Jovan Pjei Privatni izvritelj PROFESIONALNI IZVRITELJI

1. Poetak rada - Polaganjem zakletve pred Ministrom pravde dana 31.05.2012. godine prvi profesionalni izvritelji u Republici Srbiji poeli su sa radom. Zakonski naziv za lica koja se bave ovom profesijom u Republici Srbiji je prost izvritelji, ali su uobiajeni i drugi termini poput privatni, vansudski ili profesionalni izvritelj1. 2. Ko moe biti profesionalni izvritelj - Profesionalni izvritelj moe biti lice koje ispuni zakonom propisane uslove (zavren Pravni fakultet, poloen ispit za izvritelja i dr), bude imenovano od strane Ministra pravde i poloi zakletvu pred istim. Profesionalni izvritelj je pravno organizovan ili kao preduzetnik ili kao lan ortakog drutva iji drugi lanovi moraju takoe biti profesionalni izvritelji. Strogi kriterijumi za izbor profesionalnih izvritelja propisani su kako bi ovaj odgovoran posao obavljala lica koja imaju visoku strunu spremu i dodatne kvalifikacije potrebne za sprovoenje izvrenja. Namera je bila da posao profesionalnih izvritelja ne postane siva zona poslovanja u kojima e neuka lica prostom primenom sile primoravati dunike da otplauju svoje dugove. 3. Mogunost izbora - Pored profesionalnih izvritelja i dalje postoje sudski izvritelji. Stoga poverioci po pravilu mogu da biraju da li ele da sprovoenje izvrenja povere profesionalnom izvritelju ili sudu putem sudskih izvritelja. Ovaj izbor nije neopoziv, tako da poverioci u toku postupka mogu da se predomisle i dalje sprovoenje izvrenja sa suda i sudskog izvritelja prebace na profesionalnog izvritelja i obratno. Opredeljenje lica za jednu ili drugu opciju zavisie prevashodno od procene na koji nain mogu efikasnije i u kraem roku da namire svoje potraivanje. Poverioci ne mogu birati ko e sprovoditi izvrenje odluka u vezi sa porodinim odnosima i u vezi sa izvrenjem radi vraanja zaposlenog na rad, za koje je iskljuivo nadlean sud i sudski izvritelji. S druge strane, nemogunost izbora postoji i kod namirenja potraivanja po osnovu komunalnih i slinih usluga (npr. usluge telefonije). Ovaj posebni izvrni postupak moe se pokrenuti iskljuivo preko profesionalnih izvritelja. Ukoliko komunalno preduzee odlui da pokrene izvrni postupak protiv neurednog platie, mora predlog za izvrenje podneti profesionalnom izvritelju, a ukoliko isti podnese sudu, sud e ga odbaciti. Izuzetak su ona podruja za koja jo uvek nijedan profesionalni izvritelj nije stupio na rad (npr. podruje Osnovnog i Privrednog suda u aku), na kojima e do otpoinjanja sa radom prvih profesionalnih izvritelja, postupak za ovu vrstu potraivanja i dalje voditi sud.
U tekstu e izraz profesionalni izvritelji biti korien iskljuivo u tom cilju da ih itaoci ne bi pomeali sa sudskim izvriteljima.
1

Imenik profesionalnih izvritelja i njihovih zamenika nalazi se na stranici http://www.mpravde.gov.rs/cr/news/vesti/zakon-o-izvrsenju-i-obezbedjenju.html 4. Nain i cena angaovanja - Profesionalnog izvitelja moe angaovati bilo koji poverilac. Dakle, iako je imenovan od strane drave, profesionalni izvritelj ne radi za dravu, ve se tavie moe nai i u situaciji da sprovodi izvrenje prema dravi. Po pravilu, angamanu profesionalnog izvritelja prethodi pokretanje izvrnog postupka pred sudom podnoenjem predloga za izvrenje sudu, a u tom predlogu poverilac mora da naznai da li e izvrenje sprovoditi sud ili profesionalni izvritelj. Ukoliko sud usvoji predlog za izvrenje, donee reenje o izvrenju, koje e dostaviti poveriocu i duniku, i na koje dunik ima pravo da uloi prigovor u zakonom propisanim sluajevima. Po zavretku postupka pred sudom, poverilac profesionalnom izvritelju koga izabere podnosi predlog za sprovoenje izvrenja uz koji prilae reenje o izvrenju. Taj predlog se ne moe podneti bilo kom profesionalnom izvritelju kog poverilac eli, ve samo jednom od onih koji su nadleni u konkretnom sluaju. Naime, svaki profesionalni izvritelj se imenuje za podruje jednog osnovnog i jednog privrednog suda, te da bi jedan profesionalni izvritelj bio nadlean u konkretnom predmetu, u naelu, potrebno je da je reenje o izvrenju u tom predmetu doneo sud za koji je taj profesionalni izvritelj imenovan. Po prijemu predloga za sprovoenje izvrenja, profesionalni izvritelj e zakljukom opredeliti iznos predujma koji je poverilac duan da uplati. Iznos predujma se opredeljuje u skladu sa Pravilnikom o Tarifi o nagradama i naknadama trokova za rad izvritelja (''Sl. glasnik RS'', br. 50) koji je doneo Ministar pravde. Ukoliko poverilac ne uplati predujam, profesionalni izvritelj e obustaviti postupak, na ta je, isto kao i sud kada sprovodi izvrenje, obavezan saglasno lanu 34. stav 2. Zakona o izvrenju i obezbeenju. Uplaeni predujam ulazi u trokove postupka i po uspenoj naplati potraivanja i svih trokova postupka od dunika, poveriocu e biti vraen iznos koji je predujmio. Cena angaovanja izvritelja ogleda se u pravu izvritelja na nagradu za uspeno sprovoenje izvrenja, iji je nain obrauna propisan pomenutim Pravilnikom o Tarifi. Osnovica za obraun ove nagrade jeste procenat potraivanja koji je uspeno naplaen od dunika. Prema tome, zarada profesionalnih izvritelja direktno zavisi od toga koliko efikasno obavljaju svoj posao. 5. Obavljanje delatnosti i obaveza saradnje - Cilj delatnosti profesionalnog izvritelja jeste brzo i uspeno sprovoenje izvrenja. Ukoliko je npr. re o sprovoenju izvrenja koje se odnosi na naplatu nekog novanog potraivanja, zadatak profesionalnog izvritelja je da brzo identifikuje imovinu dunika, te da u celosti i na najbri nain naplati potraivanje poverioca. Identifikacija imovine se moe vriti uvidom u nadlene javne registre, popisom i procenom pokretnih stvari na licu mesta i na svaki drugi zakonom dozvoljen nain. Sama realizacija potraivanja vri se zavisno od vrste imovine kojom dunik raspolae. Primera radi, ako se kao sredstvo izvrenja opredeli prodaja

nepokretnosti dunika, to je zakonom propisano koje akti profesionalni izvritelj donosi, koji se rokovi moraju ispotovati i dr. Profesionalni izvritelji nemaju ovlaenje da prilikom obavljanja svojih poslova primenjuju prinudu. Profesionalni izvritelji imaju pravo, kada ocene da je to neophodno da bi se sprovelo izvrenje, da zahtevaju od nadlene organizacione jedinice policije da prisustvuje sprovoenju izvrenja i po potrebi preduzme mere i sredstva prinude u skladu sa Zakonom o policiji, a policija je obavezna da postupi po tom zahtevu. Vano je istai da je obaveza i svih drugih dravnih organa i lica da sarauju sa izvriteljima. Tako Zakon izriito propisuje da su dravni organi, banke, poslodavci i druga pravna lica duna da na zahtev izvritelja obezbede pristup podacima o odreenom duniku kojima raspolau, a koji su neophodni za radnje izvrenja i obezbeenja. 6. Odgovornost - Poverivi profesionalnim izvriteljima odreena javna ovlaenja, Zakon je istovremeno ustanovio i njihovu pojaanu odgovornost. Profesionalni izvritelj je celokupnom svojom imovinom odgovoran za tetu koja tokom postupka izvrenja nastane njegovom krivicom. Takoe, duan je da sve vreme svog rada ima zakljuenu polisu osiguranja od odgovornosti za tetu koju bi mogao priiniti treim licima obavljanjem delatnosti, kao i polisu osiguranju prostorija i predmeta primljenih u depozit u sluaju njihovog oteenja, unitenja ili nestanka. Ovako strogo propisani uslovi odgovornosti profesionalnih izvritelja garant su poveriocima i graanima da e lica imenovana za privatne izvritelje preduzimati radnje iskljuivo u zakonskim okvirima. Nadzor nad radom profesionalnih izvritelja vre Ministarstvo pravde i Komora izvritelja2. Odreena ovlaenja u nadzoru ima i predsednik suda za ije je podruje izvritelj imenovan. 7. Oekivanja - U interesu je celokupnog drutva da sistem sprovoenja izvrenja bude brz, efikasan i zakonit, a zadatak profesionalnih izvritelja jeste da doprinesu postojanju takvog sistema. Uporednom analizom iskustava drugih evropskih drava koje su ve uvele sistem profesionalnih izvritelja moe se videti da su efekti bili razliiti. U konkretnom sluaju Republike Srbije, najbitnija stvar u poetnoj fazi rada profesionalnih izvritelja bie da Ministarstvo pravde precizno uredi okvir za rad izvritelja i da im policija i drugi dravni organi prue, u sluaju potrebe, pomo potrebnu za sprovoenje izvrenja. Eventualno nepoverenje graana Srbije i srpske privrede u profesionalne izvritelje trajae do momenta dok se kroz efekte rada profesionalnih izvritelja ne pokae da li ovakav nain izvrenja ima prednosti u odnosu na izvrenje od strane sudskih izvritelja (na prvom mestu da li je procenat naplate vei i da li je period potreban za naplatu krai).

Adresa Komore izvritelja je: Beograd, ul. Bulevar osloboenja 245.Tel: 011 41 41 144 e-mejl: komora@izvrsitelji.rs