Despot Stefan Lazarevi

OVE REI NAPISANE BIE NA MRAMORNOM STUBU NA KOSOVU

ovee koji srpskom zemljom stupa, bilo da si doljak ili ovdanji, ma ko da si i ma ta da si, kada doe na polje ovo, koje se zove Kosovo, po svemu e ugledati puno kostiju mrtvih, te sa njima i kamenu prirodu, mene krstoznanog kao steg, videe kako posred polja upravno stojim. Da ne promine i da ne previdi kao neto zaludno i nitavno, no molim te, prii i priblii se meni, o ljubimi, i razmotri rei koje ti prenosim, i iz toga e razumeti zbog kog uzroka i kako i zato ja stojim ovde, jer istinu ti govorim, nita manje od ivoga, da u vam izneti u sutini sve to se zbilo. Ovde negda bejae veliki samodrac, udo zemaljsko i riga srpski, zvani Lazar, knez veliki, pobonosti nepokolebimi stub, dobrorazumlja puina i mudrosti dubina, ognjeni um i zatitnik stranaca, hranitelj gladnih i milovanje nitih, skrbnih milovanje i uteitelj, koji voli sve to hoe Hristos, kome ide sam po svojoj volji i sa svima svojim bezbrojnim mnotvom, koliko je pod rukom njegovom. Muevi dobri, muevi hrabri, muevi, vaistinu, u rei i u delu koji se blistaju kao zvezde svetle, kao zemlja cvetovima arenim, odeveni zlatom i kamenjem dragim ukraeni, mnogi konji izabrani i zlatosedlani, svedivni i krasni konjanici njihovi. Sveplemenitih i slavnih kao kakav dobri pastir i zatitnik, mudro privodi duhovne jaganjce da u Hristu dobro skonaju i prime muenja venac i vinje slave uesnici budu. I tako slono veliko bezbrojno mnotvo skupa s dobrim i velikim gospodinom, dobrom duom i verom najtvrom, kao na krasnu dvoranu i mnogomirisanu hranu na neprijatelja se ustremie i pravu zmiju zgazie i umrtvie divlju zver i velikog protivnika i nesitoga ada svejadca, velim Amurata i sina njegova, aspidin i gujin porod, tene lavovo i vasilskovo, pa sa njima i ne malo drugih. O udesa Boijih sudbina, uhvaen bi hrabri stradalac bezakonim agarenskim rukama i kraj stradanju dobro sam prima i muenik Hristov postaje veliki knez Lazar. Ne posee ga niko drugi, o ljubimi, do sama ruka toga ubice, sina Amuratova, I sve ovo reeno svri se leta 6897, indikta 12, meseca 15, u dan utorak, a as je bio esti ili sedmi, ne znam, Bog zna.