Endokrine lezde lezde su organi koji lue odreene hemijske supstance.

Raznih su veliina - od znojnih i lojnih - milimetarskih, preko hipofize veliine graka, do jetre koja moze biti teka i do kg. !elimo ih na lezde sa spoljanjim luenjem koje hemijske supstance lue u pojedine delove tela, kakve su npr pljuvane i znojne. lezde sa unutranjim luenjem tj endokrine "lezde izluuju hemijske supstance u krv. #akoe, postoje i organi sa sasvim drugom primarnom funkcijom koji mogu da stvaraju hormone, a takvi su npr bubrezi koji reguliu irenje krvnih sudova, ili srce iji hormon utie na koliinu soli u organizmu. Glavna uloga endokrinih lezda je pokretanje aktivnosti vanih za normalno funkcionisanje organizma, tj odravanje ravnotee unutranje sredine homeostaze. $a primer, luenjem odreenih endokrinih "lezda odr"ava se potrebna koliina e%era u krvi, odreena telesna temperatura, krvni pritisak, kao i normalna psihika aktivnost &ponaanje, emotivno i instinktivno'. (li, njihova je uloga da i u posebnim uslovima &npr kad smo pod stresom' pove aju ili smanje aktivnost nekih organa. ) stanju stresa nam se ubrzava disanje da bismo imali vie kiseonika koji poma"e metabolizam, priliva nam se e%er u krv radi pokretanja i pojaavanja energije itd. *ndokrine "lezde utiu na rad organa tako sto lue hemijske suprstance u krv koje se nazivaju hormoni. +ormoni su hemijski prenosioci informacija u organizmu. $a njihovo dejstvo ne utiemo svesno. ,ni preko krvi odlaze do razliitih organa i reguliu njihov rad. #akav vid regulacije naziva se humoralna regulacija - hormoni putem krvi dolaze do elija u organizmu, ali na njih samo odreaguje odre!eni receptor na ciljnom organu. -a svaki hormon postoji specificni receptor koji mu omogu%ava da prenese odreeni signal u odreenu %eliju. .anji hormoni prolaze kroz %elijsku membranu i u njoj se rastvaraju, ulaze u %eliju i vezuju se za receptore koji se u njoj nalaze &npr u jedru, citoplazmi, mitohondrijama'. /oto neki hormoni ne mogu zbog svoje veliine da prou kroz %elijsku membranu, i ne rastvaraju se u mastima koje grade membranu, vezuju se za receptore na povrini %elije i tu se zaustave. $jima su potrebne materije koje ce hormonski signal preneti dalje u %eliju i one se nazivaju sekundarnim glasnicima, a to su naje%e ciklicni adenozin monofosfat &c(./' i kalcijumovi joni. !akle, kada se hormonski signal prenese u %eliju, aktivira se niz reakcija koje pokre%u procese prvo u %eliji, koji omogu%avaju funkcionisanje pojedinih organa, organskih sistema, i itavog organizma. &$aje%e se u %eliji delovanjem hormona aktiviraju enzimi citoplazme, ili ak neki deluju na jedro i dovode do aktivacije gena odgovornih za stvaranje odreenih proteina koji omogu%avaju odvijanje razlicitih fizioloskih procesa.'

*ndokrine "lezde su0 - hipofiza - titna "lezda &tiroidna' - paratitne "lezde - nadbubre"ne "lezde - pankreas ili guteraa - polne "lezde &jajnici tj ovarijumi i semenici tj testisi' "ipofiza se nalazi u glavi , ispod meumozga i povezana je sa hipotalamusom hipofiznom drkom. ,va veza je veoma va"na jer povezuje centralni nervni sistem sa endokrinim sistemom. !o hipotalamusa dospevaju razni nervni impulsi &informacije o stanju u spoljanjoj i unutranjoj sredini' preko neurotransmitera. 1ada neurotransmiteri stignu do hipotalamusa, poinju da se lue hormoni. #i hormoni odlaze do hipofize i utiu na nastanak i izluivanje njenih hormona, ili inhibiraju tj zaustavljaju njen rad. +ipofiza se sastoji iz prednjeg - adenohipofiza, srednjeg &zanemarljiv kod oveka' i zadnjeg dela - neurohipofiza. # adenohipofizi &prednjem delu hipofize' se sintetiu0 2' tropni hormoni - oni utiu na rad drugih endokrinih "lezda. #o su hormoni koji deluju na titnu "lezdu, na polne "lezde i na nadbubre"ne "lezde. ' metaboliki hormoni deluju direktno na ciljne %elije i u njih spada hormon rasta - deluje direktno na hrskaviava i kotana tkiva i podstie sintezu belanevina. (ko se u detinjstvu prekomerno lui hormon rasta, osoba moze da naraste preko m i to se naziva d"inovski rast ili gigantizam. (ko hipofiza ne lui dovoljne koliine ovog hormona, rast je usporen i rano prestaje, pa osobe ostaju patuljastog rasta, oko 34-2 4cm. )koliko se ova bolest, koja se zove pituitizam, otkrije na vreme, dodavanjem hormona rasta mo"e se pospeiti rast ovakvih osoba. /ojaano luenje hormona rasta i posle zavrsetka rasta dovodi do bolesti akromegalije. #ada dolazi do prekomernog uve%avanja pojedinih delova tela nosa, usana, uiju, jezika, aka i stopala. 5o jedan hormon koji spada u metabolike hormone je prolaktin koji utie na rast mlenih "lezda. $eurohipofiza &zadnji deo hipofize' takoe ostvaruje vezu sa hipotalamusom preko nervnih vlakana ija su tela u hipotalamusu. ) njima se sintetiu oksitocin i vazopresin, pa se prenose du" nervnih vlakana do hipofize i tu se uvaju sve dok ne stigne signal za njihovo slanje u krv. ,ksitocin koji poma"e u poroaju i regulie mlene "lezde, takoe je poznat kao hormon ljubavi jer izaziva osecanje oputenosti, poverenja i zadovoljstva u periodu zaljubljenosti i smanjuje anksioznost i strah, prema najnovijim istra"ivanjima. 6azopresin deluje na bubre"ne cevice i omogu%ava zadr"avanje vode u organizmu. ) nedostatku ovog hormona &npr kad se pije alkohol koji spreava luenje istog' izbacuje se velika koliina mokra%e.

%titna lezda - tiroidea ,na se nalazi u predelu vrata, ispod grkljana i nale"e na dunik sa obe strane. ) obliku je tita, pa je i na osnovu toga dobila ime, posto na grkom th7ros znaci tit. ) njoj se stvaraju dva hormona za iju je sintezu neophodan jod, koji se unosi hranom. +ormoni titne "lezde utiu na metabolizam, na rad srca, na disanje i na nervni sistem. !eca ija titna "lezda ne lui dovoljno hormona nepravilno rastu i zaostaju u psihikom razvoju. (ko titna "lezda pojaano lui hormone, nastaje 8azedovljeva bolest - za nju su karakteristini mravljenje uz pojaani apetit, podrhtavanje ruku, pojaano znojenje, ubrzan rad srca i uznemirenost. &aratitne lezde - paratiroidea #o su etiri male zlezde koje nale"u na titnu "lezdu i slu"e za pove%avanje koncentracije jona kalcijuma u krvi, i podstiu rad vitamina !, koji upija kalcijum iz hrane. ) nedostatku kalcijuma, dolazi do poreme%aja u radu mii%a i mo"e da doe do rahitisa. 9uenje paratitne "lezde nije pod kontrolom hipofize i hipotalamusa ve% ga direktno regulie promena koncentracije kalcijuma. $ad'u'rene lezde su parne "lezde u obliku polumeseca koje se nalaze iznad bubrega. :agraene su iz dva dela, kore i sr"i, koji se razlikuju i po grai i po funkciji. ) kori nastaju hormoni koji omogu%avaju organizmu da se lake prilagodi svim situacijama koje izazivaju stres - npr naglim promenama spoljanje temperature, te"im povredama, raznim psihikim uzbuenjima, ; $ajznaajniji od njih je kortizol, koji podstie metabolizam ugljenih hidrata i tako odr"ava ravnote"u e%era u krvi. :r" nadbubre"nih "lezda sintetie hormone od kojih je najznaajniji adrenalin. ,n se takoe lui kada se organizam suoava sa stresom, jer adrenalin ubrzava rad srca, pove%ava krvni pritisak, su"ava krvne sudove, to dovodi do bolje cirkulacije krvi. /ored toga, adrenalin pove%ava koliinu e%era u krvi razgraujuci rezerve glikogena u jetri i skeletnim mii%ima. &ankreas ili guteraa je smetena ispod "eluca, u petlji koju pravu tanko crevo. :agraen je iz dva dela - egzokrinog u kome se stvaraju enzimi neophodni za proces varenja hrane, i endokrinog koji stvara dva hormona insulin i glukagon. ,ba hormona reguliu koncentraciju e%era u krvi, ali ga glukagon pove%ava, a insulin smanjuje. <lukagon razgrauje glikogen u jetri i pretvara ga u e%er glukozu, koji se ubacuje u krvotok. =nsulin ubacuje e%er iz krvi u tkiva, gde se koristi u metabolikim procesima. /oto je on jedini hormon koji smanjuje koncentraciju e%era u krvi, njegov nedostatak dovodi do nastanka e%erne bolesti. :imptomi su pojaana "e, mii%na slabost i malaksalost. /otpuni nedostatak dovodi do smrti ako se ne primaju injekcije ovog hormona. &olne lezde imaju egzokrinu funkciju - stvaraju polne %elije, i endokrinu izluuju muke i "enske polne hormone. .uke polne "lezde nazivaju se semenici ili testisi i oni proizvode muki polni hormon testosteron. $jegovo luenje poinje u pubertetu. ,n utie na dalji razvoj

polnih "lezda i polnih organa, podstie oblikovanje muskulature i skeleta, pove%ava maljavost, izaziva promenu glasa i deluje na psihiki razvoj &interesovanje za suprotan pol'. enske polne "lezde nazivaju se jajnici i poetkom puberteta poinju da lue estrogen i progesteron. /od njihovim uticajem dalje se razvijaju polne "lezde, polni organi i poinju menstrualni ciklusi tj ciklusi sazrevanja jajne %elije. ,vi hormoni takoe podstiu razvoj tela - rast grudi i kukova, promenu u boji glasa, razvoj mlenih "lezda i utiu na psihiko sazrevanje.