KONANOST

Neto se dogodi i iznenada se pojavi dvojnost. Kad se dogodi neto to volite,pojavi se elja da toga imate jo vie. Kad se dogodi neto zbog ega se osjeate lijepo, ponete se bojati da ete to izgubiti. ta!o nastaje sva ta izopaenost"po#lepa i st$a#. s!ustvom ,sve se u umu v$aa. opet ste u#vaeni u stupi%u. Sve moje nastojanje je da vas zad$im izvan toga is!ustva,je$ samo tada se uzdiete nad umom,a ondje je tiina. Kad nema is!ustva,nastaje tiina. Kad nema blaenstva,ono ipa! moe postojati,je$ blaenstvo nije is!ustvo. &i ne osjeate da ste $adosni. A!o se ta!o osjeate,onda je to samo s$ea,a ona e nestati,uvenut e,a vi ete biti ostavljeni u tami. A!o to s#vatite,tada znate da nijedna te#ni!a ne spada u du#ovnost je$ sve te#ni!e dat e vam ne!o is!ustvo. A jednog dana %ilj mo$a biti naputanje svega.

&i ste sami u svojoj !ui,bez namjetaja,bez is!ustva. tada doivite !onanost. Ali to nije is!ustvo

Kako najlake da promenimo svoje vibracije prema spoljnom svetu da bismo privoleli zakon privlaenja da deluje u nau korist? Tajna je u delovanju na alfa nivou svesti. Naime, nauno je dokazano da kada na mozak emituje alfa modane talase, tada imamo otvoren pristup podsvesti da menjamo njene programe, reavamo kreativne izazove, jaa nam je intuicija, bolje uimo i pamtimo itd.

ama talasi !"#$z % &#$z' % stanje potpune fokusiranosti. ( ovom stanju imamo punu koncentraciju i tada pruamo maksimum svoji) intelektualni) kapaciteta. *eta talasi !+,$z % "#$z' % stanje u kome smo kada obavljamo svesne radnje, dok smo budni i aktivni. -vo stanje je ve.ini odrasli) ljudi dominantno tokom dana. /lfa talasi !0$z % +1$z' % stanje oputenosti. /lfa stanje se obino postie kada zatvorimo oi, kada meditiramo, matamo, sanjarimo, sanjamo, pred utonu.e u san, pre prirodnog bu2enja. Teta talasi !"$z % &$z' % dublje stanje oputenosti. 3ma sline prednosti kao alfa nivo, ali je teko da se fokusiramo na neku stvar dok smo u ovom stanju jer je panja rasuta. Tako2e je tee da ostanemo svesni. 4elta talasi !+$z % "$z' % stanje dubokog sna i kome. Nije poznato !bar meni' da je neko svesno uspeo da postigne delta modane talase. 4a se vratim na alfa nivo jer je on najzanimljiviji za primenu T/5N6. 7a postizanje ciljeva koje sebi postavimo je esto potrebno da promenimo stavove koji su upravljali naim ivotima, a to se prirodno postie u alfa nivou. Tada su nam podjednako aktivne i leva i desna )emisfera mozga, a taj izbalansiran odnos je tajna uspe)a. Tada nam je izraena intuicija, kreativnost, padaju nam na pamet razne ideje, vie smo fokusirani na sebe nego na spoljne doga2aje, potpuno smo fiziki i mentalno oputeni, ojaava nam se imuni sistem, nalazimo se u stanju prirodnog toka, imamo pojaano pam.enje i sposobnost uenja i razumevanja. 4ok smo u alfa nivou, nemogu.e je da budemo pod bilo kojom vrstom stresa ili da se brinemo i razmiljamo negativno. Nemogu.e je zato to bismo u tom sluaju odma) 8skoili9 u beta stanje.

Na koje sve naine moemo postii alfa stanje svesti? Meditacija cilj skoro svih tipova meditacije je da smanji frekvenciju modanih talasa na alfa ili ak teta nivo Samo-hipnoza po meni veoma slian metod meditaciji u kome sami sebe dovodimo u stanje hipnoze !ipnoza je obino vezana za teta nivo kada esto nismo svesni sveta oko

sebe "izuelizacija im zatvorimo oi i zami#ljamo neku sliku$ poveava se broj alfa frekvencija "izuelizacija je usko povezana sa meditacijom$ ali moe se koristiti i samostalno kada ima dovoljno jake efekte %udio&vizuelne stimulacije jednostavan proces kada$ na primer slu#ajui odre'eni ton$ na# mozak usvaja frekvenciju tona i usporava svoj rad (edan od naina postizanja alfa nivoa su binauralni zvukovi o kojima sam ne#to pisao u ovom lanku )animljive informacije o binauralnim zvukovima moete nai na alternativa forumu (o*a postoje razne vrste jo*e$ a ako se pravilno veba$ si*urno e vas uvesti u stanje alfa talasa +uboko disanje dovodi nas u stanje opu#tenosti i samim tim sniava frekvenciju modanih talasa$ a time nas osloba'a stresa Saune$ kupke$ sunanje kao i svi ostali naini relaksacije$ utiu na to da mozak uspori svoj rad ,ledanje televizije nije ba# najzdraviji i preporuljiv metod postizanja alfa stanja$ ali istraivanja su pokazala da ve nakon pola minuta *ledanja -"-a ulazimo u alfu +akle$ cilj ovo* lanka je bio da objasni kako pristupom na#oj podsvesti i dubinskim menjanjem stavova moemo uticati na to da zakon privlaenja radi u na#u korist .nji*a /-ajna0 i %brahamovo uenje ne istiu znaaj meditacije za promenu vibracija koje emitujemo$ ne*o kau da to treba da se radi svesno 1pak$ oni navode je da neophodno bar 23 minuta dnevno razmi#ljati o svom cilju kao da je ve ostvaren )apazite da je to tehnika vizuelizacije iz prethodno* nabrajanja koja nas tako'e dovodi u alfa nivo .ad malo razmislite$ da li ima ne#to lep#e od oseanja duboke opu#tenosti$ sanjarenja$ pozitivno* razmi#ljanja$ a jo# kad nam na pamet padne neka odlina ideja ili re#enje neko* problema$ onda stvarno nema razlo*a da i svi ne praktikuju neku od tehnika ulaska u alfa stanje

)ar nije nemanje ciljeva tako'e cilj? Moe biti cilj$ ili moete nauiti da to radite usput$ tako #to ete istraivati nove metode (a uvek uim nove stvari 4kao na primer nemanje ciljeva5 bez da sam se unapred pripremao da u da ih uim 6a kako onda zara'ujete? Strastveno7 (o# jednom ponavljam$ nemati ciljeve ne znai da ste prestali da radite 8ak #ta vi#e$ ja radim mno*e stvari$ svo vreme$ ali ih radim jer volim da ih radim Saveti za ivot bez ciljeva Neu vam dati kako da prirunik za ivljenje bez ciljeva to bi bilo apsurdno Mo*u vas nauiti #ta da radite morate pronai sopstveni put %li mo*u sa vama podeliti neke stvari koje sam nauio$ u nadi da e 1 vama biti od pomoi9

.renite malim koracima Ne morate drastino transformisati svoj ivot u elji da ivite bez ciljeva )a poetak samo ivite par sati bez predhotno zacrtanih ciljeva ili koraka akcije )a vreme tih par sati$ pratite svoju strast 8ak 1 da odvojite samo 1 samo sat vremena$ videete razliku :astite +ok postajete bolji u ovome dopustite sebi da to vreme bez ciljeva traje due periode 6ola dana$ ceo dan$ ili par dana Na kraju e vam biti sasvim prijatno da od nekih ciljeva odustanete$ 1 samo radite ono #to volite Ne samo posao ;dustajanje od ciljeva funkcioni#e u svakom domenu va#e* ivota Na primer zdravlje 1 fitnes9 Nekada sam imao specifine fitnes ciljeve$ poev#i od *ubljenja kilo*rama$ pa do tranja maratona "i#e ne inim tako9 sada to radim samo zato #to to volim$ 1 nemam nikakvu ideju *de me to moe odvesti -o funkcioni#e brilijantno$ jer uvek uivam u tome 6ustite planove 6lanovi se zapravo ne razlikuju od ciljeva ;ni vas postavljaju na ve utvr'enu stazu Me'utim$ veoma je te#ko odvii se od ivota sa planovima$ po*otovo ako ste posveeni planer kao ja +akle$ dopustite sebi da planirate$ kada vam se to radi$ ali polako otpustite ovu naviku Ne brinite za *re#ke %ko ponete da postavljate ciljeve$ to je ok Ne postoje *re#ke na ovom putu to je samo novo iskustvo uenja %ko ivite bez ciljeva 1 na kraju zavr#ite sa neuspehom$ zapitajte se da li je to zaista neuspeh "i jedino doivljavate neuspeh ako ne sti*nete tamo *de ste hteli da budete ali ako nemate destinaciju na umu$ onda nema ni neuspeha Sve je to dobro <ez obzira koju stazu prona#li$ bez obzira *de zavr#ili$ to je prelepo Ne postoji lo#a staza$ lo#a destinacija 6ostoji samo razliita staza$ a razliitost je divna Ne sudite$ ve iskusite 1 konano =vek zapamtite9 put je sve +estinacija nije poenta >+obar putnik nema fiksne planove$ 1 ne nastoji da ne*de sti*ne ? @ao Au

Sa pro#lo#u nemam ni#taB niti sa buduno#u (a ivim sada

;vih dana$ ivim bez ciljeva veinu vremena %psolutno je osloba'ajueB i protivno onome #to ste zami#ljali$ to apsolutno ne znai da ete prestati da postiete ciljeve -o znai da ete prestati da sebe o*raniavate ciljevima :azmislite o ovom uobiajenom verovanju9 >Nikada neete stii ni*de$ osim ako ne znate kuda idete > ;vo$ ini se$ ima toliko smisla i zdravo* razuma u sebi$ a ipak nije istinito ako prestanete da razmi#ljate o tome =radite jednostavni eksperiment9 iza'ite napolje i hodajte u nepoznatom pravcu$ i slobodno menjajte pravac nasumice Nakon CD minuta$ sat vremenaE 1 dalje ete biti ne*de7 Samo #to u startu niste znali da ete tu zavr#iti

= tome je zakoljica9 morate otvoriti svoj um za put na neoekivana mesta %ko ivite bez ciljeva$ istraiete nove teritorije Nauiete neke neoekivane stvari )avr#iete na iznena'ujuim mestima -o je lepota ove filozofije$ ali je u isto vreme i izazovna promena +anas$ u veini sluajeva ivim bez ciljeva -u i tamo krenem da kreiram poneki cilj$ ali ih na kraju sve pustim Fivot bez ciljeva zapravo nikada i nije bio moj ciljE to je samo ne#to #to uim$ i u emu mno*o uivam$ #to je neverovatno osloba'ajue$ #to harmonino funkcioni#e sa ivotnim stilom u kojem pratim svoju strast koju sam razvio 6roblem sa ciljevima = pro#losti$ ja bih zadao sebi do tri cilja *odi#nje$ a onda i podciljeve za svaki mesec % onda bi razmi#ljao koje korake akcije da preduzmem svake nedelje 1 meseca$ 1 poku#avao sam da svoj dan fokusiram na te korake 6a #ta onda da radimo? +a se izleavamo na kauu$ jedemo 1 *ledamo -" ceo dan? Ne$ vi jednostavno radite 6rona'ite ne#to za e*a imate jaku strast$ i radite to Samo zato #to nemate ciljeve ne znai da ne radite ni#ta moete stvarati$ moete proizvoditi$ moete pratiti svoju strast % u praksi$ ovo je predivna stvar9 probudite se i radite ne#to za e*a imate veliku strast )a mene$ to je pisanje blo*ova$ ali moe biti i pisanje nove knji*e$ ili romanaB smi#ljanje novo* kursa$ konektovanje sa sjajnim ljudima$ provo'enje divno* vremena sa mojom enom ili i*ranje sa mojom decom Nema *ranice$ zato #to sam ja slobodan Na kraju$ zavr#im tako #to posti*nem mno*o vi#e ne*o da sam imao ciljeve$ jer uvek radim ne#to u vezi e*a sam uzbu'en Me'utim$ bilo da ja posti*nem ne#to ili ne$ to nije poenta9 ono #to je bitno je da ja uvek radim ono #to volim

#ta je smisao ivota? Nema *a$ jo# ste ovde da uite i razvijate se .roz unutra#nji razvoj i podizanje vibracije u mo*unosti ste da izrazite "i#e (a u fizikom svetu ;vde ste da potpuno izrazite ono #to jeste i da nauite da stvarate savr#eno +ru*im reima - da znate #ta radite -o znai

da date smisao "%GHM ivotu .ada ovladate ovim$ duni ste da svoje stvarala#tvo upotrebite pruajui pomo dru*ima -o se zove sluenje +uni ste da dajete$ kako bi se ener*ija uravnoteila ;p#ti smisao va#e* ivota je da uite i ovladate unutra#njim svetom$ da evoluirate (ednom kad za*ospodarite tim procesom imaete ono #to elite ;nda izbacite ne#to ener*ije napolje$ i sluite Sluenje dru*ima e vam dati smisao ivota Nemojte samo da me po*re#no razumete -o ne znai da stvarno ne#to radite kako bi pomo*li bolesnima$ napu#tenima i u*roenima Ne morate da spa#avate svet ako vam to nije posao Sluenje znai da upotrebite va#u ljubav i talenat$ neki jedinstven dar da pomo*nete dru*ima -o znai da ako ste umetnik$ stvorite neko delo u kome e dru*i uivati %ko ste konobar$ usluite ljude$ tako da budu presreni #to su do#li u va# restoran Svako ima mo*unost da slui svetu .ada ste u autobusu$ nasme#ite se osobi koja sedi do vas -o je sluenje "a# svet je va#a sfera uticaja %ko sedite u kancelariji$ ener*ija koju projektujete utie na dru*e "i kreirate mislima tokom celo* dana tako da i na taj nain sluite dru*ima %li obratite panju kakve vas misli 4vrsta ener*ije5 napu#taju u svakom trenutku 1mate i izbor kako da od*ovorite na ono #to vam se do*a'a Sluite svetu tako #to ete zraiti pozitivno =pozorenje7 %ko ste praktikovali tehnike iz ove knji*e onda znate nain kako da izmenite ivot na bolje Samim Samim tim preuzimate i od*ovornost za va#u novu mo +a$ vi imate mo$ dru*i ljudi i njihove akcije su sada vrlo slabi Nije va# zadatak da utvrdite u emu je njihov problem i kako da *a re#e$ sve dok vas ne zamole za pomo 8ak i tada budite oprezni - veina ljudi ne eli ni da uje ono #to vi znate Nisu svi spremni za promene$ niti mo*u da se bore sa njima Gto se prirodnije i ori*inalnije izrazite to e koliina ener*ije koju emitujete biti vea -o ne znai da sad treba da se trudite da budete ori*inalni$ budite ono #to jeste Moda mislite da e vam naporan i teak ivot doneti duhovni razvoj ;vo je velika zabluda +uhovni napredak vam moe doneti i la*odan ivot ispunjen bo*atstvom i izobiljem Samo radite ono #to elite$ i sve e biti kako treba Sledite va#e elje i snove Ne morate da imate prevelike aspiracije$ niti morate da spa#avate bilo ko*a osim sebe (o# vanije$ ne morate da budete neko dru*i <udite ono #to jeste <udite ivi - ivite ivot svesno$ i budite #to je mo*ue bolji 1 to je to 1mate sve od*ovore$ krenite ka isku#enjima

M;( 6;SH<%N +%N

5a itam vie, a istim manje. 5a sedim na terasi i uivam u pejzau, i ne smeta mi korov u bati. :rovodim vie vremena sa porodicom, a manje na poslu. ;)vatio sam da je ivot u sutini jedna celina ispunjena uicima, a ne kurs preivljavanja. 7ato ne uvam vie nita < moje kristalne ae koristim svaki dan, oblaim novi sako kad idem u supermerket, ne uvam moj najbolji parfem za specijalne izlaske < stavim par kapi kad god to poelim. Ne koristim vie fraze poput =jednog dana=, ako je neto vredno videti, sluati ili raditi, onda ja elim da vidim, sluam ili radim to ;/4/.

;vemu onom to se desi u spoljnom svetu pret)odi neto to se desilo u suptilnom svetu. /ktivnosti dolaze iznutra, jer je um finiji od tela, a misli su finije od aktivnosti. >e2utim, veza izme2u aktivnosti i misli nije direktna. ( *ibliji, kao u *udinim uenjima, postoji svest o suptilnoj niti razmiljanja, koja se u konopcu karme nalazi ispod niti dejstvovanja. *uda je rekao? @Aovek postaje ono o emu razmiljaB8 $rist misli isto kada ui svoje uenike? @ de je vae blago, tamo .e biti i vae srce.8 Teimo da postanemo ono o emu razmiljamo, a nae misli obino reflektuju prolu karmu po)ranjenu u ogromnom skladitu podsvesti. 7ato, da bismo se oslobodili okova svog naina razmiljanja, moramo da postanemo svesni naina na koji on funkcionie. (m je poput zaposlene radionice koja nam onemogu.uje da postanemo svesni svoje due i du)a. 3spravno uenje poinje sa sve.u o neznanju. *udala je onaj ko tvrdi da zna sve. >udra, skromna osoba priznaje da ne zna nita. /li takvaosoba neto ipak zna. andi je rekao da je najvanije stvari u ivotu nauio od dece. 4eca imaju spontanu spoznaju zasnovanu vie na instinktu, a manje na intelektu. Tako su blie intuitivnom znanju i svojoj pravoj prirodi nego odrasli. >oramo da teimo tom kvalitetu dejeg uma. :oinjemo koncentriu.i se na ono to nas odvra.a od spoznaje istine, naime, od samog uma. -tkrivamo da je *og ve. poznat, jer to smo mi koji treba da spoznamo i s)vatimo da bismo ostvarili svoju pravu prirodu. ;poljanjim prouavanjem prirode karme ne moemo da s)vatimo njenu unutarnju sutinu. Treba da se setimo da je itavo nae telo u naem umu, ali da itav na um nije u telu. (m oveku stvara pakao i raj. (m je sredstvo prosvetljenja, ako se s)vati sa svim njegovim funkcijama. :ostizanje umnog savrenstva znai savreno ovladavanje umom i njegovim modifikacijama. -d sutinske vanosti je da se svako uzdigne sam. ( tom odnosu vrlo malo pomo.i dobijamo spolja. ;vi mi nastojimo da se uzdignemo kako bismo dosegli du)ovne visine. Niko ne eli sopstveni pad, ali je malo oni) koji iskreno slede put. -bini ljudi zamiljaju kako .e im drugi pomo.i pri uzdizanju. Naje.e kaemo da nam je gospodin @/8 neizmerno pomogao, a gospodin @*8 je doprineo naem unitenju. To, me2utim, nije pravi nain razmiljanja. >oe li da se kae da su milioni ljudi koji danas vape sami stvorili sve svoje jade? 3spravan odgovor na ovo pitanje je @da8. ;vaka osoba je stvaralac sopstvene sre.e i jada. Aovek je gra2anin dva sveta < sveta sopstvenog razmiljanja i sveta oko sebe. -n odraava svoje unutarnje ideje u spoljanjem svetu i zapaa stvari kako eli, a ne onakvima kakve jesu. Naprimer, ukoliko prouavate odnose u spoljanjem svetu posmatraju.i odnos mua i ene, vide.ete da krive jedno drugo zbog svoji) sopstveni) dela. /ko su svi odnosi ispravno s)va.eni, cvet ivota predivno .e da procveta.

( 3ndiji su brakovi namenjeni prosvetljenju, a ne biolokim potrebama ili telesnoj ljubavi. To ne ukljuuje )ladno.u ili nedostatak s)vatanja od strane 3ndijaca, ve. se veliki naglasak stavlja na sjedinjenje ljudi zbog du)ovnog postignu.a i drugarstva. Cam 4as je rekao? @- ume, sledi put devocije.8 >nogo vie ljudske energije trebalo bi da bude usmereno prema toj velikoj svrsi. To moe da se uradi kroz unutarnji razgovor i opservaciju. Nekontrolisane misli vode u ludnicu, ali kontrolisani unutarnji dijalog vodi ka s)vatanju prirode uma i pomae na putu meditacije i kontemplacije. Dta je zapravo um? Koje su njegove razliite funkcije? >oderna edukacija istie poseban aspekt uma < racionalnost. ( ovu funkciju unosimo mnogo ponosa i koristimo njegovu kreativnost da bismo pojaali egocentrinu svest, velikog neprijatelja izvornog du)ovnog uvida. 4a bismo postali svesni svog neznanja i da bismo se pripremili za pravo znanje, moramo da prouavamo i razvijamo ostale aspekte uma koji su drugaiji od racionalni). :ostoje razliiti putevi prouavanja uma. :rema joga psi)ologiji um se spoznaje s)vatanjem

vitrisa !vrittisa', umni) modifikacija. :atanjali, kodifikator nauke joge, postavlja jasan program vebanja uma i njegovi) modifikacija, vode.i njime uenika u stanje samadija. -dre2uje etiri konana koraka vebanja uma? pratja)ata !pratEa)ara' ili ose.anje povlaenjaF darana !d)arana' ili koncentracijaF djana !d)Eana' ili meditacijaF samadi !samad)i' ili samoostvarenje. To su postepeni koraci vebanja koji vode transformaciji itave linosti. ( :atanjalijevom sistemu vebanje je naglaenije od analize. :rema joga psi)ologiji ekskluzivna analiza spoljanjeg ponaanja !kako ga provode neke kole moderne psi)ologije' nije prikladan metod za plodonosno s)vatanje prirode uma i mozga. 7a)teva prekapanje po misaonom procesu kako bi se otkrio nain rada sa problemima koji izrastaju u povezanosti sa naim mislima i aktivnostima. lavni pristup moderne psi)ologije i psi)ijatrije je pomaganje oveku uz pomo. rada na njegovim ose.anjima, dok joga psi)ologija veba oveka na svim nivoima < telesnom, mentalnom i du)ovnom. :rouavanjem ponaanja ili ose.anja ne prodiremo u dublje nivoe sopstvenog uma. 5ednostavno izraavanje ose.anja nije dovoljan trening za postizanje emotivne zrelosti. Gano je da naglasimo injenicu da ni jedna koncepcija moderne psi)ologije ne govori o transcendiranju podsvesnog uma. (koliko nastupi vreme kada .e ove grane psi)oloke nauke govoriti o transcendenciji uma, znai da su pri)va.eni osnovni metodi meditacije koji su )iljadama godina sistematizovani u joga nauci. 7a vreme meditacije mnoge stvari dolaze u nau svest i uznemiruju nas. Na primer, moemo da se na2emo u sukobu izme2u linog i kolektivnog uma kada nas drugi ometaju u meditaciji ili, bolje reeno, u pokuaju meditiranja. Kontrolisanom meditativnom praksom postiemo kontrolu nad mentalnim uzbu2enjem. >editirati znai biti potpuno budan. (m postaje usmeren i usredsre2en. >entalna aktivnost i misao postaju kontinuirani poput prelivanja ulja iz jedne posude u drugu. >oemo da budemo svesni i da se koncentriemo se na svaku kap ulja, ali ipak postoji kontinuitet. Nema prekida misli. Kroz meditaciju se linost iri prema sjedinjenju sa svim stvarima. Diri se prema univerzalnom ja. (imo da vidimo istu realnost u svim stvarima < jednako u zmiji kao i u svamiju. 4ruga umna stanja zavode nas na pogrean put i stalno moramo da nastojimo da i) prevazi2emo. ;novi, na primer, deluju zbog ispunjenja nai) elja. Kada naa nada)nu.a ili elje ne mogu da se prenesu u stvarnost, tada sanjamo o njima. 7ato sanjanje jednostavno predstavlja izraavanje nai) potisnuti) elja. ;novi su zasnovani na istini, ali oni ne govore istinu. 7a svamija, sa druge strane, ne postoji razlika izme2u budnoga stanja i spavanja. ;vami nema potisnuti) elja i zato ne treba da sanja. ;pavanje i sanjanje ne mogu da promene

nau linost, ali samadi moe. Nadsvesno stanje ak i od budale moe da uini mudraca. 7bog toga to su gurui postigli nadsvesno stanje, nji)ova mudrost i uenja treba da budu cenjeni. -ni su kao prenosioci venoga znanja i svetlosti. -ni primaju i prenose tu viu energiju nama. 4uboko potovanje ili oboavanje gurua ne odnosi se na njegovu linost, ve. pre na svetlost i znanje saopteno kroz njegovo materijalno telo. 7ato nije dovoljno da potujemo gurua u njegovom materijalnom obliku ili putem obreda. >oramo da sledimo njegove sugestije i uenja kao pravu svetlost i znanje koje je prelo na njega sa duge loze gurua to se protee unazad do izvora konane istine. -vu istinu moemo da dokuimo samo u etvrtom stanju, sticanjem potpuno usmerene ili usredsre2ene kontrole nad umom. Cade.i sa misaonim procesom neop)odno se suoavamo sa mnogobrojnim problemima koji su povezani sa vebanjem misli koje imaju razliite oblike, simbole, slike, ideje i predstave, a iji se koren nalazi na dubljim umnim nivoima. ;ve nji) moemo da nazovemo strastima. Nae su strasti korenski uzrok nai) emocija. Trebam da iskreno radimo sa svojim strastima. :ostoji pria o svamiju kog je njegov uitelj poslao u posetu drugom uitelju, gde je trebalo da naui da prevazi2e svoj besni temperament. Nakon dugog traenja svami je pronaao drugog uitelja na udaljenoj planini. 3zgledalo je kao da je mrtav. ;vami je proveo mnogo vremena otkrivaju.i da li je ovaj zaista mrtav. Konano, nakon to se ubedio da je uitelj mrtav, besan je otiao. 4ok se sputao planinom uo je glas kako ga doziva. Gratio se i otkrio da je uitelj zaista iv. ;vami se bacio pred njegova stopala i molio ga da mu oprosti njegov postupak prema njemu dok je proveravao da li je iv. >olio ga je da mu pomogne da rei problem besa. (itelj ga je udario u obraz i svami se otkotrljao niz padinu. *esno je ustao i potrao prema uitelju, ispunjen agresijom i ljutnjom. Kada je podigao aku prema uitelju, ovaj mu je rekao? @3di sad. -igledno je da nema kontrolu nad svojim besom. Kakva korist od tvoji) molbi i zaklinjanja? Cazbesneo si se samo zato to sam te bacio niz padinu. 4a li se tako ponaa svami, ovek sa unutarnjim mirom?8 -va pria pokazuje da nas u metodologiji joga psi)ologije uitelj ne ui samo da gledamo u sebe i pronalazimo sopstvene probleme, ve. nam daje praktine lekcije i pomae nam da razvijemo snagu za nji)ovo prevazilaenje.

Dta se deava kada se razbesnimo? 7aodenuti smo oblakom ega i sebinosti. To je poput vatre strasti, nenormalnog preplavljuju.eg stanja uma. >oramo da se oduimo ovi) navika, ne samo da analiziramo sebe ve. tako2e da sledimo pouzdane metode i te)nike koje .e nam pomo.i u ovom problemu. :rouavanje >andajka (paniada !>andakEa (panis)ada' pomae nam da razumemo um. Kako znamo to ta znamo < da imamo um, da postoji drugi itd.? Helokupno takvo znanje dolazi nam u budnom stanju. Tada su ose.anja koordinisana sa svesnim delom uma. /ko svesni deo uma nije koordinisan sa ose.anjima !i osetima', tada ili sanjate ili ste u stanju meditacije. -vo normalno budno stanje naglaeno je u procesu edukacije kakav se normalno i uobiajeno praktikuje na 7apadu, pri emu su velik naglasak i velika vrednost stavljaju na racionalnost. :rema joga nauci, kako je ve. ranije pomenuto, postoje etiri stanja svesti? budno stanje, stanje sanjanja, stanje spavanja i tjrija !tEriEa', etvrto stanje. Turija ili samadi je stanje istinskog znanja i ostvarenja. ( odsutnosti ovoga znanja ostajemo vezani karmikim uetom. ( stvari, neke ivotinje u prirodi dejstvuju mnogo efikasnije od oveka. Na primer, ivotinje mogu instinktivno da osete opasnost poput zemljotresa. Nji)ov razum se ne upli.e u prirodno dejstvovanje takvi) instinkta. Aesto su sposobne da se bolje nose sa

problemima i teko.ama od ljudi. ;a druge strane, ljudski razum je toliko je zakren informacijama da ga ne moe voditi priroda koja vodi ivotinjski razum. Aak tavie, na 7apadu se toliko panje pridaje budnom stanju da jednostavno ne postoji znanje o kori.enju stanja sanjanja i spavanja za uenje. ( nekim indijskim porodicama se ak i dandanas deca obrazuju za vreme sna. /ko roditelji znaju metod uenja u snu, mogu da pomognu detetu da se za vreme sna razvija, a tada u njegovu umu posejati seme samskare. 4eji um je poput nenog bambusa jer se lako razvija. (m odrasle osobe ostaje preokupiran. ;avremena zapadna misao nastoji da vidi neracionalne aspekte uma kao iracionalne. Ta tendencija je 7apad odravala u neznanju po pitanju mo.ni) kapaciteta etvrtog i najvieg stanja intuicije. Tek je mali deo uma prouen i kori.en u budnom stanju, ostavljaju.i umnu potpunost neprotumaenom i neistraenom. Iivot moe da se probudi pojaanim unutarnjim meditativnim iskustvom i, uporedo s tim, preobraavanjem nai) spoljanji) aktivnosti u veliku rafinisanost koja proizlazi iz takvog iskustva. ;vi smo mi ogranieni ukupnim zbirom iskustava akumulisani) u odre2enoj vremenskoj taki. Cazum ne moe da ide iza onoga ta je video, uo, zamislio ili prouio. >e2utim, meditacijom je mogu.e ste.i nova i izuzetno vredna unutarnja iskustva koja dalje potpomau na rast. Neop)odno je, me2utim, da paljivo razlikujemo razliita iskustava koja se nazivaju unutarnjima kako bi taj rast bio autentian i smislen. Gizije i )alucinacije ne transformiu nau linost ma koliko nas uzbudile i ostavile utisak. Jjudi koji veruju da su opsednuti 2avolom zapravo pate od gubitka samopouzdanja i )alucinacija. (enje o kori.enju itavog naeg uma slui kao zatita od ti) fascinantni), ali pogreni) vrsta iskustva. To je smisao biblijske opomene? @Ko ima ui da uje, neka uje.8 >oramo da razvijemo uvo i oko itavog bi.a. ;ada vidimo samo svojim fizikim oima, ne stvarnim okom svog uma i due. 4a bi se to ispravilo, valja da postignemo nadsvesno stanje samadija. *udno stanje nije dovoljno. ;vi mudraci znaju da je samadi neop)odan jer su iveli u njemu i iskusili dovoljno razliiti) stanja da bi znali prednosti svakog od nji). Kroz sopstvena iskustva nauili su da pravo znanje dolazi samo u etvrtom stanju, stanju nadsvesti. ;vet se ne.e poboljati na bilo koji znaajan nain bez uenja novi) naina kori.enja uma. ;amo kroz postizanje etvrtog stanja ovek moe da dobije boanske osobine. Neop)odno je da proiri um da bi postigao realizaciju i mir. Cazmotrite postojanje uma na etiri nivoa. :rvi i drugi nivo su oni na kojima dejstvujemo u svakodnevnom ivotu, naime na svesnom i nesvesnom nivou. To su nivoi na kojima razmiljamo i gde ose.anja i svesni um dejstvuju u me2usobnoj koordinaciji. Tre.i nivo je podsvesni. (obiajeno nismo svesni aktivnosti koja se odvija na tom novu gde su po)ranjena sva naa se.anja i prola iskustva, emotivni porivi, elje i utisci. Aetvrti nivo, onaj kome teimo, je nadsvesni nivo < stanje potpune svesnosti. ;vesni um se lako izveba. Na njega utiu spoljni podraaji koji ve.i deo vremena zaokupljaju nau panju. /li mnogo je tee vebati podsvesni um. 4a bi se dosegao najvii nivo, nadsvesno stanje, potrebno je da zadobijemo kontrolu nad podsvesnim nivoom. 7a takvo neto svesni um prvo mora da se umiriti meditacijom kako bi podsvesna sadrina mogla da iza2e na povrinu. 7ato je svr)a meditacije trostruka? prvo, da smiri svesni um, drugo, da nas naui kako da ne budemo uznemireni poplavom slika koje dolaze iz podsvesnog uma, i tre.e, kako da krenemo iza svesnog i podsvesnog uma do najvieg stanja samadija.