Arhimandrit DR Justin Popović - Pravoslavna Crkva I Ekumenizam

www.PrijateljBozji.
com

Prepodobni Justin elijski
PRAVOSLAVNA CRKVA
I EKUMENIZAM

PRAVOSLAVNO UENJE O CRKVI

Pravoslavna Crkva i Ekumenizam

Pravoslavno uenje o Crkvi

Svojstva Crkve

Jedinstvo i jedinstvenost Crkve

Svetost Crkve

Sabornost Crkve

Apostolnost Crkve

Pedesetnica

Blagodat

Svete tajne

Sveta tajna krtenja

Sveta tajna miropomazanja

Sveta tajna Evharistije

Svete vrline

Crkvena jerarhija

Crkveni praznici

O Bogu - Sudiji

www.PrijateljBozji.com

EKUMENIZAM
- Ekumenizam
- Humanistiki i Bogooveanski progres
- Humanistika i Bogooveanska kultura
- Humanistiko i Bogooveansko drutvo
- Humanistika i Bogooveanska prosveta
- ovek ili Bogoovek
- Humanistiki ekumenizam
- Izlaz iz svih bezizlaza

PRVI DEO
PRAVOSLAVNO UENJE CRKVI

sadraj
PRAVOSLAVNA CRKVA I EKUMENIZAM

Ekumenizam je pokret koji iz sebe roji mnogobrojna pitanja. I sva ta pitanja,
ustvari, izviru iz jedne elje i uviru u jednu elju. I ta elja hoe jedno: Istinitu Crkvu
Hristovu. Istinita Crkva Hristova nosi, i treba da nosi, odgovore na sva pitanja i
podpitanja koja Ekumenizam postavlja. Jer ako Crkva Hristova ne reava vekovna
pitanja ovekova duha, ona pije ni potrebna. glavno ognjite ovekova duha stalno
bukti eravinim vekovenim pitanjima. I svaki ovek gori u njima, svesno ili nesvesno,
voljno ili nagonski: gori mu srce, gori um, gori savest, gori dua, gori vascelo bie
njegovo. I nema mira u kostima njegovim. Meu planetama naa je planeta prestonica
svih venih muenikih problema: problema ivota i smrti, dobra i zla, vrline i greha,
sveta i oveka, besmrtnosti i venosti, raja i pakla, Boga i avola. Meu biima ovek je
najsloenije i najzagonetnije bie. I svrh svega: najmuenikije. Zato je Bog i siao pa
zemlju, zato, i postao ovek da nam kao Bogoovek da odgovore na sva naa
muenika, vekovena pitanja. Iz tog razloga je On i ostao sav na zemlji u Crkvi Svojoj,
kojoj je On glava, a ona - telo Njegovo. Ona - Istinita Crkva Hristova, Crkva
Pravoslavna: i u njoj sav Bogoovek sa svima Svojim blagovestima i sa svima Svojim
savrenstvima.
ta je Ekumenizam u svome korenu i prakorenu, u svojoj sutini i prasutini, u
svojim stvarnostima i tenjama, najbolje e se videti, ako ga ogledamo u ogledalu
Jedine Istinite Crkve Hristove. Zato je potrebno izloiti, makar u najglavnijim i
najkraim potezima, uenje Pravoslavne Crkve Istinitoj Crkvi Hristovoj, Crkvi
apostolsko-svetootakoj, svetopredanjskoj.


PRAVOSLAVNO UENJE CRKVI
sadraj
Sva tajna vere hrianske je u Crkvi; sva tajna Crkve je u Bogooveku; sva
tajna Bogooveka je u tome to Bog postade telo, i smesti u telo vascelo Svoje
Boanstvo, sve Svoje Boanske vrednosti i savrenstva, sve tajne Boga. Svo Evanelje
Bogooveka Gospoda Hrista saeto je u nekoliko rei, u ovu sveblagovest: Velika je
tajna pobonosti: Bog se javi u telu (1.Tim.3,16). Majuno telo ljudsko smestilo je
vascelog Boga sa svima Njegovim bezbrojnim beskrajnostima, i pri tome Bog ostao
Bogom i telo ostalo telom: uvek u jednoj Linosti - Linosti Bogooveka Hrista:
savren Bog i savren ovek = savren Bogoovek. Tu nije samo jedna tajna, ve sve
tajne neba i zemlje, slivene u jednu tajnu: u tajnu Bogooveka = u tajnu Crkve,
Bogooveanskog tela Njegovog. Sve se svodi na telo Boga Logosa, na ovaploenje
Boga, ooveenje. U toj istini je i sav ivot Bogooveanskog tela Crkve, i njome
znamo kako treba iveti u domu Bojem, koji je Crkva Boga ivoga, stub i tvrava
Istine (1.Tim.3,15).
Bog se javi u telu, - u tome je, veli Zlatousti blagovesnik Evanelja Spasova,
sav domostroj naeg spasenja. Vaistinu velika tajna... Obratimo panju, sveti Apostol
svuda domostroj naeg spasenja naziva tajnom. I s pravom, jer ona nije bila poznata
svima ljudima, pa ak ni Anelima nije bila otkrivena. tkriva se kroz Crkvu. I
stvarno, velika je to tajna, jer je Bog postao ovek i ovek Bog. Stoga treba da ivimo
dostojno ove tajne
1
.
Najvie to je Bog mogao dati oveku dao je postavi ovek, i zanavek ostavi
kao Bogoovek u svima svetovima, vidljivim i nevidljivim. Majuno ovekovo bie je
smestilo vascelog Boga, nesmestivog i odasvud bezgraninog. To ini da je Bogoovek
najzagonetnije bie u svim oveanskim svetovima. Sveti Damaskin je u pravu i na
zemlji i na nebu, i u vremenu i u venosti, kada tvrdi da je Bogoovek jedino novo pod
suncem
2
. Dodao bih: i uvek novo, novo koje nikada ne stari ni u vremenu ni u
venosti. No, u Bogooveku i sa Bogoovekom i sam ovek je postao bie - novo pod
suncem, bie boanski vano, boanski skupoceno, boanski veno, boanski sloeno.
Tajna Boga ujedinila se neodvojivo sa tajnom oveka, i postala dvojedna tajna, svetajna
svih svetova. I tako postala Crkva: Bogoovek = Crkva. Druga Ipostas Presvete Trojice,
Ipostas Boga Logosa postavi ovek, postavi Bogoovek, ostala je u naem
zemaljskom svetu, i u svim svetovima kao Bogoovek = Crkva. Ooveenjem Boga
Logosa, ovek je kao posebno bogoliko bie uzvelian boanskim velianstvom, jer mu
je Druga Ipostas Presvete Trojice postala glava, vena glava Bogooveanskog tela
Crkve. Bog Otac Duhom Svetim dade Gospoda Hrista-Bogooveka iznad svega za
glavu Crkvi, koja je telo njegovo, punoa Onoga koji sve ispunjava u svemu (Ef.1, 17-
23).
Sa Bogoovekom Gospodom Hristom, kao sa glavom svojom, Crkva je postala
najsavrenije i najvrednosnije bie u svima svetovima. Sve Bogoovekovo postalo je
njeno: sve Boanske sile Njegove postale su njene, i sve vaskrsne, i sve preobraajne, i
sve oboujue, i sve obogooveujue, i sve ohristovljujue, i sve otrojiujue, i sve
ohristovljujue sile Njegove postale su zanavek njene. to je vanije i od najvanijeg,
i udesnije od najudesnijeg, i potresnije od najpotresnijeg jeste to to je sama Ipostas
Boga Logosa iz neizmernog ovekoljublja Svog postala vena Ipostas Crkve. Nema
bogatstva Bojeg, nema slave Boje, nema dobra Bojeg, a da udesnim Bogoovekom
nije postalo zauvek nae, zauvek ljudsko u Crkvi.

1
. , In Epist. I ad Timoth. Homil. XI, 1; . gr. t. 62. col. 553-556.
2
De fide, III, 1; P. gr. t. 94 col. 984B.

Svu neizmernu veliinu moi Svoje i bogatstvo ovekoljublja Svog i svemo sile Svoje
Bog naroito pokaza vaskrsenjem Hrista iz mrtvih, vaznesenjem Njegovim na nebo
iznad Heruvima i Serafima i svih nadnebesnih Sila Bestelesnih, osnivanjem Crkve kao
tela Njegovog, tela kome je On, vaskrsli i vazneseni i Venoivi Bogoovek, glava. To
bezgranino udo, to uistini najboanskije sveudo Bog uini u Hristu kada Ga vaskrse
iz mrtvih i posadi sebi s desne strane na nebesima iznad svih Poglavarstava i Vlasti i
Sila i Gospodstava i svakog imena to se moe nazvati, ne samo na ovome svetu nego i
na onome; i sve pi pod noge Njegove, i Njega postavi iznad svega za
glavu Crkve, koja je telo Njegovo, punoa Onoga koji sve ispunjava u svemu -
(f.1,20-23).
Tako je u vaskrslom i vaznesenom Bogooveku ostvaren predveni plan
Trisvetog Boanstva: da se sve sjedini pod glavom Hristom -
to je na nebesima i na zemlji (Ef.1,10), ostvaren u Bogooveanskom telu
Crkve. Crkvom, Bogooveanskim telom Svojim, Gospod je sjedinio u venoivi
organizam sva anelska bia, ljude i sve bogozdane tvari. Tako je Crkva - punoa
Onoga koji sve ispunjava u svemu (Ef.1,23), tj. Hrista Bogooveka, koji kao Bog
ispunjava sve u svemu, a kao ovek i Veni Arhijerej daje nama ljudima da ivimo tom
punoom u Crkvi pomou svetih tajni i svetih vrlina. To je vaistinu pliroma svega
Boanskoga, svega venoga, svega bogolikoga, svega bogozdanoga. Jer je Crkva
pliroma Boanske Istine, Boanske Pravde, Boanske Ljubavi, Boanskog ivota,
Boanske Venosti; pliroma svih Boanskih savrenstava; i jo pliroma svih
oveanskih savrenstava, jer je Gospod Hristos Bogoovek: dvojedna pliroma Bojeg i
ljudskog. To je Bogooveansko pliromsko svejedinstvo, obesmreno i ovekoveeno
time to mu je glava sam Veni Bogoovek, Druga Ipostas Presvete Trojice. Pliroma
Bogooveanskog tela, Crkva ivi besmrtnim i ivotvornim logosnim silama
ovaploenog Boga Logosa. To oseaju svi istinski lanovi Crkve, a najpotpunije od
svih Svetitelji i Aneli. Ta pliroma Bogooveanskih savrenstava Hristovih i jeste
nasledstvo svetih (Ef.1,18), i nada naeg hrianskog zvanja (Ef. 1,18). Crkva je ne
samo cilj i smisao svih bia i tvari: od Anela do atoma; nego i njihov jedini svecilj i
svesmisao. U njoj nas je Bog zaista blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim (Ef.1,3);
u njoj dao sva sredstva za na sveti i neporoni ivot pred Bogom (Ef.1,4); u njoj nas
usinjuje kroz Sina Svog Jedinorodnog (Ef.1,5-8); u njoj nam otkrio venu tajnu volje
Svoje (Ef.1,9); u njoj sjedinio vreme sa venou (Ef.1,10); u njoj omoguio
uhristovljenje i ohristovljenje svih bia i tvari, njihovo uduhovljenje i oduhovljenje, i
njihovo utrojienje i otrojienje (Ef.1,13-18). Zbog svega toga Crkva sainjava najveu
i najsvetiju tajnu Boju u svima svetovima. Uporeena sa ostalim tajnama Bojim, ona
predstavlja Svetajnu. U njoj je svaka Boja tajna - blagovest i blaenstvo, u njoj svaka
od njih - raj. Jer je svaka od njih prepuna Sladajeg Gospoda. Sladaji Gospod?
Njime je raj - raj, i blaenstvo - blaenstvo; Njime je Bog - Bog, i ovek - ovek; Njime
je Istina - Istina, i Pravda - Pravda; Njime je Ljubav - Ljubav, i Dobrota - Dobrota;
Njime je ivot - ivot, i Venost - Venost.
Osnovna blagovest, i u njoj osnovna sveradost, za sva bia i za sve svetove jeste
ovo: Bogoovek Hristos je sve i sva u svim svetovima, i u Njemu Crkva.
sveblagovest je ovo: Crkvi je glava - Hristos Bogoovek. Ustvari: On je pre svega, i sve
je u Njemu (Kol. 1,17). Jer je On - Bog, On - Tvorac, On - Promislitelj, On - Spasitelj,
On - ivot ivotu, i bie biu, i postajanje postajanju: sve se kroz Njega i za Njega sazda
(Kol.1,16). On je cilj svemu to postoji. Sva tvorevina sazdana je kao Crkva, i sainjava
Crkvu, a On je glava telu Crkve (Kol.1,18). To je logosno svejedinstvo tvari i logosna
svecelishodnost tvari. Greh je jedan deo tvorevine odvojio od tog logosnog svejedinstva
i svecelishodnosti, i potopio u alogosnu besciljnost, u smrt, u pakao, u muke. Radi toga
Bog Logos silazi u na zemaljski svet, postaje ovek, i kao Bogoovek izvruje spasenje

sveta od greha. Njegov Bogooveanski domostroj spasenja ima svoj cilj: da sve oisti
od greha, da sve ologosi, da sve osveti, da sve ulani u Bogooveansko telo Crkve, i na
taj nain vrati logosnom svejedinstvu i logosnoj svecelishodnosti. Postavi ovek, i
osnovavi Crkvu na Sebi i Sobom i u Sebi, Gospod Hristos je kao Bogoovek
neizmerno uzveliao oveka, kao niko do tada niti iko od tada. On je Svojim
Bogooveanskim podvizima ne samo spasao oveka od greha, smrti i avola, nego ga i
uzneo iznad svih bia i tvari. Bog nije postao ni Bogoaneo ni Bogoheruvim ni
Bogoserafim ve Bogoovek. Time je uzdigao oveka iznad svih Anela i Arhanela,
iznad svih nadljudskih bia. Pritom, Gospod mu Crkvom pokori sve i sva:
(f. 1,22). Crkvom i u Crkvi, kao Bogooveanskom
telu, ovek raste u nadanelske, u nadheruvimske visine. Tako je put njegovog
uzlaenja, njegovog usavravanja dui od anelskog, od heruvimskog, od serafimskog.
Ovde je posredi tajna nad tajnama. Neka umukne svaki jezik, jer govori neiskazana i
nenasita ljubav Boja, neiskazano i nenasito ovekoljublje uistini Jedinog ovekoljupca
- Gospoda Isusa. Ovde nastaju vienja i otkrivenja Gospodnja (2.Kor.12,1), koja se ne
mogu izraziti nikakvim jezikom, ne samo ljudskim nego i anelskim. Sve je tu iznad
uma, iznad rei, iznad prirode, iznad stvorenog. Ako je do tajne, tu je svetajna oveka u
svetajni Bogooveka, koji je Crkva, i usto telo Crkve i glava Crkve. I u svemu tome i
kroz sve to: ovek ucrkvenjeni i ocrkvenjeni, ovek uhristovljeni i ohristovljeni, ovek
ubogooveeni i obogooveeni, ovek utrojieni i otrojieni, ovek - sutelesnik
Bogooveanskog tela Hristovog = Crkve (Ef.3,6), najsvetije i najmilije tajne Boje,
tajne nad tajnama: svesvete svetajne. Crkva - to je Bogoovek Hristos produen kroza
sve vekove i kroza svu venost. Ali sa ovekom i za ovekom i sva bogozdana tvar: sve
to je na nebu i na zemlji bilo sazdano Bogom Logosom; sve to ulazi u Crkvu, kao telo
njeno, kome je glava Gospod Hristos; ali glava je glava telu, i telo je telo glavi:
nerazdvojno jedno od drugog, punoa jednog sa drugim: nynoa Onoga koji sve
ispunjava u svemu (Ef.1,23). Postajui svetim krtenjem lan Crkve svaki Hrianin
postaje sastavni deo punoe Onoga koji sve ispunjava u svemu, i sam se ispunjava tom
punoom Bojom (Ef.3,19); i na taj nain postie svesavrenu punou svoga
oveanskog bia, svoje oveanske linosti. Po meri svoje vere i svoga blagodatnog
ivota u Crkvi, svaki Hrianin postie tu punou kroz svete tajne i svete vrline. To vai
za sve Hriane svih vremena. Svi ispunjeni punoom Onoga koji ispunjava sve u
svemu: sve u nama ljudima, sve u Anelima, sve u planetama, sve u pticama, sve u
biljkama, sve u mineralima, sve u svim bogozdanim tvarima. I na taj nain mi ljudi
oroeni, boanski oroeni sa svima bogozdanim biima i tvarima. Jer gde je
Bogoovekovo Boanstvo, tamo je i Njegovo oveanstvo; tamo svi verni svih vremena
i svih bia: Anela i ljudi. Na taj nain mi se ljudi u Crkvi ispunjujemo svakom
punoom Bojom (Kol.2,9): Bogooveanska punoa = Crkva: Bogoovek - glava
njena, ona - telo Njegovo, a mi uvek u svemu ivljenju svom u potpunoj zavisnosti od
Njega, kao telo od glave. Iz Njega, besmrtne glave Crkve, kroz celo telo Crkve struje
ivotvorne blagodatne sile, i oivljuju nas besmrtnou i venou. Sva
Bogooveanska ula Crkve su od Njega i u Njemu i Njime. Sve svete tajne i svete
vrline u Crkvi kojima se oiujemo, preporoujemo, preobraavamo, osveujemo,
ohristovljujemo, obogooveujemo, oboujemo, otrojiujemo, spasavamo, bivaju od
Oca kroz Sina u Duhu Svetom, i to blagodarei Ipostasnom jedinstvu Boga Logosa sa
naom oveanskom prirodom u udesnoj Linosti Bogooveka Gospoda Isusa.
Radi ega je Bogoovek Gospod Hristos, Drugo Lice Presvete Trojice, u Crkvi sve i
sva: i glava telu Crkve i Crkva telo Njegovo? Radi toga da svi lanovi Crkve: u svemu
rastemo u onome koji je glava: Hristos, dok dostignemo svi u oveka savrena, u meru
rasta visine Hristove - (f.4,15.13).
znai: Crkva je Bogooveanska radionica u kojoj se ljudi pomou svetih tajni i

svetih vrlina obogooveuju, ohristovljuju, obouju, preobraavaju u bogoljude po
blagodati, u bogove po blagodati. Tu sve biva ogoovekom, u Bogooveku, po
Bogooveku: sve u kategoriji Bogooveijeg i Bogoovenog. Bogooveanskom
Linou Svojom Gospod Hristos obuhvata, proima, prohodi sve svetove u kojima se
kreu i ive ljudska bia: silazi u najdonja mesta zemlje, u sam pakao, u carstvo smrti;
uzlazi iznad svih nebesa da Sobom ispuni sve i sva - (Ef.4,8-10;
sr.Rim.10,6-7).
Sve u Crkvi radi voeno i rukovoeno glavom Crkve - Gospodom Hristom. I
tako raste Bogoovekovo telo. Bogoovek - raste! I to se udo neprekidno zbiva radi
nas ljudi i radi naega spasenja i ohristovljenja. Raste telo Hristovo - Crkva. Raste
cvakim ovekom koji postane lan Crkve: sastavni deo Bogooveanskog tela
Hristovog. To raenje svaije linosti ljudske u Crkvi biva od glave Crkve - Gospoda
Hrista. Od Njega preko Njegovih svetih, hristonosnih saradnika. Sveovekoljubivi
Gospod je dao: i Apostole, i Proroke, i Evaneliste, i Pastire, i Uitelje - na
usavravanje svetih i sazidanje tela Hristova (Ef.4,11. 12). I iz Gospoda Hrista, kao iz
glave Crkve: sve telo Crkve raste, skladno sastavljeno i sklapano onim to svaki
zglavak pomae, radei prema meri svakog uda (Ef.4,16).
U emu je nada naeg hrianskog zvanja? - U sjedinjenju naem sa Gospodom
Hristom, a preko Njega sa onima to su u Njemu, u Bogooveanskom telu Njegovom,
Crkvi. telo je Njegovo jedno telo (Ef.4,4), telo ovaploenog Boga Logosa; i duh je u
tom telu - jedan duh (Ef.4,4), Duh Sveti. To je Bogooveansko jedinstvo, savrenije i
potpunije od svake vrste jedinstva. U zemaljskom svetu ne postoji stvarnije i
obuhvatnije i besmrtnije jedinstvo: jedinstvo oveka sa Bogom i ljudima i svima
tvarima. sredstva da se u to jedinstvo ue pristupana su svima i svakome: svete tajne
i svete vrline. Prva sveta tajna jeste krtenje, a prva sveta vrlina jeste vera. Jedna vera
(Ef.4,5), i nema druge osim nje; i jedan Gospod, (sr.1.Kor.8,16; 12,5; Jd.3), i nema
drugog osim Njega (Ef.4,5); i jedno krtenje (Ef.4,5), i nema drugog osim njega. Tek u
organskom jedinstvu sa Bogooveanskim telom Crkve; tek kao sutelesnik tog
udesnog organizma, ovek dolazi do potpunog oseanja i saznanja i ubeenja: da je
zaista samo jedan Gospod - Presveta Trojica; samo jedna vera - vera u Presvetu Trojicu
(Ef.3,6; 4,13; 4,5; Jd.3); samo jedno krtenje - krtenje u ime Presvete Trojice
(Mt.28,19), i samo jedan Bog i Otac sviju, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama
(Ef.4,6; sr.1.Kor.8,6; 12,6; Rim.11,36). Jedan je nad svima Otac, koji je kroza sve
Logosom koji je iz Njega, i u svima Duhom Svetim
3
. To oseati, i time iveti, znai:
vladati se dostojno hrianskog zvanja (Ef. 4,1; sr.Rim.12,2; Kol.3,8-17; 1.Sol.2,7).
Reju, to znai: biti Hrianin.
Kroz Hrista Gospoda svi ljudi, i Jevreji i neznaboci, imaju pristup ka Ocu u
jednome Duhu, poto se samo kroz Hrista dolazi k Ocu (Ef.2,18; Jn.14,6). Svojim
domostrojem spasenja Bogoovek nam je svima otvorio put i pristup Trojinom
Boanstvu (sr.Rim.5,1-2; Ef.3,12; 1.Pt.3,18). U Bogooveanskom domostroju
spasenja sve biva od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. To je vrhovni zakon u
Bogooveanskom telu Crkve; vrhovni zakon u ivotu Crkve; vrhovni zakon u ivotu
svakog lana Crkve. Jer, ta je spasenje? ivot u Crkvi. ta je ivot u Crkvi? ivot u
Bogooveku. ta je ivot u Bogooveku? ivot u Svetoj Trojici, jer je Bogoovek -
Drugo Lice Presvete Trojice, uvek jednosuno i jednoivotno sa bespoetnim Ocem i
ivotvornim Duhom (sr.Jn.14,6-9; 6,23.26; 15,24-26; 16,7.13-15; 17,10-26). Tako je
spasenje, ustvari, ivljenje u Svetoj Trojici.
Tek u Gospodu Hristu Bogooveku ovek se prvi put osetio potpuno jedan po
biu, trojedan. I u tom bogolikom trojedinstvu naao i jedinstvo svoga bia, i

3
. . , In Ephes. 4, V. 5-6; . gr. t. 95, col. 840D.

besmrtnost bogoliku, i veni ivot: zato je veni ivot - u poznanju Trojednog Boga
(sr.Jn.17, 3). Upodobiti se Trojednom Gospodu, ispuniti se svakom punoom Bojom
(Kol.2,9-10; Ef.3,19), postati savren kao Bog (Mt.5,48), - to je na poziv, u tome nada
zvanja naeg: zvanja svetog (2.Tim. 1,9), zvanja nebeskog (Jev.3,1), zvanja Bojeg
(Fil.3,14; Ef.1,18; Rim.11,29). Tek u Crkvi Hristovoj mi oseamo ivo i besmrtno da
smo i pozvani u jednoj nadi zvanja svoga (Ef.4,4). Jedno zvanje za sve ljude; i jedna
nada za sve ljude. To se zvanje ivi, doivljava Crkvom i u Crkvi: sa svima svetima
kroz svete tajne i svete vrline (Ef.3,18-19). I mi se onda i oseamo jedno telo i jedan
duh sa svima svetima: Tako smo mi mnogi jedno telo u Hristu (Rim.12, 5); jer jednim
Duhom mi se svi krstismo u jedno telo; i svi se jednim Duhom napojismo. Jer telo nije
jedan ud nego mnogi. Mnogi su udi a jedno telo (1.Kor.12,13.14.20.27.). Vi ste telo
Hristovo, i udi meu sobom (1.Kor.12,27). Nada voena verom i ljubavlju
evanelskom, nosi nas ka ostvarenju i postignuu naeg zvanja, naeg cilja, naeg
poziva: bogosavrenstva. t se obavlja jedino u granicama Bogooveanskog tela
Hristovog pomou Bogooveanskih sila Njegovih, kojima i ive svi sutelesnici tog
svetog i jednog tela, u kome je jedan duh - Duh Sveti. Duh Istine (Jn. 15,26) kao
ujedinitelj sviju dua svih Hriana u jednu duu - sabornu duu, i svih srca u jedno srce
- saborno srce, i svih duhova u jedan duh - saborni duh Crkve, u jednu veru - sabornu
veru Crkve. To je ustvari ujedinjenje, i jedinstvo tela i jedinstvo duha, u kome sve biva
od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. Jer je jedan Bog koji ini sve u svemu (1.Kop.12,6;
sr.Rim.11,36).
Tako smo mi mnogi jedno telo u Hristu, - tek u Hristu (Rim.12,5). Kroz svete
tajne i sveto ivljenje u svetim vrlinama mi se ulanjujemo u jedno telo u Hristu; i
meu nama nema razmaka, udaljenosti, svi smo uivljeni meu sobom i povezani
jednim ivotom, kao to su udi tela ovekova povezani meu sobom. Misao tvoja, dok
je u Hristu, sainjava jedno telo sa mislima svih svetih lanova Crkve; i ti zaista misli
sa svima svetima, misao ti je blagodatno organski sjedinjenja njihovim mislima. Tako i
tvoje oseanje dok je u Hristu; tako i volja tvoja, dok je u Hristu; tako i tvoj ivot, dok
je u Hristu. U naem telu udi mnogi jedno su telo (1.Kor.12,12), tako i Hristos. Jer
jednim Duhom mi se svi krstismo u jedno telo (1.Kor.12,13), i jedan Duh nas uputi na
jednu Istinu. U Svome Bogooveanskom telu, od koga je i u kome je Crkva, Gospod
Hristos je krstom ujedinio sve ljude (Ef.2,16). U raskoju venoga i sveboanskoga u
tom Bogooveanskom telu darovi su razlini, ali je Duh jedan (l.Kop.12,4): Duh koji
dela kroz svete darove i obitava u svima lanovima Crkve ujedinjujui ih u jedan duh i
u jedno telo: Jednim Duhom mi se svi krstismo u jedno telo (1.Kop.12,13).
ta je to jedno telo? pita Zlotousti bogomudrac; i odgovara: Verni sa svih
krajeva vaseljene, koji sada ive, koji su iveli, i koji e iveti. Takoe i oni koji su do
dolaska Hristova ugodili Bogu, sainjavaju jedno telo. Zato? Zato to su i oni poznali
Hrista. Otkuda se to vidi? Reeno je: Avraam, otac va, bio je rad da vidi dan moj; i
vide, i obradova se (Jn.8,56); i jo: Da ste verovali Mojsiju, verovali biste i meni, jer on
pisa za mene i proroci (Jn.5,46). Stvarno, oni ne bi pisali onome kome ne bi znali
ta da kau; no zato to su Ga znali, oni su Ga i potovali. Sa tog razloga i oni
sainjavaju jedno telo. Telo se ne odvaja od duha, inae ono ne bi bilo telo. Pored toga,
za stvari koje se meu sobom sjedinjuju i imaju veliku vezu, mi obino govorimo: jedno
su telo. Tako i mi u sjedinjenju sainjavamo jedno telo pod jednom glavom
4
.
U Crkvi - sve je Bogooveansko: Bog je uvek na prvom, a ovek uvek na
drugom mestu. Bez Boanske sile Hriani ne mogu iveti Bogooveanskim
evanelskim ivotom, ni napredovati u njemu. Za sve to je Bogooveansko, oveku je
potrebna pomo Boja. Jedino obueni u silu s visine (Lk.24,29; Dap.1,8), u Boansku

4
In Ephes. Homil. , 1; . gr. t. 62, col. 75.76; Homil. XI, 1; col. 79.80.

silu Duha Svetoga, ljudi mogu iveti evanelski na zemlji. Zato je Spasitelj i objavio
veliku Boansku istinu na Tajnoj Veeri Duhu Svetom kao ostvaritelju i izvritelju
spasenja ljudi silom Njegove Boanske delatnosti u Bogooveanskom telu Crkve
(sr.Jn.14,16-17.26; 15,26; 16,7-13). Gospod Hristos se Duhom Svetim useljuje u
oveka, obnavlja ga, osveuje ga, ohristovljuje ga (Ef.3,16-17). Bez Duha Svetoga duh
ovekov se raspada i rasipa kroz grehe u bezbroj smrti, u bezbroj nebia i psevdobia.
Duh Sveti je zbog Hrista i Hristom doao u svet, i postao dua u telu Crkve; i On se
samo Hristom i zbog Hrista daje ljudima. To znai: Duh Sveti samo zbog Hrista i
Hristom ivi u ljudima. Gde Hrista Bogooveka nema, tu ni Duha Svetoga nema; tu
nema Boga, jer nema Trojinog Boanstva. Jer Hristos je Duhom Svetim u Crkvi; i
Crkva je Duhom Svetim u Hristu, Hristos - glava Crkve; Duh Sveti - dua Crkve.
Boanskom silom Svojom Duh Sveti sjedinjuje sve verne u jedno telo, Crkvu:
Jer jednim Duhom mi se svi krstismo u jedno telo;... i svi se jednim Duhom napojismo
(1.Kor.12,13). On je strojitelj i izgraditelj Crkve. Po bogonadahnutoj rei svetog
Vasilija Velikog: Duh Sveti izgrauje Crkvu
5
. Duhom Svetim se ugraujemo,
uzidavamo, utelovljujemo u telo Crkve. Njime se saovaploujemo Hristovom
Bogooveanskom telu Crkve, postajemo sutelesnici Hristovi (Ef.3,6). Duhom Svetim
je ne samo postalo, nego se i neprestano izgrauje sveto, Bogooveansko, saborno telo
Crkve, koje je jedno i nedeljivo. Nema sumnje: samo se Duhom Svetim postaje Hristov
kroz svete tajne i svete vrline. Jer, gde je Duh Sveti, tu je i Hristos; i opet: gde je
Hristos, tu je i Duh Sveti. Jednom reju: tu je sva Sveta Trojica. od Nje je sve, i u
Njoj je sve. Dokaz - sveta tajna krtenja: njome se ovek utrojiuje da bi se u toku
ivota evanelskim podvizima potpuno otrojiio, to jest: iveo od Oca kroz Sina u Duhu
Svetom. Primajui svetu tajnu krtenja, ovek se oblai u Gospoda Hrista, a kroz Njega
- u Svetu Trojicu.
Postavi krtenjem lan Crkve Hristove, tog venoivog Bogooveanskog tela
Hristovog, Hrianin poinje da se ispunjuje svetim Boanskim Bogooveanskim
silama, koje ga postepeno osveuju, obouju, obogooveuju u toku celog ivota i - cele
venosti njegove. U njemu se neprekidno raa i stvara sve novo i novo, sve Hristovo.
to je Hristovo, uvek je novo, jer je besmrtno i veno. Vena je radost naa u tome to je
udesni Gospod Hristos ne samo Spasitelj i Svedritelj i Promislitelj, nego i veni
Tvorac, i time veni udotvorac. Zato On i izjavljuje: Evo sve novo tvorim (Otk.21,5).
prvo Njegovo novotvorenje u Crkvi jeste nae krtenje, nae novo roenje, povo bie
- (sr.Mt. 19,28; Jn.3,3-6).
Hrianin je time Hrianin to je svetim krtenjem postao ivi, organski deo
Bogooveanskog tela Crkve, sutelesnik njen, opkoljen i proniknut Bogom sa svih
strana spolja i iznutra, saovaploen Njemu, Njegovoj Boanskoj punoi. Krtenjem su
Hriani pozvani da ive u ovaploenom Bogu i ovaploenim Bogom, Gospodom
naim Isusom Hristom: da ive u Crkvi i Crkvom, jer je ona telo Njegovo i punoa
Njega koji sve ispunjava u svemu (Ef.1,23). Poziv je Hriana da ostvare u sebi veni
plan Boji oveku (Ef.1,3-10). I oni ga ostvaruju ivei Hristom i u Hristu, Crkvom i
u Crkvi.
U Bogooveanskom telu Crkve Duh Sveti blagodau svetih tajni i svetih vrlina
dri u jedinstvu sve Njime krtene verne koji sainjavaju jedno telo Crkve. U Crkvi je
optenje i jedinstvo svakog lana Crkve sa svima ostalim lanovima oposredovano
Duhom Svetim koji je uvek jedan. Svi darovi u Crkvi, sve slube, svi sluitelji Crkve:
Apostoli, Proroci, Uitelji, episkopi, svetenici, svetovnjaci, sainjavaju jedno telo - telo
Crkve. Svi su oni potrebni svakome, i svaki je potreban svima. Sve njih vezuje u jedno
saborno, Bogooveansko telo Duh Sveti, ujedinitelj i ustrojitelj Crkve. Vrhovni je

5
In Isai. cap. III; . gr. t. 30, col. 289D.

zakon Bogooveanske sabornosti u Crkvi: svaki slui svima, i svi svakome; svaki lan
ivi i spasava se pomou celog tela Crkve, pomou svih lanova Crkve, i zemaljskih i
nebeskih; sav ivot Hriana nije drugo do ivot sa svima svetima u Duhu Svetom i
Duhom Svetim: neprekidno bogosluenje, svim srcem, svom duom, svim umom, svim
biem. Duh Sveti ivi u Hrianima na taj nain to uestvuje u celokupnom ivotu
njihovom: oni Njime oseaju sebe, i Boga, i svet; oni Njime misle Bogu, i svetu, i
sebi; sve to ine Njime ine: Njime se mole, Njime vole, Njime veruju, Njime delaju,
Njime se spasavaju, Njime se osveuju, Njime se obogooveuju, Njime obesmruju
(sr.Rim.8,26-27). U stvari, u Bogooveanskom telu Crkve celokupni podvig spasenja
obavlja se Duhom Svetim. On je koji nam u Isusu otkriva Gospoda; On je koji verom
useljuje Gospoda Hrista u srca naa; On je koji nas pomou svetih tajni i svetih vrlina
sjedinjuje s Njim; On je koji duh na toliko sjedinjuje s Njim da mi postajemo jedan
duh s Gospodom (1.Kor.6,17); On je koji nam po Svome svemudrom Boanskom
promislu razdeljuje i razdaje Boanske darove; On je koji nas utvruje i usavrava u tim
darovima (1.Kor.12,1-27); On je koji nas kroz svete tajne i svete vrline uhristovljuje i
ohristovljuje, utrojiuje i otrojiuje. I opet: On je kojim se u oveanskom svetu
ostvaruje sve to je Hristovo: celokupni Bogooveanski domostroj spasenja, jer je On
dua u Bogooveanskom telu Crkve. To je razlog to je i ivot Crkve, kao
Bogooveanskog tela Hristovog, poeo sa silaskom Duha Svetog na nju, i produava
se iz veka u vek Njegovim boravkom u njoj, jer je Crkva Njime Crkva. Otuda i
Bogooveanska blagovest svetog i bogonosnog Oca Crkve, Irineja Lionskog: Gde je
Crkva, tamo je i Duh Boji; i gde je Duh Boji, tamo je i Crkva i svaka blagodat
6
.
Ali pri svemu tome, nikada ne zaboravljati ovo: sve to mi Hriani imamo od
Duha Svetog, i samo Duha Svetog, zbog udesnog i sveovekoljubivog Spasitelja
naeg, Sladajeg Gospoda Isusa. Jer njega radi i Duh Sveti sie u svet
7
; Njega radi
On i produuje u Crkvi Njegovo spasonosno Bogooveansko delo. Jer da Gospod
Hristos, vaistinu Jedini ovekoljubac, nije doao u na zemaljski svet i izvrio
sveovekoljubivi podvig spasenja, ni Duh Sveti ne bi doao u na svet.
Sa pojavom Gospoda Hrista u naem zemaljskom svetu i kroz Njegov
Bogooveanski domostroj spasenja sve Boansko postalo je oveansko, zemaljsko,
nae, i to nae telo, naa najneposrednija stvarnost. Logos postade telo - ovek
(Jn.1,14), i time nama ljudima darova najvei i najskupoceniji dar, koji samo Bog
ljubavi moe darovati. ta je dar Hristov (Ef.4,8)? Sve to je Gospod Hristos kao
Bogoovek doneo svetu i uradio za svet. doneo je punou Boanstva da bi ljudi,
kao u daru Njegovom, uestvovali u njoj, iveli u njoj, iveli njome, i ispunili sebe
svakom punoom Boanstva (Ef.3,19; 4,8-10; 1,23; Kol.2, 10). I jo je dao kao dar
ljudima Duha Svetoga da bi pomou Njegovih blagodatnih sila uselili u sebe punou
Boanstva. sve to sainjava glavni dar Bogooveka Hrista svetu, dar - svedar: Crkvu.
U njoj su svi darovi Trojinog Boanstva. Sva se ta blagodat daje svakome od nas po
meri dara Hristova (Ef.4,7). Ali od nas zavisi, od nae vere, ljubavi, smirenoumlja, i
ostalih podviga, koliko emo se koristiti tim darom, koliko usvojiti, i koliko njime
iveti. Po bezmernom ovekoljublju Svom, Gospod Hristos je svima i svakome ostavio
svega Sebe, sve darove Svoje, sve Svetinje Svoje, svu Crkvu Svoju. Ukoliko se ovek
ucrkvi, ocrkvi, uhristovi i ohristovi, utoliko i ima udela u Njegovom daru. glavni dar
koji On daje jeste ivot veni. Apostol i blagovesti: Dar Boji je ivot veni u Hristu
Isusu Gospodu naem (Rim.6,23).
U Bogooveanskom telu Crkve data je sva blagodat Trojinog Boanstva,
blagodat koja spasava od greha, smrti i avola, preporaajui nas, preobraavajui nas,

6
Contra haeres. III, 24,1; . gr. t. 7, col. 966.
7
; . .16,7-17; 15,26; 14,26.

osveujui nas, ohristovljujui nas, oboujui nas, otrojiujui nas. Ali svakome od nas
daje se ta blagodat po meri dara Hristova. Gospod Hristos odmerava blagodat po
trudu naem (1.Kor.3,8): po trudu u veri, u ljubavi, u milosru, u molitvi, u postu, u
bdenju, u krotosti, u pokajanju, u smernosti, u trpljenju, i u ostalim svetim vrlinama i
svetim tajnama evanelskim, Predviajui Svojim Boanskim sveznanjem kako e se
koji od nas koristiti blagodau Njegovom, darovima Njegovim, Gospod Hristos tako i
razdeljuje darove Svoje: svakome prema njegovoj moi: jednome daje pet talanata,
drugome dva, treemu jedan (sr.Mt.25,15). Meutim, od naeg linog truda zavisi nae
mesto u ivotvornom Bogooveanskom telu Hristovom - Crkvi, koja se protee od
zemlje do uvrh iznad svih nebesa nad nebesima. Ukoliko ovek vie ivi punoom
Hristove blagodati, utoliko je i vie darova Hristovih u njemu, i utoliko se vie razlivaju
po njemu, kao po sutelesniku Hristovom, Bogooveanske sile Crkve Hristove, tela
Hristova, sile koje nas oiuju od svakog greha, osveuju, obouju, obogooveuju.
Pri tome svaki od nas ivi u svima i radi svih; zato se i raduje darovima svoje brae,
naroito kada su vei od njegovih.
Radi ostvarenja Crkvom venog plana Trojinog Boanstva rodu ljudskom, Gospod
Hristos je dao Crkvi i Apostole, i Proroke, i Evaneliste, i Pastire, i Uitelje (Ef.4,11).
On je njih dao Crkvi, a njima dao sve potrebne Boanske i Bogooveanske sile,
pomou kojih oni jesu to jesu. Posredi su razni darovi, ali je jedan Gospod koji ih daje,
i jedan Duh koji ih sjedinjuje. Apostol je time Apostol to ivi, misli i dela
Bogooveanskom blagodau apostolstva koju je dobio od Gospoda Hrista; Prorok je
time prorok to ivi, misli i dela Bogooveanskom blagodau prorotva koju je dobio
od Gospoda Hrista; tako i Evanelist, i Pastir, i Uitelj, to jesu time to prvi od njih ivi,
misli i dela Bogooveanskom blagodau evanelstva, a drugi - Bogooveanskom
blagodau pastirstva, a trei Bogooveanskom blagodau uiteljstva, koju su dobili od
Gospoda Hrista (sr.1.Kor.12,28.4,5.6.11; f.2,20). Jer Gospod Hristos i jeste
apostolstvo Apostola, i prorotvo Proroka, i svetiteljstvo Svetitelja, i vera verujuih, i
ljubav ljubeih. ta je Apostol? Sluitelj Crkve. apostolstvo? Sluenje Crkvi. Tako je
po Bojem domostroju spasenja - (Kol.1,25). Takav je
Bogooveanski domostroj spasenja sveta: . Jer spasenje je sluenje Crkvi.
sluenje Crkvi se sastoji u sluanju Crkve. Poslunost Gospodu Hristu u svemu iz
ljubavi, - to je vrhovni zakon Bogooveanskog ivota u Crkvi.
Zato je svete sluitelje Gospod dao? - Za delo slube, na sazidanje tela
Hristova - (f. 4,12). U emu se sastoji delo
slube? - U sazidanju tela Hristova, Crkve. U tome svetom poslu Gospod je za voe i
rukovoe postavio izuzetno svete ljude. Hriani? Svi su Hriani pozvani da osvete
sebe pomou svetih blagodatnih sila koje im se daju kroz svete tajne i svete vrline.
Kako se vri sazidanje tela Hristova? Uveavanjem lanova Crkve; svaki Hrianin se
krtenjem uzidava u telo Hristovo, Crkvu, postaje njen sutelesnik (Ef.3,6), i tako se telo
Crkve uveava, raste, sazidava. Bogonadahnuti Apostol veli da su Hriani ivo
kamenje koje se uzidava u kuu duhovnu - Crkvu (1.Pt.2,5). Jo postoji drugi nain
sazidanja tela Hristova: on se sastoji u duhovnom uzrastanju, usavravanju, izgraivanju
lanova Crkve, sutelesnika u telu Crkve. Na sazidanju tela Crkve radi svaki lan Crkve
podvizavajui se ma kojim evanelskim podvigom. Jer se svaki podvig uzidava,
ugrauje u Crkvu, i tako telo njeno raste. Raste naom molitvom, naom verom, naom
ljubavlju, naom smirenou, naom krotou, naom milostivou, naom
molitvenou; raste svim onim to je u nama evanelsko, svetovrlinsko, hristoenjivo,
hristoljubivo, hristoliko. Mi duhovno rastemo Crkvom, a time i sama ona raste. Zato:
sve biva na sazidanje - (l.Kop.14,26), na sazidanje
Crkve Hristove, jer smo svi pozvani da se sazidavamo za stan Boji u Duhu (Ef.2,22).
Hriani, ta ste? Vi ste Boja graevina - (1.Kop.3,9). Svakim svojim

blagodatnim darom, svakom svojom vrlinom, svakim svojim podvigom, Hrianin
Crkvu izgrauje - (cp.1.Kop.14,4.5.12.26). Svi mi rastemo ka nebu Crkvom,
i svaki od nas raste kroz sve, i svi kroz svakoga. Zato je svima i svakome od nas
upuena ova blagovest i zapovest: Da raste telo (Crkve) na sazidanje samoga sebe u
ljubavi - (f.4,16). sazidna, a gradilaka sila su svete
tajne i svete vrline, na prvom mestu ljubav: ljubav - = sazidava, izgrauje,
nazidava (1.Kor.8,1).
ta je cilj sazidanja tela Hristova i naeg duhovnog uzrastanja u njemu? - Da
svi dostignemo:
1) u jedinstvo vepe u poznanja Sina Bojeg,
2) u oveka savrena, i
3) meru rasta visine Hristove.
1) Do jedinstva vere i poznanja Hrista dolazi se samo u zajednici sa svima
svetima (Ef.3,18), samo sabornim ivotom sa svima svetima, pod vrhovnim
rukovodstvom svetih Apostola, Proroka, Evanelista, Pastira, Otaca, Uitelja. njih
najsvetije vodi i rukovodi Duh Sveti, od Pedesetnice pa nadalje kroza sve vekove do
Stranoga suda. Duh pak Sveti i jeste onaj jedan duhu telu Crkve (Ef.4,4). U Njemu je i
od Njega je i jedinstvo vere i poznanja Sina Bojeg, Gospoda naeg Isusa Hrista. Sva
istina apostolske, Pravoslavne vere u Hrista i znanja Hristu nalazi se u Duhu Istine,
koji nas i uvodi u svu tu istinu, jednu i jedinstvenu (sr.Jn.16,13; 15,26; 14,26). On nae
oseanje Hrista sjedinjuje sa sabornim srcem Crkve, i nae saznanje Hrista sa sabornim
saznanjem Crkve. Telo Crkve je jedno, i ima jedno srce i Jednu duu (Dap.4,32). U
to jedno srce - saborno srce Crkve, u tu jednu duu - sabornu duu Crkve mi ulazimo, i
sa njima se sjedinjujemo blagodatnim dejstvom Duha Svetoga, smiravajui um svoj
pred svetim sabornim umom Crkve, duh svoj pred Svetim Duhom Crkve. I tako
stiemo u sebi neprolazno oseanje i saznanje da smo jedne i iste vere u Gospoda
Hrista sa svima svetim Apostolima, Prorocima, Ocima i Pravednicima. Iste vere u
Gospoda i istog poznanja Gospodu.
Vera u Gospoda Hrista i znanje Gospodu Hristu predstavljaju sutinsko,
nerazorivo jedinstvo. To dvoje je jedno u Crkvi. I kao jedno daje se Duhom Svetim za
smirene podvige, a najpre za smirenoumlje. Jedinstvo vere, to je ne razlikovati se u
pogledu dogmata. Isto tako i jedinstvo poznanja Sina Bojeg znai: ne razlikovati se u
shvatanju njemu
8
. Jedinstvo vere znai: kada mi svi budemo imali jednu veru. Jer to
i jeste jedinstvo vere kada smo svi jedno - , kada svi podjednako
shvatamo taj savez. I dotle ti se valja truditi, ako si dobio dar da druge nazidava -
. kada svi mi podjednako verujemo, to i jeste jedinstio vere
9
. Jedinstvo
vere znai: da svi imamo jednu veru, ne razlikujui se po dogmatima, niti imajui
meusobne razdore u ivotu. Istinito je jedinstvo vere i poznanja Sina Bojeg: kada
pravoslavstvujemo u dogmatima - i ivimo u ljubavi.
Jer Hristos je Ljubav
10
.
2) Dostii u oveka savrena. No, ta je savren ovek, i ko je savren ovek?
Dok se Bogoovek Hristos nije pojavio na zemlji, ljudi nisu znali ni ta je savren
ovek, ni ko je savren ovek. Duh ljudski nije bio u stanju da iskonstruie lik savrenog
oveka ni kao zamisao, ni kao ideal, a kamoli kao stvarnost. Otuda toliko lutanja za
idealnim ovekom i kod najistaknutijih mislilaca roda ljudskog, kao to su: Platon,
Sokrat, Buda, Konfuije, Laoce i drugi, dohrianski, vanhrianski i nehrianski
traitelji idealnog, savrenog oveka. Tek od pojave Bogooveka meu ljudima, ljudi su

8
, Comment. in Ephes. ad loc.; . gr. t. 118, col. 1220C.
9
. . , Homil. XI, 3, col. 83.
10
. , Expos. ad Ephesios; . gr. t. 124, ad loc.; col. 1008.

saznali ta je savren ovek, jer su ga videli u stvarnosti, u svojoj sredini. Za ljudsko
saznanje nema sumnje vie: Isus Hristos je savren ovek. Ako je do istine, ona je sva u
Njemu, i to toliko sva u Njemu da van Njega i nema istine, jer je sam On - Istina; ako je
do pravde, ona je takoe sva u Njemu, a van Njega i nema pravde, jer je sam On -
Pravda. I sve to je najbolje, najuzvienije, najboanskije, najsavrenije, sve je to
ostvareno u Njemu. Nema dobra koje bi ovek zaeleo, a da ga ne nae u Njemu. Isto
tako, nema greha koji bi hristoborac zamislio, a da ga moe nai u Njemu. Sav je On
bez greha, i sav pun svih savrenstava. Dakle: savren ovek, idealan ovek. Ako nije
tako, pokaite drugog koji bi priblino bio slian Njemu. No, sigurno je, takvog oveka
nam niko ne moe pokazati, jer u istoriji roda ljudskog takav ne postoji.
Pitanje je, kako se moe dostii u oveka savrena? No, jedinstvo Jedinstvenoga
i sastoji se ba u tome, to je On svima dao mogunosti da na jedinstven nain ne samo
dou u dodir sa savrenim ovekom, nego i da postanu sutelesnici Njegovi,
zajedniari tela Njegovog: od mesa Njegova i od kostiju Njegovih (Ef.5,30). Kako? -
Samo zajedno sa svima svetima, kroz svete vrline evanelske, kroz saborni i sveti ivot
Crkve. Jer Crkva i nije drugo do savreni ovek na svome putu kroza sve vekove ka
konanom ostvarenju plana Bojeg svetu. Tako je i najmanjem meu nama, i
najprezrenijem, i najubogijem, data mogunost da zajedno sa svima svetima pomou
evanelskih vrlina dostigne u oveka savrena. - Reeno je: Dok svi dostignemo u
oveka savrena. Znai: to se ne daje gordom usamljeniku ve smirenom saborniku;
daje se za zajednicu sa svima svetima. ivei sa svima svetima u Bogooveanskom
telu savrena oveka, Hrista, svaki Hrianin, po meri svojih podviga, postie i sam to
savrenstvo, postaje i sam savren ovek. Tako, u Crkvi postaje za svakoga pristupaan
i ostvarljiv onaj blaeni cilj i ideal: Budite savreni kao to je savren Otac va nebeski -
Bog (Mt.5,48). Sveti Apostol naroito istie da je cilj Crkve: da pokaemo svakog
oveka savrena u Hristu Isusu (Kol.1,28). Bogoovek je Sebe, savrena oveka, iz
bezgraninog i nenasitog ovekoljublja preobrazio u Crkvu da bi sve koji postanu
lanovi njeni, preobrazio u savrene ljude. Jedan je cilj celokupnog Bogooveanskog
domostroja spasenja: Da bude savren ovek Boji, za svako dobro delo pripravljen
(2.Tim.3,17).
3. Dostii u meru rasta visine Hristove (= u
meru rasta punoe Hristove). ta to znai? ta je to to sainjava visinu Hristovu,
punou Hristovu? ime je On to ispunjen? - Boanstvenim savrenstvima. Jer u Njemu
ivi sva punoa Boanstva telesno (Kol.2,9), ivi u granicama ljudskog tela. Time Spas i
pokazuje da je telo ljudsko sposobno da smesti u sebe punou Boanstva, i da je to u
stvari cilj ljudskoga bia. Stoga, dostii u meru rasta visine Hristove znai: uzrasti i
urasti u sva Njegova Boanska savrenstva, duhovno se sa njima blagodau sjediniti,
sebe po njima razliti, u njima iveti. Ili: Hrista, punou Boanstva to je u Njemu,
doivljavati kao svoj ivot, kao svoju duu, kao svoju svevredost, kao svoju venost,
kao svoj svecilj i svesmisao. Doivljavati Ga kao jedinog pravog Boga i kao jedinog
pravog oveka; kao savrenog Boga i kao savrenog oveka, u kome je sve ljudsko
dovedeno do vrhunca svoga oveanskog savrenstva. Doivljavati Ga kao savrenu
Boansku Istinu, i kao savrenu Boansku Pravdu, i kao savrenu Boansku Ljubav, i
kao savrenu Boansku Mudrost, i kao savren Boanski ivot, veni ivot. Reju:
doivljavati Ga kao Bogooveka, kao svesmisao svih bogozdanih svetova (sr.Kol.1,16-
17; Jev.2,10).
Kako je to mogue? Mogue je opet samo u zajednici sa svima svetima. Jer je
reeno: dok dostignemo svi u meru rasta visine Hristove, - ne samo ja, ne samo ti, ne
samo mi, nego svi, samo voeni i predvoeni svetim Apostolima i Prorocima i
Evanelistima i Pastirima i Ocima i Uiteljima. Samo Svetitelji znaju put, imaju sva
sveta sredstva, i daju ih bogoenjivcima da porastu u meru rasta visine Hristove.

visina Hristova, a punoa Hristova ta je ako ne Njegovo sveto Bogooveansko telo -
Crkva? Otuda: dostii u meru rasta visine Hristove nije drugo do postati pravi lan
Crkve. Jer Crkva i jeste punoa Hristova, nynoa Onoga koji sve ispunjava u svemu
(Ef.1,23). lan si Crkve? - To znai: stalno si sa svima svetima, a preko njih sa
udesnim i udotvornim Gospodom Hristom. sa Njim - ti si sav beskonaan, sav svet,
sav vean, sav ljubav, sav istina, san pravda, sav molitva. Sve tvoje - jednog je srca,
jedne due sa svima svetima: saboran ti je um, saborna dua, saborno srce, saborna
istina, saboran ivot. Sve saborno - Duhom Svetim, i ti sav: nisi svoj, sav si u svima i
kroza sve; i svi su u tebi i kroza te. Nita tvoje i nije, jer je u stvari tvoje preko svih
Svetih; i ti sam nisi svoj ve Hristov, i samo preko Njega svoj, ili svoj samo sa svima
svetima. Oni te s radou neiskazanom i ine Hristovim, i ispunjuju punoom
Hristovom: od koga je, i radi koga je, i u kome je sve (Kol.1,16-17). - Tako: Crkvom i
samo u Crkvi ljudi postiu cilj, smisao i svesmisao ljudskoga bia u svima svetovima.
Rastui rastom Hristovim u oveka savrena, ovek postepeno izlazi iz
duhovnog detinjstva, iz duhovnog slabistva, jaa, sazreva duom, sazreva umom,
sazreva srcem. ivei Hristom, on sav uraste u Hrista, u Istinu Hristovu, srodi se sa
njom, i ona postane venom Istinom i uma njegovog, i srca njegovog, i due njegove.
Za takvog se oveka sa sigurnou moe rei: on zna Istinu, jer ima Istinu. Ta iva
Boanska Istina u njemu, slui mu kao nepogreivo merilo za razlikovanje istine i lai,
dobra i zla u oveanskom svetu. Zato njega nikakva nauka ljudska ne moe ni zaneti ni
zavesti. On odmah oseti kakvoga je duha ma koja ljudska nauka koja mu se predlae.
Jer on zna oveka, zna ta je u oveku, zna kakvu nauku moe on stvarati i davati.
Svaka ljudska nauka koja me vodi Boanskoj istini, zar nije sakovana od lai? Koja to
ljudska nauka kazuje pravi smisao ivota i objanjava tajnu smrti? Nijedna. Onda je la
i prevara ono to tome govore, i ono to predlau kao reenje pitanja ivotu i smrti.
Isto tako, nema ljudske nauke koja nam objanjava tajnu sveta i oveka, tajnu due i
savesti, tajnu dobra i zla, tajnu Boga i avola. kad nam to ne kazuju, zar nas ne
zavaravaju svojim sitnim, blistavim ljokicama i zavode u lavirinte nekorisnih
umovanja i ubitanih sitniarenja? U oveanskom svetu samo je Bogoovek Hristos
reio sva glavna pitanja sveta i ivota, od ijeg reenja zavisi sudbina ljudskog bia u
svim svetovima. Ko Hrista ima, ima sve to biu ljudskom treba ne samo u ovom
privremenom ivotu, ve i u beskrajnom, venom ivotu. Hristovog oveka nikakav
vetar nikakve ljudske nauke ne moe pokolebati, a najmanje zaneti i odneti. Bez vere u
Hrista, bez utvrenosti u Istini Hristovoj, zaista je ovek, svaki ovek, trska koju ljulja i
zanosi svaki vetar lanih ljudskih uenja (Ef.4,14).
Zato nepogreivi Apostol savetuje i nareuje Hrianima: u nauke tue i
razline ne pristajte, jer je dobro blagodau utvrivati srca (Jev.13,9), Vie nehotino,
negoli hotimino, ljudi varaju sebe svojim raznovrsnim naukama. varaju sebe
grehom, koji je putem navike postao u njima mislea sila, i toliko se oprirodio i
uoveio da ljudi ne mogu da osete i uvide koliko ih gpex vodi i rukovodi u njihovim
umovanjima i naukama. kroz greh - tvorac greha, glavna logika greha - avo. Jer on
na bezbrojne vrlo vete i vrlo suptilne naine prokrijumaruje svoje lai kroz nauke
ljudske, koje udaljuju ljude od jedinog istinitog Boga. tavie, on u te nauke ljudske,
putem logike greha, unosi vascelo svoje lukavstvo - , i umetniki sablanjuje
i obmanjuje ljude, te oni, u svojoj samoobmani, odriu Boga, ili nee Boga, ili ne vide
Boga, ili se ograuju od Boga. Greh je na prvom mestu, mentalna, intelektualna, umna,
razumna sila, kao najtananiji fluid razlivena po svesti i savesti ljudskoj, po umu, po
dui, po razumu: i ona dela kroz svest i savest kao sastavna sila svesti i savesti, te ljudi
sve sablazni i obmane svoje svesti i savesti smatraju za potpuno svoje, ljudske,
oveanske, prirodne, a ne oseaju, u samoobmani svojoj, i ne uviaju, u zaludelosti
svojoj, da je to avolska , avolsko svelukavstvo, kojim avo survava um

ljudski i svest i savest u svaku smrt, u svaku tamu, iz koje ne mogu ni videti Boga i
Boje, pa Ga stoga esto i odriu, i hule, i odbacuju. Po plodovima tih nauka jasno se da
zakljuiti da su one zaista - nauke avolske - (1.Tim.4,1).
Tim intelektualnim fluidom demonskog svelukavstva proete su, voljno i
nevoljno, i sve filosofije po oveku, po kazivanju oveijem (sr.Kol.2,8), i zato ne znaju
Boansku istinu svetu i oveku, dobru i zlu, Bogu i avolu, ve narkotizuju sebe
suptilnim laima demonskim, dok je u filosofiji po Hristu - Bogooveku sva istina svih
svetova bez ostatka (Kol.2,9). Filosofije po oveku - blagim reima prelauju srca
bezazlena (Rim. 16,18). Nema sumnje, sve se ljudske, zemaljske filosofije mogu, u
krajnjoj liniji, svrstati u dve grupe: filosofije po oveku, i filosofija po Bogooveku. U
prvima je glavni gnoseoloki stvaralaki inilac - avo, u drugoj - Bogoovek Hristos.
Osnovno naelo filosofije po Bogooveku je ovo: Bogoovek je merilo svih bia i
stvari. Osnovno pak naelo humanistike, ili bolje - hoministike filosofije po oveku
jeste: ovek je merilo svih bia i stvari.
U filosofiji po Bogooveku nalazi se sva Istina, vena Boanska Istina, jer je u
Hristu sva punoa Boanstva telesno prisutna u ovom svetu, i kroz tu punou prisutna i
sama vena Istina u ovom svetu, prisutna telesno u Bogooveku Hristu, koji je u isto
vreme i savreni Bog i savreni ovek, svestrano realan Bog i svestrano realan ovek. U
filosofijama pak po oveku ivi, posredno i neposredno, la, koja je svakim svojim
nervom od oca lai - avola, i uvek odvodi k njemu. Zato je neophodno danonono
straiti na najvioj osmatranici svoga ljudskog bia - savesti: da se ta la ne uvue u
tebe, u mene, i obori nas, nau misao, na um u - carstvo lai, pakao. Otuda u Evanelju
Bogooveka Gospoda Hrista zapovest: umom budite savreni (1.Kop.14,20). biete,
ako uzrastete u oveka savrena, u meru rasta visine Hristove: jer e se onda um va
blagodatno i sveteno sjediniti sa umom Hristovim, sa sabornim i svetim i
Bogooveanskim umom Crkve, i vi ete zajedno sa svetim hristonoscem moi izjaviti:
mi um Hristov imamo (1.Kor.2,16). Tada nas nikakav vetar ljudske nauke, prevarom
ljudskom i svelukavstvom avolskim, nee moi pokolebati, i u zabludu zavesti, nego
emo vascelim biem svojim ostati u venoj Istini, koja je - sam Gospod Hristos -
Bogoovek (Jn.16,6; 8,32.36; 1,17).
Kad bi istina bila ma ta drugo a ne Bogoovek Hristos, ona bi bila mala,
nedovoljna, prolazna, smrtna. Takva bi ona bila, kada bi bila: pojam, ili ideja, ili teorija,
ili shema, ili razum, ili nauka, ili filosofija, ili kultura, ili ovek, ili oveanstvo, ili svet,
ili svi svetovi, ili ma ko ili ma ta, ili sve to zajedno skupa. Ali, Istina je Linost, i to
Linost Bogooveka Hrista, zato je i savrena i neprolazna i vena. Jer su u Gospodu
Isusu Istina i ivot jednosuni: Istina vena i ivot veni (sr.Jn.14,6; 1,4.17). Koji
veruje u Gospoda Hrista, stalno raste Njegovom Istinom u njene Boanske beskrajnosti:
raste svim biem svojim, svim umom, svim srcem, svom duom. Pritom on neprekidno
i ivi Hristovom Istinom, zato ona sainjava sam ivot u Hristu. U Hristu se ivi
istinujui - (.4,15), jer je ivot u Hristu istinovanje, stalno boravljenje
svim biem u Istini Hristovoj, u Istini venoj. To istinovanje Hrianinovo raa se iz
njegove ljubavi prema Gospodu Hristu; u njoj on i raste, i razvija se neprekidno, i veito
traje, i nikad ne prestaje, jer ljubav nikad ne prestaje (2.Kor.13,8). Ljubav prema
Gospodu Isusu pobuuje oveka na ivot u Njegovoj Istini, i odrava ga stalno u njoj.
Ona i ini te Hrianin stalno raste u Hristu, raste u sve Njegove visine, irine, dubine
(sr.Ef.3,17-19). Ali, nikad sam, ve uvek sa svima svetima, uvek u Crkvi i sa Crkvom,
jer se drugaije ne moe rasti u onome koji je glava telu Crkve, Hristos (Ef.4,15). I kad
istinujemo, mi istinujemo uvek zajedno sa svima svetima, i kad ljubimo - ljubimo sa
svima svetima, jer je u Crkvi sve saborno, sve biva sa svima svetima zato to svi
sainjavaju jedno duhovno telo, u kome svi saborno ive jednim ivotom, jednim
duhom, jednom istinom. Samo istinujui u ljubavi sa svima svetima mi moemo u

svemu da rastemo u onome koji je glava: Hristos. Beskrajne sile koje su neophodne za
to uzrastanje svih Hriana u Bogooveanskom telu Crkve, Crkva dobija neposredno
od svoje glave, Gospoda Hrista. Jer samo On, Bog i Gospod, ima te bezbrojne beskrajne
sile, i svemudro raspolae njima.
U Crkvi, u Hristu Bogooveku sva se Istina ovaplotila, uoveila i ooveila,
postala ovek. Istina = ovek. Eto ko je Hristos i ta je Hristos. kada se sva Istina
mogla ovaplotiti, i ovaplotila se u oveka znai: ovek je sazdan da bude telo Istine,
ovaploenje Istine. Glavna Bogoovekova blagovest je ovo: biti ovek nije drugo nego
biti ovaploenje Istine, ovaploenje Boga. Zato je Bog i postao ovek, i ostao zanavek
Bogoovek. I zato ivot u Hristu = ivot u Crkvi i jeste ivot u vasceloj Istini.
Gospod Hristos je sav u Crkvi, sav - svim biem Svojim Logosnim i
Bogooveanskim: sav - svom Istinom Svojom, svim ivotom Svojim, svom Pravdom
Svojom, svom Ljubavlju Svojom, svom Venou Svojom; reju: svom punoom
Boanstva Svoga i svom punoom oveanstva Svoga. Tek od Njega Bogooveka, mi
ljudi na zemlji, a i Aneli na nebu, znamo da je On - Istina. Sveistinita je blagovest:
Istina postade od Isusa Hrista (Jn. 1,17). Znai: Istina je Bogoovek Gospod Isus
Hristos; Istina je Druga Ipostas Presvete Trojice; Istina je Linost Bogooveka Hrista. U
naem zemaljskom svetu Istina nije nita manje nego vascela Linost Bogooveka
Hrista. Ona nije ni pojam, ni miljenje, ni logika shema, ni logika sila, ni ovek, ni
Aneo, ni oveanstvo, niti ita ljudsko, niti ita stvoreno, niti svi vidljivi i nevidljivi
svetovi, ve neto nesravnjeno i neizmerno vie od svega toga: Istina, vena i
svesavrena Istina u naem zemaljskom svetu, a preko njega i u svima vidljivim i
nevidljivim svetovima, jeste Drugo Lice Presvete Trojice, sama istorijska Linost
Bogooveka, Gospoda Isusa Hrista. Stoga Gospod Isus objavljuje Sebi rodu ljudskom
ovu Svetotrojinu blagovest: Ja sam Istina (Jn.14,6; sr.4,24,21). poto je On Istina,
onda je Istina i telo Njegovo - Crkva, kojoj je On glava. Otuda udesna i radosna
blagovest hristonosnog Apostola: Crkva Boga ivoga je stub i tvrava Istine
(1.Tim.3,15). Stoga Crkvu i njenu Istinu ne mogu razoriti, unititi, obesiliti, ubiti
nikakvi neprijatelji, pa dolazili oni sa zemlje ili iz pakla. Bogoovekom Hristom ona je
svesavrena, svemona, sveboanska, svepobedna, svebesmrtna. Takva, ona i oslobaa
svako ljudsko bie od greha, smrti i avola, te trojedne lai, i osigurava i daje
besmrtnost i ivot veni svakom Hrianinu posebno i svima Hrianima skupa. I ona to
ini osveujui, ohristovljujui, obogooveujui ljudska bia pomou svetih tajni i
svetih vrlina. Otuda i svespasonosna blagovest iz Boanskih usta Spasovih: I poznaete
Istinu, i Istina e vas osloboditi (Jn. 8,32) i greha i smrti i avola, i oistiniti vas, i
podariti vam sva blaenstva neba. Zato je s pravom reeno ustima jednog Oca Crkve:
Istina je sadrina Crkve. I sve to se u njoj vri istinito je, i spasonosno je
11
.
Zbog svih tih razloga ovaploenje Boga, Bog u telu, Bogoovek Gospod Hristos
- Istina je svih novozavetnih istina; sa Njim stoji ili pada sva Crkva, sav
Bogooveanski domostroj spasenja. To je dua svih novozavetnih i crkvenih dela,
podviga, vrlina, zbivanja; blagovest nad blagovestima; tanije: Sveblagovest. Jo vie
od toga: ta injenica, ta Sveblagovest je merilo svih merila. Njime se, kao
najsigurnijom merom, meri sve i sva u Crkvi, u Hrianstvu. Vrhunac je te istine: ko ne
priznaje ovaploenje Boga, Bogooveka Isusa Hrista, nije lan Crkve, nije Hrianin.
tavie: to je antihrist.
Ovo nepogreivo merilo blagovest je svetog hristoljubljenog bogovidca i
tajnovidca - Jovana Bogoslova: Ljubljeni, ne verujte svakome duhu, nego proveravajte
duhove jesu li od Boga; jer mnogi lani duhovi izioe na svet. Po ovome poznajte duha
Bojega, i duha zablude: svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu doao, od

11
, Expos. in Epist. I ad Timoth. cap. 3, vers. 15; P. gr. t. 125, col. 49C.

Boga je; i svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu doao, nije od Boga; i to je
duh antihrista, za koga uste da e doi, i sad je ve na svetu (1.Jn.4,1-3; 2,22;
1.Kop.12,3).
U stvari, svi duhovi koji nastanjuju na zemaljski svet, ili svraaju u njega, dele
se na dve vrste: na one od Boga i one od avola. Od Boga su oni koji priznaju i
ispovedaju da je Isus -ovaploeni Bog Logos, Gospod i Spasitelj; a od avola su oni
koji to ne priznaju. avolova je filosofija sva u ovome: ne priznati Boga u svetu; ne
priznati Njegovo prisustvo u svetu; ne priznati Njegovo ovaploenje, ooveenje u
svetu; tvrditi i propovedati: nema Boga ni u svetu, ni u oveku; nema Boga ni u
Bogooveku; besmislica je verovati da se Bog ovaplotio u oveka, i da moe iveti u
oveku; ovek je sav bez Boga, bie u kome nema Boga, niti ita Boije, ita Boansko,
besmrtno, veno; ovek je sav prolazan, sav smrtan; po svemu on pripada ivotinjskom
svetu, i gotovo se ni po emu ne razlikuje od ivotinja, zato je i prirodno da ivi kao
ivotinje, koji su mu jedini zakoniti preci i prapreci, a i prirodna sabraa.
Takva je ustvari filosofija Antihrista, koji po svaku cenu hoe da zameni Hrista,
da zauzme Njegovo mesto u svetu i u oveku. Bezbroj je Antihristovih pretea i
ispovednika i vernika u oveanskom svetu kroz vekove. Svaki duh: a duh moe biti
linost, ili uenje, ili ideja, ili misao, ili ovek, ili aneo, ili avo. I svako uenje, svaka
linost, svaka ideja, svaka misao, svaki ovek koji ne priznaje da je Isus - Bog i
Spasitelj, Ovaploeni Bog i Bogoovek, - vodi poreklo od Antihrista, Antihristov je.
takvih je linosti, i uenja, i ideja bilo od same pojave Gospoda Hrista u svetu. Zato
sveti tajnovidac i veli za Antihrista: i sad je ve u svetu. Svaki ovek, svaka ideja u
svetu koja odrie Bogooveka Hrista i Njegovu Crkvu, od Antihrista je. Svake
antihrianske ideologije tvorac je Antihrist, posredno ili neposredno. U samoj stvari,
sve se ideologije mogu svesti na dve vrste: one za Hrista i one za Antihrista. Na kraju
krajeva, ovek je u ovom svetu da rei jedan problem; da li je za Hrista ili protiv Hrista.
I svaki ovek, hteo ili ne, samo to i radi; reava taj problem, taj svoj sveproblem, I svaki
je od nas ili hristoljubac ili hristoborac, treega nema. Da, ili hristopoklonik ili
avolopoklonik, - treega nema.
Bogoovekovo Evanelje odreuje nama ljudima kao glavni ivotni zadatak i
cilj: misliti ono to je u Hristu Isusu, ono to je gore u vaskrslom i vaznesenom
Bogooveku Gospodu Isusu Hristu (Fil.2,5; Kol.3,1-4). ta je to? Sve to On kao
vena Istina jeste i to sadri u Sebi kao Bog Logos: sva Boanska svojstva, vrednosti,
savrenstva. Ali isto tako i to On kao ovaploeni ovek - Bogoovek Gospod Isus
Hristos - ima i sadri u Sebi: Njegove oveanske osobine, misli, oseanja, podvizi,
doivljaji, dela; sav Njegov ivot od roenja pa do vaznesenja, i d vaznesenja pa sve
do Stranog suda, i od Stranoga suda kroz svu Boansku venost. Misliti svemu
tome, to je naa prva hrianska dunost, danonona dunost... Inae, misli li ovek
istini, zabludi, ivotu, smrti, dobru, zlu, pravdi, nepravdi, raju, paklu,
Bogu, avolu, - ako svemu tome ne misli u Hristu Isusu, to jest ako se misao
njegova u svemu tome ne izvije u hristomisao, ona se mora pretvoriti u besmisleno i
samoubilako muenitvo. drutvu, linosti, prodici, naciji, oveanstvu,
ne misli li u Hristu i Hristom, nikad im nee pronai pravi smisao, piti pravilno reiti
ijedan njihov problem.
Misliti svemu u Hristu i Hristom, - eto glavne zapovesti za svakog Hrianina,
eto naeg hrianskog kategorikog imperativa, eto nae hrianske gnoseologije. No,
Hristom se moe misliti, ako se ima um Hristov. Sveti Apostol tvrdi za Hriane: Mi
Hristov um imamo (1.Kor.2,16). Kako smo ga stekli? ivei u Bogooveanskom telu
Njegovom Crkvi, kome je On glava. ivljenje u Crkvi, pomou svetih tajni i svetih
vrlina sjedinjuje celo nae bie sa biem Crkve, sjedinjuje i na um sa
Bogooveanskim umom Crkve, i osposobljava nas da umujemo po Hristu, da mislimo

ono to je u Hristu Isusu. Mislei pak Hristovim umom, sabornim umom Crkve,
Hriani i mogu Jedno misliti, jedno oseati, Jednu ljubav imati, i biti jedne due i
jednog srca, i Jednoduni i jednomisleni (Fil.2,2; 3,16; 4,2; Rim.15,5; 1.Kop.1,10).
Bog i Gospod Hristos spustio se sa nadnebeskih Boanskih visina, pa ak i sam postao
ovek da bi ljudi mogli misliti ono to je u Hristu Isusu, i iveti dostojno Boga (Fil.2,6).
Bog je postao ovek da bi oveka uinio bogom, - kako to najradije govore sveti Oci.
Ili: Bog se ooveio da bi se ovek oboio. - Eto, u tome je sva Istina Crkve, Istina
Bogooveanska, Istina nebozemna, besmrtna i vena.
Po svemu, organizam Crkve je najsloeniji organizam za koji duh ljudski zna.
Zato? Zato to je to jedinstven Bogooveanski organizam, u kome sve Boanske i
oveanske tajne, sve Boanske i oveanske sile sainjavaju jedno telo. Samo je
svemudri i svemoni Bogoovek, Gospod Hristos, mogao sve to sastaviti i sklopiti u
jedno telo, Svoje telo, kome je On - glava, vena glava. Sav ivot u udesnom i
udotvornom telu vodi i rukovodi On, udesni i udotvorni Bog i ovek. Svaki deli
ovoga tela ivi celim telom, ali i celo telo ivi u svakom svom deliu. Svi ive kroz
svakoga i u svakome, ali i svaki ivi kroza sve i u svima. Svaki deli raste zajednikim
rastom tela, ali i celo telo raste rastom svakog delia. Sve te mnogobrojne delie tela,
sve te organe, sve te udove, sva ta ula, sve te elijice, sjedinjuje u jedno venoivo
Bogooveansko telo sam Gospod Hristos, usklaujui delatnost svakoga delia sa
celokupnim sabornim ivotom tela. svaki deli radi po meri svojih sila. Silu pak
svakog lana Crkve sainjavaju evanelske vrline. Evanelska delatnost svakog lana
Crkve, iako posebna i lina, uvek je svestrano saborna, zajednika, opta. Jer se utapa u
sveoptu delatnost celoga tela. I dok svojom evanelskom delatnou ovek
preobraava sebe rastui u Hrista, dotle Gospod Hristos tu njegovu delatnost pretvara u
optu, sabornu, Bogooveansku energiju, i tako ini da telo raste na sazidanje samoga
sebe u ljubavi (Ef.4,16). Ustvari, delatnost svakoga lana Crkve je uvek lino-saborna,
lino-kolektivna. I kada izgleda da radi samo za sebe (na primer, podvizavanje
pustinjaka), lan Crkve uvek radi za celinu. Takvo je ustrojstvo Bogooveanskog
organizma Crkve, koji uvek vodi i rukovodi sam Gospod Hristos.
U sabornom ivotu Crkve izmeani su ivoti Anela i ljudi, pokajnika i
grenika, pravednika i nepravednika, preminulih i na zemlji iveih, pri emu oni
pravedniji i svetiji pomau manje pravednima i manje svetima da rastu rastom Bojim u
sve veu pravednost i svetost. Kroz sve lanove struje Bogooveanske svete sile
Hristove, i kroz one najmanje i najneznatnije, po meri njihovog blagodatnog
uivljavanja u organizam Crkve pomou podviga vere, ljubavi, molitve, posta,
pokajanja, i stalih svetih vrlina. Tako, svi mi zajedno rastemo u crkvu svetu u Gospodu
(sr.Ef.2,21): blagodatno-organski povezani meu sobom jednom verom, jednim svetim
tajnama i svetim vrlinama, jednim Gospodom, jednom Istinom, jednim Evaneljem. I
svi uestvujemo u jednom Bogooveanskom ivotu Crkve, svaki iz svog mesta u tom
telu, koje mu je Gospod - glava Crkve odredio, jer telo Crkve raste iz Njega i Njime
skladno sastavljeno i sklapano. Pri tome Gospod svakome odreuje mesto koje mu
odgovara po njegovim duhovnim osobinama i hrianskim svojstvima, naroito po
njegovoj svetoj evanelskoj ljubavi koju svaki dobrovoljno gaji u sebi i radi njome. U
tom sabornom ivotu Crkve svaki sazidava sebe pomou svih, i to u ljubavi, i svi
pomou svakoga, zbog ega su i jednome Apostolu potrebne molitve neznatnih lanova
Crkve.
lanovi Crkve, potpuno sjedinjeni sa Bogoovekom blagodatno-vrlinskim
sjedinjenjem, ive onim to je Njegovo, i imaju ono to je Njegovo, i znaju Njegovim
znanjem, jer sabornim umom Crkve umuju, i sabornim srcem Crkve oseaju, i
sabornom voljom Crkve hoe, i sabornim ivotom Crkve ive; sve njihovo je u stvari
najpre Njegovo, i uvek Njegovo, a oni uvek svoji sebi samo preko Njega i Njime.

Svi verni u Crkvi smo jedno telo, radi ega? Da bismo iveli jednim, svetim i
sabornim ivotom Crkve. svetom i sabornom verom Crkve, svetom i sabornom duom
Crkve, svetom i sabornom saveu Crkve, svetim i sabornim umom Crkve, svetom i
sabornom voljom Crkve. I tako nam sve bilo saborno i zajedniko: i vera, i ljubav, i
pravda, i molitva, i post, i istina, i tuga, i radost, i bol, i spasenje, i oboenje, i
obogooveenje, i besmrtnost. i venost, i blaenstvo. kroza sve to vodi i rukovodi,
upravlja i ujedinjuje blagodat Svetoga Duha. Nismo svoji; svima pripadamo u Crkvi, a
najpre dui Crkve - Duhu Svetom. To oseanje je glavno i neprekidno evanelsko
oseanje svakog pravog lana Crkve. Nikome u Crkvi ne pripada sve, ve svakome
onoliko koliko je Duh Sveti odredio prema njegovom mestu u Bogooveanskom telu
Crkve i po meri vere njegove.
Odlika je svakog Hrianina oseanje sabornosti, oseanje line
sveodgovornosti. On zna: kada pada, on sa sobom i druge obara; kada se die, on sa
sobom i druge podie. Njegov ivot nije samo njegov, ve je utkan u ivot ostale brae
po veri, poto svi sainjavamo jedno telo Crkve. u Crkvi nam je sve zajedniko: i
Bog, i Svetinje, i dua, i savest, i srce. Na molitveno-blagodatni nain svaki je u svima i
svi u svakome. Ko zna koliko svaki od nas duguje Svetiteljima Bojim, i njihovim
molitvama, i samu duu svoju, i samu veru svoju, i samo spasenje svoje! lan si Crkve;
t znai: organski si vezan za svete Apostole, i Muenike, i Ispovednike, i za sve
nebeske Sile Anelske. Ljubav svete sabornosti u Crkvi sjedinjuje, Bogooveanski
sjedinjuje meu sobom lanove Crkve. I oni svi, i svaki od njih, ive sabornim ivotom
Crkve. ta sveta ljubav sabornosti zavisi od njihove vere u Hrista i ivota u Hristu.
Zato bogomudri Apostol i blagovesti Hrianima: Kako dakle primiste Hrista Isusa
Gospoda, onako ivite u njemu (Kol.2,6). Nita ne menjajte u Gospodu Hristu, niti Mu
dodajite: onakav kakav je, On je i Boanski i oveanski svesavren. Mi vam, Apostoli,
takvog Gospoda Hrista, Bogooveka, propovedasmo i predadosmo; vi Ga takvoga
primiste. I tako ivite u njemu.
ivite u njemu, - to je zapovest nad zapovestima. I to ivite: ne prilagoavajui
Njega sebi nego sebe Njemu; ne preinaujui Njega prema sebi nego sebe prema
Njemu; ne menjajui Njega prema sebi nego sebe prema Njemu; ne presazdajui Njega
po liku svom nego presazdajui sebe prema liku Njegovom. Samo oholi jeretici i
nerazumni duegupci presazdavaju, preinauju, menjaju Bogooveka Hrista prema
svojim eljama i shvatanjima. Otuda toliki lani Hristosi u svetu, i toliki lani
hriani. pravi Gospod Hristos, u svoj punoi Svoje evanelske Bogooveanske
istorinosti i stvarnosti, sav je u Svome Bogooveanskom telu - Crkvi Pravoslavnoj,
kako u doba svetih Apostola, tako i danas, tako i doveka. Bogooveanski ivot Njegov
- produen je u Bogooveanskom telu Crkve kroza sve vekove, i kroza svu venost.
ivei u Crkvi, mi ivimo u Njemu onako kako to hristonosni Apostol i nareuje. u
najpotpunijoj meri tako ive Svetitelji. Oni - Bogooveanski lik Hristov uvaju u
njegovoj udesnoj sveivotvornosti, sveistinitosti, sveleposti i neizmenljivosti. Ujedno s
tim hristoliki Svetitelji Spasovi uvaju u njegovoj Bogooveanskoj savrenosti i
neizmenljivosti i Bogooveanski cilj ovekova bia i ivota, odreenog Bogoovekom
Gospodom Hristom, i ostvarivog jedino u Njegovom Bogooveanskom telu - Crkvi.
Meutim, svako menjanje, smanjivanje, uproavanje, skraivanje, antropomorfiziranje
hrianskog cilja, upropauje Hrianstvo, obesoljuje ga, ozemljuje ga, pretvara ga u
obinu ljudsku, humanistiku suiavu religiju, humanistiku suiavu filosofiju,
humanistiku suiavu etiku, humanistiku suiavu nauku, humanistiku suiavu
tvorevinu, humanistiku suiavu zajednicu.
Svaki novi lan Crkve znai prirast u telu Crkve i porast tela Crkve. Jer svaki po
odgovarajuoj delatnosti svojoj postaje sutelesnik u telu Crkve. sam Gospod mu
dodeljuje pripadajue mesto u telu Crkve, inei ga ivim sastavnim delom njenim.

Zaista, samo u Bogooveanskom organizmu Crkve svi rade za svakoga i svaki radi za
sve, svi ive za svakoga i svaki ivi za sve. Zaista, samo je u Crkvi na savren nain
reen i problem linosti i problem drutva; i samo u Crkvi ostvarena i savrena linost i
savreno drutvo. U stvari, van Crkve nema ni prave linosti ni pravog drutva.
Sveti Damaskin blagovesti: Hristos, glava naa, daje nam Sebe -
-, i time nas sjedinjuje sa Sobom i jednog s drugim; usled toga mi imamo
meusobnu slogu, usklaenost, iako svako dobija pomo Duha onoliko koliko je
sposoban da smesti
12
.
Gospod Hristos je glava Crkve, i samo kao takav je On i Spasitelj tela Crkve
(Ef.5,23). Kao glava Crkve Gospod Hristos neprestano daje telu Crkve sve to mu je
potrebno za njegov Bogooveanski ivot i spasavanje svih lanova njegovih od greha,
smrti i avola. Crkva je uvek Crkva Hristom, Crkva time to je On uvek njena glava, a
ona - uvek Njegovo telo. U njoj sve zavisi od Njega: ona Njime ivi, Njime postoji,
Njime spasava, Njime besmrtuje - sluajui Ga u svemu i sluei Mu celim biem
svojim. U Crkvi: Bog je sve i sva za oveka. Crkva je najsavrenija organizacija, jer je
najsavreniji organizam: Bogooveanski organizam. U njoj su Bog i ovek sjedinjeni u
jedan duhovno-blagodatni Bogooveanski organizam: Bog ivi u oveku i ovekovom,
i ovek ivi u Bogu i Bogom; ovek se u svemu dobrovoljno potinjava Bogu,
usavrava Bogom, raste rastom Bojim - u oveka savrena, u meru rasta visine
Hristove (Kol.2,19; Ef.4,13), ali ne prestaje biti ovek; sve se obavlja i zbiva u duhu
Bogooveanske simbioze, Bogooveanskog saivota, Bogooveanske saradnje,
Bogooveanske ravnotee i punoe. Zbog toga je Crkva jedina prava i istinska
zajednica, jedino pravo i savreno drutvo: u njoj se i pojedinac usavrava drutvom, i
drutvo pojedincem; i jedan i drugi dobija sile za takav podvig od udesnog Gospoda
Hrista, koji je u isto vreme i glava drutvu kao celini, i glava svakome pojedincu kao
linosti. Ctoga van Crkve nema ni pravog drutva ni prave linosti.
Od Svetoga dolazi osveenje, kao od svetlosti osvetljenje. Crkva, koja sobom
obuhvata sve svetove, mogla je biti osveena samo jednim tako svesvetim i
sveobuhvatnim biem kao to je Bogoovek Gospod Hristos. Da je osveti, On predade
Sebe za nju, svega Sebe dade za nju, svega Sebe ostavi njoj, i na Sebi osnova nju
(f.5,25). Ceo ivot Bogoovekov nije drugo nego spasavanje sveta od greha, smrti i
avola, stvaranjem i odravanjem Crkve u svetu. On je bie Crkve ispunio Sobom,
Svojim svetim Boanskim silama, i tako je svu osvetio, te ona svetim tajnama i svetim
vrlinama spasava ljude od greha, smrti i avola, od kojih ih nikakva sila pod nebom ne
moe spasti. Naroito je to uinio krstivi je Duhom Svetim na dan svete Pedesetnice da
bi i ona sama osveivala krtavajui Duhom Svetim i vodom (Ef.5,26; sr.Tit.3,5;
Jn.3,5). I ona samo tom savrenom i svemonom Boanskom svetou oiava bie
ljudsko od svega nesvetog, grehovnog, avolskog. I sada se u njoj svaki ovek oiuje
i osveuje kupanjem vodnim i reju (Ef.5,26; sr.Tit.3,5; Jn.3,5). Re Boja osveuje
vodu Duhom Svetim. Duh Sveti je neto nevidljivo, a osveena voda je neto vidljivo.
Daje se i jedno i drugo, zato to je ovek dvostruko bie: od nevidljivog duha i
vidljivog tela. Kada re Boja osveuje mrtvu vodu, kako da ne osveti ivu duu
ljudsku, bogoliku i besmrtnu? Da je osveti oistivi je kupanjem vodnim, i reju
(Ef.5,26; sr.Tit.3,5; Jn.3,5): jer samo sveta i sveosveujua sila Hristova, prisutna reju
Bojom u vodi krtenja, oiava oveka od svakoga greha, neistote, avola,
ispunjujui ga svetou Boanskom i Bogom, jer koji se god u Hrista krsti, u Hrista se
oblai (Gal.3,27). U Crkvi sve je od Hrista, i sve u Hristu; sav On u njoj, i sva ona u
Njemu.

12
. ad loc.; col. 844A.

Zato to je sav Hristos u Crkvi, i sva ona u Njemu, ona i jeste slavna, sveta i
besprekorna (Ef.5,27). Da bi je uinio takvom, On je uneo u nju, ovaplotio u nju, kao u
telo Svoje, svu Svoju Bogooveansku Linost, sav Svoj Bogooveanski ivot, i sav
Svoj Bogooveanski podvig. U Svom najistijem vidu, Crkva je sva - On, Bogoovek
Hristos, produen kroza sve vekove i kroza svu venost. Otuda, ona nema mrlje ni
mane, ili takoga ega (Ef. 5,27). Zbilja, ta je to to joj nedostaje; ta - zbog ega bi je
mogli prekoreti? Zar ona ne oiava od svih grehova, i od onih najveih i od onih
najmanjih? Zar ne oslobaa od svih smrti, i od svih avola? Zar ne prima svakoga ko joj
se obrati? Zar ne spasava svakoga od greha, smrti i avola? Zar ima kraja njenom
ovekoljublju i njenoj moi? sve to ini u njoj Boanska sila Hristova, uvek sveta i
svemona (up.Kol.1,29).
Gospod je Crkvu uinio takvom krstom Svojim, Bogooveanskom krvlju
Svojom prolivenom na krstu. Ta krv je oienje Crkve, i spasenje njeno. Ona je i
Bogooveansko sjedinjenje njeno, i jedinstvo njeno s Bogom i s ljudima. Krv
Bogooveka Hrista je venonova, iskupiteljna, spasiteljna, svestvaralaka, i
sveujedinjujua sila Crkve. U Linosti Bogooveka svesavreno se ujedinila Boanska i
oveanska priroda, Bog i ovek, te su tako ljudi, dotle grehom daleko od Boga,
Bogooveanskom krvlju postali bliski Bogu, jedno s Bogom (Ef.2,13-14), postali udi
tela Njegova, od mesa Njegova, i od kostiju Njegovih (Ef.5,30). Bogoovekom
Gospodom Hristom ostvarena je na zemlji nezamisliva stvarnost: mi ljudi, mi
greholjubivi sisari stupili smo Njime u krvno srodstvo sa Bogom, jer Bogooveanska
krv Njegova - izvor venog ivota naeg, Bogooveanske besmrtnosti nae, sjedinjuje
nas najprisnije sa Njim - Jedinim istinitim Bogom, u kome i jeste veni ivot
(sr.1.Jn.5,20; 5,11; 1,2). Boanska krv Gospoda Hrista je Bogooveanska sila koja
osveuje, koja oiava, koja preobraava, koja ohristovljuje, koja ocrkovljuje, koja
obogooveuje, koja otrojiuje, koja spasava. Zato je Novi Zavet - Zavet u krvi
Bogooveka Hrista. I taj se Zavet evharistijski produuje u Bogooveanskom telu
Crkve, sjedinjujui Bogooveanskom krvlju nas ljude sa Bogom i meu sobom. Jer
ujedinjujui oveka sa Bogoovekom, ta presveta krv nas preko Njega ujedinjuje sa
svima ljudima. Oigledna je istorijska injenica: pravo, istinsko, besmrtno jedinstvo
oveka sa ljudima biva preko Bogooveka: Bog je blii svakome oveku no to je sam
ovek sebi, blii i svima ljudima no to su oni sami sebi. Zato nema oveku jedinstva sa
samim sobom i sa ljudima oko njega bez Boga, bez Bogooveka, bez krvnog oroenja i
sjedinjenja s Njim. to se krvno oroenje i sjedinjenje oveka s Bogom, i to krvno
Bogooveansko oroenje i sjedinjenje oveka sa ljudima, obavlja u Bogooveanskom
telu Hristovom - Crkvi. I to konkretno i doivljajno: U svetoj Evharistiji, svetom
Prieu tela i krvi Hristove.
Krv Bogoovekova sjedinjuje oveka sa Bogom, kako na Golgotskom krstu,
tako i u Bogooveanskom telu Crkve kroz ivotvornu i bogotvornu krv svete tajne
Priea na svetoj Liturgiji. I jo: poto je to krv Bogooveka Hrista, a Crkva telo
Njegovo, to ona i jeste sjedinjujua sila koja sve lanove Crkve sjedinjuje u jedno telo,
u jedan ivot, u jednu duu, u jedno srce, u jednu Bogooveansku zajednicu -
. aa blagoslova koju blagosiljamo, nije li zajedica - - krvi
Hristove? Hleb koji lomimo, nije li zajednica - - tela Hristovog? Jer je jedan
hleb, jedno smo telo mnogi; jer svi u jednome hlebu imamo zajednicu (1.Kop.10,16-17).
- Ove Bogooveanske rei hristonosnog Apostola kazuju nam samu tajnu Crkve, njenu
evharistijsku tajnu i evharistijsku prirodu. Sveta Evharistija, sveto Priee nas ne samo
sjedinjuje sa Njim, Nezamenljivim, nego i nas meu sobom. Jedui Njegovo sveto telo,
mi postajemo jedno telo mnogi. Sjedinjujui se sa Njim, mi se svetim jedinstvom
sjedinjujemo i meu sobom. je sveto jedinstvo ljudi u Hristu, Bogooveansko
jedinstvo, Jedino istinsko jedinstvo i jedino veito jedinstvo ljudi. Jer u Bogooveku

Gospodu Hristu mi smo ne samo veito ivi, nego i veito jedno: i to jedno kao to je
telo jedno. Ima li prisnijeg jedinstva od toga? I jo: ima li venijeg jedinstva od toga,
kada je to telo - veno telo? Tako je u Bogooveanskom telu Hristovom, Crkvi; tu smo
jedno telo mnogi. Njime, Bogoovekom: jedno telo mnogi. I izraz te Bogooveanske
stvarnosti i jeste sveta Evharistija, sveta Liturgija, sveto Priee. udotvorni, i uvek
istorini Bogoovek je najpre ovaploenjem Svojim ujedinio u Sebi Boga i oveka
venim jedinstvom. I to sve preneo, i neprekidno prenosi, na sve ljude. Preneo, i
prenosi, na Bogooveanski nain. Jer je Crkvu osnovao na Bogooveanskom telu
Svom, na zemaljskoj stvarnosti Bogooveanskog ivota i prisustva Svog u naem
svetu. Ovaplotio se Sveblagi da bi nas Sebi saovaplotio (Ef.3,6), i tako oboio, i tako
nam sve Svoje darovao. On to ini prvenstveno svetim Prieem u svetoj Evharistiji
Crkve.
Jedno smo telo mnogi, jer niko od nas ne sainjava celo telo, nego je svaki samo
deli tela, kako bismo uvek oseali i znali koliko zavisimo jedan od drugoga: svi od
svakoga, i svaki od sviju. I koliko smo neophodni jedan drugome: svi svakome, i svaki
svima; i jo: svaki svakome. Naa sila, i mo, i ivot, i besmrtnost, i blaenstvo, samo
su u tome jedinstvu, koje nam daje, ko? Telo Hristovo, telo Boje. udesni Gospod
Hristos je nae istinito jelo, nae istinito pie (sr.Jn.6,55-56.48). On je taj jedan hleb
kojim se hranimo, i Njime svi u jednome hlebu imamo zajednicu. On je i sama
zajednica, i sila te svete zajednice, svete sabornosti Crkve. Prieujui se svetim
hlebom i svetom krvlju Gospoda Hrista, mi se prieujemo Njegovim svetim telom,
koje je uvek jedno, i svuda jedno. Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo
udi jedan drugome (Rim.12,5; sr.1.Kor.12,27).
To je bogomudrost svetog Apostola. Nju bogomudro produuje peti evanelist
- sveti Zlatoust: Nazvavi sveto Priee zajednicom tela Hristova, Apostol je hteo
rei jo bliskije, pa je zato dodao: Jer je jedan hleb, jedno smo telo mnogi. Ta ta ja
govorim: Zajednica? Mi smo samo to telo. Jer ta je hleb? Telo Hristovo. ta
postaju oni koji se prieuju? Telo Hristovo; ne mnoga tela, nego jedno telo. Kao to
hleb, nainjen od mnogih zrna postaje jedan, te se zrnevlje ne vidi zbog njihovog
sjedinjenja, tako se i mi sjedinjujemo i sa Hristom i meu sobom
13
.
toj Bogooveanskoj stvarnosti bogomudri Kavasila blagovesti: Crkva
pokazuje sebe u svetim tajnama (tela i krvi Hristove), ne kao u simvolima, nego kao
udovi u srcu, i kao grane u korenu drveta, i, po rei Gospodnjoj, kao loze u okotu (Jn.
15,1-5). Jer ovde nije samo optost - - imena ili analogija po slinosti, nego
istovetnost - . Jer su ove svete tajne - telo i krv Hristova, a to i jeste istinita
hrana i pie Crkvi Hristovoj; i ona, prieujui se njima, ne pretvara ih u ljudsko telo,
kao to biva sa ljudskom hranom, nego se ona sama (to jest Crkva) pretvara u to telo i
krv Hristovu... I ako bi neko mogao da vidi Crkvu Hristovu po tome koliko se ona
sjedinila s njim prieujui se njegovim telom, on ne bi nita drugo video nego samo
Gospodnje telo. Sa tog razloga i pie Pavle: Vi ste telo Hristovo, i udi meu sobom
(1.Kor.12,27)
14
. Ako je Hristos jedan, veli sveti Grigorije Bogoslov, onda je jedna glava
Crkve, i jedno telo
15
. Na taj nain mi smo Hristom i u Hristu jedno telo i meu sobom
udovi sa svima svetim Apostolima, i Prorocima, i Muenicima, i Ispovednicima, i svima
Svetima. od ove u Hristu zajednice sa svima svetima (sr.Ef.3,18; 4,11-16) nema za
bie ljudsko nita bolje, nita svetlije, nita blaenije, nita venije, nita milije u svima
svetovima poznatim i zamislivim. Radost je nad radostima: biti sa svima svetima - jedno
telo, i to - telo Hristovo.

13
In Epist. I ad Corinth. Homil. 24,2; . gr. t. 61, col. 200.
14
. . 38; . gr. t. 150, col. 452C-453A.
15
Orat. 37,8; P. gr. I. 36, col. 292B.

Ako bi se sve tajne Novog Zaveta, Zaveta Bogoovekovog, i sve tajne Crkve
Hristove, Crkve Bogoovekove, mogle svesti na jednu tajnu, onda je ta tajna - sveta
tajna Priea, sveta tajna Evharistije. Ona nam i pokazuje i daje vascelog Gospoda
Hrista u svom udesnom raskoju Njegove Bogooveanske Linosti i Njegovog
Bogooveanskog tela, koje je Crkva. Jer sveto Priee, sveta Evharistija, to je samo
Boansko telo Njegovo, to - sama Boanska krv Njegova, to - sav On sa Crkvom
Njegovom u neiskazanoj punoi Svoga Boanstva i Svoga oveanstva - Svoga
Bogooveanstva. Novi Zavet je zaista na jedinstven i izuzetan nain nov: Zavet u
Bojoj krvi, Zavet u Bojem telu. I takav Bogooveanski savez Boga i oveka
ostvaren je na svu venost udesnim Bogoovekom i Gospodom Hristom i Njegovom
Bogooveanskom Crkvom.
Sveto Priee je uvek telo sveivog Gospoda Isusa: Ovo je telo moje; i mi smo
njime i kroz njega uvek Njegovi, svagda nanovo Njegovi. i onih koji se tim svetim
telom prieuju. Tako svi sainjavamo jednu svesvetu Bogooveansku zajednicu -
Crkvu. U samoj stvari, u svetoj Evharistiji je sva Crkva, i sve njene tajne i njene
Svetinje. U njoj je sav Gospod Hristos; u njoj sav Novi Zavet, Zavet u sveivotvornoj
krvi Bojoj: Novi Zavet u mojoj krvi (1.Kop.11,25). Kroz sveto Priee mi stalno
obnavljamo svoj savez sa Gospodom Hristom i kao pojedinci i kao narod Boji
(sr.Tit.2,14; Jev.2,17; 8,8-10; 2.Kor.6,16); stalno se utvrujemo u njemu; i on je za nas
stvarno uvek novi savez, Novi Zavet u Bogooveku Hristu. To je ono to nikad ne treba
zaboravljati ve uvek pamtiti i obnavljati, i tako sebe u Crkvi stalno iznova
Bogooveanskim ivotom oivljavati. Zato Spasitelj i ozakonjuje blagovesnu
zapovest: Ovo inite meni za spomen (1.Kop. 11,24-25; Lk.22,19).
Ovaj liturgijski i evharistijski spomen podsea na sav Bogooveanski podvig
spasenja sveta, izvren Gospodom Hristom. Po bogonadahnutoj rei svetog Damaskina:
Svravanje ovih svetih tajni (na Liturgiji) ispunjava sav duhovni i nadprirodni
domostroj ovaploenja Boga Logosa
16
. To sveto-evharistijsko podseanje u stvari
jeste svetotajinsko davanje nama samoga Gospoda Hrista u vasceloj punoi Njegovog
Bogooveanstva. Jer nam nita novozavetno ne daje tako celoga Gospoda Isusa kao
sveta Evharistija i Priee; daje nam Njega vascelog: Venog, Sveivog i
Sveivotvornog; i to uvek istog i sveistog - jue i danas i vavek (Jev.13,8). Kroz sveto
Priee mi doivljavamo sav Spasiteljev Bogooveanski podvig spasenja kao svoj.
pre svega Njegovu svespasonosnu smrt i vaskrsenje. Jer nas oni potpuno uvode u samo
srce i u samu venost Bogooveanskog spasenja. Stoga sveti Apostol blagovesti: Kad
god jedete ovaj hleb i au ovu pijete, smrt Gospodnju i vaskrsenje obznanjujete, dok ne
doe (1.Kor.11,26).
Telo ovaploenog Gospoda Hrista, koje je On primio od Presvete Bogorodice i
Duha Svetoga, i telo Njegovo u svetoj Evharistiji kao i telo Njegovo - Crkva, sve je to,
na kraju svih krajeva, jedno telo, jedinstveno i svespasonosno. Jer Gospod Hristos jue
je i danas onaj isti i vavek (Jev.13,8). O tome heruvimski vidovito svedoi Zlatousti
evanelist: Oni koji se prieuju tela i krvi Gospoda Hrista - pamtite, mi se
prieujemo tela koje se ni po emu ne razlikuje od onoga tela koje sedi gore, kome se
Aneli klanjaju; to telo mi upravo okuamo - . , koliko nam je
puteva otkriveno ka spasenju! Gospod nas je nainio Svojim telom, dao nam je Svoje
telo. Jer kao to je telo ono sjedinjeno sa Hristom, tako se i mi sjedinjujemo s Njim kroz
ovaj hleb. Jer Njemu ne bee dosta to postade ovek, i to bi bijen i raspet za nas, nego
i ujedinjuje Sebe s nama; i to ne samo verom, nego nas i stvarno ini Svojim telom
17
.

16
, 2; . gr. t. 95, col. 408.
17
In Epist. ad Ephes. Homil. 3,3; . gr. t. 62, col. 27; In Matth. Homil. 82,5; P. gr. t. 58, col. 743.

Telo ovaploenog Boga Logosa je vrhovna svevrednost za ljudsko bie u svima
svetovima. U njemu su sve vene Boanske, oveanske i Bogooveanske vrednosti i
stvarnosti. Drugo Lice Presvete Trojice, Bog Logos se ovaplotio i postao Bogoovek da
bi postao Crkva, i u njoj izvrio, i neprekidno vrio, podvig spasenja sveta i ljudi od
greha, smrti i avola. Bog je postao ovek, postao telo da bi ovek pomou
Bogooveka, u Bogooveanskom telu Njegovom = Crkvi, postao bog. To je sva
blagovest Bogooveka i Njegove Crkve. Bog i sve Boje, ovek i sve istinski oveje, u
Crkvi je organsko i realno kao telo. Sva punoa Boanstva ivi u Crkvi = na
telesan nain (Kol.2,9). Kao sutelesnici Hristovi, kao sutelesnici Bogooveanskog tela
Njegovog Crkve, mi primamo od te Boanske punoe Spasove sve to nam treba za
veni ivot u obadva sveta: primamo blagodat na blagodat i svu Boansku Istinu sa
svima njenim neprolaznim bogatstvima, vrednostima, radostima (Kol.2,9-10; Ef.3,
19;Jn.1,17).
Posredi je velika tajna, najvea u svima naim svetovima: Hristos i Crkva
(Ef.5,32). Rodu ljudskom nedostaje i uma i rei da makar priblino izrazi tu presvetu i
preveliku tajnu. Hristos je u isto vreme Bog Logos i ovek. Bog Logos i Crkva, Bog
Logos sa telom na nebu, i u telu Svom, Crkvi, na zemlji. Zar to nije velika tajna?
lanovi Crkve sainjavaju jedan organizam, jedno telo, pa ipak svaki ostaje potpuno
posebna linost. Zar to nije velika tajna? U Crkvi je sve saborno, pa ipak sve lino;
svaki ivi u svima, i svi u svakome, pa ipak je svaiji ivot njegov vlastiti ivot, i
svaija linost njegova vlastita linost. Zar to nije velika tajna? U Crkvi ive toliki
grenici, pa ipak je ona sva sveta i besprekorna (Ef.5,27), bez ikakve mane i mrlje. Zar
to nije velika tajna? I tako redom, od najmanjeg do najveeg, u Crkvi je sve velika
tajna, jer je u svemu prisutan sav udesni Gospod Hristos sa svima Svojim bezbrojnim
Bogooveanskim tajnama. Zato Crkva predstavlja najvee udo za sve stvorene
svetove, udo kome se i Aneli na nebu dive. U njenu jedinstvenu blagovest, u njeno
sveboansko Evanelje ele i Aneli da zavire, jer se i njima kroz Crkvu otkriva
mnogorazlina premudrost Boja (Ef.3,10; 1.Pt.1,12).
Bogoovek Hristos je u Crkvi Svojoj sjedinio sve to je na nebu i to je na
zemlji (Ef.1,10); sve tajne neba i zemlje slile su se u jednu tajnu, i tako se dobila velika
tajna, svetajna: Crkva. Ta velika tajna pronie sve lanove Crkve, sav njihov ivot, sve
njihove odnose. Zato je u Crkvi sve - udo, sve tajna pae smisla = iznad razuma. Tu
nita nije prosto, nita jednostavno, nita sporedno, nita maloznaajno, jer je sve
Bogooveansko, sve organski povezano u jedan Bogooveanski organizam, u jednu
sveobuhvatnu Bogooveansku veliku tajnu, svetajnu: Crkvu Pravoslavnu.

SVOJSTVA CRKVE
sadraj
Svojstva Crkve su bezbrojna, jer su njena svojstva, ustvari, svojstva
Bogooveka Gospoda Hrista, a preko Njega i svojstva Trojinog Boanstva. No, sveti i
bogomudri Oci Drugog vaseljenskog sabora, voeni i rukovoeni Duhom Svetim, sveli
su ih u devetom lanu Simvola vere na etiri: Verujem u jednu, svetu, sabornu i
apostolsku Crkvu. - Ova svojstva Crkve: jedinstvo, svetost, sabornost i apostolnost,
istiu iz same prirode Crkve, i njenog cilja. Ona jasno i tano odreuju karakter
Pravoslavne Crkve Hristove, kojim se ona kao Bogooveanska ustanova i zajednica
odlikuje od svake ljudske ustanove i zajednice.
1. Jedinstvo i jedinstvenost Crkve
sadraj
Kao to je Linost Bogooveka Hrista jedna i jedinstvena, tako je i Crkva,
Njime i u Njemu osnovana, jedna i jedinstvena. Jedinstvo Crkve neminovno sledi iz
jedinstva Linosti Bogooveka Gospoda Hrista. Organski jedan i jedinstven
Bogooveanski organizam u svim svetovima, Crkva se, po svim nebozemnim
zakonima, ne moe deliti. Svako delenje znailo bi njenu smrt. Sva u Bogooveku, ona
je najpre i po svemu Bogooveanski organizam, pa onda Bogooveanska
organizacija. U njoj je sve Bogooveansko: i priroda, i vera, i ljubav, i krtenje, i
Evharistija, i svaka njena tajna, i svaka njena sveta vrlina; i svo njeno uenje, i sav njen
ivot, i sva njena besmrtnost, i sva njena venost, i svo njeno ustrojstvo. Da, da, da: u
njoj je sve Bogooveanski jedno i nedeljivo: i ohristovljenje, i osveenje, i oboenje, i
otrojienje, i spasenje. U njoj je sve organski i blagodatno povezano u jedno
Bogooveansko telo, pod jednom Glavom - Bogoovekom Gospodom Hristom. Svi
njeni lanovi, iako kao linosti uvek celosni i neprikosnoveni, no sjedinjavani jednom
blagodau Svetoga Duha kroz svete tajne i svete vrline u organsko jedinstvo,
sainjavaju jedno telo, i ispovedaju jednu veru, koja ih sjedinjuje meusobno i sa
Gospodom Isusom.
Hristonosni Apostoli bogonadahnuto blagoveste jedinstvo i jedinstvenost Crkve,
zasnivajui ih na jedinstvu i jedinstvenosti njenog Osnivaa - Bogooveka Gospoda
Hrista i Njegove Bogooveanske Linosti: Jer temelja drugog niko ne moe postaviti
osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Xpucmoc (1.Kop.3,11).
Poput svetih Apostola, sveti Oci i Uitelji Crkve heruvimski bogomudro i
serafimski revnosno ispovedaju jedinstvo i jedinstvenost Crkve Pravoslavne. Stoga je
pojmljiva plamena revnost svetih Otaca Crkve pri svakom odvajanju i otpadanju od
Crkve, i njihov strogi odnos prema jeresima i raskolima. U tome pogledu od izuzetne su
Bogooveanske vanosti sveti Vaseljenski i sveti Pomesni sabori. Po njihovom
hristomudrom duhu i stavu, Crkva je ne samo jedna nego i jedina. Kao to u Gospoda
Hrista ne moe biti nekoliko tela, tako u Njega ne moe biti ni nekoliko Crkava. Po
Bogooveanskoj prirodi svojoj, Crkva je jedna i jedina, kao to je Bogoovek Hristos -
jedan i jedini. Otuda je razdeljenje, deoba Crkve stvar ontoloki, sutinski nemogua.
Razdeljenja Crkve nikada nije bilo, niti ga moe biti, a bivala su i bivae otpadanja od
Crkve, kao to dobrovoljno besplodne loze otpadaju sasuene od venoivog
Bogooveanskog okota - Gospoda Hrista (sr.Jn.15,1-6). Od jedne jedine nerazdeljive
Crkve Hristove u razna vremena odvajali su se i otpadali jeretici i raskolnici, i time
prestajali biti lanovi Crkve i sutelesnici Bogooveanskog tela njenog. Tako su najpre
otpadali gnostici, pa arijanci, pa duhoborci, pa monofiziti, pa ikonoborci, pa
rimokatolici, pa protestanti, pa unijati, pa... redom i svi ostali pripadnici jeretiko-
raskolnikog legiona.

2. Svetost Crkve
sadraj
Svojom Bogooveanskom prirodom Crkva je nesumnjivo jedinstvena
organizacija u zemaljskom svetu. U takvoj prirodi njenoj je i sva svetost njena. U stvari,
ona je Bogooveanska radionica osveenja ljudi, a preko njih i ostalih tvari. Ona je
sveta kao Bogooveansko telo Hristovo, kome je sam Gospod Hristos besmrtna glava,
a Duh Sveti - besmrtna dua. Zato je u njoj sve sveto: i uenje njeno, i blagodat njena, i
tajne njene, i vrline njene, i sve sile njene, i sva sredstva njena, uriznieni u njoj za
osveenje Ljudi i tvari. Iz besprimernog ovekoljublja ovaploenjem postavi Crkva,
Bog i Gospod Isus Hristos je osvetio Crkvu Svojim stradanjem, i vaskrsenjem, i
vaznesenjem, i uenjem, i udotvorenjem, i molitvom, i postom, i tajnama, i vrlinama;
reju: celokupnim Svojim Bogooveanskim ivotom. Zato je i izreena bogonadahnuta
blagovest: Hristos zavole Crkvu, i sebe predade za nju da je osveti oistivi je kupanjem
vodenim i reju, da je metne preda se slavnu Crkvu, koja nema mrlje ni bora, ili takoga
ega, nego da bude sveta i bez mane (Ef.5,25-27).
No evanelska je stvarnost u toku istorije: Crkva je puna i prepuna grenika. Da
li njihovo prisustvo u Crkvi umanjuje, naruava, unitava njenu svetost? Nipoto i ni na
koji nain. Jer su neumanjivo i neizmenljivo sveti: Gospod Isus - glava njena, i Duh
Sveti - dua njena, i Boansko uenje njeno, i tajne njene, i vrline njene. Crkva trpi
grenike, krili ih, pouava, eda bi ih probudila i pobudila na pokajanje i duhovno
ozdravljenje i preobraenje; i oni ne smetaju Crkvi da bude sveta. Samo grenici
neraskajani, uporni u zlu i bogoborakoj zlovolji, odsecaju se od Crkve ili vidljivim
dejstvom crkvene Bogooveanske vlasti ili nevidljivim dejstvom suda Bojeg, te se i
na taj nain svetost Crkve ouvava. Izvadite zloga izmeu sebe (1.Kop. 5,13).
Sveti Oci su i svojim spisima i na Saborima ispovedali svetost Crkve kao njeno
bitno i neizmenljivo svojstvo. Oci pak Drugog vaseljenskog sabora su to dogmatski
definisali u devetom lanu Simvola vere. ostali Vaseljenski sabori su to potvrdili
peatom saglasnosti.

3. Sabornost Crkve
sadraj
katolinost = Crkve
Sama Bogooveanska priroda Crkve po sebi je sveobuhvatno vaseljenska,
saborna: Bogooveanski vaseljenska, Bogooveanski katolianska, Bogooveanski
saborna. Bogoovek Gospod Hristos je Sobom i u Sebi pa najsavreniji i najpotpuniji
nain sjedinio Boga i oveka, a preko oveka sve svetove i svu tvar. Sudbina tvari je
sutinski povezana sa ovekom (sr.Rim. 8,19-24). Svojim Bogooveanskim
organizmom Crkva obuhvata: sve to je na zemlji, sve to se vidi i to se ne vidi, bili
Prestoli ili Gospodstva ili Poglavarstva ili Vlasti (Kol.1,16). Sve je y Bogooveku, i On
je glava telu Crkve (Kol.1,17-18). U Bogooveanskom organizmu Crkve svaki ivi
punoom svoje linosti kao iva bogolika elijica. Zakon Bogooveanske sabornosti
obuhvata sve, i dela kroza cve. Pritom, uvek se odrava bogooveanska ravnotea
izmeu Bojeg i oveijeg. Mi ljudi u Crkvi, kao sutelesnici tela njenog, doivljavamo
svu punou svoga bia, u svim bogolikim dimenzijama. I jo: u Crkvi Bogoovekovoj
ovek doivljava svoje bie kao neko svebie, bogooveansko svebie; doivljava sebe
ne samo kao sveoveka ve i kao svetvar, svestvorenje. Reju: doivljava sebe kao
blagodatnog bogooveka.
Bogooveanska sabornost Crkve u stvari je neprekidno blagodatno-vrlinsko
ohristovljenje oveka: sve se sabira u Hristu Bogooveku, i sve doivljava Njime kao

svoje, kao jedan nedeljivi Bogooveanski organizam. Jer ivot u Crkvi je
Bogooveansko osaborenje, blagodatno-vrlinski podvig obogooveenja,
ohristovljenja, oboenja, otrojienja, osveenja, preobraenja, spasenja, obesmrenja,
ovenjenja, ocrkvenjenja. Bogooveansko saborovanje, Bogooveanska sabornost u
Crkvi odrava se i sprovodi veno ivom Linou Bogooveka Hrista, koji na
najsavreniji nain sjedinjuje Boga i oveka i svu tvar koju sveskupocena krv
Bogooveka Spasa omiva od greha, zla i smrti (sr. Kol.1,19-22). Bogooveanska
Linost Gospoda Hrista i jeste dua sabornosti Crkve. Bogoovek i odrava uvek
Bogooveansku ravnoteu izmeu Bojeg i oveijeg u sabornom ivotu Crkve. Crkva
je sva puna i prepuna Gospoda Hrista, jer je ona - punoa Onoga koji sve ispunjava u
svemu (Ef. 1,23). Zato je ona vaseljenska u svakoj linosti to je u njoj, i u svakoj
elijici svojoj. Ta vaseljenskost, ta sabornost, ta gromovito bruji naroito
kroz svete Apostole, kroz svete Oce, kroz svete Vaseljenske i Pomesne sabore.

4. Apostolnost Crkve
sadraj
Sveti Apostoli su prvi bogoljudi po blagodati. Vascelim ivotom svojim svaki
od njih, poput Apostola Pavla, govori sebi: Ja vie ne ivim, u meni ivi Hristos
(Gal.2,20). Svaki od njih je ponovljeni Hristos; ili tanije: produeni Hristos. Sve je u
njima Bogooveansko, jer je sve od Bogooveka. Apostolnost i nije drugo do
Bogoovenost Gospoda Hrista, dobrovoljno usvojena svetim podvizima svetih vrlina:
vere, ljubavi, nade, molitve, posta, i ostalih. t znai: sve to je oveije u njima
dobrovoljno ivi Bogooveijim, mislei Bogoovekom, oseajui Bogoovekom,
delajui Bogoovekom, hotei Bogoovekom. Za njih je istorijski Bogoovek, Gospod
Isus Hristos, i vrhovna svevrednost i vrhovno svemerilo. Sve je u njima od Bogooveka,
radi Bogooveka i u Bogooveku. I to uvek tako, i svuda tako. To im je besmrtnost i u
zemaljskom vremenu i u zemaljskom prostoru. Time su jo na zemlji vezani za svu
Bogooveansku venost Hristovu.
Ova Bogooveanska apostolnost je sva u potpunosti produena u zemaljskim
naslednicima hristonosnih Apostola: u svetim Ocima. Mey njima, u sutini, nema
nikakve razlike: u njima podjednako ivuje i dela i besmrtuje i venuje jedan i isti
Bogoovek Hristos: koji je jue i danas Onaj isti i vavek (Jev.13,8). Kroz svete Oce
produuju se sveti Apostoli sa svim svojim bogooveanskim bogatstvima,
bogooveanskim svetovima, bogooveanskim svetinjama, bogooveanskim tajnama,
bogooveanskim vrlinama. Sveti Oci u stvari neprekidno apostoluju, i kao posebne
obogooveene linosti, i kao episkopi pomesnih Crkava, i kao lanovi svetih
Vaseljenskih sabora i svetih Pomesnih sabora. Za sve njih je jedna Istina, Jedna
Sveistina: Bogoovek Gospod Isus Hristos. Gle, sveti Vaseljenski sabori, od prvog do
poslednjeg, samo jednu svevrednost ispovedaju, brane, veruju, blagoveste i svebudno
uvaju: Bogooveka Gospoda Isusa Hrista.
Glavno Predanje, Svepredanje Pravoslavne Crkve i jeste: ivi Bogoovek
Hristos, sav u Bogooveanskom telu Crkve, kojoj je On besmrtna, vena glava. To je
ne samo blagovest ve i sveblagovest svetih Apostola i svetih Otaca. Oni nita ne znaju
osim Hrista raspeta, Hrista vaskrsla, Hrista vaznesena. Svi oni vascelim ivotom i
uenjem svojim jednoduno i jednoglasno svedoe: Bogoovek Hristos je sav u Crkvi
Svojoj, kao u telu Svom. Svaki od svetih Otaca moe s pravom rei sa svetim

Maksimom Ispovednikom: Ja ni u kom sluaju nita svoje ne govorim, nego govorim
ono to sam od Otaca nauio, nita ne menjajui u njihovom uenju
18
.
iz besmrtne blagovesti svetog Jovana Damaskina bruji saborna ispovest svih
svetih bogoppoclavljenih Otaca: Sve to nam je predano - - kroz
Zakon i Proroke i Apostole i Evaneliste mi primamo i znamo i visoko cenimo, i preko
toga nita vie ne traimo... Budimo time potpuno zadovoljni, i ostanimo u tome, ne
pomiui vene mee (Pri.Solom.22,28), niti naruavajui Boansko Predanje
19
. - I
onda dirljiv svetootaki poziv svetog Damaskina, upuen svima pravoslavnim
Hrianima: Zato, brao, stojmo na kamenu vere i u Predanju Crkve, ne pomiui
granice koje postavie sveti Oci nai, niti dajui mesta onima koji hoe da uvode
novotarije i da rue graevinu svete Boje vaseljenske i apostolske Crkve. Jer ako se
svakome pusti na volju, malo po malo razorie se celo telo Crkve
20
.
Sveto Predanje je svo od Bogooveka, svo od svetih Apostola, svo od svetih
Otaca, svo od Crkve, u Crkvi, Crkvom. Sveti Oci nisu drugo do samo uvari
apostolskih predanja. Svi oni, kao i sveti Apostoli, jesu samo svedoci jedne i jedine
Istine = Sveistine: Bogooveka Hrista. Nju oni neuutno ispovedaju i propovedaju, oni
- svezlatna usta Boga Logosa -
21
. Bogoovek
Gospod Isus Hristos je jedan i jedinstven i nedeljiv. Isto tako je i Crkva i jedinstvena i
nedeljiva, jer je ona ovaploenje Bogooveka Hrista, produeno kroza sve vekove i
kroza svu venost. Takva po svojoj prirodi, takva i u svojoj zemaljskoj istoriji, Crkva se
ne moe deliti. Od nje se samo moe otpasti. Ta jednosnost i jedinstvenost Crkve je
Bogooveanskog karaktera od poetka pa kroza sve vekove i kroza svu venost.
Apostolsko prejemstvo, apostolsko naslee je od vrha do dna Bogooveanske
prirode. ta to sveti Apostoli predaju svojim naslednicima kao naslee? - Samog
Bogooveka Gospoda Hrista, sa svim neprolaznim bogatstvima Njegove udesne
Bogooveanske Linosti, Hrista - glavu Crkve, jedinu glavu njenu. He predaje li to,
apostolska naslednost prestaje biti apostolska, i tu u stvari vie i nema apostolskog
Predanja, nema apostolske jerarhije, nema apostolske Crkve.
Sveto Predanje, to je Evanelje Gospoda Hrista, i sam Gospod Hristos, koga sila
Duha Svetoga prenosi u svaku verujuu duu, i u itavu Crkvu. Sve to je Hristovo,
silom Duha Svetoga postaje nae, ljudsko; i to u telu Crkve. Duh Sveti - dua Crkve,
svakog vernika, kao elijicu, ugrayje y telo Crkve, ini ga sutelesnikom Bogooveka
(Ef.3,6). U stvari: Duh Sveti blagodau obogooveuje svakog vernika. Jer, ta je ivot
u Crkvi? Nita drugo do blagodatno obogooveenje svakog vernika kroz njegove line
evanelske vrline; njegovo uhristovljenje i ohristovljenje kroz ucrkovljenje i
ocrkovljenje. Sav ivot Hrianina je neprekidni hristocentrini Duhovdan: Duh Sveti
kroz svete tajne i svete vrline predaje Hrista Spasa svakome verniku, ini Ga ivim
Predanjem, ivim ivotom naim: Hristos - ivot na (Kol.3,4). Time i sve to je
Hristovo postaje nae, na svu venost nae: i Njegova Istina, i Njegova Pravda, i
Njegova Ljubav, i Njegov ivot, i sva Njegova Boanska Ipostas.
Sveto Predanje? - Sam Gospod Isus Hristos Bogoovek sa svim bogatstvima
Svoje Boanske Ipostasi, a preko Njega i radi Njega - vascele Svete Trojice. To je
najpotpunije dato i izraeno u svetoj Evharistiji, u kojoj se radi nas i radi spasenja naeg
obavlja i obnavlja vasceli Spasov Bogooveanski domostroj spasenja. Tu cav

18
Epist. XV; P. gr. I. 91, col. 544D: .
, ...
19
De fide, I,1; P. gr. t. 94, col. 792A.
20
De Imagin., Orat. III, 41; P. gr. t. 94, col 1356CD.
21
7. no , . , , .
- .

Bogoovek sa svim udesnim i udotvornim darovima Svojim; tu, i uopte u
molitvenom, bogoslubenom ivotu Crkve. Kroz sve to neprestano bruji Spasova
sveovekoljubiva blagovest: I, evo, ja sam s vama u sve dane do svretka sveta
(Mt.28,20), sav u apostolstvu, i kroz apostolstvo sa svima vernima do svretka sveta. To
i jeste vascelo sveto Predanje apostolske Crkve Pravoslavne: ivot u Hristu = ivot u
Svetoj Trojici: ohristovljenje i otrojienje (sr.Mt.28,19-20).
Izuzetno mnogoznaajno je ovo: u Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj, sveto
Predanje, uvek ivo i ivotvorno, sainjavaju sveta Liturgija, sva sveta bogosluenja,
sve svete tajne, sve svete vrline, sva vena Istina, sva vena Pravda, sva Ljubav, sav
veni ivot, sav Bogoovek Gospod Hristos, sva Sveta Trojica, sav Bogooveanski
ivot Crkve u svoj svojoj Bogooveanskoj punoi, sa Presvetom Bogorodicom i svima
Svetima.
Linost Bogooveka Gospoda Hrista, preobraena u Crkvu, potopljena u
molitveno, bogoslubeno bezobalno more blagodati, i sva u Evharistiji, i sva u Crkvi, -
eto, to je sveto Predanje. Ovu istinu blagoveste i ispovedaju sveti Oci i sveti Vaseljenski
sabori. Molitvom i pobonou se uva sveto Predanje od svakog ljudskog demonizma i
avoljeg humanizma, i u njemu sav Gospod Hristos, koji i jeste veno Predanje Crkve.
Velika je tajna poboposti: Bog se javi u telu (1.Tim.3,16): javi se kao ovek, kao
Bogoovek, kao Crkva, i Svojim sveovekoljubivim podvigom spasenja i
obogooveenja oveka, uzvelia i uznese ljudsko bie iznad presvetih Heruvima i
svesvetih Serafima.

PEDESETNICA
sadraj
ta je Bogoovek Hristos: ta je Bog u Njemu a ta ovek? Kako se poznaje Bog u
Bogooveku a kako ovek? ta je nama ljudima Bog darovao u Bogooveku i sa
Bogoovekom? Sve nam to kazuje Duh Sveti - Duh Istine: kazuje nam svu istinu
Njemu - Bogu u Njemu i oveku u Njemu, i ta nam je sve darovano Njime. t? -
Neizmerno prevazilazi sve to su oi ljudske ikada videle, ui ljudske ikada ule, srce
ljudsko ikada naslutilo (sr. Jn.15,26; 16,13; 1.Kop.2,4-16; Ef.3,5).
Svojim ivotom u telu na zemlji, Bogoovek je osnovao Bogooveansko telo
Svoje - Crkvu, i time pripremio zemaljski svet za dolazak i ivljenje i delatnost Duha
Svetog u telu Crkve kao due tog tela. Na dan Svete Pedesetnice Duh Sveti je siao s
neba u Bogooveansko telo Crkve, i zanavek ostao u njemu kao sveivotvorna dua
njegova (Dap.2,1-47). To vidljivo Bogooveansko telo Crkve sainjavaju sveti
Apostoli svojom svetom verom u Bogooveka Gospoda Isusa kao Spasitelja sveta, kao
savrenog Boga i savrenog oveka. I silazak, i sva delatnost Duha Svetog u
Bogooveanskom telu Crkve biva zbog Bogooveka i radi Bogooveka (sr.Jn.16,7-13;
15,26; 14,26). Njega radi Duh Sveti ue u svet
22
. Sve u Bogooveanskom
domostroju spasenja uslovljeno je Bogooveanskom Linou Gospoda Hrista; i sve
biva, i sve se zbiva u kategoriji Bogoovenosti. Tako i delatnost Svetoga Duha. Sva
delatnost Njegova u svetu jednosuna je sa Bogooveanskim podvigom spasenja sveta
Gospodom Hristom. Pedesetnica je svim besmrtnim darovima Trojinog Boanstva, i
samog Duha Svetog, ograniena na svete Apostole = na svetu apostolsku veru = na
sveto apostolsko Predanje = na svetu apostolsku jerarhiju = na sve to je apostolsko =
to je Bogooveansko.

22
.

Duhovdan, koji je poeo na dan Svete Pedesetnice, neprekidno traje u Crkvi sa
neiskazanom punoom svih Boanskih darova i ivotvornih sila (sr.Dap.10,44-48;
11,15-16; 15,8-9; 19,6). Sve u Crkvi biva Duhom Svetim: i ono najsitnije, i ono
najkrupnije. Kada svetenik pred kaenje blagosilja kadionicu, on moli Gospoda Hrista
da nispolje blagodat Presvetoga Duha. Kada se neiskazano udo Boje - sveta
Pedesetnica, pri hirotoniji episkopa, ponavlja i daje sva punoa blagodati, time se
najoiglednije svedoi da sav ivot Crkve biva u Duhu Svetom. Hema sumnje, Gospod
Hristos je Duhom Svetim u Crkvi; i Crkva je Duhom Svetim u Gospodu Hristu.
Gospod Hristos - glava i telo Crkve; Duh Sveti - dua Crkve (sr.1.Kor.12,1-28). Od
samog poetka Bogooveanskog domostroja spasenja Duh Sveti je uzidao Sebe u
temelj Crkve = u temelj tela Hristova, izvrivi ovaploenje Logosa u Svetoj Djevi -

23
.
U stvari, svaka sveta tajna i svaka sveta vrlina je mali Duhovdan: Duh Sveti
silazi na nas, u nas. I to silazi sutastveno =
24
, On - bogatstvo Boanstva,
On: blagodati puina
25
, On blagodat i ivot svake tvari
26
.
Duhom Svetim Gospod boravi u nama i mi u Njemu. To nam svedoi samo
prisustvo Duha Svetog u nama. Mi Duhom Svetim ivimo u Hristu, i On u nama. I to
znamo - no Duhu koga nam je dao (1.Jn.3,24). Na duh ljudski se Duhom Svetim
osposobljuje za pravo i pravilno hristopoznanje. ta je u Bogu, i u Bogooveku, mi
znamo po Duhu Bojem koji nam je dat (sr.1.Jn.4,13; 1.Kor.2, 4-16).
Za poznanje Bogooveka Hrista, jednog od Svete Boanske Trojice, potrebna
nam je pomo ostale Svete Dvojice: Boga Oca i Boga Duha Svetoga (sr.Mt.11,27;
1.Kop.2,12). Duh Sveti je Duh mudrosti (Ef.1,17); dobije li Ga, ovek se ispuni
mudrou Boanskom. Duh Sveti je Duh otkrivenja (Ef.1,17). Boanskom mudrou
On u srcu verujueg otkriva i kazuje tajnu Isusa Bogooveka, te tako duhonosac dolazi
do istinskog hristopoznanja. Nikakav duh ljudski nije u stanju nikakvim naporima
svojim da pozna tajnu Hristovu u njenom Boanskom i spasonosnom savrenstvu i
potpunosti. To duhu ljudskome otkriva jedino i samo Duh Sveti, zbog ega se i naziva
Duhom otkrivenja (Ef.1,17; 3,6; 1.Kor.2,10). Iz tih razloga duhozarni Apostol i
blagovesti: Niko ne moe Isusa nazvati Gospodom osim Duhom Svetim (1.Kop. 12,3).
Duh Sveti kao Duh Istine i kao Duh otkrivenja uvodi u svaku istinu Hristove
Bogooveanske Linosti i Njegovog Bogooveanskog domostroja spasenja, i ui nas
svemu Hristovom (Jn.16,13; 14,26; 1,Kor.2,6-16). To je razlog to se i celokupno
Evanelje Hristovo, sa svima svojim Bogooveanskim stvarnostima, naziva
Otkrivenjem. To je razlog zbog kojeg u Crkvi svako crkveno inodejstvo, radnja,
sluba, tajna, delo, biva prizivanjem sile i blagodati Duha Svetoga.
Jednom reju: cav ivot Crkve, u snima svojim bezbrojnim Bogooveanskim
stvarnostima i projavama, vodi se i rukovodi se Duhom Svetim, koji je uvek Duh
Bogooveka Isusa Hrista. Zato je i reeno u Svetom Evanelju: Ko nema Duha
Hristova, on nije Njegov (Rim.8,9). Heruvimski pogruen u Bogooveansku tajnu
Crkve kao u najmiliju Svetajnu Boju, sveti Vasilije objavljuje sveistinitu blagovest:
Duh Sveti izgrauje Crkvu Boju T
27
.

23
: 1, , . ,
1.
24
, , , . .
25
, . , , 9; : , , 8.
26
: 3, , 3.
27
In Isai. cap. III; P. gr. t. 30, col. 289D.

BLAGODAT
sadraj
Sve Boanstvene stvarnosti, ovaploene u Bogooveku Hristu, neprekidno liju
iz sebe neizbrojne i neizmerive Boanstvene sile, neophodne ljudskome biu za
spasenje, za oboenje, za ohristivljenje, za ucrkovljenje, za oduhovljenje, za otrojienje,
za obogooveenje, i nazivaju se jednom reju: blagodat. Sve te Boanske sile svestrano
su Bogooveanskih svojstava i karaktera. I time svim biem u Bogooveanskom telu
Crkve, od njega i kroz njega. U Crkvi je cve Bogooveansko, jer je sve
Bogoovekovo. Nema nieg u Crkvi to je van kategorije Bogooveijeg i
Bogoovenog. Nae spasenje = nae obogooveenje nije nita drugo do nae
neprekidno oblagodaenje. U Crkvi i Crkvom blagodat je bezobalni okean Boanskih,
Bogooveanskih obogooveujuih, ohristovljujuih, otrojiujuih sila, koje
nekrekidno delaju i deluju u Bogooveanskom organizmu Crkve. Bogoovekom
Hristom, koji je Crkva, nama su darovane sve Boanske sile koje su potrebne ljudima za
ivot i pobonost u obadva sveta (sr.2.Pt. 1,3-4).
Prema Bogooveku, i kao Linosti i kao Crkvi, stoji ovek sa svojom
bogolikom prirodom. Stvoren bogolikim, ovek poseduje bogoliku slobodu. Ta sloboda
je ogromnih, neizmerivih razmera. Po svojoj slobodnoj volji ovek moe ak i Boga
odbaciti i avola prigrliti. I jo: ovek moe postati i bog po blagodati, ali i avo po
slobodnom htenju. Bogomudro upotrebljena, slobodna volja privodi oveka Bogu i
sjedinjuje sa Bogom; zloupotrebljena, ona privodi oveka avolu i sjedinjuje sa
avolom. Istorija roda ljudskog je reiti svedok toga. Bog je zato i postao ovek da kao
Bogoovek, u Bogooveanskoj Linosti Svojoj, pokae oveku i naui oveka kako
moe bogomudro rukovati svojom slobodnom voljom, i iz sebe blagodau izgraditi
blagodatnog, hristolikog oveka, i do potpunosti usavriti bogolikost svoga bia. da
bi za postignue toga cilja dao potrebne Boanske sile oveku, On je na Sebi,
Bogooveku, osnovao Crkvu, sa njenim svetim tajnama i svetim vrlinama. Postajui
sutelesnik Bogooveanskog tela, Crkve (Ef.3,6), pomou svetih tajni i svetih vrlina,
ovek i postie Bogom mu postavljeni cilj: postaje bog po blagodati. Sva se
spasonosna mudrost i bogomudrost oveka Hrianina sastoji u tome da on svu svoju
slobodnu volju dobrovoljno potinjava Boanskoj volji Gospoda Hrista, po ugledu na
samog Gospoda Hrista, koji je u Svojoj Bogooveanskoj Linosti Svoju oveansku
volju dobrovoljno potinjavao Svojoj Boanskoj volji. Taj Bogooveanski odnos
izmeu volje Boanske i oveanske vai kao najsavreniji zakon i najneophodnije
pravilo u Bogooveanskom telu Hristovom - Crkvi: svoju oveansku volju
dobrovoljno potinjavati Boanskoj volji Gospoda Hrista, i tako pomou blagodati
svetih tajni i svetih vrlina osigurati sebi spasenje, oboenje, obogooveenje i ivot
veni u Carstvu ljubavi Hristove.
U Bogooveanskom telu Crkve data je sva blagodat Trojinog Boanstva,
blagodat koja spasava od greha, smrti i avola, preporoujui nas, preobraavajui nas,
osveujui nas, ohristovljujui nas, oboujui nas, otrojiujui nas. Ali svakome od nas
daje se ta blagodat no meri dara Hristova (Ef.4,7). Gospod Hristos odmerava
blagodat svakome po trudu njegovom (1.Kop.3,8): po trudu u veri, u ljubavi, u
milosru, u molitvi, u postu, u bdenju, u krotosti, u pokajanju, u smernosti, u trpljenju, i
ostalim svetim vrlinama i svetim tajnama evanelskim. Predviajui Svojim Boanskim
sveznanjem kako e se koji od nas koristiti blagodau Njegovom, darovima Njegovim,
Gospod Hristos tako i razdeljuje darove Svoje: svakome prema njegovoj moi (sr.Mt.
25,15). Meutim, od naeg linog truda i umnoavanja Boanskih darova Hristovih
zavisi mesto u ivotvornom Bogooveanskom telu Hristovom - Crkvi, koja se kao

jedno i nedeljivo nebozemno Bogooveansko bie protee od zemlje do uvrh iznad
svih nebesa nad nebesima. Ukoliko ovek vie ivi punoom Hristove blagodati, utoliko
je i vie darova u njemu, i utoliko se vie razlivaju po njemu, kao po sutelesniku
Hristovom, Bogooveanske sile Crkve Hristove, tela Hristova, sile koje pas oiuju
od svakoga greha, osveuju, obouju, obogooveuju. Pri tome svaki od nas ivi u
svima i radi svih, jer smo jedno telo svi. Zato se i raduje svaki darovima svoje brae,
naroito kada su vei od njegovih.

CBETE TAJHE
sadraj
Sve tajne Boije su svete. Sve to je postalo, postalo je Svesvetim Bogom
Logosom. sve od Boga Logosa je logosno i sveto. Bez Boga Logosa nita nije postalo
to je postalo (Jn.1,3; Kol.1,16; Jev.2,10). U svima svetovima Bojim sve je sveto osim
greha; a greh je zloupotrebljena sloboda kod stvorenih bia. Primer: avo i ovek.
Sloboda se zloupotrebi kada se upotrebi protiv Boga. Greh uinjen raa smrt. avo ima
dve glavne sile: greh i smrt. Pomou njih on osvaja ljude, i vlada nad njima. Carstvo
greha i smrti i jeste pakao za bogoliko bie kakav je ovek.
Tvorac svega, Bog Logos postaje ovek da oveka oslobodi od greha i smrti, i
time ga oslobodi avola i pakla. Bog Logos to izvruje kao Bogoovek celokupnim
Svojim Bogooveanskim podvigom na zemlji: od ovaploenja do vaznesenja. Svim
tim On osniva Crkvu Sobom i na Sebi, u kojoj On obavlja spasenje ljudi pomou svetih
tajni i svetih vrlina Duha Svetoga. On, Bogoovek Gospod Isus Hristos, On = Crkva, i
jeste Presveta Svetajna, u kojoj i od koje su sve svete tajne, poevi od svete tajne
krtenja.
Sve je u Crkvi sveta tajna, sve: od najmanjeg do najveeg, jer je sve potopljeno
u neizerecivu svetost bezgrenog Bogooveka, Gospoda Hrista. Kao Crkva, Bogoovek
obuhvata sve svetove, jer su svi svetovi Njegova tvorevina: jer se sve kroz Njega i za
Njega sazda (Kol.1,16-20). On je i Tvorac i cilj svih stvorenja, svih tvari: On je glava
telu Crkve (Kol.1,18); i jo: Crkva je telo Njegovo, punoa Onoga koji sve ispunjava u
svemu (Ef.1,23). Zbog toga je u Njemu sveobuhvatnom: i spasenje, i oboenje, i
obogooveenje, i ohristovljenje, i sve najsavrenije to je potrebno ljudskom biu u
svim svetovima i u svima ivotima. Tome slue sve svete tajne Crkve Njegove, i sve
svete vrline. na prvom mestu: sveta tajna krtenja, sveta tajna miropomazanja, i sveta
tajna Evharistije.
Svetim krtenjem se oblaimo u Gospoda Hrista, a svetim Prieem primamo
vascelog Gospoda Hrista - radi naeg spasenja kroz oboenje, kroz ohristovljenje, kroz
obogooveenje. Jer sveblagi Gospod se i javio u naem zemaljskom svetu kao
Bogoovek, i ostao Crkvom u njemu kao Bogoovek. I u Njemu takvom obitava sva
punoa Boanstva telesno, - (Kol.2,9), sa jednim ciljem; da se svi ispunimo
tom punoom Boanstva (Kol, 2,10): da se svi oboimo, obogooveimo, ohristovimo,
otrojiimo: da svi postanemo bogovi po blagodati, bogoljudi po blagodati.
Bogoovek je velika tajna pobonosti (1.Tim.3,16), velika tajna vere
Bogooveanske, a y Bogooveku je sva tajna Crkve. Jedna ista sveboanstvena
Ipostasna tajna Drugog Lica Presvete Trojice prohodi i proima sve tajne Crkve; i sve
to je u njoj, i od nje. Svaka sveta tajna i izvire i uvire u svetu tajnu Crkve: u svetu tajnu
Bogovaploenja, Bogooveka, Bogoovenosti. U samoj stvari, svaka sveta tajna je
vascela u Crkvi; no isto tako je i sva Crkva u svakoj svetoj tajni.
Sve je u Crkvi sveta tajna. Svaka svetenoradnja je sveta tajna. I ona mala, i ona
najmanja? - Da. Svaka je od njih ogromna kao i sama tajna Crkve. Jer i najmanja od

njih u Bogooveanskom organizmu Crkve je u organskoj ivotnoj vezi sa vascelom
tajnom Crkve - samim Bogoovekom Gospodom Hristom. Samo jedan primer: in
malog osveenja vode. Mali in, a kakvo ogromno sveto udo, ogromno kao i sama
Crkva. To milo udo ve dve hiljade godina prohodi milione i milione dua
pravoslavnih Hriana, oiuje ih, osveuje ih, ozdravljuje ih, obesmruje ih i ne
prestaje, i nee prestati dok traje zemlje i neba. sveta vodica je samo jedna od
mnogobrojnih svetih tajni koje neprekidno udotvore u Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj.
No i svaka sveta vrlina u dui pravoslavnog Hrianina jeste sveta tajna. Jer
svaka je od njih u organskoj genetikoj vezi sa svetom tajnom krtenja, a kroz nju i sa
vascelom Bogooveanskom tajnom Crkve. Tako: vera je sveta vrlina, i samim tim
sveta tajna, kojom pravoslavni Hrianin ivi neprestano. A sveta vera silom svetosti
svoje raa u njegovoj dui i ostale svete vrline: molitvu, ljubav, nadu, post, milostivost,
smirenost, krotost... I svaka od njih je opet sveta tajna. Sve se one jedna drugom hrane, i
ive, i besmrtuju, i venuju. I sve to je od njih - sveto je. Zato nema broja svetim
tajnama u Crkvi Hristovoj, u toj sveobuhvatnoj nebozemnoj svetoj svetajni
Bogoovekovoj - U njoj: i svako Gospode pomiluj jeste sveta tajna, i svaka
pokajnika suza, i svaki molitveni uzdah, i svaki ridajni vapaj.

a) Sveta tajna krtenja
sadraj
Krtenje je sveta tajna ohristovljenja, obogooveenja, i kroz to otrojienja:
krtavani se oblai u Hrista doivljujui Njegovu smrt i vaskrsenje: sav se predaje
Hristu i prima vascelog Hrista, postaje sutelesnik Hristov, i sve Bogoovekovo Crkvom
postaje njegovo. Bogoliko bie ovekovo u svetom krtenju dobija cam besmrtni
program svoga ivota: iveti u Gospodu Hristu i veno doivljavati sebe kao hristoliko
bie, i neprekidno ispunjavati sebe Boanskim silama Bogoovekovim. Od trenutka
krtenja poinje Hrianinov ivot u Crkvi, ivot blagodatno-dobrovoljnog
ohristovljenja sebe pomou svetih tajni i svetih vrlina. Sav potonji ivot Hrianinov je
umnoavanje talanata, dobijenih u svetom krtenju. Krtenjem se postaje ivi hram
Presvete Trojice; sav ivot se odvija od Oca kroz Sina u Duhu Svetom. U Hrianinu
rade sve blagodatno-vrlinske sile, koje ohristovljuju i otrojiuju njegovo bie:
potencijalni bogoovek postaje kroz Bogooveka u Crkvi blagodatni bogoovek. Sve i
u svemu Hristos, - to je cilj i program Hrianinova ivota i u vremenu i u venosti
(Kol.3,11).

b) Sveta tajna miropomazanja
sadraj
Iako se daje radi Bogooveanskog podviga Jedinog ovekoljubca - Gospoda
Hrista, miropomazanje je po preimustvu tajna Svetoga Duha. U stvari, sveta tajna
krtenja i sveta tajna miropomazanja su dvojedna tajna. Ulanjen svetim krtenjem u
Bogooveka Hrista, u telo Njegovo - Crkvu, Hrianin u svetoj tajni miropomazanja
prima peat dara Duha Svetoga, to jest Boansko osveenje i pomazanje i ukrepljenje
blagodau Duha Svetoga. Jer u svetom krtenju, po reima bogomudrog Kavasile,
Hrianin dobija novo bie i uopte postojanje po Hristu

28
, a y svetom miropomazanju njemu se daruju sve ohristovljujue

28
De vita in Christo, lib I; P. gr. t. 150, col. 504A.

blagodatne sile i darovi i energije Duha Svetog za novi ivot u Hristu, ivot
bogooveanski. U svetom miropomazanju oveija linost biva pomazana Duhom
Svetim po obliju i podobiju Boanskog Pomazanika - Bogooveka Hrista. U ovoj
svetoj tajni produuje se Sveta Pedesetnica, koja u Crkvi Hristovoj nikad ne prestaje.

v) Sveta tajna Evharistije
sadraj
Sveti program i sveti podvig svete tajne krtenja ostvaruje se najsavrenije u
svetoj tajni Evharistije: potpuno ohristovljenje, obogooveenje. Tu se blagodatno
doivljava sav Bogooveanski domostroj spasenja: od ovaploenja do vaznesenja, kao
ivot ivota naeg i kao dua due nae. Sveta Liturgija je, po bogomudroj rei svetog
Teodora Studita: ponavljanje celokupnog Bogooveanskog domostroja spasenja
29
. To
ce naroito naglaava na kraju Liturgije svetog Vasilija Velikog, gde se veli: Ispuni se i
izvri se, Hriste Boe na, tajna Tvoga domostroja spasenja
30
. Sr je svete Evharistije,
svetootaki reeno: Bog postaje ovek da bi ovek postao bog. I smerni priasnik
pred sveto Priee ispoveda: Boansko telo i obouje me i hrani; obouje duh, a um
hrani na neobian nain. Posredi je strana, izuzetno prevelika tajna; priasnik sav
trepti od uasa, i govori sebi, i svakom priasniku: Gledajui bogotvoreu krv, ovee,
neka te spopadne uas. I priasnik doivljava jedinstvenu blagovest svih oveanskih
svetova: ispunjava se svakom punoom Bojom - (f.3,19;
sr. Kol.2,10).
Sveta Evharistija je vrhunac Bogooveanskog realizma. Od ovaploenja Boga
Logosa Bogoovek Gospod Hristos je postao najoiglednija i najbesmrtnija i najvenija
stvarnost svih svetova. Pogotovu naih oveanskih svetova. S nama Hristos: s nama
Bog = Emanuil, veito s nama Bog (Mt.1,23). Tome najubedljiviji svedok Crkva,
Bogooveansko telo Hristovo. Crkva - telo Hristovo; Evharistija - telo Hristovo.
Sutinska istovetnost: Crkva u Evharistiji, Evharistija u Crkvi. Gde nema Bogooveka -
nema Crkve; a gde nema Crkve - nema Evharistije. Cve van toga je - jeres, necrkva,
anticrkva, psevdocrkva. Kao telo Hristovo, Crkva je saborno jedinstvo, ali isto tako i
jedinstvo sabornosti. To vai i za Evharistiju kao telo Hristovo: jedno smo telo mnogi, i
jedan hleb, jer svi u jednome hlebu imamo zajednicu (1.Kop. 10,17). Da, jedno smo telo
mnogi, i to pod jednom glavom: Bogoovekom Hristom. Zato je i u Evharistiji i u Crkvi
Bogoovek Hristos sve i sva: I On je pre svega, u sve je u Njemu (Kol.1,17).

SVETE VRLINE
sadraj
Do ovaploenja Boga Logosa, do Bogooveka Gospoda Hrista u naem
zemaljskom svetu vrline su bile nestvarni prividi, neostvarljive zamisli, bezivotne
ideje. Takve su one u svima nehrianskim religijama, u svima nebogooveanskim
filosofijama, etikama, sociologijama, kulturama, civilizacijama. Bogoovek Gospod
Hristos je prvo olienje svih svetih vrlina, i njihovo savreno ostvarenje na zemlji.
Vrline i Gospod Hristos su jedno. Tu istinu blagovesti sveti Maksim Ispovednik: Sam
Gospod na Isus Hristos jeste sutina svih vrlina
31
. U naem zemaljskom svetu tek je

29
Cmyumy: . Exapucmuj je
. - . 126, . . . 1; C. . 1907.
30
Ha nocpeuju u . .
31
(Ambig. lib.; P. gr.

Gospod Hristos dao telo vrlinama, kao i Crkvi. No, poto je Gospod Hristos sav u
Crkvi, ona - telo Njegovo, a On - glava njena, to i sve vrline Njegove ive u Crkvi. I
lanovi Crkve, ivei u njoj, ive u tim svetim vrlinama, i no meri revnosti svoje postiu
svoje cpasenje, ohristovljenje, oboenje, obogooveenje.
U Crkvi se kroz svete tajne i svete vrline Bogoovek Hristos useljava u nas, i
ivi u nama. Svetim krtenjem ovek se uhristovljuje; a zatim se celog ivota svog
ohristovljuje, obogooveuje kroz ostale svete tajne i svete vrline. Svaka je sveta vrlina
vrlo razgranat podvig. Na elu svetih vrlina stoji vera. Ona je koren i sr svih svetih
vrlina. Iz nje se roje sve svete vrline: molitva, ljubav, pokajanje, smirenost, post,
krotost, milostivost, i druge. Tu istinu i blagovesti sveti Apostol govorei Hrianima:
upotrebite sve staranje i pokaite u veri svojoj vrlinu -
(2,t.1,5); ili bolje: svevrlinu = Gospoda Hrista, jer ste duni ivotom svojim
objavljivati sve vrline - - Gospoda Hrista (1.Pt.2,9). Svaka vrlina je
neophodna oveku za spasenje. Da bi postigao spasenje, oveku je neophodno da se
podvizava i podvigom vere, i podvigom ljubavi, i podvigom molitve, i podvigom posta,
i podvigom svake svete vrline evanelske. Bez vere nema spasenja, jer: bez vere nije
mogue ugoditi Bogu (Jev.11,6). Ali isto tako nema spasenja ni bez ljubavi, ni bez
molitve, ni bez posta, ni bez milostivosti, ni bez ostalih svetih vrlina. To je tako
oigledno iz Spasovog Svetog Evanelja objavljenog Njime lino i preko Njegovih
svetih Blagovesnika: Apostola i Otaca. Zato bogomudri podvinik pravoslavni Nikita
Stitat, uenik svetog Simeona Novog Bogoslova u svom Ispovedanju vere blagovesti:
Verujem i u neophodnost istog i vrlinskog ivota, koji je zajedno sa pravom verom
neophodan za spasenje
32
.
Bog je svesavrena vrlina -
33
. To je apoctolsko-svetootako
uenje i sveto Predanje Crkve Hristove. Boja priroda je izvor svake vrline
34
. Cilj je
vrlinskog ivota - upodobljenje Bogu:
35
. Zato: U vrline je
jedna granica savrenstva - nemati nikakvih granica
36
.
Zbog svih tih razloga, bez svetih vrlina nema oveku spasenja, oboenja,
ohristovljenja, raja, Carstva nebeskog. Svete tajne su, nema sumnje, svete dogme vere
nae, spasenja naeg. No, i svete vrline su takoe svete dogme vere nae, spasenja
naeg. Bez svetog krtenja nema spasenja. To je nepromenljiva dogma spasenja u
Bogooveanskoj Crkvi Spasovoj. Ali i bez vere, i bez ljubavi, nema spasenja. Zato su i
vera i ljubav takoe neizmenljive dogme spasenja. Svaka sveta tajna je dogma; i svaka
sveta evanelska vrlina je dogma. I svete tajne i svete vrline sainjavaju jedan nedeljiv
organski podvig spasenja, Bogooveanski podvig spasenja.
Zapovesti Gospodnje u Evanelju nisu nita drugo do etike dogme. Na primer:
svako blaenstvo u Besedi na Gori jeste dogma. Bez prvog blaenstva nema spasenja,
jer bez smirenja - nema spasenja. Isto tako: bez molitve, bez posta, bez ljubavi - nema
spasenja. Sve su to evanelske etike dogme, uvek neophodne, uvek neizmenljive, uvek
obavezne za sve. Svaka sveta vrlina i jeste dogma; i to sveta dogma hrianskog ivota.
pre svega - vera, koja kroz ljubav dela (Gal.5,6). Sve vrline = sve zapovesti izrastaju,
izviru, iscvetavaju iz vere. Bogooveanska je istina: sve etike dogme neophodne su za
spasenje, za oboenje, za obogooveenje. One i jesu blagodatne, ivotvorne Boanske
sile, kojima se ovek spasava oboujui se pomou njih. One jaaju i postaju svemone
pomou svetih tajni: pokajanja, ispovesti, Priea...

t. 91, col, 1081D).
32
, Opuscules et lettres, Sources Chrt., N

81 . 460.
33
C. , De vita Moysis; P. gr. t. 44, col. 301A.
34
O, De anima et resurrect.; P. gr. t. 46, col, 104A.
35
, De beatitud.; P. gr. t. 44, col. 1200C.
36
, De vita Moysis; P. gr. t. 44, col. 300D.

Evanelske vrline su svete Bogooveanske sile, koje izviru iz Bogooveka
Hrista, i poseduju Bogooveansku mo. Kao takve, one su u isto vreme bogotvoree
sile, oboujue sile: oveka Hrianina preobraavaju, obogooveuju, obouju.
U tome je osnovna razlika izmeu evanelskih Bogooveanskih vrlina i svih
nehrianskih vrlina, pa bile one filosofske, religijske, naune, kulturne, civilizacijske,
politike. U svakoj evanelskoj, Bogooveanskoj vrlini uvek uporedo dela i Bog i
ovek. Bogooveanski sinergizam, Bogooveanska saradnja je osnovni zakon svake
evanelske vrline. Po besmrtnoj blagovesti svetog Apostola: Mi smo Bogu saradnici -
(1.Kop.3,9). Bogolika sloboda ovekova bia osigurava oveku
bogoliku saradnju sa Bogom. Svaka je Bogooveanska vrlina blagodatno-dobrovoljni
podvig ovekov. Pri tome Bogooveansku ravnoteu u vrlinskim podvizima
ovekovim odrava sam Gospod Hristos kao glava Crkve i svih lanova njenih, te
Boje ne ide na raun oveijeg, niti oveije na raun Bojeg.
U podvigu spasenja oveka Bog kazuje sebe pomou spasavajuih sila kroz
svete tajne; a ovek u podvigu svoga spasenja kazuje sebe kroz svete vrline. Meu
svetim vrlinama vera je prva i po poreklu i po broju. Iz nje se roje sve druge vrline:
ljubav, molitva, nada, post, smirenost, krotost, milostivost, pokajanje, i ostale. U svemu
tome njima pomau i sarauju svete Boanske sile svetih tajni. U podvigu spasenja
svete tajne i svete vrline sainjavaju jednu Bogooveansku celinu. Saradnja blagodati
Boje i bogolike slobode ovekove u spasenju oveka odvija se po zakonima
Bogooveanske Linosti Hristove, koji vladaju i u Bogooveanskom telu Hristovom -
Crkvi, i obavezno vae za svakog lana Crkve. I blagodat Boja i bogolika sloboda
ovekova su ravnoteno delatne. Jer Bog nikoga na silu ne spasava. Ako ovek nee
vrlinu: veru, i sve ostale svete vrline, - nema mu spasenja, mrtav je, le je. Isto tako: ako
nee svete tajne, - nema mu spasenja, mrtav je za Boga, le je. Vera nije sviju
(2.Sol.3,2).
Molitvena mudrost Crkve neuutno blagovesti: Bog je - Bog milosti, Bog
dobrote, Bog ovekoljublja. Jednom reju: Bog je - Bog svake vrline. Takav Bog u
naoj zemaljskoj, oveanskoj, istorijskoj stvarnosti jeste jedino Bogoovek Hristos. On
je olienje svetih vrlina, i uzor, i obrazac. Kao ljubav, On je savrena Ljubav; kao
dobrota, On je savrena Dobrota; kao ovekoljublje, On je savreno ovekoljublje.
Reju: On je Bogooveansko savrenstvo svake vrline. Moe se sveubeeno tvrditi:
Bogoovek je svevrlina. Zato je sveti ivotni zadatak svakog Hrianina; osvevrliniti se,
ohristoviti se, obogooveiti se, otrojiiti se. Da, otrojiiti se; jer gde je Sin, tamo je i
Otac, tamo i Duh Sveti: vascelo nerazdeljivo Triipostasno Boanstvo.
U Bogooveku Hristu svaka je vrlina Boanski savrena, i to na Bogooveanski
nain savrena, i zato oveku pristupana i ostvarljiva. ovek, stvoren bogolikim, to jest
hristolikim, u samoj prirodi te svoje hristolikosti ima hristolike klice svetih Boanskih
vrlina. I Gospod Hristos, Bog, postavi ovek, pokazuje nam u Sebi i Svome ivotu sve
te vrline u njihovoj Bogooveanskoj punoi i savrenstvu. I svaki ovek, voen i
rukovoen Bogoovekom Gospodom Hristom, moe te vrline u svojoj hristolikoj
prirodi razviti do savrenstva. Da ovek nije stvoren bogolikim, Boanske vrline bile bi
za njegovu prirodu neprirodne, protivprirodne, nametnute, mehanike. Ovako,
Boanske vrline su za bogoliku prirodu ovekovu prirodne i ostvarljive, i potpuno
svojstvene i svoje ljudskome biu. Bog, postavi ovek, pokazao je kao Bogoovek u
naoj zemaljskoj stvarnosti na oveanski oigledan i ubedljiv nain ovu istinu:
Bogoovek je vrlina = Bogoovek je svevrlina; u Njemu i Njime ovek, kao bogoliko
bie, moe svojim dobrovoljnim trudom, uz saradnju blagodati svetih tajni, postii
svaku vrlinu i iveti svevrlinom. U Bogooveanskom telu Hristovom, Crkvi, sve to je
Hristovo postaje nae, pa i sva Njegova vrlina, i sama svevrlina. U tome je sav
Bogooveanski moral evanelski, sva Bogooveanska etika evanelska.

CRKVENA JERARHIJA
sadraj
U sutini, i u svima svojim Bogooveanskim vrednostima i dimenzijama,
jerarhija je od Venog Arhijereja, Bogooveka Gospoda Hrista, Drugog Lica Presvete
Trojice. Zato je Bogoovenost i sutina i merilo jerarhije, jerarhinosti. Ona je od
Njega, i On u njoj (Ef.4,11-13). Zato On i poistoveuje Sebe s njom, blagovestei
svetim Apostolima: Ko vas slua mene slua; i ko se vas odrie mene se odrie... I evo
ja sam s vama u sve dane do svretka sveta (Lk.10,16; Mt.28,20). Otuda: gde je
Bogoovek Gospod Hristos - Veni Arhijerej, tamo je i jerarhija i veno svetenstvo
(Jev.7,21-27). Crkva kao Bogoovek Hristos i jeste jedini istinski posednik i uvar
venog, Bogooveanskog svetenstva i jerarhije koja Bogooveanskom svetou
svojom neprestano izliva i razliva kroz svete tajne sve Boanstvene sile, potrebne
ljudskome biu za pobonost = za Bogooveanski ivot i u ovom i u onom svetu, za
oboenje, za obogooveenje (sr.2.Pt.1,2-4). Prirodno i logino, sve se to zbiva, i biva,
u Crkvi kao Bogooveanskom telu, organizmu, u kome neprekidno vladaju
Bogooveanski zakoni Bogooveanske glave - Gospoda Isusa Hrista. Otuda u svetom
apostolsko-svetootakom Predanju caruje istina: Episkop je u Crkvi, i Crkva u
episkopu
37
. I jo: Gde je Hristos, onde je i vaseljenska Crkva
38
. Sveti Ignjatije
Bogonosac, apostolski uenik, nareuje Hrianima: Svi potujte akone, kao zapovest
Isusa Hrista; episkopa kao Isusa Hrista, Sina Boga Oca; a prezvitere kao skup Boji,
kao sabor Apostola. Bez njih nema Crkve
39
.
I kao organizam, i kao organizacija, Crkva je po svemu jedinstveno bie u
naem zemaljskom svetu. Kao organizam, ona je Bogooveanski organizam, sam
Gospod Isus Hristos, produen kroz sve vekove i kroza sve venosti. I kao organizacija,
ona je takoe Bogooveanska organizacija: klira i svetovnjaka, i ostalih uz njih
zemaljskih osobina. U svemu tome, i pri svemu tome, Bogoovek i Bogoovenost je
uvek i vrhovna svevrednost i vrhovno svemerilo. I kao organizacija, Bogoovek je
Crkvi svagda jedina glava. gde Njega, Bogooveka, zamenjuju ovekom, makar po
stoput nepogreivim, tu se odseca glava Bogooveku i - nestaje Crkve. Nestaje
Bogooveanske, apostolske jerarhije, i samim tim nestaje i apostolskog prejemstva,
apostolske naslednosti.
U vascelosti svojoj sveto Predanje Crkve Pravoslavne je sam Bogoovek
Gospod Hristos. I ta je to to bi ljudi mogli dati i dodati svetom Predanju =
Svesavrenom Bogooveku Hristu? Prema svebogatom Bogooveku svi ljudi svih
vremena na ovoj planeti Bojoj i svaki ovek posebno, nisu drugo do puki prosjaci.
Puki prosjaci koji su sebe kroz greh potpuno osiromaili smru koja im oduzima sve
Boansko, sve nebesko, sve besmrtno, sve veno. svebogati i svemilostivi Gospod
Hristos za apostolsku veru u Njega daruje svakome oveku sva vena i nepropadljiva
bogatstva Boanska: venu Istinu, venu Pravdu, venu Ljubav, veni ivot, i sve
ostalo to samo Bog ljubavi - Jedini pravi ovekoljubac moe darovati jednome
oveku. Zato za ljudsko bie u svima svetovima postoji samo jedna istinska blagovest i

37
. Kunpuja: Episcopus est in Ecclesia, et Ecclesia in episcopo. - Epis. 66 (al. 69).
38
C. : , - .
, VIII, 2.
39
., III.

samo jedna besmrtna radost: Bogoovek Gospod Hristos Isus. U Njemu je sva tajna i
Boga i oveka. Velika je i slatka tajna nae vere, nae pobonosti: Bog se javi u telu, u
oveku. To je prva polovina vene Sveistine. druga je: ovek se javi u Bogu
(sr.1.Tim.3,16). Zbog svih tih razloga udesni Gospod Hristos Bogoovek i jeste jedino
na potrebu biu ljudskom i rodu ljudskom u svima svetovima vidljivim i nevidljivim
(sr.Lk.10,42).

CRKVENO BOGOSLUENJE I PRAZNICI
sadraj
Sav ivot Crkve jeste neprekidno sluenje Bogu, neprekidno bogosluenje, i
zato je svaki dan u Crkvi praznik. Jer se u Crkvi svakoga dana slui Bogu i praznuje
jedan ili vie Svetitelja. Otuda je ivot u Crkvi peprekidno bogosluenje, neprekidno
ivljenje sa svima svetima (Ef.3,18). Dananji Svetitelji nas predaju sutranjima, a
sutranji preksutranjima, i tako redom: krug godine - nema kraja. Praznujui praznike i
Svetitelje, mi molitveno i stvarno doivljavamo njihovu blagodat i njihove svete vrline,
po meri vere nae. Jer Svetitelji nisu drugo do olienje i ovaploenje svetih vrlina
evanelskih, tih besmrtnih dogmi vere nae, spasenja naeg.
Vene istine svetih vrlina pretvaraju se u ivot na najpre i najvie molitvom,
bogosluenjem. Molitva je najbolja klima za uspevanje svake vrline evanelske. Rei
moje duh su i ivot su (Jn.6,63). Bogosluenje nizvodi blagodat u nau slobodu, te
blagodat Boja i naa sloboda udruene pretvaraju u ivot dogmatske i etike istine
evanelske. Crkva kao telo Hristovo sva uestvuje kroz Evharistijsko telo koje je
vrhunska Bogooveanska Svetinja nad svetinjama u naem zemaljskom svetu i u
svima oveanskim svetovima. Sve u svetom telu Crkve sudeluje, sarauje, uvek sa
svima svetima, i mi preko Presvete Bogorodice i svih Svetih predajemo sebe i jedan
drugog i sav ivot svoj Hristu Bogu. Sve je tu nebozemno, Bogooveno: sve to
ujedinjuje Boga sa ovekom, nebo sa zemljom, venost sa vremenom: sve zemno ivi
nebom, sve vremensko hrani se venim, sav ovek ivi Bogom. Tako se odvija
neprekidan Bogooveanski podvig spasenja, oboenja, obogooveenja. Jer Crkva je
nebo na zemlji, Bogu oveku i ovek u Bogu.
Svedoci toga? Svi Svetitelji Crkve Hristove, od prvog do poslednjeg. Svete
bogoslubene knjige to nam najreitije pokazuju i nepobitno dokazuju: svaki Svetitelj
je satkan od svetih vrlina: svaki je gradio i izgradio sebe pomou svetih vrlina; svaki je
preradio i preobrazio sebe svetim vrlinama. To vai i za svete Apostole, i za svete
Muenike, i za svete Ispovednike, i za svete Proroke, i za svete Prepodobnike, i za
svete Besrebrnike, i za sve Svetitelje uopte. U svakome od njih prisutne su, i
svedelatne su svete vrline, na elu sa verom. U stvari, svaka sveta vrlina je dobrovoljni
podvig nae bogolike slobodne volje. I naa lina saradnja Spasitelju u naem spasenju
i sastoji se prvenstveno u naim svetim vrlinama. Sve vrline sainjavaju jednu organsku
celinu, jedan organizam; i to Bogooveanski organizam. One rastu jedna iz druge, i
ive jedna u drugoj, i jaaju jedna u drugoj, i besmrtuju jedna u drugoj. Svaka je vrlina,
u neku ruku, svevrlina. Tako, vera je svevrlina: jer da bi bila iva, ona mora hraniti
sebe ljubavlju, nadom, molitvom, postom, milostivou, pokajanjem, i ostalim svetim
vrlinama. Tako isto: i molitva, i ljubav, i nada, i post, i sve druge vrline, - sve se jedna
drugom hrane, i oivotvoravaju, i usavravaju, i besmrtuju.
Svi Svetitelji Boji: sveteni Jerarsi, boanstveni Proroci, horovi Prepodobnih,
svete ene, i ostali - proslavie se ugodivi Bogu vrlinskim delima -

40
. Jerarsi Hristovi, i zbor Prepodobnih, Proroka i svih Pravednika skupa,
blistajui krasotama vrlina stigoe u nebeska naselja
41
.
U Crkvi Pravoslavnoj Bogoovek je Alfa i Omega, Poetak i Svretak, Prvi i
Poslednji (Otk.1,8.10.17; 21,6). U njoj vladaju Bogooveanski zakoni. Sve to je
ovek, u njoj se normira i upravlja Bogom; sve to je oveije i oveansko, normira se
i upravlja Bojim i Boanskim. U njoj ovek je uvek u molitvenom stavu prema Bogu -
Kao Bogooveanski organizam Crkva je dom molitve. I kao hram ona je dom molitve.
Svaki lan Crkve je bogolika elijica u Bogooveanskom telu Crkve. Spasenje je u
stvari neprekidno preivljavanje celokupnog molitvenog ivota Crkve. To je podvig
ucrkovljenja. Svaki lan Crkve ivi celokupnim Bogooveanskim ivotom Crkve, po
meri svoje vere i njenih svetih tajni i svetih vrlina. Svaki je vernik Crkva u malome.
Sav Bogooveanski ivot Crkve i sve Bogooveanske istine Crkve kazuju
sebe najsavrenije i najvernije u bogosluenjima. Zbiva se i molitveno doivljavanje
svega Bogooveanskog, i na taj nain vaja molitveno bogoslovlje. U vascelosti svojoj
bogoslubeni ivot Crkve je najvernije Predanje Crkve, ivo i besmrtno sveto Predanje.
I u njemu sav udesni Bogoovek Gospod Isus Hristos, i sa Njim i Njime i za Njim
sveti Apostoli, sveti Oci, i svi Svetitelji, od prvog do poslednjeg.
Pravoslavno bogosluenje je ivi ivot Crkve, u kome uestvuje svaki lan
Crkve kroz doivljavanje svega Bogooveanskog, svega apostolskog, svega
svetootakog. Reju: svega pravoslavnog. U tom doivljavanju, sva je Bogooveanska
prolost Crkve uvek prisutna kao dananja stvarnost i savremena sadanjost. U Crkvi:
sva je prolost sadanjost, i sva sadanjost prolost. U samoj stvari: u Crkvi i postoji
jedino - bezobalna sadanjost. Sve je tu besmrtno i sveto, sve apostolski saborno i
Bogooveanski katolino, vaseljensko. Svaki pripada svima, i svi svakome, po
blagodatnoj sili svete Bogooveanske ljubavi, koja sva izvire iz svete Bogooveanske
vere, i besmrtuje kroz ostale svete Bogooveanske vrline; na prvom mestu molitve.
Ovo bogoslubeno, molitveno Predanje Crkve uva nam sa pobonim strahom i
trepetom najveu dragocenost svih oveanskih svetova - Bogooveka Hrista Gospoda i
sve to je Njegovo. Tako uvan, On u vasceloj punoi Svoje Bogooveanske Linosti i
jeste venoivo svesavreno sveto Predanje Crkve. I u Njemu i sa Njim: svo Njegovo
Evanelje spasenja i oboenja, i sve Njegove istine spasenja i obogooveenja. U svima
bogosluenjima stalno se vri sveta Bogooveanska tajna Bogooveanskog
domostroja spasenja. Naroito u svetoj Liturgiji. U zavrnim molitvama svete Liturgije
svetog Vasilija Velikog veli se: Ispuni se i izvri se... tajna domostroja spasenja -
. Nae ivo molitveno uee u tome i sainjava nae
spasenje, nae ohristovljenje, nae oboenje, nae svestrano obogooveenje kroz
Crkvu; reju: nae svestrano ocrkovljenje. Dobrovoljni blagodatno-vrlinski podvig
obogooveenja uvek je samo podvig ocrkovljenja.
U samoj stvari spasenje ovekovo se sastoji u ovekovom bogooveanski
sabornom ivljenju sa svima svetima (Ef.3,18) u Bogooveanskom telu Crkve. To
ivljenje je neprekidno, i svakodnevno. Jer svakog dana praznuje se po jedan ili vie
Svetitelja, koji rade i sarauju na naem spasenju. Nae molitveno optenje sa Svetima
osigurava nam spasenje. Zato je neophodno praznovanje svih praznika, od prvog do
poslednjeg: praznika Gospodnjih, Bogorodinih, Anelskih, Apostolskih, Muenikih i
ostalih. Isto tako sva dnevna i nona bogosluenja, od prvog do poslednjeg izgrauju
nae spasenje. kroz sve to i u svemu tome: sav Bogoovek Hristos kao Crkva, kao
glava Crkve, i telo Njegovo sa svima svetim i neprolaznim istinama, i vasceli
Bogooveanski ivot u svima beskrajnostima.

40
, . ( 4. ).
41
... ... ( 6, ).

U neizmerno tajanstveni Bogooveanski organizam Crkve se urasta najvie
molitvom, i uvek ivi u njemu molitvom. Molitvenim ueem u bogosluenjima svaki
od nas obavlja svoj podvig ohristovljenja, preobraenja, oboenja, otrojienja. I to
nikad sam ve uvek sa svima svetima. To ivljenje je uvek svestrano lino i svestrano
saborno. U drutvu Svetih ivi se najvema molitvom, i opti molitvom. Zato je molitva
najneophodnija sveta vrlina za svakog Hrianina. Molitva je horovoa u horu vrlina.
Ona svakoj vrlini odreuje mesto i daje svoga duha i daha. Njome svaka vrlina raste, i
razvija se, i dri svoje mesto meu ostalim svetim vrlinama, Bogooveanski
usklaujui rad svetih vrlina u podvigu spasenja.
Pravoslavno bogosluenje, to je Sveto Evanelje i sveto Predanje prevedeno u
molitve, prepevano u udesne i ivotvorne stihire, tropare, kondake, kanone, stihove,
pesme, uzdahe, vapaje, suze. Sva Bogooveanska Istina, Bogooveanska Pravda, i
Ljubav, i Mudrost, i ivot, i Besmrtnost, i Venost prua nam se kao molitva, kao sveto
Priee, kao svete zapovesti, kao svete tajne, kao svete vrline. Gde god se kosne,
dodirne ivo sveto Predanje: njegov krvotok, njegove nerve, njegove kosti, njegovo
srce, njegove oi, savest, um, razum. I kada se dua molitveno razliva po tim
Bogooveanskim istinama i po tom Bogooveanskom ivotu, cve vrline svete rastu
rastom Bojim (Kol. 2,19). I sva dua raste ka blagodatnom bogooveku - pravom
Hrianinu.
Preivljavanjem bogoslubenog ivota Crkve izgrauje se hrianska linost:
bogoovek po blagodati, ovek savren u meru rasta visine Hristove (Ef.4,13). To je
najsigurniji put, i najspasonosniji podvig. Zbiva se neprekidno blagodatno-
bogooveansko uzrastanje kroz svaku molitvu, i prozbu, i suze, i vapaj, i krik, i
ridanje, i ispovest. Pri tome svi Sveti su nam voi i uitelji. Oni - oi Crkve
Hristove
42
- vode nas i rukovode ka Bogooveanskom cilju naeg ljudskog bia.
U pravoslavnog Hrianina: svaka se misao izvije u molitvu, i zavri molitvom.
Tako i svako oseanje. U stvari molitveni stav prema sebi, i svetu oko sebe, a pre svega
i iznad svega - prema Gospodu i Bogu naem Isusu Hristu. Pri tome, sve se
obogooveuje, sve zavrava Bogom: misao se preobraava u bogomisao, jer je to
Boanski i besmrtni smisao misli; oseanje izrasta u bogooseanje, jer je to Boanski i
besmrtni smisao oseanja; savest se izvija u bogosavest, i um - u bogoum, i volja - u
bogovolju, jep je t Boanski i besmrtni smisao njihov; reju: ovek se izrauje u
bogooveka, jer je to Boanski i besmrtni smisao oveka.
Opet i opet: u Bogooveanskom telu Crkve svaki lan tog tela, kao iva
bogolika elijica njegova, ivi vascelim Bogooveanskim ivotom Crkve, po meri
svoje vere i ostalih podviga u vrlinama. Svaki dan, svaki trenutak - sa svima svetima.
Mnogobrojne vrste i sile Bogooveanskog ivljenja stalno su prisutne i neprekidno
delatne kroz svakodnevne razne Svetitelje: Apostole, Muenike, Ispovednike,
Isposnike, Besrebrnike, Prepodobnike. Cve i u svemu Hristos: kroz dnevne Svetitelje.
On kroz njih, kao glava Crkve, vlada i upravlja u Bogooveanskom svetu Crkve.
Svaki sveti dogmat nae Bogooveanske vere ima svoj praznik:
Bogovaploenje - Boi, Vaskrsenje - Uskrs, vera - praznovanje svetih Muenika, i sve
ostale svete vrline - razne Svetitelje. Istine svetih dogmata doivljuju se od svakog
vernika u telu Hristovom Crkvi. Svaka dogmatska istina doivljava se kao ivot, kao
veni ivot, kao organski deo Vene Ipostasi Bogoovekove: Ja sam Istina u ivot
(Jn.14,6). Sveta bogosluenja i nisu drugo do doivljavanje i preivljavanje svetih
venih istina dogmatskih. Dogmat Bogoovetvu Gospoda Isusa? Snano se
doivljava svetim praznicima Gospodnjim: Boiu, Bogojavljenju, Preobraenju,
Uskrsu, i ostalima. Ta vena istina neprestano se doivljava od vrha do dna, i tako

42
. : 7. .

postaje na svakodnevni ivot. Otuda i blagovest: Nae je ivljenje na nebesima,
sakriveno s Hristom u Bogu (Fil.3,20; Kol.3,3).

BOGU-SUDIJI
sadraj

Vena evanelska istina Bogu kao Sudiji nije nasilno nametnuta saznanju, niti
neprirodno ubaena u svetilite bogootkrivenih istina. Ona je prirodni, sastavni deo
svetog Otkrivenja u Bogooveanskom telu Crkve. Bez nje, logika Otkrivenja ne bi bila
Boanska, i Bogooveanski domostroj spasenja ne bi bio potpun. Bez nje, Boansko
Otkrivenje liilo bi na svet bez neba nad njim. Ona je krov koji pokriva i zavrava
dijamantski hram Bogooveanskih istina oveku i svetu. Priroda ostalih svetih dogmi
je i njena priroda; ona je jednosuna sa njima; nalazi se u njima kao i one u njoj; iste je
vrednosti i ivotne snage sa njima; ne moe se deliti od njih, jer sve skupa sainjavaju
jedan nedeljivi Bogooveanski organizam. Prirodno je da Bog koji je Tvorac, i
Spasitelj, i Osvetitelj, bude u isto vreme i Sudija. Jer kao Tvorac, On nas je iz nebia
uveo u bie, odredivi nam kao cilj postojanja: upodobljenje Bogu pomou bogolikosti
darovane nam due, uzrastanje rastom Bojim u oveka savrena, u meru rasta visine
Hristove (sr.Kol.2,19; Ef.4,13); kao Spasitelj, On nas je spasao od greha i smrti i avola,
unevi u ljudsku, grehom osmrenu, prirodu naelo i silu vaskrsenja i besmrtnosti; kao
Osvetitelj, On nam je u Svom Bogooveanskom telu Crkve dao sva blagodatna
sredstva i sve Boanske sile za usvajanje Njegovog Bogooveanskog podviga spasenja
i postignue cilja naeg postojanja; kao Sudija, On ceni, sudi i presuuje kako smo se
mi odnosili prema Njemu kao Tvorcu i prema sebi kao bogolikoj tvorevini, prema
Njemu kao Spasitelju i prema sebi kao predmetu spasenja, prema Njemu kao
Bogooveku = Crkvi = Osvetitelju i prema sebi kao objektu osveenja, oboenja,
obogooveenja. U toj etvorostrukoj delatnosti Svojoj Bog sve ini no savetu volje
Svoje - (f.1,11), to jest po predvenom planu
Svom svetu i oveku, sa ciljem: da se sve to je na nebesima i na zemlji oglaveni
- u Hristu (Ef.1,10; sr.Kol, 1,16-17.20).
Bog je u testo bia ljudskog stavio kvasac hristoenjivosti da bi ovek, a ca
njim i za njim i sva tvar, teio i stremio ka Hristu. Otuda je sva tvar u sri svojoj
hristocentrina, i otima se ka Hristu kao ka svome prirodnom i venom centru i cilju
(sr.Rm.8,19-23; Kol. 1,16-17; Ef. 1,4-5). Dok se u Svojoj tvorakoj, spasiteljskoj, i
osvetiteljskoj delatnosti Bog javlja kao ora, seja i odgajiva, dotle se u Svojoj
sudijskoj delatnosti pojavljuje kao etelac i veja. Prirodno je da nebeski Seja, koji je
izobilno posejao seme venih Boanskih istina po zemlji due ljudske, doe i vidi,
koliko je od tog semena istrulelo u mulju slasti, koliko ugueno u trnju strasti, koliko
sparueno u eravici greholjublja, a koliko rodilo i urodilo Boanskim plodom. I da
zrelo klasje ita zemljinog poanje i odveje. Zato to je ora, seja i odgajiva, On ima
pravo da bude i etelac i veja; zato to je ljudima darovao sva sredstva, potrebna im za
postignue Bogom postavljenog cilja ivotnog, On ima pravo da bude i Sudija. Bila bi
neoprostiva nepravda, i uvreda, i tiranija, kada bi Bog istupio kao Sudija, ne javivi se
pre toga kao Spasitelj i Osvetitelj. Nema prava da sudi oveku i oveanstvu Bog koji
prethodno nije hteo da ljudima otkrije put u veni ivot, da im kae venu Istinu, da im
da sredstva za spasenje od greha, smrti i avola; jednom reju: Bog koji nije hteo da im
bude Spasitelj. Takvom nasilnikom Bogu, oveanstvo bi imalo prava da jednoduno
i jednoglasno u oi rekne to i zli sluga u prii talantima (Mt.25,24-25).
Kada bi Hristos bio takav Bog, ne bi trebalo verovati u Njega, jer u takvom
sluaju On ne bi bio pravi Bog, ve jedan od nemonih samozvanih bogova u

kukavnom panteonu ljudskih idola. No, zato to se Bogoovek Gospod Hristos javio
kao Spasitelj oveka i oveanstva, i po neiskazanom ovekoljublju Svom izvrio
preteki podvig spasenja; zato to je ljudima dao sve darove neba koje samo Bog
ljubavi moe dati, On ima pravo da sudi svetu i oveku.
Razume se, ukoliko je Gospod Hristos jednosutan sa Bogom Ocem i Bogom
Duhom Svetim, utoliko je i sud nad oveanstvom delo vascele Svete Trojice. No, da
buntovni ovek, po bogoborakoj grehovnosti svojoj, ne bi protestovao i rekao da Bog
koji nije bio u telu ljudskom, koji nije stradao stradanjem ovekovim, koji nije proao
kroz zmijarnik zemljin, - nema pravo da sudi ljudima, to Bog Otac sav sud dade Sinu
(Jn.5,22), i: sudie vaseljeni - - no pravdi ovekom- . - koga
odredi, davi svima veru vaskrsnuvi ga iz mrtvih (Dap.17,31).
Odredivi oveka Isusa, ovaploenog Boga Logosa da sudi svetu, Bog je uinio
oveanstvu zavrnu pravdu, ovekoljubivo zatvorio krug Svoje nebeske pravde na
zemlji, te ljudi ne mogu imati opravdanja za protest i bunt protiv suda Bojeg.
Bogoovek Gospod Isus je ne samo osniva vere - , ve i
izvritelj - - vere nae; uzronik i zavritelj celokupnog plana Bojeg
svetu i oveku (Jev.12,2; sr.2,10).
Kroz cve svoje promene i mene sva tvar hita svome zavretku. Kroz sve dane i
sve noi svi ljudi, a ca njima i za njima i sva tvar, hitaju poslednjem danu, u koji e se
svriti tajna ovoga sveta i istorije ljudske. Svi dani, kao beli potoci, i sve noi, kao crni
potoci, lome se i probijaju kroz gudure i urvine postojanja nosei sva bia i svu tvar ka
poslednjem danu, u koji se moraju sliti, i zavriti svoj tok. Sve to je ivelo i ivi u
krletci vremena, mora ui u taj poslednji dan, mora se iskrcati na njegovu obalu. Nema
bia ni tvari, koje potok vremena nee sneti u taj poslednji dan. Tim danom vreme e
zavriti svoje postojanje, zbog ega se on i naziva u Otkrivenju - poslednji dan (Jn.6,
39.40.44; 11,24; 12,48), veliki dan (Dap.2,20; Jud.6); a poto je to Bogom odreeni dan
u koji e On suditi vaseljeni (Dap.17,31), to se i naziva - dan suda -
(t.10,15; 11,22.24; 12,36; 2.Pt.2,9; 1.Jn.4,17), dan gneva i otkrivenja pravednog suda
Bojeg (Rim.2,5). No, kako je sav sud predat Sinu (Jn.5,22), i kako se u poslednji dan
On ima javiti kao Sudija u slavi, to se ovaj dan naziva jo i: dan Sina oveijeg
(Lk.17,22.24.26), dan Gospodnji (2.Pt.3,10; 1.Sol.5,2; sr.Jez.15,5; Is.2,12; Joilj.2,31;
Sof.1,14; Malah.4,1), dan Hristov (2.Sol.2,2; Fil.1,10; 2,16), dan Gospoda naega Isusa
Hrista (2.Kor.1,14; 1.Kor.1,8; 5,5), dan suda i pogibli bezbonih ljudi (2.Pt.3,7; 2,9).
U taj mnogoznaajni dan Bogoovek Gospod Isus e izrei Svoj poslednji,
zavrni sud celokupnoj istoriji sveta i oveka, svima ljudima ukupno i svakom
oveku posebno. I kao to je po zavretku stvaranja sveta izvrio smotru nad svim
stvorenim biima i tvarima, i svemu izrekao Svoj sud da je veoma dobro
(1.Moj.1,31), - tako e Trosunani Gospod i u poslednji dan izvriti smotru nad svima
biima i tvarima na zavretku njihovog puta kroz istoriju, i izrei Svoj sud svemu i
svaemu, svima i svakome. Tada e On konano razluiti dobro od zla, i povui
izmeu njih neprelaznu i neprolaznu granicu; tada e On svima vrednostima ljudskim
izrei Svoj nepogreivi sud; tada e On na savreno osetljivim i tanim terazijama
Pravde i Ljubavi Svoje izmeriti sva dela ljudska, sve misli ljudske, sva oseanja ljudska,
sve elje ljudske, sve rei ljudske; tada e se svriti tajna Boija -
(Otk.10,7) oveku, tvari, svetu, vaseljeni; tada e svi dobri i sve dobro
naslediti veno blaenstvo, veni raj u svesladosnom Carstvu nebeskom Sladajeg
Gospoda Isusa, a svi zli i sve zlo - venu muku, veni pakao u svegorkom carstvu
svezlih anela palih.


EKUMENIZAM
sadraj

Istorijski Bogoovek, Gospod Isus Hristos, svestrano i svestvarno je pokazao da
je On za bie ljudsko sve i sva u svima svetovima: i sutina, i bie, i ivot, i um, i
razum, i srce, i savest, i dobro, i vrlina, i ljubav, i svetlost, i put, i istina, i pravda, i

radost, i spasenje, i vaskrsenje, i vaznesenje, i besmrtnost i venost, i raj. I sve to On je
kroz Bogoovenost, kroz Bogooveansko telo Svoje - Crkvu svesvetu, Crkvu
apostolsku, Crkvu svetootaku, Crkvu svetopredanjsku - Crkvu Pravoslavnu.
izvan Crkve, izvan tela Bogooveka, stoji i postoji ovek sa svima svojim
oveanskim stvarnostima i slabostima i oko njega i u njemu: greh, smrt i avo, i sa
njima i u njima: svako zlo, svaki pakao, svaka bolest, svaki porok, svaka muka, svaka
nedaa. I ovek se kroz svoje delatnosti trudi i mui da sebe spase i oslobodi muka i zla
i uasa; trudi se i kroz nauku, i kroz veru i kroz filosofiju, i kroz kulturu, i kroz
umetnost, i kroz zemljoradnju, i kroz industriju, tehniku... I stalno je muenik na krstu i
krstovima koje sam sebi stalno pravi, i raspinje sebe na njima. Ponaizmiljao je ovek
razne cypogate spasenja od raznih muka kojima je ivot ovekov na zemlji bogat i
prebogat. Ponaizmiljao je razne humanizme: da sebe sobom spase, sobom usrei. Ali,
istorija svedoi: cve uzalud. On i nadalje ostaje rob raznovrsnih muka, rob svakovrsnih
zala; i to je najstranije - veiti rob smrti. To vai za svakog oveka na ovoj planeti
Bojoj, pogotovu za evropskog oveka. Zato je potrebno, i veoma korisno i celishodno
pratiti oveka na glavnim putevima njegovih mnogobrojnih humanizama.

HUMANISTIKI I BOGOOVEANSKI PROGRES
sadraj

Zagledajte u osnovne principe evropskog humanistikog progresa, u njegovu
metafiziku. Oigledno je za sve normalne oi: evropska humanistika kultura
sistematski zatupljuje u oveku oseanje besmrtnosti dok ga sasvim ne zatupi, i ovek
evropske kulture odluno tvrdi, poput Niea, telo sam i samo telo. t znai: smrtan
sam i samo smrtan. Tako je humanistikom Evropom zavladala deviza: ovek je smrtno
bie. To je formula humanistikog oveka, to sutina njegovog progresa. Najpre
nesvesno, a zatim sistematski svesno i namerno u evropskog oveka je kroz nauku, i
kroz filosofiju, i kroz kulturu ubrizgavano saznanje da je ovek smrtan sav bez ostatka.
To ce saznanje potpuno formiralo u ubeenje koje glasi: smrt je neophodnost. Smrt -
neophodnost! Ima li veeg uasa, i uvrede, i potsmeha: najvei neprijatelj oveku -
neophodan je oveku! Recite, ima li tu logike, makar one najmanje, makar one
detinjske, makar one insekatske? Da nije evropski ovek, davljen i mleven u vodenici
smrti to se zemlja zove, izgubio i poslednju trunku razuma i poeo da bunca?...
Opustoen je humanistiki ovek, strahovito opustoen, jer je iz njega proterano i
saznanje i oseanje line besmrtnosti. bez toga, zar je ovek - potpun ovek? O, suen
je evropski ovek, jezivo suen, i opatuljen, i smanjen, i sveden na razlomak i odlomak
oveka, jer je iz njega isterano svako oseanje beskrajnosti i beskonanosti. bez
beskonanosti moe li ovek uopte postojati kao ovek? I ako moe postojati, ima li
smisla njegovo postojanje? Zar bez tog oseanja beskonanosti nije on - mrtva stvar
meu stvarima i prolazna ivotinja meu ivotinjama? Dopustite paradoks: ja drim da
su neke ivotinje beskrajnije u svojim oseanjima i besmrtnije u svojim eljama od
oveka evropskog progresa. Smeuran, zakrljao, ovetastven, degenerisan,
humanistiki ovek je potpuno u pravu to je ustima svojih mudraca objavio da je
postao od majmuna. Izjednaen sa ivotinjama po poreklu, zato da ne izjednai sebe sa
njima i u moralu. Pripadajui ivotinjama, zverovima po sutini svoga bia, on im
pripada i po moralu. Zar se greh i zloin sve vie i vie ne smatraju u modernom
sudskom pravosuu za neminovnost socijalne sredine, za neophodnost prirode? Poto u
oveku nema nieg besmrtnog i venog, to je sva etika, na kraju krajeva, svedena na
nagonske prohteve. I humanistiki ovek se u etici izjednaio sa svojim precima:

majmunima i zverovima, i u njegovom ivotu zavladao je princip homo homini lupus
(ovek je oveku vuk). Drukije nije ni moglo biti, jer se samo na oseanju ovekove
besmrtnosti moe zasnivati vii i bolji moral od ivotinjskog. Ako nema besmrtnosti i
venoga ivota ni u oveku ni oko oveka, onda je za oveka-ivotinju sasvim prirodan
i logian ivotinjski moral; onda - da jedemo i pijemo, jer sutra emo umreti
(1.Kop.15,32).
Relativizam u filosofiji evropskog humanistikog progresa morao je rezultirati
relativizmom u etici; a relativizam je otac anarhizma i nihilizma. Otuda, na kraju svih
krajeva, sva praktina etika humanistikog oveka nije drugo do anarhija i nihilizam.
Jer anarhija i nihilizam su neminovna, zavrna, apokaliptika faza evropskog
humanistikog progresa. Idejni anarhizam i nihilizam, idejno raspadanje moralo se
projaviti u praktinom anarhizmu i nihilizmu, u praktinom raspadanju evropskog
humanistikog oveanstva i njegovog progresa. Zar mi nismo oevidci idejnog i
praktinog anarhizma i nihilizma koji pustoe evropski kontinent? Sabirci evropskog
progresa su takvi da ma kako ih sabirali uvek kao zbir moraju dati anarhizam i
nihilizam. Dokaz? Dva Svetska, u stvari Evropska rata.
Glup je evropski ovek, katastrofalno glup, kada moe, ne verujui u Boga i
besmrtnost due, verovati u progres, u smisao ivota, i raditi na tome. Ta nata mi
progres, kada me iza njega eka smrt? Nata mi svi svetovi, sva sazvea, sve kulture,
kada me iz njih vreba smrt, i najzad uvreba? Gde smrti ima, tu stvarnog progresa nema.
ako ga ima, on je samo prokleti progres u vodenici smrti. Zato ga treba unititi
potpuno i bez traga.
Tu muku evropskog humanistikog progresa osetio je i umetniki izrazio u
svojoj tragediji Rossum's universal Robots istaknuti ehoslovaki pisac Karel apek.
Izmeu njegovih heroja Alkvista i Jelene vodi se ovakav dijalog:
Alkvist: Ima li Nana kakav molitvenik?
Jelena: Ima jedan vrlo veliki.
Alkvist: I u njemu se, sigurno, nalaze molitve za razne sluajeve u ivotu?
Protiv nepogode? Protiv bolesti?
Jelena: Da, protiv iskuenja, protiv poplave.
Alkvist: A protiv progresa, nema li?
Jelena: Drim da nema.
Alkvist: , t je teta.

* * *

Prema humanistikom oveku i njegovom progresu stoji Hristov ovek sa
svojim Bogooveanskim progresom. Osnovno je naelo Bogooveanskog progresa:
ovek je pravi ovek jedino Bogom, jedino Bogoovekom; drugim reima: ovek je
pravi ovek jedino besmrtnou, to jest savlaivanjem svega smrtnoga i svake
smrtnosti, pobedom nad smru. Savlaujui u sebi greh i zlo, Hristov ovek savlauje
time smrt i smrtnost u svome saznanju i oseanju, i sjedinjuje sebe sa Jedino
Besmrtnim: Bogoovekom Hristom. I sjedinivi sebe sa besmrtnim Bogoovekom, on
je ve besmrtan, u ovom svetu besmrtan: njegov um ve misli misao Hristovu, misao
besmrtnu i venu; a njegovo srce ve osea u sebi ivot Hristov, ivot besmrtan i
vean...
To se postie, kako? Verom u vaskrslog Gospoda Isusa. Poveruje li ovek
svesrdno i iskreno u vaskrslog Bogooveka, u njegovoj se dui odmah rodi oseanje
besmrtnosti, vaskrslosti, oseanje da je smrt pobeena, a ca njom i greh i zlo. To
oseanje line besmrtnosti oduevljava i potstie Hrianina na evanelske podvige, i
on c radou ispunjava zapovesti Hristove, i sa ushienjem prolazi kroz ivotni put od

nebia do svebia, od smrtnosti do besmrtnosti. Kao taka koja se razrasta u sve
beskrajnosti, takav je ovek koji razraste Bogoovekom: sav zrai Boanskom
beskrajnou i beskrajnostima, i osea se besmrtan i beskrajan na svima takama svoga
bia. Tako se tragino naelo humanistikog progresa: smrt je neophodnost, zamenjuje
radosnim naelom Bogooveanskog progresa: besmrtnost je neophodnost.
Bogooveanski progres ima svoj Bogooveanski moral: u njemu se sav ivot
ovekov rukovodi i dinamizira Bogoovekom. Dobro je ono to je Hristovo; van toga
nema istinskog dobra. Besmrtnost je glavno svojstvo Hristovog dobra. Otuda je
besmrtnost neophodna u moralu Hristovog oveka kao oseanje, kao saznanje, kao
delo, kao praksa. Oseati Gospoda Hrista kao duu svoje due, kao ivot svoga ivota, i
jeste besmrtnost ovekova, jer je time osigurana beskrajnost i beskonanost misli,
oseanja, ivota. Za pravog Hrianina, besmrtnost je i prirodna i logina, a ca njom i u
njoj beskrajnost i beskonanost. To je ono to omoguava i osigurava beskrajno
moralno usavravanje, beskrajni moralni progres ka Bogu, koji je zbir svih beskrajnosti,
svih beskonanosti, svih savrenstva. Stoga je sasvim prirodan, i logian, i opravdan
kategoriki imperativ Bogooveanskog progresa: Budite savreni kao to je savren
Otac va nebeski - Bog (Mt.5,48).
Hristov ovek se kree putem Boanskog savrenstva savlaujui pomou
evanelskih vrlina greh i zlo u sebi i u svetu oko sebe. On uvek ide napred iz dobra u
dobro, iz manjeg u vee, iz veeg u najvee; pri tome on nikada ne staje, ne zastajkuje,
jer svako zastajkivanje znai duhovnu ukoenost, obamrlost, smrt. Kroz svaku istu
misao, kroz svako sveto oseanje, kroz svaku dobru elju i blagu re on progresira ka
vaskrsenju, ka besmrtnosti, ka venom ivotu.
Savlaujui greh i smrt, Hristov ovek prolazi u ovom ivotu tri glavne etape
hrianskog evolucionizma: roenje u Hristu, preobraenje u Hristu, vaskrsenje u
Hristu. Krajnji cilj njegove borbe jeste: vaskrsnuti sa Hristom. t znai: pobediti smrt.
Gle, ti si ve pobedio smrt, ako si svom duom poverovao u vaskrslog Bogooveka, jer
je On rekao: Koji veruje mene, ima ivot veni,... preao je iz smrti u ivot (Jn.6,47;
5,24).
Tek verom u vaskrslog Bogooveka ovek poinje da biva ovek, jer se
oslobaa greha i smrti, i stie oseanje besmrtnosti. Greh je bolest koja otupljuje,
zakrljuje, paralie u oveku oseanje besmrtnosti, te ovek ni oseanjem ni milju ne
dosee do Boga ivog i istinitog. Takav ovek je osakaen ovek, poluovek, podovek.
Bogoovek je pobedio greh i smrt vaskrsenjem da bi oveka razbudio na besmrtnost i
ivot veni, da bi zakrljalo i obamrlo oseanje besmrtnosti u oveku oiveo i
podmladio, te da ovek oseti Boga i ivot veni kao smisao ljudskoga ivota i na zemlji
i na nebu. U stvari, Crkva Bogooveka i nije drugo do Boanska radionica, u kojoj se
neprestano podmlauje, osveuje i okrepljuje ovekovo oseanje i saznanje line
besmrtnosti i beskonanosti. Zar molitva ne obeskonauje duu sjedinjujui je sa
Bogom? Zar ljubav ne obesmruje duu uzdiui je do Boga? Zar milosre, zar dobrota,
zar smernost, zar pravednost ne obesmruju oveka, prenosei njegovo bie u carstvo
Hristove Istine? He varajmo sebe: svakom evanelskom vrlinom ovek savlauje po
malo smrti u sebi, dok je najzad sasvim ne savlada i ne osigura sebi besmrtnost i ivot
veni.
U Bogooveanskom progresu ovek stalno putuje Hristom kao putem Bojim
kroz istinu Boju u ivot veni i besmrtni. sve to darovao je rodu ljudskom
Bogoovek Hristos Svojim vaskrsenjem. Sva istina svih svetova, sav smisao svih
stvorenja, sva radost svih bia dati su rodu ljudskom kroz vaskrsenje Bogooveka
Hrista. Zato je vaskrsenje Hristovo najsudbonosniji dogaaj u istoriji sveta; od njega
zavisi neprolazna, Boanska vrednost ne samo oveka posebno ve i svih ljudi skupa.


HUMANISTIKA I BOGOOVEANSKA KULTURA
sadraj

Evropska kultura poiva na oveku kao na temelju. ovekom se iscrpljuje njen
program i cilj, njena sredstva i sadrina. Humanizam je njen glavni arhitekt. Sva je
izgraena na sofistikom principu i kriterijumu: ovek je merilo svih stvari, vidljivih i
nevidljivih, i to evropski ovek. On je vrhovni stvaralac i davalac vrednosti. Istina je
ono to on proglasi za istinu; smisao ivota je ono to on proglasi za smisao; dobro i zlo
je ono to on proglasi za dobro i zlo. Kratko i iskreno reeno: evropski ovek je
proglasio sebe za boga. Zar niste primetili kako on neizmerno voli da boguje, da boguje
naukom i tehnikom, filosofijom i kulturom, religijom i politikom, umetnou i modom,
- da boguje po svaku cenu, makar inkvizicijom i papizmom, makar maem i ognjem,
makar - trogloditstvom i ljudoderstvom? On je jezikom svoje humanistiko-
pozitivistike nauke objavio da - nema Boga. I voen tom logikom on je smelo izveo
zakljuak iz toga: poto nema Boga. onda sam ja - bog!
Nita tako ne voli evropski ovek no da se predstavlja kao bog, ma da je u ovoj
vasioni kao mi u miolovci. Da bi pokazao i dokazao svoje bogovstvo, on je objavio da
su svi svetovi nad nama pusti, bez Boga i bez ivih bia. On poto-poto hoe da ovlada
prirodom, da je potini sebi, zato je i organizovao sistematski pohod na prirodu, i taj
pohod nazvao kulturom. U njega je upregao svoju filosofiju i nauku, svoju religiju i
etiku, svoju politiku i tehniku. I uspeo je da uglaa neku parad na kori materije, ali je
nije preobrazio. Borei se sa materijom, ovek nije uspeo da je oovei, ali je ona uspela
da suzi i opovrini oveka, da ga svede na materiju. I on, obzidan njome, saznaje sebe
kao materiju, samo kao materiju.
Znate li ko je pobedio? - Ironija, jer je kultura uinila oveka robom materije,
robom stvari. Oigledna je istina: evropski ovek robuje stvarima, ne boguje nad njima.
Samozvani bog pokloniki metanie pred stvarima, pred idolima koje je sam nainio. U
svome pohodu protiv svega natprirodnog, on je tekovinama svoje kulture zamenio sve
nadmaterijalne tenje: zamenio je nebo, zamenio duu, zamenio besmrtnost, zamenio
venost, zamenio Boga ivog i istinitog. I kulturu promovisao za boga. Jer na ovoj
pomraenoj planeti ovek ne moe da izdri bez boga, bez ma kakvog boga, makar bio i
laan, - takva je kobna ironija ovako ustrojenog oveka.
Zar ne primeujete da je evropski ovek, u svojoj kulturomaniji, pretvorio
Evropu u fabriku idola? Gotovo svaka kulturna stvar postala je idol. Otuda je nae doba
- idolopokloniko doba pre svega n iznad svega. Nijedan kontinent nije toliko
poplavljen idolima kao dananja Evropa. Nigde se toliko ne metanie pred stvarima, i
nigde se toliko ne ivi za stvari i radi stvari, kao u Evropi. To je idolopoklonstvo
najgore vrste, jer je to klanjanje pred ilovaom. Recite, zar se ovek ne klanja rioj
ilovai, kada samoivo ljubi zemljano, ilovano telo svoje, i uporno tvrdi: telo sam i
samo telo? Recite, zar se evropski ovek ne klanja rioj ilovai, kada za svoj ideal
proglaava klasu, ili narod, ili oveanstvo?
Nema sumnje, Evropa ne pati od ateizma, ve od politeizma; ne pati od nemanja
bogova, ve od premnogih bogova. Izgubivi pravoga Boga, ona je htela da svoju glad
za Bogom zasiti stvaranjem mnogih lanih bogova, idola. Od nauke i njenih hipoteza -
stvorila je idole; od tehnike i njenih izuma - stvorila je idole; od religije i njenih
predstavnika - stvorila je idole; od politike i njenih partija - stvorila je idole; od mode i
njenih manekena stvorila je idole. posred svih idola na vasioni tron egoizma
posadila evropskog oveka, evropskog Dalajlamu.

U sutini svojoj, evropska kultura je - povampireni fetiizam, fetiizam u
evropskom izdanju, u evropskom kostimu. Gurmanstvo za stvarima je glavna odlika
evropskog oveka. No, fetiistika metafizika evropske kulture praktino se izraava
fetiistikom etikom. Stari neznaboaki fetiizam odlikovao se - ljudoderstvom. zar
se novi evropski fetiizam ne odlikuje isto tako - ljudoderstvom, samo maskiranim,
kulturnim ljudoderstvom? Zar evropska kultura nije ustima svoje nauke proglasila kao
glavni princip ivota - borbu za samoodranje? ta je to ako ne poziv na ljudoderstvo?
He znai li to: ovee, bori se za samoodranje - svim sredstvima; bori, ako treba, i -
ljudoderstvom! Glavno je: odrati se u ivotu! Kako? - To ne podilazi pod kontrolu
savesti. ivot je klanica, na kojoj jai ima pravo za zakolje slabijeg. tavie: slabiji ljudi
su materijal za jae. Poto ni Boga ni besmrtnosti nema, onda je oveku radi
samoodranja - sve doputeno. Doputen je greh, doputeno zlo, doputen zloin.
Pozitivistika nauka je objavila da sve to biva - biva po prirodnim zakonima. U prirodi
vlada kao vrhovni zakon - zakon neophodnosti. On vlada i nad ljudima, i nad svima
njihovim mislima, oseanjima, stremljenjima, postupcima. Kada gree, ljudi gree po
neophodnosti = ovee, ti nisi kriv ni za najvei prestup svoj - nisi kriv, jer sve to
ini, ini po prirodnoj neophodnosti... He udite se! - greh ne moe postojati za
oveka, za koga ne postoji Bog, jer je greh - greh pred Bogom. Ako Boga nema, onda -
ni greha nema, ni zla nema, ni zloina nema.
Metafiziki nihilizam evropske kulture, izraen principom: Nema Boga,
morao se projaviti kao praktini nihilizam, iji je princip: nema greha, sve je
dozvoljeno! Obratite panju, svojom filosofijom i naukom, svojom tehnikom i
politikom, evropska kultura sistematski potiskuje iz oveka sve to je besmrtno i veno,
virtuozno paralizuje u njemu oseanje besmrtnosti, smanjuje mu duu dok je najzad ne
svede na - nulu.
Treba se osloboditi Boga, - to je javna ili potajna enja mnogih neimara
evropske kulture. Oni na tome rade kroz humanizam i renesans, kroz rusovljevski
naturalizam i razbarueni romantizam, kroz pozitivizam i agnosticizam, kroz
racionalizam i voluntarizam, kroz parlamentarizam i revolucionizam. A smeliji meu
njima stvorili su lozinku: treba ubiti Boga! Najzad je najdosledniji ispovednik evropske
kulture - Nie, sa vrha ovekomanijske piramide egoizma, objavio vest: Bog je
umro!.
Kada nema ni venog Boga, ni besmrtne due, onda - nema nieg apsolutnog,
nieg svevrednosnog, onda - sve je relativno, sve prolazno, sve smrtno. I zbilja,
proterane su sve apsolutne vrednosti, a zacarene - relativne. Nema sumnje, relativizam
je i logika, i priroda, i dua humanizma. Ajntajnova teorija relativiteta je zavrna,
zbirna rezultanta humanizma i svih njegovih filosofskih, naunih, tehnikih i politikih
ogranaka. No, ne samo to, nego u poslednjoj liniji svojoj, humanizam nije drugo do -
nihilizam.
Krizu evropskog duha ovako ocrtava nemaki filosof Karl Joel: Naem
pogledu na svet nedostaje potez ka celini uopte i smisao za apsolutno. Nedostaje nam
celina osvedoenja, a ca najviom snagom osvedoenja i najvia snaga verovanja; na
moral nema nikakvih karaktera; naa istorija nema linosti kroz koje se izraava ceo
narod i celo vreme u najzbijenijoj snazi. Nedostaje nam velika poezija, jer naa
fantazija, otrgnuta od kosmike celine, hvata se samo malenoga a y velikom se samo
igra, jer nae pesnike ne nosi vie kosmiko oseanje klasiara, koje je njihovim
stihovima davalo vii zvuk i njihovim likovima unutranju nunost. Imamo najopojnije
slikarstvo tona bez melosa, najraskoniji patos bez etosa, i najareniju instrumentaciju,
ilustraciju, inscenaciju, najvetiju tehniku bez due, Imamo najvidljiviju sredinu,
najbogatiju pozornicu, najivlju radnju bez junaka, sa masama i marionetama kao
junacima. Imamo reiju kao umetnost s najjaim efektom, umetnost pojava bez sutine.

Imamo najbogatiji ivot; ali on nema mira i zaokruenosti, unutranje harmonije, jer mu
nedostaje smisao za celinu, za izmirenje oveka i sveta, Tako kriza filosofije postaje
kriza vremena.
Da, da, humanizam se nije mogao ne razviti u nihilizam. Zar moe ovek ne
postati nihilist, kada ne priznaje nikakvu apsolutnu vrednost? Idite koritom logike do
kraja, i vi ete morati doi do zakljuka da je relativizam - otac anarhizma. Poto su sva
bia relativna, onda - nijedno od njih nema prava da sebe nametne drugima. Pokua li,
treba ratovati do istrebljenja. Poto su sve vrednosti relativne, kakvo pravo ima ma koja
od njih da sebe nametne za najveu i vrhovnu? Na osnovu ega tvoja istina, prijatelju,
potiskuje moju, kada su i jedna i druga relativne? Poto u oveanskim svetovima nema
nieg apsolutnog, onda - ne postoji ni hijerarhija bia, ni hijerarhija vrednosti; postoji
samo anarhija.
I zaista, stvarnost je nad stvarnostima da su nihilizam i anarhizam logiki
zavretak evropske kulture, neizbena zavrna forma evropskog humanizma i
relativizma. Humanizam se neminovno izvija u ateizam, prolazi kroz anarhizam, i
zavrava nihilizmom. Je li neko danas ateist, znaj, ako je dosledan, sutra e biti anarhist,
a prekosutra nihilist. A je li ko nihilist, znaj da je do njega doao od humanizma kroz
ateizam.
ta ostaje od oveka, kada se iz tela njegovog izvue dua? - Le. ta od
Evrope, kada se iz njenog tela izvue Bog? -Le. Isterali su Boga iz vasione, zar nije
postala - leina? ta je ovek koji porie duu u sebi i u svetu oko sebe? Nita drugo do
- uniformisana ilovaa, hodei mrtvaki sanduk od ilovae. Rezultat je poraavajui:
zaljubljen u stvari, evropski ovek je najzad i sam postao - stvar. Linost je obescenjena
i razorena; ostao je ovek - stvar. Nema celog, integralnog, besmrtnog, bogolikog
oveka, ve sami razlomci oveka, telesna ljutura oveka, iz koje je proteran besmrtni
duh. Dodue, ljutura je uglaana, politirana, tetovirana, ali je ipak ljutura. Evropska
kultura je obezduila oveka, ovetastvila ga i mehanizirala. Ona mi lii na udovinu
mainu koja guta ljude i prerauje ih u stvari. Finale je dirljivo tuan i potresno
tragian: ovek - bezduna stvar meu bezdunim stvarima.

***

Takva je, u glavnim linijama svojim, kultura evropskog oveka. kakva je
kultura evanelskog, istorijskog, pravoslavnog Bogooveka Gospoda Isusa? Na emu
poiva ona? Ona sva poiva na Linosti Bogooveka Hrista. Bog je postao ovek da bi
oveka uzdigao do Boga. To je poetak i zavretak, izmeu kojeg se kree pravoslavna
Bogooveanska kultura. Njena je deviza: Bogoovek da bude u svemu prvi. He samo
Bog, niti samo ovek, ve Bogoovek. Tu je olieno i ostvareno najprisnije jedinstvo
Boga sa ovekom: tu niti se Bog potcenjuje na raun oveka, niti ovek na raun Boga.
Tu se postie idealna ravnotea i ostvaruje savrena harmonija izmeu Boga i oveka.
Punou i savrenstvo svoje linosti ovek postie kroz sjedinjenje sa Bogoovekom.
Bogoovenost je jedina kategorija, kroz koju se projavljuje sva mnogostruka delatnost
pravoslavne kulture. Poinje se od Bogooveka, a zavrava idealnim, integralnim,
obogooveenim ovekom -U centru svetova stoji Bogoovek Hristos; On je osovina
oko koje se kreu svi svetovi, gornji i donji. On je tajanstveni centar dua, ka kome
gravitiraju sve due, gladne vene Istine i ivota. On je i program i izvor svih
stvaralakih sila pravoslavne Bogooveanske kulture. Tu Bog radi, ovek sarauje;
Bog stvara ovekom; ovek stvara Bogom; tu se nastavlja Boansko stvaralatvo, i to
nastavlja ovekom. Radi toga ovek iznosi iz sebe sve to je Boansko, stavlja ga u
akciju, u stvaralatvo, u ivot. Pri tome, u tom stvaralatvu, sve to je Boansko, ne
samo u oveku nego i u svetu oko oveka, dolazi do izraza, do akcije; sve to je

Boansko radi, sve to je ljudsko sarauje. No, da bi ovek uspeno saraivao Bogu,
mora naviknuti sebe: da misli Bogom, da osea Bogom, da ivi Bogom, da stvara
Bogom. A sve to razotkriva nam cilj pravoslavne kulture.
Kakav je cilj pravoslavne kulture? Cilj je: da to vie Boanskog unese i ostvari
u oveku i u svetu oko oveka; drugim reima: da ovaploti Boga u oveku i u svetu.
Stoga je pravoslavna kultura: kult Hristu Bogu, sluenje Hristu Bogu -Ustvari
pravoslavna, Bogooveanska kultura je neprekidno sluenje Hristu Bogu, neprekidno
bogosluenje: ovek slui Bogu kroz sebe i kroz svu tvar oko sebe: sistematski i planski
unosi Boga i Boje u svaki svoj posao, u svako svoje stvaralatvo; budi sve to je
Boansko u prirodi oko njega da bi sva priroda sluila Bogu, predvoena
hristoenjivim ovekom. Tako, sva tvar uestvuje u sveoptem bogosluenju. Jer
oveku, koji slui Bogu, slui priroda.
Bogooveanska kultura preobraava oveka iznutra, ide iz unutranjeg
spoljanjem; prerauje duu, i duom - telo. Za nju: telo je blizanac due, blizanac koji
duom ivi, kree se i postoji. Izvucite iz njega duu; i ta ostaje ako ne - smrdljivi le?
Bogoovek preobraava najpre duu, a zatim i telo. Preobraena dua preobraava telo,
preobraava materiju.
Cilj je Bogooveanske kulture: preobraziti ne samo oveka i oveanstvo, ve
kroz njih i svu prirodu. No, kako se postie taj cilj? - Jedino Bogooveanskim
sredstvima. t su evanelske vrline: vera i ljubav, nada i molitva, post i smernost,
krotost i alostivost, bogoljublje i bratoljublje. Praktikovanjem ovih vrlina izgrauje se
Bogooveanska pravoslavna kultura. Upranjavajui ove vrline, ovek prerauje duu
svoju iz rune u lepu, iz mrane u svetlu, iz grene u svetu, iz tamolike u hristoliku. I
telo svoje pretvara u ram, u koji uramljuje hristoliku duu svoju.
Kroz vebanje u evanelskim vrlinama, ovek stie vlast nad sobom i nad
prirodom oko sebe. Izgonei greh iz sebe, i iz sveta oko sebe, izgoni i divlju i razornu
silu, potpuno preobraava i sebe i svet, ukrouje prirodu i u sebi i oko sebe. Svetitelji su
najbolji primeri toga: osvetivi, preobrazivi sebe praktikovanjem evanelskih vrlina,
oni osveuju, preobrauju i prirodu oko sebe. Mnogobrojni su Svetitelji, kojima su
divlje zveri sluile, koji su samom pojavom svojom ukroavali lavove, medvede i
vukove. Njihovo je ophoenje sa prirodom molitveno, blago, krotko, samilosno, neno,
ne grubo, ne surovo, ne neprijateljsko, ne divlje.
He spoljnje, nasilno, mehaniko nametanje, ve unutranje, dragovoljno, lino
usvajanje Gospoda Hrista neprekidnim praktikovanjem hrianskih vrlina - stvara
Carstvo Boje na zemlji, stvara pravoslavnu kulturu. Jer Carstvo Boje ne dolazi
spoljnim, vidljivim putevima, ve unutranjim, duhovnim, nevidljivim. Ono nee doi
da se vidi, - objavio je Spasitelj. - Niti e kazati: evo ga ovde ili onde! Jer, gle, carstvo
Boje je unutra u vama (Lk.17,20-21), unutra u dui Bogom stvorenoj i bogolikoj, u
dui osveenoj Duhom Svetim. Jer je carstvo Boje pravda i mir i radost u Duhu
Svetom (Rim.14,17). Da, u Duhu Svetom, ne u duhu ovekovom. Ono moe biti u duhu
ovekovom onoliko, koliko ovek ispuni sebe Duhom Svetim pomou evanelskih
vrlina. Zato je prva i najvea zapovest pravoslavne kulture: Itite najpre carstva Bojeg
u pravde njegove, u ovo e vam se sve dodati (Mt.6,33), to jest dodae vam se sve to
vam je potrebno za odravanje telesnog ivota: hrana, odelo, obitalite (Mt.6,25-32).
Sve je to samo dodatak Carstvu Bojem. kultura Zapada ite najpre taj dodatak. U
tome je njeno neznabotvo, jer, po rei Spasovoj, neznaboci itu najpre taj dodatak. U
tome je njen tragizam, jer je duu istroila brinui se stvarima. bezgreni Gospod
rekao je jednom za svagda: He brinite se za ivot svoj, ta ete jesti, ili ta ete piti; ni
za telo svoje, u ta eme ga obui... Jer sve ovo neznaboci itu; zna Otac va nebeski
da vama treba sve ovo. Nego itite najpre carstva Bojeg i pravde njegove i ovo e vam
se sve dodati (Mt.6,25; 32-33; Lk.12,22-31).

Ogroman je registar potreba koje savremeni ovek udno izmilja. I radi
zadovoljenja svojih mnogobrojnih besmislenih potreba, ljudi su ovu zlatnu planetu
Boju pretvorili u klanicu. ovekoljubivi Gospod je davno otkrio ono to je jedino
potrebno svakom oveku i svemu oveanstvu. ta je to? - Bogoovek Hristos i sve to
On sobom donosi: Boanska Istina, Boanska Pravda, Boanska Ljubav, Boanska
Dobrota, Boanska Svetost, Boanska Besmrtnost, Boanska Venost, i sva ostala
Boanska savrenstva. Eto, to je jedino potrebno oveku i oveanstvu, a sve ostale
ljudske potrebe, uporeene sa ovom, toliko su sporedne da su gotovo nepotrebne
(Lk.10,42).
Kada se evanelski ovek ozbiljno zamisli nad tajnom svog ivota i sveta oko
sebe, onda mora doi do zakljuka da je potreba nad potrebama - odrei se svih potreba,
i odluno poi za Gospodom Hristom, poi i sjediniti se s Njim, upranjavanjem
evanelskih podviga. He uini li to, ovek ostaje duhovno besplodan, besmislen,
bezivotan; dua mu se sui, rasipa, raspada, i on postupno izumire, dok, najzad sav ne
umre, sav bez ostatka. Jer su Boanska usta Hristova izrekla: Kao to loza ne moe
roditi sama od sebe, ako ne ostane na okotu, tako i vi, ako u meni ne budete. Ja sam
okot, vi loze: koji obitava u meni i ja u njemu, on e roditi mnogo roda, jer bez mene
ne moete initi nita. Ko ne ostane u meni, izbacie se napolje, kao loza, a ocyue se,
i skupie je, i u oganj baciti, i spaliti (Jn. 15,46).
Samo kroz duhovno organsko jedinstvo sa Bogoovekom Hristom, ovek moe
produiti ivot svoj u ivot veni i bie svoje u bie veno. ovek Bogooveanske
kulture nikad nije sam: kad misli, on - Hristom misli; kad dela, on - Hristom dela; kad
osea, on - Hristom ocea. Jednom reju: on neprestano ivi Hristom Bogom. Jer ta je
ovek bez Boga? - U poetku poluovek, a na kraju - neovek. Jedino u Bogooveku,
ovek nalazi punou i savrenstvo svoga bia, nalazi svoj original, svoju beskonanost i
beskrajnost, svoju besmrtnost i venost, svoju apsolutnu vrednost. Gospod Isus je jedini
meu ljudima i meu biima proglasio duu oveiju za najveu dragocenost u svima
svetovima, [gornjim i donjim. Kakva je korist oveku, - pita Spasitelj koji se nikad
smejao nije, ako sav svet dobije dui svojoj naudi? Ili kakav e otkup dati ovek za
duu svoju? (Mt.16,26)
Sva sunca i zvezde ne vrede koliko jedna dua. Istroi li ovek duu svoju u
porocima i gresima, nee je moi otkupiti, makar postao gospodar svih sunanih
sistema... Tu je oveku ostavljen jedan izlaz, samo jedan, i nema drugog. Evo njega:
Bogoovek Hristos je jedino osiguranje due oveije, osiguranje na besmrnost i
venost. Stvarima se dua ne osigurava, ve porobljava. Nad Hristovim ovekom stvari
nemaju vlasti, ali on ima nad njima. Svima stvarima on odreuje pravu vrednost, jer ih
sve ceni Hristovom ocenom. poto u Hristovom cenovniku dua ljudska ima
nesravnjeno veu vrednost od svih bia i stvari, to pravoslavni ovek svu brigu svoju,
svu panju svoju, posveuje dui. Jer je pravoslavna kultura prvenstveno kultura due.
ovek je veliki jedino Bogom; - to je moto Bogooveanske kulture. Bez Boga,
ovek nije drugo do - sedamdeset kilograma krvave ilovae. ta su ljudi bez Boga, ako
ne - grob do groba? Evropski je ovek osudio na smrt i Boga i duu. Nije li time i sebe
samog osudio na smrt iza koje nema vaskrsenja? Svedite iskreno i nepristrasno bilans
evropske filosofije, nauke, politike, kulture, civilizacije, i vi ete videti da su one u
evropskom oveku ubile Boga i besmrtnost due. No, ako ozbiljno zagledate u tragiku
ljudske istorije, vi ete morati uvideti da bogoubistvo uvek zavrava samoubistvom.
Setite se Jude. On je prvo Boga ubio, pa zatim sebe unitio. To je neumitni zakon koji
vlada istorijom ove planete.
3grada evropske kulture, zidana bez Hrista, mora se sruiti, prorokovao je
vidoviti Dostojevski pre 100 godina, i setni Gogolj pre 100 i vie godina... I na nae oi
zbivaju se prorotva slovenskih proroka. Deset vekova zidana je evropska vavilonska

kula, i nama je pala u deo tragina vizija: gle, sazidana je ogromna - nula! Nastala je
sveopta pometnja: ovek oveka ne razume, dua duu ne razume, narod narod ne
razume. Ustao je ovek na oveka, i carstvo na carstvo, i narod na narod, pa ak i
kontinent pa kontinent,
Evropski ovek je doao do svoje sudbonosne vrtoglavice. Na vrh svoje
vavilonske kule poveo je nadoveka, i hteo njime da zavri svoje zdanje, ali je
nadovek poludeo pod samim vrhom, i survao se s kule, a i kula za njim krha se i lomi
kroz ratove i revolucije. Homo europaecus morao je poludeti na kraju svoje kulture:
Bogoubica je morao postati samoubica. Wille zur Macht (volja za mo) pretvorilo se u
Wille zur Nacht (volja za no). No, teka no legla je na Evropu. Rue se idoli Evrope,
i nije daleko dan, kada nee ostati ni kamen na kamenu od evropske kulture, koja je
gradove zidala a due razoravala, koja je tvari oboavala a Tvorca odbacila...
Zaljubljen u Evropu, ruski mislilac Hercen je dugo iveo u njoj, ali je pri kraju
svoga ivota, pre 100 godina pisao: Dosta smo dugo prouavali crvotoni organizam
Evrope; u svima slojevima, svuda smo videli prst smrti... Evropa se pribliuje stranoj
kataklizmi... Politike revolucije se rue pod teretom svoje nemoi; one su izvrile
velika dela, ali nisu svrile svoj zadatak, sruile su veru, a nisu ostvarile slobodu;
raspirile su u srcima elje koje nisu bile u stanju ispuniti... Ja sam prni koji bledim, i
bojim se tamne noi to nastupa... Zbogom umirui svete, zbogom Evropo!...
Pusto je nebo, jer nema Boga na njemu; pusta je zemlja, jer nema besmrtne due
na njoj; evropska kultura je svoje roblje pretvorila u groblje. I sama postala groblje. Ja
xoy da idem u Evropu, - izjavljuje Dostojevski, - i znam da idem na groblje...
Pre Prvog svetskog rata propast Evrope predoseali su i pretskazivali samo setni
vidioci slovenski. Posle Prvog svetskog rata to uviaju i oseaju i poneki Evropljani.
Najhrabriji i najiskreniji meu njima nesumnjivo je pengler koji je posle Prvog
svetskog rata uzbunio svet svojom potresnom knjigom: Unterganag des Abendlandes
(Propast Zapada). U njoj on svima sredstvima, koja mu prua evropska nauka,
filosofija, politika, tehnika, umetnost, religija, pokazuje da Zapad pada i propada. Od
Prvog svetskog rata Evropa se nalazi u ropcu. Zapadnjaka ili faustovska kultura, po
pengleru, poela je u desetom veku posle Hrista, a sada se raspada i propada, da
sasvim nestane krajem dvadeset i drugog veka. Za evropskom kulturom, rasuuje
pengler, nastaje kultura Dostojevskoga, kultura Pravoslavlja.
Kroz sve svoje kulturne izume evropski ovek naglo umire i izumire.
Zaljubljenost evropskog oveanstva u sebe, - to je grobnica iz koje ono ne eli, i zato
ne moe da vaskrsne; zaljubljenost u svoj razum, - to je kobna strast koja pustoi
evropsko oveanstvo. Jedino je spasenje od toga: Hristos, - tvrdi Gogolj. Ali svet,
rasejan milionima blistavih predmeta, koji mu rasprtavaju misli na sve strane, nema
snage da se neposredno sretne sa Hristom.
Tip evropskog oveka je bankrotirao pred osnovnim problemom ivota;
pravoslavni Bogoovek ih je reio sve do jednoga. Evropski ovek reio je problem
ivota nihilizmom; Bogoovek - venim ivotom. Za evropskog darvinovsko-
faustovskog oveka glavno je u ivotu - samoodranje; za Hristovog oveka -
samoportvovanje. Prvi veli: rtvuj druge sebi! drugi: rtvuj sebe drugima!... -
Evropski ovek nije reio prokleti problem smrti; Bogoovek ga je reio - vaskrsenjem.
Nema sumnje, principi i sile evropske kulture i civilizacije su hristoboraki.
Dugo se izraivao tip evropskog oveka, dok nije Bogooveka Hrista zamenio svojom
filosofijom i naukom, svojom politikom i tehnikom, svojom religijom i etikom. Evropa
se posluila Hristom samo kao mostom iz varvarstva nekulturnog u varvarstvo
kulturno, tj. iz varvarstva nevetog u varvarstvo veto
43
.

43
: , . 334.

U mojim zakljucima evropskoj kulturi ima mnogo katastrofnog. Ali, neka
vas to ne udi, jer govorim najkatastrofalnijem periodu ljudske istorije, apokalipsisu
Evrope, ije strahote lome telo njeno i duh njen. Nema sumnje, sva je Evropa minirana
vulkanskim protivrenostima, koje, ako se ne uklone, mogu uskoro eksplodirati
zavrnim unitenjem evropske kulture...

HUMANISTIKO I BOGOOVEANSKO DRUTVO
sadraj

Ako evropski kontinent ostane iim poznat u istoriji ove planete, ostae
verovatno time to je umeo da izmisli mnobrojne probleme, a nije bio u stanju da ni
jedan glavni problem rei u korist svekolikog roda ljudskog. Tu spadaju, na prvom
mestu, takozvani socijalni problemi. Reavati ih, postalo je manija maltene svih
Evropljana. Ali, dopustite pitanje: ko ih reava bez ognja i maa, bez inkvizicije i
lomaa? Evropski ovek stoji zbunjen, pometen i pomahnitao pred socijalnim
problemima kao i pred problemom oveka. Zato? Zato to problemi drutva, kada se
svedu na svoje osnovne elemente, nisu drugo do problem linosti, samo pomnoen
brojem svih individua koje sainjavaju drutvo. ovek, samim tim to je ovek, lan je
drutvene zajednice i u nju unosi svoju psihofiziku sadrinu i problematiku. No,
problematika oveka i oveanstva u osnovi je jedna ista. Problemi istine i pravde,
ivota i smrti, dobra i zla, besmrtnosti i venosti, neba i zemlje, mue i oveka i
oveanstvo. Ali, najpre oveka kao individuu, pa onda oveanstvo kao kolektiv.
Logiki se namee zakljuak: ko rei problem oveka, reio je i problem drutva,
svakog drutva, od najmalobrojnijeg do najmnogobrojnijeg: od porodice do
oveanstva.
Zbog reavanja i problema oveka i problema drutva na humanistiki nain, u
Evropi se padalo u dve krajnosti: ili je ovek potcenjivan, maltretiran, previan, negiran
radi drutva, ili drutvo radi oveka. nama se hoe potpuna pravda i za oveka i za
drutvo, pravda koja bi uvek odraavala ravnoteu izmeu ovekovih boanskih
vrednosti i drutvenih neprolaznih dragocenosti. Nama se hoe drutvo u kome e se
ouvati boanska neprikosnovenost i boansko velianstvo oveije linosti; u kome
ovek nee biti potcenjen, unakaen, opatuljen, mehanizovan, robotizovan ni na raun
klase, ni na raun nacije, ni na raun drave, ni na raun kulture, ni na raun
civilizacije, ni na raun nauke, ni na raun religije. Nama se hoe drutvo u kome se
linost i drutvo dopunjuju, podravaju, rastu jedno kroz drugo i usavravaju jedno
pomou drugog; drutvo u kome je svaki duhovno sjedinjen sa svima i svi sa svakim, u
kome svaki ivi kroza sve, pomou svih, ali i svi ive kroza svakog i pomou svakog.
znai: nama se hoe drutvo koje sobom predstavlja i jeste jedan organizam, jedno
telo, a lanovi tog drutva su organski delovi meu sobom: ti si oko, on ruka, ja noga,
ali ni jedan ne moe rei drugom: ne treba mi, mogu bez tebe. Da bi radila, ruci je
potrebno oko da je vodi i noga da je nosi; isto tako, da bi videlo, oku je potrebna ruka
da ga hrani i noga da ga nosi; i opet, da bi hodila, nozi je potrebno oko da je vodi i ruka
da joj sarauje. Svi smo u organizmu drutva organski delii, veliki i mali, vidljivi i
nevidljivi, ali delii koji ive jedan sa drugim i pomou drugog: svaki sarauje svima i
svi svakome. Kao u telu: da bi rasla jedna dlaka na glavi, njoj sarauje celo telo, ali je i
dlaka svojom posebnom funkcijom potrebna telu, jer uva glavu i mudri je sprovodnik
znoja. Razgledajte telo oveije; u njemu imamo najbolji primer drutva, drugovanja,
saradnje, simbioze, sluenja drugome, blinjemu: svaki deli slui svima, i svi
svakome; malom prstu na ruci slui tako fini organ - oko, i jo finiji - mozak, ali i prst

slui oku i mozgu. to je vaniji organ u telu, to odgovorniju slubu vri, i sluga je
svemu to je manje od njega u telu. Srce je najvaniji organ u telu ali i najvei sluga
tela: ono neprekidno slui i svakom molekulu posebno i celom telu ukupno.
He udite se tome, tako je sloeno telo: ono to je vee u njemu vee je zato da
bi sluilo manjemu od sebe. Zar ne vidite: smernost je glavna vrlina koja regulie sve
odnose u ljudskom telu: ono to je vee smirava se pred manjim sluei mu; a ono to je
najvee - najvie se smirava! Tako i u naem zamiljenom, idealnom drutvu: vei slui
manjemu, uen - neukome, mudar - prostome, bogat - siromahu; najvei je time najvei
to je dobrovoljni sluga svima. Sve po onom, i prirodnom i Boanskom, zakonu
Bogoovekovom: Koji hoe da bude vei meu vama, neka vam slui. I koji xoe meu
vama da bude prvi, neka vam bude sluga (Mt.20,26-27). Zato? Zato to je to zakon i za
najsavrenijeg oveka, Bogooveka Hrista, koji nije doao da My slue, nego da slui
(Mt.20,28). Zaista, zar ima veeg sluge rodu ljudskome od krotkog Bogooveka? Ja
sam meu vama kao sluga (Lk.22,27), objavljuje On svojim sledbenicima, kao sluga
koji vas, sluei vam smerno, ui Boanskoj Istini, Boanskoj Pravdi, Boanskoj
LJubavi, Boanskoj Dobroti, Boanskoj Sili, kako biste znali i mogli savladati greh, zlo
i smrt, i postati boanski dobri, besmrtni i veni. He samo kao ovaploeni ovek, ve i
kao Bog Logos On neprestano slui ljudima kroz sunce, kroz vazduh, kroz svetlost,
kroz svu prirodu, kroz svu vasionu, slui im istrajno i smerno, samo da bi ih nauio tom
vrhovnom kosmikom i vrhovnom prirodnom zakonu Boanskom: da vee slui
manjemu, i to c radou i blagou. Zato su NJegova Bogooveanska usta i izrekla
tom zakonu ovo: Najvei izmeu vas, neka vam bude sluga. jer koji sebe podie,
ponizie se, a koji se poniuje, podignue se (Lk. 22,26; 18,14). U stvari, svekoliko
Evanelje Bogoovekovo, od poetka do kraja, nije drugo do savrena ilustracija i
nepobitno posvedoenje tog kosmikog Boanskog zakona, ili bolje, svezakona.
He izgleda li vam po ovom evanelskom svezakonu da Bogoovek reava
idealno i realno u isto vreme i problem oveka i problem oveanstva, i problem
linosti i problem drutva? I ne samo da su i ovek i oveanstvo, i linost i drutvo, od
jednog istog psihofizikog materijala, ve i jedan isti cilj, jedna ista celishodnost
proima sve, struji kroz sve to sainjava njihovu sutinu. Ako pak njihov cilj nije isti,
onda izmeu njih zjapi nepremostiva provalija i njih rastru nepomirljive suprotnosti.
Samo jedinstvo cilja omoguuje idealno reenje tog problema oveka i problema
oveanstva, i problema linosti i problema drutva. Ali, kakvog cilja? Sigurno ne
nekog privremenog, oportunistikog, konjukturnog, utilitarnog, ve neprolaznog,
besmrtnog, sudbinskog cilja koji prati ljudsko bie u svima svetovima u kojima se ono
kree. To je osnovni cilj, koji je Bogoovek postavio, crpei ga iz bogolike sutine
ljudske prirode. U emu je taj cilj? Evo u emu: ovaplotiti Boga i sva Boanska
savrenstva u oveku i oveanstvu, u linosti i drutvu.
Zar je to mogue? Mogue je sa dva nepobitna razloga: prvi, to je ovek
bogoliko bie; drugi, to se Bog Logos ovaplotio u oveka i kao Bogoovek pokazao
kako je Boanski idealno savren i oveanski realno prirodan ovek u kome se
ovaplotio Bog sa svima Svojim Boanskim savrenstvima. I jo neto: Bogoovek je
doneo i razdaje ljudima Boanske vrline i sile, te svaki ovek moe, ako hoe, do
maksimuma ovaplotiti u sebi Boga i Boanska savrenstva. Ostvarujui ovaj cilj, ljudi
pretvaraju sebe u besmrtna bia i postaju lanovi besmrtnog Bogoovekovog drutva:
Bogooveanstva. Kao to se iz oveka, logiki i prirodno, izvija i razvija oveanstvo,
tako se iz Bogooveka, opet logiki i prirodno, izvija i razvija Bogooveanstvo. U tom
Bogoovekovom drutvu ljudi i ive i ponaaju se kao besmrtna bia, i to po
evanelskim zakonima koji vae i u ovom i u onom svetu. t, jedino na ovoj planeti,
drutvo pravih besmrtnika i pravih bogonosaca, i onih koji se bar trude da to postanu,
nije nita drugo do - Bogooveansko telo NJegovo - sveta Crkva NJegova...

Odahnite, mi se ve nalazimo u svetilitu Bogooveanske filosofije drutva. To
je novo, Bogooveansko drutvo, nimalo nalik na ona koja vam teorijski ili konkretno
nudi humanistika sociologija evropskog oveka. U ovom Bogooveanskom drutvu
sve se svodi na ivotvornu Linost Bogooveka Hrista. Ona je najvia vrednost i najvia
dragocenost. Sve ostale vrednosti, i individualne i socijalne, izvode se iz nje kao zraci iz
sunca. He treba se varati: Pravoslavlje je Pravoslavlje samo Bogoovekom, jer je
Hrianstvo - Hrianstvo samo Bogoovekom; u tome je njegov izuzetan znaaj, i
vrednost, i sila. Gospod Hristos je sebe sama, Svoju Bogooveansku Linost ostavio
kao Crkvu, stoga je Crkva - Crkva samo Bogoovekom i u Bogooveku. Sve to je
evanelsko, pravoslavno sliva se u jednu ogromnu, sveobimnu istinu: Bogoovek je i
sutina, i cilj, i smisao i svevrednost Crkve; ili tanije: Crkva i nije drugo do Bogoovek
Hristos produen u sve vekove. Bogoovek je glava telu Crkve, jedina glava. Telo
Crkve raste NJime u sve beskrajnosti Boanskog ivota; raste rastom Bojim u meru
rasta punoe Bogooveanske, jer se sve kroz NJega i za NJega sazda. Boanskom
silom Svojom On sve lanove Crkve tajanstveno vodi obogooveenju, jer je smisao i
cilj postojanja Crkve: Bogooveanskom verom i podvizima sve dovesti u meru rasta
visine Hristove, sve obogooveiti...
Vi oseate, ja govorim Pravoslavnoj Crkvi. ta je njena sutina? - Bogoovek
Hristos. Otuda sve to je pravoslavno ima Bogooveanski karakter: i saznanje, i
oseanje, i volja, i miljenje, i ivot i drutvo. Bog je y svemu na prvom mestu, ovek
na drugom; Bog vodi, ovek je voen; Bog radi, ovek sarauje. I to ne neki
transcendentni, apstraktni, zamiljeni Bog, ve Bog najneposrednije istorijske
stvarnosti, Bog koji je postao ovek, iveo u kategoriji naeg, ljudskog ivota, i u
svemu se na zemaljski oigledan nain pokazao apsolutno bezgrean, apsolutno svet,
apsolutno dobar, apsolutno pravedan, apsolutno istinit. On je i postao ovek, ostajui
Bogom, da bi kao Bog dao ljudskoj prirodi Boanske sile, koje bi ljude odvodile
najprisnijem Bogooveanskom jedinstvu sa Bogom. I ta Boanska sila NJegova
neprekidno radi u Bogooveanskom telu NJegovom - Crkvi, sjedinjujui ljude sa
Bogom kroz blagodatni i sveti ivot. Jer Crkva i nije drugo do udesni Bogooveanski
organizam, u kome se saradnjom blagodati Boje i slobodne delatnosti ovekove
obesmruje, obogooveuje sve to je oveije, sve - osim greha. U Bogooveanskom
organizmu Crkve svaki vernik je kao iva elija koja postaje sastavni deli njegov i ivi
njegovom ivotvornom Bogooveanskom silom. Jer, po pravoslavnom shvatanju, biti
lan Crkve znai: saovaplotiti se Bogooveku, postati sutelesnik Hristov, organski deo
Bogooveanskog tela NJegovog, jednom reju: obogooveiti se u vasceloj realnosti
svoje oveanske linosti.
Evo osnovnih principa pravoslavne filosofije drutva: u svemu i po svemu
Crkva je na prvom mestu Bogooveanski organizam, a zatim Bogooveanska
organizacija. Iz toga logiki sledi i njeno Bogooveansko delovanje u svetu: sve to je
Bogoovekovo - ovaplotiti u oveku i oveanstvu: ovaplotiti LJubav Hristovu, Pravdu
Hristovu, Dobrotu Hristovu, Mudrost Hristovu, Smernost Hristovu, uopte sve vrline
Hristove. Jer se pomou njih Hristos yceljyje u oveka i ovaplouje u njemu. I takav
ovek ivi Hristom, misli Hristom, osea Hristom, radi Hristom. Otkuda mu ta snaga? -
Od samoga Hrista. Po rei svetog Apostola Pavla: Sve mogu u Hristu Isusu koji mi mo
daje (Fil.4, 13). ovek pravoslavne vere, ivei u Bogooveanskom organizmu Crkve,
ivi uvek u zajednici sa svima svetima (Ef.3,18), koja ga tajanstveno pomae u
ostvarivanju evanelskih zapovesti. Otuda pravoslavni lan Crkve ivo osea: da je
jedne vere sa Apostolima, Muenicima i Svetiteljima svih vekova, da su oni veno ivi,
i da sve njih jednovremeno proima jedna ista Bogooveanska sila, jedan isti
Bogooveanski ivot, jedna ista Bogooveanska istina. U Crkvi je prolost uvek
savremena, jer Bogoovek Hristos, koji je jue i danas onaj isti i vavek, u Svome

Bogooveanskom telu neprekidno ivi istom istinom, istom svetou, istim dobrom,
istim ivotom, i svu prolost uvek ini sadanjicom. Otuda, ovek Pravoslavne vere
nikad nije sam ve uvek u drutvu svih svetih lanova Crkve. I kada misli misao, on je
misli sa strahom i molitvenim trepetom, jer zna da u tome na tajanstven nain uestvuju
svi Svetitelji. Pravoslavni su time pravoslavni to neprekidno imaju ovo oseanje
Bogooveanske sabornosti, zagrevajui ga i uvajui ga molitvom i smernou. Oni
nikada sebe ne propovedaju, nikada se ne hvale ovekom; nikada ne ostaju pri goloj
ovenosti; nikada ne idolatriziraju humanizam. Na svima putevima svojim oni
ispovedaju i propovedaju Bogooveka, ne oveka. NJihovo je rukovodno naelo:
Bogooveanski ciljevi se ostvaruju samo Bogooveanskim sredstvima; evanelskim
ciljevima se stie samo evanelskim putevima. Bogooveanska ideologija Hrianstva
moe se ouvati jedino Bogooveanskom metodikom Hrianstva. Gospod Isus je i
Istina i Put: ne samo Istina nego i Put, Put kojim se jedino dolazi do Istine. Odstupi li se
od Bogooveanske metodike, neminovno se odstupa i od Bogooveanske ideologije,
odstupa se od Bogooveka Hrista.

* * *

Na evropskom Zapadu hrianstvo se postepeno pretvaralo u humanizam. Dugo
i naporno Bogoovek je smanjivan, preinaavan, suavan, i najzad sveden na oveka: na
nepogrenog oveka u Rimu, i ne manje nepogrenog oveka u Londonu i Berlinu.
Tako je postao papizam koji od Hrista uzima sve, i protestantizam koji od Hrista trai
najmanje, pa esto i nita. I u papizmu i u protestantizmu na mesto Bogooveka
istavljen je ovek i kao najvia vrednost i kao najvii kriterijum. Izvrena je bolna i
tuna korekcija Bogooveka, NJegovog dela i NJegovog uenja. Istrajno i uporno trudio
se papizam da Bogooveka zameni ovekom, dok u dogmatu nepogreivosti pape -
oveka, Bogoovek nije zauvek zamenjen prolaznim nepogrenim ovekom. Jer ovim
dogmatom papa je odluno i jasno proglaen ne samo za neto vie od oveka, nego i od
svetih Apostola, i od svetih Otaca, i od svetih Vaseljenskih sabora. Ovakvim
odstupanjem od Bogooveka, od vaseljenske Crkve kao Bogooveanskog organizma,
papizam je prevaziao Lutera, tvorca protestantizma. U samoj stvari, prvi, radikalan
protest u ime humanizma protiv Bogooveka Hrista, i njegovog Bogooveanskog
organizma - Crkve - treba traiti u papizmu, ne u luteranizmu. Papizam je stvarno prvi i
najstariji protestantizam.
He treba se varati: papizam i jeste najradikalniji protestantizam, jer je temelj
Hrianstva preneo sa venog Bogooveka na prolaznog oveka. I to proglasio za
najglavniji dogmat, a to znai: za najglavniju istinu, za najglavniju vrednost, za
najglavnije merilo svih bia i svih stvari u svima svetovima. A protestanti su samo
prihvatili ovaj dogmat u sutini, i razradili ga do uasnih razmera i detalja. U samoj
stvari, protestantizam nije nita drugo do generalno primenjen papizam. Jer je u
protestantizmu, osnovno naelo papizma sprovedeno u ivot od strane svakog oveka
posebno. Po primeru nepogreivog oveka u Rimu, svaki protestant je ponovljeni
nepogreivi ovek, jer pretenduje na linu nepogreivost u stvarima vere. Moe se rei:
protestantizam je vulgarizirani papizam, samo lien mistike, autoriteta i vlasti.
Svoenjem Hrianstva, sa svima njegovim beskrajnim istinama
Bogooveanskim, na oveka, uinjeno je to da je zapadno hrianstvo pretvoreno u
humanizam. Ovo moe izgledati paradoksalno, ali je istinito svojom neodoljivom i
neuklonjivom istorijskom stvarnou. Jer je zapadno hrianstvo, u sutini svojoj,
najodluniji humanizam, poto je oveka proglasilo nepogreivim, i Bogooveansku
religiju pretvorilo u humanistiku. da je tako, pokazuje to to je Bogoovek potisnut
na nebo, a na njegovo upranjeno na zemlji mesto postavljen NJegov zamenik, Vicarius

Christi - papa. Kakva tragina neloginost: svuda prisutnom Bogu i Gospodu Hristu
postavljati zamenika! Ali ova se neloginost ovaplotila u zapadnom hrianstvu: Crkva
je pretvorena u dravu, papa je postao vladar, vladike su proglaene za knezove,
svetenici su postali voe klerikalnih partija, vernici su proglaeni za papske podanike,
Evanelje je zamenjeno vatikanskim zbornikom kanonskog prava, evanelska etika i
metodika ljubavi zamenjena je kazuistikom, jezuistikom i svetom inkvizicijom. t
znai: sistemskim uklanjanjem, unitavanjem svega to se ne klanja papi, pa ak i
nasilnim prevoenjem u papsku veru i spaljivanjem grenika u slavu krotkoga i blagoga
Gospoda Isusa!
Nema sumnje, sve se ove injenice same slivaju u jedan neodoljivo logian
zakljuak: na Zapadu nema Crkve, nema Bogooveka, zato nema ni pravog
Bogooveanskog drutva, u kome je ovek oveku besmrtni brat i veni sabrat.
Humanistiko hrianstvo je u stvari najodluniji protest protiv Bogooveka Hrista i
svih evanelskih, Bogooveanskih vrednosti i merila. Istina, i u ovome provejava
omiljena tenja evropskog oveka da sve svede na oveka kao na osnovnu vrednost i
osnovno merilo. iza svega toga stoji jedan idol: Mensshliches Allzumennschliches
(ljudsko - suvie ljudsko). Svoenjem na humanizam, Hrianstvo je, nema sumnje,
uproeno, ali u isto vreme i - upropaeno. Poto je izvren glajhaltung
(izjednaenje) Hrianstva sa humanizmom, danas se pogdegde u Evropi pomilja na
povratak Bogooveku Hristu. Poklici pojedinaca u protestantskom svetu: Zurck zum
Jesus! Back to Jesus! (povratak Isusu) samo su nemoni krici u mrkloj noi
humanistikog hrianstva, koje je napustilo Bogooveanske vrednosti i merila, i sada
se gui u oajanju i nemoi. iz dubine vekova bruje gorke rei setnog Proroka Bojeg
Jeremije: Proklet ovek koji se uzda u oveka!...
U irokoj istorijskoj perspektivi zapadnjaki dogmat nepogreivosti oveka
nije drugo do pokuaj da se umirui humanizam oivi i obesmrti. To je poslednja
transformacija i zavrna glorifikacija humanizma. Posle racionalistike prosveenosti
18. veka i kratkovidog pozitivizma 19. veka, evropskom humanizmu nije ostalo nita
drugo nego da se raspadne u svojoj nemoi i u svojim protivrenostima. Ali u
traginom momentu religiozni humanizam mu je pritekao u pomo i svojom dogmom
nepogreivosti oveka, spasao evropski humanizam od nemile smrti. No, i ako
dogmatiziran, zapadni hrianski humanizam nije mogao ne zadrati u sebi sve
pogubne protivrenosti evropskog humanizma, koje su jednodune u jednoj elji: u
proterivanju Bogooveka sa zemlje na nebo. Jer je humanizmu i najglavnije da ovek
bude najvia vrednost i najvie merilo. ovek, a ne Bogoovek.
Po naem pravoslavnom oseanju: Hrianstvo je Hrianstvo Bogoovekom,
NJegovom Bogooveanskom ideologijom i Bogooveanskom metodikom. To je
osnovna istina na raun koje se ne mogu praviti nikakvi kompromisi. Samo kao
Bogoovek, Hristos je najvia vrednost i najvie merilo. Treba biti iskren i dosledan do
kraja: ako Hristos nije Bogoovek, onda je On najbezonija varalica, jer proglauje sebe
za Boga i Gospoda. Ali evanelska istorijska stvarnost nepobitno pokazuje i dokazuje
da je Isus Hristos po svemu i svaemu savreni Bogoovek. Stoga se ne moe biti
Hrianin bez vere u Hrista kao Bogooveka i u Crkvu kao NJegovo Bogooveansko
telo, Crkvu, u kojoj je On ostavio svu udesnu Linost Svoju. Spasonosna i ivotvorna
sila Crkve Hristove sastoji se u venoivoj i svudaprisutnoj Linosti Bogooveka.
Svako zamenjivanje Bogooveka ma kakvim ovekom, i svako odabiranje iz
Hrianstva samo onoga to se svia ovekovom individualnom ukusu i razumu,
pretvara Hrianstvo u povrni i bespomoni humanizam.
Izuzetna vanost Hrianstva za rod ljudski sastoji se u njegovoj ivotvornoj i
neizmenljivoj Bogoovenosti, kojim ono osmiljava ovenost uopte, prevodei je iz
tame nebia u svetlost Svebia. Jedino svojom Bogooveanskom silom Hrianstvo je

so zemlje, so koja uva oveka da ne istruli u grehu i zlu. Raspline li se u razne
humanizme, Hrianstvo obljutavi, postane obljutavela so, koja nije ni za ta, osim da se
prospe i da je ljudi pogaze.
Svaka tenja i pokuaj da se Hrianstvo izjednai, glajhaltuje sa duhom
vremena, sa prolaznim pokretima i reimima izvesnih perioda istorijskih, oduzima
Hrianstvu onu specifinu vrednost, koja ga i ini jedinstvenom Bogooveanskom
religijom u svetu. U pravoslavnoj filosofiji drutva pravilo je iznad svih pravila ovo: ne
prilagoavati Bogooveka Hrista duhu vremena, nego duh vremena prilagoavati duhu
Hristove venosti, Hristove Bogoovenosti. Jedino tako Crkva e moi sauvati
ivotvornu i nezamenljivu Linost Bogooveka Hrista, i ostati Bogooveansko
drutvo, u kome ljudi druguju i ive pomou Boanske ljubavi i pravde, molitve i posta,
krotosti i smernosti, dobrote i mudrosti, milosti i vere, bogoljublja i bratoljublja, i
ostalih evanelskih vrlina.
Po Bogooveanskoj filosofiji ivota i sveta: i ovek, i drutvo, i drava imaju
se prilagoavati Crkvi kao venom idealu, ali se Crkva nipoto ne sme prilagoavati
njima, i jo manje - robovati njima. Narod ima prave vrednosti samo utoliko ukoliko
ivi evanelskim vrlinama i ovaplouje u svojoj istoriji Bogooveanske vrednosti. to
vai za narod, vai i za dravu. Cilj naroda kao celine, isti je kao i cilj pojedinca:
ovaplotiti u sebi evanelsku pravdu, ljubav, svetost; postati sveti narod, Boji
narod koji svojom istorijom objavljuje Boanske vrednosti i vrline (1.Pt.2,9-10; 1,15-
16).

***

Pitae nas: gde su konkretni plodovi tog Bogooveanskog drutva? Otkud da
upravo na polju zraenja Pravoslavlja doe do pojave najradikalnijeg sekularizma
ljudske istorije? (Jozef Piper). Zar ne postoji i istoni humanizam (na pr. cezaro-
papizam, i dr.)? Uspeh obezboenog socijalnog humanizma na tlu Pravoslavlja, nije li
dokaz nesposobnosti Pravoslavlja da rei najelementarnije drutvene probleme? -
Fakat je da ovaj svet lei u zlu i grehu. Svoenje svega na oveka, u stvari je atmosfera
u kojoj ivi i die i kojoj stremi ogrehovljena ljudska priroda, i ovek uopte, ma gde se
on nalazio. Otuda nije nikakvo udo to su plime te ogrehovljenosti, kao i plime
psevdohrianskih otrova Evropskih, zapljuskivale pokatkad, i zapljuskuju i
pravoslavne narode. Jedno je, meutim, nepobitna istina: Pravoslavna Crkva nikad nije
eklisioloki odogmatila nikakav humanizam, pa bilo da se radi cezaro-papizmu, ili
bilo kakvom drugom - izmu. Snagom svoje istinite i neiskvarene Bogoovenosti i
evanelske istinitosti, i svojim neprestanim prizivom na pokajanje za sve to nije od
Bogooveka i po Bogooveku, ona je sauvala, silom Duha Svetoga, celomudrenost i
ednost svog srca i svoje due. I time bila i ostala so sveta, oveka i drutva.
Tragedija pak zapadnog hrianstva je upravo u tome to je ono, bilo korigujui lik
Bogooveka, bilo odriui ga, pokuavalo da ponovo uvede demonizirani humanizam
karakteristian za ogrehovljenu ljudsku prirodu, i to gde? - u srce samog
Bogooveanskog organizma - Crkve, iji je smisao upravo osloboenje od njega. I
kroz nju u sve oblasti ivota, linosti i drutva, proglasivi ga za vrhovni dogmat, za
svedogmat. Time demonizirano ovekovo gordoumlje, skriveno pod platom Crkve
postaje dogma vere bez koje nema spasenja! Strano je i pomisliti, a kamoli rei: time
se jedina radionica spasenja i obogooveenja u ovom svetu, pretvara postepeno u
demoniziranu radionicu nasilja nad savestima i rasoveenja, u radionicu unakaenja
Boga i oveka kroz unakaenje Bogooveka!
Pravoslavna Crkva nikakav otrov, nikakav greh, nikakav humanizam, nikakav
ovozemaljski drutveni sistem, nije pglasila za dogmu, - ni preko Sabora, ni preko

Tela Crkve Vaseljenske. Zapad, avaj, samo to i radi. Najnoviji dokaz: II Vatikanski
koncil. Vera Pravoslavna: u njoj je pokajanje neophodna sveta vrlina; i ona uvek priziva
pokajanju. Na Zapadu: psevdohrianska vera u oveka ne priziva pokajanju; naprotiv,
ona sveteno obavezuje da se ostane pri njenom ovekoubistvenom
ovekopoklonitvu, pri njenim psevdohrianskim humanizmima, nepogreivostima,
jeresima. I ona sa zanosom smatra da to niukom sluaju nisu stvari zbog kojih se treba
kajati.
Savremeni obezboeni socijalni humanizam, ideoloki i metodoloki, po svemu
je porod i izum psevdohrianske Evrope, venan sa ogrehovljenou naom. Pitaju vas:
otkud on na tlu Pravoslavlja? To Bog proba trpljenje pravednih, pohaa decu zbog
greha otaca njihovih, i projavljuje snagu Crkve Svoje vodei je kroz oganj i vodu, Jer
po reima bogomudrog Makarija Egipatskog to i jeste jedini put pravog Hrianstva:
Gde je Duh Sveti, tamo sledi, kao senka, gonjenje i borba... Neophodno je da istina
bude gonjena
44
. Plodovi pak, Bogooveanskog drutva? - Svetitelji, Muenici,
Ispovednici. To i njegov cilj, to i njegov smisao i osmiljenje, to i dokaz njegove
neunitive snage. He knjige, ne biblioteke, sistemi i gradovi, koji danas jesu a sutra
nisu. Razni psevdohrianski humanizmi pune svet knjigama, a Pravoslavlje -
Svetiteljima. Hiljade i stotine hiljada Muenika i Novomuenika, postradalih za veru
Pravoslavnu, - eto ploda Bogooveanskog drutva. Otuda uveni Fransoa Morijak,
rimokatolik, na mranom horizontu savremenog sveta, iz dana u dan sve vie
pogruavanog u mrak u Evropi poroenog duegubnog ovekopoklonstva, vidi samo
jednu svetlu taku, koja daje nadu u budunost toga sveta: krvlju Muenika i
Novomuenika okupanu veru Pravoslavnu. Na Zapadu? Niti znaju Crkvu, niti znaju
put, niti znaju izlaz iz bezizlaza; sve utonulo u duegubno idolopoklonstvo,
slastoljublje, samoljublje i strastoljublje. Otuda u Evropi - renesans mnogobostva.
Lani Hristosi, lani bogovi poplavili su Evropu, a izvoeni iz nje na sve trgove sveta,
imaju za glavni posao; ubijati duu u oveku - tu jedinstvenu dragocenost ovekovu u
svim svetovima, i time onemoguiti postojanje i same mogunosti jednog istinskog
drutva.
Piui ovo, ne piemo istorijat Evrope, njenih vrlina i mana, niti istorijat
psevdocrkava evropskih. Izlaemo samo entelehiju njihove ontologije, silazimo u sr
evropskog gordoumlja, u njegovo demonsko podzemlje, gde su mu crni izvori, ijom
vodom preti da otruje svet. Ovo nije sud nad Evropom ve od sveg srca molitveni priziv
na jedinstveni put spasenja, kroz pokajanje.

44
Hom. XV, 11-12; P. gr. t. 34, col, 584AB.

HUMANISTIKA I BOGOOVEANSKA PROSVETA
sadraj

Prosveta predstavlja injenicu, posvedoenu, i stalno posvedoavanu svekolikim
iskustvom roda ljudskog: ovek je nesavreno i nedovreno bie. Sve filosofije, sve
religije, sve nauke, sve kulture svedoe tome. ovek je neto to treba usavriti i
dovriti. Stoga je glavni cilj prosvete: usavriti i dovriti oveka. Ali, nemilosrdno se
namee neodoljivo pitanje: ime usavriti i ime dovriti oveka?
Ma c koje strane posmatran, ovek je svojim biem otvoren prema drugim
biima i prema drugim svetovima. On niukom sluaju nije lajbnicovska zatvorena
monada. Svim svojim ivotom, i fizikim i psihikim, ovek svesno i nesvesno, voljno i
instiktivno, ali neprestano utkiva sebe u grandiozno i nesagledno tkivo kosmikog
sveivota. Ako je istinski oveanska, prosveta mora poi od te oigledne injenice kao
osnovne logike postavke. kada se u istoriji roda ljudskog traga za savrenim i
dovrenim ovekom onda kroz nae saznanje vihori plameno pitanje: ko je savren i
dovren ovek, ko?
Da li Platon? - Ali, iz eravinog saznanja svoje nesavrenosti i nedovrenosti,
Platon se pretvorio u strelu za gornjim svetovima, svetovima venih ideja i ideala.
Znai, on nije savren i dovren ovek.
Da li Buda? - Ali, vijan adajski nemilosrdnim oseanjem svoje oveanske
nesavrenosti, Buda je sve tenje bia za savrenstvom saterao u onostrano carstvo
vene neosetljivosti i nesaosetljivosti: Nirvanu. Znai, i on nije savren i dovren ovek.
Da li Mojsije? - Ali, gonjen stranim nevoljama svoga naroda i svoje line
bespomonosti, Mojsije stalno vapije za pomou s neba, i nezasladivu gorinu svoga
ljudskog bia zaslauje prorokim vizijama nekom buduem Mesiji i Spasitelju.
Znai, i on nije savren i dovren ovek.
Da li Muhamed? - Ali, muen krvoednou svoga pakla i sladostraem svoga
raja, Muhamed juri ovom planetom, i maem i ognjem ostvaruje svoje proroke snove,
fanatiki ushieno gazei preko leeva krivovernih, Znai, i on nije savren i dovren
ovek.
Da li Kant? - Ali, izmuen nesavrenou i nedovrenou ljudskog bia, Kant
je iz tesne aure racionalistikog kriticizma sve to je ljudsko bacio u ambis
metaracionalne Stvari po sebi, i ostavio ga na milost i nemilost neizvesnog,
nepoznatog, jezivog. Znai, i on nije savren i dovren ovek.
Da li ekspir? - Ali, u svojoj nenasitoj udnji za Savrenim i Dovrenim,
doivevi ovekovu nesavrenost i nedovrenost u bezbroj paklenih traginosti, ekspir
je poveo ljudsko bie u gornje svetove i ostavio ga na tamonjim putevima zaueno i
zaprepaeno. Znai, i on nije savren i dovren ovek.
Da li Gete? - Ali, iroko i dubinski doivljavajui dramu ljudskoga bia u kojoj
Mefistofel igra glavnu ulogu, Gete je svojim pretsmrtnim krikom: Licht, mehr Licht!
(svetlosti, vie svetlosti) jasno pokazao koliko je nesrean otiao u onaj svet. Znai, i on
nije savren i dovren ovek.
Da li Tolstoj? - Ali, u svome stalnom i nepotednom ratovanju sa nesavrenou
i nedovrenou ljudskog bia, Tolstoj je doao do takvog duevnog nemira da je pred
smrt, u neizdrljivoj agoniji duha, pobegao od kue, sa namerom da pobegne od sebe
sama, od svoje tune nesavrenosti i tragine nedovrenosti. Znai, i on nije savren i
dovren ovek.
Da li Nie? - Ali, vulkanski burno oseajui traginu nesavrenost i
nepodnoljivu nedovrenost ljudskog bia u svima dimenzijama i stvarnostima ovoga
sveta, Nie je u neobuzdanoj enji za viim, savrenim i dovrenim ovekom, poludeo.
Znai, i on nije savren i dovren ovek.

Tako redom, od prvog do poslednjeg oveka: tuna povorka nesavrenih i
nedovrenih ljudi. usred njih - On, tajanstveni i udesni Bogoovek: Boanski
savren i oveanski pealan. NJegovo oveansko Dobro - Boanski je savreno i
dovreno; NJegova oveanska Istina - Boanski je savrena i dovrena; NJegova
oveanska LJubav - Boanski je savrena i dovrena; tako i NJegova Pravda, i
NJegova Milost, i NJegova Samilost, i NJegova Besmrtnost, i NJegova Venost, i
NJegova Lepota; - sve je oveanski realno, ali i Boanski savreno i dovreno. He
udite se tome: sve oveije On je preobrazio u Boje, usavrio i dovrio Bojim.
Jednom reju: u NJemu je sav ovek Boanski usavren i Boanski dovren.
Vi ne verujete? - Probajte, zamislite ili savrenijeg Boga od Hrista ili
savrenijeg oveka od NJega. Ali, vi neete biti u stanju da to uinite. Jer ni
individualna ni kolektivna misao ljudska ne moe zamisliti ni savrenijeg Boga od
Hrista ni savrenijeg oveka. I ono to je izuzetno i jedinstveno u svemu tome jeste: sva
Boanska savrenstva u Hristu su oveanski realna i konkretna. I Boanska Istina, i
Boanska LJubav, i Boanska Pravda, i Boanska Dobrota, i Boanska Lepota, u
NJemu su date kao najoiglednije ljudske stvarnosti i zemaljske konkretnosti. Nema
savrenog dobra, ni savrene istine, ni savrene lepote, a da ih ovek ne nae
ovaploene u NJegovoj Linosti i ostvarene u NJegovom ivotu. Zbog svega toga, On
je taj savreni i dovreni ovek, koga rod ljudski, misao ljudska, srce ljudsko trai kroz
religije, filosofije, nauke, umetnosti, kulture. Okrenut ka prosveti, ovaj zakljuak bi
glasio: Hristos je taj idealni ovek, koga ljudska prosveta trai kao svoj cilj, kao svoj
smisao, kao svoj ideal. Sa NJim, i od NJega, mi ljudi znamo ta je pravi ovek, ta je
idealan ovek, ta je savren ovek. U NJemu imamo obrazac po kome svaki ovek
moe izgraditi sebe u idealno dobrog, u idealno pravednog, u idealno savrenog i
dovrenog oveka. I to bez velikih, nesavladljivih tekoa, jer On svakome koji se trudi
daje Boanske sile da sve to je NJegovo uini svojim: i NJegovu Boansku Pravdu, i
NJegovu Boansku Istinu, i NJegovu Boansku LJubav, i NJegovu Boansku Dobrotu.
Oseate, mi se ve nalazimo na glavnom koloseku Bogooveanske filosofije
prosvete. Zagledajte ozbiljno i objektivno u unutranju arhitektoniku te prosvete: i plan,
i graa, i program, i dua, i duh, sve je - evanelsko, sve - Bogooveansko. Sve su
njene vrednosti - Boanske, svi njeni metodi - evanelski. U njoj je Bog uvek na
prvom, a ovek na drugom mestu: ovek i ivi i misli i osea i dela Bogom; a t znai:
ovek se prosveuje Bogom. I to ne nekim apstraktnim, transcendentnim, nadnebeskim,
platonovsko-kantovskim Bogom, ve Bogom neposredne zemaljske stvarnosti i ljudske
konkretnosti, Bogom koji je postao ovek i u kategoriji ovejeg dao sve to je
Boansko, besmrtno, veno. Stoga je u rodu ljudskom samo On, Bogoovek Hristos,
imao pravo da od ljudi trai Boansko savrenstvo: Budite savreni kao to je savren
Otac va nebeski - Bog (Mt.5,48), i da to Boansko savrenstvo postavi i kao cilj ivota,
i kao cilj prosvete, i kao cilj kulture, i kao cilj svekolike ljudske delatnosti. Ali, kada to
ini, On u isto vreme daje ljudima sva potrebna sredstva i sve potrebne sile, pomou
kojih ljudi mogu ostvariti taj cilj, postii to Boansko savrenstvo. ta sredstva, a te
sile, to cy? - Svete evanelske vrline: vera i ljubav, post i molitva, krotost i smernost,
milosre i dobrota, nada i trpljenje, pravda i istina. Ostvarene, ove vrline daju svetog
oveka. t znai: savrenog i dovrenog oveka. Takav ovek zna i pravi smisao
sveta i pravi smisao ivota, i celokupnim svojim biem radi na ostvarenju postavljenog
cilja u svima oblastima ljudske delatnosti. Satkan od svetih vrlina, on glavnom aortom
svoga bia stalno crpe sve besmrtne sile iz veno ivog Bogooveka. Zato se osea
besmrtnim i venim jo u ovom svetu; zato i u svakom drugom oveku vidi besmrtno i
veno bie. Evanelske vrline su sprovodnici Boanske svetlosti; svaka od njih nizvede
u oveka po mlaz te svetlosti. Zato Svetitelj zrai, svetli i prosvetljuje. On nosi u sebi
Svetlost sveta; ona mu osvetljuje sav svet, i on vidi njegov veni smisao i njegovu

venu vrednost. Svetost sveta je u isto vreme i Svetlost ivota; ona osvetljuje put koji
vodi oveka u besmrtnost i ivot veni. U naem oveanskom svetu svetlost i ivot su
sinonimi; kao to su opet tama i smrt sinonimi.
Kroimo za primer toga u istoriju srpskog pravoslavnog naroda: Sveti Sava je
najvei srpski prosvetitelj, jer je najvei srpski Svetitelj. Prosveta je samo projekcija
svetosti, zraenje svetlosti; Svetitelj svetli, i time prosvetljuje, prosveuje. Prosveta je
svim svojim biem uslovljena svetou; pravi prosvetitelj je ustvari samo Svetitelj. Bez
Svetitelja nema prosvetitelja; bez svetosti nema prosvete; bez prosvetljenja nema
prosveenja. Svetost je svetost Boanskom svetlou. Istinska prosveenost nije drugo
do zraenje svetlosti; samo su Svetitelji istinski prosveeni. Jer su Boansku svetlost
razlili po celom biu svom praktikujui evanelske vrline i time potisnuvi iz sebe svaki
mrak greha i tamu poroka. Evanelska svetost, evanelska pravednost i ivi, i die, i
zrai, i dela svetlou. Osveujui, ona je u isto vreme osvetljuje i prosvetljuje. To nam
kazuje i sama etimologija srpske rei: prosveta, koja dolazi od crkvenoslovenske rei:
+v++; a +| znai svetlost, te prosveta znai prosvetljenje.
Da, prosveta ustvari znai prosvetljenje, i to prosvetljenje kroz osveenje
Duhom Svetim, Duhom Hristovim, kao Tvorcem, Nosiocem i Razdavaocem svetosti i
svetlosti. Zato to su osveeni i prosveeni Duhom Svetim, Svetitelji su prosvetitelji.
Sveti Sava je Duhom Svetim rodio i preporodio svoju duhovnu decu, Srbe, i osvetio ih
pomou evanelskih vrlina. tme nam reito govori tropar svetom Savi. Nauen
svetim Savom, na je narod zanavek izjednaio pojam prosvete sa pojmom svetosti,
pojam prosvetitelja sa pojmom svetitelja. I sve to oliio u svetom Savi kao svom prvom
i najveem Svetitelju i prosvetitelju, uvek prvom i najveem. Stoga su u naem
svetosavskom narodnom saznanju Crkva i kola nerazdvojni blizanci: oni i postoje, i
ive, i rastu jedan da drugim i jedan pomou drugog.

* * *

Prosvetu bez svetosti, prosvetu bez osveenja Duhom Svetim, prosvetu bez
usavrenja i dovrenja oveka Bogoovekom, prosvetu bez Boga - izmislila je Evropa u
svome humanistikome idolopoklonstvu. Svejedno je da li se to idolopoklonstvo
pojavljuje u oboavanju pape ili oboavanju kulture, nauke, civilizacije, tehnike,
politike, mode. U svemu tome glavo je jedno: i oveka, i drutvo i svet urediti bez
Boga, bez Hrista. Tako i u prosveti, glavno je: prosvetiti oveka i oveanstvo bez
Hrista Boga. U tom smeru humanistika prosveta se dala na stvaranje novog oveka.
Plan za tog oveka je klasino prost i jednostavan: u novom oveku ne sme biti Hrista
niti ieg Hristovog. I Evropa se dala na posao: poela je stvarati oveka bez Boga,
drutvo bez Boga, oveanstvo bez Boga.
Renesans je mnoga srca zalio nadom. Ta vatikanizam je bio sasuio evropskog
oveka: svojim vampirskim sholasticizmom u filosofiji i ljudoderskim jezuitizmom u
etici, on je ispio evropskom oveku stvaralake ivotne sile. Najprea je potreba:
obnoviti evropskog oveka humanistikim duhom stare Jelade, i tako spreiti njegovu
smrt. To ce moe izvesti prvo: udaljavanjem evropskog oveka od Hrista, drugo:
kidanjem svih veza koje ga vezuju sa gornjim, nevidljivim svetovima.
Javlja se Ruso: oveka treba vratiti prirodi, a proterati iz njega sve to je
natprirodno; to je prirodno, to je i dobro; prirodan ovek je najbolji ovek, - u tome je
sva Rusovljeva emilska etika i pedagogika.
Ruso je mnogo zahvatio od prirode i uneo u oveka. Ali, nastaje pitanje: ta je to
to ini prirodu samoga oveka? - ula, odgovara senzualistika filosofija u licu Loka.
ovek kao ulo, - to je pravi ovek. Sva priroda oveka izvodi se iz ula i svodi na ula.

Kada se odbije ono to nije potrebno oveku, onda ostaju ula koja i ine oveka
ovekom.
Ali, ovek sveden na ula, suvie je primitivan, rapav, grub, neposredan.
Nausprot njemu, racionalistika filosofija, na elu sa Dekartom i Kantom, predlae nov
tip oveka. To je: ovek kao razum. ovek je pre svega i iznad svega racionalno bie;
razum i ini oveka ovekom; a sve ostalo u oveku i suvie je sporedno da bi moglo
pretendovati na glavno mesto u njegovom biu.
Proputeno je ono najglavnije u oveku, protestuju voluntaristi u filosofiji, koje
predvodi openhauer i tirner; ovek se ne moe svesti ni na ula ni na razum; on nije
ni jedno ni drugo; on je na prvom mestu volja. Da, ovek kao volja, to je pravi, istinski
ovek; to je - novi ovek.
Traei novog oveka, Evropa je zatim krenula meu nia bia od oveka, i u
njima poela da traga za poreklom oveka, e da bi, oslanjajui se na ivotinjski svet,
stvorila na neki nain oveka bez Boga. Bilo je ne malo radosti, a i histerine vriske,
kada je Evropom progrmela hipoteza da je ovek postao od majmuna i drugih sisara.
Tada je u svet evropske trome i suiave misli uleteo Nie sa svojim olujama, burama i
zemljotresima. I sa zanosom proroka i plamenom pesnika, objavio svoje evanelje
nadoveku. Strasniji u mislima nego u oseanjima, on je iz openhauerovog
voluntarizma i Darvinovog evolucionizma izveo smeo i logian zakljuak: ako je
majmun prelaz ka oveku, zato da ovek ne bude prelaz ka nadoveku? Da, ovek je
prelaz i prolaz ka nadoveku. Da, ovek je neto to treba savladati, prevazii. ta je
majmun za oveka? Smeh i alosni stid. I to isto treba da bude ovek za nadoveka:
smeh i alosni stid. Nadovek je smisao zemlje i cilj istorije. Nadovek, od ega je
sainjen? Sainjen od etiri glavna principa. Prvi je: treba ubiti Boga. Vi vii ljudi,
obraa se Zaratustra svojim uenicima, Ovaj Bog bio je vaa najvea opasnost. Ali, ne
bojte se: Umro je Bog, - objavljuje Zaratustra, - nema opasnosti po vas, nema vie
smetnje da se javi nadovek. - Drugi princip: He tedi blinjega; to pada, to treba jo
gurnuti. - Trei princip: glavno je -volja za mo, bezobzirna i nepotedna volja za mo.
- etvrti princip: sve je doputeno; za nadoveka nema ni dobra ni zla; on ivi s one
strane dobra i zla, s one strane istine i zablude, s one strane savesti i odgovornosti.
Predahnimo, zarena je drama humanizma: stvoren je novi ovek - nadovek.
Od Rusovljevog embriona humanistiki ovek se razvio u nadoveka; renesansni ovek
zavrio se nadovekom. Ali, ta je u sutini nadoveka; od ega je sagraen? - Samo od
jednog instinkta, instinkta samoodranja. Ali, dopustite, zar se od jednog instinkta moe
sagraditi i najmanja bubica, a kamoli najkomplikovanije na zemlji bie - ovek? Ta u
celom ivotinjskom svetu, u kome ima preko est stotina hiljada vrsta ivotinja, nema ni
jedne muice ni pramuice, koja bi bila iskovana samo od jednog instinkta, pa makar to
bio i instinkt samoodranja. Nie je jedan jedini instinkt proglasio za - nadoveka.
Otuda je nadovek ustvari podovek, a t znai neovek. Ako hoete, nadovek je
najodvratnija karikatura oveka na ovoj planeti pomraenoj.
to vai za nadoveka, vai i za sve njegove humanistike pretke, Rusovljev
prirodni ovek nije drugo do poluovek, jer mu je oduzeto sve to je natprirodno; a
poluovek je isto to i podovek, jer su u njemu nesmetano uzrasla sva prirodna zla, pa
jo maena od humanistike prosvete.
lokovski ovek kao ulo, ta je on? Razlomak oveka proglaen za oveka.
t je ve novi podovek, nova nakaza od oveka. Jer ta su ula bez due? - Violina sa
pet ica, ali bez violiniste.
kantovski ovek kao razum, ta predstavlja on? Iseak oveka proglaen je za
oveka. gde je svet, beskrajni svet ljudskih oseanja, u kojima je i na raj i na pakao,
- zar bez toga ovek moe biti ovek? He, ne, i kantovski ovek je karikatura od
oveka.

openhaurovsko-nieovski ovek kao volja, ime lii na oveka? Gde je tu
dua sa svojim beskrajnostima, pa savest, pa samilost? I zar bez svega toga ovek moe
biti ovek? Ah, i to je karikatura od oveka, samo nova karikatura.
Razgledajte humanistiku izlobu novih ljudi: poluovek do poluoveka,
podovek do potoveka, neovek do neoveka, a to znai: karikatura do karikature. Sve
sam oveuljak do oveuljka. Zar ne primeujete, humanistika prosveta evropska
stvorila je sve neke oveuljke i njima naselila Evropu. oveuljak je Rusovljev
prirodni ovek, oveuljak je ovek kao ulo, oveuljak je ovek kao razum,
oveuljak je nadovek. Sve sam zakrljali ovek, sve sami odlomci i razlomci oveka;
nigde celog, integralnog oveka. Mi prisustvujemo traginoj izlobi: evropski ovek bez
Boga kroz humanistiku prosvetu degenerisao je u oveuljke, u patuljke.
Ovde je potreban Jeremijski lelek: evropski humanizam je izvrio svoju misiju:
stvorio je novog oveka, oveka bez Boga i due. Ali, gde je taj novi ovek, gde -
nadovek? Gle, on ne postoji kao individualna linost, ali postoji kao kolektivna sila,
pustoi Evropu i kroz humanistiku filosofiju, i kroz humanistiku nauku, i kroz
humanistiku prosvetu, i kroz humanistiku kulturu, i kroz humanistiku tehniku, i kroz
humanistiku civilizaciju. Tako se izgradio specifian tip evropskog oveka:
holbahovski l'homme-machine, homo faber, homo technicus (ovek maina, ovek
radnik, ovek vetak). To je, po svemu, ovek bez Boga i bez due. Drugim reima:
obezboen i obezduen ovek -robot. robot je time robot to ne priznaje ni Boga ni
duu. U tome ga naroito podrava, znate li ko? - Eksperimentalna psihologija,
Psychologie ohne Seele (psihologija bez due). To je evropska humanistika nauka
dui. Nauka dui koja ne priznaje postojanje due! Moe li biti veeg apsurda? Ali taj
apsurd je neprikosnovena palata u kojoj ivi njegovo boansko velianstvo: evropska
humanistika Psychologie ohne Seele. pred njom ce klanjaju mnogi evropski roboti
kao pred nepogreivim boanstvom.
Da, da, da, fabrika robota, eto u ta se pretvarala, i najzad pretvorila, Evropa od
Renesansa do danas. robot, to je najbedniji tip oveka. Ko ima oi da vidi, moe
videti: na ovoj planeti nije bilo bednijeg, nakaznijeg i neovenijeg oveka od
evropskog robota. Stid i sramota, veni stid i vena sramota Evrope, to je njen novi
ovek, ovek bez Boga i due, ovek = robot.
Poto je ubio Boga i duu u sebi, evropski ovek ve nekoliko decenija vri
postepeno samoubistvo. Jer je samoubistvo neuklonjivi pratilac bogoubistva... Prosveta
bez Boga uvukla je Evropu u takav mrak, u kakav nijedan kontinent nije zapao nikad. U
tom mraku niko nikoga ne raspoznaje, niko nikoga za brata ne priznaje...
Pitajmo se, ta je cilj prosvete, ako ne: prosvetiti oveka, osvetliti sve njegove
ponore i jame, i proterati iz njega sve tame. ovek bez Boga, bez Hrista, bez te jedine
svetlosti, kako e razvejati kosmiki mrak koji sa ovih strana navaljuje na njega, i kako
e proterati tamu iz sebe? Sa svima svojim svetlostima ovek bez Boga nije drugo do
svitac u beskonanom mraku ove vasione. njegova nauka, njegova filosofija, njegova
prosveta, njegova kultura, njegova tehnika, njegova civilizacija, to su sitne sveice koje
on pali u pomraini zemaljskih i kosmikih zbivanja. sve te sveice ta znae u
beskrajnoj noi i mrklom mraku individualnih, socijalnih, nacionalnih, internacionalnih
problema i zbivanja? Zar se ve nisu sve pogasile, i zar nije Evropom polegao gust i
teak mrak i popala neprozirna tama?
Sa bezumljem granii lakomislena vera u svemo humanistike nauke, u
svemo humanistike prosvete, u svemo humanistike kulture, u svemo humanistike
tehnike, u svemo humanistike civilizacije. Pod traginim uticajem te lakomislene vere
evropska humanistika prosveta stvorila je i u nas sukob izmeu Crkve i kole, koji za
na pravoslavni narod znai, i uvek je znaio, katastrofu. Pod uticajem toga i na se
ovek poeo mehanizovati, robotizovati.

Da bismo izbegli zavrnu katastrofu, postoji samo jedan izlaz. Koji? - Prihvatiti
Bogooveansku prosvetu, i potpuno je sprovesti u svim kolama, od najnie do
najvie, u svim prosvetnim i narodnim i dravnim ustanovama, od prve do poslednje.
Bogooveanska prosveta zrai, svetli i prosveuje jedinom neugasivom svetlou u
snima svetovima: Bogoovekom Hristom NJu nikakva tama, pa ni tama Evrope, ne
moe ugasiti ni obuzeti. Ona jedina progoni sve tame iz oveka, i iz drutva, i iz naroda,
i iz drave. Ona, jedina istinita svetlost, osvetljava do dna svakoga oveka, i u svakome
nam otkriva naeg besmrtnog, naeg boanskog brata i venog sabrata. I ona nas ui da
se i problem oveka, i problem drutva, i problem nacije, i problem oveanstva, mogu
lako i jasno i shvatiti i reiti samo kada se i ovek, i drutvo, i nacija, i oveanstvo
proitaju u kontekstu sa Bogoovekom Hristom.
Glavne smernice i odlike Bogooveanske prosvete mogle bi se formulisati
ovako:
1) ovek je bie koje se najidealnije i najrealnije moe usavriti i dovriti
Bogoovekom;
2) usavravanje oveka Bogoovekom biva pomou evanelskih vrlina;
3) prosveen ovek u svakom oveku vidi svog besmrtnog brata i venog
sabrata;
4) svaka ljudska delatnost: filosofija, nauka, zanatstvo, zemljoradnja, umetnost,
prosveta, kultura, dobija svoju neprolaznu vrednost kada se osveti i osmisli
Bogoovekom;
5) istinska prosveenost se postie svetim ivotom po Hristovom Evanelju;
6) Svetitelji su najsavreniji prosvetitelji; to svetije ovek ivi, to je bolji
vaspita i prosvetitelj;
7) kola je druga polovina srca Bogooveka, a Crkva je prva;
8) u centru svih centara, svih ideja, svih delatnosti stoji Bogoovek i njegov
Bogooveanski kolektiv: Crkva.

OVEK ILI BOGOOVEK
sadraj
1. Nema sumnje, ovek je posle Boga najtajanstvenije i najzagonetnije bie u
svima svetovima za koje misao ljudska zna. U bezdanim beskrajnostima ovekova bia
ive i vihore nepomirljive suprotnosti: ivot i smrt, dobro i zlo, Bog i avo; i sve to je u
njima i oko njih. Kroz sve religije, filosofije, nauke, kulture, civilizacije rod ljudski je, u
stvari, reavao jedan problem, jedan sveproblem: problem oveka. I od svih muka i
muenitva iskovao sebi vrhovno boanstvo, i sluio mu kao svojoj svevrednosti i
vrhovnom svekriterijumu. to vrhovno boanstvo? - Evo njega:
= ovek je mera svih bia i stvari. No, time njegovo boansko velianstvo
ovek - nije reio problem oveka. Jer merei sebe sobom, on nije razumeo ni sebe ni
svet oko sebe (sr.2.Kor.10,12). U stvari, radio je uzaludan posao: ogledao je ogledalo u
ogledalu. I sve se sabralo u potresni vapaj i jezivu ispovest: Nita ne znam sobom -
(2.r.4,4): ne znam ni ta je ovek, ni ta je Bog, ni ta je smrt,
ni ta je ivot. Pritom, svim biem oseam da sam rob smrti, rob zla, i grehom rob
avola. Kroz svekolike delatnosti ovekove iz vascelog roda ljudskog izatkalo se jedno
telo: telo smrti. I svaki ovek postao sutelesnik tog tela smrti. A y telu smrti ta se
taji? Smrad, smrad, smrad; gnoj, gnoj, gnoj; crvinjak, crvinjak, crvinjak. O, ja nesreni
ovek! Ko e me izbaviti od tela smrti ove (Rim.
7,24).
Niko, niko, niko do - Bogoovek. Jer, pobedivi smrt vaskrsenjem, Bogoovek
Hristos je razorio telo smrti kao ontoloku stvarnost (sr.Otk.20,14.10), izbavio rod
ljudski od smrti, darovao mu ivot veni, Istinu venu, LJubav venu, Pravdu venu,
Radost venu, i sva ostala vena Boanska blaga koja samo Bog LJubavi i
ovekoljublja moe podariti. I tako reio sav problem oveka, sav sveproblem oveka.
I stvarno, otkako je Bog postao ovek, i javio se kao Bogoovek u zemaljskom svetu,
On je zaista postao, i zanavek ostao, vrhovna svevrednost i vrhovni svekriterijum roda
ljudskog, On: Jedini Istiniti Bog i Jedini Istiniti ovek, Jedini Savreni Bog i Jedini
Savreni ovek u svima poznatim svetovima. Kao takav, On je jedina vrhovna
svevrednost i jedini vrhovni svekriterijum samoga oveka u njegovoj psihofizikoj
stvarnosti i bogooveanskoj potencijalnosti, i svega oveijeg i ovekovog. Tek u
Bogooveku ovek je po prvi put ugledao sebe savrena, sebe vena. I poznao sebe od
vrha do dna. Otuda novo aksioloko i gnoseoloko svenaelo u rodu ljudskom:
Bogoovek je mera svih bia i stvari - . Ho, naelo:
ovek je mera svih bia i stvari i nadalje caruje i vlada, ponajvie fero ignique y
neznaboakom, mnogoboakom i vanhristovskom svetu. Zato najbogomudriji
poznavalac oveka i Bogooveka, sve filosofije u rodu ljudskome svodi na dve
filosofije: na filosofiju po oveku, i na filosofiju po Bogooveku (Kol.2,8).
2. Samo je Bogoovek savreni i dovreni ovek. Ali istovremeno: i savreni
Bog i savreni ovek. Tu je Ipostas Boga Logosa najvaniji inilac. To cy sveti
bogomudri Oci etvrtog vaseljenskog sabora bogonadahnuto ispovedili i objasnili. U
Bogooveku Hristu ovek je postigao sva svoja savrenstva: Bogom je usavrio i
dovrio i svoju duu, i svoju savest, i svoju volju, i svoj um, i svoje srce, i svoje telo;
reju: sebe svecelog. I zbilo se najvanije i najmilije udo: Bogoovek je ostavio sebe u
naem zemaljskom svetu, i u svima svetovima, kao Crkvu, kao telo Svoje: da bi svaki
ovek mogao postati sutelesnik Bogoovekova tela, i tako postigao sva svoja
savrenstva (sr.Ef.3,6). Svako ljudsko bie moe jedino u Bogooveku i Bogoovekom
postati pravi ovek, savreni ovek, potpuni ovek. Samo NJime kroz Crkvu i Crkvom
sa svima svetima dostii u oveka savrena, u meru rasta punoe Hristove (Ef.3,18;
4,11-16). U Bogooveku Hristu ivi sva punoa Boanstva telesno -
, da bi svaki od nas u Crkvi i Crkvom ispunio sebe tom

punoom Boanstva (Kol.2,8-10). I stvarno, svaki od nas to moe postii samo sa svima
svetima kroz svete tajne i svete vrline, predvoene svetom verom i svetom ljubavlju
(Ef.3, 17-20).
Bez Bogooveka ovek je, u stvari, bez glave, i jo: bez sebe, bez sebe venog,
bez sebe besmrtnog, bez sebe bogolikog. Van Bogooveka - nema oveka, ve uvek
podovek, ili kaovek, ili neovek. Uz to ide i ova istina: bez Bogooveka ovek je
uvek rob smrti, rob greha, rob avola. Jedino Bogoovekom ovek i postie svoj
bogopostavljeni cilj: postaje bog po blagodati, i time postie savrenu punou svoga
bia i svoje linosti. Dostie svoju Boansku venost kroz Bogoovenost. ivei u
Bogooveanskom telu Crkve sa svima svetima, ovek se postepeno obogooveuje
kroz svete tajne i svete vrline. I nosi ga radost one svete blagovesti i neboletne
zapovesti svetog Vasilija Velikog: ovek je bie kome je nareeno da postane bog
45
.
Stvoren kao potencijalni bogoovek, ovek se u Bogooveanskom telu Crkve trudi da
um svoj uslii Bogu, da ga preobrazi u bogoum, (mi um Hristov imamo - 1.Kor.2,16);
da savest svoju uslii Bogu, da je preobrazi u bogosavest; da volju svoju uslii Bogu, da
je preobrazi u bogovolju; da telo svoje uslii Bogu, da ga preobrazi u bogotelo (telo je
za Gospoda, i Gospod za telo - 1.Kor.6,13). Obogooveujui sebe Crkvom i u Crkvi,
ovek vraa sebe predgrehovnoj bogoslinosti
46
, raskono je upotpunjujui Boanskim
lepotama arobne hristolikosti (Gal.4,19; 3,27; Rim.8,29). Bez Bogooveka i van
Bogooveka, ovek je uvek u opasnosti da sebe oavolii, jer je greh istovremeno i sila
i slika avola; i robujui van Bogooveka grehu, ovek dobrovoljno postaje avoslian,
postaje svoj avolu: Koji tvori greh od avola je (1.Jn.3,8). He treba smetati s uma:
avolu je glavni cilj da oveka obezbogolii, obezbogoovei, obezboi, i tako pretvori
u bie slino sebi. Humanistiki antropocentrizam je u sutini avocentrizam, jer i jedan
i drugi ele jedno: da budu samo svoji, samo u sebi, za sebe. Tako oni u stvari prevode
sebe u carstvo druge smrti: gde Boga nema, niti iega Bojeg (Otk.21,8; 20,14).
Sve dovde reeno nije drugo do evanelski, apostolski, svetootaki, pravoslavni
teantropizam (= ), teohumanizam, teohominizam.
3. Humanizmi evroiski, svi: od najprimitivnijeg do najsuptilnijeg, od
fetiistikog do papistikog, zasnivaju se na veri u oveka, oveka onakvog kakav je u
svojoj psihofizikoj datosti i istorinosti. U stvari, svakom humanizmu sva je sutina:
ovek = homo. Sveden na svoju ontologiju, svaki je humanizam ne drugo nego
hominizam (homo-hominis). ovek - najvia vrednost, svevrednost; najvii kriterijum,
svekriterijum: ovek - mera svih bia i stvari. To je, in nuce, svaki humanizam, svaki
hominizam. Otuda su svi humanizmi, svi hominizmi, u poslednjoj liniji,
neznaboakog, mnogoboakog porekla. Svi evropski humanizmi, od onih
prerenesansnih, pa renesansnih, pa nadalje: protestantskih, filosofskih, religijskih,
socijalnih, naunih, kulturnih, politikih, radili su svesno i nesvesno, i neprekidno rade
na jednom: da verom u oveka zamene veru u Bogooveka, da evaneljem po oveku
zamene Evanelje Bogooveka, da filosofijom po oveku zamene filosofiju po
Bogooveku, da kulturom po oveku zamene kulturu po Bogooveku; jednom reju: da
ivotom po oveku zamene ivot po Bogooveku. I sve vekovima tako, dok se sve to y
prolome veku, 1870. godine, na Prvom vatikanskom koncilu nije slilo: u dogmat
nepogreivosti pape. Od tada je ovaj dogmat postao svedogmat papizma. Zato je na
Drugom vatikanskom koncilu naih dana tako uporno i veto tretirana i branjena
njegova neprikosnovenost i neizmenljivost. Ovaj dogmat je od najepohalnijeg znaaja
za vascelu sudbinu Evrope, prvenstveno za njen apokalipsis, u koji je ona ve kroila.
Ovim dogmatom su svi evropski humanizmi doli do svog ideala i idola: ovek je

45
P. gr. t. 36, col. 560A.
46
:... - .

proglaen za vrhovno boanstvo, sveboanstvo. Evropski humanistiki panteon dobio je
svoga Zevsa.
Iskrenost je jezik Istine: dogmat nepogreivosti pape oveka, nije drugo do
renesans neznabotva i mnogobotva. Renesans neznaboake aksiologije i kriterilogije.
Horribile dictu, ali se i to mora rei: dogmatom nepogreivosti pape dogmatiziran je
neznaboaki humanizam, na prvom mestu jelinski. Dogmatizirana je svevrednost,
dogmatizirano svemerilo jelinske kulture, jelinske civilizacije, poezije, filosofije,
umetnosti, politike, nauke: . sve to?
Dogmatizirano neznabotvo. I time dogmatizirana avtarkija evropskog oveka, za
kojom su vekovima eznuli svi evropski humanizmi.
Dogmat nepogreivosti pape je nieovsko Ja - Sagung (potvrda)
celokupnom stvaralatvu evropskog humanistikog oveka. Ja - Sagung njegovoj
kulturi i civilizaciji. one su po ciljevima i po metodima preteno neznaboake i
mnogoboake. Bogoovekova je blagovest i zapovest: Itite najpre Carstva Bojeg i
pravde njegove, i ostalo e vam se sve dodati (Mt.6,33). evropska humanistika
kultura i civilizacija ta sve nije objavila kao cilj ovekova postojanja i kao metod
njegova rada! Bogoovek = Jedini Spas oveka od greha, smrti i avola; Jedini
Obnovitelj i Obesmrtitelj i Vaskrsitelj i Vaznesitelj i Ovenitelj i Oboitelj i
Obogooveitelj oveka u svima svetovima, izriito i svejasno propisuje kao svecilj
ovekova bia i ivota: postati savren kao Bog (Mt.5,48). evropski humanistiki
ovek ta sve nije mesto toga postavio i ozakonio kao cilj ovekova bia! Evanelska je
neoboriva istina: sav svet lei u zlu, i posle Bogoovekova podviga u naem
zemaljskom svetu (1.Jn.5,19-21). tavie, po svetom Apostolu Pavlu, avo je: bog
ovoga sveta (2.Kor.4,4). Izmeu takvog sveta koji dobrovoljno lei u zlu i
Bogoovekovog sledbenika nema kompromisa. Bogoovekov sledbenik ne moe na
raun Istine evanelske praviti kompromis sa humanistikim ovekom koji sve to
opravdava i dogmatizira. Tu je uvek posredi sudbonosna, i svesudbonosna, dilema i
izbor: Bogoovek ili ovek. Jer humanistiki ovek kroz sve svoje delatnosti istupa i
postupa kao avtarkian delatelj, kao vrhovna vrednost i vrhovno merilo. Tu nema mesta
za Bogooveka. Zato u humanistikom carstvu mesto Bogooveka Hrista zauzima
Vicarius Christi (Zamenik Hristov), a Bogoovek je potisnut na nebo. Svakako, to je
svoje vrste razovaploenje Bogooveka Hrista. Zar ne?
Dogmatom nepogreivosti prisvojivi sebi, oveku, svu vlast i sva prava koja
pripadaju jedino Bogooveku - Gospodu Hristu, papa je, u stvari, proglasio sebe
crkvom u Papistikoj crkvi, i postao u njoj sve i sva. Svoje vrste svedritelj. Zato je
dogmat nepogreivosti pape i postao svedogmat papizma. I papa se njega ne moe
odrei ni no koju cenu, sve dok je papa humanistikog papizma.
4. U istoriji roda ljudskog postoje tri glavna pada: Adamov, Judin, papin.
Sutina grehopada je uvek ista: hteti pomou sebe postati dobar; hteti pomou sebe
postati savren; hteti pomou sebe postati bog. No, time se ovek nesvesno izjednauje
sa avolom. Jer i on je hteo da pomou sebe postane bog, da sobom zameni Boga. I u
tom gordoumlju odjednom se obreo kao avo, potpuno odvojen od Boga, i - sav protiv
Boga. U toj gordoj samoobmani i sastoji se sutina greha, svegreha. U tome sutina i
samog avola, sveavola: satane. to nije nita drugo nego: hteti ostati pri svojoj
prirodi, ne hteti u sebi nita osim sebe. avo je sav u tome to uopte nee Boga u sebi,
hoe da bude uvek sam, uvek sav u sebi, sav za sebe, uvek hermetiki zatvoren prema
Bogu i svemu Bojem. to? - Sebinost i samoljublje zagrljeni na svu venost. Takav
je, u sutini, i humanistiki ovek: sav ostaje u sebi, pri sebi, za sebe; uvek osiono
zatvoren prema Bogu. U tome - svaki humanizam, svaki hominizam. Vrhunac je
oavoljenog humanizma: hteti pomou zla postati dobar, pomou avola postati bog.

Otuda i avolje obeanje naim praroditeljima u raju da e pomou njega - postati kao
bogovi (1.Moj.3,5).
Sveovekoljubivim Bogom ovek je stvoren kao potencijalni bogoovek: da na
temelju bogolikosti svoga bia dobrovoljno izgradi sebe Bogom u bogooveka. Ali
ovek je po svome slobodnom izboru krenuo kroz greh u bezgrenost, kroz avola
Bogu. I sigurno bi tim putem postao svoje vrste avo da Bog, po bezmernom
ovekoljublju Svom i velikoj milosti Svojoj, nije intervenisao postavi ovek -
Bogoovek, te oveka poveo ka Bogooveku: uveo ga Crkvom, telom Svojim, u podvig
obogooveenja kroz svete tajne i svete vrline. I tako omoguio oveku da uzraste u
oveka savrena, u meru rasta visine Hristove (Ef.4,11). I na taj nain postigne svoje
boansko naznaenje: postane dobrovoljno blagodatni bogoovek.
Papin pad: hteti zameniti Bogooveka ovekom.
5. U naem oveanskom svetu, po reima svetog tajnovidca Jovana Damaskina,
samo je Bogoovek Hristos - Jedino novo pod suncem. I to - veito novo: i Svojom
Bogooveanskom Linou, i Svojim Bogooveanskim podvigom, i Svojim
Bogooveanskim telom - Crkvom. i ovek je jedino u Bogooveku - nov, uvek nov,
veito nov: u svima svojim bogooveanskim doivljajima na putu spasenja, osveenja,
preobraenja, oboenja, obogooveenja. U ovom zemaljskom svetu sve stari, i sve
umire; samo ne stari i ne umire ubogooveeni i obogooveeni ovek: sutelesnik
Hristov. Bogoovekom ucrkvenjen i ocrkvenjen, jer je postao ivi, organski deli svetog
i venog Bogooveanskog tela Hristovog - Crkve, u kojoj se linost razvija i
neprekidno raste rastom Bojim (Kol.2,19) - u oveka savrena, u meru rasta visine
Hristove (Ef.4,13). to znai: raste i razvija se beskrajno i bezgranino, prema
bogolikim dimenzijama Boanskih beskrajnosti i bezgraninosti, datih ljudskome biu
Trosunanim Gospodom pri stvaranju oveka bogolikim.
Bogoovek Hristos je tako izuzetno nov, i izuzetno jedan, i izuzetno jedini da je
u stvari Istina - od NJega postala (Jn. 1,17), i kroz NJega ostala u naem
oveanskom svetu. Sve do NJega, i bez NJega, i sada i uvek - Istine kao da i nema. I
stvarno je nema, jer je samo Bogooveanska Ipostas - Istina: Ja sam Istina (Jn.14,6).
Nema oveku Istine bez Bogooveka. Jer nema oveka bez Bogooveka.
Sve je novo u Bogooveku, i od Bogooveka: najpre On sam, pa onda i
spasenje, i uenje spasenju, i metod spasenja. Po novini izuzetna je u rodu ljudskom
Bogooveanska blagovest: odvojiti greh od grenika; ubijati greh - spasavati grenika;
ne izjednaavati grenika sa grehom; ne ubijati grenika zbog greha ve spasavati od
greha. Potresna ilustracija toga: ena uhvaena u preljubi. Svemilostivi Spas: odvojio
enin greh od njenog bogolikog bia, osudio greh - pomilovao grenicu: Ni ja me ne
osuujem; idi, i od sada ne grei (Jn.8,11). To je dogmatizirani metod Pravoslavlja u
spasavanju grenika od greha; svetopredanjski metod, bogomudro razraen i ozakonjen
u Pravoslavnoj Crkvi od strane svetih Otaca. I bogonadahnuto izraen svetim
Simeonom Novim Bogoslovom: Dobro koje se ne uini na dobar nain - - nije
dobro.
U svetlosti ovog evanelskog svetog Predanja pravoslavnog antievanelska je,
antihristovska strahota: ubijati grenika zbog greha. Tu nikakva inkvizicija ne moe biti
promovisana za svetu. U krajnjoj liniji, svi humanizmi ubijaju grenika zbog greha,
unitavaju oveka sa njegovim grehom. Jer - nee Bogooveka, u kome je jedino
spasenje oveka i od greha, i od smrti, i od avola. Ko nije za Bogooveka, samim tim
je protiv oveka; i jo: samim tim je ubica oveka; i jo: samim tim je i samoubica. Jer:
ostavlja oveka na milost i nemilost grehu, smrti i avolu, od kojih samo Bogoovek
moe spasti, i niko drugi pod nebom. Postupajui tako sa grenikom, humanistiki
ovek neminovno vri samoubistvo: ubija duu svoju, sebe sama predaje paklu na
veito drugovanje s avolom, tim ovekoubicom od iskoni (Jn.8,44). kroza sve to

apsolutistiki caruje i vlada nakazni jezuitsko-humanistiki svedogmat etiki: cilj
opravdava sredstva.
6. ta Bogoovek daje oveku, a drugi mu niko dati ne moe? - Pobedu nad
smru, grehom i avolom, veni ivot, venu Istinu, venu Pravdu, veno Dobro, venu
LJubav, venu Radost: svu punou Boanstva i Boanskih savrenstava. Apostolski
reeno: Bogoovek daje ljudima ono to oko ljudsko ne vide, i uho ljudsko ne u, i u
srce oveku ne doe. To ugotovi Bog onima koji Ga ljube (1.Kor.2,9).
Otuda vaistinu samo On, udesni Bogoovek, i jeste jedino potrebno oveku u
svima njegovim svetovima i u svima njegovim ivotima (sr.Lk.10,42). Otuda samo
Bogoovek i ima pravo da trai od ljudi ono to se niko drugi nije usudio traiti: da
svaki ovek vie voli NJega nego roditelje, nego brau, nego sestre, nego decu, nego
prijatelje, nego zemlju, nego Anele, nego ma koga ili ma ta u svima svetovima
vidljivim i nevidljivim (Mt.10,37-39; Lk.14,26; Rim.8,31-39).
7. Drugi vatikanski koncil je renesans svih evropskih humanizama, renesans
leeva. Jer otkako je Bogooveka Hrista u zemaljskom svetu, svaki je humanizam - le.
sve je to tako zato to je Koncil uporpo ostao pri dogmatu nepogreivosti pape =
oveka. Gledani iz venoivog Bogooveka, istorijskog Gospoda Isusa, svi humanizmi,
manje-vie, lie na zloinake utopije, jer, u ime oveka, na razne naine ubijaju i
unitavaju oveka u njegovom psihofizikom biu. Svi oni rade jedan bezumno tragian
posao: oceuju komarca - gutaju kamilu. dogmatom nepogreivosti pape taj postao
je dogmatiziran. Sve je to jezivo, do zavrnog uasa jezivo. Zato? Zato to sam dogmat
nepogreivosti oveka nije drugo do jezivo opelo svakom humanizmu: od vatikanskog
dogmatiziranog pa sve do sartrovskog sataniziranog. U humanistikom panteonu
Evrope svi su bogovi mrtvi, na elu za evropskim Zevsom. Mrtvi sve dok im u
sparuenom srcu ne grane svesamoodreno pokajanje, sa svojim golgotskim munjama i
mukama, sa svojim vaskrsnim zemljotresima i preobraajima, sa svojim plodonosnim
olujama i vaznesenjima. Tada? - Tada ne bi bilo kraja njihovim slavopojima uvek
ivotvornom i udotvornom Bogooveku, vaistinu Jedinom ovekoljupcu u svima
svetovima.
8. ta je srce dogmata nepogreivosti pape = oveka? - Obezbogooveenje
oveka. Na tome rade svi humanizmi, pa i oni verski. Svi oni vraaju oveka u
neznabotvo, u mnogobotvo, u dvostruku smrt; u duhovnu i fiziku. Udaljujui se od
Bogooveka, svaki humanizam se postepeno pretvara, i najzad pretvori u nihilizam. To
ilustruje savremeni krah svih humanizama, na elu sa papizmom, posrednim i
neposrednim, voljnim i nevoljnim roditeljem svih evropskih humanizama. krah,
katastrofalni krah papizma je u dogmatu nepogreivosti pape. Taj dogmat i jeste -
vrhunac nihilizma. NJime je evropski ovek na dogmatski odluan nain objavio
dogmat avtarkinosti [samodovoljnosti] evropskog oveka, i tako konano obelodanio
da njemu Bogoovek nije potreban, i da Bogooveku nema mesta na zemlji: Vicarius
Christi ga u potpunosti zamenjuje. U stvari, tim dogmatom ivi, dri ga se, i uporno ga
ispoveda svaki evropski humanizam.
Svi humanizmi evropskog oveka u sutini nisu drugo do neprekidni ustanak
protiv Bogooveka Hrista. Na sve mogue naine vri se pogubni Umwertung aller
Werte (prevrednovanje svih vrednosti): Bogoovek se svuda zamenjuje ovekom; na
sve evropske prestole ustoliuje se evropski humanistiki ovek. Otuda, ne jedan
Vicarius Christi ve njih bezbroj, samo u raznim odorama. Jer, u krajnjoj liniji,
dogmatom nepogreivosti pape proglaen je nepogreivim ovek uopte. Otuda irom
Evrope bezbroj papa. I vatikanskih i protestantskih. Meu njima nema bitne razlike. Jer:
papizam je - prvi protestantizam, po reima istinovidca Homjakova.
9. Nepogreivost je prirodno Bogooveansko svojstvo i prirodna
Bogooveanska funkcija Crkve kao Bogooveanskog tela Hristovog, kome je vena

glava - Istina = Sveistina: Druga Ipostas Presvete Trojice: Bogoovek Gospod Isus
Hristos. Dogmatom nepogreivosti pape papa je, u stvari, proglaen za crkvu, i on,
ovek - zauzeo mesto Bogooveka. To je zavrni trijumf humanizma. Ali u isto vreme i
druga smrt (Otk.20,14; 21,8) papizma, a kroz njega i sa njim i svakog humanizma. No,
prema Istinitoj Crkvi Hristovoj, koja od pojave Bogooveka Hrista postoji u naem
zemaljskom svetu kao Bogooveansko telo, dogmat nepogreivosti pape je ne samo
jeres ve svejeres. Jer nijedna jeres nije tako radikalno i tako integralno ustala protiv
Bogooveka Hrista i Crkve NJegove, kao to je to uradio papizam kroz dogmat
nepogreivosti pape - oveka. Nema sumnje, to je jeres nad jeresima. To - strahota nad
strahotama. To - neviena pobuna protiv Bogooveka Hrista. To, avaj! - najjezivije
proterivanje Gospoda Hrista sa zemlje. To - ponovna izdaja Hrista. To - ponovno
raspinjanje Gospoda Hrista, samo ne na drvenom ve na zlatnom krstu papskog
humanizma. sve je to - pakao, pakao, pakao za jadno bie zemljino to se ovek zove.
10. Ima li izlaza iz tih bezbrojnih paklova humanistikih? Ima li vaskrsenja iz
tih bezbrojnih grobova evropskih? Ima li leka od tih bezbrojnih bolesti smrtonosnih?
Ima, ima, ima: pokajanje. Takva je besmrtna blagovest Venog Evanelja
Bogoovekovog: pokajanje - za poznanje Istine -
(2.Tim.2,25). Drukije se i ne moe poverovati u svespasonosno Evanelje
Bogoovekovo: Pokajte se i verujte Evanelje (Mk.1,15). Pokajanje pred
Bogoovekom je jedini lek za svaki greh, jedini svelek za svaki greh, pa ak i za
svegreh. Nema sumnje, pokajanje je lek i za ovaj svegreh papizma, sadran u
gordoumnom dogmatu nepogreivosti pape. kroz to nesumnjivo lek za svaki greh
svakog humanizma posebno, i svih humanizama ukupno. Da, da, da; od svog milog
svegreha nepogreivosti, evropski nepogreivi ovek, evropski humanistiki ovek,
moe se spasti jedino svesrdnim i svepreobraajnim pokajanjem pred udesnim i
svemilostivim i sveblagim Gospodom Isusom Hristom, Bogoovekom, vaistinu jedinim
Spasiteljem roda ljudskog od svakog greha, od svakog zla, od svakog pakla, od svakog
avola, od svakog humanistikog racionalizma, i yopte od svih grehova koje ljudska
mata izmatati moe.
Sa tih razloga: svi sveti, bogonosni i bogomudri Oci svih sedam svetih
Vaseljenskih sabora, sve probleme u Crkvi Hristovoj svode na problem Linosti
Bogooveka Hrista, kao na najveu i jedinu svedragocenost za svako ljudsko bie, pa
bilo ono na zemlji ili u nekom drugom od Bojih svetova. Da, za njih je Bogoovek
Hristos sve i sva u ljudskim svetovima. Hristoloki problem je njihov sveproblem.
Bogoovek Hristos je za njih jedina svevrednost Crkve Hristove u svima svetovima.
NJihova je neprekidna i besmrtna deviza: sve za Hrista, Hrista ni za ta! - svuda oko
ove njihove svete devize bruji njihova neuutna blagovest: He humanizam - ve
teohumanizam! He ovek - ve Bogoovek! Hristos pre svega i iznad svega!

HUMANISTIKI EKUMENIZAM
sadraj
Ekumenizam je zajedniko ime za psevdohrianstva, za psevdocrkve Zapadne
Evrope. U njemu su srcem svojim svi evropski humanizmi, sa papizmom na elu. sva
ta psevdohrianstva, sve te psevdocrkve nisu drugo ve jeres do jeresi. NJima je
zajedniko evanelsko ime: svejeres. Zato? Zato to su u toku istorije razne jeresi
negirale ili unakaavale pojedine osobine Bogooveka, Gospoda Hrista, a ove evropske
jeresi odstranjuju vascelog Bogooveka i na NJegovo mesto stavljaju evropskog
oveka. Tu nema bitne razlike izmeu papizma, protestantizma, ekumenizma, i ostalih
sekti, ije je ime legeon.

Pravoslavni dogmat, u stvari svedogmat Crkvi je odbaen i zamenjen
latinskim jeretikim svedogmatom prvenstvu i nepogreivosti pape, oveka. iz te
svejeresi izrojile su se, i neprestano se roje druge jeresi: Filioque, izbacivanje
epikleze, uvoenje tvarne blagodati, azima, istilite, blagajna suvinih dela,
mehanizovano uenje spasenju, i time mehanizovano uenje ivotu, papocentrizam,
sveta inkvizicija, indulgencija, ubijanje grenika zbog greha, jezuistika, sholastika,
kazuistika, monarhistika, socijalni humanizam...
Protestantizam? Najroenije i verno edo papizma, svojom racionalistikom
sholastikom srlja iz jeresi u jeres, stalno se davi u raznim otrovima svojih jeretikih
zabluda. Pritom, papistiko gordoumlje i nepogreivo bezumlje apsolutistiki caruje i
pustoi due njegovih vernika. U naelu, svaki je protestant nezavisni papa, nepogreivi
papa u svima stvarima vere. to uvek vodi iz jedne duhovne smrti u drugu. I nikad
kraja tome umiranju, jer je broj duhovnih smrti ovekovih - bezbroj.
Pri takvom stanju stvari, papistiko-protestantski ekumenizam sa svojom
psevdocrkvom i svojim psevdohrianstvom nema izlaza iz svojih smrti i muka bez
svesrdnog pokajanja pred Bogoovekom Gospodom Hristom i NJegovom
Pravoslavnom Crkvom. Pokajanje je lek za svaki greh, lek dat bogolikom biu
ljudskom od Jedinog ovekoljupca.
Bez pokajanja i stupanja u Istinitu Crkvu Hristovu neprirodno je i besmisleno je
govoriti nekom ujedinjenju crkava, dijalogu ljubavi, intercommunio. Glavnije i
od najglavnijeg jeste: postati sutelesnik Bogooveanskog tela Crkve Hristove, i time
zajedniar u dui Crkve - Duhu Svetom, i naslednik svih besmrtnih blaga
Bogooveanskih.
1. Savremeni dijalog ljubavi koji se obavlja u formi golog sentimentalizma u
stvari je maloverni otkaz od spasonosne svetinje Duha i vere Istine (2.Sol.2,13), tojest
od jedino spasonosne ljubavi Istine (tamo 2,10). Sutina ljubavi je Istina; i ljubav ivi
istinujui. Istina je srce svake bogooveanske vrline, pa i ljubavi. I svaka od njih javlja
i blagovesti Bogooveka Gospoda Hrista koji jedini i jeste ovaploenje i olienje
Boanske Istine = Sveistine. Kada bi Istina bila ma ta drugo a ne Bogoovek Hristos,
ona bi bila mala, nedovoljna, prolazna, smrtna. Takva bi ona bila, kada bi bila: pojam,
ili ideja, ili teorija, ili shema, ili razum, ili nauka, ili filosofija, ili kultura, ili ovek, ili
oveanstvo, ili svet, ili svi svetovi, ili ma ko, ili ma ta, ili sve to zajedno skupa. Ali,
Istina je Linost, i to Linost Bogooveka Hrista, Drugo Lice Presvete Trojice, zato je i
savrena i neprolazna i vena. Jer su u Gospodu Isusu Istina i ivot jednosuni: Istina
vena i ivot veni (sr.Jn.14,6; 1,4.17). Koji veruje u Gospoda Hrista, stalno raste
NJegovom Istinom u njene Boanske beskrajnosti: raste svim biem svojim, svim
umom, svim srcem, svom duom. U Hristu se ivi istinujui u ljubavi -
, jer jedino tako moemo da u svemu uzrastemo u Onome koji je glava, Hristos
(Ef.4,15). Pritom, to uvek biva sa svima svetima (Ef.3,18), uvek u Crkvi i sa Crkvom,
jer se drukije ne moe rasti u onome koji je glava telu Crkve, Hristos. Beskrajne sile
koje su neophodne za ta uzrastanja svih Hriana u Bogooveanskom telu Crkve,
Crkva dobija neposredno od svoje glave, Gospoda Hrista. Jer samo On, Bog i Gospod,
ima te bezbrojne beskrajne sile, i svemudro raspolae njima.
He treba se varati: postoji i dijalog lai, kada pregovarai svesno ili nesvesno
lau jedan drugoga. Takav dijalog je svojstven ocu lai - avolu, jer je laa i otac lai
(Jn.8,44). svojstven je i svima njegovim voljnim ili nevoljnim saradnicima kada hoe
da pomou zla ostvare svoje dobro, da pomou lai dou do svoje istine. Nema
dijaloga ljubavi bez dijaloga Istine. Inae, takav dijalog je neprirodan i laan. Otuda i
zapovest hristonosnog Apostola: LJubav da ne bude lana (Rim.12, 9).
Jeretiko humanistiko deljenje i razdvajanje LJubavi i Istine samo je znak
nedostatka Bogooveanske vere i izgubljene duhovne Bogooveanske ravnotee i

zdravoumlja. U svakom sluaju to nikada nije put svetih Otaca. Pravoslavni, samo
ukorenjeni i utemeljeni sa svima svetima u Istini i LJubavi, imaju i javljaju, od Apostola
do danas, tu Bogooveansku spasonosnu ljubav prema svetu i svima stvorenjima
Bojim. Goli moralistiki minimalizam i hoministiki pacifizam savremenog
ekumenizma samo jedno rade: obelodanjuju svoje suiavo humanistiko korenje, svoju
bolesnu filosofiju i bespomonu etiku po oveku (sr.Kol.2,8). I jo: obelodanjuju krizu
svoje hoministike vere u Istinu, i svoju doketistiku neosetljivost za istoriju Crkve, za
njen apostolski i saborni Bogooveanski kontinuitet u Istini i Blagodati. apostolsko-
svetootako bogoumlje i zdravoumlje blagovesti istinu Bogooveanske vere kroz
svetog Maksima Ispovednika: Vera je temelj nade i ljubavi... Jer vera daje sigurnost i
samoj istini
47
.
Nema sumnje, svetootako i od Apostola nasleeno merilo ljubavi prema
ljudima i odnosa prema jereticima, potpuno je Bogooveansko. To je bogonadahnuto
izraeno u sledeim reima svetog Maksima Ispovednika: Ja ne elim da se jeretici
mue, niti se radujem njihovom zlu, - Boe sauvaj! - nego se vema radujem i
zajedniki veselim njihovom obraenju. Jer ta moe vernima biti milije nego da vide
da se rasturena eda Boja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da
se nemilost vie ceni nego ovekoljublje. Naprotiv, savetujem da treba sa panjom i
iskustvom initi i tvoriti dobro svima ljudima, i svima biti sve kako je kome potrebno.
Pritom, jedino elim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na
podrku njihovog bezumnog verovanja, nego tu treba biti otar i nepomirljiv. Jer ja ne
nazivam ljubavlju nego ovekomrnjom i otpadanjem od Boanske ljubavi kad neko
potpomae jeretiku zabludu, na veu propast onih ljudi koji se dre te zablude
48
.
2. Uenje Pravoslavne Bogooveanske Crkve Hristove kroz svete Apostole,
kroz svete Oce, kroz svete Sabore jereticima jeste ovo: jeresi nisu Crkva, niti to mogu
biti. Zato u njih ne moe ni biti svetih tajni; pogotovu svete Evharistije, - te Tajne nad
tajnama. Jer sveta Evharistija i jeste sve i sva u Crkvi: i sam Bogoovek Gospod
Hristos, i sama Crkva kao telo NJegovo, i uopte sve Bogoovekovo.
Intercommunio - optenje sa jereticima u svetim tajnama, naroito u svetoj
Evharistiji, - to je najbezonije izdajstvo Gospoda Hrista, izdajstvo judinsko; i pritom
izdajstvo vascele Crkve Hristove, Crkve Bogoovekove, Crkve apostolske, Crkne
svetootake, Crkve svetopredanjske, Crkve Jedine. Ovde treba svoju ohristovljenu svest
i savest pobono zaustaviti na nekoliko svetih injenica, svetih blagovesti, svetih
zapovesti.
Pre svega treba se zapitati: na kakvoj eklisiologiji poiva, na kakvom se
bogoslovlju Crkvi zasniva takozvani intercommunio? Jer svo pravoslavno
bogoslovlje Crkve Crkvi Bojoj poiva i zasniva se ne na intercommunio nego na
Bogooveanskoj stvarnosti communio, na Bogooveanskoj zajednici,
Bogooveanskoj (cp.1.Kop.1,9; 10,16-17; 2.Kor.13,13; Jev.2,14; 3,14;
1.Jn.1,3), dok pojam inter-communio, meu-optenje, sam po cebi je protivrean i
potpuno besmislen za pravoslavnu eklisiologiju. Druga injenica, i to sveta injenica
Pravoslavne vere je ova: u pravoslavnom uenju Crkvi i svetim tajnama jedina i
jedinstvena tajna jeste sama Crkva - telo Bogooveka Hrista, te ona i jeste jedini izvor i
sadraj svih Boanskih tajni.
Van te sveobuhvatne Bogooveanske tajne Crkve, Svetajne, nema i ne moe
biti tajni, pa prema tome niti ikakvog meu-optenja (inter-communio) y tajnama.
Otuda, samo u Crkvi - toj jedinstvenoj svetajni Hristovoj - moe biti rei tajnama. Jer

47
Caput. cent., Centuria I; P. gr. t. 90, col. 1189A.
48
Epistol. XII; P. gr. t. 91, col. 465C.

Crkva Pravoslavna, kao telo Hristovo, i jeste izvor i kriterijum tajni, a nikako ne
obratno. He mogu se tajne izdizati iznad Crkve i razmatrati izvan tela Crkve.
Prema tome, po pravoslavnoj eklisiologiji, i saglasno celokupnom
pravoslavnom Predanju, Crkva Pravoslavna ne priznaje izvan sebe nikakve druge tajne,
niti ih razmatra kao tajne sve dok neko iz jeretike crkve, tj. psevdocrkve, ne pristupi
Pravoslavnoj Crkvi Hristovoj s pokajanjem. Sve dok pak neko ostaje van Crkve,
nesjedinjen s njom kroz pokajanje, dotle je on za Crkvu jeretik i neminovno se nalazi
van crkvenog spasonosnog optenja - = communio. Jer kakav udeo - -
ima pravda s bezakonjem? Ili, kakva je zajednica - - svetlosti s tamom (2.
Kor.6,14).
Prvovrhovni Apostol Bogooveanskom svevlasnou nareuje: oveka
jeretika po prvom i drugom savetovanju kloni se (Tit.3,10). ko se jeretika ne samo ne
kloni, nego mu ak i samog Gospoda Hrista daje u svetoj Evharistiji, - zar je u
apostolskoj svetoj veri Bogooveanskoj? tavie, ljubimac Gospoda Hrista, Apostol
ljubavi nareuje: oveka koji ne veruje u ovaploenje Gospoda Hrista, i ne priznaje
evanelsku nauku NJemu kao Bogooveku - ne primajte u kuu (2 Jn.1,10).
Pravilo 45. svetih Apostola gromoglasno zapoveda: Episkop, ili prezviter, ili
akon, koji se sa jereticima samo i molio bude, neka se odlui; ako li pak dopusti, kao
kliricima da to rade, neka se svrgne
49
. - Ova je zapovest jasna i za komaraku savest.
Zar ne?
Pravilo 64. svetih Apostola nareuje: Klirik ili svetovnjak, koji poe u
sinagogu judeja ili jeretika da se moli, neka bude svrgnut i odluen. - I ovo je jasno i za
najprimitivniju svest. Zar ne?
Pravilo 46. svetih Apostola: Zapovedamo da se svrgne episkop, ili prezviter
koji prizna krtenje ili rtvu jeretika. Jer: kako se slae Hristos s velijarom? Ili kakav
udeo ima verni s nevernikom? - Oigledno i za one bez oiju: ova zapovest
imperativno nareuje - ne priznavati jereticima nikakve svete tajne i smatrati ih za
nevaee i bezblagodatne.
Bogonadhnuti glasnogovornik apostolskog i svetootakog sabornog Predanja
Crkve Hristove, sveti Jovan Damaskin, blagovesti iz srca svih svetih Otaca, svih svetih
Apostola, svih svetih crkvenih Sabora ovu svetu Bogooveansku istinu: Hleb
Evharistije (= svetog Priea) nije prost hleb nego sjedinjen sa Boanstvom...
Oiujui se njime, mi se sjedinjujemo sa telom Gospoda i Duhom NJegovim, i
postajemo telo Hristovo - (= Crkva)... Tajna Evharistije naziva se
Prieem , jer se njome prieujemo Boanstva Isusova. naziva se
zajedniarenjem - -, i uistini ona to jeste, jer preko nje mi stupamo u zajednicu
s Hristom, i uzimamo udela i u NJegovom telu i u Boanstvu; s druge strane, preko nje
mi stupamo u zajednicu jedan sa drugim i sjedinjujemo se. I poto se svi prieujemo
od jednoga hleba, to postajemo jedno telo Hristovo i jedna krv, i lanovi jedan
drugome, jer smo sutelesnici Hristovi - . Stoga se svom snagom
uvajmo da ne primamo priee od jeretika - , niti da im dajemo. Jer Gospod
kae: He dajte svetinje psima, niti meite bisera svoga pred svinje (Mt.7,6), da ne
postanete uesnici njihovog zloverja - (= zlouenja) i osude. Jer ako zaista
biva sjedinjenje sa Hristom i jednog sa drugim, onda se zaista dobrovoljno sjedinjujemo
i sa svima onima koji se zajedno sa nama prieuju. to sjedinjenje zbiva se
dobrovoljno, ne bez nae saglasnosti. Jer svi smo jedno telo, poto se od jednog tela
prieujemo, kao to veli Apostol (1.Kor.10,17)
50
.

49
. 33. . .
50
De fide, IV, 13; P. gr. t. 94, col. 1149. 1152. 1153.

Neustraivi ispovednik Bogooveanskih istina pravoslavnih objavljuje svima
ljudima u svima svetovima: Priee od jeretika - otuuje od Boga i predaje avolu
51
.
U Evharistiji: hleb jeretiki i nije telo Hristovo
52
. Kakva je razlika izmeu svetlosti i
tame, takva je i izmeu pravoslavnog Priea i jeretikog. Pravoslavno prosveuje,
jeretiko pomrauje; jedno sjedinjuje sa Hristom, drugo - sa avolom; jedno oivljuje
duu, a drugo - ubija
53
. Priee iz jeretikih ruku jeste otrov, a ne prost hleb
54
.

* * *

Ovo nae hodanje po raju i paklu da zavrimo Bogooveanskim blagovestima
savremenog ravnoapostolnog Vladike pravoslavnog, uistini Zlatousta Srpske
Pravoslavne Crkve - Nikolaja ikog (1956). Smerno i molitveno elimo da
evanelska svetlost njegovih bogomudrih rasuivanja svetootaki osvetli i razjasni
probleme kojima govorimo.
Svetootaki pogruen u tajne istorije roda ljudskoga sveti Vladika blagovesti:
Slavni Prorok Isaija prorekao je ovo: Kad ustane Gospod da potre zemlju, tada e ce
ponositost ljudska ugnuti a visina se ljudska poniziti, i Gospod e sam biti uzvien u
onaj dan (Is.2,11).
I u staro vreme ustajao je Gospod mnogo puta da potre zemlju zbog oboavanja
ljudi mesto NJega, jedinoga Boga, zbog nametnutih i oholih ovekobogova. Ustao je i u
nae vreme i vaistinu potro svu zemlju u pravednom gnevu Svome da bi oholost
ljudsku slomio i vetaku uzvienost ljudsku ponizio.
Takav ustanak Boji protiv ljudi esto je neizbeno sledovao ustanku ljudi
protiv Boga. Jeretiki narodi naeg vremena posadili su Hrista Gospoda na poslednje
mesto za trpezom ovoga sveta, kao poslednjeg ubojaka, dok su na prva mesta posadili
svoje velike ljude i politiare, knjievnike, filosofe, basnoslovce, naunike, finansijere,
pa ak i turiste i sportiste. Svi pogledi tih naroda uprti su bili u te velikane, u te
moderne bogove, dok se na Hrista Pobedioca smrti malo ko obazirao. Ovakom
odvratnom ustanku krtenih no jeretikih naroda protiv svevinjeg Boga morao je
sledovati ustanak uvreenog Boga protiv bezakonih ljudi i naroda. I zaista ustao je
Bog da potre zemlju. I dogodilo se nebivalo stradanje naroda zemaljskih, na nae oi i
preko naih lea. He samo da su se sve oboavane veliine ljudske pokazale pogaenim
vatrama, na kojima niko vie nije ni pokuao da se ogreje nego se dogodilo i ono dalje
to je Isaija prorekao: I ljudi e ce sklanjati u kamene peine i u rupe zemaljske od
straha Gospodnjeg i od slave velianstva njegova - kad ustane da potre zemlju. - Zar se
nije ovo bukvalno obistinilo u minulom ratu? Zar nisu ljudi na nekoliko kontinenata,
kao i u naoj zemlji, beali u peine kamene i u rupe zemaljske da bi nali sklonita
ivotu svome od evropskih sejaa smrti? ovi sejai smrti i jesu oni velikani, oni
ljudski idoli koji su za trpezom ovoga sveta sedeli u proelju i koji su se smejali Hristu
kao prosjaku na dnu trpeze.
Onda dalje prorie Isaija da e ljudi i narodi od straha pred slavom velianstva
Boga nebesnoga polupati sve svoje idole, odbaciti sve svoje lane bogove i prestati
klanjati se, veli, krticama i slepim mievima. - Jasno je da Prorok pod krticama ovde
razume velikane ljudske koji nee da znaju Boga ni nebesko Carstvo nego ue ljude da
ive u mraku ovoga sveta, mislei zemljom i hranei se zemljom. pod slepim
mievima razume prorok one ljude koji se boje svetlosti Hristove, pa bee u mrak svojih

51
. . Cmyuma. . 2. cmp. 332. - C. , 1908.
52
, . 596.
53
, cmp. 742.
54
, cmp. 780.

idejnih petera, teskobnih, mranih i hladnih. Najzad zavruje Isaija svoje strano
svedoanstvo ovom opomenom: Proime ce oveka, kojemu je dah u nosu. Hoe da
kae svima koji hoe da uju i razumeju: Ta proite se pouzdanja u nemone i smrtne
ljude. Vratite se Bogu ivome, u kome je spasenje. Ko vas Srbe prevari da gurnete
Hrista Spasitelja na dno svoje trpeze i da prva mesta popunite belosvetskim oholicama,
praznoglavcima i sejaima smrti? I hoete li se opet dati prevariti? Birajte ivot ili smrt.
I znajte da ako vi opet ustanete protiv Boga za raun lanih bogova kulture, ustae i
Bog protiv vas. I deca vaa tada drhtei od straha u peinama i rupama zemaljskim
poznae slavu i velianstvo Gospoda Boga, Stvoritelja i Svedritelja. Ali po skuplju
cenu, skuplju od vae.

Hristonosni Vladika sa tugom, i nadom blagovesti: Naa krtena braa koji se povedoe
za papskim i luteranskim jeresima napravie se veoma mudri mimo Hrista. I prezree
nas pravoslavne Hriane kao nemudre i nekulturne. Ali vaistinu i na njima se obistini
re Pavlova: Kad se graahu mudri, poludee (Rim.1,22). Jer odbacie duhovnu
mudrost po Hristu, koja hodi u odelu smernosti i ljubavi, a obukoe ce y telesnu i
svetsku mudrost, poput neznaboakih filosofa, koja je sva u gordeljivosti i zlobi.
I pretvorie slavu venoga Boga u oblije smrtnoga oveka,... pa vema
potovae i posluie tvar nego Tvorca (Rim.1, 23.25). To jest skidoe svu slavu sa
Hrista Gospoda i stavie je na ramena smrtnih ljudi, koje uzdizahu za nove mesije.
Takav im je postao pojam slave od neboje mudrosti. pojam kulture sastoji se kod
njih u potovanju tvari, tj. vidljive prirode i sluenju njoj vema nego Tvorcu prirode.
Smrtni bogovi i oboena priroda! To je za sada poslednja stanica zapadnog oveanstva
u nezadranom i vekovnom srljanju sa visina Hristovih u tartar satanin. To je vrhunac
izjednaavanja ljudi na zapadu sa negdanjim paganizmom rimskim i sadanjim
azijskim. Hiljade knjiga godinje objavljuju oni sve u slavu velikih ljudi i u pohvalu
svoje kulture, i hiljadama novina dnevno stoje u slubi iste prolazne lane slave i u
slubi pohvale oveijih dela pod naduvenim imenom kultura. Zato ih predade Bog u
sramne strasti, te nalaze zadovoljstvo samo u onom to je zemaljsko a ne nebesno, i
samo u onom to proizvodi kod avola smeh a kod Anela Hristovih pla. Slasti su im u
negovanju tela, u grabei tuega, u otmici od malih i slabih, u umnoenju zemaljskoga
blaga i proirenju svoje drave i svoje vlasti, u lukavom zavojevanju tue otadbine, u
veselju i u igranju, u odbacivanju svake vere kao sujeverice, u negiranju Boga, u punom
biolokom ivotu, u bestidnom nazivanju majmuna svojim praocem, u potopljenju
antropologije u zoologiju.
Pitate li da li e se ovo najzalutalije pokolenje, najzalutalije u istoriji, moi ikad
povratiti ka istini i potenju? Moe. I neka bi dao uvreeni Hristos da to to skorije
bude. kad e to biti?
To e biti onda kad naa zapadna braa budu pisala hiljadu knjiga godinje u
slavu Hrista Boga naega. I kada hiljade njihovih novina dnevno budu pisale pohvale
hrianskim vrlinama i hrianskim dobrim delima, mesto to piu zloinima i
uvredama Bojeg Velianstva, i trgovini sa telesnim instinktima. Kada se to
preobraenje dogodi, onda e se zapadno jeretiko oveanstvo javiti pred vidljivim
nebesima kao okupano, oieno i nebeskim kadom namirisano.
Tada emo se mi pravoslavni radovati, jer emo dobiti povraenu brau svoju.
Tada e neznaboaki narodi zavoleti Hrista i traiti de se upiu u NJegovu
decu. Jer im nee vie Hriani spreavati da budu Hristovi.
Tada nee biti zlobe meu ljudima ni ratova meu narodima. Hego e biti
Hristov mir to prevazilazi razum i Hristova slava kojoj nema ravne ni u vremenu ni u
venosti.

Bogonadahnuti Vladika kazuje Bogooveansku istinu: Prevelika srea za ljude
- javljanje Boga u telu. Prevelika nesrea - otpad od toga Boga i vraanje u slubu
satani. Ova nesrea potekla je od zapadnih nepravoslavnih naroda, i to iz dva uzroka.
Prvi uzrok je mrnja prema jeretikom svetenstvu, a drugi mrnja prema Jevrejima.
Obe ove mrnje uzrasle su u srcima zapadnog oveanstva iz istog semena. to seme
jeste pokuaj kako hrianskog klira tako i Jevreja da potpuno zagospodare ivotom
narodnim i dravnim u svima pravcima. Mrnja prema takvom kliru pretvorila se u
mrnju prema Crkvi, a mrnja prema Jevrejima ukljuila je i Gospoda Hrista kao
tobonjeg Jevrejina. U stvari Hristos je bio Jevrejin samo po majci i po narodu u kome
se prvo javio. Ali ba od toga naroda On je prvo i odbaen i stranom smru umoren.
ta dakle? Ako je neko protiv Jevreja, kako moe biti i protiv Hrista, protiv koga Jevreji
ratuju 2000 godina? No, gde se satanski nokti zabodu, tu se ne pita za logiku.
Povedeni mrnjom protiv klira i Jevreja, zapadni narodi su postepeno odbacivali
Hrista, dok Ga u poslednje vreme nisu iskljuili iz svih grana i ustanova narodnih i
dravnih, ograniivi My bavljenje jedino u hramovima. NJemu koji je posle Svog
slavnog vaskrsenja iz groba rekao: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji
(Mt.28,18). NJemu su zaslepljeni ljudi oduzeli svaku vlast. He, nego i svaki uticaj - na
zemlji, u koli, u drutvu, u dravi, u politici i umetnosti, u meuljudskim i
meunarodnim odnosima, u nauci, u knjievnosti, i u svemu ostalome.
No, sa Bogom se nije igrati. Kad god se ljudi kao gosti za Bojom trpezom
suvie obezobraze, mora doi kazna kao opomena od strane Domaina. Dve strane
opomene Boje sadanjem pokolenju to cy dva poslednja Svetska rata u razmaku od
dvadeset godina. Neka hrianski narodi kleknu pred uvreenim Hristom i povrate
My onu vlast, ast, slavu i potu koja jedino NJemu pripada. Tako inite i vi, brao
pravoslavna, ako hoete da se sauvate od treeg Svetskog rata, stranijeg od oba
prola.
Apostolska tuga svetog Vladike zbog Evrope:
ta je Evropa?
To cy pohota i pamet. Oboje oveije: oveja pohot i oveja pamet. to
dvoje olieno je u papi i u Luteru. ta je dakle Evropa? Papa i Luter. Zasiene ljudske
pohote do vrhunca, i zasiene ljudske pameti do vrhunca. Evropski papa je ljudska
pohota za vlau. Evropski Luter - ljudska reenost da cve objasni svojom pameu.
Papa kao vladar sveta i naunik kao vladar sveta. To je Evropa u sutini svojoj, bitno i
istorijski. Jedno oznaava bacanje oveanstva u vatru, a drugo oznaava bacanje
oveanstva u vodu. oboje - odvajanje oveka od Boga. Jer jedno znai negiranje
vere a drugo - negiranje Crkve Hristove. Tako dejstvuje u telu Evrope zli duh evo
nekoliko vekova. Ko moe isterati taj opaki zli duh iz Evrope? Niko osim Onoga koji je
crvenim slovom obeleen u istoriji roda ljudskog kao jedini Izgonitelj demona iz ljudi.
Vi pogaate na koga mislim. Mislim na Gospoda Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta,
od Deve roenog, od Jevreja ubijenoga, od Boga vaskrsloga, od vekova potvrenoga,
od nebesa opravdavanoga, od Anela proslavljenoga, od Svetitelja posvedoenoga, i od
praotaca naih usvojenoga.
Dok se Evropa drala Hrista kao Sunca pravde i NJegovih Apostola, Muenika,
Svetitelja i bezbrojnih Ugodnika i Pravednika, dotle je ona liila na trg osvetljen sa
stotine i hiljade sijalica, velikih i malih. Ali kad su ljudska pohota i ljudska pamet
udarila po tome Hristu kao dva strana vetra, sijalice su se pogasile pred oima ljudi i
mrak je ovladao trgom kao mrak u podzemnim hodnicima krtice.
Po pohoti ljudskoj svaki narod i svaki ovek trai vlast i slast i slavu,
podraavajui papi rimskom. Po pameti ljudskoj svaki narod i svaki ovek nalazi da je
najpametniji i svega blaga zemaljskoga najzasluniji. Kako da ne budu ratovi meu
narodima i ljudima? Kako da ne bude ludila i besnila kod ljudi? Kako da ne bude

boletina i sue i poplave i ireva i suice i revolucije i ratova? Mora sve to da bude,
kao to mora gnoj da izlazi iz zagnojene rane, i kao to mora da se iri gadan miris od
nagomilane neistoe.
Papizam se slui politikom, jer tako se samo dolazi do vlasti. Luteranizam se
slui filosofijom i naukom, jer tako misle doi do pameti. Tako je pohota digla rat
protiv pameti i pamet protiv pohote. To je nova vavilonska kula, to Evropa. Ali je u
nae vreme ustalo novo pokolenje evropsko, koje je venalo pohotu i pamet u ateizmu a
odbacilo papu i Lutera. Sad niti ko skriva pohotu niti hvali pamet. LJudska pohota i
ljudska pamet venani su u nae dane i stvoren je jedan brak koji nije ni katoliki ni
luteranski, nego oigledno i javno satanski. Dananja Evropa nije vie ni papska ni
luteranska. Ona je izvan toga i van toga. Ona je skroz zemaljska, i bez elje da se penje
na nebo ni sa pasoem nepogreivog pape niti pak uz lestvice pameti protestantske.
Uopte odrie se putovanja iz ovoga sveta. eli da ostane tu. eli da joj bude grob gde i
kolevka. He zna za drugi svet. He osea ozon nebesni. He vidi u snu Anele i Svetitelje.
Za Bogorodicu ne moe da uje. Razvrat ga utvruje u mrnji protiv devianstva. Sav je
trg u mraku. Sve su sijalice pogaene. Aj, kakav uasan mrak! Brat bratu zariva ma u
grudi mislei neprijatelj je. Odrie se otac sina i sin oca. Vuk je vuku verniji prijatelj
nego ovek oveku.
Aj, brao moja, zar vi svi to ne vidite? Zar vi svi niste osetili mrak i zloin
antihrianske Evrope na svojim leima? Hoete li uz Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili
uz ivot. To dvoje stavio je nekad Mojsije pred svoj narod. I mi stavljamo pred vas.
Znajte: Evropa je smrt, Hristos je ivot. Izaberite ivot da ivi budete na vek.
Potresno ridanje ravnoapostolnog Vladike nad Evropom: Aj, brao moja,
osamnaesti vek je otac devetnaestog veka, a devetnaesti vek je otac dvadesetog veka.
Otac se bio veoma zaduio. Sin nije otplatio dugove svoga oca nego se jo vema
zaduio, i dug je pao na unuka. Otac je bio zaraen tekom boleu, a sin nije iscelio
gadnu bolest oca svoga na sebi, nego ju je jo vie pozledio, i bolest je otila i udarila
po unuku trostrukom jainom. Unuk to je dvadeseti vek u kome mi ivimo.
Osamnaesti vek je znaio bunt protiv Crkve i svetenstva rimskog pontifeksa.
Devetnaesti vek je znaio bunt protiv Boga. Dvadeseti vek znai savez sa avolom.
Dugovi su porasli i bolest se pogorala. Gospod je rekao da poseuje grehe otaca do
treeg i etvrtog kolena. He vidite li kako je Gospod posetio unuke, zbog grehova
dedova evropskih? He vidite li ibu na unucima zbog neplaenih dugova edova?
Car antihrist predstavlja poetak devetnaestoga veka. Papa antihrist predstavlja
sredinu devetnaestoga veka. Evropski filosof antihrist (iz ludnice) predstavlja kraj
devetnaestoga veka. Bonaparta, Pije, Nie. Tri kobna imena trojice najteih bolesnika,
nasleene bolesti.
Jesu li oni pobedioci devetnaestoga veka? He, oni su najtei nosioci bolesti
nasleene od osamnaestog veka. Najtei bolesnici. Cezar, pontifeks i filosof..., ne u
paganskom starom Rimu nego usred krtene Evrope! Nisu oni pobedioci nego
najpobeeniji. Kad se Bonaparta nasmejao svetinjama u Kremlju, i kada se Pije
proglasio Hepogreivim, i kada je Nie javno objavio svoju slubu Antihristu - tada je
sunce pomraalo na nebu. He jedno, nego da ih je bilo hiljadu, pomraala bi od tuge i
sramote. Jer gle uda to svet nije video: ateist car, ateist pontifeks i ateist filosof. U
vreme Neronovo bar jedan od trojice nije bio ateist - filosof. Osamnaesti vek, vek je
Pilatov: osudio je Hrista na smrt. Devetnaesti vek, vek je Kajafin: raspeo je Hrista
ponovo. Dvadeseti vek, vek je Sinedriona sastavljenog od Juda krtenih i od Juda
nekrtenih. Taj Sinedrion je proglasio da je Hristos mrtav za navek i da nije vaskrsao.
Zato se onda udite, brao, to su nastale nebivale ibe po evropskom oveanstvu,
ibe do krvi i kostiju, i do sri u kostima, od buna i revolucija i ratova?
Ko je onda pobedilac, ako ne cezar i pontifeks i filosof odhristijanjene Evrope?

Pobedilac je ruski muik i srpski seljak, po rei Hristovoj: koji je najmanji meu
vama onaj je veliki (Lk.9,48). Ko je bio nepoznatiji, neznatniji i manji u devetnaestom
veku, u veku velikog Bonaparte i nepogreivoga Pija i nepristupnoga Niea, ko, ako ne
ruski muik palomik po svjatim mjestam i srpski celjak ratnik protiv polumeseca i
osloboditelj Balkana?
avolsko ratite, avolsko svetenstvo i avolska mudrost - to je car, papa i
filosof devetnaestoga veka. Srpski seljak je predstavljao ono to je suprotno svemu
tome: prvo - krstonosno junatvo, drugo - mueniko svetenstvo, i tree - ribarsku
apostolsku mudrost. Na njega se ponovo odnose one molitvene rei Gospoda i Spasa
naeg Isusa: Hvalim te, Oe, Gospode neba i zemlje, to si ovo sakrio od premudrih i
razumnih a otkrio si prostima (Mt.11,25). ta je otkrio Bog prostim seljacima? Otkrio
im je muku hrabrost, nebesnu svetost i Boansku mudrost. Otkrio im je ono to je
suprotno zapadnom Caru i Papi i Filosofu, sasvim suprotno, kao dan noi.
Hristoenjivi sveti Vladika bogoubilakom idolopoklonstvu evropske
kulture: Da je Evropa ostala hrianska, ona bi se hvalila Hristom a ne kulturom. I
veliki narodi Azije i Afrike, iako nekrteni no duhovno nastrojeni, to bi razumeli i
cenili. Jer i ti narodi hvale se svaki svojom verom, svojim boanstvima, svojim verskim
knjigama: neko Koranom, neko Vedama, ili drugim. He hvale se oni dakle delima ruku
svojih, svojom kulturom, nego neim to smatraju viim od sebe, upravo najviim u
svetu. Samo se evropski narodi ne hvale ni Hristom ni Hristovim Evaneljem, nego se
hvale svojim opasnim mainama i jeftinim fabrikatima, tj. kulturom svojom. Posledica
toga evropskoga samohvalisanja nametljivom kulturom jeste to to su svi nehrianski
narodi omrzli Hrista i Hrianstvo. Omrznuvi evropske proizvode i ljude, omrzli su i
evropskoga Boga. No, avaj, Evropu to ne boli. Ona je pre sviju omrzla i odbacila svoga
Boga. Do toga nezavidnog poloaja doveo je evropsko oveanstvo njegov pogrean
razvoj pod uticajem jedne pogrene crkve kroz poslednjih devet stotina godina. Nisu za
to krivi evropski narodi; krivi su duhovni voi narodni. Nije krivo stado; krivi su pastiri.
Da je sree Evropa bi se hvalila Hrianstvom kao svojim najdragocenijim
nasleem i najveim dostojanstvom. To bi trebalo da bude, i to je bilo prvih vekova
posle Hrista, tj. da je Evropa bila tezoimenita Hrianstvu, da se istovetala sa
Hrianstvom. Slavljenje Hrista i propovedanje Hrista svima kontinentima i svima
narodima, to je bila Bogom odreena misija evropskog kontinenta. Van Hrianstva
Evropa nema niim da se pohvali. Bez Hrista Evropa je najsiromaniji prosjak i
najbezoniji pljaka ovoga sveta.
Hristoprosveeni Vladika kazuje gorku istinu evropskoj prosveti: Evropska
kola odvojila se od vere u Boga. U tome je njeno obraanje u trovaicu, i u tome smrt
evropskog oveanstva. Nikad u neznaboakim kulturama nije se nauka odvajala od
vere, iako je vera bila pogrena i glupa. Samo se to y Evropi dogodilo; u onoj Evropi
koja je primila najsavreniju veru. Ali zbog sukoba sa crkvenim stareinama Evropa se
ozlojedila i odbacila najsavreniju veru a zadrala najsavreniju nauku. Aj, brao moja,
odbacila je Boje znanje a prihvatila ljudsko neznanje! Kakva glupost i koliki mrak!
Bogoumni sveti Vladika dobrovoljnom oslepljenju zapadnog oveanstva:
Zapad je podetinjio. U tome je njegova rugoba i njegovo sumaestvije. U svojoj
hrianskoj eposi, kad je Zapad bio pravoslavan, on je video duhom i gledao umom.
No, to se vie udaljavao od hrianske istine i vrline, to se njegov duhovni vid sve vie
skraivao, dok u dvadesetom veku nije sasvim potamneo. Sada su mu preostale jo
samo telesne oi za uvstvena opaanja. On je naoruao svoje telesne oi sa mnogim
izvanrednim spravama da bi bolje i tanije video telesni svet, njegov oblik i boju i broj i
meru i razdaljinu. On gleda kroz mikroskop i vidi sitne crvie, mikrobe, kako ih niko
nikad nije video. I on gleda kroz teleskop i vidi zvezde kao tu iznad odaka, kako ih
niko od ljudi nije video. I dotle: i toliko. to se pak tie umnog gledanja i duhovnog

proziranja u sakriveno jezgro stvari i u smisao i znaaj svega stvorenoga u velikoj
vasioni oko nas, aj brao moja, u tome je zapadno oveanstvo danas sleplje od
muslimanske Arabije i od bramanske Indije i od budistikog Tibeta i od spiritistikog
Kitaja. Zaista, veu sramotu Hristos nije doiveo za minule dve hiljade godina nego to
je ova, to jest da krteni ljudi budu sleplji od nekrtenih.
Ono to je Apostol Pavle izobliavao kod krtenih Galata, to bi on isto danas
rekao za podetinjeni ostareli Zapad. Ovako je on pisao Galatima: nerazumni Galati,
ko vas je opinio da se ne pokoravate istini? Vi, kojima pred oima bee napisan Isus
Hristos, sad se meu vama razape. Tako li ste nerazumni? Poevi duhom sad telom
svrujete (Gal.3,1.3). - I Evropa je nekada bila poela Duhom, a sada telom zavruje, tj.
telesnim gledanjem, telesnim suenjem, telesnim eljama, telesnim osvajanjima. Kao
opinjena! Sav njen ivot u nae vreme kree se u dva prostiranja (dimenzije): u irinu i
u duinu. Ona zna samo za prostor, tj. za irinu i za duinu. He zna ni za dubinu ni za
visinu. Zbog toga se bori za zemlju, za prostor, za proirenje. Za prostor, samo za
prostor!
Otuda rat za ratom, uas za uasom. Jer Bog nije stvorio oveka da bude samo
prostorna ivotinja, nego da umom ponire i u dubinu tajni, a srcem da se uzdie u visine
Boanske. Rat za zemlju jeste rat protiv istine. rat protiv istine jeste rat protiv Boje i
oveije prirode.
O, emera gorijeg od pelena: koliko ljudi stradaju, bedstvuju i rtvuju za
prolazno i varljivo carstvo zemaljsko! Kad bi stoti deo tih muka i rtava hteli podneti za
nebesko Carstvo, rat na zemlji postao bi im do suza smean. Hristu teko daju dve lepte,
a y crkvi Marsu - avolu daju svu imovinu i svu svoju decu!
Neka se Evropa prekrsti i okrene ka Hristu. Neka spomene Presvetu Bogorodicu
i dvanaest velikih Apostola, i krljut s njenih oiju smai e se. I bie opet lepa kao to
je bila lepa pre hiljadu godina pravoslavna Hristova Evropa. I bie ona srena i mi sa
njom. I zaradovae se rasplakani evropski narodi, i zapojae s nama veni slavopoj
Bogu: Svjat, Svjat, Svjat Gospod Savaot, ispoln nebo i zemlja slavi Tvojeja. Amin.
Hristosmerni Vladika oholim narodima Evrope: Vlastoljubivi i oholi narodi
Evrope nikad ne priznaju svoju krivicu. Izgubili su pojam grehu, grehu i kajanju. Za
svako zlo u svetu oni krive drugoga; sebe - nikad. Ta kako bi oni mogli uiniti greh,
kad su oni seli na presto Boji i sebe proglasili nepogrenim bogovima! Prvo njihov
verski stareina papa proglasio je sebe nepogrenim. NJegovom primeru, a uprkos
njemu, sledovali su zapadni kneevi i kraljevi. Svi su se proglasili nepogreivim. kako
oni to nose krst tako i oni to nose ma.
Hristoenjivi Vladika sudu Hrista i Evrope: Ako bi se istorija poslednja tri
stolea, osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog, htela nazvati jednim pravim imenom,
onda se ne bi moglo nai podesnije ime nego: Protokol suenja izmeu Evrope i Hrista.
Jer za trista poslednjih godina nita se u Evropi nije dogodio to ne bi imalo bitne veze
sa Hristom Bogom.
Na sudu izmeu Hrista i Evrope stvarno se zbiva sledee: Hristos govori Evropi
da je ona u NJegovo ime krtena i da treba da ostane verna NJemu i NJegovom
Evanelju. Na to optuena Evropa odgovara:
Sve su vere jednake. To cy nam rekli francuski enciklopedisti. I niko se ne
moe prisiliti da veruje ovo ili ono. Evropa tolerie cve vepe kao narodne sujeverice
zbog svojih imperijalistikih interesa, no sama ona ne dri se nijedne vere. Kada
postigne svoje politike ciljeve, onda e se ona brzo obraunati sa ovim narodnim
praznovericama.
Na to Hristos s tugom upita:

- Kako moete vi ljudi iveti samo imperijalnim, tj. materijalnim interesima, tj.
ivotinjskom pohotom samo za telesnom hranom? Ja sam vas hteo uiniti bogovima i
sinovima Bojim, a vi se otimate i trite da se izjednaite sa tegleom stokom.
Na to Evropa odgovara:
- Ti si zastareo. Mesto tvoga Evanelja mi smo pronali zoologiju i biologiju.
Sad znamo da smo potomci ne tvoji i tvoga Oca nebeskoga, nego orangutana i gorila,
majmuna. Mi se sad usavravamo da budemo bogovi. Jer mi ne priznajemo drugih
bogova osim nas.
Pa to Hristos govori:
- Vi ste tvrdoglaviji od starih Jevreja. Ja sam vas digao iz varvarskog mraka u
svetlost nebesnu, a vi hoete opet u tamu kao bivo u blato. Ja sam krv za vas dao. Ja
sam pokazao ljubav svoju prema vama kada su svi Aneli okretali glavu u stranu od
vas, nemogui da podnose va adski smrad. Kad ste vi dakle bili mrak i smrad ja sam
jedini stao za vas da vas osvetim i oistim. He budite mi dakle sada neverni, jer ete se
opet vratiti u onaj nepodnoljivi mrak i smrad.
Na to Evropa sa podsmehom klie:
- Idi od nas. Mi te ne poznajemo. Mi se drimo jelinske filosofije i rimske
kulture. Mi hoemo slobodu. Mi imamo univerzitete. Nauka je naa zvezda vodilja.
Nae je geslo: sloboda, bratstvo, jednakost. Na razum je bog bogova. Ti si Azijat. Mi te
odriemo. Ti si samo jedna stara legenda naih baba i edova.
Na to e Hristos sa suzama u oima:
- Ja u evo otii, ali vi ete videti. Sili ste sa puta Bojeg i otili ste putem
satanskim. Blagoslov i srea uzeti su od vas. U mojoj ruci je va ivot i vaa smrt, jer
sam se dao raspeti za vas. Ipak neu vas ja katigovati, no gresi vai i va otpad od
mene, Spasitelja vaega. Ja sam pokazao ljubav Oevu prema svima ljudima i hteo sam
ljubavlju da vas sve spasem.
Na to e Evropa:
- Kakva ljubav? Zdrava i muka mrnja prema svima koji se ne slau sa nama,
to je na program. Tvoja ljubav je samo jedna basna. Mesto te basne mi smo istakli:
nacionalizam i internacionalizam i etatizam i progresizam i evolucionizam i ocientizam
i kulturizam. U tome je nae spasenje, a ti idi od nas.
Brao moja, prepirka se u nae vreme zavrila. Hristos se udaljio iz Evrope kao
nekad iz Gadare na zahtev Gadarinaca. No, im se On udaljio, doao je rat, bes, uas,
ruenje, unitavanje. Povratio se u Evropu prehrianski varvarizam, avarski, hunski,
longobardski, afrikanski, samo u stostrukom uasu svome. Svoj krst i blagoslov, uzeo je
Hristos i udaljio se. Ostao je mrak i smrad. vi sad reavajte s kim ete: sa mranom i
smradnom Evropom ili za Hristom.
Ravnoapostolni blagovesnik Beloj demoniji Evropi: Kako vi sudite
Evropi? Afrika i Azija nazivaju Evropejce belim demonima. Prema tome oni bi mogli
Evropu nazvati Bela demonija. Nazvali bi je Bela zbog boje koe, a demonija zbog
crnine due. Jer se Evropa odrekla jedinoga Boga i zauzela presto i stav rimskih esara.
I kao rimski esari pred propast Rima objavila je svima narodima na zemlji da se svak
moe klanjati svojim bogovima kako zna i ume. Evropa e to tolerisati, ali se ovi
moraju klanjati njoj kao vrhovnom Boanstvu: bilo pod imenom Evrope, bilo pod
imenom Kulture.
Tako se, brao moja, u nae dane povampirio satanski Rim, onaj Rim pre cara
Konstantina, koji je ognjem i maem gonio Hriane i spreavao Hristu da pree u
Evropu. Samo to je Bela demonija pala u teu bolest pego paganski Rim. Jer ako je
paganski Rim bio muen od jednog demona, Bela demonija biva muena jo od sedam
zlih duhova, luih od onoga rimskog demona. Evo dakle novog paganskog Rima, evo i

novog muenitva Hrianstva. Budite spremni na muenje od strane Bele demonije za
Hrista.
Nova paganska Evropa ne hvali se ni jednim boanstvom iznad sebe. Ona se
hvali samo sobom, svojom pameu, svojim bogatstvom, svojom silom. Naduvani mehur
tek to nije prskao, na smeh Afrike i Azije; sazreo ir koji tek to se nije provalio da
svojim smradom ispuni svu vasionu. To vam je danas antihrianska Evropa, Bela
demonija.
Evropa ivi u zaaranom krugu pronalazaka. Ko izie s nekim novim
pronalaskom, taj se oglauje za genija. Ko pak opisuje tue pronalaske, taj se oglaava
za doktora nauke. Pronalasci su evropski mnogobrojni, skoro bezbrojni. No, ni jedan od
tih pronalazaka ne ini oveka boljim, potenijim i prosveenijim. Evropa za poslednju
hiljadu godina nije se javila ni sa jednim jedinim pronalaskom u oblasti isto duhovnoj i
moralnoj, no samo u oblasti materijalnoj. Pronalasci evropski doveli su oveanstvo na
obronak propasti; doveli su ga u duhovni mrak i u mranu kvare, kakva se ne pamti u
istoriji Hrianstva. Jer sve svoje pronalaske Evropa je uperila protiv Hrista; da li po
svome sopstvenom krivoumlju ili po nagovoru Jevreja, ne znamo.
Kad je pronaen teleskop za posmatranje udaljenih zvezda, naunici evropski
protumaili su to na tetu Evanelja Hristova.
Kad je pronaen mikroskop, opet smeh nad Hristom.
Kad je pronaena eleznica, parna fabrika, telegrafija i telefon, sav je vazduh
brujao od samohvalisanja evropskog na raun Boga i Hrista NJegova.
Kad su ljudi pronali maine za plivanje pod vodom, za letenje po vazduhu, za
razgovor na velikoj daljini, tada se Evropi Hristos uinio nepotrebnim i nesavremen kao
mumije egipatske.
Meutim, svoje pronalaske u toku poslednjih dvesta godina Evropa je
upotrebila na svoje samoubistvo u svetskim ratovima, na zloin, na mrnju, na ruenje,
pa prevaru, na iznuavanje, na sramoenje narodnih svetinja i svetih obiaja, na lai,
nepotenja, razvrate i bezbotva po celom svetu. No, Evropa u stvari nije nikoga
prevarila, do samu sebe. Nehrianski narodi uvideli su ta je Evropa, ta ona nosi i ta
ona hoe, zato su je i nazvali Bela demonija.
uj ta car David kae: Jedni se hvale konjima drugi kolesnicama, mi se
hvalimo imenom Gospoda Boga svojega. - Oni hvalisavci e zadremati na jastucima
svoje lane slave, a mi emo se dii i uspraviti. Apostol Pavle pak jo jae vie:
ovee, ta ima to nisi primio? Ako li si primio, to se onda hvali kao da nisi primio
(1.Kor.4,7). Znaj da su i svi pronalasci pronaeni na imanju Bojem pred oima
Bojim. I naui se stidu i potenju.


IZLAZ IZ SVIH BEZIZLAZA
sadraj
Izlaz iz svih bezizlaza humanistikih = ekumenskih = hoministikih = papistikih jeste
istorijski Bogoovek, Gospod Isus Hristos, i NJegova istorijska Bogooveanska tvorevina - Crkva,
kojoj je On vena glava, a ona veno telo NJegovo. Apostolska = svetootaka = svetopredanjska =
svetosaborna = vaseljenska = Pravoslavna vera u nju i jeste vaskrsenje iz svih smrti jeretikih, pa
ma kako se te jeresi zvale. Na kraju svih krajeva, svaka jeres je od oveka i po oveku; svaka od
njih stavlja oveka na mesto Bogooveka, zamenjuje Bogooveka ovekom. I time porie i
odbacuje Crkvu koja je sva u Bogooveku, i sva od Bogooveka, i sva po Bogooveku. Spasenje od
toga? Apostolska Bogooveanska vera: svestrani povratak na Bogooveanski put svetih Apostola
i svetih Otaca
55
; to jest povratak na njihovu besprekornu Pravoslavnu veru u Bogooveka Hrista, na
njihov blagodatni bogooveanski ivot u Crkvi Duhom Svetim, na njihovu slobodu u Hristu kojom
nas Hristos oslobodi, na njihovo bogooveansko blagodatno iskustvo u Duhu Svetom, na njihove
bogooveanske svete vrline. To, i samo to, moe spasti i osloboditi robovanja raznim
humanistiko-hoministikim ovekougodnitvima i ovekosluenjima i ovekorobovanjima, i sprati
sve grehe. Jer to robovanje je ravno idolopoklonstvu, ravno sluenju lanim bogovima naeg
anarhistiko-nihilistikog veka. Inae, bez apostolsko-svetootakog puta, bez apostolsko-
svetootakog odlunog idenja za Jedinim Istinitim Bogom u svima svetovima, i sluenja Jedinom
Istinitom i Venoivom Bogu - Bogooveku i Spasitelju Hristu, glavi Crkve Pravoslavne, sigurno
e se potonuti u mrtvom moru evropskog kulturnog idolopoklonstva, i umesto ivom i Istinitom
Bogu sluie se lanim idolima ovoga sveta, u kojima nema spasenja, nema vaskrsenja, nema
oboenja za tuno bie to se ovek zove.
Izbavljeni Bogoovekom Gospodom Hristom od idolopoklonstva u svima njegovim
izdanjima, evo ta nam blagoveste, poruuju i u amanet ostavljaju sveti Oci svetih sedam
Vaseljenskih sabora kao jedini pravoslavni put, put Bogooveanski, kojim treba neustraivo ii
kroz sve istorijske tmine i pomrine ovoga veka i sveta:
Sveti Oci nai, ispunjavajui Boansku zapovest Boga i Spasa naega Isusa Hrista, nisu
svetiljku Boanskog znanja koju im je On dao sakrili pod poklopac, nego su je postavili na
svenjak najkorisnijeg uenja da bi svetlila svima u kui, to jest svima koji slave Boga u
Pravoslavnoj Vaseljenskoj Crkvi, kako se ne bi niko od onih koji pravoslavno ()
ispovedaju Gospoda spotakao nogom kamen jeretikog zloverja. Jer sveti Oci izgone napolje
svaku jeretiku zabludu i odsecaju trule udove, ako su ovi neizleivo bolesni; i, imajui lopatu u
svojim rukama, oni oiuju gumno, i penicu, to jest hranljivu re, koja potkrepljuje srce oveka,
sabiraju u itnicu Pravoslavne Vaseljenske Crkve, a plevu jeretikog zlog uenja izbacuju napolje i
saiu ognjem neugasivim... I mi, drei se na svaki nain dogmata i dela tih istih bogonosnih
Otaca naih, propovedamo jednim ustima i jednim srcem, niti ta dodajui, niti ta oduzimajui od
onoga to su nam oni predali, nego se u tome utvrujemo i ukrepljujemo, i tako ispovedamo, tako
uimo, kao to su est Vaseljenskih sabora odredili i potvrdili. I mi verujemo... da nas je spasao ne
posrednik, niti aneo, ve sam Gospod (Is. 63,9), i NJemu sledujui i NJegov glas usvajajui, mi
veleglasno kliemo: ni sabor, niti carska vlast, niti zavera bogoprokletih, nisu spasli Crkvu od idola,
kao to je takve gluposti izmislio Jevrejski sinedrion, nego je samo Gospod slave - ovaploeni Bog
spasao i oslobodio Crkvu od idolopoklonike zablude. Stoga: NJemu slava, NJemu blagodat,
NJemu blagodarnost, NJemu hvala, NJemu velianstvo, jer je iskupljenje NJegovo, spasenje

55
, - ,
. : epy -
, , Acm , .
o - , u , uje ,
xpua ( 1,28; P. gr. t. 26. col. 593C - 596).

NJegovo, poto jedini On ima mo da potpuno spase, a ne neko drugi od bednih zemaljskih ljudi...
Tako dakle: kao to su Proroci videli, kao to su Apostoli nauili, kao to je Crkva primila, kao to
su Uitelji odogmatili, kao to se vaseljena saglasila, kako je Blagodat zablistala, kako se Istina
dokazala, kako je la prognana, kako se Premudrost smelo javila, kako je Hristos potvrdio, - tako
mislimo, tako govorimo, tako propovedamo Hrista Istinitog Boga naeg... To je vera apostolska, to
je vera otaka, to je vera Pravoslavna! Ta vera utvrdi vaseljenu (Akta svetog Sedmog vaseljenskog
sabora, sednica 4, i Sinodokon Pravoslavlja).

Arhimandrit DR Justin Popović - Pravoslavna Crkva I Ekumenizam

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Arhimandrit DR Justin Popović - Pravoslavna Crkva I Ekumenizam

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

www.PrijateljBozji.

Вам также может понравиться