Stvaralaka evolucija; ivot je tok, on je neprekidan, celovit, otelotvorenje razvoja, staralatva, beskonanog nastajanja, oblast ne predvidljivog i neponovljivog.

Svojstvo ivota je individualn ost koja pose-du je beskrajno mnogo nivoa; njega ne moe dokuiti ni biologija ni bilo koja od pri rodnih nauka; biologija pokuavada formulie opte zakone, a ivot se ne moe staviti uokvire optih zakonitosti; najvie to se moe uiniti jeste da se do kui smer kojim se razliiti oblici ivog sveta razvijajui to je razlog to Ber g son razrauje koncepciju stvaralakeevolucije budui da su svaki momenat i vota i svaki njegov stepen stvaralaki. ivi sistemi su neponovljivi i ne povratnii zato saznanje koje hoe da "razloi" ivot po principima mrtvih tela iskrivlju je samu bit ivota. ivotu i stvaralakojevoluciji se moe pribliiti samo uz pomo pojmova trajanje (dure) i ivotni nagon (lan vital). Pojmom trajanje Ber-gson nastoji da se priblii samoj sutini ivota i njegovom neprekidnom to ku (ivot traje zato to se prolo neraskidivouliva u sadanje i budue), ali i da se suprotstavi tradicionalnim koncepcijama vremena po kojima je budunost u prirodi objektivna i predskaziva. ivo t se ne moe razumeti bez uraunavanja i vre menskih koordinata, ali re je o jednom specifinom pristupu pojmu vre mena: vasiona postoji u vremenu i to se vie udubljujemo u prirodu vremena tim vi e shvatamo da vreme podrazumeva stvaranje, stvaranje formi, neprekidno stvaranje apsolutno novog. Pomou pojma trajanja

Bergson nastoji da blie od -re di nau svest, nae ja , i njemu svojstveno shvatanje vremena. O trajanju i vo ta mi saznajemo uz pomo intuicijekoja je usmerena na tok nae svesti, na n je no trajanje. NaeJa je realnost koju mi dokuujemo iznutra, pomou in tuici- je, a ne nekom analizom. Trajanje pretpostavlja svest i stoga to stvarima pri pisujemo vreme koje traje mi u njih unosimo i odreenu dozu svesti.

Za razliku od tradicion alne filozofije koja je jo odvremena Aristotela, uvek intelekt videla kao viu formu saznanja u odnosu na instinkt, Bergson isti e da instinkt i intelekt idu uvek zajedno i da jedno drugo dopunjuju; to sudva mo menta kojima se reava jedan te isti pr oblem. Takosu intuicija i instinkt potisnuli razum i intelekt i Bergson je to smatrao opravdanim; kritikujui tra dicionalno shvatanje po kome se funkcija intelekta svodi na saznanje, on istiekako rad intelekta nije beskoristan ve je usmeren nareavanje praktinih zadataka u i votu, na zadovoljavanje mnotva razliitih ovekovih interesa. Um objanjava po naanje, priprema nas da delujemo na stvari, a s drugestrane, naa svest ima unutranju slobodu, ali da bi mogla delovati na materiju, mora da rtvuje i deo svo je slobode; posledica toga je intelekt; um oveku daje "logiku tvrdihtela" i to omoguuje pobede u geometriji gde se vidi blizinalogike misli i neive ma terije. Um razbija realnost na delie; povezuje jednake uzroke s jedna kim posledicama.Carstvo intelekta su stvari na koje su primenjivi zakonimehanike, geometrije, logike. Taj svet je isprekidan i nalik je nizu filmskih kadrova; zahvaljuju i intelektu ovek moeda stvara vetaka orua i da proizvodei ih bes krajno varira samo proizvoenje. Intelekt je znanje formi, saznanje odnosa; to formal

no znanje intelekta ima beskonanu prednost nad materijalnim saznanjem instinkta. Forma, budui prazna, moe biti popunjena bezbrojnim stvarima,es to beskorisnim . Formalno znanje se ne ograniavakorisnim mada ono postoji zbog praktine koristi; carstvu intelekta pripadaju i pojmovi koji tvore inteligibilni svet paralelan svetu vrstih tela; razlika je samo u tome to jelake ope risati pojmovima no likovima stvari; pojmovi nisuposledica neposrednog opa aja stvari, nisu likovi vesimboli i logika je skup pravila kojih se pridravamo prioptenju s tim simbolima. Intelekt ne moe da dokui ivot i tumai ga me ha niki, kae Bergson; ivotu se moe pri bliiti instinkt: on je vanracionalna, nei ntelektualna sposobnost duha koja je najblia od svega samom ivotu;nae misli, u isto logikom obliku, ne mogu predstavitiivot, tj. duboki smisao evo lucionog toka, jer misao je samomanifestacija, jedan od oblika ivota.Postoji jo mnotvo razlika izmeu instinkta i intelekta: instinkt deluje pomo u prirodnih organa, intelekt stvaravetake instrumente; instinkt je nas ledan, a razum nije; instinkt je konkretan u ophoenju sa stvarima, razum se in -teresuje za odnose; instinkt ponavlja a intelekt stvara,instinkt je navika, on predla e adekvatno reenje, a intelektne poznaje stvari ve odnose meu njima i za to vladapojmovima i formama. Intelekt apstrahuje, analizira iklasifikuje, mrvi realnost i odvajajui se od nje moepredviati budunost.Intuicija je vienje duha iz ugla samog duha; ona je neposredna kao instinkt i svesna kao um. Realnost intuicije dokazuje se u estetikoj intuiciji u ko joj se sjedinjuju stvari liene veze sa svakodnevnim i neophodnim. Samo intuicija moe da konstatuje trajanje svesti i realno vremeomoguujui nam tako da se be razumemo kao slobodna bia. Razum oblee objekte i kida vreme kao tok; ali, kad setok iskida na komade, tada vie nema samog kretanja. U tome je po Bergsonu bit Zenonovih aporija: intelekt je prinuen da opovrgava kretanje. Tek intuicija omoguujeda prodremo u bit ivota koji se pokazuje kao ogromni ta las koji rui sve na svom putu.Premda je itava koncepcija stvaralake evolucije oblikovana po uzoru na jedinstveni, neponovljivi proces umetnikog stvaralatva, injenica je da kod Ber gsona nalazimo samo jedan tekst posveen umetnosti kao

neposrednoj kontemplaciji prirode; re je o veoma uticajnom

kratkom spisu O smehu koji je ostavio traga i na Frojdoveanalize.