Вы находитесь на странице: 1из 146

GOSTIMIR T.

POPOVI] EVROPSKA UNIJA/OSNOVNI POJMOVI

BIBLIOTEKA AKTUELNOSTI

Urednik: Nenad Novakovi}

Kreacija na koricama: Stanislav Popovi}

Prelom: Janko Velimirovi}

GOSTIMIR T. POPOVI]

EVROPSKA UNIJA
OSNOVNI POJMOVI

BAWA LUKA BEOGRAD 2005.

SADR@AJ
1. UVOD ......................................................................... 2. POJMOVI EVROPSKE UNIJE ....................... 3. SKRA]ENICE ..................................................... 4. KORISNE INTERNET ADRESE .................... 5. O AUTORU .............................................................. 7 11 121 125 137

UVOD
Evropska unija je najmo}nija i sa najve}im potencijalom od do sada poznatih supranacionalnih integracija, najzna~ajniji napredak ostvarila je na putu ka nadnacionalnoj dr`avi ili, ta~nije re~eno, novom obliku organizovawa dru{tvenog sistema. Proces evropskih integracija zapo~eo je kao sektorsko udru`ivawe dr`ava ~lanica u sklopu Evropske zajednice za za ugaq i ~elik (osnovane 1952. Pariskim ugovorom), a nekoliko godina posle pro{irio se i na druga podru~ja: nuklearnu energiju u okviru Evropske zajednice za atomsku energiju (Evroatom) kao i na druga, {iroko definisana podru~ja ekonomske saradwe u sklopu Evropske ekonomske zajednice. Evropska ekonomska zajednica i Evroatom osnovane su Rimskim ugovorima 1958. godine. Iako je na samom po~etku integracija bila u osnovama ekonomskog karaktera, oduvek je bila prisutna politi~ka ideja pribli`avawa evropskih dr`ava i naroda. Ipak, ekonomska integracija zaista je dovela do kvalitativnog {irewa saradwe i na druga podru~ja. Evropska unija (na po~etku dvade-

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

setprvog veka), osim za uspostavqawe i regulaciju unutra{weg tr`i{ta zaokru`enog monetarnom unijom sa zajedni~kom valutom evrom, preuzima nadle`nost i za brojne druge politike, ukqu~uju}i i kulturu, obrazovawe ili za{titu zdravqa. Pored toga, dr`ave ~lanice u institucionalnom okviru Evropske unije danas sara|uju i u podru~ima koja su se smatrala va`nim, ili ~ak ekskluzivnim, delom nacionalnog suvereniteta, kao {to su spoqna politika, unutra{wi poslovi i pitawa pravosu|a. Sistem Evropskih zajednica prerastao je u jedinstven sistem pod imenom Europska unija 1993. godine kada je stupio na snagu Ugovor iz Mastrihta. Evropska unija je za samo pola stole}a od prvih prakti~nih poteza na integracionom poqu postigla izuzetne rezultate. Donela je, posle krvavog dvadesetog veka, mir svojim ~lanicama i prosperitet svojim gra|anima. Stvorila je jedinstvenu evropsku valutu (evro) i jedinstveno tr`i{te bez do tada neminovnih granica. Na tom prostoru slobodno se kre}u qudi robe usluge i kapital. EU je postala kqu~ni trgova~ki faktor ali i svetski lider na podru~jim za{tite `iovotne sredine kao i organizacije pomo}i u razvoju svima kojima je potrebna.

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Uspesi Evropske unije u velikoj meri zasnovani su na principima wenog funkcionisawa koji se najvi{e manifestuje kroz jedinstven model interakcije izme|u institucija kao {to su Evropski parlament, Evropski savet i Evropska komisija. Oni kao i svi drugi organi, institucije i agencije rade u interesu gra|ana a da ni u jednom momentu nije doveden u pitawe identitet bilo kojeg kolektiviteta u Uniji. Pregled osnovnih pojmova koji se koriste u Evropskoj uniji pru`a jedan sveobuhvatan pogled na evropske institucije, agencije ili druga tela i organizacije te daje odgovor kako su organizovane i na kojim principima funkcioni{u. Ciq ove publikacije da bude jedan od korisnih vodi~a kroz sistem Evropske unije te da se na taj na~in da mali doprinos razvoju ovog sistema.

2. POJMOVI EVROPSKE UNIJE

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

A
ACQUIS COMMUNAUTAIRE (PRAVNA TEKOVINA ZAJEDNICE) Predstavqa zajedni~ki fundament prava i obaveza, koje su obavezne za sve ~lanice unutar Evropske unije. Ova zajedni~ka pravna tekovina i stajali{te sve vi{e se razvija kao instrument Unije i obuhvata: sadr`aj, principe i politi~ke ciqeve, primenu propisa i presuda Evropskog suda, izjave i zakqu~ke donesene unutar Unije, pravne akte zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike, pravne akte dogovorene u okviru pravne i unutra{we politike, me|unarodne ugovore koje je zakqu~ila Unija i ugovore koje su ~lanice zakqu~ile me|u sobom a spadaju u deo nadle`nosti Unije. Zajedni~ko stajali{te ne obuhvata samo zajedni~ko pravo u u`em smislu, nego i pravne akte koji se donose u okviru drugog i tre}eg oslonca Unije, kao i Ugovorom propisane zajedni~ke ciqeve.
13

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

AGENCIJE EVROPSKE UNIJE (EUROPEAN UNION AGENCIES) Agencije Evropske Unije su javna tela zasnovana na osnovu sekundarnog prava Evropske zajednice radi realizacije odre|enih nau~nih, tehni~kih ili administrativnih funkcija. Prve agencije osnovane su polovinom sedamdesetih godina dvadesetog veka ali je ve}ina po~ela da funkcioni{e u visokom kapacitetu 1994. ili 1995. godine. Na po~etku dvadesetprvog veka 16 organizacija odgovara standardima kojima se defini{u agencije EU a dele se u ~etiri osnovne grupe zavisno od aktivnosti koje realizuju: agencije koje uskla|uju funkcionisawe unutra{weg tr`i{ta EU (Kancelarija za koordinaciju na unutra{wem planu, Kancelarija zajednice za biqne vrste, Evropska agencija za procenu i ocenu medicinskih proizvoda, Evropsko telo za bezbednost prehrambenih proizvoda, Evropska agencija za bezbednost u vazdu{nom saobra}aju, Evropska agencija za bezbednost u pomorskom saobra}aju, Evropska agencija za bezbednost komunikacionih mre`a), posmatra~ki centri (Evropska agencija za `ivotnu sredinu, Evropski posmatra~ki centar za borbu protiv droga i zavisnosti od droga, Evropski posmatra~ki centar za rasizam i ksenofobiju),
14

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

agencije koje unapre|uju socijalni dijalog na evropskom nivou (Evropski centar za razvoj stru~nog obrazovawa, Evropska fondacija za poboq{awe radnih i `ivotnih uslova, Evropska agencija za bezbednost i zdravqe na radu), agencije koje provode programe u ime Evropske Unije (Evropska fondacija za stru~no obrazovawe, Prevodila~ki centar za organe EU, Evropska agencija za obnovu). AGENDA 2000 Dokument Evropske komisije koji sadr`i program aktivnosti vezanih za razvoj Evropske unije kao i finansijski okvir za pro{irewe novim ~lanicama za period 2000. - 2006. godine. Sastoji se od tri dela od kojih u se prvom radi o internom na~inu funkcionisawa Unije i preporukama za pro{irewe, u drugom delu predlo`ena je strategija privla~ewa kandidata a u tre}em delu je izvr{ena analiza kakva }e dejstva imati pro{irewe na oblast politike Unije. U prilogu Agende 2000 nalazi se i mi{qewe Evropske komisije o zahtevima za budu}e ~lanstvo tada{wih zemaqa - kandidata. Evropska komisija je ovaj zna~ajan dokument usvojila 15. jula 1997. godine, a weni prioriteti izra`eni u obliku 20 zakonodavnih predloga iskazani su 1998. godine. Na sastanku Evropskog saveta odr`anom u Berlinu 1999. godine postignut je op{ti politi~ki
15

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

dogovor oko ovog dokumenta i wegovih prioriteta. Tako|e, 1999. godine, usvojeni su predlozi zakona i potrebnih mera vezanih za reformu zajedni~ke poqoprivredne politike, reformu strukturne politike, pretpristupnu politiku u EU kao i osnovni finansijski okvir. AKCIONI PLAN EVROPSKE ZAJEDNICE ZA RAZMENU
UNIVERZITETSKIH STUDENATA

(EUROPEAN COMMUNITY ACTION SCHEME UNIVERSITY STUDENTS - ERASAMUS)

FOR THE

MOBILITY

OF

Obrazovni program Evropske komisije namewen studentima, profesorima i institucijama iz oblasti visokog {kolstva. Program omogu}uje studirawe u nekoj od zemaqa ~lanica u trajawu od 3 do 12 meseci a u wemu u~estvuje ukupno 30 evropskih zemaqa. Iako centralni deo ovog programa zauzimaju razmene studenata, on podsti~e i razmenu profesora, transnacionalni razvoj nastavnih programa te stvarawe panevropske tematske mre`e. Ovaj program je dobio ime po filozofu, teologu i humanisti Erazmu Roterdamskom (1465-1536. godine) koji je `iveo i radio u raznim delovima tada{we Evrope, veruju}i da kontakti sa drugim narodima mogu da donesu znawe i iskustvo za kojim je tragao. U julu 2002. godine Evropska komisija sastavila je predlog o organizaciji programa Erasmus Mundus za period od 2004. do 2008 godine koji je omogu}io studentima iz tre}ih zemaqa stipendije na univerzitetima zemaqa ~lanica.
16

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

ANALITI^KI PREGLED USKLA\ENOSTI


ZAKONODAVSTVA

SCREENING Ovaj analiti~ki postupak predstavqa prvu od dve faze u pregovorima o ~lanstvu u Evropskoj Uniji. Analiti~kim putem utvr|uju se podru~ja u zakonodavstvu svakog kandidata koja je potrebno prilagoditi standardima Unije. Tako|e se ocewuje postoje}i nivo uskla|enosti te stvarne potrebe nastavka procesa uskla|ivawa. Analiti~ki pregled uskla|enosti zakonodavstva predstavqa osnov za bilateralne pregovore izme|u Evropske Unije i potencijalnih kandidata za ~lanstvo. ANALIZA TRO[KOVA I DOBITI (COST-B BENEFIT ANALYSIS) Analiza tro{kova koristi se u procesu pra}ewa tro{kova i dobiti tokom pribli`avawa Evropskoj Uniji kako bi se odredio ekonomski najefikasniji na~in postupawa u oblasti trgovine, monetarne i fiskalne politike, kao i u okviru pojedinih sektora privrede. Predstavqa procenu relativne vrednosti promena u odnosu na postoje}e ili predlo`ene situacije ili projekte. Ovom analizom se metodolo{ki ispituju tro{kovi, koristi i rizici svih opcija, te se odre|uju, u smislu tro{kova, najefikasniji na~ini za postizawe zadanih ciqeva.
17

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

A B

ASOCIRAWE Program prema kojem se od jula 1987. godine zakqu~uju ugovori o asocirawu izme|u Unije i tre}ih zemaqa, izme|u ~lanica ili izme|u me|unarodnih organizacija ali nakon odobrewa od strane Parlamenta. [to se ti~e palete tema ona se prote`e od obostranog olak{avawa trgovine, preko sporazuma o sveukupnoj ekonomskoj saradwi do kasnijeg procesa prikqu~ewa Uniji.

B
BELA KWIGA/ZELENA KWIGA Dokument Evropske unije u kome su izneseni predlozi za budu}e zajedni~ke aktivnosti ~lanica Unije, ali i kandidata za nove ~lanice u bliskoj budu}nosti, na pojedinim podru~jima delovawa. Bela kwiga sledi pitawa iz zelene kwige koju Komisija izdaje kako bi po~ela proces konsultacija o nekom pitawu na evropskom nivou. U kontekstu pribli`avawa zemaqa sredwe i isto~ne Evrope evropskim integracijama, Komisija je izradila dokument poznat kao "Bela kwiga o pripremi zemaqa sredwe i isto~ne Evrope za integraciju na unutra{we tr`i{te", kao svojevrstan vodi~ za uskla|ivawe
18

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

zakonodavstva u oblasti ure|ewa unutra{weg tr`i{ta. Ovaj dokument obra|uje 22 od ukupno 31 poglavqa propisa sadr`anih u okviru zajedni~kih pravnih stajali{ta Evropske Unije. BOLOWSKI PROCES (BOLOGNA PROCESS) Bolowski proces po~eo je 19. juna 1999. godine kada je 29 zemaqa iz Evrope potpisalo Bolowsku deklaraciju. Ciq ovog procesa je da se do 2010. godine stvori i profunkcioni{e u punom kapacitetu evropski prostor visokog obrazovawa. Do tog roka bi trebalo da se usklade sistemi dodiplomskog i poslediplomskog studirawa u svim ~lanicama EU, kao i usagla{en jedinstveni bodovni sistem ocewivawa koji bi olak{ao mobilnost studenata ali i wihovo zapo{qavawe po okon~awu studija. Bolowski proces stavqa naglasak na pra}ewe i poboq{avawe kvaliteta visokog obrazovawa. Posebna pa`wa, prema deklaraciji, posve}ena je razvoju modula, studija i drugih obrazovnih modela sa evropskim sadr`ajima. BUXET Za prihode i rashode Unije prave se godi{we procene, koje se kona~no ukqu~uju u buxet. Od ovog pravila su izuzeti rashodi za operativne delatnosti u okviru dela 5 i 6 Ugovora o Evropskoj uniji, koji se mogu izuzeti iz buxeta ~lanica. Osnovne
19

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

B C

karakteristike buxeta se ispoqavaju kroz: jedinstvenost (svi prihodi i rashodi sadr`ani su u jednom jedinom dokumentu), godi{wu projekciju (buxetski procesi moraju da se zavr{e unutar buxetske godine), ujedna~enost (rashodi ne smeju da prelaze preko prihoda. Jedna od osnovnih obaveza Evropske komisije je da Savetu Evrope preda pripremqen predlog buxeta. Savet zajedno sa Evropskim parlamentom ~ini buxetsku slu`bu. Nadle`nost izme|u ova dva organa deli se po vrsti rashoda , pri ~emu se pravi razlika izme|u obaveznih i neobaveznih rashoda. Ipak, Parlament je organ koji u posledwoj instanci prihvata ili odbija buxetski plan.

C
CARDS ( COMMUNITY , A SSIASTANCE DEVELOPMENT AND STABILISATION)
FOR

RECONSTRUCTION ,

Program tehni~ko finansijske pomo}i koji predstavqa novi instrument pomo}i Evropske unije za jugoisto~nu Evropu, a namewen je potrebama procesa stabilizacije i pridru`ivawa. Za koordinaciju ovog programa, osim za wegove finansijske aspekte, zadu`eno je ministarstvo za evropske integracije.
20

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Osnovni prioriteti ovog programa odre|eni su kroz: obnovu, stabilizacija demokratije, pomirewe i povratak izbeglica, stvarawe institucionalnog i zakonskog okvira koji }e da podr`i demokratiju, vladavinu prava i prava mawina, civilno dru{tvo, nezavisnost sredstava javnog informisawa, ja~awe zakonitosti i mera za borbu protiv organizovanog kriminala, odr`ivi ekonomski i socijalni razvoj te reforme u organizacionoj strukturi, dru{tveni razvoj, s posebnim naglaskom na smawewe siroma{tva, jednakost polova, obrazovawe, stru~no usavr{avawe, i za{titu `ivotne sredine, razvijawe sna`nijih veza izme|u zemaqa korisnika, izme|u wih i EU, te izme|u wih i kandidata za ~lanstvo u EU, promociju regionalne, prekograni~ne i me|uregionalne saradwe me|u korisnicima kao i izme|u wih i Evropske Unije. Program je sastavqen iz dve komponente: nacionalnu i regionalnu. Nacionalna komponenta namewena je zemqama programa individualno. Korisnici regionalne komponente su sve zemqe iz programa, a priprema i sprovo|ewe su centralizovani u glavnim telima Evropske komisije u Briselu. Aktivnosti unutar ove komponente zami{qene su kao komplementarne aktivnostima
21

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

koje se sprovode unutar nacionalnih programa u podru~jima u kojima zajedni~ko delovawe mo`e dovesti do boqih rezultata. Pomo} se sastoji u finansirawu programa izgradwe i ja~awa institucija, te investicionih programa a sva ulo`ena sredstva su bespovratna. CARINE 2007 (CUSTOMS 2007) Predstavqaju program Zajednice predvi}en za period 2003. godina do 2007. godine. Osnovna namena je olak{avawe trgovine i spre~avawe prevara sa ciqem za{tite finansijskih i bezbednosnih interesa EU i wenih gra|ana. U programu osim zemaqa ~lanica mogu da u~estvuju i kandidati kako bi im se pru`ila potrebna podr{ka u wihovim pripremama za uslove jedinstvenog tr`i{ta, kao i u realizaciji carinske kontrole na spoqnim granicama EU nakon wihovog ulaska u punopravno ~lanstvo. CARINSKA UNIJA (CUSTOMS UNION) Predstavqa takav oblik udru`ivawa zemaqa pri kojem zemqe ~lanice sporazumno ukidaju carine u me|usobnoj razmeni te uvode zajedni~ke carine na uvoz proizvoda iz tre}ih zemaqa. Carinska unija je bila glavno ekonomsko upori{te Ugovora o osnivawu Evropske ekonomske zajednice iz 1957.
22

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

godine, koji je te`io ka ostvarivawu zajedni~kog tr`i{ta i realizaciji ekonomskih sloboda. CEFTA (CENTRAL EUROPE FREE TRADE AGREEMENT) Sporazum o osnivawu sredweevropske zone slobodne trgovine koji ima za ciq uskla|ivawe razvoja ekonomskih odnosa putem razvoja trgovine, ubrzanog razvoja komercijalnih aktivnosti, podizawe `ivotnog standarda, obezbe|ewe boqih mogu}nosti zapo{qavawa, pove}awe produktivnosti te na kraju postizawe potrebne finansijske stabilnosti. Tako|er, ciq programa je obezbe|ewe jednakog trgova~kog tretmana te uklawawe svih vrsta prepreka slobodnoj trgovini. Da bi neka zemqa u{la u ovaj ugovorni sistem mora da ispuwava slede}a tri uslova: da je ~lan STO, mora imati zakqu~en ugovor o pridru`ivawu EU, mora imati zakqu~ene ugovore o slobodnoj trgovini sa ostalim zemqama ~lanicama. Ovaj ugovorni sistem predstavqa jedan od zna~ajnijih razvojnih instrumenata Evropske Unije i obezbe|uje visok nivo unifikacije u procesu razvoja.

23

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

COST (EUROPEAN COOPERTION TECHNICAL RESEARCH

IN THE

FIELD

OF

SCIENTIFIC

AND

Evropski okvir za saradwu u podru~ju nau~nog i tehni~ko-tehnolo{kog istra`ivawa koji obuhvata 33 ~lanice, Evropsku komisiju kao posebnog ~lana i Izrael koji ima status zemqe saradnice. Osim evropskih zemaqa u programu u~estvuju i institucije iz vanevropskih zemaqa. Ovaj program predstavqa najstariji okvir u oblasti nau~nog i tehnolo{kog istra`ivawa na celokupnom evropskom prostoru. Uspostavqen je 1971. godine, a osnovni ciq je zajedni~ko planirawe nau~noistra`iva~kih projekata, koje finansiraju pojedine zemqe u oblastima: informacionih tehnologija, telekomunikacija, okeanografije, metalurgije, materijala, za{tite `ivotne sredine, poqoprivrede, meteorologije, prehrambene tehnologije, medicinskih istra`ivawa i zdravstva

24

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

^
^ETIRI SLOBODE (FOUR FREEDOMS) SLOBODNO KRETAWE QUDI, ROBA,
KAPITALA I USLUGA

^ D ^

Pojam i sadr`aj koji ozna~avaju ~etiri slobode predstavqa slobodno kretawe qudi, roba, usluga i kapitala predstavqaju oslonac na kojem po~iva unutra{we tr`i{te Evropske Unije. Osnovni ciq unutra{weg tr`i{ta mo`e da se ostvari tek kada se ukinu sve prepreke za navedene ~etiri slobode.

D
DAN EVROPE (EUROPE DAY)
Dan Evrope se obele`ava 09. maja. Na ovaj dan 1950. godine Ministar inostranih poslova Francuske Rober [uman javno je izneo plan sa kojim je zapo~eo proces postepene i funkcionalne inte25

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

gracije u Evropi. Istog dana, ali 1945. godine, zavr{en je drugi svetski rat. DEFICIT DEMOKRATIJE (DEMOCRATC DEFICIT) Pojam deficit demokratije treba da dokumentuje da Evropska unija nije dovoqno demokratska po{to su procesi odlu~ivawa veoma komplikovani i nisu u potrebnoj meri bliski gra|anima. Ovo stanovi{te se upotpuwuje ~iwenicom da se u radu Unije pojavquje organ koji istovremeno ima kako izvr{nu tako i zakonodavnu funkciju (Savet Evropske unije) kao i organ kome nedostaje puni demokratski legitimitet (Evropska komisija). Amsterdamski i Ugovor iz Nice poku{ali su da na|u re{ewa za ovaj deficit demokratije i to na na~in kojim su pro{irili ulogu Evropskog parlamenta. U stru~noj literaturi ovaj pojam se odnosi i na institucionalnu organizaciju EU, u kojem dominantnu ulogu imaju ba{ Savet Evropske Unije i Evropska Komisija. Ipak, s obzirom da Evropski parlament permanentno ja~a u svim poslovima EU, demokratski deficit se sadr`ajno postepeno bitno smawuje. DEFICIT LEGITIMACIJE Ovaj pojam u sistemu Evropske unije nalazi se od stupawa na snagu Ugovora iz Mastrihta. Izuzetno pro{irewe kompetencija iz Unije nakon dono{e26

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

wa Jedinstvenog evropskog akta, posebno unutar ekonomske i monetarne unije,poni{tilo je dotada{wu difuznu podr{ku integracionih procesa (permissive consensus) od strane gra|ana. Politi~ki sistem se legitimi{e uglavnom putem "inputa" i "outputa" legitimacije. Input legitimacije EU koji se defini{e putem demokratskih postupaka u dono{ewu odluka bila je od samog po~etka procesa slabo izra`ena (deficit demokratije). Output legitimacija EU koja izra`ava zadovoqstvo politi~kih korisnika sa rezultatima politike ogleda se u realizaciji re{avawa ekonomskih problema {to se pokazalo nedovoqnim za sistem Evropske unije. DIREKTIVA (DIRECTIVE) Direktiva predstavqa, uz uredbu, najva`niji pravni akt Zajednice. Direktiva je obavezuju}a u pogledu rezultata koji se s wom ostvaruju ali se nacionalnim vlastima ostavqa sloboda izbora forme i metoda realizacije. Za razliku od uredbe, direktiva slu`i da se pribli`e razli~ita prava ~lanica a ne da se potpuno ujedna~e. Iz tog razloga direktivom se defini{e ciq koji se mora posti}i, dok su ~lanice obavezne da prenesu direktivu u svoj pravni sistem, a pri tome mogu da biraju formu (zakon, podzakonski akti i sl). U slu~aju da ~lanica nepravilno prenese direktivu ili to uop{te ne uradi u datom roku, na osnovu
27

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

prakse Suda EU uspostavqeno je pravilo da se fizi~ki ili pravni subjekti mogu neposredno pozivati na direktivu i prava koja iz we proizilaze pred nacionalnim telima ~lanica.

DR@AVA KANDIDATKIWA (CANDIDATE COUNTRY) Ovaj termin ozna~ava dr`avu koja je slu`beno zatra`ila punopravno ~lanstvo u Evropskoj Uniji i kojoj je na osnovu pozitivnog mi{qewa Evropske komisije, Evropski savet odobrio status dr`ave kandidatkiwe za ~lanstvo. DR@AVA PRISTUPNICA (ACCEDING COUNTRY) Ovaj termin ozna~ava dr`avu koja je u potpunosti ispunila kriterijume za ~lanstvo, zakqu~ila pregovore o ~lanstvu u EU, potpisala ugovore o pristupawu i koju ~eka punopravno ~lanstvo u Uniji. DR@AVQANSTVO UNIJE (CITIZENSHIP OF THE UNION) Dr`avqanstvo Unije ili pravo gra|anstva Unije nije dr`avqanstvo u klasi~nom smislu kako dr`avqanstvo kao instituciju poznaje teorija dr`ave i prava. Ovaj termin uveden je ~lanom 17 Ugovora o Evropskoj zajednici i ne zamewuje dosada{we pravo dr`avqanstva pojedine zemqe.
28

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

E
EFTA (EUROPIAN FREE TRADE ASOTIATION) Predstavqa evropsko udru`ewe slobodne trgovine koje kao me|unarodna organizacija objediwuje tr`i{ta zemaqa Unije sa tr`i{tima Islanda, Lihten{tajna, Norve{ke i [vajcarske. Aktivnosti ove asocijacije, prvenstveno, su usmerene na monitoring i upravqawe odnosima izme|u ~lanica, te na upravqawe sporazumom o Evropskom ekonomskom prostoru, kao mi koordinaciju odnosa sa tre}im zemqama. EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA (ECONOMIC AND MONETARY UNION) Proces kojim zemqe ~lanice Evropske unije vr{e uskla|ivawe svoje ekonomske i monetarne politike sa standardima Unije. Za sprovo|ewe evropske monetarne politike zadu`ena je centralna evropska banka koja je od 1999. godine ujedna~ila kurseve i uvela jedinstvenu valutu. Sam proces stvarawa i razvoja Ekonomske i monetarne unije odvijao se u tri faze: U prvoj fazi od 1990. do 1993. godine ciq je bio da se obezbedi slobodno kretawe kapitala i da
29

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

se ostvari koordinacija ekonomske politike i u`a saradwa centralnih banaka, U drugoj fazi od 1994. do 1998. godine ciq je bio da se pribli`e ekonomske i monetarne politike kako bi se obezbedila stabilnost cena i javnih finansija, U tre}oj fazi od 1999. godine ciq je bio osnivawe Evropske centralne banke, utvr|ivawe kursa i uvo|ewe nove valute. Ugovorom iz Mastrihta u potpunosti je operacionalizovana politika Ekonomske i monetarne unije. EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET (ECONOMIC AND SOCIAL COMMITETTE) Ekonomski i socijalni komitet predstavqa savetodavno telo Evropske unije koje je sastavqeno od razli~itih ekonomskih i socijalnih interesnih grupa koje daje svoje mi{qewe drugim institucijama, posebno u toku procesa dono{ewa novih propisa. ^lanovi se imenuju iz zemaqa Unije na period od ~etiri godine a posle pro{irewa tokom 2004. godine broj se planira na do 350 ~lanova. EVOLUTIVNA KLAUZULA (EVOLUTIONARY CLAUSE) Predstavqa jednu od formulacija iz sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. Sa wom dr`ava koja zapo~iwe pridru`ivawe izra`ava svoju opredeqenost za pristup Evropskoj uniji a EU to prihvata.
30

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EVRO (EURO) Evro je jedinstvena valuta Evropske unije koju je od 01. januara 1999. godine prihvatilo 11 zemaqa ~lanica sa krajwim ciqem potpunog ukidawa dotada{wih nacionalnih valuta. Velika Britanija i Danska iskoristile su pravo ostajawa izvan evrozone (prema Ugovoru iz Mastrihta). Uvo|ewe evra kao jedinstvene valute u Evropskoj uniji predstavqa tre}u fazu u razvoju i stvarawu Ekonomske i monetarne unije. Potpuna zamena nacionalnih valuta u evro zemaqa evrozone sa nov~anicama i kovanicama realizovana je 2002. godine. EVROATOM - EVROPSKA ZAJEDNICA ZA ATOMSKU ENERGIJU RIMSKI UGOVORI (THE TREATES OF ROME) Jedna od tri velike organizacije evropske zajednice i ima funkciju kontrole i koordinacije civilne nuklearne oblasti. Osnovana je Rimskim ugovorima sa ciqem unapre|ewa na poqu nuklearne tehnologije i wene primene u civilne svrhe. EVROBAROMETAR (EUROBAROMETER) Evrobarometar predstavqa celokupan sistem istra`ivawa koja Evropska komisija provodi u zemqama ~lanicama kako bi permanentno pratila javno mwewe gra|ana Unije o pitawima pro{i31

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

rewa, dru{tveno ekonomskim pitawima, zdravstvu, {kolstvu, kulturi, za{titi `ivotne sredine, evru kao moneti, sistemu odbrane i bezbednosti, te drugim pitawima od zna~aja za Uniju i wene ~lanice, ali i gra|ane.

EUROJUST - (EUROPEAN JUDICAL COOPERATION )

BODY FOR THE ENHANCEMENT OF THE

Odlukom Saveta Evropske unije od 18. februara 2002. godine osnovan je Evrojust sa zadatkom pra}ewa, analize i podsticawa razvoja pravosudnih tela. Posebno je nagla{ena saradwa radi {to efikasnijeg pra}ewa, otkrivawa i sankcionisawa krivi~nih dela organizovanog kriminala. Ovo je vrlo bitno pitawe na teritoriji cele EU ali i svake ~lanice posebno. Sedi{te ovog tela je u Hagu u Holandiji. EVROPODRU~JE (EURO ZONE) Evropodru~je predstavqa popularan naziv za grupu zemaqa koje su napustiv{i svoje, do tada neprikosnovene, nacionalne valute prihvatile i u funkciju uvele novu jedinstvenu valutu - evro. Pre pro{irewa 2004. godine sve ~lanice Evropske unije osim Danske, [vedske i Velike Britanije bile su ~lanice evropodru~ja. Po osnovu trajnog izuzetka Danska i Velika Britanija nisu obavezne da preuzimaju evro kao valutu, dok su se gra|ani
32

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

[vedske na referendumu izjasnili protiv uvo|ewa evra. Deset novih ~lanica EU obavezno je da preuzme evro kao valutu pla}awa posle ispuwavawa kriterijuma konvergencije, {to se ne o~ekuje pre 2007. godine. EVROPOL (EUROPEAN
POLICE OFFICE )

Kancelarija evropske policije (poznata kao Evropol) je telo osnovano poznatom Konvencijom Europol 1995. godine. Evropol je postao potpuno operativan i aktivan 01. jula 1999. godine. Sedi{te ovog organa EU je u Holandiji, Hag a osnovni zadaci su mu prevencija i suzbijawe: terorizma, trgovine drogom, ilegalne imigracije, trgovine qudima, trgovine ukradenim vozilima, trgovine nuklearnim i drugim oru`jima za masovno uni{tewe, falsifikovawa novca i drugih instrumenata pla}awa, prawa novca Evropol polako ali sigurno izrasta u zna~ajan segment integralne bezbednosti ne samo Evropske unije nego i na globalnom bezbednosnom planu.

33

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EVROSTAT
EUROSTAT

Evrostat je organizacija za statistiku Evropske unije koja prikupqa, obra|uje i predstavqa uporedive statisti~ke informacije iz ~lanica EU. Ove informacije, u raznim oblicima, predstavqaju jednu od podloga za pripremu, dono{ewe i realizaciju politika Evropske unije. EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU (EUROPEAN AGENCY FOR RECONSTRUCTION) Evropska agencija za rekonstrukciju osnovana je u februaru 2000. godine sa sedi{tem u slunu i operativnim centrima u Beogradu, Podgorici i Pri{tini. Organizovana je kao nezavisna agencija Evropske unije ~iji rad kontroli{u Evropski savet i Evropski parlament. Osnovni zadaci Evropske agencije za rekonstrukciju su: neposredno sprovo|ewe obnove i razvoja ekonomije, uspostavqawe osnova za razvoj tr`i{ne privrede, razvoj privatnog preduzetni{tva, podr{ka razvoju demokratije i qudskih prava, funkcionisawe pravne dr`ave U svom punom kapacitetu od decembra 2001. godine aktivnosti agencije se odvijaju i u Makedoniji.
34

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT) Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je 1991. godine ima osnovni zadatak pomo}i zemqama isto~ne Evrope koju realizuje kroz obezbe|ewe investicija u privatna preduze}a. Banka samostalno, ili sa drugim partnerima, radi na poslovima; strukturne i sektorske reforme, obezbe|ewa tr`i{ne utakmice, privatizacije i preduzetni{tva, ja~awa finansijskih institucija, razvoj pravnog sistema, razvoj infrastrukture te usvajawe prakse stabilnog upravqawa preduze}ima, ukqu~uju}u svestrane programe na razvoju svesti o za{titi `ivotne sredine. Banka je u vlasni{tvu sistema 60 zemaqa, Evropske zajednice i Evropske investicione banke. Sedi{te banke nalazi se u Londonu. EVROPSKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA (EUROPEAN SECURITY AND DEFENCE POLICY) Kao drugi kqu~ni oslonac Unije, predstavqa veoma bitan faktor stvarawa jedinstvenog sistema koji mo`e da brine o svojoj bezbednosti u svim instancama. Evropski savet je odlu~io da obrazuje nove stalne, politi~ke i vojne strukture za politi~ku kontrolu i vojno anga`ovawe u slu~aju kriza svih nivoa {to zna~i jedan politi~ki i bezbednosno politi~ki komitet kao i odbor za vojna pitawa. Sve ove aktivnosti imaju za ciq stvarawe
35

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

stabilnog sistema Unije koji joj treba omogu}iti snagu za prevenciju, spre~avawe i prevladavawe svih oblika kriznih situacija, kao i upravqawe me|unarodnim kriznim situacijama. Pokrenuta je Ugovorom iz Mastrihta a osnova joj je zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA (EUROPEAN CENTRAL BANK) Evropska centralna banka je finansijka ustanova Evropkse Unije koja upravqa celokupnim evropskim sistemom centralnih banaka sa zadatkom odre|ivawa tokova novca, vo|ewa deviznih transakcija, upravqawe deviznim rezervama ~lanica te obezbe|ewe urednog i redovnog platnog prometa. Osnovana je 30. juna 1998. godine od kada je preuzela potpunu obavezu i odgovornost sprovo|ewa evropske monetarne politike. Osnovni zadatak Evropske centralne banke je da trajno odr`i stabilnost evra kao evropske valute. Sedi{te banke je u Frankfurtu. EVROPSKA EKONOMSKA ZAJEDNICA - RIMSKI UGOVORI (THE TREATIES OF ROME) Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine u Rimu formirana je Evropska ekonomska zajednica sa ciqevima izgradwe zajedni~kog tr`i{ta na osnovama carinske unije, koordinacije privredne
36

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

politike i aktivnosti na stalnom rastu `ivotnog standarda. Ova organizacija prati principe i modele ekonomskih integracija po sektorima, pri ~emu se o~ekivalo da }e ekonomske integracije dovesti u napredniju fazu i procese politi~kih integracija. Stupawem na snagu Ugovora o Evropskoj uniji Evropska ekonomska zajednica preimenovana je u Evropsku zajednicu. EVROPSKA FONDACIJA ZA OBUKU (EUROPEAN TRAINING FOUNDATION) Evropska fondacija za obuku je agencija Evropske unije formirana 1990. godine uredbom Saveta Evropske unije. Glavni ciq fondacije je da doprinese procesu reforme specijalisti~kog obrazovawa i obuke u zemqama sredwe i isto~ne Evrope, mediteranskim i drugim zemqama i da pru`i tehni~ku podr{ku u sprovo|ewu reformi visokog obrazovawa. Ve}ina aktivnosti fondacije realizuje se kroz programe usmerene raznim vidovima obrazovawa a u okviru Pakta stabilnosti deluje kao vode}a agencija na razvoju qudskih resursa. EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (EUROPEAN INVESTMENT BANK) Evropska investiciona banka je jedna od osnovnih finansijskih institucija formirana 1958. godine u okviru dokumenata Rimskih ugovora. Osnovni ciq ove finansijske minstitucije je da se obezbe37

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

di puni doprinos ujedna~enom razvoju Evropske unije preko privredne integracije i socijalne kohezije. Ova finansijska institucija obezbe|uje dugoro~no finansirawe odre|enih kapitalnih projekata Unije i u 120 zemaqa u celom svetu. Sedi{te Evropske investicione banke je u Luksemburgu. EVROPSKA KANCELARIJA ZA SUZBIJAWE PREVARA (EUROPEAN ANTI-F FRAUD OFFICE) Evropska kancelarija za suzbijawe prevara osnovana je 1999. godine sa osnovnim ciqem da se {to efikasnije suzbijaju prevare, korupcija i druge nepravilnosti. Kancelarija ima nadle`nost da radi i u institucijama Evropske unije metodom provo|ewa nezavisnih istra`nih postupaka. EVROPSKA KOMISIJA (EUROPEAN COMISSION) Evropska komisija je jedna od osnovnih i najzna~ajnijih institucija Evropske unije koja predstavqa i {titi interese Zajednice. Ona se vrlo ~esto defini{e kao "motor integracije"s obzirom da ima iskqu~ivo pravo predlagawa pravnih akata, politika i programa Unije. Pored toga, Evropska komisija ima ovla{}ewa za realizaciju i upravqawe buxetom i politikama Unije, a zadu`ena je i za predstavqawe na me|unarodnoj sceni. Samo ime Evropska komisija ima dva zna~ewa. U
38

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

u`em smislu se odnosi na 25 ~lanova Evropske komisije, takozvanih poverenika, po jedan iz svake ~lanice, ukqu~uju}i predsednika i pet podpredsednika. Poverenike imenuje Savet Evropske unije a potvr|uje ih Evropski parlament kojem je Komisija odgovorna. Mandat Komisije traje 5 godina. Svaki od poverenika nadle`an je za jedan ili vi{e resora, op{tih uprava ~ija imena pokazuju podru~je odgovornosti (Op{ta uprava za pro{irewe, Op{ta uprava za unutra{we tr`i{te i sl.). U {irem smislu naziv Evropska komisija se odnosi na samu instituciju i zaposlene u woj. Sedi{te Evropske komisije je u Briselu a delom i Luksemburgu. EVROPSKA KONVENCIJA O QUDSKIM PRAVIMA Predstavqa potpuno novi sistem za{tite qudskih prava koji je uveden potpisivawem ove Konvencije u Rimu 1950. godine. Formirani su novi organi sa sedi{tem u Strazburu kao; Evropska komisija za qudska prava, Evropski sud za qudska prava i kao svojevrstan "~uvar" Konvencije o qudskim pravima deluje Ministarski savet. EVROPSKA POLITI^KA SARADWA Ovom institucijom predvi|eno je glasawe i izja{wavawe o postupcima relevantnim za oblast me|unarodne politike. Po wemu su ~lanice bile obavezne da uzimaju u obzir stavove Evropskog parlamenta, te da, ukoliko je to mogu}e, unutar
39

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

me|unarodnih organizacija istupaju sa zajedni~kim stavovima. Prethodnik je sistemu zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike kao drugog oslonca Unije. EVROPSKA STRATEGIJA ZAPO[QAVAWA

Predstavqa deo {irokog politi~kog programa Evropske unije sa osnovnim ciqem da se obezbedi da prostor Unije bude najdinami~nije i najkonkurentnije podru~je na svetu, kao i da se sna`no podstakne {to ve}i stepen zaposlenosti i socijalne kohezije. EVROPSKA UNIJA (EUROPEAN UNION) Evropska unija je supranacionalna zajednica nastala kao rezultat procesa saradwe i integracije koji je jo{ 1951. godine zapo~elo {est zemaqa (Belgija, Francuska, Nema~ka, Italija, Luksemburg i Holandija). Posle vi{e od pedeset godina i ~etiri pro{irewa (1973. godine Danska, Irska i Velika Britanija, 1981. godine Gr~ka, 1986. godine Portugalija i [panija, 1995. godine Austrija, Finska i [vedska, 2004. godine Litvanija, Letonija, Estonija, ^e{ka, Slova~ka, Ma|arska, Slovenija, Poqska, Kipar, Malta, Unija broji 25 ~lanica. Naziv "Evropska unija" definisan je Ugovorom iz Mastrihta 1993. godine. Aktivnosti i nadle`nosti Evropske unije slikovito se opisuju pomo}u tri stuba na ulazu u gr~ki hram. Prvi stub
40

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EU ~ine tri zajednice; Evropska zajednica za ugaq i ~elik (prestala da postoji 2002. godine po isteku Ugovora), Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju. Drugi stub ~ine zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika. Tre}i stub ~ini saradwa u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova. EVROPSKA ZAJEDNICA (EUROPEAN COMMUNITY) Izraz koji se koristio u neslu`benoj komunikaciji (do pregovora o Evropskoj uniji) kao zajedni~ki naziv za tri institucije (Evropsku zajednicu za ugaq i ~elik, Evropsku ekonomsku zajednicu i Evropsku zajednicu za atomsku energiju). U slu`benoj komunikaciji Evropske unije ove tri zajednice skra}eno se nazivaju Zajednica. Tako|er, naziv Evropska zajednica ~esto se koristi za Evropsku ekonomsku zajednicu tj. za prvi stub Unije. EVROPSKA ZAJEDNICA ZA UGAQ I ^ELIK (EUROPEAN COAL AND STEEL COMMUNITY) Nastala na osnovu plana ([umanov plan) u okviru koga je 1950. godine predlo`eno stvarawe kontrole nad industrijama ugqa i ~elika u periodu posle drugog svetskog rata. Nema~ka, Francuska, Belgija, Italija, Luksemburg i Holandija tako su postavile osnove za prvu integrisanu instituciju.
41

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Postojawe ove zajednice imalo je strategijski uticaj na politi~ke i ekonomske integracione procese u Evropi. EVROPSKI EKONOMSKI PROSTOR (EUROPEAN ECONOMIC AREA)

Evropski ekonomski prostor nastao je sporazumom potpisanim 1992. godine izme|u tada{wih 12 ~lanica EZ (Belgije, Danske, Francuske, Gr~ke, Irske, Italije, Luksemburga, Holandije, Nema~ke, Portugalije, [panije i Velike Britanije) kao i tada{wih 6 ~lanica EFTA programa (Austrije, Finske, Islanda, Norve{ke, [vedske i [vajcarske). Osnovni ciq ovog projekta je stvarawe jedinstvenog tr`i{ta na kome bi se primewivale ~etiri slobode (slobodno kretawe qudi, roba, usluga i kapitala). Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru stupio je na snagu 1994. godine a obuhvati je 17 od ukupno 18 ~lanica koje su ga potpisale. U [vajcarskoj taj sporazum nije ratifikovan zbog negativnog stava gra|ana na referendumu. Evropski ekonomski prostor ne obuhvata sve odredbe jedinstvenog tr`i{ta Evropske zajednice (npr. sporazum iskqu~uje poqoprivredne i ribqe proizvode, nejednako oporezivawe i ne sadr`i zajedni~ku spoqnu ekonomsku politiku. Ipak, oko 80% propisa EZ koji ure|uju jedinstveno tr`i{te primewuje se na podru~ju Evropskog ekonomskog prostora.

42

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EVROPSKI FINANSIJSKI SUD Evropski finansijski sud ustanovqen je 1977. godine i sastoji se od 15 ~lanova, koje odre|uje Savet Evropske unije nakon saslu{awa predloga Parlamenta EU koji se imenuju na period od 6 godina. Sud obavqa ispitivawe pravilnosti i ta~nosti prihoda i rashoda sredstava Unije kao i kontrolom buxeta. Ugovorom iz Mastrihta dobio je status stalnog organa EU. EVROPSKI FOND ZA RAZVOJ Evropska ekonomska zajednica osnovala je ovaj fond 1957. godine sa zadatkom da obezbedi i unapredi ekonomski i socijalni razvoj zemaqa i regiona. EVROPSKI FOND ZA REGIONALNI RAZVOJ (EUROPEAN REGIONAL DEVELOPMENT FOND) Evropski fond za regionalni razvoj predstavqa najzna~ajniji instrument za realizaciju regionalne politike Evropske unije. Fond je osnovan 1975. godine sa osnovnim ciqem da obezbedi umawivawe razlika izme|u pojedinih regiona zajednice te da uskladi {to uravnote`eniji ekonomski i socijalni razvoj i koheziju regiona Evropske unije. Odredbom Saveta EU iz 1999. godine odre|eno je da se iz sredstava fonda finasiraju ulagawa u proizvodwu radi o~uvawa i stvarawa
43

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

radnih mesta, ulagawa u infrastrukturu, razvoj potencijala regiona kroz lokalne inicijative i aktivnosti malih i sredwih preduze}a kao i ulagawa u obrazovawe i zdravstvo. Ovaj fond je najve}i strukturni fond Evropske Unije.

EVROPSKI FOND ZA USPOSTAVQAWE I GARANCIJE U


POQOPRIVREDI

(EUROPEAN AGRICULTURAL GUIDANCE

AND

GUARANTEE

FUND )

Evropski fond za uspostavqawe i garancije u poqoprivredi osnovan je 1962. godine kao osnovni instrument za finansirawe zajedni~ke poqoprivredne politike Evropske unije. Koristi se u procesu finansirawa poqoprivrednih tr`i{nih organizacija, razvoja sela te odre|enih veterinarskih tro{kova i tro{kova informacionih sistema vezanih za zajedni~ku poqoprivrednu politiku. Ovaj fond je namewen da se obezbede i plasiraju sredstva kojima }e se finansirati zajedni~ka agrarna politika Evropske unije kao zna~ajan razvojni elemenat. Agrar, kao sistem, predstavqa strategijsko opredelewe Unije i svake od wenih dr`ava ~lanica posebno. EVROPSKI INVESTICIONI FOND Specijalni instrument unapre|ewa Evropske unije koji je usmeren na ubrzani razvoj malih i sredwih preduze}a, kao i intenzivnog preduzetni{tva.
44

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EVROPSKI MONETARNI SISTEM Ustanovqen kao sistem 1979. godine sa ciqem monetarno-politi~ke saradwe ~lanica Unije. Ovim sistemom uspostavqa se jedinstvena i stabilna monetarna zona. Najva`niji delovi ovog sistema su; obra~unska jedinica, kursevi promena, mehanizmi intervencija i kreditni mehanizmi. Sistem je bio osnova za stvarawe monetarne unije. EVROPSKI OPUNOMO}ENIK ZA GRA\ANE OMBUDSMAN (EUROPEAN OMBUDSMAN) Evropski parlament imenuje opunomo}enika za gra|ane na mandatni mperiod od 5 godina. Ovaj opunomo}enik prima pritu`be od svakog pojedinog gra|anina Unije o nefunkcionisawu ili nesporazumima koji su nastupili u organima ili institucijama zajednice. ^lanom 43 Poveqe o osnovnim pravima koja je proklamovana u Nici 2001. godine detaqno je definisan rad ombudsmana. Evropski opunomo}enik prima `albe gra|ana Evropske unije u slu~aju spora sa organima i ustanovama Unije. Ovla{ten je da nesmetano vodi istrage, a optu`ena ustanova du`na je da prilo`i kompletnu dokumentaciju neophodni za tok istrage. Pravo obra}awa imaju gra|ani EU, dr`avqani tre}ih zemaqa koji borave u EU, preduze}a, udru`ewa kao i organizacije sa sedi{tem u EU. U mnogim zemqama koje se kandiduju ili imaju
45

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

nameru da se pridru`e Evropskoj uniji uspostavqa se ovaj institut za{tite gra|ana koji sve vi{e postaje deo evropskog demokratskog sistema, koga gra|ani prihvataju veoma odgovorno.

EVROPSKI PARLAMENT (EUROPEAN PARLIAMENT) Evropski parlament je predstavni~ko telo skoro pola milijarde stanovnika Evropske Unije. Po~eci parlamentarnog organizovawa u integrisanoj Evropi su u pedesetim godinama dvadesetog veka i nalaze se u osnovama osniva~kih sporazuma. Parlamentarni izbori se odr`avaju svakih pet godina a svaki dr`avqanin EU, registrovan kao glasa~, ima pravo glasa. Poslanici u Parlamentu biraju se, od 1979. godine, direktnim glasawem na mandat od 5 godina a broj poslanika koji se biraju u svakoj ~lanici srazmeran je broju stanovnika te zemqe u odnosu na druge ~lanice. Na po~etku 21. veka (2005. godina) parlament broji 732 poslanika a Ustav }e gorwu granicu da defini{e na 786 poslanika. U sklopu institucionalnog trougla (Evropska komisija, Savet Evropske unije i Evropski parlament) Parlament direktno predstavqa voqu gra|ana Unije. ^lanovi Evropskog parlamenta ne sede u blokovima po zemqama ve} po evropskim politi~kim grupacijama.

46

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Broj poslanika po zemqama treba do kraja prve dekade 20. veka da izgleda:
1999-2004. Belgija 25 Bugarska Kipar ^e{ka Danska 16 Nema~ka 99 Gr~ka 25 [panija 64 Estonija Francuska 87 Ma|arska Irska 15 Italija 87 Latvija Litvanija Luksemburg 6 Malta Holandija 31 Austrija 21 Poqska Portugalija 25 Rumunija Slova~ka Slovenija Finska 16 [vedska 22 V. Britanija 87 MAKS. (UKUPNO) 626 2004. - 2007. 24 6 24 14 99 24 54 6 78 24 13 78 24 13 6 5 27 18 54 24 14 7 14 19 78 732 2007. - 2009. 24 18 6 24 14 99 24 54 6 78 24 13 78 24 13 6 5 27 18 54 24 36 14 7 14 19 78 786

Osnovna ovla{}ewa Evropskog parlamenta su: u~e{}e u dono{ewu propisa EU putem postupka suodlu~ivawa, saradwe i savetovawa sa Savetom Evropske unije, imenovawe i razre{ewe ~lanova Evropske komisije,
47

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

imenovawe ombudsmana, ~lanova Evropske centralne banke, Suda revizora i drugih institucija, kontrola rada Evropske komisije i Saveta EU, odobravawe godi{weg buxeta,

Sedi{te Evropskog parlamenta je u Strazburu, iako se neka zasedawa i sastanci parlamentarnih odbora odr`avaju Briselu, dok je deo administrativnih slu`bi sme{ten u Luksemburgu, EVROPSKI REVIZORSKI SUD (EUROPEANCOURT OF AUDITORS) Evropski revizorski sud, sa sedi{tem u Luksemburgu, vr{i kontrolu prihoda i rashoda Evropske unije kao i dodelu buxetskih sredstava korisnicima buxeta. Sud se sastoji od 25 sudija revizora, po jedan iz svake ~lanice, koje imenuje Savet ministara na mandatni period od 6 godina. EVROPSKI SAVET (EUROPEAN COUNCIL) Pojam koji je prvo nastao u politi~koj praksi Evrope a tek posle zasnovan odredbama Jedinstvenog evropskog akta 1986. godine. Evropski savet, u pravnom smislu, nije organ EU, ve} sastanak na najvi{em nivou predstavnika zemaqa ~lanica EU. Najvi{i funkcioneri ~lanica Evropske unije sastaju se najmawe dva puta
48

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

godi{we sa predsednikom Evropske komisije kako bi raspravqali o pitawima od vitalnog interesa za Uniju. Stupawem na snagu Ustava EU, Evropski savet bi}e uspostavqen kao posebna institucija. Zakqu~ci Evropskog saveta imaju karakter smernica za rad institucija Unije. EVROPSKI SAVEZ SINDIKATA Evropskom savezu sindikata, koji je osnovan 1973. godine sa sedi{tem u Briselu, pripadaju savezi sindikata iz 32 zemqe. Sastoje se od 14 odbora sindikata podeqenih po granama kao i tri posmatra~ka odbora. EVROPSKI SOCIJALNI FOND (EUROPEAN SOCIAL FUND) Evropski socijalni fond stanovqen je 1957. godine kao najva`niji instrument socijalne politike. Namewen je za unapre|ewe mera kvalifikovawa i prekvalifikovawa, te za stvarawe novih radnih mesta. Oko 70% ukupno odobrenih doprinosa ovog fonda slu`i za smawewe procenta nezaposlenosti mlade populacije. Iz Fonda se finansiraju projekti i mere protiv nezaposlenosti, razvoj kadrovskih potencijala i ja~awe procesa dru{tvene integracije na tr`i{tu rada. Posebna pa`wa usmerena je prema programima za stru~no usavr{avawe i obrazovawe, programima za zapo{qavawe te razvoju novih radnih mesta
49

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EVROPSKI SPORAZUMI (EUROPEAN AGREEMENT) Evropski sporazumi su poseban oblik sporazuma o pridru`ivawu izme|u Evropske unije i pojedinih zemaqa sredwe i isto~ne Evrope, te balti~kih zemaqa. Evropski sporazum, kao dokument, stupa na snagu kada ga, posle potpisivawa, ratifikuju; svaka zemqa ~lanica Unije posebno, Evropski parlament i odgovaraju}a institucija zemqe kandidata predvi|ena Ustavom doti~ne zemqe. U vremenu izme|u potpisivawa i stupawa na snagu evropskog sporazuma na snazi je privremeni sporazum kojim se ure|uje unutra{we tr`i{te i trgovina. Evropski sporazumi se zakqu~uju na neodre|eno vreme a sastoje se od slede}ih elemenata: politi~ki aspekt, koji predvi|a bilateralne i multilateralne konsultacije u svim pitawima od zajedni~kog interesa, trgova~ki aspekt, ekonomsku, kulturnu i finansijsku saradwu, uskla|ivawe zakonodavstva Evropski sporazum stupa na snagu po{to se potpisani sporazum ratifikuje od strane svake ~lanice posebno kako je predvi|eno Ustavom i Evropskog parlamenta. Ovi sporazume prestaju da se primewuju danom stupawa u punopravno ~lanstvo Evropske unije.
50

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

EVROPSKI SUD (EUROPEAN COURT) Sud Evropske unije koji se sastoji od 25 sudija i devet generalnih advokata, koje imenuju dr`ave ~lanice na mandatni period od 6 godina. Ovaj sud ima dve osnovne funkcije; da prati i ispituje kompatibilnost pravnih akata ~lanica sa Ugovorima Unije i da na zahtev nacionalnih sudova odlu~uje o na~inu primene prava Unije. Evropski sud podr`ava i sud prve instance koji je zadu`en, prvenstveno, za upravne procese izme|u organa Unije i wenih zaposlenih, te za konkurentne procese. EVROPSKI SUD ZA QUDSKA PRAVA (EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS) Predstavqa me|unarodnu sudsku instituciju koja mo`e, pod odre|enim uslovima, razmatrati zahteve pojedinaca koji se `ale na povredu svojih prava utvr|enih Evropskom konvencijom o qudskim pravima. Tom konvencijom definisana su osnovna gra|anska i politi~ka prava i slobode svakog pojedinca ~ime se obavezuju sve ~lanice da garantuju ta prava svakom licu pod wihovom jurisdikcijom. Ustrojen je 1959. godine i zasnovan na Evropskoj konvenciji o qudskim pravima te uz Komisiju za qudska prava i Odbor saveta Evropske unije predstavqa sistem kojim se provode obaveze iz konvencije u zemqama koje su je ratifikovale. Sedi{te
51

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

suda je u Strazburu a broj sudija jednak je broju zemaqa potpisnica konvencije. EVROPSKO PARTNERSTVO (EUROPEAN PARTNERSHIP)

Evropsko partnerstvo je dokument kojim se odre|uju kratkoro~ni (1 do 2 godine) i sredwero~ni (3 do 4 godine) prioriteti u pripremi dr`ave kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji. Predstavqa jedan od va`nih instrumenata pretpristupne strategije i slu`i kao svojevrsna kontrolna lista prema kojoj se meri stepen napretka u pripremama za ulazak u EU. Stepen ostvarivawa sa liste prioriteta redovno prati Evropska komisija prvenstveno kroz godi{we izve{taje o procesu stabilizacije i pridru`ivawa, kao i kroz strukture definisane u okviru procesa stabilizacije i pridru`ivawa. EUREKA Evropski program me|unarodne saradwe izme|u preduze}a, istra`iva~ko razvojnih centara i univerziteta zemaqa ~lanica programa koji je pokrenut 1985. godine. Osnovni ciqevi su pove}awe konkurentnosti i inovatorstva kod evropskih preduze}a.

52

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

F
FINANSIJSKI INSTRUMENT ZA USMERAVAWE
U RIBARSTVU

(FINANCIAL INSTRUMENT

FOR

FISHERIES GUIDANCE)

Finansijski instrument za usmeravawe u ribarstvu je jedan od instrumenata regionalne politike Evropske unije. Namewen je priobalnim podru~jima za ostvarivawe ciqeva zajedni~ke politike u oblasti ribarstva. Osnovni ciq je ja~awe konkurentnosti u ribarstvu i pokretawe promena koje treba da dovedu do osavremewavawa tog sektora i stvorili {to povoqniji uslovi za razvoj. FISKALIS 2007 FISCALIS 2007 Fiskalis 2007 predstavqa program Evropske unije kojim se podsti~e saradwa me|u u~esnicima u podru~ju suzbijawa poreskih prevara poboq{awem sistema elektronske razmene informacija, saradwom u istra`nim postupcima kao i programom obrazovawa i razmene stru~waka iz nadle`nih institucija ~lanica.

53

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

G
GENERALNA DIREKCIJA (DIRECTORATE GENERAL)

Generalna direkcija je glavna administrativna jedinica Komisije EU koja predla`e propise, sprovodi komunitarne politike EU, kontroli{e ~lanica u wihovom sprovo|ewu te dodequje sredstva iz buxeta Unije. Organizovane su 33 generalne direkcije koje su podeqene u 4 grupe i to: (poqoprivreda, konkurencija, ekonomski i finansijski poslovi, obrazovawe i kultura, zapo{qavawe i socijalna pitawa, energetika i saobra}aj, preduzetni{tvo, `ivotna sredina, vodoprivreda, pravosu|e i unutra{wi poslovi, za{tita zdravqa potro{a~a, informati~ko dru{tvo, unutra{we tr`i{te, zajedni~ki istra`iva~ki centar, regionalna politika, istra`ivawe, poreska politika i carine).
PO SEKTORSKIM POLITIKAMA,

(razvoj, pro{irewe, Evropska kancelarija za saradwu, spoqni odnosi, kancelarija za humanitarnu pomo}, trgovina).
SPOQNI POSLOVI,

54

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

(Evropska kancelarija za borbu protiv pronevera, EUROSTAT, buxet, {tampa i komunikacije, Izdava~ki zavod, Generalni sekretarijat).
OP[TI POSLOVI UNUTRA[WI POSLOVI (finansijska kontrola, grupa politi~kih savetnika, unutra{we revizorske usluge, zajedni~ka slu`ba za prevo|ewe i konferencije, pravna slu`ba, administrativna slu`ba, prevodila~ka slu`ba)

Generalna direkcija predstavqa visoko organizovan administrativni konglomerat u slu`bi gra|ana i razvoja Unije. GLASAWE KVALIFIKOVANOM VE]INOM (QUALIFIED MAJORITY VOTING) Glasawe kvalifikovanom ve}inom predstavqa naj~e{}i na~in dono{ewa odluka u Savetu EU. Pojam kvalifikovana ve}ina odnosi se na broj glasova koji je potreban da bi Savet usvojio neku predlo`enu odluku. Za usvajawe odre|enog predloga potrebno je da se zadovoqe dva a u nekim slu~ajevima i tri potrebna uslova: 255 od ukupno 345 glasova kojima raspola`u ~lanice EU, glasovi moraju da dolaze od ve}ine ~lanica, kvalifikovana ve}ina mora da predstavqa barem 62% stanovni{tva Unije (zadovoqavawe ovog uslova proverava se na zahtev bilo koje ~lanice).
55

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Za odbijawe predloga potrebno je 88 glasova. Glasawe kvalifiokovanom ve}inom uvedeno je kako bi se omogu}ilo {to jednostavnije dono{ewe odluka u Savetu EU. Pre wegovog uvo|ewa usvajawe mnogih predloga bilo je uslovqeno postizawem konsenzusa {to je zna~ajno usporavalo proces dono{ewa odluka. Glasawe kvalifikovanom ve}inom, s vremenom, pro{ireno je na brojna podru~ja (jedinstveno tr`i{te, ekonomska i socijalna kohezija, zdravqe radnika i sl.) dok je konsenzus zadr`an za "osetqiva" pitawa kao {to je spoqna politika, poreska politika i sl. GRA\ANI EVROPSKE UNIJE (CITIZENSCHIP OF THE EU) Svako lice koje ima dr`avqanstvo neke od ~lanica Unije ima pravo gra|anstva (dr`avqanstva) Evropske unije. Gra|anstvo EU ne zamewuje nacionalno dr`avqanstvo ve} predstavqa wegov kvalitativni dodatak. Ova kategorija omogu}ava slobodno kretawe i boravak u bilo kojoj ~lanici EU, pravo da bira i da bude biran u organe lokalne vlasti i u Evropski parlament u zemqi u kojoj je prijavqeno aktuelno boravi{te, te pravo podno{ewa pritu`bi Ombudsmanu. Gra|ani EU imaju pravo i na diplomatsku i konzularnu za{titu u predstavni{tvima bilo koje zemqe ~lanice i to i tamo gde wihova mati~na zemqa nema diplomatsko ili konzularno predstavni{tvo.

56

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

H
HA[KI KONGRES Odr`an je u maju 1948. godine na kome je u~estvovalo oko 750 politi~ara iz gotovo svih evropskih zemaqa i koji je bio posve}en ideji pokreta ujediwene Evrope. U svojoj rezoluciji Kongres je zahtevao izgradwu i razvoj slobodne, demokratske i ujediwene Evrope. Ovaj Kongres nai{ao je na {iroko odobravawe i bio je pokreta~ka snaga za pregovore koji su 1949. godine doveli do osnivawa Evropskog saveta. HARMONIZACIJA Pod harmonizacijom se podrazumeva proces prilago|avawa politi~ko-ekonomskih mera, pravnih i upravnih propisa zemaqa ~lanica unutar Unije, da bi se otklonile sve relevantne smetwe slobodnom tr`i{tu. Nasuprot napornog principa harmonizacije stoji princip obostranog priznavawa, koji je uveden od strane evropskog Suda i predstavqa bitne preduslove ostvarivawu projekta slobodnog tr`i{ta.

57

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

HUMANITARNA KANCELARIJA EVROPSKE (EUROPEAN COMMUNITY HUMANITARIAN OFFICE)

ZAJEDNICE

H I

Predstavqa ustanovu Evropske komisije koja je osnovana 1992. godine sa ciqem da kontroli{e i usmerava humanitarnu pomo} Evropske unije. Ova ustanova pru`a hitnu humanitarnu pomo}, kao i pomo} za obnovu na kriznim podru~jima u vi{e od 60 zemaqa. Specijalizovana je za hitne humanitarne intervencije, dok dugoro~ne projekte humanitarne pomo}i organizuje Generalna direkcija za razvoj i humanitarnu pomo}. Prva oblast delatnosti Humanitarne kancelarije odnosi se na finansirawe kupovine hrane, lekova, medicinske opreme, ~i{}ewe minskih poqa, izgradwa privremenih objekata za sme{taj izbeglih lica, programe za spre~avawe katastrofa i sl. Druga oblast delatnosti je podr{ka informativnim delatnostima ~ija je svrha informisawe javnosti o raznim humanitarnim problemima, kao {to se na primer zaostale protivpe{adijske mine.

I
IDABC Predstavqa program Evropske unije namewen za unapre|ewe funkcionalnosti sistema javnih
58

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

uprava ~lanica Unije. Realizuje se, prevashodno, podsticawem razvoja i kori{}ewa informacionih i kominikacionih tehnologija kao i potrebnih standarda. INSTITUCIJE EVROPSKE UNIJE (INSTITUTIONS OF THE EUROPEAN UNION) Osnovne i najzna~ajnije institucije Evropske unije su: Evropski savet, Savet Evropske unije, Evropska komisija, Evropski parlament, Evropski sud pravde, Ekonomski i socijalni komitet, Komitet regija, Revizorski sud, Evropska centralna banka, Evropska investiciona banka Sve ove institucije se permanentno razvijaju, osavremewavaju i postaju deo novog organizacionog oblika primerenog evropskoj tradiciji, potrebama i budu}nosti.

H I

59

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

INSTITUCIJE ZA SPROVO\EWE SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRU@IVAWU (INSTITUTIONS IN CHARGE OF THE IMPLEMENTATION OF THE STABILIZATION AND ASSOCIATION AFREEMENT) Po postizawu sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu bilateralno i multilateralno se formiraju razna tela za sprovo|ewe sporazuma. Savet za stabilizaciju i pridru`ivawe sastoji se od predstavnika saveta EU i Evropske komisije, s jedne strane, i predstavnika kandidata za prijem, s druge strane. Odbor za stabilizaciju i pridru`ivawe mo`e da formira vi{e razli~itih pododbora koji su zadu`eni za tehni~ke detaqe iz podru~ja obuhva}enih sporazumom. Mo`e da se formira i zajedni~ki parlamentarni odbor kao forum za razmenu stavova poslanika Parlamenta kandidata i Evropskog parlamenta. INSTRUMENT ZA SPROVO\EWE STRUKTURNIH
POLITIKA U PREDPRISTUPNOM PERIODU

(INSTRUMENT

FOR

STRUCTURAL POLICIES

FOR

PRE-A ACCESSION)

Program instrumenata strukturne politike pokrenut je u ciqu pomo}i Evropske unije zemqama kandidatima u pripremama za ~lanstvo. Glavni prioriteti ovog programa su u podru~jima obrazovawa o politikama i procedurama Unije, pomo}i na dostizawu standarda u za{titi `ivotne sredine, te pro{irewa i povezivawa s transevropskim komunikacionim mre`ama. Na nivou Evropske unije za realizaciju ove inicijative, a u sklopu organizacione strukture Evropske ko60

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

misije, zadu`ena je Op{ta uprava za regionalnu politiku. INTEGRACIJE (INTEGRATIONS) Sa pojmom integracija, u najop{tijem odre|ewu, obele`ava se srastawe vi{e delova u jednu celinu. Sa politi~kim integracijama defini{e se proces srastawa ili rezultati tih srastawa vi{e politi~kih subjekata u jednu celinu. Pod evropskim integracijama podrazumeva se pridru`ivawe i ukqu~ivawe dr`ava ~lanica u Evropsku uniju. INTELIGENTNA ENERGIJA EVROPE (INTELLIGENT ENERGY EUROPE) Inteligentna energija Evrope predstavqa program Evropske unije u periodu od 2003. do 2007. godine kojim se podsti~u netehnolo{ke aktivnosti u oblasti energetike. Ovde se posebno nagla{ava proces tra`ewa novih, zamenskih, oblika elektri~ne energije kao i obnovqivih izvora. Program je otvoren i za ~lanice i za kandidate koji se odlu~e da u wemu u~estvuju na bilo koji na~in. INTERREG III Predstavqa inicijativu Unije ~iji je ciq oja~ati ekonomsku i socijalnu koheziju kroz podsticawe uravnote`enog razvoja celog evropskog kontinenta putem intenzivne prekograni~ne,
61

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

transgrani~ne i me|uregionalne saradwe. Po~etna ideja ove inicijative, usvojena 1990. godine, bila je vezana za pripremu pograni~nih podru~ja ~lanica za zajednicu bez unutra{wih granica. ^lanice koje u~estvuju u ovom programu mogu da koriste sredstva Evropskog fonda za regionalni razvoj a ne~lanice mogu da u~estvuju sopstvenim sredstvima ili iz fondova koje odobre organi EU. Na nivou Evropske unije za realizaciju ove inicijative, a u sklopu organizacione strukture Evropske komisije, zadu`ena je Op{ta uprava za regionalnu politiku. IZVE[TAJ O IZVODQIVOSTI (FEASIBILLITY REPORT) Dokument koji ispituje izvodqivost napretka odnosa izme|u Evropske unije i zemaqa jugoisto~ne Evrope u okviru Procesa stabilizacije i pridru`ivawa. Izve{taj vr{i analize elemenata Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i to; politi~ke i ekonomske elemente. Izve{taj o izvodqivosti Evropska komisija izra|uje na osnovu podataka koje sakupi Misija Evropske komisije za procenu stawa i Zajedni~ka konsultativna radna grupa. IZVORI PRAVA (LEGAL SOURCES COMMUNITY LAW) Izvori prava Evropske unije dele se na primarne i sekundarne izvore. Primarni izvori prava su
62

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

osniva~ki ugovori i op{ti pravni principi. Izrazom "osniva~ki ugovori" obuhva}eni su ugovori kojima su stvorene Evropska zajednica za ugaq i ~elik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, te ugovori kojim su ih promenili kao {to su Jedinstveni evropski akt, Ugovor iz Mastrihta, Ugovor iz Amsterdama i Ugovor iz Nice. Sekundarni izvori prava EU ukqu~uju pravne akte koje Savet Unije donosi na osnovu primarnog zakonodavstva (odluke, uredbe, direktive, mi{qewa, preporuke) kao i sudsku praksu Suda Evropske unije.

J
JEDINSTVENI EVROPSKI AKT (SINGLE EUROPEAN ACT) Rimski ugovori dopuweni su i modifikovani stupawem na snagu Jedinstvenog evropskog akta 1986. godine. Wime je definisan pravno osnov za stvarawe jedinstvenog tr`i{ta do 01. januara 1993. godine. Jedinstvenim evropskim aktom odre|ene su nove nadle`nosti (socijalna politika, ekonomska i socijalna kohezija, istra`ivawe i tehnolo{ki razvoj, za{tita `ivotne sredine) te pokrenuta saradwa u oblasti spoqnih poslova i
63

I J

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

pojednostavqen proces dono{ewa odluka u Savetu minisatara, pri ~emu je znatna ovla{tewa dobio Evropski parlament. Jedinstveni evropski akti su definisali program slobodnog tr`i{ta i uveli princip dono{ewa odluka kvalifikovanom ve}inom. JEDINSTVENO TR@I[TE/UNUTRA{WE TR`I{TE/ (SINGLE MARKET, INTERNAL MARKET) Pojam koji se vi{e koristi i kao unutra{we tr`i{te i predstavqa okvir u kome se defini{e ujediweno ekonomsko podru~je u Uniji preko punog ostvarivawa ~etiri slobode; slobode kretawa qudi, roba, usluga i kapitala bez unutra{wih granica. Jedinstveni evropski akt prvi je doneo bitne izmene Rimskih ugovora potrebne za uspostavqawe jedinstvenog tr`i{ta Evropske unije.

J K

K
KOMITET POLITI^KIH DIREKTORA (COMMITEE OF PILITICAL DIRECTORS) Komitet politi~kih direktora okupqa politi~ke direktore ministarstava inostranih poslova zemaqa ~lanica Evropske Unije. Rad ovog tela
64

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

usmeren je na pripreme sastanaka Saveta EU i kreacija predloga u vezi sa zajedni~kom spoqnom i bezbednosnom politikom. Komitet politi~kih direktora, tako|e, vr{i kontrolu realizacije dogovorenih mera ali pri tom ne ulazi u nadle`nosti Saveta i Komisije. KONFERENCIJA U BARSELONI (BARCELONA CONFERENCE) Konferencija u Barseloni odr`ana je u novembru 1995. godine i ozna~ava po~etak evro-mediteranskog partnerstva i poznata je kao Barselona proces. Na konferenciji je usvojena deklaracija kojom je predvi|eno da se zemqama sredozemqa garantuje bezbednost a da se saradwa me|u potpisnicama unapre|uje u tri kqu~ne oblasti. Prva oblast odnosi se na politi~ku i bezbednosnu saradwu, drugom oblasti je planirano da se do 2010 godine uspostavi zona slobodne trgovine dok je tre}a oblast vezana za saradwu i razumevawe kulturnih i verskih razlika nosilaca ove deklaracije. KONVENCIJA O BUDU]NOSTI EVROPE (CONVENTION ON THE FUTURE OF THE EUROPE) Konvencija o budu}nosti Evrope predstavqa organizovanu raspravu o budu}nosti EU koju su pokrenule ~lanice a na osnovu deklaracije iz Laekena. Prema Deklaraciji ciq Konvencije je da se podstakne {to {ira rasprava o kqu~nim pitawima za budu}nost Unije te da se izradi predlog evropskog
65

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

ustava. Konvencija je po~ela sa radom 28. februara 2002. godine a prvi predlog ustavnog ugovora predstavqen je u Solunu 2003. godine. Konvencija o budu}nosti Evrope je svojevrsna inovacija u dotada{wem na~inu rada i organizovawa kako vladinih tako i me|uvladinih institucija. Poseban kvalitet radu daju sveobuhvatne javne rasprave na svim nivoima organizovawa. KOOPERACIONI POSTUPAK Ovaj postupak uveden je Jedinstvenim evropskim aktima i wima Parlament dobija mogu}nost da u drugom ~itawu prihvati ili odbije predloge zakona koje predla`e Evropska komisija, tako da je time dobio zna~ajnu zakonodavnu ulogu. Od stupawa na snagu Ugovora o Evropskoj uniji postupak je posebno zna~ajan za oblasti; saobra}ajna politika, zabrana svih oblika diskriminacije, socijalni fondovi, kvalifikovawe, transevropske mre`e, privredna i socijalna saradwa, zdravqe radnika i druge oblasti od op{teg zna~aja. KRITERIJUMI IZ KOPENHAGENA (KOPENHAGEN CRITERIA) Na sastanku Evropskog saveta u Kopenhagenu 1993. godine najvi{i predstavnici tada{wih ~lanica Evropske unije slo`ili su se da prime u ~lanstvo zemqe iz sredwe i isto~ne Evrope koje izraze `equ za tim. Da bi te zemqe postale punopravne ~lanice treba da ispune slede}e politi~ke i
66

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

ekonomske kriterijume: stabilnost institucija koje obezbe|uju demokratiju, pravnu dr`avu, po{tovawe qudskih prava i mawina, postojawe efikasne tr`i{ne privrede, sposobnost preduze}a da izdr`e tr`i{ni pritisak u Uniji, sposobnost preuzimawa obaveza koje proizilaze iz ~lanstva, ukqu~uju}i sprovo|ewe ciqeva politi~ke, ekonomske i monetarne unije. Ovako definisani kriterijumi poznati su kao Kriterijumi iz Kopenhagena. KRITERIJUMI KONVERGENCIJE (CONVERGENCE CRITERIA) Kriterijumi konvergencije predstavqaju ekonomske uslove utvr|ene Ugovorom iz Mastrihta kojima se procewuje spremnost i sposobnost zemaqa Evropske unije za aktivno u~e{}e u Ekonomskoj i monetarnoj uniji. Radi se o slede}a ~etiri kriterijuma: visok nivo stabilnosti cena, stopa inflacije ne sme da bude ve}a od 1,5% u odnosu na stopu inflacije u prve tri zemqe sa najstabilnijim cenama, smawewe previsokog javnog duga (do 60% BDP) i buxetskog deficita (do 3%BDP), postizawe stabilnog kursa, prose~ne nominalne dugoro~ne kamatne stope ne smeju da budu ve}e od 2% u odnosu na kamatne
67

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

stope triju zemaqa Unije sa najni`om stopom inflacije. Ovako definisani kriterijumi poznati su pod nazivom Kriterijumi iz Mastrihta.

(KULTURA 2000) CULTURE 2000


Predstavqa okvirni program EU za period 2000. do 2006. godine sa prevashodnim ciqem podsticaja saradwe me|u zemqama ~lanicama u kulturi. Ovim bi se postepeno stvarao evropski kulturni prostor koji bi zbli`avao evropske narode, uz istovremeno o~uvawe wihovih nacionalnih i regionalnih razli~itosti u svim instancama. Ciqevi ovog programa postiza}e se podsticawem mobilnosti i kreativnosti umetnika i wihovog stvarawa, me|ukulturalnim dijalogom, dostupno{}u kulturnih sadr`aja {iroj javnosti te dovoqan stepen poznavawa istorijskog i kulturnog nasle|a svih evropskih naroda.

K L

L
LIFE Predstavqa finansijski instrument Evropske komisije namewen aktivnostima u oblastima za{ti68

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

te `ivotne sredine i prirode na teritoriji Unije, kao i aktivnostima koje nisu u ~lanstvu EU. Ovaj finansijski instrument namewen je i zemqama kandidatima za ~lanstvo, u oblasti izgradwe administrativnih struktura za za{titu `ivotne sredine i prirodnih resursa, ako i odr`ivog razvoja. Jedan od osnovnih ciqeva ovog programa je da sna`no doprinese razvoju i sprovo|ewu politike za{tite `ivotne sredine Unije. LISABONSKA STRATEGIJA (LISBON STRATEGY) Lisabonska strategija ozna~ava skup zajedni~kih strategijskih ciqeva usvojenih na sastanku Evropskog saveta odr`anom u martu 2000. godine u Lisabonu. Prema ovoj strategiji Evropska unija bi do 2010. godine trebala da postane najdinami~niji i najkonkurentniji ekonomski prostor na svetu. Ovo se zasniva na znawu, sposobnosti za ekonomski rast i sna`nim demokratskim integracionim procesima. Predvi|a se da stopa zaposlenosti i socijalna kohezija budu na prvom mestu. Lisabonska strategija je i konkretan program aktivnsoti koji povezuje kratkoro~ne politi~ke inicijative te sredwero~ne i dugoro~ne ekonomske reforme. LUKSEMBUR[KI KOMPROMIS Luksembur{ki kompromis iz 1966. godine okon~ao je krizu nastalu situacijom nazvanom "politika
69

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

prazne stolice" nakon {to Francuska nije od jula 1965. godine u~estvovala na sednicama Saveta. Francuska je bila protiv ve}ine ~lanica koje su htele da u slu~ajevima kada su u igri vitalni interesi neke od ~lanica pri dono{ewu odluka, sve ~lanice daju sve od sebe kako bi se do{lo do re{ewa koje se mo`e prihvatiti od strane svih. Francuska je, suprotno tome, htela da se pregovori nastavqaju sve do momenta dok se ne postigne jednoglasna odluka svih ~lanica. Ovim kompromisom propisano je jednoglasno dono{ewe odluke i spre~eno kori{}ewe mogu}nosti dono{ewa ve}inske odluke. Ovo je predstavqalo prvu cenzuru u razvoju Unije. Ipak, sredinom 80-tih godina uspelo se pre}i na sistem ve}inskog odlu~ivawa.

L M

M
MARKO POLO Marko Polo je program Evropske unije predvi|en za period 2003 - 2010. godina koji ima za ciq smawewe drumskog saobra}aja, smawewe zaga|ivawa prouzrokovanim drumskim saobra}ajem te za razvoj alternativnih transportnih sistema kao {to su `eleznica, pomorski i re~ni saobra}aj.
70

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

ME\UDR@AVNI I SUPRANACIONALNI Sa pojmovima me|udr`avni i supranacionalni ozna~ene su razli~ite forme me|unarodne politike u op{tem smislu ali i u oblasti evropskih integracija. Dok me|udr`avna saradwa ne zahteva nikakvo odricawe nacionalnog suvereniteta dr`ave, supranacionalne strukture su ozna~ene odstupawem od dela nadle`nosti. Ovaj par pojmova ozna~ava kontinuitet i markira odnose u kojima se realizuju evropske integracije. ME\UVLADINA KONFERENCIJA (INTERGOVERNMENTAL CONFERENCE) Podrazumeva pregovore izme|u vlada zemaqa ~lanica Evropske unije, na kojima se o~ekuje rezultat u obliku dodataka osniva~kim ugovorima. Takav tip pregovora donosi promene u pravnim i institucionalnim strukturama kao i u sadr`aju osniva~kih ugovora. Pojam me|uvladina konferencija koristi se i kao naziv za bilateralne pregovore izme|u zemaqa kandidata i zemaqa ~lanica o punopravnom ~lanstvu. MISIJA EVROPSKE KOMISIJE ZA PROCENU STAWA (ASSESMENT MISSION, FACT FINDING MISSION) Ovaj organ, u sastavu Evropske komisije, zadu`en je u sklopu procesa stabilizacije i pridru`ivawa za pregled stawa u zemqi koja je otpo~ela
71

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

pripreme i ostvarila uslove za po~etak otvarawa procesa za prikqu~ewe. Misija kroz razgovore i izve{taje resornih ministarstava i institucija zemqe kandidata, te predstavnika me|unarodnih finansijskih organizacija prikupqa podatke o prioritetima i ciqevima vlade te druge potrebne podatke za izradu izve{taja o izvodqivosti. MI[QEWE (OPINION) Mi{qewe predstavqa pravni akt neobavezuju}eg karaktera koji donosi Savet Evropske unije ili Komisija i koji se upu}uje zemqama ~lanicama i/ili pravnim subjektima na osnovama planiranih inicijativa Evropske unije. Predstavqa sredstvo za usmeravawe nacionalnih zakonodavstava u smeru po`eqnom za Uniju. MI[QEWE O ZAHTEVU ZA ^LANSTVO (OPINION ON THE APPLICATION FOR MEMBERSHIP) Mi{qewe o zahtevu za ~lanstvo predstavqa dokument kojim se ocewuje sposobnost dr`ave podnositeqa zahteva da postane punopravan ~lan EU. Izra|uje ga Evropska komisija na zahtev Evropskog saveta.

72

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

N
NEU^ESTVOVAWE (OPTING OUT) Predstavqa izuzetak od pravila koji se pravi za jednu od zemaqa ~lanica koja se ne `eli ukqu~iti u zajedni~ku saradwu sa ostalim ~lanicama u odre|enoj oblasti politike. Time se spre~ava celokupno blokirawe u odre|enoj oblasti. Velika Britanija, naprimer, nije `elela da u~estvuje u tre}oj fazi ekonomske i monetarne fuzije a sli~ne klauzule postoje za Dansku vezano za ekonomsku i monetarnu uniju, te za odbranu i princip uvo|ewa pojma "gra|anin Evrope". NATO NATO (NORTH ATLANTIC TREATY ORGANISATION) Poznat kao Severnoatlantski pakt, osnovan 1949. godine, na samom po~etku hladnog rata sa ciqem da vojno za{titi "slobodni svet" tj. uglavnom razvijene zemqe zapada od mogu}e opasnosti {irewa boq{evi~kog komunizma koga je tada promovisao Sovjetski Savez. Inicijator te ideje bio je Vinston ^er~il a konkretniji oblik dao je predsednik SAD Hari Truman. Po{to je, raspadom wihovog pandana Var{avskog ugovora, iza{ao kao neka vrsta pobednika u hladnom ratu, NATO se suo~io
73

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

sa mnogim inicijativama za ukidawe. Odr`ao se kao jedan od glavnih instrumenata SAD da kroz realizaciju oru`anih intervencija ostvari wihov {to dominantniji uticaj u svetu kroz stvarawe i upravqawe lokalnimkrizama i globalnu hegemoniju.Formirawe Evropske unije, pogotovo u posledwe vreme kada postaju sve vidqivije te`we wenih ~lanica da se izvuku ispod dominacije SAD, stavqa jedinstvo saveza pred, do sada, najve}e isku{ewe. NUTS NUTS (NOMENCLATURE TERITORIAL UNITS STATISTICS)

OF

FOR

N O

Ozna~ava termin (Nomenklatura prostornih jedinica za statistiku) i predstavqa sistem nomenklature prostornih jedinica EU neophodan za realizaciju regionalne politike Unije. Uveden je da bi se olak{alo prikupqawe, analiza, komparacija, i uskla|ivawe statisti~kih podataka o regijama EU. Regije se, po ovom odre|ewu, ne moraju poklapati sa administartivnom podelom dr`ava.

O
OBOSTRANO PRIZNAWE Pod ovim terminom podrazumeva se priznawe jednakopravnosti propisa i kvalifikacija, koje u
74

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

razli~itim ~lanicama Unije slu`e istoj svrsi. U skladu sa ovim principom evropski sud je odlu~io da se jedan proizvod, koji se po{tuju}i odre|ene propise proizvede u jednoj od ~lanica, sme prodavati na tlu svih drugih ~lanica. Princip obostranog priznawa predstavqa fleksibilniju alternativu veoma komplikovane procedure u procesu harmonizacije propisa. ODBOR REGIJA (COMMITTEE OF THE REGIONS) Odbor regija je, uz ekonomski i socijalni odbor, drugo savetodavno telo Evropske unije koji se sastoji od predstavnika regionalnih i lokalnih vlasti a osnovan je Ugovorom iz Mastrihta 1992. godine.Odbor zastupa interese regija na nivou Unije u procesima dono{ewa i realizacije zajedni~kih politika. Komisija i Savet Evropske unije obavezani su da se konsultuju sa Odborom regija o pfredlozima odluka koje se odnose na regionalni i lokalni nivo. Obuhvataju pitawa ekonomske i socijalne kohezije, sveevropske mre`e saobra}ajne infrastrukture, zdravstvo, obrazovawe, kulturu, politiku zapo{qavawa, za{titu `ivotne sredine, profesionalnu obuku i saobra}aj. Odbor ima iskqu~ivo savetodavnu ulogu i nema zvani~ne mogu}nosti da zaustavi ili odlo`i proces dono{ewa odluka Saveta ili Komisije. Odbor se sastoji od 222 ~lana koji su izabrani od strane lokalnih vlasti ~lanica na mandatni period od ~etiri godine. Ugovorom iz Nice predvi|eno je pove}awe broja ~lanova Odbora do
75

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

najvi{e 350 imaju}i u vidu tendencije pro{irewa Unije. ODBOR STALNIH PREDSTAVNIKA (PERMANENT REPRESENTATIVES COMMITTEE) Odbor stalnih predstavnika ~ine predstavnici (ambasadori) zemaqa ~lanica pri EU u Briselu, wihovi zamenici i predstavnici Evropske Komisije. Ovaj Odbor poma`e u radu Saveta EU u fazi preliminarnih dogovora oko predloga i nacrta mera koje predla`e Evropska Komisija. Osnovni zadatak je priprema svih odluka i razmatrawe drugih pitawa od politi~kog zna~aja za sastanke Saveta. Odbor se deli na dva nivoa. Prvi nivo se bavi uglavnom tehni~kim, administrativnim pitawima i ~ine ga zamenici stalnih predstavnika, dok drugi nivo okupqa stalne predstavnike i bavi se politi~kim pitawima.

ODBORSKA PROCEDURA (COMITOLOGY) Odborska procedura predtstavqa postupak koji Evropska komisija primewuje u procesu dono{ewa mera za primenu zakonodavstva EU. Ovim postupkom Komisija tra`i mi{qewe stru~nih odbora ~iji su ~lanovi stru~waci iz zemaqa ~lanica. Postupak omogu}ava Evropskoj komisiji uspostavqawe kvalitetnog dijaloga sa administracijama ~lanica pre usvajawa mera sa ciqem da se defini{u mere koje najboqe odgovaraju svakoj od ~lanica. Odbor se dele u tri grupe:
76

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

savetodavni odbori, ~ije mi{qewe je Komisija obavezna da primi na znawe, upravqa~ki odbori, ~ije mi{qewe Evropska komisija, u slu~aju neslagawa sa predlogom, mora da uputi Savetu EU na razmatrawe, regulatorni odbori, ~ije je odobrewe neophodno da bi Evropska komisija donela meru. Postupak dono{ewa odluka i mera kroz sistem odborske procedure predstavqa zna~ajan doprinos demokratskoj atmosferi u celoj Uniji. ODLUKA (DECISION) Odluka je vrsta pravnog akta Evropske unije koju donosi Savet Evropske unije i koja ima specifi~nu primenu u ~lanicama. Odnosi se na konkretnog pojedinca, pravni subjekt ili celu zemqu ~lanicu. Odluka, kao pravni akt, u potpunosti obavezuje sve subjekte na koje se odnosi i kojima je namewena. OKVIRNI PROGRAM EU ZA ISTRA@IVAWE,
TEHNOLO[KI RAZVOJ I OGLEDNE AKTIVNOSTI

(FRAMEWORK PROGRAMME OF THE EUROPEAN COMMUNITY FOR RESEARCH, TECHNOLOGICAL DEVELOPMENT AND DEMOSTRATION ACTIVITIES) Okvirni program je jedan od glavnih instrumenata istra`iva~ke politike EU koji organizaciono i finansijski podr`ava saradwu izme|u univer77

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

ziteta, istra`iva~kih centara i industrije. Okvirni program se donosi svake ~etiri godine tako da je u periodu od 1998. do 2002. godine realizovan Peti okvirni program, dok se naredni [esti okvirni program, ~iji buxet iznosi 17,5 milijardi evra, realizuje u periodu od 2003. do 2007. godine. OSLONCI/STUBOVI EVROPSKE UNIJE (PILLARS OF THE EUROPEAN UNION) Za organizacionu strukturu Evropske unije ka`u da podse}a na deo gr~kog hrama koji je oslowen na tri stuba. Ova slika se po~ela koristiti kako bi se opisala struktura Unije usvojena u Mastrihtu 1992. godine. Prvi stub ima nadnacionalni karakter, u pravnom smislu zasnovan je na Ugovoru o Evropskoj zajednici i Ugovoru o Evropskoj zajednici za atomsku energiju, a sa~iwavaju ga carinska unija, jedinstveno tr`i{te, zajedni~ka poqopeivredna politika, strukturne politike te ekonomska i monetarna unija. Drugi stub obuhvata saradwu zamaqa u spoqnoj i bezbednosnoj politici. Tre}i stub obuhvata saradwu u oblasti policije i pravosudnih institucija nadle`nih za krivi~ne postupke. Osnovna razlika izme|u prvog i druga dva oslonca nalazi se u stepenu ograni~avawa suvereniteta ~lanica, odnosno u na~inu dono{ewa odluka. Jedi78

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

no prvi stub koristi postupke za dono{ewe odluka zasnovane jo{ Rimskim ugovorima, kojima usvojeni pravni akti postaju sastavni deo pravnih poredaka ~lanica. Druga dva stuba su prete`no u nadle`nosti ~lanica te imaju vi{e me|udr`avni karakter.

P
PAKETI DOGOVORA (PACKAGE DEALS) Paketi dogovora su forma tipi~na za Evropsku uniju i to za zadovoqavawe interesa u toku pregovora, pre svega, u Evropskom savetu. Mnoga pitawa koja se ne mogu re{iti kao izolovana pitawa uvezuju se u paket dogovora, unutar kojih se nalazi jedan ceo paket odluka o razli~itim pitawima. Delovi tog paketa imaju negativne, a delovi pozitivne posledice za ~lanice, te se one lak{e odlu~uju na prihvatawe takvih dogovora. PAKT O STABILNOSTI I RASTU (STABILITY AND GROWTH PACT) Pakt o stabilnosti i rastu je osnova za tre}i stepen uspostavqawa Ekonomske i monetarne unije
79

O P

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

koji je zapo~eo 01. januara 1999. godine. Ciq je da obezbedi potrebnu buxetsku disciplinu u ~lanicama nakon uvo|ewa jedinstvene valute. Prema odredbama ovog dokumenta Evropski savet mo`e da kazni ~lanicu koja ne preduzima potrebne mere za smawewe prevelikog deficita. PAKT STABILNOSTI ZA JUGOISTO^NU EVROPU (STABILITY PACT FOR SOUTH EASTERN EUROPE) Strate{ki ciq Pakta o stabilnosti za jugoisto~nu Evropu (puni naziv) jeste stabilizacija u regiji putem pribli`avawa zemaqa evroatlanskim strukturama i ja~awe me|usobne saradwe. Pakt predstavqa okvir za saradwu zemaqa regiona jugoisto~ne Evrope, Evropske unije, SAD, Ruske Federacije i me|unarodnih organizacija ukqu~uju}i i me|unarodne finansijske institucije te regionalne inicijative.

PARTNERSTVO ZA MIR (PARTNERSHIP FOR PEACE) U okviru trajnog procesa bezbednosti i saradwe 1994. godine pokrenut je program Partnerstvo za mir kako bi se zaintersovanim zemqama omogu}ilo da razviju individualne programe saradwe sa NATO savezom. Kao politi~ki okvir Partnerstva za mir slu`i Evroatlantski partnerski savet a definisan je kao vi{estrani politi~ki forum. Osnovni ciqevi Prtnerstva za mir definisani su kroz:
80

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

javnost u procesu planirawa i finansirawa sistema odbrane, demokratska kontrola oru`anih snaga, razvijawe kapaciteta zajedni~kog delovawa partnerskih zemaqa i NATO saveza. Osnovni okvirni dokument Partnerstva za mir podrazumeva obavezu saveznika da odr`avaju savetovawa sa svakom partnerskom zemqom koja smatra da postoji neposredna pretwa wenoj bezbednosti. Pojedina~ni partnerski programi izme|u Nato saveza i drugih zemaqa zasnovani su na takozvanom meniju aktivnosti Radnog programa Partnerstva za mir, i to na osnovu intersa i potreba specifi~nih za svaku zemqu. Radni program sadr`i preko 2000 aktivnosti, u rasponu od velikih vojnih ve`bi pa sve do organizaovawa raznih tematskih seminara. U okviru ovih aktivnosti zemqe se naj~e{}e opredequju za saradwu i u~e{}e u programima upravqawa kriznim situacijama, odr`avawa mira, planirawa za{tite civila za slu~aj opasnosti, upravqawa avio saobra}ajem i saradwi u oblasti naoru`awa. PETI/[ESTI OKVIRNI PROGRAM (FIFTH/SIXSTH FRAMERWORK PROGRAMME) Peti, {esti okvirni program je osnovni instrument za provo|ewe zajedni~ke politike Evropske unije na planu podsticawa istra`ivawa i tehnolo{kog razvoja. Ovaj program je trajnog karaktera i poma`e u organizaciji saradwe univerziteta,
81

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

istra`iva~kih centara i industrija te pru`a finansijsku podr{ku za wihove zajedni~ke projekte. Peti okvirni program je nastavak dotada{wih vi{egodi{wih okvirnih programa (prvi, drugi, tre}i, ~etvrti) a realizovan je u periodu 1998. do 2002. godine i imao je buxet od oko 15 milijardi evra. Za period 2003. do 2007. godine planiran je program za buxetom od oko 17 milijardi evra. PHARE Ovaj program uspostavqen je s ciqem ekonomske obnove zemaqa u regijama sredwe i isto~ne Evrope. Osim pomo}i na ekonomskoj obnovi ovaj program predstavqa glavni finansijski instrument ostvarivawa predpristupnih strategija za zemqe koje su u procesu prijema u Uniju. Program i potprogrami su prvenstveno usmereni na izgradwu institucija neophodnih u procesu evropskih integracija te finansirawe investicija u zemqama kandidatima. PLAN REALIZACIJE SPORAZUMA O STABILIZACIJI I
PRIDRU@IVAWU

(IMPLEMENTATION PLAN AGREEMENT)

FOR THE

STABILISATION

AND ASSOCIATION

Plan realizacije sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu predstavqa operativni dokument kojim su definisane potrebne mere za uspe{no iz82

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

vr{ewe obaveza koje je zemqa kandidatkiwa preuzela. Plan odgovara na kqu~na pitawa realizacije: {to se mora uraditi, odgovorni za pojedina~nu realizaciju te kako }e se i u kojim rokovima Plan sprovoditi. PODRU^JE SLOBODE, BEZBEDNOSTI I PRAVDE (AREA OF FREEDOM, SECURITY AND JUSTICE) Stvarawe podru~ja slobode, bezbednosti i pravde bez unutra{wih granica predstavqa jedan od osnovnih ciqeva EU. Ovaj ciq je prvi put jasno definisan Amsterdamskim ugovorom a zadr`an je kao princip i u predlogu Ustavnog ugovora. Kako bi se dostigao i postigao ovaj ciq, osim mera vezanih za kontrolu spoqnih granica, preduzimaju se potrebne mere iz podru~ja azila, imigracija te prevencije i suzbijawa kriminala. POJA^ANA SARADWA Poja~ana saradwa kao forma ima za ciq da mawem broju ~lanica koje su voqne za ostvarivawe nekog od oblika saradwe omogu}i istu u okviru datog podru~ja a da se pri tom sa~uva institucionalni okvir Unije. Poja~ana saradwa mora da ispuwava odre|ene uslove kao {to su: ne sme se ticati podru~ja i oblasti koja su iskqu~iva nadle`nost Unije, mora da bude usmerena ka unapre|ivawu ciqeva Unije,
83

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

mora da po{tuje principe Ugovora, mora da bude posledwe sredstvo kojem se pribegava za ostvarivawe saradwe, mora da se ti~e najmawe proste ve}ine ~lanica U okviru Ugovora o EU poja~anu saradwu uvodi Savet sa kvalifikovanom ve}inom na predlog Komisije i nakon konsultacija sa Parlamentom. POSTEPENA INTEGRACIJA /FLEKSIBILNOST/ Dr`ave ~lanice same donose odluke kojom brzinom `ele da se ukqu~e u integracione procese i/ili koji su im primarni ciqevi. Ovaj princip postepene integracije predvi|en je Amsterdamskim ugovorom radi ja~awa saradwe u okviru Unije. Modele postepene integracije na}i }emo pod razli~itim oznakama "Europa a la carte", "Evropa varijabilne geometrije", Evropa koncentri~nih krugova" ili "Evropa sa razli~itim brzinama". POSTUPAK PRISTANKA (ASSENT PROCEDURE) Postupak pristanka je jedan od na~ina dono{ewa odluka, uveden Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine, pod kojim se podrazumeva da Savet mora da ima pristanak Parlamenta pre dono{ewa najva`nijih odluka. Postupak pristanka primewuje se uglavnom u procesu pristupawa novih
84

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

~lanica, te prilikom sklapawa sporazuma o pridru`ivawu i ostalih sporazuma sa tre}im zemqama. POSTUPAK SAODLU^IVAWA (CODECISION PROCEDURE) Postupak saodlu~ivawa je jedan od na~ina dono{ewa odluka a uveden je Ugovorom iz Mastrihta. U tom postupku odluka se mo`e doneti jedino ako se o woh saglase i Savet EU i Evropski parlament. Na taj na~in se Evropskom parlamentu daje ve}i zna~aj i snaga u procesu dono{ewa odluka, {to je veoma zna~ajno kako bi se osna`ila uloga gra|ana te smawio demokratski deficit Unije. Ugovorom iz Mastrihta predvi|eno je da se postupak saodlu~ivawa primewuje u slede}im oblastima: slobodno kretawe radnika, pravo osnivawa preduze}a, usluge, unutra{we tr`i{te, obrazovawe (mere podsticaja), zdravstvo (mere podsticaja), za{tita potro{a~a, transevropske mre`e (sugestije), za{tita `ivotne sredine (op{ti program aktivnosti), kultura (mere podsticaja), istra`ivawe i razvoj Amsterdamskim ugovorom postupak saodlu~ivawa je pojednostavqen i pro{iren a predlogom Ustav85

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

nog ugovora predvi|eno je daqe pro{irewe oblasti saodlu~ivawa ~ime bi taj postupak postao osnovni na~in u procesu dono{ewa odluka. POSTUPAK SARADWE (COOPERATION PROCEDURE) Postupak saradwe je na~in dono{ewa odluka uveden Jedinstvenim evropskim aktom 1987. godine, a daje mogu}nost Parlamentu da realizuje dva ~itawa predloga akta. Od Ugovora iz Nice ovaj postupak se primewuje iskqu~ivo u podru~ju ekonomske i monetarne unije. U slu~aju da Parlament predlo`i amandmane, Savet mo`e da ih odbije samo jednoglasnom odlukom. Ustavnim ugovorom je predvi|eno potpuno ukidawe ovog na~ina odlu~ivawa. POSTUPAK SASLU[AWA

Poznat i pod nazivom konsultacioni postupak, koji Savet Evropske unije zakqu~uje na predlog Komisije i nakon konsultacija sa Pralamentom. Savet nije obavezan obavezan da prihvati stavove ova dva organa ali ovako definisan postupak za dono{ewe odluka unutar unije dobija vrlo {iroku primenu, posebno u provo|ewu agrarne politike. POSTUPAK SAVETOVAWA (CONSULTATION PROCEDURE) Postupak savetovawa je najstariji metod za ukqu~ivawe Evropskog parlamenta u proces dono{ewa
86

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

odluka. Ovim postupkom Parlament ima mogu}nost da iznese svoj stav o predlogu Komisije. U primeni ovog postupka Savet je obavezan da zatra`i mi{qewe Parlamenta i da ga uzme u obzir pre glasawa o predlozima Komisije, iako mi{qewe Parlamenta nema obavezuju}u snagu. Postupak savetovawa ne ukqu~uje samo tra`ewe mi{qewa ve} i obavezu ~ekawa istog do odre|enog roka. Isto tako, savet tra`i mi{qewe Parlamenta i u slu~ajevima kad takav postupak nije obavezan, obi~no pri dono{ewu neobavezuju}ih pravnih instrumenata kao {to su mi{qewa i predlozi. PRAVILNIK (REGULATION) Pravilnik u stvari predstavqa pravni akt Evropskih zajednica a prema ~lanu 249 Ugovora o EZ, Pralament zajedno sa Savetom EU i Komisija imaju pravo da donose pravilnike. Pravilnik ima op{tu primenu, obavezuju}i je u svojoj celosti i neposredno se primewuje u zemqama ~lanicama i na celoj teritoriji EU. ^lanice nemaju ovla{}ewa da pravilnike primewuju delimi~no ili selektivno te se na taj na~in spre~ava dejstvo propisa koji nisu u skladu sa pravilnicima. Od svih pravnih dokumenata i akata koje donosi EU pravilnici su po svojoj su{tini i formi najpribli`niji po svom zna~aju doma}im zakonima.

87

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

PRAVNA I UNUTRA{WA POLITIKA Pravna i unutra{wa politika predstavqa operacionalizaciju saradwe u oblastima pravne i unutra{we politike i institucionalizovana je ~etvrtim delom EU ugovora, kako bi se realizovao princip slobodnog kretawa qudi i vezana je za oblasti: politika azila, propisi prelaska spoqnih granica zemaqa ~lanica Unije, useqeni~ka politika, borba protiv svih oblika narkomanije, borba protiv kr{ewa internacionalnih mera, saradwa pravnih slu`bi u gra|anskim i krivi~nim posptupcima, saradwa u oblasti carina, saradwa policije

Za odre|ivawe merila u ovim oblastima uspostavqeni su instrumenti zajedni~kih merila, zajedni~kih stavova i ugovora. Uvedeni su delotvoriniji propisi, koji }e da budu poja~ani strukturama saradwe u oblastima koje su odlu~uju}e za pravnu i unutra{wu politiku. PRAVNI AKTI (ACTS OF LAW) U ciqu uspe{ne realizacije svojih zadataka a pod uslovima koje predvi|aju Ugovori koji su na
88

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

snazi, Evropski parlament zajedno sa Savetom EU, Savet i Komisija donose tri vrste obavezuju}ih pravnih akata (uredbe, direktive, i odluke) te dve vrste neobavezuju}ih pravnih akata (preporuke i mi{qewa); Uredba (Regulation), koja se defini{e na slede}i na~in: Uredba ima op{tu va`nost. Ona obavezuje u potpunosti i neposredno se primewuje u svim ~lanicama. Uredba ima snagu neposredno primewivog prava. ^lanice, wihove institucije i vlasti moraju da je po{tuju jednako kao i svoje nacionalno pravo. Uredba se odnosi na sve ~lanice, pravne i privatne subjekte u EU, te daje sveobuhvatne i vrlo detaqne odredbe, koje ~lanicama ne ostavqaju prostora za eventualne razli~ite interpretacije. ^lanice moraju da sprovode sve odredbe uredbe u potpunosti i ne smeju da vr{e vlastiti izbor a ne mogu se pozivati na odredbe nacionalnog prava kako bi izbegle obaveznost uredbe. Direktiva (Directive), ili uputstvo je uz uredbu najva`niji pravni instrument EU. Ona predstavqa kompromis izme|u potrebe za ujedna~enim zakonodavstvom i potrebe da se zadr`i {to ve}a raznolikost nacionalnih karakteristika. Direktiva se defini{e kao; Direktiva je obavezuju}a za svaku zemqu ~lanicu na koju se odnosi u pogledu ciqeva koji treba da se postignu, prepu{taju}i nacionalnim organima da izaberu formu i sredstva za izvr{ewe. Za razliku od uredbi, direktive
89

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

obi~no nemaju neposredno dejstvo pre nego {to istekne rok za preuzimawe u nacionalno zakonodavstvo. Odredbe direktive moraju da budu bezuslovne i dovoqno precizne. Odluka (Decision), kao oblik pravnog akta slu`i da se urede specifi~na i pojedni~na pitawa te se mo`e uporediti sa administrativnim aktima. Osnovna definicija odluke je; Odluka je obavezna u potpunosti za one na koje se odnosi. Odluke koje se odnose na odre|ene ~lanice obavezne su za te zemqe i wihove dr`avqane. Odlukom se, pored ostalog, mo`e uticati na pojedina preduze}a ili tr`i{ne subjekte. Preporuke i mi{qewa (Recommendations and Opinions), ova dva pravna akta nemaju pravno obavezuju}i karakter a wihova svrha je da na neobavezuju}i na~in upute one na koje se odnose na odre|eno po`eqno pona{awe. Preporuke i mi{qewa koje donose organi Evropske unije mogu imati veoma va`an uticaj na one na koje se odnose. Pravni akti Evropske unije predstavqaju novi kvalitativni pomak kako na nivou Unije tako i na lokalnom nivou od pojedine zemqe pa do raznih regionalnih i lokalnih oblika organizovawa. PRAVNI PRINCIPI (GENERAL PRINCIPLES OF LAW) Prema principu nadre|enosti prava EU pravni akti Unije u pravnom sistemu ~lanica imaju vi{u
90

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

pravnu snagu od nacionalnog zakonodavstva. Taj princip ustanovqen je na osnovu presude Suda Evropskih zajednica iz 1964. godine a 1970. godine isti sud presudio je da je pravni akt Zajednice nadre|en nadre|en nacionalnim ustavima. Princip nadre|enosti prava EU poznat je pod nazivom princip prvenstva, superiornosti ili supremacije. Pod principom proporcionalnosti podrazumeva se da pravni akti EU svojim sadr`ajem ne prevazilaze ono {to je neophodno za ostvarivawe ciqeva Unije. Pod principom dodeqenog ovla{}ewa EU mo`e donositi odluke samo u oblastima u kojima su ~lanice takvo ovla{tewe prenele. Pod principom zabrane diskriminacije podrazumeva se zabrana razli~itog postupawa , bilo direktno ili indirektno. PRAVO INICIJATIVE (RIGHT OF INITIATIVE) Evropskoj komisiji kao instituciji koja obezbe|uje primenu osniva~kih ugovora i interesa dodeqeno je ekskluzivno pravo inicijative u poslovima Unije. To zna~i da Komisija jedina mo`e da predla`e zakonodavne akte radi uspostavqawa ravnote`e tih inicijativa u odnosu na osnovne ugovore. Ako to smatraju potrebnim, Savet i Parlament mogu da zatra`e od Komisije da iznese predlog nekog zakonskog akta. Iako Komisija jedina ima pravo da predlo`i zakonodavni akt du`na je da mewa svoj predlog dok on ne dobije podr{ku kvalifikovane ve}ine u savetu EU. Ustavnim ugov91

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

orom predvi|eno je zadr`avawe iskqu~ivog prava inicijative Komisije u vezi sa pravnim aktima, osim u oblasti zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike te saradwe u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova. PREDSEDAWE SAVETOM EU (PRESIDENCY OF THE COUNCIL EU) Predsedawe Savetom evropske unije realizuje se na principu rotacije pri ~emu svakih 6 meseci Savetom predseda druga ~lanica (prema utvr|enom redosledu). U uslovima pro{irewa EU odlu~eno je da }e se sada{wi princip rotacije izme|u starih ~lanica zadr`ati do 2006. godine kako bi se novim ~lanicama omogu}io minimalni period za prilago|avawe i pripreme za preuzimawe predsedawa Savetom. Princip rotacije presta}e da funkcioni{e stupawem na snagu Ustavnog ugovora kojim je predvi|ena institucija stalnog predsedni{tva.

PREGOVORI O PRISTUPAWU (ACCESSION NEGOTIATIONS) Poseban oblik sporazuma izme|u Evropske unije i zemaqa kandidata. Osnovni ciq sporazuma je priprema kandidata za prikqu~ivawe Uniji. Teme o kojima se pregovara podeqene su u 29 odlomaka o kojima se razgovara na bilateralnim konferencijama vlada (Unija/kandidat za pristupawe). U okviru ovih konferencija ministri se sastaju svakih {est meseci a ambasadori svakih
92

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

mesec dana. Rezultati pregovora uklapaju se u Ugovor o pristupawu kojim se defini{u svi uslovi ulaska zemqe u ~lanstvo Unije. PREPORUKA (RECOMMENDATION) Preporuku, kao dokument, donosi Savet Evropske unije ili Komisija te je upu}uju ~lanicama i/ili drugim pravnim subjektima. Preporuka nema obavezuju}i karakter ni snagu prinude, a predstavqa sredstvo za vo|ewe i usmeravawe zakonodavstava ~lanica u po`eqnom smeru. PRETPRISTUPNA STRATEGIJA ACCESSION STRATEGY) (PRE-A U kontekstu procesa pro{irewa Evropske unije 1997. godine definisana je pretpristupna strategija za nove kandidate. Ciq pretpristupne strategije je da se pru`i potrebna pomo} i podr{ka u pripremama za prikqu~ewe EU. Pretpristupna strategija ukqu~uje ~etiri osnovna elementa: sporazum o pridru`ivawu, pristupno partnerstvo, program za usvajawe standarda, programe pretpristupne pomo}i Ova strategija znatno olak{ava novim ~lanicama da se prilagode standardima koji su bitni u procesu pristupawa EU.
93

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

PRETPRISTUPNI FONDOVI (PRE-A ACCESSION FUNDS) Pretpristupni fondovi Evropske unije su programi tehni~ke i finansijske pomo}i zemqama kandidatima iz sredwe i isto~ne Evrope nameweni za pripremu za ~lanstvo u EU. Sredstva dobijena iz ovih fondova su bespovratna. Najpoznatija su tri fonda koji su na raspolagawu kandidatima PHARE, ISPA i SAPARD. PRINCIP SUPSIDIJARNOSTI (PRINCIPLE OF SUBSIDIARITY) Princip supsidijarnosti je op{ti princip EU prema kome ona ne preduzima radwe (izuzev u oblastima gde ima iskqu~iva ovla{}ewa), izuzev ako one nisu efikasnije od radwi preduzetih na bilo kom lokalnom nivou. Principom supsidijarnosti obezbe|uje se efikasno dono{ewe odluka na nivou {to bli`em gra|anima. Primena ovog principa obezbe|uje permanentnu proveru realizacije aktivnosti na nivou Unije i mogu}nost realizacije na bilo kojem lokalnom nivou. Definisawe ovog principa mo`e se sagledati u osniva~kim ugovorima, Amsterdamskom ugovoru a spomiwe se i u predlogu Ustavnog ugovora. PRISTUPNO PARTNERSTVO (ACCESSION PARTNERSHIP) Predstavqa jedan od bitnih instrumenata predpristpune strategije zemaqa kandidata kao i
94

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Unije a sastoji se od odre|ivawa prioriteta i finansijske pomo}i te u postupku pripreme za pregovore kandidata. Ovim partnerstvom odre|uju se zajedni~ki kratkoro~ni i sredwero~ni prioriteti na putu ka punopravnom ~lanstvu. Preko ovog instrumenta odre|uje se i deo finansijske pomo}i Unije na ispuwavawu prioritetnih ciqeva, kao i uslovi za finansijsku pomo}. PRIVREMENI SPORAZUM (INTERIM AGREEMENT) Privremeni sporazum predstavqa sporazum kojim se defini{u trgova~ka pitawa iz sporazuma o pridru`ivawu izme|u EU i potpisnice sporazuma. Ovaj sporazum ure|uje trgova~ke odnose EU i pridru`ene zemqe do trenutka stupawa na snagu sporazuma o pridru`ivawu. Sadr`aj Privremenog sporazuma odre|en je Sporazumom o stabilizaciji i pridr`ivawu i odnosi se na trgova~ke aspekte. Osnovni razlog za dono{ewe ovog sporazuma je u tome {to je trgovina u nadle`nosti Komisije, te nije potrebna ratifikacija u ~lanicama. PROCES STABILIZACIJE I PRIDRU@IVAWA (STABILISATION AND ASSOCIATION PROCESS) Ovaj proces odnosi se na doprinos procesu stabilizacije u regionu jugoisto~ne Evrope. Evropska komisija osnovala je ovaj instrument kojim se unapre|uje, do tada postoje}i, Regionalni
95

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

pristup Unije prema regionu. Proces stabilizacije i pridru`ivawa kao strategija Unije prema jugoisto~noj Evropi izra`ava se kroz {est elemenata; Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu kao nova vrsta ugovornih odnosa, razvoj postoje}ih ekonomskih i trgova~kih odnosa s regijom i unutar regije, razvoj ili delimi~nu prenamenu postoje}e ekonomske i finansijske pomo}i, pove}anu pomo} u procesu demokratizacije, razvoju civilnog dru{tva, obrazovawe i izgradwu institucija, kori{}ewe mogu}nosti za saradwu u raznim podru~jima, ukqu~uju}i pravosudne organe i unutra{we poslove, razvoj politi~kog dijaloga, ukqu~uju}i i politi~ki dijalog na regionalnoj osnovi.

Proces stabilizacije i pridru`ivawa vremenski se deli u dve faze: Prva faza predstavqa procenu op{tih uslova kod zemqe kandidata (politi~kih, ekonomskih, pravnih i socijalnih) kao i pripremu administrativnih struktura za pristupawe Uniji. Ova faza po~iwe kada zemqa izrazi zainteresovanost za pristupawe a okon~ava se objavqivawem Studije izvodqivosti od strane Evropske komisije. Druga faza podrazumeva pregovore o stabilizaciji i pridru`ivawu, wegovo potpisivawe i efikasno sprovo|ewe.
96

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

U procesu stabilizacije i pridru`ivawa potpisivawe Sporazuma zna~i da je uspostavqen pravni okvir za uzajamnu saradwu i postepeno pribli`avawe standardima Evropske unije. PROGRAMI ZAJEDNICE (COMMUNITY PROGRAMMES) Pojam program Zajednice odnosi se na integrisani niz aktivnosti koje usvaja EU kao bi obezbedila {to boqu saradwu me|u ~lanicama u odre|enim sektorskim politikama kao {to su: za{tita potro{a~a, obrazovawe, ravnopravnost polova i druge sektorske politike. Zemqe kandidati mogu da u~estvuju u Programima na osnovu odredaba Jedinstvenog okvirnog sporazuma i pojedina~nih memoranduma o saglasnosti koji defini{u administrativne uslove kori{}ewa i finansijski doprinos za u~e{}e u programu. PRO[IREWE EVROPSKE UNIJE (EU ENLARGEMENT) Pro{irewe Evropske unije je pojam kojim se obja{wava proces prijema u punopravno ~lanstvo novih ~lanica. Od svojih po~etaka EU je pro{la pet faza pro{irewa od kojih je peta faza, kao dosad najve}a, okon~ana 01. maja 2004. godine. Osnovni ciqevi u procesu pro{irewa Unije su da se pove}a stepen integralne bezbednosti, stabilnosti i sveukupnog blagostawa na evropskom kontinentu.
97

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

PRVOSTEPENI SUD (COURT OF FIRST INSTANCE) Prvostepeni sud funkcioni{e od 01. novembra 1989. godine. Sastoji se od 25 sudija koje su imenovale Vlade ~lanica Unije na period od 6 godina. Prvostepeni sud uglavnom razmatra predmete koji se odnose na tu`be zaposlenih u institucijama Evropske unije kao i predmete koji se odnose na kr{ewe utvr|enih pravila tr`i{nog poslovawa.

R
RATIFIKACIJA Pod ovim se podrazumeva dono{ewe akta kojim ~lanica na me|unarodnom nivou daje svoje odobrewe da bude uvezana u odre|eni ugovor. Promene Ugovora EU stupaju na snagu tek kada je zakqu~en proces ratifikacije u svim ~lanicama. U nekim zemqama za ratifikovawe odre|enog ugovora potrebno je da se gra|ani izjasne na referendumu. REDOVNI IZVE[TAJ O NAPRETKU PREMA PRISTUPAWU (REGULAR REPORT ON PROGRESS TOWARDS ACCESSION) Redovni izve{taj o napretku prema pristupawu je dokument u kojem Evropska komisija jednom go98

P R

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

di{we prikazuje stepen napretka pojedine zemqe kandidata u procesu priprema za ostvarivawe punopravnog ~lanstva u Evropskoj uniji. REFERENDUM Referendum predstavqa odluku naroda, pri ~emu se svi gra|ani sa pravom glasa izja{wavaju o referendumskom pitawu putem glasawa. U precesima dono{ewa odluka u EU vrlo ~esto se koristi referendum kao instrument narodne voqe. REGIONALNA POLITIKA (REGIONAL POLICY) Regionalna politika Evropske unije je jedna od najstarijih politika koja ima za ciq da se postigne {to ujedna~eniji razvoj na celoj teritoriji Unije smawivawem i otklawawem razlika u svim oblicima me|u evropskim regijama. Jedinstvenim evropskim aktom postavqeno je kao ciq postizawe ekonomske i socijalne kohezije paralelno sa uspostavqawem jedinstvenog tr`i{ta. Ugovrom iz Mastrihta ekonomska i socijalna kohezija definitivno je postavqena kao jedna od politika Unije. Regionalna politika zasniva se na finansijskoj solidarnosti tako {to se deo sredstava koje ~lanice upla}uju u buxet Unije dodequje mawe razvijenim regijama i dru{tvenim grupama. Glavni instrumenti provo|ewa regionalne politike su razni strukturni fondovi i Kohezioni fond.
99

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

ROJOMONSKI PROCES (ROYAUMONT PROCESS) Rojomonski proces je nastao iz Rojomonske inicijative koja je navedena u delaraciji o stabilnosti i dobrosusedstvu na inicijativu Evropske unije. Ovu zamisao razradila je Francuska na osnovama svoje ranije ideje o Paktu stabilnosti u Evropi. Deklaraciju su usvojili ministri inostranih poslova zemaqa u~esnica Mirovne konferencije o BiH 13. decembra 1995. godine u opatiji Rojomon kod Pariza. Rojomonski proces od 1999. godine prisutan je programima koji se bave demokratizacijom u zemqama zapadnog Balkana u okviru aktivnosti prvog radnog stola Pakta stabilnosti za jugoisto~nu Evropu.

R S

S
SAPARD SAPARD (S PECIAL ACCESSION PROGRAMME RURAL DEVELOPMENT)
FOR

AGRICULTURE

AND

Poseban pretpristupni program Evropske unije za poqoprivredu i ruralni razvoj namewen zemqama ~lanicama. Ciq ovog programa je da pomogne kan100

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

didatima u re{avawu problema prilago|avawa strukture u poqoprivrednom sektoru i ruralnim podru~jima, kao i u razvoju relevantnog zakonodavstva. SARADWA U OBLASTI PRAVOSU\A I UNUTRA[WIH
POSLOVA

(COOPERATION

IN THE

FIELD

OF JUSTICE AND

HOME AFFAIRS)

Saradwa u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova predstavqa tre}i oslonac (stub) EU u okviru kojeg se zajedni~ke aktivnosti ~lanica jo{ uvek zasnivaju na me|uvladinoj saradwi. Saradwa se ostvaruje u slede}im oblastima: problemi imigracije i azila, borba protiv trgovine drogom i oru`jem, suzbijawe rasizma i ksenofobije, borba protiv terorizma, me|unarodne pronevere, saradwa sudova u gra|anskim sporovima, carinska saradwa, saradwa izme|u policija Ugovorom iz Amsterdama reorganizovana je saradwa u oblasti pravosu|a i unutra{wih poslova, pri ~emu su pojedini delovi preneseni u nadle`nost Unije u nadle`nost prvog oslonca (politika azila, spoqne granice, politika useqavawa.

101

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

SAVET EVROPE (COUNCIL OF EUROPE) Savet Evrope je me|uvladina me|unarodna organizacija koja u ~lanicama podsti~e razvoj demokratije, po{tovawa qudskih prava i funkcionisawe pravne dr`ave. Sedi{te Saveta Evrope je u Strazburu. Odbrana i promovisawe evropskih vrednosti nije vi{e iskqu~ivo unutra{wa stvar Vlada ~lanica ve} zajedni~ka odgovornost svih ~lanica. Aktivnost Saveta Evrope je veoma intenzivna i u oblasti promovisawa evropskog kulturnog nasle|a i tradicija. SAVET EVROPSKE UNIJE/SAVET MINISTARA/ (COUNCIL OF EUROPEAN UNION) Jedan od najva`nijih organa i najfunkcionalnijih delova Evropske unije koji donosi odluke je Savet Evropske unije. ^lanovi Saveta su resorni ministri zemaqa ~lanica koji se sastaju zavisno od teme koja se raspravqa na Savetu kao {to je; spoqni poslovi, poqoprivreda, industrija i sli~no. Bez obzira na razli~it resorski sastav ministara, koji zavisi od teme o kojoj se raspravqa, Savet deluje kao jedinstvena institucija. Primewen je princip rotacije te svaka ~lanica predsedava Savetom svakih {est meseci. Ugovorom iz Amsterdama predvi|eno je da Generalni sekretar Saveta deluje kao visoki predstavnik za spoqnu i bezbednosnu politiku Unije. U radu mu poma`e zamenik koji je odgovoran Generalnom sekretarijatu Saveta.
102

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

SISTEM TRGOVA^KIH POVLASTICA (SCHEME OF TRADE PREFERENTIALS) Evropska unija, uredbama Saveta EU, odre|uje op{te uslove preferencjalnog uvoza proizvoda iz zemaqa sa kojima Unija nije ugovorno regulisala taj uvoz. Sistem trgova~kih povlastica je jedan od instrumenata spoqne politike EU, kojim se wihovim obnavqawem poboq{avaju uslovi za po{tovawe qudskih prava, razvoja demokratije i stabilnih dru{tvenih sistema. SKUP[TINA EVROPSKIH REGIJA (ASSEMBLY OF EUROPEAN REGIONS) Skup{tina evropskih regija je politi~ka organizacija koja ima za ciq promovisawe u~e{}a regija u dono{ewu politika na evropskom nivou te me|uregionalnu saradwu izme|u regija Evrope. Zadatak je u artikulisawu interesa regija i stvarawe institucionalnog okvira za u~e{}e regija u evropskoj politici. Skup{tina evropskih regija broji 250 ~lanica iz 26 dr`ava i 13 ~lanica interregionalnih organizacija. SLOBODNA TRGOVA^KA ZONA Slobodna trgova~ka zona je grupa od najmawe dve carinske oblasti izme|u kojih su uklowene carine i odstrawene druge mere koje spre~avaju sve oblike spoqne trgovine. Evropski primer slobodne trgovine je EFTA, a Ameri~ki pandan je
103

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

NAFTA. Razlika izme|u slobodne trgova~ke zone i carinske unije je u tome {to unutar slobodne trgova~ke zone ne postoji odre|ena zajedni~ka spoqna carinska tarifa, {to zna~i da zemqe zadr`avaju svoje sopstvene carine prema tre}im zemqama. SLOBODNO TR@I[TE Pod slobodnim tr`i{tem podrazumeva se ekonomski prostor bez granica, u kome se ostvaruju ~etiri osnovne slobode; slobodno kretawe qudi, roba, usloga i kapitala. Projekat slobodnog tr`i{ta Unije razvijen je sredinom 80-tih godina dvadesetog veka i predstavqa centralnu ta~ku prve revizije Jedinstvenog evropskog akta. Razvojem slobodnog tr`i{ta prevazi|ena je stagnacija i obezbedila vrlo sna`na integraciona dinamika u posledwoj dekadi dvadesetog veka. SOCRATES Program Evropske unije na podru~ju obrazovawa, koji obuhvata saradwu izme|u zemaqa korisnica u oblasti pred{kolskog, osnovno{kolskog, sredwe{kolskog, visoko{kolskog te permanentnog obrazovawa i usavr{avawa. Ciqevi programa su stvarawe "Evrope znawa" kroz promociju mobilnosti tokom obrazovawa. Sastavni delovi programa su potprogrami i to; Comenius - namewen razmeni i saradwi u pred{kolskom i osnovno {kolskom obrazovawu,
104

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Erasmus - namewen razmeni i saradwi u visokom {kolstvu, Grundtvig - namewen razmeni i saradwi u podru~ju obrazovawa odraslih lica, Lingua - namewen u~ewu evropskih jezika, Minerva - namewen upotrebi informacionih i komunikacionih tehnologija u obrazovawu, pra}ewe i inivacije obrazovnih sistema i politika, zajedni~ke aktivnosti sa drugim evropskim programima kao i dodatne mere. SOLUNSKI SAMIT (THE THESSALONIKI SUMMIT) Samit Evropske unije posve}en problemima Zapadnog Balkana odr`an je 21. juna 2003. godine u Solunu i na wemu je definisana mogu}nost integracije Zapadnog Balkana u EU. Odre|en je period od tri godine da zemqe Zapadnog Balkana procene svoj rad u uslovima razvoja i odr`awa stabilnosti, demokratije i obnove ekonomije u svim zemqama regiona. EU je posebno naglasila potencijalne mogu}nosti za ~lanstvo i garantovala punu podr{ku nastojawima zemaqa regiona. Region treba da postepeno uvodi partnerske odnose sa Evropom te da razvija svoje strukture kompatibilne sa drugim zemqama i sistemima. SOPSTVENA SREDSTVA Ozna~avaju fiskalni priliv sredstava, koja joj stoje na raspolagawu za ispuwavawe wenih zadata105

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

ka. Celokupan prihod sredstava ne sme prelaziti 1,27% bruto nacionalnog dohotka Unije. Postoje ~etiri vrste sopstevnih sredstava; prihodi iz agrara i proizvodwe {e}era, carine koje se po principu zajedni~kih carinskih tarifa ubiraju od tre}ih dr`ava, sredstva iz poreza na dodatnu vrednost i bruto nacionalni dohodak kao ostatak finansirawa zajedni~kog buxeta. SPORAZUM O SARADWI (COOPERATION AGREEMENT) Sporazum o saradwi je posebna vrsta sporazuma kojeg Evropska unija sklapa sa tre}im zemqama, kojim stvara okvir za {irewe odnosa s tim zemqama {ire od samo trgova~kih veza. Ovaj i sli~ni sporazumi, koji si se nazivali sporazumi o saradwi i trgovini, zakqu~ivali su se sa zemqama sredwe i isto~ne Evrope u procesima wihovog pribli`avawa evropskim integracijama pre nego {to su zameweni sporazumima o pridru`ivawu.

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (FREE TRADE AREA AGREEMENT) Sporazumom o slobodnoj trgovini dve ili vi{e zamaqa smawuju ili ukidaju carine na proizvode/usluge definisane sporazumom. Podru~je slobodne trgovine treba razlikovati od carinske unije, koje predstavqa dubqi oblik ekonomskog povezivawa dve ili vi{e zemaqa i koja ukqu~uje
106

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

zajedni~ku carinsku politiku prema tre}im zemqama. SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRU@IVAWU (STABILISATION AND ASSOCIATION AGREEMENT) Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu je nova generacija evropskih sporazuma koja je ponu|ena zamqama jugoisto~ne Evrope u sklopu procesa stabilizacije i pridru`ivawa. Sporazumom se odre|uju op{ti principi, politi~ki dijalog, regionalna saradwa, slobodno kretawe roba, kretawe radnika, osnivawe pravnih subjekata, pru`awe usluga kapitala, uskla|ivawe zakona, sprovo|ewe zakona i pravila tr`i{ne konkurencije, pravosu|e i unutra{wi odnosi, politike saradwe i finansijska saradwa. Osnovni ciqevi ovog sporazuma su: razvijawe politi~kog dijaloga izme|u Unije i zemqe potpisnice sporazuma, po~etak postepenog uskla|ivawa nacionalnog zakonodavstva, unapre|ewe ekonomskih odnosa, postepeno razvijawe zone slobodne trgovine izme|u potpisnica, podsticawe regionalne saradwe u sklopu procesa stabilizacije i pridru`ivawa. Ovaj sporazum, po potpisivawu, daje zemqi potpisnici status potencijalnog kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji.

107

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

STRUKTURNI FONDOVI /KOHEZIONI FOND/ (STRUCTURAL FUNDS) (COHESION FUND) Strukturni fondovi i kohezioni fond predstavqaju deo regionalne (strukturne) politike Unije. Ciq ovih fondova je da se smawi razlika u razvoju izme|u bogatih i siroma{nih regija EU te da se promovi{e ekonomska i socijalna jednakost. Strukturni fondovi sa~iwavaju oko tre}ine buxeta EU gde se oko 90% usmerava na razvoj regija a 10% na razvoj kohezionih zemaqa (Gr~ka, Irska, Portugalija i [panija). Pro{irewem sa deset novih ~lanica do{lo je do jo{ ve}ih razlika u razvijenosti me|u regijama tako da je za buxetski period 2007. do 2013. godina predvi|ena velika reforma kohezione politike kojom se namerava dati ve}i doprinos konvergenciji, konkurentnosti i saradwi. SUPRANACIONALNO Sa pojmovima me|udr`avni i supranacionalni ozna~ene su razli~ite forme me|unarodne politike uop{te kao i u oblasti evropskih integracija. Dok me|udr`avna saradwa ne zahteva nikakvo odricawe suvereniteta dr`ave, i ozna~ava tradicionalnu saradwu vlada dr`ava, supranacionalne strukture su ozna~ene odstupawem od dela nadle`nosti. Ovaj par pojmova ozna~ava kontinuitet i markira odnose u kojima se odvijaju evropske integracije. Paradigmatski slu~aj me|udr`avne saradwe vidqiv je na primeru Evropskog saveta, a
108

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

prva supranacionalna organizacija bila je Evropska zajednica za ugaq i ~elik. SUD EVROPSKIH ZAJEDNICA (COURT OF JUSTICE OF THE EUROPEAN COMMUNITIES) Sud Evropskih zajednica je jedini ovla{}eni tuma~ odredaba osniva~kih ugovora EU. Wegova funkcija ima dvajaku ulogu i to: odgovornost za neposrednu primenu prava u odre|enim slu~ajevima, op{ta odgovornost za tuma~ewe odredaba prava EU, pri ~emu nastoji da obezbedi wegovu stalnu i jednaku primenu. Sud se mo`e pozvati da donese odluku o slu~ajevima koje podnose ~lanice, institucije Unije i pravni i fizi~ki subjekti. Omogu}ava istovremeno tuma~ewe zakona na celoj teritoriji putem tesne saradwe sa nacionalnim sudovima na svim nivoima kroz prethodni postupak. Sedi{te suda je u Luksemburgu. SUVERENITET Pod suverenitetom dr`ave podrazumeva se pravna nezavisnost dr`ave od drugih dr`ava (suverenitet prema vani), kao i provo|ewe mo}i dr`ave unutar we same. Ovaj koncept je osnova savremenih dr`ava nastalih od zakqu~ivawa mira u Vestfaliji 1648. godine i ima naziv "Vestfalski model". Na osnovu narodno-pravnih veza, me|unarodnih organizacija
109

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

i drugih faktora ovakav koncept je od stvarnosti postao fikcija i svakodnevno trpi su{tinske promene. Upravo u Evropskoj uniji se ovakav razvoj sasvim jasno vidi, a o wemu se diskutuje i u debati o globalizaciji pod imenom "erozija suvereniteta nacionalne dr`ave". Ipak, stepen spremnosti da se odreknu nacionalnog suvereniteta u korist EU je i mera po kojoj se meri stav dr`ava ~lanica prema Uniji.

[
[ENGENSKI SPORAZUM (SCHENGEN AGREEMENT) Sklopqen je u junu 1985. godine u gradu [engen u Luksemburgu gde su Belgija, Francuska, Luksemburg, Nema~ka i Holandija dogovorile da postupno ukinu unutra{we zajedni~ke grani~ne kontrole. Na taj na~in uvedena je sloboda kretawa za fizi~ka lica iz zemaqa potpisnica, drugih zemaqa Unije ili tre}ih zemaqa. [engenski sporazum i konvencija, zajedno sa deklaracijama i odlukama donesenim na [engenskom izvr{nom odboru predstavqa krupan korak ka integracijama ali korak koji gra|ani ose}aju kao najpozitivniji jer prakti~no ostvaruje prvu od ~etiri zacrtane slobode.

S [

110

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

[UMANOV PLAN (SCHUMAN PLAN) Predstavqa strate{ki plan nazvan po biv{em predsedniku Francuske Robertu [umanu koji ga je predlo`io 09. maja 1950. godine radi ujediwewa nema~ke i francuske proizvodwe i distribucije ~elika kao metoda spre~avawa izbijawa novih sukoba na evropskom kontinentu i kontrole nad ekonomskim oporavkom Nema~ke. Posle toga u pregovore su se ukqu~ile, uz Nema~ku i Francusku, Italija i zemqe Beneluksa a rezultat je bio potpisivawe Pariskog ugovora u maju 1951. godine. Ovaj plan se smatra po~etkom evropskog ujediwewa pa se 09. maj obele`ava i kao Dan Evrope.

T
TAIEX (TECHNICAL ASSISTANCE INFORMATION EXCHANGE OFFICE) Kancelarija tehni~ke pomo}i za razmenu informacija osnovana je 1995. godine kao sistem za pru`awe tehni~ke pomo}i na podru~ju uskla|ivawa zakonodavstva potencijalne ~lanice sa zakonodavstvom EU. Ovaj projekat pru`a pet osnovnih usluga iz okvira svoje delatnosti i to: dokumentaciono informacione usluge, saveti o zakonodavstvu jednistvenog tr`i{ta,
111

[ T

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

stru~ne skupove i smeninare, studijske posete Evropskoj komisije i zemqama ~lanicama, pomo} u uspostavqawu baze podataka o projektima tehni~ke pomo}i i wegovim rezultatima Ovaj program je posebno aktivan u radu sa zemqama jugoisto~ne i isto~ne Evrope. TEMPUS Ovaj program predstavqa transevropski okvir za saradwu u podru~ju visoko{kolskog obrazovawa. Deo je op{teg programa pomo}i Evropske unije ekonomskom i dru{tvenom rekonstruisawu zemaqa sredwe, isto~ne i jugoisto~ne Evrope. TRANZICIONI INDIKATORI Predstavqaju sistem kvalitativnih pokazateqa koji se odnose na zemqe u tranziciji. U sistemu vrednosti od 1 do 4+ vrednuje se restruktuisawe i privatizacija preduze}a, liberalizacija tr`i{ta i stawe finansijskih institucija. TROJKA

Predstavqa sistem koji se sastoji od predstavnika zemqe ~lanice koja trenutno predsedava Savetom Evropske unije, zemqe ~lanice koja mu je predsedavala u prethodnom mandatu te zemqe ~lanice koja }e predsedavati u narednom mandatu. Trojci obi~no poma`e i predstavnik Komisije i taj sistem predstavqa Uniju u spoqnim poslovima. Ovaj
112

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

sistem je donekle modifikovan Ugovorom iz Amsterdama gde je definisano da }e predstavnik predsedavaju}e ~lanice da bude u pratwi generalnog sekretara Saveta koji }e imati funkciju Visokog predstavnika saveta za spoqnu i bezbednosnu politiku i prestavnika ~lanice koja u narednom mandatu predsedava Savetom. TWINNING Ovo je jedan od osnovnih instrumenata pretpristupne pomo}i zemqama kandidatima, a namewen je za razvoj i unapre|ewe funkcionisawa institucija sistema. Realizuje se preko saradwe javnih slu`benika u upravi zamqe kandidata sa istim ili sli~nim telima ~lanica Evropske unije. Namewen je stvarawu savremene i efikasne administracije u zemqama kandidatima kako bi se osposobile da primewuju i sprovode standarde Evropske unije.

U
UGOVOR IZ AMSTERDAMA (TREATY OF AMSTERDAM) Ovaj dokument predstavqa rezultat rada me|uvladine konferencije koja je zapo~ela sa radom u

T U

113

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Torinu 1966. godine. Potpisan je u oktobru 1997. godine a na snagu je stupio 1999. godine. Amsterdamski ugovor sadr`i dodatke Ugovoru o Evropskoj uniji ali ne zamewuje druge ugovore, ve} ravnopravno ulazi u pravne akte Unije. Najva`nije odredbe ovog ugovora su: ja~awe uloge Evropskog parlamenta (ve}i broj odlika koje se donose konsenzusom), uvo|ewe fleksibilnosti, mogu}nost suspenzije ~lanice iz procesa dono{ewa odluka, preno{ewe dela odredaba koje se odnose na saradwu u podru~ju pravosu|a i unutra{wih poslova (tre}i oslonac) u prvi oslonac EU (vizni re`im, azil, saradwa izme|u sudova u civilnim pitawima), svrstavawe [engenskog sporazuma u pravne osnove Unije, izmene odredaba o zajedni~koj spoqnoj i bezbednosnoj politici, ukqu~ivawe socijalnog protokola u tekst Ugovora te, isticawe stalne borbe za ve}u zaposlenost kao strate{kog ciqa Unije Su{tinski, ovo je dokument kojim su izmewene odredbe Ugovora o Evropskoj uniji, Ugovora o osnivawu evropske zajednice i jo{ nekih pravnih akata koji su u vezi sa pomenutim ugovorima. Posle Jedinstvenih evropskih akata i Mastrihtskog ugovora, Amsterdamski ugovor predstavqa tre}u veliku reviziju evropskih pravnih dokumenata.

114

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

UGOVOR IZ MASTRIHTA (MAASTRICHT TREATY) Ugovorom iz Mastrihta potpisanim 1992. godine a ratifikovanim 1993. godine zemqe ~lanice uspostavile su Evropsku uniju te time ozna~ile potpuno novu etapu u integracionim procesima uspostavqaju}i sve ~vr{}u uniju naroda Evrope u kojoj se odluke donose sve bli`e interesima gra|ana. Ovim Ugovorom postavqeni su ciqevi ekonomske i monetarne unije, zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike, zajedni~ke odbrambene politike a zatim i odbrane, uvo|ewe dr`avqanstva Unije, uske saradwe u pravosu|u i unutra{wim poslovima. Mastrihtskim ugovorom sistem efropskih integracija je od prete`no ekonomskih prerastao u sistem politi~kih integracija. UGOVOR IZ NICE (TREATY OF NICE) Predstavqa rezultat me|uvladine konferencije iz 2000. godine koji je potpisan 26. februara 2001. godine a na kojoj je raspravqano o sastavu i delovawu institucija Unije nakon pro{irewa. Stupawem na snagu Ugovora iz Nice te pro{irewem na nove ~lanice pro{iriti }e se na~in delovawa Evropskog parlamenta, Saveta Evropske unije, Evropske komisije, Suda Evropske zajednice, Finansijskog suda, Ekonomskog i socijalnog odbora te Odbora regija.

115

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

UPITNIK (QUESTIONNAIRE) Upitnik je dokument koji Evropska komisija upu}uje zemqi koja je podnela zahtev za ~lanstvo u Evropskoj uniji tokom postupka razmatrawa tog zahteva. Sastoji se od pitawa iz najraznovrsnijih podru~ja funkcionisawa zemqe podnosioca zahteva. Odgovri koje podnositeq zahteva po{aqe Evropska komisija koristi kao jedan od osnovnih izvora na osnovu kojih se donosi odluka o zahtevu za prijem u ~lanstvo. UREDBA (REGULATION) Uredba je uz direktivu najva`niji pravni akt EU koji u celosti obavezuje i direktno se primewuje u svim ~lanicama. Osnovna svrha Uredbe sagleda se u procesu ujedna~avawa prava ~lanica, ili zamena postoje}ih pravnih normi ~lanica ako one postoje. Nacionalne norme koje nisu u skladu sa Uredbom moraju se staviti van snage. Uredba se po principu automatizma ugra|uje u nacionalno zakonodavstvo stupaju}i na snagu u isto vreme u svim ~lanicama EU. Da bi se po~ela primewivati svaka Uredba mora da bude objavqena u Slu`benom listu Evropske unije.

USTAVNI UGOVOR (CONSTITUTIONAL TREATY) Ustavni ugovor (puni naziv: Ugovor kojim se uspostavqa evropski ustav) je najnoviji i veoma

116

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

va`an osnovni pravni akt Unije ~ije je usvajawe u toku. On treba da zameni ugovore koji su trenutno na snazi (osim Ugovora o evropskoj zajednici za atomsku energiju) te da donese odre|ene kvalitativne promene u na~inu funkcionisawa Evropske unije. Nacrt Ustavnog ugovora pripremila je Konvencija o budu}nosti Evrope, a kona~ni tekst Ugovora usagla{en je na me|uvladinoj konferenciji. Dana 29. oktobra 2004. godine u Rimu je potpisan Ustavni ugovor koji }e da stupi na snagu posle ratifikacije u svim ~lanicama Evropske unije.

V
VE]INSKA ODLUKA Savet Evropske unije u po~etku je svoje odluke donosio jednoglasno. Ali da ne bi dolazilo do blokirawa daqeg razvoja u procesu dono{ewa odluka kroz razli~ite interese jedne ili vi{e ~lanica, ve} su Rimski ugovori predvideli principe dono{ewa odlika kvalifikovanom ve}inom. VI[ESTEPENI SISTEM Politi~ki sistem kod koga na formulisawu i dono{ewu u~estvuje vi{e nivoa. U Evropskoj uniji

U V
117

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

to su: supranacionalni, nacionalni, subnacionalni i u nekim slu~ajevima regionalni nivo kao bitan element organizacione strukture Unije u svim aspektima organizacije.

Y
YOUTH Predstavqa program Op{te uprave za obrazovawe i kulturu Evropske komisije namewen mladim qudima (od 15 do 25 godina) gra|anima Evropske unije ili gra|anima zemaqa koje su prikqu~ene programu. Osnovni ciqevi programa izra`eni su kroz podsticawe: mobilnosti, inicijativa, razmene informacija i qudi, interkulturnog obrazovawa, solidarnosti. Program je nastao 2000. godine na osnovama dva programa "Mladi za Evropu" i "Evropski volonterski srevis" koju su osnovni sastavni elementi ovog programa. Za realizaciju programa zadu`eni su Evropska komisija, organi koji se bave mladom populacijom u zemqama u~esnicama te odgovaraju}e nacionalne agencije.

V Y
118

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

Z
ZAHTEV ZA ^LANSTVO (APPLICATION FOR MEMBERSCHIP) Zahtev za ~lanstvo predstavqa kra}e pismo koje potpisuje predsednik dr`ave i/ili predsednik vlade podnositeqice zahteva. Zahtevom se eksplicitno isti~e evropska pripadnost podnositeqice zahteva, ukqu~ewe u Evropsku uniju kao osnovni politi~ki ciq te spremnost na prihva}awe i provo|ewe svih ciqeva Unije, kao obaveza koje proizilaze iz ~lanstva. Zahtev za ~lanstvo mo`e da prati i dokument koji ga podr`ava u sadr`aju i u kojem se navodi stepen dostignu}a zemqe koja podnosi zahtev. Zahtev za ~lanstvo upu}uje se Savetu Evropske unije, odnosno zemqi koja u to vreme predsedava Savetom. ZAJEDNI^KA POQOPRIVREDNA POLITIKA (COMMON AGRICULTURAL POLICY) Zajedni~ka poqoprivredna politika je jedna od zajedni~kih politika EU a definisana je Rimskim ugovorima. Ciq zajedni~ke poqoprivredne politike je da se obezbedi razumna cena za evropske potpro{a~e, odgovaraju}i prihodi za poqo-

Z
119

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

privrednike putem uspostavqawa zajedni~kih tr`i{nih organizacija, primena principa jednistvenih cena, finansijska solidarnost i prioritetni pristup prema poqoprivrednim proizvodima sa podru~ja Unije. Za sprovo|ewe ove politike odvaja se oko 45% buxeta Evropske unije. ZAJEDNI^KA SPOQNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA (COMMON FOREIGN AND SECURITY POLICY) Zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika (drugi stub EU) ustanovqena je Ugovorom o Evropskoj uniji kao nastavak Evropske politi~ke saradwe. Pru`a okvir za zajedni~ku politiku odbrane koja bi u budu}nosti mogla prerasti u zajedni~ku odbranu. Sve odluke koje se u oblasti zajedni~ke spoqne i bezbednosne politike kojima se ciqevi Unije posti`u putem instrumenata zajedni~ke aktivnosti moraju se doneti jednoglasno u Savetu Evropske unije.

Z
120

3.

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

122

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi Acquis AE AER CAP CARDS Acquis communautaire Audiovisual Eureka Assembly of European Regions Common Agricultural Policy Community Assistance for Reconstruction, Democratization and Stabilization Cross-Border Cooperation Common Commercial Policy Common Energy Policy Common Fisheries Policy Common Foreign and Security Policy Central Financing and Contracting Unit Commitee of Political Directors Directorates General European Bank for reconstruction and Development European Community European Central Bank European Court of Justice European Coal and Steel Community European Economic area European Free Trade Area European Investment Bank , 123

CBC CCP CEP CFP CFSP CFCU COPOL DG EBRD EC ECB ECJ ECSC EEA EFTA EIB

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi EK EMU EP EU ETF G7,G7+1 European Commision Economic and Monetary Union European Parlament European Union European Training Foundation Group of Seven Industrialized States now joined by Russia (USA, Canada,Japan,France, Germany,UK, Italy) General Agreement on Trade and Services International Monetary Fund Intergovernmental Conference Instruments for Structural Policies North American Free Trade Area (USA,Canada, Mexico) Organization for Economic Cooperation and development Oficial Journal of the European Community Organization of Oil Producing Countries Poland and Hungary Assistence for the Reconstruction of the Economics Single European Act Treaty of European Union (Maastricht) World Bank World Trade Organization Western European Union

GATS IMF IGC ISPA NAFTA OECD OJ OPEC PHARE SEA TEU WB WTO WEU 124

4.

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

126

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

INTERNET ADRESA www.europa.eu.int www.gostimir.rs.sr www.ue.eu.int www.europa.eu.int/comm/eurostat www.europa.eu.int/comm/ www.europa.eu.int/comm/singl www.europa.eu.int/comm/enlargement www.europa.eu.int/comm/agenda2000 www.cor.eu.int www.euro-ombudsman.eu.int www.efta.int www.ebrd.com www.elb.eu.int www.echr.coe.int www.ecb.int www.curia.eu.int www.eif.org www.ue.eu.int www.eca.eu.int www.europarl.eu.int www.europol.eu.int www.imf.org www.europa.eu.int/pol/justice www.osce.org www.esc.eu.int

NAZIV INSTITUCIJE Evropska unija Prezentacija Savet Evropske unije Statistika Unije Evropska komisija Slobodno tr`i{te Pregovori o pristupawu Agenda2000 Odbor za regije Opunomo}enik za gra|ane Evropsko udru`ewe za slobodnu trgovinu Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska investiciona banka Evropska konvencija o qudskim pravima Evropska centralna banka Evropski sud Evropski investicioni fond Evropski savet Evropski finansijski sud Evropski parlament Evropska policija Me|unarodni monetarni fond Evropska pravna u unutra{wa politika Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu Ekonomski i scijalni odbori Unije 127

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.eubusiness.com www.eurunion.org www.euobserver.com www.europeanmovement.org www. jeanmonnetprogram.org/calendar www.stabilitypact.org www.oecd.org/puma www.nato.int www.vladars.net www.mvp.gov.ba www.srpskapolitika.com www.gostimir.rs.sr www.europa.eu.int/comm/mediatheque www.csis.org www.un.org www.ipu.org www.carnegie.org www.ipacademy.org www.eda.admin.ch www.arabji.com www.bonn.iz-soz.de www.idea.int www.zmag.org www.id.gov.jo www.colorado.edu www.whitehouse.gov www.caux.ch 128 Poslovne vesti Unije Informacije o EU u SAD Vesti iz Evropske unije Evropski pokret Kalendar konferencija (godi{wi) Pakt stabilnosti j/e Evrope Organizacija javnog sektora NATO savez Vlada Republike Srpske Ministarstvo inostranih poslova BiH Srpske politike Politi~ke analize GostimirPopovi} Audio vizuelna biblioteka EU Centar za me|unarodne strat{ke studije Va{ington Organizacija Ujediwenih nacija Interparlamentarna unija Karnegijeva forndacija Me|unarodna Akademija za mir Osnove diplomatije Arapska liga Braziliski institut za mir [vedska organizacija IDEA Preventivna diplomatija Jordanski institut za diplomatiju Kolorado institut Bela ku}a (SAD) Inicijativa za promene

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www1.oecd.org www.cgg-ch.ae.psiweb.com www.globalcentres.org www.usinfo.state.gov www.ilo.org www.globaldimensions.net www.globalethics.org www.h-quandt-stiftung.de www.aspeninst.org www.yale.edu www.adaminstitute.org.il www.acdhrs.org www.acpss.org www.afpc.org www.un.org/Docs www.gcsp.ch www.osce.org/docs www.oic-oci.org www.paneuropa.org www.ciise-iciss.gc.ca www.mei.hr www.srbija.sr.gov.yu www.vlada.cg.yu www.gov.yu Organizacija za ekonomski razvoj i saradwu Komisija za globalnu vladavinu Centar za globalne studije Vlada SAD Svetska komisija za socijalnu dimenziju globalizacije Dimenzije globalizacije Institut za globalnu etiku Herbert Kvant fondacija Aspen institut u Va{ingtonu Jel univerzitet Institut za demokratiju i mir Afri~ki centar za studije demokratije Centar za politi~ke i strategijske studije u Kairu Savet za spoqnu politiku SAD Univerzitet UN Centar za bezbednosno strategijsku politiku, @eneva Pariska poveqa nove Evrope Organizacija Islamske Konferencije Panevropski pokret Me|unarodna komisija za intervencije i dr`avni suverenitet Ministarstvo za evropske integracije Hrvatske Vlada Republike Srbije Vlada Crne Gore Vlada Srbije i Crne Gore 129

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.mfa.gov.yu www.vlada.hr www.iskon.hr www.krstarica.com www.altavista.com www.google.com www.msn.com www.yahoo.com www.oss.net www.stratfor.com www.groups.yahoo.com/list/srpska www.nato.int/sfor www.slobodnaevropa.org www.oscebih.org www.slobodnaevropa.org www.un.org/icty www.predsjednikrs.net www.narodnaskupstinars.net www.psbih.org www.imf.org/external/country/bih www.worldbank.org.ba www.usaid.ba www.usis.com.ba www.ohro.ba www.undp.ba www.ahk-bih.ba www.fipa.gov.ba www.bih.prsp.info 130 Ministarstvo inostranih poslova SCG Vlada Republike Hrvatske Internet prezentacija Zagreb Internet pretra`iva~ Srbija i Crna Gora Internet pretr`iva~ Internet pretra`iva~ Globalna internet stranica Globalna internet stranica Op{ti globalni podaci Institut za strate{ke studije Internet mediji o Republici Srpskoj Stabilizacione snage Radio slobodna Evropa Misija OEBS-a u BiH Radio slobodna Evropa Tribunal za biv{u Jugoslaiju Predsednik Republike Srpske Narodna Skup{tina Republike Srpske Parlamentarna skup{tina BiH Misija MMF u BiH Misija svetske banke u BiH Misija USAID u BiH Ambasada SAD u Sarajevu Ombudsman u BiH Program za razvoj UN Predstavni{tvo nema~ke privrede u BiH Agencija za promociju stranih investicija Ravojna strategija BiH

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.eusrbih.org www.eupm.org www.osce.org/kosovo www.nato.int/kfor www.cia.gov www.spc.yu www.rastko.org www.iwpr.net www.srbija-inf.yu www.suc.org www.apisgroup.org www.serbian-translation.com www.wegos.org www.ccmr-bg.org www.cer.org/uk www.mreza.co.yu www.ur.bl.ac.yu/uni www.crisisweb.org www.jisa.org.yu www.scakademija.edu.yu www.ocklub.net www.remex.org www.itnovosti.com www.dis.org.yu www.yutrend.com www.dv.co.yu www.cit.org.yu www.unovomsadu.com Specijalni predstavnik EU Evropska policijska misija BiH Misija OEBS-a na Kosovu Misija NATO na Kosovu Centralna obave{tajna agencija SAD Srpska pravoslavna crkva Srpska kultura Institut za prou~avawe rata i mira Informacije o Srbiji Srpski kongres ujediwewa Analize, procene, informacije,sinteze Srpska agencija za prevo|ewa Srpska istorija i kultura Centar za civilno vojne odnose Centar za evropske reforme Mre`a sredstava javnog informisawa Univrzitet u Bawoj luci Me|unarodna krizna grupa Savez za informatiku SC Akademija OC klub Remeks Novosti na Internetu Dru{tvo za informatiku Internet marketing Centar za permanentno obrazovawe Centar za informacione tehnologije Novi Sad 131

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.linkseurope.com www.blic.net www.globalisation.gov.uk www.chicagoserbs.com www.eusrbih.org www.bawaluka.net www.webjump.com www.usabiznis.com www.novatv.co.yu www.tiker-magazin.de www.mod.gov.yu www.sremska.spc.yu www.nin.co.yu www.rg.ru www.srpski-nacional.com www.wegos.org www.poa.info.org www.macromedija.com www.usde.se www.patriot.com www.arcto.ru www.geopolitics.chat.ru www.rus-obraz.org www.newrussoa.by.ru www.othal.cjb.net www.posev.ru www.ultraculture.ru www.curia.eu.int 132 Evropski linkovi Provajder Bawa Luka Globalizacija Srbi ^ikaga Predstavnik EU Bawa Luka Kanal M Los An|eles Info kanal Tiker Ministarstvo odbrane Eparhija Sremska NIN Rosijska Gazeta Moskva Srpski nacional Srpska zemqa Crna Gora Srpska Ohridska Arhiepiskopija Pregled medija Srpski kongres Patriot Ruska geopolitika Geopolitika NVO obraz u Rusiji Nova Rusija Produkcija OTAL Ruska istorija Ruski izdava~i Sud pravde EU

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.cor.eu.int www.codeefop.eu.int www.eurofound.eu.int www.eea.eu.int www.etf.eu.int www.emcdda.eu.int www.emea.eu.int www.oami.eu.int www.osha.eu.int www.cpvo.eu.int www.cdt.eu.int www.eumc.eu.int www.ear.eu.int www.efsa.eu.int www.europa.eu.int/agencijes/emsa www.europa.eu.int/agencijes/easa www.europol.eu.int www.eurojust.eu.int www.euireland.ie www.cec.org.uk www.eurounion.org www.europarl.eu.int www.europarl.org.uk www.teol.net www.ng.ru www.pincom.info www.freebgd.net www.tiker.co.yu Komitet regiona Evropski centar za stru~nu obuku Evropski centar za radne uslove Agencija za `ivotnu sredinu Fondacija za obuku Monitoring centar Procena medicinskih proizvoda Unutra{we tr`i{te Agenzija za za{titu na radu Kancelarija za biqne vrste Prevodila~ki centar Monitoring za rasizam i ksenofobije Agencija za obnovu Bezbednost hrane Agencija za pomorsku bezbednost Agencija za vazduhoplovnu bezbednost Evropolicija Evropravo Predstavni{tvo EU u Irskoj Predstavni{tvo EU u Britaniji Informativna slu`ba EU u SAD Evropski parlament Predstavni{tvo EP u Britaniji Internet provajder RS Nezavisnaja gazeta Moskva Internet dnevnik Slobodni Beograd Tiker agencija 133

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.artareo.co.yu www.bre.co.yu www.suc.org www.duga.com www.pcpress.co.yu www.yurope.com/zines/kosava/ www.ekstramagazin.com www.expert.org.yu www.eurobalkans.co.yu www.artmagazin.co.yu www.iskon.co.yu www.ogledalo.co.yu www.interhit.co.yu www.vreme.com www.yuwestsite.com www.front.net www.ttf.vojvodina.com www.fco.bg.ac.yu www.odgovor.co.yu www.praviodgovor.co.yu www.profil.co.yu www.free.fr www.plebiscit.rs.sr www.glassrpske.com www.balkaninfo.net www.omoqicanin.net www.snp-miletic.org.yu www.trend.cg.yu 134 Arena Magazin bre Kongres ujediwewa Duga Kompjuterski ~asopis Ko{ava Ekstra magazin Bijeqina ^asopis za menaxere Evropa i balkan Haiku Pravoslavni ~asopis Internet ogledalo Preduze}e za elektornske komponente Vreme Najzapadnije srpske novine Misao i ~ovek Informacije iz SCG Fakultet civilne odbrane Regionalni pregled Elektronska izdawa Profil Prezentacija Francuske Plebiscit za RS Glas Srpske Bawa Luka FSOE Pregled Pokret Svetozar Mileti} Asocijacija za sport

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.sk.co.yu www.malioglasi.com www.panorin.com www.ari.ru www.rtvbn.rstel.net www.bk.tv.com www.bbc.co.uk/serbian www.antenam.org www.arttv.co.yu www.qig.co.yu www.b92.net www.freeb92.net www.studiocrony.com www.matgnet.com www.infonis.co.yu www.gtinet.com www. jat.com www.rtvpink.com www.3krts.co.yu www.come.to/kosovocrisis/ www.mipradio.co.yu www.montenegro.com www.promo.co.yu www.rferl.org www.rtvs.co.yu www.rtvpalma.co.yu www.sagafilm.com www.vin.co.yu Svet kompjutera Mali oglasi Analiti~ar iz Rusije Ruska informativna agencija Radio televizija Bijeqina BK Telekom BBC na srpskom Antena M ART televizija Audio arhiva B92 FREE B92 Studio za vizuelne komunikacije Golf radio INFO Ni{ Info kanal JAT medija centar Kompanija Pink 3K RTS Kosovski centar Mip radio Crna Gora Promocije Radio slobodna Evropa Radio televizija Srbije RTV Palma Kompanija SaGA Video nedeqnik 135

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi www.aimpress.ch www.beta.co.yu www.banjaluka.net/flash www.mntoday.com www.itvesti.hypermart.net www.montena-fax.com www.nspm.org.yu www.rustrana.ru www.csr.ru Alternativna informativna mre`a Beta Novinska agencija Crna Gora danas mre`ni servis vesti Montena faks Nova srpska misao Analitika Ruska ekonomija

136

5. O

. , . , . , , , , . . , . , . . .

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

" ?", , 2001. , . " T " , 2003. . " / ", , 2003. . " - , ", , 2004. . " ", , 2005. , , , . " ", , 2005. 140

Gostimir T. Popovi} / Evropska unija - osnovni pojmovi

. www.chicagoserbs.com/hosted/gostimir; www.gostimir.rs.sr www.srpska politika.com . prota49@yahoo.com www.gostimir.rs.sr www.chicagoserbs.com/hosted/gostimir

141

: "", I 103 besjeda@blic.net "Ars Libri", 12 jinaars@eunet.yu : : , 1000 , 2005.