UVOD

DEMOKRATIJA POSLEDNJI TABU

Ako danas postoje problemi demokratije, moemo ih reiti jedino sa vie demokratije Ovaj stari citat jednog amerikog politiara saeto opisuje opteprihvaeni pogled na demokratski politiki sistem. Ljudi se slau da u demokratiji ima problema neki ak misle da su mnoge parlamentarne demokratije zapada, ukljuujui i ameriku, na ivici raspada ali ne mogu da zamisle alternativu. Jedini lek s kojim se moe pokuati je, zaista, vie demokratije. Tvrdnji da je sistem parlamentarne demokratije u krizi usprotivili bi se samo malobrojni. Ljudi su nezadovoljni i duboko podeljeni u svim demokratskim zemljama. Dok politiari kau da se birai ponaaju kao razmaena deca, graani se ale da su politiari gluvi za njihove elje. Birai su postali izuzetno udljivi. Na svakim narednim izborima glasaju za neku drugu politiku partiju. Sve vie ih privlae radikalne i populistike partije. Politika scena se svugde rasparava i usitnjava, to prevazilaenje razlika i formiranje vlada ini sve teim i teim. Politike partije nemaju odgovor na ove izazove i nisu u stanju da iznau pravo reenje. Uhvaene su u zamku krute organizacije, a interesne grupe i lobisti marginalizuju njihove ideale. Gotovo nijedna demokratska vlast nije u stanju da zauzda javnu
KARSTEN : KAREL BEKMAN 13

potronju. Mnoge demokratske zemlje se do te mere zaduuju, troe i oporezuju, da su na ivici bankrota, a u retkim situacijama kada okolnosti prisile vlast da bar privremeno smanji potronju, graani burno protestuju, smatrajui da im je oduzeto neto to im po pravdi pripada. Time je onemogueno bilo kakvo smanjenje dravne potronje. Uprkos ogromnoj potronji, nezaposlenost je stalno visoka u skoro svim demokratskim zemljama. Velike grupe ljudi su na margini. Gotovo nijedna demokratska zemlja nema odgovarajue reenje za demografski problem sve starijeg stanovnitva. Praktino sva demokratska drutva pate od vika birokratije i manije dravne regulacije. Dugi pipci drave uvlae se u svaiji ivot, zakoni i propisi reguliu sve pod milim Bogom, a svaki novi problem namee jo vie pravila i regulacije, umesto da dovede do trajnog reenja. Pritom demokratske vlasti traljavo rade ono to mnogi smatraju njihovim najvanijim zadatkom odravanje zakona i reda. Problem kriminala i vandalizma nikad nije bio vei, a zaposleni u policiji i pravosuu su nepouzdani, nesposobni i esto korumpirani. Istovremeno, kanjava se ponaanje koje nikoga ne ugroava. SAD imaju najvei broj zatvorenika u odnosu na broj stanovnika. Mnogi od njih su u zatvoru ne zato to su svojim ponaanjem nekom naneli tetu, ve samo zato to veina njihovo ponaanje smatra neprihvatljivim. Prema rezultatima vie drutvenih istraivanja, graani nikad nisu imali manje poverenja u demokratski izabrane politiare nego danas. Duboko je ukorenjeno nepoverenje prema vlasti, politiarima, elitama i meunarodnim organizacijama, jer izgleda smatraju da su iznad zakona. Mnogi sa pesimizmom gledaju u budunost: boje se da e njihovoj deci biti loije nego to je njima bilo; strahuju od najezde doseljenika; strahuju da im je ugroena kultura i sa nostalgijom se seaju starih dobrih vremena.

DEMOKRATSKA RELIGIJA
Iako e veina potvrditi da postoji kriza demokratije, gotovo da uopte nema kritike samog demokratskog sistema. Izvor problema sa kojima se suoavamo u demokratiji skoro niko ne vidi u samoj demokratiji. Politike voe leviari, desniari ili centristi svi redom obeavaju da je reenje u vie demokratije, nikada manje; obeavaju da e sluati graane i da e javne interese staviti iznad privatnih; obeavaju da e smanjiti birokratiju, da e je uiniti transparentnijom i odgovornijom, da e javni servisi biti bolji, ukratko da e sistem ponovo raditi. Meutim, oni nikada ne dovode u pitanje poeljnost samog demokratskog sistema i za njih e uvek problem biti previe slobode, a nikada previe demokratije. Jedina razlika izmeu progresivnih i konzervativnih politiara je to ovi prvi izvor problema vide u previe ekonomske slobode, a ovi drugi u previe line i drutvene slobode. Uz to, zakona, tj. ogranienja line i drutvene slobode, nikada nije bilo vie, a porezi, tj. ogranienja ekonomske slobode, danas su vei nego ikada. injenica je da je kritika ideje demokratije tabu tema u drutvima na zapadu. Moete da kritikujete nain na koji se demokratija u praksi sprovodi ili da ocrnite aktuelne politike voe i partije, ali kritika demokratskog ideala kao takvog ne dolazi u obzir. Nije preterano rei da je demokratija postala svojevrsna religija savremena, svetovna religija. Moemo je nazvati najveom verom sveta. Sve drave, izuzev njih jedanaest Mijanmar, Svazilend, Vatikan i neke arapske zemlje tvrde za sebe da su demokratije, makar samo po imenu. Verovanje u demokratsko boanstvo u vrstoj je vezi sa nacionalnom demokratskom dravom koja se postepeno pojavila tokom XIX veka. Boga i crkvu zamenila je drava, kao Sveta majka drutva. Demokratski izbori su ritual kojim se molimo dravi za zaposlenje, za stan, zdravlje, bezbednost i kolovanje; naa vera u demokratsku dravu je apsolutna; verujemo da e nam ona obezbediti sve; drava je hranitelj i sudija, ona je sveznajua i svemona; od nje oekujemo reenje svih drutvenih, pa ak i linih problema. Veliina demokratskog Boga je u tome to sva dobroinstva ini potpuno nesebino. Kao Bog, drava nema sopstveni interes; ona

14

DEMOKRATIJA MIT I STVARNOST

KARSTEN : KAREL BEKMAN

15

je samo uvar javnog interesa; ona nita ne kota; besplatno nam deli hleb na svagdanji i sve ostalo to ide uz hleb. U najmanju ruku, tako to mnogima izgleda. Veina ljudi vidi samo pogodnosti koje drava nudi, dok trokovi ostaju neprimeeni. Jedan od razloga za ovo je injenica da vlast ubira poreze na mnogo indirektnih naina primera radi, tako to primorava preduzea da naplauju poreze, ili tako to zahteva od poslodavaca da prikupljaju doprinose, ili pozajmljivanjem novca na finansijskim tritima (novca koji e jednog dana graani morati da vrate), ili inflacijom novane mase tako da ljudi i ne razumeju i ne znaju koliko je njihovog prihoda vlast u stvari zaplenila, odnosno na silu im oduzela. Drugi razlog je to to su rezultati vlasti vidljivi i opipljivi, dok sve ono to su ljudi mogli da urade da im vlast nije silom oduzela novac ostaje nevidljivo. Avioni ratnog vazduhoplovstva se mogu videti, dok stvari koje graani nisu uradili, jer je njihov novac potroen na ratne avione, ostaju nevidljive.

Oigledno, samo zli umovi teroristi, fundamentalisti, faisti mogu da se usude da kau neto protiv demokratije, da hule na svetinju.

DEMOKRATIJA JE KOLEKTIVIZAM
Pa ipak, to je upravo ono to emo uraditi uz pomo ove knjige: govoriemo protiv boanske demokratije, preciznije reeno protiv nacionalne parlamentarne demokratije. Demokratski nain donoenja odluka je koristan u nekim situacijama u malim zajednicama ili u dobrovoljnim udruenjima a nacionalna parlamentarna demokratija, kakvu imaju gotovo sve zapadne zemlje, ima daleko vie mana nego prednosti. Mi tvrdimo da je parlamentarna demokratija nepravedna, da vodi ka birokratizaciji i stagnaciji drutva, da podriva slobodu, samostalnost i preduzimljivost ljudi i da neizbeno dovodi do sukoba, do meanja u tue poslove, ekonomskog mrtvila i prevelike potronje. I to ne zato to neki politiari loe rade svoj posao ili zato to je pogrena partija na vlasti, nego zato to sistem nacionalne parlamentarne demokratije tako radi. Sutina demokratije je da narod odluuje kako drutvo treba da bude organizovano. Drugim reima, svi mi zajedno odluujemo o svemu: koliki e biti porezi, koliko treba da bude potroeno na brigu o deci i o starima, u kom uzrastu e biti dozvoljen alkohol, koliko poslodavci moraju da izdvajaju za penzije zaposlenih, ta je obavezno da pie na etiketama proizvoda, ta deca moraju da ue u koli, koliko novca treba za pomo nerazvijenim regionima ili za obnovljive izvore energije ili za fiziko vaspitanje omladine ili za nacionalne simfonijske orkestre, kako vlasnici kafana treba da rade svoj posao i da li je njihovim gostima dozvoljeno da pue, kako se grade kue, kolike treba da budu kamate, koliko je novca potrebno za funkcionisanje privrede, da li banke spasavati novcem poreskih obveznika ako im preti bankrot, ko sme da sebe nazove lekarom, kome je dozvoljeno da otvori bolnicu, da li ljudima treba dozvoliti da umru kada su siti ivota i da li je i kada drava u ratu. U demokratiji se od naroda oekuje da odlui o svim ovim i o hiljadama drugih pitanja.

NIJE PRETERANO REI DA JE DEMOKRATIJA POSTALA SVOJEVRSNA RELIGIJA SAVREMENA, SVETOVNA RELIGIJA.
Demokratska vera postala je tako duboko ukorenjena, da demokratija za veinu ljudi oznaava sve to je politiki ispravno i moralno. Demokratija znai sloboda, jer svima je dozvoljeno da glasaju; demokratija je jednakost, jer svaki glas se jednako broji; demokratija je pravda, jer svi su jednaki; demokratija je jedinstvo, jer svi odluujemo; demokratija je mir, jer demokratske zemlje ne zapoinju nepravedne ratove. Kad se tako stvari postave, ispada da je alternativa demokratiji zapravo diktatura. A diktatura, naravno, predstavlja sve to je loe: gubitak slobode, nejednakost, rat, nepravdu U svom uvenom tekstu pod naslovom Kraj istorije, neokonzervativni pisac Fransis Fukujama objavio je 1989. godine da je savremeni zapadni sistem demokratije vrhunac politike evolucije oveka. Ili, njegovim reima, danas smo svedoci univerzalizacije zapadne liberalne demokratije kao konanog oblika ljudske vlasti.

16

DEMOKRATIJA MIT I STVARNOST

KARSTEN : KAREL BEKMAN

17

Zato je demokratija po definiciji kolektivistiki sistem. Demokratija je socijalizam na mala vrata. Osnovna ideja demokratije jeste da je poeljno i ispravno da sve vane odluke o fizikoj, drutvenoj i privrednoj organizaciji drutva donosi kolektiv narod, a narod ovlauje svoje predstavnike u parlamentu drugim reima, dravu da donosi ove odluke umesto njih. To znai da je u demokratiji celo drutvo usmereno na dravu. Oigledno da je netano tvrenje kako je demokratija neizbeni vrhunac politike evolucije oveanstva. To je samo propaganda iji je cilj da sakrije injenicu da nacionalna parlamentarna demokratija ima sasvim odreeno politiko usmerenje kolektivizam. Meutim, to sigurno nije jedini izbor.

Ova knjiga sastoji se iz tri dela. U prvom delu govorimo o veri u boanstvo nacionalne parlamentarne demokratije. Kao i svaka religija, demokratija ima svoja verovanja skup dogmi koje svaki vernik prihvata kao neoborive istine (prikazujemo ih kao 13 optepoznatih mitova o demokratiji). U drugom delu opisujemo stvarne praktine posledice demokratskog sistema (objanjavamo zato demokratija neizbeno dovodi do stagnacije drutva i ta je ini neefikasnom i nepravednom). U treem delu ukratko opisujemo alternativu demokratije, to jest politiki sistem zasnovan na samoopredeljenju pojedinca, koji odlikuju decentralizacija, lokalna uprava i raznovrsnost. Uprkos kritici savremenog nacionalno-demokratskog sistema, s optimizmom gledamo u budunost. Jedan od razloga za ogroman broj pesimista jeste to ljudi oseaju da je sadanji sistem u orsokaku, ali ne uspevaju da pronau izlaz. Ljudi shvataju da gotovo sve aspekte njihovih ivota kontrolie drava, ali da oni nju ne mogu ni na koji nain. Jedine mogunosti koje mogu da zamisle su razliiti oblici diktature, kao to je kineski model ili neki oblik nacionalizma ili fundamentalizma. Meutim, u tome gree. Demokratija nije isto to i sloboda. Nacionalna parlamentarna demokratija je jedan oblik diktature diktatura veine i drave. Demokratija ne znai ni pravda, ni jednakost, ni solidarnost, ni mir. Nacionalna parlamentarna demokratija je sistem uveden pre oko 150 godina u veinu zapadnih zemalja. Jedan od razloga za to bila je i elja da se u liberalnim drutvima sprovedu u delo socijalistike ideje. ta god bili motivi u to vreme, vek i po kasnije razloga za nacionalnu parlamentarnu demokratiju nema. Takva demokratija vie ne funkcionie. Vreme je za novi politiki ideal, u kome se produktivnost i solidarnost nee nametati demokratskom diktaturom, ve e biti rezultat dobrovoljnih odnosa izmeu ljudi. elimo da uverimo itaoce da je mogunost za dostizanje ovog ideala vea nego to mnogi mogu i da zamisle i da vredi ulagati napore za njegovo ostvarenje.

NIJE TEKO UVIDETI DA SLOBODA UOPTE NIJE ISTO TO I DEMOKRATIJA. RAZMISLITE O OVOME: DA LI DEMOKRATSKI ODLUUJEMO O TOME KOLIKO TROIMO NA ODEU?
Jedna od mogunosti naziva se sloboda. Ili liberalizam u klasinom smislu rei (to je potpuno drugaije znaenje od onoga za ta se re liberalizam danas koristi u Americi). Nije teko uvideti da sloboda uopte nije isto to i demokratija. Razmislite o ovome: da li demokratski odluujemo o tome koliko e svako od nas da potroi na odeu, ili u koju e samouslugu ii? Oigledno ne. Svako odluuje za sebe. I ova sloboda izbora je sasvim u redu. Pa zato bi onda bilo bolje da o svim drugim stvarima od radnog mesta, zatite zdravlja i penzija, do naih kafana i kafia odluujemo demokratski? Da li je u stvari upravo ta injenica da o svemu odluujemo demokratski, da o svim privrednim i drutvenim pitanjima odluuje drava pravi razlog to je toliko toga loe u naem drutvu; da birokratija, meanje drave u sve, parazitizam, kriminal, korupcija, nezaposlenost, inflacija, loe obrazovanje i tako dalje, nisu posledice manjka demokratije, ve su zapravo rezultat vika demokratije; a ti problemi idu uz nacionalnu parlamentarnu demokratiju kao to su prazne prodavnice i trabanti ili uz komunizam? To je ono to elimo da pokaemo u ovoj knjizi.

18

DEMOKRATIJA MIT I STVARNOST

KARSTEN : KAREL BEKMAN

19