OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE GLOBALNO, U EU I U R.MAKEDONIJI RENEWABLE ENERGY SOURCES STATE OF THE ARTS, IN EU AND IN R.

MACEDONIA
G. Janev !a"
1

Univerzitet Sv. Kliment Ohridski, Tehniki fakultet Bitola

ul. .!."i#ar ##, $%%% Bitola, ".&akedoni'a E-mail: gordana.janevska@tfb.uklo.edu.mk

Re#$%e& U radu je dat kratak pregled o ulozi i znaaju obnovljivih izvora elektrine energije. Stanje u oblasti obnovljivih izvora ebergije sa stanovita tr ita! investi"ije! industrije i politike tako se brzo menja u poslednjih nekoliko godina! tako da per"ep"ije o statusu obnovljivih izvora energije mogu godinama da zaostaju iza aktuelne situa"ije. U radu se razmatra trenutno stanje u ovoj oblasti na globalnom nivou! kao i u zemljama Evropske unije.! #z ovih aspekata! situa"ija u $epubli"i %akedoniji tako&e je predmet razmatranja u ovom radu. U tom kontekstu! posebna pa nja je posve'ena tekovnoj situa"iji! zakonodavnoj legislativi kao i strategiji za kori'enje obnovljivih izvora energije. K'()*ne +e*$& obnovljivi izvori energije! obnovljiva elektrina energija! poten"ijali! strategija A, -+a.-& (he paper gives a brief overvie) of the role and importan"e of rene)able energ* sour"es. +hanges in rene)able energ* markets! investments! industries! and poli"ies have been so rapid in re"ent *ears that per"eptions of the status of rene)able energ* "an lag *ears behind the realit*. (he report revie)s the "urrent situation in this area globall*! as )ell as in the European Union "ountries! ,rom these aspe"ts! the situation in the $epubli" of %a"edonia is "onsidered! too. #n this "onte-t! spe"ial attention is paid to the "urrent situation! legislation and strategies for utilizing rene)able energ* sour"es. Ke/ 01+2 & rene)able energ* sour"es! rene)able ele"tri"it*! potential! strateg* ". UVOD (ehnoloki razvoj "iviliza"ije uzrokuje trajno pove'anje potrebe za elektrinom energijom! dok se zalihe neobnovljivih energenata sve br e smanjuju istovremeno sa porastom skupih zahteva na ekoloki prihvatljiv nain njihove konverzije u elektrinu energiju. Svest o potpunoj zavisnosti "ivilizovanog drutva o elektrinoj energiji! kao i injeni"e da su neobnovljivi izvori elektrine energije ogranieni! uzrokuje promenu naina razmiljanja o isplatlivosti proizvodnje elektrine energije iz obnovljivih izvora. U tom smislu irom sveta dr ave stimuliu ne samo razvoj novih tehnologija dobijanja elektrine .i toplotne/ energije iz obnovljivih izvora! nego i donose nove zakone koje potstiu iru primenu postoje'ih

tehnologija! sa "iljem da se pove'a udeo obnovljivih izvora energije .0#E/ u ukupnoj proizvodnji elektrine energije .EE/. 1lobalno zagrevanje! uz potrebu za bezbedno snabdevanje energijom! sve vie doprinose potrebi za stvaranjem integrisane energetske strategije na evropskom i na"ionalnom nivou. 2reme jeftine energije je prolost za Evropu. Sa izazovima klimatskih promjena! pove'anja uvozne zavisnosti i "ene energije suoavaju se sve zemlje lani"e EU. 3edostatak energije u jednoj zemlji ima direktan uti"aj u drugim zemljama. 0snovni "iljevi energetske politike EU su: obezbe&ivanje i snabdevanje energijom! pove'anje konkurentnosti! odr ivost ivotne sredine i klimatske promene. U EU postoji jaka politika! javna i ekonomska podrka za sve tehnologije 0#E. 4irektiva 56678998E+ je postavila "ilj za proizvodnju 75: elektrine energije iz 0#E do 5676. 3ova 4irektiva 566;85<8E+ o obnovljivoj energiji postavlja obavezuju'e na"ionalne "iljeve koje lani"e EU treba da dostignu kroz promo"iju obnovljive energije u sektorima elektrine energije! grejanja i hla&enja i u sektoru transporta. 0va 4irektiva ima za "ilj da se dostigne 56: ue'a obnovljivih energija u bruto potronji energije do 5656. 4irektiva obuhvata i miimalnu stopu od 76: obnovljive energije .biogoriva ili dr./ u transportnom sektoru. 3ajnovije ini"ijative su ve' poeli pro"es transforma"ije evropskog energetskog sistema ka 766: snabdevanje energijom iz 0#E za EU do 56=6. 3aime! Evropski savet za obnovljivu energiju .E$E+/ u svom izvetaju >$E-thinking 56=6? opisuje put kojim bi se EU mogla preba"iti na 766: obnovljive energije u sektorima elektrine energije! grejanja i hla&enja i u sektoru transporta. @ostizanje ovog "ilja nije pitanje tehnologije ve' politike volje. 1lobalna posve'enost ouvanju ivotne sredine! a posebno da se smanji emisija gasova staklene bate! uvozne zavisnosti! kao i potreba da se obezbedi ve'a raznovrsnost i time sigurnost snabdevanja energijom name'e pove'anje ue'a obnovljivih izvora u finalnu potronju energije u %akedoniji. %akedonija nije bogata izvorima energije i stoga godinji uvoz energije je 76: od ukupne potronje energije. #dentifikovani "iljevi na"ionalne energetske politike su: da se pove'a kori'enje jeftinih doma'ih ekoloki kompatibilnih energetskih izvora! da se smanji zavisnost od uvoza goriva! kao i razvoj sektora vezanih za 0#E. $epublika %akedonija je potpisnik Ugovora o osnivanju Energetske zajedni"e. @rema ovom Ugovoru! dr ave potpisni"e imaju obavezu da usklade svoje zakonodavstvo sa postoje'im zakonodavstvom EU .a"Auis "ommunautaire/ o energiji! ivotnoj sredini! konkurentnosti i 0#E. U pripremi prihvatanja i implementa"ije pravne regulative EU za 0#E u na"ionalnim uslonima! 2lada $epublike %akedonije u 5676 donela je Strategiju za iskori'enje obnovljivih izvora energije u $epubli"i %akedoniji do 5656! a deo ukupne energetske politike je i donoenje Bk"ionog plana za iskori'enje 0#E. 3. GLOBALNO STANJE ELEKRI4NE ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA Stanje u oblasti 0#E sa stanovita tr ita! investi"ije! industrije i politike tako se brzo menja u poslednjih nekoliko godina! tako da per"ep"ije o status 0#E mogu godinama da zaostaju iza aktuelne situa"ije. $E357-ov #zvetaj o globalnom stanju 0#E u 5676 C7D pokazuje da obnovljiva energija dosti e vrhuna" i dobija veliki znaaj u kontekstu globalne energetske i klimatske situa"ije. Eak i u 566;! suprotno jake distorzije izazvane ekonomskom re"esijom! niske "ene nafte! kao i nedostatka me&unarodnog sporazuma o klimatskim promenama! 0#E su uspeli da odr e svoje tempo. #zuzetan razvoj doveo je i do promene u geografsku zastupljenost kapa"iteta 0#E. B usvajanje tehnologija obnovljive energije! sasvim jasno! vie nije ogranieno na industrijalizovanom svetu F vie od polovine postoje'ih kapa"iteta 0#E sada je u zemljama u razvoju. U 566;! vlade su pojaale napore da izbave svoje zemlje iz re"esije pomo'u transforma"ije industrije i otvaranje novih radnih mesta.(o je dovelo do potsti"aja sektora obnovljive energije. Gaista! i pored toga to su drugi ekonomski sektori opadali irom sveta!

postoje'i obnovljivi kapa"iteti su nastavili rast stopama koji su bili blizu onima od prethodnih godina. 0d ono to je obele ilo 566; u pogledu 0#E! najva nije ukljuuje C7D: druga godina za redom! u SB4 i u Evropi! bilo je vie novih kapa"iteta 0#E u odnosu na konven"ionalnih energetskih kapa"iteta .ugalj! gas! nuklearna/. 0bnovljivi izvori ine H6: novoinstalisanih kapa"iteta u Evropi u 566;! a njihov udeo u godinju proizvodnju elektrine energije je skoro 56:I Jina je instalirala novih K9 1L kapa"iteta obnovljive energije! vie nego bilo koja druga zemlja u svetu! tako da je dostigla 55H 1L ukupnog kapa"iteta obnovljivih izvora. 1lobalno! bili su instalisani oko <6 1L novih kapa"iteta 0#E! od kojih K7 1L u nove hidro-kapa"itete i M< 1L u ostale .ne-hidro/ kapa"iteteI novoinstalisane vetroelektrane dostigle su rekordno visok nivo od K< 1L. Jina je bila na vrhu tr ita sa novoinstalisanih 7K!< 1L. SB4 bile su drugi na listi sa 76 1L novoinstalisanih kapa"iteta. Udeo generisane energije u vetroelektranama u nekoliko zemalja je dostigao rekordni nivo! ukljuuju'i 3emaku sa H!=: i Npaniju sa 7M:I novoinstalisane solarne @2 elektrane dostigli su rekordno visok nivo od 9 1L. 3emaka je bila na vrhu tr ita sa K!< 1L. 0stala velika tr ita su bili #talija! Oapan! SB4! Eeka i Pelgija. Npanija! svetski lider u 566<! u pogledu novoinstalisanih kapa"iteta pala je ni em nivou u 566;. Ukupni kapa"iteti 0#E bele e rast stopama od 76-H6: na godinjem nivou za mnoge tehnologije tokom petogodinjeg perioda od kraja 566M do 566;. Ga mnoge obnovljive tehnologije! kao to su vetroelektrane! rast je ubrzan u 566; u odnosu na prethodne etiri godine. Solarne fotonaponske .@2/ elektrane u mre i! me&utim! bele e najbr i rast od svih obnovljivih tehnologija! sa H6: godinje prosene stope rasta za period od pet godina.

a7

,7

S'$!a ". U2e1 OIE ) )!)5n1( 5+1$#v12n($ e'e!-+$*ne ene+6$(e& a7 3889, ,7 388:

#nstalirana snaga od 7.5K6 1L u proizvodne kapa"itete za generisanje EE iz obnovljivih izvora krajem 566; pretstavlja tek neto vie od 5=: ukupne instalirane snage proizvodnih kapa"iteta irom sveta. (o je preko tri puta nuklearnih kapa"iteta i oko K<: kapa"iteta elektrana fosilnih goriva. Sa stanovita razvoja elektrana! teko je ignorisati 0#E. 0d oko K66 1L novoih proizvodnih kapa"iteta svih vrsta dodate energetskoj mre i u svetu u protekle dve godine! M9: tj. 7M6 1L pripadaju kapa"itetima obnovljivih izvora. @ostoje'i kapa"iteti obnovljive energije u svetu dostigli su oko 75K6 1L u 566;! ta pretstavlja porast od 9: u odnosu na 566<. 0#E sada obuhvataju oko etvrtinu ukupnih energetskih proizvodnih kapa"iteta .pro"enjeni na M<66 1L u 566;/ i obezbe&uju oko 7<: svetske proizvodnje EE. Jada velike QE nisu ukljuene! 0#E dosti u ukupno K6= 1L! 55: vie u odnosu na 566<. 0d svih 0#E! globalne kapa"itete vetroelektrana bele e najve'i porast u 566;! za K< 1L. Japa"itet QE je godinjeg rasta od oko K6 1L u poslednjih nekoliko godina! a solarne @2 kapa"itete su pove'ane za vie od 9 1L u 566;. (op pet zemalja u pogledu kapa"iteta 0#E u 566;! ukljuuju'i i male QE! bili su Jina! SB4! 3emaka! Npanija i #ndija. Jade se uzmu u obzir sve QE .i velike! i male/! onda! u

odnosu na ukupno postoje'ih kapa"iteta! pet vrvne dr ave u svetu su Jina! SB4! Janada! Prazil i Oapan C7D.
(abela 7. @ostoje'i kapa"iteti obnovljive elektrine energije u 566; Svet Gemlje u EU-59 Jina SB4 ukupno razvoju (ehnologija GW 2etar 7=; M6 9= 5=!< K=!7 %ale hidroelektrane R76%L H6 M6 75 KK K Piomasa =M 5M 7H K!5 ; Solarne fotonaponske! u mre i 57 6!= 7H 6!M 7!5 1eotermalne elektrane 77 = 6!< S6 K!5 Solatrne termoelektrane 6!9 6 6!5 6 6!= Energija okeana 6!K 6 6!K 6 6 U!)5n1 1,n1v; '($v$ ene+6e- !$ !a5a.$-e-$ =8> ""8 "38 ?3 >3 <)!'()*ene MHE7 Ukupna hidroenergija .sve QE/ ;<6 =<6 759 7;9 ;= U!)5n1 1,n1v; '($v$ ene+6e- !$ !a5a.$-e-$ "3=8 ?>8 3@? 33? "@@ <)!'()*ene ve HE7

3emaka 5=!< 5 M ;!< 6 6 6 @3 77 >"

Npanija 7;!5 5 6!M K!M 6 6!5 6 3> 7< @"

#ndija 76!; 5 7!= S6 6 6 6 "@ K9 @:

%nogi od trendova odra avaju sve ve'i znaaj 0#E u odnosu na konven"ionalnih izvora energije. #ntenzivna politika razvoja tokom poslednjih nekoliko godina kulminirala je znaajnom prekretni"om na poetku 5676 F u vie od 766 zemalja bila je usvojena odre&ena strategija i postavljeni "iljevi i8ili promovisana politika vezana za 0#E! a to je znaajan rast u pore&enju sa == zemalja na poetku 566=. 2e'ina zemalja su usvojile vie s"enarija za promovisanje 0#E! a u pogledu zakonodavstva koje se odnosi na obnovljive energije postoji ogromna raznolikost na na"ionalnim! dr avnim8pokrajinskim i lokalnim nivoima. 1eografija obnovljive energije se menja na nain koji ukazuje na novu eru geografske raznolikosti. %nogi trendovi odra avaju i sve ve'i znaaj zemalja u razvoju u unapre&ivanju obnovljive energije. Jolektivno! zemlje u razvoju raspola u sa vie od polovine ukupnih obnovljivih energetskih kapa"iteta. Jina vodi u nekoliko pokazatelja rasta tr ita. #ndija je petta u svetu po postoje'ih kapa"iteta vetroelektrana i ubrzano iri mnogo oblika ruralne obnovljive energije! kao to su biogas i solarne @2. %noga trita 0#E rastu brzim stopama u zemljama kao to su Brgentina! Jostarika! Egipat! #ndonezija! Jenija! (anzanija! (ajland! (unis! Urugvaj .ovo su navedene samo neke/. Gemlje u razvoju ine vie od polovine svih zemalja koji imaju postavljene "iljeve u pogledu 0#E! a tako&e ine i polovinu svih zemalja koji imaju neku vrstu politike promovisanja obnovljive energije. =. EUROASKA UNIJA TEKOVNO STANJE I VIZIJE ZA BUDUBNOST @otra nja za energijom u Evropi se pove'ava u okru enju visokih i nestabilnih "ena energije. Emisije gasova staklene bate rastu! a energetski se"tor je jedan od glavnih emitera. Jlimatske promene! zajedno sa pove'anjem zavisnosti od uvoza energije samo su neki od rizika sa kojima se evropska ekonomija danas suoava. Energetski se"tor je pokretaka snaga evropske

ekonomije! pa otuda pravi pristup ovom sektoru je od velike va nosti. #maju'i u vidu da investi"ije u energetskom sektoru su dugorone prirode! odluke koje se danas donose ima'e uti"aj na energetski sistem sutrannji"e! time odre&ivaju'i budu'eg nivoa emisija gasova staklene bate! zavisnost od fosilnih goriva i konkurentnost evropske ekonomije. 1ledaju'i iz bli e u razvoj 0#E poslednjih godina! postaje oigledno da industrija obnovljive energije je na obe'avaju'em putu da obezbedi da evropska energetska budu'nost bude budu'nost obnovljive energije. U 5669! obnovljiva energija je dostigla udeo od ;!; potronje finalne energije u EU. U period od 566= do 5669 udeo 0#E je pove'an za 7!K pro"entnih poena .6!H=:-poena po godini/. Prz razvoj industrije obnovljive energije je podvuen sa jo jednu istorijsku inenji"u. U 566< bilo je instalirano vie novih kapa"iteta obnovlive EE nego bilo koji konven"ionalni izvor EE. 0#E ine =9: ukupno instaliranih 5K!< 1L u 566<. 0va brojka je dostigla svoj vrh u 566;! kada je udeo obnovljive EE dstigao H5: svih novoinstaliranih kapa"iteta. 4akle! u dve uzastopne godine ni gas! ni ugalj! ni nuklearna energija nisu dostigli daleko ve'i iznos novoinstaliranih kapa"iteta obnovljive EE C5D.

S'$!a 3. U2e1 1,n1v'($ve e'e!-+$*ne ene+6$(e ) ,+)-1 5+1$#v12n($ ) EU;3C <388> ; 388:7

a7 ,7 S'$!a =. U2e1 va!16 $#v1+a ) 5+1$#v12n($ 1,n1v'($ve e'e!-+$*ne ene+6$(e ) EU& a7 3889 $ ,7 388:

@roizvodnja obnovljive EE u EU bele i rast izme&u 566< i 566;! ili pove'anje od =H6 na H6< (Lh! a pove'ao se i udeo 0#E .sl.5! #zvor: E$E+ bazirano na Eurostat /. Bnaliza stanja pojedinano u zemljama EU pokazuje da najve'i rast proizvodnje obnovljive EE ostvarila je Npanija! koja je pove'ala proizvodnju za dodatnih 75!7 (Lh. #pak! 3emaka sa proizvedenih ;M!5 (Lh u 566; i dalje ostaje lider u Evropi! ispred Nvedske sa 9;!< (Lh i Npanije sa 9M!M (Lh. Udeo pojedinih sektora u proizvodnji obnovljive EE prikazan je na sl.K. @rema pro"enama Eur0bservTE$! u 566;! = zemalja su postigli "iljeve postavljene 4irektivom

56678998E+. (o su 3emaka! %a&arska! Slovenija! #rska i Qolandija. ,inasijska kriza je samo usporila razvoj 0#E! ali je znatno smanjila bruto potronju energije u Evropi! time pove'avaju'i udeo 0#E. (ako! re"esija ima pozitivan uti"aj na mehaniki udeo 0#E CKD. Jao to je ranije pomenuto! 4irektiva o obnovljivoj energiji postavlja opti "ilj da do 5656 obnovljiva energija ini bar 56: finalne potronje energije u EU. 0vo je sada novi standard koji bi trebalo da predstavlja referentnu vrednost kojom 'e se meriti ostvareni napori svake zemlje lani"e. Nto se tie EE! Evropska komisija oekuje da se udeo obnovljive energoje pove'a na KM: C5D. Oasno je da je Evropska komisija postavila ambi"iozni politiki projekat. Pi'e teko da se ove ambi"iozne "iljeve realizuju. (rebalo bi da se prevazi&u tehniki izazovi i da tehnologije budu sve konkurentnije. 4a bi se obezbedile investi"ije velikih obima pravilno raspore&ene u sektorima elektrine energije! grejanja i hla&enja i u sektoru transporta! neophodno je da se razvije i primeni pravni okvir! ukljuuju'i i odgovaraju'e finansijske potsti"aje i mere za borbu protiv drugih neekonomskih barijera. 0sim toga! neophodno je i da se radi na prilago&avanje fizike infrastru"ture. (renutni energetski sistem Evrope suoen je sa vie neizvesnosti: nepredvidive i veoma nestabilne "ene fosilnih goriva i posledi"e ekonomskog izazova! geopolitiki rizi"i u vezi sa uvozne zavisnosti! i tetne ekoloke posledi"e proizvodnje energije na bazi fosilnih goriva. Gnaajno pove'anje energetske efikasnosti i primene tehnologija 0#E zaista mo e doprineti ubla ivanju klimatskih promena i smanjenju opasnog zaga&enja! pove'ati lokalne i regionalne energetske nezavisnosti. #maju'i u vidu fundamentalne transforma"ije potrebne da se obezbedi odr ivost Evrope do sredine 57. veka! potrebne su i fundamentalne strukturne promene. #z svih ovih razloga! najnovije ini"ijative su ve' poeli pro"es transforma"ije ka 766: snabdevanje EU energijom iz obnovljivih izvora. E$E+-ova studija >@romilanje o 56=6? .>$E-thinking 56=6?/ C5D opisuje put kojim bi se Evropa mogla preba"iti na 766: obnovlive izvore energije za elektrinu energiju! grejanje8hla&eje i transport. 0va studija postavlja dugorone vizije o energetskog sistema EU! opisuje put ka ostvarivanje postavljenih "iljeva do 56K6 i predstavlja viziju za 56=6. @ored toga! studija pru a seobuhvatnu pro"enu ekonomskih! ekolokih i so"ijalnih benefita koji prate takve tranzi"ije. Studija se! tako&e! fokusira i na neophodni pravni okvir da bi ova vizija postala stvarnost. @. MAKEDONIJA TEKOVNO STANJE I AROJEKCIJE ZA 3838 %akedonija nije bogata izvorima energije i stoga godinji uvoz energije je 76: finalne potronje energije. U praksi resursi %akedonije su ogranieni na uglja niskog kvaliteta. 2odni resursi nisu u izobilju i veoma zavise od koliine padavina tokom godine. S druge strane! energetski se"tor u %akedoniji najvie doprinosi zaga&enju ivotne sredine! jer oko ;6: primarne energije potie iz fosilnih goriva! lignita i lo ulja. 0vaj se"tor uestvuje sa preko 96: ukupne emisije gasova staklene bate. %e&utim! u pogledu 0#E! uz ue'e od 7K!<: u finalnoj potronji energije u 566=! %akedonija se ubraja me&u zemljama sa relativno visok nivo kori'enja ove vrste energije CMD. #z 0#E uglavnom se koriste: prvenstveno hidroenergija za proizvodnju EE! biomasa F najvie drvna masa u doma'instvima! geotermalna energija F za zagrevanje plastenika! skroman iznos solarne energije F u doma'instvima! i biogoriva. U budu'nosti se planira sve ve'e kori'enje 0#E! kao i kori'enje vetra! solarne energije i biogasa za proizvodnju EE i otpadne biomase za kogenera"iju struje i toplote. (idroener)i'a. %akedonija raspola e hidropoten"ijalom koji daje mogu'nosti za godinju proizvodnju od oko ==66 1Lh elektrine energije .u prosenim hidrolokim uslovima/. 0d ovog poten"ijala! do sada su izgra&ene hidroelektrane ukupne instalisane snage od =<6 %L i prosenom proizvodnjom od oko 7=66 1Lh! to pretstavlja 59: raspolo ivog poten"ijala CMD. (abela 5 daje pregled kapa"iteta i proizvodnje postoje'ih i planiranih QE u %akedoniji. Sa predvi&enim QE! oekuje se da do 56K6 %akedonija pove'a svoj hidro poten"ijal na ukupne instalisane snage od oko 7966 %L i prosenu godinju proizvodnju od oko MM66 1Lh C=D.

(abela 5. @regled postoje'ih i planirnih QE u %akedoniji @ostoje'i QE 2elike %ale U!)5n1 @ins .%L/ ==5 59 >C: Lgod .1Lh/ 7K;5 9H "@?9 @lanirani @ins .%L/ ;H6 ;9 "8>C Lgod .1Lh/ 55<6 5=< 3>=9 @ins .%L/ 7=75 75M "?=? Ukupno Lgod .1Lh/ KH95 KKM @88?

*ner)i'a vetra. 3a osnovu dosadanjih istra ivanja! realno do 5656 moglo bi da se oekuje izgradnja veroelektrana sa instaliranim kapa"itetom od ;6 F 7<6 %Lsa proizvodnjom od 7<6 F KH6 1Lh godinje CMD. +otona,onske elektrane. %akedonija ima solidan solarni poten"ijal i povoljne povla'ene tarife za EE iz solarne elektrane. %e&utim! %akedonija nema sopstvene proizvodne tehnologije! pa teret povla'ene tarife u potpunosti snose potroai EE bez indirektnu korist za privredu. #z ovih razloga! ne planira se veliki prodor fotonaponskih elektrana i pored velikog interesovanja za njihovu izgradnju zbog povoljne povla'ene tarife. Strategija predvi&a izgradnju fotonaponskih elektrana sa ukupnim instaliranim kapa"itetom od 76 F K6 %L do 5656! sa proizvodnjom od 7M F M5 1Lh godinje CMD. Ot,adna #iomasa za ko)enera-i'u elektrine i to,lotne ener)i'e . 0vaj se poten"ijal trenutno razmatra! ali jo uvek nema konkretnih rezultata. @rema dosadanjih istra ivanja! postoje mogu'nosti za izgradnju ukupno = F 76 %L do 5656! sa godinjom proizvodnjom od 5= F =6 1Lh elektrine energije CMD. B$16a . @oten"ijal za proizvodnju EE iz biogasa! tako&e! nije dovoljno istra en. Strategija predvi&a ukupan kapa"itet ovih objekata od 9 F 76 %L do 5656! sa proizvodnjom od 56 F K6 1Lh godinje CMD. (abela K pokazuje udeo 0#E u potronji elektrine energije za donje predvi&ene grani"e .41/! za gornje predvi&ene grani"e .11/! kao i za planiranih vrednosti .@2/ CMD!C=D.
(abela K. Udeo 0#E u u potronji elektrine energije 1Lh 566= 2elike QE %ale QE Qidroelektrane .ukupno/ 2etroelektrane ,otonaponske elektrane Piomasa Piogas 76;6 =M 77MM 6 6 6 6 ""@@ 5656 41 5666 K66 5K66 7<6 7M 5= 56 3>=: "3?"? 38," D 5656 11 5H66 M66 K666 KH6 M5 =6 K6 =@93 ""8?8 =",> D 5656 @2 5K=6 K66 5H=6 7<6 7M 5= 56 399: ""9@3 3@,@ D 56K6 41 5;56 =76 KMK6 KH6 5< =6 K6 =9:9 "?:>> 3=,8 D 56K6 11 K966 976 MM76 956 =H 96 M= >=8" "=@93 =:,= D

E'e!-+$*na ene+6$(a $# OIE U!)5na 5+1$#v12n(a EE U2e1 OIE <D7

Uz rast proizvodnje EE prosenom godinjom stopom od K:! 5: i 5!=: i proizvodnju EE iz 0#E prema 41! 11 i @2 udeo 0#E u proizvodnji EE u 5656 bio bi 56!7:! K7!=: i 5M!M: respektivno! a taj udeo za 56K6 bio bi 5K!6: i K;!K: .(abela K/.

Jori'enje 0#E se sve vie podr ava nizom mera i oekuje se njihova pove'ana upotreba u budu'nosti. 3a snazi su povla'ene tarife za: %QE .M= F 756 EU$8%Lh/! vetroelektrane .<; EU$8%Lh/! fotonaponske elektrane .5H6 F K66 EU$8%Lh/! elektrane na biogas .7K6 F 7=6 EU$8%Lh/! kao i za elektrane koje koriste biomasu .;6 F 776 EU$8%Lh/. Strategija za iskori'enje 0#E u $.%akedoniji razmatra etiri s"enarija u zavisnosti od ue'a 0#E u ukupnoj finalnoj potronji energije. @rema sva etiri s"enarija mo e se oeiviti da %akedonija do 5656 mo e realno posti'i 57: ue'e 0#E. U tom smislu! neophodno je uspostavljanje pravnog okvira i uklanjanje administrativnih barijera. @oboljanje energetske efikasosti i ve'e ue'e 0#E u finalnoj potronji energije su va ni za energiju dr ave! za pouzdano i ekonomino snabdevanje potroaa! kao i za stvaranje uslova za odr ivi razvoj energetike u zemlji! u okviru odr ivog razvoja energetike u region i ire. 4a bi se uskladilo zakonodavstvo u energeti"i sa postoje'im pravnim okvirom EU predvi&a se formulisanje i planiranje energetske politike. 0vo ukljuuje i moderniza"iju infrastrukture! poboljanje i diversifika"ija snabdevanja energijom! poboljanje pristupa tr itu EE! transfer tehnologije! promovisanje tednje energije! energetske efikasnosti i 0#E! istra ivanje uti"aja proizvodnje i potronje energije na ivotnu sredinu. >. ZAKLJU4AK 0dr ivost je postala glavni "ilj u mnogim zajedni"ama. Oedan od kljunih zahteva u postizanju odr ivosti je reavanje problema kako da zajedni"a obezbedi adekvatnu energiju za razvoj od postoje'ih resursa na lokalnom nivou. 0vo postaje jo va nije! kako se era jeftinih fosilnih goriva bli i kraju! zbog ogranienih resursa! znaajnog porasta potronje u zemljama u razvoju i slo ene politike situa"ije u regionima bogatim fosilnih goriva. U ovoj situa"iji! meavina obnovljivih izvora energije distribuiranih irom sveta izgleda da obe'ava odr ivo reenje. Svet iskori'ava samo mali dio ogromne ponude 0#E. @olitiki napori sada treba da se ojaaju i pre'i na slede'i nivo kako bi se potstaklo masovno kori'enje obnovljivih tehnologija. (aj nivo trebalo bi da omogu'i sektoru 0#E da odigra svoju kljunu ulogu u izgradnji dugorone! stabilne! niskougljenine globalne ekonomije F ekonomije koja promovie energetsku sigurnost! indusrijski razvoj i konkurentnost! lokalni ekonomski razvoj i radna mesta! ubla avanje klimatskih promena i univerzalni pristup energije. U vreme kada je u svetske naslove dominiralo izlivanje nafte u duboke vode %eksikog zaliva! nesre'e u rudni"ima uglja i spiralno kretanje "ene goriva! obnovljiva energija bila je retko dobra vest. (rendovi ukazuju na veoma razliite energetske sisteme koji 'e poeti da se pojavljuju tokom naredne de"enije. 4a bi bili sigurni! politiki lideri 'e morati da nastave donoenje dodatnih i efikasnh strategija! in enjeri i nauni"i 'e morati da nastave sa kreiranjem novih tehnologija! a preduze'a 'e morati da nastave ulaganja! kako bi se realizovali postavljeni "iljevi i obezbedila svetla budu'nost za genera"ije koje dolaze. LITERATURA C7D $E357.! $ene)ables 5676 1lobal Status $eport! 4euts"he 1esells"haft fUr (e"hnis"he Gusammenarbeit .1(G/! 5676! @aris. C5D E$E+! $E-thinking 56=6: a 766: $ene)able Energ* 2ision for the European Union! ))).rethinking56=6.eu CKD EU$0PSE$2TE$! (he State of $ene)able Energies in Europe! 76th Eur0bserTE$ $eport! 5676 Edition! ))).energies-renouvelables.org CMD %B3U! Startegija za razvoj na energetikata vo $.%akedonija do 56K6! %inisterstvo za ekonomija! 5676! Skopje! $.%akedonija. C=D %B3U! Startegija za iskoristuvanjeto na obnovlivite izvori na energija vo $.%akedonija do 5656! %inisterstvo za ekonomija! 5676! Skopje! $.%akedonija.