Osnovni budistiki pojmovi

Pitanje: ta je glavno Budino uenje? Odgovor: Svako od mnotva delova Budinog uenja povezano je sa etiri plemenite istine, ba kao to se paoci toka svi spajaju u glavini One se nazivaju !etiri!, zato to i" je toliko na broju One se nazivaju !plemenite!, zato to oplemenjuju onoga ko i" razume, i one se nazivaju !istinama!, zato to korespondiraju sa stvarno#u, zato to su istina

Pitanje: ta je prva plemenita istina? Odgovor: Prva plemenita istina jeste da u $ivotu postoji patnja %iveti znai i patiti &emogu#e je $iveti a da ne do$ivimo neku vrstu bola ili stresa 'oramo da podnosimo (iziku patnju kao to je bolest, povreda, umor, starost i na kraju smrt i moramo da podnosimo psi"oloku patnju, kao to su usamljenost, (rustracija, stra", prenera$enost, razoarenje, bes i slino

Pitanje: &ije li to pomalo pesimistino? Odgovor: )enik pesimizam de(inie kao !naviku u razmiljanju da #e sve to #e se dogoditi biti loe! ili !verovanje da je zlo mo#nije od dobrog! Budizam ne ui nijedno od ovo dvoje &iti porie da postoji i sre#a On jednostavno ka$e da $iveti znai i iskusiti (iziku i psi"oloku patnju, to je jedan iskaz koliko istinit, toliko i oigledan, da ga je nemogu#e poricati Budizam polazi od iskustva, nepobitne injenice, stvari koju svi znaju, koju su svi iskusili i koju svako pokuava da izbegne *ako, budizam svojom polaznom takom ide pravo u sredite problema svakog ljudskog bi#a ++ u pitanje patnje i kako je izbe#i

Pitanje: ta je druga plemenita istina? Odgovor: ,ruga plemenita istina jeste da je $elja izvor celokupne patnje -ada pogledamo psi"oloku patnju, lako je videti da je izaziva $elja -ad $elimo neto, a nismo u stanju da to dobijemo, ose#amo se razoarani i (rustrirani -ada oekujemo nekoga da ispuni naa oekivanja, a on to ne uini, ose#amo se izneverenim i besnim -ada $elimo da nas drugi vole i oni to ne ine, ose#amo se povre.enim /ak i kad po$elimo neto i to dobijemo, to esto ne vodi ka sre#i, bilo zato to ubrzo sa tom stvari osetimo dosadu i za nju izgubimo interesovanje, bilo da ponemo da $elimo neto drugo 0ednostavno reeno, druga plemenita istina govori da dobiti ono to $elimo ne garantuje i da #emo biti sre#ni 1mesto da se neprekidno borimo da imamo ono to $elimo, pokuajmo da izmenimo svoje $elje %elje nas liavaju zadovoljstva i sre#e

Pitanje: 2li kako $elja i $udnja vode do (izike patnje? Odgovor: 3elog veka $elimo i $udimo za ovim ili onim, naroito $udimo da nastavimo da postojimo, to sve stvara mo#nu energiju koja izaziva da se individua ponovo rodi -ada se ponovo rodimo, imamo opet telo i kao to smo ranije rekli, telo je podlo$no povredama i bolestima4 mo$e biti iscrpljeno od rada4 stari i na kraju umire *ako, $elja vodi do (izike patnje, jer izaziva prepora.anje

Pitanje: *o je sve u redu 2li ako sasvim prestanemo da $elimo, nikada nita ne#emo ni dobiti ni posti#i Odgovor: *ano 2li ono to Buda ka$e jeste da kada naa $elja, naa $udnja, nae neprekidno nezadovoljstvo onim to imamo i naa neprekidna te$nja za vie i vie pone da izaziva u nama patnju, tada bi trebalo da je zaustavimo On nas poziva da napravimo razliku izme.u onoga to nam je neop"odno i onoga to $elimo4 da zadovoljimo svoje potrebe i da

izmenimo svoje $elje On nas poduava da nae potrebe mogu biti zadovoljene, ali su nae $elje beskrajne ++ jama bez dna Postoje potrebe koje su va$ne, osnovne, i koje mi mo$emo da zadovoljimo i na tome bi trebalo da radimo %elje izvan toga bi trebalo postepeno da smanjujemo &a kraju krajeva, ta je cilj $ivota? 5mati ili biti zadovoljan i sre#an

Pitanje: Pomenuli ste prepora.anje &o, postoji li ikakav dokaz da tako neto postoji? Odgovor: Postoji vie dokaza da se takva stvar doga.a, ali razmotri#emo to u posebnom poglavlju kasnije

Pitanje: ta je tre#a plemenita istina? Odgovor: *re#a plemenita istina jeste da je mogu#e iskoreniti patnju i dosti#i sre#u Ovo je mo$da najva$nija od sve etiri plemenite istine, jer je u njoj Buda potvrdio da su istinska sre#a i zadovoljstvo mogu#i -ada odustanemo od beskorisne $elje i nauimo da $ivimo svaki dan kao da nam je jedan jedini, da u$ivamo bez uznemiruju#i" $elja u svemu onome to nam $ivot ponudi, prolaze#i kroz probleme koje $ivot podrazumeva strpljivo i bez stra"a, bez mr$nje i besa, tada mo$emo postati sre#ni i slobodni *ada i samo tada smo u stanju da potpuno $ivimo 6ato to vie nismo opsednuti jurnjavom za sopstvenim sebinim $eljama, otkrivamo da imamo mnogo vie vremena da poma$emo drugima kako bi zadovoljili svoje potrebe *o stanje se naziva nirvana

Pitanje: ta ili gde je nirvana? Odgovor: *o je dimenzija koja prevazilazi vreme i prostor, te je otud teko o njoj govoriti, ak i misliti, jer su rei i misli sposobne da opisuju samo prostor+vreme dimenziju &o, poto je nirvana izvan vremena, nema kretanja, nema trenja i nema starenja i umiranja *ako je nirvana vena Poto je izvan prostora, nema uzroka, nema granica, nema pojma sopstva i ne+sopstva, te je tako nirvana bezgranina Buda nas tako.e uverava da je nirvana iskustvo velike sre#e *ako je govorio: Nirvana je najvea srea 7,"p 89:;

Pitanje: Postoji li ijedan dokaz da takva dimenzija postoji? Odgovor: &e postoji 2li je njeno postojanje mogu#e izvesti posredno 1koliko postoji dimenzija u kojoj vreme i prostor operiu, a postoji ++ ovaj svet u kojem $ivimo ++ tada mo$emo zakljuiti da postoji i dimenzija u kojoj vreme i prostor ne operiu ++ nirvana 5 opet, iako ne mo$emo dokazati da nirvana postoji, imamo Budinu re da postoji *ako on ka$e: Postoji nero.eno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno -ad ne bi postojalo to nero.eno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno, ne bi bilo bekstva od onoga to je ro.eno, nastalo, sainjeno i sastavljeno 2li poto postoji nero.eno, nenastalo, nesainjeno, nesastavljeno, tada i postoji bekstvo od onoga to je ro.eno, nastalo, sainjeno i sastavljeno Prepozna#emo je kad je dostignemo ,o tada, mo$emo da ve$bamo

Pitanje: 2 ta je etvrta plemenita istina? Odgovor: /etvrta plemenita istina jeste put koji vodi do iskorenjivanja patnje *aj put se naziva plemeniti osmostruki put i sastoji se od ispravnog razumevanja, ispravne misli, ispravnog govora, ispravnog $ivljenja, ispravnog napora, ispravno sabranosti i ispravne koncentracije Budistika praksa sastoji se od ve$banja ti" osam stvari, sve dok one ne postanu potpuno usavrene 1oavate da koraci na ovom putu pokrivaju svaki vid $ivota: intelektualni, etiki, socijalni i ekonomski, kao i psi"oloki, te otuda sadr$e sve to je nekome potrebno da bi vodio dobar $ivot i du"ovno se razvijao