Mikelandjelo Buonaroti Mikelandjelo Buonaroti rodjen je 6. marta 1475. godine u Kaprezu u Firentinskoj Republici a preminuo je 1!. "ebruara 1564.

godine u Rimu. Bio je prosla#ljeni italijanski renesansni #ajar slikar ar$itekta i poeta sa nemerlji#im uticajem na dalji raz#oj e#ropske umetnosti. %a #reme zi#ota je #ec bio smatran naj#ecim umetnikom s#og #remena a od tada pa do danas jednim od naj#eci$ umetnika s#i$ #remena. &eliki broj njego#i$ dela iz oblasti slikarst#a #ajarst#a i ar$itekture su medju najpoznatijim u istoriji umetnosti. Freske ta#anice 'ikstinske kapele u &atikanu danas predsta#ljaju njego#a najpoznatija dela iako je Mikelandjelo sebe pre s#ega smatrao #ajarem. Rad u #ise pra#aca umetnosti u njego#o #reme nije bilo nista neuobicajno. 'kulpture u mermeru je radio tokom cita#og s#og st#aralackog #eka a drugim umetnostima se ba#io samo u odredjenim etapama. &elika popularnost "reski 'ikstinske kapele naj#ero#atnije je posledica #elike popularnosti slikarst#a u (( #eku ali takodje i cinjenice da #eci broj njego#i$ skulptura nikada nisu za#rsene. Mikelandjelo je rodjen kao sin )odo#ika Buonarotija i majke Franceske di *eri koja umire u njego#om ranom detinjst#u. Buduci da osno#no obrazo#anje pocinje #rlo kasno nije se posebno isticao u skoli pa cak nije naucio da cita ni latinski ni grcki. + umetnicku obuku Mikelandjelo za tadasnja s$#atanja pocinje prilicno kasno sa 1, godina u radionici tada #eoma poznatog i perspekti#nog slikara -omenika .irlandaja koga napusta posle samo godinu dana i niza sukoba t#rdeci da od njega nema sta da nauci. /alenat Mikelandjela je #rlo brzo zapazio tadasnji #ladar Firence )orenco Medici koji ga je primio pod s#oju zastitu omoguci#si mu pristup umetnickoj kolekciji Medicija sto je bilo #eoma #azno za raz#oj mladog umetnika. 0mire u Rimu u !! godini zi#ota osta#i#si za sobom dela neprocenlji#e umetnosti a njego# rad se moze podeliti u d#e etape. Prva etapa 0 pr#oj etapi s#oj st#aralast#a Mikelandjelo se nalazi u Firenci koja je u to doba bila #odeci umetnicki centar 1#rope gde su radili najbolji umetnici a suparnist#o medju njima bilo #rlo stimulati#ne prirode. +pak poput )eonarda da &incija napusta Firencu u potrazi za boljim mogucnostima u drugim grado#ima. 0 tom periodu Bah u Rimu izmedju 1426. i 142!. godine nastaje pr#a Mikelandjelo#a skulptura #eliki$ dimenzija koja je sacu#ana do danas. +nspiracija za Ba$a dolazi iz anticki$ grcki$ i rimski$ primera skulpture ali je daleko mobilnija i slozenija u izradi. -ocarana nestabilnost sugerise karakrter Boga &ina koji je isklesan u mermeru sa #anserijskom #irtuoznoscu. 3osto je pred#idjen da bude u #rtu Ba$ je jedina Mikelandjelo#a skulptura koja pozi#a na gledanje sa s#i$ strana a ne samo sa "rontalne. Pijeta je jedno od najznacajniji$ Mikelandjelo#i$ dela koja se danas nalazi u bazilici s#etog petra u &atikanu. +me 3ijeta se ne odnosi na speci"icno umetnicko delo #ec na zajednicku tradicionalnu #rstu $riscanske ikonogra"ije od koji$ je Mikelandjelo#a #erzija bez sumnje najistaknutiji primer. +z#ucena iz konteksta narati#ni$ scena zalosti posle 4risto#e smrti grupa od d#e "igure je kompono#ana sa idejom da u posmatracu probudi pokajnicku molit#u za gre$o#e koji su bili moti# njego#e zrt#enicke smrti. Mikelandjelo#a sla#a posle izrade 3ijete jos jednom je pot#rdjena izradom statue Davida za "irentinsku katedralu. /ema je legendarna prica iz 'tarog za#eta po kojoj se mladi -a#id buduci kralj +zraela suprotsta#lja .olijatu i pobedi#si ga spasa#a s#oju naciju. Mikelandjelo je za s#oju skulpturu izabrao momenat kada se -a#id sprema da baci kamen na .olijata. %a izradu o#e monumentalne statue Mikelandjelo je iskoristio mermerni blok koji je jedan #ajar osta#io nedo#rsen 45 godina ranije. Modeliranje -a#ida je #eoma blisko onom u antickim skulpturama sa pojednosta#ljenom geometrijom podesnom za monumentalne statue ali bez zaposta#ljanja organske "orme i asimetrije ljudskog tela. Mikelandjelo#o strucno pozna#anje ljudske anatomije je ocigledno na statui -a#ida iako je proporcionalno gledano

gla#a #eca u odnosu na telo a ruke duze. 6bjasnjenje za tu cinjenicu lezi u tome da je -a#id bio pred#idjen za kro# "irentinske katedrale tako da bi preu#elica#anje olaksalo prepozna#anje i posmatranje iz daljine. Kada je Mikelandjelo za#rsio -a#ida njego#i sa#remenici su bili impresionirani #elicanst#enoscu statue i odlucili da je posta#e na istaknutije mesto tacnije ispred ulaza u palatu 3riori. Druga etapa 3osle sla#e koju je sirom +talije stekao sa -a#idom Mikelandjelo je radio samo na ##elikim projektima. 3ri#lacili su ga ambiciozni projekti ali su mnogi od nji$ ostali nedo#rseni jer je odbaci#ao mogucnost da radi sa pomocnicima. .odine 1555 Mikelandjelo dobija pozi# da pri$#ati projekat izrade grobnice pape Julija II koja je trebala da se nalazi u zadnjem polukruznom delu pret$odno$ zdanja bazilike '#etog 3etra. 'a doz#olom pape odlazi u poznato kamenolom u kom pro#odi 6 meseci birajuci mermerne bloko#e i usput radeci pr#e pripremne crteze. 3apa 7ulije ++ je bio #eoma ambiciozan i zeleo je da osta#i trag u istoriji ali su ga #ojni po$od na Bolonju i trosak oko gradnje bazilike '#etog 3etra sputali u namerama oko gradnje grobnice. Mikelandjelo je mislio da postoji za#era proti# njega i da je to razlog zasto je papa obusta#io projekat pa se #ratio u Firencu bez njego#og znanja. 8im je to saznao papa 7ulije ++ je iz#rsio snazan uticaj na #lasti Firence trazeci da ga odma$ posalju natrag u Rim. Kada se #ratio dobio je zadatak da oslika tavanicu Sikstinske kapele na cemu je radio od 155!. do 1519. godine. 'ikstinska kapela ima #eliko simbolicko znacenje za instituciju pape i koristi se za #elike ceremonije kao sto je izbor i proglasenje no#og pape. 0 to #reme su zido#i kapele #ec bili oslikani "reskama znacajni$ slikara a zadatak Mikelandjela je bio da oslika ta#anicu. %a pocetak Mikelandjelo je planirao da naslika 19 apostola predsta#ljajuci i$ kao indi#idualne "igure u tim trenutcima nimalo oduse#ljen projektom i ubedjen da je teret pao na njego#a ledja kao posledica za#ere. *akon insistiranja pape pocinje da radi skicu na osno#u pret$odne zamisli. :li odjednom menja misljenje i zat#ara se u kapelu ne doz#olja#ajuci pristup nikome osim papi krece sa "reneticnim tempom rada st#arajuci u periodu od cetiti godine jedno od najspektakularniji$ dela renesanse i istorije umetnosti. Konacan dizajn kompozicije predsta#lja Biblijsku pricu postanka s#eta koja pocinje momentom u kom Bog razd#aja s#etlost od tame nasta#ljajuci se sa pricom o :damu i 1#i i sa pricom o *oje#oj barci i potopu na kraju. 'cene Biblijski$ prica iz 'tarog za#eta medju kojima one o -a#idu i Mojsiju predsta#ljene su u cosko#ima kompozicione strukture a slike proroka sibila i 4risto#i$ predaka smestene su u ok#irima iznad prozora.