranici paprira, nego o jednom itavom svitku. Cela knjiga proroka Izaje je napisana na svitku, i ako bi na poslednjoj reenici napravili greku, oni bi izcepali taj svitak u koji su uloili mesece truda jer nisu dozvoljavali ikakve greke. I ba zato su se Biblijski uenjaci veoma obradovali kada su pronaeni spisi iz okoline Mrtvog mora u Kumranu, jer se meu tim spisima nalazio svitak knjige Izaje koji je za 600 godina bio stariji od preanjeg koji je postojao. I potojalo je veliko interesovanje da se uporede ove dve kopije Izajine knjige, jer je meu njima postojao razmak od 600 godina. I ova kopija je bila mnogo bila vremenu kada je Izaja iveo. I naravno, fascinirajua stvar je u tome, da kada su ih uporedili nisu nali nijednu znaajnu razliku izmeu ta dva teksta.
Rimljanima

15

prvo to su im poverene rei Boije. Oni su verno uvali te rei, prepisivali ih verno i vremenom ih preneli nama. Oni su imali tako veliko potovanje ka Boijem imenu, da kad god da bi napisali re Bog, Elohim, ili El, oni bi oprali svoje olovke, oprali svoje ruke, i onda bi umoili olovku u svee mastilo i onda bi upisali re Elohim, tako da su oni imali veliko potovanje ka Boijim titulama. Ali kada bi pisali suglasnik od kojih se sastajalo Boije ime, u pisanju tih suglasnika, prije nego li bi ih napisali oni bi otili da se okupaju, promenili bi odelo, pa tek onda uzeli olovku, umoivi je u svee mastilo, i zatim napisali suglasnike JHVH, i ovi suglasnici su prestavljali ime Boije. Oni ne bi pisali samouglasnike u pisanju tog Boijeg imena jer su mislili da ovek ni u svom umu nije vredan da izgovori sveto Boije ime. Tako da su oni uzeli zapisivanje Svetog Pisma kao svetu ast. Oni su shvatali prednost u tome da imaju Re Boiju koja je njijma data. Njima su date rei Boije. One su im poverene. A to neki ne verovae, ta je za to? Jer nisu svi oni verovali. Oni su bili otpadnici, mnogi od njih. Eda e njihovo neverstvo veru Boiju ukinuti? Ako je ovek neveran, da li to znai da je onda i Bog neveran ili da je vernost Boije bez rezultata? Boe sauvaj! Iako su neki od njih bili neverni, Bog e i dalje da bude veran njima kao narodu. Nego Bog neka bude istinit, a ovek svaki laa, kao to stoji napisano: Da se opravda u svojim reima, i da pobedi kad ti stanu suditi. On ovde citira pedeset prvi Psalm, gde David priznaje svoj greh Gospodu koji je uinio sa Berebom. On vapi za milou, Smiluj mi se Gospode, prema ogromnim tvojim milostima, izbrii moj prestup, jer sam protiv Tebe i Tebe samog zgreio i uinio ovaj veliki greh, ti si pravedan u reima svojim i istu u sudu svom. Tako da on sada ovde citira Davidiv pedest prvi Psalm, objavljujui da kada Bog govori to je onda pravedno, On opravdan u govoru. On je pravedanu Njegovom sudu. Ako li nepravda naa Boiju pravdu podie, ta emo rei? Eda li je Bog nepravedan kad se srdi? Po oveku govorim: I sada on koristi neke od najglupljih argumenata koje ovek nekada uzme kao istinu Boiju, i onda ti ljudi ponu da zahtevaju tu istinu, oni ponu da budu hipotetini i pokuaju da rasuuju o tome sa svojim ljudskim intelektom. I ovo je taj specifian argument koji Pavle spominje. Evo ja sam tu. Bog je objavio da su svi ljudi grenici i da Boija milost obiluje za grenike, Bog voli da pokae svoju milost u tome da oprosti grenom oveku. Tako da ako ja izaem i zgreim, ja onda dajem Bogu ansu da pokae Svoju pravednost kroz veru i Njegovu slavnu milost. Tako da moja nepravednost ustvari uveliava Boiju pravednost, i zato, zato bi mi Bog sudio ako sam nepravedan? Jer ja samo pokazujem kako je On dobar kada mi oprata. I Pavle kae, Boe sauvaj! Jer kako bi mogao Bog suditi svetu? (i onda druga osoba kae) Jer ako istina Boija u mojoj lai vea postane

16

Rimljanima

I postoje ljudi koji imaju zaista uzbudljiva i izuzetna svedoanstva. Ali ona su u potpunosti la, ali ona su uzbudljiva i mnogi ljudi se uzbude kada uju ova svedoanstva. I mnogi ljudi su se obratili ka Gospodu poto su uli ova svedoanstva o tome ta je Bog uradio. I postoje ti patoloki laovi koji idu po raznim crkvama i govore sa govornica dajui ta divna i interesantna svedoanstva kako ih je Bog spasio. Pre koju godinu bio je jedan ovek koji je doao vamo u Santa Anu, objavljujui da je on naunik koji je radio na svemirskom programu i jo neke stvari. On je govorio o nekim novim mainama koje su bile razvijene i kako kada su prikljuivali ove maine na ljude, da je tamo bila ta igla koja bi pokazival pozitvno ili negativno. Tako da su oni spojili tu mainu na nekog oveka koji je umirao i koji je bio rangiran kao grenik i onda je ta iglica pokazala negativno itanje. Ali kada su prikljuili tu mainu na nekog divnog oveka koji je bio vernik i takoe je umirao, ta iglica je pokazala pozitivno itanje. Taj je iglica ak prela i klin na pozitvnoj strani, i to je uzbuivalo ljude kada bi uli. Onda je govorio da mu se Bog objavio u obliku vatrene lopte i da je seo pored njega u kolima, i sline stvari. On je govorio u mnogim crkvama u Orand regiji, izlagajui to njegovo izvaredno svedoanstvo, kako se on obratio kada je video tu iglicu koja davala pozitivno oitavanje i da je on shvatio da je komunikacije ila u pravcu koji je izvan ovekovih mogunosti. I mnogi ljudi su se uzbudili kada bi on govorio i kada bi rekao da je to prouzrokovalo da on padne na kolena i da prizna da Bog postoji. Ako je Boija istina obilovala zbog njegove lai, zato bi ga Bog osudio za laganje? Pa pogledaj kolko se ljudi spasilo kroz njegovo slavno svedoanstvo. I ima ljudi koji imaju takvo razmiljanje, da rezultat opravdava nain. Nedavno je isto u naoj regiji bio ovek koji je tvrdio da je bio rabin. On je bio uitelj u jednoj velikoj crkvi u Orand regiji veoma dugo i on je tvrdio da je on rabin, i njegova ena je nedavno objavili knjigu gde je izloila istinu o njemu. Ali opet, on je objavljivao da je on bio nanovo roen rabin, i mnogi ljudi su bili zaista dodirnuti njegovim svedoanstvom i njegovim uenjem Pisma, jer sada imamo rabina koji ui iz Hrianske perspektive. Jer ako istina Boija u mojoj lai vea postane na slavu Njegovu, zato jo i ja kao grenik da budem osuen? Ja sam lagao, ali je to bilo na Boiju slavu. Neki ljudi su govorili to o Pavlu, Pavle kae da su oni rekli, Zato, dakle (kao to viu na nas, i kao to kau neki da mi govorimo) da ne inimo zla da doe dobro? (Pavle kae) Njima e sud biti pravedan. Da sam ja Bog, ja bi ih odavno skinuo sa scene. Bog je strpljiv, tolko strpljiv da sam ja zapanjen. Kako svet treba da bude zahvalan to ja nisam Bog. ovee, ako me neko presee na putu, odmah bi da se bijem. Ja veoma cenim Boije strpljenje ka meni. Ja veoma cenim to to On dugotrpeljiv samnom. Ja moda ba necenim u istoj meri Njegovo strpljenje prema tebi isto tako. Meni je to potrebno, ja to elim, Boe pomozi. Boe pomozi. Ali ova racionalizacija u koju ljudi upadnu mislei da smo mi neka posebna klasa. Bog veoma tolerantan prema nama, jer pogledaj ta sve radimo za Boga. Pogledaj na sve te divne plodove za carstvo Boije, ali zato, Bog ima specijalnu toleranciju za mene. Pogreno. Bog e suditi tim ljudima. Pavle ih pita,

17

Rimljanima

ta dakle? Jesmo li bolji od njih? Tj. da li su Jevreji bolji od pagana? Nipoto! Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grehom, Tako da nema razlike, svi smo mi pod grehom. Tako da tebi nije nita bolja ako si Jevrej ili ako si pagan, barem to se to ovoga tie; svi smo mi grenici. Kao to stoji napisano: Ni jednog nema pravednog; Ni jednog nema razumnog, i ni jednog koji trai Boga; I ovo je zapanjujua izjava koju Pavle citira iz Psalma, ali ovo je zapanjujue u tome da je Bog taj koji je to objavio. On je rekao, Nema ni jednog koji trai Boga. Tako esto ujemo ljude koji kau, Pa sve religije vode ka Bogu. Pa ipak, ako je osoba iskrena, zar Bog nee prihvatiti njegovu iskrenost? Pogledaj naine na koje ovi ljudi trae Boga. Vidi, oni seku sebe, oni nanose bol sebi. Oni provode sate meditirajui, zasigurno e ih Bog prihvatiti, jer oni tee ka Bogu. Pismo kae da oni netrae ka Bogu, nego ta onda oni to trae? Motiv koji lei iza mnogih ovih stvari je taj, i oni e sami to priznati, oni trae duhovni mir. Oni koji uu u meditaciju, oni govore o duhovnom miru, miru koji iskuse, i to je to za ime oni tee. Oni zaista netrae Boga, oni trae svoj spokoj, trae svoj mir. Svi se uklonie Tj. svi su se uklonili sa Boijeg puta. i zajedno nevaljali postae: nema ga koji ini dobro, nema ni jednog ciglog. I on nastavlja da citira mnogo drugih stihova iz Pisam. Iz Psalma, Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varaju, i jed je aspidin pod usnama njihovim. Njihova su usta puna kletve i gorine. Njihove su noge brze da prolivaju krv. Na putevima je njihovim raskopavanje i nevolja; I put mirni ne poznae. Nema straha Boijeg pred oima njihovim. Ovo je Boija optunica, Bog govori kroz psalmistu i objavljuje ovekovo stanje izvan Boga. A znamo da ono to zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu; Jer se delima zakona ni jedno telo nee opravdati pred Njim; jer kroz zakon dolazi poznanje greha. Ovde vidimo jednu osnovu greku koju je ovek napravio povodom zakona Boijeg. Bog nije dao zakon zato da bi osoba bila pravedna tako to bi izvrila zahteve zakona, to nije bila namere zakona. Jer zakon nemoe nikoga da opravda. Iako bi odrao zakon, a to sigurno nisi, po zakonu dolazi poznanje greha. To je bila svrha zakona: da bi uinio ceo svet krivim pred Bogom, ili da uini ceo svet svesnim da je kriv pred Bogom. To je razlog zato je Bog dao zakon. Ima mnogih koji se trude da promoviu i uzvise svoja pravedna dela, njihovu dobrotu, i ima mnogih ljudi koji se usude da dou pred Boga na tu osnovu, pa ja sam dobra osoba ili ja sam moralna osoba.

18

Rimljanima

Za mene je interesantno danas da vidim Jevreje, koji u veini sluajeva, pokuavaju da pridobiju Boije odobrenje na osnovu svojih dobrih dela. Proli petak je bio Jom Kipur, Dan Pokajanja. To je nekada bio zavet koji je Bog napravio sa njima kada bi na Dan Pokajanja svetenik uao u Svetinju nad Svetinjom sa krvlju koze kao rtvu prinosnicu za grehe nacije. Ali danas Dan Pokajanja, nije vie dan velike rtve, nego je Dan Pokajanja, dan kada se oni odraavanja, kada ti sedne i odrazi se na predhodnu godinu i ta si sve uradio. I onda se trudi da stavi na vagu svoj ivot, tako da bi dobra dela bila tea od onih loih. Tako da Jom Kipur je sada dan odraavanja na dobra dela i loa dela koja si uinio, i sa time naravno dolazi taj pokuaj u nedelji prije praznika da se uini to vie dobrih dela, tako da kada se bude osvrtao taj dan na svoja dela, da onda tvoja dobra dela prednjae nad onim loim. Moja dobra dela su nadjaala moja zla dela. Zakon nije bio dat da bi uinio nekoga pravednim, jer ako bi pravednost dola po zakonu, bilo kom zakonu, ako bi Bog mogao da nam da neki zakon veeras po kojem bi mi mogli biti pravedni, onda Hrist ne bi morao da umre. ak, onda bi njegova smrt bila uzaludna. Tako je zakon govorio onima koji su pod zakonom da bi uutao svaka usta. Tj. da bi spreio svaka usta da se hvala svojom pravednou. Po delima zakona ni jedno telo se nee opravdati pred Bogom, jer po zakonu dolazi poznanje greha. On mi samo pokazuje gde sam ja pao. I ovo je dobro razumevanje zakona, a fariseji nisu imali to u Isusovo vreme. Oni su u potpunosti pogreno tumaili zakon i koristili ga u pogrene svrhe. Oni su koristili zakon da bi nekako otvrdili njihov oseaj samo pravednosti, i Pavle govorio o ovom iskustvu kada je bio farisej i pravednosti koju je imao kroz zakon. On je rekao, Po zakonu, ja sam bio bez greke. Ja sam bio na dobrom putu kao farisej, to se tie pravednosti koju su oni pokuavali da postignu kroz dranje zakona. Ali on je rekao, No ta mi bee dobitak ono primih za tetu Hrista radi. Jer sve drim za tetu prema prevanom poznanju Hrista Isusa Gospoda svog, kog radi sve ostavih, i drim sve da su trice, samo da Hrista dobijem, I da se naem u Njemu, ne imajui svoje pravde koja je od zakona, nego koja je od vere Isusa Hrista, pravdu koja je od Boga u veri; (Filipljanima 3:7-9). Isus je rekao, Jer vam kaem da ako ne bude vea pravda vaa nego knjievnika i fariseja, neete ui u carstvo nebesko (Matej 5:20). I za sve vas koji elite da budete pravedni po svojim delima, po svojim pokuajima, ovo bi trebalo da vas obvezhrabri jednom za svagda, jer niko nije bio tako mraljiv u svom pokuaju da odri zakon kao to su to bili knjievnici i fariseji. Ako vaa pravednost nebude vea od njihove pravednosti onda neete uspeti. Onda je Isus dao njima pet primera koji su pokazivali greku njihovog razumevanja zakona. I u svakom od tih primera On je njima pokazivao da su oni tumaili zakon na telesan nain, ali je zakon bio namenjen da bude duhova. uli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije, bie kriv sudu. A ja vam kaem da e svaki koji se gnevi na brata svog nizata, biti kriv sudu; a ako li ko ree bratu svom: Raka! Bie kriv skuptini; a ko ree: Budalo! Bie kriv paklu ognjenom (Matej 5:21-22). uli ste kako je kazano starima: Ne ini preljube. A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa eljom, ve je uinio preljubu u srcu svom (Matej 5:27-28). Tako da kada shavtim da je zakon duhovan onda ja shvatam da iako sam ja moda drao zakon u spoljanjosti, ja sam ga ipak prekrio duhovno, i onda sam zbog toga kriv pred Bogom i to je svrha zakona da uini u meni da sam svestan da sam kriv pred Bogom tako da bih onda ja poeo da traim novu pravednost.

19

Rimljanima

Jer zakon je bio pedagog da bi nas nauio i doveo do Isusa Hrista. Da bi nas uinio da doemo da take beznadenosti nas samih, da bi uinio to u nam da mi prestanemo da pokuavamo snagi svog tela. Ta bi dobili pravedno stanje pred Bogom. To je bila svrha zakona, da bi bio u oaju kada je tvoje telo u pitanju jednom za svagda, tako da bi onda treio pravednost koju je Bog dao kroz veru u Isusa Hrista. I ako iskrivi zakon, i ako ga koristi kao istrument sa kojim e se oseati pravedan i ima ovo razmiljanje, Pa ja sam odrao zakon. Ja ivim potenim ivotom. Dajen sve od sebe. Pokuavam da budem dobar, i neivim kao to neki ive, onda si upotpunosti pogreno shvatio nameru zakona i tebi nedostaje pravednost Boija. I kao to je Pavle ukazivao na to da Jevrej, poto nije pratio Boiju pravednost, nije i dobio pravednost. I sada, jadni paganin koji je samo znao kolko je on oajno izgubljen je otkrio pravednost Boiju. Tako da po zakonu, ni jedno telo se nee opravdati, po zakonu dolazi poznanje greha. Ali poto me je zakon doveo do poznanja greha, sad se bez zakona javi pravda Boija, posvedoena od zakona i od proroka; Pravednost koja je po veri, Bog je rekao proroku Hoseji, Pravednik e od vere iveti. Bog je rekao Abrahamu, On je verovao Bogu i to mu se urauna u pravednost. Tu pravednost koju je Bog sada nama dao i koja je upotpunosti razdvojena od zakona, je sada otkrivena. A pravda Boija verom Isusa Hrista u sve i na sve koji veruju; jer nema razlike. Jer svi sagreie i izgubili slavu Boiju, I opravdae se za badava blagodau Njegovom, otkupom Isusa Hrista. Veeras ako si svestan svoje nemogunosti da ivi pravednim ivotom, muio si se, vapio si za pomo, uinio si sve da bi iveo pravednim ivotom, ali shvata da nemoe, onda si na dobrom mestu. Onda si dobar kandidat jer se pravednost Boija otkrila kroz veru u Isusa Hrista. Kada doem do oajavanja u sebi od sebe samog, ja sam onda doveden do Isusa Hrista i u vezu sa Bogom kroz Isusa. I to je kroz otkupljenje koje je Bog snabdeo u Isusu Hristu. Kog postavi Bog oienje verom u krvi Njegovoj da pokae svoju pravdu oprotenjem preanjih greha; U podnoenju Boijem, da pokae pravdu svoju u sadanje vreme da je On pravedan i da pravda onog koji je od vere Isusove. Bog je suoen sa problemom. Bog je stvorio oveka da bi imao zajednitvo sa ovekom, to je Boija namera. Stvorio je bie koje ima sline kapacitete kao i Bog. Bie koje je stvoreno po Boijem obliju koje upravlja samim sobom kao to i Bog upravlja samim sobom. Bie koje ima mogunost da voli, i mogunost da zna da postoji venost. Da moe da bude u zajednitvu u ljubavi sa venim Bogom. Jedna stvar je neophodna, a to je da to stvorenje iskoristi svoj izbor da bi izrazilo svoju ljubav za Boga kroz poslunost u veri. I zato mora da postoji rezervni izbor, i to je u ovom sluaju bilo drvo usred vrta sa znanjem dobra i zla, tako da bi ovek bio u stanju da ima izbor. Bog je objavio, Od svih drvea u vrtu moe slobodno da jede sem od drveta koje se nalazi u sredini vrta. Jer u dan u kojem ga okusi, duhovno e umreti. Izgubie svoj odnos sa Bogom. Jer posledica greha je to da je ivot osobe je uvek u slomljenom zajednitvu sa Bogom. Gle, nije okraala ruka Gospodnja da ne moe spasti, niti je otealo uho Njegovo da ne moe uti. Nego bezakonja vaa rastavie vas s Bogom vaim (Isaja 59:1-2). Tako da kada je ovek pao u greh, on je onda sebe stavio izvan

20

Rimljanima

zajednitva sa Bogom. To zajednitvo sa Bogom je bilo slomljeno, tako da su Boije namere osujeene. Bog je i dalje hteo zajednitvo sa ovekom, ali dokle god je greh u oveku, on nemoe da ima zajednitvo sa Bogom. Neto se moralo uraditi povodom ovekovog greha, ili inae ne bi bilo zajednitva. I zato, da bi Bog mogao ponovo da obnovi svoje zajednitvo sa ovekom, za vreme starog zaveta sa Jeverejskom nacijom, Bog je uspostavio metod po kojem moe da uzme krivicu greha i da je prenese na ivotinju u veri. Donese svojeg vola do svetenika, poloi svoje ruke ne glavu vola i prizna svoje grehe. Onda bi svetenik ubio tog vola i preneo ga Bogu dao tvu za greh, i tako su tvoji gresi bili pokriveni u veri, jer je taj vo umro umesto tebe. Smrt koju si ti zasluio zbog tvog greha, jer dua koja zgrei e zasigurno da umre. Tako da je to bio pravedni temelj po kojem je Bog obnavljao svoje zajednitvo sa ovekom u Starom Zavetu. Poto bi ovek doneo zamenu koja bi umrla umesto njega i onda bi njegovo zajednitvo sa Bogom bilo obnovljeno sve dok on ne bi ponovo zgreio. I ako bi to bilo i danas i da se rtve prinose ovde i da bi morao da donese ivotinju kao rtvu da bi tvoji gresi bili oproteni, ti bi onda mogao da sedi ovde jedno kratko vreme i uivo u zajednitvu sa Bogom i uivao bi blagoslove Boijeg prisustva u svom ivotu, ali to ne bi verovatno dugo trajalo. Samo poto bi uao u kola i izaao sa parkinga na put, ve bi zgreio. Tako da prije nego li bi ponovo mogao da ima zajednitvo sa Bogom, da donese drugu rtvu i da obnovi ceo ritual ponovo. Sve su ove rtve bile prinoene u veri, jer su one gledale unapred ka rtvi koju e Bog da snabde za greh oveka. Ima divna pria o Abrahamu kada mu je Bog rekao, Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na rtvu tamo na brdu gde u ti kazati (1 Mojsijeva 22:2). I stavi sada to pored stiha u Jovanu 3:16, Jer je Bog tolko voleo ovaj svet da je dao svog jedinorodnog Sina. Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi i predaj ga kao rtvu tamo na brdu gde u ti kazati. tako da je Abraham uzeo svoje sluge i svog sina Isaka, i oni su zapoeli njihov put ka planini Hebron/Morija. Trei dan podigavi oi svoje Avram ugleda mesto iz daleka. I ree Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratiemo se k vama. I kako su Isak i njegov otac ili ka planini Moriji, Isak je rakao, Tata, evo drva za rtvu i za vatru, ali gde je rtva? Abraham je rekao, Sine, Gospod e snabdeti Sebi rtvu. Tako da su doli do planine i Abraham je poeo da stavlja Isaka na oltar, podigao je no, i Bog je rekao, Abrahame, to je dosta. Jasno nam je. Pogledaj, ovan se sa svojim rogovima uglavio u bunje, uzmiga i prinesi ga kao rtvu. Abraham je nazvao to mesto, Jehova-Dajra, to znai, Gospod e snabdeti ili Gospod vidi, i onda je on rekao, Na brdu, gde e se Gospod postarati. Planina Morija, gde je Abraham rekao da e Bog da snabde Sebi rtvu, tako da sve te rtve koje su kasnije bile uspostavljene u Mojsijevom zakonu su gledale na ispunjenje tog proroanstva koje je Abraham dao, da e Bog da snabde Sebi rtvu. I 2000 godina kasnije na planini Morija, Bog je snabde Sebi rtvu, jer je ba ta planina Morija bilo mesto gde je Isus bio razapet.

Bog je objavaio svoju pravednost ka nama, i Bog je pravedan kada On opravdava greh, jer je Isus uzeo nae grehe na Sebe. I sa time, Boiju sud, pravedan sud Boiji za greh i smrt, duhovna smrt je ispunjena. Tako da Bog je sada pravedan kada mene opravdava. Postoji pravedna osnova jer je neko drugi uzeo moje mesto i umro umesto mene. To je celo evanelje koje se bavi sa Bogom i da je On pravedan kada On opravdave bezbonike.

21

Rimljanima

Bog je mene opravdao; On je objavio da sam je pravedan pred Njim kroz moju veru u krv Isusa Hrista kroz otkupljenje koje je u Isusu Hristu. I zato sam ja primio oprotenje mojih greha koji su prolost. Tako da je Bog pokazao Njegovu pravednost kao to je On pravedan kada On opravdava one koji veruju u Isusa Hrista. Gde je, dakle, hvala? Proe. Vidi, ja nemogu veeras da se havlim sa svim dobrim ta sam ja uradio. O svim tim rtvama koje sam ja uinio, o svim tim potekoama da doem do tih sedam zlatih jabuka koje uva zmaj sa puno glava sa kojim sam se ja hrabro suoio i kojeg sam ubio sa svojim maem posle estoke borbe. Hvaljenje je iskljueno, jer sam ja proglaen pravednim po mojoj veri u Isusa Hrista, i ako postoji ikako hvaljenje to je onda hvaljenje u Isusu. Ako to je Pavle rekao, Boe sauvaj da se havlim iim sem krsta Isua Hrista. Svo moje hvaljenje treba da bude u tome ta je Isus uradio za mene, a ne ta sam ja uradio za Njega. I naalost veoma je esto naglasak u crkvi, ta ovek treba da ini za Boga. I neka mi Bog pomogne, On mi je oprostio to sam godinama stavljao crkvu pod teret dok sam im govorio o njihovom padovima kako oni moraju da rade vie za Boga. Vi treba da se rtvujete mnogo vie, treba da se molite vie, trebali bi da radite vie. I ja sam nagalaavao na rad koji ovek treba da radi za Boga. ak sam im pomagao u tome, pokazivao koja dela da rade, davao sam im male tabele na kojima bi mogao da obeleim ta su uradili, ta da ine a ta ne... Neka nam Bog pomogne. Jer Novi Zavet nas neupuuje u to ta smo mi uinili i ta moemo da uinimo za Boga, nego nas upuuje u to ta je Bog uradio za nas. On nas upuuje na krst, i neka mi Bog zabrani da se havlim iim drugim osim krsta. Ako sam marljiv i ako provedem dva sata u molitvi, i ako provedem etiri sat u Rei Boijoj, i tri sata na ulici da svedoim, onda volim da ustanem i da kaem, Hteo bih da zahvalim Gospodu za Njegovu dobrotu za mene i meni je drago da ja mogu da izaem tri sata na ulicu i da svedoim za Isusa. I ta etiri sata koja provedem u Rei Boijoj su mi tako draga. I ta dva sata u molitvi, pa ja ih se ne bi odrekao nizata. Ako to kaem, onda se havlim time ta ja radim. Svako kae, Oh, pa zar nije on pravedna osoba? Ja sam grenik. Ja bih bio beznadean grenik da nema milosti Boije; ja zasluujem Njegov osudu. Ali me je Bog voleo ak i kada sam bio grenik. I On je poslao Svog Sina koji me je isto voleo i koji je uzeo krivicu i odgovornost za moj greh i umro umesto mene, i sada mi nudi oprotenje, pravednost, opravdanje, i zajednitvo sa Bogom, ako bi samo verovao u rtvu i delo koje je On uinio za mene. Zato ja nemogu da se havlim svojim delim ili mojom dobrotom. I kada doe u nebo, nee tamo biti vreme kada e se svi hvaliti i govoriti sva ta divna dela koja su oni uinili za Boga na zemlji. Nego kada odemo u nebo bie to da e mo govoriti, Isus je platio za sve, sve ja dugujem Njemu. Greh je ostavio crvenu mrlju, ali me je On oprao i sada sam isto kao sneg. I kroz vekove koji e da dou mi emo se radovati milosti Boijoj koja je kroz Isusa Hrista, po kome imamo pristup ka Ocu zajednitvo sa Bogom. Gde je onda hvala? Nema je. Kakvim zakonom? Je li zakonom dela? Ne, Ne, ne. Ako bi mogao biti pravedan po delima onda bi hvaljenje bilo moda. Ali nema hvaljenja nego zakonom vere. Jer se sve po zakonu vere.

22

Rimljanima

Mislimo dakle da e se ovek opravdati verom bez dela zakona. To je zakljuak. Ili je samo jevrejski Bog, a ne i neznaboaki? Da, i neznaboaki. Jer je Jedan Bog koji e opravdati obrezanje iz vere i neobrezanje verom. Kvarimo li dakle zakon verom? Boe sauvaj! Nego ga jo utvrujemo. Drugim reima, mi uspostavljamo zakon za svrhu za koji je dat. On me prisiljava da uzmem Boije reenje. Zakon mi pokazuje da ja nemogu da imam pravednost pred Bogom kroz moje pokuaje, i zato sam uspostavio zakon za svrhu za koju je Bog dao zakon objavljujui da me zakon nemoe opravdati ili me uiniti pravednim, nego jedino ta zakon moe je to da me donese u oaj samoga sebe da bih onda uzeo Bojie rezervni plan, veru u Isusa Hrista.

4 Glava ta emo dakle rei za Avraama, oca svog, da je po telu naao? Jer ako se Avraam delima opravda, ima hvalu, ali ne u Boga. Ako su Avramova dela bila ta koja su mu donela opravdanje, onda bi se Avram mogao hvaliti svojim delima. On bi mogao da kae, Ja sam ostavio svoj dom, ostavio sam svoju familiju sa druge strane Eufrata, i putovao sam na mesto koje nisam znao, samo sam ekao da mi Bog pokae. I ja sam bio voljan da prinesem svog sina. On bi mogao da se hvali da je bio opravdan po delima, ali se onda ne bi mogao haliti Bogom; on bi onda morao da se hvali sobom. Jer ta govori pismo? (kae) Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu. Zato? On je samo verovao Bogu, i to je bilo to ta je Bog uraunao kao pravednost. A onome koji radi ne broji se plata po milosti nego po dugu. Bog tebi nikada nee biti dunik; Bog ti nikada nee biti duan neto. Ja sam uvek Bogu dunik, ali Bog nikada nee biti meni duan ita. I ako bi pravednost mogla doi delima, kada bi uinio ta dela, Bog bi mi onda dugovao spasenje. Ako bi bilo od dela, onda bi to bio dug. Bog bi mi dugovao nagradu za moj trud i moje delo, za moju rtvu i moje predanje. Ali je opravdanje verom. Kroz milost. Boija milost koju mi On daje. A onome koji ne radi, a veruje Onog koji pravda bezbonika, prima se vera njegova u pravdu. Ja volim ovo, zato to to otvara vrata za mene. To dri vrata otvorena za mene. Ja mogu da doem do Boga u bilo kojem momentu oekujui da me blagoslovi, iako ja mogu da budem totalni luzer to se mog duhovnog hoda tie. Zato to Bog blagosililja nas na osonovu Njegove misloti, a ne na osonvu moje vernosti i predanja. ak ti si bio dobar ove nedelje, bio si veran. Nisi se drao na nikoga na autoputu, specijalna nagrada ove nedelje. Ne, nije tako. Da li zante da neki...ustruavam se da ovo kaem, ali nekada najvei Boiji blagoslovi u mom ivotu su bili ba posle nekih od mojih najveih neuspeha. Zato to sam ja znao da treba da se bacim na Boiju milost. Ja sam znao da mu nemogu prii na osnovu moje zasluge. Ja sam znao da sam siromaan i ja sam iskusio puno puta

23

Rimljanima

najvee Boije blagoslove u mom ivotu posle mojih najveih neuspeha. Mi treba da se otarasimo ideje o Bogu kao o Deda Mrazu. On je taj koji donosi dobrim deacima sve te lepe igrake iz njegove torbe, ali ako si rav deko onda e dobiti tap. On pravi listu i on je proverava dva puta. On e saznati ko je nevaljao a ko dobar. Dobri e biti nagraeni a nevaljali nee. I onda prenesemo to razmiljanje na Boga i onda ja misli da e mene Bog da nagradi za moje dobre pokuaje, za moju vernost, za moju posveenost, za ko zna ta ve to ja uradim...Ne, Boiji blagoslovi su dati meni na osnovi Njegove milosti, i tako su oni uvek dostupni. Vrata su uvek otvorena. Ja uvek mogu da doem do Boga kroz veru na osnovi Boije milosti za mene. Onome koji neradi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbonika, njegova vera se rauna u pravdu. Bog gleda na mene veeras kao pravednika, zato to ja verujem i upotpunosti verujem u rtvu Isusa Hrista koju je On uinio za mene tako to je uzeo moj greh i umro umesto mene. Ja verujem u to potpuno. Bog rauna tu veru za pravednost. Bog pogleda na mene i kae, Pravedan, pravedan ovek. Ja prihvaam to, ja znam sebe, ja znam svoje slabosti, ja znam svoje mane, i zato ja moram da se pribliim Isusu Hristu. To je razlog zato se ja neusuujem da stanem pred Njega sam od sebe. Kao to i David govori da je blago oveku kome Bog prima pravdu bez dela zakona: U Pslamu 32, David kae, Blago onima koji se oprostie bezakonja, i kojima se gresi prikrie. Re, blago bukvalno znai, O kako su sretni oni kojima se oprostie bezakonja, i kojima se gresi prekrie. I ako se vrati na to ti e to nai veoma interesantnim. David je govorio ovo u periodu kada je on pokuavao da sakrije svoj greh. I ruka Boija je bila tolko teka na njegovom ivotu da je on postao tolko isuen izunutra da je to bilo kao sua leti. Njegove kosti su bile iznurene, jer iz dana u no ruka Boija je bila teka u njegovom ivotu, sve dok nije rekao, Ja u priznati svoj greh Gospodu. I Bog mu je odmah oprostio sav njegovo bezakonje. O kako je sretan onaj kome je oproteno bezakonje, iji je greh prekriven. Onda je on krenu dalje u jo veoj slobodi da kae, Blago oveku kome Gospod ne prima greha. Tj. Bog nema listu o tom oveku. Bog neprikauje bezakonje oveku koji veruje i koji su uzda u Isusa Hrista. I kako je to divna pozicija gde mi Bog neprikauje bezakonje zbog moje vere. I ja se nebih usudio ovo da kaem da se ovo ne nalazi u Pismu. Ovo se moe initi kao arogantna izjava i ja se ne bih usudio da je kaem, ali samo Pismo govori o tome, tako da ja samo objavljujem ta Pismo kae. I kako sam ja sretan da me Bog smatra pravednim i nerauna moje bezakonje protiv mene zbog moje vere u Isusa Hrista. Bog me vodi kao pravednika. I sada dolazi ta srea, Ovo, dakle, blaenstvo ili je u obrezanju ili u neobrezanju? Jer govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu. Kako mu se, dakle, primi? Ili kad je bio u obrezanju ili neobrezanju? Ne u obrezanju nego u neobrezanju

24

Rimljanima

I kada se vrati na to mesto gde se o ovome govori videe da je Bog rekao Avramu, Njegova vera se rauna kao pravda, i to se dogodilo prije nego li je Avram bio obrezan. I zato to blagostanje da su nai gresi oproteni, to da nam Bog nepridodaje bezakonje zbog nae vere u Boga i pozdanje imamo u Boga, to sve nedolazi iz tog telesnog rituala obrezanja, jer je sve to dolo do Avrama prije nego li je on bio obrezan. I primi znak obrezanja kao peat pravde vere koju imae u neobrezanju, da bi bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu; Boija pravednost je prikaena svim ljudima koji veruju i ocu obrezanja. On je i otac onih koji nisu obrezani koji veruju, I da bi bio otac obrezanja ne samo onima koji su od obrezanja, nego i onima koji hode stopama vere koja bee u neobrezanju oca naeg Avraama. Jer obeanje Avraamu ili semenu njegovom da bude naslednik svetu ne bi zakonom nego pravdom vere. Bog je ovo obeao Avramu 400 godina prije nego li je Bog dao zakon. To nije dolo po zakonu; to nije dolo po ritualu obrezanja a to su dve stvari u koje se Jevrej uzdao. Nego je Bog dao to Avramu prije nego li je Bog dao zakon, prije nego li je rekao Avramu da obree svog sina, i to zato da bi bilo primenljivo za sve ljude, bez obzira na rasu. Jer ako su naslednici oni koji su od zakona Jer ako bi samo oni koji imaju i ive po zakonu bili naslednici, onda, propade vera, i pokvari se obeanje. Jer zakon gradi gnev; jer gde nema zakona nema ni prestupa. I ti moe samo da prekri zakon tamo gde ima zakona, jer ako nema zakona kako onda moe da prekri zakon? Zato od vere da bude po milosti da obeanje tvrdo ostane svemu semenu Ili da bude sigurno obeanje. To nikada nebi moglo da bude sigurno ako bi bilo bazirano na meni, mojim delima, mojim pokuajima, mojoj vernosti, ili bilo ega to je od mene. Ako bi bilo bazirano na tome, ti onda nikada ne bi bio siguran iz dana u dan. Ja nikda ne bih zaista znao da sam spaen. Ja bih mogao biti spaen danas, ali sutra mogu da zeznem gadno. Ako bi bilo bazirano na mojim delima da bih ja mogao da budem siguran; Bog je morao da uspostavi to naosnovu milosti i vere. ne samo koji je od zakona nego i koji je od vere Avraama, koji je otac svima nama, (Kao to stoji napisano: Postavih te oca mnogim narodima) Ne samo jednima, Jevrejima. pred Bogom kome verova, koji oivljuje mrtve, i zove ono to nije kao ono to jeste: I ovo je interesantno gledite o Bogu, i svia mi se. Bog je rekao Avramu prije nego li je Isak bio i zaet, Kroz Saru e se tvoje seme zavati, i Bog je govorio o Isaku da postoji prije nego li je on bio roen. Bog je govorio o njemu kao da on ve postoji prije nego li je on bio roen. I Bog to moe uiniti zato to Bog ivi u venosti i u venosti sve je u sadanjosti. Bog ivi u venosti i moe da govori o stvarima kao da ve postoje a koje nepostoje za nas u naem vremenskom razdoblju, jer

25

Rimljanima

Bog koji ivi u venosti vidi te stvari kao da one ve postoje, jer Bog zna da e da one postoje, iako ih mi u naem vremenskom periodu jo nevidimo. I zato Bog moe da govori o stvarima koje jo nisu kao da jesu jer on ivi u venosti. I ovo je jedna od potekoa koju mi koji smo ogranieni vremenom, imamo u shvatanju Boga. Postoji velika potekoa da se razume uskrsnue mrtvih. Kada e se ono desiti i slina pitanja? Momenta kada moja dua i duh napuste telo, ja ulazim u venosti gde nema vremena, gde je veno sad. Da bi pomogao da vas vie zbunim, Solomon u knjigi Propovednika 3:15 kae, ta je bilo to je sada, i ta e biti to je ve bilo; Mi govorimo o venosti, tamo nema vremena. Tako da ono to je bilo je sada, i to to e biti se ve dogodilo; danas je sutra, i jue je danas. U redu, zamislite da smo na nekoj ulinoj paradi. I vi stojite negde na sredini te parade. I vidimo prve izvoae u toj paradi, i to je vojni orkestar, oni prozale pored vas i njihovnim sveanim odelima i vi ste ipresionirani njihovim nastupom. Zar nisu to dobro odradili? I oni nastavljaju dalje, i sada dolaze mauretkinje. I sada ste zadivljeni nastupom mauretkinja, a ljudi koji se nalaze na poetku parade su bili prije koju minutu prije vas bili zadivljeni njihovim nastupom. Ali one su prole njih i sada su kod vas. I sada one prolaze vas i koji minut kasnije oni koji su na kraju parade se sada dive njima, dok se vi sada divite nekim drugim izvoaima koji su doli u va vidik. I ja koji stojim u ovom momentu tamo gde ste i vi posmatram kako parada prolazi. Gde ja stojim mauretkinje su prole prije koji minut i sada su stigle pri kraju parade. Ja sada posmatram sasvim druge izvoae u ovom momentu. I gde se sada nalaze ti izvoai koje ja posmatram, za koji minut kasnije ti isti izvoai e se nai tamo gde se sada mauretkinje nalaze. Hajde da napravimo ovo jednostavnijim. Ovi izvoai e se nalaziti tamo gde se sada vojni orkestar nalazi. Jer ja stojim u jednom mestu u jednom vremenskom periodu i posmatram sve to, kako se povorka kree, kako se povorka pomera vreme se konstantno pomera u povorci, i ja stojim i posmatram sve to kako me prolazi. Ako bi moga da se naem u helikopteru koji se leti iznad parade, ja bih mogao da vidim celu paradu od poetka do kraja. I sa time ja mogu da vidim vojni orkestar, mauretkinje i zadnje izvoae u parada u isto vreme, jer ja sada gledam nadole i mogu da vidim paradu u celosti. Ja vie nisam ogranien na samo jednu lokaciju sa koje posmatram sve to kako prolazi ispred mene u vremenskim intervalima. Bog, gleda na povorku istorije, i On moe da vidi celu scenu odjednom u jednom pogledu. On vidi Adama kako sedu u vrtu, tamo gde je Adam bio pre 6000 godina, i vidi mene veeras. Ja veeras sam jedan od onih koji se kreu tom povorkom, ali Bog moe da vidi tu celu povorku odjendom. On moe da vidi Isusov drugi dolazak, On moe da vidi Milenijumsko carstvo, On moe da vidi sve jer je On izvan vremena i posmatra nadole i On nije ogranien vremenskim intervalima. I Bog nekae, Ah, taj vojni orkestar, zar nije divan. Nisam ga video jo; nije dolazio ovde dosada. Oh, pa zar nije divan. Moram da ekam da proe. Nego, Bog ga je ve video i On govori o tome kao da se ve dogodilo, iako u mom vremenskom intervalu se to jo nije dogodilo. To nije dolo do mene zasada. Vreme nijo dolo tolko daleko do mene jo, ali Bog ivi u venosti, izvan vremena, on vidi celu sliku odjednom. I zato Bog govori o stvarima da su se ve dogodile, iako u mom vremenskom periodu one se moda jo nisu dogodile. Bog ih vidi; On zna da e one da postoje, jer je On izvan vremena, i tako On govori, i tu je gde proroanstva dolaze. Bog samo govori o tome ta On gleda i ta vidi. On nije ogranien vremenom. I nai mali ogranieni mozgovi nemogu da upotpunosti shvate ovo. Ja nemogu da mislim izvan vremena. Ja sam ogranien u svom razmiljanju vremenom, i ja nemogu da mislim izvan vremena.

26

Rimljanima

Bog moe. Bog vidi u celosti; ja vidim samo jedan deo. Mi znamo samo u jednom delu/neto. Mi prorokujemo u delu, ali kada to to je savreno doe, onda e prestati te stvari koje su samo u delu/neto. Onda u ih znati kao to sam i ja znan. Ovaj interesantno gledite o Bogu nam je ovde dato od strane Pavla: Bog koji oivljuje mrtve. Kada je Bog rekao Abraham, Uzmi sada svog sina, jedinca, i prinesi ga kao rtvu, Abraham je to uradio u veri i uputio se na put ka planini. Abraham nije znao ta e Bog uraditi, ali je Abraham znao da e se vratiti sa svojim sinom do sluga koji su ih ekali. Ja i mome emo da slavimo Boga pa e mo se vratiti. Idemo gore i slaviemo Boga pa e mo se posle toga vratiti. ekaj samo malo Abrahame. Ti ide da ga prinese kao rtvu. Ja znam to, ali je Bog rekao, kroz Isaka e se tvoje seme prozvati. Isak u ovom momentu nema jo dece, tako da Bog ima problem pred njim. Isak mora da se vrati nazad samnom, jer e se kroz Isaka moje seme prozvati. Isak nema dece. Bog e ga uskrsnuti iz mrtvih ako treba, jer Bog mora da odri svoju re. I to je Boiji problem kako e On odrati svoju re. On mi je rekao da ga prinesem kao rtvu i ja u to uiniti. Ali e On isto tako da odri svoju re koju mi je dao tako da e morati da uskrsne Isaka iz mrtvih ako treba. Tako da vidite, on je verovao u uskrsnue. I za Abrahama, Isak je bio mrtav tri dana dok su putovali, ali je i pored toga verovao u uskrsnue. Ja u ga prineti kao rtvu a Bog e ga podii iz mrtvih. Kroz veru, u Jevrejima 11, Abraham je prineo Isaka, verujui da Bog moe ako treba, da ga uskrsne iz mrtvih, jer je Bog rekao, Kroz Isaka e se tvoje seme prozvati. To je bilo to mesto gde je Abraham uinio taj korak vere. Mnogi ljudi nerazumeju ovo. Oni kau, Pa, kako je samo mogao to da uradi? Oni se okiraju ovom dogaaju jer ne poznaju celo Pismo. Oni neshvataju veru koju je Abraham imao. On je znao da Isak mora da bude iv da bi imao decu. Tako da, Boe ti ima problem. ini se kao da je nereiv problem, ali to nije moj problem. Gospode, to je Tvoj problem. Isak mora da se vrati samnom. On mora da ima decu, jer si mi Ti rekao, Kroz Isaka e se tvoje seme prozvati. Bog je govorio o Isakovom semenu prije nego li je on imao decu, jer je On zano da e on imati decu. Abraham je zano da se re Boija mora ispuniti, tako da je on bio spreman da rtvuje svog sina, jer Bog mora da odri svoje obeanje i Isak mora da se vrati nazad u ivot. Vera u uskrsnue. On verova na nadu kad se nije bilo niemu nadati Ili protiv svakog shvatanja kako bi to Bog uinio, on mu je ipak verovao. da e on biti otac mnogim narodima, kao to mu bee reeno: Tako e biti seme tvoje. I ne oslabivi verom ne pogleda ni na svoje ve umoreno telo, jer mu bee negde oko sto godina, ni na mrtvost Sarine materice. Prvi klju Abrahamove vere je u tome da nije uzimao u obzir ljudske potekoe. I to je prvi kamen spoticanja za nas kada uzmemo u obzir ljudska potekoe. Interesantno je to da mi merimo nae probleme po kategorijama kao jednostavni, teki i nemogui. Ali Abraham nije uzimao u obzir ljudske potekoe ovde da e imati sina iako je imao sto godina. On nije uzimao u obzir umorenost njegovog tela. On je verovatno bio impotentan u ovom momentu. Niti mrtvost Sarine materice. On je verovatno prola kroz menopauzu. Nema problema, Bog je rekao da e ona roditi sina. Boiji problem, ne moj. On nije uzimao u obzir ove ljudske potekoe. Drugo, on se nije poljuljao u veri u Boije obeanje. Pa, nevidim kako e to Bog uiniti. Znam da e Bog to uiniti, ali neznam da li On misli na mene. 27
Rimljanima

I za obeanje Boije ne posumnja se neverovanjem, nego ojaa u veri, i dade slavu Bogu. Hvala ti Gospode na sinu. Gospode ja to veoma cenim ta ti ini za Saru. On je htela dete ceo svoj ivot, Gospode. Ti e joj dati sina. To je stvarno super, Oe. Gospode ja ti zahvaljujem i slavim Te. Jer, I znae jamano da ta (Bog) obea kadar je i da uini. Ja to nemogu uinti. Ja nemogu. Ja sam to pokuao godinama; i doivao sam neuspeh. Ali je Bog u stanju da to uini. Bog je obeao da u kroz Saru ja imati sina, tako da znam da je Bog ustanju da ispuni to obeanje koje je dao meni. etiri kljune stvari u vezi vere: neuzimajui u obzir ljudsku potekou, nepoljuljati se u obeanju, nego uzimati to obeanje i slaviti Gospoda i zahvaljivati Bogu na tom obeanju, znajui i biti upotpunosti ubeen da je Bog ustanju da uini svo to je obaao. Zato se i primi njemu u pravdu. Bog je rekao, To je pravedan ovek. On veruje mojim reima. On se puzdaje u Moju re. Ali nije pisano za njega jednog samo da mu se primi, Nego i za nas, kojima e se primiti ako verujemo Onog koji vaskrse Isusa Hrista Gospoda naeg iz mrtvih, Koji se predade za grehe nae, i ustade za opravdanje nae. Tako da ako je Abrahamova vera bila uraunata kao pravednost, tako e i naa vera u Boga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, i koji je bio razapet za nae grehe i ustade za opravdanje nae biti uraunata. Naa vera u Isusa, Bog nas uzimao kao pravedne, i Bog gleda na nau veru i objavljuje da smo pravedni. Da li to zani da ja sada mogu da radim ta god hou? Da ivim po eljama tela, da se prepustim svakakoj elji, jer posle svega, moja je vera to to Bog uraunava kao pravednost. I u petoj glavi Pavle ulazi u neke od tih glupih nagaanja koje ljudi esto imaju i o toj traginoj greci koju mnogi naprave kada uzmu milost i onda pokuaju da ine sa njom ta hoe. Oni upadnu u pohotnost i koriste to kao pokriva za njihova zla dela. I kako budemo doli u 5 glavu, Pavle e govoriti o tome, Hoemo li ostati u grehu da bi se milost umnoila? Da li to zani da nije bitno kako ja ivim? Ako bi prestao da prouava ovu knjigu danas na ovom mestu ostao bi bez rezultata. Bilo bi bolje da se vrati sledee nedelje da bi dobio drugu stranu novia ili e biti u velikoj nevolji. Nemoj da uzme samo ovo i da onda radi ta hoe. Mora da shvati da se Pavle ovde obraa specijalnoj kategoriji ljudi koji su bili razapeti sa Hristom. Koji raunaju da je njihov stari ovek mrtav i da sada ive po Duhu, novi ivot u Duhu u uskrsnuu Isusa Hrista. Tako da mora da uje i ostatak prie da bi dobio pravi balans, tako da se vidimo sledee nedelje kako budemo stavili sve ovo u ravnoteu Ja sam zadivljen Boijom ljubavlju za mene. Ja sam zadivljen da me Isus Hrist voli tolko da je bio voljan da uzme kaznu mog greha na Sebe, da je bio voljan da umre umesto mene, On je bio voljan da snosi posledicu mog greha. Ja Ga volim, i ja cenim Njegovu ljubav za mene. I zbog moje ljubavi za Njega, ja elim da ivim za Njega, ja elim da Mu sluim. I zato to Ga volim, elim da inim samo one stvari koje su Mu ugodne. Neelim da radim te stvari koje Mu nisu ugodne. Ja elim da hodam kao to je On hodao, elim da pratam kao to je On pratao. elim da volim kao to On

28

Rimljanima

voli. Vidite, Hristova ljubav me primorava i zbog toga ja ivim po veem standardu nego to bi mogao da postoji po nekom zakonu, jer sam ja vezan zakonom ljubavi. Ljuvavi za Boga i ljubavi za Isua Hrista koja prouzrokuje u meni elju da inim one stvari koje e Mu doneti slavu. Hodajte ove nedelje tako da bi ste mogli da doneste slavu Ocu i da bi On mogao da pogleda na vas i da bude zadovoljan dok mu vi izraavate ljubav koju imate za Njega vaim ivotom. Neka vas Bog blagoslovi i neka vam da divnu nedelju u hodu sa Isusom, i ispunjenost Njegovim Duhom.

Rimljanima 5-6
Hajde da otvorimo nae Biblije u poslanici Rimljanima 5 glava Jo od 3. glave Pavle govori o opravdanju verom. O tome kako me je Bog proglasio nevinim zbog moje vere u Isusa Hrista. Verujui da je On uzeo moj greh i da je umro umesto mene; On je postao moja zamena. On je uzeo Boiji sud za moj greh. On je podneo to za mene. Zbog moje vere u Njega, Bog me proglaava nevinim od svih optubi, opravdan verom. U 4. glavi on nam daje primer opravdanja verom iz Starog Zaveta, primer Abrahama. Onda nam je dao kljueve Abrahamove vere. I tako poto nam je prestavio studiju o opravdanju verom, u 5. glavi on poinje, Opravdavi se, dakle, verom, I poto smo opravdani verom, on nam sada govori o rezultatima u naim ivotima i iskustvima; stvari koje smo iskusili kao rezultat opravdanja verom. I prva korist od toga da smo opravdani verom je da, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, Neto to ne bi bilo mogue da sam opravdan svojim delima jer to ne bi dugo trajalo. ini se da kod nas Hriana postoji nekada protivrenost izmeu moje vere i mog hoda. Ja neradim uvek te stvari koje su ugodne mom Ocu. Ja nemogu zajedno sa Isusom da kaem, Ja uvek inim te stvari koje zadovoljavaju Oca. Voleo bih da mogu da kaem to. Ne mogu. Ponekada su moja dela zaista izvarendna. Ponekad ja inim zaista dobra dela. A u drugim sluajevima, padnem. I da sam opravdam svojim delima ja bih onda imao mir sa Bogom dotle dok bih ja inio dobro. Ali kada bi pao, taj mir bi bio ponovo slomljen. Ali poto sam opravdan verom, ja verujem u Isusa Hrista; onda se to nemenja. Ja verujem da je On on Sin, da je On doao da otkupi svet, da je On umro za moje grehe, da je On uskrsao trei dan, i da je On sa Oeve desne strane i da On posreduje za mene, i je verujem da e On doi ponovo da uspostavi Boije kraljevstvo na zemlji. Ponekad ne uradim ono ta bih trebao, ali se moja vera nemenja. ak i kada uinim neto to je loe, ja i dalje imam vrstu veru u Isusa Hrista. I zato, zbog tog to je moj mir sa Bogom baziran na osnovi moje vere ja uvek imam mir sa Bogom. I prole nedelje smo gledali, Pavlov citat 32. Psalma, Blago oveku, kome Gospod ne primama grehe. Zato to sam opravdan verom, moja vera u Isusa Hrista je postojana, Bog ne uraunava i neprimam moj greh. Ja imam mir sa Bogom kroz Gospoda Isusa Hrista. Sledee,

29

Rimljanima

Kroz kog i pristup naosmo verom u ovu blagodat Ova slavna milost koju je Bog ispoljio ka meni, ja imam pristup toj milosti kroz veru. I onda, u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Boije. Kako je divno da je Bog dao nama ovu ivu nadu kroz Isusa Hrista. Ovo je neto to danas svetska filozofije nemoe da ponudi oveku. Filozofija je zakljuila da ne postoji univerzalno dobro, da ne postoji univerzalna istina. Da se istina mora iskusiti individualno i da je ona to kako ti vidi stvari i kako se osea povodom neke stvari, i onda to formira istinu za tebe. Da je to lina i individualna stvar. Mi moemo da vidimo primere ovoga u umetnosti, modernoj umetnosti, dok gledamo na slike koje lie da je neko uzeo kesu punu boja i da ju je bacio preko poleine slike, i da su onda te boje eksplodirale kada su dotakle platno i rasprsnule se u svim pravcima, i onda je ta osoba dala neki naziv toj slici, Zalazak sunce na Mauiju. Gledao sam neke od tih modernih slika, i da me ubije ne bi moga da ti kae ta vidim na njima. Onda neko stoji tamo do njih i kae, Oh, pa zar nije to divno? Zar nije to prelepo? To je jedna od onih stvari koje mora ti sam da vidi i da interpretira za sebe. Kada sam bio mali mi smo imali panski zid na plafonu, i mi bi zamiljali da vidimo konje i razne druge stvari na plafonu, ali je za to trebalo malo mate. Ti vidi rezultate toga, ti mora da sam to iskusi, ti to tumai za sebe, i to je ceo ideal i svrha moderne umetnosti da bi izrazila filozofiju. Kada smo se ena i ja vraali nazad sa Havaja, u avionu smo gledali glupi film i to je jedan od onih filmova koji nemaju kraj. Onaj u kome glavni lik samo odeta sa ekrana. I sada ja neznam da li je izvrio samoubistvo ili se otreznio i krenuo pravim putem. Ne zne ta se dogodilo. Oni nisu zavrili priu; odjednom samo doe kraj. Pa to nije kraj, oni nisu zavrili film. Bio sam tolko ljut da sam protraio vreme gledajui priu koja se nije zavrila, ali je i to jedan od kalsinih primera takve vrste filozofije. I svrha toga je da ti to iskusi i da ti sastavi kraj te prie. Pria ima na hiljade razliitih zavretaka. Zato to je svako od nas vidi na nain na koji on hoe da je vidi. Svako od nas je interpretira kako hoe. I neka od moderne muzike danas je isto takva. Ja kolko god da se trudim nemogu da naem melodiju u njoj. Sve to naem je ritam, a ti mora da stavi ta ti hoe. Oni snabdeju ritam a ti stavi melodiju. Ovo su sve primeri takve vrste filozofije. I rezultat te filzofije je razdvajanje meu ljudima. To stvara samou i izlolaciju. To me stavlja na moje malo ostrvo i to stavlja tebe na tvoje malo ostrvo, i ja ne znam da li je mislim isto to i ti misli, i ti ne zna da li ti misli isto to i ja mislim, jer smo ti i ja totalno otueni filozofijom. Ja ne znam da li ti vidi isto to i ja vidim u tom filmu. I ti zna da postoje forme u umetnosti kada vidi ambar, i kravu u polju i ja nemam problema sa time. Ja mogu da kaem da je to ambar i da je to ograda i da je to krava. Ja nemam problema sa time, i znam da kada pogleda na to da ti vidi ambar, ogradu i kravu, jer su oigledni. Ja sam onda ujedinjen sa tobom. I kako stojimo tamo i to posmatramo, ja se oseam ujedinjenim sa tobom zbog toga to ja znam da ti vidi isto to i ja vidim. Tako da efekat takve filozofije egzistencionalizma je razdvajanje i ini da se ovek izdvoji na ostrvo. Poto svako od nas tumai ivot i istinu na nain na koji ih mi doivljavamo, ali objavljujui da ne postoji univerzalna istina ili da ne postoji univerzalno dobro, to je stvar linog iskustva osobe, oni su u oajanju da e ikada otkriti istinu i dobro.

30

Rimljanima

Egzistencialna filozofija je zakljuila da istina moe samo da donese oaj i da osoba ne moe da ivi u oaju, i da je zato mora izbei. I mi vidimo svet punih ljudi koji pokuavaju da izbegnu istinu. Oni pokuavaju da je izbegnu na tolko puno razliitih stvari, u nomadstvu, u drogama, u alkoholizmu, u prederavanju, kockanju, i koji jo sve naini koju ljudi koriste da bi izbegli svet u kojem ive. Egzistenciona filozofija sugerie osobi da uini korak vere u religiozno iskustvo bez razuma. Jer ti ne moe da ivi u realnosti jer je beznadena. Ti e ili izbei stvarnost, ili e imati neku vrstu religioznog iskustva. To je ponovo veoma jedinstveno i izolativno. Ti to ne moe da objasni, ali tamo je oseanje, svesnost dobrobiti. Oni govore o krajnjem iskustvu. Mi svi imamo nadu. Mi moemo biti pravi ljudi. Mi moemo da ivimo u stvarnosti. Kao Hrianin ja mogu da ivim u realnosti i da shvatim da je svet korumpiran. Ja shvatam da su nas vlasti razoarale. Ja shvatam da mi nismo niti emo otkriti reenja za svetski mir. I ja se slaem sa ekzistencialnim filozofima u tome da ako misli da emo da otrijemo svetski mir, ti onda nisi realan. Ti onda ne ivi u stvarnosti. Ti onda ivi u raju za budale. Realnost bi me dovela do oaja ako ne bi imao nadu u Isusa Hrista. Ja mogu da se suoim sa stvarnou ivota, ali i dalje da se radujem u nadi jer ja znam da kada On doe mi emo iveti u mirnom svetu. Mi emo iveti u svetu u kojem neemo moradi da se brinemo za nau unuad kada odu u prodavnicu da bi kupili veknu hleba da e u radnji biti izloeni pornografiji ili ak mogunosti da e im prii neki perverznjak. Takav svet dolazi, i nije za sada takav. Dokle god sotona vlada nee biti takav. Sotona nee vladati doveka, hvala Bogu. Isus dolazi i On e uspostaviti Boije kraljevstvo i mi emo pevati, kraljevstva ovoga sveta su postala kraljevstva naeg Gospoda i Njegovog Hrista i On e vladati, zauvek i uvek, Helelujah, halejujah. To e biti razlog za veliko slavljenje. Ja se radujem u nadi slave Boije. Ja veeras imam ivu nadu za budunost. Ne u oveka, nego u Isusa Hrista i Boije kraljevstvo. I ne samo to, ovo nije sve, on kae, nego se hvalimo i nevoljama Kakav si ti to ludak Pavle, da se hvali u nevoljama? Isus je u Njegovoj propovedi na Gori rekao, Radujte se kada ljudi govore zlo o vama zbog mog imena. Kada vas ljudi progone zbog pravednosti. Blagosloveni ste kada vas ljudi progone zbog pravednosti, radujte se i budi sreni, jer je velika nagrada vaa na nebesima. Biblija nam kae da raunamo sve u radost kada upadnemo u razliite probleme. Ja jo nisam postigao to, ali radim na tome. Mi se hvalimo nevoljama. Kako je to da se moe hvaliti nevoljama? Ja se hvalim nevoljama zato to sam nauio da u svakoj nevolji postoji prilika za Boga da se proslavi u mom ivotu, i da radi u mom ivotu. Ja sam nauio da kada postoji pritisak, kada su problemi, da samo ekam na Gospoda. I trebalo mi je dosta vremena da nauim to. I upravo sada mi ekamo na Gospoda povodom ponude koju smo dali na imanje u Newport Beachu. kolski odbor nam je rekao da e u roku od dve nedelje doneti odluku. Ja vam mogu iskreno rei da nisam u opte napet. Ja nisam nervozan. Ja nisam ni zabrinut. Ako ga dobijemo, mi smo ga dobili, a ako ne, nismo. Kada smo kupili Greenville kolu od kolske oblasti Santa Ane, mi smo dali ponudu i nismo morali da idemo na sastanak odbora gde su trebali da imaju javne ponude, gde bi trebali da otvore zapeaene ponude koje su pristigle. Mi smo samo podneli ponudu na kolu i ostavili smo samo na tome. Jednog jutra me je kolska sekretarica nazvala i rekla, Upravo ste kupili

31

Rimljanima

kolu. I ja sam rekao, Pa, slava Gospodu. I u ovakvim vremenima mi imamo priliku da ekamo na Boga i da vidimo kako On radi, i zato znajui da nevolja trpljenje gradi; Ja sam nauio da ekam na Boga. A trpljenje iskustvo Zato to sam ja ekao na Boga, ja sam iskusio Boiji rad. Ja vidim Boga kako radi. Ja sam nauio po iskustvu da Bog radi u svakoj situaciji gde mi samo ekamo na Njega. Ja sam iskusio to delo Boije, i kako sam iskusio Boiju vernost i tome da rei moje probleme, to samo onda pojaa tu nadu. Tako da se ja hvalim nevoljama jer ja znam da je to jo jedna prilika za Boga da radi u mom ivotu, i za mene da iznova iskusim Boiju ljubav i Boiju milost u mom ivotu kako On reava moju situaciju. I kako vidim Boiji rad koji je zavren, moja nada postaje jo jaa. Da, Bog je veran. Da, Bog e ispuniti svoju re. Da, Gospod e uspostaviti Svoje kraljevstvo kao to Je obeao. a iskustvo nadanje; A nadanje nee se osramotiti, jer se ljubav Boija izli u srca naa Duhom Svetim koji je dat nama. Tako da ja imam tu slavnu nadu dok Bog izliva Svoju ljubav na moj ivot kroz Svetog Duha. Jer Hristos jo kad slabi bejasmo umre u vreme svoje Za dobre, slateke, divne, dareljive, ljubazne ljude? Ne. Naalost On je umro, za bezbonike. Neka Sveti Duh uzme ovu istinu i neka je duboko zapeati u naa srca veeras. Hrist je umro za bezbonike. Ja sam taj. Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga moe biti da bi se ko usudio umreti. Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bejasmo grenici umre za nas. Kada je Bog poeo da te voli? Kada si predao svoj ivot Isusu Hristu? Kada si podigao ruki i rekao da priznaje Isusa kao svog Spasitelja? Onda kada si molio pokajniku molitvu? Da li je Bog rekao, O, pa zar nije to divno? Sada u ih voleti? Ne, Bog je zapovedio tj, prikazao Svoju ljubav ka nama kada smo jo bili grenici, Hrist je onda umro za bezbone. I zato to je On umro za nas u tom bezbonom stanju, ja nemam razloga da se hvalim sobom. Pa, Gospod je umro za mene jer je video da sam se jako trudio. On je znao da sam dao sve od sebe; On je znao da ja imam potencijal? Ne! Milost Boija ja potpuna. Hrist je umro za mene kada sam jo uvek bio grenik, kada sam ja bio u bezbonom stanju, Bog me je tada voleo. Da li to znai da te sada Bog voli manje poto si Njegovo dete? Zar nije interesantno da esto pomislimo da se Bog gadi kada nas gleda, da je moda razoaran nama, obeshrabren sa nama, ili da je zavrio sa nama. Mi moemo da zamislimo Boga kako ima negativne stavove prema nama. Ja sam vam i ranije govorio o mojoj erki Dan (Jan), da kada je bila mala da je prolazila kroz tu fazu niko-ne-nevoli. I ona je bila ukorena zbog neega i u tom momentu ni jedna njena drugarica je nije volela, i njeni roditelji je nisu voleli, niko je nije voleo. Mi smo joj reklo, O, da, mi te volimo. Ne,

32

Rimljanima

ne volite me. I ona nije poputala pa sam joj rekao, Pa, Isus te voli. A ne, ne volime. ta? sam rekao- Upravo je provirio iz jednog od ormara i izplezio mi se. I tako mi nekada izmislimo da nam Isus to radi, kao da smo mu dosadili. I ja bih mogao da Ga razumem da to uradi, ali On to ne uradi. Ako je On umro za mene dok sam ja jo bio grenik. Bog je onda pokazao svoju predanost, On je pokazao svoju ljubav ka meni da kada sam jo uvek bio grenik, Hrist je umro za mene. I sada kako sam Boije dete i kako pokuavam da ivim ivotom koji je Njemu ugodan, i sada kako pokuavam da hodam u zajednitvu i toj ljubavi sa Njime, On me zasigurno ne voli sada manje nego prije. Bog pokazuje svoju ljubav k nama to Hristos jo kad bejasmo grenici umre za nas. Mnogo emo, dakle, vema biti kroza Nj spaseni od gneva kad smo se sad opravdali krvlju Njegovom. Tj. Boije gnev e biti otkriven protiv sve bezbonosti i nepravednosti ljudske o kojoj je Pavle govorio u 1. glavi. Mi emo biti spaeni od gneva. Interesantno je to da su Velike Nevolje nazvane Dan Boijeg gneva. U otvaranju estog peata ljudi e vikati stenama i planinama da padnu na njih, oni e govoriti, Sakrijte te nas od lica Jagnjetova, jer je dan Njegovog gneva doao, ali hvala Bogu na tome da ako me je Isus voleo kada sam bio grenik i umro za mene, kolko emo tek onda biti spaeni od gneva kroz Njega zato to smo opravdani Njegovom krvlju. Jer kad smo se pomirili s Bogom smru Sina njegovog dok smo jo bili neprijatelji (Boiji neprijatelji, znai u tom stanju), mnogo emo se vema spasti u ivotu Njegovom kad smo se pomirili. Ako me je Njegova smrt pomirila sa Bogom, kolko e me onda Njegov ivot dok On ivi da me zastupa. Primetite primenu rei mnogo emo se vema u ovoj glavi, i ja volim to. To je argument od manjeg ka veem. To je tipian filozofski tip argumenta. Pavle to esto koristi u njegovim pismima. I ovde kae, ako sam kroz Isusovu smrt bio izmiren sa Bogom, kolko u tek onda biti vie spaen sa Njegovim ivotom. Ne samo, pak to I ovo se vraa nazad ka 1. stihu, Opravdavi se dakle verom, i ovo je zadnje iskustvo koje nam Pavle ilustruje ili moemo rei da nam daje krajnji rezultat. nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista, kroz kog sad primismo pomirenje. Ovo su rezultati toga da smo opravdani: ja imam mir sa Bogom, ja imam pristup milosti, ja se radujem u nadi, i ja se radujem u Bogu kroz Gospoda Isusa Hrista. Ova re pomirenje je u Grkom drugaija re od Jevrejske rei koja je prevedena pomirenje u Starom Zavetu. Re pomirenje ete nai da se esto spominje u Starom Zavetu u knjizi Levitskoj na mestima na kojima se govori o raznim prinosima. Tako e uiniti pomirenje za greh. Jevrejska re u tom sluaju je kephar. I bukvalan prevod ove rei kephar je pokriva. Ti e uiniti pokrivanje greha. Ali ivotinjske rtve u Starom Zavetu nisu mogle da uine pomirenje za grenika. To je moglo samo da pokrije greh. To nije moglo

33

Rimljanima

da upotpunosti skloni greh, sve to je uinilo je da pokrije greh. Jer nije bilo mogue da krv volova i koza oduzme greh. Za to je bila potrebna krv Isusa Hrista, ona je oduzela greh. rtve u Starom Zavetu su samo gledale napred ka rtvi koju e Bog jednoga dana da uini tako to e poslati Svog jedinorodnog Sina koji e da umre kao jagnje bez mane i mrlje. Petar je rekao, Znajui da se propadljivim srebrom ili zlatom ne iskupiste iz sujetnog svog ivljenja, nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i preistog jagnjeta; (1 Petrova 1:18-19). Tako da Grka re za otkupljenje je drugaija re od Jevrejske kephar i sa drugaijom idejom, za pokrivanje greha. Ja sam uinjen jedno sa Bogom kroz rtvu Isua Hrista za mene. Tako da se ja radujem u Bogu jer sam ja postao jedno sa Bogm kroz Isusa Hrista koji je to omoguio za mene. On je tu uinio moguim kada je rekao, Tog dana ete znati da sam je u Ocu, vi ste u Meni, i Ja sam u vama. To stanje tuinstva izmeu Boga i oveka vie ne postoji.

Isaja je rekao, Boija ruka nije kratka da nemoe spasiti, niti je Njegovo uho teko da ne uje, nego su vas vai gresi odvojili od Boga. Ali sada poto su gresi otklonjeni, Isus je uinio to otkupljenje, On me je doveo u to jedinstvo sa Ocem. Ovo je svedoanstvo da nam je Bog dao vean ivot, ovaj ivot je u Sinu, i onaj koji ima Sina ima ivot, ivot Boiji, jedno sa Bogom. Jovan je rekao, Ove stvari vam javljamo da i vi s nama imate zajednicu; a naa je zajednica s Ocem i sa Sinom Njegovim Isusom Hristom (1 Jovanova 1:3). Re zajednica je koinonia i ima istu ideju: zajedniko uee, spajanje zajedno. Tako da sam ja spojen zajedno sa Bogom kroz Isusa Hrista. I sada nas Pavle ui veom vanu dokrtinalnu istinu koju naalaost danas neki ue sasvim drugaije od ovoga to je osnovna doktrinalna istina koju nam Pavle ovde iznosi u drugom delu 5. glave Rimljanima. Postoji uenje danas koje se zove Boija moralna vladavina. Ovo uenje, moralna vladavina Boga, izmeu ostalog, ui da ovek po prirodi nije grean, nego je grean po izboru. Kada je Adam zgreio onda je on zgreio za sebe, a Adamov greh se nije preneo na mene, ja sam se rodio ka Adam, totalno nevin, i totalno neutralan. Ja sam grenik zato to sam ja to izabrao. Ali Adam nije odgovoran za moje greno stanje. Ja sam sam odgovoran za svoje greno stanje. Ovo je veoma opasna doktrina, jer kako budete itali celo Pavlovo izlaganje ovde videete da je cela ideja u tome da ako je jedan ovek mogao da nas uini grenima onda je i jedan ovek u stanju da nas uini pravednima. Ali ako se odrekne toga da nas je jedan ovek uinio sve grenima, i da sam ja zbog toga grenik samo po izboru i da sam ja onda pravedan po mojim delima, i onda nas to odvede u poziciju dela=pravednost, a tu poziciju ti ne moe da odri. Ja ne mogu; ja sam pokuao godinama da odrim tu poziciju. Ja to nikada nisam mogao. Sve to je to prozurokovalo je to da me je dovelo do osude, krivice i frustracije. Zato, kao to kroz jednog oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie.

34

Rimljanima

Mi smo svi zgreili u Adamu. On je bio kao federalna glava, on je nas zastupao, i po njegovom grehu greh je uao u svet. Po njegovom grehu smo mi svi postali grenici. Bog je rekao Adamu, Dana kada bude jeo od tog ploda, umree. On je govorio o duhovnoj smrti, koju je Adam iskusio kada je jeo to zabranjeno voe, njegov duh je umro. Adam nije mogao da nam prenese preko njegovih gena neto to on nije posedovao, duhovan ivot. Kroz gene je mogao da nam penese je fiziko telo sa mogunou da ima savest, ali poto je bio duhovno mrtav, on nije mogao raanjem da nam prenese duhovan ivot. Jedan ovek je zgreio, smrt je ula u svet, i smrt je prela na sve ljude. Pavle apostol je u poslanici Efeanima rekao opisujui nae prole ivote, rekao, I vas koji bejaste mrtvi za prestupljenja i grehe svoje, U kojima nekad hodiste po veku ovog sveta, po knezu koji vlada u vetru, po duhu koji sad radi u sinovima protivljenja; U kojima i mi svi ivesmo nekada po eljama tela svog, inei volju tela i pomisli, i bejasmo roena deca gneva, kao i ostali (Efeanima 2:1-3). To je po prirodi jer je po jednom oveku smrt ula u svet i smrt se prenela na sve ljude, jer svi gree.

Zato, ja greim zato to sam grenik; ako inim greh to me ne ini grenikom, to samo potvruje da sam ja grenik. Ti kae, Pa ta je sa malom decom koja umru? Bog se brine o njima. Ona su bezbedno. O, to dragoceno nevino detence. Da li si siguran? Pogledaj na koji nain oni zahtvaju svoje telesne potrebe, sluaj ih kako zavijaju, gledaj ih kako udaraju i mlate unaokolo. Ako bi bili dovoljno veliki i dovoljno snani oni bi rasturili taj krevetac. Ko od vas je morao da naui kako da lae? Zato je potrebno da se deca naue da budu potena? ini se da im sasvim prirodno dolazi da lau. Tako da ih mi moramo nauiti vrlinama koje su pozitivne. Jer ako se dete ostavi samo po sebi ono e doneti ukor/sramotu svojim roditeljima, to nam Biblija kae. Jer smo mi po prirodi deca gneva. Jer greh bee na svetu do zakona; ali se greh ne primae kad ne bee zakona; Greh je bio prisutan ali se nije uraunavao zato to nije bilo zakona. Adam je imao jedan zakon; i on ga je prekrio. O, on je imao nekoliko pozitivnih zapovesti i jednu negativnu, ali ju je prekrio. Ako nema zakona koji kae da je ograniena brzina 60km/h onda nemoe da dobije kaznu ako vozi bre od 60km/h. Ali poto postoji zakon koji kae da je to ogranienje, ti onda moe da dobije kaznu ako pree to ogranienje. I bilo je mesta u kojima nisu imali ogranienje brzine i ti onda ne bi mogao da dobije kaznu za brzu vonju jer zakon nije postojao. I onda bi te obino kaznili za nesmotrenu vonju ako bi vozio jako brzo. Ali ako negde nema zakona za neto onda ti nemoe da bude uhapenj za krenje zakona, jer nema zakona koji se odnosi na to. Sve dok zakon nije bio dat, greh je bio u svetu ali nije bio uraunat oveku. Nego carova smrt od Adama tja do Mojsija Posledica greha je i dalje postojali i ljudi su umirali. i nad onima koji nisu sagreili prestupivi kao Adam, koji je prilika Onog koji htede doi. Ali dar nije tako kao greh; jer kad kroz greh jednog pomree mnogi, mnogo se vea blagodat Boija i dar izli izobilno na mnoge blagodau jednog oveka, Isusa Hrista.

35

Rimljanima

Ovo je vano uenje o pravednosti jednog oveka koji je uinio mnoge pravednima. Kako to da me Bog moe raunati kao pravednika? Zato to je Isus pravedan. Njegova pravednost je meni nadodata mojem verom u Njega. I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osuenje, a dar od mnogih grehova opravdanje. Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko e vema oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u ivotu carovati kroz jednog Isusa Hrista! Tako da je po jednom oveku greh uao u svet, pa smrt po grehu, i smrt se prenela na sve ljude jer su svi zgreili. I tako e po pravednosti jednoga oveka mnogi biti opravdani koji veruju u Njega i koji su opravdani verom, i mnogi uu veni ivot kroz jednog. Jedan ovek je doneo smrt, prvi Adam je doneo smrt, a Isus Hrist je doneo ivot. Adam je doneo greh. Isus je doneo pravednost, i zato je Isus predstavnik kao to je Adam bio predstavnik oveanstva. I Isus je predstavnik onij koji veruj u Njega, i ti si onda novo stvorenje. Stare stvari su prole i sve postaje novo. Ne moe rei, "Pa to je samo moj Balkanski temperament," jer ja imam novu prirodu, prirodu Isusa Hrista. Ja sam nanovo roen Duhom Boijim, novo stvorenje, nova priroda, i ja sam u vezi sa Isusom Hristom poto je on poetnik mog ivota. Zato, dakle, kao to za greh jednog doe osuenje na sve ljude, tako i pravdom jednog doe na sve ljude opravdanje ivota. Jer kao to neposluanjem jednog oveka postae mnogi greni, tako e i posluanjem jednog biti mnogi pravedni. A zakon doe uz to da se umnoi greh; jer gde se umnoi greh onde se jo vema umnoi blagodat, Zakon je doao da nam pokae kolko smo promaili cilj. Re greh znai promaiti cilj. Ali ako nevidi cilj, kako ga moe promaiti? Kako moe znati kolko si ga promaio? Ti moe da omauje jako ali te ja nemogu u to ubediti sve dok ne postavi cilj. I kada tvoje strela ponu da lete na sve strane, ja kaem, "ovee, ba si se ispormaivao." Zakon je doao da bi mi mogli da vidimo kolko smo promaili Boiji ideal. Kolko smo daleko pali od ivljenja ivota koji je prihvatljiv i ugodan Bogu. Zakon je jednom za svagda stavio misao samo pravednsoti na svoje mesto, ako se protumai pravilno. Zakon je doao da bi se prestup umnoio, ali gde se greh umnoi tu se i Boija milost izlila. Da kao to carova greh za smrt, tako i blagodat da caruje pravdom za ivot veni, kroz Isusa Hrista Gospoda naeg. Kako bude gledao nazad na 5. glavu i razmiljao o njoh, obelei sve "Jo vema" rei, i razmiljaj o kontrastima o kojima govori. Jo jednu stvar na koju bi trebali da obratite panju je mnoga spominjanja Isusa Hrista naeg Gospoda, ili kroz Isusa Hrista naeg Gospoda, ili po Isusu, to to imamo kroz Njega, to to imamo po Njemu, i to su stvari na koje bi trebao da obrati panju u 5. glavi.

6 glava ta emo dakle rei? Gde je greh umnoen, tamo je milost jo vea. Hoemo li ostati u grehu da se blagodat umnoi? 36
Rimljanima

Ne. Hajde da nam Bog otkrije kolko ima milost tako to emo nastaviti da greimo. I Pavlov odgovor je tipian. Boe sauvaj! I sada ti on daje nove princip ivota. Jer koji umresmo grehu kako emo jo iveti u njemu? Ja sam prihvatio Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spsitelja. I u tome to sam prihvatio Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja ja sam uradio ba to, i rezultat toga je da sam ja nanovo roen. Ja sam sada dete Boije kroz veru u Isusa Hrista. Ako sam nanovo roen, pa gde je onda stari ak? On je mrtav. Taj stari momak koji je iveo po telu je mrtav. Ja sada imam novi ivot, duhovan ivot, ivot koji dolazi od Hrista. Zato ako bi rekao, "Pa hajdemo samo napred da greimo da bi milost mogla da se umoi," je ludost. Jer ja sam mrtav grehu, stari ivot je mrtav. Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Da li shvata ta voda predstavlja za grob? Zar neshvata da kada si bio stavljen u vodu da je to bila sahrana staroga ivota? Ti si bio sahranjen sa Hristom u krenju vodom. Tako se s Njim pogrebosmo krtenjem u smrt da kao to usta Hristos iz mrtvih slavom Oevom, tako i mi u novom ivotu da hodimo. Ceo novi ivot, novi ivot koji je po Duhu. Stari ivot koji je po Adamu je po telu. To je ivot u kome je telo dominantno, i svesnost je okupirana telesnim potrebama. To je ivot ivotinje-telo i dua. Telo je superiorno, um je podreen i ispunjen svenou telesnih potreba. Kada si nanovo roen, to to je roeno od tela je telo. Ako si nanovo roen Duhom Boijim, novi ivot koji sada ima je duh, dua i telo. Tako da je sada duh dominantna u novom ivotu i to je duhovan ivot, stari ivot je telesan ivot. Novi ivot je duhovan ivot. Duh koji je u jedinstvu sa Boijim Duhom. Tako da duh koji je u jedinstvu sa Boijim Duhom, u mislima i svesnosti je predan Bogu i Boijim stvarima i toma kako Ga ja mogu sada zadovoljiti tako to u hodati u duhu. Postoje stvari koje dominiraju moju svesnost. Boija ljubav za mene, Boija milost za mene, Boija dobrota ka meni, ove stavri sada dominiraju mojom svenou. Nisam vie dominiran mojim telesnim eljama i telesnim potrebama. O tome je krtenje. Sahranjen sa Hristom, ali uskrsnut u novini ivota u Njemu. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smru, biemo i vaskrsenjem; I kako sam izaao iz te vode, to je kao uskrnuekao to je Isus bio uskrsnuti iz groba. Novi uskrsli ivot Hrista. Znajui ovo da se stari na ovek (nekae je nego se) razape s Njime, da bi se telo greno pokvarilo (da bi bilo bez posla), da vie ne bismo sluili grehu. Ovo greno telo je zatvoreno. Ne moe vie da dominira mojim ivotom. Ne moe vie da vlada nad mojom sveu, jer je stari ovek razapet sa Hristom.

37

Rimljanima

Nama Hrianima je najvei problem nae telo. Jer nae telo i dalje eli da vlada nad nama. Nae telo bi htelo da nas dovede pod svoju kontrlu i silu. U nama Hrianima se deava bitka, jer telo vodi rat protiv duha i moj duh ratuje protiv tela, i ovo dva su u potpunoj suprotnosti jedno sa drugim. Postoji ta bitka za kontrolom nad mojim umom, kontrolom nad mojim ivotom. Moje telo i dalje eli da sedi na tronu mog ivota i duh eli da sedi na tronu mog ivota i tamo se onda odvija rat, kontrola za mojim ivotom, telo i duh. Ja ne inim uvek one stvari koje bi hteo kao to smo to pevali ovo jutro. Jer u onda biti to ta bih hteo, i ja u biti ta bih trebao biti, stvari koje su sada niti mogu e uskoro biti naa. Bitka e biti gotova jednog skorog dana i moj e duh ostaviti ovo telo. Ja jo uvek ivim u telu, i to je moj veliki problem. Ako ne bih iveo u ovom telu onda ne bih imao problema. Ali ja jo uvek ivim u ovom telu, i dokle god ja ivim u ovom telu ono e iskusiti tu borbu za kontrolom nad njime, i zato moram da drim svoje telo pod kontrolom. Sea se da je apostol Pavle rekao, "Ja morim telo svoje." To je borba. To je bitka. Moje telo hoe kontrolu nazad. eli da sedi na tronu. Ja moram da drim svoje telo pod kontrolom. I nain na koji to mogu da uinim je da raunam mog starog oveka mrtvim. To je, "Gospode, to je deo starog ivota koji je bio dominiran telom. Ja to smatram mrtvim. Taj bljesak Gospode, to pripada starom ivotu, ta gorina pripada starom ivotu, taj bes pripada starom ivotu, to je mrtvo." Hvala Bogu da je mrtvo. Ja vie ne moram da ivim pod krotrolom toga. To je bilo razapeto sa Hristom i ja sada ivim novi ivot u uskrslom Gospodu. Tako da je stari ovek razapet sa Njime. Ali je greno telo zatvoreno, da ne bih sluio grehu vie. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da emo i iveti s Njim, Znajui da Hristos usta iz mrtvih, ve vie ne umire; smrt vie nee ovladati njime. Jer ta umre, grehu umre jedanput; a ta ivi, Bogu ivi. Ja sam sada u uskrslom Hristu. Ja ivim u Hristu. Ja imam taj ivot u Hristu. Greh ne moe vie da vlada kao kralj u mom smrtnom telu. Jer Hrist sada vlada. Takoe, raunajmo sebe mrtvima grehu, a ivima Bogu kroz Isusa Hrista naeg Gospoda. Raunaj to...kolko puta ja moram to da raunam u mom ivotu? Kada staro telo pronikne svoju runu glavu i kada je uradim to to nije ugodno. Duh Boiji mi skrene panju na to i ja se oseam tako osramljenim da bih rekao, "Ja bih to uinio." I onda zavapim ka Bogu i kaem, "Gospode, ja raunam da je to mrtav deo starog ivota, hvala Bogu da ne moram da ivim pod tom kotrolom vie." Raunajte sebe da ste mrtvi. I to je re vere. Vidi, da je moje telo mrtvo ja ga onda ne bih morao raunati mrtvim. Da je zaista mrtvo. Jednoga dana e biti. Posle toga ja neu morati da ga raunam mrtvim. Nego je moje staro telo i te kako jo ivo, previe ivo. Ja sam toga veoma svesan, i tako da ja moram da uzmem tu poziciju vere, tu poziciju kojoj raunam da je telo mrtvo. Tako i vi, dakle, drite sebe da ste mrtvi grehu a ivi Bogu u Hristu Isusu Gospodu naem. Ponovo, u Isusu Hristu naem Gospodu. Da ne caruje, dakle, greh u vaem smrtnom telu, da ga sluate u slastima (ili poude) njegovim; Ne dozvolite grehu...ne dozvolite telu da vlada. Niti dajte udova svojih (udove svoga tela) grehu za oruje nepravde; nego dajte sebe Bogu, kao koji ste ivi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oruje pravde.

38

Rimljanima

Moje ruke mogu da budu instrumenti za Boga ili mogu da budu instrumenti za moje telo. Volim pesmu, "Uzmi moj ivot neka bude Tvoj, posveti ga Gospode Tebi. Uzmi moje ruke da prate Tvoju ljubav. Uzmi moje noge da bude brze i divne za Tebe." Moje su me noge puno puta nosile u puno nevolja. One su me i odvele iz mnogo nevolja, bre nogo to li su me ondele tamo. Ali Boe, uzmi moje noge da budu brze i divne za Tebe. Ja mogu da podredim svoje telo kao instrument u Boijim rukama za Boga da ga koristi za Njegovu slavu, ili ja mogu da podredim svoje telo da ispuni elje moga tela, da bude pod kontrolom telesnih elja. Ja ne smem da podredim instrumente svoga tela da budu instrumenti za nepravdu. Ja treba da se predam Bogu da bi On moga da uzme kontrolu nad mojim telom za Njegovu slavu. "Uzmi moja usta da bi ona pevala uvek o mom Kralju, uvek i samo o mom Kralju." Tvoja usta, tvoje rei, one mogu da govore silu i blagoslove Boije. ivoti ljudi mogu biti blagosloveni i promenjeni tvojm reima, i isto tako ivoti mogu biti uniteni sa tvojim reima. Sotona moe da koristi moje telo kao instrument unitenja, ili Bog moe da koristi moje telo kao instrument za Njegovu slavu. Sotona moe da uzme moj ivot i da ga ispuni sa mrnjom i da saseem ljude, ili Bog moe da koristi moj ivot i da ga ispuni sa Njegovom ljubavlju da bi izgradio ljude. Mi smo ovde ohrabreni da podredimo svoja telesa kao instrumente pravednosti za Boga. "Jer greh," i ovo mi se svia. Ovo je jedno od mojih omiljenih obeanja u Bibliji. Jer greh nee vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodau. Bog mi je rekao da greh nee imati kontrolu nadamnom. Hvala Bogu na tome. To ne znai da je negreim vie. Re greh znai promaiti cilj, i ne znai da ja uvek pogodim metu svaki put. Ja nisam savren, daleko od toga da sam. Pavle apostol, posle njegovog hoda sa Bogom 30 godina je rekao, "Ne kao da ve dostigoh ili se ve savrih, nego tjeram ne bih li dostigao kao to me dostie Hristos Isus" (Filipljanima 3:12). Napravi mesta Pavle i ja u ti se priduiti. Bog jo nije upotpunosti ispunio Njegovu kompletnu volju za moj ivot. Nisam jo dostigao to za ta sam dostignut. Bog ima plan i nameru za moj ivot od momenta kada me je dostigao i pozvao me da Ga sluim u Njegovoj slubi. Ja jo uvek nisam zavrio taj Boiji poziv, niti ja smatram sebe savrenim ili kompletnim. Ja ne pogodim cilj uvek. Ali havla Bogu da greh nema vlast nadamnom vie. Greh nevlada nadamnom. Ja ne moram da budem pod kontrolm greha. Ja imam slobudu, divnu slobodu nad tiranijom tela, sile greha, i oni nee imati kontrolu nadamom. Ja sam dete Boije, nanovo roen Duhom, ivim novi ivot, uskrsli ivot u Hristu. ta dakle? Hoemo li greiti kad nismo pod zakonom nego pod blagodau? Boe sauvaj! Oni su spremni sve da iskoriste, zar ne? Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u posluanje, sluge ste onog koga sluate, ili greha za smrt, ili posluanja za pravdu? Svaki ovek je pod neijom kontrolom. Nema oveka koji je vrhovni vladar svog ivota, nijedan ovek nije gospodar svoje sudbine ili kapetan svoje due. Mi smo svi pod kontrolom spoljne sile. Mi smo ili pod Boijom kontrolom ili pod kontrolom sotone, i to je tvoj izbor. Ti moe da izabere da bude pod Boijom kontrlom, ili moe da izabere da bude po kontrolom sotone. Ti moe da izabere da ivi kao avo, ili moe da izabere da ivi kao Bog. Ali kome god da se podredi da

39

Rimljanima

slui, ti postaje sluga tome. Ovo je tregedija Edenskog vrta. Bog je rekao, "Neete jesti od drveta koje je na sredini vrta, a u danu kada jedete od njega, umreete." Sotona je doao i rekao, "Trebalo bi da probate plod sa drveta u sredini vrta, dobro je. Odlino je, neete umreti. Bog samo pokuava da zatiti sebe. On zna da drvo sadri klju spoznanja dobra i zla, i ako imate to znanje dobra i zla, biete kao Bog, On samo pokuava da zatiti sebe." "Trebalo bi zaista da probate. Kako moe da kae ne neemu to nisi probao? Samo malo. Ako ti se nesvidi, nemora da dovri." Reakcija Eve je bila dubla reakcija. To je kao prvo bilo delo neposlunosti prema Bogu, ali je isto tako bilo i delo poslunosti sotoni. I ona se podredila poslunosti sotone, i samim time postala njegov sluga. I zante da kome se podredite da sluite, njegove sluge postajete. I tako ovek, kroz neposlunost, je postao sotonin sluga, i to je bila tragina posledica neposlunosti Bogu, i to je isto tako istinito i za nae ivote. Ako izaberem da se podredim Bogu i Njegovoj Rei i Njegovoj volji, onda postajem Boiji sluga. Ali ako izabrem da se podredim kao sluga neposlunosti, ja postajem sluga onoga koji je naposluan. Hvala, dakle, Bogu to bivi robovi grehu posluaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste. Nekada ste bili sluge greha ali hvala Bogu da to niste poto ste izabrali da sledite Boga. Izabrali smo da sluamo glas Isusa Hrista. Mi koji smo nekada bili sluge greha smo sada uinjeni slugama pravednosti. Oprostivi se, pak, od greha postaste sluge pravdi. Kao ovek govorim, za slabost vaeg tela. Jer kao to dadoste ude svoje za robove neistoti i bezakonju na bezakonje, tako sad dajte ude svoje za sluge pravdi na posveenje Ako bi iveo za Boga isto tako strastveno kao to si iveo za avola, onda bi mogli da preokrenemo ceo svet. Ako sluimo Gospoda sa istim ukusom i poletom sa kojim smo sluili telu, zamislite ta bi sve mogli uiniti. I to je ba to na ta nas on ovde ohrabruje da uradimo. Ba kao to smo podredili svoje udove nekada da budu sluge neistote i bezakonja, hajdemo sada da se podredimo Bogu. Oo, neka nam Bog pomogne da ponemo da ivimo potpuno za Isusa Hrista, totalno predani Njemu. To mi se svia. Hajdemo. Da uzmemo stvari koje su od Gospoda i da mu sluimo, hajdemo. Hajdemo da se potpuno tome predamo. Hajde da se totalno predamo da ivimo za Isusa Hrista, podreujui sebe, nae ivote Njemu, da vidimo ta e Bog uraditi i ta eli da uradi u ovom delu kroz grupu ljudi koji su potpuno predani Hristu. Razmiljam kako ljudi naprave budalu od sebe zbog glupih stvari. Popiju koje pivo, i koju budalu naprave od sebe onda. A opet mi smo postali tolko zabrinuti da budemo pristojni da nerado istupimo za Isua Hrista da nas neko ne bi smatrao budalama za Hrista. Jer kad bejaste robovi grehu, prosti bejaste od pravde. Kakav dakle onda imadoste plod za koji se sad stidite? Kada ste iveli u grehu vi ste inili te stvari za koje se stidite. Kakav plod, kakav trajan plod ste imali u tom ivotu? Naalost, plod je bio mizeran, i on je ostavio mizeriju u svom tragu. Jer je onog kraj smrt. ivot po telu.

40

Rimljanima

A sad oprostivi se od greha, i postavi sluge Boje, imate plod svoj na posveenje, a kraj ivot veni. Divni plodovi izlaze iz mog ivota sada. Puni pravde za Boga, ljubav sa radou i mirom i dugim trpljenjem, blagost, dobrota, krotost i uzdrljivost. I konaan rezultat je veni ivot. Jer je plata za greh smrt Sotona daje platu svojim slugama. Ti dobije ono to zasluuje. Ako mu slui dobro, i da svoje najbolje, bie nagraen. Plata greha je smrt. Ti to nemoe da izbegne ako nastavi u ivot u grehu. Ali kontrast tome je, a dar Boji Plata Boija, i poto nemoemo da zasluimo veni ivot to je onda po milosti. a dar Boji je ivot veni u Hristu Isusu Gospodu naem. Imamo ekstreman kontrast. Platu greha, ivot po telu, je smrt. Dar Boiji, ivot po Duhu, je veni ivot. Svaki ovek se nalazi u jednoj od ove dve kategorije: ili je sluga greha, ili je Boiji sluga. Koristei moje telo kao instrument za greh ili nasuprot tome, podreujui moje telo ka instrument za Boga da bi ga On koristio za Njegovu slavu. Slaem se sa tom pesmom, "Oluio sam da sledim Hrista." Ja elim da se moj ivot rauna za Boga za venost. Slavni dar Boiji, veni ivot kroz Isusa Hrista naeg Gospoda, kroz Njega, po Njemu. O svi ti blagoslovi koje je Bog uinio nama dostupnim koji su nam otkiveni u Isusu Hristu, veni ivot kroz Isusa Hrista. Oe, haval Ti za Tvoju re, lampi naim koracima, svetlu naem putu, za izbalansiran ivot kroz Tvoju Re. Hvala ti ne Tvojoj milosti koja je tolko izobilna ka nama. Havala ti na toj slavnoj poziciji opravdanja verom i rezultatima mira i radosti i slavljenja i pristupa toj milosti. Gospode, elimo da hodamo sada po Duhu, ivot u zajednitvu sa Tobom, podreujui tebi Gospode naa tela da bi ona mogla biti instrumenti koji e initi Tvoje delo, da bi doneli Tvoju ljubav i Tvoj mir i Tvoju lepotu ovom sirotom svetu punom greha. U Isusovom imenu, Oe. Amen. I kako budemo sledee nedelje gledali 7. i 8. glavu, to su glave sa ekstremnim kontrastima. 7 glava e nas dovesti u dubine oaja kako vidimo ideal, i kako ja odobravam ideal i kako ja pokuavam u mojoj snazi da ga dostignem. I onda vidimo borbu, bol i poraz poto ja u mojoj snazi pokuavam da ivim taj boanski ideal, koji priznajem i prihvatak kao eljeni. Ali onda u 8 glavi vidimo izlazak iz tog oaja, poto vidimo Boiji plan pobede za Njegovog vernika i kako se Bog pobrinuo za mene da ja dosegnem i postignem taj ideal. Isto kao i mi, prvo probamo sami. Ako neuspe, pogledamo uputstvo. I tako je i sa stvarima Duha, ini se ko da mi moramo da ubacimo neto nae tamo. Onda mi to probamo sami prvo, pa onda iskusimo nesupeh i frustraciju. Pa onda naemo Boiji put, ivljenje slavnim ivotom pobede koju je On snabdeo za nas kroz Svog Svetoga Duha. Neka Gospod bude sa vama i neka vas blagoslovi i uva u Svojoj ljubavi. Hodajte po Duhu i zaista podredite svoja telesa Bogu ove nedelje da bi Bog mogao da koristi tvoj ivot kao Njegov istrument da bi uino Njegovo delo u ovom svetu punom potreba. Neka drugi prime rei ohrabrenja, ljubavi i nade od tebe poto ti postane Boiji isntrument koji e im govoriti o Njegovoj dobroti i Njegovoj ljubavi. U Isusovom imenu.

41

Rimljanima

Rimljanima 7
Rimljanima 7 glava. Ili ne znate, brao (jer govorim onima koji znadu zakon), Drugim reima, ja se sada obraam Jevrejima, o tome kako zakon ima vlast nad ovekom dokle god je on iv. "Zar neshvatate," Pavle kae, "vi koji znate zakon." da zakon vlada nad ovjekom dokle je iv? Ona sada daje jedan primer da bi dokazao ovo o emu govori, Jer je udata ena privezana zakonom za mua dokle god on ivi; a ako li mu njezin umre, razdrijei se od zakona muevljega. Zato dakle dok joj je mu iv biva preljuboinica ako poe za drugog mua; a ako joj umre mu prosta je od zakona da ne bude preljuboinica ako poe za drugoga. On koristi specifian primer iz zakona da bi pokazao da zakon ima vlast nad osobom dokle god je ona iva. Zato, brao moja, i vi umrijeste zakonu tijelom Hristovijem, I Pavle nam je rekao u 6 glavi da smo razapeti sa Hristom, "Zar neznate da je stari ovek razapet sa Hristom da bi se greno telo pokvarilo." Poto sam ja razapet sa Histom bio zakon nema vie silu nadamnom. Ja sam sada osloboen od zakona kroz moju smrt sa Hristom. Kraj, moj odnos sa zakonom kao nainu mog pravednog stanja pred Bogom je gotov. "Mi smo umrli zakonu telom Hristovim," da budete drugoga, onoga to usta iz mrtvijeh, da plod donesemo Bogu. Ja nisam osloboen od zakona da bih sada ja mogao iveti kako god to ja hou po eljamo mog tela i ispunjujui njegove poude. To nije to o emu on ovde govori. Ja sam osloboen od zakona to me on nikako nije mogao uiniti pravednim. Ja sam bio osloboen od zakona da bih moga biti venan sa nekoga drugog, Isusa Hrista, di bi bio spojen sa Njime. ivot koji ja sada ivim je ivot koji donosi plodove, ali plod ivota vernika je u mnogo sluajeva podreen ak i striktnijim standardima nego to to zakon zapoveda. "Ljubav Hristova me ograniava," Pavle je rekao. Jer zbog jubavi Hristove ne bih uinio neto to bi spotaklo slabijeg brata u veri da padne. Zbog Hrista, oenjen Hristom, spojen u Hristu u ovoj novoj vezi sa Bogom, u novom savezu kroz Isusa Hrista neznai da sam ja slobodan da se prepustim poudama svog tela. Daleko od toga. To znai da sam ja vezan ak i veim zakonom, zakonom ljubavi. Zakonom ljubavi za Isusa Hrista. I sada moj ivot proizvodi plod za Njega. A kada sam bio pod standardom zakona za moju pravednost i moj poloaj pred Bogom, tada mi zakon nije mogao dati konstantno pravedno stanje pred Bogom. Jer oni koji su pod zakonom su pod delima zakona, a oni koji su u Hristu donose plod pravednosti. Jer plod pravednog ivota tj. moj plod je dokaz mojeg onosa sa Njime.

42

Rimljanima

"Ako ostanete u meni i rijei moje u vama ostanu on e roditi mnogi rod" (Jovan 15:5-6). Ako tvoj ivot ne donosi ploda, to onda govori da ti nisi u Isusu i Njegove rei nisu u tebi, jer je plod prirodna posledica tog odnosa. Dela me nikada ne bi mogla dovesti do te pozicije da sam po njima pravedan pred Bogom. Isus mi je dao pravednost pred Bogom, i zbog toga, zato to sam venan Njime, ja imam ovu novu vezu sa Bogom kroz Hrista, moj ivot donosi plod. Ljubav sa njenim karakteristikama radosti, mira, dugotrpeljivosti, blagosti, dobrote, uzdrljivosti, i ove me stvari ne ine pravednim, nego su one efekat moje pravednosti koju sada imam kroz moju veru u Isusa Hrista. Verujem da vidite razliku. Nekada sam ja pokuavao da radim ove stvari da bi bio pravedan pred Bogom. I ja sam se borio dok sam pokuavo to. Ali kada sam doao do ove nove veza sa Bogom, mrtav za zakon, ali iv za Boga kroz Isua Hrista, te stvari sa kojim sam se jako borio da ih uinim pod zakonom, i koje nisam uspevao da uinim, sada ih inim kao prirodnu posledicu mog prebivanja u Njemu, u Njegovom ivotu, Njegov plod koji izlazi iz mene. Jer kad bijasmo u tijelu, bijahu slasti grjehovne, koje zakon raahu u udima naima da se smrti plod donosi. Pavle u Galaanima 5 nam daje listu stvari koje su dela tela i kako se oni manifestuju. I kada smo bili u telu onda smo imali plodove telesnog ivota: ubistva, nesloga, mrnja, pobune, preljube, seks izvan braka, i sva ova dela tela vode ka smrti. A sad umrvi izbavismo se od zakona koji nas drae, da sluimo (Bogu) u obnovljenju Duha a ne u starini slova. Tako da je sada sluim Bogu ne u legalizmu nego u Duhu Svetom.. Umesto da imam legalistiku vezu sa Bogom, sad imam ljubavnu vezu sa Bogom, sluei mu u Duhu Svetom, u novini ivota koja je u Hristu ta emo dakle rei? Je li zakon grijeh? Boe sauvaj! nego ja grijeha ne poznah osim kroz zakon; Zakon nije greh. On otkriva greh. Zakon je dobar ako shvatimo njegovu svrhu. Zakon nije dobar za to ta ljudi pokuavaju da izvuku iz njega. Ljudi pokuavaju da izvuku pravedan stav pred Bogom kroz zakon. Ti to ne moe. Poslunost zakonu ti nee dati pravedan stav pred Bogom; nego e ti samo pokazati gde si pao u tvom poloaju pred Bogom. "Po zakonu dolazi poznanje greha" (Rimljanima 3:20). Bog nikada nije nameravao da uini da nas zakon uini pravednima. "Ako je pravednost dola po zakonu onda je Hrist uzalud umro" (Galaanima 2:21). On ne bi onda morao da umre ako bi se pravednost mogla postii tako to e mo drati zakon. Tako da je zakon doao da nam pokae u kakvom smo oajnom duhovnom stanju, i sa time prouzrokujui u nama da shvatimo da ne moemo da ispunimo standarde zakona i samim time da se bacimo u ruke milosti Boije koju mi je On ponudio kroz Isusa Hrista. Boija namera za zakon je bila da me on prisili da doem do Isusa Hrista, i ako se zakon pravilno razume, onda e to i biti rezultat. Ali poto je zakon pogreno tumaen, i ovek je sposoban za to da pogreno protumai Re Boiju. Ljudi su uzeli zakon i poeli da ga koriste da bude standard pravednosti i tako da su postali ekstremno samo-pravedni u toj elji da ispune zakon, a pri tome ga i savijaju na nain kako se njima svia izbacujui stvari koje im neodgovaraju u odreenim situacijama. Ja onda mogu da protumaim zakon tako da sam ja na pod njime, ja sam na njegovoj dobroj strani. Mi imamo sklonost da

43

Rimljanima

uzmemo zakon i da ga koristimo kao standard za svetos i pravednost, i sa time ja mislim da sam pravedniji od tebe. Ja ne radim te stvari koje ti ini ili ja radim stvari koje ti ne ini i to me onda ini svetijim. Ali moja pravednost pred Bogom nije odreena time da li ja drim zakon. Zakon je bio dat da otkrije greh. Pavle je rekao, "Ne znadoh za greh sem kroz zakon." jer ne znadoh za elju (da je pouda greh, nisam znao da je to greh), da zakon ne kaza: ne zaeli. Ja nisam znao da je jaka elja greh. Vidite, Pavle kada je bio Farisej je mislio da ako ispuni tu jaku elju da je to onda greh. Ti ima jaku sekslualnu privlanost za nekim, ima elju da ima seksualni odnost sa tom osovom, i Pavle je mislio da to nije greh. Greh bi bio samo onda ako bi ispunio tu elju tako to bi imao seksualni odnos sa tom osovom, ali da nita nije loe sa samom eljom, to nije greh. Sve dok jednog dana Sveti Duh nije progovorio Pavlovom srcu povodom zakona i rekao, "Ne poeli, da ima jaku elju." Opa! Umesto toda da se sada osea samo-pravedno zato to nikada nije imao taj seksualni odnos sa nekom drugom enom, se sada osea krivim to je imao tu jaku elju. Seate se da je Isus rekao, "uli ste kako je kazano starima: ne ini preljube. A ja vam kaem da svaki koji pogleda na enu sa eljom, ve je uinio preljubu u srcu svojemu." (Matej 5:27-28). Drugim reima Isus nam ukazuje da je zakon duhovan. Pavle to nije zano kao Farizej nego je bio samozadovoljan i samo-pravedan zato to je kao Farizej oseao da je bio posluan zakonu Boijem. "Ne ini preljube, ja to nikada nisam uradio. Ja sam nevin." "Nee imati jaku elju za enom tvog blinjeg". O, o! Tako da je odjednom shvatio da se zakon sam po sebi bavi duhovnim stvarima, tom jakom eljom koja postoji. Tako da ja ne bi znao da imati jaku elju je greh, da mi zakon nije rekao, "Ne imaj jaku elju ili poudu."

A grijeh uze poetak kroz zapovijest, I greh je kapitalizovao na ovome. Ja sam otkrio da ja imam svakake elje. i naini u meni svaku elju; jer je grijeh bez zakona mrtav. Se moe prevesti i kao pohota, to je arka elja i obino se odnosi na seks. Pavle nije znao da je to loe da mu zakon nije rekao, "Ne imaj jaku elju, poudu." Tako da je rekao, A ja ivljah nekad bez zakona; a kad doe zapovijest, onda grijeh oivlje, ta to on kae? "Kao Farisej, ja sam mislio da imam dobar stav pred Bogom. Ja sam mislio da sam pravedan. iv za Boga jednom, bar sam tako mislio kao Farisej." ak, kada je Pavle pisao Filipljanima, on je rekao, "Ako ko drugi misli da se moe uzdati u tijelo, ja jo vema, Koji sam obrezan osmi dan, od roda Izrailjeva, koljena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej. Po revnosti gonih crkvu Boiju, po pravdi zakonskoj bih bez mane." (Filipljanima 3:4-6). On je bio jedan od onih o kojima je Isus konstantno govrio, "Jao vama Farizeji i knjievnici," to je bio Pavle. On je bio Farisej nad Farisejima, koji je iao unaokolo u dugim haljinama, govorei molitve na ulicama, javno objavljujui kada je davao rtvu Bogu. To je bio Pavle. "Ja sam bio bez mane. Ali kada sam shvatio da je zakon duhovan..." i to je bilo to ta je Isus pokuao da pokae u Mateju 5, 44
Rimljanima

propoved na gori, tih pet kontrasta koja je On dao o tome kako Fariseju tumae zakon i nain na koji je Bog namenio zakon da bude; Fariseji su tumaili zakon na telesan nain, ali Boija namera je bila da bude duhovno tumaenje. Onda je Pavle doao do zakljuka da je zakon duhovan, i da se on bavio u osnovi sa stavovima vie negoli sa delima ljudi, stavovima od kojih dolaze dela. "Samo malo, ja nikada nisam premlatio svog brata do smrti, ali bi to sigurno voleo. Bio sam tolko ljut da sam ga mogao ubiti." Tako da je on odjednom shvatio da bes koji je u njemu, ta mrnja koja je bila u njemu je u sutini krilo zakon Boiji. Ta jaka elja koju je imao je krila zakon Boiji. Tako da kada je zapovest dola, greh je ve bio tamo, i postao je iv i ja sam postao mrtav jer me je zakon osudio na smrt. Zakon je sada bio moj sudija i osudio me je na smrt, jer sam prekrio zakon koji je duhovan u svom srcu, i u svom umu. Kriv sam. Tako da me je zakon osudio na smrt.

A ja umrijeh, i nae se da mi zapovijest bi za smrt koja bjee data za ivot. Zakon za koji mislih da je za ivot ka Bogu je ustvari bila ta stvar koja me je osudila. Jer grijeh uzevi poetak kroz zapovijest prevari me, i ubi me njome. Zakon ne moe nita drugo nego da te osudi na smrt; ne moe da uiniti pravednim pred Bogom. Ne moe da uini da ima preavedno stanje pred Bogom. Ti nikad nemoe da ima pravedno stanje pred Bogom po tvojim delima ili tvojim pokuajima. Sve to zakon moe da uini je da ti da pravila i propise koje moe da eli da prati, ali sve to on uini je to da te osudi na smrt jer nisi uspeo da ih ispuni. Pavle potvruje ovo, Tako je dakle zakon svet i zapovijest sveta i pravedna i dobra. Nema nita loe za zapovesti, "Ne poeli." Nema nita loe sa zapovesti, "Ne ubij, ne kradi." Nema nita loe sa zapovesti, "Voli Gospoda Boga svojega svim svojim srcem i duom." Nema nita loe u zapovestima. Ona je sveta. Pravedna. Dobra. To je nain na koji bi ja trebao da ivim. Ja znam da bih trebao da ivim tako. Nije zapovest ta koja je loa. Ja sam taj koji je u lo. Dobro li dakle bi meni smrt? Boe sauvaj! Nego grijeh, Zakon nije bio taj koji me je ubio, nego je greh taj koji me je ubio. Ustvari, zakon je to samo objavio. Nema nita loe u zakonu, nego je moj greh taj koji me je doveo do smrti, jer rezultat greha je smrt, dua koja zgrei e zasigurno da umre. Tako da zapovesti...nisu one krive, nego greh koji je u meni. Krenje zapovesti je dovelo do smrti. Nego grijeh, da se pokae grijeh dobrom inei mi smrt, da bude grijeh odvie grjean zapovijeu. Ponovo, Bog je namenio da kroz zakon osudi svet tako da bi ceo svet traio pravednost koja koja dolazi kroz veru u Isusa Hrista. Ta pravednost koju je Bog snabdeo za oveka da bi ovek jednom za svagda prestao u svojim pokuajima i delima da ima svoju pravednost pred Bogom. Jer znamo da je zakon duhovan; Pavle to nije uvek znao. Ali sada zna. Zakon je duhovan.

45

Rimljanima

a ja sam tjelesan, prodan pod grijeh: Sada ulazimo u koren svega. Nema nita loe sa zakonom; on je svet, pravedan i dobar. Ali ja sam telesan i moj greh je doveo smrt. Jer ne znam ta inim, jer ne inim ono ta hou, nego na to mrzim ono inim. I sada Pavle govorio o svojoj linoj borbi u svom ivotu koju je imao kada je shvatio da je zakon duhovan a da je on telesan. Ako li ono inim ta neu, hvalim zakon da je dobar. Prepoznajui da je ovo pravi nain da se ivi i da bi ja trebao ovako da ivim: dobro koje bi hteo da radim, to ne radim, a to ta radim, ne dozvoljavam. Ja ustvarnosti radim stvari koje u svom umu nedozvoljavam. Te stvari koje mrzi to radim. Jedna od najfrustrirajuih stvari na svetu je sigurno to da se pokua da se zadovolji Bog u snagi svog tela. Pokuavajui da se dostigne pravedno stanje pred Bogom po mojim delima je jedno od stvari koji najvie frustriraju jer sam video to to i Pavle da ne inim uvek to to bih trebao. Tako je lako za mene da ne radim te stvari koje bi trebao. Ja sam video ljude koju su u nevolji na autoputu, parkirani sastrane, problem sa kolima. I kako sam prolazio Sveti Duh mi je govorio da im pomognem. A ja sam rekao, "Pa mora da se ali. Ti zna kolko sam zauzet. Imam sastanak i ne mogu da stanem." Dobro koje bi hteo to ne inim, i to to ne bih, to inim. Kada neko postavi ispred mene porciju sladoleda sa prelivom od okolade i oraha, ja znam da ne bih smeo, ali ipak ga uzmem. I to iskuenje moe biti bilo ta. Ja znam da ne smem ali ipak to uinim. To to mrzim uradim. Ako li ono inim ta neu, hvalim zakon da je dobar. A ovo vie ja ne inim nego grijeh koji ivi u meni. Nalazim da postoji dvostruka priroda u meni: telo i duh. Ove dve prirode ratuju jedna protiv druge, i mnogu puta se ja podredim telu. I ja mrzim sebe to se podredim telu, jer moj duh eli da ivi za Boga i da udovolji Bogu. Kada se podredim telu onda se oseam uasno. I ja mrzim sebe zato to sam to uradio. Onaj pravi ja eli da uradi to to je po duhu, da udovolji Bogu. Postoji i drugi deo mene, telo koje eli da udovolji sebi. To je taj greni deo mene, telesni deo mene, koji me esto povede da uradim te stvari koje ne elim da uradim. Ako zaista ue u koren svega, ja elim da ivim da bi udovoljio Bogu. Ja se slaem sa zakonom da je dobar. Ja elim da ivim pravednim ivotom, ja elim da ivim ivotom koji e biti ugodan Ocu. Ako inim one stvari koje ne elim da radim, to ustvari nisam ja. To je greno telo, ili grena priroda koja je u meni. Jer znam da dobro ne ivi u meni, to jest u tijelu mojemu. Na preoblem je u tome to mi ne verujem tome. Jer ini se da ovek eli da reformie svoje telo. Da pobolja telesnu performansu. ini se da ovek konstantno pokuava da nae neto dobro u telu. Neke karakteristike koje e ga otkupiti, pokuavajui u snagi tela da se da Bogu neki razlog zbog kojeg bi nas voleo da bih mi mogli da se hvalimo u sebi i da kaemo, "Pa Bog me voli zato to sam tako divan. Zato to nikada ne izgubim narav, zato to uvek odreagujem na situacije dobroudno, tako da me Bog voli zato to sam tako ljubazan i dareljiv." teta to ti nisi ljuvazan i dareljiv, jer bi

46

Rimljanima

te Bog voleo isto tako kao i mene. Mi jo nismo doli do potpunog prepoznanja te istine o sebi, tj. da u naem telu ne ivi nita dobro. Ja moram da doem do istine tako da bi nauio da ne trebam da imam uopte pouzdanje u telo. Ja sam u svim ovom godinama u mom hodu sa Gospodom otkrio da u svakom delu mog ivota gde sam se pouzdao u telo da je Bog dozvolio da padnem, da mi pokae da ja nemam snagu, mogunost, silu i kapacitet koji sam ja mislio da imam. Nekada sam govorio, "ak stena," i bio sam dovoljno glup da veruj tome. I kaem ti, Bog me je slomio. Sada je, "ak pesak." On me zgnjeio. Znam da u meni tj. u mom telu ne prebiva nita dobro. Jer nita nije loe sa mojom voljom. Jer htjeti imam u sebi, elja da se uradi prava stvar, elja da se ivi za Boga, elja da se slui Gospod, elja da se molim, elja da itam Njegovu Re, elja da budem blie Njega, sve je to prisutno. Ali uzeti elju i staviti je u praksu, to je ono to je bitno, to je problem. ali uiniti dobro ne nalazim. Ne inim. Kada bi mogao da budem sve to elim da budem za Boga. Kakva bi ja to duhovni div bio. elja je tu, ali kako da uinim, to ne mogu da naem. Jer dobro ta hou ne inim, nego zlo to neu ono inim. A kad inim ono to neu, ve ja to ne inim nego grijeh koji ivi u meni. On ponavlja ovu smisao radi isticanja. On je ve o ovome govorio u 16. i 17. stihu, ali radi isticanja on ovo ponavlja. Nalazim dakle zakon (Marfijev), kad hou dobro da inim, da me na zlo nagoni. Moja elja da uradim neto dobro za Boga, ali zlo je tamo. Jer imam radost u zakonu Boijemu po unutranjemu ovjeku; U mom srcu, u mom duhu uivam u zakonu Boijem. Ali vidim drugi zakon u udima svojima, koji se suproti zakonu uma mojega, i zarobljava me zakonom grjehovnijem koji je u udima mojima. Ja nesreni ovjek! Ko e me izbaviti od tijela smrti ove? Telo smrti. Pavlov vapaj. I ja sam isto tako doao do te take u mom ivotu gde sam kao Pavle zavapio shvativi slabost mog tela i neuspeha mog tela, neogunosti da uradim to dobro koje bi hteo za Boga i tu zanovetajuu slabost u inenju toga to neelim. Doao sam sa Pavlom do te iste take oaja, "Ja bedan ovek." I naalost kada sam prvi put doao do te take oaja, ja nisam pitao to pitanje koje je Pavle postavio. Ja sam doao do te take oaja i rekao, "O bednog li oveka kakav sam ja, kako bi mogao da se izvuem iz ovog bednoga stanja?" I ja sam bio otvoren za neku novu emu, novi pokuaj. Ako bi samo brojao do deset, kada bi samo zastao da promislim, "ta bi Isus uradio?" Mi svi imamo ove "pomozi sebi" metode da poboljali sami sebe. Kako da ivimo uspean telesan Hrianski ivot, u pet lekcija. O bednog li oveka kakav sam ja.

47

Rimljanima

I onda sam ponovo jednoga dana doao do te take oaja kao i Pave, ali ovoga puta je bio potpuni oaj, i onda sam zajedno sa Pavlom zavapio, "O bednog li oveka kakva sam ja, ko e me osloboditi?" zato to sam odustao u tome da pomognem sam sebi. Ja sam naao to mesto poraza gde sam prestao u pokuajima da ja to sam uradim i onda sam se potpuno predao Isusu Hristu i onda je to bilo to mesto pobede u mom ivotu. Vie nije bilo ja, nego Hrist u meni, i poeo sam da se podreujem sili Boijeg Duha koju je On dao meni na raspolaganje. I efekat i rezultat toga to sam uao u tu slavnu pobedu u Isusu Hristu i ovoj slavnoj vezi sa Bogom kroz Hrista, je to da ja sada ne mogu da stojim tu pred vama i da se havlim svime time ta ja radim...sate koje ja uloim sluei Gospoda i rtve koje sam uinio. Neka mi Bog nedozvoli da se hvalim sem krstom Isusa Hrista, jer je tamo moja pobeda. Jer ja nisam mogao da osobodim sebe, i ja nisam oslobodio sebe, nego je Bog Njegovim Duhom oslobidio mene od robstva telu, i oslobodio me Njegovim Duhom da Mu sluim. On je dozvolio da ja doem to te take totalnog oaja gde sam ja prestao u svojoj sili da pokuavam, tako da kada pobeda doe ja ne mogu da se hvalim i da pobedu prepiem sebi, nego mogu samo da dam slavu Bogu koji uvek prouzrokuje da budem pobednij u Isusu Hristu. Naalost, ini se da Bog mora da nas dovede do dna i te take potpunog oaja samoga sebe, da ne bi se hvalili time ta smo postali zato to smo nauili neku tajnu po kojoj ja mogu do dovedem svoje telo u prihvatljivu poziciju pred Bogom. O bednog li oveka kakav sam ja, ko e me osloboditi smrti tela ovoga? I u samom pitanju lei odgovor jer je pitao ko, odgovor je izvan mene. Ko je taj to e moi da uradi zamene to to ja nemogu sam za sebe. Tu mogunost da uradim to to elim. Mogunost da ne uradim to to ne smem. Tako da Pavle zakljuuje, Zahvaljujem Bogu Odgovor na pitanje, Ko e me izbaviti? Zahvaljujem Bogu svojemu kroz Isusa Hrista Gospoda naega. On me je izbavio, hvala Bogu kroz Isusa Hrista Gospodsa naega. Tako dakle ja sam umom svojijem sluim zakonu Boijemu a tijelom zakonu grjehovnome. Moj um, moje srce je to ta Bog gleda. I sa svojim umom i srcem sluim zakonu Boijem iako sam i dalje u telu. I zato sada nema osude onima koji su u Isusu Hristu i koji ne hodaju po telu nego po duhu. Evo me. Nemojte, nemojte, nemojte posmisliti da ja sada pokuavam da stanem pred vas i da vam kaem da sam dostigao savrenstvo. Neka mi Bog pomogne ako sam ostavio takav utisak, jer u se spotai pred vaim oima da bi dokazao da nisam. Bog e dozvoliti da se to dogodi. Ne, ja nisam savren. Ja sam i dalje u telu, i dokle god sam u telu, ja u i dalje da imam te emocije tela i greha. Hvala Bogu to nemoram da im se podredim vie. Hvala Bogu da ja mogu da imam pobedu i silu nad time. Hvala Bogu da ako i uradim da nema vie osuda za one koji su u Hristu Isusu. I to ne znai poto nema vie osude da u sada izai i svojevoljno iveti po telu. Boe sauvaj. Ali ako se i spotaknem, ja ne padam. Gospod me podie, Gospod me odrava. Jer moj um, moje srce eznu za Bogom i Boije najbolje za moj ivot, i elja da mu sluim sa svim to imam i to sam ja. Tako da ja imam novu vezu, vezu sa Bogom po duhu, i to emo gledati u 8. glavi, koje je zaista i odgovor na Pavlovo 7. poglavlje. Kako je on bio doveden do take oaja u njegovim pokuajima.

48

Rimljanima

On je sada doveden do slavnoga dela Boijeg Duha u njegovom ivotu i pobedu koja je kroz Duha. Tako da sledeu nedelju uvee, Rimljanima 8. I meni je drago da emo mou posvetiti celo vee 8. glavi, jer i to nee u sutini biti dovoljno, ali emo uradi kolko moemo. Neka Gospod bude sa vama i neka vas blagoslovi ove nedelje. Iskusite silu Boijeg Duha u vaem ivotu inei to to niste mogli initi za sebe, kako vas bude doveo do tog mesta gde bi Bog hteo da hodate u Duhu i po stvarima Duha. U Isusovo ime. Amen.

Rimljanima 8
Hajde da otvorimo u Rimljanima 8. glava. Veite se poleemo U 7. glavi Rimljana Pavle je doao do zakljuka da je zakon duhovan. Kada je bio Farisej on je mislo da je zakon telesan, da je nameren da kontrolie ljudske spoljane akcije. Ali kada je shvatio da je zakon duhovan, onda je on shvatio da ga zakon ustvari osuuje na smrt jer iako je telesno drao zakon, duhovno ga je prekrio. Tako da je rekao da je njegov problem bio u tome to je zakon duhovan a on je telesan. Tako da se on naao u dilemi, kad god bi nameravao da uradi neto dobro, zlo je bilo prisutno sa njime. esto se deavalo da dobro koje hteo da uradi ne bi uradio. Mnogo puta zlo koje nije hteo da uradio je uradio. Tako da se on borio protiv svog duha, svog uma. Jer je u svom umu i srcu hteo da slui Boijem zakonu, ali kao to je Isus rekao Petru, "Duh je voljan ali je telo slabo" (Matej 26:41). Ja mislim da smo svi mi iskusili istu borbu. Ja nisam uvak uradio stvari za Boga koje sam hteo da uradim za Boga. To nije da ja nisam voljan. To nije da moj duh nije voljan. Moje telo je slabo. Pavle je prepoznao svoj problem, i on zavrava 7. glavu sa vapajem, "Ja nesreni ovjek! Ko e me izbaviti od tijela smrti ove?" Onda je on dao odgovor na svoje pitanje, "Zahvaljujem Bogu svojemu kroz Isusa Hrista Gospoda naega, u kome je moje izbavljenje." I tako da sada on dolazi do tog ivota pobede koju osoba moe da iskusi dok jo ivi u telu. A to je ako podredi svoj ivot da bude pod kontrolom duha. Pavle je oseao osudu od strane zakona. Zakon ga je osudio na smrt. Zato to je prekrio duhovni aspekat zakona, iako on nikada nije uino preljubu, ali je ipak naao u svom srcu za enom svog blinjeg i shvatio je da je njegova elja greh. Ne poeli enu blinjeg svoga ili bilo ta to pripada tvom blinjem, i on je shvatio da je on prekrio to. On se oseao krivim, ali sada kroz delo Isusa Hrista on daje ovu slavnu izjavu. Nikakva dakle sad nema osuenja onima koji su u Hristu Isusu i ne hode po tijelu nego po Duhu. Ja mislim da je ovo jedan od stihova od svih ostalih koji mi je najvie znaio, jer sam ja proveo tolko mnogo godina kao Hrianin pod konstantnom osudom. Jer iako je moj duh bio voljan, moje telo je bilo slabo. Nedelju za nedeljom ja sam Bogu obeavao da u biti bolje sledee nedelje. Izvinjavao sam se i pokajavao za neuspehe iz prole nedelje, "Boe sledee nedelje obeavam da u itati Bibliju svaki dan, da u se moliti svaki dan. Boe, biu bolji." Ja sam se uvek oseao krivim jer sam uvek prekrio svoja obeanja Bogu. Nisam inio te stvari koje sam Bogu obeao da u uraditi. Ja sam konstantno bio pod osudom. Ali sada nema osude onima koji su u Hristu Isusu, koji hodaju ne po telo, nego po Duhu.

49

Rimljanima

Jer zakon duha koji oivljava u Hristu Isusu, oprostio me je od zakona grjehovnoga i smrti. Sada ima novi zakon koji radi u meni. Bog je rekao Jeremiji, "Ja u uiniti novi zavet sa ljudima, koji vie nee biti napisan na kamenim ploama, nego u ih zapisati u srcima njihovim." Zakon Duha ivota koji je Bog zapisao u mom srcu. Bog prihvata to to je u mom srcu. Moju ljubav za Njega, moju elju da Mu udovoljim i da Mu sluim. Bog je zapisao Njegov zakon u moje srce koje sada Bog vodi i upravlja, ak i moje eljeto je taj novi ivot u Hristu. "Ako je neko u Hristu, nova je tvar, staro je prolo, gle sve novo postade" (2 Korinanima 5:17), i interesantno je to kako se nae elje drastino promene kada smo u Hristu. Jer to zakonu bjee nemogue, jer bjee oslabljen tijelom, On ovde govori o Mojsijevom zakonu, za koji je on rekao da je svet, pravedan i dobar, ali ono to nije mogao da uradi, ono to je bilo ogranienje Mojsijevog zakona, je bilo to da Mojsijev zakon nije mogao nikoga da uini pravednim pred Bogom. Tako da ono to zakon nije mogao da uradi zbog slabosti mog tela i to je zato to sam ga ja prekrio. I zbog slabosti mog tela zakon me nije mogao uiniti pravednim pred Bogom. Ali ono to nije mogao da uradi zbog slabosti mog tela, posla Bog sina svojega u obliju tijela grjehovnoga, i za grijeh osudi grijeh u tijelu, Ono to nisam mogao da uradim za sebe kroz Mojsijev zakon, taj pravedan poloaj pred Bogom, Bog je uradio to za mene tako to je poslao svog Sina u telu. Da se pravda zakona ispuni u nama koji ne ivimo po tijelu nego po duhu; Mi to nismo ispunili, nego je to ispunjeno od strane Isusa Hrista Jer koji su po tijelu tjelesno misle, a koji su po duhu duhovno misle. ovek se sastoji od tri dela, inferiorno trojstvo. Telo, um i duh. Um koji je sinoniman sa duom, svestan deo oveka. Svest oveka reaguje na to to kontrolie oveka. Tako da ako je ovek pod kontrolom svojih telesnih apetita, ako ovek ivi uglovnom po eljama tela, onda on ima to to se ovde zove telesnu misao. Ili se moe rei da misli o telesnim stvarima, o onome ta telo treba. I to je stanje prirodnog oveka koji je bez Isusa Hrista. To je telesna svesnost, i kada razgovara sa osobom koje je bez Isusa Hrista i oni e ti govoriti o stvarima koje se odnose na telo. Oni e ti govoriti o svojim novim kuvarskim receptima, egzotinim poslasticama, ili e ti govoriti o piima, ili o seksu, ili stvarima koje se tiu telesnih apetita. Jer to je to mesto gde se nalazi um prirodnog oveka, jer je telo u kontroli, i ono o emu e on konstantno govoriti su telesne potrebe, onako kako telo upravlja njime. Ali kada se osoba nanovo rodi Duhom Boijim onda je Duh taj koji je u kontroli njegovog ivota, i onda taj ovek se brine o duhovnim stvarima i on e onda govoriti o Bogu, o njegovom odnosu sa Bogom, o Boijem delu u njegovom srcu, o delu Boijem, duhu, kako da udovolji Gospodu, kako da slui Gospodu. I njegov razgovor e biti o duhovnim stvarima. I ovek koji ivi ivotom kojim vladaju telesni apetiti, on onda ivi kao ivotinja, jer su ivotinje telesno kontrolisana bia. Oni imaju savest koje je konstantno zadubljena sa telesnim potrebama. Svaki ovek koji ivi pod kontrolom svojih telesnih potreba ivi kao ivitinja i to je razlog zato su humanisti dananjeg vremena tolko sigurni da su u srodstvu sa ivotinjskim carstvom. Jer oni posmatraju i kau, "Pogledaj samo onog 50
Rimljanima

pavijana. Sve o emu on razmilja su njegove telesne potrebe. On je samo zabrinut kako da nahrani sebe, da ima potomstvo i itd. i on pomalo lii na mene. Pa izgleda da sam ja u srodstvu sa tim pavijanom." I on osee blisko srodstvo sa majmunom, jer taj pavijan ivi isto tako kao i on. Ali ovek iji je duh oivljen i koji sada ivi po Duhu shvata da on nije u srodstvu sa ivotinjskim carstvom, nego da je u srodstvu sa Bogom. Da je on stvorem po Boijem obliju, i da je od tog oblija i otpao. Ali on eli da se poistoveti ponovo sa Bogom, jer sada ivi po Duhu. Tako da Pavle izjavljuje, "Oni koji su po telu, konstantno misle o stvarima tela, ali oni koji su po Duhu, oni misle o stvarima Duha." I onda on ide dalje da kae, Jer tjelesno mudrovanje smrt je, Tj. duhovna smrt, to se Biblijski tumaki kao razdvajanje ovekove svesti od Boga. ovek definie smrt kao razdvajanje ljudske svesti od tela. Kada EEG neoituje nikakve signale 24 sata onda oni kau, "Pa, nema nikakvih aktivnosti u mozgu u opte, hajde da izvuemo kabel iz struje da vidimo da li e biti ikakve aktivnosti na monitoru." I onda oni izvuku kabel i ti pone da gubi kiseonik, tako da se u srce nepumpa vazduh vetaki. I onda oni gledaju u monitor jer ako ima ivota u tebi onda e mozak poeti da trai kiseonik, i onda bi se videla neka deavanja. Ako bi se to onda dogodilo onda bi oni brzo ukljuili aparate i rekli, "Pa mislisli smo da je gotov, ali i dalje ima pokreta." Ali ako oitavanje ostane nepokretno onda kau, "Pa gotovo je. Nema modane aktivnosti, svesnost je nestala. On je mrtav." Ali Biblija kae ako je tvoja svesnost odvojena od Boga, tj. nema pravu svesnost o Bogu, onda si mrtav, jer je tvoja svest odvojena od Boga. Tako da telesno mudrovanje je smrt, jer je svesnost ta koja je odvojena od Boga i ispunjena je sa stvarima moga tela i potrebama tela. a duhovno mudrovanje ivot je i mir. Duhovan ivot koji prouzrokuje taj slavan mir. Jer tjelesno mudrovanje neprijateljstvo je Bogu, Suprostavlja se Bogu, jer je Bog objavio da je duh superiorniji od materijalnog. I da ovek treba da bude vie zabrinut za duhovne stvari nego li za materijalne. ovek danas, humanizam kae ba suprotno od ovoga. Komunizam govori ba suprotno od ovoga, da ovek treba da bude vie zabrinut za materijalnu stvarnost nego li za duhovnu, tako da nastane konflikt izmeu oveka i Boga. Bog ti govori da treba da stavi duh na prvo mesto. Tako da oni koji imaju telesno mudrovanje se nau da su u neprijateljstvu sa Bogom. jer se ne pokorava zakonu Boijemu niti moe. A koji su u tijelu ne mogu Bogu ugoditi. Ovo je za mene interesantna izjava, jer tako esto ljudi pokuavaju da ponude Bogu svoja telesna dela, i nadaju se da e Bog da prihvati njihova dela u telu. Ali Bog nee prihvatiti nita vie tvoja dela u telo od Kainovih, koji je hteo da ponudi Bogu dela svoga tela i bio je odbijen. Ali je interesantno kako se mi tako esto naemo na tom mestu u kome pokuavamo da ponidimo Bogu dela naega tela. Ali oni koji su u telu ne mogu da udovolje Bogu. I moemo da odemo do knjige Otkrovenja 4. glava, i tamo vidimo Boga na tronu kako je okruen sa 24 manja trona stareina i herubima, i ta aneoska bia slave venoga Boga, Stvoritelja, i kau, "Sveti, sveti, sveti je Gospod Bog Svemoni, koji jeste, koji je bio i koji e doi" i onda te stareine padaju na svoja lica, uzimaju zlatne krune i postavljaju ih pred staklenim morem, pred tronom Boijim. Oni

51

Rimljanima

izjavljuju, "Ti si veran, Gospode, da primi slavu i ast jer si Ti stvorio sve stvari," i sluaj paljivo, "i radi Tvoga zadovoljstva su stvorene." Svidelo se tebi to ili ne, Bog te je stvorio radi svog zadovoljstva. To je osnovna svrha tvoga postojanja. ovek je to prevrnuo, i on nekako sada osea da treba da ivi radi svoga linog zadovoljstva, ali nam Biblija jasno kae da ako osoba ivi za svoja lina zadovoljstva da je ta osoba ustvari mrtva iako je iva. Zato? Zato to ne odgovoara na taj osnovni poziv tvog postojanja. Bog te je stvorio radi Svog linog zadovoljstva. I molim te to paljivo zabelei, zato to oni koji su u telu ne mogu da udovolje Bogu. Tako da ako ti ivi u telu i po eljama tela, tvoj ivot je osuen na prazninu i frustraciju, jer ti se ne odaziva Bogu za tvoj osnovni razlog postojanja. Ako ja elim da imam ispunjen ivot, ivot sa smislom, ja moram da ivim po Duhu. Ali onda Pavle ide dalje i objavljuje Boijim svetcima, A vi nijeste u tijelu nego u duhu; jer Duh Boij u vama ivi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije njegov. Tako da oni koji su nanovo roeni, i nanovo roen znai biti roen od Duha. Kada je Nikodem rekao, "Kako ovek moe da se rodi ponovo kada je star? Ja ne mogu da se vratim nazad u utrobu matere svoje i da se ponovo rodim." Isus je rekao, "Ono to je roeno od tela telo je, ali ono to je roeno od Duha, duh je. Nemoj se uditi kada ti kaem da se mora nanovo roditi." Isto tako kao to ste svi vi imali telesno roenje, mi smo tu, isto je tako potrebno da imate i duhovno roenje, jer je ovek po prirodi otuen od Boga. Samo kroz drugo roenje, duhovno roenje kada ovekov duh doe u ivot, je kada ovek razume ta je to ta je Bog namerio kada je stvorio oveka. Jer Bog nije namenio da ovek ivi po telu i da bude rob svome telu, nego je Bog namerio da ovek ivi i hoda po Duhu. Ti nisi u telu nego u Duhu ako je Duh Boiji u tebi. Ali ako neki ovek nema Duha Hristovog onda on nije Njegov. Ti onda zaista Njemu ne pripada, sem ako se ponovo ne rodi, duhovno roenje, koje zovemo nanovo roenje. Onda ti nisi zaista deo Boga i Njegovog kraljevstva. A ako je Hristos u vama, onda je tijelo mrtvo grijeha radi a Duh iv pravde radi. A ako li ivi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvijeh, onaj koji je podigao Hrista iz mrtvijeh oivljee i vaa smrtna tjelesa Duhom svojijem koji ivi u vama. Drugim reima, iako ja jo ivim u ovom telu ja mogu da ponem da iskuavam pobedu nad mojim telom. Ja ne moram da budem podreen vie mom telu. Ja mogu da ponem da ivim u pobedi nad telom, jer je taj isti Duh uskrsao Isusa iz mrtvih, i ini mene ivim u Njemu. Tako dakle, brao, nijesmo duni tijelu da po tijelu ivimo. Jer ako ivite po tijelu, pomrijeete; ako li duhom poslove tjelesne morite, ivljeete. Kroz pomo Duha mi stavljamo dela tela u smrt drugim reima, ona postanu podreena i duh postane dominantan. Ja vidim trojstvo oveka u spratovima: gornji sprat, srednji sprat i doljni sprat. Prirodnog oveka vidim kao telo, gornji sprat koji vlada, um, srednji sprat uvek, ali u sluaju gde je telo najgornje, onda je um pod kontrolom i dominiran eljama i potrebama tela, a onda je duh uspavan ili mrtav. Kroz nanovo roenje dolazi i inverzija, i onda ovek postane duh, dua i telo. Drugim reima, duh i um su sada dominantni i duj je taj koji je u kontroli, i telo je tamo dole gde je Bog namerio da bude, ne vie u kontroli, ne vlada vie, i vie ne praktikuje svoju kontrolu nadamnom. Ali sada telesni apetiti su

52

Rimljanima

pod kontrolom duha kao to je to Bog namerio da bude. Mi po duhu, umrtvujemo telesna dela, i sa time iskusujemo duhovni ivot. Jer koji se vladaju po duhu Boijemu oni su sinovi Boiji. I ovaj stih bi trebao da bude za sve nas samoistraivajui, i po itanju ovoga stiha svako od nas bi trebao da se zapita ovo pitanje: Da li je moj ivot voen Duhom Boijim? Kad pogleda na svoj ivot da li moe iskreno da kae, Da, moj ivot je voen Duhom Boijim? Upozoreni smo da budemo paljivi da ne varamo sami sebe. Reeno nam je da je nae srce prevarljivo i zlo i ko ga moe znati. Tako da ovakav stih bi trebao da prouzrokuje u nama da se preispitamo i da istraimo svoje srca danas. Da li sam ja voen Duhom Boijim? Jer koji se vladaju po duhu Boijem oni su sinovi Boiji. Ima mnogih ljudi danas koji izjavljuju da su sinovi Boiji. I kako ja mogu da znam da li sam ja zaista sin Boiji? Tako to u onda biti voen Duhom Boijim. Ali ako sam voen mojim telom, ako moje telo dominira nadamnom, onda ja samo varam sebe ako kaem da sam sin Boiji. Jer ne primiste duha ropstva, opet da se bojite; Mi nismo vie u ropstvu naega tela. Vie nismo robovi svojim eljama. nego primiste Duha posinakoga, kojijem viemo: Ava, oe! Obe rei su rei za Oca. Ovaj Duh svjedoi naemu duhu da smo djeca Boija. Bog je superiorno trojstvo: Otac, Sin i Sveti Duh. ovek je inferiorno trojstvo: duh, dua i telo. ovek se sretne sa Bogom u domenu duha. Kada je ena Samarianka rekla Isusu, Nai oevi su nam rekli da oboavamo Boga na ovoj planini. A vi kaete da se Bog treba oboavati u Jerusalimu. Njeno pitanje je: Gde da oboavamo Boga? Isus je rekao, eno, dan dolazi i sada je kada e pravi oboavaoci Boga oboavati Boga ne na ovoj planini niti u Jerusalimu. Jer je Bog duh, i oni koji Ga oboavaju, moraju da ga oboavaju u duhu i istini (Jovan 4:23). Bog je Duh, tako da mesto na kojem se ja sretnem sa Bogom je mesto duha. I ako ja ivim u telu, dui i duhu, onda ja nemam zajednitvo sa Bogom i to je tako dokle god elje moga tela dominiraju mojim telom. Ja onda nemam zajednitvo sa Bogom, jer se Bog nee baviti direktno sa mojim telom. Ako moje telo vlada nadamnom, ja onda imam telesam um i to je smrt, duhovna smrt. Ali kada se nanovo rodim od strne Duha Boijeg, i ja sam onda duh, dua i telo, to superiorno trojstvo Oca, Sina i Svetoga Duha je spojeno sa inferiornim trojstvom oveka. Tako da u tom delu duha, Boiji Duh svedoi sa mojim duhom da sam sin Boiji. Tako da sam je ujedinjen sa Bogom i spojen sa Bogom i ja imam zajednitvo sa Bogom u tom domenu duha, i to je samo kada je duh glavni. Moj ivot je pod kontrolom duha, tako da sam ja voen Duhom Boijim i ja imam to zajednitvo sa Bogom u duhu poto Njegov Duh svedoi to sa mojim duhom. On ne svedoi to sa mojim intelektom, ne svedoi sa mojim telom, nego svedoi sa mojim duhom gde sam ja spojen sa Bogom da bi mogao biti dete Boije. Kako je slavno hodati u Duhu, biti u jedinstvu sa Duhom Boijim, biti voen Duhom Boijim, i imati to slavnu sigurnost Boijeg Duha koji svedoi mom duhu: Ti si Boije dete. 53
Rimljanima

A kad smo djeca i naljednici smo: naljednici dakle Boiji, a sunaljednici Hristovi: jer s njim stradamo da se s njim i proslavimo. Deca sanjaju. Kada sam bio dete proveo sam jedno leto u kui u Montecitu gde je moja tetka bila slukinja. Ljudi koji su bili vlasnici te kue su otili u Evropu na leto. Tako da sam ja otiao da provedem neko vreme sa roakom. I kako smo super vreme mi imali dok smo to leto iveli kao bogati deaci. Garaa sa sedam elegantnih automobila; mi bi seli u njih i pretvarali se da ih vozimo. Deak koji je iveo tamo je imao sobu punu knjiga, i to je za vas mlade sada neto sasvim nejasno. Bilo je tako uzbuljivo itati svaku no. On je imao jedan od najlepih elektrinih vozova, ogroman je bio. Oni su imali svoje tale, njihove bazene. I posle tog vremena sam esto zamiljao kako bi bilo super kada bi jednoga dana doao na naa vrata advokat i koji bi rekao, Tvoj ujak, koga ne zna, koji je bio jedan od najbogatijih ljudi na svetu je umro i ti si nasledio njegovo bogatstvo. Super, ja bih si odmah kupio kuu u Montecitu, istu takvu kao ta kojoj smo ostali. Kako bi bilo super kada bi bio naslednik neke bogate osobe. Kako je slavno biti Boiji naslednik, sunaslednici sa Isusom Hristom, Boije kraljevstvo je postalo moje. Ja sam naslednim Boijeg kraljevstva. Ja u iveti u tom kraljevstvu, kraljevstvu svetla, ljubavi, radosti i mira, naslednik Boiji, sunaslednik sa Isusom Hristom. Zatim Pavle kae, Jer mislim da stradanja sadanjega vremena nijesu nita prema slavi koja e nam se javiti. Kao Hriani mi emo iskusiti patnje, jer smo u stvarnosti postali stranci za svet u kojem ivimo. Ovaj svet u kojem telo dominira, u kome ljudi koji su dominrani telom vladaju. Mi smo manjina. Veina ljudi u svetu ive po telu. Mi smo stranci jer mi ivimo u potpunosti drugaijim ivotom poto ivimo po Duhu. Nainom koji oni ne mogu da razumeju, i kada te osoba ne moe razumeti onda e ti uvek biti pretnja za njih. Tako da je Isus rekao, Blago vama kad na vas ljudi omrznu i kad vas rastave i osramote, i razglase ime vae kao zlo sina radi ovjeijega. Radujte se u onaj dan i igrajte, jer gle, vaa je velika plata na nebu (Luka 6:22-23). Tako da nas u momentima patnje i progonstva Isus ohrabruje da gledamo na slavu kraljevstva koje emo veno iskusiti. Nama je reeno o Isusu, koji mjesto odreene sebi radosti pretrplje krst, ne marei za sramotu (Jevrejima 12:2). Da, On je patio, ali dok je patio On je gledao napred ka slavi kraljevstva i radosti da e moi da otkupi izgubljenog oveka. Tako da kada patimo ne bi trebali da gledamo na patnju, nego na slavno kraljevstvo koje e doi kada na Gospod doe po nas. Tako da trenutne patnje nisu vredne poreenja sa slavom koja e se otkriti. Pavle pisajui Korinanima, poto im je rekao kroz ta je svo on proao, mnoge batine i kamenovanja, brodolome i zatvore, je rekao, Jer naa laka sadanja briga donosi nam vjenu i od svega preteniju slavu (2 Korinanima 4:17). laka sadanja briga... Bio sam pretuen pet puta sa batinom, kamenovan tri puta izvuen iz grada. ak su pomislili da sam mrtav. Drao sam se za deo broda no i dan u sred Mediterana. Laka sadanja briga, je samo za momenat. Ali ja u imati venu slavu. Jer mislim da stradanja sadanjega vremena nijesu nita prema slavi koja e nam se javiti. Jer ekanje tvari eka da se jave sinovi Boiji. I naalost ima tih radikalnih grupa koje uzimaju ovakve stihova i izraze kao to je Jave sinovi Boiji i onda ih oni iskoriste da stvore ubitane doktrine. I ova doktrina ima svoj nain vraanja sa vremena na vreme. Postane popularna svakih etrdesetak godina. Zadnji put kada je bila popularna je bilo 1948. i poinje da bude ponovo popularna. Ova doktrina javljanja sinova Boijih je veoma

54

Rimljanima

teka doktrina. I ona zasigurno privlai telo, jer u sutini ono ta ova doktrina ui je da ceo svet eka da se ti javi kao sin Boiji. Da e u poslednje dane da se pojavi sila Boijeg Duha na crkvu i Bog e se objaviti kroz tebe, Njegovu crkvu, i ti e onda imati svakojake nadprirodne moi. Da e ti da ode do Moskve i da e samo pokazati prstom ka tenku i on e poeti da se topi. I da e otii u bolnice i da e ih isprazniti, nee imati vie pacijenata, i ceo svet eka na tebe da se javi. I odatle dolazi ideja, Hajde samo da sedimo i da se usavravamo i da usavrimo crkvu tako da bi Bog mogao da se manifestuje kroz savrenu crkvu, a to je ustvarnosti Isusov Drugi dolazak. On ne dolazi fiziki tj. u telu, nego On dolazi u svoju crkvu da bi se manifestovao kroz nju celom svetu, i ceo svet uzdie i pati dok eka na tebe da se manifestuje. Zvue odlino, zar ne? Moan prst. Tuno je da ljudi zaista daju vreme ovakvim doktrinama. Pavle e nam uskoro rei ta je to javljanje sinova Boijih. I to je problem ovih ljudi koji ue ovakve stvari to nikada ne proitaju kontekst, oni samo uzmu deo stiha koji oni hoe i nikada se na potrude da proitaju ta se u kontekstu tog stiha kae, i mi emo videti taj kontekst uskoro. Jer se tvar (tj. ovek) pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, Kada je Bog stvorio oveka, stvorio ga je nekompletnim...na vie od jednog naina. Kada je Bog stvorio Adama, Bog je rekao, Nije dobro da ovek bude sam. On nije kompletan, Hajde da napravimo enu da bi ovek bio kompletan. I devojke, mi nismo kompletni bez vas. Iskreno priznajemo to. Bog je video da ovek nije imao druga. ovek nije bio kompletan. Nije dobro da ovek ivi sam. Tako da je Bog stvorio enu da bi ovek mogao imati kompletnost, druga, ljubav, i lepotu. I Bog je doveo enu oveku i ona je postala njegova ena. Ali postoji i druga nekompletnost oveka. Postoji jo jedna praznina u oveku ali ovu prazninu samo Bog moe da ispuni. Dr. Henry Drummond koji je napisao klasinu knjigu Prirodno i Nadprirodno, kae da u protoplazmi oveka, tim malim pipcima, da poseu za Bogom. ovek ja napravljen za Boga. ovek nikada ne moe da bude zadovoljen sve se ne ujedini sa Bogom. ovek nije kompletan bez Boga. Postoji ta osnovna praznina oveka kada je bez Boga. I tako da stvorenje, Bog ga je stvorio da bude podreen ovoj praznini za Onim koji ga je stvorio da bi mogao biti u nadi. Bog je stvorio oveka sa ovom prazninom da bi on mogao da trai Boga, da bi naao ispunjenje u ivotu i smisao ivota. On ga je podredio u istoj nadi jer znamo, Da e se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave djece Boije. Jednoga dana u ja biti slobodan od ovoga staroga tela koje robuje propadljivosti i doi u u slavnu slobodu. Jer znamo da sva tvar uzdie i tui s nama dosad. Ne samo ovek, nego svako stvorenje je pod prokeltstvom greha. A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdiemo ekajui posinjenja i izbavljenja tijelu svojemu. To je to o emo on govori kada kae javljanje sinova Boijih, kada ja budem imao otkupljeno telo. Pisajui Kornanima, drugu poslanicu, u petoj glavi Pavle kae, Jer znamo da kad se zemaljska naa kua tijela raskopa, imamo zgradu od Boga, kuu nerukotvorenu, vjenu na nebesima. Jer za tijem

55

Rimljanima

uzdiemo, elei obui se u svoj nebeski stan (2 Kornanima 5:1-2). Zato? Da bi se oslobodili ovog starog atora u kojem ivim, Jer budui u ovome tijelu, uzdiemo oteali; jer neemo da se svuemo, nego da se preobuemo, da ivot prodere smrtno. Jer ja znam da dokle god sam u ovom telu odsutan sam od Gospoda, ali bih radije bio odsutan od ovoga tela da bi bio prisutan sa Gospodom (2 Korinanima 5:4-6). Ista ideja o kojoj on govori ovde se spominje u 2 Kornanima 5, o tom uzdisanju, o toj elji da se oslobodimo ovoga tela koje je ogranieno i koje veoma esto eli da me dovede u ropstvo, ropstvo propadljivosti. Tako da mi uzdiemo, mi koji smo u ovim telesima esto uzdiemo u elji da budemo osloboeni. Da se iselimo iz njih. Ne da budemo beztelesno bie, nego da se obuemo tj. preselimo u telo koje Bog ima za nas u nebu. I interesantno je to da Pavle uporeuje ovo telo sa atorom. Kada god neko misli o atoru misli o privremenom mestu za ivot. Naa crkva je morala dve godine da bude u atoru i to je predpostavljam imalo svojih kvaliteta. Imalo je interesantnih momenata. Imao je svoj miris kerozinskih grejaa. I naravno, imao je rupe. Znalo je biti veoma hladno nou i to su bile mane toga. Bio je to super dan kada smo se preselili iz atora u sadanju zgradu. Bilo smo u mogunosti da sedimo ne u tim tvrdim metalnim stolicama i da ne hodamo na asfaltu, da ne moramo vie da budemo izloeni buci tih grejaa i mirisu kerozina, ve da sedimo na tapaciranim klupama, da hodamo na tepihu, i da uivamo u udobnostima ovog trajnijeg doma. I tu ima slinosti ali ne potpune slinosti, jer ta kua koju Bog ima za mene u nebu je vena. Taj novi model, ili to novo telo koje u dobiti e biti moja nova vena kua. Sad trenutno ivim u atoru, ovom telu. Prolazno je. I poinje da ima svoje probleme. Konci poinju da stare, da se kidaju mnogo lake. Kada pada kia, poinje da prokinjava. Postaje neudobno. I mi koji smo u ovom telima esto uzdiemo elei da budemo osloboeni, ne da budemo bez tela, nego da budemo u telu koje je sa neba. Isus je rekao, Da se ne plai srce vae, vjerujte Boga, i mene vjerujte. Mnogi su stanovi u kui oca mojega. A da nije tako, kazao bih vam: idem da vam pripravim mjesto. I kad otidem i pripravim vam mjesto, opet u doi, i uzeu vas k sebi da i vi budete gdje sam ja (Jovan 14:1-3). I na ta pomisli kada Isus kae ovo? Kolonijalni stil, okruen predivnim batama. Ja zaista mislim da Isus govori isto o tome o emu je Pavle govorio u 2 Korinanima 5, da je ta kua to novo telo koje On ima spremljeno za tebe. Ja u se preseliti iz ovoga atora u novu kuu, u novu zgradu sagraeno od Boga, kuu koja nije napravljena rukama, venu na nebesima. To novo telo se ne umara. Ne zahteva odmor. Tako da ako bi ima kuu onda ne bih imao potreba za spavaim sobama. Mi koji imamo plodove Duha, mi uzdiemo u nama dok ekamo na ovo Boije delo. Tj. otkupljene naega tela. Jer se nadom spasosmo. A nad koji se vidi nije nad; jer kad ko vidi to, kako e mu se nadati? Kada to bude konano video, onda to postane potpuna stvarnost. To vie nije nada. Nada je uvek u stvarima koje se nevide. Tako da nas je Bog podredio nadi dok se mi nadamo tom danu i dok se nadamo kraljevstvu.

56

Rimljanima

Ako li se nadamo onome to ne vidimo, ekamo s trpljenjem. A tako i Duh pomae nam u naijem slabostima: jer ne znamo za to emo se moliti kao to treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem. Stvorenje uzdie. Ja uzdiem. Duh uzdie, ekajui na taj savreno delo Boga. Ali uzdisanje duha u mom ivotu ima svrhu, dok Duh pomae mojim slabostima. I po duhu umrtvljujem dela tela. Po duhu ja primam to posinjenje po kojem viem Aba Oe, jer je Duh koji svedoi meni da sam dete Boije. I sada duh pomae mojim slabostima u mom molitvenom ivotu. Jer ja ne znam uvek ta je Boija specifina volja u odreenoj situaciji. I ako ne zna Boiju volju onda je teko se i moliti, jer onda i nema smilsa se moliti ako bi to ilo protiv Boije volje. Svrha molitve nije da uspostavi moju volju; prava svrha molitve je da se ispuni Boija volja. Ako ja razmiljam o molitvi kao instrumentu po kojem se moja volja ispunjava, ja onda imam potpuno pogreno shvatanje molitve. I tako je sa mnogim ljudima danas. To nije nikada bilo Boija volja namera da molitva bude instrument po kojoj e se ipuniti ovekova volja na zemlji. Molitva je instrument sa kojim mi saraujemo sa Bogom i uspostavljanju Njegove volje na zemlji. Isus je rekao, Ne moja volja, nego Tvoja, i to je prava pogonska snaga milotve. I ja ne znem uvek ta je Boija volja i to je onda vreme kada Duh upadne i pomogne mi, i On e onda da me zastupa sa vapajima koja se ne mogu izrei. Da li si ikada vapio u Duhu? Ja veoma esto vapim kada vidim stanje sveta oko mene. Ja veoma esto vapim kada vidim stanja i potrebe ljudi oko mene, jer tako esto ne znam ta da se molim. A onaj to ispituje srca zna to je misao Duha, jer po volji Boijoj moli se za svete. Za mene je to tako jednostavna i divna stvar. Bog je uinio molitvu da bude tako jednostavna i divna stvar. Ja ne znam kako da se molim ali elim da se moli po Boijoj volji jer se sada tu nalazi moj prijatelj Jovan i ne znam kako da se molim za njegovu situaciju. Ja zaista ne znam ta Bog radi u njegovom ivotu, ali znam da mu je potrebna molitva. Bog je uinio to tako jednostavnim. Ja mogu rei, Boe, donosim Jovana pred tebe, oh, oh, oh...Boe, ti razumi to. Za mene je to zadivljujua stvar da Bog to moe da razume kao zastupanje po Njegovoj volji. To je ono to nam kae ovde. Duh e pomoi naim slabostima kroz uzdisaje koji se nemogu razumeti, jer On zna ta je volja Oeva i On e nas zastupati po Njegovoj volji. Slavno! Volim to. 28 stih: A znamo da skoro sve ide na dobro onima koji vole Boga. Koliko si puta ovaj stih ovako protumaio? Pa znam da je to tako ali nije tako sada. Ne vidim kako je to mogue sada u ovom sluaju. Mnogo puta sam voljan da priznam, O da, Bog e izvesti ovo na dobro. Mogu da vidim kako e Bog to da uradi. Uglavnom sve stvari idu na dobro za one koji vole Boga. To nije ta kae ovde, zar ne? A znamo da sve ide na dobro, Znate, ja sam naao takav odmor i utehu u ovom stihu kada sam suoen...a esto sam suoen sa situacijama koje ne razumem. Razoarenja, smetnje, stvari koje ne razumem, i onda sam sklon tome da se brinem, ili da budem zabrinut, uznemiren, i onda bi mi ovaj stih pao na pamet. A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namjerenju. Ja sam se odmarao u ovom stihu ne jednom. I kao to sam vam rekao, neete uvek razumeti svoje okolnosti. Mnoge e vam se stvari desiti koje iako uradite sve to moete, neete moi da razumete i

57

Rimljanima

da ih shvatite. I kada se suoi sa time to ne moe da razume, vano je onda da ima odreene temelje koje razume i na koje moe da se osvrne. ta je to to ja razumem? Ja razumem da me Bog voli. Kako ja to znam? Biblija mi kae. Ja razumem da je Bog mudriji od mene. Ja razumem da je Bog u kontroli svih situacija koje okruuju moj ivot. Tako da ta god da mi se desi, desi se zato to je to Bog dozvoli da se desi. To se ne bi moglo desiti da Bog to nije dozvoli da mi se desi, i Bog me voli i On e to da izvede da to bude najbolje za mene. I zbog toga ja mogu da se odmaram i na najneudobnijim mestima. Ja mogu da se odmaram u veri da e Bog da iskoristi i ovo za moje dobro i za Njegovu slavu. I kada bi samo sada uzeo ovo i stavio tamo gde e iveti po tome, onda nee morati da doe do nekog pastora da ti to kae i da te ubedi u to. Kada stvar krenu loe, Oh, moram da razgovaram sa nekim, esto bude na stav. Saakaj samo malo. Bog je u kontroli. Bog te voli. I Bog zna ta se deava i Bog radi ak i u ovoj situaciji Njegovu volju za tvoj ivot. Jer sve stvari izlaze na dobro za one koji vole Boga i koji su pozvani po Njegovoj nameri. Moj otac je bio prodavac. Mnogi broj godina je bio glavni ovek u prodajnom odseku lokalne gas kompanije, a posle toga je preao u nekretnine i radio je u Santa Ani godinama. I ivot prodavca je ivot gozbi i gladi, i nekada velikih gozbi. On je ponekad imao zaista uspeha i kada bi samo uspeo da ostvari proviziju to bi onda bilo super. I esto bi ljudi dali kaparu na neko imanje koje bi pripalo mom ocu kao garancija da e da ga kupe to bi bilo deponovano. I nekada bi te sume bilo podosta velike. I interesatno je da ti onda pone da koristi taj depozit koji je tvoj i onda se dogodi da ta osoba odustane od kupovine a inilo se kao sigurna prodaja, i onda ko da je neko izvukao tlo pod tobom. I dogodi se da si ba u to vreme platio sve raune i kupio neki novi nametaj i da je ba tada da je taj novac to je bio deponovan otpao i onda se pita ta e da radi? Tako da je moj otac imao malu ukrasnu plou na kojoj je bilo napisano "Sve strvari" i to se nalazilo na njegovom stolu. I kad god bi se neto slino dogodilo on bi samo pogdledao na tu pluicu "Sve stvari idu na dobro." I ja mislim da bi bilo dobro za sve nas da napravimo tako male ploice i da ih stavimo na ogledala ili negde drugde gde nas moe podsetiti svaki dan da sve stvari idu na dobro onima koji vole Boga. Ne samo neke od stvari, nego zato to si pozvan po Njegovoj nameri ti moe da se odmara u pouzdanju da je Bog u kontroli i da sve stvari idu na dobro. Jer koje naprijed pozna one i odredi da budu jednaki obliju sina njegova, da bi on bio prvoroeni meu mnogom braom. Tako da me je Bog predodredio. To me uvek zadivljuje, ali me i ne iznenauje jer On zna sve. Ali ono to me najvie zadivljuje je to da u tom predznanju On me je predodredio da budem Njegovo dete. On me je znao od pre, i onda predodredio da me povinuje naliju Njegovog Sina, da bi Isus moga biti prvi meu mnogom braom. Drugim reima da bi mi mogli biti sinovi Boiji, ali je prvorodni prvi u istaknutosti/vanosti, Isus je prvi u vanosti, i On je prvoroeni meu mnogom braom. I ja san nanovo roen Duhom Boijim. A koje odredi one i dozva; a koje dozva one i opravda; a koje opravda one i proslavi. I ovde sada Bog govori stvari o meni koje se jo nisu dogodile. Jer vi jo uvek ne vidite proslavljenog aka. Ja jo uvek nisam u tom proslavljenom stanju. To je tek budue iskustvo za mene da iskusim. Ali Bog to stavlja u prolom vremenu i to je za mene interesantno. Jer isto je tako i Bog govorio Abrahamu o njegovom potomstvu u prolom vremenu, jer je On znao da e Abraham da ima sina i Bog je o njemu imao predznanje. I zato to Bog ima to predznanje, On moe da govori o ovom stvarima kao to Pavle kae da one postoje iako za nas one jo ne postoje, jer On zna da e da one

58

Rimljanima

postoje. Tako da Bog govri i to je to to me oduevljava, On govorio o tome da u je biti proslavljen, jer On zna da e On to uiniti. On e da zavri to delo u meni. On koji je zapoeo dobro delo u meni e ga zasigurno zavriti. Tako da se ja odmaram u injenici da je Bog ve progovorio u prolom vremenu o mom buduem stanju kada budem proslavljen sa Isusom Hristom. ta emo dakle rei na ovo? Ako je Bog s nama, ko e na nas? I sada Pavle pita ozbiljno pitanje: "Ako je Bog sa nama, ko onda moe biti protiv nas?" Sotona je protiv nas, svet je protiv nas, ali ideja je, ko je sotona? I ta je svet u poreenju sa Bogom? David je rekao, "Gospod je samnom, neu se bojati oveka." Ako je Bog samnom...i slavna istina je ovo: Bog je sa tobom veeras. I zato to je Bog sa tobom, ja nemarim kakve god sile pakla idu protiv tebe, one su nita u poreenju sa Bogom. Nemoj nikada da razmilja o sotoni kao nekome ko je suprotno od Boga. Ne moe ih staviti u istu kategoriju. Bog je bezkrajan, veni Stvoritelj. Sotona je ogranieno stvoreno stvorenje. Nikako je sotona suprot Bogu. On moe da bude suprod Mihajlo ili Gabrijelu ali nikada Bogu. Nemoj nikada da misli o njemu kao suprot Bogu. I zato iako se sila pakla okupe protiv tebe, one su nita u poreenju sa silom koja je tebi na raspolaganju, jer je Bog sa tobom. Kako ja to mogu znati da je Bog samnom? Jer, Koji dakle svoga sina ne potedje, nego ga predade za sve nas, Ova re predade govori o krstu, Bog ga je predao da umre. kako dakle da nam s njim sve ne daruje? Bog je dao svog Sina da umre za nae grehe. Bog je predao svog Sina da pati, da bude prezren i odbijen, kao to je to prorokovao Isaja, da bude predan za moje grehe. Ja nisam to u potpunosti cenio sve dok nisam postao roditelj i dok nisam morao da gledam svoju decu kako pate od nekih deijih bolesti. I kada bi moja deca dobila temperaturu i kada bi postali mlitavi i bolesni, ta god, mene bi tako bolelo izunutra da ih vidim da tako pate. Kako me je bolelo da vidim da moja deca pate. Kako me boli kada vidim unuad kako pate. Moja unuka veeras se ne osea dobro jer ima infekciju na uvetu, i to me jednostavno boli da vidim. Kako bih voleo da postoji neki nain da bih ja mogao da patim umesto nje. Da bih ja mogao da imam tu infekciju i da patim i trpim za nju da ona ne bih morala da proe kroz to. I onda ta divna, blistava, slatka devojica ne bih morala da lei mlitava i uplakana u krevetu. Oh, ta bih sve dao da bih mogao da uzmem njeno mesto. I onda poinjem da shvatam kroz koji je bol Otac morao da proe dok je gledao svog Sina kako pati, ak i vei bol nego to bi On sam to iskusio da je On bio na tom mestu. Kao roditelj rado bi uzeo mesto svoga deteta i pati za njih. Ali da mora da vidi kako tvoje dete pati...Bog je predao Isusa za nas, kako onda dakle da nam sa Njim sve ne daruje? Bog e ti rado pomoi. Ne moramo prekljinati Bog da nam pomogne. Bog je mnogo vie voljan da da nego to smo mi volji da primimo. Bog je ve prikazao svoju volju kada je dao Svog jedinorodnog Sina, kada ga je predao. I ako je Bog spreman da to uradi za tebe, onda je ostalo lako. Nita ta bi ti moda trebalo ne moe da doe blizu tome ta je ve Bog pokazao da je spreman i voljan da uradi za tebe zato to te veoma voli. Problem je u tome to mi ne razumemo dubinu

59

Rimljanima

Boije ljubavi ka nama. Kolko je bogata, kolko je iroka, kolko je ne rezervisana Boija ljubav za tebe veeras. Oh, kada bi samo znao koliko te Bog voli, ne bi nikada onda otiao od Njega. Ne bi nikada pokuao da se sakrije od Njega. Kada bi samo znao da je Boija ljubav za tebe ira od univerzuma, Boije elje za tebe su samo dobre elje, i ludost je beati od Boga. Ludost je boriti se protiv Boga, jer se onda bori protiv onoga to je najbolje za tvoj ivot. Sledee pitanje, Ko e optuiti izbrane Boije? Bog koji pravda? Vidi, on mi je rekao da je Bog znao za mene od pre, i zato to je Bog imao predznanje o meni, On me je izabrao i onda me je opravdao a onda proslavio. Bog me je izabrao. Ovo je to to je Isus rekao, "Niste vi mene izabrali, nego sam Ja vas izabarao." Bog me je izabrao. Ko e onda da me optui jer me je Bog izabrao? I to se Njega tie On me je ve i proslavio, ko e onda da kae neto protiv mene? Ko e me otpuivati? Pa, sotona to radi. On je optuitelj brae. Ljudi esto to ine. Ali postoji jedan koji ne iznosi nikakve optube protiv mene, i to je Bog. O kako je sretan ovek kome Bog ne urauna bezakonje. Bog nema crnu knjigu o meni. On ne vodi zapisnik o mojim grekama, mojim gresima, moji propustima. On me je opravdao. On me je proglasio nevinim na sve optube. Ko e osuditi? Pa, ponovo, sotona je taj koji osuuje, ljudi osuuju, i ja osudim samog sebe. I mi tako esto znamo sami sebe jako da optuimo i da osudimo, ali ti mogu rei nekoga ko te ne osuuje. Isus je rekao, "Ja nisam doao da sudim svetu ne go da se svet spase kroz mene. I onaj koji veruje u mene nije osuen" (Jovan 3:17-18). "I nema zato osude za one koji su u Isusu Hristu" (Rimljanima 8:1). Ko je taj koji osuuje? Sotona osuuje, ali zato bi se ja brinuo o tome? Svet me moe osuivati ali zato bi se ja brionuo o tome? Onaj koji je zaista bitan me ne osuuje, jer, Hristos Isus, koji umrije, pa jo i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas? Ti kae, "Ali sam ja tako razoarao Boga. Ja sam uinio to i to." akaj samo malo. Ti moe da osuuje sebe, ali Isus te ne osuuje. On te zastupa, On se moli za tebe. Kada bi samo razumeo koliko te Bog voli, jer to je sve to ti treba. I Pavle e sada da kae neto o tome. Ko e nas rastaviti od ljubavi Boije? Sledee pitanje je ustvari, ko e nas razdvojiti od Hristove ljubavi? Nevolja li ili tuga? ili gonjenje? ili glad? ili golotinja? ili strah? ili ma? kao to stoji napisano: Za tebe nas ubijaju vas dan, dre nas kao ovce koje su za klanje. Da li progonstvo, opasnost, golotinja, ili ma da nas odvoje od ljubavi Hristove? Ali u svemu ovome pobjeujemo onoga radi koji nas je ljubio. Posebna je to stvar biti pobednik ili osvaja kako kae negde. To znai imati pobedu u sred bitke. Dok jo sve divlja oko mene, dok jo kraj nije siguran i da usred toga imam pobedu i da se radujem, to je biti osvaja. Mi smo mnogo vie od osvajaa kroz Njega koji nas voli.

60

Rimljanima

Jer znam jamano da ni smrt, ni ivot, ni aneli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadanje, ni budue, Ni visina, ni dubina, ni druga kakva tvar moe nas razdvojiti od ljubavi Boije, koja je u Hristu Isusu Gospodu naemu. Pavle je sada zapeatio stvar. On je stavio sve to mu je palo na pamet, a ipak neka jadna dua stoji tu i trese se mislei da ju je Bog napustio. "Bog me zasigurno ne moe voleti. On je zavrio samnom. Dosadio sam mu." Samo malo. Nita te ne moe razdvojiti od Boije ljubavi koje je u Isusu Hristu. Niti aneo, ne poglavarstva, ni sila, nita to je bilo niti to e biti, sadanje stvari, ili stvari koje e tek doi, visina, dubina ili bilo koja druga stvorena stvar, niko i nita nije u stanju da nas razdvoji od Boije ljubavi u Hristu, jer je Boija ljubav za tebe konstantna. Vena je. I nije bazirana na tebe nego na Njegovoj prirodi ljubavi. Boija ljubav za mene nije prouzrokovana zbog mene. I zato je konstantna i ostaje. Bog me ne voli kada sam dobar a mrzi me kada sam lo. Bog me voli kada sam dobar i lo. U dobrom i u zlu, u bogatstvu i siromatvu. U bolesti i zdravlju, sve do kraja. Njegova je tu i konstantna je. O kako smo zahvalni za Boiju ljubav za nas veeras u Isusu Hristu. Neka nam Bog pomogne da shvatimo koja je duina, irina, dubina i visina i da znamo ljubav Hristovu koju Bog ima za nas u Njemu. Oe, zahvalni smo ti za Tvoju Re i za slavne blagoslove i nadu i snagu i utehu koja je naa veeras zbog Tvoje Rei. Kako samo cenimo nau slavnu poziciju koju imamo u Isusu Hristu gde niko ne moe da nas razdvoji od Tvoje ljubavi. Gospode, hvala ti. ta moemo da kaemo jo na ovo? Hvala ti Gospode. U Isusovom imenu. Amen. Neka Gospod bude sa vama. Neka vas Gospod blagoslovi. Neka ivot, radost, ljubav i mir Hristov ouvaju va ivot dok hodate u Duhu, dok ste voeni Duhom u bliskom zajednitvu sa Bogom, i dok Njegov Duh svedoi sa vaim duhom o tom slavnom odnosu koji imate kao Boija deca, kao Njegovi naslednici za svu venost.

Rimljanima 9-10
Pavle nas je u osmoj glavi odveo u visine naeg dohovnog iskustva koja su naa u Isusu Hristu. Pokazujui nam da mi imamo to slavno mesto u Gospodu gde nas niko ne moe radvojiti od Boije ljubavi, ni nevolje, ni nematina, ni progonstvo, ni glad, ni opasnost, ni golotinja, ni ma, i on je ubeen da u svim ovom stvarima da smo mi pobednici. I da ni smrti ni ivot, ni aneli, ni vlasti, ni sile, sadanje stvari, niti stvari koje e tek doi, niti ijedno drugo stvorenje nije u stanju da nas odvoji od Boije ljubavi koja je u Isusu Hristu naem Gospodu. O kako, je to slavno i divno mesto. I sada kako Pavle vidi ta je Bog uinio za pagane tako to ih je doveo u to slavno zajednitvo sa Bogom, i kako on razmilja o tim blagoslovima koje je Bog izlio na pagane, njegovo srce se sada okree ka njegovoj brai po telu, Jevrejima. Pavle e sada da pokae da je Bog u Njegovoj suverenosti za trenutno vreme postavio Jevreje postrani, naciju koja ima boansku naklonost. Tako da nema razlike izmeu Jevreja i pagana, barem to se Boga tie. Tako da trenutno oni u ovom vremenu nemaju status favorizovane nacije kod Boga. I da ako ele da uu u bogatstva i punine Boije ljubavi onda oni to moraju da urade isto kao i pagani, a to je kroz Isusa Hrista. I u Jevrejskim oima oni ovo gledaju kao izdaju, i zato to Pavle zna da e biti optuen za to od strane Jevreja da je gnevan on e se potruditi da im pokae da nije gnevan protiv Jevreja. I on e im

61

Rimljanima

govoriti o stvarima koje govore o Boijoj milosti koja je izlivena na svakoga ko veruje, bilo to Jevrej ili pagan, on e se potruditi da pokae iz Svetog Pisma da je ovo bilo prorokovano i da u njegovom srcu nema nikakve mrnje ili gneva ka njegovoj brai. I on to daje doznanje u veoma jakim izjavama na poetku 9 glave. Istinu govorim tako mi Hrista, ne laem, to mi svjedoi savjest moja Duhom svetijem: I kako moe da potvrdi da ono to e da kae je u stvarnosti istina u tvom srcu? Istinu govorim tako mi Hrista, ne laem, to mi svedoi savest moja Duhom Svetim. Da mi je vrlo ao i srce me moje boli bez prestanka; Jer bih eljeo da ja sam budem odluen od Hrista za brau svoju koja su mi rod po tijelu, To je veoma jaka izjava i ja lino verujem da je ja sam ne bih mogao izjaviti, a Pavle je potvrdio da je to istina. U njegovom sluaju njegova savest mu svedoi u Svetom Duhu. A to je da on ima takav teret za svoju brau, Jevereje, da bi on ak ako bi bilo mogue bio odluen od Hrista za brau ako bi im to donelo spasenje. Ovo nas prouzrokuje da se prisetimo Mojsijeve izjave u 2 Mojsijevoj 32, kada je Izrael u potpunosti pao od Boga. Bog je rekao Mojsiju, "Skloni se Mojsije. Izbirsau ih sa lica zemlje." Mojsije je zastupao narod i zamoli Boga da im pokae milosre. Onda je Mojsije rekao, "Ako to ne uini, molim te da izbrie i moje ime iz Tvoje knjige." I da ne bi pali u greku i da ponemo da uzdiemo oveka i da smatramo Boga kao negativca i samim time uinilo oveka herojem ove prie, moramo da prepoznamo da ovo ljudi ne bi mogli da imaju ovakav teret za Izraelsku naciju sem ako taj teret ne bi doao direktno iz Boijeg srca. Bog je taj koji je stavio u Mojsijevo srce ovakvo zastupanje, jer je Bog traio izgovor da bi pokazao milosre. I onda kada je Mojsije dao ovo izjavu, "Ako ne onda Boe izbrii iz Tvoje knjige." Bog je onda rekao, "Ja u pokazti milosre na kome ja hou da pokaem milosre." Bog se povukao u Svoju suverenost da bi mogao da im oprosti i da im pokae Svoje milosre. Ali je Bog bio taj koji je prourokovao taj stav u Mojsijevom srcu. Bog je taj koji je prouzrokovao da Pavle imam ovakvo srce za narod. I ovo to je Pavle izrazio nije mogue, niti je potrebno, jer je ve postojao jedan koji je bio proklet od Boga da bi Jevreji mogli biti spaeni. Jer je Hrist postao prokletstvo za nas. Jer je napisano, "Neka je proklet svako ko visi o drvetu." I Isus je ve jednom primio Boije prokletstvo zbog ovekovog greha i sa time snabde spasenje za Izrael. Tako da Pavlova izjava, ma kolko da je plemenita, je ustvarnosti...Kada je moja majka imala neizleivi rak, ona je u njenim poslednjim danima bila kod kue i mi smo se brinuli o njoj, i ona je tom periodu iskusila puno bola. Ali ipak, aneo kakav je bila, nikad se nije alila na bol kroz koji je prolazila, ali smo mi znali da ga iskuava. I kada bi uli kriom u njenu sobu, mi bi je nali u leeem poloaju sa podignutim rukama kako slavi i oboava Gospoda. Ona je provela njene poslednje dane slavei i oboavajui Gospoda, i ona nije mogla da spava zbog bolova kroz koje je prolazila. Tako da sam jednoga dana uao kriom u njenu sobu sa bolom u srcu. Moja majka i ja smo uvek bili bliski. Ja oseam da jedni od najveih blagoslova u mom ivotu su te ene koje Bog stavio u moj ivot: moja majka i moja ena, moja sestra, i moje predivne erke; i sve su one pobone ene. Kolko sam blagosloven zbog toga. I onda sam je kleknu pored njenog kreveta i onda sam poeo tiho da se molim, "Gospode, ja nisam heroj, ali bih voleo da kada bi Ti uzeo bol koji moja majka osea i preneo ga na mene barem na neko vreme. Dozvoli mi da ga nosim koji dan da bi ona mogla da ima odmor od bolova." 62
Rimljanima

Nikada u ivotu nisam iskusio prisustvo Isusa Hrista i uo tako jasno kako mi govori kao to je to bilo tog jutra. Jer je Isus doao pored mene i On mije rekao, "ak to je aav zahtev, jer sam ja ve nosio njen bol." Ja sam rekao, "O Gospode, hvala ti." I ja sam shvatio da je to bio aav zahtev. "Oprosti mi Oe na mojoj gluposti." I odmah tog momenta je moja majka bila isceljena. Gospod je tog momenta oduzeo bol i ona nije vie iskusila bol. Gospod je uzeo taj bol i tog momenta je bio prikazano slavno iskustvo Boijeg dodira i prisustva sile Isusa Hrista. I siguran sam da je posle ove Pavlove izjave Gospod verovatno rekao, "Pavle to je aava izjava." Plemenita? Da. Prikazujui veliki teret u srcu? Da. Ali da poeli da ti bude proklet za njih nije potrebno, niti bi ti ita uinilo za njih, kao to je to Pavle shvatio. On je samo izraavao veliki teret koji je imao za te ljude. Mi u stvarnosti stojimo pred divom. Teko je za nas da shvatimo ovakvu izjavu. Pavle ide dalje da govori o svom narodu, njegovoj brai po telu. On kae, Koja su Izrailjci, kojijeh je posinatvo i slava, i zavjet i zakon, i bogomoljstvo, i obeanja; Tj. oni su Boija izabrana grupa ljudi. Bog je njima rekao, "Vi ete biti moj narod i ja u biti va Bog." Bog ih je usvojio kao Njegovu familiju. I onda je njima pripala slava, ekina prisustvo Boga. Kada je ator sastanka bio napravljen i kada su poeli da slubama u njemu, Boija slava, ekina slava, je sila dole u hram i prisustvo Boije slave je bilo tako veliko da svetenici nisu mogli da stoje i da slue tamo u hramu. To je bilo samo prisutvo Boije slave, ekina. Njima pripada ekina koja je boravila u Svetinji nad Svetinjom. Njima su zaveti bili dani. Bog je uspostavio Njegov zavet sa Abrahamom. "Blagoslovima u te blagosloviti," i onda je ponovio taj zavet, Isaku, kasnije Jakovu, i onda kasnije i Davidu, i njima pripadaju zaveti. Njima je Bog dao zakon, i njima je Bog pokazao da Ga oboavaju u hramu. I napokon, i njima su data obeanja kroz ceo Stari Zavet i pogotovo obeanja o Mesiji. Oni imaju patrijarhe, Kojijeh su i oci (Abraham, Isak i Jakov) od kojijeh je Hristos po tijelu, koji je nad svima Bog blagosloven vavijek. Amin. I ovo je jedna od najjaih Pavlovih izjava koja govore o boanstvu Isusa Hrista. Objava da je Isus zaista Bog nad svima i koji je blagosloven zauvek. Oni su primili Re Boiju, oni su primili zavet, oni su primili obeanja, oni su primli zakon, i Pavle kae, A nije mogue da rije Boija proe: jer nijesu svi Izrailjci koji su od Izrailja; I ovde koristi Izrael u duhovnom smislu. Jer ta re bukvalno znai "Onaj nad kojim Bog vlada," i to je bilo ime koje je dato Jakovu posle onog dogaaja kada se rvao sa Bogom cele noi. I ujutru kada je sunce poelo da izlazi, Jakov je bio slomljen ovek. Za koji sat treba da se sretne sa svojim bratom Isavom i njegovih 200 ljudi, i poslednji put kada je video Isava, Isav mu je rekao da e ga ubiti. On je slomljen ovek. Aneo Gospodnji ga je na kraju dodirnuo u uinio da postane hrom. I u tom hromom, slomeljnom stanju i poraenom stanju, mu aneo kae, "Pusti me jer se dan pribliio," i onda je on rekao, "Neu te pustiti sve dok me ne blagoslovi." I nije zaista bilo tako kako zvui, jer nam Hoseja kae da je on to rekao u plau i suzama. On to nije govorio iz pozicije u kojoj je bio u prednosti nego iz pozicije poraza i oaja, i verovatno bi trebalo da bude, "Molim te nemoj da ode a da me ne blagoslovi," dok je plakao, slomljen ovek. Aneo mu je rekao, "Kako se zove?" I on je rekao, "Onaj koji hvata petu." I onda mu je aneo rekao, "Tvoje ime nee vie biti onaj koji hvata petu, nego Izrael, onaj nad kome Bog vlada."

63

Rimljanima

I ako neko samo kae, "Pa ja sam Izraelac," to ne zani da nad njime Bog vlada. Tako da nisu svi Izrael koji su Izrael. I ne svi koji kau, "Ja sam Hrianin," su stvarnosti kao Hrist, to to ime zaista znai. Kao Hrist, "Pa ja sam Hrianin." Ti si moda vie kao avo. Tako da neme veze sa imenom. I ima onih koji su se hvalili. Oni su mislili da samo zato to su Izrael, da su Izrael. Mi smi Izraelovi potomci. Nisu svi Izrael koji su od Izraela; nisu svi potomci koji dolaze od ovog oveka vladani Bogom. Niti su svi djeca koji su sjeme Avraamovo, nego u Isaku (Bog), ree, nazvae ti se sjeme. Samo zato to si Abrahamov fiziki potomak ti ne daje pravo na obeanja i zavete i blagoslove koji su dati Abrahamu. Jer Bog nije samo razvijao fiziko potomstvo, nego duhovno potomstvo, i Imael je po telu bio od Abrahama ali ga Bog nije priznao. Isak je bio sin obeanja, po Duhu, i Bog je priznao Isaka. I kasnije je Bog rekao Abrahamu, "Uzmi svog sina, svog jedinca Isaka," jer je Bog odbio da prepozna dela tela. Zar nije interesatno da mi tako esto elimo da ponudimo Bogu dela naeg tela, u nadi da ih Bog prizna? Nee. I ja sam zahvalan da Bog ne prepoznaje dela tela. Jer ja imam neka dela za koja bih voleo da ih spominje. On samo priznaje delo Duha. On je samo priznao Isaka, i Bog je rekao, "u Isaku e se tvoje seme zvati." To jest, nijesu ono djeca Boija to su po tijelu djeca, nego djeca obeanja primaju se za sjeme. Tako da Imael i njegovi potomci, deca po telu, nisu deca Boija, nego ona koja su po obeanju Isaka. Jer je ovo rije obeanja: u ovo vrijeme doi u i u Sare e biti sin. Ne samo pak ona nego i Reveka, kad zatrudnje od samoga Isaka oca naega. Jer jo dok se djeca ne bijahu rodila, ni uinila dobra ni zla, da ostane Boija naredba po izboru, Ne za djela, nego onoga radi koji poziva ree joj se: vei e sluiti manjemu, Kao to stoji napisano: Jakov mi omilje, a na Isava omrzoh. I odmah bi mogli rei, "Pa to nije fer." I Pavle oekuje takvu reakciju i kae u 14 stihu, ta emo dakle na to rei? Eda li je nepravda u Boga? (Bog nije fer) Boe sauvaj! Kako Bog moe da izjavi tako neto o deci prije nego li su roena? Objavljujui da voli jednog a da drugoga mrzi, i da je izabrao jednog nad drugim. To se ini da nije uredu, zar ne? Nemoj da izgleda tako pobono, naravno da je tako. I ono to treba da uzmemo u obzir u ovome a esto to ne uzimamo u obzir je to da Bog zna sve stvari od poetka. Bog je znao celu istoriju Jakova i Isava prije nego li su se oni rodili, isto tako kao to je znao tvoju celu istoriju prije nego li si roen. I poto je znao da e Isav biti ovek koji e iveti po telesnim eljama, a da e Jakov biti vie ovek po Duhu, iako je bio varalica, prevarant i sve ostalo, Bog znajui sve ovo, i to Njegovo predznanje je prouzrokovalo da On donese ovo odluku i izbor, da e stariji da slui mlaemu. Tako da ne moemo da okrivimo Boga i da kaemo, "Pa, oni nisu jo nita uradili a Bog je ve doneo odluku." Ne, Bog je ve znao ta e uraditi, kao to Bog ve zna ta e ti uraditi. Ba zbog toga nam je u Efeanima kazano da jedan od blagoslova je taj da smo bili izabrani prije postanka sveta. Kako je to mogue da me je Bog izabrao prije nego to je stvorio

64

Rimljanima

svet? Jer me je znao tada. On je znao sve o meni tada, jer je Bog sveznajui Bog. On zna sve stvari, i od poetka su mu poznate sve stvari. I tako da na osnovi tog predznanja, Bog je napravio izbor. I zbog toga mi ne stojimo zbog naih dela nego zbog injenice da nas je Bog izabrao, isto kao to je Isus rekao svojim uenicima, "Niste vi izabrali mene, nego sam Ja izabrao vas i odredio da budete moji uenici, da bi ste mnogo roda rodili i da bi taj rod ostao" (Jovan 15:16). Tako da Gospod moe da kae svakome od nas veeras koji smo u Isusu Hristu, "Vi niste izabrali mene, nego sam Ja izabrao vas." I kada vas pozovu da podignete ruke da prihvatite Hrista, ja sam onda misli da ja onda biram Gospoda. Ali u stvarnosti, On me je pozvao. On me je ve izabrao, i ja sam samo odgovorio na Njegovu ljubak kao to je On to znao od poetka da u ja to uraditi. Ja nisam iznenadio Boga da je On morao rei, "Opa, pa vidi ti to. Da ne poveruje. On e nam se pridruiti." Nema iznenaenja za Boga. On je to znao svo vreme i zato me je izabrao, jer On ima to predznanje. Da li onda ima nepravde kod Boga? Ne, Boe sauvaj. Odbacite samu pomisao. Jer je Bog rekao Mojsiju, "Smilovau se kome se smilujem, i poaliu koga poalim" (2 Mojsijeva 3:19). I seti se da je Bog ovo rekao u momentu kada bi bilo pravedno da ih sve uniti. Oni su se pobunili protiv Boga i protiv Boijeg autoriteta, i Bog je trebao u ovom momentu da ih sve zbrie i ak je govorio Mojsiju, "Pomeri se da to uradim." I Bog je traio izgovor da bi pokazao milosre, tako da je stavio u Mojsijevo srce tu elju da zastupi i onda je Bog rekao, Jer Mojsiju govori: koga u pomilovati, pomilovau, i na koga u se smilovati, smilovau se. I Bog je imao samilost na Izrael i pokazao je svoje milosre. Tako dakle niti stoji do onoga koji hoe, ni do onoga koji tri, nego do Boga koji pomiluje. Boija suverenost u Njegovo boanskoj selekciji, u Njegovom predodreenju, u Njegovom izboru. To nije da sam ja imao neku veliku odlunost, da sam ja izvojevao, niti su moja dela koja sam uinio, nego sa bih mogao da stoji po izboru, Bog me je izabrao. Tako da se ja ne mogu hvaliti sa time ko sam i ta sam uinio, niti sa time ta planiram da uradim. Sve to mogu je da se hvalim milou i milosrem Boijim koji je izabrao jadnika kao to sam ja. Nekad sam bio izgubljen, ali sam sad naen. Bio sam slep a sada vidim. Ta divna milost Boija. Jer pismo govori Faraonu: za to te isto podigoh da na tebi pokaem silu svoju, i da se razglasi ime moje po svoj zemlji. Tako dakle koga hoe miluje, a koga hoe otvrdoglavi. Rei e mi: zato nas jo krivi? jer ko se moe suprotiti volji njegovoj? I ovo ne zvui fer. Ali, koristei faraona kao primer Bog kae, "I koga hoe da otvrdoglavi, njega e da otvrdoglavi." I kada se vratimo na taj dogaaj sa faraonom, itamo, "I faraon otvrdne svoje srce za Gospoda...i faraon otvrdne svoje srce protiv Gospoda." I to itamo deset puta da se dogodilo, da je faraon otvrdnuo svoje srce. I posle tih deset puta faraonovog otvrdljivanja srca, Gospod izjavljuje, "Gospod otvrdne srce faraonu." Interesantno je videti dve razliite Jevrejske rei koje su upotrebljene ovde. Jedna kae, "Faraon otvrdnu svoje srce," i ba to znai kako kae. Ali tamo gde kae da je, "Gospod otvrdnuo srce Faraonu," Jevrejska re bukvalno znai, "Gospod je uvrstio ili ukrutio srce faranonu." Tako da imamo faraona koji je otvrdnuo svoje srce, i na kraju Bog se umea i onda On potvrdi faraona u tom stanju.

65

Rimljanima

I ja verujem da ako ovek otvdne iznova i iznova njegovo srce protiv Boga da postoji mogunost da e onda Bog dozvoliti tj. potvrditi izbor te osobe. Bog e ga utvrditi u tome, i to je naravno veoma tragian dan, jer ja verujem da to onda stovri ustvarnosti, neoprostivi greh. Da kada ovek ode tolko daleko u svom otvrivanju za Boga da mu onda Bog to potvrdi u srcu. U Jovanu, 12:39 kae, "Oni ne mogae verovati," ili, "Oni nehtee," "Ne mogu." Oni su otvrdnuli njihovo srce za Isusa. Oni su videli udo za udom, dokaz za dokazom. On je rekao, "Ako ne verujete Meni, verujte Mojim delima jer ona svedoa za mene." Tako, da svako udo koje je Hrist uinio je bilo svedoanstvo za njih da je on zaista Mesija, ali su oni otvrdnuli svoja srca, otvrdnuli svoja srca, otvrdnuli svoja srca, sve dok Jovan na kraju nije rekao, "I ne mogae verovati." Budi paljiv ako ti je srce otvrdnuto za Boga, da ne bi doao na to mesto gde e te Bog potvrditi u toj odluci. Zato Bog objavljuje, "Tako dakle koga hoe miluje, a koga hoe otvrdoglavi." Rei e mi: zato nas (Bog) jo krivi? Pa Bog je taj koji je otvrdnuo moje srce, kako onda moe on da me krivi to imam tvrdo srce? Jer to je Boija volja da ja ivim ovako i da sam protiv Njega. jer ko se moe suprotiti volji njegovoj? On kae, A ko si ti, o ovjee! da protivno odgovara Bogu? Eda li rukotvorina govori majstoru svome: zato si me tako nainio? Mnogi ljudi ne ele da preuzmu odgovornost za to kakvi su i za ta ine. I onda oni krive Boga. Oni kau, "Pa Bog me je nainio ovakvim," i onda optuuju Boga. Adam je krivio Boga od poetka kada je Bog rekao Adamu, "ta si to uinio?" Adam je rekao, "Kriva je ena koju si mi Ti dao." Tvoja je greka! I ini se da ovek eli da okrivi Boga za to kakav je. "Ko se moe suprostaviti Njegovoj volji? Ako me je Bog napravio ovakvim ja ne mogu da suprostavim Njegovoj volji." Ili zar lonar nema vlasti nad kalom da od jedne guke naini jedan sud za ast a drugi za sramotu? Pavle sada koristi primer lonara i gline da bi nam prikazao Boiji odnos sa ovekom i tu Boiju silnu nadmo nad ovekom. Kao to lonar ima vlast nad tim komadom gline i da od te gline moe da napravi divnu i asnu posudu ili da od iste gline napravi posudu koja nije asna i koja je samo za baciti. Bog moe da stvori svakakve i, A kad ae Bog da pokae gnjev svoj i da objavi silu svoju, podnese s velikijem trpljenjem sudove gnjeva koji su pripravljeni za pogibao. Bog dugo trpi. Bog je dugo trpeo faraona. Bog je dozvolio faraonu da se izvue sa mnogim stvarima prije nego li da je na kraju sredio. Ima ljudi, naalost, koji pogreno protumae Boije dugo strpljenje. Neki to protumae kao slabost, jer Bog dozvoli da se izvue sa tolko mnogo zla a da te ne sredi. Pomisli, "Pa zar nije u stanju da ga..." Ili ta je jo gore, ima ljudi koji pogreno protumae Boije dugo strpljenje kao odobrenje za greh. "Pa ako se Bogu ne svia kako ja ivim, zato me onda ne sredi? Zna da moe. I ima ansu za to, i zato to me nije sredio, to mora da znai da Bog 66
Rimljanima

opravdava to to radim." To je tragina greka kada osoba pogreno protumai Boije strpljenje. Bog dugo trpi ak i sa onim zlima koji su spremljeni za unitenje. On im esto dozvoli da ive njihov ivot. Iako su oni odreeni za unitenje. On je stpljiv. On ih dugo trpi. On istrpi podosta. Ali sa druge strane, I da pokae bogatstvo slave svoje na sudima milosti koje pripravi za slavu; Bog nas je spremio za slavu da bi mogli iskusiti bogatstvo Njegove slave, asne posude. Koje nas i dozva ne samo od Jevreja nego i od neznaboaca, Kao to i u Josiji govori: nazvau narod svojijem koji nije moj narod, i neljubaznicu ljubaznicom. Kao to Bog govori kroz Hoseju injenicu da e vrata Njegove milosti i milosra biti otvoreni za pagane i da e ih Bog zvati svojim narodom koji u stvarnosti nisu Njegov narod, koji nisu nacija Izrael. I nazvae ih voljenima onima koji nisu voljeni. I bie na mjestu, gdje im se ree: vi nijeste moj narod; tamo e se nazvati sinovi Boga ivoga. A Isaija vie za Izrailja: ako bude broj sinova Izrailjevijeh kao pijesak morski, ostatak e se spasti. Tako da nisu svi Izrael koji su potomci Izraela, iako je broj koji je Bog obeao Abrahamu da e biti kao peska na moru, neizbrojivi. Ipak Isaja kae, "Samo e se ostatak, samo e deo njih da iskusi spasenje." Jer e on izvriti rije svoju, i naskoro e izvriti po pravdi, da, ispunie Gospod naskoro rije svoju na zemlji. I kao to proree Isaija: da nam nije Gospod Savaot ostavio sjemena, onda bismo bili kao Sodom i Gomor. ta emo dakle rei? Da neznaboci koji ne traie pravde dokuie pravdu, ali pravdu od vjere. A Izrailj traei zakon pravde ne dokui zakona pravde. Zato? Jer ne trai iz vjere nego iz djela zakona; jer se spotakoe na kamen spoticanja (to je Isus Hrist), Kao to stoji napisano: evo meem u Sionu kamen spoticanja i stijenu sablazni; i koji ga god vjeruje nee se postidjeti. Tako da ako je Hrist postao kamen spoticanja za Izrael i nastavlja da bude i danas taj kamen, Izrael koji je hteo da postigne svoju pravednost kroz zakon to nikad nije ni postigao. Ali pagani, koji nisu eznuli za pravednou kroz zakon, nego su traili pravednost po veri su dobili pravednost od Boga. Isus je rekao svojim uenicima u Mateju 5, "Ako vaa pravednost ne bude vea od pravednosti farizeja i knievnika, neete videti carstvo Boije." To je veom uzbunjujua, akantna izjava i siguran sam da su uenici bili iznenaeni sa njom, jer niko, niko nije sledio za pravednou po zakonu kao to su to inili farizeji. Ali ipak Isus je rekao, "Ako ne budete pravedniji od njih neete uspetii." I mogu da zamislim da bi momentalna reakcija bila, "Ma batali ti sve to onda. Nema anse da ja to izvedem." I to je u potpunosti tano ako bi iao za pravednou po zakonu. Moe slobodno da zaboravi, jer nee moi da bude bolji od farizeja. Ali pagani koji nisu eznuli za pravednou koja dolazi od zakona su postigli tu pravednost. Zato? Jer su je traili verom. I Pavle apostol koji je postigao tu pravednost po zakonu u njegovim oima nije postigao tu pravednost po zakonu u Boijim oima, je govorio o svojoj prolosti u poslanici Filipljanima i rekao, "Premda bih se i ja mogao uzdati u tijelo. Ako ko drugi misli da se moe uzdati u tijelo, ja jo vema, Koji sam obrezan osmi dan, od roda Izrailjeva, koljena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej. Po revnosti gonih crkvu Boiju, po

67

Rimljanima

pravdi zakonskoj bih bez mane. No to mi bjee dobitak ono primih za tetu Hrista radi. Jer sve drim za tetu prema prevanome poznanju Hrista Isusa Gospoda svojega, kojega radi sve ostavih, i drim sve da su trice, samo da Hrista dobijem, I da se naem u njemu, ne imajui svoje pravde koja je od zakona, nego koja je od vjere Isusa Hrista, pravdu koja je od Boga u vjeri" (Filipljanima 3:4-9). Ja bih rado bacio prolost i raunao je kao nita, da bih mogao da znam Njega i da bi se naao u Njemu, ne da imam moju pravednost koja je od zakona i koju sam nekada imao. Ali sada je ova pravednost koja je Hristova i dolazi kroz veru. Ja sam uo jednom jednu veoma interesantnu ilustraciju ovoga. Kae da je bila jedna devojka koja je bila veoma siromana ali je otila u kolu gde su se sve devojke oblaile veoma moderno pratei modu i ona je morala da radi dok je studirala. I dolo je vreme da diplomira te godine, i htela je da ima novu haljinu za maturu, jer su sve devojke kupovale nove haljine i bacale stare. I poto je bila siromana i nije mogla puno da priuti jer je primala malu platu. Ona je otila u jednu radnju gde je kupila mustru i onda je kupila materijal koji je bio na popustu. Iako je bila neiskusna u ivenju otila je kui i paljivo je sledila uputstva. Posmatrala je mustru, isekla materijal, i poela da ije. I zbog toga to nije bila iskusna u tome njeni avovi nisu bili pravi. I posle dosta popravljanja i ispravljanja greaka, bila je u stanju da sastavi haljinu. Izala je iz sobe u hodik studenskog dome gde su se nalazile ostale devojke i rekla, "Vidite, ovo je moja nova haljina. Nju u nositi na maturi." Sve su one pogledale na njen trud i nasmejale se uljudno i rekle joj da izgleda dobro. Ali u tom momentu jedna veoma bogata dama je dola u njenu sobu i rekla joj, "Mlada damo, volela bih da poe samnom." Tako da je ona pola sa ovom damom napolje gde ju je ekao ofer i otili su do veoma bogatog kvarta grada. Kada su stigle na njihvu destinaciju, sluga je parkirao auto dok su one ule unutra, i kada su sele u te pliane fotelje, poele su da manekenke u lepim, boanstvenim haljinama. I napokon je i dola devojka sa haljinom tako lepom i spektakularnom da je ova siromana devoja zadahnula kada je videla lepotu te haljine. Ova bogata dama je primetila reakciju devojke i pozvala manekenku da bi mogla da ispita haljinu izbliza. I dok se manekenka okretala pokazujui razliite delovo haljine, ova siromana devojka je primetila etiketu na kojij je pisala cena, etiri hiljade dolara. I ona je odmah pomislila, "Nisam znala da postoji tolko novaca na svetu." Bogataica je primetila da joj se haljina svia tako da je naredila prodavcu da spakuje haljinu i da je odnese do kola. Kada su se vratile u studenski dom i kada su je izveli iz kola, bogataica joj je dala haljinu i rekla, "Nadam se da e imati odlino vreme na maturi." Ona je otila u sobu i isprobala haljinu i ona joj je savreno odgovarala. I ona je ponovo izala na hodnik studenskog doma pred ostale devojke i rekla, i kada su one videli lepotu te haljine, sve su ostale bez rei, i onda je ona rekla, "Pogledajte moju haljinu za maturu. Nije vie delo mojih ruku, nego neto to ja nikada ne bih mogla da uinim za sebe." Dar milosti. I onda mi sastavimo svoje prnje i kaemo, "Boe, zar nisam lep? Kako ti se svia Gospode?" Ne ba najbolje, jeftin materijal, neravni avovi, a Bog nas oblai u Njegovu pravednost. Neto to mi nikada sami ne bi mogli da zasluimo za nas, neto to mi nikada ne bi mogli da uinimo za sebe, a to nam dolazi kao dar Boije milosti. Tako da su pagani postigli to to Jevreji nisu mogli, jer su pokuavali da to postignu po zakonu, a pagani prihvatajui verom su postigli pravednost Boiju. Kao to su se Jevreji spotakno o Isusa Hrista mi smo ga prihvatili. Mi smo Ga primili, i zbog nae vere u Isusa Hrista, Bog uraunava nau veru u pravednost i On nas rauna da smo pravedni kao to je On pravedan. Jer je pravednost Hristova uraunata meni zbog moje vere u Isusa Hrista. Tako da sam ja sada obuen, ne u svoju pravednost koja je od zakona, nego u pravednost koja je od Hrista kroz veru. Pavle kae, "Kako vam se svia? Ja ovo nikada ne bih mogao sam da uradim, iako sam bio farizej nad farizejima i revnostniji 68
Rimljanima

od svih, ja nikada ne bih mogao to da uradim za sebe. Ali pogledajte Bog je to dao meni. Vidite kako me je Bog obukao. A sve ostalo je ubre barem to se mene tie, nekadanje slave i dobiti. Nita to ne vredi u poreenju da znam Njega." 10 glava I sada Pavle ponovo potvruje svoju ljubav i elju za svoju brau po telu. Brao! elja je mojega srca i molitva k Bogu za spasenije Izrailja. Jer im svjedoim da imaju revnost za Boga, ali ne po razumu. Oni su veom revnosni za Boga. O tome govori i jedan dogaaj kada su premlatili gradonaelnika Jerusalima jer neke njegove odluke se nisu slagale sa njihovim eljama. Oni su hteli da Jerusalim bude u potpunosti zatvoren subotom, a on je samo dozvolio da neki delovi budu zatvoreni dok je na drugima dozvolio automobilma da budu voeni. Oni su ga pretukli zbog toga. Oni su revnosni za Boga ali ne po razumu. Jer ne poznajui pravde Boije i gledajui da svoju pravdu utvrde ne pokoravaju se pravdi Boijoj. Jer je Hristos svretak zakona: koji ga god vjeruje opravdan je. I ono to je Pavle rekao o Jevrejima tada je i danas tano. Oni su revnosni za Boga, ali ne po razumu. Tako da e te ih videti kod Zida Plaa, videete kako veu za sebe te male kutijice, kako stavljaju njihove obredne pojaseve na elo, kako stavljaju svoj molitveni al i kako priu zidu i onda ponu da se ljuljaju napred nazad dok govore svoje molitve, revnosni za Boga ali ne po razumu. Jer su oni u neznanju za Boiju pravednost dok pokuavaju da uspostave svoju pravednost. Jedan Jevrej je jedne noi rekao meni u naem razgovoru, "ak, moj otac je veoma religozan. On se moli svaki dan. Dri subotu; voli Boga. Hoe da mi kae da zbog toga to moj otac ne veruje u to da je Isus Mesija da je izgubljen?" I ja sam mu odgovorio, "To je veoma teko pitanje za mene, jer ja verujem da tvoj otac voli Boga, da je revnostan za Boga, ali ta on radi povodom svog greha? Kada je Bog uspostavio svoj zavet sa Izraelom, Bog je rekao koje sve prinose moraju da donesu za svoje grehe. Bog je rekao da moraju da donesu ivotinju i da ubiju tu ivotinju koje bi bila ubijna umesto njih, da se njihovi gresi moraju preneti na ivotinju i ta ivotnja da se ubije. Tvoj otac ne prinosi rtve. On ne dolazi do Boga na osnovu zavete koji je Bog uspostavio sa Mojsijem za oprotenje greha. I kako onda tvoj otac moe da ima oprotenje greha, a to je osnovno da bi neko imao zajednitvo sa Bogom?" Onda mi je on rekao kako oni oseaju da ih njihova dobra dela ine da budi prihvaeni od Boga. Tako da njihova dobra dela mora da budu tea od loih. Tako da oni eznu za pravednou koja dolazi od dela i odbili su pravednost koju je Bog uspostavio za njih. Oni se ustvarnosi bune protiv Boijeg puta pravednosti, poto su uspostavili svoju pravednost po delima, kao to Pavle ovde kae. A oni ak i ne ine dela koja Bog trai od njih u prinoenju rtvi. I zbog toga ja imam tu potekou sa tim stanjem pred Bogom. Jer se Jevrej sablazni o Isusa i onda pokua da uspostvai svoju pravednost pred Bogom po delima. Pavle kae da oni nisu uspeli i ne mogu da uspu jer se nisu predali pravednosti Boijoj a Hrist je kraj zakona za pravednost za svakoga ko veruje. Zakon ne moe da uini nekoga pravednim pred Bogom, niti moe da da nekome pravedan status pred Bogom. Jer ako bi zakon to mogao, onda Hrist ne bi morao da umre. Isus se u Getsemaskom vrtu molio, "Oe ako je mogue neka me mimoie ova aa." ta ako je mogue? Ako je spasenje oveka mogue na bilo koji drugi nain, ako bi ovek mogao biti spaen zakonom, ako bi ovek mogao biti spaen svojim trudom, dobrim

69

Rimljanima

delima, ako bi ovek mogao biti spaen iskrenou, onda Boe neka me mimoie ova aa. Neka ne bude krsta onda. I sama injenica da je Isus otiao na krst je Boije svedoanstvo pred svetom da postoji samo jedan nain na koji ovek moe da doe do Boga, i to je krou krst Isusa Hrista. Jer je jedan Bog i jedan zastupnik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hrist. Jer je On rekao, "Ja sam put, istina i ivot, i niko ne dolazi do Oca sem kroz mene" (Jovan 14:6). Ti moe rei, "ak pa to je usko razmiljanje. Ja ne mogu to da prihvatim." ao mi je to ne moe to da prihvati, ali je to tako. Isus je rekao, "Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih ima koji njim idu. Kao to su uska vrata i tijesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze" (Matej 7:13-14). uvajte se tih ljudskim pokuaja koji pokuavaju da proire put. I to ujemo sa svih strana. "Pa Bog sigurno voli celo oveanstvo, Bog voli budistu i Bog voli Muhameda, Bog voli svakoga." Oni proiruju vrata tako da ti ivi, "Bog te voli," i bi e spaen zato to si iv. Ali je Bog uspostavio put da bude kroz Isusa Hrista. I krst uvredi ljude, jer ti krst kae da postoji samo jedan put. Ako bi postojao neki drugi nain da se ovek spasi, krst onda ne bi bio potreban. Jer Mojsije pie za pravdu koja je od zakona: koji ovjek to ini ivljee u tom. A pravda koja je od vjere ovako govori: da ne ree u srcu svojemu: ko e izii na nebo? to jest da svede Hrista; Ili: ko e sii u bezdan? to jest da izvede Hrista iz mrtvijeh. Ali ta govori pismo? Pravednost koja dolazi od vere, ta nam kae? Ovo, Blizu ti je rije u ustima tvojima i u srcu tvojemu, to jest rije vjere koju propovijedamo. Jer ako priznaje ustima svojima da je Isus Gospod, i vjeruje u srcu svojemu da ga Bog podie iz mrtvijeh, bie spasen. Vidi kako je Bog uinio spasenje jednostavnim? ovek to zakomplikuje. ovek ide na prevednost po delima. Ako bude iao od vrata do vrata sa asopisima i budio ljude, i nastavi ovo da radi verno, i ti e biti spaen. Ako bude iao na kolenima 7km da bi poljubio statuu i ti moe biti poteen nekoliko dana u istilitu. ovek iskomplikuje spasenje. Nae telo voli komplikovane stvari, jer ja bih voleo da dobijem pohvalu i slavu za spasenje. Voleo bih da se hvalim sa time ta sam uradio, opasnosti u kojima sam bio za Boga, rtve koje sam uinio, posveenost koju sam trebao imati u ovom mranim, smrdljivim i opasnim movarama. "Nema mesta hvali ni sada ni u venosti, kada stignemo u nebo i kada budem stajao pred tronom u Njemu upotpunjen. Isus je umro moju duu da spase, moje usne e ponavljati, Isus je platio sve i Njemu ja sve dugujem. Greh je ostavio crvenu mrlju, ali me je On oprao da budem beo kao sneg." Gde je onda hvala? Pavle je rekao, "Nema je vie." Po dranju zakona? Ne, ako je po dranju zakona, onda to ohrabruje hvaljenje, ali je to izbrisano jer sam spaen jednostavno kroz veru u Isusa Hrista. Spasenje je tako blizu za svakoga od vas veeras. Ako bi ste samo priznali sa svojim ustima da je Isus Hrist Gospod. Samo kai, "Isus je moj Gospod," i veruj u srcu da ga je Bog uskrsnuo iz mrtvih i bie spaen. Blizu je tebe. Tolko da ti je na ustima. Spasenje nije neto to je daleko, neto teko da se dobije. Hajdemo svi da uzmemo nae kanape i hajde da se popnemo u nebo i da spustimo Mesiju dole. Ili hajde da stavimo naa azbestna odela i da siemo u pakao i da vratimo Mesiju iz mrtvih. Uradite neku hrabru, divnu stvar. Ne nije tako. Spasenje nije negde na nebu. Blizu je tebe; tako blizu da ti je kod usta. Priznaj Isusa Hrista kao Gospoda. Jer pismo govori: koji ga god vjeruje nee se postidjeti. Jer nema razlike meu Jevrejinom i Grkom: 70
Rimljanima

Ovo je izuzetna izjava za Pavla koji je bio Jevrej nad Jevrejima nema razlike izmeu Jevreja i Grka, barem kada je spasenje u pitanju. Isto tako je jednostavno za Jevreja i za Grka. jer je on Bog sviju, i bogat za sve koji ga prizivlju. Jer koji god prizove ime Gospodnje spae se. I ovo je interesantno da prati Pavlovu izjavu o tome da e Bog biti milostiv kome hoe i da e otvrdnuti koga hoe. On govori o Boijoj suverenosti u izboru da bi taj izbor mogao da ostane. Ali on se sada okree i kae, "Jer ko god prizove ime Gospodnje spae se." I kada ti prizove ime Gopsodnje, Bog ne pogleda na lisu i kae, "Hajde da vidimo. Da li on jedan od izabranih? A, ao mi je. Tvoje ime nije na listi." Ne, ovo otvara vrata za svakog oveka bez obzira ko je upitanju, predodreen ili ne, izabran ili ne. Ko god da si, Boije obeanje je da ako prizove ime Gospodnje spae se. Ti moe rei, "Pa ja to ne mogu da izmirim sa Boijim izborom." Svako ko moe...Ma, ja ne mogu isto, ali me Bog nije pozvao da to izmirim, nego me je pozvao da verujem u to. Ja sam to pokuavo godinama da izmirim i bio sam u takvim mentalnim naporima da sam se izmorio. Jednog dana bio sam u svojoj kancelariji i prouavao sam Rimljane, i bio sam uznemiran i spustio sam svoju Bibliju i rekao, "Boe, ne mogu to da izmirim," i izaao sam iz sobe. Bio sam ljut jer sam tolko dogo pokuavao da to izmirim a na kraju je uvek bilo spojeno. I kako sam izlazio iz sobe Bog mi je rekao, "Nisam ti rekao da izmiri to nego da veruje u to." Tako da verujem. Verujem da ko god da si ti, izabran ili ne, predodreen ili ne, ako prizove ime Gospodnje bie spaen. To je Boije obeanje. Tako da imamo Boiju suverenost, ali isto tako imamo ljudsku odgovornost, i nee biti spaen ako ne prizove ime Gospodnje. Ko go prizove ime Gospodnje bie spaen. Postoji ravnotea. Nemoj nikada da izgubi ravnoteu. Ako pree u jednu krajnost i na alost neki ljudi preu, da oni postanu tako ekstremni sa predodreenjem da ak neke crkve koje veruju u to nee staviti neki stih na oglasnu tablu da sluajno ne bi neki grenik koji je moda sluajni prolazik video taj stih poverovao u Isusa Hrista i spasio se a nije predodreen za spasenje. Nemoj da postane ekstremista. Ako postane esktreman u Kalvinizmu sa izborom i predodreenjem, onda si izgubio sutinu istine. Istina lei u sredini izmeu te dve krajnosti. Da Bog je suveren. Da, Bog izabire i predodreuje. Da, god prizove ime Gospodnje bie spaen. Obe stvari su tane, tako da ih ne moe izmiriti. Obe su istinite. Veeras ko god da si, spasenje je blizu tebe, i sve to treba da uradi je da prizove ime Gospodnje i bie spaen. I onda interesantno pitanje, kako e prizvati ime Gospodnje? Kako e dakle prizvati koga ne vjerovae? A kako e vjerovati koga ne ue? A kako e uti bez propovjednika? A kako e propovijedati ako ne budu poslani? I ovde imamo osnovu za misionarske aktivnosti crkve. Poto smo primili, uli, i spoznali milost Boiju kroz Isusa Hrista, mi smo duni da objavimo svetu tu istu milost. Ja imam jako dobrog prijatelja, Keith Erickson-a, koga volim u Gospodu. On i njegova ena Adrian, su divni ljudi. Ja sam imao Biblijske asove i njihovom domu u Santa Moniki, i Keith je bio tu pre koji dan. I uo sam ga kako daje svedoanstvo na televiziji prole noi i rekao je da iveo u Kaliforniji, iao tu u kolu i da je imao 24 godine kada je prvi put uo o Isusu Hristu. Niko mu do tada nije svedoio. I to je veliki propust da poruka nije izala svima.

71

Rimljanima

Jer kako mogu da prizovu Onoga u koga ne veruju? I kako mogu da veruju u Njega ako nisu uli o Njemu? I kako mogu da uju o Njemu ako im neko ne kae? Ili da im objavi istinu. I kako mogu da je kau ti koji znaju ako nisu poslani? Tako da vidimo osnovu za misijske radove: poto ujemo, poverujemo i saznamo, mi smo sada odgovorni da poaljemo one koji e rei drugima o slavnom spasenju i pravednosti koju je Bog ponudio svakom oveku, Jevreji ili Grku, onima koji e jednostavno da veruju u Njegovog Sina Isusa Hrista. Kao to stoji napisano: kako su krasne noge onijeh koji donose glas za mir, koji donose glas za dobro! O kako volim ovaj stih. To je razlog zato volim crkvenu slubu, jer imam privilegiju da donesem ljudima radosne vesti dobrih stvari. I to nee dobit na televiziji niti u novinama, gledajui vesti ili itajui Vreme. Tamo nee dobiti radosne vesti dobrih stvari. Nego e dobiti slutnje ovoga sveta sa svim problemima koje ima. Ali hvala Bogu to mi imamo poruku za sve nacije. Poruka mira i ivota, radosne vesti dobrih stvari. Bog je tolko voleo ovaj svet, da je dao svog jedinorodnog Sina da ko god veruje u Njega ne umre nego moe znati veni ivot i slavu Boijeg venog kraljevstva, i moe biti dete Boije, naslednik Boiji, su naslednik sa Isusom Hristom, kraljevsko svetenstvo u slavnom dobu koje dolazi. Radosne vesti dobrih stvari, ali nisu svi koji su posluni. Ali svi ne posluae jevanelja: jer Isaija govori: Gospode! ko vjerova naemu propovijedanju? Tako dakle vjera biva od propovijedanja, a propovijedanje rijeju Boijom. Osoba ne moe da veruje sem ako ne uje. Vera dolazi sluanjem poruke, a poruka Hristovom Reju. Kroz Re Boiju mi spoznajemo Boga. Spoznanjem Boga mi smo doli do vere i pouzdanja u Boga. Re Boija je glavna stvar da bi se razvila vera u mom srcu. Mnogo puta ljudi kau, "Voleo bih da imam vie vere," i ja mislim da ponekad skoro da uvredimo Boga sa naim nedostatkom vere. Ja sam uo ljude da se mole, "Gospode, pomozi mi da verujem. Samo mi pomozi da ti verujem." Zamislite koji bi bio moj reakcija kada bi stigao veeras kui i rekao, "Draga, odluio sam da te odvedem na veeru veeras, mislio sam da izaemo do malo otmenijeg restorana." I onda ona odgovori, "O pomozi mi da ti verujem, ak, samo mi pomozi da ti verujem." To bi me navelo da razmislim kakav sam ja to osoba da ona ima tako teko vreme da mi veruje. A kolko esto uzmemo Boija obeanja i kaemo, "Boe, samo mi pomozi da ti verujem. Pomozi mi da ti verujem Gospode." Reeno nam je u Judinoj poslanici da jedan on naina na koji se odravamo na tom mestu blagoslova, blagoslva Boije ljubavi, je tako to izgraujemo sebe u najsvetijoj veri. I naravno nain na koji izgraujemo sebe u najsvetijoj veri je kroz Re Boiju. Teko je verovati nekome koga ne zna. Kada osoba doe do mene i kae, "Ja imam teko vreme da verujem Bogu," ono to ustvarnosti kau je "Ja ustvarnosti ne znam Boga tako dobro." Jer ako zna Boga dobro ti onda nee imati problema da Mu veruje. Kako moe znati Boga. Kroz Njegovu Re. Jer se On otkrio nama. Tako da vera dolazi sluanjem poruke, a poruka Reju Boijom. Ako eli da ti vera raste, prouavaj Re Boiju.

72

Rimljanima

Nego velim: zar ne ue? Jo otide po svoj zemlji glas njihov, i po krajevima vasionoga svijeta rijei njihove. Da oni su uli. Pria o Isusu Hristu se proula u svim Jevrejskim zajednica po svetu. Nego velim: zar ne razumje Izrailj? Prvi Mojsije govori: ja u vas razdraiti, ne svojijem narodom, nerazumnijem narodom rasrdiu vas. Boija namera u tome to je izlio svoju ljubav, milost i blagoslove na pagane da izazove ljubomoru meu Jevrejima da bi ga oni traili kroz Isusa Hrista. Kada oni vide kako je Bog blagoslovio vernika koji je Hrianin i ljubav te osobe za Boga i Gospoda Isusa Hrista, kada vide kako pagani primaju zavete, blagoslove i slavu Boiju, to bi onda trebalu u Jevreju da pobudi ljubomoru za time. I kako prouavamo knjigu Rimljanja ja sam nedavno pokuao da ilustrujem ovo kada sam govorio o mojoj veoma lepaoj, pametnoj i dragoj unuci, koju veoma volim, kao i svu ostalu unuad. Ali ova je specijalni mali aneo. I ona mi stvara svakake probleme jer zna da me ima u malom prstu. I ona iskoritava to i prouzrokuje da imam probleme, jer je ona u potpunosti ne zavisna kada je deda u pitanju. Ona voli da se igra svojih ne zavisnih igara. Tako da sam primetio kada sam sa drugom unuad ona bi se na silu ugurala gurajui ostale da bi dola do dede. Tako da kada ostala unuad dou, ja onda ponem da preterujem kako sam oduevljen sa njima, Oo, doi te ovamo i sedite deki na krilo. Kako lepo izgledate danas. Doite da vas zagrlim. I kako ona odmah pone da se gura da bi dola do deke. I volim to. Lud sam za tom malom lutkom, ali je potrebno da prouzrokujem ljubomoru u njoh da bi mi prila. I to je isto to Bog eli da uradi sa Jevrejima. On i dalje voli Jevreje, i oni su ne zavisni od Boga barem kada je u pitanju Boija pravednost, ali ih Bog i dalje voli, i zato to On blagoslovi i kae, Oo, doite i primite kraljevstvo i uite u moju radost i blagoslove. I svo to vreme Bog eka na Jevreje da dou i da se uguraju, to je i njihovo svojstvo, i da budu blizu Njega. Mojsije je rekao, i ja u njih razdraiti na revnost onijem koji nije narod, narodom ludijem razljutiu ih. A Isaija govori slobodno: naoe me koji me ne trae; i javih se onima koji za me ne pitaju. A k Izrailju govori: vas dan pruah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kae i odgovara nasuprot. Tako da se Boija milost i milosre proiruje na pagane. Ali i dalje je Njegova ruka rairena ka Jevrejima koji odbijaju da dou do Njega kroz Isusa Hrista. Da li to znai da je Bog zavrio sa Jevrejima zauvek? Ne, i to emo videti sledee nedelje kada budemo gledali Rimljane 11, da Bog i dalje ima plan kroz koji e doneti spasenje Jevrejima. Neka Gospod bude sa vama i neka Gospodnji blagoslovi okrue va ivot dok hodate sa Njime. Da isusite radost Njegove moi, Njegovog prisustva, Njegove slave, dok vas Bog iz dana u dan kupa sa Njegovom dobrotom i ljubavlju. Ponite da iskuavate velike pobede u vaem hodu sa Isusom Hristom dok se podreujete tom Boijem dodiru u kojem vas on oblikuje u osobu koju eli da budete, dok vas menja u oblije Isusa Hrista. Neka vas Bog blagoslovi i neka Bog radi ove nedelje u vaem ivotu na specijal nain. I naka vaa vara raste kako prouavate Njegovu Re.

73

Rimljanima

Rimljanima 11-12
Hajde da otvorimo nae Biblije u Rimljanima 11. glava Od 9. do 11. glave Pavle govori o nekoliko tema; jedna je Boiji suverenitet, ali je to Boiji suverenitet da je stavio naciju Izrael kao glavnu metu, za delo, i onda da je poeo da izliva svoj Duh i da radi meu paganima. Jer je Pavle Jevrej od poetka do kraja, njegovo srce, njegova molitva za Izrael je se spasu, ali ipak u Svetom Pismu vidi proroanstva da e Bog da radi meu paganima. U kasnijem delu 10. glave on nam daje neka proroanstva koja kau da e Boga nai oni koji ga nisu traili; On e se objaviti paganima, a o Jevrejima je rekao, vas dan pruah ruke svoje k narodu koji ne da da mu se kae i odgovara nasuprot. 11. glava je nastavak 10. glave. Razlike izmeu poglavlja nisu u originalu postojala; ona su dodata od strane ljudi da bi nam pomogli da se lake snalazimo u Svetom Pismu, da moemo da citiramo delove, i zato ponekad imamo sklonost da proitamo samo jednu glavu i da stanemo a misao se nastavlja i u sledeem jer u originalu nije postojala razlika. Morate zapamtiti da je u originalu ovo jedno pismo. Podela na poglavnlja i sithove je od strane ljudi da nam pomognu da bi se lake snalazili. Bog je rekao da e se objaviti paganima. On je pruao svoje ruka ka narodu koj ne da da mu se kae i odgovara nasuprot. Govorim dakle: eda li Bog odbaci narod svoj? (odgovor je) Boe sauvaj! I naalost danas postoji gurpa teologa koji kau da je Bog odbacio Svoj narod. Njihovi su pokuaji da produhovne Izrael i da se obeanja data Izraelu odnose na crkvu, i ta proroanstva koja se odnose ne Izrael da se odnaose na crkvu. I kao posledica toga, oni zbune celu proroku sliku. Ima onih koji pokuavaju da indetifikuje Anglo-saksonske narode kao Izrael. Ima dosta govora o deset izgubljenih plemena, a to nije prava primena Svetoga Pisma. On je rekao ka izgubljenim ovcama kue Izraelove, poslat izgubljenim ovcama, ali nita nije rekao o deset izgubljenih plemena. A ko su tano ti koji su izgubljeni, ko su te izgubljene ovce Izraela. Gospod tano zna gde se dvanaest plemena nalaze i ko sainjava ta plemena. I u knjigi Otkrovenja Gospod e zapeatiti po 12 000 iz svakog plemena da bi ih sauvao kroz period vremena kada e izliti svoj sud o kome itamo u Otkrovenju. A pokuati da se uini da je crkva Izrael ili pokuati indetifikovati Anglo-saksonsku naciju kao Izrael je protiv Svetog Pisma i nije uopte tano. Oni koriste svakake argumente koji nemaju smisla pa ak kau da su Danci ustvari potomci plemena Dan i itd. I to u potpunosti zbuni celu proroku sliku koju nas Sveto Pismo oslikava. Bog sada radi meu paganima, i Bog e nastaviti da radi meu paganima sve dok se punina pagana ne ispuni, i to e mo videti u Rimljanima 11:25. Tako da pitanje, da li Bog odbaci svoj narod? Da li ja zavrio sa njima zauvek? Boe sauvaj. I cela proroka slika Staroga Zaveta se bavila sa padom Izraela, ali i to da e ponovo se podii. Hosea/Osija je bio interesantan prorok. Bog mu je rekao da uzme prostitutku za enu, i on je poeo da daje imena svojoj deci sa prorokim znaenjima. I naravno, jedno dete se zvalo, Lo-ami, koje znai ne moje dete. Njegova ena se vratila starim navikama ak i kada je bila udata za njega, i on je imao dete koje nije bilo njegovo. I tako je bilo sve dok ga ona jednog dana nije u potpunosti napustila i njen ivot je od tada krenuo potpuno naopake. Tako je bilo sve dok ona nije postala rob, 74
Rimljanima

siromana i unitena, onda je Bog Hosei, Uzmi je ponovo, otkupi je od ropstva, operi je, oisti je, i uzmi je da ti bude ena ponovo. I tako da ceo ivot Hoseje sa njegovom nevernom enom postaje slika Boijeg odnosa sa nacijom Izrael, kako ju je Bog uzeo da mu bude ena, oenio je i sva slava te prvog cvata ljubavi. Ali onda je nacija Izrael poela da se okree ka drugim bogovima. Oni su poeli da ignoriu fontane ive vode i da oboavaju idole. I kako su na kraju u potpunosti okrenuli svoja lea ka Bogu, ali ipak, Boije ne umirua ljubav, i naravno, on e ih dovesti nazad, Boiji rad na obnovi, i to je za sada budunost ali e se dogoditi. I tako da Bog nije zauvek odbacio svoj narod, jer Pavle kae, Jer sam i ja Izrailjac od sjemena Avraamova od koljena Venijaminova. I Benjaminovo pleme je navodno jedno od tih izgubljenih plemena, ali po Pavlu ono nije bilo, jer je on znao iz kog je plemena. On nije rekao, Mi iz Benjaminovog plemena smo izgubljeni; mi ne znamo ko smo i gde smo. Ne, on je znao da je iz Benjaminovog plemena. Isus je bio iz Judinog plemena, i oni kau da su Jevreji danas uglavnom iz Judinog plemena. Da su ostala plemena izgubljena, Juda i Benjamin ostaju, dok su ostala izgubljena. Ne, to nije tako. Veina Jevreja danas su izgubili svoje rodoslove i ne mogu da vam kau iz kojeg su plemana ali znaju da su Jevreji. Pavle je iz Benjaminovog plemana i, Ne odbaci Bog naroda svojega, koji naprijed pozna. Ili ne znate ta govori pismo za Iliju kako se tui Bogu na Izrailja govorei: Gospode! proroke tvoje pobie i oltare tvoje raskopae, a ja ostah jedan i trae duu moju da je izvade. A ta mu govori Boij odgovor? Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne preklonie koljena pred Vaalom. Ilija je iskusio jednu od najveih pobeda u svojoj karijeri kada je izazvao Balove proroke na planini Karmel, kaoji su sagradili oltare, njih 400 i rekli, Hajde da se molimo njihovim bogovima. Vi se molite njima a ja u se moliti ivome Bogu, i bog koji odgovori vatrom neka on bude Bog. I naravno, Balovi svetenici su se molili i nita se nije dogodilo, i Ilija se molio i Bog je poslao vatru sa neba koja je spalila rtvu i oltar. Ilija je uzeo Balove svetenike u tom momentu pobede do obale Kiona i ubio ih tamo. Ubio je etristo Balovih svetenika. Sledeeg dana je Jezavelja, ena zlog kralja, saznala ta je Ilija uradio i rekla, Neka se to i meni dogodi ako ne uzmem glavu Ilije proroka. Tako da je Ilija pobegao od Jezavelje. I tako je tipino da u momentima najveih iskuenja dolaze vremena najveih pobeda. Tako je bilo i sa Ilijom, neverovatna pobeda, i sada on bei od ove kraljicenije se uplaio kada se suprostavio sa etristo Balovih proroka i svetenika, ali je pobegao od jedne besne ene do dela planine Sinaj i tamo se sakrio u peini. I dok je stajao tamo u ulazu peine, Gospod mu je rekao, Ilija ta ti tu radi? Odgovor je bio, Ja sam bio revnostan za Boga, i oni su se svi okrenuli od Tebe, i ja sam jedini koga Ti ima, i oni hoe da me ubiju. Boe, Ti e ostati bez posla; ja sam poslednji i oni ele da me srede. Boiji odgovor Iliji, Imam 7000 onih koji nisu povinovali svoja kolena Balu. Postojao je ostatak onih koji su bili verni, i Bog je znao ko su oni, i Bog je znao njihov broj. Kao to e Pavle da nam kae, Bog uvek ima onih koji su ostatakonih vernika meu Jevrejima, onih posebnih, super specijalnih osoba meu Jevrejima koji su prepoznali pravo Boije delo i hodaju sa Bogom u zajdenitvu sa Njime. Sa Bogom je uvek bio taj specijal broj, taj ostatak, verni ostatak. Tako je bilo u

75

Rimljanima

Ilijino vreme, Pavle kae, Zar se ne seate da je Bog rekao, 'Ima 7000 onih koji su rezervisani za Mene'? Pravi ostatak koji oboava Boga, koji slue Boga, koji se nisu okrenuli Balu. Zato Pavle kae, Tako dakle i u sadanje vrijeme ostatak bi po izboru blagodati. Postojali su Pavlovo vreme, i naravno rana crkva je bila Jevrejska u startu. Postoja li su ak problemi kada se pojavila misao da se pagani ukljue u crkvu. U poetku se crkva iskljuivo sainjavala od Jevreja, i meu Jevrejima je bilo mnogo vernika, ostatak, Boiji verni ostatak koji su po izboru milsoti. Ako li je po blagodati, onda nije od djela, jer blagodat ve ne bi bila blagodat; ako li je od djela nije vie blagodat, jer djelo ve ne bi bilo djelo. Drugim reima, milost i dela su u suprotnosti. Ako oekujem da me Bog prihvati po milosti, onda nema dela koje ja mogu da uinim da bi me uinilo prihvatljivim. Ako ja elim da budem prihvaen od strane Boga po mojim delima, onda milost nema uticaj u mom ivotu. Oni su u suta suprotnost, a tako esto pokuamo da ih spojimo. Spaen po milosti, ali dozvoli mi da inim moja dela. Ali ako je po milosti, onda ne moe biti po delima. Ali ako je po delima, onda ne moe biti po milosti; oni ne idu zajedno. ta dakle? ta iskae Izrailj ono ne dobi; a izbor dobi; ostali pak zaslijepie. I ta je Izrael traio? Oni su traili da budu pravedni pred Bogom. To je bila svrha rtvi koje su bile prinete po zakonu, da bi oni mogli imati pravednost pred Bogom. I interesantno je ovde da vidimo da Pavle kae da su oni to traili po delima. I to se nastavlja i do dananjeg dana, Jevrej danas trai da bude prihvaen na osnovu svojih dobrih dela. Jom Kipur nije vie dan kada veliki svetenik ue u hram i prinese rtvu pred Gospodom u Svetinji nad Svetinjom, nego je Jim Kipur dan kada se osvre i sagleda svoja dela i uporedi svoja dobra i loa dela i izbalansira ih, da vidi da li ima vie tvojih dobrih dela od loih, tako da trae da budu prihvaeni na osnovu svojih dobrih dela. Pavle govori o tome da su to isto inilu u njegovo vreme, i oni to ine i danasjo uvek pokuavaju da budu prihvaeni od Boga na osnovi dela. Jevreji nisu sami u tome, ista ideja se uvukla u crkvu tako da u mnogim crkvama ljudi pokuavaju da sa svojim delima budu prihvaeni pred Bogom. Bog e me prihvatiti ako sam veran uenjima crkve i sakramentima crkve, ako inim ovo i ono. Oni trae da budu prihvaeni po svojim delima. Kada se oslanja na svoja dobra dela da bi bio prihvaen od Boga, to onda prouzrokuje da ima puno dela, tako da su ovi ljudi pravi radnici. Oni imaju praksu da idu od vrata do vrata. I lako je pogoditi iz koje grupacije dolaze. Ako voze bicikle i imaju odela i kravate, onda zna da rade na tome da budu prihvaeni kroz Mormonoski sistem. Ako nose malu torbicu sa asopisima, onda zna da rade na tome da budu prihvaeni kroz Jehovine svedoke. Ta oba sistema su bazirana na delima i da po delima budu prihvaeni. Tako da ako je podelima onda nije po milosti; ne mogu biti oba. Tako da Izrael nije dobio to prihvatanje od Boga, tu pravednost, jer su pokuavali da je uspostave po delima. I po tome njihov izbor nije zadobio, taj izbor po milosti. A ostali su zaslepljeni.

76

Rimljanima

Kao to je napisano: dade im Bog duha neosjetljivoga, oi da ne vide, i ui da ne uju do samoga dananjega dana. I David govori: Pavle sada poinje da citira stihove iz Staroga Zaveta da bi dokazao to to govori. I to je dobar nain uenja kada osoba da izjavu i onda je potkrepi sa tri ili etiri stiha. Tako da on prvo citira Isaju, onda je citirao Davida, i onda kae, da bude trpeza njihova zamka i gvoa, i sablazan i plata njima; Da se njihove oi zaslijepe da ne vide, i lea njihova jednako da su pognuta. Govorim dakle: eda li se spotakoe da padnu? Da li su se oni spotakli zato da bi zauvek bili izbaeni iz igre? Boe sauvaj! Nego je njihova pogrjeka spasenje neznabocima, da bi se i oni razdraili. A kad je pogrjeka njihova bogatstvo svijetu Drugim reima, tako to je Izrael ispao izvan Boije naklonosti, u smislu da su stavljeni postrani, to je zato da bi Bog mogao da radi meu paganima Njegovo delo milosti. To to su oni stavljeni postrani je dovelo do nas bogatstvo Boije milosti, dobrote i ljubavi ka paganima. i teta njihova bogatstvo neznabocima, akamoli da se ispune? Bog e jo da radi sa njima, i kada se ispuni punina i kad Bog pone ponovo da radi sa Izraelom, i ako je njihov pad doneo to takve svlave ka paganima, kako e tek onda biti kada ih Bog ponovo obnovi, i naravno u Milenijumskom Carstvu za kojem ekamo. Jer vama govorim neznabocima; jer, budui da sam ja apostol neznaboaca, hou da hvalim svoju slubu; I sada se Pavle ponovo obraa paganima, i sebe zove apostolom pagana. I Pavla je dosta kotala ta pozicija apostola za pagane; on je morao da pretrpi svakakve gluposti od ljudi, i naroito od Jevreja. Oni su ga smatrali izdajicom zato to je govorio paganima da se ne moraju pridravati Mojsijevog zakona da bi bili prihvaeni pred Bogom. Nego da su samo morali verovati u Isusa Hrista. On je govorio paganima da ne moraju da prinose rtve u Hramu da bi bili spaeni, nego sve to su trebali je da veruju u Isusa Hrista i naravno da je to prouzrokovalo velike konflikte sa tim Jevrejima koji su pokuavali da uspostave svoju pravdnost pred Bogom po Mojsijevom zakonu. To je bila pretnja za njih, ak ta izjava da se osoba moe spasiti samo po veri u Isusa Hrista, i to je pretnja za mnoge crkve i crkvene sisteme danas. Ja imam prijatelja koji je bio u Anglikanskoj crkvi u Kanadi. On je bio dekan u jednoj od katedrala tamo, i on se nanovo rodio, i zaista se zaljubio u Gospoda. I on je poeo da ima molitvene sastanke u Anglikanskoj crkvi tamo. I u tim molitvenim sastancima ljudi su poeli da iskuse Boiju mo i silu Svetoga Duha u svojim ivotima. Crkva je inae veoma liberalna, i to je uredu ako to ini da se osea dobro, veoma tolerantan stav su imali. I onda je on poeo da ui ljude da se moraju nanovo roditi. I on je bio izbaen zato to je to bilo nasuprot crkvenog verovanja da se nanovo rodi kada se krstih kao beba i da onda kasnije ti samo potvrdi to. I kada je on poeo da govori da se mora nanovo roditi to je prouzrokovalo tolko problema da je bio izbaen iz crkve zato to je to uio ljude. Oni su se pouzdavali u svoja dela, krenju beba i konfiramciji, umesto vere u Isusa Hrista. Pavle veliajui svoju poziciju kao apostol je eleo: Ne bih li kako razdraio svoj rod, i spasao koga od njih. 77
Rimljanima

One je izraavao svoje srce kada je rekao, elja moga srca za Izrael je da se oni spasu. Iako je on bio pozvan od Boga da bude apostol za pagane, on je onda bio u svakakvim nevoljama zato to je propovedao evanelja paganima, objavljujui da se pagani mogu spasiti, i pogotovo da se mogu spasiti iako nisu Jevreji. Oni se mogu spasiti samo tako to veruju u Isusa Hrista i ne moraju da se prozelitizuju, i to ga je u njihovim oima uinilo heretikom, i zbog toga su oni pokuali da ga ubiju kada je bio u Jerusalimu. Ali ipak, Pavlova elja i molitva je da se Izrael spase. On ide dalje i kae, Jer kad je odmet njihov primirenje svijetu, Bog je izmirio svet za Sebe kroz Isusa Hrista. Ne samo Jevreje, nego ceo svet. ta bi bilo primljenje, osim ivot iz mrtvijeh? I ponovo se bavi sa kontrastom od manjeg ka veem govorei da ako je njihovo otpadanje donelo izmirenje svetu ka Bogu, govorei o paganskom svetu, ta e onda biti kada ih Bog ponovo primi i da im Boansku naklonost i milost? Ako je kvasac svet, to je i tijesto; i ako je korijen svet, to su i grane. I naravno, prvi plodovi Abrahama, patrijarsi, oevi, koren iz kojeg su se ovi ljudi proirili. Ako li se neke od grana odlomie, i ti, koji si divlja maslina, pricijepio si se na njih, i postao si zajedniar u korijenu i u masti od masline; Ne hvali se granama; ako li se pak hvali, ne nosi ti korijena nego korijen tebe. A rei e: odlomie se grane da se ja pricijepim. Dobro! nevjerstvom odlomie se, a ti vjerom stoji; ne ponosi se, nego se boj. Kroz istoriju crkve naalost postoji nesretan odnos izmeu crkve i Jevreja, i na alost, crkva je odgovorna za veinu progonstva kroz koje su Jevreji proli. I ja zaista mislim da je to tragino. Katolika crkva je vodila progonstvo nad Jevrejima, i bilo je znaajno kada se Martin Luter odvojio od Katolike crkve, ali je i on poneo sa sobom anti-semitski stav tako da je Martin Luter takoe ohrabrivao progonstvo nad Jevrejima. I to je ulo u protestantizam. I danas postoji dosta protestantskih slubenika koji su veoma antisemitski nastrojeni. I ja esto dobijam pretea pisma od njih zbog mog stava i podrke Izraela i Jevreja. Postoje oni koji bi se hvalili protiv prirodnih grana, Bog ih je odlomio, Bog je zavrio sa njima; mi smo sada narod. I on kae, ekaj samo malo, ti si divlja grana masline i ti si pricepljen na maslinu, nasuprot prirode. I oni su bili odbaeni zbog svoje nevere, i ti samo stoji na maslini zbog vere, tako da nemoj da bude takog visokog miljenja o sebi. I ja verujed da kao Pavle, elja naih srca i naa molitva za Izrael je da se spasu. I to ne znai da ja imam jaku elju da zaponem Golgotu u Jerusalimu i da zaponem misiju u spaavanju Jevreja. Ja ne oseam da me je Bog specifino pozvao da budem evanelista za Jevrejsku naciju i narod. Bog me je pozvao da uim Njegovu Re i moje je da to uradim verno. I ja ne oseam da ja mogu da opovrgnem to to je Bog uradio, i to je razlog zato ja nemam teret da budem evanelista za Jevreje. I tako da u ovome nisam ni riba ni grabljivac, i ja dobijam kritike sa obe strane jer ima onih koji neverovatno veliku revnost za Jevreje koju ja nemam. Ja verujem da e ih Bog evangelizirati kada On bude spreman, i da e ih Bog vratiti nazad u maslinovo drvo kada bude spreman. U meu vremenu, Bog je izlio Njegovu milost, Njegov Duh na pagane, i zato ja volim da pecam tamo gde ribe grizu. I zbog toga postoji dosta plodnih polja gde su pagani, i zaista oseam da u veini sluajeva evangelizacija ka Jevrejima je rasipanje crkvenih finansija i da se te finansije mogu bolje upotrebiti u

78

Rimljanima

sadanje vreme da bi se pagani evangelizirali. I doi e dan kada e se Bog otkriti Jevreskoj naciji, Izraelu, i Bog e da radi meu njima. I zato volim da odem i da ih isprovociram da budu ljubomorni, i da im kaem kako je divan njihov Mesija i ta je On uradio za mene, i kolko Ga volim, i kako je divno hodati u zajednitvu sa Bogom i da se ima mir sa Bogom i radost Gospodnja. Da im kaem kakvog divnog Mesiju imaju. I volim da izazovem ljubomoru u njima, i ja sam veoma zainteresovan za njih i ja svedoim njima i rado podelim sa njima moja verovanja i veru, ali sam isto tako zadivljen kako su slepi. Jer su neki od njih veoma dobro upoznati sa Boijom Reju, ali su totalno slepi kada doe do Isusa Hrista. Slepoa se dogodila Izraelu i to je istina. Kada sam pre koju godinu govorio na Meunarodnom Kongresu u Jerusalimu, kada sam delio platformu sa tadanjim Premijerom Beginom, dobio sam pretee pismo od nekih rabina iz Meo arem dela u Jerusalimu, koji su ultra ortodoksni, koji su me ukoravali zato to sam podravao Izraelsku naciju ako sam Hrianin, jer svrha tog kongresa je bio da se donese razumevanje izmeu Jevreja i Evaneoskih Hriana, i onda su bi ti radikalni rabini napisali ovo pismo u kojem su me ukoravali i rekli da nemam prava da budem tamo i da Izrael nema prava da postoji kao nacija jer Mesija nije doao. Oni jo uvek nisu imali svoj hram, i oni sami su se suprostavljali postojanju Izraelske nacije. Oni su iveli tamo u Meo arem oblasti Jerusalima, i oni su pisali Kralju Husinu u Jordanu i oni su traili da on aneksira Meo arem oblast u Jordan. Oni nisu hteli da imaju ita sa Izraelskom nacijom. Oni oseaju da je to nelegalna drava sada. Tako da su mi oni napisali ova pisma. I onda oni vodii sa kojima sam dosta dugo govorio i svedoio im, sam im rekao, Hou da vam pokaem neto... I oni su bili zadovoljni i rekli, Dobro je da ste vi tu, i tako sline stvari. Ja sam im rekao, Vidite ta su mi napisali neki od vaih rabina. I onda sam im dao ta pretea pisma od tih rabina. I onda su ih oni proitali i reklo, Pa to je smee. Ti momci su samo grupa religioznih fanatika. Oni ne znaju ta govore. Oni su samo religiozni fanatici. I ja sam rekao, Ali oni su rabini. Ali oni su religiozni fanatici. I onda sam im rekao, Vi mislite da rabini mogu da budu religiozni fanatici? O da, da. Da li ste ikada stali da razmislite da su verovatno isti takvi religiozni fanatici odbili Isusa kao Mesiju, jer On se nije uklapao u njihove ideje kakav bi trebao da bude. Grupa radikala, i vi danas sledite te radikale. Oni nisu imali vie ta da mi kau. Tako da se meni ukazala prilika da im svedoim. Oni su slomljeni zbog njihove nevere, a mi stojimo samo zbog vere. Jer kad Bog roenijeh grana ne potedje, da i tebe kako ne nepotedi. Isus je rekao, Ja sam pravi okot, i otac je moj vinogradar; Svaku lozu na meni koja ne raa roda otsjei e je; i svaku koja raa rod oistie je da vie roda rodi. Vi ste ve oieni rijeju koju vam govorih. Budite u meni i ja u u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako ne bude na okotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja sam okot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu on e roditi mnogi rod; jer bez mene ne moete initi nita (Jovan 15:1-5). Budite u meni, naglasak je da boravimo u Njemu. Mi smo grane, i mi smo bili nakalamnjeni. Mi smo primili Boije blagoslove, blagoslove Boijih obeanja datih Abrahamu i Davidu. Mi smo primili beneficije tih obeanja zato to smo primili Isusa Hrista, i uestvujemo u bogatstvu i punini Boije ljubavi i milosti koju je On obeao Abrahamu, Isaku, Jakovu i Davidu. Ali samo u veri stojimo. I mi smo ohrabreni da ostane tamo. Jer kad Bog roenih grane ne potedi, da i tebe kako ne nepotedi. Gledaj dakle dobrotu i nepoteenje Boije: nepoteenje na onima to otpadoe, To je bio veliki pad Izraela iz mesta Boije naklonosti i blagoslova.

79

Rimljanima

a na sebi dobrotu Boiju, ako ostane u dobroti; ako li pak ne, i ti e biti otsjeen. A i oni, ako ne ostanu u nevjerstvu, pricijepie se; jer ih je Bog kadar opet pricijepiti. Kada se okrenu od svoje ne vere, Bog e ih ponovo primiti. Jer kad si ti otsjeen od roene divlje masline, i pricijepio se na neroenu pitomu maslinu; Ti si bio odseen sa te divlje masline paganske rase i sada se pricepljen na dobro drvo. akamoli ovi koji e se pricijepiti na roenu svoju maslinu! Jer vam, brao, neu zatajiti tajne ove (da ne budete ponositi), Kakvu tajnu? Da e Bog jo da se pozabavi sa Izraelskom nacijom. I na alost ima mnogih ljudi koji su u ne znanju kada je ova tajna u pitanju, i mnogi crkveni slubenici su u neznanju ove tajne. da lepoa Izrailju pade u dijel dokle ne ue neznaboaca koliko treba. Bog je poslao Svog Duha u svet, na puteve i izvan puteva da pozove ljude da dou na veeru. Isus je dao ovo parabolu, da je kralj pripremio sveanu veeru i rekao, Idi, i pozovi goste da dou na veeru. I sluge su otile i vratile se sa ovim reima, Pa, rekli su da ne mogu da dou, i sa time dali razne izgovore. Tako da je kralj rekao, Onda izaite na puteve i sporedne puteve i nagovorite ljude da dou u moju kuu da bi ona mogla biti puna. Pozvani gosti su odbili poziv, tako da je poziv doao do nas, pagane, i slepoa koja se delom desila Izraelu, ne celom Izraelu, jer posotoji taj ostatak, nego delom Izraelu je dok se ne napuni punina pagana. Ja verujem da Bog tano zna kolko e pagana biti pozvana na tu veeru, Bog zna taan broj. Ako je on sveznajui Bog, On mora da zna taan broj, jer to onda znai svo znanje; On zna sve. Ja verujem da Bog zna i da ima specifian broj pagana koji e poverovati u Njega i postati deo Kraljevstva, i taj broj se odnosi u tome kada kae dok ne ue neznaboaca koliko treba. I postoji jo jedan izraz u Luki 21, kada kae vreme pagana. To je drugaije. Ja verujem da je vreme pagana tehniki zavrilo 1967 god. jer Jerusalem je trebao da bude gaen od strane pagana dok se vreme pagana nije ispunilo. Ali od 1967 god. mi ivimo u tom kratkom vremenskom periodu milosti izmeu ispunjenja pagana do vremena punine pagana tj. dok ne ue pagana kolko treba. Nisu svi pagani bili spaeni koji su trebali biti spaeni do 1967 god., mnogi od vas nisu bili tada spaeni, Bog je ekao na vas. Ali negde sada na zemlji je neko koga Bog zna da je poslednji meu paganima koji e biti deo Boijeg venog kraljevstva. Momenta kada ta osoba otvori svoje srce Isusu Hristu, mi emo svi biti uzeti da bi se sreli sa Gospodom u vazduhu. Ja sam ubeen u to. To je kao kada ue u Diznilend i kada svetla svetlucaju, i trube zatrube, bubnjevi ponu da udaraju i onda objave, Ti si pet milioniti posetioc Diznilenda, i svi onda slave. Oni su brojali ljude od momenta kada su poeli da ulaze i ti si bio taj. I sada ide veliko slavlje i tako e biti kada ue pagana kolko treba. Voleo bih da znam koja je ta osoba. Mislim da bih bio iskuan da ga pirnudim. Bog je pozvao ljude sebi. Ja sam tako zahvalan da je Bog pozvao mene. Ja sam zahvalan da je Bog izabrao mene da budem deo Njegovog venog kraljevstva. O, dobrote i milosti Boije, da sam ja izabran u Hristu, da ja budem naslednik kraljevstva Boijeg. Ja svakoga dana zahvaljujem Bogu za taj blagoslov, kao to bi i ti trebao da zahvaljuje dnevno za to to je On tebe izabrao. I kada ue pagana kolko teba, onda e se to slepilo oduzeti od Izraela. Ja verujem da e se to dogoditi kada Rusija ili zemlja sa severa bude poraena od strane Boga dok bude pokuavala da napravi invaziju na bliskom istoku.

80

Rimljanima

I kada se taj dan dogodi, Bog e se sam umeati i upotpunosti e unititi tu vojsku.

Kada se taj dan dogodi, slepoa koju je Izrael iskusio e biti zavrena i oni e prepoznati svog Boga. U Ezekielu 39, Bog kae, I u taj dan kada budem osveen pred nacijama sveta (kada uniti tu vojsku koja bude napala Izrael), onda u izliti ponovo Svog Duha na Izrael. Sada trenutno, Boiji Duh se izliva na pagane sve dok ne ue pagana kolko treba, i im se to dogodi onda e Bog da se pozabavi

81

Rimljanima

Izraelom. Slepoa se delom dogodila Izraelu sve dok ne ue pagana kolko treba, ali kada se to dogodi onda e ceo Izrael biti spaen, jer e Bog ponovo raditi Svojim Duhom meu njima i na moan nain meu paganima; oni e to prepoznati. I tako e se spasti sav Izrailj, kao to je napisano: doi e od Siona izbavitelj i odvratie bezbonost od Jakova. I ovo im je moj zavjet kad otmem njihove grijehe. Po jevanelju dakle neprijatelji su vas radi; Za tvoj blagoslov i tvoju korist je evanelje dolo do nas i Duh Boiji nam je doneo istinu o Bogu. a po izboru ljubazni su otaca radi. Bog je rekao, Ne mogu vas pustiti. On ih nee pustiti. Jer se Bog nee raskajati za svoje darove i zvanje. (ili Boiji darovi i zvanja su bez promene) Bog se ne menja; On i dalje voli ovaj narod. Jer kao i vi to se nekad suproaste Bogu a sad biste pomilovani njihovoga radi suproenja, Tako i oni sad ne htjee da vjeruju vaega radi pomilovanja da bi i oni bili pomilovani. Jer Bog zatvori sve u nevjerstvo, da sve pomiluje. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boijega! kako su neispitljivi njegovi sudovi i neistraljivi njegovi putovi! I on ovde govori o Boijoj suverenosti da je Bog stavio po strani Izrael, da bi radio po milosti meu paganima, mudrost, znanje, putevi Boiji su izvan naeg saznanja. Jer ko pozna misao Gospodnju? Ili ko mu bi savjetnik? Ili ko mu naprijed dade to, da mu se vrati? Jer je od njega i kroz njega i u njemu sve. Njemu slava vavijek. Amin.

12 glava Molim vas dakle, brao, Zato to vas je Bog nakalemiti, zato to uestvujete u punini dobroga drveta. Molim vas, zbog ovih stvari, milosti Boije radi, da date tjelesa svoja u rtvu ivu, svetu, ugodnu Bogu; to da bude vae duhovno bogomoljstvo. Bog nije i ne stavlja zahteve na nas. Evanelje je razumno. Bog je rekao, Doite, da zajedno rasuujemo, kae Gospod (Isaja 1:18). I sada naravno, egzistencionalna filozofija nas je dovela do take oaja i ohrabruje nas da nemamo ukljuen razum u religioznim iskustvima jer je stvarnost oajna. Ako se stvarno suoi sa injenicama onda e biti u oaju. Nema pomoi. Nema nade. Sve ide nadole. To je realnost. Ako ne shvata to onda se ne sauava sa stvarnou. Ako zaista misli da e nas U.N. izvui iz ovog nereda, ako zaista mili da e radikali ili demokrate da nas izvuku iz nereda u kojem je naa ekonomija onda nisi realistian. Egzistenciona filozofija nas je nauila da je stvarnost oaj. Ono to oni kau je da nema nade. Nema nade. Ali ovek ne moe da ivi u tom stanju beznaa. Ti mora da ima nade. I zato ti mora da napravi korak vere u to to oni zovu gornja pria, u bez-razumno religiozno iskustvo. Ti 82
Rimljanima

mora da ode u taj ne realan svet da bi imao neko religiozno iskustvo koje e te odrati i koje e ti pomoi. I naravno, mi vidimo da su novine spremna da daju dosta publiciteta tim bez-razumnik religioznik kultovima. U Laguna Kanjonu kada oni meditiraju i kako su nali spokoj, mir, prihvaenje, lepotu, ljubav, i oseanja ushienja, bez-razumna religiozna iskustva. Ne mogu da ti kaem zato se tako oseam. Ja to samo oseam. Bez-razumno religiozno iskustvo. I to nije to to Biblija ui. Biblija nas ui o razumnom odnosu. Doite, da zajedno rasuujemo, kae Gospod, ako grijesi vai budu kao skerlet, postae bijeli kao snijeg; ako budu crveni kao crvac, postae kao vuna (Isaja 1:18). Dajte svoja telesa kao rtvu Bogu, to je vaa razumna sluba. Kada zaista stane i razmili, razumno je da dam svoje telo Bogu, jer kao to smo o tome govorili u 11 glavi ovog jutra, 33. stih, o mudrosti i znanju Boijem, O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Boijega. Razumno je to ako je Bog tako mudar i zna tolko puno, da ja dam svoje telo, moj ivot Njemu da On upravlja i da me On vodi. Ne razumno bi bilo ako bi ja pokuao da idem i da nastavim da pokuavam da shvatim stvari i da ja sam izvodim svoj plan, jer sam ja glup. Razumna stvar bi bila, racionalna stvar bi bila, pametna stvar bi bila da predam moj ivot i bitne faktore mog ivota Bogu da bi me On mogao voditi, i sa time da predam svoj ivot Bogu kao ugodnu rtvu. To je pametno, to je dobro razmiljanje, i sve manje od toge je nerazumno. Onda ne razmilja dobro, onda si zbunjen. Nemoj se oblikovati po ovome svetu, i to je ba to to ovaj svet pokuava da te prisili, to je ba taj pritisak ovoga sveta. Ti ne eli da bude drugaiji. Pokuaj. Svi to rade. Pritisak da se povinuje svetu. To vidimo u asopisima, na televiziji, da ako se ne povinuje po standardima ovoga sveta onda neto nije uredu sa tobom. Oni bi voleli da naprave udake od svih nas. I ne vladajte se prema ovome vijeku, nego se promijenite obnovljenjem uma svojega, da biste mogli kuati koje je dobra i ugodna i savrena volja Boija. Kako mogu znati ta je Boija volja za moj ivot? Ja mogu da znam Boiju volju za moj ivot kada predam svoj ivot Njemu, kad podredim moje telo Bogu i dok tragam za Bogom, onda e Bog da otkrije Njegovu volju za moj ivot. Moj ivot e da postane progresivno otkrovenje Boije volje za mene. Zato ja predam svoj ivot Bogu, ja predam stvari mog ivota Bogu, ja predam sebe Njemu, traei ne da imam neku svoju jaku volju ili da dozvolim da me neka jaka elja vodi, ve da slobodno uivam u Boijem Duhu, prihvatajui da ta god doe da dolazi od Boga, jer sam pitao Boga da donese te stvari u moj ivot koje On eli. Prihvatajui te stvari koje me prou da nisu od Boga jer sam traio od Boga da oduzme te stvari iz mog ivota koje On ne eli. Tako da ne plaem za proputenim prilikama. O da sam samo ovo uradio, da sam samo ono uradio. Ako bi Bog eleo da to uradim, On bi me odveo do toga. Ako bi On hteo da to imam, imao bi to. To je to moje predanje mene samog Bogu, i kada ja to uinim, Boija volja postane progresivno otkrovenje. Tako da je znam ta je Boija volja za moj ivot danas, i zna u ta je za sutra kako mi On bude otkrivao dok hodam sa Njime. I uzbudljivo je tako iveti. Nikada ne zna ta e dan da donese dok ti Bog otrkiva Svoju volju, Njegovu nameru za nae ivote. Jer kroz blagodat koja je meni data kaem svakome koji je meu vama da ne mislite za sebe vie nego to valja misliti; nego da mislite u smjernosti kao to je kome Bog udijelio mjeru vjere. Bog je udelio svakome meru vere. ta radi sa time? Mi moemo da praktikujemo tu veru. Mi moemo da koristimo tu veru koju nam je Bog dao, ili moemo da pustimo da umre. Bog je dao svakome meru vere. Osoba kae, Ja uopte nemam vere. To nije tano. Ja jo nisam upoznao osobu koja nema veru. Ako ne bi imao vere onda ne bi legao na taj krevet veeras. Plaio bi se da e

83

Rimljanima

moda propasti kroz krevet. Vere e te drati da bi ti mogao da legne. Ako ne bi imao vere onda ne bih upalio tvoj auto, jer ne bi imao vere da e se on upaliti kada okrene klju. Mi praktikujemo veru u mnogim stvarima, nekad i u ne ba dobrim stvarima. I sada kada se bavi sa stvarima Boijih darova, Pavle poinje sa upozorenjem da ne mislimo o sebi vie nego to bi trebali, i to je jedna od najveih opasnosti kada vidimo ljude koje je Bog darovaoi oni onda se popnu na svoje tornjeve slave i misle da su oni u stvarnosti neko i neto, i onda ponu da oekuju laskanja, divljenja, novac za njihov dar, i sl. Koliko njih je prostituizovalo delo i dar Boiji u njihovim ivotima zato to su pokuavli da ih iskoriste za linu slavu i bogatstvo. Ja imam dogovor sa Bogom. Ako ja ikad ponem to da radim, onda da me kokne. Ne dozvolio Bog da se hvalim iim sem krstom Isusa Hrista po kojem sam se ja razapeo svetu i svet meni. I postoji ta uvek pretea opasnost za svaku osobu koja iskusi delo Boijeg Svetoga Duha i svom ivotu i da onda budu uzdignuti od onih oko njih za to to je ustvari Bog uinio. I tog momenta kada pone da bude uzdignut, tvoja efektivnost za Boije kraljevstvo se smanjuje. I ljudi kau, Ima jo veliko mnotvo da se spase. Ali znaj da ako i ja dam svoje telo da bude spaljeno a moj motiv nije ljubav Hristova nego je motiv ljubav za bogatstvom i slavom, onda to nema koristi. Jer e mnogi toga dana doi i rei e, Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u Tvoje ime? Isterivali smo avole u Tvoje ime. Iseljivali smo bolesne. inili smo mnoga divna dela. I On e rei, Odstupite od mene vi koji nepravdu inite, nikad vas nisam znao. Njihovi motivi su totalno izmeani. Poeli su da rade stvari za njihovu linu slavu i da trae svoju ast i da se ceni njihovo ime. Biblija nas upozorava o onima koji daju imena stvarima po sebi, i opasna je to stvar kada osoba misli vie o sebi nego to bi trebala, treba da mislimo treznovito. Hajde da budemo iskreni. Ti nisi nita drugo nego grenik koji je spaen milou. I sve to ima ima zato to ti je to Bog dao, i zato onda ide naokolo pretvarajui se da si neko poseban? Jer je Bog dao svakome meru vere. Jer kao u jednom tijelu to imamo mnoge ude Drugim reima, ja imam prste i ruke i stopala i oi i ui i nekada sam imao kosu. Glupa izopaenost. Imam kosu svugde po leima a ne moe da mi naraste na glavi. To je udno! Mi imamo mnoge udove ali smo svi mi jedno telo. a udi svi nemaju jedan posao, Moje oi su napravljene da funkcioniu kao oi, i dobro rade kao oi, ali ne rade dobro kao ui. Ja ne mogu da ujem dobro kroz oi, i obrnuto. Tako da telo ima mnoge udove, i svaki ud ima svoju funkciju u telu. Ne rade svi istu funkciju. Nisu svi oni stvoreni da rade istu stvar. Tako smo mnogi jedno tijelo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugome. Mi smo svi zajedno stavljeni u telo Hristovo, i svako od nas ima svoj deo u telu. I on ne govori samo o nama ovde u Golgoti, mi smo telo Hristovo. Svako od nas ima funkciju u telu. On govori da je Golgota deo Hristovog celokupnog tela. Druge crkve, druge denominacije, mi smo svi deo tela Hristovog i udovi smo jedni drugome i ne bi trebali da se nadmeemo jedni sa drugim. Mi ne bi smo smeli gristi i prodirati i unitavati jedni druge. Mi treba da indentifikujemo neprijatelja i da fokusiramo nae pokuaje protiv njega, i treba da shvatimo da smo jedno telo, udovi jedni drugima i da Bog ima svrhu za Prozbeterijanske crkve i Metodistike crkve, za Baptistike crkve, za Nazareje i

84

Rimljanima

Pentakostalce, a ne da se naemo u sukobu sa njima i da pokuamo da pronaemo ta nevalja sa njima. Hajde da saznamo ta nije uredu sa nama i da pokuamo da ispravimo to ta nije uredu sa nama. Biblija kae, Neka svako ispita sebe, jer ako ispitamo sebe onda neemo biti osueni od Boga. I ponekad naemo sami sebe u raspoloenju gde smo tolko zauzeti u tom pokuaju da naemo mane i greke drugih da ignoriemo sopstvene greke i mane. David je rekao, Ispitaj me Boe, nije rekao, Ispitaj ovoga pored mene, Boe, i pokaimu greke koje ime. Nego, Okuaj me, Boe, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put vjeni. To je lina stvar, i neto to bi mi svi trebali biti zainteresovani, da Bog uradi Svoje delo u naim srcima. Jer smo svi mi udovi jedni drugima, i tano je da smo mi ovde zajedniki telo Hristovo, i nema svako istu ulogu. Mi treba da shvatimo da je Bog pozvao neke da budu pastori uitelji. Bog je pozvao neke da budu akoni. Bog je pozvao neke da budu zastupnici u molitvi. Bog je pozvao neke da budu evangelizatori na ulicama i na razne druge naine da propovedaju evanelje, ali nemoj da osea da je Bog pozvao svakoga da evagelizira na ulici i da se sada osea loe ako ne propoveda evnaelje na ulici. Ja se tako uplaim, tako postanem nervozan. Ne mogu da stojim i da delim traktate. Pa to je oigledno, Bog te nije pozvao da deli traktate. I zato nemoj da se osea osueno i krivo i da misli da si Hrianin druge klase i poraeno jer se uplai kada deli traktate. Razoaravam Boga. Ne ne razoarava Ga. Ako te je On pozvao da deli traktat, onda ti je On dao hrabrost, ljubav i teret i sve ostalo to ti treba za to. Samo razgovaraj sa ljudima koji to rade. Oni to vole! Bog ih je pozvao na to, ali nismo svi mi pozvani radimo iste stvari i moramo to da prepoznamo. I onda neki imaju oseaje krvice, jer nisu pozvani u istu slubu kao ti, i ja bih voleo da radim to to ti radi. Voleo bih da mogu to da radim. Ako bi samo mogao da radim to onda se ne bi tako loe oseao, jer bih onda to radio. Bog me nije osposobio niti pozvao da to radim. On me nije napravio da budem prst, i samim time ne mogu da radim ono to prst radi. Ali ja mogu da se divim delu prsta ili palca. Moda mogu i da poelim da mogu da sastavljam stvari kao on. Ali me je Bog pozvao da budem usta, i budite zahvalni da nismo svi usta. Tako da svako od nas ima deo u telu i radimo na deo, shvatajui da je jedno telo kojim upravlja Sveti Duh, hodajui u ljubavi, prikazujui Hrista svetu sa naom ljubavlju koju mi imamo jedni za druge i u naim ujedinjenim pokuajima za Isusa Hrista. Svako od nas na svom mestu radei svoj deo. I onda mi dajemo mono svedoanstvo svetu kada oni vide kako slono mi ivimo i radimo zajedno kao deca Boija, i onda je Hrist uzdignut meu nama. Tako da mi, iako nas ima mnogo, smo jedno telo Hristovo, i svi smo mi udovi jedni drugima, i na moe da pobegne od toga. A imamo razliite darove po blagodati koja nam je dana: ako prorotvo, neka bude po mjeri vjere; Proroanstvo je govoriti Re Boiju. Ako li slubu, neka slui; ako je uitelj, neka ui; Znai da eka na nju, da je ispuni, ui, da se sprema za to; neka eka to. Ako je tjeitelj, neka tjei; koji daje neka daje prosto; koji upravlja neka se brine; koji ini milost neka ini s dobrom voljom. I ovo je deo o kome emo govoriti u etvrtkom uvee, tako da neemo o ovome detaljnije sada jer e mo govoriti o ovome u etvrtak.

85

Rimljanima

Ljubav da ne bude lana (licemerna). Pretvaranje je imitacija. Dajmond Dim je imao svoju tezgu u Del Riu, Teksasu. On je prodavao originalne kopije dijamanata. Svi ljudi tamo juno su mu slali po pet dolara da bi mogli da imaju dobre slimulirane dijamante od Dajmond Dima. Neka ljubav bude bez imitacije, bez licemerstva, ne lana nego iskrena. I sada Pavle poinje da nam daje gomilu malih ohrabrenja. To su male fraze da nas podstaknu na dobro i one samo po sebi mogu biti propovedi, i hajde sada da proemo listu i da upijemo to to nam kae. Mrzei na zlo Jedna od stvari koje je Bog rekao o Jobu je ta da je on mrzio zlo. Bog je rekao sotoni, Da li si vidio mog slugu Joba? Boji se Boga i mrzi na zlo. Strah Gospodnji je da se mrzi zlo, zato mrzi to to je zlo. Bog nije rekao da toleriemo to to je zlo, ili da prihvatimo to to je zlo, ivi sa time to je zlo, ne mrzi to! drite se dobra. Bratskom ljubavi budite jedan k drugome ljubazni. au jedan drugoga veeg inite. O ovome emo govoriti mnogo vie u etvrtak uvee. Mi imamo tu naklonost da guramo sebe napred da mi budemo prvi, na nain, najbolje za nas. Ne budite u poslu lijeni; budite ognjeni u duhu, sluite Gospodu. Nadanjem veselite se, u nevolji trpite, u molitvi budite jednako. Zadnja stvar koja je u stvari prva stvar. Nauite da se molitva bude prva ispred svega. Dijelite potrebe sa svetima; Pobrinite se za potrebu koje postoje u telu Hristovom, i mi se trudimo da inimo to ovde u Golgoti. Na alost mi nemamo resorse da se pobrinemo za one koji su izvan tela. I ljudi dou za pomo, i oni koji su lanovi ove crkve i koji dolaze ovde, za njih se trudimo da im pomognemo. Ako nisu iz crkva onda im na alost kaemo da nemamo resorse da pomognemo onima koji su izvan tela. Ali deliti za potrebe svetaca, mi oseamo da je to obaveza. primajte rado putnike. Blagosiljajte one koji vas gone: blagosiljajte, a ne kunite. Radujte se s radosnima, i plaite s planima. Budite osetljivi za druge ljude i njihova oseanja. Budite jedne misli meu sobom. Ne mislite o visokijem stvarima, nego se drite niskijeh. Ne mislite za sebe da ste mudri. Sve ove rei su srne male rei ohrabrenja. A nikome ne vraajte zla za zlo; promiljajte o tom to je dobro pred svijem ljudima. Iskrenost, ne svetiti se. Ako je mogue, koliko do vas stoji, imajte mir sa svijem ljudima.

86

Rimljanima

I ovo nije uvek mogue. Ima ljudi sa kojima nikako ne moe iveti u miru. Ali neka onda to bude njihova greka a ne tvoja, i kolko god je do tebe ti onda ivi u miru sa svim ljudima. Ne osveujte se za sebe, ljubazni, nego podajte mjesto gnjevu, jer stoji napisano: moja je osveta, ja u vratiti, govori Gospod. Ako je dakle gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je edan, napoj ga; jer inei to ugljevlje ognjeno skuplja na glavu njegovu. Ovo je citat iz Izreka, i ta tano ovo znai je tema mnogih predpostavki, ali ono to najverovatnije znai da e ga dovesti do jarke sramote. Drugim reima, tvoje dobro svedoanstvo, tvoja ljubaznost i ljubav prema njemu e ga dovesti do jarke sramote. Ne daj se zlu nadvladati, nego nadvladaj zlo dobrom. Ovo je odlino ohrabrenje. Govorili smo o meditaciji. Ako eli da provede neko vreme razmiljajui o ovim stihvima, meditirajui, onda poni sa 9. stihom i onda treba da vidi sve ove stihove kako se oni odnose na tebe. Proitaj ih i razmisli o njima, i razmisli o tome kako su oni znaajni u tvom ivotu sada i kako moe bolja da radi ove stvari, ta moe da uini da se oni mnogo bolje primene u tvom ivotu, kako moe da uini ove stvari. I ovo su stvari za kojima bi mi trebali zaista da idemo, da traim da ih inimo da bi mogli da ivimo ivotom koji je ugodan Ocu. Tako da u ovom specifilnom delu poslanice moemo da provedemo dosta vremena meditirajui, ja vas ohrabrujem meditirajte o ovim stvarima. David je rekao, Tvoja Re, Gospode, je lampa moji stopama i svetlost mome putu. Otkrio sam da je Re Boija esto kao lampa koja je uperena unutar mene, osvetljuje ta tamna mesta. Tolko puta vidim da Re Boija direktno govori mom srcu i vidim da Sveti Duh mi pokae moje padove, moje slabosti, i ohrabruje me da hodam pravim putem. I zbog toga, neka Re Boija radi u tvom srcu i ivotu, pribliavajui se sve vie tom boanskom idealu koji Bog eli da ti bude dok hoda sa Isusom Hristom. Neka vas Gospod blagoslovi ove nedelje, i neka vas ojaa u vaem hodu da bi ste mogli doneti mnoge plodove pravednosti na slavu Njegovog imena. I budite izvrioci Rei ne samo sluaoci. U Isusovo ime.

Rimljanima 13-14
Okrenimo nae Biblije u Rimljanima 13. Kakav bi trebao da bude stav nas Hriana prema vlastima? Pavle kae, Svaka dua da se pokorava vlastima koje vladaju; jer nema vlasti da nije od Boga, a to su vlasti, od Boga su postavljene. Biblija ne odobrava graansku neposlunost. Jer nama Sveto Pismo nareuje da budemo posluni organima vlasti koji su postavljeni iznad nas. Pavle je napisao ovo kada je Neron vladao Rimom. I mi esto kaemo, Pa, trebamo biti posluni sve dok se slaemo sa donetim zakonima. I oseam da postoje retke situacije u kojima Boiji zakon prevazilazi ljudski zakon, i u tim situacijama ja moram biti posluan Bogu. U ovom periodu rane crkve kada je Pavle ovo pisao, je postojao zakon po kojem
Rimljanima

87

si morao da izjavi da je Cezar gospod i ako bi odbio onda bi bio ubijen, i Hriani su radije prihvatali da umru nego li da priznaju gospodstvo Cezara. Kada su Petru Jevrejske voe naredile da ne govori vie u Isusovo ime, on im je rekao, sudite je li pravo pred Bogom da vas vema sluamo negoli Boga? Jer mi ne moemo ne govoriti to vidjesmo i usmo (Dela 4:19-20). I kada doe do moje savesti, ja moram da budem posluan Bogu. Ali u veini sluajeva ja treba da sam posluan vlastima koje su iznad mene. Ja treba da budem posluan zakonu. Biti Hrianin ne znai da sam osloboen od zakona, jer vlasit koje su postavljene od Boga su postavljene. I ovo je stvar koje ponekad dovede do pitanja. Da li je Bog postavio i ovu trenutnu vlast? Biblija nam kae da vlasti su postvaljen od Boga. Meni je interesatno da vidim to da se Nebukodanozor suprostavio ovoj istini. Kada mu je Daniel rekao, koji mu je protumaio san, da taj lik koji je video su svetska carstva koja e vladati svetom, Daniel mu je rekao, Ti, Nebukodanozoru su glava od zlata, ali tvoje e kraljevstvo biti zamenjeno slabijim kraljevstvom, to koje je prestavljeno sa ramenima i grudima od srebra. I to kraljevstvo e biti zamenjeno sa jo slabijim kraljevstvom, koje je prestavljeno sa stomakom od bronze a to e biti zamenjeno sa drugim koje je prestavljeno sa gvoem, noge. Nebukodonazor je odmah posle toga naredio da se napravi statua velika 27 metara i da bude napravljena od zlata i da je svi oboavaju, i to je bila otvorena pobuna protiv te poruke koja je dola od Boga da e njegovo carstvo biti zamenjeno Medo-Persijskim carstvom. I kao rezultat njegove pobune i ponosa protiv Boga, Gospod je uinio da poludi sve dok se ne navri sedam sezona i dok ne shvati da Svemogui Bog vlada nad ljudskim carstvima i da On postavlja koga On hoe. To je bila lekcija koju je Bog uio njega za vreme tog perioda kada je poludeo, kada je iveo sa ivotinjama u polju i jeo travu kao volovi. Svrha toga je bila da bi on prepoznao da je Bog taj koji vlada, i da Bog postavlja one koji e da vladaju, i da je on bio vladar Vavilona samo zato to je Bog to tako odredio da bude. I posle tog perioda njegovog ludila, on je priznao da Bog neba vlada, i da one koji se uzvise Bog moe da ponizi. Jer je on zasigurno bio ponien, ali je Nebukodonozor prepoznao da je Bog taj koji uspostavlja ljudska kraljevstva i vlasti. Zato onda Bog dozvoljava da zli ljudi vladaju ako je On taj koji ih postavlja na vlast? U sutini je to tako zato to ljudi hoe da zli ljudi vladaju njima, i zato da bi oni mogli biti dovedeni na sud, Bog e dozvoliti tim zlim vladarima da vode ljude da bi oni mogli da prime pravedan sud Boiji. I meni je reeno ovde kao detetu Boijem da budem podloan vlastima jer su one postvaljene od Boga. Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Boijoj; a koji se suprote primie (osudu) grijeh na sebe. Drugim reima, tebi e se suditi i ie u zatvor, to je ono ta ovde kae. Jer knezovi nijesu strah dobrijem djelima nego zlijem. Hoe li pak da se ne boji vlasti, ini dobro, i imae hvalu od nje; Drugim reima, budi graanin koji potuje zakon i ne mora da se brine o tome ta e ti uraditi vlast. Jedini put kada brinem je kada vidim crno na belo da sam prekoraio brzinu kojom je dozvoljeno voziti. Zna, kada ide dozvoljenom brzinom ili malo sporije i vidi saobraajce, onda se ne brine. Ali ako idem bre onda pomislim, O,o. Zna kada pogleda u retrovizor i vidi policijski auto i sirena se ukljui, onda odmah gleda kolko si brzo iao. I ako idem bre, pomislim, O,o, i koje je olakanje da vidim da su me proli. Ali na to kratko vreme moje srce kuca i onda pogledam kolko brzo idem i vidim na ne idem bre i pomislim, Super, nije za mene. Oni su samo strah za one koji ine zlo a ne za one koji ine dobro. I zato ako ivi dobrim ivotm, ne mora da se plai i ne mora da ima stah od vlasti.

88

Rimljanima

Jer je sluga Boij tebi za dobro. Ako li zlo ini, boj se; jer uzalud ne nosi maa, jer je Boij sluga, osvetnik na gnjev onome koji zlo ini. Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po savjesti. Kao dete Boije ja treba da budem posluan graanin i podreen vlastima iznad mene. Jer zato i poreze dajete; jer su sluge Boije koje su za to isto postavljene. I sa ovom se slaem, oni su i za to postavljeni. Podajte dakle svakome ta ste duni: kome dakle porezu, porezu; a kome carinu, carinu; a kome strah, strah; a kome ast, ast. Svakome ondo to si duan. Mi ne pokuavamo da izbegnemo poreze, i niti pokuavamo da provercujemo robu koju smo kupili u inostranstvu. Carinu kome carina pripada. Ovo je neto to nam Sveto Pismo kae da radimo i da budemo verni u tome i posluni, da nevaramo na porezu. Strah kome strah, a ast kome ast. I ne budite nikome nita duni osim da ljubite jedan drugoga; jer koji ljubi drugoga zakon ispuni. Jer ovo: ne ini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svjedoi lano, ne zaeli, i ako ima jo kakva druga zapovijest, u ovoj se rijei izvruje, to jest: ljubi blinjega svojega kao samoga sebe. Ljubav ne ini zla blinjemu; daklem je ljubav izvrenje zakona. Isusa su pitali jednoga dana, Koja je najvea zapovest? I On je odgovorio, Voli Gospoda Boga svim svojim srcem, svojom duom, umom i svom svojom snagom. Onda je rekao sledee, Druga je slina prvoj, voli blinjeg kao sebe samog, i o ovoma dvema visi ceo zakon i proroci. Sve to je Bog zapovedio oveku, o tome kakav odnos treba da imamo sa Bogom i kakav odnos treba da imamo sa jedni drugima, se nalazi u ove dve zaposvesti: voli Boga iznad svega, i voli blinjeg kao samog sebe. I ako to ini, onda e initi sve to Bog zahteva od tebe. Ljubav je ispunjenje zakona. I interesantno je da je zakon postavljen u veini sluajeva u negativu; ne kradi, ne ubij, ne svedoi lano, ne poeli tue i itd. i tako da je uglavnom u negativu, ali ga je Isus preokrenuo i postavio da bude pozitivnav. I Pavle ovde sledi primer Isusa Hrista i stavlja stvari da budu pozitivne. On kae, Pogledajte sve ove zapovesti, ne uini preljubu, ne ubij, ne kradi, sve su one samete u ovome: voli blinjeg kao samoga sebe. To je zbir toga. Jer ljubav nee initi zlo svom blinjemu. Ako ga volim, neu ga lagati, neu krasti od njega, varati ili ta god. Pogotovo ako ga volim tako kako volim samoga sebe. Tako da je ljubav ispunjenje zakona. I znajui ovo vrijeme Bog eli da budemo svesni vremena u kojem ivimo i vremena u kojem Bog radi. I zato nam je Bog dao proroanstva, a to je istorija reena unapred, da bi mi mogli biti upozoreni i svesni dana u kojima ivimo. Kad znamo koje je vreme onda nisu u neznanju vremena, niti bi trebali biti u neznanju. Jer mi nismo deca tame, da bi nas dan Gospodnji zahvatio kao lopov u noi, nego smo deca svetla, i zato znajui vreme, da je ve as doao da ustanemo od sna; Ja verujem da je u veini sluajeva crkva u stanju mrtvila. Ja zaista mislim da je zaista tragino da su neki ljudi tolko zabrinuti za svoje istraivanja u kojima pokuavaju da ustanove da li knjiga Isaje ima dva ili moda tri autora, a ne obrate upote panju na to ta je Isaja rekao. Ja mislim da je tragino

89

Rimljanima

kada ovek umisli da je tolko struan da moe da izazove Re Boiju, ili da izazove pisca Boije Rei. I ja mislim je ravno huljenju kada neki takav izjavi da je Matej pisajui svoje evanelje izmiljao neke stvari da bi uinio priu o Isusovom ivotu mnogo zanimljiviom. I ta osoba se usuuje da to kae u ime Biblijskog istraivanja u evaneoskom koledu. Tragino zaista! Ljudi spavaju danas jer te takvo uenje uspava. Vreme je da se probudimo iz tog stanja mrtvila. Ne znam kako to da spavamo dok Vrhovni Sud donosi odluke koje zabranjuju molitvu u koli, spominjanje Boga u dobrom kontekstu u koli. Kako moemo da spavamo dok humanisti preuzimaju kolstvo.

Crkva spava! I dok spavamo poplava zla i pornografije je preplavila nau naciju i nismo sami u tome. ak smo moda i iza nekih Evropskih zemalja. Taj uasan stav, Sve moe. Zapad je totalno demoralizovan i totalno ne moralan. Ako ode u Evropu zaista se osea da si u post-Hrianskoj eri. Jer u veini sluajeva crkva je mrtva u Evropi i to moe osetiti. Hodajui niz ulicu moe da oseti duh anti-hrista koji je prisutan svugde. I smo spavali, crkva je spavala, ali je vreme da se probudimo iz sna. jer nam je sad blie spasenije negoli kad vjerovasmo. No proe Zaista ne vidim kako bi mogli jo nie da potonemo od ovoga. Zaista ne vidim kako moeme dalje da se ovako nastavi. Kolko jo godina moemo da postijimo a da konstantno dodajemo ogromne sume novca u na nacionli dug? Kolko dugo jo mogu nae banke da dre dug zemalja koje ne mogu da isplate svoj dug? Spasenje nam je sada blie negoli kada poverovasmo. No proe, a dan se priblii: Biblija se suoava sa realnou, i vidi mrak noi, ali hvala Bogu da nam Biblija daje nadu u Isusu Hristu. Kada se mrana no zavri novi e dan svanuti, dan Boije slave koji e pokriti celu zemlju. I ta nas nada odrava u toj tamnoj noi.

90

Rimljanima

da odbacimo dakle sva djela tamna, i da se obuemo u oruje vidjela. Da hodimo poteno kao po danu: ne u deranju i pijanstvu, ne u kurvarstvu i neistoti, ne u svaanju i zavisti; Ovo su sve stvari tela i ivota koji je po telu. Nego se obucite u Gospoda naega Isusa Hrista; i tijelu ne ugaajte po eljama. Ja verujem da danas postoji taj zao duh koji je napao zemlju, zao duh koji radi kroz pornografiju. Ja verujem da ljudi mogu da postanu zavisni o pornografiju isto tako kao to mogu postati zavisni od alkohola i droge. I takoe ima tako jak uticaj u njihovim ivotima kao to droge i alkohol imaju. Oni su privueni tome. Njih to privlai. I kada se udalje dalje od nje, onda kau, Neu to vie ikada uraditi, i stide se zbog toga. Ali nekako opet budu uvueni u sve to. I pornografija moe da uhvati osobu i da uini da ta osoba postane rob tom duhu koji tamo vlada. Radei kroz pornografiju taj duh uhvati osobu i onda ona postane rtva toga, tako da poinje da eli sve vie i vie razliitih vrsta pornografije. I ini se da je to progresivna stvar kao i narkomanija, da upada dublje i dublje u to. Mnogi domovi su danas uniteni zbog pornografije. I zbog toga, to to je Pavle ovde nazvao kurvarstvo, Grka re upotrebljena ovde je koite i znai elja za zabranjenim krevetom. Mnogi brakovi su danas uniteni zbog incesta. Mnogi brakovi su uniteni zbog pornografije i slinih stvari. I tragino je videti osobu koja je rtva toga. Ja verujem da je to sotonino delo u poslednjim danima, i ja verujem da naa jedina snaga protiv toga je molitva. Ja verujem da je to totalno duhovna borba i Biblija kae, Jer oruje naega vojevanja nije tjelesno, nego silno od Boga na raskopavanje nepijateljevih gradova (2 Korinanima 10:4). Ja mislim da mi moramo da koristimo duhovna oruija. Ja ne verujem da ako visimo o neijem vratu i kritikujemo ga da e mo sa time ita postii. To su telesne metode. To je duhovna borba i mi moramo da se borimo protiv toga sa duhovnim oruijem koje nam je Bog dao, i u ovom sluaju je molitva i zastupnika molitva. Pavle nam kae da ih moemo izbaviti iz robstva neprijatelja koji ih dri protiv njihove volje. Ako osoba otvori svoj um i vrata svog ivota tim stvarima, one onda mogu da ga zarobe. Imamo interesantan sluaj u Starom Zavetu, gde je Amasija poslao svoje trupe protiv Edomaca i oni su iskusili pobedu protiv Edomaca. Tako da je on napisao pismo i poslao ga na sever, kralju Izraela Joahazu, i izazvao ga je na bitku. Joahaz je poslao odgovor i rekao, Sluaj, imao si pobedu protiv Edomaca, i zato ostani kui i uivaj u pobedi. Zato bi to sebi sada kvario? Ali Amasija zanesen pobedom nad Edomcima je rekao, Izai vamo kukavice i suoi se samnom. Tako da je Joahaz izaao sa svojim trupama i porazio Amasiju. Oni su doli skroz do Jerusalima i kae da su, Da su uzeli mnoge kao roblje, da su poruili zidove Jerusalima i da su odneli zlato iz Hrama. Zato? Jer nisu imali dovoljno smisla da se ne meaju u to to e im naneti zlo. Oni su se meali u stvari gde im nije bilo mesto. Danas se mnogi ljudi meaju u stvari u koje dete Boije nema pravo da se mea. I kada se to dogodi, to je uvek na tvoju tetu, isto tako kao to su oni izgubili zidove Jerusalima i samim time izgubili nain odbrane, tako e sotona poruiti tvoju odbranu od njega i poee da gubi od njega i nai e se u situaciji gde nee imati nikaku odbranu kada te on napadne. Meao si se u stvari u koje nisi trebao i poraen si i zidovi su pali i nema nikaku pravu odbranu protiv neprijatelja. Ti si rtva, i on te dri u robstvu. A nama je reeno da ih izbavimo iz robstva neprijatelju koji ih dri tamo protiv njihove volje. Kako e mo to uiniti? Kroz molitvu. Sotona dre ivote mnogih ljudi danas u robstvu, dri ih da budu robovi svojim eljama. A Bog je odredio tebe da ti bude instrument kroz koji e ih Bog osloboditi od tog robstva. I se desi kroz 91
Rimljanima

zastupniku molitvu. Drei tu osobu pred Gospodom i vezivati sotoninu mo koja ih dri u tom robstvu. Mi imamo autoritet u Isusovom imenu nad svim vlastima i poglavarstvima, jer su one podlone Njemu. I kada se suprostavimo sa njima u Isusuvom imenu, one se moraju podrediti. I tako, kroz molitvu u Isusovom imenu, moemo da oslobodimo ljude od robstva sotoni. Moemo ih osloboditi od te sile koja ih dri i koja je nad njima, taj zaslepljujui uticaj koji sotona ima. Jer osobe koje sotona dri u robstvu su takoe i zaslepljeni da oni sami esto ni nevide problem u kojem se nalaze. Jer im je bog ovoga sveta, Pismo kae, zaslepeo oi da ne mogu da vide istinu (2 Korinanima 4:4). Tako da kroz molitvu ja mogu vezati sotonin rad tako da bi se njihove oi otvorile. Kroz molitvu ja ih mogu osloboditi od sotonine moi koja ih dri, od uticaja koji ih dri da budu robovi tim stvarima. Ja moram da praktikujem tu zastupniku molitvu u oslobaanju ljudi od sile neprijatelja da bi mogli da dou u slavnu slobodu koja se nalazi u Isusu Hristu. I zato to ivimo u mranom svetu i no je pri kraju, jedini nain na koji moemo da preivimo je da stavimo Gospoda Isusa Hrista i da ne dozvolimo telu da ispuni elje koje ima. To je teka duhovna borba, i postaje tea iz dana u dan, i nastavie da bude tea iz dana u dan sve dok nas Gospod ne izbavi. Stvari nee postati lake. Sveto Pismo kae da zli dani, napredovae na gore. Isus je rekao, I to e se bezakonje umnoiti, ohladnjee ljubav mnogijeh (Matej 24:12), kada je govorio o vremenu kada e ponovo doi. ak je rekao, Kada Gospod doe, da li e nai veru? Da, nai e, ako mi budemo voljni i odluni da hodamo i ivimo po Duhu i da obuemo Gospoda Isusa Hrista i ne dozvolimo telu da ispunjava svoje poude. I kako je to u suprotnosti sa svetom danas, gde su oveku vrata otvorena da ivi po telu u svakoj moguoj grozoti koja moe da se zamisli. Mislei o reimo Isusa Hrista kada je govorio o svom dolasku, I kao to je bilo u Nojeve dane, tako e biti i u dan dolaska Sina oveijeg. I kao jedan od uslova da bude kao to je bilo u Nojeve dane je, I svaki ovek je radio to ta mu se inilo ugodno. Oni se nisu uzdravali. Mi ivimo u takvom vremenu danas gde se ini da se ljudi neuzdravaju niodega. Ljudi ive po svojim poudama tela.

14 glava Pavle se u etrnaestoj glavi bavi sa drugom temom. A slaboga u vjeri primajte lijepo, da se ne smeta savjest. Nemojte da ulazite u sumljive rasprave sa osobom koja je slaba u veri. I u ovom sluaju, osoba koja je slaba u veri je ta koja ima ograniena i uska ubeenja. Jer jedan vjeruje da smije svata jesti, a koji je slab jede zelje. Ima religioznih grupa danas koje promoviu vegetarijanizam. Ima onih koji veruju da treba da sledimo Mojsijev dijataran zakon, i da zbog toga ne bi smeli jesti, jastoga, raie, svinjetinu ili druge zabranjene ivotinje u Starom Zavetu. A ima onih koji kau, Ja volim svinjetinu i jastoga. Tako da oni koji su jaki u veri jedu meso. Oni koji su slabi u veri jedu povre. Da li sad zbot toga treba da se svaamo i raspravljamo? Da li ja treba da kaem vegetarijancu, Pa to je glupo. Nema nita loe u tome da se jede meso, to je glupost biti vegetarijanac? Da li bi on trebo da uperi prst i da kae, A-ha, ne moe biti Hrianin zato to jede meso, Bog e te baciti u pakao zbog toga? I alosno je da su neke od ovakvih stvari dovele do podele u crkvi. Jer neko ima

92

Rimljanima

ubeenje u vezi neega i onda ele da ubede sve ostale u isto ubeenje, ili da podrede sve svojim ubeenjima. Pavle kae, Koji jede neka ne ukorava onoga koji ne jede; i koji ne jede neka ne osuuje onoga koji jede; jer ga Bog primi. Tako da u ovom sluaju, naa ubeenja treba da ostanu naa stvar. U tim stvarima o kojima nam Sveto Pismo ne daje jasna uenja, postoji irina. Ja treba da imam saoseajno razumevanje prema onima ija su ubeenja ua od mojih. Ja treba da imam saoseajno razumevanja prema onima ija su ubeenja ira od mojih. I to je gde ja imam problema. Ja mogu da se saoseam sa osobom koja je vegetarijanac. To je uredu. Ne eli da jede meso, to je uredu. Ali ako neko ima malo ira ubeenja od mojih i radi one stvari koja ja mislim da ja ne bi smeo kao dete Boije, ja onda imam zaista teko vreme a da ga ne osudim. Kako moe to da radi? I tu je gde moj problem lei, nemam problema sa onima koji imaju jaa ubeenja samo ako me ostave na miru. Ali kada je obrnuto, o kako bi ja voleo da ja njima kaem svoje vienje. Da ih ukorim za stvari koje rade a za koje oni misle da imaju slobudu da ih rade. I naravno, ovo treba da bude u okviru Svetoga Pisma. I ima stvari koje nam Biblija kae da nisu uredu i tu nema sumlje. Ali o tim stvarima o kojima Biblija ne govori nita specifino, onda treba da budemo irih razumevanja da bi prihvatili jedni druge. Ko si ti koji sudi tuemu sluzi? Ko si ti da mi sudi? Ja nisam tvoj sluga. Ako bi bio tvoj sluga onda bi ti imao pravo da mi sudi. Ali sam ja Gospodnji sluga, i zato, Gospod je moj sudija i On e mi suditi. I isto tako, ti nisi moj sluga, tako da ja nemam pravo da ti sudim. Jer ti si Gospodnji sluga i On e ti suditi. On svojemu gospodaru stoji ili pada. Ali e ustati; jer je Bog kadar podignuti ga. Bog je pomogao mnogim ljudima da stoje kada sam ja bio siguran da e pasti. Zbog naina na koji oni ive ja sam znao da e da padnu, ali im je Bog pomogao i On je bio u stanju da uini da oni stoje. I na iznenaenje mnogih ljudi, On je meni pomogao da stojim. On je govorio o temi hrane, ali e sada da pree na temu dranja svetoga dana. Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi dri sve dane da su jednaki: svaki da bude uvjeren za svoju misao. I, u kojem danu bi mi trebali da oboavamo Gospoda? U suboti ili u nedelju? Ako oboavamo u subotu, da li onda treba da sledimo Jevrejske obiaje da dan poinje sa zalaskom sunca i onda to znai da bi trebali poeti oboavati Boga u petak uvee kad sunce pone da zalazi i to bi trebalo da traje sve do subote uvee kada sunce pone ponovo da zalazi. Ili je nedelja dan da se oboava Gospod? Ima onih koji su veoma estoki u njihovom ubeenju da je subota jedini dan da se oboava Gospod, i ako oboava Gospoda u nedelju da je to onda isto kao da uzima ig zveri, jer je nedelja kao dan dobila ime po paganskom bogu sunca. I zbog toga mi moramo da oboavamo u subotu, ali ono to ti oni ne kau da je i subota dobila ime po paganskom bogu Saturnu. Jedan ovek uzvisuje jedan dan od drugog. Ovo je jedini dan. Ja sam u drugoj kategoriji ovde. Nekima je svaki dan istito sam ja. Meni nije vano. Ja oboavam Boga u subotu, ponedeljak, 93
Rimljanima

sredu, kad god. meni nije vano koji dan ja oboavam Boga; ja oboavam Gospoda svaki dan. Barem to se mene tie, svaki dan je Gospodnji dan; ja ivim moj ivot za Njega. Tako da je oboavam Gospoda svakog jutra. Ja oboavam Gospoda svo vreme, i svaki dan je meni isti. Neka svaki ovek bude uveren u svoju misao. Koji razlikuje dane, Gospodu razlikuje; i koji ne razlikuje dana, Gospodu ne razlikuje. Koji jede, Gospodu jede: jer hvali Boga; i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga. Jer nijedan od nas ne ivi sebi, i nijedan ne umire sebi. Jer ako ivimo, Gospodu ivimo; a ako umiremo, Gospodu umiremo. Ako dakle ivimo, ako umiremo, Gospodnji smo. I ovo je moje miljenje. Ja ivim moj ivot za Gospoda, ne ivim za sebe. Ja ne bih umro za sebe. Ako ivim, ako umrem, Gospodnji sam. Jer zato Hristos i umrije i vaskrse i oivlje da oblada i mrtvima i ivima. A ti zato osuuje brata svojega? Ili ti zato ukorava brata svojega? Jer emo svi izii na sud pred Hrista. Jer je pisano: tako mi ivota, govori Gospod, poklonie mi se svako koljeno, i svaki jezik slavie Boga. Pavle se ovde veoma trudi da uniti tu praksu koja esto postoji u Hristovom telu, da se osuuje neko. Nae je da predamo osudu Gospodu, jer e mo se svi mi izai pred Hristov sud. Njemu emo mi dati odgovor. On je na Gospod, Onaj kome mi sluimo, i zato e On biti taj kome emo i na kraju morati odgovarati. Jer e svako koleno pokelknuti i svaki jezik e priznati da je Isus Hrist Gospod. I zbog toga, moj odnos sa Njime je neto to e On suditi. Tako e dakle svaki od nas dati Bogu odgovor za sebe. Zato da ne osuujemo vie jedan drugoga, nego mjesto toga ovo gledajte da ne postavljate bratu spoticanja ili sablazni. Nemojmo da sudimo jedni drugima, nego kako ivimo zajedno, dozvolimo da ljubav vlada. Da volimo blinjeg kao samog sebe. Nemoj mo da budemo uzronik koji e sablazniti naeg blinjeg. Ti moe imati slobodu u odreenim stvarima, nemoj da se razmetati sa svojom slobodom pred slabim bratom, niti bi trebao da prepire sa nekim da bi mu promenio ubeenje. Ako osoba doe do mene i kae, Verujem da je greh da se jede so. Onda bi sa moje strane bilo pogreno ako bi pokuao da ga ubedim u ludost takvog ubeenja. Jer nema nita loe u soli. To je kalcijum hlorid; i nema nita loe u tome. Moe smetati tvom srcu ako uzme previe, treba biti umeren. I ja mogu da pokuam da razgovaram sa tom osobom i da ga ubedim da promeni stav. Ali ja to ne bi trebao da uradim, jer ako on osea da je to greh da se jede so, onda je za njega to greh, jer on to tako osea. Ja kaem, Probaj malo soli, i onda prospem malo soli na njegov krompir. Jer krompiri bez soli imaju prazan ukus. Probaj samo malo soli. Ja ga onda ohrabrujem da uradi neto u ta je on ubeen da nije uredu i onda on uzme taj krompir i kae, O, dobro je. Mom telu to odgovara. Ali onda svaki put kada on uzme so, on pomisli, Ja sam grenik, zbog svog ubeenja koje ima. I njegova savest je uznemirena i ja sam ga sablaznio. I zato, ti moe da doe do mene i da mi kae svakaka udna ubeenja koja ima i ja u se saoseati sa tobom. Ali neu probati da te odgovorim da promeni ubeenje. Ja ne mislim da je to do mene. Mi ne smemo da stavimo kamen spoticanja na put mog brata. Znam i uvjeren sam u Hristu Isusu da nita nije pogano po sebi, osim kad ko misli da je to pogano, onome je pogano.

94

Rimljanima

Ono to Pavle u sutini kae je, Ja mogu da jedem unku. Ja mogu da jedem svinjetinu. To samo po sebi nije neisto. To me nee prokleti. Ja to znam. Ja znam i ubeen sam Gospodom Isusom da nita samo po sebi nije neisto, ali ako ovek to proglaava neistim, onda je to za njega neisto. Ovo je stvar vere, i ja mislim da je crkva u ovom polju uradila lou stvar. Tako to je propovedala ubeenja ljudima i stvari koje oni rade a koja nisu bitna i ne tiu se spasenja osobe. Kada sam bio dete, ja sam iznova i iznova uo propovedi u kojima su govorili da ako pui nee ii u nebo. Da je puenje neoprostiv greh i da nijedna osoba koja pui, ne moe da oekuje da ue u nebo. Ja sam to uo tolko mnogo puta da sam bio ubeen da je to tako. U jednu ruku mi je drago to sam imao takvo uenje, jer me je sauvalo da ne zapalim cigaru. Nikad u ivotu nisam zapalio cigaru i ne osoam da sam ita propustio. Drago mi je to nepuim. Ali ne iz duhovnih razloga, nego iz zdravstvenih, i ja mislim da je puenje veoma neumesno. Ja mislim da najblie to sam ikada doao u situaciju da udarim nekoga je bilo zbog cigare u avionu. Na ceo deo aviona je smrdeo, zbog jednog lika koji je hteo da uiva u svojoj cigari. Ja sam onda uinio da mu bude veoma neprijatno. Ali ne iz duhovnih razloga. I mnogi koji su ili samnom u ckrvu i koji su bili moje godite, su poeli da eksperimentiu i da skupljaju pikavce i da ih pue. Ja sam odrastao u danima depresije u Americi. Ti nisi mogao da ode i da kupi paklu cigara. Niko nije imao tolko para, a mnogi su poeli da pue u to vreme. Ali je interesantno da kada su poeli da pue, onda su prestali da hodaju sa Isusom Hristom, jer su verovali da ne moe biti spaen ako si pua jer je to bilo njima propovedano. Tako da tog momenta kada su poeli da pue su napustili svoje zajednitvo sa Gospodom, jer su oseali da je ne mogue da imaju zajednivo sa Gospodom dok su puai. Tako da sam ja odrastao sa takvom pozadinom. Zamislite ok koji sam doiveo kada sam saznao da je Spurgeon bio pua. Nisam mogao verovati. On je verovatno najvei popovednik u istoriji crkve i veoma sam mu se divio. G. Campbell Morgan je puio lulu, kako je samo mogao? Puenje nije neopratajui greh, sem ako ti veruje u to. Jer ako ti veruje da jeste onda moe biti. Ako ovek tvrdi da je neto neisto, to je njemu neisto. Ako bi ja puio onda bi to bio znak moje pobune protiv Boga. Ali isto tako, ja mogu da prihvatim injenicu da Hriani pue. I ja veoma ceni to to ne puite u mojoj blizini. Ja sam iskren u tome kada kaem da mrzim puenje. Mrzim miris dima neije cigare. Ja veoma cenim kada ne pue u mojoj blizini, ali isto tako potujem njihov problem. Ja neu i ne bi osudio njihovo puenje sve dok se dre podalje od mene kada pue, a ako pue u mojoj blizini onda moja osuda nije duhovna nego telesna. Ja sam ubeen u Gospodu Isusu Hristu da neme iega to je neisto; ali onome kome koji misli da je neisto njemu je neisto. A ako je brat tvoj jela radi alostan, ve se ne vlada po ljubavi: ne gubi jelom svojijem onoga za kojega Hristos umrije. Nije nae da se razmeemo sa naom Hrianskom slobodom pred slabijim bratom. Ako ga to vrea, ako mu smeta u njegovom hodu kada vidi moju slobodu, onda ja ne bih trebao da praktikujem svoju slobodu pred njime. Zato da unitim nekoga za koga je Hristos umro, jer mislim, Pa ja imam pravo da jedem meso kad god hou? Gledajte dakle da se ne huli na vae dobro. Jer carstvo Boije nije jelo i pie, Ovo nisu bitne stvari kraljevstva Boijeg. Ljudi ine da one budu bitne. Ali nisu. Kraljevstvo Boije je:

95

Rimljanima

nego pravda i mir i radost u Duhu svetome. Jer koji ovijem slui Hristu ugodan je Bogu i mio ljudima. Tako dakle da se staramo za mir i za ono im vodimo na bolje jedan drugoga. Ne raskopavaj djela Boijega jela radi; jer je sve isto; nego je pogano za ovjeka koji jede sa spoticanjem. Zlo je ako ja koristim svoju slobudu na takav nain da bi uvredio slabijeg brata u Hristu. Dobro je ne jesti mesa, i vina ne piti, i ono ne initi na to se tvoj brat spotie, ili oda ta gori postaje ili slabi. I tako ja ivim u zakonu ljubavi u mnogo jaem ivotu nego to su moja ubeenja. Jer ne elim da uradim ita ta bi spotaklo nekoga. Iako ja imam line slobode da radim te stvari koje ne smetaju mom zajednitvu sa Isusom Hristom, ja ih neu raditi zbog ljubavi. Da ne bi bio kamen spoticanja za nekoga drugog. Ne zanm kako i zato ali je izala glasina da ja imam problema sa piem. Ali sam u stvarnosti prestao da pijem koka kolu pre pet godina, i to je najjae pie koje sam pio. To ne zvui uredu, zar ne? Ali ponovo vam kaem, ja sam odrastao pod zakonom. I zahvalan sam zbog toga jer nikada u ivotu nisam okusio alkoholno pie, i to taj problem koji ja imam sa piem. Niti bi ga ikada probao jer nemam potrebu za time, i shvatam da ako bi praktikovao slobodu koji imam u Hristu i rekao, Pa ja mogu da uzmem ampanjac ili vino uz jelo, da bi moda neka slabija osoba u veri nas videli i da bi se oseala ohrabreno da pije alkohol i zbog slabosti koju ima bila unitena sa time. I mi ponekad odemo do aerodroma na ruak i oni slue ampanjac nedeljom. Ali oni nama daju gazirani sok od jabuke ili groa. I moe se dogoditi da neko vidi da ja pijem taj sok koji lii na ampanjac pa je pomislio da pijem alkohol ali to nije tako. Jer nisu primetili da moji mali unuci pored mene piju isto pie. Ti ima vjeru? Imaj je sam u sebi pred Bogom. Neka to bude lina stvar, nemoj to da radi na otvorenom gde to moe da omete nekoga. Blago onome koji ne osuuje sebe za ono ta nae za dobro. I zaista je odlino da ima takvu veru gde nita ne moe da stane izmeu tebe i Boga. I kao to smo pevali veeras, Sretan je taj iji su gresi oproteni, i ko je progalen nevinim pred Gospodom neba. To je super, sretan je ovek ije ga srce ne osuuje u stvarima koje on sam odobrava. A koji se sumnja osuen je ako jede, jer ne ini po vjeri: a ta god nije po vjeri grijeh je (po osobi). Ako to ne moe uiniti u veri, ako se osea osuenim dok to ini, onda je to greh za tebe. Jer ako neko tvrdi da je neto neisto, njemu je to neisto. Tako da moje Hrianske slobode su za mene da ih praktikujem pred Bogom u privatnosti. Ne da spotaknem nekoga drugog sa tim slobodama koje imam. I ceo uzor toga nalazimo nazad u 13. glavi, Hodajte u ljubavi, jer onaj koji hoda u ljubavi je ispunio zakon. Volite jedni druge, hodajte u toj ljubavi jedni sa drugima, i zbog moje ljubavi za tebe i moje ljubavi za Isusa Hrista, neu raditi to to znam da bi moglo da bude uvredljivo za tebe u tvom hodu sa Isusom. Zbog ljubavi, ivim ivotom koji je mnogo jai od mojih ubeenja da ne bi spotakao slabijeg brata. Neka nam Bog pomogne da hodamo u ljubavi, kao to nam je zapovedeno.

96

Rimljanima

Oe, mi Ti zahvaljujemo veeras za Tvoju Re koja je vodi za na ivot. Pomozi nam Gospode, da hodamo putem kojim nas vodi. Da sledima za pravednou, i da hodamo u ljubavi. U Isusovom imenu se molimo. Amen.

Rimljanima 15-16
Okrenimo nae Biblije u petnaestoj glavi Pavlove poslanice Rimljanima U etrnaestoj glavi je Pavle govorio o tome da hodamo u ljubavi u telu Hristovom. Prepoznajui da imamo razliita oseanja, miljenja u vezi raznih stvari u naem Hrianskom hodu, Pavle je rekao, Oni koji su jaki u veri mogu da jedu mesu, dok oni koji su slabi u veri imaju ubeenja protivno tome, da se ne jede meso, tako da oni jedu povre. Ali mi moramo da prepoznamo da ljudi imaju razliita ubeenja, da nee svako da vidi stvari isto tako kako ih mi vidimo i kako se nama svia. Ono to Pavle u sutini govori je da mora da potuje pravo osobe da pogrei i nemoj da stvori veliki razdor oko nesuglasica. Ako se ne slaemo, onda hajde da se sloimo da se ne slaemo, da se ne podelimo oko stvari koje nisu tako bitne. I tragino je videti kako se crkva podelila nekada oko smenih stvari. Ohrabrenje u etrnaestoj glavi koje nam Pavle daje je da prihvatimo brau koja su slabija u veri. Nemoj da ulazi u rasprave sa njima, i takoe nemoj se parodira pred njima sa svojim slobodama jer moe da ih spotakne u veri kada vide tvoju slobodu koju ti ima. Tako da hodaj u ljubavi. Ako tvoje jedenje mesa spotakne slabijeg brata, zbog Gospoda, nemoj da jede meso pred njime. Ti ima slobodu da jede meso, ali je onda imaj za sebe. Jedi kui. Ali nemoj da se parodira sa svojom slobodom iz razloga da bi insistirao da praktikuje svoju slobodu i to na takav nain na koji bi mogao da spotakne slabijeg brata i sa time ga uniti a za njega je Hrist umro. I on nastavlja istu misao tu u petnaestoj glavi. I on ovde stavlja nekoliko finalnih dodataka ovoj temi. I petnaesta glava je nastavak ove iste teme, govorei kako da se ophodimo prema razlikama koje postoje u telu, i pogotovo prema onima koji su slabiji u veri. Duni smo dakle mi jaki (jaki u veri) slabosti slabijeh nositi, i ne sebi ugaati. Ja ne bih trebao da mislim samo o svom zadovoljstvu, Ja u da pojedem ovo rebarce i nije me briga ta on misli. Ako bi mog slabijeg brata u veri uvredilo to da jedem to rebarce, ja poto sam jak u veri i meni to nesmeta bih trebao da podnosim slabosti mog slabijeg brata. Tako da treba da ga prihvatim i da ne ivim za svoje zadovoljstvo. I svaki od vas da ugaa blinjemu na dobro za dobar ugled. I umesto da zadovoljavam sebe, ja bih trebao da ivim da bih zadovolji druge. Mi kao Hriani smo esto pozvani da ivimo po standardima koji su drugi postavili. Ne da se mi slaemo sa njihovim ubeenjima, niti da se mi oseamo krivim ako inimo stvari sa kojima se oni ne slau, nego da hodamo u ljubavi, ne ivei da udovoljimo sebi, nego da udovoljimo drugima. Hodajui stroije nego to bih ja sam hodao ako bi sledio svoja ubeenja. Pavle nam zato daje primer Isusa Hrista. Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao to je pisano: ruenja onijeh koji tebe rue padoe na me.

97

Rimljanima

Tako da je Hrist na primer. On nije doao da udovolji Sebi, nego kada je doao jer rekao, Ja uvek inim stvari koji su ugodne Ocu. Jer Ja nisam doao da uinim Moju volju, nego Onoga koji Me je poslao. Dobro pravilo je da ivimo da bi udovoljili Bogu, a ne sebi. ivei da udovolji sebi moe da bude kamen spoticanja za slabijeg brata, tako da u ljubavi, jer bi to zadovoljilo Boga, budi milostiv. Nemoj da praktikuje svoju slobodu na takav nain na koji bi mogla da uvredi nekoga. I sada on prelazi na drugu temu. Jer to se naprijed napisa za nau se nauku napisa, da trpljenjem i utjehom pisma nad imamo. Dvostruka namera Rei Boije. Sveto Pismo koje nam je dano ima dvostruku nameru. Prva je na nau pouku, uenje. Biblija nam je dana da bi nam otkrila Boga, da nauimo o Bogu, da bi imali razumevanje o Bogu. Da kroz strpljenje i utehu Svetog Pisma nadu imamo. Bog i nada su nerazmrljivo povezani zajedno. Nema prave nade izvan Boga. Ali je zadivljujue kada ima Boga, da se nada istegne i proiri. Psalimsta je rekao, to si klonula, duo moja, i to si alosna? Uzdaj se u Boga (Pslam 42:5). On je naa nada. Kroz celo Sveto Pismo vidimo da je nada vernika povezana sa Bogom. Tako da nam je Bog dao Sveoto Pismo da bi razumeli Njegovu prirodu, Njegov karakter, Njegovu vernost, tako da mi u trenutcima nevolje ne bi oajavali. Neemo odustati, nego emo nastaviti da se nadamo u delo Boije i u to delo Boije pobede u naim ivotima. Hrianin ne bi trebao da nae sebe u poziciji oaja i beznadenosti. Isto kao to se psalimista naao u potitenom stanju i on je onda govorio sebi o tome i rekao, Zato si klonula? Zato su depresivna moja duo? Zato si uznemirena? Zato si alosna? Razlog tome je bio taj to je na momenat zaboravio da je Bog na tronu. Kada zaboravimo da je Bog na tronu i da On vlada nad naim ivotima, onda je mogue da nas situacije obeshrabre i uznemire. Interesantno je kako brzo moemo da zaboravimo da Bog vlada. Kako brzo zaboravimo da je to Njegova crkva. Odjednom se zabrinemo i ponemo da se pitamo, ta emo da radimo? Iznova i iznova me Gospod podsea da je ovo Njegova crkva, i zato to je Njegova crkva, ja nemam razloga da se brinem. On se moe pobrinuti. On ju je stvorio i On je moe odrati. Ja ne moram da leim budan noima i da se pitam, ta emo sada da uradimo? Ili ta emo da uradimo sledee? Bog je u kontroli. I ja sada to trebam da primenim u svom ivotu. Ja treba da shvatim da je Bog u kontroli i da e Bog uraditi ta treba. Ne da se uznemirim, niti da budem obeshrabren, da ne budem u nemiru, jer Gospod vlada, i On e uiniti Svoje delo i ja treba da strpljivo ekam na Njega. I to je problem zar ne? Ta stvar, strpljenje. Mi smo ohrabreni kako itamo o Staro Zavetnim svetcima da su oni kroz veru i strpljenje nasledili obeanja Boija. I opet nam kae, da nam je potrebno strpljenje da poto smo uinili Boiju volju, da nasledimo obeanje. Postoji to vreme kada posle svega to sam ja uinio to sam mogao sledei Boiju volju, da sada u veri moram strpljivo da ekam na Boga da On uradi Njegovo delo. I to je to mesto gde ja doem u iskuenje da se upetljam i da zabrljam stvari jer ne ekam na Boga. Po mojim proraunima mi se nekako ini da je spor. Ali naravno, kada sve ispadne kako treba, ja onda shvatim da je On uinio sve na vreme. Ja sam urio. I to je zato to sam ne strpljiv. Ja elim da Bog odmah uradi Njegovo delo u njihovim ivotima. Boe, ne elim da ekam nedelju dana. Neelim da ekam mesec dana. Boe, pomozi mi. Ja ne elim kao Abraham da ekam trinaest godina. Ja nemogu da podnesem to, Gospode. Tako da je nama potrebno strpljenje, i kroz strpljenje i utehu Svetoga Pisma nadu imamo. A Bog trpljenja

98

Rimljanima

I zar nije Bog strpljiv? Bog je tako strpljiv, i jedna druga re za to je dugo-trpljiv. On je tolko strpljiv da bi izbrio Svoje namere, i to je zato to je Bog izvan nae vremenske dimenzije. Bog ivi u venosti. Ja ivim u sekundama. I naravno sada u milisekundama, naunici su i na to podelili vreme. Minuti, sati, dani, nedelje, meseci, godine. Bog ivi u eonima, venosti. Hiljadu godina je kao dan za Gospoda; i dan kao hiljadu godina. Gospode, tolko je vremena prolo. Kada e se Isus vratiti? Prolo je samo nekoliko dana. emu urba? Jer je Bog izvan nae dimenzije vremena, a mi se pokreemo u ovoj dimenziji koja se zove vreme, i ini se da je Bog tolko strpljiv u dovoenju Njegovog Kraljevstva, Njegovog dela na zemlji. Tako da nastavljamo sa molitvom, O Boe, daj nam strpljenje, odmah. i utjehe (Bog je zvan Bog utehe) da vam da da slono mislite meu sobom po Hristu Isusu, Kaki mi treba da budemo? Mi treba da budemo strpljivi jedni sa drugima. Poto je Bog Bog strpljenja i utehe, tako i mi treba da budemo jedni sa drugima. Mi treba da teimo jedni druge, i da budemo strpljivi jedni sa drugima. I postoji interesantna stvar. Ja cenim Boije strpljenje samnom. Ja sam veoma zahvalan tome. Ali, ja nisam tolko strpljiv sa Njime. Ja cenim strpljenje drugih ljudi nadamnom, ali ja nisam uvek strpljiv sa njima. I kao to bi ti hteo da ljudi ine tebi, to je onda nain na koji bi ti trebao da se ophodi prema njima; utean, strpljiv, kao to je Isus Hrist. Da jednoduno jednijem ustima slavite Boga i oca Gospoda naega Isusa Hrista. Zato primajte jedan drugoga kao to i Hristos primi vas na slavu Boiju. Crkvo, dok mi sluimo jedni drugima u ljubavi Isusa Hrista i kroz Re Boiju, mi proslavljamo Boga kroz ovaj ivot ljubavi, utehe, strpljenja koje imamo jedni za druge, i onda kae da mi treba da primamo jedni druge. Kako? Isto tako kako je Hrist primio nas. Kako je nas Hrist primio? Da li si ti bio u potpunosti idealna i savrena osoba? Da li je On rekao, Hajde sredi se pa u te onda primiti? Ne, On nas je primio sa svom naom ne savrenou. Zar nije interesantno kako na greh izgleda uasno kada ga neko drugi uini? Kolko smo slepi kada su nae greke upitanju. Kako mudri znamo da budemo kada ukazujemo na greke drugih, a Isus je rekao, Izvadi najprije brvno iz oka svojega, pa e onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega (Luka 6:42). Kako to da je meni teko da primetim brvno u mom oku, ali tako jasno mogu da vidim trn u tvom? To sve ima veze sa ljubavlju. Ljubav pokriva mnotvo greha, i ja volim sebe tolko da ni ne primetim svoju greku. Ja treba da volim tebe kao to ja volim sebe, i ako ja volim tebe kao to ja volim sebe, onda ja ne bih primeiovao svaku tvoju greku i ne bi te kritikovao. Nego bih te onda prihvatio kao to je Hrist primio mene. Bilo je interesatno za vreme kada su se hipici pojavili. Mnoge crkve su bile voljne da prime hipike u crkvu ako bi se oiali, obukli odela, nosili koulje i kravate. Bie primljen poto sada lii kao i mi i mi te moemo primiti. Ali je zanimljivo videti kolko crkava nije bilo voljno da ih primi sa njihovom dugom kosom, prljavim farmerkama, i celom tom fazonu oblaenja hipika. Podredi se mojim standardima, ivi onako kako ja hou da ljudi ive oko mene, i onda u te primiti kao prijatelja i poznanika. Dobrodoao si. Ali to nije nain na koji mi treba da primimo jedni druge. Mi treba da pimimo jedni druge sa naim razlikama. I tu ljubav koju imamo u Hristu treba da bude vea od svih naih razlika; ona bi trebala da bude ujedinjujua sila u telu Hristovom. Ali kaem da je Isus Hristos bio sluga obrezanja istine radi Boije, da utvrdi obeanje ocevima, 99
Rimljanima

Drugim reima, On je doao Jevrejima jer je Bog obeao oevima da e im poslati Spasioca, od semena Davidova, semena Abrahamova. On je doao da slui onima kojima je Bog dao obeanje. A neznaboci po milosti da proslave Boga, kao to stoji napisano: Volim Pavla. On kae neto i onda krene to da podri sa Svetim Pismom. Kada moe da podri svoje izjave sa Svetim Pismom, sa tri ili etiri stiha, jer u ustima dva ili tri svedoka da se stvar uspostavi. Ovo mi pokazuje pod jedan, Pavlovo ogromno znanje Starog Zaveta. On koristi stihove iz nekoliko delova Starog Zaveta i sastavlja ih zajedno u jednu temu. On je hodajui registar. Daj mu neku temu i on e ti citirati sve stihove iz Starog Zaveta koji govore o toj temi. Tako da on sada spominje injenicu da je Hristo doao direktno Jevrejima, ali da proroanstvo se proiruje i na slubu ka paganima. On je doao da potvrdi obeanja data oevima. A isto i, Da neznaboci po milosti proslave Boga, kao to stoji napisano. zato u te hvaliti meu neznabocima, Gospode, i pjevau ime tvoje. Isaja 42:6-7. I opet govori: veselite se neznaboci s narodom njegovijem. 5 Mojsijeva 32. I opet: hvalite Gospoda svi neznaboci, i slavite ga svi narodi. I naravno vi svi znate gde je ovaj stih, Psalm 117. I opet Isaija govori: bie korijen Jesejev, i koji ustane da vlada nad neznabocima u onoga e se uzdati neznaboci. Isaja 11. I on sastvalja sva ova razna proroanstva iz Starog Zaveta koja govore o tome da e evanelje da doe do pagana kroz milost Isusa Hrista. Pavle sada kae, A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u vjeri, Ponovo, tema nade koje dolazi kroz Sveto Pismo, od Boga nade. Nada je jedna od najvanijih stvari. Mi ne smemo da izgubimo nadu u Boga. Bog je Bog sve nade. Neka te On ispuni sa nadom. Rezultat nade je radost i mir. Zato si klonula duo moja? Zato si alosna? Vidite, on ovde govori o depresiji i ne miru. Nasuprot toga stoji radost i mir. Rezultat nade koji mi imamo je radost i mir u veri. Verovanju ega? Pismu Boijem, Rei Boijoj. Naa vera je bazirana na tome da je Bog rekao. I rezultat te vere je radost i mir. I ljudi esto stave svoju veru u radost i mir, ili u oseanja koja imaju. Da li si ti dete Boije? O, da. Kako zna da si dete Boije? Pa ja oseam takav mir u svom srcu. Imam takvu radost. Ja znam da sam spaen jer nikada nisam osetio takvu radost. akaj samo malo. Nije verovanje u radost i mir, nego je verovanje u Re Boiju. Vidi, ako kae da si spaen zato to ima takvu radost i mir u ivotu, onda moe da se probudi jedno jutro, jedan ponedeljak i da taj dan bude bedan i uasan. Znao si da nije trebalo da ode do evapdinijce i da stavi tolko luka na meso. I kako sada

100

Rimljanima

pati zbog toga i sada si razdraljiv i uznemiren. ta to kae onda? Ja nisam spaen danas, jer nemam radost i razdraljiv sam. Vidi, vera nije u oseanjima. Nije verovanje u oseanje. Nego je verovanje u Re Boiju, u ono ta Bog kae. Tako da je moja vera utemeljena na injenicama Boije Rei. To se nemenja, oseanja se menjaju. Moja oseanja se menjaju. Kada doete do mojih godina, onda ak i vreme utie na tebe. Ja mogu da se probudim ujutru i da ti tano kaem kolko e dugo da traje magla na osnovu bola u mom kolenu. I razne druge glupe stvari koje moe kazati na osnovu svog tela. Oseanja se menjaju. Ona se mogu promeniti. Re Boija je zauvek uspostavljena. I poto je moje spasenje i moj odnos sa Bogom baziran na stabilnosti Njegove Rei, moj odnos sa Bogom se nikad onda ne menja. On je uspostavljen, isto kao i to je vera koja mi je donela mir i radost. Pavle je rakao posle toga kada je proveo 14 dana nevremena u brodu, Budite dobrog raspoloenja, jer je ovu no aneo Gospodnji stojao pored mene i uverio me da iako e brod biti uniten da niko od nas nee stradati. Ja verujem Rei Boijoj. Pavle je bio dobrog raspoloenja. On je bio sretan. On je njih ohrabrivao da budu sretni u momentu kada su izgubili svaku nadu da e se spasti. Izgubili su nadu da e ih ikada neko spasiti i da e se iz ovoga izvui ivi. Oni su verovatno hteli da ga bace sa broda u ovoj situaciji u kojij su se nalazili jer je tu pored njih bio lik koji se smeakao u tim momentima. Budite dobro volje. Ti mora da se ali? Muka mi je od mora. etrnaest dana se tu ljuljamo po Mediteranu, nismo videli ni sunce ni zvezde. On im nije rekao, Budite dobre volje. Ja se oseam dobro danas. Imam mir u srcu. Ne, Imam re Gospodnju i verujem Boijoj Rei. Tako da je vera uspostavljena i sigurna i stabilna jer je uspostavljena na Rei Boijoj i na Svetom Pismu. Tako da budite oprezni u ovome. Veoma je lako upasti u tu zamku gde ljudi meaju veru sa oseanjima. Interesantno je kolko esto moramo sa oseanjima da objasnimo iskustva koja smo imali. Koristimo oseanja da iskaemo iskustvo, ali kada govorimo o iskustvu spasenja kaemo, Imao sam takav mir. Nikad u ivotu nisam osetio takav mir u ivotu. Oseao sam se kao da je neko prosuo toplu vodu po mom telu, i oseao sam se tako toplo. I onda kako objanjavamo nae iskustvo, ljudima doe u um, Pa onda i ja moram da imam takvo iskustvo jer ja onda nisam spaen. Jer kada se on spasio to je bilo kao da se svetlo upalilo. Varnice i vatromet, a ja to nisam iskusio, tako da je onda nisam spaen. Jer mi opisujemo nae spasenje sa oseanjima ili ta god da doivimo, i onda ljudi ponu da poistoveuju da je oseanje vanije od Boije Rei. I to ne moe da radi. Ja sam spaen zato to Boija Re kae da ako prizna sa ustima da je Isus Hrist Gospod i veruje u srcu da ga je Bog uskrsao iz mrtvih, da e onda biti spaen. Ja znam da sam spaen jer je to tu Bog to rekao. I mogu uvek da pokaem ovaj stih i to se ne menja, niti se talasa, i to ne menja moja oseanja. Ja volim to Pavle ulazi u srce teme, A Bog nade da ispuni vas svake radosti i mira u vjeri, da imate izobilje u nadu silom Duha svetoga. Sveti Duh je taj koji ini da Re Boija bude realna u mom srcu. Sveti Duh je taj koji me ui o Boijim istinama. On me vodi u svu istinu. On mi pokazuje stvari Boije. On ini da Re Boija bude iva u mom srcu. Tako da kroz delo Svetoga Duha koji radi kroz Re Boiju u mom ivotu, nada izobiluje onda. Hvala Bogu koji nas je nanovo rodio u ivu nadu krou uskrsnue Isusa Hrista iz mrtvih. Ta slavna nada u slavno pojavljivanje naeg silnog Boga i Spasitelja Isusa Hrista. iva nada, blagoslovena nada, izobilna nada koju imamo kror Re Boiju. 101
Rimljanima

A ja sam i sam uvjeren za vas, brao, da ste i vi sami puni blagodati, napunjeni svakoga razuma, da moete druge nauiti. Ja sa uvern brao, da ste u mogunosti da uinite ovo, puni dobrote, ispunjeni sa svim znanjem i da ste sposobni da savetujetne jedni druge. Ali vam opet, brao, slobodno pisah nekoliko da vam napomenem radi blagodati koja mi je dana od Boga, Ja znam da vi moete da savetujete jedni druge i da imate svo znanje. Ali ipak, po milosti Boijoj koja mi je dana, ja vam slobodno piem ovo. Da budem sluga Isusa Hrista u neznabocima, da sluim jevanelju Boijemu, da budu neznaboci prinos povoljan i osveen Duhom svetijem. Pavle, pisajui paganima, objavljuje da su oni prihvaeni od strane Boga, prinos povoljan. To bi bio njihov prinos slave i oboavanja Boga. I zbog dela Svetoga Duha to je prihvaeno od Boga. Tebi nije potrebno svetenstvo, niti je potrebno ceremonijalno pranje iz zakona, nego te Bog prihvata zbog dela Svetoga Duha i milosti Boije koja nam je dana. Imam dakle hvalu u Hristu Isusu kod Boga. Jer ne smijem govoriti to koje Hristos ne uini kroza me za posluanje neznaboaca rijeju i djelom, Pavle apostol je imao veoma monu slubu meu paganima. I to je bilo vie od slube Rei Boije, to je bila Re Boija koja je bila potvrena delovanjem Svetoga Duha. U Markovom evanelju, poslednji stih kae, A oni izioe i propovijedae svuda, i Gospod ih potpomaga, i rije potvriva znacima koji su se potom pokazivali. Pavle kada je pisao Korinanima je rekao, I rije moja, i pouenje moje ne bijae u nadgovorljivijem rijeima ljudske premudrosti, nego u dokazivanju Duha i sile. Pavle u poetku svoje poslanice Rimljanima kae da je eleo da doe do njih da bi im udelio neki duhovni dar da bi oni mogli biti utvreni. Pavlova sluba je bila u reima i delima. Re Boija je divna, veoma je vana, silna, iva, otrija dvoseklog maa, ali isto tako ima i delo u naim ivotima i da se prikae kroz na ivot. Mnogo puta ono to ja kaem se u potpunosti izgubi u uima sluaoca zbog toga ta sam ja. Ako Re Boija ne radi u mom ivotu i ja ne mogu da prikaem silu Boije Rei kroz moj ivot, onda sva naela rei, ako nisu praktina, ne rade bez obzira kolko su znaajna, nama vrednost. Sveti Duh je taj koji uzme Re Boiju i onda uini da Re Boija radi u mom ivotu, i onda su dela prikazanadela ljubavi, dela sile. I onda Sveti Duh moe da prikae Seba na mnoge naine. Pavle je rekao, Ja zaista ne govorim nita vie sem onoga to je Gospod uradio kroz mene da uinim pagane poslunima rei i delima. Isus je govorio o svojim delima kao potvrda istine o kojoj je govorio. Filip je rekao, Gospode pokai nam Oca i to je dovoljno za nas. Isus mu je odgovorio, Toiko sam vrijeme s vama i nijesi me poznao, Filipe? koji vidje mene, vidje oca; pa kako ti govori: pokai nam oca? Zar ne vjeruje da sam ja u ocu i otac u meni? Rijei koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego otac koji stoji u meni on tvori djela. Vjerujte meni da sam ja u ocu i otac u meni; ako li meni ne vjerujete, vjerujte mi po tijem djelima (Jovan 14:9-11). Isus je govorio kako Njegova dela svedoe o Njemu. Tako da su nai ivoti svedoanstvo tog dela Boijeg i Njegovog Svetog Duha u nam. Nai ivoti su vee svedoanstvo nego li nae rei. Mi uvek mislimo o naim reima kao svedoanstvo i mi uvek mislimo da svedoimo reima. Reima govoriti

102

Rimljanima

o mojoj veri nekome drugom. Reima im rei o njihovoj potrebi za Isusom. Ali vee svedoanstvo od tvojih rei su tvoja dela koja Sveti Duh ini kroz nas u ljubavi. Po ovome e svi ljudi znati da ste moji uenici, da volite jedni druge. Tako da je vano da se naa dela slau sa slavnim evaneljem koje govorimo kroz Re. Pavle ovde objavljuje rad dela, U sili znaka i udesa silom Duha Boijega; Mora da je bilo uzbudljivo imati Pavla tamo i videti sve ta udesa i znakove koja je inio Sveti Duh i silu Svetoga Duha u njegovom ivotu. Tako da Pavle kae, tako da od Jerusalima i naokolo tja do Ilirika napunih jevaneljem Hristovijem. Propovedao sam celo evanelje. I tako se potrudih da propovjedim jevanelje ne gdje se spominjae Hristos, da na tuoj zakopini ne zidam; I meni je uvek zanimljivo da vidim kolko ljudi osea poziv da zaponu novu crkvu tu oko nas, Golgote. Ja moram...moda ne bi morao ali ipak to inim...Ja se esto pitam kakva je njihova motivacija. ini se ko da ele da grade na tuem temelju, a mi dobijamo pisma iz cele Amerike gde nas ljudi mole da doemo i da zaponemo slubu Golgote u njihovim mestima jer je tamo totalna sua i glad za Boijom Reju i za radom Svetoga Duha. I ini mi se da Sveti Duh ne koristi talenat efektivno ako ih zove da zaponu neto novu u blizini ovde. Kao da mi nemamo Re Boiju ovde i rad Svetoga Duha, i onda oni oseaju da moraju da dou to blie nama, umesto da odu tamo gde je zaista potreba. I naravno oni znaju da sam ja ofanzivan i da se ne zezam, i svi se ovi ljudi onda uznemire, i onda ti mogu da pokupe one koji su ne zadovoljni unaokolo i zaponu zajednitva sa tim ljudima. I ja imam problem sa time. Pavle je rekao, I tako se potrudih da propovedam evanelje, ne gde se spominjae Hristos, da na tuem temelju ne zidam. Ja zaista verujem da svaka crkva treba da ima razlog zato postoji. I ja mislim da mora predstavlja ljudima razliite slube od onih koje mogu da dobiju u drugoj crkvi. Ako ne, onda nema pravo da postoji. I ja verujem da Bog ima svrhu za mnoge razliite crkve, jer ima razliitih ljudi. Nekim ljudima je potrebno da sluba bude jako emotivna i nabijena energijom. Bog to zna, i zato je nama potrebno da imamo crkve koje su veoma emotivne i pune naboja. Ima ljudi kojima je potrebno da bude tiho, puno potovanja i veoma sumrano. Oni vole tamjane i svee, i tako da postoje te ritualne crkve gde moe da ode i da dodirne Boga i da se osea blagoslovljeno. Ali svaka crkva treba da ima razlog za postojanje. Ja ne verujem da treba da postoji etiri crkve istog karaktera koje se bore u istom kraju, i sve one se bore da opstanu. ak neke od njih jedva preivljavaju da njihov pastor jedva ima ta da jede. I ja mislim da bi se one trebale sve ujediniti i da onda imaju jedno jako delo. Zato imati dva indentina dela? I onda da se dobije da ima 22 Junih Baptistikih crkava...ja mislim da je sada 37 u Tuksonu, Arizoni. I meni se ini da bi bilo bolje da se one udrue i da osnuju jednu snanu crkvu i delo, umesto da imaju trideset i sedam pastora koji gladuju. Ja verujem da treba da ima razlog da postoji. Ti im nudi neto to nemogu da dobiju u drugoj crkvi.

103

Rimljanima

Pavle se trudio da propoveda Hrista gde nisu uli o njemu. On nije hteo da doe i da gradi na tuem temelju. On je eleo da ode tamo gde je zaista bilo potrebe, i to je za svaku pohvalu. Nego kao to je pisano: Vidite on koristi Sveto Pismo kao osnovu za ovo. Pavle je pun znanje Boije Rei. Volim to. Ja volim da itam Spurdena. On je bio kao Pavle. On je koristio kroz njegove propovedi dosta primera iz Svetoga Pisma. I kako volim njegove propovedi, jer su pune Rei Boije. Nego kao to je pisano: kojima se ne javi za njega, vidjee; i koji ne ue razumjee (Isaja

52:15). To me i zadra mnogo puta da ne doem k vama.

Zbog toga to sam hteo da odem tamo gde je potreba, gde ljudi nisu uli evanelje, ja sam bio zadran mnogo puta da ne doem do vas. A sad vie ne imajui mjesta u ovijem zemljama, I to je zaista veliko svedoanstvo. Svima sam rekao ovde evanelje i sada moram dalje. a imajui elju od mnogo godina da doem k vama, Ako poem u panjolsku, doi u vam; jer se nadam da u tuda proi i vas vidjeti, i vi ete me otpratiti onamo kad se najprije nekoliko nasitim vas. A sad idem u Jerusalim sluei svetima. Pavle je bio u Korintu kada je ovo napisao. On je otiao u Korint i do crkava u Makedoniji da bi sakupio prlloge koje bi mogao da odnese siromanim svecima u Jerusalimu da bi im pomogao u njihovoj potrebi. On je pisao crkvi u Korintu da sakupe priloge prije nego li on doe do njih, ne elim da se sakupljaju ikakvi prilozi dok sam ja tamo, nego svaki ovek kako je namerio u srcu neka da, a ja elim to da odnesem crkvi u Jerusalimu. Crkva u Jerusalimu je prola kroz zaista velike finansijske potekoe. Verovatno rezultat tog ranog pokuaja da ive svi zajedno u komuni gde su sve delili, gde su svi prodali ono to su imali i doneli novac i poloiliga kod nogu uenika. I vremenom se taj novac potroio. Tako da su ostali bez imanja jer su ih rasprodali. Tako da su oni bili u tunom stanju u Jerusalimu, i Pavle eli da im pomogne. A sad idem u Jerusalim sluei svetima. Jer Maedonija i Ahaja uinie dragovoljno neku porezu za siromahe svete koji ive u Jerusalimu. Oni uinie dragovoljno, I ovo je bila dobra stvar to su to tako uradili. a i duni su im; jer kad neznaboci dobie dijel u njihovijem duhovnijem imanjima, duni su i oni njima u tjelesnima posluiti. Oni su imali duhovnu korist od njih i tako da je sasvim normalno da oni sada pomognu njihovim telesnim potrebama. Kad ovo dakle svrim, i ovaj im plod zapeatim, poi u preko vas u panjolsku. A znam da kad doem k vama, doi u s obilnijem blagoslovom jevanelja Hristova. Obilni blagoslovi Hristovog evanelja. Ja znam da kada doem da je to razlog zato u doi. Zato? Jer je to nain na koji je Pavle svugde odlazio. U punini, njegov ivot se izlivao.

104

Rimljanima

Ali vas molim, brao, zaradi Gospoda naega Isusa Hrista, i zaradi ljubavi Duha, pomozite mi u molitvama za me k Bogu; Pavle ih ovde moli da mu se oni pridrue u molitvama za njega. I ja mislim da jedan od velikih blagoslova koji je kao piramida je to da na to vie ljudi ima uticaj da se vie ljudi mole za tebe. to vie ljudi ima koji se mole za tebe, mnogo delotvornija i ira e biti osnova tvoje slube. I zaista je uzbudljivo kada idemo u razna mesto kao to smo bili u Tuksonu prole nedelje. Bilo je skoro 1000 ljudi koji su doli u utorak uvee tamo. Posle, kada sam se pozdravljao sa ljudima, osoba za osobom mi je rekla, Vi ni ne znate kakav je blagoslov vaa sluba (Re Za Danas) bila za nas. Ja dorukujem sa vama svakoga jutra. Ili, idete samnom na posao svaki dan. Moj ivot je blagoslovljen zbog toga i elim da znate da se molim za vas. I irom zemlje ima ljudi koji se mole za nas. Dobili smo divno pismo od vernika iz Siberije. Jedna od osoba govori Engleski, i onda oni sluaju nae kasete i ta osoba slua pa im prevodi. Oni su provercovali pismo nama u kojem kae, Mi ovde u Siberiji se molimo za vas i za one koji su u Golgoti. I kako se osea zbog toga? Vernici u Siberiji se mole za tebe? Boe pomozi nam, da li se mi molimo za njih? Njima su mnogo vie potrebnije nae molitve nego njihove nama. Oni su sa tim pism uinili da se oseam ponienim i osuenim, jer se ja nisam uvek setio da sa molim za te blagoslovene vernike u Siberiji, i to je obino mesto na kojem zavri ako si iskreni vernik u Rusiji. Ima dosta vernika u Siberiji, dosta divnih Hriana tamo gore u Siberiji koji se mole za tebe. Neka nam Bog pomogne, da im uzvratimo uslugu. Hajde da se molimo za njih. (Napomena: ovaj as je odran u periodu kada je jo uvek postojao USSR. Prim. Prev.) Pavle ovde trai molitve od ljudi. Pavle kae, Pridruite mi se u mojim molitvama za mene. Da se izbavim od onijeh koji se protive u Judeji, i da sluba moja za Jerusalim bude po volji svetima; Pavle nije bio u najboljim odnosima sa onima u Jerusalimu, ne zato to nije hteo da bude, nego su oni uvek bili sumljiavi kada je on u pitanju. ini se gde god da je Pavle otiao, da je tamo bilo problema sa Jevrejima, i za njega kada se vratio tamo u Jerusalim, oni su rekli, Pavle glasine idu unakolo o tvom propovedanju meu paganima. Pazi kako se ponaa dok si tu. Nemoj da stvara probleme. Evo nekoliko momaka i oni trba da uine zavete da bi mogli da uestvuju u prazniku, i zato ti ne bi njih sponzorisao i sa time pokazao da si ti dobar Jevrej. Budi dobar Pavle. I Pavle je pokuao da bude dobar ali su ga Jevreji ipak uhvatili, i hteli su da ga ubiju. I oni su uvek bili zabrinuti kada god bi se Pavle pojavio, jer je on bio iskren. Njega nije uvek crkva tako rado primala, i sada e im on doneti neto novaca. Molite sa da prihvate novac i mene. Da s radou doem k vama, s voljom Boijom, i da se razveselim s vama. A Bog mira sa svima vama. Amin. Pavle trai da se mole, da bi on mogao da doe do njih po volji Boijoj sa radou. Isus je jedne noi, kada je Pavle iskusio jedno od najveih obezhrabrenja i kada se raspravljao sa Gospodom oko toga da je bio siguran da kada bude u stanju da propoveda Jevrejima da e ga oni sluati, Bog mu je rekao, Idi odavde. Oni te nee sluati. Pavle je bio posluan i otiao je, ali je uvek oseao da Gospod nije u pravu povodom toga. Ako bi mi samo Gospod dozvolio da im propovedam. Ja ih znam dobro Gospode. Ja znam kako se oni oseaju. Ja sam bio jedan od njih, Gospode, i ako bi samo mogao da podelim sa njima... Pavlov momenat je doao. On je bio tamo u hramu i prolazio je kroz ritual ceremonijalnog ienja sa tim momcima koje je sponzorisao i onda su ga neki Jevreji iz Azije videli i rekli, Ovo je taj koji propoveda paganima da ne moraju da slede Mojsijev zakon, da se

105

Rimljanima

oni mogu spasiti ako samo veruju. Oni su sa time uzbudili ostale Jevreje koji su ga zgrabili i poeli su da ga mlate i prebili bi ga na mrtvo da Lucije, kapetan Rimske vojske nije doao i spasio ga. I onda je Pavle stao na trem Antonijeve palate i rekao im, Da li ja mogu da se obratim ovim ljudima? Moj veliki momenat, moja velika ansa. Onda su ga pitali, Govori Grki? Pavle je odgovorio, Naravno. Ja sam mislio da si ti Egipanin. Ne ima pogrenog momka. Onda je ovoaj odgovorio, Hajde, obrati im se. Pavle je rekao, Brao, sluajte me. Moj veliki momenat i Pavle je poeo da govori, Vi me znate. Znate odakle sam. Ja sam odavde. Bio sam isto tako revnostan kao i vi. Nameravao sam da upotpunosti istrebim crkvu. Bio sam spreman da ubijem svakoga ko se pozove na ime Gospodnje. ak me je i veliki svetenik poslao u Damask sa pismima koja su me ovaltavala da pohapsim oni koji prizivaju ime Gospodnje. I dok sam bio na putu, velika me svetlost obasja sa neba i glas mi se obratio i rekao, Savle, Savle, zato me progoni? I ja sam rekao, Ko si ti Gospode, da ti mogu sluiti? On je rekao, Ja sam Isus koga progoni i ja u te poslati meu pagane. I momenta kada je rakao pagani, oni su eksplodirali. Ljudi su poeli da kidaju svoja odela i mlataraju sa njima u vazduhu, da bacaju zemlju u vazduh i da vii, Ubite ga, ubite ga. On se njima obraao na Hebrejskom, i kapetan rimske vojke ga nije razumeo. On je rekao, Unesite ga unutre prije nego li ga ubiju, i rako je, ta im je rekao da ih je to uinilo tako besnima? Izbiujte ga. Saznajte ta je rekao. I oni su se spremili da ga izbiuju, i Pavle je onda rekao, Zar je obiaj da se izbiuje rimski graanin koji nije osuen. Tako da je izvrilac kazne otiao do kapetana i rekao, Budi paljiv. Ovaj momak je rimski dravljanin. Kapetan je izaao i rekao, Ti si rimski dravljanin? Pavle je rekao, Nego ta. Onda je kapeta rekao, I ja sam. Ja sam morao da kupim moje dravljanstvo. I nije bilo jeftino. Pavle je rekao, Ja sam se rodio sa njime. I on je imao svoj momenat, i zavrio je sa nemirma. Nije bilo duhovnog probuenja kojem se on nadao, i Pavle je sigurno bio obeshrabljen. I te noi je Gospod doao i stao pored njega i rekao, Pavle, budi dobre volje. I Gospod kae, Budi dobre volje, a ti si loe. Ti ne kae, Budi dobre volje osobi koja je sretna. To kae osobi koja je tuna. Budi dobre volje, jer kao to si svedoio za Mene u Jerusalimu, Pavle doao je tvoj dan, svedoio si za Mene ovde, tako mora da svedoi o Meni u Rimu. Rekao si Rim? ekao sam da odem u Rim, po volji Boijoj. Tako da Gospod objavljuje Pavlu sada, Moja je volja da ode u Rim sada. Pavle je zapoeo put u Rim. Malo je skrenuo sa tog puta i proveo par godina u Cezariji. I kada je otiao u Rim, to nije bilo kao to je oekivao. On nije morao da plati sam taj put, o njemu se brinula rimska vlast, smetaj i soba. Bog je hteo da spasi neke ljude na Malti, tako da je Bog parkirao brod kod Malte da bi Pavle mogao da bude u prilici da svedoi guverneru i mnogim drugim ljudima tamo prije nego li ode za Rim. Molite se da mogu da doem po volji Boijoj.

16 glava 16. glava je dosta lina jer se sastoji od pozdrava koje je Pavle uputio onima u Rimu. Tako da emo dosta brzo da je poremo, i dotaemo neke stvari. Kao provo, Pavle kae, Preporuujem vam pak Fivu sestru nau, koja je slukinja kod crkve u Kenhreji,

106

Rimljanima

Ona je bila akonka. Kenhreja je luka grada Korinta. Ona je verovatno upoznala Pavla kada je on sluio tamo i ona je sluila u crkvi. I neki muki ovinisti imaju problem sa ovim da je ona bila slukinja u crkvi. Da je primite u Gospodu kao to prilikuje svetima, i da joj budete u pomoi u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla, i samome meni. Fiva je, mogue bila jedna od onih koji su nosili Pavlova pisma iz Korinta ka Rimu, tako da on sada elje pismo preporuke sa njom. Pozdravite Priskilu i Akilu, pomonike moje u Hristu Isusu, Koji za duu moju svoje vratove poloie, kojima ne ja jedan zahvaljujem, nego i sve crkve neznaboake, Priskila i Akila su tumarali. Oni su poeli u Rimu. Mi se sa njima prvi put susreemo kada je Pavle doao uKorint, a oni su pravili atore, i poto je Pavle isto pravio atore, on se njima pridruio tamo u Korintu u pravljenju atora da bi on mogao da snabde hranu i ostale stvari koje su bile potrebne za njega i one koji su ili sa njime. Ako se seate, kada je Pavle bio sa njima u Korintu, da su oni doli iz Rima jer je Klaudije progonio Jevreje. Tako da su oni prvo bili u Rimu, i bez sumlje da su imali tamo svoju radnjicu, ali kada je Klaudije poeo da progoni Jevreje, oni su napustili Rim i doli u Korint. I tamo u Korintu su upoznali Pavla i onda su bili ustanovljeni u veri pa su se zatim preselili u Efez prije nego li je Pavle imao ansu da ode tamo. Dok su bili u Efezu su nali oveka koji je bio silan u poznavanju Pisma, koji se zvao Apolos, i on je doao u Efez da propoveda Isusa Hrista ljudima, ali su ga Prisila i Akila uzeli postrani i poeli da mu detaljnije objanjavaju Re Boiju, jer je on samo znao Jovanovo krtenje. I onda je za njima i Pavle doao i sreo se sa Priskilom i Akilom u Efezu gde je on sa njima zajedno sluio. I oni su se sada vratili nazad u Rim i nalaze se u Rimu u vremenu kada Pavle pie ovo pismo, i oni su postali bliski Pavlovi saradnici, voljeni prijatelji u Hristu, i Pavle pie njima u Rimu. I poslednje mesto na kojem ih nalazimo je da su ponovo u Efezu. Oni su se dosta selili i isto tako itamo da je bila crkva u njihovom domu u Efezu, i ovde isto Pavle pozdravlja crkvu koja je u njihovom domu. Gde god da su otili, oni bi otvorili svoj dom i pozvali bi ljude da dou i da prouavaju Boiju Re. Kua je postala mesto sastanka za vernike i oni su oigledno bili izuzetni i milostivi ljudi. I ja jedva ekam da upoznam Priskilu i Akilu. Oni su takva vrsta ljudi koje jednostavno eli da zna. Bie zabavno upoznati ih kada stignemo u nebo. i domanju crkvu njihovu. Pozdravite Epeneta, meni ljubaznoga, koji je novina iz Ahaje u Hrista. Pozdravite Mariju, Ne znamo ko je ona. koja se mnogo trudila za nas. Ne znamo ko je ona bila. Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju, i moje drugare u suanjstvu, koji su znameniti meu apostolima, koji i prije mene vjerovae Hrista. Interesantno je to da je Junija, ensko ime. Pavle kae da je ona bila apostol. Tako da neto to verovatno niste ni pomiljali, je to da je moda bilo i ena apostola kao to je bilo i mukaraca. I postoji drugi nain da se ovo prevede, i na taj nain prevode oni kojima se ne svia ova ideja.

107

Rimljanima

Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju, i moje drugare u suanjstvu, koji su znani meu apostolima. Ne da su znameniti meu apostolima nego da su znati od strane apostola. I tako to prevode oni koji kau, A ne, ne. Nije mogue da je bila ena apostol. Drugi apostoli koji su prije mene verovali u Hrista, to se odnosi na Petra i Jovana, da su oni znali ovu devojku isto. I da bi doao do te ideje mora malo da izvrne Grki, ako jednostavno ita ovaj deo na Grkom dobija ideju da je Junija bila apostol, i da je znameniti apostol za koju kae Pavle da pozdrave. Koji su bili vernici prije Pavla. Takoe e biti interesantno da vidimo ko je bio u pravu kada je u pitanju ova ena. Tako da Pavle alje pozdrave ovima, imena koja su bila znaajna za crkvu u Rimu, ali ne znae puno nama. Pozdravite Rufa izbranoga u Gospodu, i mater njegovu i moju. (16:13). Postoji jo jedan Ruf koji se spomije, i mogu e da je ista osoba u pitanju, Ruf, koji je bio sin imona Cirinca kojem je bilo nareeno da nosi Isusov krst. Neki veruju da je ista osoba u pitanju. Sada estnaesti stih, Pozdravite jedan drugoga cjelivom svetijem. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove. (16:16). Meni je interesantno kako u raznim mestima postoje razliiti naini pozdravljanja. Nedavno smo bili u Meksiku, i tamo je obiaj da se mukarci ruku, pa se onda zagrle i ponovo rukuju. Tako da kada ode tamo da pozdravi brau, ti se rukuje sa njima, pa zatim ih zagrli, pa se ponovo rukuje sa njima. U Italiji poljubi osobu u oba obraza kada ih pozdravlja. Ovde kae da se pozdrave sa poljupcem i oni to i danas ine. Pavle kae to Rimskoj crkvi da urade, Pozdravite jedan drugoga celivom svetim, ili pozdravite jedni druge sa svetim poljubcem. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove. Molim vas pak, brao, uvajte se od onijeh koji ine raspre i razdore na tetu nauke koju vi nauiste, i uklonite se od njih; Ima onih koji imaju neke uvrnute ideje koje ele da unesu u telo Hristovo. I oni oseaju kao da je njima to Bogom dano da uvedu te udne ideje na telo Hristovo. I oseam da ako ti je Bog dao specijano razumevanje Pisma, neki uvid koji je moda unikatan i drugaiji, a Bog ti ga je dao i bitno je da cela crkva primi to isto razumevanje koje ti ima; ja mislim da bi bilo dobro da ti prvo dozvoli nama da te posmatramo da vidimo kako te je to razumevanje dovelo u blie i dublje zajednitvo sa Bogom. Kakvu je to korist donelo tebi u tvom hodu i kolko te je to uinilo da vie i vie lii na Hrista, da hoda u ljubavi. Kada nam se ukae ova prilika da vidimo kako je ta istina promenila tebe da vie lii na Hrista, onda emo mi doi do tebe i rei, Kai mi brate. Podeli to sa nama, ta je to to te ini drugaijim? Ali ako ide unaokolo i prisiljava na ljude tvoje ideje koje nisu donele nikakve plodove u tvom ivotu, onda to prouzrokuje da se zapitam, Da li i ja treba da imam isto takvo razumevanje kao i ti? Kako je ono doprinelo tebi? Ja mislim da je to fer. Ali naalost oni koji imaju te udne ideje ne misle da je ovo fer i oni moraju da svima kau svoje udne ideje. uvajte se onih koji ine rasprave i razdore na tetu nauke koju vi nauiste, osnovne Biblijske doktrine kojima ste naueni. Nijedno pismo ili proroanstvo nije po svome kazivanju. Ja zaista mislim da nama nije potrebno neko novo otkrovenje. Ja mislim da je nama potrebno novo iskustvo sa starim otkrovenjima. Bog nam je dao sve to nam je potrebno za ivot u pobonosti u Njegovoj Rei. Sve je tamo. Meni nije potrebno neko novo otkrovenje od Boga. Ono to je meni potrebno je novo iskustvo. Ima stvari tamo u Svetom Pismu koje nisam jo iskusio. Ima jo mnogo

108

Rimljanima

stvari koje treba tamo da iskusim. Ja ne moram da odem dalje od Svetog Pisma da bi imao neko iskustvo. Ja bih hteo jo vie da iskusim stvari kojie su u Rei Boijoj, a ne da imam neka iskustva izvan Biblije. I priznau vam, ja sam veoma sumljiav kada su upitanju iskustva izvan Biblije. Ako doe do mene sav uzbuen i kae, Prole noi u tri ujutru me je probudilo neko stvorenje koje je bilo na kraju mog kreveta i sva soba je bila obasjana sjajem tog stvorenja. Ja sam se uplaio, i rekao, Ko si ti? On je odgovorio, Ja sam Gabriel. I onda je on poeo da mi govori silne Boije stvari i rekao mi je, Ne mora vie da se moli. Sve to treba da uradi je da proglasi. Sve to treba je ta kae da ti treba i uzmi. Ja u ti onda rei, Ne hvala, prijatelju. Ba me briga ako ti je Gabrijel to rekao, to je u suprotnosti sa Boijoj Reju. Tako da obeleite one koji su takvi. Jer takvi ne slue Gospodu naemu Isusu Hristu nego svojemu trbuhu, Ja verujem da je dunost slubenika, Boijeg sluge koji ivi od slube, ja verujem da je njegova dunost da ivi jednostavnim ivotom. Ne verujem da bi on trebao da troi dosta novaca na ekstravagantnu odeu, luksuzne automobile, luksuzno ovo ili ono. Ja verujem da sluga Gospodnji treba da ivi jednostavnim ivotom. Ja verujem u to. Ja ne samo da verujem u to, ja to praktikujem. I Bog nas je blagoslovio finansijski. Ja zahvaljujem Bogu na tim blagoslovima. Ja zahvaljujem Bogu da mi imamo sve to elimo i zbog toga oseam da smo veoma bogati. Ali ja verujem da kao sluga Isusa Hrista, slubenik evanelja, da je vano da ivim jednostavno i ne ekstravagantno. Da me ne optue da ivim za svoje elje i da ne sluim Gospoda Isusa Hrista. i blagijem rijeima i blagoslovima prelauju srca bezazlenijeh. Zaista je za mene glavobolja kada gledam ove momke na televiziji, kako varaju srca jednostavnih vernika. Imaju lep govor, pametni su, smeni, interesantni, ali je naglasak na pogrenim stvarima. Jer vae sluanje razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali hou da ste vi mudri na dobro a prosti na zlo. Ono je dobro pravilo: budi mudar za stvari koje su dobre, ali budi prost za stvari koje su zle. Kako se uzima droga? Ne znam i nije me briga. Prost sam za stvari koje su zle. I radije bih ostao glup i jednostavan kada je zlo u pitanju. Kada sam bio na seminaru bilo je momaka koji su hteli da odu do lakrdijakog pozorita da bi videli ta je to protiv ega propovedamo. Ja sam rekao, To je glupo. Hajde da razumemo sve to je zlo, hajde da se zadubimo u to i shvatimo kako to funkcionie da bi mogli da imamo zaista veliko znanje o tome kada propovedamo protiv toga. Ne. Budite mudri kada su dobre stvari u pitanju, ali jednostavni kada su zle stvari u pitanju. Hvala Bogu na umu koji je ist i neupuen o stvarima koje su zle. A Bog mira da satre sotonu pod noge vae skoro. Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista s vama. Amin. Pavle je imao zaista teko vreme kada je trebao da zavri svoje poslanice. Ovo je drugi amen sada. Jo jedna stvar. I sada, Tertije je bio ovek kome je Pavle diktirao ovu poslanicu, i on sada alje svoj pozdrav. Pozdravljam vas i ja Tertije, koji napisah ovu poslanicu u Gospodu.

109

Rimljanima

Setite se da je Pavle spomenuo Galaanima u njegovoj poslanici, Kolkim sam vam slovima pisao svojom rukom? tako da je Pavle velikim delom diktirao svoju poslanicu. Tertije je bio lik kome je Pavle diktirao ta da napie, i on sada alje pozdrave. Pozdravljam vas i ja u Gospodu. Pozdravlja vas Gaj, Seate se da je Gaj bio jedan od onih koje je Pavle krstio tamo u Korintu. Zahvaljujem Bogu to nisam nikoga drugog krstio sem Krispa i Gaja. Gaj, domain moj i cijele crkve. Pozdravlja vas Erast, haznadar gradski, i brat Kvart. Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista sa svima vama. Amin. A onome koji vas moe utvrditi po jevanelju mojemu i propovijedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne koja je bila sakrivena od postanja svijeta, Ova slavna tajna evanelja milosti koje dolazi do pagana, Hrist u nama, nada slave. A sad se javila i obznanila (misterija) Nekada nije bila otkrivena, ali ju je Bog sada otkrio. kroz pisma proroka, po zapovijesti vjenoga Boga, za posluanje vjere meu svima neznabocima, Poslunost veri, Boija milost je na svim nacijama. To spasenje nije vie samo ekskluzivno za Jevreje nego kroz poslunost veri, vrata su otvorena svim ljudima. Jedinome premudrome Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavijek. Amin. I napokon je doao do kraja. Tako da evo nas na kraju Pavlove poslanice Rimljanima, fabulozna knjiga. I sada emo poeti Korinane, i to je uzbudljiva knjiga jer je Korintska crkva bila u neredu. Pavle mora da im pie, i ta poslanica je uglanvnom poslanica sa namerom da ispravi sve to je bilo loe u Korintu. Tako da je za nas poslanica Korinanima veoma interesantna jer se bavi sa raznim stavarima koje su ule u crkvu, razne prakse koje su ule Korintsku crkvu i on im pie sa eljom da ih ispravi. Tako da je pred vama veoma uzbuljivo itanje kao budemo prouavali poslanicu Korinanima. Dosta dobrih stvari za itanje u toj poslanici, dosta dobrog uenja, dobrog razumevanja stvari. I naiete da e ta poslanica biti veoma korisna u vaem hodu i rastu i znanju i shvatanju Boijih puteva. Udubite se u nju i prouavajte je ove nedelje, pa emo onda sledee nedelje da zajedno prouavamo ovu fascinantnu poslanicu Korinanima. Neka Gospod bude sa vama i neka vas blagoslovi i uva u Njegovoj ljubavi, i neka to poruzrokuje da izobilujete u milosti Boijoj, da budete ispunjeni znanjem o Njemu. Hodajte na nain koji je ugodan Gospodu ove nedelje. Hodajui u ljubavi, hodajuu u Duhu Svetome i voeni Duhom Svetim. U Isusovom imenu.

110

Rimljanima