GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA

POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA

III. DEO

TESARSKI RADOVI











2008.
TESARSKI RADOVI
3.1 OSNOVNO O TESARSKIM RADOVIMA
Tesarski radovi obuhvataju izradu velikog broja konstrukcija, delova konstrukcija i proizvoda od
drveta koji se ugrauju u graevinske objekte ili se koriste u toku ostalih (betonskih, zidarskih,
montanih) vrsta radova. Za rad se koriste razliite vrste kvalitetnog drveta koje se see u delo-ve
i obrauje runim alatom ili mainama a zatim spaja mehanikim sredstvima (ekseri, zavrtnji,
modanici, limovi...) ili hemijskim sredstvima (lepkovi). Drvena graa se moe koristiti samo ako
joj graa i mehanika svojstva garantuju propisanu nosivost ali u cilju poveanja trajnosti, t.j.
otpornosti na agresivna dejstva koja nastaju u toku njene eksploatacije (npr. vlaga), moe pre ili
nakon upotrebe biti posebno pripremljena (impregnirana, lakirana ...). Mehanika sredstva moraju
imati garantovana standardna svojstva u pogledu dimenzija, geometrije i nosivosti a mo-raju se
primenjivati na nain koji nee poremetiti stabilnost nosaa ni otetiti drvenu grau u meri veoj
od propisane.

Tesarski radovi u velikoj meri imaju zanatski karakter
Primena drveta kao graevinskog materijala je u prolosti imala mnogo vei udeo u graditeljskim
poduhvatima nego danas. Zamena drveta metalima i plastinim masama posledica je njihove sve
kvalitetnije obrade i otvaranja mogunosti primene i u onim oblastima koje se ranije nisu mogle ni
zamisliti. Na primer, teke graevinske skele namenjene podrci zidarskih radova (graenje
tvrava, mostova od kamena) su vekovima bile konstrukcije ijem su proraunu i izgradnji
graditelji poklanjali istu panju kao i samim objektima a danas ih naruuju putem kataloga i iste
komplete koriste nekoliko desetina puta na razliitim tipovima objekata. U istom trendu je i
opadanje interesovanja za oblaganje unutranjih prostora drvenim proizvodima koje sve vie
zamenjuju laki (esto vetaki) materijali boljih termikih i akustikih svojstava. To ne znai da
tesarski radovi gube mesto u procesu graenja ve da se, u cilju njegove racionalizacije i
pojeftinjenja cene objekta, tesarima daje mogunost primene savremenijih materijala i alata. To je
posebno vidljivo u oblasti izrade i primene oplata za izradu elemenata betonskih konstrukcija.
Tesarski radovi obuhvataju niz aktivnosti od kojih su najvanije:
1. izrada i primenu oplate za izradu betonskih nosaa,
2. izrada lakih i tekih skela,
3. izrada krovnih konstrukcija od drveta,
4. priprema i obrada drvne grae,
5. izrada potpornih konstrukcija za razupiranje rovova i jama,
6. ugraivanje termoizolacionog materijala u montane elemente,
7. izrada obloge konstrukcije od letvica, dasaka i drvnih preraevina,
8. izrada stolarskih elemenata (prozori, vrata) i drvenih podova,
9. izrada i oblaganje drvenih kostura od rezane grae, ...
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 1

3.2. MATERIJAL I SREDSTVA ZA SPAJANJE
Obzirom na injenicu da se u tesarskim radovima za grau mogu uzeti nosai dobijeni obradom
razliitih vrsta drveta (najee) iz naeg podnelja vano je prilikom biranja materijala obratiti
panju na to da li su u pitanju:
A. etinari:
a) laki etinari (jela, omorika, smreka),
s
= 0,40 0,50 t/m
3

b) poluteki etinari (bor),
s
= 0,50 0,60 t/m
3

c) teki etinari (ari)
s
= 0,60 0,70 t/m
3

B. listari:
d) laki listari (topola, lipa, javor, bukva),
s
= 0,50 0,65 t/m
3

e) poluteki listari (jasen, brest, bagrem),
s
= 0,65 0,80 t/m
3

f) teki listari (grab, hrast)
s
= 0,80 1,00 t/m
3

jer je zapreminska masa drvene grae promenljiva i zavisi od poroznosti i vlanosti drveta od
koga potie.
Pre upotrebe, graa se ostavlja da se lagano isui pod dejstvom vetra ili se taj proces u sua-
rama ubrzava tehnikim sredstvima da bi se drvo isuilo a vlanost iz prirodnog stanja spustila na
15 25%.
Da bi se drvena graa lake vrednovala razvrstana je u tri klase:
I klasa - graa naroite nosivosti, u primeni je za izradu lepljenih drvenih konstrukcija i
izuzetno optereenih drvenih nosaa,
II klasa - graa obine (normalne) nosivosti, u primeni je za sve kasine drvene konstrukcije
i manje optereene lepljene konstrukcije,
III klasa - graa male nosivosti, u primeni je za sve pomone i privremene konstrukcije za
koje se ne trai poseban kvalitet drvene grae.
Nosivost grae zavisi od vrste drveta i njegovog kvaliteta pa je za svaku klasu odreena
doputena veliina greaka drveta (odstupanja od idealnog) nastala kao posledica nepravilnosti
grae (nepravilan oblik i struktura drveta, zakrivljenost ili usukanost vlakana, kvrgavost i dr.) ili
raznih fizikih uticaja (raspukline razliitog porekla, greke kod obrade drveta i dr.). Na grau se
oznaka klase nanosi postojanim igom.

Reetkasti krovni nosai se brzo prave i lako montiraju
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 2

Naziv
drvene
Dimenzije poprenog preseka
(mm)
grae visina (debljina) irina
Daske
12 8
18 8
24 8
28 8
38 8
Talpe
48 10
76 10
96 10
Letve
6 24
12 38 ili 48
18 38 ili 48
24 24 ili 38 ili 48
28 28 ili 38 ili 48
Gredice
38 48 ili 76
48 48 ili 76
76 76 ili 100
100 100
Grede 100 100
Prilikom prijema grae ima sluajeva odbacivanja pojedinih elemenata jer u jednoj ravni imaju
zakrivljenost koja se procenjuje kao nedopustiva stoga je dobro znati da se zakrivljenost meri na
duini od 200 cm a dozvoljena visina luka grae (f) se odreuje za svaku klasu grae posebno.
Drvene konstrukcije mogu biti izraene lepljenjem ali je najvei broj izraen od monolitnog drveta
pripremljenog za upotrebu obradom razliitih vrsta i nivoa:
obla graa - se dobija uklanjanjem sa drveta svih grana i kore a kao graa se koriste
samo oblice deblje od 16 cm ija je poduna promena prenika najvie 2 cm/m
1
,
poluobla graa - se dobija obradom polovine oble grae, obrada se vri podunim
zasecanjem poluoblice sa jedne, dve ili tri strane,
tesana graa - se dobija runom obradom debla i daje elemente kvadratnog i
pravougaonog preseka koji se koriste za enterijerske radove,
rezana graa - se dobija podunim struganjem oblovine u pilanama pa moe biti
razliitih dimenzija ali je gotovo iskljuivo kvadratnog i pravougaonog preseka.
Delovi grae se oblikovanjem tesarskih veza ili bez naknadne obrade spajaju u elemente veeg
poprenog preseka i sloene konstrukcijske forme. Za spajanje se koriste razliita spojna
sredstva:
1. elementi od elika (imaju oblik flaha, obujmice, ugaonika i slino),
2. zavrtnji (bez obzira da li su konstrukcijski ili statiki mora ih biti najmanje 2 u vezi;
moraju imati podlone ploice i moraju se povremeno pritezati),
3. trnovi (to su cilindrina, nenarezana metalna tela koja se ugrauju u rupe mainski
izbuene kroz paket nosaa i spreavaju smicanje t.j. meusobno pomeranje nosaa u
vezi),
4. ekseri (u veze idu u pravilnim grupama; da bi inili jednu vezu mora ih biti najmanje 4 a
prilikom izbora debljine eksera za vezu treba voditi rauna o opasnosti od cepanja
drveta; veze ekserima mogu biti ojaane elinim limovima debljine d 2 mm),
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 3

5. zavrtnji bez navrtke (imaju krupnu navojnicu pa kao obini zavrtnji mogu da nose
uticaje u pravcu svoje ose i upravno na nju; zavrtnji sa estougaonom glavom se
ugrauju kljuem a ostali - zavrtkom),
6. modanici (se ugrauju u otvore i lebove na elementima koji ulaze u vezu ili se
utiskuju u njih; mogu imati prizmatini, kruni ili neki drugi, specijalan oblik; izrauju se i
od drveta ali su najei elini) i
7. pijavice (izrauju se od okruglog ili kvadratnog gvoa - poznate kao klanfe, ili kao
metalne perforirane ploe; ugrauju se utiskivanjem u nosae koji se eono dodiruju a
slue i kao osiguranje kod veza pod uglom).

Kada su u pitanju lepkovi kao sredstva za spajanje drvenih
elemenata (lepkovi su "one supstance koje poseduju
sposobnost transformisanja iz stanja lepljivosti u vrsto
stanje") misli se, pre svega, na lamelirane lepljene nosae
ali se kao tesarski lepak koriste i tutkalo, kazein i slina
hemijska sredstva na bazi sintetikih smola ija primena
mora biti striktno prema nameni i priloenim uputstvima jer
"svaki lepak ne lepi svako drvo" a neka sredstva nisu ni
postojana u svim eksploatacionim uslovima (tutkalo nije
stabilno u prisustvu vlage). Pored garantovanih mehanikih
svojstava ovrsli lepak mora biti u dovoljnoj meri otporan na
uticaj organskih i neorganskih materija kojima veza mo-e
biti izloena u toku eksploatacije i mora imati dovoljno
veliku vatrootpornost.
Da bi lepak mogao da funkcionie treba obezbediti ambijentalne uslove (temperatura, vlanost
vazduha) koji odgovaraju tom tipu lepka a povrina elementa na koju se nanose mora biti:
obraena na nain koji nee dozvoliti cepanje podune veze vlakana i odvajanje od
osnovne mase, i
suva i oiena od svega to moe uticati na atheziju lepka.
Lepak se na takve povrine elemenata u spoju nanosi u tankom ili debelom sloju (sloj je tanak
ukoliko ima debljinu do 0,2 mm) ravnomerne debljine i to:
runo (obino specijalnom pahtlom - lopaticom nazubljene radne ivice ili valjkom a
ree etkom jer je u pitanju gust, smolast materijal koji se etkom tee razmazuje), ili
mainski (postupak karakteristian za izradu lameliranih lepljenih konstrukcija iji se
elementi izrauju od lamela - dugih dasaka od punog drveta),
a zatim se ostavlja odreeno vreme da prodre u pore na povrini i tek nakon toga se elementi
dovode u projektovani meusobni poloaj, spajaju i fiksiraju do potpunog ovravanja lepka.
Ovravanje se odvija fiziki, fiziko-hemijski ili hemijski: u toku fizikog ovravanja dolazi do
isparavanja ili upijanja razreivaa iz lepka a hemijsko ovravanje nastaje hemijskom reakci-
jom u lepku koja utie na poveanje njegove molekularne teine i prelazak iz lepljivog u vrsto
stanje. Mehanika i hemijska sredstva za spajanje nisu kompatibilna, ne mogu se primenjivati u
istom spoju sa idejom o raspodeli uticaja (kod elinih konstrukcija je dozvoljena veza sa varovi-
ma i prednapregnutim zavrtnjima u istom spoju) jer mehanika sredstva imaju mnogo vea do-
zvoljena pomeranja u spoju od lepkova pa bi usled preraspodele unutranjih sila na tetu lepko-
va moglo doi do razaranja spoja zabranjeno je sprezanje mehanikih i hemijskih sredstava !
3.5. KARAKTERISTIKE OPLATA
Oplate se sastoje od montanih tabli ojaanih noseom konstrukcijom sposobnom da primi sve
neravnomernosti optereenja i ostane kruta u okviru dozvoljenih tolerancija duina i uglova. Table
su od elinog lima ili materijala na bazi drveta a noseu konstrukciju ini rotilj od hori-zontalnih i
vertikalnih drvenih ili metalnih profila. Delovi oplate su montani elementi, standard-nih (a po-
eljno je) i modularnih dimenzija, koji su sistemom podupiraa, razupiraa i privremenih veza
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 4

spojeni u stabilnu i relativno krutu celinu. Savremene oplate i sredstva za njihovu zatitu
omoguavaju dobijanje visokog kvaliteta vidljivih povrina nosaa. Tehnike specifikacije propi-
suju da nakon skidanja oplate povrine zidova moraju biti potpuno ravne i sposobne da bez
ikakvog malterisanja prime na sebe zavrnu finalnu obradu molerske, farbarske, keramiarske
vrste. Sa betonom uobiajene konzistencije takav kvalitet nije mogue postii bez dugog
vibriranja usled koga se esto oteuju glazirane povrine oplate. Ako elimo da izbegnemo
takve trokove i oteenja neophodno je primenjivati plastian beton koji moe da nam prui i niz
drugih prednosti:
1. smanjeno vreme vibriranja betona u oplati,
2. svoenje oteenja oplate na minimalnu meru, i
3. smanjenje kvarova na ureajima za vibriranje.
Osnovni zadatak oplate je da prihvati i oblikuje sveu betonsku masu, vibracijama pretvorenu u
gust fluid i zada joj projektovane dimenzije. Pored toga oplata treba da uva ugraeni beton od
moguih tetnih uticaja sve do trenutka kada ovrsli beton postigne eljene mehanike i druge
fizike karakteristike i postane sposoban da primi eksploataciona optereenja.

PERI oplata je koriena pri ponovnoj izgradnji tornja na Avali
Plastinost betona je izazov arhitektama da mu daju ne samo konstrukcijsku ve i estetsku ulogu
pa je oplata i svojevrsni nosa matrice koja betonu daje ornamentnu vidljivu povrinu iji izgled ne
zahteva naknadnu obradu. Tenja da se maksimalno smanji uee radne snage na montai i
demontai oplate afirmie zahtev da se primeni oplata malih teina strukturnih delova, sa jedno-
stavnim a pouzdanim vezama koje e biti osigurane od nesmotrenih pomeranja ili udaraca, sa to
je mogue veim radnim povrinama.

Prefabrikovana OMNIA ploa slui kao oplata
Kvalifikaciona struktura radne snage i teki radni uslovi u koje, pre svega, spadaju velika
optereenja, potresi i vibracije, iziskuju oplate jednostavne za manipulaciju, a dovoljno robusne
da izdre desetine radnih ciklusa upotrebe bez veih opravki, samo uz tekue odravanje.
Savremene oplate dozvoljavaju svojevrsnu industrijalizaciju proizvodnog procesa, ime mini-
miziraju utroak radne snage, ali zahtevaju i velike serije primene sa kontinualnim angaovanjem
u duem periodu vremena.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 5

Dugo je izrada oplata bila, a i danas je za radove manjeg obima, upuena na upotrebu drvene
grae. Koriena je rendisana ili nerendisana graa ije su nedovoljne mehanike karakteristike
nadoknaivane veim poprenim presecima, t.j. utrokom mase. Udarna optereenja u toku
transporta, montae - demontae i deponovanja oplate labavila su veze ostvarivane ekserima i
zavrtnjima a brojni ciklusi kvaenja i suenja (karakteristini za period negovanja betona) su
uticali na smanjenje eksploatacionog perioda utroene drvene grae.
Da graa svaki put ne bi bila ponovo rezana i ukrajana uinjene su sledee izmene:
1. uvedena je standardizacija elemenata oplate,
2. drvena graa je zatiena impregnisanjem a table su premazivane vodootpornim
lakovima,
3. umesto klasinih naina veze delova oplate uvedene su metalne veze sa mogunou
podeavanja i primene u razliitim sluajevima,
4. drveni nosai i podupirai su zamenjeni metalnim, cevastim profilima.
Ipak, uee ivog rada (utroak N) je i dalje bilo veliko a prirodni materijali, osim to su bili
skupi, nisu garantovali mogunost primene vie od 5 10 puta. Dalji napredak je uinjen u
primeni vetakih materijala na bazi drveta, u njihovoj zatiti ili zameni metalnim profilima, pri
emu veina savremenih oplatnih sistema poveanje manipulativnosti elemenata bazira na
zameni elinih nosaa aluminijumskim profilima.
Konstrukcija oplate
Masa oplate
(kg/m
2
)
Drvena graa i per-ploe sa podupiraima 60
Drvena graa i per-ploe (oplata temelja do 1 m visine) 50
per-ploe na alu-rotilju sa elinim podupiraima 50
elina inventarna oplata pogodna za transport kranom 75
Inventarna oplata u vidu traka i panela 35 45
Metalna oplata specijalne namene (elini lim 5 mm) 95 120
Primena vetakih materijala na bazi drveta obuhvata izradu tabli od impregniranih per - ploa,
panel - ploa, lesonita, iverice, uz primenu sintetikih lepkova koji garantuju znaajnu trajnost u
vlanoj sredini. Zatita tih materijala u tipskim delovima (tablama) oplate ostvaruje se primenom
tankih elinih limova, plastinih folija ili gumiranih platnenih prekrivaa.

Oblikovanje i montaa oplata jo uvek zahteva veliko uee ljudskog rada
Delovi oplate se sve vie ukrupnjavaju, a na oplatu se odavno nadograuju i radne platforme sa
ogradama. Krupniji delovi oplate se opremaju elementima za lako i sigurno dizanje a kompleks-
ne celine postavljaju na tokove koji olakavaju manipulaciju i smanjuju utroak radne snage.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 6

Prosene teine zidnih oplata projektovanih za pritiske betona 50 70 kN/m
2
i izraene od
razliitih vrsta materijala daje tabela 3.2. Na osnovu nje moemo zakljuiti da je opta teina ovih
oplata znaajno varira to se ne moe rei za oplatu ploa.
Ukoliko se rade od drveta i vodonepropustnih per-ploa (npr. blaujki) oplate za ploe tanje od
30 cm nemaju masu veu od 50 kg/m
2
a ukoliko se radi o uoblienom oplatnom sistemu mase
kreu oko 50 85 kg/m
2
. Navedene teine odgovaraju konstrukcijama oplata dimenzionisanim na
radno optereenje sveeg betona od 2500 kg/m
2
(ukljuuje samo 2% armature) i operativno
optereenje radnika sa alatom i pomonim materijalom od 1,5 kN/m
2
(ukoliko se radi o pristupnim
elementima operativno optereenje se moe redukovati na 0,75 kN/m
2
.
Pomenuto radno optereenje oplate za zidove zavisi od sledeih faktora:
1. visine oplate (treba napomenuti da visinu oplate ne treba izjednaavati sa visinom
elementa jer tipska oplata moe biti koriena pri izradi nosaa razliitih visina),
2. brzine betoniranja (brzinu napredovanja radova izraavamo u m/h i konstatujemo da
se maksimalni pritisak betona na oplatu smanjuje pri sporijem radu jer se javlja efekat
poetnog vezivanja koji silama izmeu estica agregata kompenzuje deo horizontalnog
pritiska sveeg betona),
3. temperature betona u trenutku ugraivanja (najee je u intervalu 5 30
o
C, utie na
brzinu vezivanja pa i na redukciju pritiska betona),
4. dimenzija elementa koji se betonira (kod elemenata manjih dimenzija preseka se vie
manifestuju efekti luka tj. svoda estica agregata koji pomae prijemu optereenja novih
slojeva i redukuje horizontalnu komponentu rezultujueg pritiska),
5. sastava betonske meavine i vrste primenjenih aditiva (vrsta, oblik i granulometrijski
sastav agregata su vani kao i uticaj W/C odnosa ali ih nadmauje uticaj ubrzivaa ili
usporivaa vezivanja), i
6. gustine betona (zavisi od vrste agregata, stepena armiranja i sl.)
i ima maksimalni intenzitet u trenutku vibriranja sveeg betona.
Brzina betoniranja zavisi od dimenzija osnove (horizontalnog preseka) elementa i kapaciteta si-
stema za ugraivanje. Kod tankih zidova visine 3 m brzina moe biti 3 5 m/h a kod zidova iste
visine i debljine 15 20 cm, i stubova proizvoljnog preseka je oko 2 3 m/h. Razvoj sistema
oplata nije u vezi samo sa njihovom primenom u stambenoj izgradnji, mada je tu njihova primena
najmasovnija i varijante najbrojnije, ve su novine brzo nale mesto i kod betonskih radova na iz-
gradnji hidrotehnikih objekata (lunih i gravitacionih brana, vodozahvatnih graevina), betonskih
mostova i tunela, a omoguile su ili znaajno olakale izgradnju objekata tipa radio i TV - tor-
njeva, dimnjaka velikih visina, rashladnih graevina pored termo - centrala, silosa za itarice i
rasute materijale. Dalji razvoj sredstava za oblikovanje betona moe se oekivati u oblasti
primene novih, sintetikih materijala velike mehanike otpornosti, hemijski neaktivnih u kontaktu
sa sveom betonskom masom laganih i lako obradljivih. Ovi materijali treba u potpunosti da
istisnu drvo jer ga cenom i trajnou efikasno zamenjuju.
Tesarski radovi su uvek angaovali puno ljudskog rada pa je uvek ekonominije izvriti dobru
pipremu oplate u radionici nego organizovati njenu izradu na frontu rada. ak i kada se pravilno
oblikuje i prilagodi zahtevima konstrukcije objekta oplata vie angauje radnu snagu nego sam
beton (tabela) a poznato je da od ukupnog vremena tesarskih radnika montaa oplate apsorbuje
75% dok 25% odlazi na njeno skidanje, ienje, opravljanje i povrinsku zatitu.
Element konstrukcije objekta Oplata Beton
Stubovi 70 % 30 %
Grede 60 % 40 %
Ploe debljine d = 12 cm 57 % 43 %
Ploe debljine d = 20 cm 46 % 44 %
Stepenice 57 % 43 %
Krovne ljuske 70 % 30 %
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 7

Kriterijumi za podele postojeih tipova oplata su brojni pa neki od tipova mogu pripadati i
razliitim grupama. Ukoliko je kriterijum vrsta nosaa koji se oblikuje razlikujemo oplate: stubova,
greda, zidova, ploa. Ako se apstrahuje nosa pa se posmatra objekat kao celina tada se oplate
dele na oplate za zgrade, oplate za mostove, oplate za brane, itd. U okviru oplata noseih zidova
viespratnih objekata razlikujemo oplate unutranjih od oplata fasadnih zidova. Za pojedina teh-
noloka reenja koriste se kao oplate polumontani linijski i ploasti betonski nosai koji se,
nakon postavljanja u projektovani poloaj, zalivaju sveom betonskom masom i monolitiziraju u
jedinstvenu meuspratnu konstrukciju. Za razliku od klasinih oplata, koje se nakon ovra-
vanja betona uklanjaju radi dalje upotrebe ove izgubljene oplate ostaju trajno ugraene u ele-
ment. Tako se, za olakanje teine greda, stubova i ploa, koriste cevi od debelog vodonepro-
pustnog kartona irokog izbora nazivnog prenika (75 466) i duina, ali i table stiropora
proizvoljnih debljina koje, osim funkcije olakavanja preseka, imaju termoizolacionu ulogu pa se
ugrauju u meuspratne i fasadne elemente.

Savrenstvo u oblikovanju betona zavisi od oplata
Ve iz ovog nepotpunog pregleda postojeih tipova oplata moe se naslutiti sva arolikost
reenja iju realizaciju one mogu obezbediti. Meutim sa stanovita primene "istih" tehnolokih
reenja ne preporuuje se meanje vie razliitih sistema, tim pre to neki od njih nisu
meusobno kompatibilni. Stvaranje optimalnog kompleta oplata za izvoenje radova na nekom
objektu moe biti zadatak sa trivijalnim reenjem (ukoliko raspolaemo ogranienom koliinom
potrebnih elemenata i materijala) ali je mnogo ee zadatak koji od slube za organizaciono-
tehniku pripremu radova zahteva precizne odgovore na pitanja kao to su:
1. Koji su zahtevi u pogledu kvaliteta betona koji treba proizvesti i koja e sredstva u tu
svrhu biti upotrebljena ?
2. Koji je dozvoljeni (ugovoreni) obim finansijskih sredstava koji se sme utroiti za tesarske
radove ?
3. Koliko oplate i kog tipa treba za izvoenje ugovorenih radova ?
4. Da li e se oplata koristiti u kontinuitetu ili samo povremeno, sa dugim intervalima
ekanja na pripremu narednih pozicija betonskih radova ?
5. Da li se ceo posao moe podeliti na faze ujednaenog obima i priblino istog sastava
kompleta neophodne oplate ?
6. Koliko oplate treba pripremiti kao rezervu za sluaj veih oteenja ili pojavu
neplanirane paralelizacije betonskih radova na odvojenim frontovima rada ?
Kriterijumi optimalnosti su obino minimalno vreme radnog takta i minimalni trokovi radne snage
koja se angauje na tesarskim radovima a na projektima ije ugovorne klauzule predviaju i
"plaanje penala" za svaki dan zakanjenja kao kriterijum se javlja zahtev za strogim
potovanjem ugovorene dinamike radova. Svi kriterijumi se svode na tri osnovne grupe:
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 8

I. kvalitet - obuhvata brojne odlike oplate a najee izdvajamo vrstou, nedeformailnost
i trajnost oplate,
II. sigurnost - odnosi se na sigurnost konstrukcije koja se gradi (obezbeuje se
dimenzionisanjem za sva optereenja koja, sa odreenom verovatnoom pojave, mogu
uticati na oplatu a da se pritom ne prekorai propisani koeficijent sigurnosti) i sigurnost
angaovanih radnika, i
III. ekonominost - ukazuje na potrebu dostizanja projektovanog nivoa kvaliteta uz rad koji
garantuje potrebnu sigurnost ali i racionalno angaovanje neophodnih resursa.
Primena tipskih elemenata oplate podrazumeva potovanje zahteva proizvoaa kojima je on
ograniio veliinu eksploatacionih optereenja, uslovio redosled postavljanja i povezivanja njenih
delova u jedinstveni sklop ili propisao nain njihove upotrebe.
Na ekonominost tesarskih radova znaajno utie tip oplate. Izbor i projektovanje oplate su
obino svedeni na listu tipskih elemenata kojima izvoa radova ve raspolae ali se investiranje
u moderne oplatne sisteme vrlo brzo isplauje kroz utede u radu pa prilikom razmatranja
tehnolokih alternativa, pored primene oplate kojom ve raspolaemo, treba ukljuiti i nabavku
odgovarajue oplate.
Gotovo svaki objekt sadri elemente koji se, bilo
zbog nestandardnih dimenzija bilo zbog retke
pojave (i neracionalnosti izrade odgovarajuih
tipskih elemenata), moraju izvesti u oplati "kro-
jenoj po meri". Pri oblikovanju takvih elemenata
projektanti konstrukcije esto pokazuju nedovolj-
no poznavanje tehnologije tesarskih i betonskih
radova. Najbolji primer za to su temelji-samci i
temeljne grede kod kojih se u cilju utede beto-
na koji nije ukljuen u zonu rasprostiranja uticaja
iz stuba ili zida projektuju gornje povrine noice
temelja sa odgovarajuim nagibom. To za ima
posledicu izradu komplikovane a nepotrebne
oplate gornje povrine, njeno teko fiksiranje u
projektovanom poloaju i uvoenje jo jedne
faze betonskih radova na elementu.
Sve to bi bilo izbegnuto jednostavnim zanemarivanjem srazmerno manjeg gubitka zbog zadra-
vanja osnove temeljnog elementa u vidu kvadra. Izvoa radova mora, kao obavezni deo posla,
preduzeti detaljan pregled dobijene projektne dokumentacije u cilju identifikacije spornih detalja
oplate i armature i uz saglasnost slube za nadzor radova obezbedi racionalizaciju detalja.
3.5.1. OPLATE ZA STUBOVE I GREDE
Proces modernizacije opreme za oplaivanje je meu poslednjim koracima obuhvatio i oplatu za
linijske elemente, tj. elemente kod kojih je jedna dimenzija izrazito naglaena. Iako se kod oplata
stubova i greda danas radi o modifikovanim reenjima za krupnije elemente (oplate ploa i
zidova) treba naglasiti da mnoga kvalitetna reenja sredstava veze na spojevima elemenata svih
tipova oplate nastaju usavravanjem oplata stubova. Isto tako nova reenja izvoenja vorova,
mesta u objektu gde se sustiu dva, tri ili etiri zida, nalaze svoju prvu praktinu primenu i pro-
veru kod oplata linijskih nosaa.
Tradicionalni pristup, da se za ovakve elemente oplata radi od drvene grae na samom gradilitu,
je jo uvek najvea prepreka masovnoj primeni savremenih reenja. Ove oplate se rade bilo u
kombinaciji drvenih tabli i metalnih uzengija koje spajaju table i ine ih meusobno nepomerljivim,
bilo kao sistem ojaanih tabli sa fiksiranim metalnim rotiljom koje formiraju oplatu stuba
proizvoljnog poprenog preseka. Korak od 5 cm na vezama standardnih ploa dozvoljava obliko-
vanje stubova sa fiksiranom jednom dimenzijom i u slobodnoj kombinaciji dimenzija strana.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 9

Oplate stubova pri radu imaju nestabilan poloaj koji je posebno osetljiv na horizontalna dejstva.
U visokogradnji je njihovo stabilizovanje oteano jer su mnogi stubovi viespratnog objekta
rasporeeni po obodu osnove, ime dve strane ostaju nedostupne za podupiranje. U tim
sluajevima primena oplata na otvaranje sa kosim podupiraima kod kojih je zakljuavanje veza
sa dostupne strane, uspeno reava problem kvalitetnog oplaivanja. Na vrhu oplate se privr-
uje radna platforma sa zatitnom ogradom do koje vode lestve.

Za razliku od temeljnih greda, gde je utroak grae za oplatu veliki...
Betoniranje stubova se vri manjim posudama za beton zbog preciznijeg rada a kod sluajeva
primene stacionarnih pumpi za beton raspodeljivanje se moe vriti pomou krana privrenog
za izvedenu konstrukciju. Iako projektantska reenja sve vie tee formama u kojima nema
drugih osim povrinskih oblika nosaa (zidovi, ploe) ipak postoje delovi konstrukcija gde je
pojava betonskih greda nunost. Obrada ovakvih mesta je, ak i uz primenu savremenih
sredstava veze, okarakterisana poveanim ueem radne snage. Razlozi lee u injenici da se,
zbog malog obima radova, preduzeima ne isplati nabavka ili izrada standardizovanih delova
oplate. Upravo iz tih razloga se kod kasine drvene oplate mora obratiti vea panja fazi
ugraivanja betona jer dolazi do otvaranja spojeva, gubljenja dragocnog maltera i ogoljenja
montirane armature.

...grede koje su delovi meuspratne konstrukcije, oblikuju sistemske oplate (PERI)
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 10

3.5.2. PRENOSNA OPLATA ZA ZIDOVE
Pod pojmom prenosne oplate zidova treba podrazumevati elemente oplata ijim spajanjem u
kompleksan sklop ploa i tapova nastaju velike radne povrine za betoniranje vertikalnih beton-
skih nosaa. Primena ovako formiranih oplata karakteristina je za masovnu stambenu izgrad-nju
gde elementi vertikalnih oplata visine 2,5 2,7 m i standardizovane irine 0,5 7,0 m dozvo-
ljavaju izradu svih podunih i pregradnih zidova jedne etae. Pojam prenosne oplate se vezuje i
za oplatne stolove kojima se reava problem betoniranja ploa - tavanica od armiranog betona.
Preko 50% cene izrade betonskog zida d = 30 cm ini rad u vezi sa oplatom pa je oito u kom
pravcu mora ii redukcija trokova i opti napor ka poveanju konkurentnosti graevinskih firmi.

PERI oplata za zidove (tip TRIO)
Korienjem industrijski uraene prenosne oplate za zidove ostvaruje se:
vea brzina rada, a samim tim i produktivnost (ove oplate su robustnije od klasine op-
late i dozvoljavaju i velike brzine betoniranja),
mogunost izrade kvalitetnog betona,
vea primena menanizovanog rada,
uteda u radnoj snazi za potrebe montae/demontae oplate,
viestruko korienje iste oplate (metalni delovi su dugotrajno zatieni), i
dovoljno glatka povrina zida (nije potrebno naknadno malterisanje).
Prenosne oplate su logina, savremena zamena klasinih, tekih oplata ija je montaa i
demontaa iziskivala veliki utroak vremena. Veza delova oplate je vijana ili pomou anker -
spona.
Da bi primena prenosne oplate bila mogua (a zatim i efikasna) ve u fazi izrade projekata
moraju se zadovoljiti osnovni uslovi:
a) osnova tipske etae mora imati, ako je mogue, simetrino i isto reenje bez za-
tvorenih unutranjih prostora, sa ustaljenim ritmom pregradnih zidova dok je meusobno
spajanje podunih noseih zidova mogue samo u nivou meuspratnih konstrukcija -
ploa,
b) ukoliko se primenjuju oplatni stolovi u ravni fasade ne smeju postojati parapetni zidovi a
projektantima se ne preporuuje ni primena ojaanja ploa u vidu podvlaka jer je u
protivnom izvlaenje oplata iz objekta oteano a kod nekih tipova oplata i nemogue,
c) projektovanje osnove sprata mora biti u modularnoj mrei da bi bila omoguena
konkurentnost razliitih tipova oplata, pri emu se preporuuje modul M = 10 cm, koji je
najrasprostranjeniji, ili neto krupniji modul M = 30 cm.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 11

Zahvaljujui ovakvim postavkama dobijaju se viespratne graevine visokog stepena duktilnosti
koje mogu, uz adekvatnu paralelizaciju radova, u kratkom roku dobiti noseu, armiranu betonsku
konstrukciju. U organizacionom smislu potreban je dodatni napor da se brzi tempo izgradnje
etaa prati ostalim radovima: montaa fasadnih elemenata, izrada unutranjih pregradnih zidova,
instalaterski, zanatski i zavrni radovi.
Oplata za zidove velike povrine
Radne povrine prenosne oplate su od vodootpor-
ne per-ploe kod nas poznate pod imenom
blaujka, debljine 8 25 mm ili od elinog lima d
= 3 mm. Iako, zbog vee trajnosti i lakeg odra-
vanja, lim ima prednost ipak je vodootporna per-
ploa donela veliki napredak jer je, u odnosu na
drvenu grau, 15 puta tvra a 6 8 puta vra na
savijanje. S obzirom na to da je jo uvek skuplja
od grae treba je racionalno koristiti i ojaavati
horizontalnim nosaima. Izradu betonskih zidova u
ravni fasade, stepeninih prostora ili liftovskog
okna karakteriu specifini problemi naina osla-
njanja oplate. Oplate koje se koriste u ovim
situacijama zovemo - oplate zabatnih zidova. One
se moraju vezivati ankerovanjem za ovrsle be-
tonske elemente, zidove nie etae ili meusprat-
nu konstrukciju na kojoj je ve postavljena oplata
druge strane betonskog zida. Veze moraju biti jed-
nostavne a sigurne. U cilju paralelizacije radova,
koja bi obuhvatila betoniranje zida vie etae i pri-
marnu obradu (uklanjanje ankera platformi, po-
pravku slabo izvedenih delova zida, fiksiranje
termoizolacije...) zida nieg sprata, zabatne oplate
imaju dve radne platforme, kojima opsluuju an-
gaovanu radnu snagu.
O uticaju vetra se kod primene prenosne
oplate mora voditi rauna kako u fazi kada
se oekuje ugraivanje betona u fiksiranu
oplatu, tako i u fazama demontae, prenosa
i deponovanja. Velike povrine prenosne
oplate, splet sekundarnih nosaa i iroke
radne platforme kod malo jaeg vetra izazi-
vaju lokalnu turbulenciju koja moe uzroko-
vati pomeranje i teih oplatnih ploa. Njihovo
povezivanje u par ili oslanjanje na sopstvene
podupirae moe biti kombinovano sa kru-
tom vezom (podupiraem sa teleskopskim
mehanizmom) za ankerovanu ploicu. Kod
transportovanja delova oplate u uslovima
jaeg vetra preporuuje se pridravanje i
manipulacija tabli pomou uadi duine oko
5 m, a prema proceni odgovornog lica, rad
moe biti i privremeno prekinut. Primena
prenosne oplate je esta i kod izrade temelja
i potpornih zidova, pri emu se, ukoliko mo-
gunosti doputaju praktikuje ulivanje beton-
ske mase direktno iz auto - mealice. Da ne
bi dolo do segregacije meavine, kod viih
elemenata treba primeniti usmerivae sve-
eg betona od gume, lima ili dasaka.
PERI RUNDFLEX za krune/lune zidove
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 12

3.5.3 OPLATA ZA PLOE I OPLATNI STOLOVI
Oplata za meuspratne ploe se sastoji od vrste i ravne povrine izraene od vodonepropustnih
tabli (d = 2 3 cm) koje lee preko sistema drvenih i/ili metalnih nosaa oslonjenih na vertikalne
metalne podupirae koji radno optereenje prenose na vrstu i stabilnu podlogu ili meuspratnu
konstrukciju. Savremene oplate ploa se formiraju od modularno projektovanih panela tj. tabli ije
konstruktivno ojaanje predstavlja rotilj od olakanih aluminijumskih nosaa. Takvi segmenti
imaju masu 30 35 kg/m
2
a pojedinana masa je manja od 25 kg.

Oplatni stolovi smanjuju utroke radnog vremena i materijala jer se do gradilita dopremaju kao
krupne oplatne forme, lako transportuju toranjskim kranovima i brzo montiraju na mestu upotrebe.
Stabilnost oplate se postie kosim podupiraima koji se nalaze u sastavu oplatnog sistema.
Delovi tavanice gde se ne mogu primeniti stolovi (stepenini prostor, mali balkoni, delovi loa)
mogu da se rade od drvene oplate sa podupiraima. Prednosti oplatnih stolova su:
velika nosivost,
jednostavno i lako premetanje,
jednostavno i tano podeavanje visine,
postizanje (tehniki) idealno ravne ploe.
Veliki prenosni stolovi mogu imati povrine do 40 m
2

a teinu od 60 80 kg/m
2
. Njihova pri-mena u
betonskim radovima zahteva angao-vanje monih
toranjskih kranova. Precizno doterivanje visine stola
vri se okretanjem vretenastih umetaka cevastih
oslonaca stola. Umetci dozvoljavaju hod do visine
od 30 50 cm a to olakava manipulaciju pa je
izuzetno povoljno u fazi demontae i iznoenja
stola.
Operacije oko postavljanja stola, njegovog pripre-
manja i podeavanja, do izvlaenja i ienja ne
angauju radnu snagu u veoj meri (0,30 0,40
N/m
2
). Uz utroak 0,15 0,25 N/m
2
za posta-
vljanje armature (uobiajene su zavarene mree) i
0,20 0,30 N/m
2
za ugraivanje betona razliite
deblji-ne postaje jasno kako savremena tehnoloka
reenja omoguavaju bri rad uz manje angao-
vanje radne snage.
Moderna reenja stolova imaju sistem podupiraa koji se mogu preklopiti uz donju stranu radne
ploe to olakava njihovo deponovanje kao i omoguava izvlaenje iz objekta i u sluaju
uraenih (montiranih) parapetnih zidova u ravni fasade.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja 3. predavanje 13