Zbornik Matice Srpske

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU
ZBORNIK
MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU
H/12
H/12
NOVI SAD, 2004
ZBORNIK
MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU H/12
MATICA SRPSKA
ODEQEWE ZA KWIEVNOST I JEZIK
ZBORNIK
MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU
MATICA SERBICA
CLASSIS LITTERARUM
ARCHIVUM PHILOLOGICUM ET LINGUISTICUM Pokrenut 1957. godine Do HH kwige (1983) izlazio pod nazivom Zbornik za filologiju i lingvistiku Glavni urednici: Dr Milivoj Pavlovi (19571960), dr Rudolf Kolari (19611962), akademik Pavle Ivi (19632000), akademik Aleksandar Mladenovi (2001)
H/12
Urednitvo:
Dr JASMINA GRKOVI-MEJXOR, dr MILKA IVI, dr JOVAN JERKOVI, dr ALEKSANDAR MLADENOVI (glavni i odgovorni urednik), dr GERHARD NEVEKLOVSKI, dr DRAGOQUB PETROVI, dr MATO PIURICA, dr MILORAD RADOVANOVI (sekretar), dr SVETLANA TOLSTOJ, dr ZUZANA TOPOLIWSKA
Collegium redactorum:
Dr JASMINA GRKOVI-MEJDOR, Dr MILKA IVI, Dr JOVAN JERKOVI, Dr ALEKSANDAR MLADENOVI, Dr GERHARD NEVEKLOVSKI, Dr DRAGOLJUB PETROVI, Dr MATO PIURICA, Dr MILORAD RADOVANOVI, Dr SVETLANA TOLSTOJ, Dr ZUZANA TOPOLINJSKA
Glavni i odgovorni urednik:
Akademik ALEKSANDAR MLADENOVI
YU ISSN-0352-5724/UDK 801(05)
ZBORNIK
MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU H/12
NOVI SAD 2004
SADRAJ
LANCI I RASPRAVE A l e k s a n d a r M l a d e n o v i : Napomene o srpskom kwievnom jeziku za vreme Prvog srpskog ustanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A l e k s a n d a r M l a d e n o v i : O nekim slavenizmima u pesmama Dositeja Obradovia, Gavrila Kovaevia i Georgija Mihaqevia, posveenim Prvom srpskom ustanku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M i l k a I v i : Znaewska podspecifikovanost lekseme stvar M i l o r a d R a d o v a n o v i : Dekompozicija i univerbizacija . . . . . . . 37 43 51 75 93 113 131 147 165 175 185 205 215 233 297 405 425 445
27
. . . . . . . . . .
B j r n H a n s e n: The Life Cycle of a Definiteness Marker: The Long and Short Form of the Adjective in Old Church Slavonic, Russian, Serbian and Croatian . . . . J o v a n a D i m i t r i j e v i : Contact-Induced Change in a Case of Language Shift: the Serbian Language in Australia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . N e n a d K r s t i : O francuskim pozajmqenicama u srpskom kwievnom jeziku . T v r t k o P r i : O anglicizmima iz etiri razliita ali meupovezana ugla . . . . . D i a n a P r o d a n o v i S t a n k i : Metafore s nazivima ivotinja u engleskom i srpskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . R a d m i l a u r i : Deminutivni sufiksi u srpskom i njihovi prevodni ekvivalenti u engleskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A l e k s a n d a r M l a d e n o v i : Napomene o jednoj zajednikoj osobini srpskog i bugarskog pravopisa u vreme patrijarha Jevtimija . . . . . . . . . . N a t a a D r a g i n: Slovo sv. irila Solunskog u srpskom prepisu iz H veka . J a s m i n a G r k o v i - M e j x o r: Razvoj hipotaktikog da u starosrpskom jeziku S l o b o d a n P a v l o v i : Znaewa genitiva s predlogom b(r)ez u starosrpskim poveqama i pismima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S l o b o d a n P a v l o v i : Prostorni prilozi u starosrpskim poveqama i pismima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A g a t a K r u s z e c: Vukova trpeza kulinarska terminologija u prvom izdanju Srpskog rjenika" Vuka Stefanovia Karadia (1818) . . . . . . . . . . . . Nataa Bugarski: Deadjektivna imenica kao sredstvo nominalizacije (u publicistikom stilu standardnog srpskog jezika) . . . . . . . . . . . . . . J e l e n a J o v a n o v i : Poslovike konstrukcije sa recom 'nego/no' . . . . . S t a n i m i r R a k i : O akcentu i duini imenikih sloenica . . . . . . R a d i v o j e M l a d e n o v i : Glagolski oblici u severnoarplaninskim i junometohijskim govorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . S I T N I P R I L O Z I
D e j a n M i l o r a d o v: Odolen ili odoqen? . . . . . . . . . . . . . .
475
K R I T I K E
P R I K A Z I 479 484 489 491 495 499 503 508 511 513 515 522
A l e k s a n d a r M l a d e n o v i : Kwiga o govoru Pirota i okoline iz sredine H veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M i l o r a d R a d o v a n o v i : O Klajnovoj Tvorbi rei . . . . . . . . . . . M i l o r a d R a d o v a n o v i : O jezicima u kontaktu: Bukovina M i l o r a d R a d o v a n o v i : The Discourse Reader . . . . . . . . . M i l o r a d R a d o v a n o v i : O metafori u jeziku i lingvistici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . J a s n a V l a j i - P o p o v i : Wiesaw Bory: Czakawskie studia leksykalne
N a t a a D r a g i n: T. I. Vendina, Srednevekov elovek v zerkale staroslavnskogo zka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . N a t a a D r a g i n: Jelica Stojanovi, Ortografija i jezik bjelopoqskog etvorojevaneqa (13/14. vijek) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . N a t a a D r a g i n: irilske rukopisne kwige Biblioteke Matice srpske, kw. H, Bekereki tipik iz 14. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . M a r i n a K u r e e v i : V. D. Bondaletov, N. G. Samsonov, L. N. Samsonova, Staroslavnski zk sbornik upraneni . . . . . . . . . . . . S n e a n a G u d u r i : Marija-Magdalena Kosanovi, Slavistika lingvistika poreewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . M i r j a n a J o c i : Moderan pristup uewu srpskog jezika Isidora Bjelakovi i Jelena Vojnovi, Nauimo srpski, 1 . . . . . . . . . . . . . . . .
Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku Izdaje Matica srpska Izlazi dvaput godiwe Urednitvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1 Telefon: 021/420-199 e-mail: zmsfl@maticasrpska.org.yu www.maticasrpska.org.yu Redakcija H/12 kw. Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku zakquena 10. decembra 2004. Struni saradnik: Julkica uki Tehniki redaktor i lektor: dr Aleksandar Mladenovi Korektor: Jasmina Drai tampawe zavreno decembra 2005. Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampa: PROMETEJ, Novi Sad
tampawe ove sveske Zbornika omoguilo je Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije
NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA

ALEKSANDAR MLADENOVI
UDC 811.163.411804/1813" 821.163.41-6
Posveeno 200-godiwici srspkog ustanka (18042004) pod vostvom Karaora Petrovia Kratak sadraj. U radu se raspravqa o jeziku kojim su se sluili srpski ustanici u svojoj pismenoj komunikaciji izmeu sebe, kao i o jeziku kojim su pisali pojedinim linostima van svoje sredine a koje su zauzimale razne crkvene, drutvene i vojne poloaje, pa ak i one najvie. Posebno se obraa pawa filolokom doprinosu pojedinih srpskih pisaca u vreme srpskog ustanka: Pavla Solaria, Save Mrkaqa i Stefana ivkovia. Kqune rei: Pavle Solari, Sava Mrkaq, Stefan ivkovi, umadijsko-vojvoanski dijalekat, slavenizmi, posrbqivawe slavenosrpskog jezika, Savi , , .
1. U vreme srpskog ustanka (18041813) kwievnojezika situacija nije bila istovetna u svim srpskim krajevima. Dok se u samoj Srbiji tada, naravno, nije moglo gotovo ni razmiqati o nekim teorijskim osnovama ili o praktinim koracima koji bi ili u prilog reavawu odreenih pitawa poboqawa ili promena u ondawem kwievnim jeziku Srba, dotle se u drugim srpskim oblastima, kao npr. u danawoj Vojvodini, u tom pravcu, u vreme do prvih decenija HH veka, dosta uinilo. Do toga vremena kod izrazite veine srpskih qudi od pera, preovladalo je miqewe da dela sa svetovnom sadrinom za Srbe treba pisati tako da ona Srbima budu razumqiva, da budu, dakle, pisana jezikom kojim se oni slue, kojim govore, koji oni razumeju. Takvo shvatawe o srpskom kwievnom jeziku poelo je da se ispoquje jo 60-ih godina H veka u delima Zaharije Orfelina (17261785), Jovana Rajia (17261801) i Vasilija Damjanovia (17351792) da bi se ono sasvim jasno iskazalo 1783. g. u tekstovima i delima Dositeja Obradovia (1742/17431811), kao i drugih srpskih pisaca koji su se u naoj kulturi pojavili do 1804. g. ili tokom srpskog ustanka. Svi ti pisci sluili su se slavenosrpskim kwievnim jezikom, u svetovnim delima i tekstovima, a to znai jezikom iji je fonoloki (samoglasniki i
suglasniki) sistem i morfoloki (obliki) sistem bio srpski narodni, u duhu danaweg umadijsko-vojvoanskog dijalekta. Leksika toga jezika, jednim svojim velikim delom, bila je, naravno, takoe srpska narodna, ali drugim svojim znatnim delom ona nije bila takva. Taj wen drugi deo saiwavale su rei koje su poticale: a) iz ondaweg ruskoslovenskog (ruskog crkvenog) jezika, b) iz ondaweg ruskog kwievnog jezika, i v) iz srpskoslovenskog (starog srpskog crkvenog i kwievnog jezika koji je ovu svoju tradicionalnu funkciju ustupio ruskoslovenskom jeziku zakquno negde sa polovinom H stolea). Te rei su oznaavale razne pojmove, uglavnom apstraktnog znaewa, a one su bile neophodne srpskim piscima u wihovom kwievnojezikom izrazu ali i ne samo wima ve i uopte u javnom ivotu Srba (npr. jedinstvo, premudrost, proviewe, stvorewe, spasewe, iskustvo i sl.). Ovih leksema srpski narodni jezik nije imao pa su zato one, i wima sline, koje u nauci nazivamao slavenizmima (prema terminu slavenski kako su Rusi nazivali svoj crkveni jezik), preuzimane iz gorepomenutih jezika. Te rei su tokom druge polovine H i prve polovine HH veka (dakle i u vreme srpskog ustanka) u okviru slavenosrpskog kwievnog jezika potpadale pod proces prevoewa na srpski narodni ili srpskoslovenski jezik, ili pod proces prilagoavawa, adaptirawa fonetskog i leksikog, tim istim jezicima (npr. stvorenije > stvorewe, naalnik > naelnik, bezumije > bezumqe, srebroqubije > srebroqubqe, izobilije > izobiqe, zatim strelac, prijatan i dr.). Taj proces predstavqa zapravo posrbqivawe odgovarajuih ruskoslovenskih i ruskih rei i on je bio kontinuirano aktuelan za sve vreme upotrebe slavenosrpskog kwievnog jezika u naoj sredini. 2. Takvu kwievnojeziku situaciju kod Srba, pre svega onih koji su iveli izvan Srbije, zatekao je srpski ustanak koji je, kao to se zna, pod Karaorem buknuo februara 1804. g. Od samog poetka ustanici su vrlo dobro znali da im je za uspeh ovog wihovog poduhvata, pored ostalog, potrebno i dobro poznavawe voewa prepiske, i to kako sa domaim qudima tako i sa strancima na raznim dravnim, upravnim i drutvenim poloajima. Kad danas, makar i letimino, pogledamo te stotine i stotine pisama i drugih dokumenata srpskih ustanika (up. Savi , , ), ne moemo se oteti jednom utisku koji teko da bi bio netaan. Od prvih ustanikih dana Karaore i druge ustanike voe bili su spremni da pismeno komuniciraju ne samo izmeu sebe ve i sa odgovarajuim linostima van Srbije. Sa prvima prepiska se odvijala, naravno, na srpskom jeziku, a sa drugima na ruskom, nemakom i francuskom jeziku. U naem daqem izlagawu zadraemo se na nekim osnovnim jezikim odlikama ustanike prepiske, najveim delom na srpskom jeziku. Daemo za ovu priliku tekstove nekih pisama ili odlomaka iz wih, kao i jednog svedoanstva (potvrde), a koji ilustruju jezik kojim su se srpski ustanici sluili u svojoj meusobnoj prepisci.
NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA
a) Ustanici piu majoru P. Mitezeru u Zemunu Pozdravqe Vama, gospodine majoru Mitezeru, od mene ora, i Sime, i Janka, i Teodosija, i sviju nas. Molimo Vas, gospodine, i sve tergovce nae da nam poqete 200 oka baruta i da nam poqete olova to bre moete na Skelu jakovaku. A mi odlazimo u ime boga u arkovo i u Kneevac, pak hoemo odande uz Podunavqe da sve qude kreemo, pak odande emo na Bole na one Turke to su se zatvorili u kulu da isteramo, pak odande mislimo u Kragujevac ako Bog da; doao nam je ovek iz Kragujevca i doneo pismo, pak zovu mene, ora, da bre idem gore u Kragujevac; jesu opkolili Kragujevac i mnoga se naa vojska onde sakupila, pak nama piu bre neka ide ore i ponesi to vie moe xebane ovamo. Nego Vas molimo, gospodine, uinite tu milost i poaqite nam to to Vas molimo. 804. marta 19. Na slubi Karaore i Sima i Milovan i Janko (Adresa) Gospodinu g. majoru Mitezeru u Zemunu. (Savi 8) b) Karaore sa stareinama arhimandritu A. Gagoviu Preestwejemu gospodinu arhimandritu Haxi-Arseniju pivskomu i vsem duhovnim inam, a osobqivo blagorodnim gospodam oborknezovom, knezovom, vojevodam, serdarjam i vsej brai Hercegovcam qubeznoje i miloje pozdravqe. Nije potreba, qubezna brao moja, da vi ja prostrano piem kako se mi s Turci bijemo, jer je to danas svemu svetu poznato i uveno. I zato se mi bijemo, to niko ne moe verovati ni znati nego oni qudi koji pod tekijem igom i jarmom turskijem ive, kako i vi svi, qubazna moja brao Serbqi. Mi smo videli posledwi konac iliti kraj bijednoga naega ivqewa, koje bilo dolo, ili svi da poginemo ili da poteno ivimo. I to je nas nagnalo da podignemo svi oruije nae protivu naijeh muiteqa i da se od zla branimo, i hvala Gospodu Bogu, sve gradove i kasabe i od Morave do Drine osvojismo, osim Biograda. I wega bi osvojili, ali doe Beir-paa ter uhvati veru meu nama i Biograanima. I sad se dogovaramo, kako i na em emo ostati i u im e rukama Biograd ostati. Zato mi svi u ime Boije namislili i zdogovarali se da nam vie Turci jaramazi ne sude, nego mi sami da se sudimo i da caru naemu budemo verni, i odsekom da mu dajemo na godinu koliko je pravo i kako on zapoveda [] Pisato pod Biogradom u taboru serbskome, 27. avgusta 1804. g. Vami dobroelateq[i] pervije vojenaalnici Kara orije Petrovi, Jakov Stefanov[i], Vasa Velimirov arapi, Janko Kati, Sima orev, ivko Dabi, Nikola Gerbi, Branko Nikoli, kapetan Radi Petrovi, u ime cele Serbije (Savi 64)
10
v) Svidjetelstvo Dajem svakome na znawe kako mi niepotpisati dajemo doputewe ovima imenovatima Studenianima, doputewe da mogu slobodno kositi onu pustaru imenovato Kalipoqe, tako da oni sve kose, da im niko ne bi stao na putu, zato iko i se usudi zabraniti kaluerom, nee moi dati odgovora; zato da im niko ne zabrani, no da oni kose dokle je god Sveti kraq u Vraevnice. Zato ja moje pismo dajem i peatom potvrujem za boqago verovanija rad[i]. U Topoli julija 10, 1808. Karaore Petrovi verhovni komendat
(M. P.)
(Savi 395; Mileusni 1986 314) g) Karaore vojvodi Antoniju Pqakiu Pozdravqam Vas, vojvoda Antonije Pqakiu, i tako Vama dajemo na znawe kako Vae pismo jesmo primili i sve razumeli to nama piete da ste po naoj zapovesti doli blie Pazaru. Tako i za Rogoznu jesmo razumeli da su Turci bogaz uvatili. Zato je velika koda to nije Rogozna u naim rukama. Zato ja Vama vesma preporuujem da ako se ikako moglo da ako bi Turci drum ostavili, da ga Vi opet kako uvatite. A osobito Vama preporuujemo da bez anca nimalo ne selite, ni dana ni noi. A to za nas pitate kako smo ovde i kako su Turci, javqamo Vam kako mi smo svi zdravo i mirno do voqe Boje. I Turci su u velikoj muki, niti imaju kaku kuu u gradiu, niti imaju [h]rane, niti imaju vode, ni ita, i blizu smo i[h] dognali da se predaju, koje nadamo se da e se do dva dana ili predati ili pobei. Ali ako i pobegnu, nee utei, za to smo i[h] sa svi[h] strana obgradili i na sve drumove busije pometali da im indat ne moe doi. I to pita kad emo tamo, ou Vama javiti kad emo poi. I Ti nama svaki dan pii pisma kako si tamo, a mi emo Vama. Jue smo ili sa svim kowanikom u Novu Varo, i do Lima vode nigde Turina nema. I Cernogorci udarili na Arnautluk ozgo. Tvoj buqukbaa sve je meni kazao kuda se moe s vojskom i s topovima proi pr[e]ko Golije k Vama. Ja kako ovde soverim i priliku naem, ja u pisati da opet doe Tvoj buqukbaa Maksim Berisavqevi k mene, i sa mnom tamo da doe. I pisau Ti [g]di e preda me izii sa vojskom. Zato ja Tebi preporuujem da svaki dan iqete kwige k nama, da znamo kako ste, a mi emo Vama za svato. U tome kako se dogovorimo, onako emo i raditi. A Ti se blie uputati u Pazaru [nemoj], no tuna anac na dva mesta ublizu uinite i da Vas Turci ne prevare. A mi kako ovde soverimo, ja u tamo vojske i topova povesti. I aqem Ti 2 eane i kome zna podaj. A ovi momci moe i[h] nositi koji i[h] donese. A Dimitriju aqemo 5 testeta na veliku eanu vieka i na Va kaval 6 testeta. I pozdravqam Dimitrija. S otim ostajem Vama svako dobro elei. U Sjenici, aprilija 23-ga 1809. Karaore Petrovi ver[hovni] komendat
11
I ja Vas qubezno pozdravqam, brate Antonije vojvoda, i da Ti je na znawe kako je ovde Va brat zdravo i mirno kod Gospodara, i dobro smo. Janiije Va brat I Dimitrija qubezno pozdravqam da se dobro slaete i pazite, dobro e biti u ime Boga. Karaore Petrovi ver[hovni] komendat (Savi 506507) d) Karaore vojvodama J. Stevanoviu, . qiviu i Mii Blagorodni gospodaru i brate Jovo Stevanoviu, takoer i Vi gospodaru i brate ivko qiviu, takoer i Vi gospodaru i brate Mio, zdravstvujte! Javqam vama kako se mi amo u dobrom zdravqu nahodimo i dobro smo Turke poduperli i Moravom dobro s vojskom poziciju uvatili s vojskom i s topovima, i u ime Boje ne damo Turcima Moravu prei, no svaki dan nae ete biju Turke preko Morave. Na drumovi i Turci su vee poeli da bee natrag po 1000 i po 2000 i bilo je sve gotovo da pobegne koji samo Guanac zaustavqa. Tako, brao, ja sam razumeo sam da ste vi verlo poplaili i bojim se da to mesto ne ostavite neprijatequ u ruku bez nude. Za ime Boije, brao moja, nemojte to mesto ostavqati do posledwe kapqe krovi, no da i mene iva ujete, derite. I ako bi odatle poao gospodar Milenko, nemojte vi ostaviti niti wega putajte, no neka s vama za [] tuna uva ili ako on utee opet vi to mesto ostaviti dogod meni ne javite. A tu to ima beara neka dobro s vama uvaju, ja u im sav ajluk platiti, ali ako Milenko tako us[h]tene s vama uvati kako i do sada, a ako se dogovorite kako braa. Zato hoe nam skoro pomoi se. Doao mi je kurir od feltmarala i doneo mi je pisma sa kojom nas uverava da e nam pomoi. Eto zato je onaj stari veltmaral lipsao a drugi je novi sada koji e nam biti pomoi. I piu mi kako je nas tajno prodao onaj stari feltmaral za 7 miliona dukata i u tome poslu bio eneral Rodovinikin i na mitropolit [i] Jova sovjetnik tako sade Rusija priznala i on se otrovao sam. No sada e dobro biti u ime Boje. Zato svi se krajevi nai dere, samo ovo ovde koji se s pomou Boijom ne bojimo, a pomo se skoro nadamo. Tako, brao, za vreme odrite se to boqe moete, i ako bi koji od vas puno poeo izdavati da vas ostavi a vi ga svi slono ubijte da vi je prosto. Nemojte me izdati dok mene iva ujete. Tako vas svako dobro ne izdalo. S otim ostajem vam svako dobro elei U Topoli, Septembra 7. 1809. god. (Savi 598599) Georgije Petrovi verhovni komandant
12
) Vojvoda Petar Todorovi Dobrwac vodu Karaoru Verhovni predvoditequ naroda serbskago, milostivi gospodine! Vae pismo na mja otputeno 19-go isla ispravno primio sam i razumeo sve opirno ta mi piete. Ja sam Vami 23-go isla pod 212 raportirao koliko se municije u kreposti Kladovi nahodi, koje ne dvojim da pomjanuto pismo niste primili, i iz istog opirno razumeli. Budui da me u sadawem pismu u Beograd na skuptinu pozivqete, ja bi rado na istu doao, no budui da je priina to Vae pismo dockan primio sam i na vreme doi ne mogu. A drugo, ovamo dolaze 2 bataliona rosijske vojske za beogradski garnizon. No premda sami znate da ih ovde drugi razve mene nema doekati, takoer ih rez vilajet propratiti i nudnim ih udovletvoriti. Drugo, nadam se da i nai deputati skoro doi eju, s kojima i ja u kupno u Beograd poi i po izvestiju wiovom ta su soverili pri gos[podinu] glavnokomandujuemu grafu Kamenskom, sobraemo se i udogovaraemo se kasajuesja nae i pokroviteqstva naego polze. S otmenim visokopoitanijem prebivaju Vaego visokorodija pokorweji sluga 216 28. dekembra 1810. goda. (Savi 843844) e) Prota Matija Nenadovi Karaoru Milostivjeji gosudar moj! Imam visoku est Vama javiti kako smo pisali na sve strane radi vojske da se ovde skupimo, i ove Turke zatvorimo, ne dati im nikud prodirati. Do jue nitko stigao nije, krome jue kako stie Milo Obrenovi sa svojom vojskom i k nama doe na razgovor radi protivqenija i udarca na Turke. Da e Turci iz svog logora dii se, uz Drinu, budui da je magla bila, nismo mogli verovati. Tako krenemo se sa svom vojskom i municijom, i menzulski do akama preteemo Turke koji su se ulogorili na Baevci. Odavde ne znamo kuda nameravaju ili uz Drinu daqe ili na onu stranu. Vojske smo sojedinili i danas inimo ovde dogovor kako emo dejstvovati na Turke. U vilajet prodreti neemo im dati, trudiemo se ne bi li i[h] u ime Boga k Drini pretesnili. Kakovi konac nai[h] soprotivqenija i bitke bude, h[oemo] Vama javiti. Prebivajem mil[ostivejega] g[ospodara] naego pok[orweji] sluga U Ovini, 26. oktobra 1811. 225 (Savi 1051) [Matej Nenadovi] Petar Todorovi
13
) Prota Matija Nenadovi Karaoru Milostivjejemu gosudarju [Georgiju Petroviu] u Sovjet! Danas dooe dva momka iz Rowa, koji kau da su Turci jutros iz Sokola izili i kazali da je Haxi-beg doao iz Travnika, i da je s wim doao jedan vezirski ovek, koji su govorili: dajte im pratioce, oe da idu vaem gospodaru oru! Na to kapetan kazao da ne sme dati dok ispita. Oni su molili da to frikije odgovor donesu. Zato ja aqem opet natrag da im se kae da mi to ne verujemo da je istina, dok ne poqe Haxi-beg svoje pismo, koje i kud namerava. Potom u dobiti odgovor za ovo je li istina ili nije. Upravo ne znam da nije kakova dubara, i Vam samo javqam, a to bude, opet hoemo Vam javiti. V[aego] vis[oko]blag[orodija], mojego mil[ostivago] gos[udarja] U Vaqevu, 6. junija 1812. god[ine] u 2 sata noi [Matvej Nenadovi] (Savi 1157) z) Vojvoda Mladen Milovanovi vodu Karaoru Vae visokoblagorodije, verhovni vod i kavaler! Eto Vam aqemo pismo vojvode Veqka, u kojemu ete sve razumeti. Ali budui da ite indata, tako mi ovu vojsku razdvojiti ne moemo, jerbo moemo ovde oslabiti, a dole nita nee malina moi uiniti, a ovde aneve, koje smo ogradili ne moemo oprazwavati, a ovaj Turin iz Nia izi u Toponicu, i danas su izlazili na Aleksinac, i tako nadamo se da e sutra udariti a sve e Vam Aleksa Duki usmeno kazati za svato. Mi smo se sa svim vojvodama sovetovali, i za dobro nali, da vojvoda Antonije sa svom vojskom doe amo najbre, pak ako bi ovi Turci malo porazbili se, mi bi sa svom ovom naom vojskom ili k Negotinu u pomo Veqku, i zaista bi mu pomogli dobro, a da v[ojvoda] Antonije Pqaki uva ove nae aneve koje smo ogradili, i da ne proe Turin u vilajet. No Vi otro izloite Pqakiu neka najbre svu svoju vojsku ovamo vodi, jerbo ozgo nikaka Turina ne ima. A za svata e Vam Duki usmeno pokazati o svemu. Ako to novo od Drine imate, izvol'te nam obznaniti, a u budue to se amo slui sve u Vam obznaniti. S tim ostajem Va pokorni U Deligradu, 21-og julija 1813. Mladen Milovanovi
(Adresa): Iz Deligrada, Ego visokoprevashoditeqstvu verhovnomu vodu i kavaleru gospodaru Georgiju Petroviu s visokopo[itanijem], u Topolu. (Savi 12911292)
14
Neke jezike crte pisama srpskih ustanika nisu nepoznate u nauci, jer se o wima pisalo (up. Mladenovi 1983 775785; Mladenovi 1989 4552; Mladenovi 1995 7982). Wihova dijalekatska pripadnost identifikuje se sa danawim umadijsko-vojvoanskim dijalektom, i to gotovo u svim pismima Karaorevih ustanika. Meu wima retka su ona koja sadre poneku crtu koja ne pripada pomenutom srpskom dijalektu. Evo nekih osobina koje odlikuju jezik pisama koja nas ovom prilikom interesuju: a) suglasnik h u domaim reima najee se ne upotrebqava: ou, oemo, odite, poitajte, momaka nai, glava turski, i (ih), wi (wih) oma (odmah), wiov i dr., b) grupa hv- esto je izmewena u f-: fala Bogu, prifatili, ili je svedena na v: uvatili, uvatite i dr., v) negirane forme glagola jesam dolaze sa -i- u prvom slogu: nisam, niste, nisi, g) neke glagolske osnove glase: vidio, vidiete, pozivqete i sl., d) lok. mn. nekih imenica glasi npr. na drumovi i sl., ) sreu se starije forme imperfekta: putovamo (puovasmo), teramo (terasmo), e) prema obliku s tim sreemo i formu s otim, ) u upotrebi su prilozi: taki (odmah), tuna (tu) i sl. Ekavizam je osnovna osobina jezika svih ustanikih pisama mada se ponekad sreu i ijekavizmi kao npr. u pismu Karaorevom upuenom 27. /8. H 1804. pivskom arhimandritu haxi-Arseniju (Gagoviu) i svim Hercegovcima" (Savi 6465); Mladenovi 1983 778779): pod tekijem igom i jarmom turskijem, bijednoga naega ivqewa, naijeh muiteqa, vrijeme (h 2), prije, svemu svijetu i sl.; up. i primere s fonetskim ikavizmom, to je takoe odlika naih ijekavsko-jekavskih govora: pod Biogradom, Biograda, Biograanima. Unoewe pomenutih primera u pismo arhimandritu Arseniju i drugim hercegovakim stareinama svakako nije sluajan ve nameran postupak ne samo odgovarajueg pisara ovoga pisma ve i same Karaoreve kancelarije. Ovakvim postupkom ostvaruje se, svakako, jedna prisnije veza sa primaocem ovoga pisma koji jeziki pripada (i)jekavskom hercegovako-krajikom dijalektu srpskog jezika. U ustanikim pismima srpski jezik je zastupqen u najveoj meri, to je i prirodno oekivati. Tu spada, razume se, i niz leksikih turcizama koji su tada, u vreme srpskog ustanka, ve uveliko bili odomaeni kao stara" leksika. Meutim, ovde se upotrebqavaju i nove" rei koje je sa wihovim ruskoslovenskim i ruskim fonetizmom doneo H vek, odnosno slavenosrpski kwievni jezik koji je u sebi sadravao pomenute lekseme kojima su se ustanici koristili u nizu svojih pisama. To su lekseme koje spadaju u tzv. slavenizme, tj. rei koje sa svojim osobinama nisu srpske narodne ve ruskoslovenske, ruske, pa ponekad i srpskoslovenske. Evo nekih primera: oteestvo, proim (ostalim) potrebama, junaestvo, vozbuditi, da se sojedinimo (Savi 486 487), obeajte (obeajte), neporjadok (neporedak), qubezno (Savi 1244), namerenija (namere), nastavqenija (uputstva) Savi 12451247, ostreje (najotrije), prestuplenije (prestup), povtoritelno (ponovo, po drugi put), nalaemo (zapovedamo), da zakaete (da zapovedite), ispolwavate (ispuwujete) Savi 12551256, soglasno dejstvovati (usa-
15
glaeno dejstvovati), opredeliti (odrediti), naalnike (naelnike, stareine), vruiti (uruiti, dodeliti), po prijatiju pisma sego (po prijemu ovog pisma), vojenim potrebama (vojnim potrebama), bez malejeg odlagawa (bez najmaweg odlagawa) i sl. (Savi 1269), prou vojsku (ostalu vojsku), tono (tano), se sojediniti (se sjediniti), jee (jo), oidavamo (oekujemo) i sl. (Savi 1050; up. i Mladenovi 1995 8081). U pismima upuenim naim crkvenim velikodostojnicima nije povean samo broj slavenizama upotrebqenih u wima, ve su i ona sama pisana jezikom koji se odlikovao i reenicama i grupama rei koje nisu bile srpske ve ondaweg crkvenog jezika (ruskoslovenskog) a takoe i ruskog kwievnog jezika. Evo jednog dela takvoga pisma.
i) Karaore sa stareinama bakom vladici Jovanu Visoko preosvjaeweji gospodine episkope, milostivjeji gospodine! Bez naego napominanija poznato je Vaemu visokopreosvjaenstvu vrlo dobro kako slavenoserpski narod na koji u predjeli otomanski mnogoisleno ivit, ajui od mnogo qet s neterpjenijem na ugodnost vremena da od nekoliko vekov podnosimuju tegotu varvarskog iga i nevoqe od sebe svergnuti i iviti moi proe je pod tihim i spravedqivim gosudarem, primio se za proasti posqedni rat turski za najudobweje vreme i sposob k svojemu izbavqeniju, i to s tolikom veom radostiju i revnostnijim duhom budui i dvor austrijski ko vzaimnoj pomoi wega pozval i podigao svojimi manifesti kako rez feldmarala od Lasci, ravwe e i Vae preosvjaenstvo pod 28m marta 1788 godina izdani, koje po graninim predelam turskim, a i po celoj skoro Turskoj, rasposilaju obeavi Serbom mnoge milosti, zaienija, pokroviteqstvo i darovanija. Kako ovaj za nae osvobodenije preugodni i otdavna elani sluaj, tako i cesareva uverenija u tom bivaja da e po sastqivom Turkov iz zemqe serpske prognaniju predeli serpski pri buduem ugovoru i zakqueniju mira pod Kesarijom ostati se, jesu bila pobudenijem da je malo i veliko protiv Otomanov na oruije skoilo, s austrijskom vojskom sajedinilo se, poertijem ivota, imenije miqkov i skotov svojih, i namereniju austrijskomu prilepilo se. Vami, gospodine, koji ste naroito granine predele Turske od Une do Morave i daqe stranam tureckim do Valahije prohodili i qudstvo na rat i vernost k Nemcem pootravali, poznato je da je skoro sva Serbija, Bosna i Bolgarija od Turaka prazdna bila ostala, k emu hrabrost i muestvo Serbov naih, prirodna rodu naemu svojstva, ne malo su spospeestvovali. I to veste koliko smo, obodreni carskim slovom i oivqeni nadedom neminujemago osvobodenija naego, porevnovali, narod vozbudavali mi duhovni i esto, to no re, glavu u torbi nosili skupa s vami zajedno hristijan radi i opte polze Serbov [] Pisano pod Beligradom u logoru kod Topidera, julija 15-go dne 1804-go goda. Niaji sinovi i pervi vojenaalnici: ore Petrov[i], Jakov Stefanov[i], Sima Markov[i], Janko Kati, Vasa Velimirov[i] arapi, ivko orev, ivko Dabi, Nikola Gerbi, Branko Nikoli u ime cele Servije. (Savi 40)
16
Sasvim je jasno da su srpski ustanici, odnosno wihovi pisari, i te kako znali kakvim e tipom jezika pisati pismo koje bi bilo nameweno linosti odgovarajueg crkvenog, dravnog i drutvenog ranga. Jednom vladici, na primer, nije se moglo pisati istim tipom jezika kao npr. nekom obinom svetovwaku ili ustanikom stareini i funkcioneru. Ovima drugima ustanika pisma su jednostavnija, istina s ponekim slavenizmom, ali ipak sasvim razumqiva pisana su u najveoj meri govornim jezikom tih linosti. Pisari u Karaorevoj kancelariji, odnosno Praviteqstvujuem sovjetu, kako smo ve rekli, znali su i umeli da piu pisma raznim linostima koje zauzimaju visoke poloaje u dravi, crkvi i drutvu. Oni su dobro vladali kompozicijom samog takvog pisma, znali su kakve formule, odreene ustaqene izraze, treba upotrebiti za linost odreenog ranga, i to u obraawu woj na poetku pisma, u apostrofirawu wenom u samom pismu, kao i prilikom opratawa i pozdrava s wom na kraju pisma. Evo nekih primera. A. Ustanici piu ruskom caru Aleksandru a) Vae imperatorskoe veliestvo (u poetku pisma), Vae veliestvo (u samom pismu) Savi 4445. b) Vae imperatorskoe veliestvo, vsemilostivei Gosudar (u poetku pisma), Vaego Imperatorskago Veliestva, Vsemilostiveego Gosudar vsepokornei, vseniai i verno-blagodarnei rabi ern-Georgi Petrovi, vod serbov; Protoiere Matfe Nenadovi, Soveta narodnago predsedatel (Savi 127128). v) Vae Imperatorskoe Veliestvo, Vsemilostiv Gosudar (u poetku pisma), Vaego Imperatorskago Veliestva Vseniaa, Vsepokorna i Vseblagorodna Nac Serbska (na kraju pisma preuzeto iz faksimila: Savi 141142) i dr. U ovim pomenutim a i u drugim ovde nepomenutim formulama pismenog obraawa ruskom caru ima delova koje su pisari srpskih ustanika mogli preuzeti iz poznate kwige Atanasija Stojkovia: Serpski sekretar, tampane u Budimu 1802. g. (ovde skraeno: Stojkovi 1802), u kojoj se donose uputstva za sastavqawe raznih pisama, zvaninih i privatnih, administrativnih, finansijskih i dr. Tako se za obraawe imperatoru" u ovoj kwizi predviaju sledee formule: (u pozdravu) Vsepresvtl Kesar (Imperator); Vsemilostiv Kesar i Gosudar; (u tekstu pisma) Vae mperatorskoe Veliestvo; (u potpisu) Vsepokorne-podann (Rab) up. Stojkovi 1802 7677. Nai ustaniki pisari, oigledno je, mogli su nai uzor u ovoj Stojkovievoj kwizi za formulu obraawa u pismima upuenim ruskom caru, bez obzira na to to se u svakom detaqu nisu pridravali toga uzora. B. Ustanici piu austrijskom caru Francu a) Vae cesarskokraqevskoje veliestvo, vsemilostivjeji monarh (u poetku pisma), Vaego veliestva vsepokorweja i vseblagodarweja serbijanska nacija (na kraju pisma) Savi 135137.
17
b) Vae imperatorskoje veliestvo, vsemilostivjeji monarh (u poetku pisma), Vaego veliestva vsepokorweji i vseblagodarweji Georgij Petrovi, vrhovni komendant serbijanski sa stareinami (Savi 222223) i sl. Podudarawe sa Stojkovievom kwigom Serpski sekretar (Stojkovi 1802 76) ogleda se u upotrebi pojedinih sintagmi i rei u gorwim formulama obraawa (vae imperatorskoje veliestvo, zatim vsemilostivjeji, vsepokorweji), mada to podudarawe izostaje u nekim drugim detaqima. V. Ustanici piu pojedinim ruskim visokim vojnim linostima a) knezu i general-feldmaralu Aleksandru Aleksandroviu Prozorovskom: Vae sijateqstvo, milostivjeji gosudar (u poetku pisma), Vaego sijateqstva, milostivjeji gosudar, pokorweje sluge, Karaore Petrovi verhovni predvoditeq serpski, Praviteqstvujui Sovjet Narodni s celim narodom serpskim (na kraju pisma) Savi 532533. b) generalu Ivanu Ivanoviu Isajevu: Vae prevoshoditqstvo, milostivi gosudar moj (u poetku pisma), s visokopoitanijem i predanostiju, pokorweji sluga Karaore Petrovi, verhovni predvoditeq naroda srpskago (na kraju pisma) Savi 538539 i dr. U gorwem prvom sluaju (a) za linosti s titulom kneza u kwizi A. Stojkovia: Sekretar serpski za obraawe predviena je formula Vae Stelstvo (79) ili Steln (Svtl) knz (80), a u drugom sluaju (b) Vae prevoshoditelstvo ili Prevoshoditeln Gospodin General, Milostiv Gospodin (82). I jedno i drugo, kako vidimo, nalo je odraza u pismima srpskih ustanika pomenutim ruskim generalima (v. i Mladenovi 1989 49). G. Ustanici piu pojedinim crkvenim velikodostojnicima a) mitropolitu Stefanu Stratimiroviu: Vaa ekselencija, visokopreosvjaeweji arhiepiskope i mitropolite srpski, milostivjeji gospodine (u poetku pisma), V proem mene Vaoj oteeskoj milosti preporuujui, s dostodolnim visokopoitanijem i za poslati dar serdewejim blagodarenijem prebivam Vaeja ekselenciji pokorno blagodarweji Georgij Petrovi, vrhov[ni] srp[ski] kom[endant] Savi 198. b) mitropolitu Petru Petroviu Wegou: Visokopreosvjaewejemu osobito visokodostojwejemu gospodinu Petru Petroviu, mitropolitu crnogorskomu (u poetku pisma) Savi 253. v) episkopu bakom Jovanu Jovanoviu: Visokopreosvjaeweji gospodine episkope, milostivjeji gospodine (u poetku pisma) Savi 40. g) arhimandritu manastira Pive Arseniju Gagoviu: Preestwejemu gospodinu arhimandritu haxi Arseniju pivskomu (na poetku pisma) Savi 64 i dr. Osnovna podudarnost sa odgovarajuim nainima pismenog obraawa licima nosiocima visokih crkvenih inova, ogleda se u Serpskom sekretaru A. Stojkovia (Stojkovi 1802) gde nalazimo sledee formule: a) Vsokopreosvenn Arhepskop, Milostiv Arhepskop i
18
Gospodin; Vae Arhepskopskoe Vsokopreosvenstvo; Vsokopreosvennemu, Vsokodostonemu Gospodinu, Gospodinu N. Pravoslavnomu Arhepskopu Karlovakomu (Slaveno Serbskago i Valahiskago naroda v K. Kralevskih deravah) Metropolitu (9596); b) Vsokopreosvennemu Vsokodostonemu Gospodinu (95); v) Vsokopreosvenn Arhere, Milostiv Arhere i Gospodin (96); g) Preestnemu Gospodinu, Gospodinu N. (97). Ne moe se, naravno, rei da su ustaniki pisari preuzimali u celini formule obraawa koje im je nudila gorepomenuta Stojkovieva kwiga, ali je sasvim oigledno da su se oni sluili uputstvima iz ove kwige. D. U pismenoj komunikaciju izmeu sebe, srpski ustanici, odnosno wihovi pisari pisama, usvojili su odgovarajui nain ophoewa upotrebqavajui u tom ciqu odreene formule obraawa. Naveemo neke primere iz Karaorevih pisama upuenih pojedinim wegovim niim stareinama i obrnuto ovih drugih Vodu srpskog ustanka. a) Iz Karaorevih pisama: Jakovu Nenadoviu: Visokoblagorodni gospodaru Jakove, nam brate qubezni (Savi 271). Petru Novakoviu ardakliji: Visokoblagorodni gospodine kapetanu ardaklija (Savi 318). Nikoli kuqeviu: U Biograd. Blagorodnome gospodaru i bratu mojemu kapetanu Nikoli kuqeviu (Savi 416). Stanoju Glavau: Blagorodni gospodar Stanoje, zdravstvujte (Savi 439). ivku qiviu: Blagorodni g(ospodaru) vojevoda ivko qiviu, zdravstvujte (Savi 461). Gavrilu ibaliji: Blagorodni gospodaru i brate na, vojevoda Gavrilo ibalija, zdravstvujte na premnogaja qeta (Savi 486). Antoniju Pqakiu: Pozdravqam Vas vojvoda Antonije Pqakiu; Blagorodni vojevoda Antonije Pqakiu, zdravstvujte (Savi 506, 541). Proti Matiji Nenadoviu: estweji oe Proto, zdravstvuj mwe prequbezni (Sav 554). Blagorodni g(ospodaru) vojevoda Matfej Aleksiu, zdravstvujte (Savi 975). Blagorodni gospod(aru) oe Proto, zdravstvujte (Savi 995). Blagorodni gospodine oe Proto (Savi 1026). Milenku Stojkoviu: Blagorodni gospodaru Milenko Stojkoviu, zdravstvujte. Nae Vam pozdravqe (Savi 624). Milanu Obrenoviu: Blagorodni gospodaru Milane, zdravstvujte (Savi 632). Petru Todoroviu Dobrwcu: Blagorodni gospodaru Petre Todoroviu, zdravstvujte (Savi 792). Mladenu Milovanoviu: Blagorodni g(ospodaru) Mladene Milovanoviu, zdravstvujte (Savi 831). Veqku Petroviu: Pozdravqam Vas vojvoda Veqko Petroviu (Savi 1152). Milou Obrenoviu: Blagorodni gospodaru vojvoda Milou Obrenoviu (Savi 1261).
19
Jovi Stefanoviu: Od verhovnoga voda narodnoga i kavalijera visokorodnomu gospodinu vojvodi Jovi Stefanoviu pozdrav (Savi 1310) i dr. Kao to vidimo, Karaorevi pisari ostvarivali su titulisawe ustanikih voa uglavnom nazivima (visoko)blagorodni i (visoko)rodni, to ono prvo odgovara inu pukovnika (Vsokorodn Gospodin Polkovnik), a ono drugo viem inu od majora, zatim samom majoru i kapetanu (Vsokoblagorodn Gospodin), kao i inu barona, a to je sve predvieno u pomenutom Stojkovievom Serpskom sekretaru (81, 83), u kwizi kojom su se pisari naih ustanika svakako sluili. Izuzetak predstavqa obraawe Proti Matiji Nenadoviu kome se, pored titule blagorodni, Karaore obraa i sa oe Proto a ponekad i sa otestvom" naiwenom po ruskom uzoru (Aleksi) ali ne i u duhu ruskog jezika (Aleksejevi): Matfej Aleksiu (Savi 975), Mateji Aleksiu (u adresi pisma Savi 1283), Proto Mateja Aleksiu (Savi 1270, Savi 1213) i sl. b) Iz pisama ustanikih stareina Karaoru Petar Todorovi Dobrwac: Blagorodnome gospodaru oru Petroviu, verhovnomu komendantu nam e poitajemomu (Savi 410). Haxi Melentije Stevanovi i Petar Nikolajevi Moler: Visokoblagorodni gosudarju, nam milostivjeji nastavnie, mnogoqetstvujte (Savi 470). Milenko Stojkovi: Visokorodni predvoditequ naroda serpskoga, milostivjeji gospodaru moj (Savi 480). Milan Obrenovi: Visokorodnomu g(ospo)daru, gospodaru, mene mnogo poitajemomu, zdravstvujte mnogoqetno (Savi 522). Mladen Milovanovi: Verhovni predvoditequ, milostivi gospodaru (Savi 1040). Mladen Milovanovi: Vae visokoblagorodije, verhovni vod i kavaler (Savi 1291). Jakov Nenadovi i Sima Markovi: Verhovnomu vodu i Praviteqstvujuem Sovjetu Naroda Serpskago (Savi 1085) i sl. U pismenom obraawu Karaoru ustanike stareine upotrebqavaju, pre svega, titulu: a) Verhovni vod, Verhovni predvoditeq, zatim b) Visokorodni predvoditeq, Blagorodni gospodar, Visokoblagorodni gospodar, Vae visokoblagorodije, to je predvieno za linosti, nosioce titule barona, pukovnika, majora i drugih inova (Stojkovi 1802 81, 83), kao i v) Visokoblagorodni gosudar gde se radi o ruskoj rei gosudar koja u osnovi znai 'vrhovni vladar zemqe' (Daq 387; inae o ovome, kao i o stvarawu naeg novog administrativnog jezika, ime se zapoiwe u ustanikoj Srbiji, v. P. Ivi 1998 166167). 3. Pismeno obraawe Karaora svojim ustanikim stareinama, naravno niim po rangu od wega, gotovo redovno se ostvaruje na Vi. Tako se Vod obraa: Jakovu Nenadoviu (Savi 250), Stanoju Glavau (Savi 419, 439), Gavrilu ibaliji (Savi 486487, 530531), Antoniju Pqakiu (Savi 506507), Petru Todoroviu Dobrwcu (Sa-
20
vi 579580), Milenku Stojkoviu (Savi 624625), Mladenu Milovanoviu (Savi 830831), Proti Matiji Nenadoviu (Savi 900901, Savi 1244), Radovanu Grboviu (Savi 901902), Jevremu Nenadoviu (Savi 1280) i dr. Ustanike stareine obraaju se Karaoru u svojim pismima takoe sa Vi, kao npr. Petar Todorovi Dobrwac (Savi 409410), Haxi Melentije Stevanovi i Petar Nikolajevi Moler (Savi 470 471), Milenko Stojkovi (Savi 480481), Milan Obrenovi (Savi 522523), Prota Matija Nenadovi (Savi 10021003, 1013) i dr. U Karaorevim pismima ustanikim stareinama, u kojima se, kako smo rekli, pismeno obraawe ostvaruje na Vi, ponekad se desi, u samoj sadrini pisma, da se deo pisma spontano nastavi na ti s tim to se pozdravne reenice na kraju ipak iskazuju na Vi (npr. pismo G. ibaliji: Savi 530531). To se, meutim, nije deavalo u pismima koja su stareine pisale Karaoru (naravno, u onima u koje smo imali uvid). Pismeno obraawe na Vi, o emu su i drugi pisali (M. Ivi 2003 397; Kai 1987 200206), u pisma srpskih ustanika uvedeno je zahvaqujui svakako ustanikim pisarima. Ugledawe za takav postupak oni su mogli nai u ovde ve pomiwanoj kwizi A. Stojkovia Serpski sekretar (1802). U woj su dati, kao prvo, uzori pisama koja se upuuju linostima iz vrlo bliskog i intimnog kruga (npr. majka keri, otac sinu, brat sestri, drug drugu, drugarica drugarici i sl.), to je predvieno pismenim obraawem na ti dok sva ostala pisma, pogotovo zvanina, pomenuto obraawe ostvaruju na Vi. Sprovoewe pismenog obraawa na Vi u prepisci na relaciji Karaore ustanike stareine i obrnuto, u ovu prepisku su svakako uveli pomenuti srpski pisari, ime su ostvarivali jednu pisanu praksu koja je tada u Srbiji mogla biti i novina. Takvu praksu ti pisari su sprovodili, ona je odlikovala jezik ustanike korespondencije. Ona je i kasnije, svakako, inila odliku sline prepiske u srpskom drutvu, ali je ona, ta praksa, u samoj Srbiji svakako poela sa pismima srpskih ustanika pod Karaorem (up. Mladenovi 1989 4950). 4. I na kraju ovog odeqka pomenimo i dve osobine koje predstavqaju ruski uticaj i koje se ogledaju u jeziku srpskih ustanika. Prvo. esto se u Karaorevim pismima sreemo sa pozdravnom reju zdravstvuj(te), koja je oigledno preuzeta iz ruskog jezika (up. Karaoreva pisma: a) Nikoli kuqeviu, Savi 416; b) Stanoju Glavau, Savi 439; v) ivku qiviu, Savi 461; g) Gavrilu ibaliji, Savi 486; d) Proti Matiji Nenadoviu, Savi 555; ) Jakovu Nenadoviu, Savi 578; e) Milenku Stojkoviu, Savi 624; ) Milanu Obrenoviu, Savi 632; z) Petru Todoroviu Dobrwcu, Savi 792; i) Mladenu Milovanoviu, Savi 831; j) Pavlu Popoviu, Savi 1254 i dr.). Pozdravnu re zdravstvuj(te) retko sreemo u pismima ustanikih stareina upuenih Karaoru (up. pismo Milana Obrenovia, Savi 522: Visokoblagorodnomu g(ospo)daru gospodinu mene mnogo poitajemomu, zdravstvujte mnogoqetno!).
21
Drugo. Ponekad se sreemo sa poznatom crtom da se prezimena naih qudi piu u ustanikim pismima sa krajwim - umesto sa -: Georgije Petrovi, Milou Obrenoviu (Savi 1260, 1261), Jevreme Nenadoviu, Jefremu Nenadoviu (Savi 1280) i sl. To je poznati manir kod niza naih qudi u drugoj polovini H i u prvim decenijama HH veka: usvajawem ove osobine (fonetskog slavenizma Mladenovi 2001 117), odnosno rusifikovawem glasovnog zavretka srpskih prezimena (- mesto -) pokazivao se, u ono vreme, izvestan presti, vii drutveni nivo odgovarajue linosti. To su nai ustaniki pisari dobro znali i koristili se time ponekad u pismima na srpskom jeziku (up. i Mladenovi 1983 783). * Posle sagledavawa odreenih jezikih crta u obimnoj prepisci Karaorevih ustanika (up. Savi , , ), ostaje nam da umesto ireg zakquka koji smo donosili ranije u tri maha (Mladenovi 1983 775785; Mladenovi 1989 4552; Mladenovi 1995 7982) kaemo sledee. I ovoga puta se jasno pokazalo da su nai ustaniki pisari i te kako bili vini pisawu pisama i drugih dokumenata neophodnih u prilikama koje je nametao srpski ustanak. Oni su dobro znali kakvu formu treba da ispuwavaju pisma na srpskom jeziku upuena od strane Karaora wegovim niim stareinama, i obratno, ali i ona upuena ruskom, austrijskom i francuskom caru, zatim stranim vojnim i civilnim linostima, kao i domaim crkvenim velikodostojnicima. Taj nain pisawa pisama pomenutim linostima najvieg i vieg ranga nai ustaniki pisari mogli su nauiti sporadino i od pojedinih qudi koji su imali takvo znawe, ali je nesumwivo da su se u toj korespondenciji oslawali na poznatu kwigu Atanasija Stojkovia: Serpski sekretar (Budim, 1802), koja je puna uputstava o nainu pisawa pisama namewenih raznim linostima, domaim i stranim. Time su nai pisari ispuwavali zadatak koji se pred wih postavqao: uspeno voewe prepiske sa strancima, kao i sa domaim qudima, pri emu se uvek pazilo na najvii, vii i nii, i to vojni, drutveni i crkveni rang linosti kojoj se pismo aqe. Taj odnos prenosio se i u domaoj sredini i odraavao se u pismenom obraawu Karaora svojim niim stareinama a i ovih Vodu srpskog ustanka. To obraawe ukquuje i izvesne izraze administrativnog stila, kao i meusobno oslovqavawe s odgovarajuim titulama a i komunikaciju na Vi, to je sve nalazilo svoje mesto u jeziku dravne administracije u kasnijoj dravi Srbiji. U vreme Prvog srpskog ustanka (18041813) pojedini srpski pisci uinili su, pored ostalog, i neto vrlo znaajno to je ostavilo trajne pozitivne posledice koje su svojevrsno doprinele kasnijem razvitku
22
srpske irilice i srpskog kwievnog jezika. Ovom prilikom osvrnuemo se samo na Pavla Solaria, Savu Mrkaqa i Stefana ivkovia. a) Pavle Solari (Velika Pisanica 1779 Venecija 1821) u svojim tampanim kwigama: Ulog uma elovjeeskoga (Venecija, 1808), Mudroqubac indijski libo iskustvo astqivo iviti u druestvu (Venecija, 1809), Sverh vospitanija k elovjekoqubiju (Venecija, 1809) izvrio je, pored ostalog, i jednu znaajnu grafijsku promenu u naoj irilici. Ta promena tie se oznaavawa suglasnika . Solari je, naime, staro srpsko slovo (erv") koje je, kao to je poznato, bilo dvofunkcionalno jer je oznaavalo i konsonant i konsonant ( = , ) sveo na samo jednu funkciju: na obeleavawe samo suglasnika ( = ) dok je konsonant ovaj pisac oznaavao grafijskom kombinacijom d. Do P. Solaria, koliko danas znamo, niko nije (u tampanim tekstovima) izvrio ovakvu grafijsku izmenu. Ona je znaajna zato to je nala svoje mesto i u prvoj (1814) i u drugoj (1818) Vukovoj reformi srpske irilice, a tako isto, zapravo, oznaavamo suglasnik i danas (up. Mladeovi 1967 185189). b) Sava Mrkaq (Sjeniak na Kordunu 1783 Be 1833) u svojoj kwiici Salo debeloga jera libo azbukoprotres (Budim, 1810) predstavio se kao prvi moderni reformator srpske irilice. On je prvi izvrio sveobuhvatnu reformu irilikog pisma za potrebe pisawa ondawim srpskim kwievnim jezikom na narodnoj osnovi. Pre wega to niko nije uradio. Poavi od ruskoslovenske (crkvene) irilice svoga vremena (Mrkaq ipak pie umesto ), autor Sala je, prvo, iskquio sva slova koja je smatrao suvinim, drugo, digrame t, d, l, n je odredio da oznaavaju suglasnike , , q, w (i to u svim pozicijama u reima) i, tree, slovo (deseteriko i bez take) odredio je da oznaava suglasnik j (i to u svim pozicijama u reima). Wegova nova azbuka sastoji se od sledeih 29 slova: a, b, v, g, d, d, e, , z, i, , k, l, m, n, o, p, r, s, t, t, u, f, h, c, , (nedostaje jedino znak za oznaavawe suglasnika x). Ovakva azbuka, sastavqena od ve postojeih slova, koja su se upotrebqavala i u pisawu i u tampawu srpskih kwiga, znaila je ne samo krupan ve i revolucionaran korak. Dajui grafijska reewa za oznaavawe suglasnika , , q, w digramima t, d, l, n Mrkaq se, meutim, ne zadrava na ovom reewu kao definitivnom ve znajui dobro da se grafijsko savrenstvo ogleda u doslednom sprovoewu principa jedno slovo = jedan glas (fonema) autor Sala istie da e se slovo napustiti i iz ove nove azbuke onda kada se za pomenute suglasnike nae po jedan poseban znak. Ovim je Mrkaq, naravno, pokazao put buduim reformatorima srpske irilice, kojim oni treba da idu i ta treba da ine sa digramima t, d, l, n. Iako je Mrkaqevo Salo odtampano ruskoslovenskom (crkvenom) irilicom, reforma srpske azbuke, iznesena u ovom delu, mogla se odnositi i na slova graanske irilice koja je bila kasnije osnov Vukovim reformama nae azbuke. Kada se etiri godine posle Save Mrkaqa pojavio Vuk Karaxi u naoj kulturi (1814), on je u poetku svoje tampane Pismenice serpskoga jezika (Be, 1814) vrlo pozitivno ocenio Mrkaqevu reformisanu
23
azbuku, rekavi pri tom: Ja sad ovde, imajui za namjerewe uspjeh serpskoga kwiestva, ne mogu druge azbuke upotrebiti nego Mrkajilovu, jerbo za serpski jezik laka i istija ne moe biti od ove." Ova visoka ocena Mrkaqeve reformisane irilice za pisawe srpskim kwievnim jezikom na narodnoj osnovi, znaila je, pre svega, to da je Mrkaqevu reformisanu azbuku sam Vuk prihvatio i u dva maha daqe mewao zadravajui se iskquivo na traewu nain za oznaavawe pet (1814) odnosno est (1818) suglasnika. Tako je Vuk u svojoj ve pomenutoj Pismenici predloio graanska slova: spojeno d (= ), (= ), q (= q), w (= w), (= j), pri emu nije pomiwao reewe za obeleavawe suglasnika x. U vezi sa svim ovim grafijskim reewima Vuk je postupio zapravo po odgovarajuoj Mrkaqevoj sugestiji iz Sala: da se slovo moe iskquiti iz srpske azbuke onda kada se nau posebni znaci za gorepomenutih pet konsonanata. Tako je Vuk predloio slova q, w i d (spojeno), koje u pisanoj i tampanoj praksi nije moglo biti prihvaeno, zatim (= j), to je ve Mrkaq u svom Salu uinio sa tzv. deseterikim i, kao i (= ), to je, kako smo gore videli, Solarievo reewe iz 1808. i 1809. godine. U svom Srpskom rjeniku (Be, 1818), drei se i daqe pomenute Mrkaqeve sugestije iz Sala, Vuk je zadrao slova , q, w (iz 1814. g.) i uveo nova: (po nacrtu Lukijana Muickog), x (po sugestiji Lukijana Muickog) i j (po svojoj odluci). Tako je Vuk stvorio usavrenu srpsku azbuku (Mladenovi 1967 191194, 195198; Mladenovi 19831984 4 i daqe). A toj azbuci svoje dragocene doprinose dali su, kako smo videli, i P. Solari (1808, 1809) i S. Mrkaq (1810), Srbi koji su u tim ustanikim godinama, daleko od borbenih dogaaja u samoj Srbiji, pruili vrlo znaajna grafijska reewa koja su doprinela stvarawu usavrene srpske azbuke kojom se i danas sluimo. v) Stefan ivkovi (1780. erevi u Sremu 1831. Kiiwev u Moldaviji) 1806. g. napustio je studije medicine u Beu, doao u Srbiju i prikquio se Karaorevim ustanicima u borbi protiv Turaka. U Srbiji je bio sekretar Praviteqstvujueg sovjeta, kao i pisar vojvode Milenka Stojkovia. Bio je i u Rumuniji, a Srbiju je napustio 1813. g. posle propasti srpskog ustanka. Posle toga je boravio u Beu, pa se ponovo vratio u Srbiju koju je posle stradawa Karaorevog konano napustio 1817. g., i to zbog sukoba sa knezom Miloem. Dok je boravio u Srbiji, ivkovi je prevodio i preveo sa francuskog na srpski jezik prozno delo poznatog francuskog pisca Fenelona: Prikquenija Telemaka, sina Uliseva, Fenelonom, arhiepiskopom kemberijskim spisana. S francuskoga prevedena Stefanom ivkoviem (u Vijeni, 1814, , str. H + 275; , str. 276602 + 28) i taj svoj prevod objavio je u Beu poetkom jula 1814. g. U svojoj Posveti uz ovo prevedeno delo S. ivkovi o ovom svom poslu kae sledee: U Kraqevu [Krajovi, u Rumuniji] naem sluajno jedno parisko izdanije Telemakovi[h] prikquenija [doivqaja] i kupim. Putujui ja onda tuda, ponesem toga Telemaka sa sobom, kojega itajui provodio sam kadto vreme po vojsci i po logori u Maloj Valahiji [Maloj Vlakoj, jugozapadni deo Rumunije], okolo Dunava u Srbiji i u Krajini [Negotinskoj]. Jedan od
24
moji[h] sovojnika upita me ta toliko itam u toj kwizi, i da i wemu to iz we kaem. Na koje [na to] mu ja odgovorim: Uzmi pero i artije i pii to u ti kazivati". Ponemo i prevedemo nekoliko listi, koje [to] se ne samo wemu nego i drugima, koji su to sluali, tako dopadne i osladi da me svi zamole da im jot kaem i da mi nee biti prosto ako celu kwigu na srpski ne prevedem. Ajde, pomislim, kad se vami dopada, vaqada e i drugima. I tako, malo po malo, celu ovu kwigu prevedem. Posle etiri godine dana, kad se naa sudba rei, ili, boqe da reem, kad propadnemo i mene dovede astije [srea] u Be ja dadem peatati [tampati] taj isti prevod kojeg, evo, dobrohotnim itateqem soopavam [dobronamernim itaocima saoptavam]." (Posveta, inae, o S. ivkoviu, o ovom wegovom predgovoru, kao i o wegovim pogledima na tadawi srpski kwievni jezik i na nau azbuku, up. Mladenovi 2001a 89127 sa 6 fotokopija; Mladenovi 2001b 523 530). Pomenuti prevod S. ivkovia, objavqen u dva obimna toma, pisan je narodnim jezikom koji identifikujemo s danawim umadijsko-vojvoanskim dijalektom srpskog jezika. Jezik ivkovievog Telemaka ima, naravno, u sebi i niz slavenizama (slovenskih rei koje nisu srpske narodne), to je bila osobina ovih srpskih pisaca slavenosrpske epohe a u koje spada i ovaj autor. Ovaj srpski prevod ivkovievog Telemaka mogao je i te kako doprineti procesu posrbqivawa slavenosrpskog kwievnog jezika, jednom kontinuiranom procesu koji je zapoet negde 60-ih godina H veka i koji se pribliavao svom zavretku krajem prve polovine HH stolea. Taj proces je vodio formirawu ekavskog izgovora danaweg srpskog kwievnog jezika. Ovom formirawu doprinos pruili su i ivkovievi pogledi na karakter srpskog kwievnog jezika i na srpsku irilicu, koje je on izloio u gorepomenutoj Posveti u prvom tomu svog Telemaka. On je pristalica shvatawa onih naih qudi koji smatraju da za Srbe treba pisati srpskim jezikom, jezikom koji oni razumeju. U tome se ivkovi oslawa na D. Obradovia i posebno u Posveti istie da bi on bio veoma srean" ako je ovu kwigu dobro srpski preveo da me itateqi mogu razumeti". Poseban doprinos u ondawoj kwievnojezikoj situaciji kod Srba predstavqaju i ivkovievi pogledi: a) na srpsku kwievnojeziku leksiku, tj. da pojedine rei, kojih nema u srpskom narodnom, treba uzeti iz slavenskog (ruskoslovenskog, ruskog crkvenog jezika) pa ih onda posrbiti ime se on slae ne samo sa nekim svojim prethodnicima (J. Raji, Z. Orfelin, D. Obradovi) ve i sa savremenicima (D. Isajlovi) pa i sa sledbenicima (V. Karaxi, J. Steji); b) na srpsku irilicu svoga vremena, koju, istina, on nije reformisao (kao to je to pre wega uinio S. Mrkaq) ali u kojoj on ne pie - i - niti zavrne grupe grafija -, - u raznim pridevskim i zamenikim oblicima, i za koju kae da ima i drugih suvinih slova. Ovom prilikom za nas je vano da istaknemo sledee vane postupke Stefana ivkovia. On je u vreme srpskog ustanka, kao aktiv-
25
ni uesnik u wemu, naao vremena i raspoloewa da ne samo etiri godine prevodi sa francuskog na srpski obimno delo Prikquenija Telemaka ve i da ga tako prevede da ga srpski itaoci mogu razumeti, jer je pisao slavenosrpskim jezikom jako srbiziranim. Pored toga, on je istovremeno ne samo razmiqao o karakteru ondaweg srpskog kwievnog jezika ve je te svoje misli i objavio u pomenutoj Posveti (predgovoru), to je moglo tada uticati i na druge nae qude od pera. Znaajni su, naravno, i ivkovievi konkretni postupci uproenog irilikog pisawa u gorepomenutom wegovom delu a na emu se on takoe zadrava u svojoj Posveti (predgovoru). S. ivkovi se sa svojim Telemakom pojavio u srpskoj kulturnoj javnosti poetkom jula 1814. g. Svojim pogledima na srpski kwievni jezik svoga vremena on je inio celinu s nizom dotadawih i buduih srpskih pisaca koji su se izjawavali o narodnom karakteru srpskog kwievnog jezika a tako i pisali svoja dela. Ovaj na pisac, prevodilac dela Prikquenija Telemaka, istaknimo ponovo to, za vreme svog sedmogodiweg uea u srpskom ustanku, i pored svoje angaovanosti u svakodnevnim aktivnostima u tadawoj ustanikoj Srbiji, istovremeno je radio i na jednom vrlo znaajnom poslu za srpsku kulturu uopte, a posebno za razvitak srpskog kwievnog jezika svoga vremena. Taj posao je bio zavren poetkom jula 1814. g. objavqivawem wegovog prevoda sa francuskog na srpski Fenelonovog obimnog dela Prikquenija Telemaka.
Beograd
SKRAENICE Daq Vladimir Dal, Tolkov slovar ivogo velikorusskogo zka. Tom . Moskva, 1956. M. Ivi 2003 Milka Ivi, Pismeno obraawe sa ti/Vi u Karaorevoj i Miloevoj Srbiji. Danica. Srpski narodni ilustrovani kalendar za godinu 2004. Vukova zadubina, Beograd, 2003, 346348. P. Ivi 1998 Pavle Ivi, Celokupna dela. . Pregled istorije srpskog jezika. Priredio Aleksandar Mladenovi. Sremski Karlovci Novi Sad (Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia), 1998. Kai 1987 Jovan Kai, Tragom Vukove rei. lanci i rasprave. Novi Sad (Matica srpska), 1987. Mileusni 1986 Slobodan Mileusni, Prilog prolosti manastira Studenice tokom HH veka. Osam vekova manastira Studenice. Zbornik radova, Beograd (Izdawe Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve), 1986, 307316. Mladenovi 1967 Aleksandar Mladenovi, Sava Mrkaq i wegovi prethodnici u reformi predvukovske irilice. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1967, kw. H, 161198. Mladenovi 1983 Aleksandar Mladenovi, Karakter jezika u prvim pismima srpskih ustanika iz 1804. godine. Istorijski znaaj srpske revolucije 1804. godine, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti. Nauni skupovi kw. H. Odeqewe istorijskih nauka kw. 5), 1983, 775785. Mladenovi 19831984 Aleksandar Mladenovi, Filoloko delo Save Mrkaqa. Kovei, Beograd, 19831984, kw. HHHH, 325. Mladenovi 1989 Aleksandar Mladenovi, Jezik nekih pisama srpskih ustanika iz vremena Boja na egru. Zbornik, Ni (Narodni muzej), 1989, br. 5, 4552.
26
Mladenovi 1995 Aleksandar Mladenovi, Napomene o jeziku nekih pisama srpskih ustanika iz 1813. godine. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 1995, kw. HHH-1, 7982. Mladenovi 2001a Aleksandar Mladenovi, Posveta Stefana ivkovia u kwizi Prikquenija Telemaka" (1814). Glas, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeqewe jezika i kwievnosti kw. 18), 2001, kw. SSSHHHH, 89127 sa 7 fotokopija. Mladenovi 2001b Aleksandar Mladenovi, Dva savremenika i prethodnika Vuka Karaxia neke filoloke napomene. V pamet na Petr Dinekov. Tradici, priemstvenost, novatorstvo, Sofi (Blgarska akademi na naukite. Kirilo-Metodievski centr), 2001, 523530. Savi , , Velibor Berko Savi, Karaore. Dokumenti. . 18041809. Gorwi Milanovac (Deje novine), 1988, str. HH + 650; , 18101812, str. H + 6611230; , 18131817, str. H + 12391800. Stojkovi 1802 Serpski sekretar ili Rukovodstvo kako soiwavati razliweja pisma, kvite, obligacije, kontrakte, testamente, reverse, konte i pr. Soiwen ot Atanasija Stojkovia. V Budimje, 1802.
Aleksandar Mladenovi ZAMETKI O SERBSKOM LITERATURNOM ZKE VO VREM SERBSKOGO VOSSTANI Rezyme V state analiziruets zk, na kotorom medu sobo pismenno obalis povstanc. Utverdaets, to to serbski narodn zk, ili bolee konkretno umadisko-voevodinski dialekt. Osoboe vnimanie udelets sostavleniy pisem piscami serbskih povstancev. Oni umeli pisat pisma razlinm licam v Serbii i za ee predelami. Uitva gosudarstvennooe, obestvennoe i cerkovnoe poloenie otdelnh lic, k kotorm serbskie povstanc pismeno obraalis, serbskie pisc soverenno uspeno umeli imenovat sootvetstvuyuy linost soglasno ee zvaniy. Dl togo oni, po mneniy avtora, mogli nati obrazec v izvestno knige A. Stokovia: Serbski sekretar, opublikovanno v Budime 1802 g. Pavel Solari 1808 i 1809 gg. v svoih poatannh knigah staruy serbskuy dvuhfunkcionalnuy bukvu ( = , ) svel k oboznaeniy tolko odnogo soglasnogo: (= ). to Vuk Karadi prinl (= soglasils) v 1814 i 1818 gg., i takoe oboznaenie privedennogo soglasnogo ostalos vse do sih por v serbsko kirillice. Savva Mrkal v 1810 g. sdelal reformu serbsko azbuki dl napisani na serbskom literaturnom zke na narodno osnove. On isklyil vse linie bukv, oboznail s pomoy digramm t, d, l, n sootvetstvuyie (, , q, w), a destistopnm ( bez toki) oboznail soglasn j (vnua, pritom, buduim reformatoram, to i bukvu mono isklyit, kogda sozdaduts specialne znaki dl upomnuth soglasnh). Vuk Karadi prinl reformirovannuy azbuku Savv Mrkal, i dva raza ee izmenl (1814 i 1818 gg.), sozdav segodnnyy usoverenstvovannuy kirillicu, kotoro m piem. Stefan ivkovi v iyle 1814 g. publikoval v Viene perevod s francuzskogo zka na serbski knigu Priklyeni Telemaha. On ee perevel na serbski zk togo vremeni, v kotrom blo mnogo leksieskih slavnizmov. V predislovii on izloil svoy toku zreni na pominanie haraktera serbskogo literaturnogo zka svoego vremeni, i sam polzovals v upomnutom proizvedenii uproenno kirillice. Vse to on delal v etre poslednie goda Pervogo serbskogo vosstani, prebva medu serbskimi povstancami i vmeste s nimi aktivno uastvu v borbe protiv turok.
O NEKIM SLAVENIZMIMA U PESMAMA DOSITEJA OBRADOVIA, GAVRILA KOVAEVIA I GEORGIJA MIHAQEVIA, POSVEENIM PRVOM SRPSKOM USTANKU
UDC 811.163.1'373.4
Posveeno 200-godiwici srpskog ustanka (18042004) pod vostvom Karaora Petrovia Kratak sadraj. Raspravqa se o upotrebi slavenizama u pesmama D. Obradovia, G. Kovaevia i G. Mihaqevia, posveenim srpskom ustanku a objavqenim 1804. i 1805. g. Konstatuje se da se u wima upotrebqavaju pojedini slavenizmi, iako postoje i odgovarajue srpske rei, kao odlika ondaweg srpskog kwievnog jezika, slavenosrpskog. Ti slavenizmi e, naravno, kasnije biti posrbqeni. Kqune rei: slavenizmi, D. Obradovi, G. Kovaevi, G. Mihaqevi, vozdvigni, vozmuti, uzmuti, vostala.
U vreme Prvog srpskog ustanka kod Srba je bio u upotrebi slavenosrpski kwievni jezik (naravno u delima sa svetovnom sadrinom) iji se nastanak, kao to je poznato, vezuje negde za 60-e godine H veka, odnosno za poetak delawa u naoj kulturi Zaharija Orfelina (17261785), Jovana Rajia (17261801) i Vasilija Damjanovia (1735 1792 Mladenovi 1995 103 i daqe). Osloncem na ruskoslovenski (ruski crkveni) jezik, zatim i na ondawi ruski kwievni, kao i, mawim delom, na srpskoslovenski jezik, slavenosrpski kwievni jezik pozajmqivao je iz ovih jezika onu leksiku koja mu je nedostajala. To su bile, pre svega, rei koje su oznaavale pojmove uglavnom apstraktnog znaewa (npr. lukavstvo, vernost, savet, savest, dostojan, premudrost, proviewe, stvorewe, vaspitati, nuan, magnovewe, soglasije, namjerenije i dr.) i u tome se ogledao najveim delom meovit karakter slavenosrpskog kwievnog jezika. Taj karakter se nije ogledao u drugim jezikim oblastima jer je npr. fonoloki (samoglasniki i suglasniki) i morfoloki (obliki) sistem slavenosrpskog kwievnog jezika bio u najveem stepenu istovetan onome koji je odlikovao i tadawi umadijsko-vojvoanski dijalekat srpskog jezika. Sa srpskom narodnom i ruskoslovenskom leksikom u sebi, slavenosrpski kwievni jezik je mogao zadovoqiti potrebe srpskih pisaca u ostvarivawu wihovog kwievnojezikog izraza. Od svog nastanka pa daqe, kroz celokupnu epohu svoga postojawa, slavenosrpski kwievni jezik, kao otvoren sistem, bio je podvrgnut
28
stalnom procesu vlastitog posrbqivawa (Mladenovi 2002 8689). Taj kontinuirani proces odlikovao je ovaj jezik, naravno, i u vreme Prvog srpskog ustanka a bio je zastupqen, kao to smo rekli, u tekstovima svetovne sadrine koje su nai qudi, uglavnom izvan tadawe Srbije, pisali i objavqivali. Izuzev retkih pojedinaca, kraj prve decenije HH veka moe se uzeti kao vreme kada su kod Srba u potpunosti preovladala shvatawa o wihovom kwievnom jeziku, a koja bi se mogla ovako formulisati: a) kwievni jezik Srba, naravno u tekstovima i delima svetovne sadrine, treba da bude razumqiv irokoj italakoj i slualakoj publici, b) taj jezik treba da bude blizak srpskom (raz)govornom jeziku ime e se pomenuta wegova razumqivost ostvariti u najveoj meri, v) sama spisateqska praksa, a to znai jezik u veini tadawih publikovanih svetovnih tekstova, pokazuje da se taj jezik najee zasniva na srpskom narodnom jeziku koji mi identifikujemo s danawim umadijsko-vojvoanskim dijalektom, g) novi srpski kwievni jezik, slavenosrpski, nee moi da razvije svoj puni izraz bez niza rei kojima se oznaavaju razni pojmovi uglavnom apstraktnog znaewa (to smo ovde ve pomenuli); te rei treba uzeti iz ruskoslovenskog (tj. slavenskog, kako su Rusi tada nazivali svoj crkveni jezik) koji je od tree decenije H veka postajao i postao zvanini jezik Srpske pravoslavne crkve to je i danas a takoe i iz ondaweg ruskog kwievnog jezika, i d) za pisawe slavenosrpskim kwievnim jezikom, na narodnoj osnovi, treba, u tom ciqu, tadawu srpsku irilicu podesiti, odnosno reformisati. Sva ova shvatawa o karakteru slavenosrpskog kwievnog jezika i pisma, a to znai novog literarnog jezika na narodnoj osnovi kod Srba, do poetka Prvog srpskog ustanka bila su poznata srpskom javnom mnewu, odnosno onom wegovom delu zainteresovanom za pomenuta pitawa jezika i azbuke. U vezi s tim niz pojedinaca, Srba, do poetka HH veka, a i posle ovog vremena, inio je razne konkretne postupke koji su vodili ka proirewu i produbqavawu narodnog karaktera slavenosrpskog kwievnog jezika a takoe i ka reformi srpskog irilikog pisma. Takvu kwievnojeziku situaciju kod Srba, i to uglavnom onih izvan Srbije, zatekao je Prvi srpski ustanak pod Karaorem koji je zapoeo februara 1804. godine. Taj dogaaj nije mogao ostaviti ravnodunim pojedine nae qude od pera tako da su oni Prvom srpskom ustanku, jo tada dok je on trajao, posvetili svoja pojedina kwievna ostvarewa. U vezi s ovim to je gore reeno, u nastavku ovog izlagawa mi emo se osvrnuti na neke odlike jezika triju pesama posveenih Prvom srpskom ustanku a koje su napisali i objavili Dositej Obradovi (1804), Gavrilo Kovaevi (1804) i Georgije Mihaqevi (1805). U desetercu su ispevane pesme G. Kovaevia i G. Mihaqevia, dok se u pesmi D. Obradovia smewuju najee strofe sa dvanaest i strofe sa est slogova (ima i 13-eraca i jedan 14-erac). Metar ovih pesama svakako je uslovqavao na nizu mesta i upotrebu odgovarajuih jezikih osobina, to nije u prvom planu ove jezike analize (o tome za pesmu G. Kovaevia, v.
O NEKIM SLAVENIZMIMA U PESMAMA DOSITEJA OBRADOVIA, GAVRILA KOVAEVIA
29
Remeti 1976 15). Mi emo ovom prilikom obratiti pawu, pre svega, na upotrebu nekih slavenizama (slovenskih rei koje nisu srpske narodne) u stihovima gorepomenutih pesama.
1. Dositej Obradovi Pesna na insurekciju [o pobuni] Serbijanov, 1804. U ovoj poznatoj pesmi D. Obradovia (Obradovi 1719, 395, 621 nap. 4) upotrebqeno je vie slavenizama: vozbudi (h 6), vozdvigni, vopiju, vostani (h 10), soglasno; vradebnika, iskrena ada, adom (dat. mn.), perve slave, Serbije (vok., h 9), Serbqe (h 6), serpska, serca ih (wihova srca), ernaja Gora; oesa (ak. mn.), nebesnu, ostrovi, sudbina (Stijovi 1994 576, 577). Upotreba ovakvih rei, koje sa fonetske, morfoloke i leksike strane ne odlikuju srpski narodni jezik, u duhu je, naravno, ondaweg kwievnog jezika kod Srba, slavenosrpskog, gde su ti primeri poreklom iz ruskoslovenskog (ruskog crkvenog) i ondaweg ruskog kwievnog jezika. Nas ovde interesuje upotreba samo nekih od gorepomenutih rei. Slavenizmi: vostani (2. jedn. imper.) i vozdvigni (2. jedn. imper.) upotrebqeni su u stihovima: Vostani Serbije! Vostani carice 1, Vostani Serbije 5, 14, 23, 32, 37, 41, 50, 60, vozdvigni 10 (ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore). Ovi primeri dolaze u gorwim stihovima tako to se forma vostani najee upotrebqava uz ruskoslovenski oblik vokativa Serbije (a jednom i uz carice), dok se primer vozdvigni javqa samostalno u 10. stihu. Umesto ovih slavenizama Dositej je mogao upotrebiti odgovarajue primere iz srpskog narodnog jezika (koji su u wemu tada, naravno, postojali): ustani Srbijo, ustani carice, zatim uzdigni / podigni a da pri tom uopte ne poremeti metar stihova, u kojima se oni javqaju, jer isti broj slogova imaju ovi sluajevi kako u ruskoslovenskom tako i u srpskom narodnom jeziku. Dositej, meutim, tako nije uinio, svakako zato to su mu ovi primeri, u ruskoslovenskom jezikom liku, bili blii, i to, razume se, na kwievnojezikom, slavenosrpskom nivou. Za Dositejev literarni izraz primeri (a): vostani Serbije, vostani carice, zatim vozdvigni, nisu bili istog ranga sa primerima (b): ustani Srbijo, ustani carice, zatim uzdigni / podigni, jer prvi sluajevi (a) pripadaju kwievnojezikom izrazu wegovog vremena, a drugi sluajevi (b) srpskom (raz)govornim jeziku. Sluajevi (a) pripadali su tada literarno obrazovanim spisateqima, wihovom uenom kwievnom jeziku, doprinosili su sveanijem stilu i odreenoj egzotinoj semantici koja je, na primer, Dositeju u ovoj himnikoj pesmi bila neophodna; a sluajevi dati gore pod (b) sve ove karakteristike nisu tada imali. U ovome je osnovna i ne mala razlika u samom slavenosrpskom kwievnom jeziku, i to u poreewu ovoga jezika iz poetka HH veka i
30
istog ovog iz kasnijeg vremena. Ostvarivawem sopstvenog kontinuiranog procesa posrbqivawa u slavenosrpskom kwievnom jeziku (Mladenovi 2002 8689; Mladenovi 2002a 122 i daqe) gorwi sluajevi (a) ne samo da su lagano gubili i izgubili svoj dotadawi kwievnojeziki status, ve su i nestali iz srpskog literarnog jezika. Izgleda paradoksalno, ali je tako bilo: ono to je ranije bilo kwievnojeziki opravdano, kao to je npr. upotreba sluajeva (a), to isto kasnije je prestalo da bude opravdano ustupajui mesto onome to je ranije bilo neopravdano, kao to su npr. sluajevi (b). Tako je slavenosrpski kwievni jezik, kao otvoreni jeziki sistem, zahvaqujui svojoj sopstvenoj srbizaciji koja je kao stalan neprekidan proces odlikovala ovaj jezik tokom cele wegove upotrebe u srpskoj sredini primao u sebe sve vie i vie osobine srpskog narodnog jezika. Primer u rimi: sada se probudi + i Serbqe vozbudi 910, 1718, 2627, 3536, 4445, 5354, 6364, dolazi sa prefiksom voz- u ruskoslovenskom glasovnom liku ali se znaewski podudara sa srpskim probuditi se. Ovaj glagol vozbudi bio je, oigledno, blizak Dositejevom kwievnom jeziku, ali wega pesnik nije mogao u gorwim stihovima da prevede sa probudi jer je ovaj oblik ve postojao (se probudi) u prethodnom stihu, pri emu su ova dva primera, kako smo rekli, ostvarivala rimu. Taj momenat, rima, uslovio je u ovim stihovima paralelnu upotrebu obe forme: i ondawu kwievnojeziku vozbudi i srpsku narodnu se probudi, koje je, obe, Dositej, naravno, poznavao ali koje u wegovom literarnom jeziku, u ovoj pesmi, nisu imale isti status. Forme sa ruskoslovenskim fonetizmom imale su prednost, to pokazuje i oblik vopiju (3. l. mn. prez.): serpska tebi vopiju iskrena ada, koja hrabro vojuju za tebe sada 3940. Mesto pomenutog vopiju Dositej nije upotrebio vapiju, sa srpskoslovenskim fonetizmom ('zapomau, jauu; prizivaju s bolom ili oajawem'), niti, eventualno, upiju sa glasovnim likom iz narodnog jezika (up. Rjenik JAZU HH 697) ve oblik sa ruskoslovenskim poetnim vo-. Primer: soglasno 59 (i soglasno vele: vostani Serbije!) mogao je ovde da glasi sa srpskim odnosno srpskoslovenskim poetnim sa- u prvom slogu a da se ne poremeti metar stiha. Ova re je sa ruskoslovenskim i ruskim fonetizmom so- odlikovala Dositejev kwievni jezik, slavenosrpski, i sa tim glasovnim likom ona je piscu ove pesme bila blia te ju je zato on ovde i upotrebio. Imenica ado ('edo, dete') s ruskoslovenskim i ruskim fonetizmom u prvom slogu (a-) javqa se u stihu: i daj adom tvojim videt tvoje lice 2. Dositej je ovde mogao upotrebiti ovu re sa srpskim glasovnim likom: edom jer (a) broj slogova ostaje nepromewen, (b) ovaj primer se javqa slobodno, tj. izvan rime (to nije sluaj sa stihom 39. gde se ada (nom. mn. sr. r.) rimuje sa sada 40: serpska tebi vopiju iskrena ada / koja hrabro vojuju za tebe sada), i (v) oblik dativa mnoine sa starim
31
nastavkom -om sree se, istina retko, ne samo u jeziku pisca gorwe pesme ve i u jeziku drugih autora, Dositejevih savremenika iz Vojvodine (Suevi 1914 24; Mladenovi 1964 89, 96; Kuna 1970 106). Meutim, Dositej nije upotrebio edom sa -e- u prvom slogu svakako zato to je ruskoslovenski i ruski fonetizam ove rei sa -a- u prvom slogu (adom) wemu bio blii kao odlika wegovog kwievnog jezika, slavenosrpskog. Izuzev primera drave 54, u svim ostalim sluajevima mesto vokalnog r sreemo grupu grafija er: Serbije (vok.) 1, 5, 14, 23, 32, 37, 41, 50, 60, Serbqe (ak. mn.) 9, 18, 27, 36, 45, 54, 64, serpska ada (nom. mn.) 39, perve slave (gen. jedn.) 19, ernaja Gora 55. Primere sa korenskim samoglasnikim r Dositej redovno donosi sa er, dakle sa ruskoslovenskim ili ruskim fonetizmom, bez obzira na to da li se, sa morfoloke strane, radi (a) o sluajevima koji ne pripadaju srpskom narodnom jeziku (vok. Serbije), ili (b) o sluajevima sa srpskim nastavkom -e (ak. mn. Serbqe), odnosno (g) o sluaju gde je oblik perva upotrebqen u genitivu jednine sa srpskim nastavkom -e: perve slave. Sve ove sluajeve Dositej je mogao doneti sa samoglasnikim r umesto sa er jer se time nipoto ne bi naruio metar odgovarajueg stiha ali on nije tako postupio. Sve oblike od korena srb- on je ovde donosio sa er u duhu ruskoslovenskog i ruskog jezika, a to je tada znailo u duhu ondaweg wegovog kwievnog jezika u kojem su odgovarajui primeri sa serb- pripadali uenijem, kwievnijem nivou izraavawa pogotovo u ovoj pesmi koja odie sveanim, himnikim tonom. Ovo to je reeno moe vaiti (a) i za primer serpska ada (nom. mn.) 39, kao i (b) za primer serca (ak. mn.) jer ovaj oblik tako isto glasi i u ruskoslovenskom i ruskom jeziku (pravopisno sa -dc-).
2. Gavrilo Kovaevi Pjesn o sluajnom vozmueniji v Serbiji i prikquivemsja [o neoekivanoj pobuni koja se dogodila u Srbiji] i o izobraeniji djel Serbijanov v djejstviji proizvedenih [i o prikazivawu del Srbijanaca, izvedenih u operaciji]. Istorieski povedena [istorijski ispriana] i u stihove sloena Gavrilom Kovaevi, kwigovjascem [kwigovescem] u Zemunu 1804, v Budimje, 1804. U ovoj pesmi, koja je ispevana u narodnom epskom desetercu gotovo istim narodnim jezikom" (Remeti 1975 53), sree se, naravno, i poneki slavenizam, kao npr. est 10, esno 8, sobor 11, 22, sovjet 14, 24, sovjeta 21, na sovjetu 21, sokruie (3. mn. aor.) 30, nasilija (nom. mn.) 22, vozmuti (3. jedn. aor.) 18 i sl. Za nae sadawe razmatrawe izdvajamo primere:
32
a) Zato narod toliki vozmuti, zlo initi, ti sve wi[h] uputi 18; b) Vee se to narod uzmutio i vilajet sasvim uzbunio 16; S otim smo mi raju uzbunili i vilajet celi uzmutili 13; Ta vi znate to ste nam inili i vilajet vi ste uzmutili 18; v) Daijama na est predadoe 10; est i hvala serbijskim knezovom 55; drati vam esno ne dadoe 8; g) Pak me' sobom sobor uinie 11; Pak uini sobor meu wima 22; d) ovo vaqa za sovjet primiti 14; raja sovjet ni za to ne prima 24; na sovjetu wemu zahvalie 21 i sl. Primeri navedeni gore pod (a) i (b) pokazuju da je Kovaevi upotrebio vie puta oblike istog glagola sa srpskim fonetizmom prefiksa uz- (uzmutio 16, uzmutili 13, 18), a jednom i sa ruskoslovenskim ili ruskim glasovnim likom voz- (vozmuti 18). Naravno, ovaj posledwi primer pesnik je mogao doneti u duhu srpskog narodnog jezika zamenom voz- sa uz-: uzmuti, to ne bi uticalo na metar stiha, jer broj slogova ostaje isti, niti na rimu (vozmuti + uputi) poto u rimi ovde ne uestvuje prefiks voz-. Kovaevi nije tako postupio jer mu je, oigledno, ovaj glagol bio blizak i sa ruskoslovenskim ili ruskim prefiksom voz-, a i sa srpskim uz-. To pokazuje da Kovaeviu nije bio dalek proces posrbqivawa slavenosrpskog kwievnog jezika kojim se on sluio. Taj proces zapoeo je u srpskoj kulturi davno pre Prvog srpskog ustanka (Mladenovi 2002 8689; Mladenovi 2002a 122 i daqe) i on e dovesti u svom krajwem rezultatu, pored ostalog, i do uoptavawa, u gorwem sluaju, oblika ovog glagola sa srpskim uz- pri emu e se napustiti forme sa ruskoslovenskim voz-. Upotreba u ovoj Kovaevievoj pesmi primera datih gore pod (v), (g) i (d): est, esno, sobor, sovjet pokazuje da su oni sa ruskoslovenskim ili ruskim fonetizmom bili bliski piscu ove pesme o kojoj ovde raspravqamo (up. i Remeti 1976 7, 9). Naravno, Kovaevi je wih mogao doneti u srpskom glasovnom liku i sa istim brojem slogova: ast, asno, sabor, savet, pri emu bi dve posledwe imenice bile posrbqene na nivou srpskoslovenskog jezika (narodno je zbor i svet / svjet; Rjenik JAZU H 342 i daqe; HH 666 i daqe). U ovoj Kovaevievoj pesmi ne dolazi ni slavenosrbizam sovet (< sovjet), tj. primer poluposrbqen na podruju ekavskog umadijsko-vojvoanskog dijalekta, a koji se sree u nekim pisanim i tampanim tekstovima prve polovine HH veka.
33
3. Georgije Mihaqevi Pjesn hrabrim Serbijanom. Posvjaena gospodinu Arseniju blagorodnomu ot Radi, gradaninu i kupcu [trgovcu] budimskomu, v Budimje, 1805. U prvom stihu ove pesme: pod etirom i pod arkim solncem / i pod zvezda i meseca licem 3, pesnik G. Mihaqevi je upotrebio oblik solncem koji se rimuje sa licem, pri emu se ruskoslovenski ili ruski fonetizam ovog primera (-ol-) nalazi izvan rime. Ovo znai da je pesnik mogao doneti ovu re sa srpskim fonetizmom: suncem + licem a da pri tom ne izae iz deseterca. On to, meutim, nije uinio. Uzrok tome treba traiti svakako u iwenici da ovom pesniku ova re sa ruskoslovenskim ili ruskim glasovnim likom nije bila strana, da mu je naprotiv bila bliska kao naslee u wegovom kwievnom jeziku, slavenosrpskom. Re solnce (sa -ol-) upotrebqena u prvom, poetnom stihu ove Mihaqevieve pesme, vezana je za pesnikovo vlastito shvatawe kwievnog, pisanog jezika kojim se on slui, i pomenuta re s pomenutim fonetizmom, na pomenutom mestu u pesmi ima svoj poseban literarni status (pogotovo ako je sluila za imenovawe nebeskog tela). Da je to tano, potvruje nam primer napunie 4, napunili (+ klonuli) 3, glagolski oblik koji je Mihaqevi u ovoj pesmi upotrebio sa srpskim -u- a ne sa ruskoslovenskim ili ruskim -ol- (eventualni primeri *napolnie, *napolnili ne bi poremetili deseterac). U stihovima: Vostala je jedanput Serbija, vostala je hrabra Serbadija, vostala je etom [n]a sve strane 5; da vostane i da svoje ite 8, pesnik nije upotrebio srpske glasovne likove ustala je i ustane (ime ne bi bio poremeen desetarac), ve oblike s ruskoslovenskim ili ruskim vo-. Oigledno je da je ovaj glagol sa nesrpskim fonetizmom vo koji je pripadao iskquivo ondawem kwievnom jeziku, slavenosrpskom za pesnika Mihaqevia bio osnovni u wegovom kwievnojezikom izrazu, da je on za wega imao literarni status, dok je isti takav glagol sa glasovnim likom u- (ustala, ustane) za ovog pesnika bio drugog ranga, da se upotrebqavao u srpskom (raz)govornom jeziku. Glagol vostati, vostanem i sl., kao i ranije pomenuta imenica solnce iz ove Mihaqevieve pesme, nisu, naravno, ostali zauvek u srpskom kwievnom jeziku. Tokom kasnijeg vremena i ovakvi primeri sa nesrpskim glasovnim likom potpadali su pod opti proces srbizirawa slavenosrpskog kwievnog jezika (Mladenovi 2002 88; Mladenovi 2002a 122 i daqe) pa su bili zameweni likovima iz srpskog narodnog jezika: ustati, ustanem i sl., kao i sunce.
34
* Gorwe razmatrawe je pokazalo da se kwievni jezik, slavenosrpski, autora D. Obradovia i G. Mihaqevia odlikovao odreenim slavenizmima koji su se u tom jeziku jo drali vrsto. Iako su, principski gledano, mogli biti lako zameweni odgovarajuim srpskim ili srpskoslovenskim glasovnim likovima sa istim brojem slogova (to je vano za metar stiha), ipak su pojedine slavenizme D. Obradovi i G. Mihaqevi dosledno upotrebqavali (npr. vostani, vozdvigni, ado, Serbije (vok.), Serbqe (ak. mn.) i sl. D. O. odnosno solnce, vostala, vostane G. M.). To pokazuje da su tim piscima u wihovom ondawem kwievnom jeziku pomenuti primeri, ruskoslovenski ili ruski, bili znatno blii i uobiajeniji negoli odgovarajui srpski sluajevi koji, oigledno, nisu imali literarnojeziki status ve samo (raz)govorni (ustani, uzdigni, edo, Srbijo, Srbqe i sl., odnosno sunce, ustala, ustane). Srbizirawe pomenutih slavenizama, i wima slinih, zahvatie, i to dosledno, i ove primere iz 1804. i 1805. g., ali vremenski neto kasnije pa e biti zameweni pomenutim srpskim jezikim likovima. Ova promena bie u skladu sa procesom posrbqivawa slavenosrpskog kwievnog jezika, koji je poeo negde 60-ih godina H veka i koji e se zavriti negde krajem prve polovine HH stolea. Za razliku od D. Obradovia i G. Mihaqevia, u svojoj pesmi G. Kovaevi je upotrebio i ruskosloveneki (ruski) i srpski lik glagola: vozmuti, pored uzmutio, uzmutili. Ovo pokazuje da je jezik u Kovaevievoj pesmi posveenoj Prvom srpskom ustanku poeo podlegati procesu posrbqivawa, o emu smo gore govorili, da mu odreene rei sa srpskim glasovnim likom nisu bile toliko strane i da ih je on upotrebio u svojim stihovima; a zadravawe primera vozmuti upuuje nas na zakquak da mu ni nesrpski glasovni likovi ovoga glagola nisu bili daleki, ali da je wihovo posrbqivawe za Kovaevia zapoelo. Istina, ovaj pesnik upotrebqava dosledno druge slavenizme, kao npr. est, esno, sobor, sovjet, rei koje e sa svojim ruskoslovenskim ili ruskim fonetizmom ostati jo neko vreme u slavenosrpskom kwievnom jeziku, ali koje e kasnije, u vremenu posle 1804. g., biti zamewene odgovarajuim svojim srpskim glasovnim likovima (ast, asno, sabor, savet) podvrgavajui se na taj nain gorepomenutom optem kontinuiranom procesu posrbqivawa slavenosrpskog literarnog jezika.
Beograd
SKRAENICE Kuna 1970 Herta Kuna, Jezike karakteristike kwievnih djela Dositeja Obradovia. Sarajevo (Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine. Djela kw. HHH. Odjeqewe drutvenih nauka kw. 21), 1970. Mladenovi 1964 Aleksandar Mladenovi, O narodnom jeziku Jovana Rajia. Novi Sad (Matica srpska), 1964.
35
Mladenovi 1995 Aleksandar Mladenovi, Slavenosrpski kwievni jezik poeci i razvoj. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 1995, kw. HHH-2, 103117. Mladenovi 2002 Aleksandar Mladenovi, O kontinuitetu u razvoju srpskog kwievnog jezika. (Do sredine HH veka). Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 2002, kw. H-2, 8390. Mladenovi 2002a Aleksandar Mladenovi, Neke napomene o procesu posrbqivawa slavenosrpskog kwievnog jezika. (Druga decenija HH veka). Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 2002, kw. H-2, 121127. Obradovi Dositej Obradovi, Sabrana dela. . 18111961. Beograd (Prosveta), 1961. Za tampu priredio, beleke i objawewa napisao Borivoje Marinkovi. Remeti 1975 Slobodan N. Remeti, Jezik pjesama Gavrila Kovaevia. Prilozi prouavawu jezika, Novi Sad (Filozofski fakultet), 1975, kw. 11, 5191. Remeti 1976 Slobodan N. Remeti, Jezik pjesama Gavrila Kovaevia (). Prilozi prouavawu jezika, Novi Sad (Filozofski fakultet), 1976, kw. 12, 135. Rjenik JAZU Rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. Na svijet izdaje Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. Zagreb, 19591962, H; 1967, HH; 1975, HH. Stijovi 1994 Rada Stijovi, O jeziku Pesme na insurekciju Serbijanov" Dositeja Obradovia. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 1994, kw. HHH, 575579. Suevi 1914 Milovan Suevi, Jezik u delima Dositeja Obradovia. Izvetaj Prav. velike gimnazije sr. karlovake za kol. godinu 1913/1914, kw. 55, godina 62, 560.
Aleksandar Mladenovi O NEKTORH SLAVNIZMAH V STIHOTVORENIH DOSIFE OBRADOVIA, GAVRIILA KOVAEVIA I GEORGI MIHALEVIA, POSVENNH PERVOMU SERBSKOMU VOSSTANIY Rezyme V nastoe rabote obraaets vnimanie na upotreblenie nekotorh slavnizmov v stihotvorenih D. Obradovia, G. Kovaevia i G. Mihalevia, posvennh Pervomu serbskomu vosstaniy. Pokazalos, to D. Obradovi i G. Mihalevi posledovatelno ispolzuyt slavnizm, kak, napr., vostani Serbije, vozdvigni, zatem soglasno, Serbqe, perve, ado (D. Obradovi), ili solncem, vostala, vostane (G. Mihalevi), v to vrem kak G. Kovaevi ispolzuet formu vozmuti, no nardu s uzmutio, uzmutili, a take i form est, esno, sobor, sovjet. Vse troe pisatele pisali ti stihotvoreni na slavnoserbskom literaturnom zke svoego vremeni, kotor ue togda v bolo mere bl ohvaen processom svoe sobstvenno serbifikacii. tot process, oevidno, ohvatil zk Kovaevia (tak kak nardu s primerami s voz- vstreayts i sluai s uz-), hot i ne vse slavnizm v ego stihotvorenii, kotoroe zdes analiziruets. Dvoe drugih pisatele, D. Obradovi i G. Mihalevi, v svoih stihotvorenih ispolzuyt nekotore neserbificirovanne slavnizm, t. e. nezamenenne sootvetstvuyimi serbskimi narodnmi po zvuaniy alternativnmi leksemami s odnim i tem e koliestvom slogov. to znait, to slavnizm v ih literaturnom zke vse ee krepko derats, no to i v nih nastupit serbizaci v period, posleduyie posle 1804 i 1805 godov.
ZNAEWSKA PODSPECIFIKOVANOST LEKSEME STVAR

MILKA IVI
UDC 811.163.41'367.42
Kratak sadraj. Posledwih godina narasta interesovawe meu jezikim struwacima za leksiku semantiku, posebno za odgovarajue uvide i fenomen koji je James Pustejovsky nazvao znaewskom podspecifikacijom leksikih entiteta. U ovom se radu iznose podaci koji potvruju da srpsku re stvar treba smatrati predstavnikom upravo takve, semantiki podspecifikovane, klase leksema. Kqune rei: podspecifikovanost, materijalni predmet, semantizovan, prosentencijalizatorski.
Ve poodavno meu osvojenim teorijskim uvidima u domenu optelingvistikih istraivawa figurira i ovaj, bitan: pri otelotvoravawu iskaza ne samo to se foneme izgovorno prilagouju svome neposrednom okruewu, nego se i lekseme, u pogledu svog znaewa, adaptiraju onoj semantiko-sintaksikoj celini u koju su ukquene. Vredi podsetiti se: jo je John Rupert Firth (18901960) posebno insistirao na tome da se ne prenebregava uloga konteksta u ustrojavawu znaewskog sadraja upotrebqenih rei1 (mnogi wegov pristup izuavawu jezika, upravo zbog te wegove zainteresovanosti za kontekst, i nazivaju kontekstualnom lingvistikom). Mawe od dve decenije posle Firthove smrti jo je jedan relevantan detaq u vezi s leksikim znaewima dospeo u iu istraivake pawe. D. A. Cruse je, objavqivawem svoga rada Cruse 1977, bio meu prvima koji su zainteresovali iru strunu javnost za problem nejednake semantike specifikovanosti leksikih jedinica. Wegovo upozorewe je bilo sledee: onaj ko poeli da odgovarajuom reju pomene predstavnika neke od pojavnih vrsta prisutnih u wegovom ivotnom prostoru bie, ako ne po pravilu, a ono svakako esto, suoen s izborom izmeu nekoliko postojeih leksikih datosti neidentinog stepena semantike specifikacije (A speaker wishing to refer to something in his surroundings is frequently, if not normally, faced with a range of lexical items of different levels of specificity" op. cit., str. 153). To to je Cruse imao pri tom na umu ilustruje na odgovarajui nain meusobni odnos srpskih leksema ivotiwa, pas i vujak; nazivom vujak priroda stvora o kojem
1 Po wemu, kompletno znaewe jedne rei uvek se unutar konteksta ustrojava, tako da se nijedno prouavawe znaewa koje mimoilazi celokupan kontekst ne moe uzeti ozbiqno (The complete meaning of the word is always contextual and no study of meaning apart from a complete context can be taken seriously" Firth 1957, str. 7).
38
MILKA IVI
se govori iskazuje se u maksimalno, a nazivom ivotiwa u minimalno specifikovanom vidu, dok leksiko reewe pas ostvaruje relaciju hiperonima prema vujak, a hiponima prema ivotiwa. Pred sam kraj minulog veka dospela je pod obuhvat strunog interesovawa i znaewska podspecifikovanost (engleski termin semantic underspecification) pojedinih leksikih entiteta. Glavnu zaslugu za usmeravawe pawe merodavnih na tu pojavu ima James Pustejovsky. On je prvi produbqenije razmotrio iwenicu da u mnogim jezicima postoje pojedine leksike jedinice koje se pojavquju u upadqivo razliitim semantiko-sintaksikim okruewima, a pri tom su svakome od wih, u znaewskom pogledu, na odgovarajui nain prilagoene. Takva prilagodqivost ovih jedinica, objawava Pustejovsky, proishodi iz wihove nedovoqno specifine znaewske prirode, zbog koje ih je on i poeo nazivati (v. Pustejovsky 1998) semantiki podspecifikovanim leksemama. Isti autor je, sem toga, u svojoj neto ranije objavqenoj kwizi Pustejovsky 1995 unapredio terminoloku praksu semantiara i time to je dao snanog impulsa koriewu termina co-composition, pod kojim se podrazumeva interna pojmovna struktura svojstvena leksikim datostima, i termina coercion, kojim se upuuje na integrisawe tih struktura u konceptualnu strukturu reenice. to se tie srpske imenice stvar, ona svojim semantiko-sintaksikim ponaawem na najtipiniji nain egzemplifikuje fenomen jezikog entiteta podspecifikovane semantike. Toj imenici nisu u strunoj literaturi posveivana neka posebnija razmatrawa, mada je meu predstavnicima nae ire javnosti bilo karakteristinih reagovawa na wenu izuzetnu podatnost koriewu. Rad Fekete 2002a obavetava nas, na primer, kako je jedan italac dnevnog lista Politika postavio svojevremeno ovakvo pitawe: zato svi sve to je oko nas nazivaju stvar?" i zatraio da mu se objasni da li jeste ili nije takav govorni postupak u redu (op. cit., str. 65). Upravo je autor pomenutog rada, Egon Fekete, prvi na struwak koji je u taj problem dubqe zaronio. Svoje uvide u wega rezimirao je konstatacijom: s obzirom na weno svojstvo da uopteno podrazumeva mnogo toga a nita konkretno, tj. da moe posluiti kao univerzalna (neeksplicitna) etiketa neega, nije neobino to je jezik imenicu stvar iskoristio da wome implicira ne samo ono to je materijalni predmet, ve i ono to spada u svet nematerijalnih predstava, dakle u krug onih pojmova koji se tiu misli, oseawa, emocija, vesti, prilika i sl." (ibid., str. 66). U RMS za imenicu stvar kae se da oznaava, pod (1), svaki predmet, proizvod bilo ega, bilo ta neivo to materijalno ili fiziki postoji". Tu definiciju bi, meutim, trebalo unekoliko korigovati. Naime, govorni predstavnik savremenog (standardnog) srpskog nee ba svaku predmetnu pojavu ovog sveta pomenuti izrazom stvar. Za wega je taj izraz primenqiv samo na s m e s t a p o m e r q i v e u p o t r e b n e p r e d m e t e, to podrazumeva da e on, ako mu ustreba, ne dvoumei se rei, na primer: Unitili su im sve stvari: i krevet, i
39
stolice, i odela, i kwige, ali ne i: *Unitili su im sve stvari: i kulu, i grobqansku kapelu, i manastirski konak, i crkvu. Kao imenika vrsta rei leksema stvar lako dospeva u poziciju sintaksikog objekta glagolske radwe. Ukoliko se to dogodi, onda do izraaja dolazi sposobnost glagola (na koju takoe Pustejovsky ukazuje) da on svoju objekatsku dopunu na odgovarajui nain znaewski integrie (the ability of the verb to coerce the complement" Pustejovsky 1995, str. 135). Kad neko, recimo, izjavi: donela mi je razne stvari, svi uesnici komunikacije shvataju da tu pod nazivom stvari treba razumeti predmetne pojave; ako, meutim, data izjava glasi drugaije, na primer ovako: ispriala mi je razne stvari, onda je svima sasvim jasno da tu nisu u pitawu predmetne pojave, ve informacije o izvesnim situacijama ili dogaajima. Govorei svojevremeno o prosentencijalizatorskoj slubi pojedinih srpskih jezikih jedinica, ja sam i ovo napomenula (Ivi 1984, str. 169): Stvar je kao vrsta rei imenica, ali takva ije je leksiko znaewe dovoqno iroko, uopteno, da po sebi ne predstavqa prepreku okazionalnom svoewu te imenice na parapronomen", a kad se to dogodi, ona stupa u svojevrsnu korelaciju ili (1) sa kojom od anaforsko-demonstrativnih zamenica2 ili (2) sa zamenicom neto". Ve sama takva mogunost da stoji u korelativnom odnosu sa dve upravo s u p r o t n o s e m a n t i z o v a n e verzije zamenikih rei (svojstvo odreenost"3, s jedne strane / svojstvo neodreenost", s druge strane!) svedoi o tome da se jezika datost stvar, u svojoj funkciji parapronomena, ponaa kao znaewski izrazito podspecifikovana jezika jedinica. Ona, meutim, moe postati konkurent nekom predstavniku pomenutih tipova zamenica samo ukoliko je ispuwen jedan semantiki uslov, a to je da pronominalno upuivawe obavezno mimoilazi s v a iva bia. Zamenice, naime, o kojima je re iskquuju svaku pomisao na qudski stvor, ali se inae animativnosti kao takvoj ne protive, dok je parapronomen stvar markiran (u jakobsonovskom smislu termina) nemogunou da uputi sobom na bilo ta ivo. Drugim reima, govorni predstavnik srpskog jezika moe rei, na primer: to to se mie u travi je korwaa, Neto mijaue ispod kreveta mora da je ono mae, ali ne i *Neka stvar mijaue ispod kreveta mora da je ono mae. *Ta stvar to se mie u travi je korwaa.
2 Osim izraza stvar, funkciju paraprominalnog leksikog reewa, konkuretnog zamenici to, obavqa u srpskom jeziku i izraz iwenica. O toj parapronominalnoj ulozi ove druge imenike lekseme obavetava nas argumentovano, konpetentno, Vladislava Petrovi svojim radom Petrovi 1994. 3 Mnogi struni krugovi danas u svetu naglaavaju da pod odreenou, koju iskazuju pokazne jezike jedinice, treba razumeti svojevrsnu gramatikalizaciju jedne p r a g m a t s k e pojmovne kategorije, a to je svojstvo identifikabilnosti. Odreenost je gramatikalizacija identifikabilnosti" (definiteness is the grammaticalization of identificability") decidirano izjavquje autor poznate kwige sa naslovom Odreenost (Definiteness). Christopher Lyons (Lyons 1999, str. 278).
40
MILKA IVI
Slubu svojevrsnog konkurenta anaforski upotrebqenoj pokaznoj zamenici re stvar ne moe obavqati ukoliko uz sebe ne dobije istu tu zamenicu kao bliu odredbu up. Ono se nije smelo dogoditi. Te stvari bi trebalo to pre srediti i sl. Ona stvar se nije smela dogoditi: to bi trebalo to pre srediti. Ako se ipak desi, to ree biva, da blia odredba nije otelotvorena, onda se weno prisustvo, na osnovu datog konteksta, obavezno podrazumeva up. Nemoj se, molim te, zbog toga brinuti; stvar /= 'tu stvar'/ emo lako srediti i sl. Pri uspostavqawu konkurentnog odnosa sa zamenicom neto slina mogunost podrazumevawa ne dolazi u obzir. Onda kad ostvaruje (supletivan i konkurentan) odnos s pronomenom (prosentencijalizatorom) neto, re stvar se konstituie kao gramatika kategorija vezanog tipa, budui da je uslov za weno postojawe prisustvo neispustivog determinatora4" (Ivi 1984, str. 111). Obavezni determinator biva u takvim sluajevima olien nekim izrazom koji 1) jeste ili (2) nije u funkciji izbrojavawa (up. jedna stvar, dve stvari i sl. sa razne stvari, neke stvari i sl.). Ako je ono prvo posredi, onda se, kako je to (povodom konstrukcija tipa pet minuta, osam godina i sl.) umesno naglasio Egon Fekete, viestrukost osnovne lekseme, u stvari, tretira kao jedna celina" (Fekete 2002 b, str. 104). Poimawe c e l o v i t o s t i izbrojanog dolazi neizbeno do izraaja u prilikama kad se brojna odredba povezuje s imenicom stvar, o emu svedoi nedvosmisleno ta okolnost da se tada izbrojano nikad ne podaje obuhvatu procesualno, ve samo punktualno koncipovane dogaajnosti. Drugim reima mi imenicu stvar s odredbom za izbrojavawe moemo postaviti u sintaksiku poziciju direktnog predikatskog objekta iskquivo onda kad je dati predikat oformqen u svrenom glagolskom vidu (up. npr. Kazao joj je tom prilikom dve stvari, uo je od we tom prilikom tri stvari, ali ne i *Govorio joj je tom prilikom dve stvari, *sluao je od we tom prilikom tri stvari). Kad je, meutim, neispustivi determinator olien odredbom onog drugog tipa, takve se vidska verzija predikatskog glagola ne namee kao obavezni uslov (up. npr. ne samo Kazao joj je tom prilikom razne stvari, uo je od we tom prilikom neke stvari, ve i Govorio joj je tom prilikom razne stvari, Sluao je od we tom prilikom neke stvari). S obzirom na nepodatnost izraza neto morfolokoj oznaci pluralizovawa, kad mu ustreba da udrui podatak o neidentifikovanosti s podatkom o neizbrojanoj mnoini, govorni predstavnik srpskog jezika drugog izbora i nema no da se poslui reju stvar u konstrukciji s odgovarajuom odredbom kvalifikativnog karaktera: razne stvari /= 'stvari koje nisu istovrsne'/ neke stvari /= 'stvari koje ostaju neiden4 Neispustivi determinator je prevod engleskog izraza non-omissible determiner, kojim sam ja (krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina HH veka), ispitujui, pre svega, upotrebu slovenskih padea, u mawoj meri i glagola, nazvala svaku onu odredbu ije isputawe ne prolazi bez relevantih posledica, koje se svode bilo na zamenu smisla besmislom, bilo na pretvarawe date gramatike jedinice u neku drugu.
41
tifikovane'/ svakojake stvari /= 'stvari koje su i ovakve i onakve vrste'/ netane stvari /= 'stvari koje nisu tane'/ i sl. Zahvaqujui, dakle, svojoj izrazito znaewski podspecifikovanoj prirodi, leksema stvar je pogodno jeziko sredstvo za priskakawe u pomo" u svim onim prilikama kada je to neophodno, iz razloga bilo morfolokih (tj. radi obezbeivawa pristupa oznaci pluralizovawa, koja je izrazu neto nedostupna), bilo stilistikih (tj. zato da se izbegne ponavqawe istovetnog zamenikog entiteta). Vrei parapronominalnu funkciju, re stvar je u pogledu konkretne znaewske interpretacije, u nekim prilikama, pri dijalokom komunicirawu, u potpunosti zavisna od date pragmatske situacije, tj. od upuenosti i onog ko govori, i onoga kome se govori, u to o emu, u datom sluaju, moe uopte biti rei. Zar bi, recimo, odgovor: Otiao je da sreuje one stvari, koji se nadovezuje na pitawe Gde je ona?, mogao biti informativan da oba sagovornika nisu u potpunosti upuena u to na ta se, u datoj prilici, izraz one stvari moe odnositi? Doista, u principu gledano, on bi se, u onakvom spoju s glagolom sreivati, mogao odnositi na mnogo ta to na primer na to da ona" sad sreuje one stvari" u dekanatu, tj. ispravqa netano ispisane podatke iz svoje biografije, ili da sreuje one stvari" u svome stanu, tj. sve to je za sebe nakupovala na rasprodaji sad stavqa tamo gde treba da mu je mesto, i sl. Opisana situacija interpretacijske zavisnosti od obavetenosti o temi razgovora, nije, meutim, neto to se ustrojava samo prilikom koriewa parapronomena stvar. Do takve situacije dolazi u svim prilikama kad komunicijski partneri pribegavaju postupku pronominalizacije. Oni se, naime, kako je to svojedavno zapazio Wolfgang Girke, tim postupkom upravo i slue kao svojevrsnim obavetajnim znakom toga da se zapoeta tema razgovora ne prekida, ve nastavqa (Pronominalisierung signalisiert thematische Kontinuitt" Girke 1985, str. 76).
Beograd
CITIRANA LITERATURA Girke 1985: Wolfgang Girke, Zum Problem der Prominalisierung im Russischen, Slavistiche Linguistik 1984. Referate des X Konstanzer Slavistischen Arbeitstreffens, Mnchen 1985, 5483. Ivi 1984: Milka Ivi, O jednom prosentencijalizatoru ije je postojanje zavisno od neispustivog determinatora, Wiener Slavistischer Almanach, Band 13, 1984, 109111. Cruse 1977: D. A. Cruse, The pragmatics of lexical specificiy, Journal of Lingustics Vol. 13, 1977, 153368. Lyons 1999: Christopher Lyons, Definiteness, Cambridge 1999, Cambridge Univ. Press. Pustejovsky 1995: James Pustejovsky, The Generative Lexicon, The MIT Press, Cambridge Mass. 1996. Pustejovsky 1998: The Semantics of Lexical Underspecification, Folia Linguistica Societatis Europaea. XXXI/34, 1998, 323347. Petrovi 1994: Vladislava Petrovi, Sintaksike uloge imenice iwenica" u sloenoj reenici, Zbornik Matice srpske za Filologiju i lingvistiku, CXXXVII, Novi Sad 1994, 443449. RMS: Renik srpskohvratskog kwievnog jezika Matice srpske.
42
MILKA IVI
Fekete 2002a: Egon Fekete, Da li je qubav stvar?, Slovo o jeziku, Jeziki pounik kw. , Beograd 2002, 6566. Fekete 2002b: Egon Fekete, Oblici jednine i mnoine naih zamenica / prideva kao semantiki problem, Slovo o jeziku, Jeziki pounik kw. , Beograd 2002, 99104.
Milka Ivi THE SEMANTIC UNDERSPECIFICATION OF THE LEXICAL ITEM 'STVAR' Summary In recent years there has been among linguists an increasing interest in the study of lexical semantics, especially in describing and explaining the phenomenon concerning the so-called semantic underspecification of lexical items. In this paper the author provides arguments in support of her claim that the Serbian word STVAR displays in a typical way the syntactic behaviour of semantically underspecified lexical units.
DEKOMPOZICIJA I UNIVERBIZACIJA
MILORAD RADOVANOVI
UDC 811.163.41'367 811.163.41'37
Kratak sadraj. U radu se polazi od univerzalnih tendencija u savremenim jezicima sveta, od procesa kondenzacije i nominalizacije, da bi se, zatim, razmotrio deo sintaksike, semantike i derivatoloke problematike koja iza njih stoji. Tu se prvenstveno u sredite panje stavljaju pojave poznate u savremenoj lingvistici kao dekomponovanje rei i univerbizacija sklopova rei. To su tendencije, ve na prvi pogled, kontradiktorne, no ovde se pokuava njihovo jednovremeno postojanje u istim savremenim (slovenskim, indoevropskim barem) jezicima sveta objasniti optelingvistiki inae univerzalno prisutnom jezikom ekonomijom, ravnoteom izmeu naizgled kontradiktornih jezikih zakona, procesa, tendencija. Istovremeno se skree panja i na mogunost da se ova dva jezika fenomena podvedu pod pojmovno-terminolou opoziciju univerbizacija/multiverbizacija. Kljune rei: kondenzacija, nominalizacija, dekompozicija, univerbizacija, multiverbizacija, sintaksa, semantika, tvorba rei, slovenski (indoevropski) jezici, srpski jezik.
1. O dekompoziciji O dekompoziciji kao jezikom postupku, prvo kao o dekomponovanju predikata, a na kraju i kao o pojavi dekomponovanja jezikih jedinica uopte (glagola, imenica, prideva, priloga), pisao sam u Radovanovi (1977, 1978, 1990, 2001, 2004; drugi autori: Ivi 1988, 1995; Piper 1999; Tanasi 1995; ibreg 1987). Tamo su i drugi, detaljniji bibliografski podaci navedeni, kao i definicije stvari koje iz njih i iz navoenih primera slede. Ta je pojava u poetku bila tretirana u sklopu ostvarivanja procesa jezike kondenzacije i nominalizacije. Pojava kondenzacije u jezicima, kao optelingvistiki, sintaksiki i semantiki fenomen od univerzalnoga znaaja i domaaja, u lingvistiku su nauku uveli Praani, a ticao se svakovrsnog saimanja reeninog i semantikog sadraja, radi ekonomisanja jezikim sredstvima, osobito u nekim funkcionalnim stilovima jezikih standarda (pravnom, novinarskom, naunom, politikom, administrativnom), tj. u onim stilovima koji su apstraktniji, uopteniji, bezliniji, anonimniji, neovremenjeniji, itd. od drugih. U jezicima poput srpskog, tu pojavu opaamo u upotrebi formi infinitiva (raditi), glagolskih priloga (uradivi, radei), trpnoga prideva (uraen), deverbativnih imenica (pevanje) i deadjektivnih imenica (nenost), i sl. (tzv. verbidi"). Upotreba deverbativnih i deadjektivnih imenica u tu svrhu naziva se nominalizacijama (= upotreba imenica umesto glagola, nereenica umesto reenica, padenih paradigmi umesto reeninih paradigmi, i sl.).
44
MILORAD RADOVANOVI
A dekomponovanje jezikih jedinica definie se kao njihovo razlaganje. Recimo, umesto analiziram, nominalizacijom dobijamo analiza, a dekompozicijom vrim analizu. Proces se moe nastaviti: daljom nominalizacijom dobijamo vrenje analize, pa daljom dekompozicijom obavljam vrenje analize, i tako dalje. Kod imenica, pak, recimo: poreska davanja < porezi, akcija ruenja < ruenje, i sl.; kod prideva, npr.: crvene boje < crven, razornog intenziteta < razoran, i sl.; kod priloga, npr.: u pogurenom poloaju < pogureno, u oajnom stanju < oajno, i sl. (Za dodatnu literaturu i diskusiju o svemu tome videti u Radovanovi 2004.) O razlozima za dekompoziciju glagola, pri tom, u Radovanovi 2004 (str. 206, nap. 3), dajem rezime ove vrste: Inae, kao inventar osnovnih motiva za uestalije pojavljivanje dekomponovanih predikata umesto onih nedekomponovanih, danas bih izloio sledei skraeni spisak (ponajvie prema vlastitim nalazima, dopunjenim nekim od nalaza Milke Ivi [Ivi 1988, 1995]): nesinoniminost (initi paradu / paradirati), apstraktnost (vriti pritisak / pritiskati), stilska obeleenost (vriti jurie / juriati), institucionalizovanost (drati govor / govoriti), nepostojanje odgovarajueg glagola (imati intenciju / *intendirati), nezavrenost iskaza kod tranzitivnih predikacija (uiniti prekraj / prekriti), otklanjanje dvovidnosti (dati savet davati savete / savetovati), slikovitost" (baciti pogled / pogledati), lake uvoenje faze (zapoeti vriti nastaviti zavriti analizu / analizirati), pluralizacija" predikacije (donositi odluke, predloge / odluivati, predlagati), eufemizacija (izvriti krau / ukrasti), specifinosti determinacije glagola (izneti besmislen predlog davati udna obavetenja / *besmisleno predloiti udno obavetavati), sematika (leksika) pasivizacija" (dati podrku > dobiti podrku / podrati > biti podran), semantiko razraivanje (dati odrati pogaziti potovati ne potovati obeanje, drati se obeanja / obeati), i dr. Dakako, katkad ti motivi deluju i udrueni, (nekoliko njih) u jednom istom sluaju!" A to se razloga za dekomponovanje imenica, prideva i priloga tie, ponajvie su u sferi tzv. eksplicitnog kategorizovanja pojmova" (prema Duki Klikovac; up. Klikovac 1998, 1999, 2000, 2001, 2001a): dakle, sneg je snena padavina, prek je preke naravi, loe je u loem stanju, i sl. 2. O univerbizaciji Na ovo sadanje razmatranje me je navelo, u stvari, malo podrobnije bavljenje Tvorbom rei Ivana Klajna (Klajn 20022003), bavljenja koje je bilo u funkciji pisanja prikaza toga znaajnoga dvotomnoga dela za na asopis Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku (Radovanovi 2004a). Tamo Klajn, recimo, u II tomu (str. 9) gotovo uzgred (kako on to samo ume), veoma saeto i ozbiljno uzima u obzir jeziki proces univerbacije = univerbizacije (uglavnom se pozivajui na oria 1996). Autor kae da je u pitanju jedan od retkih sluajeva gde izvedene rei nastaju takorei pred naim oima". Tu Klajn ne pristaje uz uvreeno leksikonsko stanovite da se radi o postupnom stapanju sintagme u polusloenicu ili u sloenicu, nego prihvata pomenuto orievo stanovite da je u pitanju postupak (i rezultat) pretvaranja vielanih sintaksikih konstrukcija u jednu jedinu re tvorbenim sredstvima". To stano-
45
vite i ja ovde prihvatam. Zatim se Klajn bavi sufiksima koji mogu posluiti za ubiverbizaciju, i daje neke primere tipa: titna lezda > titnjaa, ljubavni roman > ljubi, saobraajna nesrea > saobraajka, buvlja pijaca > buvljak, severni vetar > severac, dobitnik Nobelove nagrade > nobelovac, generalna proba / opravka > generalka, (moemo dodati i kao tipino:) lan akademije nauka i umetnosti > akademik, i dr. Klajn svemu tome prikljuuje i opaanje kako se mnoge od njih upotrebljavaju preteno u govoru ili u profesionalnim argonima, dok u zvaninom izraavanju prednost imaju vielani izrazi". Tu stilistiku obeleenost univerbizacije konstatuju i drugi autori, npr. Bosk (red.) 1998, 104 (ali i mnogo ranije u njegovim radovima), razume se, kada je re o slovakom jeziku. Oigledno se pri tom radi o pojmu i njegovom tumaenju koji su tekovina prake kole", poznatiji nekako od Isaenka, Jedlike, pa zatim do Horaleka i Dokulila (ponajvie u pedesetim i ezdesetim godinama dvadesetoga veka), i naovamo, kako u sinhroniji, tako i u dijahroniji (sa, razume se, neto vie materijala posvedoenog iz ekoga jezika; kasnije je ista pojava posvedoavana bivala i primerima iz drugih slovenskih jezika, iz bugarskog, ruskog, poljskog, na primer). (Babanov 1994.) U tom pravcu, ali sa mnogo vie primera i diskusije, idu i radovi naih slavista (ori 1991, 1996; Risti 1995; Otaevi 1997, i drugi). ori (1991), pominjui eksiplicitno termine odnosno pojmove abrevijature, semantike kondenzacije i univerbizacije, govori o jezikoj ekonomiji kako je ona shvatana u lingvistikoj nauci i slavistici, te o njenom znaaju u tvorbi rei. Osim srpskih (srpskohrvatskih) primera, ori ima u vidu i meujeziku relaciju, osobito kontrast prema slovenakom i nemakom jeziku (npr.: nuklearna centrala > nuklearka / sl. nuklearka / nem. Kernkraftwerk, i sl.). I on istie standardnojeziku prestinost sloenih etiketa, a stilsku obeleenost (profesionalnu, grupnu) univerbizovanih etiketa (npr. saobraajna nesrea / saobraajka, i dr.). Govorei i o drugim tvorbenim pitanjima, ori ovde skree panju i na mogunu vieznanost univerbizovanih etiketa (tipa pominjanog: generalka = genaralna proba / popravka). ori (1996) kasnije, sa stanovita jezike ekonomije i sintagmatske nominacije, nastavlja priu o univerbaciji (= univerbizaciji), sada ve sa puno primera, idui po sufiksima i tvorbenim obrascima, i sa posebnim osvrtom na argonizme (danas nam tu obilje grae prua knjiga Ranka Bugarskog argon, up. Bugarski 2003, i primere tipa: grupni seks > grupnjak, slobodni umetnik > slobodnjak, itd.). ori tu naelno kae ono to i Klajn prihvata, a i ja u ovom mom preglednom prilogu: Univerbacija (univerbizacija) je, ire gledano, tvorbeni postupak pomou kojeg se vielane sintaksike konstrukcije transformiu u jednu re bez promene u znaenju. U srpskom jeziku takvo skraivanje sintagmatskih naziva vri se pomou modela sufiksalnog tipa. Zapravo, u centru naeg interesovanja nalaze se sluajevi u kojima kakav predmet (pojam) ima formalno dvostruku nominaciju: jedna je predstavljena sintagmatskom formacijom, a druga semantiki ekvivalentnom imenikom izvedenicom. U komunikativnom smislu izmeu ovih nominacija (naziva) semantike razlike nema. Ova druga, kraa jedinica nominacije predstavlja, u odreenom smislu, tednju jezikog materijala." Jasno, i tu autor stalno ima na umu stilsku obeleenost / neobeleenost pojedinih od navoenih jezikih mogunosti, modela, sredstava.
46
MILORAD RADOVANOVI
Risti (1995) na srpskom jezikom materijalu ekscerpiranom iz Renika novih rei Ivana Klajna i iz proze Slobodana Selenia, sistematski i detaljno prati pojavu univerbizacije, ali, sada ciljano, i sa tezom kao sredstvo ekspresivizacije razgovorne leksike". Autorka sve to povezuje i sa optelingvistiki relevantnim i rasprostranjenim, a relativno univerzalnim, pojavama sintaksike i semantike kondenzacije (up. odeljak 1. u ovom prilogu), te sa pojavama kompresije i ekonomije. U sredite prie o mitivaciji za pojave tipa univerbizacije, Stana Risti postavlja, kao dominantne, emotivno-ekspresivnu i funkcionalno-stilsku markiranost. Osim imenikih univerba" tipa doo < onaj koji je doao, utolog < onaj koji uti, i dr., autorka ovde daje i glagolske univerbe", tipa mitingovati < drati miting, krizirati < doivljavati krizu, itd., kao i pridevske univerbe" tipa navalentan < koji navaljuje, zbrdozdolisan < uraen s brda s dola, i sl. Jasno, i ovde svi oni pomalo lie, najee, na one argonske, sociolekatske, registarske, funkcionalnostilske provenijencije. Otaevi (1997), apsorbovavi prethodnu literaturu, kao i onu optiju, odobito slavistiku, i pojmovno-terminoloko-teorijsku, sistematizuje temu, tako da pod univerbizacijom podrazumeva dve stvari upravo: 1) tvorbu monoleksemskih nominata na osnovu vielanih (motivisanih) naziva (derivacijom = neutronska bomba / neutronka; supstantivizacijom = razredni stareina / razredni; sinegdohom = predmeti od srebra / srebro; kompozicijom = igra prve lige / prvoliga) i 2) simplifikacijom vielanih naziva (kontekstna = Vlada SRJ / Vlada; skraivanjem = Srpska akademija nauka i umetnosti / SANU). Konstatuje da se pojava univerbizacije ne sme vezivati samo za razgovorni jezik ili za argon ili za urnalistiki stil, budui da je ima i u stilski neutralnim tekstovima.1 Zatim daje nizove univerbata" registrovanih u opisnim renicima srpskoga jezika, kao i one registrovane u novijoj upotrebi i novijim izvorima, sa glavnim zakljukom koji sledi opaanje kako se u najnovije vreme univerbizacija kao pojava, obrazac, model, vezuje i za stilski neutralne tekstove (npr.: havajka, nuklearka, saobraajka, i dr.). 3. Dekompozicija prema univerbizaciji Ve na prvi pogled, pojave predstavljene u odeljcima 1. i 2., dakle one iz naslova ovoga priloga dekompozicija i univerbizacija (univerbacija"), kontradiktorne su, kao dekomponovanje i komponovanje, razlaganje i slaganje, analiza i sinteza, rasklapanje i sklapanje, rastavljanje i sastavljanje, oslonjavanje i uproavanje, rasipanje i tednja, [i kao, videe se malo kasnije, multiverbizacija" i univerbizacija"], itd.2 No, i jedna i druga pojava motivisane su
1 U naoj slavistikoj literaturi, Radmilo Marojevi (Marojevi 1986: 33) govorei o rusko-srpskim (srpskohrvatskim) razlikama, napominje kako to ne moe biti jasna tipoloka razlika, ali kae: Univerbizacija kao tvorbeni postupak (ptiletni plan ptiletka) u ruskom je ire rasprostrawen i u razgovornoj varijanti kwievnog jezika, dok se u srpskohrvatskom zasad sree samo u argonu (Studentski grad Studewak)". 2 Univerbizacija je dakle, vaan mehanizam jezikog stvaranja, razvoja, ekonomije, i neologizacije, u krajnjem tvorbe rei, teorijski upravo fantastino zanimljiv, naoko samo potpuno suprotan jednako produktivnim i univerzalnim procesima sintaksike dekompozicije tipa vri preticanje < pretie, novana sredstva < novac, plave boje < plav, u loem stanju < loe, i sl., o emu bi
47
zapravo pobudama jezike ekonomije, ali razliite vrste (u prvom sluaju, kada je u pitanju dekomponovanje glagolskih leksema, radi se o posledici tenje da se ne izrie redundantni semantiki materijal, kod dekomponovanja ostalih vrsta rei, o eksplicitnom kategorizovanju pojmova,3 a u drugom sluaju, o tednji na upotrebljenim leksikim i gramatikim sredstvima). Ipak, dakle, u oba ova sluaja jezika ekonomija i njen odnos prema informacijskoj preciznosti, jeste taj presudni agens koji do njih dovodi, koji ih pokree, kao ravnotea izmeu dva prividno razliita procesa (gledano dijahronijski ili sinhronijski, svejedno, strukturalno ili funkcionalno takoe). A i stilovi, anrovi, registri, sociolekti njihovog prevalentnog pojavljivanja jesu razliiti (u prvom sluaju to su oni apstraktniji", u drugom, pak, oni konkretniji"). A i sistemska distribucija tih pojava u okviru pojedinih stilova, anrova, registara, sociolekata, jeste na nivou i/i", a u tom smislu vie/manje", a ne ili/ili". S tim da se prirataj znaenja neke vrste dogaa i u jednom i u drugom sluaju (stilska obeleenost", institucionalizovanost", ekspresivnost", ili sl.). Ni jeziki nivoi njihovoga ispoljavanja nisu isti (sintaksa i semantika / tvorba rei). Na kraju, i jedna napomena sledee vrste: Otaevi (1997: 61), na samom kraju izlaganja, u poslednjoj reenici pri tom, i u poslednjoj rei te reenice, otvara novu mogunost razmatranja, ili pak daje ansu za potvrdu malopreanjega uoptavanja, tvrdnjom: U publicistikom i naunom stilu, uporedo sa univerbacijom, sve je zastupljenija i suprotna pojava multiverbacija". Naime, opaziemo, pominje se na tom mestu lingvistika etiketa multiverbacija. Ispada da bi se, sasvim skladno izgleda mi zasad barem, moje objanjenje o dekompoziciji prema univerbizaciji moglo podrati i slavistikim odnosno lingvistikim parom termina odnosno pojmova: multiverbizacija / univerbizacija. Taj par termina odnosno pojmova, zasigurno ne sluajno, jer sledi osnovne ideje Prakog lingvistikog kruga i Prake lingvistike kole, navodi i najpotpuniji slavistiki lingvistiki renik, izdat u okviru projekta vezanog za terminoloki deo posla koji je bio uraen pod patronatom Meunarodnog komiteta slavista i Meunarodnog komiteta / komisije za lingvistiku terminologiju, a tampan je u izdanju Akademije u Pragu 1977. godine, kao opteslovenski lingvistiki projekat (uz osnovne slovenske, tu su jo engleski, nemaki i francuski terminoloki ekvivalenti davani; sa samo izuzetanim prazninama"): Jedlika (red.) 1977: 1, 184185. ak se tamo za eki predloak univerbizace kae da znai tvoen jednoslovnho pojmenovn na podklad synonymnho pojmenovn vceslovnho, nap. plenrn schze plenrka", dok se za eki predloak multiverbizace daje primer zkoumat provdt vzkum. U onom prvom sluaju, dakle, u pitanju je tano ono to se u naem radu naziva univerbizacijom, a u drugom tano ono to se u naem radu naziva dekompozicise, kao problemu, izgleda cela jedna knjiga teorijska, tipoloka i kognitivnolingvistika barem, mogla napisati. Videti za poetak o tome, tek nagovetaj pitanja istina, u Treem delu moje knjige: Milorad Radovanovi, Planiranje jezika i drugi spisi, Sremski Karlovci / Novi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2004. 3 Ne treba nikako smetnuti s uma da jezika ekonomija ide uporedo s informacijskom preciznou, tako da i u jeziku bude, malo-malo pa i redundantnog informacijskog materijala kao i u genetskom zapisu uostalom (znamo, novija istraivanja pokazuju, da se ak oko 97% genetskoga materijala smatra genetskim otpadom, tj. da prvi, delotvorni geni, ine samo 3% naega genoma oni koji se prevode na jezik proteina" zatim!). (Up. Ridli 2001 [1999]:150.)
48
MILORAD RADOVANOVI
jom! Nazvali to mi, dakle, ovako ili onako, stoji opaanje da su to dva procesa u nesumnjivoj vezi.4 U srbistici su se, nekako, dakle, sasvim nezavisno odomaili termini dekompozicija i univerbizacija za pojave o kojima je u ovom radu re; u slavistici i ire od nje, i u lingvistici, pak opozicija terminoloko-pojmovna multiverbizacija / univerbizacija kao da se namee kao skladnija, ali nedovoljno prihvaena jo uvek! To, razume se, tako po pravilu biva kada su razliiti jeziki nivoi u sprezi i proimanju, razliiti autori, lektire, tradicije i jeziki korpusi!
BIBLIOGRAFIJA Babanov, Andre (1994). Univerbizaci kak stilistieskoe sredstvo". Stylistyczne konfrontacje. Red. S. Gajda, M. Balowski. Opole, Instytut Filologii Polskiej, 125132. Bosk, Jn, red. (1998). Najnowsze dzieje jzykw sowiaskich. Slovensk jazyk. Opole, Uniwersytet Opolski / Instytut Filologii Polskiej. Bugarski, Ranko (2003). argon. Beograd, Biblioteka XX vek. ori, Boo (1991). O nekim tvorbenim modelima sa stanovita jezike ekonomije". Nauni sastanak slavista u Vukove dane. Referati i saoptewa 20/2. Beograd, Meunarodni slavistiki centar, 325334. ori, Boo (1996). O sufiksalnoj univerbaciji u srpskom jeziku". Srpski jezik /12. Beograd, Nauno drutvo za negovawe i prouavawe srpskog jezika, 6064. ori, Boo (1996a). Kratka verzija termina". Standardizacija terminologije. Beograd, SANU, 5355. Ivi, Milka (1983). Lingvistiki ogledi. Beograd, Biblioteka XX vek / Prosveta. Ivi, Milka (1988). Jo o dekomponovawu predikata". Junoslovenski filolog 44. Beograd, Institut za srpskohrvatski jezik SANU, 15. Pretampano u: Ivi, Milka (1995), 180187. Ivi, Milka (1995). O zelenom konju. Novi lingvistiki ogledi. Beograd, Biblioteka XX vek / Slovograf. Jedlika, Alois, red. (1977). Slovnk slovansk lingvistick terminologie. Slovar slavnsko lingvistiesko terminologii. Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology. 12. Praha, Academia. Klajn, Ivan (20022003). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo: Slagawe i prefiksacija. Drugi deo: Sufiksacija i konverzija. Prilozi gramatici srpskoga jezika . Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva / Institut za srpski jezik SANU / Matica srpska. Klikovac, Duka (1998). O javnom jeziku. (Eksplicitna kategorizacija imenikih pojmova)". Jezik danas 8. Novi Sad, Matica srpska, 1721. Klikovac, Duka (1999). Jo o eksplicitnoj kategorizaciji imenikih pojmova". Jezik danas 10. Novi Sad, Matica srpska, 1012. Klikovac, Duka (2000). O jezikim i birokratskim istuncima". Jezik danas 11. Novi Sad, Matica srpska, 1418. Klikovac, Duka (2001). O birokratizaciji srpskog jezika". Na jezik 34/12. Beograd, Institut za srpski jezik SANU, 85110.
4 Za slovaki se navode termini univerbizcia / multiverbizcia, za poljski uniwerbizacja / multiwerbizacja, za luiki (gornji i donji) uniwerbizacija / multiwerbizacija, za ruski svednie, [univerbaci, univerbizaci] / , za ukrajinski unverbac, unverbzac / multiverbzac, za beloruski unverbac / multverbac, za bugarski univerbizaci / multiverbizaci, za makedonski univerbizacija / multiverbizacija, za srpskohrvatski (hrvatskosrpski) univerbizacija / multiverbizacija, za slovenaki univerbizacija / multiverbizacija, za engleski univerbization [= creation of a single-word naming unit as a synonym of a multi-word naming unit"] / multiverbization, za francuski univerbation / multiverbation, za nemaki Univerbierung / Multiverbierung.
49
Klikovac, Duka (2001a). On the bureaucratization of Serbian". International Journal of the Sociology of Language 151 (= Serbian Sociolinguistics, eds. M. Radovanovi and R. A. Major). Berlin / New York, Mouton de Gruyter, 111164. Marojevi, Radmilo (1986). Tipoloko diferencirawe ruskog i srpskohrvatskog jezika (iz dijahronijske i sinhronijske perspektive)". Junoslovenski filolog 42. Beograd, Institut za srpskohrvatski jezik, 2141. Otaevi, ore (1996). Varijantnost vielanih termina (na materijalu eleznike terminologije)". Standardizacija terminologije. Beograd, SANU, 5760. Otaevi, ore (1997). Univerbacija". Na jezik 32/12. Beograd, Institut za srpski jezik SANU, 5263. Piper, Predrag (1999). Analitiki glagolski izrazi i dekomponovani predikati tipa 'izraziti zahvalnost' ". Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 42. Novi Sad, Matica srpska, 3743. Radovanovi, Milorad (1977). Dekomponovawe predikata. (Na primerima iz srpskohrvatskog jezika". Junoslovenski filolog 33. Beograd, Institut za srpskohrvatski jezik, 5380. Radovanovi, Milorad (1978). Imenica u funkciji kondenzatora. Novi Sad, Matica srpska. Radovanovi, Milorad (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci / Novi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia / Dobra vest. Radovanovi, Milorad (2001). On nominal and verbal style: cultures or languages in contact?". International Journal of the Sociology of Language 151 (= Serbian Sociolinguistics, eds. M. Radovanovi and R. A. Major). Berlin / New York, Mouton de Gruyter, 4148. Radovanovi, Milorad (2004). Planiranje jezika i drugi spisi. Sremski Karlovci / Novi Sad, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Radovanovi, Milorad (2004a). O Klajnovoj Tvorbi rei". Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 47/12. Novi Sad, Matica srpska, 484488. Ridli, Met (2001 [1999]). Genom. Autobiografija vrste u 23 poglavlja. Beograd, Platw. Risti, Stana (1995). Univerbizacija kao sredstvo ekspresivizacije razgovorne leksike (na materijalu Renika novih rei I. Klajna i romana Ubistvo s predumiqajem S. Selenia)". Junoslovenski filolog 51. Beograd, Institut za srpski jezik SANU, 125133. Tanasi, Sreto (1995). Dekomponovawe glagola i struktura proste reenice". Junoslovenski filolog 51. Beograd, Institut za srpski jezik SANU, 157166. ibreg, Ivona (1987). Dekomponovani predikat u jeziku sredstava javnoga informisanja". Prilozi prouavawu jezika 23. Novi Sad, Institut za junoslovenske jezike, 6372.
Milorad Radovanovi DECOMPOSITION AND UNIVERBIZATION Summary In this article the author points out some universal tendencies in modern languages: sentence condensation and nominalization. In close connection with that, the two important consequences of these tendsencies are concerned in syntax, semantics, and word-formation, as well. From that point of view the two well known phenomena in the Slavic as well as in the Indo-European languages: word decomposition and word sequence univerbization are observed. These two tendencies could be treated as contradictory by definition. On the contrary, their almost universal presence in modern (the Slavic as well as the Indo-European) languages, even in the same languages, is explained from the standpoint of language economy, the balance between contradictory language laws, processes and tendencies. At the same time, the possibility is allowed to use terminological accessory multiverbization" / univerbization" for the notions observed.
THE LIFE CYCLE OF A DEFINITENESS MARKER: THE LONG AND SHORT FORM OF THE ADJECTIVE IN OLD CHURCH SLAVONIC, RUSSIAN, SERBIAN AND CROATIAN
BJRN HANSEN
UDC 811.163.1'367.623.91/.92 811.161.1'367.623.91/.92 811.163.41'367.623.91/.92 811.163.42'367.623.91/.92
Abstract. This paper deals with the functions and development of the short and the long form of the adjective in Old Church Slavonic, Russian, Serbian and Croatian. Old Church Slavonic had two complete case paradigms for both sub-categories. Later in all Slavonic languages we witness a decline in the use of the short form which became marginalised or fell into complete disuse. In this paper I have analysed the semantic-pragmatic function of definiteness and the syntactic function of predicate marking in the light of grammaticalization theory. It has been demonstrated that these functions refer to different stages in the crosslinguistic life cycle of definiteness markers. The main thesis is that there are significant parallels in the development of the Slavonic adjective declension and the life cycle of definite articles. The change is characterized by the transition from a semantic-pragmatic into a purely syntactic function. This is a universal of grammaticalization. Key words: Serbian language, Croatian language, history of language, definiteness, adjective declension, grammaticalization
0. Introduction This paper is intended to shed some new light on a discussion as old as the subject of Slavonic Studies itself. It deals with the functions and development of the short and the long form of the Slavonic adjective; e.g. Old Church Slavonic star stari, Serbian and Croatian star stari, Russian star star 'old'.1 Old Church Slavonic had two complete case paradigms for both sub-categories. In all Slavonic languages the short form later declined and became fairly marginalised or even fell into complete disuse. There has been heated debate about whether these adjectival forms originally fullfilled the same or similar functions as the articles in Germanic or Romance languages.2
1 Already in 1822 the founding father of Slavonic Studies Dobrovsk described these adjective forms and called them 'definite' and 'indefinite' declensions. 2 For a discussion of the Slavistic approaches cf. N. I. Tolstoj, 'Znaenie kratkich i polnych form prilagatel'nych v staroslavjanskom jazyke', Voprosy slavjanskogo jazykoznanija, 2, 1957, pp. 43122; M. Honowska, Geneza zoonej odmiany przymiotnikw w wietle faktw jzyka staro-cerkiewno-sowiaskiego, Wrocaw, 1963 and E. Fekete, 'Oblik, znaenje i upotreba odreenog i neodreenog pridevskog vida u srpskohrvatskom jeziku', Junoslovenski filolog, 28/12 and 29/34, 1969/1973, pp. 321386 and pp. 339522.
52
BJRN HANSEN
That they did so has been widely accepted by scholars in the field of the so called tokavian languages who maintain that 'definiteness' still dominates in determining the use of the long form (LF) and the short form (SF). Therefore, in the handbooks of Serbian and Croatian we find the terms odreeni pridev 'definite adjective' or odreeni vid pridjeva 'definite aspect of the adjective'. The opposing view argues that the opposition in question never expressed definiteness. According to this view the development is purely formal, i.e. non-semantic, replacing the old adjective declension.3 The old declension of the SF which is identical to a noun declension paradigm is understood as having been superseded by the new system of the LF which results in adjectival endings which are distinct from nominal endings. In modern Russian the SF has retreated into the clearly syntactic function of a predicate marker. The semantic and the syntactic aspect remain isolated from each other, because the connection between definiteness and the syntactic function of for example the Modern Russian SF remains unclear. In this paper I shall focus on both aspects in the light of grammaticalization theory. I shall show that these functions correspond to different stages of the crosslinguistic life cycle of definiteness markers. My main thesis is that there are significant parallels in the development of the Slavonic adjective declension and the life cycle of definite articles. The direction of change is characterized by the transition from a semantic-pragmatic to a purely syntactic function i.e. we are dealing with the late stages of a grammaticalization process. 1. Definiteness and referentiality When talking about articles and their semantic functions we need to differentiate between definiteness and referentiality.4 Both have something to do with the cognitive packaging of nouns which is determined by the speaker's assessment of how the addressee is able to find out which entities he or she is talking about. According to Lyons (1999) definiteness is a grammaticalized category which is used to direct the hearer to the referent of a noun phrase by signalling that he or she is in a position to identify it within a shared set of knowledge. Definiteness can arise from different files of shared knowledge. An object might be identifiable on the basis of immediate deictic availability, i.e. it is accessible from the communication situation (e.g. Pass me the hammer, please). Definiteness also occurs if the referent has been directly or indirectly mentioned previously or if it belonges to permanently-filed chunks of information like the sun or in a family the dog. If the speaker assumes the hearer can identify the referent he choses the definite article. If not, he
3 This view is held for example by G. Gunnarsson, Recherches syntaxiques sur la dcadence de l'adjectif nominal dans les langues slaves et particulirement dans la Russe, Paris, 1931, and Honowska, Geneza. 4 Literature: Ch. Lyons, Definiteness, Cambridge, 1999; T. Givn, 'Definiteness and referentiality' in J. H. Greenberg, (ed.) Universals of Human Language, IV, Stanford, 1978, pp. 291330; T. Givn On understanding grammar, New York, 1979; T. Givn, Syntax. A functional-typological introduction, I, Amsterdam/Phil., 1987.
THE LIFE CYCLE OF A DEFINITENESS MARKER: THE LONG AND SHORT FORM
53
uses the indefinite article. All languages have different means for the marking of identifiability. Apart from articles, demonstratives and possessives occur. Whereas demonstratives always imply the status 'definite', possessives do so only in certain positions (Lyons 1999). This can be illustrated with English and German, where prepositive possessives exclude the occurrence of articles and imply identifiability, while postpositive prepositional possessives take the indefinite article:
my book, *the my book, *a my book, but: a book of mine mein Buch, *das mein Buch, *ein mein Buch but: ein Buch von mir
Possessive adjectives in Russian, however, exclusively express identifiability of the determined noun:
(1) U men adres Anin, no ne znay gde. 'I have Anna's address, but I don't know where it is.'
In many languages vocative constructions imply definiteness, because being forms of adress they function like the inherently definite second person. Therefore, Serbian and Croatian vocatives allow only the LF; cf.:
(2) Mladi ovee, sluaj me! *Mlad ovee, sluaj me! 'Young man, listen to me!'
Definiteness closely interacts with referentiality. The latter involves the speaker's intent to give a nominal expression a non-empty reference, i.e. the speaker commits him/herself to the existence of the referent within the relevant universe of discourse (Givn). There are three main referential statuses of nouns:
(3) kupil mainu, o kotoro m govorili vera. I bought the car we talked about yesterday. (4) kupil mainu I bought a car.
non-specific referential
(5) Esli b u men bli dengi kupil b ikarnuy mainu. If I had money I would buy a posh car. (6) Karl Benc izobrel avtomobil. Karl Benz invented the car.
non-referential
(7) Nov Rover horoa maina. The new Rover is a good car.
The difference between non-specific and non-referential nouns is that the latter functions as a predicate. In some cases identifiability and referentiality do not depend solely on the speaker's intention. There exist structural environments which require a noun phrase occurring there to have a particular status. Restrictions of this kind are called 'definiteness and referentiality effects'
54
BJRN HANSEN
(Lyons 1999). For example, in most languages existential sentences do not allow definite noun phrases. This is the case in English, German and Russian:
(8) There is a fly on the wall. *There is the fly on the wall. (Lyons 1999) Da ist eine Fliege an der Wand. *Da ist die Fliege an der Wand. Tam muha na stene. *Tam ta muha na stene.
A vast, yet little studied field of definiteness and referentiality effects are the lexical defaults of nouns and adjectives.5 Many nouns and adjectives have an inbuilt preference for a particular status. It is well known that nouns with relational meaning like director or brother have a strong default for the status 'definite'. A noun like Russian durak 'idiot', however, can not be used with the status specific-indefinite: (9) *Voel durak. 'An idiot came in.' Similar restrictions can be found in certain adjectives which like superlatives (the smartest student vs. *a smartest student) by default imply definiteness. They are obligatorily accompanied by a definite article or imply identifiability. Some inherently definite German adjectives: alleinige 'the sole', betreffende 'the in question', folgende 'the following', heutige 'today's' etc. These lexical defaults have to be taken into account when we analyse the functioning of the Slavonic adjectives. As we shall see later, the peculiarity of the Slavonic adjectives lies in the fact that the definiteness of the noun is expressed not by an independent element like an article, but by a morpheme bound to the adjective, and some adjectives do imply a definiteness default. An important area of definiteness effects to be considered is the interaction between the marking of definiteness and the syntactic position. As the data from many languages show6 definiteness marking is most regular in those positions which are involved in creating the topic continuity of the discourse. The main functional load is carried by the accusative object and the subject: the former is the major avenue for introducing new relevant referents into discourse,7 the latter ensures the thematic continuity of a paragraph. This explains the fact that articles function regularly in subject and direct object positions, but less regularly in other oblique cases. For example in Rumanian, no article is ever used with prepositions unless the noun phrase also contains an adjective: n gradin 'in the garden', n gradina cea mare 'in the large garden'.8 Similar examples can be found in German zu Fu 'by foot', vor Erscheinen des Buches 'before the publication of the book' and in English: by foot, at night. In Hansen (1995) I showed that the German articles appeared in pre5 Studies on the referential potential of Russian nouns: B. Hansen, Zur Grammatik von Referenz und Episodizitt, Mnchen, 1996 and A. Smelev, Referencial'nye mechanizmy russkogo jazyka, Tampere, 1996. 6 cf. E. Moravcsik, 'Determination', Working Papers on Language Universals, 1, 1969, pp. 6598; J. H. Greenberg, 'How does a language acquire gender markers?' in J. H. Greenberg, (ed.) Universals of Human Language, IV, Stanford, 1987, pp. 4782; T. Givn, Topic continuity in discourse. A quantitative crosslanguage study, 1983, Amsterdam/Phil. 7 Givn, On understanding grammar, p. 52. 8 Moravcsik, 'Determination'.
55
positional phrases much later than in the subject and the direct object.9 Finally, we could mention Turkish which has a definite accusative case marker. 2. The Life Cycle of Articles Let us now consider how definite markers like articles develop over time. Greenberg (1979), Lehmann (1995) and Lyons (1999) argue that in the course of history definite articles tend to expand from identifiability to other non-semantic uses to end up as a mere marker of nominality or gender.10 The same idea has motivated the popular view that the French article le has become a nominality marker. Greenberg differentiates three stages in the life cycle of a definite article. As his account remains somewhat vague, I have taken steps to elaborate his model. Stage I articles genuinely mark identifiability arising from all possible knowledge files. The shift from stage I to stage II takes place when the articulated form spreads until it becomes the predominant form of the noun. It appears with generic and non-specific nouns. Stage II can be illustrated by the following examples from German and French:
(10) German: Die Spinne hat acht Beine. 'The spider has eight legs.' (11) French: L'or est un mtal. 'Gold is a metal.'
Yet, its use in non-specific and nonreferential contexts may not be obligatory:
(12) German: Claudia ist Lehrerin. 'Claudia is a teacher.' Swedish: (13) Vi har hund. 'We are dog owners.'11
In certain contexts stage II articles can mark both definite and indefinite nouns. They may include both definite determination and indefinite specific uses.
(14) German: Das Urteil unterliegt nicht der Berufung. 'The verdict is not subject to appeal.' (15) German: Er stellte das Problem zur Diskussion. 'He put the problem up for discussion.'
Although accompanied by the definite article, der Berufung 'appeal' and zur Diskussion 'for discussion' are semantically indefinite. In other cases there is only a very subtle semantic or pragmatic difference between definite and indefinite forms.
(16) German: Cambridge hat einem/dem Touristen viel zu bieten. 'Cambridge has a lot to offer to a/the tourist.'
9 B. Hansen, Die deutschen Artikel und ihre Wiedergabe im Trkischen. (Arbeiten zur Mehrsprachigkeit 53), Hamburg, 1995. 10 Greenberg, 'How does a language', Lehmann Ch., Thoughts on grammaticalization. A programmatic sketch, Mnchen, 19952 and Lyons, Definiteness. 11 Example from . Dahl, (in print) Grammaticalization and the life cycle of constructions, Ms. Stockholm.
56
BJRN HANSEN
The stage II definite article is not a prototypical marker of definiteness any more, because it can acquire indefinite functions and covers a certain range of uses beyond identifibility. Stage III can be said to have been reached when the article has spread to all remaining environments until the noun has only one form. This article accompanies even proper names which due to their inherent definiteness defy definite articles for a long time. A stage III 'article' is clearly not a definite marker any more; it is already a semantically empty syntactic marker of nominality or gender. Some uses of the German articles belong to this stage. German der functions as a marker of gender of geographical names; it accompanies all country names of feminine and masculine gender, but not of neuter gender:
(17) German: Es waren Leute aus der Schweiz (fem.), dem Iran (masc.) und Polen (neutr.) anwesend. 'People were present from Switzerland, Iran and Poland.'
Similarly, der can be the carrier of the case morpheme, which is illustrated by the following synonymous sentences:
(18) German: Der Patient bedarf der Ruhe. (dative) synonymous: Der Patient braucht Ruhe. (accusative) 'The patient needs rest.'
As late stage III articles have lost any connection to definiteness, they are sometimes difficult to detect. Lehmann (1995) for example argues that the Bantu noun class markers go back to previous definite articles. Whereas stage I is characterized by a highly regular marking of definiteness, stage II shows more and more cases when the markers do not fullfill these functions. The articulated forms begin to dominate and to take over some indefinite uses. Stage III is reached when the capability of marking definiteness is lost and when the forms have acquired a purely syntactic function instead. One more stage of grammaticalization and the opposition ceases to exist. The form either gets lost, or coalesces with a lexical stem to fossilize. These fossilized forms can no longer be obtained according to the rules of grammar, but must be listed in the lexicon. They are called lexicalizations.12 3. SF/LF in Old Church Slavonic Due to the need of brevity I shall confine myself to some of the main points in the prehistory of the Slavonic adjective declension. Reconstructing the forms in the Indoeuropean protolanguage Hajnal (1997) comes to the conclusion that the LF goes back to a relative construction of the type 'knife which (is) sharp = the sharp knife'.13 Hajnal shows that the protolanguage had this definite marker only in the form of a nominative construction. In Balto-Slavic this construction spread from nominative to accusative and finally to all obliLehmann, Thoughts on grammaticalization, p. 136. I. Hajnal, 'Definite nominale Determination im Indogermanischen', Indogermanische Forschungen, 102, 1997, pp. 3873.
13 12
57
que cases. This development mirrors the interaction between definiteness and syntactic position as mentioned in paragraph 2. In Old Church Slavonic the SF and the LF form a grammatical category of the adjective with full paradigms for number and case.14 An inflectional or grammatical category is defined according to Mel'uk (1997) by the following features:15 1. One element of the set of 'grams' is obligatorily activated in a particular part of speech; e.g. every verb needs a mood marker. 2. The grams exclude each other in one and the same position; e.g. past tense does not combine with future tense in one verbal form. 3. The form is expressed with regular means; a) Gram and stem are expressed compositionally, b) The number of expressions for one gram is limited, c) The majority of grams can be combined with all or nearly all elements of a certain word class. If we apply this to Old Church Slavonic, we can observe that 1: Every adjective has to be marked with respect to the opposition SF vs. LF; 2: an adjective can have either the SF or the LF, never both in one form; 3: the two grams forming the category are expressed by separate morphemes attached to the adjective stem. For every adjective there exists only one SF and one LF. Concerning feature 3c we have to admit that both members of the category cannot be combined with all or nearly all adjectives. In this sense SF/LF is clearly less grammatical than for example tense or case. In the most archaic texts most forms of LF consist of the corresponding SF plus the inflected forms of the reconstructed deictic element *j.
Table 1. Sg. Nom. Gen. Dat. Acc. Instr. Loc. LF m. novi novago novm novi novim novm SF m. nov nova nov nov novom nov LF f. nova nov novi nov novo novi SF f. nova nov nov nov novo nov LF n. novo novago novm novo novim novm SF n. novo nova nov novo novom nov
14 The relevant works on SFA/LFA in Old Church Slavonic are: Tolstoj, 'Znaenie', Honowska, Geneza, R. Veerka, Altkirchenslavische (Altbulgarische) Syntax II. Die innere Satzstruktur, Freiburg i. Br., 1993. 15 I. A. Mel'uk, Kurs obej morfologii I, Vena/Moskva, 1997, p. 249.
58
Table 2. Pl. Nom. Gen. Dat. Acc. Instr. Loc. LF m. novii novih novim nov novimi novih SF m. novi nov novom nov nov novh
BJRN HANSEN
LF f. nov novih novim nov novimi novih
SF f. nov nov novam nov novami novah
LF n. nova novih novim nova novimi novih
SF n. nova nov novom nova nov novh
As several scholars have pointed out the use of the LF and the SF is governed by language-specific rules and is not to be seen as a slavish copying of the articles of the original Greek texts. The use is mainly determined by definiteness, but also by morphological, lexical and syntactic factors.16 Let us begin with definiteness: the LF marks definite nouns and the SF indefinite nouns; therefore the former is compulsory after inherently definite elements like s 'this' or t 'that' and latter is used after inherently indefinte elements like edin 'one/a certain'. We can show that the marking of definiteness functions independently of the referential status of the determined noun. All possible combinations of definiteness and referential statuses are attested. Consider these examples of the SF in specific-indefinite contexts:
(19) i se k b t rk im sh i vprosia i glte ate dostoit v svot cliti. (Matthew 12,10 Codex Zographensis) 'A man was there with a withered arm, and they asked him 'Is it permitted to heal on the sabbath?" (20) pot is petra i ikova i ioana i vzvede na gor vsok edin (Mark 9,2 Codex Marianus) 'Jesus took Peter, James and John with him and led them up a high mountain by themselves.'
In sentence (19) the speaker is talking about a paralysed arm and in (20) about a high hill both of which exist in the universe of discourse. As the adressee is not able to identify them, rk 'hand' and gor 'hill' are indefinite, hence they are accompanied by the adjectives in the SF sh 'a paralysed' and vsok 'a high'. The LF appears in specific-definite contexts, as the following sentences show:
(21) zakon bo crkvnm pokar s prisgoh koe motno stpati. (508,14 Codex Suprasliensis) 'Subordinating myself to the ecclesiastical law I have sworn how to act.' (22) i priedi edina vdovica boga vvre dv lept [] i prizvav enik svo ree im amin gl vam ko vdovica si bogaa mnoe vsh vvre. (Mark 12,42/43 Codex Marianus) 'Presently there came a poor widow who dropped in two tiny coins, [] he called his disciples to him and said: 'Truly I tell you: this poor widow has given more than all those giving to the treasury." (23) az esm hlb iv sed snbse (John 6,51, Codex Marianus) 'I am the living bread that has come down from heaven.'
16 The factor model is based on M. Guiraud-Weber, 'La mthode bisynchronique dans la description de l'adjectif attribut en russe moderne', Revue des Etudes slaves, LXV/1, 1996, pp. 8195; cf. chapter 4 of this article.
59
Sentence (21) contains the definite noun zakon 'law' the referent of which is identifiable on the basis of shared cultural knowledge in the sense that speaker and hearer know that within their community there is only one ecclesiastical law. In (22) the speaker introduces a new referent 'a widow' by using the SF indefinite markers in boga 'poor' and edina 'one' and when this referent is mentioned again the speaker can assume the adressee is able to identify the person in question and therefore he or she uses the LF (bogaa) and the deictic si 'this'. The following examples show the SF and the LF accompanying nouns with non-speficic reference. Here the speakers do not have a commitment to the referents' existence within the universe of discourse. Instead they instruct the hearer to activate the mental prototype of the category.
(24) ne moet drvo dobro ploda zla tvoriti. (Matthew 7,18 Codex Zographensis) 'A good tree cannot bear bad fruit, and a poor tree sound fruit.' (25) nepodobno st o miratiih hvaliti s. (126,14 Codex Suprasliensis) 'One should not pride oneself on the dead.'
(24) is a generic statement and the referents of the nouns do not exist in the universe of discourse. It is worth noting that non-specific reference is not restricted to the SF, as the LF miratiih shows in (25). Finally, only the SF is attested in non-referential contexts. Here the determined noun is in predicative use.
(26) se m menem iosif svtnik s m blag i pravden. (Luke 23,50 Codex Marianus) 'Now there was a man called Joseph, a member of the Council, a good and upright man.' (27) irod bo boe s ioana vd i ma pravedna i sta. (Mark 6,20 Codex Marianus) 'For Herod went in awe of John, knowing him to be a good and holy man.'
As vocatives are forms of address and therefore similar to second person pronouns, they are inherently definite and usually demand the LF: (28) zl rabe 'you wicked servant!' (Luke 19,22, Codex Marianus). We have to consider the fact that the expression of definiteness is not totally regular. There are a lot of examples showing disturbances of the functional opposition. In one translation of the same Greek original the LF is used and in another the SF. As the material cited in Vecerka (1993) shows this is mainly the case in prepositional constructions and the instrumental: Luke 23,38 knigami elinskami i rimskami 'with Greek and Roman letters' in Codex Zographensis and elinskmi i rimskmi in Codex Suprasliensis.17 These exception, however, can be explained by the fact that definiteness generally tends be expressed less regularly in marginal positions of topic continuity. As in Modern Russian there exist several exceptions based on morphological factors. Many adjectives are restricted to only one form; some only have the SF, others only the LF. First of all, possessive adjectives exclusively have the SF. The same holds true for the majority of relational adjectives derived from proper names.
17
Veerka, Altkirchenslavische (Altbulgarische) Syntax II, p. 215.
60
BJRN HANSEN
(29) Js ree t esi simon sn ionin. (John 1,42 Codex Marianus) 'Jesus said: 'You are Simon son of John." (30) Js otide v stran trsk i sdonsk. (Matthew 15,21 Codex Marianus) 'Jesus then withdrew to the region of Tyre and Sidon.' (31) li oni osm na deste na ne pade stlp silamsk i pobi mnite li ko ti dlnie b pae vsh k. (Luke 13,4 Codex Zographensis) 'Or the eighteen people who were killed when the tower fell on them at Siloam do you imagine they must have been more guilty than all the other people living in Jerusalem?'
On the other hand, derived temporal and local adjectives like vni 'eternal', okrstni 'nearest' have only the LF. They are inherently definite.
(32) otpsti da ede v okrstniih selh i vseh. (Mark 6,36 Codex Zographensis) 'Send them off to the farms and villages round about.'
Meaning differences between SF and LF shed further light on our analysis of the functioning of the SF/LF opposition.; cf. the SF dln meaning 'must' and the LF dlni 'necessary, appropriate'.
(33) en m dlny lybv da vzdat. (1C 7,3 Apostolus Christinopolitanus) 'The man has to give his wife the love due to her.' (34) m zakon imam i po zakon naem dln est mrti. (John 19,7 Codex Zographensis) 'We have a law and according to that law he ought to die.'
Phraselogical units have only the LF as vodni trd 'dropsy', even if they appear in indefinite contexts. According to some scholars the main difference between the SF and the LF is their syntactic behaviour. Although this can hardly be accepted as the main feature, the restriction does exist that the LF can not be used with adjectives occupying the predicate position. The SF is not subject to any restrictions, they appear both in nominal phrases and in the predicate.
(35) bdite i molite s da ne vnidete v napast dh bo bdr a plt nemotna. (Matthew 26,41 Codex Zographensis) 'Stay awake, and pray that you may be spared the test. The spirit is willing, but the flesh is weak.'
The SF has one clear syntactic function: it derives adverbs from regular adjectives. Apart from accusative neuter singular, locative and instrumental are used: skoro (acc.) 'quickly', dobr (loc.) 'well', rabsk (instr.) 'slavishly'. What emerges from this chapter is that SF/LF in Old Church Slavonic is a grammatical category which functions as a certain type of definiteness marker. The SF has a wider range of syntactic uses than the LF and is not confined to the predicate position whereas the LF is not yet allowed in the predicate position at all. There are, however, clear signs of disturbances of the semantic opposition as many adjectives are restricted to either the SF or the LF. These restrictions can be explained by semantic defaults, in the sense that inherently definite adjectives do not take part in the opposition. If derived from proper names they have only the SF, if derived from appellative nouns they have predominantly the LF. Another sign of weakening of the definite marker is to be seen in the differentiated meanings of SF and LF adjectives. Lexicalizations are not typical for fully-fledged grammatical categories. We
61
come to the conclusion that Old Church Slavonic SF/LF represents a definite marker in a state of decay. It is not a prototypical marker of definiteness, because some LF forms have indefinite functions and cover a certain range of uses beyond identifiability. Oscillations between the SF and the LF are especially frequent in non-topical positions, i.e. in prepositional and instrumental constructions. As the LF is not yet the dominant form, we can assign a middle position between stage I and stage II in the life cycle of definite markers. On the other hand, with the marking of adverbs, the SF has one purely syntactic function typical even for stage III. 4. SF/LF in Russian Although a lot of research has been carried out on the development of LF/SF in Russian18 some of the material is of little use, because many scholars have not taken the larger context into consideration. They confine themselves to shortened examples, often only nominal syntagmas. Investigating definiteness, however, one needs to analyse the context to be able to determine the file of shared knowledge from which the identifiability of the referent may arise. Common East Slavonic (= drevnerusski zk) has a system similar to that of Old Church Slavonic. Both adjective forms had a complete paradigm comprising all cases and all three numbers. The SF is used in all syntactic positions, whereas the LF is excluded from the predicate. The opposition still expresses definiteness, especially with qualitative adjectives in subject and direct object position. Let us start with examples of the status specific-indefinite:
(36) V to e lto be bur velika s gromom i gradom. 'In that year there was a heavy storm with thunder and hail.' (37) Olga povele iskopati mu veliku i gluboku na dvore teremstem vne grada. (Nestor Chronicle) 'Olga had a huge and deep hole dug in the court outside the town.'
The SF marks indefiniteness also in non-specific and non-referential contexts:

(38) Oe pridet krvav mue na dvor ili sin to vidoka emu ne iskati. (Russian Pravda). 'If a man comes beaten bloodily or black and blue, he need not bring a witness. (39) b e Rostislav mu dobl raten vzrastom e lp i krasen licem i milostiv ubogm. (Nestor Chronicle) 'Rostislav was a strong man, tall, handsome and merciful to the poor.'
As in Old Church Slavonic the SF is the only possible form in the predicate; cf. the adjectives raten, lp etc. Whereas in Old Church Slavonic adjectives derived from proper nouns appear predominantly in the SF in Common East Slavonic we can observe a more frequent occurence of the LF. From the 16th to the 18th century the LF expands into the predicate position and su18 cf. Gunnarsson, Recherches syntaxiques, B. Unbegaun, La langue russe au XVI-e sicle, Paris, 1935; L. P. Jakubinskij; 'Iz istorii imeni prilagatel'nogo', Doklady i sobenija instituta jazykoznanija AN SSSR, 1, 1951, pp. 5260 and others.
62
BJRN HANSEN
persedes the SF in attributive use. As early as in the 13. century one can observe the tendency towards reduction of the case paradigm of the SF.19 In the more archaic styles of Russian some oblique forms of the SF stay in use for a longer time. Consider the following quotation from Pushkin's Skazka o care Saltane:
(41) Car Saltan, s eno prosts, Na dobra kon sads [] 'Tsar Saltan said goodbye to his wife and mounted a fine steed []
It is interesting to note that the loss of case forms reveals a particular hierarchy: in the early stages dative, instrumental and prepositional cases are lost and only at the very end the use of accusative case gradually disappeares.20 As a relic of oblique case forms, Modern Russian has inherited a number of adverbs going back to fossilized prepositional phrases. They are the results of lexicalization processes, i.e. the transition of the combination of a lexical item plus grammatical affix into a single lexical unit, for example sperva 'at first', izdaleka 'from afar', ot mala do velika 'young and old', po-russki 'in Russian', na bosu nogu 'bare footed'. The early loss of the oblique cases reflects the frequent omission of articles in languages like Rumanian and German, as mentioned in paragraph 1. We shall come back to the loss of cases when we analyse the parallel development in Serbian and Croatian. In Modern Russian the morphological opposition in question does not express definiteness any longer. The SF is one 'gram' (grammema) of the bipartite inflectional category 'predicate marking' of the Russian adjective. The case paradigm of the SF is reduced to the nominative form which agrees with the subject in gender and number, for example star stara staro star 'old'. In agreement with Guiraud-Weber (1993, 1996) I would also posit that the use of the SF can not appropriately be described in a purely synchronic static analysis, because the category is changing in front of our eyes. For solving this problem Guiraud-Weber applies the so called bisynchronic" method which relies on the assumption that rapidly changing categories should be described by more than one single rule system. For the current use of the SF the author differentiates a stable core of rules, called microgrammar, and the two models A and B containing additional rules. A is the progressive and B is the receding model. The microgrammar consists of strict rules, violations of which render grammatically incorrect sentences. It has four levels:21 1. morphological: many adjectives do not have a SF at all, as relational adjectives like stolin 'capital' or some colour terms like korinev 'brown'.
19 Among the 120 adjectives used in the Smolensk Treaty from 1229 one finds only 7 SFA (cf. V. I. Barkovskij/P. S. Kuznecov, Istorieskaja grammatika russkogo jazyka, Moskva, 19652, p. 246). 20 cf. the findings in Gunnarsson, Recherches syntaxiques and Unbegaun, La langue russe au XVI-e sicle. 21 Guiraud-Weber does not differentiate the last two levels.
63
2. lexical: some SF and LF have different meaning in which case the LF usually covers both meanings, e.g. bolen 'ill' bolno 'chronically ill, psychologically ill', iv 'alive' ivo 'lively'. 3. syntactic: the SF is restricted to the predicate position; only the SF can govern direct objects; on poho na otca. 'he looks like his father'22 4. referential: the SF is used with generically referring subjects like in
(42) elovek smerten . 'Man is mortal.'
The progressive model A is spreading and dominates in the speech of younger native speakers. Its main feature is the restriction of the SF to the microgrammar. In all of the following contexts of the copula bt the speakers use exclusively the LF in the nominative or in the instrumental case: present tense > LFNom
(43) Ona ne tolko gluha, ona ee i slepa. 'She is not only deaf, but also blind.'
past, future, conditional > LFNom or LFInstr

(44) A ena ego bla mila. 'But his wife was nice.' (45) Vnen politika Gorbaeva byla protivoreivo. 'Gorbachev's foreign policy was contradictory.'
infinitive, gerund, imperative > LFInstr

(46) hou bt pravdimm. 'I want to be honest.'
The receding model B is more complex, because it allows more variants by making use of the SF: present tense > LFNom or SF
(43a) Ona ne tolko gluha, ona ee i slepa. (47) Ona obitelna. 'She is sociable.'
past, future, conditional > LFNom or LFInstr or SF

(44a) A ena ego bla mila. (45a) Vnen politika Gorbaeva bla protivoreivo. (48) On bl dobroduen i rassen, kak ego otec. 'He was good-natured and absent-minded like his father.'
infinitive, gerund, imperative > LFInstr or SF

(46) hou bt pravdimm. (49) Uen ne moet bt sentimentalen. 'A scholar can not be sentimental.'
22
In the spoken language one may come across LFA: on pohoi na otca.
64
BJRN HANSEN
Model B is less common in modern Russian and appeares predominantly in belles-lettres. Therefore, in certain contexts it is perceived as archaic. From this chapter we can conclude that SF/LF in Common East Slavonic functioned as a definite marker which exhibited some irregularities. In the course of time the stage II markers SF/LF drifted apart in different directions. The LF evolved into a marker of the part of speech 'adjective' and the SF shifted to a marker of predicativity and of the part of speech 'adverb'. In Modern Russian the LF corresponds to stage III and shows no traces of the previous stages any more. The connection to identifiability is completely lost. The LF as an equivalent of the articulated form has spread to all adjectives and has has started to supersede the unarticulated form SF. Both SF and LF have highly abstract, purely syntactic functions. The paradigmatic variability, i.e. the freedom with which the language user chooses a sign (Lehmann 1995, 137), is constrained and the use becomes obligatory. The proposed analysis is contrary to the widespread view that the SF indicates a temporary and the LF a permanent feature. It is very easy to find counter-evidence for this claim: cf. example (42) elovek smerten. 'Man is mortal.' There is no single semantic feature which could account for all the usages of SF and LF in predicate position; e.g. Nikol's (1985) identifies 28 different factors. Guiraud-Weber (1996, 66) comes to the conclusion: ' Tatelnoe sinhronnoe izuenie obnaruivaet nastouy mozaiku upotrebleni, kotora ne obladaet nikako vnutrenne svznosty.' 5. SF/LF in Serbian and Croatian The early use of SF/LF seems to be quite similar to that of Old Church Slavonic. The forms mark definiteness of both specific and non-specific nouns. Compare the following passage from a letter sent from Dubrovnik:
(50) Potenomu vovodi sandaly od vladuxago dubrov'koga kneza i od vse opkine kako lybimu pritely srdno pozdravlni (Povelja Dubrovnik) 'A cordial greeting to the honoured Vojevoda Sandal as to a beloved friend from the governing Prince of Dubrovnik and from the whole community
'Vojevoda Sandal' is inherently definite and is therefore accompanied by the the LF Potenomu. The same holds true for the noun 'the prince' and its adjectives. The noun pritely, however, has the referential status 'indefinite non-specific'and demands the SF lybimu. Some further instances of specific contexts:
(51) i da ih slua vsak po zakonu crkovnomu. (Zakonik Stefana Duana) 'May everybody listen to them according to the ecclesiastical law.' (52) Zaide dan dobar i razuman lovk (Povelja Dubrovnik) 'There came a good and prudent man.'
As in Old Church Slavonic the SF dominates in indefinite-nonspecific and in non-referential uses:
65
(53) Da uini kako dobr lovk (Povelja Dubrovnik) 'May he act like a good man.'
The existing studies in the history of Serbian and Croatian do not give a clear account of the linguistic processes before the start of the 20th century. Svane (1958) shows that as early as in the 14th century the paradigm of the SF is in a state of decay. The dialectal areas of tokavian develop in different directions. In Western and central areas the different case forms of the SF are in use much longer than in the Eastern part. The 17th century Bosnian author, Ivan Ani", for example even favours the SF.23 To fill the gap in the description of the historical development I have conducted a corpus-linguistic analysis of the language use of Dositej Obradovi, one of the first authors to introduce tokavian as the base of a polyfunctional written language in Serbia. The data from the autobiography 'Life and Adventures of Dositej Obradovi part I' (1783) indicate that he uses the SF nearly exclusively in nominative and accusative masculine.24 SF/LF still functions as a definite marker independently of the referential status of the noun. However, non-specific and non-referential nouns clearly dominate. The very few genitive forms found in the corpus are restricted to 'non-specific' nouns.
(54) Kakvae bdna stvar kad mlad ovek obikne samovolstvu! 'What a horrible thing it is, when a young man grows accustomed to acting willfully.' (55) A vi predaete tube edan nadrugoga: grean ovek budui, kakou svece suditi [] 'And you bring forward accusations against each other: Being a poor sinner how can I be a just judge [] (56) krepkobi elo dase namrim na kog pustnika da nim odem u Egiptske i u Arapske pustin gdi nema stopa oveka iva. 'I would very much like to meet a hermit and go with him into the Egyptian and African desert where no human being has ever set foot.'
As mentioned previously, there are not many examples where the SF marks specific indefinite nouns. The LF is clearly the dominant form.
(57) [ ] Propade pravoslave i da diu ruke na arhere svoe? Srbli koima bog dao zdrav um i poeno srce! 'The Orthodox faith is lost and they raise their hands aganist their bishop. The Serbs whom God has given a sound mind and an honest heart!' (58) A koe gdi itao da blagoinni svetonaravni apostol nag posokak utrao 'Somewhere I read that the decent and holy apostle ran through the street naked.'
The SF is the only allowed form with non-referential nouns and in the predicate:
(59) boe od ve blagoobrazan i krasnolian ovek. 'He always has been a handsome and good-looking man.' (60) Koliko sam prost i neuen men e mile viditi uenog mladoga Raia, nego etiri vselnska patriarha koi bi bili bez nauke kao . 'As I am an ordinary and
23 G. Svane, Die Flexionen in tokavischen Texten aus dem Zeitraum 13501400, Aarhus, 1958; S. Markovi, Jezik Ivana Ania (bosanskog pisca XVII veka), Beograd, 1958. 24 G. Neweklowsky, Dositej Obradovi Leben und Abenteuer. Erster Teil, Leipzig 1783. Konkordanzen. Wortlisten, Wien, 1995; The data base comprises 147 examples of SFA formed of 46 different adjectives.
66
BJRN HANSEN
uneducated man I would rather see the young educated Raic than four ecumenical partiarchs who like me have no education.'
As Beli and Fekete show, Vuk Karadi, the main language reformer of Neotokavian, uses SF/LF somewhat inconsistently.25 The confusion of both forms can be illustrated by sentences in which the SF and the LF determine one and the same noun or by sentences with non-referential nouns accompanied by the LF instead of the SF.
(61) Koga su poznavali kao staroga hajduka zla ovjeka, a meu narodom poznata trgovca. '[] whom they knew as an old brigand and a bad man, but who among the people was a well-known merchant.' (62) On je bio hrabri junak. 'He was a bold hero.'
In his language the LF dominates, but there are a few sentences with the SF in those oblique cases not attested in Obradovi's language. For example in the locative case:
(63) Nala ga bijeda na suhu putu. 'The misfortune befell him on the way.'
Due to the fact that Vuk's language was selected as the dialectal base of the Serbocroat standard language, all grammarians of the 20th century describe the SF as having a full case paradigm. They simply continue old grammatographic traditions going back to Vuk's and Danii's philological works from the 19th century. This has not changed since the split up in the three standards in the 1990s. Take for example the singular paradigm in the Croatian grammar handbook Bari et al:26
Table 3 Sg. Nom. Gen. Dat. Acc. Instr. Loc. LF m. vlik vlikg(a) vlikm(u/e) vlik vlikm vlikm(e/u) SF m. vlik vlika vliku vlik vlikm vliku LF f. vlik vlik vlikj vlik vlikm vlikj SF f. vlika vlik vlikj vliku vlikm vlikj LF n. vlik vlikg(a) vlikm(u/e) vlik vlikm vlikm(e/u) SF n. vliko vlika vliku vliko vlikm vliku
The table shows that in some cases, the SF differ from the LF only in the accent; for example femin. nom. vlika vs. vlik 'big'. As my analysis of the development and the description of the current use is based on written texts these forms can not be taken into account.27 My empirical historical research
25 A. Beli, Istorija srpskohrvatskog jezika, II/1, Beograd, 1950 and Fekete, 'Oblik, znaenje i upotreba'. 26 E. Bari et al., Hrvatska gramatika, Zagreb 1995; cf. also . Stanoji/Popovi Lj., Gramatika srpskoga jezika, Beograd, 1999, D. Ragu, Praktina hrvatska gramatika, Zagreb, 1997 and H. Vajzovi/H. Zvrko Gramatika bosanskoga jezika. IIV razred gimnazije, Sarajevo, 1994. 27 The same approach is found in Fekete, 'Oblik, znaenje i upotreba'.
67
clearly demonstrates that the oblique cases of the SF went out of regular use a long time ago. Obradovi does not use them at all, Vuk somewhat erratically. Many forms are attested only in dialects. In opposition to the dominant view in Serbian and Croatian linguistics, I maintain that the full paradigm cited in table 4 is an arbitrary agglomeration of dialectal forms of various periods and that it reflects neither Vuk's, nor the current language use.28 Therefore, we are dealing with the wide gap between the codified norms on the one hand, and actual language use on the other. The functioning of SF/LF in the modern languages is to be analysed in the same way as Russian. We shall develop a microgrammar and different models reflecting the current state of flux. The data are taken from electronic corpora accessible via the internet: 'The Croatian National Corpus' (HNK www.hnk.ffzg.hr) and the 'The Oslo Corpus of Bosnian Texts' (www.tekstlab.uio). The data are also extracted from various printed media (Ilustrovana politika and Vreme). The material gathered from these sources indicates that the SF is fairly stable and does not exhibit any significant differences between Serbian and Croatian. In some cases the SF is even more frequent than the polyfunctional LF: for example dobar 'good' and bolestan 'ill' are more frequent than dobri and bolesni. The SF have only the forms nom./acc. sg.; adjectives determining animate nouns are restricted to the nominative; for example bolestan is the only form. All other forms do not belong to the standard languages, they are confined to dialects and artistic use in belles-lettres. Therefore, the following examples are treated as instances of literary morphology"29 outside the standard language:
(64) Carigradska policija se dri osvetanog naela da je lake nevina oveka pustiti iz proklete avlije nego za krivcem tragati po carigradskim budacima. (Andri) 'The Tsarigrad police proceed on the sacred principle that it is easier to release an innocent person from the infernal court than to pursue the culprit in the corners of Tsarigrad.' (65) Malo je porumenio zbog neoekivana ishoda. (Kaleb) 'He blushed because of the unexpected end.'
These elements of literary morphology" can be compared to Slavonicisms in Modern Russian as zlato 'golden' or vlas 'hair'. The microgrammar contains the following set of strict rules on three levels: 1. morphological: some adjectives have no SF, e.g. arki 'hot', kuni 'house', rijeni 'river', desni 'right', davni 'ancient', posledwi 'the last'; not all of them are inherently definite; 2. lexical: some SF and LF have different meaning; e.g. sunan 'sunny' vs. LF sunani 'solar'; in lexicalized phrases usually only the LF is allowed crni prit 'carbuncle', krteni kum 'godfather', dragi kamen 'precious stone'
28 Stanoji maintains the use of the oblique cases receded only in the 20th century; cf. . Stanoji, 'Morfologija, sintaksa i frazeologija', in M. Radovanovi, (red.) Srpski jezik (Najnowsze dzieje jzykw sowiaskich), Opole, 1996, pp. 111143. A similar point of view can be found in M. Lonari, (red.) Hrvatski jezik. (Najnowsze dzieje jzykw sowiaskich), 1998, Opole. 29 For a discussion of literary morphology" cf. . Stanoji, Jezik i stil Iva Andria, Beograd, 1967 and Stanoji, 'Morfologija'.
68
BJRN HANSEN
3. syntactic: the SF is the only possible form in the predicate position;

(66) Dovoljno sam bogat i star da sebi mogu priutiti dvomjeseni odmor. (HNK) 'I am old enough and rich enough to allow myself a two month holiday.'
Rule 3 is to be seen as part of the microgrammar because native speakers do not accept the LF in the predicate (*dovoljno sam bogati). Similar to the description of Modern Russian we add to the microgrammar the progressive model A and the conservative model B. Model A is characterised by the progressing decay of the definiteness function of the SF. The marking of indefiniteness is no longer a question of strict grammatical rules, but of preference. 1. morphological: possessive adjectives and possessives have LF bratovog, Vukovog, njegovog. 2. definiteness: the SF marks indefinite non-specific and non-referential nouns. Specific nouns, especially those with explicit definiteness markers, are compatible with both the SF and the LF irrespective of their status of definiteness or indefiniteness. Among the data we find many examples of 'definiteness disharmony' where the SF is accompanied by possessives or demonstratives:
(67) Ovaj praktian primjer odlino pokazuje kako su planovi Ante Glibote i Vladimira Mihaljeka o povratku u Croatia Records samo pusti snovi. (HNK) 'This practical example clearly shows that Ante Glibov's and Vladimir Mihaljek's plans to return to Croatia Records are only empty dreams.
In (67) we would expect ovaj praktini primjer. On the other hand, the reverse is also attested: the LF can be accompanied by the indefinite marker jedan 'one'
(68) Jedan stari zeleni 'ford' proe pored Sosa i on osjeti miris benzina. (HNK) 'An old green Ford passes Sos and he can smell the petrol.' (69) Poto posljednjih dana ni jedan novi vic nisam izmislio, bie mi dosadno. (Sead Fetahagi) 'After having been unable to think out a single new joke for the last days I will be bored.'
Model B which is closer to the codified norms of all Serbian and Croatian codifications is characterised by two features: 1. morphological: possessive adjectives have only the SF; cf. the Genitive singular bratova 'of brother's', Vukova 'of Vuk's'; also possessives: njegova 'hers' 2. definiteness: the SF marks indefinite and non-referential nouns. In this model SF/LFs function as regular definiteness markers of the subject and the direct object. All referential statuses are attested. Consider the examples of indefinite specific nouns:
69
(70) Dubina rane pokazuje da je udaren neim tekim i da ga je udario snaan ovjek ili neko kome je strah dao veliku snagu. (Devad Karahasan) 'The gash shows that he was hit with something heavy and that he was hit by a strong man or by somebody whom fear gave great strength.' (71) Ne znam ta radim: kupio sam nov krevet, a on kripi. (Ilustrovana politika) 'I don't know what to do: I bought a new bed, but it creaks.'
Definite specific nouns are accompanied by an adjective in the LF:

(72) Mukaffa prui ruku i straar prie da mu pomogne ustati. Nije bio ba siguran na nogama pa ga je dobri straar, koji se htio pokazati, jo neko vrijeme pridravao i pomagao mu da proe nekoliko puta sobom da se razgiba. (Devad Karahasan: Istoni divan) 'Mukaffa held out his hand and the watchman helped him to stand up. He was still shaky and the good watchman, who wanted to put himself forward held him up for a while and helped him to cross the room several times to relax his muscles.'
The SF mark indefinite nouns with the referential status 'non-specific':

(73) Na stotine je knjievnih nagrada za pisce, meni nije poznata ni jedna nagrada za itaoca. Jer dobar italac je rijedak isti tako kao i dobar pisac. (Nedad Ibriimovi) 'There are hundreds of prizes for writers, but I do not know a single prize for the reader. For a good reader is as rare, as a good writer.'
The same holds true for non-referential nouns, i.e. nouns occupying the predicate:
(74) Najprije je valjda bio nesporazum s nastavnikom fizikog vaspitanja. To je bio mlad, vrijedan nastavnik, dobar gimnastiar, koji je gajio vatrenu elju da i njegovi aci budu dobri gimnastiari. (Advan Hozi) 'At the beginning there must have been a misunderstanding with the physical education teacher. He was a young and capable teacher, a good gymnast who fostered the ardent desire that his students should become good gymnasts too.'
Thus we can conclude that the SF is stable in the subject and the object, i.e. in the syntactic positions most important for topic continuity. This chapter has surveyed the development of the adjective declension in the Neotokavian languages. In comparison to Old Church Slavonic SF/LF has undergone significant changes, but has not lost its connection to definiteness. In the standard languages the SF has shed all case forms except the nominative and the accusative masculine singular. In this respect Serbian and Croatian are developing much more slowly than Russian which shed the oblique case forms not later than in the 18. century. Serbian and Croatian SF/LF has shifted from a stage I/II marker to a late stage II marker. As model B shows the category is losing ground in the specific reference, while it is relatively stable in non-referential contexts and in the predicate. More and more areas are being excluded from the regular functioning of definiteness marking. This provides strong evidence that the category is drifting towards stage III and is becoming a marker of non-referential nouns and of predicativity.
70
BJRN HANSEN
5. Definite Adjectives in other languages In the other Slavonic languages the decay of the SF has gone even further than in Russian. In Polish the SF is not part of a grammatical category of the adjective any more. It forms a small set of predicative elements which are to be analysed as fossilised lexical entries in their own right. A similar development has taken place in Slovak, Ukrainian and Belorussian. In Sorbian the SF has even become extinct.30 A similar system of adjective declensions is attested in the Germanic languages. In Swedish this opposition of, as they are traditionally labelled, 'strong' and 'weak' forms of the adjective correlates precisely with the definite-indefinite distinction:
(75) den nya bilen denna nya bilen hennes nya bilen Karls nya byl Kra ven! en ny bil ngon ny bil 'the new car' (def.) 'this new car' (def.) 'her new car' (def.) 'Karl's new car' (def.) 'Dear Friend!' (vocative, def.) 'a new car' (indef.) 'some new car' (indef.)
It is interesting to note that the indefinite form is also used in the predicate like the SF in Old Church Slavonic, Serbian and Croatian:
(76) Karls bil r ny. 'Karl's car is new.'
In contrast to Swedish, the distribution of the corresponding forms in German is not determined by definiteness. In some contexts both forms are allowed. The one form is used mainly in definite, but also in indefinite contexts:
(77) definite: indefinite: das neue Auto 'the new car', dieses neue Auto 'this new car' irgendwelche neuen Autos 'some new cars'
The reverse holds for the other form which mainly accompanies indefinite, but also some definite nouns:
(78) indefinite: definite: ein neues Auto 'a new car' dessen neues Auto 'who's new car' mein neues Auto 'my new car'
Therefore, German definite adjectives also show a tendency towards the loss of correlation to definiteness. Its use is partly governed by syntactic rules. Latvian seems to be another language with a functioning definite adjective declension, whereas the corresponing category in Lithuanian has apparently
30 cf. D. Weiss 'Kongruenz vs. Kongruenzlosigkeit: Zur typologischen Entwicklung des Polnischen', Zeitschrift fr slavische Philologie, LXIV/1, 1984, pp. 144192.
71
decayed (Lyons 1999). This crosslinguistic data indicate that not only Slavonic definite adjectives lost their semantic function. 6. SF/LF and The Life Cycle In this paper I have discussed the development of the adjective declension in Old Church Slavonic, Russian, Serbian and Croatian. I have shown that the evolution of the category can be understood in the terms of the life cycle of definiteness markers. The subcategory LF comes into being by the coalescence of two elements which is a typical feature of a grammaticalization process: in preliterary times the deictic relative pronoun *j ceases to be used independently and cliticises with the preceding adjective. As the transition from deictic elements into definite markers is a universal grammaticalization path we are not surprised to find SF/LF fullfilling definiteness functions in Old Church Slavonic. The same could be shown for the early periods of Russian and tokavian. Apparent irregularities in definiteness marking can be explained by lexical defaults and the principles of topic continuity. Similar phenomena are attested in languages with articles where proper nouns, inherently definite adjectives and nouns in prepositional phrases may not take the article. The subsequent evolution in Russian and tokavian is characterised by the spread of the LF into fields originally restricted to the SF. Over the course of time SF/LF show the tendency towards drift from stage II definiteness markers to purely syntactic elements. In Modern Russian the category represents stage III and shows no traces of the previous stages any more. Here, the LF marks the part of speech 'adjective', whereas the SF marks predicative use or the part of speech 'adverb'. The connection to identifiability is completely lost. Serbian and Croatian pass through theses stages much more slowly, they still retain some basic definiteness functions. The life cycle of definiteness markers as represented by the Slavonic LF is characterised by the the process of obligatorisation in the sense of Lehmann (1995). The free choice of items according to communicative intentions is systematically constrained until the LF is obligatory in nearly all contexts. Along with the obligatorisation the items undergo semantic bleaching to be more precise, they lose any semantic components and become syntactic markers. The direction of change is characterized by the transition from a semantic-pragmatic into a purely syntactic function. This is a universal of grammaticalization.
Regensburg
LITERATURE Texts: Hrvatski Nacionalni Korpus www.hnk.ffzg.hr. Ilustrovana politika. Neweklowsky G. 1995 Dositej Obradovi Leben und Abenteuer. Erster Teil, Leipzig 1783. Konkordanzen. Wortlisten. Wien. Oslo Corpus of Bosnian Texts www.tekstlab.uio.
72
BJRN HANSEN
Research: Bari E. et al. 1995 Hrvatska gramatika. Zagreb. Barkovskij V. I./Kuznecov P. S. 19652 Istorieskaja grammatika russkogo jazyka. Moskva. Beli A. Istorija srpskohrvatskog jezika II/1. Beograd 1950 Fekete E. 1969/1973 Oblik, znaenje i upotreba odreenog i neodreenog pridevskog vida u srpskohrvatskom jeziku. In: Junoslovenski filolog 28/12, 321386 und 29/34, 339522. Givn T. 1978 Definiteness and referentiality. In: Greenberg J.H. (ed.) Universals of Human Language IV. Stanford, 291330. Givn T. 1979 On understanding grammar. New York. Givn T. 1983 Topic continuity in discourse. A quantitative crosslanguage study. Amsterdam/ Phil. Givn T. 1987 Syntax. A functional-typological introduction I. Amsterdam/Philadelphia. Greenberg J. H. 1987 How does a language acquire gender markers? In: Greenberg J. H. (ed.) Universals of Human Language Vol. IV. Stanford, 4782. Guiraud-Weber M. 1993 La mthode bisynchronique dans la description de l'adjectif attribut en russe moderne. In: Revue des Etudes slaves LXV/1, 8195. (Russian version 1996 Bisinchronnyj metod opisanija prilagatel'nogo v predikativnoj pozicii v sovremennom russkom jazyke. In: Bondarko A. V. (red.) Teorija funkcional'noj grammatiki. Kaestvennost'. Koliestvennost'. Sankt-Peterburg, 6578.) Hajnal I. 1997 Definite nominale Determination im Indogermanischen. In: Indogermanische Forschungen 102, 3873. Hansen B. 1995 Die deutschen Artikel und ihre Wiedergabe im Trkischen. (Arbeiten zur Mehrsprachigkeit 53) Hamburg. Hansen B. 1996 Zur Grammatik von Referenz und Episodizitt. (Specimina Philologiae Slavicae Suppl. Bd. 46) Mnchen. Hawkins J. 1977 The pragmatics of definiteness. Part 1 In: Linguistische Berichte 47, 127; Part 2 Linguistische Berichte 48, 127. Honowska M. 1963 Geneza zoonej odmiany przymiotnikw w wietle faktw jzyka staro-cerkiewno-sowiakiego. Wrocaw. Ivanov V. V. (red.) 1995 Drevnerusskaja grammatika XIIXIII vv. Moskva. Ivi M. 1997 O Vukovom i vukovskom jeziku. Beograd. Jakubinskij L. P. 1951 Iz istorii imeni prilagatel'nogo. In: Doklady i sobenija instituta jazykoznanija AN SSSR 1, 5260. Kuna H. 1970 Jezike karakteristike knjievnih djela Dositeja Obradovia. (= ANUBiH, Djela 36, Odjelenje drutvenih nauka knj. 21) Sarajevo. Kurz J. 1937/38 K otzce lenu v jezycch slovanskch, se zvltnm zetelem k starosloventin. In: Byzantoslavica VII, 212340. Lehmann Ch. 19952 Thoughts on grammaticalization. A programmatic sketch. Mnchen. Lonari M. (red.) 1998 Hrvatski jezik. (Najnowsze dzieje jzykw sowiaskich) Opole. Lyons Ch. 1999 Definiteness. Cambridge. Markovi S. 1958 Jezik Ivana Ania (bosanskog pisca XVII veka). Beograd. Mel'uk I. A. 1996/98 Kurs obej morfologii I/II. Vena/Moskva. Mladenovi A. 1968 Jezik Petra Hektorovia. Novi Sad. Moravcsik E. 1969 Determination. In: Working Papers on Language Universals 1, 6598. Nikol's D. 1985 Padenye varianty predikativnych imen i ich otraenie v russkoj grammatike. In: Novoe v zarubenoj lingvistike 15. Ragu D. 1997 Praktina hrvatska gramatika. Zagreb. melev A. 1996 Referencial'nye mehanizmy russkogo jazyka. Tampere. Stanoji . 1967 Jezik i stil Iva Andria. Beograd. Stanoji . 1996 Morfologija, sintaksa i frazeologija. In: Radovanovi M. (red.) Srpski jezik (Najnowsze dzieje jzykw sowiaskich). Opole, 111143. Stanoji ./Popovi Lj. 1999 Gramatika srpskoga jezika. Beograd. Svane G. 1958 Die Flexionen in tokavischen Texten aus dem Zeitraum 13501400. Aarhus. Tolstoj N. I. 1957 Znaenie kratkich i polnych form prilagatel'nych v staroslavjanskom jazyke. In: Voprosy slavjanskogo jazykoznanija 2. Moskva, 43122. Veerka R. 1993 Altkirchenslavische (Altbulgarische) Syntax II. Die innere Satzstruktur. Freiburg i. Br. Vajzovi H./Zvrko H. 1994 Gramatika bosanskoga jezika. IIV razred gimnazije. Sarajevo.
73
Weiss D. 1984 Kongruenz vs. Kongruenzlosigkeit: Zur typologischen Entwicklung des Polnischen. Zeitschrift fr slavische Philologie LXIV/1, 144192. Znika M. 1987 O upotrebi odreenih i neodreenih pridjevnih oblika. In Jezik 34/4, 101 106.
Bjorn Hansen IVOTNI CIKLUS MARKERA ODRE ENOSTI: ODRE ENI I NEODRE ENI PRIDEVSKI VID U STAROSLOVENSKOM, RUSKOM, SRPSKOM I HRVATSKOM Rezime Rad se bavi funkcijama i razvojem formi odreenog i neodreenog pridevskog vida u staroslovenskom, ruskom, srpskom i hrvatskom jeziku. Staroslovenski je imao dve paradigme za obe kategorije. Kasnije, u svim slovenskim jezicima dolazi do povlaewa forme neodreenog vida, koji se marginalizovao ili potpuno izgubio. U ovom radu se analizira semantiko-pragmatika funkcija odreenosti i sintaksika funkcija markirawa predikata u svetlu teorije gramatikalizacije. Pokazano je da ove funkcije upuuju na razliite stupweve u ivotnom ciklusu markera odreenosti. Glavna teza je da postoje znaajne paralele izmeu razvoja slovenske pridevske deklinacije i ivotnog ciklusa odreenih lanova. Ova promena se odlikuje pretvarawem semantiko-pragmatike u isto sintaksiku funkciju. Re je o univerzaliji procesa gramatikalizacije.
CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE IN AUSTRALIA

JOVANA DIMITRIJEVI
UDC 811.163.41'36 811.163.41'271.1 811.163.41'276.3-053.2(94)
Abstract. This paper explores change induced through contact with English in a variety of Serbian spoken by the children of Serb migrants, the so-called second generation, in Melbourne, Australia. Depending on the manner in which contact-induced change affects this immigrant variety of Serbian (AS), it is possible to differentiate between three categories of change: (1) change that does not simplify the structure of AS and brings about increased similarity with English; (2) change that simplifies the structure of AS but does not bring it closer to English; and (3) change that simplifies an AS structure and makes it more similar to English. Key words: contact-induced change, attrition, convergence, transference
1. Introduction That an immigrant minority group will, as a result of prolonged contact, adopt the language of the dominant majority for in-group communication is commonly recognized as a truism in the literature on language shift (Romaine, 1989: 35; Grosjean, 1982: 10307). Viewed diachronically, the shifting process is (generally) complete in the course of three generations: the immigrant first generation is dominant in the minority language, the second generation is bilingual yet generally displays a clear preference for the majority language, while the third generation is monolingual in the language of the dominant group. Ethnolinguistic groups able to maintain an immigrant language into the fourth or fifth generation, although documented,1 are considered an exception rather than the norm. The minority language is initially the only language used across domains in interaction with group members; however, as bilingualism becomes prevalent, the majority language begins to encroach on spheres of interaction, such as the home domain, from which it had previously been excluded. The minority language is never replaced suddenly by the majority language as the language of interaction with group members; instead, language use gradually becomes variable. Viewed synchronically, language shift entails the use of both languages, for a time at least in less stable, immigrant communities, across the same domains. The source of language shift is in this 'synchronic heteroge1
Pennsylvania German in the United States is one such case (Dorian, 1978).
76
JOVANA DIMITRIJEVI
neity': the linguistic diversity resulting from language shift is at once both the reflection of and impetus for continuing change (Appel and Muysken, 1987: 41). As a language recedes, loses speakers and domains, it ultimately begins to lose structure. The loss of structure, phonological, morphological, syntactic, or discourse structure, is part of the gradual process of attrition. Since the lost linguistic material is not replaced by new material, for instance, from the dominant language, attrition is the most common linguistic route to language death (Thomason, 2001: 227). Attrition, however, is not the only kind of contact-induced change which it is possible to encounter in the course of language shift. Contact-induced changes in the minority language are often also due to interference, the direct importation of material and/or structures from the dominant language. Finally, many changes have multiple causes, with both attrition and interference from the majority language contributing to bring about the change. An example of a study which considers contact-induced changes in a receding language is Fenyvesi (1995).2 In her investigation of deviations from Hungarian as it is spoken in Hungary evident in an immigrant variety of the language spoken in the United States, Fenyvesi attempted to establish the sources of the structural changes she observed. She was able to identify three categories of changes: (1) changes that made the minority language more similar to English without simplifying it, referred to as 'borrowing alone'; (2) changes that simplified the language without bringing it closer to English, referred to as 'attrition alone'; and (3) changes that both simplified the language and made it more similar to English, referred to as 'both borrowing and attrition'. Considering all three of the above types of change, this paper analyzes contact-induced changes in an immigrant language in a language shift situation, namely in Serbian as it is spoken by second generation Serbian/English bilinguals in Melbourne, Australia; in this it follows Fenyvesi (1995). A significant difference, however, between Fenyvesi's approach and the one adopted here is that the polysemous term 'borrowing' (cf. Poplack, 1980; Myers-Scotton, 1993; Thomason, 2001; Auer, 1991) is, in this paper, superseded in favor of the distinction between interference features resulting from the processes of transference and convergence (Clyne, 2003), respectively. Transference is the process whereby any form, feature or construction [is] taken over by the speaker from another language, whatever the motives or explanation for this" (Clyne, 2003: 76). Convergence, on the other hand, refers to the process whereby partial similarity between structures in one language (Serbian) in contact with another (English) increases at the expense of difference. Clyne (2003: 7980) explains the basis on which, for example, syntactic convergence and syntactic transference are differentiated by citing two ways in which 'we went to school in Tarrington' might be expressed by German/English bilinguals:
2 Anna Fenyvesi's (1995) study focuses on a language death situation: the death of an immigrant language as the final stage of a case of language shift in an immigrant context.
CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE
77
a) Wir haben zu Schule gegangen in Tarrington we AUX + have to school go+PAST.PT in Tarrington b) Wir haben gegangen zu Schule in Tarrington we have gone to school in Tarrington c) Wir sind in Tarrington zur Schule gegangen. we AUX+be in Tarrington to.the school go+PAST.PT
A comparison of sentences a) and b) with sentence c), which is how 'we went to school in Tarrington' would be realized in Standard German, reveals a morpheme-for-morpheme correspondence with the English in sentence b), which thus constitutes an example of syntactic transference. Conversely, there is no morpheme-for-morpheme correspondence in sentence a), which converges towards the English. The difference between the transference of syntactic constructions and syntactic convergence can be further illustrated by examples from the present corpus:
(1) A svako pone da smeje mi. and everyone:NOM begin:PR.3.SG that laugh:PR.3.SG I:DAT Homeland Serbian: A svi ponu da mi se smeju. and everyone:NOM.PL begin:PR.3.PL that I:DAT R laugh:PR.3.PL 'And everyone begins to laugh at me'. (2) Kad ja kaem svako smeje se na mene. when I:NOM say:PR.1.SG everyone:NOM laugh:PR.3.SG R at I:ACC Homeland Serbian: Kad ja kaem svi mi se smeju. when I:NOM say:PR.1.SG everyone:NOM.PL I:DAT R laugh:PR.3.PL 'When I say [it] everyone laughs at me'.
The utterances in (1) and (2) feature two ways in which a second-generation Serbian/English bilingual expressed the indirect object of the verb smejati se 'to laugh': the two realizations differ both from each other and from the realization in (monolingual) homeland Serbian (HS). In HS, when the indirect object is a pronoun, its unmarked realization will be a pronominal enclitic in the dative, rather than the full pronominal form; the indirect object will then precede the verb. This contrasts with the preferred English SVO word order. As a result, in (1) the enclitic appears in the position following the verb. The pronoun in (2) is not the indirect object but the object of the preposition na 'at': in fact, there is a morpheme-for-morpheme correspondence in (2) with the English 'laugh at me'. We conclude that (1) is an example of syntactic convergence, whereas (2) is an instance of semanticosyntactic transference. Differentiating between the linguistic processes of attrition, transference, and convergence in the analysis produces a four-way distinction between changes resulting from: (1) transference only; (2) convergence only; (3) attrition only; and (4) both convergence and attrition, each of which will be considered in turn.
78
JOVANA DIMITRIJEVI
2. The Serbian language community in Australia The first large wave of Serbian migrants came to Australia in the years immediately following World War I, but it was after World War II that the number of Serbian settlers became more significant. According to Stefanovi (2001: 674681), large numbers of Serbs arrived in Australia in the period 19491954, and as the migration continued, by the 1961 census there would have been more than 10 000 Serbian immigrants in Australia. Stefanovi goes on to suggest that by the late 1980s it seems probable that this figure would have reached 70 000.3 As some 30 000 Serbs have been estimated to have migrated to Australia in the 1990s, the figure could now exceed 100 000, especially as natural demographic increase must be taken into account.4 Although census results provide but a partial picture of the number of Serbian settlers in Australia, they do clearly show that it is in New South Wales and Victoria, in particular in Sydney and Melbourne, that almost three-quarters of persons of Serbian origin are to be found. The process of language shift in the Serbian language community in Australia is ongoing, but possibly slowed down by continuous Serbian migration to Australia following World War II, Australia's multicultural policy, and the strong presence of a national (Serbian Orthodox) church. 3. Methodology The present analysis is based on 10 hours of tape-recorded sociolinguistic interviews conducted with 8 second-generation Serbian/English bilinguals in Melbourne, Australia.5 The 8 women are part of a larger sample of 20 Serbian/English bilinguals who had consented to participate in a broader study of the macro-social and micro-interactional bilingual language practices in a Serbian language community in Melbourne. The interviews were conducted in the period from April to July 2003 in the informants' homes and at the University of Melbourne. Most informants were interviewed individually; the exception are JM and MJ, who were present during each other's interviews. Only the informant(s) and the interviewer were present at the interviews. The interviews consisted of two parts. A language use questionnaire and a social network questionnaire were first administered orally. During the second part of the interview, informants were encouraged to share their understanding and experiences of and attitudes toward Australian and Serbian so3
This figure includes first generation migrants and those born in Australia of Serbian pa-
rents.
4 Stefanovi (2001) acknowledges that this figure does not seem to square with census data. According to the results of the 2001 Australian Bureau of Statistics census, Serbian is the language spoken in the homes of 49 202 Australians (0.3% of the Australian population); for Melbourne, this figure is 14 645, or 0.4% of Melbourne's population. We may assume, in addition, that some of the respondents grouped by census authorities in the 'South Slavic not further defined' category, of whom there are 14 606 in Australia and 3894 in Melbourne, are in fact speakers of Serbian. Although Stefanovi is estimating the number of persons of Serbian origin, while the census data pertain to speakers of Serbian, there is an obvious discrepancy to be accounted for. 5 Prior to the interviews, informants' informed consent was obtained in writing.
79
ciety and culture and to talk about their experiences in relation to language maintenance. It was expected that, due to the nature of the topics and the fact that the informants and interviewer had interacted on numerous previous occasions in the course of participant observation carried out in a Melbourne Serbian Orthodox church-school community [crkveno-kolska zajednica], which was the site for the broader study and of which the informants were members, the informants would settle down to a pattern approximating their everyday interactional style.6 Informants' habitual language choice patterns were established by means of the language use questionnaire.7 The questionnaire focused on language choice with different interlocutors, rather than in particular domains, as the variables of topic and setting were, following Bell (1984, 2001), considered subservient to the addressee variable. Informants' responses are summarized in table 1. Based on these data, it was possible to rank the 8 women along a maintenance-shift continuum;8 language maintenance ratings are presented in the rightmost column of table 1. Their respective ratings indicated that all 8 women were 'shifters': all used more English than Serbian in their day-to-day interactions. However, they all also continued to use Serbian to some interlocutors at least some of the time.
6 At issue here is language mode: the state of activation of the bilingual's languages and language processing mechanisms at a given point in time" (Grosjean, 2001: 3). Language mode is regularly present in bilingualism research as an independent, control, or confounding variable (Grosjean, 2001: 2); it should, thus, be controlled for when it is not the object of study. It is always safest to put bilinguals in either a monolingual or bilingual, as opposed to an intermediate mode. Grosjean (2001: 156) gives several suggestions for how this may be accomplished. In the case of research which aims to explore bilingual language practices, factors sufficient to put an informant in bilingual mode are, for example, showing interest in the informant's bilingualism, having a bilingual interviewer who belongs to the same bilingual community as the informant and with whom the informant is familiar, and setting up an interview situation conducive to a bilingual mode (no monolinguals present, a relaxed, non-normative atmosphere, etc). This was the strategy adopted for the present study. 7 Only language use data will be considered here as an analysis of the social network data, obtained from the second questionnaire, is beyond the scope of this brief paper. 8 Speakers' positioning on the maintenance-shift continuum was determined by calculating ratios of community language to dominant language (S/E) use to a range of interlocutors in interaction with whom Serbian was a potential choice of language. The ratio was calculated using a formula for calculating linear transformation of proportions ((ab)/(a+b) Ferguson and Takane 1989), where the value 'a' is the number of interlocutor types to whom Serbian was used, and 'be' the number of interlocutor types to whom English was used. For speakers who reported use of both Serbian and English to an interlocutor type, each language choice was counted separately as a 0.5 value. A speaker who uses relatively more Serbian in interaction with different interlocutors has a language maintenance rating closer to +1; a speaker who uses relatively more English with the same interlocutors has a rating closer to 1. Therefore, a language maintenance rating closer to +1 places the speaker closer to the maintenance end of the continuum, and a rating closer to 1 places her closer to the shift extremity, identifying the former as a 'maintainer' and the latter as a 'shifter'.
80
JOVANA DIMITRIJEVI
Table 1. Choice of language by interlocutor type Speakers Name NK ZD ZT MJ BV JM BN AJ Age 43 21 21 61 28 59 26 29 1 / S S / S / S / 2 S S S S SE SE SE SE 3 S S S S E SE E SE 4 / / / S SE SE / SE 5 S SE SE SE SE SE SE SE Interlocutors 6 / SE SE SE / E / SE 7 / SE SE SE E SE E E 8 / E E E E E E E 9 / / / E / E / E 10 / / / E / E / E 11 E E E S E E E E 12 / / / E / SE E E 13 E SE E E E E E E LM Rating* 0.2 0.11 0 0.08 0.44 0.5 0.55 0.58
Interlocutors (relations to the speaker): 1 = Grandparent 2 = Friend of parent 3 = Parent 4 = Spouse/partner 5 = Acquaintance 6 = Child of relative/friend 7 = Close friend 8 = Sibling 9 = Child 10 = Friend of child 11 = In professional service encounter 12 = Colleague/fellow student 13 = In minor service encounter * Language maintenance rating (Empty cells denote lack of the indicated relationship.)
The analysis focused on identifying and accounting for the source of features in which the variety of Serbian spoken by second generation Serbian/English bilinguals in Australia, as exemplified in the speech of the 8 women interviewed, differed from HS. Due to their occurring in a language shift situation, the observed changes were investigated as resulting from language contact.9 It was first established whether a change was an interference feature (what Fenyvesi, 1995 refers to as 'borrowing') or an indirect effect of language contact, in this case, a simplification or reduction that did not make the structure more similar to English, that is, attrition. A clear example of attrition found in the data is the simplification of rule-governed alternation within the verbal paradigm by the generalization of the least marked present tense 3rd person plural ending, -u. If the direct influence of English was demonstrable in bringing about a change, the next step was to determine whether the change was the effect of convergence or of transference. Examples are, respectively, the re-setting of the pro-drop parameter and, for instance, the taking over of entire syntagmatic units (meaning and syntactic construction). Finally, a feature was categorized as a change due to multiple causation if it was attributable to a confluence of attrition and convergence;10 the generalization of case affixes so they fulfill several different case functions is an example. A caveat is in order here. I do not claim to have established with absolute certainty the source of any one change; rather, the claim is that, given the data available, the explanations proposed are the ones which best fit the evidence.
9 That internally-motivated change might account for these features is a possibility easily discounted as this particular immigrant variety of Serbian has been in existence for less than one hundred years, a period too short for extensive internally-motivated change to take place. 10 The other combination, attrition and transference, is an impossibility as the two processes cancel each other out.
81
4. Transference Transference may occur at different levels of language (Clyne, 2003: 769). It is, hence, possible to talk, for instance, about the transference of lexemes (lexical transference), meanings (semantic transference), syntactic rules and constructions (syntactic transference), prosodic features (prosodic transference), or pragmatic patterns (pragmatic transference), all of which occur in this small corpus. Different aspects of language may also be affected by transference simultaneously, resulting in, for example, the transference of one or more lexemes and the syntactic construction (lexicosyntactic transference) or the transference of meanings and the syntactic construction (semanticosyntactic transference). Transfers are very numerous in the speech of the bilinguals interviewed. Presented here, for the sake of brevity, are only examples of semanticosyntactic transference (3, 4).
(3) I na petak i subotu smo imali and on Friday:ACC.M.SG and Saturday:ACC.F.SG be:AUX.1.PL have:AP.M.PL neke ljudi dolaze da sviraju gitaru. some:ACC.M.PL people:NOM.M.PL come:PR.3.PL that play:PR.3.PL guitar:ACC.F.SG Homeland Serbian: I petkom i subotom su dolazili and Friday:INSTR.M.SG and Saturday:INSTR.F.SG be:AUX.3.PL come:AP.M.PL neki ljudi da sviraju gitaru. some:NOM.M.PL people:NOM.M.PL that play:PR.3.PL guitar:ACC.F.SG 'And on Fridays and Saturdays we had some people come to play guitar.' (4) i stvari kao to. and thing:NOM.F.PL like that:NOM.N.SG Homeland Serbian: i takve stvari. and such:NOM.F.PL thing:NOM.F.PL ' and things like that.'
Semanticosyntactic transference is the process which effects structures such as na petak i subotu (3) and stvari kao to (4), as both the meaning and the syntactic construction of either syntagmatic unit have been transferred from English. Similarly, the construction smo imali neke ljudi dolaze da sviraju gitaru is the effect of the transference of an English syntactic rule: a causative verb, such as 'have', takes a bare infinitive11 in its infinitive clause. The transference of the rule, however, was only possible after semantic transference had taken place: unlike the English verb 'have', the corresponding Serbian verb, imati, cannot (in HS) be used to express a causative relationship.
11 Note that the speaker's use of dolaze, 'come: PR.3.PL', as corresponding to the English bare infinitive should be considered in the light of the fact that the construction da dolaze, 'that come: PR.3.PL', corresponds to the English full infinitive (cf. da sviraju). Although HS does have an infinitive construction (cf. dolaziti), its usage is highly restricted; the infinitive has, moreover, been lost in some HS dialects.
82
JOVANA DIMITRIJEVI
5. Convergence Serbian is a pro-drop language. A personal pronoun functioning as the subject of a clause may be elided. Once a full noun phrase or a personal pronoun has been introduced as the topic for the first time, the subject appears only when it is rhematic or contrasted. The speech of the Serbian/English bilinguals interviewed for this study, however, is characterized by a relatively high incidence of semantically and pragmatically non-required overt subject pronouns. Savi (1994, 1995) also notes this tendency in the speech of second-generation Serbian/English bilinguals in the United States; she concludes that the pro-drop parameter is being reset in accordance with English syntactic rules" (1995: 488). In other words, previously divergent syntactic rules are converging in the bilingual speakers' individual grammars.
(5) ispitujem ga kao da on je na sudu. question:PR.1.SG he:ACC like that he:NOM be:PR.3.SG at court:LOC.M.SG Homeland Serbian: ispitujem ga kao da je na sudu. question:PR.1.SG he:ACC like that be:PR.3.SG at court:LOC.M.SG ' I question him like he is in court'. (6) ja kad sam bila mala ja sam I:NOM when be:AUX.1.SG be:AP.F.SG little:NOM.F.SG I:NOM be:AUX.1.SG govorila na jezik speak:AP.F.SG our:NOM.M.SG tongue:NOM.M.SG Homeland Serbian kad sam bila mala ja sam govorila when be:AUX.1.SG be:AP.F.SG little:NOM.F.SG I:NOM be:AUX.1.SG speak:AP.F.SG na jezik our:NOM.M.SG tongue:NOM.M.SG ' when I was little, I spoke our language '
6. Attrition Attrition is exemplified by a process of simplification within the verbal paradigm. Serbian grammarians distinguish between seven conjugation classes of verbs, differentiated by present stems and infinitive (aorist) stems. In the 3rd person plural form of the verb in the present tense, classes I to V differ from classes VI and VII in that the former forms end in the vowel -u, whereas the latter end in -e. In the speech of second-generation Serbian/English bilinguals, a leveling based on markedness occurs whereby the more frequent ending -u replaces -e in the formation of the 3rd person plural of verbs in the present tense.
(7) Nisam ja primetila da oni ou da uu engleski. NEGbe:PR.1.SG I:NOM notice:AP.F.SG that they want that learn English:ACC.M.SG Homeland Serbian: Nisam ja primetila da oni (h)oe da ue NEGbe:PR.1.SG I:NOM notice:AP.F.SG that they want:PR.3.PL that learn:PR.3.PL engleski 'I didn't notice that they wanted to study English'.
83
(8) Oni govoru engleski meu sobom. they:NOM speak English:ACC.M.SG among R:INST Homeland Serbian Oni govore engleski meu sobom. they:NOM speak:PR.3.PL English:ACC.M.SG among R:INST 'They speak English among themselves'.
In some instances, the speaker may even reject the produced third person plural present tense form ending in -e and opt for a repair, as in (9) below.
(9) Oni to u kolu they that:ACC.n.SG in school:ACC.f.SG Homeland Serbian: Oni to u koli they that:ACC.n.SG in school.LOC.f.SG 'They don't want that in school ' nee neu
NEG.be:AUX.3.PL NEG.be
nee
NEG.be:AUX.3.PL
In a highly informative discussion of 3rd person plural present tense verb forms in tokavian dialects, Peco (1995) demonstrates that in numerous regional varieties, the older 3rd person plural present tense ending -e is being replaced by the ending -u in the conjugation of class VI and VII verbs. Of particular interest is Peco's argument that the varieties in which -e has been completely supplanted by -u are govori onih mjesta u kojima zajedno ive, i dugo, predstavnici naega jezika i nekog stranog jezika, ili su nosioci naega jezika imali due kontakte sa nosiocima stranog jezika" (514). The varieties which, according to Peco, illustrate this change in a contact situation are spoken in neighboring Hungary, Romania, and Albania. However, Peco shows that this feature has also been observed in varieties located in the central tokavian area, i.e. varieties shielded from direct contact-induced change, where, he argues, ta pojava je rezultat unutarwih analokih uoptavawa". Therefore, a contact situation where Serbian is the minority language, and where it may be receding, appears to be conducive to the generalization of the 3rd person plural suffix -u, but is not the direct source of the feature. 7. Convergence and attrition Universal markedness, the distinction between linguistic features deriving from universal tendencies of occurrence (Thomason, 2001: 270), has been identified as one of the main factors affecting the outcome of contact-induced change (Thomason and Kaufman, 1988; Thomason, 2001). Marked structures have been shown to be attrited as a result of language contact more commonly than structures which are more basic, natural, and/or frequent. When contact occurs between a language pair such as Serbian, a language with flexional morphology, and English, a language with analytic morphosyntax, in a context of ongoing shift from Serbian to English, a markedness-governed simplification of the rich Serbian inflectional system is bound to occur. One aspect of this simplification is the the generalization of one case affix so that it fulfills several different case functions. The source of the loss of case-markings is
84
JOVANA DIMITRIJEVI
arguably the joint effect of contact with English, in which nominals present a two-case system,12 and the simplification of the case marking system.13 Perhaps the most systematic account of reduction in the case systems of Serbo-Croatian speakers in a language-contact situation is provided by urovi (1983) as part of a larger project focusing on second generation Serbo-Croatian speakers in Sweden. Based on the case systems of his informants, urovi was able to construct a model of case system implicativity. The ordering NOM. ACC. GEN. LOC. INSTR. DAT. VOC. is proposed to progress (left to right) from the least frequently attrited (NOM. ACC.) to the most frequently attrited (INSTR. DAT. VOC.) cases (1983: 24). In other words, urovi's prediction is that cases from the, broadly speaking, right-hand side of the continuum will attrite first, while cases to the left will continue to be employed as default forms. In particular, urovi reports the use of the accusative as the default case where syntactic relations require the use of the locative, instrumental, or dative, terming the accusative a praepositionalis generalis (1983: 26). A detailed quantitative structural analysis of the results of contact-induced change in the case systems of Serbian/English bilinguals is beyond the scope of this paper. Only an overview of general tendencies in non-target case marking observed in informants' speech will be provided here. Following urovi (1983), these tendencies will be discussed in terms of the replacement of more marked and more frequently attrited cases by less marked cases providing the non-target form. As the vocative does not occur as the target case in any of the interviews conducted, the non-target realizations of the first case which will be looked at are those of the dative. As the target case form, regardless of the actual realization, the dative occurs very frequently in the corpus, due to interview content, in the phrases 'in English' (target realization na engleskom; non-target realization na engleski) and 'in ours', meaning 'in our language' (target realization na naem, non-target realization na nae). One example of an utterance featuring both phrases is presented in (10) below. For the nominals in both prepositional phrases, the nominative and the accusative case forms are identical, which may, at first glance, make it difficult to determine which is the non-target form realization. However, for all declension types, the dative form is identical to the locative form, and as will be discussed below, there is an overwhelming tendency for the non-target realization of the locative to be the accusative case form. A leveling process can thus be argued to reduce the dative, locative, and accusative to a single form.
(10) Mogu da objasnim, YOU KNOW, lake na engleski nego can:PR.1.SG that explain:PR.1.SG YOU KNOW easier on English:ACC.M.SG than na nae. on ours:ACC.N.SG The notable exception being the six pronouns which present a three-case system. Reduction of the case marking system, commonly referred to in shorthand as the loss of the distinction between locative and accusative cases (e.g. Alexander, 2000), is a well documented feature in southeastern dialects of HS, which belong to the Balkan Sprachbund. However, this is not a likely source for the changes in case marking observable in the speech of the 8 women interviewed as their parents all came from central Serbia and Vojvodina.
13 12
85
Homeland Serbian Mogu da objasnim, zna, lake na engleskom nego can:PR.1.SG that explain:PR.1.SG know:PR.3.SG easier on English:DAT.M.SG than na naem. on ours:DAT.M.SG 'I can expain, you know, more easily in English than in our language'.
The process whereby the accusative becomes the default case form in syntactic environments requiring the dative case is perhaps more clearly evident in the case of pronominals, in the paradigms of which the nominative and accusative case forms are discrete. In (11), the enclitic pronominal in the dative mi in second position is replaced by mene, the full pronominal form in the accusative following the verb, as the realization of the indirect object converges toward the English 'to me'. The full form corresponding to the enclitic mi is meni, the suppletive full form of the personal pronoun of the first person singular in the dative and the locative.
(11) Ili kau mene odakle ste? or say:PR.3.PL I:ACC from where be:PR.3.PL Homeland Serbian Ili mi kau odakle ste? or I:DAT say:PR.3.PL from where be:PR.3.PL 'Or they say to me where are you from?'
Non-target realizations of the instrumental case are either nominative case forms, as in (12) and (13) below, or accusative case forms, (14), (15) and (16). In syntactic environments requiring the instrumental case, the non-target realization of nominals in the plural tends to be the nominative case form. The non-target realizations of the instrumental case for nominals in the singular and pronominals, singular and plural, tend to be accusative case forms. This is in keeping with urovi's (1983) prediction of the accusative as the praepositionalis generalis. The exception in the plural is only apparent. Case-markings in the plural are identical for the locative, dative, and instrumental; for all but one declension type (a-type masculine nouns), nominative and accusative case forms also have the same endings. The replacement of instrumental by nominative forms may be a further simplification of case-marking in the plural.
(12) Sa srpske prijateljice priamo engleski. with Serbian:NOM.F.PL friend:NOM.F.PL speak:PR.1.PL English:ACC.M.SG Homeland Serbian Sa prijateljicama Srpkinjama priamo engleski. with friend:INST.F.PL Serbian:INST.F.PL speak:PR.1.PL English:ACC.M.SG 'With Serbian girlfriends, we speak English'. (13) da sam that be:AUX.1.SG Homeland Serbian da sam that be:AUX.1.SG razgovarala sa roaci talk:AP.F.SG with cousin:NOM.M.PL razgovarala sa roacima talk:AP.F.SG with cousin:INST.M.PL
(14) razgovara sa njegovu sestru talk:PR.3.SG with his:ACC.M.SG sister:ACC.M.SG
86
JOVANA DIMITRIJEVI
Homeland Serbian razgovara s njegovom sestrom talk:PR.3.SG with his:INST.M.SG sister:INST.M.SG ' talks with his sister ' (15) da razgovaram sa that talk:PR.1.SG with Homeland Serbian da razgovaram s that talk:PR.1.SG with ' to talk with them' njih they:ACC njima they:INST
(16) upotrebili engleski use:AP.M.PL English:ACC.M.SG Homeland Serbian upotrebili engleski use:AP.M.PL English:ACC.M.SG
umeano sa srpski mixed:PP.N.SG with Serbian:ACC.M.SG umeano sa srpskim mixed:PP.N.SG with Serbian:INST.M.SG
Savi (1994, 1995) and Hlavac (2003) both report a high incidence of accusative forms replacing the target locative case in the speech of second-generation Serbian/English bilinguals in the United States and of second-generation Croatian/English bilinguals in Australia, respectively. Numerous instances of the non-target realization of the locative case by accusative case forms are also present in this corpus, e.g. (17) and (18). Again, this is in keeping with urovi's (1983) model of case system implicativity. Furthermore, both the locative and the accusative are governed by the prepositions u ('in') and na ('on'). It is the semantic content of the verb which determines which case the prepositional complement will take: only verbs of movement require the accusative (cf. Savi, 1994: 112). This helps explain non-target realizations of the accusative by locative forms, as in (19) and (20). Hlavac (2003: 316) also reports the replacement of target accusative forms by non-target locative forms.
(17) Mi smo u we:NOM be:AUX.1.PL in Homeland Serbian Mi smo u we:NOM be:AUX.1.PL in 'We are in this country ovu zemlju this:ACC.F.SG country:ACC.F.SG ovoj zemlji this:LOC.F.SG country:LOC.F.SG '
(18) Nisam ula samo na televiziju. NEBbe:AUX.1.SG hear:AP.F.SG only on television:ACC.F.SG Homeland Serbian Nisam ula (.) samo na televiziji. NEBbe:AUX.1.SG hear:AP.F.SG only on television:LOC.F.SG 'I haven't heard (.) except on television'. (19) koji su which:NOM.M.PL be:AUX.3.PL Homeland Serbian koji su which:NOM.M.PL be:AUX.3.PL ' who entered the office ' uli u kancelariji enter:AP.M.PL in office:LOC.F.SG uli u kancelariju enter:AP.M.PL in office:ACC.F.SG
87
(20) Moda da sam otila malo due u Nemakoj maybe that be:AUX.1.SG go:AP.F.SG little longer in Germany:LOC.F.SG Homeland Serbian Moda da sam otila na malo due u Nemaku maybe that be:AUX.1.SG go:AP.F.SG at little longer in Germany:ACC.F.SG 'Maybe if I had gone for a little longer to Germany '
Genitive case is replaced by either nominative or accusative forms. The non-target realizations of masculine gender, that is, a-type declension nouns, tend to be nominative case forms, regardless of whether the accusative case form of the said noun is identical to the nominative form, as is the case for kontakt in (21) or ponedeljak in (23) below, or to the genitive form, as in the case of prijatelj in example (22). Feminine gender e-type nouns may, in syntactic environments requiring genitive case, be replaced by accusative forms. Two examples are subotu in (23) and Englesku in (24).
(21) puno kontakt sam imala many contact:NOM.M.SG be:AUX.1.SG have:AP.F.SG Homeland Serbian puno kontakta sam imala many contact:GEN.M.SG be:AUX.1.SG have:AP.F.SG ' I had lots of contact ' (22) pismo od tatin prijatelj letter:NOM.N.SG from dad's:NOM.M.SG friend:NOM.M.SG Homeland Serbian pismo od tatinog prijatelja letter:NOM.N.SG from dad's:GEN.M.SG friend:GEN.M.SG ' a letter from dad's friend ' (23) idem svaki ponedeljak go:PR.1.SG every:ACC.M.SG Monday:ACC.M.SG Homeland Serbian idem svakog ponedeljka go:PR.1.SG every:GEN.M.SG Monday:GEN.M.SG ' I go every Monday and Saturday.' (24) da idem okolo that go:PR.1.SG around Homeland Serbian da idem okolo that go:PR.1.SG around ' to go around England Englesku England:ACC.F.SG Engleske England:GEN.F.SG ' i subotu. and Saturday:ACC.F.SG i subote. and Saturday:GEN.F.SG
Finally, the non-target realizations of the accusative case are, apart from the already discussed case of nominals functioning as the complements of the prepositions u and na, nominative case forms, as in (25) and (26) below. As is also the case with the nominative and accusative case supplying default forms where non-target genitive case marking occurs, the nominative as the default choice where non-target accusative forms occur is in keeping with the predictions of urovi's (1983) implicative model.
88
JOVANA DIMITRIJEVI
(25) Ako zove jedan roak onda mora da if call:PR.2.SG one:NOM.M.SG relative:NOM.M.SG then must:PR.2.SG that zove drugi roak call:PR.2.SG other:NOM.M.SG relative:NOM.M.SG Homeland Serbian Ako zove jednog roaka onda mora da if call:PR.2.SG one:ACC.M.SG relative:ACC.M.SG then must:PR.2.SG that zove drugog roaka call:PR.2.SG other:ACC.M.SG relative:ACC.M.SG 'If you call one relative then you must call another relative ' (26) vi proitate cela knjiga you:NOM.PL read:PR.3.PL entire:NOM.F.SG book:NOM.F.SG Homeland Serbian vi proitate celu knjigu you:NOM.PL read:PR.3.PL entire:ACC.F.SG book:ACC.F.SG ' you read the entire book '
8. Discussion In this paper, four features in terms of which the variety of Serbian spoken by second generation Serbian/English bilinguals in Melbourne, Australia (AS) differs from homeland (monolingual) Serbian (HS) have been identified. It was, furthermore, possible to categorize the features identified according to their respective sources, that is, type of contact-induced change: (1) change that did not simplify the structure of AS and did bring about increased similarity with English (transference and convergence); (2) change that simplified the structure of AS but did not bring it closer to English (attrition); and (3) change that simplified an AS structure and made it more similar to English (attrition and convergence). In this brief concluding section, I summarize findings and try to suggest possible directions for further research. The number and variety of transference features in just this small corpus is such that it puts any attempt at a comprehensive account of transference beyond the scope of the brief overview of types of contact-induced change found in AS that this paper aims to provide. Semanticosyntactic transference, as one of the most common types of transference found in the data, was briefly presented. More numerous than the transference of syntagmatic units is only lexical transference: either the transference of single lexemes or of a number of collocated lexical items, also referred to as multiple transference (Clyne, 2003: 76). Varying degrees and types of integration are possible in lexical transference. Lexical transfers may occur as part of a transferred syntactic construction. The result of this process is a lexicosyntactic transfer; several instances of this type of transfer also occur in this corpus. Apart from the identification of these, and other, levels of language affected by transference, it would be of interest to investigate which level(s) of language are affected in the speech of second generation bilinguals as compared to the speech of first generation bilinguals. An immediately obvious difference is, for example, that whereas the transference of the rising intonation in statements characteristic of Au-
89
stralian English (prosodic transference) is fairly common in the speech of second generation bilinguals, it is very rare in the speech of the first generation. The resetting of the pro-drop parameter was discussed as one example of convergence in this corpus. Another effect of convergence, as suggested by example (1), is the positioning of pronominal enclitics in the dative and accusative following rather than preceding the verb, that is, in the position commonly occupied by the indirect and direct object according to the rules of English syntax. Enclitics in AS are an area of particular interest: their positioning and deletion, divergent from that in HS, are demonstrably effects of syntactic convergence, but also attrition and internally motivated change. As is transference, enclitics in the speech of Serbian/English bilinguals are considered in detail in the broader study of bilingual language practices in a Serbian language community in Melbourne, my doctoral dissertation. Receding languages, like all other languages, undergo internally motivated changes in addition to contact-induced changes. Once the direct influence of the dominant language has been ruled out as the source of the change, it is sometimes difficult to decide whether a feature observed in a receding language is the effect of attrition or of an internally motivated change. The generalization of the 3rd person plural present tense suffix -u was considered as an example of attrition in the present corpus. That this feature also occurs in varieties of HS for which language contact can be ruled out as a source of change (Peco, 1995) seems to provide a powerful counter-argument to the explanation proposed. However, consider the following points. Firstly, in the words of Thomason (2001: 228), any given change in attrition would be less likely to happen outside a particular contact situation" (emphasis mine); the hedge is necessary because the possibility is real, not to be discounted. More to immediately to the point, Peco (1995) is quite clear that the sweeping generalization of the suffix -u, such as is found in the speech of second-generation Serbian/English bilinguals in Australia, occurs only in contact situations. Finally, the answer to our first question, 'does this change bring the language closer to that of the dominant group?', must be 'no'; interference as a source of the change can, therefore, be ruled out. I believe that taken together, the above points make a sufficiently strong case for this feature to be regarded an effect of attrition only. Attrition and convergence have been identified as the multiple causes of the simplification of the case-marking system in AS. As has already been mentioned, multiple causation likewise appears to be the best way to account for changes in the positioning and deletion of enclitics. In this paper, only the inflectional marking of Serbian nouns was considered; another potentially rewarding avenue of research is to investigate the inflectional marking of nouns transferred from English and compare results. Directions for further research on the topic of contact-induced change in Serbian as it is spoken in communities undergoing shift to English are clearly numerous and diverse. Some research on contact-induced change in Serbian in other English-speaking countries has been undertaken (Surduki, 1978; Savi, 1994, 1995), but more is needed. The same is true of Serbian in contact with
90
JOVANA DIMITRIJEVI
languages other than English. Finally, crosslinguistic comparison with other immigrant languages in similar contexts is, as Fenyvesi (1995: 106) suggests, vital yet lacking.
University of Melbourne
REFERENCES Appel, R. and Muysken, P. 1987. Bilingualism and Language Contact. London: Edward Arnold. Alexander, R. 2000. In Honor of Diversity: The Linguistic Resources of the Balkans. The Kenneth E. Naylor Memorial Lecture Series in South Slavic Linguistics, No. 2. Columbus: Department of Slavic and East European Languages and Literatures, The Ohio State University. Auer J.C.P. 1991. Italian in Toronto: A preliminary comparative study on language use and language maintenance. Multilingua, 10(4): 403440. Bell, A. 1984. Language style as audience design. Language in Society 13(2): 145204. Bell, A. 2001. Back in style: Reworking audience design. In P. Eckert and J. Rickford (eds.), Style and Sociolinguistic Variation. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 13969. Clyne, M. 2003. Dynamics of Language Contact. Cambridge: Cambridge University Press. Dorian, N. 1978. The dying dialect and the role of the schools: East Sutherland Gaelic and Pennsylvania Dutch. In J.E. Alatis (ed.), International dimensions of bilingual education. Georgetown: Georgetown University School of Languages and Linguistics, pp. 64656. urovi, L. 1983. The case systems in the language of diaspora children. Slavica Lundensia 9: 275308. Fenyvesi, A. 1995. Language contact and language death in an immigrant language: the case of Hungarian. University of Pittsburgh Working Papers in Linguistics 3: 1117. Ferguson, G.A. and Takane, Y. 1989. Statistical Analysis in Psychology and Education. New York: McGraw-Hill. Grosjean, F. 1982. Life with Two Languages. Cambridge, MA: Harvard University Press. Grosjean, F. 2001. The bilingual's language modes. In J. Nicol (ed.), One Mind, Two Languages: Bilingual Language Processing. Oxford: Blackwell, pp. 122. Hlavac, J. 2003. Second-generation speech. Lexicon, code-switching and morpho-syntax of Croatian-English bilingualism. Bern: Peter Lang. Myers-Scotton, C. 1993. Dueling Languages: Grammatical structure in codeswitching. Oxford: Oxford University Press. Peco, A. 1995. Tree lice mnoine prezenta glagola tipa nositi, voljeti i drati u govorima tokavskog narjeja. Srpski dijalektoloki zbornik XLI: 491520. Poplack, S. 1980. Sometimes I'll start a sentence in Spanish y termino en enspaol: toward a typology of code-switching. Linguistics 18: 581618. Romaine, S. 1989. Bilingualism. London: Basil Blackwell. Savi, J.M. 1994. Serbian/English and Spanish/English code-switching: Toward a more comprehensive model. Unpublished Ph.D. dissertation, Purdue University. Savi, J.M. 1995. Structural convergence and language change: Evidence from Serbian/English code-switching. Language in Society 24(4): 47592. Stefanovi, D.S. 2001. Serbs. In J. Jupp (ed.), The Australian people: an encyclopedia of the nation, its people and their origins. Cambridge: Cambridge University Press, pp. 67481. Surduki, M. 1978. Srpskohrvatski i engleski u kontaktu. Novi Sad: Matica srpska. Thomason, S.G. 2001. Language Contact. Edinburgh: Edinburgh University Press. Thomason, S.G. and Kaufman, T. Language Contact, Creolization, and Genetic Linguistics. Berkeley: University of California Press.
91
Jovana Dimitrijevi PROMENE U ISEQENI KOM SRPSKOM IZAZVANE DODIROM SA ENGLESKIM JEZIKOM: SRPSKI JEZIK U AUSTRALIJI Rezime Ovaj rad istrauje promene u iseqenikom srpskom izazvane dodirom sa engleskim jezikom u govoru dece srpskih useqenika, tzv. druge generacije, u Melburnu (Australija). U zavisnosti od naina na koji promena utie na iseqeniki srpski, moemo razlikovati tri kategorije promena: (1) promene koje ne pojednostavquju strukture jezika-primaoca (srpskog) i ine ga slinijim jeziku-davaocu (engleskom); (2) promene koje pojednostavquju ili redukuju strukture jezika-primaoca i ne ine ga slinijim jeziku-davaocu; konano, (3) promene koje istovremeno pojednostavquju strukture jezika-primaoca i ine ga slinijim jeziku-davaocu.
O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

NENAD KRSTI
UDC 811.41'373.45':811.163.41
Kratak sadraj. Uprkos dubokim razlikama u strukturi jezika, uprkos geografskoj udaqenosti koja je bila toliko vidqiva u prolim vekovima, srpski kwievni jezik je preuzimao, i jo uvek preuzima rei iz francuskog jezika. U ovom radu prikazane su francuske pozajmqenice koje su se po svojim semantikim i morfolokim svojstvima integrisale u srpski kwievni jezik i koje danas ine jednu od wegovih vrlo znaajnih komponenti. Kqune rei: francuske pozajmqenice, srpski kwievni jezik, semantika i morfoloka svojstva, adaptacija rei.
Prisustvo francuskih rei u srpskom kwievnom jeziku nije, naravno, novog datuma. Imajui u vidu da je Hrvatska jo u doba Karolinaca imala prve kontakte sa Francuskom, i to pre svega u vojnom i religioznom pogledu, moe se zakquiti da su prve francuske rei ule u srpskohrvatski jezik krajem H i poetkom H veka. Geografski uslovi i trgovake, crkvene i kulturne veze Dalmacije sa Venecijom, Italijom i junom Francuskom doprineli su da se francuska kwievnost poto su mnogi italijanski pisci pisali upravo na francuskom jeziku nametne itavoj naoj kulturi. Roman o Troji (Le Roman de Troie),1 napisan oko 1165. godine, delo Normana Benoa-a de Sent-Mora (Norman Benot de Sainte-Maure), preveden je kod Hrvata u H veku pod naslovom rumunac Trojski.2 Roman o Aleksandru Velikom (Le Roman du cycle d'Alexsadre), delo veeg broja pisaca, koji je delimino napisan u strofama sastavqenim od dvanaesteraca koji e ba po ovom delu dobiti ime aleksandrinac" doiveo je takoe veliku popularnost na podruju naeg jezika. I upravo prvi prevodi ovih kurtoaznih3 (dvorskih) romana doneli su nekoliko adaptacija rei koje su francuskog porekla kao, na primer, pozajmqena re rumanac koja je nastala od stare francuske rei romanz to danas znai roman", ili glagol tur1 U poetku se romanom (= roman) nazivalo svako delo koje je bilo napisano na romanskom jeziku, odnosno ono delo koje nije bilo napisano na latinskom. Kasnije se tom reju oznaavala posebna vrsta pripovedne kwievnosti u stihovima. Od H stolea, kada su epovi bili preraivani u prozi, ova leksema je dobila znaewe koje i danas ima. 2 Up. V. Franoli, Les mots d'emprunt Franais en Croate, Paris, 1976, VIII. 3 Re kurtoazan (= courtois) dolazi od starofrancuske lekseme court (= dvor) koja je dala pridev corteis, odnosno courtois.
94
NENAD KRSTI
nati se (= tornati se, torwati se) koji je nastao od francuskog glagola tournoyer, sa znaewem uestvovati na turniru" i koji u srpskom jeziku danas ima preneseno znaewe izgubiti se". Naime, glagol turnati se dolazi od italijanske rei torneare, koja je pozajmqena od stare francuske rei tornier. Ova pozajmqena re nalazi se u Aleksandridi, hrvatskoj verziji Romana o Aleksandru, prema grkoj redakciji, koja je i sama prevedena iz istowakih izvora.4 Glagol turnati se ili tornati se poeo je da se upotrebqava u Srbiji tek krajem H veka u glasovnom liku torwati se. Ovo se vrlo lako moe objasniti time to je francuska kwievnost (preko Venecije i Italije) mnogo ranije ula u hrvatsku kwievnost nego u srpsku, zbog kulturnih, crkvenih i trgovakih odnosa Hrvatske sa Francuskom. Uprkos znatno mawem uticaju francuske kulture na Evropu u H i H veku i to zbog stogodiweg rata, politike anarhije i dr., Univerzitet u Parizu zadrava i daqe svoj ugled koji je stekao znatno ranije, tako da su mnogi mladi qudi, eqni znawa, iz razliitih krajeva Evrope dolazili da studiraju u Pariz. Meu wima se nalazi i izvestan broj naih qudi koji su kasnije postali poznati humanisti i priznati naunici i filozofi.5 U istom periodu, u H i H veku, francuski umetnici rade u Dalmaciji kao arhitekte, vajari i rezbari koji su doneli uticaj gotike i francuske renesanse u Dalmaciju. Oni su sigurno uneli neke strune francuske izraze u na jezik. Zahvaqujui geografskom, primorskom poloaju Dalmacije, kulturne i umetnike veze ovih krajeva sa Francuskom nastavile su da se razvijaju i u doba gotike i renesanse, produbqujui se u H i HH veku, a traju, naravno, jo i danas. Ali nisu samo kulturni i trgovaki odnosi Hrvatske sa Francuskom uticali da neke francuske rei direktno ili indirektno uu u na jezik. Veoma bitan faktor bio je i francuski vojni uticaj na Hrvatsku u H i H veku, jer su mnogi hrvatski plaenici bili u slubi francuskih kraqeva Luja H i Luja H. Ovde treba istai da nisu samo vojni termini preko hrvatskih vojnika ulazili u na jezik, ve i mnoge druge rei. Pojedine francuske rei nisu direktno ulazile u srpski ili hrvatski jezik, ve preko nekog drugog jezika kao to je italijanski, nemaki ili ruski. Pozajmqenice regimenta, autant, na primer, jesu francuske rei koje su preko nemakog ule i u nae jeziko podruje. U vreme naglog procvata ekonomije jedan trgovac iz Karlovca, ozef ipu (Joseph ipu), objavquje 1796. godine jedan mawi rad pod naslovom Temeq itne trgovine, to je ujedno i prva publikacija iz oblasti politike ekonomije u nas. U toj kwiici nalazimo pozajmqenice iz velikih evropskih jezika, meu kojima je i nekoliko galiciza4 5
S. Novakovi, Pripovetka o Aleksandru Velikom, Beograd, 1878, str. 141. Up. M. Deanovi, Anciens contacts entre la France et Raguse, Zagreb, 1950, str.
8290.
95
ma (na primer bankrot je re koja je nastala od francuske lekseme banqueroute, to znai steaj").6 Nisu sve francuske rei ule u srpski kwievni jezik samo preko Hrvatske. Dositej Obradovi, svakako najvei srpski kwievnik H veka, krajem toga stolea predloio je srpskim piscima i naprednim intelektualcima da bi bilo veoma dobro za srpsku kulturu i uopte za srpski narod da se prevede Fenelonov (Franois de Salignac de la Mothe-Fnelon, 16511715) roman Avanture Telemaha, Odisejevog sina (Les Aventures de Tlmaque, fils d'Ulysse, 1699). Ovo remek-delo francuske i evropske kwievnosti, napisano jo 1695. a objavqeno 1699. godine, preveo je na srpski jezik 1814. godine Stefan ivkovi, inae student medicine, koji e kasnije, upravo po naslovu ovog znamenitog Fenelonovog romana dobiti nadimak Telemak. Sigurno je da su neke francuske rei iz ovog romana direktno, putem ivkovievog prevoda, ule u srpski kwievni jezik. Ova tema, meutim, zahteva drugaiji pristup, i o woj e biti rei u nekom drugom radu. Ovom prilikom bie predstavqen samo jedan broj francuskih rei koje su ule, bilo direktno, bilo preko nekog drugog jezika, u srpski kwievni jezik.7 Lekseme navodimo, naravno, abecednim redom sa znaewima koja imaju u savremenom srpskom kwievnom jeziku; slovo f oznaava leksemu enskog roda, a slovo m mukog roda: accise (f.) akciza; prirez, troarina; acteur (m.) akter; glumac; uesnik u nekoj radwi ili nekom dogaaju; actionnaire (m.) akcionar; deoniar, sopstvenik deonica nekog trgovakog ili industrijskog preduzea; adjudant (m.) autant; pomonik; mlai oficir dodeqen na slubu viem oficiru, pratilac vieg oficira; adresse (f.) adresa; natpis na pismu i dr. koji tano kazuje mesto stanovawa i ime onoga kome se pismo upuuje; alarme (f.) alarm; uzbuna; nemir, nespokojstvo, zabrinutost; strah; alliance (f.) alijansa; spajawe, udruivawe; savez; prijateqstvo; sporazum izmeu dve drave; appel (m.) apel; poziv, pozivawe, doziv, znak; argot (m.) argo; jezik pariske ulice i polusveta; lopovski, mangupski, atrovaki govor; govor qudi jedne klase ili zanata; arme (f.) armija; oruana sila, vojska; arsenal (m.) arsenal; orunica; magacin za smetaj ratne opreme, naroito u morskim pristanitima; artillerie (f.) artiqerija; rod vojske naoruan topovima"; artilleur (m.) artiqerac; vojnik koji rukuje topom, topxija;
V. Franoli, nav. delo, H. Up. V. Mihajlovi, Graa za renik stranih rei u predvukovskom periodu (Od vremena pre Velike seobe do Vukovog Rjenika 1818. godine), Novi Sad, 1972, t. (A-Q); 1974, t. (M-); M. Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Beograd, 1966; V. Franoli, nav. delo.
6 7
96
NENAD KRSTI
atelier (m.) ateqe; umetnikova soba za rad; radionica slikara, vajara i dr.; attach (m.) atae; na rad dodeqeni slubenik, npr. kod vojske, nekog poslanstva; attaque (f.) atak; napad, napadawe, navala, juri; avance (f.) avans; predujam, isplata unapred, pozajmica; aventure (f.) avantura; redak doivqaj, pustolovina; smelo preduzee, smeo trgovaki pokuaj; bagage (m.) baga; prtqag, stvari; fig. olo, gad, nevaqalstvo, manguparija; bagatelle (f.) bagatela; sitnica, malenkost, igraka, triarija, sitnarija, jeftina cena; baonnette (f.) bajonet; dug no sa dva reza ili vie rezova, koji se mee na puku (pronaen u Bajoni 1640. g.); balance (f.) balans; ravnotea; nedoumica, kolebawe, neodlunost; astr. Terazije u Zodijaku; trg. bilans, konani raun; korak u igri kad telo stoji na jednoj nozi, figura u plesu (u lansu i kadrilu); mor. podaci mornara o robi koju su natovarili; ballon (m.) balon; lopta; upqe, okruglo telo, naroito vazduni balon napuwen gasom lakim od vazduha; banque (f.) banka; novani zavod, ustanova koja radi s novcem; posreduje u kreditnim poslovima, prima novac na tedwu, daje zajmove uz kamatu, kupuje i prodaje hartije od vrednosti, strani novac itd., tedionica; banqueroute (f.) bankrot; slom banke, obustava plaawa, nesposobnost plaawa i odgovarawa svojim novanim obavezama, postradalost; fig. potpuna propast, stradawe; banquet (m.) banket; sveani obed nekome i neemu u ast, gozba; oprotajna gozba; banquier (m.) bankar; lice koje se bavi novanim, kreditnim i efektnim poslovima, sopstvenik banke, mewa; barde (m.) bard; pesnik i peva starih Gala i ostalih keltskih naroda, koji je pevao, uz pratwu harfe, u slavu junaka i bogova; baron (m.) baron; plemika titula, stepen plemstva izmeu grofa i plemia; bataillon (m.) bataqon; odred vojske koji predstavqa, prema formaciji, treinu ili etvrtinu peadijskog puka, obino sa 8001000 vojnika, podeqenih u 4 ete; batterie (f.) baterija; vie topova (48) iste vrste, sa potpunom opremom i priborom, koji predstavqaju jednu borbenu jedinicu; bilan (m.) bilans; poreewe prihoda i rashoda na kraju jednog rauna, zavrni raun o prihodima i gubicima koji se izvodi s vremena na vreme, obino krajem svakog meseca i svake godine; bloc (m.) blok, veliki komad (npr. mermera); gomila (kwiga); velika koliina (robe); mnotvo, gomila; celina; bordel (m.) bordel; javna kua, javna radwa;
97
bouillon (m.) bujon, buqon; orba, supa od povra i mesa u kojoj se obino razmuti jaje; boulevard (m.) bulevar; etalite, iroka i lepa ulica zasaena drveem, glavna ulica; bouquet (m.) buket; lepo probrana i ureena kita prirodnog ili vetakog cvea; cvet, miris od vina; pena na pivu; bourgeoisie (f.) buroazija; naziv za graansko drutvo; bourse (f.) berza; mesto gde se redovno sastaje poslovni i trgovaki svet radi zakquivawa poslova, naroito sa menicama i hartijama od vrednosti; bravure (f.) bravura; vaqanost; hrabrost, junatvo, neustraivost; junako delo; neto izraeno ili izvedeno sa velikom vetinom i strunou; brigade (f.) brigada; 1. voj. jedinica sastavqena obino od dva puka istog roda vojske; 2. skupina ili grupa radnika koji rade na izvrewu odreenog zadatka; brigadier (m.) brigadir; 1. voj. komandant brigade; 2. kowiki podoficir u francuskoj vojsci; 3. rukovodilac radne brigade; broche (f.) bro; zapiwaa, luksuzna igla za skopavawe enskih haqina (obino na grudima ili pod vratom); bureau (m.) biro; pisai sto; kancelarija; pisarnica; nadletvo; odeqewe; kancelarijsko osobqe; bureaucrate (m.) birokrata; slubenik koji je u dunosti strog, krut i nadmen; slubenik koji misli da se sve reava samo za kancelarijskim stolom; bureaucratie (f.) birokratija; tesnogruda vlada inovnitva za zelenim stolom, koja ispravnost forme pretpostavqa stvarnoj celishodnosti u optewu sa strankama; ukoenost i tesnogrudnost u zvaninoj dunosti; sistem upravqawa u kome vlast dri inovnitvo ne vodei rauna o stvarnim interesima masa; cabaret (m.) kabare; krma; elegantna gostionica, u kojoj se daju i artistike produkcije; cabinet (m.) kabinet; mala soba, sporedna sobica; u vladarskim dvorovima: soba za stanovawe i soba za poverqiva savetovawa i rad; kancelarija; vlada, tj. lanovi ministarskog saveta; osobqe kancelarije ministra, predsednika parlamenta i sl.; zbirka uila (u kolama); soba u kojoj su izloene retkosti, naroito umetniki predmeti; ormar sa fijokama; nunik; cadet (m.) kadet; uenik, pitomac vojne akademije, oficirski pripravnik; mlai sin, sin mezimac, naroito u plemikim porodicama, koji se sprema za vojnu slubu; calibre (m.) kalibar; prenik upqine kod vatrenog oruja; prenik metka, zrna; veliina i teina topovskog metka; fig. vrednost, vaqanost, vanost; kalup, obrazac; vrsta, kov, fajta, soj;
98
NENAD KRSTI
calque (m.) kalk; taan precrt kroz providnu hartiju; lingv. re ili izraz naiwen obinim kopirawem naina na koji su odgovarajuu re ili izraz napravili u nekom stranom jeziku; carabine (f.) karabin; puka, laka i kraa od peake, za kowicu, artiqeriju i sl.; carrire (f.) karijera; trkalite za kola; astr. opticaj zvezda; fig. vreme koje se provede u nekom zanimawu, zvawu; tok slube u nekom pozivu ili nekoj struci; put ivota; carton (m.) karton; kruta i debela hartija; slikarska skica; blok za crtawe; korice od debele hartije (meki povez); casemate (f.) kazamat; voj. podzemno odeqewe na svodove u tvravi koje je sigurno od puanih zrna; na ratnim brodovima: oklopqena prostorija za smetaj topova i municije; podzemni magazin; fig. podzemni zatvor, tamnica, hapsana; cassation (f.) kasacija; otputawe iz slube, smewivawe sa dunosti, liewe ina; ponitewe, npr. jedne presude i dr.; najvii sud koji donosi konane odluke o presudama prvostepenih i apelacionih sudova; caviar (m.) kavijar; usoqena ikra od jesetre, morune i drugih riba, naroito iz Volge i Kaspijskog jezera; chauvinisme (m.) ovinizam; politiki pravac u Francuskoj koji je hteo da staru slavu francuskog oruja, iz Prvog carstva, poto-poto povrati; raspaqivawe nacionalne mrwe, propovedawe nacionalne iskquivosti; chauviniste (m.) ovinist(a); onaj koji je zadojen ovinizmom, propagator, pristalica ovinizma; clerc (m.) kler; sveteno lice, duhovnik; svetenstvo; uen ovek (po tome to su se, u sredwem veku, svetenici gotovo jedini bavili naukom); pisar (advokatski, dravni itd.); cocarde (f.) kokarda; znaka (na kapi ili kaputu) kao znak pripadnosti nekom staleu (vojsci) ili nekoj organizaciji (politikoj, socijalnoj, kulturnoj, sportskoj itd.), znak lanstva nekog stalea ili neke organizacije; commandeur (m.) komandir; zapovednik ete, baterije, eskadrona i dr.; vitez, nosilac nekoga vieg ordena, npr. legije asti"; compagnon (m.) kompawon; ortak, drug u nekom poslu; drug, pratilac, saradnik; conducteur (m.) kondukter; voa, pratilac, sprovodnik (voza, tramvaja, pote, broda itd.); nadzornik, upravnik radova; contraste (m.) kontrast; protivnost, suprotnost, najvea razlika, jako odudarawe, jako odskakawe; contrleur (m.) kontrolor; pregleda, nadzornik, nadzorni slubenik; aparat za regulisawe neega; convoi (m.) konvoj; grupa trgovakih ili transportnih brodova sa pratwom jedinica ratnih brodova (radi zatite od napada neprijateqskih podmornica i aviona); svaka oruana pratwa kojoj je zadatak zatita;
99
cordon (m.) kordon; uzica, gajtan, vrpca (npr. na eiru); traka, lenta (od ordena); arh. gorwi venac na podzidu (simsu), voj. lanac vojnih straa za zatitu granice od krijumarskih upada, vojna granica; corps (m.) kor; telo, celina; zajednica, drutvo, esnaf, svi predstavnici jednog reda qudi (oficirski, diplomatski kor), odred vojnika pod jednim komandantom (armijski kor); courage (m.) kura; hrabrost, sranost, odvanost; courrier (m.) kurir; glasnik, skorotea, ulak; slubenik ili poverqiva osoba koje vlada ili poslanstvo aqu sa vanim vestima, aktima i sl. (zbog hitnosti i vee sigurnosti); cours (m.) kurs; tok, putawa, pravac (npr: broda); opticaj jedne vrste novca; berzanska cena pojedinih vrsta novca, menica, dravnih hartija, akcija i sl.; teaj, niz predavawa, asova nekog predmeta (npr. ruskog jezika, stenografije itd.), uxbenik; crdit (m.) kredit; poverewe u neku osobu da svoje novane obaveze moe i hoe ispuniti, vera, veresija, poek (jedna od najvanijih ustanova savremene privrede); otvoren raun; fig. poverewe, uvaavawe, ugled, upliv, uticaj; fin. svota (ili: suma) predviena buxetom koja se ne moe prekoraiti; dame (f.) dama; gospoa, gospa, ena iz vieg stalea; plemikiwa, vlastelinka; otmena ena koja ume da dri do sebe, figura na kartama za igrawe; kraqica" u ahu; dpartement (m.) departman; podela izvesnih poslova u jednom kolegijumu; odeqewe, delokrug; srez, okrug; soba, odeqewe (stana); dpche (f.) depea; vest najhitnijim putem dostavqena, npr. brzojav, beini brzojav; zvanino pismo, npr. ministarstva spoqnih poslova svojim predstavnicima u inostranstvu, koje se obino aqe najhitnijim putem, po naroitim kuririma; dplacer deplasirati; premestiti, ukloniti sa svog mesta, promeniti mesto, smeniti nekoga sa wegovog poloaja; u farmaceutskoj tehnici: to potpunije izdvojiti jednu biqnu supstanciju pomou eeg dolivawa sredstva za rastvarawe (etra), pri emu nezasieni ili mawe zasieni rastvor potiskuje potpuno zasien rastvor; dpt (m.) depo; stovarite, magacin za robu, skladite, spremite; ostava; sklonite; voj. vojska koja slui za dopunu ostalih jedinica; vojni materijal koji slui za dopunu; mesto gde se uvaju topovi i ostali ratni materijal; an depo (en dpt) na uvawe; dessert (m.) desert; prislaci, posledwi deo obeda (sir, voe, poslastice); diligence (f.) diliansa; brzina, hitrina; ustanova za prevoz putnika, brza pota; potanska kola; dossier (m.) dosije; naslon; zavoj, korice od akata; sveaw akata; svi spisi i sva akta koji se tiu jednog predmeta; prilog uz akta; doublet (m.) dublet; 1. dva primerka iste stvari u nekoj zbirci; 2. laan dragi kamen, dvostruki kamen od kristala izmeu ijih pola lei jedna folija, 3. vrsta karanfila ija je glavna boja prevuena du-
100
NENAD KRSTI
gim prugama druge boje; 4. gram. rei istog korena, istovetne po znaewu a vrlo malo razline po glasovnom sklopu, npr: uliti uliti (ui), muha muva itd.; 5. muz. orguqski registar, za oktavu vii od principala; 6. lov. napraviti dublet iz dvocevke: dve zverke oboriti neposredno jednu za drugom; duel (m.) duel; dvoboj, megdan; gosme (m.) egoizam; sebinost, svesebica, samoivost, samoqubqe; fil. shvatawe koje se, u praktino-etikom pogledu, upravqa samo oseawem svoga ja i ima koren u pranagonu sopstvenog samoodrawa; naivni egoizam samoqubqe koje opaamo kod ivotiwa, primitivnih qudi i dece; goste (m.) egoist; sebiwak, svesebica, svojko, samoivac; fil. pristalica egoizma; escadron (m.) eskadron; voj. taktika jedinica kowice od 120 150 kowanika u ratnom stawu, pod komandom komandira eskadrona; tiquette (f.) etiketa; 1. ceduqa (ili: listi) sa natpisom, natpis na robi na kojem je oznaena koliina, kakvoa, cena i dr.; 2. ceduqa na lekovima sa uputstvom o vremenu i nainu upotrebe toga leka; 3. dvorski obiaji, dvorski propisi; ukruenost i usiqenost drutvenih formi, pravila drutvenog ophoewa; formalnosti u titulisawu pri pisawu molbi; fantme (m.) fantom; 1. slika stvorena matom, varqiva slika, utvara, priviewe, avet; 2. med. vetaki napravqeni delovi tela, npr. grkqan, radi vebawa u operisawu; 3. model oveka ili ivotiwe u prirodnoj veliini (u muzejima i dr.); fiacre (m.) fijaker; koije, naroito koije u slubi ulinog saobraaja po gradovima (nazvane po svecu Fiacre, ija je slika, oko 1650, bila na kui u Parizu gde su se koije mogle uzeti u najam); flotte (f.) flota; brodovqe, mornarica (ratna, trgovaka); naroito: celokupna pomorska snaga jedne drave; flottille (f.) flotila; 1. mala flota, eskadra; 2. odred mawih ratnih brodova za akciju pored morske obale, po jezerima i rekama (npr. dunavska flotila"); friseur (m.) frizer; vlasuqar, osoba koja prirodnu kosu vetaki doteruje i struno neguje, berberin; galanterie (f.) galanterija; predusretqivost, uslunost, uglaenost, utivost, fino ponaawe, naroito prema enskom spolu; udvarawe enama, aikovawe, laskawe; trg. radwa sa tzv. kratkom robom" (biuterija, rukavice, tane, maramice itd.); garantie (f.) garancija; jamstvo, jamewe; naknada tete, obeteewe; garde (f.) garda; straa, telesna straa jednog vladaoca; naroito odabrana, elitna trupa svih rodova vojske kao zasebna vojna jedini-
101
ca; fig. odane i pouzdane pristalice, npr. nekog politikog prvaka, voe i sl.; garde-robe (f.) garderoba; soba ili orman gde se uva odelo i rubqe; u pozoritu: soba gde se glumci oblae; svi kostimi pozorita; odeqewe gde posetioci ostavqaju eire, gorwe kapute i dr. (u pozoritu, koncertnoj dvorani itd.); sve odelo i sve rubqe jedne osobe; nunik, zahod; garnison (m.) garnizon; voj. posada, vojska koja boravi u jednoj varoi; varo u kojoj boravi vojska; gele (f.) ele; voni sok ukuvan sa eerom koji se, zato to sadri pektinske supstance, pri hlaewu stee i spihtija, sulc; sok od raskuvana mesa spihtijan, lihtije, ladetina; gendarme (m.) andarm; prvobitno, u Francuskoj: kowanik u tekom oklopu; docnije: naziv za pojedine kowike pukove; danas: uvar jednog poretka i bezbednosti, policajac, redar, pozornik, pandur; genre (m.) anr; rod, vrsta; nain pisawa, stil; girafe (f.) irafa; zool. poznata dugovrata afrika ivotiwa; mod. vrsta enske frizure; muz. vrsta pijana, tzv. klavir-harfa; fig. motka, visoka i suva ena, visok i suv mukarac; gourmand (m.) gurman; onaj koji voli mnogo da jede, jenik, prodrqivac; obino u znaewu: onaj koji voli dobra jela i pia; gouverneur (m.) guverner; glavni komandant vojnog okruga (ili: provincije, kolonije, grada ili tvrave); u Severnoj Americi: najvii dravni slubenik, upravnik npr. banke; namesnik; vaspita (prineva itd.); grenadier (m.) grenadir; voj. prvobitno: peak odreen za bacawe bombi, bomba; docnije: jezgro peadije; guillotine (f.) giqotina; po francuskom lekaru Giqotinu (J. I. Guillotin) nazvana sprava za izvrewe smrtne kazne odsecawem glave (uvedena 1792. za vreme Francuske revolucije); htel (m.) hotel; moderno ureena gostionica sa sobama za prenoite; htelier (m.) hotelijer; ugostiteq, sopstvenik hotela; ingnieur (m.) inewer; izraiva ratnih orua i maina (u sredwem veku); docnije: nauno obrazovan tehniar koji reava zadatke podizawa mostova, puteva, eleznica, graevina, maina, vodenih ili elektrotehnikih postrojewa; intendant (m.) intendant; nadzornik, nastojnik, upravnik, npr. pozorita; voj. oficir koji vodi nadzor i stara se o plaawu i snabdevawu trupa; intrieur (m.) enterijer; unutrawost, unutarwa strana; um. prikazivawe unutrawosti neke sobe ili graevine; intrigant (m.) intrigant; spletka, spletkar, smutqivac; u drami: lice koje svojim spletkama najvie doprinosi stvarawu dramskog zapleta;
102
NENAD KRSTI
intrigue (f.) intriga; spletka, smutwa; u drami: zaplet, tj. vetako zamravawe konaca usled ega dolazi do ukrtawa interesa i eqa linosti koje igraju; jaquette (f.) aket; dugaak muki crni kaput (za sveanije prilike); kratak enski gorwi kaput; deji kaputi; jargon (m.) argon; pokvaren (ili: nerazumqiv, pogrean) govor; naroit govor, poseban govor nekog drutvenog reda; osobenost jednog govora; 2. sitno, kao iodina glava, hijacintu slino kamewe ute i qubiaste boje (upotrebqava se za ukras); jongler onglirati; pokazivati vetine, opsenariti; bacati u isto vreme uvis vie stvari pa doekivati ih u ruke; fig. izmotavati se; jongleur (m.) ongler; u sredwem veku: muziar ili svira koji je pratio trubadura; docnije komedija, lakrdija, pajac; opsenar, vetak koji baca uvis pa doekuje lopte, noeve, bakqe i dr.; varalica, izmotavalo; journal (m.) urnal; dnevnik, delovodnik; dnevnik, dnevni list, asopis, novine; modni list; trg. dnevni belenik, dnevnik, traca; journalisme (m.) urnalizam; novinarstvo; novinarski stale; journaliste (m.) urnalist; novinar, onaj koji ivi od novinarstva; pisar dnevniar; dnevniar uopte; jupon (m.) ipon; dowa sukwa; laquais (m.) lakej; pratilac, sluga; naroito: uniformisan sluga u otmenim kuama; fig. ulizica, podlac; laque (f.) lak; neproziran firnajs koji se izrauje od raznih smola i u raznim bojama, a predmetima wim namazanim daje sjajan izgled; vrsta veoma fine i sjajne koe za obradu obue, runih torbica itd.; lgitimit (f.) legitimitet; zakonitost, osnovanost na pravu; zakonito roewe deteta; pravo na presto po roewu; princip legitimiteta princip po kome se ne mogu krwiti prava naslednih vladalakih dinastija; liqueur (f.) liker; fina rakija sa dodatkom eera, biqnog ekstrakta, eterinih uqa, vonih esencija itd; loge (f.) loa; kolibica, kuica, elija; poz. zasebno i pregradama odvojeno mesto sa vie sedita; soba za oblaewe glumaca; u slobodnom zidarstvu: dvorana ili mesto gde se dre skuptine i sastanci, sama skuptina, udruewe slobodnih zidara u jednoj pokrajini ili dravi; zasebna elija za bolesnike u bolnici za umobolne; mor. sobica, kabina; u menaerijama: kavez za divqe ivotiwe; u Engleskoj: stan za uvara kapije nekog parka; kuica na selu; kancelarija trgovakog preduzea, poslovnica, biro; maon (m.) mason; zidar, naroito: slobodni zidar; magasin (m.) magazin, magacin; stovarite, skladite, spremite za robu; itnica, ambar; voj. slagalite ubojnog materijala; lei-
103
te za metke u puci; duan, radwa, trgovina robom naveliko; struni asopis, zbornik; manchette (f.) maneta, manetna; narukvica, taslica; manire (f.) manir; put i nain ponaawa ili postupawa u nekoj stvari, nain obraivawa koji prelazi u jednoobraznost i ablon; fin nain ivota, ponaawe, drawe; umetniki potez; u kwievnosti i umetnosti: neduhovito podraavawe ili stalno ponavqawe jednoga po sebi dobrog i originalnog stila, izvetaenost, nakinurenost; maniri obiaji, ponaawe; muziki ukrasi; ovek lepih manira ovek lepog ponaawa i ophoewa; manoeuvre (f.) manevar; rukovawe, upravqawe, obavqawe nekog rada, nain postupawa; rad koji se izvodi veto i lukavo, smicalica, ujdurma, spletka, podvala; voj. veba veeg broja jedinica u ratnoj slubi; u ratu: sva sredstva kojima je ciq da se oslabi neprijateq, sem borbe, naroito vana u tzv. strategiji zamarawa i zbuwivawa protivnika; mor. kretawe i veba jednog broda ili vie brodova, veto izvedeno kretawe; u saobraaju: razmetawe vagona i vozova; marchal (m.) maral; prvobitno: kowuar, nadzornik tale; zatim: vrhovni nadzornik vojske i dvora nekog vladaoca; nadzornik i rukovalac javnih sveanosti; danas: najvii vojni in u vojskama nekih drava; maral dvora najvii dvorski inovnik, nadzornik i upravnik unutarwih poslova vladalakog dvora; feldmaral vrhovni komandant vojske u nekim dravama; marquis (m.) markiz; visoka plemika titula u Francuskoj, Engleskoj i Italiji (po rangu izmeu vojvode i grofa); masque (m.) maska; obrazina, lorfa; lice pod obrazinom, preruena linost; stalna karakterna uloga u aqivim igrama; fig. privid, spoqani izgled; izgovor, pretvarawe, lukavstvo; ovek koji eli da se prikae drukijim no to je, pretvaralo; massacre (m.) masakr; pokoq, mrcvarewe, ubijawe, krvoprolie; massage (m.) masaa; trqawe tela, gweewe tela (naroito posle kupawa) radi pojaavawa cirkulacije krvi, odravawa zdravqa, jaawa miia i dr.; massif (m.) masiv; petrografski: nepravilna eruptivna gromada; orografski: planina bez glavnog pravca; masa kristalastih kriqaca koja moe odiskona biti nepokrivena mlaim formacijama, ili je bila pokrivena pa ogoliena erozijom i dislokacijama; mdaille (f.) medaqa; kolajna, spomenica izraena od metala; odlikovawe, orden; mine (f.) mina; podzemni hodnik u rudniku i utvrewu; tamnik, lagum; rudnik, majdan, rudno okno; rudna ica; ruda; voj. elina kutija napuwena jakim razornim materijalom za unitavawe neprijateqskih objekata (utvrewa, brodova, mostova i dr.); fig. skriven plan kome je ciq unitavawe koga ili ega; grafit za pisaqke; mode (f.) moda; ud, ukus, obiaj, nain nowe i odevawa nekog vremena; a la mod (fr. la mode) po modi, u modi, po sadawem obiaju, po najnovijem ukusu;
104
NENAD KRSTI
modle (m.) model; 1. arh. mera za odreivawe veliine pojedinih delova stubova i svodova graevine; jedinica za meru, merilo; prenik metalnog novca, medaqe i dr.; figura ili slika kod krojaica i tkaqa; 2. obrazac, uzorak, mustra; 3. um. potpuno ili delimino gola osoba prema kojoj umetnik radi sliku ili kip; 4. u graevinarstvu i tehnici: uzorak predmeta koji treba izvoditi, izraen od jeftinog materijala i, obino, u smawenom obliku; 5. kalup po kome se to izrauje, npr. liju se u pesku mainski delovi i dr.; fig. ugled, primer, uzor; modeleur (m.) modelar; izraiva uzoraka, uglednih primeraka, stolar izraiva modela od drveta po kojim e se predmet liti u pesku; modelliste (m.) modelist; izraiva uzoraka, uglednih primeraka, modela; moderne moderan; sadawi, danawi, koji je u duhu novog vremena, savremen, koji ima obeleje neega novog, koji odgovara najnovijem ukusu ili shvatawu; u kwievnosti i umetnosti: koji nosi obeleje novijeg doba; mousquetaire (m.) musketar; vojnik naoruan musketom (stara vojnika puka u H i H veku, koja se palila fitiqem), peak; mousseline (f.) muselin; fina pamuna tkanina (nazvana po irakom gradu Mosulu, gde se najpre poela izraivati); nationalisme (m.) nacionalizam; narodwatvo, qubav prema svom narodu, rodoqubqe; narodni egoizam; nationaliste (m.) nacionalist(a); narodwak, rodoqub, patriota; octroyer oktroisati; dati, podariti, ustupiti, odobriti, dopustiti; dati (ili: dopustiti) slobodu trgovawa; nametnuti, silom odrediti; oktroisati zakon ili ustav silom vladalake vlasti i autoriteta nametnuti zakon ili ustav, bez prethodnog odobrewa i saglasnosti narodnog predstavnitva; officiel oficijelan; slubeni, zvanian; vladin; oficijelne novine slubene novine, zvanine novine; oficijelni izvetaj slubeni izvetaj, zvanini izvetaj; orange (f.) orana; pomoranxa, naranxa (drvo i plod); orange oran; naranxasta boja; page (m.) pa; ranije: mladi plemi koji se spremao da postane vitez; mladi plemi na slubi kod vladaoca, skutonoa; tipaqka za podizawe haqine; panneau (m.) pano; arh. udubqena ili ispupena poqa na vratima, zidovima i sl. (radi ukrasa, natpisa i dr.); svaki ukraen deo graevine; naslikano prozorsko okno; iroko sedlo na kome vetaci u jahawu po cirkusima jau stojei; paquet (m.) paket; rukovet, sveaw; roba sloena i uvijena u hartiju, kutija ili sandue sa robom;
105
parade (f.) parada; sveanost, sveana priredba kojoj je ciq da se neto pokae ili istakne; voj. sveana smotra; ma. odbijawe udarca sabqom; pardon (m.) pardon; oprotewe, oprotaj; oprotaj kazne, pomilovawe; molba za izviwewe za oprotaj; kao usklik: pardon! = izvinite me, molim oprostite!; parquet (m.) parket; 1. pod (ili: patos) sastavqen od naroito impregnisanih hrastovih daica; 2. predwi redovi sedita u pozorinoj dvorani; 3. u reformistikim crkvama: prostor u lai" u kome sede crkveni oci; 4. u francuskom sudu: mesto u sudskoj dvorani izmeu sedita sudija i mesta za advokate; 5. u pariskoj berzi: odvojeno mesto za mewawe i mesto sa koga posrednici objavquju kurseve; partisan (m.) partizan; 1. ime kojim su Napoleonovi zavojevai, 1812. godine, nazivali grupe ruskih seqaka i rodoquba koje su se samostalno organizovale i, orujem otetim od neprijateqa, napadale i uznemiravale pozadinu francuske vojske; 2. borac, uesnik u Narodnooslobodilakom ratu Jugoslavije; 3. pristalica neke stranke ili linosti; passion (f.) pasija; strast, qubavna strast; estina, ar, toplina; vatrena eqa, velika sklonost emu, neodoqiva voqa za to; uzbuewe, uzbuenost, uzrujanost; patriotisme (m.) patriotizam; qubav prema otaxbini, rodoqubqe, lokalni patriotizam qubav ograniena samo na najui zaviaj ili mesto roewa; plan (m.) plan; 1. ravnica, povrina, ravan prostor, ravno zemqite; 2. nacrt, crte graevine; kartografsko prikazivawe neke mawe oblasti; 3. plan u ekonomici svesno regulisane raspodele ukupnog proizvodnog rada na razne oblasti proizvodwe; 4. drutveni plan: godiwe regulisawe raspodele nacionalnog dohotka kojim se utvruju opti odnosi u razvoju privrede kao i ostale delatnosti; platine (m.) platina; ploa na koju se oslawaju svi delovi sata; metalna ploa kroz koju prolazi kqu u bravu; pommade (f.) pomada; mirisava mast za negu lica i kose; ponton (m.) ponton; 1. amac za most, amac optoen bakrom ili limom, kao podloga za tzv. pontonske mostove, naroito u ratu; pontonski most; 2. barka sa plosnatim dnom na kojoj stoje sprave za vaewe zlatonosnog peska; 3. buretu slina elina sprava koja slui pri dizawu brodova; portrait (m.) portret; slika, naroito poprsje neke osobe; fig. veran opis neke linosti, suta slika; premire (f.) premijera; prvo prikazivawe pozorinog komada, muzikog dela, filma i dr.; prsent (m.) prezent; dar, poklon; prsentation (f.) prezentacija; podnoewe, predavawe, pokazivawe, npr. menice; predlog, predlagawe, pravo predlagawa kandidata za neko upraweno mesto; predstavqawe, prikazivawe;
106
NENAD KRSTI
quai (m.) kej; zid pored rene ili morske obale, ozidana obala; mesto u pristanitu za utovar i istovar robe; ulica pored obale, put izmeu vode i kua; elezniki peron; raffinerie (f.) rafinerija; tvornica za preradu eera; preiavawe eera, prerada eera; postrojewe za preiavawe i oplemewivawe neeg, npr. bakra, mineralnog uqa, nafte i dr.; pravqewe neega finijim, prefiwenost; fig. izvetaenost, prepredenost; ragot (m.) ragu; jelo od iseckanog mesa ili ribe sa finim zainima, sosovima; fig. meavina, smea; raison (f.) rezon; um, razum; razlog, povod, pobuda, uzrok; pravo, pravda, pravinost (imati rezona = imati pravo, biti u pravu); trg. ime trgovakog preduzea, firma; raisonner rezonovati; misliti, razmiqati, umovati, posmatrati, govoriti, rasuivati i zakquivati o emu na osnovu razumom opravdanih razloga; prezrivo: mudrijaiti, protivreiti prigovarati, praviti primedbe; rampe (f.) rampa; gra. nagib krovnih direka; blago nagnut prilaz, pristup (nasipu, bedemu), pristupnica; naslon, ograda; deo stepenica koji saiwava krivinu, odmorite; red svetiqki (sijalica) ispred pozornice koji osvetqava pozornicu; pregrada koja te sijalice zaklawa od gledalita; gvozdena, betonska ili drvena preprenica kod troarinskih stanica ili prelaza preko eleznike pruge, koja se die ili sputa radi otvarawa ili zatvarawa prelaza; rang (m.) rang; stepen u nekom drutvenom ili duhovnom redu, red, vrsta, poloaj; prvi u rangu prvi po redu (s obzirom na vrednost ili poloaj); rapport (m.) raport; izvetaj, saoptewe, dostava, izjava (usmena ili pismena); voj. slubeni izvetaj, iskaz po zvaninoj dunosti; recrue (f.) regrut; vojnik koji tek treba da izdri vojnu obuku, vojnik-novajlija, novak; fig. poetnik, novajlija; refrain (m.) refren; poet. stih koji se pravilno ponavqa posle svakog distiha ili strofe, napev, prepev, dopevak, svretak koji se ponavqa; fig. neto na to se ovek neprestano vraa, stalno ponavqawe, stara pesma; rgie (f.) reija; odgovorna i na polagawe rauna obavezna uprava koja gazduje dravnim privrednim preduzeima (umska, duvanska itd. reija); troak, rashodi oko podizawa ega ili oko voewa nekog privrednog preduzea; u sopstvenoj reiji raditi sam raditi kao preduzima, tj. sam upravqati radovima; poz. upravqawe pozornicom u umetnikom pogledu, naroito: umetniko iznoewe na pozornicu nekog dramskog dela; rgime (m.) reim; upravqawe, uprava; vlada, oblik vladavine; nain vladawa i upravqawa ivotom; ustrojstvo, ureewe; nain ivota; med. higijenski nain ishrane, dijeta; rgiment (m.) regimenta; voj. puk (vojske); fig. mnotvo, gomila sveta;
107
rgisseur (m.) reiser; 1. raunski poslovoa, raunovoa; 2. poz. rediteq, umetniki rukovodilac pozorinog ili filmskog izvoewa, koji usklauje i organizuje, umetniki i tehniki, sav rad na pripremawu predstave; 3. lice koje rukovodi pripremama i izvoewem neke sveanosti; rpertoire (m.) repertoar; spisak uloga koje je glumac ili peva prouio i koje moe da izvodi, spisak komada koji se u jednom pozoritu prikazuju ili e se prikazivati u odreenom vremenu, raspored, plan prikazivawa ili predstavqawa; spisak komada koji e se prikazivati ili predstavqati u jednoj sedmici; reprise (f.) repriza; ponovo uzimawe, povraawe ranije uzetog; ponavqawe, ponovno prikazivawe pozorinog komada ili predstave, priredbe; prva predstava posle premijere; muz. ponavqawe glavnog dela nekog komada; znak za ponavqawe; u cirkusu: pauza zbog zamorenosti vetaka i jahaa, koji obino ispuwavaju klovni svojim alama; rpublique (f.) republika; u antikom smislu: drava, naroito drava sa priznatim narodnim pravima; u novije doba: dravno ureewe u kome dravna vlast pripada narodu (narodni suverenitet"); rserve (f.) rezerva; zadrano pravo, ograda; zaliha, priuva, ono to je ostavqeno ili to se uva za sluaj potrebe; voj. vojnici koji su odsluili stalni kadar i koji se pozivaju pod zastavu samo u sluaju rata; vojska koja nije u prvom borbenom redu, nego na raspolagawu vrhovnom (strategijska rezerva) ili nekom drugom komandantu da je upotrebi tamo gde se ukae potreba; dopunska vojska, dopuna; fig. uzdravawe, uzdrqivost, opreznost; sa rezervom sa izuzetkom, uz ogradu, osim; bez rezerve bez izuzetka, bez ograde, bezuslovno, potpuno; rserviste (m.) rezervist; vojnik iz rezerve, iz priuve, priuvnik; rsum (m.) rezime; saetak, saeto ponavqawe glavne sadrine, kratak pregled, izvod; zavrna re; retouche (f.) retu; prerada, popravqawe, doterivawe; popravqawe slike tuem; popravqeno ili preraeno mesto na slici; retoucher retuirati; preraditi, preraivati, doterati, doterivati, popraviti (hemijskim i mehanikim metodama i sredstvima); popraviti sliku, osveiti sliku; na fotografskim snimcima ili kopijama: svetle take ili druge nedostatke ponovo premazati tuem; muz. ukrasiti koloraturama; retour (m.) retur; vraawe s puta, povratak; trg. roba vraena zbog mane, roba koja se vraa zbog toga to se ne moe prodati; roba koja se prima kao protivvrednost za robu prodanu u inostranstvu; na pismima i dr. potanskim poiqkama: retur! natrag, ne prima se!; retur-bileta povratna karta, povratna ulaznica; retur-menica povratna menica, menica koja se vraa s protestom, retur-pismo pismo koje se potom vraa poiqaocu; retur-raun povratni raun (u meninom pravu);
108
NENAD KRSTI
rival (m.) rival; suparnik, takmac; naroito: suparnik u qubavi (tj. onaj koji ima sa nekim na wivi zajedniki rivus = potok, i zbog toga potoka sa susedom dolazi u sukob); robe (f.) roba; dugaka haqina enska i deja ili komad tkanine dovoqan za takvu haqinu; zvanino odelo pravnika (advokata i sudija) u Francuskoj; rle (m.) rola; uloga u pozorinom komadu; roman (m.) roman; prvobitno, u Francuskoj, izraz kojim su oznaavane epske pesme napisane romanskim, tj. narodnim jezikom (lat. lingua romana), za razliku od svega drugog to je pisano latinskim jezikom; danas: velika prozna pripovetka koja opisuje, uz mnoge druge sporedne, jedan glavni dogaaj i jedno glavno lice (junaka romana), u kome se najjasnije ispoqava glavna misao celog dela; prema gradivu roman je: viteki, istorijski, savremeni (drutveni), porodini, seoski, qubavni, avanturistiki itd.; prema pravcu: idilski, sentimentalni, satirini ili komini, idealistiki, realistiki, naturalistiki, didaktini, tendenciozni i dr.; fig. redak i zanimqiv doivqaj, naroito qubavni (koji kao da je iz nekog romana); royalisme (m.) rojalizam; odanost i vernost kraqu i monarhiji; pripadnitvo monarhijskoj stranci; royaliste (m.) rojalist; pristalica kraqevstva, kraqevske vlasti, monarhijskog oblika vladavine; u Francuskoj: pristalica Burbona (za razliku od bonapartista i republikanaca); sabotage (m.) sabotaa; 1. vrsta trajka koja se sastoji u tome to radnici namerno oqare pri radu, ometaju rad kvarewem alata, mainskih delova i sl., da bi se poslodavci naterali da prihvate wihove zahteve; 2. potajni, maskirani rad kome je ciq da onemogui, oslabi ili odui ostvarewe neega (kao to obino rade rodoqubi, za vreme rata, u okupiranim zemqama); saboter sabotirati; namerno oqariti i ometati rad, vriti sabotau; saboteur (m.) saboter; radnik koji namerno oqari i ometa rad, onaj koji vri sabotau; sadisme (m.) sadizam; izopaena spolna pohotqivost koja nalazi zadovoqewe u telesnom muewu osoba prema kojima se osea pohota (naziv po francuskom piscu bestidnih romana markizu de Sade, 1740 1814, koga je Napoleon , kao duevno bolesnog, zatvorio u bolnicu); sadiste (m.) sadist; ovek optereen sadizmom, svirep pohotqivac; salon (m.) salon; prvobitno: velika dvorana, dvornica; sada: mala dvorana, elegantna soba za prijem (i u gostionicama); dvorana sa slikama, dvorana u kojoj se prireuju izlobe, izloba slika i vajarskih radova; naroito: izloba dela ivih umetnika koja se svake godine prireuje u Parizu; fig. otmeno drutvo, otmen svet; salonska dama otmena gospa, elegantna dama; salonska kola eleznika kola udobno nametena kao drutvena soba;
109
salve (f.) salva; pucaw u znak radosti ili poasti, pozdravqawe topovskim pucawem; takoe: istovremeno pucawe veeg ili maweg broja puaka ili topova, plotunska paqba, plotun; sauce (f.) sos; umokac od povra sa raznim zainima, moa; fig. prpa, kripac; service (m.) servis; sluba, sluewe; posluivawe; nagrada za posluivawe, napojnica, baki (npr. kelneru); stoni pribor, stono posue (jednoobrazno po obliku i boji); sire (m.) sir; milostivi gospodar (izraz kojim se oslovqava car, kraq); souverain (m.) suveren; neogranieni gospodar, samodrac; vladar; souverainet (f.) suverenitet; vrhovna vlast, neograniena vlast; potpuna dravna nezavisnost; neprikosnovenost; suite (f.) svita; pratwa, praewe, naroito vojniko; posluga visokog gospodina; muz. kompozicija od vie delova, obino plesova, koji su bez potrebne povezanosti (npr. kod simfonije ili sonate); takoe: kamerna ili plesna sonata; a la svit (fr. la suite) u pratwi, iz pratwe (o oficirima koji nemaju svoje komande, nego su u pratwi vojskovoe ili vladaoca, da bi po potrebi mogao wima raspolagati); tablette (f.) tableta; 1. ploa, tablica za pisawe; 2. posluavnik za kafu, aj i dr.; 3. farm. ukalupqena, zbijena (ili: presovana) lekovita masa u obliku etvrtastih ili okruglih ploica (pastila); tabouret (m.) taburet; stolica bez naslona; klupica za noge (pri sedewu); floretna tkanina sa arenim cvetovima; tambour (m.) tambur; 1. dobo; doboar; 2. zaklon nad vratima od vetra, kie, zime i sl.; 3. arh. deo graevine oblika vaqka, cilindra, ili mnogougla na kome lei kube; 4. pokrivena platforma eleznikog vagona; 4. vrsta veza; tampon (m.) tampon; zapua, ep; med. zapua od vate, gaze, arpije i dr. koji se stavqa u prirodne ili boleu nastale otvore na telu da bi se zaustavilo krvarewe; tamponska drava mala drava koja se nalazi, kao kakav ep, izmeu dve velike drave (kod nas uobiajeno tampon); taxi (m.) taksi; putniki automobil sa taksimetrom; taximtre (m.) taksimetar; na automobilima: sprava koja sama, automatski, belei preeni put u kilometrima (radi odreivawa cene vowe); touche (f.) tu; 1. muz. dirka (na klaviru); 2, draewe, vreawe, uvreda; 3. slik. prenoewe boje kiicom; posledwi potez kiicom; naknadno stavqawe tamne boje na sliku; 4. vrsta finog kineskog crnog mantila koje se spravqa od najfinije ai, dobivene sagorevawem kamfora; 5. sveano pozdravqawe doboom i trubama, naroito posle odrane zdravice; 6. kod nas se pogreno upotrebqava i mesto du; toucher tuirati; dirnuti, dodirivati; pipati, ispitivati pipawem (npr. ensku da li je trudna); dirnuti, dirati, ganuti, tronuti;
110
NENAD KRSTI
vreati, uvrediti; crtati ili slikati tuem, vodene boje prenositi kiicom, kod nas se pogreno upotrebqava i mesto duirati; turquoise (f.) tirkiz; min. dragi kamen lepe modre boje i priline tvrdoe; najlepi dolaze iz severne Persije, veinom okruglo uglaani (naziv po tome to su prvi doneseni u Evropu iz Turske); vaseline (f.) vazelin; hem. mineralna mast bez mirisa i boje, ili ukasta smesa poluvrstih ugqovodonika, dobija se preiavawem sirovog petroleuma (nafte); upotrebqava se mnogo u farmaciji, tehnici itd.; velours (m.) velur; somot, kadifa; vrsta tofa sa dugom dlakom; velour de koton (fr. velours de coton) pamuni somot; velur satine (fr. velours satin) atlasni somot; vicomte (m.) vikont; francuska plemika titula izmeu grofa i barona; podgrof, titula grofovog sina koju nosi za oevog ivota; posednik vlastelinstva u Francuskoj; villa (f.) vila; letwikovac, kua izraena u obliku letwikovca; virement (m.) virman; fin. isplata koja se vri bez gotovine, prostim kwiewem; prenoewe novca sa jedne buxetske partije ili pozicije na drugu; trg. uzajamno obraunavawe; mor. obrtawe (ili: okretawe) lae; virtuel virtuelan (virtualan); snaan; moguan; sposoban za dejstvo, nastrojen za delovawe, koji je sposoban za rad, ali se tom sposobnou ne koristi, sa prikrivenom snagom; fiz. koji se dobija presekom produewa stvarnih zrakova na suprotnu stranu, prividan, uobraen; princip virtuelnih pomerawa: naelo moguih pomerawa; supr. realan; visa (m.) viza; overavawe potpisom i peatom da je neto vieno i pregledano (naroito za putne isprave, pasoe), zvanina overa; u kartawu: osnovni ulog (kod farbla); vision (f.) vizija; viewe, gledawe; psih. halucinacija ula vida, predstava koju smatramo, usled bolesne razdraqivosti centralnog organa (u polusnu ili u hipnotinom stawu), za stvaran opaaj; prikaza, priina, priviewe, opsena, utvara; uobraewe, sawarija; visionnaire (m.) vizionar; vidovwak, vidovit ovek, onaj koji moe duhom da vidi; fig. zanesewak, sawalica, pesnik; visite (f.) vizita; poseta, pohoda, lekarska poseta; pregled, pregledawe (lekarsko, carinsko), kratak enski ogrta za posete; vison (m.) vizon; vodena lasica, nerc; krzno vodene lasice; vitrage (m.) vitraa; staklena vrata; staklena pregrada; prozorske zavese; prozori; u primewenoj umetnosti: raznim bojama izraena dekorativna slika u staklu, kao ukras u arhitektonskom enterijeru; volontaire (m.) volonter; onaj koji slui dobrovoqno i besplatno; dobrovoqac (vojnik). Uprkos dubokim razlikama u strukturi jezika, uprkos geografskoj udaqenosti koja je bila toliko vidqiva u prolim vekovima, srpski
111
kwievni jezik je preuzimao, i jo uvek preuzima rei iz francuskog jezika. Izneseni primeri francuskih rei, koje su ule u srpski kwievni jezik, otkrivaju nam, pre svega, oblasti ovekovog ivota kojima one pripadaju. To su rei iz kulture, nauke, umetnosti, trgovine, vojske, kulinarstva i dr. Te francuske pozajmqenice su se po svojim semantikim i morfolokim svojstvima integrisale u srpski kwievni jezik, i danas ine jednu od wegovih vrlo znaajnih komponenti.
Novi Sad
LITERATURA Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1966. Mirko Deanovi, Anciens contacts entre la France et Raguse, Zagreb, 1950. Vlado Drakovi, Francusko-srpskohrvatski frazeoloki renik, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990. Ivan Klajn, Vrste romanizama u savremenom srpskohrvatskom jeziku i putevi wihovog dolaska, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 1998, kw. H/1, str. 6989. Nenad Krsti, La contrastive et la traduction le franais et le serbe: les ressemblances et les diffrences, Vedes, Beograd, 2001. Emile Littr, Dictionnaire de la Langue franaise, Gallimard-Hachette, Paris, 1959. Velimir Mihajlovi, Graa za renik stranih rei u predvukovskom periodu (od vremena pre Velike seobe do Vukovog Rjenika 1818. godine), Novi Sad, 1972, t. (A-Q); 1974, t. (M-). Stojan Novakovi, Pripovetka o Aleksandru Velikom, Beograd, 1878. Vlado Putanec, Francusko-hrvatski ili srpski rjenik, Zagreb, 1974. Renik srpskohrvatskoga kwievnog jezika, Matica srpska, Novi Sad, 19671976, . Pierre Robert, Dictionnaire alphabtique et analogique de la Langue franaise, 6 vol., Socit du Nouveau Littr, Paris, 19531964. Pierre Robert, Le Petit Robert, Socit du Nouveau Littr, Paris,1967. Branko Franoli, Les mots d'emprunt Franais en Croate, NEL, Paris,1976.
Nenad Krsti O FRANCUZSKIH ZAIMSTVOVANIH V SERBSKOM LITERATURNOM ZKE Rezyme Prisutstvie francuzskih slov v serbskom literaturnom zke ne vlets, koneno, novm vleniem. Uitva, to Horvati ee v period Karolingov osuestvlla perve kontakt s Francie, mono priti k zaklyeniy, to perve francuzskie slova voli v na zk v konce H i v naale H vv. Geografieskie uslovi i torgove, cerkovne i kulturne svzi Dalmacii s Venecie, Italie i yno Francie sposobstvovali tomu, to francuzska literatura (tak kak mnogie italnskie pisateli pisali imenno na francuzskom zke) sumela okazat suestvennoe vlinie na nau kulturu v celom. Odnako ne vse francuzskie slova voli v serbski literaturn zk erez Horvatiy. Dosife Obradovi, nesomneno sam vdayis serbski pisatel H veka, predloil (v konce dannogo veka) serbskim pisatelm, to perevesti roman Fenelona
112
NENAD KRSTI
Priklyeni Telemaha, sna Odisse blo b vesma vgodno dl serbsko kultur i voobe dl serbskogo naroda. tot edevr evropesko literatur, opublikovann v 1699 godu, perevel na serbski zk v 1814 godu Stefan ivkovi. Nesomneno, to nekotore francuzskie slova iz togo romana prmo, putem perevoda S. ivkovia, voli v serbski literaturn zk, no nastoa tema, koneno, trebuet inogo podhoda. V nastoe rabote predstavleno li opredelennoe koliestvo (= islo) francuzskih leksem, voedih libo prmo, libo posredstvom kakogo-nibud drugogo zka v serbski literaturn zk. Privedenne primer tih francuzskih slov, kotore voli v na zk, ukazvayt (= otkrvayt) nam, prede vsego, na oblasti eloveesko izni, k kotorm oni prinadleat: to slova iz kultur, nauki, isskustva, torgovli, armii, kulinarii i dr. Nesmotr na glubokie razlii v struktue zkov, nesmotr na geografieskoe rasstonie, kotoroe blo zametno i v prolih vekah, serbski literaturn zk zaimstvoval, i vse ee zaimstvuet slova iz francuzskogo zka. ti francuzskie zaimstvovanne slova po svoim semantieskim i mrfologieskih svostvam integrirovalis v serbski literaturn zk, i v nastoee vrem predstavlyt odin iz ego vesma znaitelnh komponentov.
O ANGLICIZMIMA IZ ETIRI RAZLIITA ALI MEUPOVEZANA UGLA

TVRTKO PRI
UDC 811.163.41'373.45
Kratak sadraj. Rad se bavi opisom anglicizama u srpskom jeziku u svetlu najnovijih jezikih, lingvistikih i sociolingvistikih injenica. Smeteni u opti semantiko-pragmatiki okvir, koji je usredsreen na njihovu komunikativnu relevantnost, anglicizmi (naroito oni noviji) sagledani su iz etiri razliita ali meupovezana ugla: (1) prema vrsti, s uspostavljenim kontrastom izmeu oiglednih, skrivenih i sirovih anglicizama, (2) prema nastanku, s uspostavljenim kontrastom izmeu preoblikovanih, prevedenih i meovitih anglicizama, (3) prema opravdanosti, s uspostavljenim kontrastom izmeu sasvim opravdanih, opravdanih, uslovno opravdanih, neopravdanih i sasvim neopravdanih anglicizama, i (4) prema statusu, s uspostavljenim kontrastom izmeu potpuno odomaenih, delimino odomaenih i neodomaenih anglicizama. Da bi se objedinila sva etiri ugla, na kraju je ponuena definicija sa shematskim prikazom prototipskog anglicizma. Kljune rei: anglicizam, srpski jezik, komunikativna relevantnost, vrsta, nastanak, opravdanost, status, prototip.
1. Uvodne napomene Svialo se to nekom ili ne, anglicizmi su postali sastavni deo nae stvarnosti, nae kulture i naeg jezika. U proteklih nekoliko decenija engleski se uvrstio kao prvi jezik svetske komunikacije, koji se koristi kao prvi (maternji), kao drugi i kao strani jezik. Istovremeno, engleski vri i ogroman uticaj na domae (maternje) jezike koji s njim dolaze u dodir, te na njihove govornike, to ini da on vie ne bude isto strani jezik (kao to su to francuski, nemaki, panski, italijanski i ruski), nego je odskora postao odomaeni strani jezik, koji karakteriu tri osnovna svojstva: (1) laka audio-vizuelna dostupnost, uz pomo sve savrenijih tehnolokih sredstava, naroito satelitske i kablovske televizije i radija, filma, te kompjutera i interneta, (2) dvojno usvajanje, koje se prvo odvija van kolskog sistema, prostom izloenou dece engleskom jeziku dostupnom putem televizije, crtanih filmova, slikovnica, igraaka, igara, kompjutera, interneta, filma i muzike, da bi se kasnije, na starijem uzrastu, on poeo usvajati i u sklopu kolskog sistema, i (3) uloga dopunskog jezika u maternjem, kada se leksikim i ostalim sredstvima engleskog jezika popunjavaju stvarne i pretpostavljene leksike i ostale praznine u maternjem jeziku, i tako razvija jedan vie ili manje zaokruen i usklaen komunikacioni resurs, koji
114
TVRTKO PRI
sainjava maternji jezik (u naem sluaju, srpski) obogaen odabranim elementima engleskog jezika. Pri tome, ova uloga dopunskog jezika ostvaruje se na tri naina: prvo, engleski se javlja unutar srpskog, preuzimanjem rei, npr. milkejk, pripejd ili PREPAID,1 sintagmi, npr. to je pre mogue od AS SOON AS POSSIBLE, ili reenica, npr. Mogu li da vam pomognem? od CAN I HELP YOU?; drugo, engleski se javlja pored srpskog, kada oba jezika nastupaju istovremeno, npr. u filmovima s titlovanim prevodom, u oglasima na engleskom i srpskom u domaim novinama, u nazivu domaeg proizvoda Medeno srce / HONEY HEART (iako bi pravilnije bilo HEARTS), te u natpisu Menjanica / EXCHANGE OFFICE (iako ponekad s obrnutim redosledom jezik); i tree, engleski se javlja iznad srpskog, kada je potonji jezik potisnut u celosti, npr. u oglasima samo na engleskom u domaim novinama, u nazivu domaeg asopisa COOL GIRL, te u natpisu CHRISTMAS SALE (iako esto malim slovima) u izlozima domaih prodavnica. I jedan i drugi i trei nain realizacije engleskog kao dopunskog jezika uzrokuje neki vie, neki manje uvoenje novih anglicizama u srpski jezik. Zbog svega toga, nikako nee biti pretenciozno da se ustvrdi kako valjano znanje engleskog jezika, i ono aktivno i ono pasivno, predstavlja nuni preduslov uspene komunikacije u dananjem svetu, ukljuujui, naalost, i komunikaciju na sopstvenom, sve vie angliciziranom, maternjem jeziku. Cilj ovog priloga jeste da, u svetlu najnovijih jezikih, lingvistikih i sociolingvistikih injenica, sagleda anglicizme iz nove perspektive i da, iz etiri razliita ali meupovezana ugla, ponudi opaanja o njihovim vrstama, nastanku, opravdanosti i statusu. Rasprava e biti smetena u opti semantiko-pragmatiki okvir, s posebnim naglaskom na komunikativnoj relevantnosti anglicizama, odnosno na njihovom doprinosu izraajnom potencijalu srpskog jezika. Teite e biti stavljeno na novije anglicizme, tj. one koji su se u srpskom jeziku pojavili tokom proteklih tridesetak godina. 2. Vrste: izmeu oiglednih, skrivenih i sirovih anglicizama Trenutno se pod terminom 'anglicizam' uobiajeno podrazumeva re preuzeta iz engleskog kao jezika-davaoca i uklopljena u sistem srpskog kao jezika-primaoca. Meutim, sve snaniji globalni prodor engleskog jezika, u prvom redu njegove amerike varijante, tokom poslednjih desetak godina doveo je do izuzetno velikog i nekontrolisanog priliva leksikog, ali i drugog, materijala u srpski jezik, to je nametnulo potrebu da se sadraj pomenutog termina preispita i predefinie. U tom smislu, sada je mogue razlikovati tri vrste anglicizama, prema njihovoj oblikoj realizaciji u srpskom jeziku. U prvoj grupi nalaze se, s priblinim obuhvatom tradicionalnog termina 'anglicizam', oigledni anglicizmi, tj. sve one leksike jedinice rei-lekseme (imenice, glagoli, pridevi, prilozi, uzvici, itd.) te afiksi (prefiksi i sufiksi) koji su preuzeti iz engleskog jezika, koji su vie ili manje postali integrisani u
1 Primeri iz srpskog jezika tampani su kurzivno, izvorni engleski oblici MALIM VERZALOM, dok se izvorno pisani engleski oblici preuzeti u srpski prikazuju KURZIVNIM MALIM VERZALOM.
115
sistem srpskog jezika na ortografskom, fonolokom, morfosintaktikom, semantikom i pragmatikom planu, i koji e vremenom stei status vie ili manje odomaene rei ili afiksa. Na primer, ovamo spadaju: imenice fajl, milkejk, roming, bodibilder, hamburger, vauer, modem, skener, big-bend, DVD; glagoli daunloudovati, surfovati, ekirati, dogirati, lobirati; pridevi kul, lajv, pripejd, glamurozan, sofisticiran; prilozi aut, lajv, okej, super, top; uzvici Au!, O-o!, Ups!, Vau!; prefiksi eks-, ko-, mega-, mikro-, sajber-, re-, hiper-, super-.2 (O problemima pisanja anglicizama u srpskom jeziku detaljno raspravlja Pri 2002b; ukoliko su upotrebljeni u transkribovanom obliku, svi anglicizmi u ovom tekstu napisani su prema tamo predloenom modelu.) Naravno, sve ovakve leksike jedinice ne moraju obavezno biti engleske po svom krajnjem poreklu, ali s obzirom na okolnost da su u srpski preuzete upravo iz engleskog jezika ili pod njegovim uticajem, one se smatraju anglicizmima i to onim oiglednim. Dalje, neka re, sintagma ili reenica srpskog jezika moe da odraava normu i/ili sledi obiaje engleskog jezika. U ovakvim sluajevima, znaenja i/ili upotrebe svojstvene oblicima engleskog jezika kriju se u oblicima srpskog jezika, koji se relativno brzo odomauju, pa stoga drugu grupu ine skriveni anglicizmi. Na primer, rei-lekseme mi, od MOUSE, u smislu 'kompjuterski pokazivaki ureaj', definitivno, od DEFINITELY, 'zasigurno, zacelo, izvesno', ekonomija, od ECONOMY, 'privreda', kopija, od COPY, 'primerak', originalan, od ORIGINAL, 'prvobitan', locirati, od LOCATE, 'pronai', ohrabriti, od ENCOURAGE, 'podstai, podrati', pokrivati, od COVER, 'izvetavati o/s(a)'; sintagme-kolokacije nametnuti i podignuti sankcije, od IMPOSE i LIFT SANCTIONS, 'zavesti/uvesti i ukinuti/skinuti sankcije', praviti novac/pare, od MAKE MONEY, 'zaraivati novac/pare', imati razgovore, od HAVE TALKS, 'voditi razgovore', sluiti kaznu, od SERVE A (PRISON) SENTENCE, 'izdravati kaznu', razumna cena, od REASONABLE PRICE, 'pristupana cena'; sintagme mikrotalasna rerna/penica, od MICROWAVE OVEN, sapunska opera, od SOAP OPERA, kratka pria, od SHORT STORY, 'pripovetka', nona mora, od NIGHTMARE, 'mora, komar', iroko rasprostranjen, od WIDESPREAD, 'rasprostranjen', to je pre mogue, od AS SOON AS POSSIBLE, 'to pre'; reenice Mogu li da vam pomognem?, od CAN I HELP YOU?, 'Izvolite?', Priaj mi o tome!, od TELL ME ABOUT IT!, 'Meni kae?, Ma, ta mi ree!', O, moj Boe!, od OH, MY GOD!, 'Gospode!, Gospode Boe!'. U treu i doskora nepostojeu grupu uvrtene su rei, sintagme i reenice koje su preuzete iz engleskog jezika direktno, bez ikakvog prilagoavanja njihovog pisanja srpskom jeziku. Na primer, rei-lekseme E-MAIL, ROAMING, PREPAID, ATTACHMENT, AIR BAG, COMPUTER CONSULTANT, teflonski NON-STICK tiganj, ALL-INCLUSIVE aranman; sintagme OPEN DAY, PUBLIC RELATIONS, BY THE WAY, OF COURSE; reenica NO COMMENT!. Uprkos tome to se redovno javljaju u naoj svakodnevnoj praksi, ovi oblici integrisani su u sistem srpskog jezika samo na semantikom i pragmatikom planu, tek delimino na morfosintaktikom i fonolokom (poto nije sasvim jasno da li se izgovaraju u
2 Znaenja ovih i drugih novijih anglicizama mogu se nai, uz minimalne izuzetke, u reniku Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama (Vasi, Pri, Nejgebauer 2001).
116
TVRTKO PRI
engleskom originalu, ili prilagoeno srpskom jeziku, ili nekom englesko-srpskom meavinom), dok su na planu ortografije potpuno neprilagoeni (poto zadravaju izvornu ortografsku identifikaciju). Zbog ovakvog prelaznog i nereenog statusa, a naroito stranog pisanog lika, koji ih ponekad sasvim udaljava od srpskog jezika i naglaava im strani karakter, ovde su posredi sirovi anglicizmi. No, u ovu grupu nikako ne mogu spadati one rei, sintagme i reenice iz engleskog jezika koje se, bez ikakvog prilagoavanja, jednokratno ili povremeno ubacuju u izgovorene ili napisane tekstove na srpskom jeziku; npr. Odrali su niz predavanja iz MARTIAL ARTS (tj. 'borilakih vetina') ili Naglasak treba da stavimo na DISTANCE LEARNING (tj. 'uenje na daljinu'). Budui da ovakve jedinice (jo) nisu postale deo sistema srpskog jezika, to su samo individualne interpolacije elemenata engleskog jezika. Treba rei i to da se jedna ista leksika jedinica iz engleskog jezika, nakon svog ulaska u srpski, moe due ili krae vreme nalaziti u nekoliko navedenih grupa. Recimo, engleska re E-MAIL je u srpskom oigledni anglicizam kao imejl, skriveni anglicizam kao e-pota ili elektronska pota, a sirovi anglicizam kao E-MAIL, dok je englesko WEB SITE u obliku vebsajt oigledni anglicizam, u obliku WEB SITE sirovi, a u obliku WEB sajt hibridni, tj. sirovo-oigledni anglicizam. Konano, anglicizmima (bilo koje vrste) ne smatraju se lina i geografska imena, nazivi institucija, organizacija i klubova, firmi, kompanija i lokala, orkestara i horova, pozorinih i baletskih trupa, pop i rok sastava, graevina i dvorana, televizijskih i radio stanica, novina i asopisa, te svih vrsta proizvoda i artikala, koji najee predstavljaju zatiene fabrike marke. Sva ova imena i nazivi, objedinjeni u kategoriji vlastitih imena, ine posebnu grupu rei iz engleskog jezika, drukiju od anglicizama po tome to, uprkos deliminoj integraciji u sistem srpskog jezika, trajno zadravaju svoj strani status i ne postaju odomaene rei, pa stoga zahtevaju sutinski drukiji pristup. (O pristupu vlastitim imenima raspravlja Pri 2002a.) 3. Nastanak: izmeu preoblikovanih, prevedenih i meovitih anglicizama Kao to se iz gornje tipologije anglicizama moe zakljuiti, preuzimanje leksikih ili sintaktikih jedinica iz jezika-davaoca u jezik-primalac pretpostavlja njihovo prilagoavanje sistemu jezika-primaoca ili na nivou oblika, to se vri preoblikovanjem i tie se oiglednih (a delimino i sirovih) anglicizama, ili na nivou sadrine, to se vri prevoenjem i tie se skrivenih anglicizama, ili meovito, to se vri kombinovanjem preoblikovanja i prevoenja. Na taj nain, u srpskom jeziku dolazi do leksikih i/ili sintaktikih inovacija pod uticajem engleskog jezika te inovacije su, jasno, anglicizmi, koji mogu biti preoblikovani, prevedeni ili meoviti. Preoblikovanje, u svom prototipskom ispoljavanju, podrazumeva preuzimanje novog oblika i njemu pridruene nove sadrine, kada nastaju obliko-sadrinske inovacije. Na primer, to su oigledni anglicizmi fajl, modem, spejs-atl, daunloudovati, dogirati, seksi, ali i sirovi anglicizmi, s nultim orto-
117
grafskim preoblikovanjem: E-MAIL, PREPAID, POSTPAID, AIR BAG, teflonski NON-STICK tiganj, TWIST-OFF zatvara, pri emu su u praksi potonji ponekad napisani i pogreno: *SHOPING um. SHOPPING, *COCTAIL um. COCKTAIL, *PUZZLA um. PUZZLE. U sluaju obliko-sadrinskih inovacija moe se govoriti o uvezenim neologizmima u srpskom jeziku, bar u samom trenutku i izvesno vreme nakon njihovog uvoenja, dok (i ako) ne postanu do odreene mere ustaljeni, a potom i prihvaeni. Meu uvezene neologizme spadaju i dve podvrste nastale preoblikovanjem: kod prve, postojeem, ranije preuzetom, obliku pridruena je nova sadrina iz engleskog jezika, kada su posredi sadrinske inovacije, koje datoj rei pridodaju jedno novo znaenje; npr. album, u smislu 'jedna ili vie tematski i/ili izvoaki povezanih ploa, kompakt-diskova ili muzikih kaseta', program, 'skup specijalnih naredbi po kojima kompjuter izvrava neku radnju', virus, 'kompjuterski program koji se vrlo brzo umnoava i dovodi do oteenja podataka'. Kod druge podvrste, novom obliku preuzetom iz engleskog jezika pridruena je postojea sadrina, kada su posredi oblike inovacije; npr. menadment, u smislu 'poslovodstvo, rukovodstvo, uprava', evaluacija, 'vrednovanje, ocenjivanje', edukacija, 'obrazovanje', implementacija, 'sprovoenje, realizacija', harmonizacija, 'usklaivanje, usaglaavanje', sekstrafiking ili trafiking, 'trgovina enama', op ili SHOP, 'prodavnica, radnja', fan, 'oboavalac', startovati, 'poeti, zapoeti, otpoeti', Au!, 'Jao!, Joj!'. Prevoenje, u svom prototipskom ispoljavanju, podrazumeva preuzimanje nove sadrine iz engleskog jezika koja se izraava kroz postojee (domae ili odomaene) oblike, sadrinski i/ili obliki upotrebljene na nov nain, kada nastaju sadrinsko-oblike inovacije. Na primer, to su skriveni anglicizmi veliki prasak, vru krompir, mikrotalasna rerna/penica, stojee ovacije, brza hrana, pranje novca, tvrdolinija, mi prema BIG BANG, HOT POTATO, MICROWAVE OVEN, STANDING OVATION, FAST FOOD, MONEY LAUNDERING, HARDLINER, MOUSE, po redosledu navoenja. U sluaju sadrinsko-oblikih inovacija moe se govoriti o domaim neologizmima u srpskom jeziku, koji su skovani od sopstvenih morfosintaktikih i semantikih sredstava, pa se stoga manje oseaju kao strani. Recimo, neologizmi poput svemirski avion, reklamni pano, putujua diplomatija, odbojka na pesku, vazduna vrea, bioskop na otvorenom, (teflonski) nezagorevajui (tiganj), odvrtni (zatvara) ili (zatvara) na odvrtanje/okretanje, sveukljuivi ili sveukljuujui (aranman), pozivni centar, prevodi engleskih rei SPACE SHUTTLE, BILLBOARD, SHUTTLE DIPLOMACY, BEACH VOLLEYBALL, AIR BAG, OPEN-AIR CINEMA, NON-STICK, TWIST-OFF, ALL-INCLUSIVE, CALL CENTER, po redosledu navoenja, bez sumnje se mogu znatno lake i izgovoriti, i napisati, i to je naroito vano razumeti od preoblikovanih anglicizama spejs-atl, bilbord, atl-diplomatija i bivolej, a jo vie od onih nepreoblikovanih, sirovih BEACH VOLLEY, AIR BAG, OPEN-AIR CINEMA, NON-STICK, TWIST-OFF i ALL-INCLUSIVE, pa i onih nepreoblikovano-prevedenih poput CALL centar. (O razliitim aspektima i vrstama prevoenja anglicizama raspravlja Pri 2002c.) Meu domae neologizme spadaju i dve podvrste nastale prevoenjem: kod prve, postojea sadrina izraena je kroz postojee (domae ili odomaene) oblike, sadrinski upotrebljene na nov nain, po obiajima engleskog jezi-
118
TVRTKO PRI
ka, kada su posredi sadrinske inovacije, koje datoj rei pridodaju jedno novo znaenje; npr. trening, u smislu 'obuka, obuavanje', petrolej, '(sirova) nafta', ekonomija, 'privreda', definitivno, 'zasigurno, zacelo, izvesno', locirati, 'pronai', ohrabriti, 'podstai, podrati', pokrivati, 'izvetavati o/s(a)', Sranje!, u smislu i upotrebi 'Doavola!' ili 'Majku mu!' prema TRAINING, PETROLEUM, ECONOMY, DEFINITELY, LOCATE, ENCOURAGE, COVER, SHIT!, po redosledu navoenja. Ovakve inovacije najee nastaju ignorisanjem englesko-srpskih lanih parova ili onih sadrinskih (to pokazuju poslednja tri primera), ili onih oblikih (ostali primeri). Kod druge podvrste, postojea sadrina izraena je kroz postojee (domae ili odomaene) oblike, obliki upotrebljene na nov nain, po obiajima engleskog jezika, kada su posredi oblike inovacije; npr. kratka pria, u smislu 'pripovetka', sluiti kaznu, 'izdravati kaznu', Mogu li da vam pomognem?, u smislu i upotrebi 'Izvolite?', Priaj mi o tome!, 'Meni kae?' ili 'Ma, ta mi ree!', Moje ime je , 'Ja sam ' ili 'Zovem se ' prema SHORT STORY, SERVE A (PRISON) SENTENCE, CAN I HELP YOU?, TELL ME ABOUT IT!, MY NAME IS, po redosledu navoenja. Kao to se iz ponuenih opisa da zakljuiti, samo sadrinske i samo oblike inovacije javljaju se i u sklopu uvezenih neologizama, prilikom preoblikovanja, i u sklopu domaih neologizama, prilikom prevoenja. Razlika je u tome to su kod prvih takvim inovacijama podvrgnuti uvezeni (engleski) oblici, a kod drugih oni domai ili odomaeni. Ovde treba ukazati i na to da se povremeno nailazi na prevedene anglicizme ija se prihvatljivost moe osporiti, poto su prevedeni ili pogreno ili nepodesno, ali su u praksi ipak postali vie ili manje ustaljeni. Tako imamo *beini telefon, od CORDLESS (TELE)PHONE, umesto bezgajtanski telefon, jer neto to ima dve ice, tj. kabla, nikako ne moe biti beino, a ono to takav telefon nema jeste gajtan koji povezuje glavni aparat sa slualicom (beini telefon je, u stvari, mobilni telefon, koji radi bez ica", uz pomo radio signala i koji neki proizvoai na engleskom nazivaju upravo tako: WIRELESS (TELE)PHONE); seksualno *zlostavljanje ili *maltretiranje ili *uznemiravanje, od SEXUAL HARASSMENT, um. seksualno napastovanje, jer su prve dve rei prejake, a potonja preblaga za stvarni izvorni sadraj; *siguran seks, od SAFE SEX, um. bezbedan seks, jer prva re, uprkos zgodnoj aliterativnosti, vie istie zagarantovanu uspenost nego preduzete mere zatite. Meoviti postupak, koji se primenjuje kod nekih polimorfemskih (izvedenih, sloenih i fraznih) rei-leksema iz engleskog jezika, podrazumeva preoblikovanje jednog dela rei a prevoenje drugog. Na primer, prednji element preveden je u pre.bukirati, rado.holiar ili rado.holik, prema OVER.BOOK, WORK. AHOLIC, zadnji element u kolateralna teta, kiber-.prostor, (genetsko) inenjer.stvo, prema COLLATERAL DAMAGE, CYBER.SPACE, (GENETIC) ENGINEER.ING, dok je preostali element u rei preoblikovan. Pri tome, oekivano preoblikovani element ponekad ostaje u originalu, bez bilo kakvog ortografskog prilagoenja, kao to pokazuju prednji elementi u primerima SHOPPING centar, PRESS centar, BEAUTY centar, CALL centar. Na kraju, neophodno je naglasiti da se za osnovni postupak prilagoavanja leksikih i/ili sintaktikih jedinica sistemu jezika-primaoca smatra ono na nivou sadrine, tj. prevoenje. Razlog tome vrlo je jednostavan i providan: na-
119
ime, svi tekstovi se, po definiciji, prevode s jednog jezika na drugi, a ti tekstovi se, opet po definiciji, sastoje od rei, sintagmi, klauza i reenica. Da nije tako, onda bi se dvojezini renici na primer, englesko-srpski sastojali od izvornih engleskih imenica, glagola, prideva, priloga, itd. i njihovih srpskih, ortografski preoblikovanih, varijanti, dok bi se podaci o znaenju i upotrebi tih rei saznavali na drugom mestu, u engleskim jednojezinim renicima. No, poznato je da ovakvih renika nema (niti e ih, nadajmo se, biti), jer se dvojezini renici u prvom redu sastavljaju zato da bi na ciljnom jeziku ponudili prevode rei i izraza iz izvornog jezika, i tako korisnicima pribliili njihovu sadrinu. Meutim, neke rei nije mogue na odgovarajui nain prevesti na ciljni jezik, pa se u takvim sluajevima pribegava njihovom preuzimanju (uz nuno preoblikovanje) iz izvornog jezika. S jedne strane, prevod moe biti predug i otuda glomazan, kada jaa tendencija ka preuzimanju; npr. skakanje s elastinim konopcem, za englesko BUNGEE JUMPING, krajnja je taka ekonominog prevoda, preko koje nema svrhe da se insistira na prevoenju. S druge strane, prevod moe biti ili strukturno zapreen ili sasvim neizvodljiv, zbog ogranienih produktivnih morfosintaktikih sredstava u drugom jeziku; npr. za englesko REALITY SHOW, 'televizijski program u kome se, tokom dueg vremenskog raspona, realistino i neulepano prikazuju aktivnosti odabrane grupe ljudi', u srpskom, kako izgleda, nema raspoloivih struktura za adekvatno izraavanje ovog sadraja, te se zbog toga ova re mora preuzeti ili kao oigledni anglicizam realiti-ou, ili, to se trenutno gotovo redovno deava, kao sirovi anglicizam REALITY SHOW. Suprotno ovoj teorijskoj idealizaciji, u svakodnevnoj praksi znatno je ee preuzimanje rei sa preoblikovanjem ili bez njega. Ponekad je motiv preuzimanja linija manjeg otpora, odnosno intelektualna tromost, inertnost, ali i neukost; ponekad je posredi obian snobizam i pomodarstvo; ponekad se, pak, radi o sve uvreenijem verovanju strunjaka iz skoro svih oblasti da su jedino termini stranog porekla danas, naravno, iz engleskog jezika oni pravi, autentini i ubedljivi (i da ih, naravno", svi kojima se govori i pie savreno razumeju), dok su njihovi prevodi na srpski, valjda, manje vredni, mlitavi i neubedljivi, pa se verovatno zato i ne pokuava ozbiljnije raditi na sistematskom stvaranju domae terminologije. Valja primetiti i to da preuzeti i (ne)preoblikovani anglicizmi u pojedinim sluajevima naknadno dobijaju i svoju prevedenu verziju, jednu ili vie njih, te se tako (ne)preoblikovani i prevedeni oblici poinju koristiti kao sinonimi, mada s razliitom frekventnou upotrebe. Na primer, sada ve ustaljena studija o izvodljivosti ili manje precizno, studija izvodljivosti (pridruivanja, ili asocijacije, kako to neki vie vole da nazivaju, nae zemlje Evropskoj uniji) od engleskog FEASIBILITY STUDY, u vreme svog pojavljivanja u srpskom, pre godinu ili dve dana, bila je i fizibiliti-studija, i studija o fizibilitetu, a moda ak i FEASIBILITY STUDY, sve tri kao nesumnjivi rezultat pomenute linije manjeg otpora: njihovo znaenje malo ko je tano znao i razumeo, ukljuujui i one koji su ih zduno i zvuno koristili. Pored ovoga, ima i izvesnih zanimljivih paradoksalnosti, poput engleskog SUMMIT, koje je prvo preoblikovano u samit, potom prevedeno u sastanak na vrhu, da bi se na kraju stiglo do tautoloke
120
TVRTKO PRI
meavine samit na vrhu. Slino tome, englesko SPACE SHUTTLE, za koje je ovde predloen prevod svemirski avion, svojevremeno je bilo prevoeno-preoblikovano u svemirski atl, a kasnije povremeno tautoloki obogaivano u svemirski spejs-atl. Na svu sreu, ovakve anomalije, koliko god da su i udne i nepoeljne, ipak se prilino retko susreu. 4. Opravdanost: izmeu opravdanih i neopravdanih anglicizama Bez obzira na to da li su nastali preoblikovanjem ili prevoenjem ili meovitim postupkom, svi anglicizmi u srpskom jeziku nisu i podjednako opravdani. Pojam opravdanosti ili tanije, komunikativne opravdanosti vrsto je povezan s pojmom potrebe za unoenjem novih anglicizama, a ona moe biti subjektivna i objektivna. Subjektivna potreba uslovljena je vanjezikim (tj. sociolingvistikim, psiholingvistikim i pragmatikim) iniocima, jer se tie osobe (prevodioca, pisca ili govornika) koja u jezik unosi ili moe da unese novi anglicizam: ta osoba osea potrebu, motivisanu nizom svesnih i nesvesnih, znanih i neznanih razloga, da izvesni anglicizam upotrebi u svom napisanom ili izgovorenom tekstu. Nasuprot tome, objektivna potreba uslovljena je jezikim (tj. lingvistikim, naroito semantikim, a delom i pragmatikim) iniocima, jer se tie doprinosa datog anglicizma izraajnosti srpskog jezika: to je taj doprinos snaniji, snanija je i objektivna potreba za tim anglicizmom. Pri tome, objektivna potreba je u direktnoj srazmeri s njegovom opravdanou. Ovo kljuno komunikativno svojstvo anglicizama ispoljava se s razliitim intenzitetom, pa ga je zbog toga najbolje zamisliti i predstaviti kao skalu. U nastavku, bie ponuena skala opravdanosti anglicizama, koja se sastoji od pet stepenova, navedenih od niske ka visokoj, uz pratea odreenja, ilustracije i objanjenja. (1) Anglicizam je sasvim neopravdan ukoliko ve postoji domaa ili odomaena re ili izraz za dati strani sadraj. Takvi su: implementacija, poto se isto znaenje ve izraava domaim sprovoenje i odomaenim realizacija; harmonizacija prema usklaivanje i usaglaavanje; menadment prema poslovodstvo i rukovodstvo i uprava; bord prema upravni odbor ili odbor; sekstrafiking ili trafiking prema trgovina enama; autorizovani diler prema ovlaeni prodavac; kasting ili CASTING prema audicija; kertrid ili ketrid ili kertid (ali gotovo nikad kartrid, kako bi trebalo) prema kaseta ili patrona; fan prema oboavalac; kratka pria prema pripovetka. Sasvim neopravdani anglicizmi i postojee domae ili odomaene rei i izrazi nastupaju kao meusobno konkurentni sinonimi. Pri tome, anglicizmi predstavljaju inercijske sinonime, koji, iako semantiki nepotrebni, esto pokazuju jasnu tendenciju, posebno u jeziku medija, ka potiskivanju ili ak istiskivanju postojeih, odavno ustaljenih, rei ili izraza u srpskom jeziku. Ovo je naroito karakteristino za velik broj strunih registara, gde vlada nedovoljno utemeljeno verovanje, kako je malopre spomenuto, da je pravi struni termin samo onaj koji je preuzet iz engleskog jezika, poput pasvord ili PASSWORD, USER NAME, kertrid (sa svojim varijantama), ribon, kuler ili COOLER, iz registra raunarstva, uprkos tome to se istovetna znaenja ve izraavaju ustalje-
121
nim domaim terminima lozinka ili ifra, korisniko ime, kaseta ili patrona, traka, ventilator, po redosledu navoenja. Slino ovome, moe se govoriti i o pomodnim statusnim terminima, poput super, aut ili OUT, kul ili COOL, fensi ili FANCY, Vau! ili WOW!, iji ljubitelji smatraju da su vrlo in" ako su im govor ili pisanje to vie njima ukraeni, mada esto i ne znaju ta ove rei tano znae. Bez obzira na sve, i tzv. strukovni i tzv. statusni termini razlikuju se od svojih obinijih i starijih sinonima jedino na stilistikom (asocijativnom) planu. (2) Anglicizam je neopravdan ukoliko postoji mogunost prevoenja stranog sadraja, primenom produktivnih morfosintaktikih i semantikih sredstava srpskog jezika. Takvi su: bilbord, poto se dato znaenje moe prevesti kao reklamni pano; spejs-atl prema svemirski avion; printer prema tampa; hendaut prema izruak; kol-centar ili CALL centar prema pozivni centar; AIR BAG prema vazduna vrea; AIR SHOW prema avio-sajam; ALL-INCLUSIVE prema sveukljuivi ili sveukljuujui; NON-STICK prema nezagorevajui; OPEN DAY prema otvoreni dan. Neopravdani anglicizmi, u svojstvu rei koje su dole sa novim pojmom, i njihovi domai prevodi, u svojstvu rei koje su dole nakon novog pojma, takoe nastupaju kao meusobno konkurentni sinonimi. Pri tome, prevedeni sinonimi, uz zanemarljive izuzetke, ostaju tek teorijska alternativa, koja se u praksi retko upotrebljava, tako da anglicizmi, zapravo, i nemaju pravu konkurenciju. Razlozi za ovo dvojaki su: pre svega, domau zamenu za novi anglicizam vredi predlagati sve dok se taj anglicizam ne ustali u srpskom jeziku, a to ustaljivanje se, kao to je poznato, u dananje vreme deava prilino brzo; drugo, domaa zamena, ak i ako bude ponuena, skoro nema gde da se predstavi i popularie, jer su mediji apsolutno nezainteresovani za pitanja kvalitetnog jezika, dok je onima koji anglicizme svakodnevno koriste, u okviru svojih strunih registara, savreno svejedno da li, na primer, u svojim kolima imaju AIR BAGove ili vazdune vree (ili, pak, vazdune jastuke, kako ih takoe, ne ba sreno, nazivaju), da li turistima prodaju ALL-INCLUSIVE ili sveukljuive aranmane, te da li pozivaju potencijalne muterije da pozovu njihove CALL centre ili pozivne centre. tavie, veini njih anglicizmi su, po svim pokazateljima, kudikamo blii, prirodniji i poeljniji od njihovih domaih prevoda, jer su s njima, valjda, vie u trendu" i strukovnom, i statusnom. Ukratko, trenutno kod nas ne postoji kulturna i obrazovna klima koja bi pogodovala tome da prevedeni anglicizmi izau na megdan i ravnopravno odmere snage s onim preoblikovanim a neopravdanim. (3) Anglicizam je uslovno opravdan ukoliko nudi mogunost upadljivije kraeg i ekonominijeg izraavanja novog ili postojeeg sadraja od domae ili odomaene rei ili izraza. Takvi su: PR, poto je krae i ekonominije od domaeg (a) sluba za odnose s javnou, (b) osoba zaduena za odnose s javnou; scifi ili SF prema (a) nauna fantastika, (b) naunofantastian; hifi ili hajfaj prema visoka vernost reprodukcije snimljenog zvuka; bandidamping prema skakanje s elastinim konopcem; horor-film ili horor prema film strave i uasa; kurikulum prema nastavni plan i program; afterejv prema losion posle brijanja; bivolej prema odbojka na pesku. Kategorija uslovne opravdanosti predstavlja tampon-zonu izmeu neopravdanih i opravdanih anglicizama. I ovde je posredi sinonimija izmeu preo-
122
TVRTKO PRI
blikovanog i prevedenog anglicizma, pri emu je onaj prevedeni znatno dui i glomazniji, budui da sadri vie od tri semantike rei (imenice, glagole, prideve ili priloge). Otuda se, po zakonitostima jezike ekonomije, prednost u upotrebi moe dati preoblikovanom anglicizmu, kao kraem, poput PR, koje je oito ekonominije i od sluba za odnose s javnou i od osoba zaduena za odnose s javnou. No, kod prevedenih losion posle brijanja i odbojka na pesku oblika uteda nije upadljivo velika, pa se stoga prednost preoblikovanih afterejv i bivolej utoliko smanjuje. Opisani princip, valja obavezno imati na umu, primeren je u prvom redu relativno novim znaenjima, dok za ona starija, odranije poznata i kulturoloki ukorenjena, poput nauna fantastika, i dalje treba primenjivati postojee domae ili odomaene rei i izraze, ma koliko da se oni inili glomaznima. to se tie nedavno lansiranog anglicizma kurikulum, koji se poeo veoma napadno koristiti kao sinonim za viedecenijski nastavni plan i program, on, uprkos svoj svojoj kratkoi (i pomodnosti), nema nikakvih drugih lingvistikih preporuka. U suprotnom, mnoge sadanje domae i odomaene rei i izraze, koji su, istom sluajnou, u srpskom jeziku poprilino dugaki, poeli bismo zamenjivati ekonominijim anglicizmima, iji bi ekstreman sluaj bilo englesko AWE, koje se izgovara s jednim jedinim prostim, dugim samoglasnikom /o:/, za srpsko strahopotovanje. Naravno, do takvog nedomiljenog zamenjivanja sigurno nikad nee doi. (4) Anglicizam je opravdan ukoliko uvodi novu nijansu znaenja u sistem srpskog jezika. Takvi su: be(j)bisiter(ka), poto se i znaenjski i sutinski razlikuje od domaeg dadilja; hamburger prema pljeskavica; vokmen prema kasetofon ili radio-kasetofon; laptop prema kompjuter; kambek prema povratak; dil prema dogovor ili sporazum; displej prema ekran; us prema voni sok; impiment prema opoziv; stojee ovacije prema ovacije. Nova nijansa znaenja koju uvode opravdani anglicizmi najee je u funkciji stvaranja hiponima, tako to znaenjski bogatiji i specifiniji anglicizam, u svojstvu hiponima, postaje podreen znaenjski optijoj domaoj ili odomaenoj rei, u svojstvu njegovog hiperonima. U takvom odnosu hiponim predstavlja vrstu onoga to je izraeno hiperonimom, poput us, 'gusti sok od pomorande', to je vrsta vonog soka, kambek, 'spektakularan povratak neke doskora popularne linosti u javni ivot', to je vrsta povratka, te laptop, 'mali prenosivi kompjuter', to je vrsta kompjutera. Ovde vredi pomenuti i jednu interesantnu pojavu: u nekim sluajevima, anglicizam koji je prvobitno ocenjen kao sasvim neopravdan vremenom moe postati opravdan, ukoliko se znaenjski dovoljno specijalizuje i stekne status hiponima; na primer, tender je u doba svog pojavljivanja u srpskom jeziku, pre koju godinu, uspeno poeo da istiskuje konkurs, ali se uskoro znaenjski poeo suavati na one konkurse koji se tiu prikupljanja ponuda za otkupljivanje preduzea, isporuku robe i pruanje usluga. (5) Anglicizam je sasvim opravdan ukoliko unosi sasvim novo znaenje u sistem srpskog jezika i time popunjava neku leksiku i/ili pojmovnu prazninu. Takvi su: milkejk, fiburger, menadment (u smislu 'nauna disciplina koja se tie uspenog rukovoenja firmom, ustanovom, itd.'), detset, tabloid, evergrin, internet, mikroip, softver, hardver, bestseler, kamkorder, faks, modem, skener, toner, CD-ROM, DVD, repovati, dogirati, mikrotalasna rer-
123
na/penica, mobilni telefon, poto za njihove sadraje u srpskom ne postoje druge, i moda bolje, rei ili izrazi. Novo znaenje koje unose sasvim opravdani anglicizmi popunjava, dakle, leksiku i/ili pojmovnu prazninu, tako to nov i dosad nepoznat pojam dolazi sa samom novom reju. Taj novi pojam moe biti globalnog karaktera, kada data re imenuje vie ili manje univerzalne pojave, poput tabloid, bestseler, faks, ali i lokalnog karaktera, kada data re odie stranim koloritom i odraava lokalnu atmosferu, jer imenuje pojave iz tamonje kulture, poput pab, kilt, bobi, iz Velike Britanije, te administracija, kongresmen, bezbol, iz Sjedinjenih Drava. U zakljuku, treba naglasiti da, iako svih pet navedenih kategorija anglicizama ini u veoj ili manjoj meri deo leksikog fonda srpskog jezika, objektivna potreba postoji samo za onim sasvim opravdanim, opravdanim i, jednim delom, uslovno opravdanim. Za preostale dve kategorije, neopravdanim i sasvim neopravdanim, potreba je tek subjektivne naravi. Pa ipak, svakodnevna jezika praksa retko kad se rukovodi teorijskim postavkama, preporukama i idealizacijama, to se da videti i u sluaju upotrebe anglicizama: naime, svih pet kategorija redovno se koristi u srpskom jeziku, pri emu se stie sve jai utisak da je, bar u pojedinim tematskim registrima, razlika izmeu objektivne i subjektivne potrebe, s jedne strane, te izmeu opravdanosti i neopravdanosti, s druge, potpuno nepoznata. tavie, sve napadnije korienje neopravdanih i sasvim neopravdanih anglicizama uzima sve vie maha i tako umnogome doprinosi daljoj hibridizaciji srpskog jezika i uvrivanju anglosrpskog, tj. jedne nove i vrlo posebne vrste srpskog jezika koji (sve vie) odstupa od svojih normi i (sve vie) biva upotrebljavan prema normama engleskog jezika. 5. Status: izmeu segregacije i integracije anglicizama Trenutno preovlaujui pristup utvrivanju statusa rei stranog porekla kod nas oslanja se na etimoloke inioce, mahom usredsreene na jezik-davalac. Tako se obino povlai prilino gruba paralela izmeu naih", domaih rei i ne-naih", stranih rei, koja, uz to, zna da bude i proizvoljna, poto jasni i pouzdani kriterijumi razgranienja neretko izostaju. (Vaan izuzetak i pionirski otklon u pravom smeru predstavlja Klajn 1967.) Nadalje, na asovima srpskog jezika u osnovnoj i srednjoj koli pred ne malo zbunjene uenike postavlja se zahtev 'Izbegavajte strane rei i sluite se domaim zamenama!', pri emu se ni na koji nain ne odreuju pojmovi strane rei i domae zamene, a jo manje uzima u obzir optepoznata injenica da u jednom jeziku nikad ne postoje, ne mogu postojati, ali i ne treba da postoje spremne i automatske domae" zamene ba za svaku stranu" re. U popularnom poimanju pojma 'strana re' gotovo redovno se podrazumeva, sa snanom dozom odbojnosti, relativno nova re stranog porekla i nepoznatog znaenja, koja, zbog svoje nerazumljivosti (a esto i neizgovorljivosti), kvari na jezik i stoga predstavlja nepoeljnog uljeza. Ovakav stav danas se posebno neguje" prema anglicizmima. U celini uzev, glavno obeleje opisanog pristupa reima stranog porekla jeste segregacija, odnosno pokuaj, zasnovan na krajnje spornom dvojstvu 'nae, po-
124
TVRTKO PRI
eljno ne nae, nepoeljno', da se sve takve rei, svesno ili nesvesno, izdvoje, odvoje, pa ak i iskljue. Meutim, da li bi se iko razuman, doslednom i krutom primenom etimolokog kriterijuma, poduhvatio toga da izbaci i nae domae zamene" za rei poput burek, kifla, jogurt, ulje, evapii, salama, paradajz, banana, kajsija, okolada, eer, aj, kafa, kakao, vino, koje su sve odreda stranog porekla? I ova mala ilustracija pokazuje da je to nemogue, nerazborito i nadasve neozbiljno initi, ak i u domenu hipotetikih nagaanja ako ni zbog ega drugog, ono zbog opasnosti od naruavanja i smanjivanja izraajnog potencijala srpskog jezika. Umesto toga, pristup reima stranog porekla, pa samim tim i anglicizmima, koji se ovde predlae i zastupa utemeljen je na postavkama savremene lingvistike i sociolingvistike, a njegovo glavno obeleje jeste integracija. Prema ovom pristupu, u sreditu panje nalazi se srpski kao jezik-primalac specifino, doprinos rei stranog porekla njegovom izraajnom potencijalu i, u skladu s tim, njihovo uklapanje u sistem srpskog jezika, kako bi takve rei postepeno bile prihvaene od strane (veeg dela) jezike zajednice i kako bi se vremenom izborile za status odomaene rei. Sledei ranije pominjanu komunikativnu relevantnost i skalu opravdanosti anglicizama, ovakva integracija tie se, u prvom redu, onih za kojima postoji objektivna potreba dakle, sasvim opravdanih, opravdanih i uslovno opravdanih, mada se neopravdani i sasvim neopravdani anglicizmi, kao tek subjektivno potrebni, odavde ne mogu mehaniki iskljuiti, poto oni takoe ispoljavaju odreene tendencije ka integraciji. Da bi se neki anglicizam mogao, bar delimino, uklopiti u srpski jezik, nuno je da bude podvrgnut postupku prilagoavanja, odn. adaptacije, njegovom sistemu. Ta adaptacija odvija se u dve faze: u prvoj, prilagoavanja se deavaju dok anglicizam postaje deo srpskog jezika, i to spada u domen primarne adaptacije; u drugoj fazi, prilagoavanja se deavaju nakon to je anglicizam postao deo srpskog jezika, i to spada u domen sekundarne adaptacije. Pri tome, i jedna i druga adaptacija ima svoje oblike i sadrinske nivoe. Kod preoblikovanja (npr. milkejk), primarna oblika adaptacija ogleda se u sledeim aspektima: (1) ortografija utvrivanje pisanog oblika anglicizma, (2) fonologija utvrivanje izgovornog oblika anglicizma, koji obuhvata kako segmentne elemente (foneme) tako i suprasegmentne (akcenat), (3) morfosintaksa, gramatika komponenta utvrivanje gramatike funkcije anglicizma i, na osnovu toga, odgovarajuih morfosintaktikih (flektivnih) oblika. Primarna sadrinska adaptacija, objedinivi semantiku i pragmatiku, ogleda se u utvrivanju znaenja i upotrebe anglicizma. Nasuprot ovome, kod prevoenja (npr. kratka pria) moe se govoriti samo o sadrinskoj adaptaciji, budui da se radi o domaim ili odomaenim oblicima upotrebljenim na nov nain. Kod meovitog postupka (npr. prebukirati), pored sadrinske, javlja se jo i oblika adaptacija preoblikovanog dela anglicizma. Uklopivi se, okonanjem primarne adaptacije, u gramatiki i leksiki sistem srpskog jezika, anglicizam postaje njegov deo, koji je spreman da stupi u sintagmatske i paradigmatske odnose s ostalim (domaim i/ili odomaenim) reima i izrazima u tom sistemu, ukljuujui i tri vrlo vana smisaona odnosa hiponimiju, sinonimiju i antonimiju.
125
Posle primarne adaptacije moe iako ne mora nastupiti sekundarna adaptacija, koja se tie stvaranja novih oblika i/ili znaenja u srpskom jeziku. Izvoenje novih oblika, tj. rei-leksema, u domenu je tvorbe rei, odnosno tvorbene komponente morfosintakse, i uslovljeno je sociolingvistiki motivisanim komunikativnim potrebama govornik jezika-primaoca; npr. od be(j)bisiter nastao je enski oblik be(j)bisiterka, a od marketing pridevski oblik marketinki. S druge strane, nova znaenja u domenu su semantike i pragmatike, i takoe su uslovljena komunikativnim potrebama; npr. marketing je u srpskom dobilo novo znaenje 'reklamiranje na radiju ili televiziji; reklame; EPP', a dragstor 'prodavnica koja je otvorena neprekidno ili do kasno u no'. Valja imati na umu da do ovakvih oblikih i sadrinskih inovacija dolazi nezavisno od jezika-davaoca, jer opisani sekundarni tvorbeni i semantiko-pragmatiki postupci deluju isto kao kod domae leksike. Na taj nain, veza s jezikom-davaocem se zamagljuje, bledi i polako nestaje. Meutim, mora se naglasiti da primarna i sekundarna adaptacija nikad ne deluju trenutno, nego se radi o procesima, ponekad vrlo dugotrajnim. Pored toga, ni jedna ni druga ne moraju biti sprovedene u potpunosti, pa tako u srpskom postoje anglicizmi bez ustaljenog pisanog oblika (npr. preoblikovano pripejd, pri-pejd, pripeid, pri-peid, te nepreoblikovano PREPAID, PRE-PAID), zatim bez ustaljenog izgovornog oblika (npr. DVD kao /de-ve-de/, prema srpskoj normi, i /di-vi-di/, prema engleskoj normi), kao i bez gramatike promene (npr. pridevi fer, fensi, seksi). Sluajevi nedovoljno ustaljenog ili potpuno neustaljenog znaenja i upotrebe relativno su retki, s obzirom na okolnost da se anglicizmi preuzimaju prvenstveno zbog svog sadraja, koji se u jeziku-primaocu smatra po neemu interesantnim, panje vrednim i, otuda, potrebnim. to se, pak, sekundarne adaptacije tie, ona nije ni obavezna ni nuna, i vri se, kako je gore reeno, u skladu s komunikativnim potrebama govornik jezika-primaoca. (O primarnoj i sekundarnoj adaptaciji anglicizama, te o jezikim kontaktima uopte, iscrpno govori Filipovi 1986.) Iz ovog kratkog prikaza procesa adaptacije anglicizama moe se zakljuiti da svaki od njih nije u podjednakoj meri integrisan u sistem srpskog jezika i, samim tim, u njemu odomaen. Naime, stepen integrisanosti i odomaenosti nekog anglicizma zavisi od toga na kom je planu i u kom obimu izvrena adaptacija. Da bi se ovo jasnije sagledalo, ovde e biti predloena skala odomaenosti anglicizama, delimino inspirisana klasifikacijom rei u engleskom jeziku, koja je ponuena u Uvodu drugom izdanju Oksfordskog renika engleskog jezika (The Oxford English Dictionary; Simpson, Weiner 1989: xxvi). U obzir se uzimaju svi dosad pominjani aspekti adaptacije, i to u obliku est parametara, navedenih po redosledu prvenstva: upotreba i znaenje, u okviru sadrinske adaptacije, te pisanje, izgovor, gramatika i tvorba, u okviru oblike adaptacije. to je vei broj parametara kod datog anglicizma zastupljen, utoliko je on u srpskom jeziku u veoj meri odomaen. Sledstveno tome, mogue je razlikovati tri tipa anglicizama: potpuno odomaene, delimino odomaene i neodomaene. Oni su, zajedno s pripadajuim parametrima, prikazani na Tabeli 1, ije simbole treba ovako tumaiti: '+' kao 'adaptacija zavrena', '' kao 'adaptacija u toku', a '-' kao 'adaptacija nije ni zapoeta'.
126
TVRTKO PRI
Tabela 1: Skala odomaenosti anglicizama u srpskom jeziku upotreba znaenje + + + + + + pisanje + + izgovor + + gramatika + + tvorba + + DOMAE REI POTPUNO ODOMAENI DELIMINO ODOMAENI = NEODOMAENI =
Kao to se iz tabele moe videti, potpuno odomaeni anglicizmi, kakvi su tramvaj, viski, trolejbus, kompjuter, tinejder, roker, laser, biznismen, marketing, startovati, zadovoljavaju svih est kriterijuma i po svom ponaanju u sistemu srpskog jezika sutinski se ne razlikuju od (etimoloki) domaih rei, jer raspolau ne samo ustaljenom upotrebom i znaenjem, nego i pisanim, izgovornim, gramatikim i tvorbenim oblicima. Osim preoblikovanih anglicizama, na ovaj nain funkcioniu i oni prevedeni, poput mikrotalasna rerna/penica, pranje novca, vazduna vrea, stojee ovacije, svemirski avion, ali i veina meovitih, poput prebukirati i kiber-prostor. tavie, i prevedeni i meoviti (tj. preoblikovano-prevedeni) anglicizmi na prelazu su izmeu domaih i potpuno odomaenih, u zavisnosti od toga da li u njihovom sastavu ima (vie) domaih ili potpuno odomaenih rei. Nadalje, delimino odomaeni anglicizmi uklopljeni su samo sadrinski, poto za njima postoji objektivna ili subjektivna potreba, dok se u pogledu svojih oblika nalaze u prelaznoj fazi izmeu engleskog i srpskog jezika. Takvi su, recimo, onlajn ili ONLINE (neustaljeno pisanje), DVD /de-ve-de/ ili /di-vi-di/ (neustaljen izgovor), video-rekorder ili video-rikorder, sintesajzer ili sintisajzer, evro ili euro (neustaljen izgovor i pisanje), skinhed odn. skinhedi ili skinhedsi (neustaljena mnoina), fer, fit, seksi, pripejd ili PREPAID, lajv ili LIVE (nepostojea deklinacija i tvorba, pored neustaljenog pisanja za neke od njih). Glavna smetnja, pa i prepreka, potpunijoj integraciji delimino odomaenih anglicizama jeste njihova ortografska neprilagoenost, to je posledica trenutnog nepostojanja zvanine pravopisne norme koja bi na dosledan nain regulisala pisanje anglicizama. Posmatrano u irem okviru, posredi je totalno odsustvo interesovanja za probleme englesko-srpskih jezikih kontakata i za, bar deliminu, standardizaciju primarne adaptacije (posebno pisanja, izgovora i gramatike), koju bi trebalo obraivati u fakultetskoj, srednjokolskoj i osnovnokolskoj nastavi i engleskog i srpskog jezika. U sadanjoj naoj jezikoj praksi, kao to je dobro poznato, primarna (i sekundarna) adaptacija vri se u znaku spontanosti, sluajnosti, pa i stihije. No, mada se meujeziki kontakti, u osnovi, odvijaju na spontan i sluajan nain, planiranje jezika te nastava engleskog i srpskog jezika vie nikako ne bi smeli da zaobilaze novu i bitnu okolnost sveprisutnost engleskog jezika u srpskom (i drugim jezicima). I konano, neodomaeni anglicizmi tek su delimino uklopljeni prema svojoj sadrini, dok im oblika adaptacija jo nije ni otpoela, zbog ega njihov status u srpskom jeziku ostaje u domenu neintegrisanosti i neodomaenosti. Ovamo spadaju sintagme tipa BY THE WAY i OF COURSE, te reenice/iskazi tipa NO COMMENT!, SORRY! i YES!!. Na ovom mestu treba ukazati na injenicu da je granica izmeu navedena tri tipa odomaenosti uslovna, blaga i unekoli-
127
ko pokretljiva, to je na Tabeli 1 prikazano isprekidanim linijama, pri emu, uopte uzev, anglicizmi, s protokom vremena, tee ka poboljavanju" svog statusa, odnosno ka prelasku u vii stepen odomaenosti, to je na desnom rubu tabele predstavljeno strelicama uvis. Iz svega dosad reenog proizlazi da je leksiki fond srpskog jezika sastavljen iz tri povezane celine: njegov centralni i komunikativno najvaniji deo ine (etimoloki) domae i potpuno odomaene leksike jedinice (rei-lekseme i afiksi), na koje se nadovezuju one delimino odomaene, dok se na periferiji nalaze neodomaene, i otuda komunikativno marginalne, rei. Naravno, odomaene i neodomaene leksike jedinice u ovom fondu nisu samo anglicizmi, nego sve leksike jedinice koje su preuzete iz svih raspoloivih jezika. 6. Zakljune napomene Pristup anglicizmima koji je ponuen u ovom radu u sredite panje doveo je njihovu komunikativnu relevantnost, odnosno doprinos izraajnom potencijalu srpskog jezika. Polazei, dakle, od srpskog kao jezika-primaoca, umesto dosadanje pretene segregacije, ovde se zastupa neophodnost integracije anglicizama u gramatiki i leksiki sistem srpskog jezika i to u prvom redu onih anglicizama koji su objektivno potrebni. Osnovni cilj njihove integracije jeste uspostavljanje sintagmatskih i paradigmatskih meuodnosa s drugim reima u sastavu srpskog jezika, te odbacivanje zaludnih ideja o tome da za svaki anglicizam postoji valjana domaa zamena. Anglicizmi su u protekloj raspravi bili sagledani iz sledea etiri ugla: (1) prema vrsti, gde se razlikuju oigledni, skriveni i sirovi anglicizmi; (2) prema nastanku, gde se razlikuju preoblikovani, prevedeni i meoviti (preoblikovano-prevedeni) anglicizmi; (3) prema opravdanosti, gde se razlikuju sasvim opravdani, opravdani, uslovno opravdani, neopravdani i sasvim neopravdani anglicizmi; (4) prema statusu, gde se razlikuju potpuno odomaeni, delimino odomaeni i neodomaeni anglicizmi. Svako od ova etiri definiciona svojstva odreuje ukupan identitet svakog pojedinanog anglicizma, pa tako neki od njih nastupaju kao istaknutiji, a neki kao manje istaknuti predstavnici svoje kategorije. U svetlu ovoga, mogue je postaviti definiciju prototipskog anglicizma, kao najistaknutijeg i najboljeg predstavnika pomenute kategorije, na sledei nain: prototipski anglicizam je onaj (1) koji je po vrsti oigledan, (2) koji je po nastanku preoblikovan, (3) koji je po opravdanosti sasvim opravdan ili opravdan, i (4) koji je po statusu potpuno odomaen u sistemu srpskog jezika; npr. kompjuter, tinejder, hamburger. Ovako opisan prototip shematski je prikazan na Dijagramu 1, u obliku tamnog kruia koji se nalazi u taki preseka etiriju svojih definicionih svojstava. Vei krug obuhvata odstupanja od prototipa, do kojih dolazi drukijim ispoljavanjem bilo kojeg navedenog svojstva kod bilo kojeg pojedinanog anglicizma; tako, recimo, neki sirovi, sasvim neopravdani i delimino odomaeni
128
TVRTKO PRI
anglicizam, poput CASTING, COOL ili STAGE, po svojoj sveukupnoj komunikativnoj vrednosti, znatno zaostaje u odnosu na onaj prototipski.
Dijagram 1: Prototip anglicizma i njegova etiri definiciona svojstva
U zakljuku, treba podsetiti da problem stranih rei" na sinhronom (komunikativnom, semantiko-pragmatikom, sociolingvistikom i leksikografskom) planu uistinu ne postoji, jer se zapravo radi o srpskim, domaim, naim reima koje su igrom sluaja stranog porekla. Ako problem postoji, onda se on manifestuje jedino na dijahronom (etimolokom) planu. S tim u vezi, namee se i jedno vano terminoloko opaanje R. Jovievia (1997: 17), koje e biti citirano u celosti:
Ovim povodom moglo bi se postaviti i jedno terminoloko pitanje: koliko je i da li je opravdano rei stranoga porekla, koje su ule u jedan jezik i u njemu odavno stekle pravo graanstva", kvalifikovati" kao pozajmice, pozajmljenice, posuenice, tuice? Ako su pozajm(ljen)ice (posuenice), zar ne bi bio red da se nakon upotrebe vrate darodavcu", ali kako i kome: da li pr(a)vom vlasniku" ili posredniku, naravno, ukoliko se do njih uopte moe doi? A ako smo te rei prihvatili, i ako se one u naem jeziku oseaju" kao prave usvojenice" i odomaenice", zato bismo se od njih ograivali" i ksenofobino ih nazivali tuicama?"
Upravo tako: ako smo te rei prihvatili", a izvesno je da (velik broj njih) jesmo, onda se te rei ukljuujui i anglicizme ponaaju u naem jeziku kao odomaenice". Da bi se ovakav njihov status moda jo vie naglasio, ovde se, sledei osnovnu nit gornjeg citata, predlae termin prihvaenice, kojim bi se upuivalo na sve anglicizme (ali i sve druge rei stranog porekla) koji odgovaraju malopre ponuenom opisu prototipa.
129
LITERATURA Filipovi, R. (1986). Teorija jezika u kontaktu. Uvod u lingvistiku jezinih dodira. Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb; kolska knjiga, Zagreb. Jovievi, R. (1997). Jubilej". Jezik danas 4: 1617. Klajn, I. (1967). Strana re ta je to?". Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 10: 724. Pri, T. (2002a). Predlozi za novi Pravopis (1): transkripcija vlastitih imena iz engleskog jezika". Jezik danas 15: 2331. Pri, T. (2002b). Predlozi za novi Pravopis (2): ka standardizovanom pisanju anglicizama". Jezik danas 16: 1425. Pri, T. (2002c). Adaptacija novih rei iz engleskog jezika prevoenjem". Primenjena lingvistika 3: 95101. Simpson, J. A., Weiner, E. S. C. (eds.) (1989). The Oxford English Dictionary. Second edition. Clarendon, Oxford. Vasi, V., Pri, T., Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama. Zmaj, Novi Sad.
Tvrtko Pri ANGLICISMS CHARACTERIZED FROM FOUR DIFFERENT BUT INTERRELATING ANGLES Summary The paper presents a description of anglicisms in Serbian in the light of latest language, linguistic and sociolinguistic facts. Within a general semantico-pragmatic framework, which focuses on their communicative relevance, anglicisms (especially recent ones) are assessed from four different but interrelating angles: (1) according to type, with a distinction made between obvious, hidden and raw anglicisms, (2) according to formation, with a distinction made between transshaped, translated and mixed anglicisms, (3) according to justification of use, with a distinction made between fully justified, justified, conditionally justified, unjustified and fully unjustified anglicisms, and (4) according to status, with a distinction made between completely naturalized, partially naturalized and unnaturalized anglicisms. And to unite all four angles, a definition accompanied by a diagrammatic representation of the prototypical anglicism is offered in the end.
METAFORE S NAZIVIMA IVOTINJA U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU1

DIANA PRODANOVI STANKI
UDC 811.163.41'373.612.2 811.111'373.6112.2 811.163.41'373.4:636 811.111'373.4:636
Kratak sadraj. Cilj ovog rada je utvrivanje slinosti i razlika meu metaforama koje se javljaju u poslovicama s nazivima ivotinja u engleskom i srpskom jeziku. Na osnovu analize korpusa utvreno je da se u oba jezika javljaju dve opte pojmovne metafore, LJUDI su IVOTINJE i PROBLEMI / STVARI su IVOTINJE. Kontrastivnom analizom dobijenog korpusa utvreno je za koje poslovice na engleskom jeziku postoje formalni, odnosno semantiki ili nulti ekvivalenti u srpskom jeziku. Osim toga iz analize se vidi na koji nain se gore pomenute opte pojmovne metafore specifino realizuju u datim jezicima i kako tradicionalna simbolika i kultura utiu na formiranje prototipinih slika koje su u navedenim poslovicama pojavljuju. Kljune rei: metafore, nazivi ivotinja, engleski jezik, srpski jezik, semantika, prototipi, kognitivna lingvistika
1. UVOD U ovom radu analiziraju se poslovice sa nazivima ivotinja u engleskom i srpskom jeziku, da bi se utvrdilo do koje mere se u njima nalaze sline ili razliite pojmovne metafore.2 Polazei od teorijskih postavki kognitivne lingvistike, naroito pristupa koji utemeljuju Lakoff i Johnson (1980), metafora se vie ne posmatra samo kao puka stilska figura, ve kao kognitivni mehanizam koji je deo ljudskog uma. Metafora nam pomae da kategorizujemo i poimamo svet oko sebe, i ona nije ograniena samo na poeziju i lepu knjievnost, ve je neizostavan deo svakodnevnog jezika. Korpus za ovo istraivanje sainjavaju poslovice, jer one predstavljaju odraz autentine svakodnevne upotrebe jezika u okviru jedne drutvene zajednice. Naime, poslovice su idiomatizovan jeziki materijal koji spontano stvaraju anonimni pojedinci pod uticajem svog drutvenog i kulturnog okruenja. Ako se pretpostavi da govornici engleskog i srpskog jezika obrauju nova iskustva ili nepoznate pojmove na slian nain,odraavajui svoje kulturne modele u samom strukturiranju poslovica, zanimljivo je proveriti do koje mere je metaforino strukturiranje poslovica u ovim jezicima univerzalno, odnosno specifino za dati jezik. Metafore u poslovicama koje
1 Ranija verzija ovog rada saoptena je na 7. simpozijumu Kontrastivna, teorijska i primenjena jezika istraivanja, u Novom Sadu, oktobra 2001. Na korisnim prilozima i predlozima autorka zahvaljuje prof. dr Tvrtku Priu i prof. dr Ivani Antoni. 2 Termin pojmovna metafora prema eng. conceptual metaphor predlae Klikovac (2000).
132
su deo korpusa ovog rada grupiu se oko jedne optije i nadreene pojmovne metafore, u ovom sluaju, LJUDI su IVOTINJE i PROBLEMI su IVOTINJE. Kontrastivna analiza poslovica na engleskom i srpskom jeziku moe pokazati koje se osnovne slike i formule koriste u stvaranju tih poslovica, i do koje mere su one specifine ili univerzalne u datom jeziku/ kulturi. Osim toga, zanimljivo je videti koje su ivotinje vie ili manje omiljene, i kakve uloge najee dobijaju u ova dva jezika. U analizi se polo od poslovica na engleskom jeziku. Korpus sainjavaju sve poslovice u kojima se javlja naziv bilo koje ivotinje. Za poslovice na engleskom jeziku korien je renik Wordsworth Dictionary of Proverbs (1993), a za poslovice na srpskom Vukove narodne poslovice (1996). Poslovice su potom podeljene po grupama zavisno od toga koja se ivotinja u njima pominje. Grupe gde se javlja manje od pet poslovica sa odreenim nazivom ivotinje nisu uzimane u obzir. Na osnovu analize korpusa utvreno je da se poslovice najee odnose na karakter ljudi, njihovo ponaanje ili izgled. Osim toga, ponekad opisuju neivi svet, odnosno stvari ili apstraktne pojmove. Shodno tome, ljudi se metaforino suoavaju sa problemima ili neprijatnim situacijama kao da su to njima bliske i poznate ivotinje. Sledei korak bio je sistematizovanje znaenja koje prenose date poslovice. Naime, najee se deava to da neka ivotinja ukazuje na jednu, ili nekoliko slinih osobina ljudi, ili naina ponaanja. Meutim, treba naglasiti da se metaforinim preslikavanjem vrlo esto naglaavaju razliite osobine, zavisno od potrebe date situacije. Isti metod primenjen je na poslovice oba jezika. Kontrastivnom analizom poslovica u oba jezika utvreno je u kojim sluajevima se i u srpskom jeziku pojavljuju poslovice sa istim nazivima ivotinja, odnosno sluajevi gde u srpskom postoji formalni i semantiki ekvivalent, zatim sluajevi gde postoji samo semantiki, ali ne i formalni ekvivalent, i naposletku sluajevi gde u srpskom jeziku ne postoji poslovica koja bi predstavljala ekvivalent poslovici na engleskom jeziku. Uprkos injenici da kulturni modeli i tradicionalna simbolika utiu na izbor prototipinih slika u okviru date kulture, veliki broj poslovica je pozajmljen iz drugih jezika. Naime, veina zapadnoevropskih poslovica potie iz grkih, latinskih ili biblijskih izvora, tako da nije udno to to su mnoge poslovice, ponekad sa neznatno izmenjenom formom, prisutne i u engleskom i u srpskom jeziku. Kako tvrdi Paczolay (1995) utvreno je da u Evropi 106 poslovica postoji u 28 od 56 jezika koji se koriste na kontinentu. Iz tog razloga, teko je utvrditi do koje mere odreena pojmovna metafora koja upuuje na dati pojam odslikava prototipian izbor metafora u datoj kulturi. Verovatno bi jedno detaljno etimoloko istraivanje porekla nekih poslovica moglo da prui jasniju sliku o tome koliko se konceptualni modeli razlikuju, odnosno koliko su slini u razliitim kulturama. 2. METAFORA KAO KOGNITIVNI MEHANIZAM Kognitivni pristup prouavanju jezika je relativno nov, ali je svakako sve prisutniji, zahvaljujui tome to je polazna postavka ovog interdisciplinarnog pristupa povezivanje prouavanja jezika sa prouavanjem drugih, optijih kog-
METAFORE S NAZIVIMA IVOTINJA U ENGLESKOM I SRPSKOM JEZIKU
133
nitivnih sposobnosti ljudi. Kako istiu Ungerer i Schmid (1996), kognitivna lingvistika uspeva da izrazi onaj intuitivni oseaj da je naa upotreba jezika povezana sa tim kako mi uoavamo i doivljavamo pojave i stvari oko sebe. Prouavanjem nekih optijih kognitivnih procesa moemo dobiti potpuniju sliku o tome kako radi na mozak i kako je sve to povezano sa jezikom. Da bi se dobila jedna adekvatna teorija o tome kako je strukturiran itav konceptualni sistem u naem mozgu, potrebno je utvrditi i objasniti kako se koncepti stvaraju, kakva im je struktura i kako su meusobno povezani. Stoga je jedan od primarnih zadataka kognitivne lingvistike da objasni metaforino i metonimijsko preslikavanje koje se odvija izmeu, odnosno unutar jedne kategorije, a koje biva izraeno u jeziku koji svakodnevno koristimo. Kako je kognitivna lingvistika postajala sve popularnija, tako je raslo i zanimanje za metafore i metonimije. Za to su posebno zasluni Lakoff i Johnson koji su u svojoj zanimljivoj studiji Metaphors We Live By (1980) dokazali da metafore nisu samo retoriki ukras poetskog izraavanja, ve neizostavni deo svakodnevne upotrebe jezika. Osim toga, metafora i metonimija predstavljaju jednu vrstu kognitivnog mehanizma koji odslikava nain na koji mi percipiramo i razumemo svet oko sebe. Tradicionalni teoretiari objanjavaju metaforu kao posebnu upotrebu jezika. Najee se metafora gura iz domena semantike u domen pragmatike, ili obrnuto, jer su teoretiari esto u dilemi da li da metaforu objasne kao posebno znaenje date rei ili kao posebnu upotrebu jedne rei. U kognitivnom pristupu se brie granica koja razdvaja semantiku od pragmatike i istie da se kod metafore struktura jednog kognitivnog modela ili kategorije preslikava na drugi model. Stoga se veza izmeu dva koncepta ne ostvaruje iskljuivo kroz jeziki izraz, ve je re o mentalnoj vezi izmeu dva koncepta koja se potom izraava u jeziku, ali ne i samo u jeziku. Stvaranje tih mentalnih projekcija izmeu kategorija i konceptualnih modela je nain na koji mi razmiljamo, uoavamo i objanjavamo nove pojmove, a metaforino preslikavanje se neminovno javlja kod svakog govornika datog jezika. Kognitivni lingvisti su uveli termin preslikavanje (u engleskom mapping) da bi definisali metaforu: Preslikavanje predstavlja simultanu projekciju od izvornog domena na ciljni domen." (Barcelona 1998: 46). Metafore povezuju dve kategorije na osnovu uoene slinosti dva meusobno razliita i nepovezana entiteta, a postupkom metonimije preneseno znaenje se izvodi na osnovu izdvojenog karakteristinog svojstva, zajednikog za dva razliita ali meusobno prostorno i/ili vremenski povezana entiteta, pre svega kao celina koja se projektuje na deo i deo koji se projektuje na celinu." (Pri 1997: 26). Potrebno je naglasiti da se u sluaju metafore preslikava struktura, odnosno unutranje veze u okviru kognitivnog modela. U skladu sa tim, mi konceptualizujemo X uz pomo Y. Za razliku od metafore, metonimija predstavlja nau sposobnost da uoimo i razumemo odreeni domen nekog entiteta uz pomo drugih domena tog istog entiteta." Barcelona (1998:45). U svojoj detaljnoj studiji metafora, Lakoff and Johnson (1988) su pomou mnotva primera pokazali da su metafore najee zasnovane na naoj percepciji i uspravnom poloaju tela, ili su one posledica date kulture i drutva. Na primer, esto govorimo o razumevanju kao da je to vizuelni fenomen: NE VIDIM TA HOE DA KAE S TIM? / VIDIM DA TI TO MNOGO ZNAI. / I don't
134
think she saw the point of the story. / Do you see what I mean? Kada govore o svom iskustvu, ljudi najee povezuju svoju percepciju sa iskustvima koje stiu. Postoji mnogo metafora koje su povezane sa slikovnim shemama kao to su prostorna orijentacija (na primer gore-dole, unutar-izvan, napred-nazad), ili shemama koje predstavljaju sadravanje, udaljenost, itd. Sve ove sheme su deo univerzalne kognitivne strukture svakog pojedinca, nezavisno od toga koji jezik koristi, i stoga se mogu nai u svakom jeziku. Tako se na primer pognut poloaj prototipino povezuje sa tugom i depresijom, dok se uspravan poloaj povezuje sa raspoloenjem. Iz toga proizilaze i sledee pojmovne metafore:
SRENO je GORE She is in high spirits. My spirits rose. HAJDE, GORE GLAVU. PODIGLA MI JE RASPOLOENJE. TUNO je DOLE He is in low spirits. My spirits sank. TO SI TAKO OBESIO NOS? PALA JE U OAJ.
Vano je naglasiti da se metafore ne mogu posmatrati kao pojedinani sluajevi ili primeri za odreeni pojam. Sve se one vrlo lako mogu sistematizovati tako da uvek postoji odreena hijerarhija, gde se na vrhu nalaze optije i sveobuhvatnije pojmovne metafore, dok se prema dnu ide ka specifinim realizacijama date opte pojmovne metafore. U ovom sluaju, sve POZITIVNO je GORE, a sve NEGATIVNO je dole, to bi bila jedna opta pojmovna metafora, koja pored ve pomenutih SRENO je GORE i TUNO je DOLE, ukljuuje na primer i sledee metafore:
SVESNO je GORE Get up! Wake up. DII SE, USTAJ! HAJDE, GORE GLAVU!. NESVESNO je DOLE He sank into a coma. He fell asleep. UTONUO JE U SAN. IMATI MO/KONTROLISATI je GORE She is on the top of the situation. He is at the height of his power. ON JE NA VRHUNCU SVOJE MOI. BITI NEMOAN/ POD KONTROLOM je DOLE His power is on the decline. He is under her control.
135
NJEGOVA MO OPADA/SLABI. ON JE POD NJENOM KONTROLOM.
Poto metafore odreuju nain na koji razmiljamo i saznajemo, mnoge kulturne vrednosti i modeli nekog drutva se odraavaju u metaforinoj strukturi pojmova koje saznajmo i o kojima mislimo. Ve su uveni primeri koje navode Lakoff i Johnson (1980) da bi objasnili kako se u zapadnoj kulturi vreme konceptualizuje uz pomo novca ili svaa uz koncept rata:
VREME je NOVAC You're wasting my time. I've invested a lot of time in her. That flat tire cost me an hour. TROI MOJE VREME. U LOILA SAM PUNO VREMENA U TO. IZGUBILI SMO SAT VREMENA.
SVAA je RAT Your claims are indefensible. He attacked weak points in my argument. IMAMO NEOBORIVE DOKAZE. ZATO GA STALNO NAPADA?
Svaka kultura stvara jedan drutveni okvir koji predstavlja stvarnost za predstavnike te kulture. Taj drutveni okvir neminovno utie na to kako ljudi doivljavaju svet oko sebe. Ono to je znaajno jeste injenica da se nae razumevanje sveta u kome ivimo, i drutveni i fiziki aspekt tog razumevanja, zasniva na metafori. Na taj nain, u stvari, metafore odreuju kakva je naa stvarnost. 3. FORMALNA SVOJSTVA POSLOVICA Vrlo je teko precizno definisati poslovice, iako govornici jednog jezika uvek intuitivno umeju da prave razliku izmeu tradicionalnih i popularnih izreka, aforizama i epigrama. Kako tvrdi Paczalay (1995): Poslovica je krai iskaz koji ima odmah uoljivo ili implicirano znaenje, povezano sa odreenim tipinim delom opte ljudskog stanja, stavova ili radnji, pri emu je njena validnost ograniena. Poslovice su optepoznate i navode se (esto u svom kraem obliku) u odreenom vremenskom periodu u datoj jezikoj zajednici. One su deo zajednike kulturne batine i uglavnom nije poznato ko je autor date poslovice ili iz kog izvora potie." Veina poslovica koje se mogu pronai u jezicima koji se koriste u Evropi potiu iz Biblije ili antikih izvora. Zbog toga u veini jezika postoje iste ili vrlo sline poslovice. Uticaj tradicije i date kulture utie na njihov oblik i promene u samom modelu. U poslovicama je vekovna narodna mudrost izraena poput formule, kratko i jezgrovito. Koriste se kao komentar na situaciju tokom komunikacionog dogaaja, zatim da se izrazi sud, ili da savet. Ako se posmatra struktura poslovica, lako se uoava da su one vrsta idioma. Na dijagramu koji predstavlja stepen kompaktnosti leksikih spojeva, vidi se da su poslovice idiomatizovane i kompaktne reenice, sa stanovita forme, funkcije, sadrine i upotrebe.
136
Kontinuum leksikih spojeva (preuzeto iz Pri 1997: 116)
Kako navodi Pri (1997: 123) idiomi su redovni, a ponekad i sistematski spojevi najmanje dve lekseme, a esto i vie njih, koji se nalaze unutar odreene sintagme ili reenice. Prototipian idiom, odnosno poslovica, ima vrlo visok stepen kompaktnosti. Glavno svojstvo idioma jeste njegova kompaknost koja je izraena na nivou znaenja i/ili forme. Na nivou znaenja, neke lekseme unutar idioma gube ili dobijaju nova znaenja, i stoga je idiom neproziran u veoj ili manjoj meri. Vrlo esto u okviru idioma ili poslovice moemo uoiti metaforian ili metonimijski prenos znaenja, kao u sledeem primeru: VIE JE JAGNJEIH KOA NA PAZARU NEGO OVIJIH. Naravno da postoje i idiomi ije je znaenje u velikoj meri prozirno zahvaljujui principima semantike kompozitivnosti. S druge strane, semantika idiomatizacija, proces koji dovodi do neprozirnosti idioma, je dijahronijske prirode i moe se uspeno objasniti samo na sinhronijskom nivou.
Meutim, ako se posmatra struktura idioma, treba primetiti da su poneki idiomi podloni morfolokim i sintaktikim transformacijama. Black (1999) je u svojoj studiji varijacija poslovica u engleskom jeziku, koja je bazirana na korpusu The Bank of English Corpus, istakao da su najei tipovi varijacije poslovica zamena (The last straw that breaks the camel's back > The last straw that will break my back), skraivanje (Birds of a feather flock together > Birds of a feather), korienje antonima, kada upotrebljeni oblik ima suprotno znaenje od oblika navoenja (You cannot teach an old dog new tricks >
137
You can teach an old dog new tricks), i proirenje (Casting pearls before swine > Casting synthetic pearls before real swine). Oni idiomi koji imaju visok stepen postojanosti ili koji ne poseduju svojstvo zamenljivosti ne mogu biti izmenjeni ili preoblieni. U svakom sluaju, poslovice se razlikuju od idioma po tome to u veoj meri izraavaju narodnu mudrost koja se prenosi s jedne generacije na drugu, i tako predstavljaju deo kulturne batine i tradicije jednog naroda. Upravo zbog toga ih govornici jednog jezika dobro razumeju i prepoznaju, tako da je esto dovoljno izgovoriti samo prvi deo poslovice (npr. BOLJE VRABAC U RUCI). Carter (1987: 59) naglaava da su kreativne mutacije ili izmene oblika poslovice vrlo este jer se prenose usmenim putem. Osim toga, na te promene utiu i razlike u drutvenoj klimi, kao i odstupanja u okviru normi razliitih generacija i pogleda na svet ununtar jedne generacije. ini se da su upravo te male promene zaslune za to to poslovice opstaju i u modernim vremenima uprkos svojoj arhainosti. 4. ANALIZA KORPUSA Na osnovu analize korpusa utvreno je da se u poslovicama sa nazivima ivotinja u engleskom i srpskom jeziku javljaju dve opte pojmovne metafore: LJUDI su IVOTINJE i PROBLEMI/ STVARI su IVOTINJE. To su dve univerzalne metafore koje nisu ograniene samo na poslovice, ve se esto javljaju i u drugim oblicima u mnogim jezicima. Metafora LJUDI su IVOTINJE je ea u ovom korpusu, jer postoji jedanaest specifinih podgrupa poslovica koje se mogu svrstati pod ovu optu pojmovnu metaforu. Poto su poslovice na engleskom jeziku bile polazna taka u ovoj analizi, uz datu poslovicu na engleskom jeziku ponuen je i formalni ekvivalent (FM) na srpskom jeziku, ukoliko on postoji. U ovom sluaju se pod formalnim ekvivalentom podrazumeva to da se u datoj poslovici javlja isti naziv ivotinje, i da obe poslovice imaju isto znaenje. Detaljnijom etimolokom analizom bi se verovatno utvrdilo da su ti formalni ekvivalenti pozajmljeni iz istog izvora. Ukoliko za datu poslovicu nije naen formalni ekvivalent, ponuen je semantiki (SE), odnosno poslovica koja u srpskom jeziku ima isto znaenje, ali se u njoj javlja neki drugi naziv ivotinje. Odreeni broj poslovica se javlja samo u engleskom jeziku i za njih ne postoji ekvivalent u srpskom, tako da su one oznaene sa oznakom za nulti ekvivalent (NE). 4.1. LJUDI su IVOTINJE U daljem tekstu sledi lista poslovica koje su klasifikovane u nekoliko grupa zavisno od toga koju specifinu osobinu ljudi metaforino naglaavaju. Uz poslovice na engleskom jeziku su date oznake (FM), (SM) i (NE), zavisno od toga da li u srpskom jeziku za njih postoji formalni, semantiki ili nulti ekvivalent.
138
LJUDI su IVOTINJE 1. PSI/KONJI vredni i izdrljivi ljudi 2. MAKE lukavi, otporni i snalaljivi ljudi 3. SVINJE prljavi, pohlepni i nezahvalni ljudi 4. OVCE/KRAVE/RIBE glupi, naivni i lakoverni ljudi 5. LISICE lukavi i proraunati ljudi 6. VUKOVI/VRANE surovi i zli ljudi 7. MAJMUNI/MAGARCI tati i nemoralni ljudi 8. MUVE pohlepni ljudi i kukavice 9. PELE mudri i moralni ljudi 10. PETLOVI mukarci 11. KOKOKE ene
PROBLEMI su IVOTINJE STVARI su IVOTINJE 1. BIKOVI / LAVOVI / ZVERI problemi / neprijatne situacije 2. PILII / PTICE / SVINJE/ KONJI stvari
1) Vredan, izdrljiv i posluan ovek je PAS/KONJ Give the dog an ill name and hang him (NE) An old dog barks not in vain (FE) KAD MATOR PAS LAJE, VALJA VIDETI TA JE The scalded dog fears cold water (SE) KOGA SU ZMIJE KLALE I GUTERA SE BOJI Dogs bark from custom than fierceness (SE) TO VOLOVI MUU, NITA SAMO DA KOLA NE KRIPE A toiling dog comes halting home (NE) All lay load on the willing horse (FE) UDRI PO KONJU KOJI VUE Put no more on an old horse than he can bear (FE) AKO NE UMIJE REI, (A ONO) UMIJE LEI
(KONJ)
The horse thinks one thing, and he that saddles him another (FE) VEI KONJA E TI
GOSPODAR ZAPOVIJEDA
Live horse! And thou shalt have grass (SE) NE LIPI MAGARE DO ZELENE TRAVE 2) Lukava, otporna i snalaljiva osoba je MAKA Like a cat he'll still fall upon his legs (FE) MAKA SE UVIJEK DOEKA NA SVOJE NOGE Never was cat or dog drowned that could see the shore (NE) The cat knows whose lips she licks (NE) The cat would eat fish but would not wet her feet (NE) When the cat's away the mice will play (FE) GDE NEMA MAKE, TU MIEVI KOLO VODE 3) Prljava, neprijatna i nezahvalna osoba je SVINJA (KRMAA) He is teaching a pig to play on a flute (NE) What can you expect from a pig but a grunt? (NE) The hog never looks up to him that thrashes down the acorns (NE) To cast pearls before swine (FE) BACATI BISERE PRED SVINJE Little knoweth the fat sow what the lean doth mean (NE) 4) Glupa, naivna i lakoverna osoba je OVCA/KRAVA/TELE/RIBA A lazy sheep thinks its wool heavy (SE) UMORNOJ LISICI I REP SMETA Every time the sheep bleats, it loses a mouthful (NE) He that makes himself a sheep shall be eaten by the wolf (NE) It is a silly fish that is caught twice with the same bait (NE) The cow gives good milk, but kicks over the pail (FE) KOJA JE KORIST OD ONE KRAVE KOJA
DAJE PUNU MUZILICU MLEKA, A POTEGNE NOGOM TE JE PROSPE
That calf never heard church bell (NE) 5) Lukava i proraunata osoba je LISICA When the fox preaches beware the geese (FE) KAD LISICA PREDIKUJE PAZI DOBRO NA GUSKA An old fox understands a trap (FE) MATORA LISICA UVA SA GVOA Good following the way where the old fox goes (FE) KAD LISICA PREKO LEDA PREE ONDA
MOE TOPOVE VOZITI
139
A fox should not be of the jury at a goose's trial (NE) Foxes when sleeping have nothing fall in their mouths (NE) 6) Surova i zla osoba je VUK/VRANA A wolf in sheep's clothing (FE) POD JAGNJEOM KOOM MNOGO PUTA KURJAK To set the wolf to keep the sheep (SE) OSTAVITI MAKU DA UVA RIBU The wolf eats counted sheep (FE) I BROJENE OVCE VUK POJEDE The wolf knows what the ill beast thinks (NE) Wolves lose their teeth but not their memory = Crows are never the whiter for washing themselves (NE) The crow bewails the sheep, and then eats it (NE) 7) Tata i nemoralna osoba je MAJMUN/MAGARAC An ass is but an ass, though laden with gold (FE) MAGARCA ODVEDI I NA JERUSALIM, ON E
OPET BITI MAGARAC
An ape is an ape, though clad in purple (FE) MAJMUN JE MAJMUN AKO E GA U KAKVE
HALJINE OBLAITI
An ass laden with gold will go lightly (FE) DIGNI MAGARCU KLANJE, NJEMU LANJE Asses die and wolves bury them (SE) GDE SE KONJI IGRAJU ONDE MAGARCI MRTVI PADAJU Never went an ass and came home horse (FE) KONJA SA MAGARCEM NE VALJA POREDITI The higher the ape goes, the more he shows his tail (SE) KOZA LIPSUJE, A REP NE SPUTA Every ass thinks himself worthy to stand with the king's horses (NE) 8) Pohlepna osoba, kukavica je MUVA Flies come to the feasts unasked (NE) Cover yourself with honey and the flies will eat you (NE) Flies will tickle lions being dead (NE) 9) Mudra i moralna osoba je PELA Better feed five drones than starve one bee (NE) Where the bee sucks honey, the spider sucks poison (SE) PAUK PO CVEU BERE JED, A ELA
SKUPLJA MED
A bee was never caught in a shower (NE)
Potrebno je naglasiti da su ponueni primeri najei, odnosno prototipini predstavnici date kategorije. Kao takvi, oni se bre i lake pamte, i pre razumeju ako ih uesnici u razgovuru pomenu. Meutim, postoji i odreeni broj primera koji odstupaju od prototipa i koji se ne uklapaju u ovu sliku najboljih predstavnika date kategorije. U takve primere najee spadaju poslovice sa nazivima ivotinja prema kojima ljudi imaju ambivalentan odnos. U svetlu toga, mogu se pronai primeri gde pas predstavlja bezopasnog hvalisavca (Dogs that bark at a distance never bite. Dogs that put up many hares kill none.), ili nekog ko je surov i zao (Like dogs that snarl about a bone. The mad dog bites his master. Dogs run away with whole shoulders.). Razumevanje date metafore u velikoj meri zavisi od toga koju osobinu u datoj situaciji ljudi ele da naglase, to omoguava adekvatnu primenljivost poslovica na bezbroj razliitih situacija. To je mogue upravo zbog toga to je preslikavanje u okviru metafore samo delimino. Kako naglaava Barcelona (1998: 47) kod metafora, izvorni domen ne projektuje svoju itavu semantiku strukturu na ciljni domen, jer esto postoji odreena nepodudarnost izmeu izvornog i ciljnog domena, a uz sve to je potrebno zadrati inherentnu strukturu ciljnog domena." Razumevanje jednog aspekta nekog entiteta u okviru drugog, neizostavno e sakriti neke aspekte tog koncepta, a istai druge. Da je drugaije, metaforino preslikavanje ne bi ni postojalo, ve bi se dva koncepta prosto izjednaila i preklopila.
140
ivotinje koje su u poslovicama na engleskom jeziku najee su psi, konji, make, svinje, krave, ovce, ribe, lisice, vukovi, magarci, majmuni, muve i pele. Kao to se moglo i oekivati, domae ivotinje se ee javljaju, kao i one koje su na bilo koji nain blie ljudima, kao to su vukovi i lisice. Ono to je svakako zanimljivo jeste pripisivanje odreenih osobina datim ivotinjama. Svakako da su na to uticali vanjeziki faktori. Vukovi e uvek biti negativci u bilo kom jeziku, zahvaljujui svom izgledu i ponaanju. Slino vai i za lisice, svinje i make. Naime, ove ivotinje i u engleskom i u srpskom jeziku imaju istu ulogu. Ono to je teko utvrditi jesu razlozi zbog kojih predstavnici date kulture smatraju da su krave, ovce i ribe naivne i glupe, a majmuni i magarci nemoralni. Osim toga, zanimljivo je da se najvei broj poslovica koristi da bi se osudilo ili kritikovalo ponaanje ljudi, a samo mali broj da bi se dao pozitivan sud o neemu. Zbog toga je u ovom korpusu pronaen vrlo mali broj poslovica i u jednom i u drugom jeziku kojima se istiu neke pozitivne osobine ljudi. U engleskom jeziku se u tim poslovicama javlja pela, a u srpskom jeziku konj. Ono po emu se ova dva jezika svakako razlikuju jeste to da u srpskom gotovo nema poslovica gde se javlja pela (samo jedan primer), dok se u engleskom jeziku konj vrlo retko koristi da bi se oznaila neka pozitivna osobina ljudi. Kao to je ve reeno, treba imati na umu injenicu da je metaforino preslikavanje uvek samo delimino, i da se u fokus prema potrebi stavlja neki aspekt datog domena, koji u isto vreme moe da bude u suprotnosti sa ostalim aspektima istog koncepta. Zbog toga se u srpskom jeziku konji paralelno javljaju i kao rtve zle sudine i loeg gospodara, i kao uzviena i plemenita stvorenja. Pored konja, najee ivotinje koje se javljaju u poslovicama na srpskom jeziku su magarci, psi, make, lisice, svinje, vukovi, koze, ovce, krave i vake.
1) Vredna, izdrljiva i pasivno posluna osoba je KONJ/MAGARAC/PAS/VO VOLOVI ORU, A KONJI ZOBLJU GLADNI HRTI BOLJE LOVE GOSPODAR NE PITA MAGARCA KAD E GA TOVARITI, NO KAD JE NJEMU DRAGO DREDI KO GLADAN KONJ ZA PRAZNIM JASLIMA EDAN KONJ VODE NE PROBIRA EDNOG KONJA PREKO VODE PREVESTI ZA HRANU PSETO SLUI KONJA VALJA BITI, A VOLA MILOVATI HRANI KONJA KO BRATA, A JAI KO DU MANINA NE LIPI MAGARE DO ZELENE TRAVE 2) Lukava, otporna i snalaljiva osoba je MAKA/LISICA GLEDI KO MAKA U PTICE I MAKA JE KRALJA GLEDALA, AMA GA SE NIJE BOJALA KAD LISICA PREKO LEDA PRIJEE ONDE MOE TOPOVE VOZITI KOMU SE MAKA UMILJAVA, ONOGA I OGREBE LIE KO MAKA A DERE KO VUK 3) Prljava, neprijatna i nezahvalna osoba je SVINJA (KRMAA) BRBLA KO PRASE PO PRAZNIM NAVAMA VIDJELA SVINJA U EM NIJE BILA ZARIO SE KO SVINJA U UBRE ZAR KRMAA ZNA ZA BOLJE KAD SE PRASE NAIJE, ONO KORITO PREVALI
141
4) Glupa, naivna i lakoverna osoba je MAGARAC DIGNI MAGARETU KLANJE, NJEMU LANJE MAGARAC NE UMIJE PLIVATI DOK MU SE VODA U UI NE ZALIJE IZIO VUK MAGARE E SE KONJI IGRAJU, TU MAGARCI MRTVI PADAJU MAGAREI GLAS NA NEBO NE IDE MAGARCA ODVEDI I NA JERUSALIM, ON E OPET BITI MAGARAC 5) Lukava i proraunata osoba je LISICA KAD LISICA PRIDIKUJE, PAZI DOBRO NA GUSKE MATORA LISICA UVA SA GVOZDJA NA VUKA VIKA, A IZA VUKA LISICE VUKU NIJESU VUCI STEKLI PO PORUCI, NEGO TO SAMI PRIPRAVE PO DRUGI PUT SE LISICA NE HVATA U GVOA 6) Surova, zla i krvolona osoba je VUK VUK NA VUKA NI U GORI NEE VUK DLAKU MENJA, ALI UD NIKADA VUK NE VIJE TO JE MESA GLADAN, NEGO VIJE DA DRUINU SVIJE KAD KURJAKU TO U GRKLJAN UPADNE, TEKO JE IUPATI KAD IDE VUKU NA AST POVEDI PSA UZA SE 7) Tata i nemoralna osoba je KOZA/ABA VIDJELA ABA E SE KONJI KUJU, PA I ONA DIGLA NOGU KOZA LIPSUJE, A REP NE SPUTA NASMIJALA SE KOZA OVCI 8) Pohlepna osoba i kukavica je VAKA/KOMARAC VAKE ONDA NAJVIE BJESNE KAD JE MNOGO STRVINE BOLJE JE SITE KOMARCE TRPETI, NEGO GLADNE NAPUTATI GLADNU U MUNO JE NASTITI 9) Plemenita i mudra osoba je KONJ DOBAR SE KONJ I U TALI NAE ZA DOBRIM SE KONJEM BAT UJE KONJA SA MAGARCEM NE VALJA POREDITI OD DOBRE JE KOBILE I DRIJEBE DOBRO
Posle poreenja ova dva jezika, moe se utvrditi da oba koriste maku da bi opisali lukavu, otpornu i snalaljivu osobu, svinju, da bi se opisala prljava, neprijatna i nezahvalna osoba, vuka da oznae nekog ko je zao i surov, i lisicu da opiu nekog ko je lukav i proraunat. Ono po emu se razlikuju, jeste da se u engleskom jeziku pored konja koristi i pas da bi se opisala vredna i pasivno posluna osoba, a u srpskom toj svrsi slue magarac i vo. U engleskom jeziku magarac nije nikad ugnjetavana rtva, ve neko ko je nemoralan i tat. S druge strane, u srpskom jeziku, magarci su pored konja omiljene ivotinje. Najee im se pripisuje izdrljivost i vrednoa, ali u isto vreme i glupost i naivnost. Dok se u engleskom jeziku magarac doivljava kao tat i nemoralan, u srpskom jeziku se ta uloga pripisuje kozi, a ponekad i abi. Ove dve poslednje pomenute ivotinje se u engleskom jeziku nikad ne pojavljuju. Ono to je isto tako zajedniko ovim jezicima jesu poslovice u kojima se javljaju petlovi i kokoke. Za razliku od ostalih poslovica, kojima se istie neka karakterna crta ili ponaanje ljudi, poslovice sa petlovima i kokokama metaforino oznaavaju mukarca i enu, kao predstavnike razliitih polova. U skladu s tim, moe se rei da se kao podmetafora opte pojmovne metafore
142
LJUDI su IVOTINJE, javljaju i metafore MUKARAC je PETAO i ENA je KOKOKA, i to u oba jezika.
MUKARAC je PETAO U engleskom jeziku: Better be a cock for a day than a hen for a year (FE) BOLJE JE BITI PJEVAC JEDAN DAN
NEGO KOKO MJESEC DANA
The cock crows but the hen goes (NE) It is a sad house where the hen crows louder than the cock (NE) Every cock is brave on his own dunghill (FE) SVAKI JE PETAO NA SVOM SEDLU JAK U srpskom jeziku: BOLJE JE BITI PJEVAC JEDAN DAN NEGO KOKO MJESEC DANA SVAKI JE PETAO NA SVOM SEDLU JAK KUS PJEVAC, PILE DOVIJEKA ENA je KOKOKA U engleskom jeziku: It is no good hen that cackles in your house and lays in another's (NE) It is not the hen that cackles most which lays most eggs (FE) KOJA KOKO MNOGO KAKOE,
MALO JAJA NOSI
It is a poor hen that can't scrap for one chick (NE) If the hen does not prate she will not lay (NE) U srpskom jeziku: LAKOMA KVOKA NE MOE PILIA IZVESTI KAD KOKO HOE DA PRONESE ONDA NAJPRE KAKOE NEKA JE KOKA ARENA, PA MAKAR I NE SNIJELA JAJETA
Posle poreenja pojmovnih metafora koje se javljaju u poslovicama s nazivima ivotinja u ova dva jezika, oito je da postoje mnoge slinost u tome koje se metafore koriste. Oigledno je da je pojmovna metafora LJUDI su IVOTINJE univerzalna, i da se javlja u oba jezika. Specifine realizacije te metafore su u veoj ili manjoj meri sline u oba jezika, s obzirom na to da ta pojmovna metafora posledica konceptualnog sistema koji je zajedniki govornicima oba jezika. Ono to je oigledno posle ove analize jeste potvrda teorije da su metafore opteprisutne i u jeziku obinih ljudi, a ne samo pesnika i ostalih kreativnih stvaralaca. Osim toga, kategorizovanje uz pomo metafora i razumevanje sveta u kome ivimo pomou ovog kognitivnog aparata predstavlja neizostavan deo naeg naina razmiljanja. Upotreba metafora u svakodnevnom jeziku predstavlja samo dokaz te tvrdnje. 4.2. PROBLEMI/STVARI su IVOTINJE Pored pojmovne metafore LJUDI su IVOTINJE, u poslovicama se javlja i pojmovna metafora PROBLEMI/STVARI su IVOTINJE, iako ne u tako velikom broj.
1) PROBLEMI / NEPRIJATNE SITUACIJE su IVOTINJE U engleskom jeziku: Take the bull by the horns (NE) Between hawk and buzzard (NE) Better a beast sold than bought (NE)
143
You may play with a bull till you get his horn in your eye (NE) If thy hand be in a lion's mouth get it out (NE) The lion is not so fierce as he's painted (NE) Wake not a sleeping lion/dog (NE) U srpskom jeziku: IGRA MEKA PRED IINOM KUOM. DOI E I PRED NAU. ERAJUI LISICU IERAO VUKA BJEAO OD VAKE, PA PAO MEDVEDU U AKE 2) STVARI su IVOTINJE U engleskom jeziku: Don't count your chickens before they are hatched (Sell the bear's skin before the bear has been caught) (NE) Kill two birds with one stone (SE) UBITI DVE MUVE JEDNIM UDARCEM A bird in hand is worth two in the bushes (Better ride an ass that carries me, than a horse that throws me) (SE) BOLJE JE VRABAC U RUCI NEGO GOLUB NA GRANI (BOLJE JE I NA
NAJRAVIJEM KONJU JAHATI NEGO PJEICE II)
To buy a pig in a poke/bag (SE) MAKA SE U VREI NE KUPUJE Never look a gift horse in the mouth (FE) DAROVANOM KONJU SE U ZUBE NE GLEDA To make an elephant out of a fly (SE) PRAVITI OD MUVE MEDVEDA U srpskom jeziku: NE MOGU SE SVE TICE JEDNIM KAMENOM POBITI BOLJE JE SITE KOMARCE TRPLJETI NEGO GLADNE NAPUTATI MRTVI SE KONJI NE KUJU NEGO RASKIVAJU TKO JE ORAV KONJ, NIJE GRO PRVI SE TENCI/MAII U VODU BACAJU
U veini poslovica na engleskom jeziku koje sadre pojmovnu metaforu PROBLEMI su IVOTINJE, pojavljuju su ivotinje koje ljudi smatraju opasnim i ljutitim, kao to su bikovi, lavovi, zatim ptice jastreb i kobac, ili leksema zver, koja se javlja da oznai opasnu etvorononu ivotinju u nekom optem smislu. U srpskom jeziku se na tom mestu pojavljuju medvedi i vukovi, kao najopasnije i najkrvolonije ivotinje. Vrlo je logino to to ljudi nepoznata iskustva kojih se plae mentalno kategorizuju i obrauju kao poznate pojmove, u ovom sluaju pomou kategorije zastraujuih i krvolonih ivotinja. S druge strane, neivi objekti se mentalno povezuju sa ivotinjama koje se kupuju i prodaju, kao to su na primer konji ili svinje, ili sa ivotinjama koje su male (mladunci) i bliske ljudima, na primer piliima, pticama, psima i makama. 5. ZAKLJUAK Cilj ove analize bio je da se utvrdi na koji naina se pojmovne metafore LJUDI su IVOTINJE i PROBLEMI/STVARI su IVOTINJE realizuju u poslovicama sa nazivima ivotinja u engleskom i srpskom jeziku. Oigledno je da je opteljudska sposobnost da projektuje koncepte jedne na druge prisutna i u svakodnevnom jeziku, a ne samo u lepoj knjievnosti. Metafora nije samo jeziki izraz ve jedan od osnovnih kognitivnih mehanizama koji su tipini za nain na koji ljudi razmiljaju, a njena realizacija u jeziku je samo odraz te sposobnosti. Vano je naglasiti da je upotreba metafore jedan nesvestan kognitivni mehanizam koji ljudi svakodnevno koriste da bi objasnili nova iskustva,
144
pojave i pojmove koje sreu. Pojmovne metafore su deo naina razmiljanja ljudi, pa su samim tim i univerzalne, ali su esto uslovljene kulturom i tradicijom. U tom pogledu, engleski i srpski jezik ne predstavljaju nikakav izuzetak. Naime, govornici ovih jezika konceptualizuju metaforino druge ljude i njihove osobine, odnosno probleme i stvari pomou ivotinja. Takav nain razmiljanja prisutan je u obe kulture, iako se ponekad razliito manifestuje u specifinim primerima. Univerzalnost ovakvog naina razmiljanja je lako uoljiva na primeru poslovica. Svaki od ovih jezika koristi svoje slike i tradicionalnu simboliku da bi izrazio istu pojmovnu metaforu. Poto se prenose usmenom predajom, poslovice su bliske svim govornicima jednog jezika i ine deo njihove kulturne batine. Upravo zbog toga to su u njima sadrane metafore, one mogu pretrpeti razliite promene u formi, a ipak ostati razumljive i poznate govornicima datog jezika. ini se da to svojstvo doprinosi i njihovoj osobini da traju i da se odravaju kroz vekove. Iako ponekad deluju arhaino i zastarelo, poslovice i dalje zauzimaju vano mesto u modernom jeziku i kulturi, a istovremeno predstavljaju i vrlo pogodan materijal za jezika istraivanja.
Novi Sad
LITERATURA Apperson, G. L. (1993). Wordsworth Dictionary of Proverbs. A Lexicon of Folklore and Traditional Wisdom. Wordsworth Editions Ltd. London Barcelona, A. (1998). The State of the Art in the Cognitive Theory of Metaphor and Metonymy and its Application to English Studies". The English Messenger, 7/2: 4548 Black, J. C. (1999). The Survival of English Proverbs: Corpus Based Account". De Proverbio, 5/2, (http://www.deproverbio.com/DPjournal/DP,5,2,99/ Vol. 5.) Carter, R. (1987). Vocabulary. Applied Linguistic Perspectives. Allen & Unwin. London. orevi, S. (ur.) (1996). Vukove narodne poslovice s registrom kljunih rei. Nolit. Beograd Halupka, S., Pri, T. (1998). Krokodilu moj kontrastivni: od ivotinja vokativi za ljude invektivi". Zbornik radova sa VI simpozijuma Kontrastivna jezika istraivanja, Novi Sad. Filozofski fakultet, Jugoslovensko drutvo za primenjenu lingvistiku. Novi Sad. Klikovac, D. (2000). Semantika predloga. Filoloki fakultet, Beograd. Lakoff, G., Johnson, M. (1980). Metaphors We Live By. The University Press of Chicago Press. Chicago. Mieder, W. (1999). Popular Views of the Proverbs". De Proverbio, 5/2, (http://www.deproverbio.com/DPjournal/DP,5,2,99/, Vol. 5.) Paczalay, G. (1995). Some Notes on the Theory of Proverbs". (http://www.mek.iif.hu/porta/szint/tarsad/nyelvtud/theory/html /theory.htm) Pri, T. (1997). Semantika i pragmatika rei. Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Sremski Karlovci, Novi Sad. Taylor, J. R. (1995). Linguistic Categorization. Prototypes in Linguistic Theory. Oxford University Press. Oxford. Ungerer, F., Schmid, H.-J. (1996). An Introduction to Cognitive Linguistics. Longman. Harlow.
145
Diana Prodanovi Stanki ANIMAL NAMES AS CONCEPTUAL METAPHORS IN ENGLISH AND SERBIAN PROVERBS Summary The paper presents the results of a corpus-based contrastive study of English and Serbian proverbs with animal names that contain conceptual metaphors. The aim of the analysis was to determine to what extent are these conceptual metaphors universal and language-specific. The most frequent conceptual metaphors that are found both in English and Serbian proverbs are PEOPLE are ANIMALS and PROBLEMS/SUBSTANCES are ANIMALS. However, these generic metaphors are not always supported by the same specific metaphors in English and Serbian. The analysis shows which English proverbs have a formal or semantic equivalent in Serbian, or have no equivalents at all. What is also discussed is the prototypical choice of basic images and traditional sybolism that appears in these proverbs.
DEMINUTIVNI SUFIKSI U SRPSKOM I NJIHOVI PREVODNI EKVIVALENTI U ENGLESKOM1

RADMILA URI
UDC 811.163.41'367.622.22 811.111'367.622.22
Kratak sadraj. Predmet ovog rada je kontrastivna analiza deminutivnih sufiksa u srpskom i engleskom jeziku, na morfolokom, semantikom i pragmatikom nivou. Morfoloki aspekt tie se morfofonolokih karakteristika sufiksa u srpskom i engleskom jeziku, njihove produktivnosti, kao i pojava komplementarne distribucije i slobodne varijacije, tj. sinonimije sufiksa. Semantika analiza deminutiva podrazumeva prikaz razliitih znaenja (polisemije) koje deminutivi iskazuju, poev od osnovnog znaenja mali", preko metaforikih proirivanja kao to su drag", nebitan" i sl., sve do onih sluajeva koji predstavljaju idiomatizovane lekseme, morfoloki nastale dodavanjem deminutivnih sufiksa, poput brati, knjiica, itd. Na nivou pragmatike za deminutive se moe rei da predstavljaju odreenu vrstu diskursnih formula koje svoja znaenja dobijaju u konkretnim komunikacionim situacijama (npr. prilikom tepanja sunace ili iskazivanja ljubaznosti Jeste li za kaficu?). Cilj rada je i nalaenje prevodnih ekvivalenata za srpske deminutive u engleskom jeziku, u kojem je deminutivizacija mnogo manje produktivna. Kljune rei: srpski, engleski, sufiksi, deminutivizacija, deminucija, deminutivi, morfologija, semantika, pragmatika
1. Morfoloki aspekt deminutivizacije Deminutivi ili umanjenice su morfoloka kategorija koja u osnovi oznaava umanjenje iz kojeg proizilaze razliite modifikacije znaenja koje se ostvaruju u zavisnosti od konteksta. Deminutivizacija je u srpskom jeziku najproduktivnija u sluaju imenikih osnova, meutim, neki autori smatraju da su ne samo imenice, nego i pridevi, prilozi i glagoli podloni deminuciji. Grickat (1995: 3) tvrdi da su razliite vrste rei podlone deminutivizaciji sa stanovita razliitih dimenzija: prostorne kod imenica (kuica), kvalitativne (intenzitetske) kod prideva (lepukast), a vremenske i kvalitativne kod glagola (raduckati). Ako uzmemo u obzir sve navedene vrste osnova, onda su i morfoloka sredstva deminutivizacije raznovrsna. Zastupljeno je pre svega sufiksalno, ali i prefiksalno i infiksalno deminuiranje kao to se moe videti u sledeoj tabeli:
1 Tekst predstavlja ispitni rad na magistarskom kursu Kontrastivne leksikologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na korisnim primedbama i predlozima autorka zahvaljuje prof. dr Tvrtku Priu i prof. dr Ivani Antoni. Skraena verzija ovog rada saoptena je na 7. simpozijumu Kontrastivna, teorijska i primenjena jezika istraivanja, u Novom Sadu, oktobra 2001.
148
RADMILA URI
Tabela broj 1. Morfoloki aspekt deminutivizacije u srpskom jeziku2 DEMINUTIVI cvetak; prozori; sati/brati; plamiak; oveuljak; puteljak, cevica; kuica; reca zrnce; drutvance; sunace; detence/ece kolicki; ovolini slankast; beliast; malecki malean; tanuan; slabaan; ivahan; punaak; slabunjav; debeljukast; duguljast nagluv; omalen; povelik; priglup; prosed; sulud ovolino, tolicko; malice raduckati, lupkati, trknuti, pevuiti, pijuckati; nauti HIPOKORISTICI Tomica; Steva/o; braca/braco; uja/ujo/ujko; Brane/ko; medo Kate, brale, ale ae, devoje, mome; mae
mukog roda IMENICE enskog roda srednjeg roda pokazni umanjivanje sufiksima PRIDEVI eufemistiko umanjivanje prefiksima PRILOZI GLAGOLI
Ovaj rad e, meutim, obuhvatiti samo deminuiranje imenica, pri emu se koriste iskljuivo sufiksalna sredstva. Budui da se ova oblast derivacione morfologije predstavlja kontrastivno, nominalna deminutivizacija e se analizirati odvojeno, prvo u engleskom, a zatim u srpskom jeziku. 1.1. Deminutivni sufiksi u engleskom jeziku Sledea tabela ilustruje nominalne deminutivne sufikse u engleskom jeziku, u kome je postupak deminutivizacije od veoma niske produktivnosti, za razliku od srpskog:
Tabela broj 2. Deminutivni sufiksi u engleskom jeziku IMENICE LINA IMENA osobe ivotinje ZAJEDNIKE IMENICE biljke booklet, driblet, dolly, droplet, flatlet, islet, predmeti doggie/doggy tummy, leaflet, armlet, hankie/hanky lakelet, streamlet -IE/-Y Billy, Bobby, Annie grandaddy, hubby -LET lordlet, kinglet eaglet, piglet -LING nurseling duckling, nestling seedling kitchenette, cigarette -ETTE
APSTRAKTNE IMENICE
2 Obrazac za umanjivanje prideva prema Mrazovi & Vukadinovi (1990: 259260) i Ba ri (1979: 284).
DEMINUTIVNI SUFIKSI U SRPSKOM I NJIHOVI PREVODNI EKVIVALENTI U ENGLESKOM
149
Sufiks -IE, -Y se koristi za: a) skraivanje linih imena u nadimke: Billy, Bobby, Tommy. b) rei koje se koriste od strane dece ili u razgovoru sa decom: birdie, froggy, mummy. c) hipokoristike, tj. izraze za tepanje: granny/ie, hubby, auntie, sweetie. d) rei formalno sline deminutivima, koje ustvari predstavljaju skraenice karakteristine za neformalni registar: barbie: neformalna skraenica od barbecue, bookie: bookmaker. Merlini-Barbarezi (1999: 5870) smatra da je osnovna znaenjska funkcija ovog sufiksa ustvari funkcija hipokoristika, a ne deminutiva, te izraava sumnje u pogledu definisanja ovog sufiksa kao deminutivnog. -LING se koristi za: a) b) c) d) e) -slabi. dodavanje pejorativne konotacije na znaenje osnove: princeling. nazive mladunadi nekih ivotinja: duckling, gosling. druge nazive za ivotinje: nestling, yearling. mlade biljke: seedling, sapling. osobe: nurseling-dojene, suckling-sisane, hireling-najamnik, weakling-
Kao to se moe videti iz navedenih primera, ove sufiksacije uglavnom nemaju osnovno deminutivno znaenje. U sluaju poslednje grupe (e), u pitanju su glagolske ili pridevske osnove. -LET se koristi u sledeim sluajevima: a) za deminutivizaciju zajednikih imenica: booklet, droplet, flatlet, leaflet, platelet. b) nazive mladunadi nekih ivotinja: owlet, piglet. c) geografski termini: islet, armlet, lakelet, streamlet. d) dodavanje pejorativne konotacije: lordlet, kinglet. e) odreeni komadi nakita (nisu umanjenice): anklet, necklet. -ETTE ima veoma ogranienu upotrebu u sluaju odreenog broja zajednikih imenica: a) neke rei se tumae kao deminutivi: cigarette, kitchenette, statuette, diskette, flannelette. b) a druge predstavljaju leksikalizacije sa odreenom deminutivnom konotacijom: layette, dinette. Moe se, dakle, rei za engleske deminutivne sufikse da se koriste u veoma ogranienim kontekstima, te se stoga ne mogu smatrati produktivnim. Nijedan od navedenih primera ne sadri samo osnovno deminutivno znaenje malen, ve predstavlja odreen stepen leksikalizacije koja izraava metaforiko proirenje osnovnog znaenja (odreena vrsta, mlad, loeg kvaliteta, itd.). Engleske umanjenice, dakle, karakterie visok stepen leksikalizacije i nizak stepen produktivnosti.
150
RADMILA URI
1.2. Deminutivni sufiksi u srpskom jeziku Budui da je deminutivizacija sloen i produktivan derivacioni proces u srpskom jeziku, jedno od osnovnih pitanja sa stanovita morfologije jeste pitanje izbora sufiksa, koje u stvari predstavlja pitanje produktivnosti, slobodne varijacije i komplementarne distribucije nastavaka. Tabela koja sledi daje prikaz nominalnih deminutivnih sufiksa u srpskom:
Tabela broj 3. Nominalni deminutivni sufiksi u srpskom IMENICE mukog roda -ac -ac povetarac jastuak, sanak, mraak, siromaak, cvetak IMENICE enskog roda IMENICE srednjeg roda Leksikalizacije krevetac, rukavac, hlebac; dvorac, zubac kamenac devojurak umarak kuerak puteljak oveuljak, crvuljak plamiak, kamiak curetak, haljetak pisamce, jedarce, zvonce, okce, seoce, ramence, ogledalce drutvance, dvoritance psetance srdace, sunace gnezdace, mestace burence, detence detece, janjece mome, ae pae, golupe, anele jastue, milione, sluine jadnie enica, kuica, stoliica, ptiica uliica, jabuica, biljkica/ica, gaice avanturica, zmijuljica granica, stvarica, cevica devojica, knjiica, sveica, glavica, jagodica, gospoica, aica jaslice, kourica; babica koica devoje poljane pae, lue, kume jajace orbuljak brdeljak breuljak krajiak daak, traak; praak, redak, vrak
-ak -arak -ak -erak -eljak -uljak -iak -etak -ce
-ce
-ance
-ace -ence ece -e -e -ine -ie
-ica -ica -ica
tatica, iica
151
-i
inovnii, bori, konji, vetri, batai, roi, cveti, sokai, komadi, momi, oblai aneli, golupi, balkoni, majstiri, sini, plameni, detalji, hlepi
lisii, pti, bukvi
novi, brati, kraljevi, sestri, vrti
-i
zvoni
zupi, orai
-ka -ca -iak viestruka dem. -iak -iica komadiak, boriak
snajka krvca, noca,
travka, kerka reca
sobiak, mrviak rupiica, suknjiica, vinjiica glaviica,
Dijahronijski inioci predstavljaju jedne od faktora produktivnosti odreenih sufiksa. Naime, neki sufiksi su tokom vekova izgubili svoje prvobitno osnovno znaenje malen, te su ili postali stilski obeleeni kao emotivno obojeni, poetski ili arhaini, ili su, pak, postali nezavisne, idiomatizovane lekseme, samo formalno vezane za svoje osnove. Opte pravilo bi bilo da su, u sluajevima kad postoji slobodna varijacija deminutivnih sufiksa (tj. dubletni oblici umanjenica), oni manje produktivni nastavci semantiki izraajniji od onih produktivnijih, kao to ilustruju sledei primeri: Skoro sve umanjenice na -ak i -e imaju svoje dubletne oblike na -i, -i ili, u sluaju osnova enskog roda, -ica, s tim da su ovi drugi mnogo produktivniji. Ipak one nisu apsolutni sinonimi i pokazuju razlike u znaenju: umanjenice na -ak i -e (ukoliko nisu leksikalizacije) imaju hipokoristiko, emotivno i pesniki obojeno znaenje, dok one na -i, -i ili -ica pre svega upuuju na fiziko znaenje, a tek dodatno na hipokoristiko (npr. jastuak/jastue jastui; kuerak kuica; mome momi). Nastavak -e, na primer, je u odreenim sluajevima leksikalizovan do te mere da oznaava mlade predstavnike ljudi ili ivotinja (ptie/pti, za razliku od ptiica) ili je pak stilski markiran kao obeleje odreenog dijalekta (njive, konje). Nastavak -e moe u nekim sluajevima u potpunosti da izgubi svojstva deminutivnog sufiksa i da slui samo za neutralisanje roda imenice (unuk-unue; mladune; svinje). Ponekad postoje sluajevi dubletnih oblika sa nastavcima koji ne bi trebalo da se koriste uz iste vrste osnova. Nastavak -i, na primer, koji se pre svega koristi uz imenice mukog roda, i -ica, koja se uglavnom koristi uz imenice enskog roda, mogu biti u komplementarnoj distribuciji ukoliko postoji potreba da se iskae razlika izmeu deminutivnih znaenja mlad i malen (npr. mlad: lisii, malen: lisiica). Nastavak -i, pri tom, ne samo da izraava dodatno znaenje, ve i menja rod imenice. Postoje i odreeni sluajevi dubletnih oblika koji se razlikuju po tome da li su osnove podlegle morfofonolokim promenama ili ne. U nekim sluaje-
152
RADMILA URI
vima nema znaenjske razlike, kao kod: kerkica/kerica, biljkica/biljica, ili je pak razlika u emotivnoj obojenosti: nogica/noica, rukica/ruica (umanjenice sa glasovnom promenom imaju deminutivno i terminoloko znaenje, a bez promene su hipokoristici), ali nekad postoje i oblici koji se razlikuju u znaenju: kvakica-kvaica. Distribucija nastavaka -i i -i je uglavnom zasnovama na fonolokim razlozima, te -i ima ogranieniju upotrebu: zei, ami; elji, gradi. Nastavci -ka i -ca se koriste kao nastavci za izvoenje hipokoristika od krnje (seka, maca, braca) ili pune osnove (snajka, kerka). Nastavak -ca se takoe koristi za stilsko obeleavanje imenica u poetskoj upotrebi: noca, krvca. Deminutivni sufiksi uglavnom ne menjaju gramatika obeleja svojih osnova, mada postoje sluajevi u kojima dolazi do promene roda umanjenice u odnosu na osnovu (npr. ae, ptie; devojurak; pti). Viestruka deminutivizacija je mogua u sluaju nekih imenikih osnova (soba-sobica-sobiak, komad-komadi-komadiak). U vezi sa morfolokim aspektom deminutivizacije u srpskom jeziku, moe se zakljuiti da razni inioci utiu na izbor nastavka: a. Produktivnost procesa: U srpskom se deminutiv u osnovnom znaenju umanjivanja, kao i u znaenju hipokoristika moe primeniti na veinu zajednikih imenica. Udaljavanjem od osnovnog znaenja, postupak deminutivizacije postaje manje produktivan. b. Morfofonoloki razlozi kao to su rod ili oblik imenike osnove (to se moe videti u tabeli broj tri). c. Razliit stepen produktivnosti nastavaka: Kao to smo videli, postoji mnogo deminutivnih nastavaka u srpskom koji nisu jednako produktivni. Na osnovu navedenih primera se moe zakljuiti da postoje tri prototipska" (Pri 1999: 131) deminutivna sufiksa u srpskom, -i za imenice mukog roda, -ica za imenice enskog roda, i -ce za srednji rod. Dakle, to su najproduktivniji i najmanje obeleeni nastavci. Ostali, manje produktivni sufiksi su, pak, izraajniji. Prema tome, ne postoji apsolutna sinonimija (tjs. slobodna varijacija) meu deminutivnim sufiksima. d. Komplementarna distribucija sufiksa, naroito u sluajevima istih osnova, je posledica razliite produktivnosti sufiksa. U sluaju primera krevet kreveti, krevetac, ove dve umanjenice imaju potpuno razliito znaenje. Slino tome, obe rei, re i reka su po svojim morfofonolokim karakteristikama podloni nastavku -ica, meutim, budui da bi to za posledicu imalo formalni sinkretizam, u tom sluaju se koristi manje produktivan nastavak da bi se on izbegao te dobijamo formalno i znaenjski razliite umanjenice: reca i reica. e. Viestruka deminutivizacija se moe smatrati pleonastinom sa morfoloke take gledita, te se objanjenje za nju moe nai u domenu semantike. 2. Semantiki aspekt deminutivizacije Semantiki aspekt deminutivizacije obuhvata analizu znaenja deminutiva koje polazi od izraavanja objektivne, fizike veliine pa sve do pozitivnih ili
153
negativnih subjektivnih sudova. Dakle deminutivi mogu i da izraavaju simpatiju, nenost, blagonaklonost, hipokoristinost, ali i ironiju i porugu, nipodatavanje, prezir (tj. pejorativnost), to znai da su deminutivni sufiksi vieznani. Konkretno znaenje umanjenica zavisi ne samo od osnove sa kojom sufiks gradi semantiki saglasan ili nesaglasan spoj, nego i od ireg konteksta u kojoj je deminutiv upotrebljen. Lingvisti su na razliite naine pokuavali da pristupe problemu vieznanosti deminutiva. Durafski (Jurafsky, 1996: 533578) objanjava naizgled kontradiktorna znaenja deminutiva tako to deminutive definie kao radijalnu kategoriju koja u sreditu sadri osnovno znaenje koje se dalje razgranava u mreu razliitih znaenja meusobno povezanih mehanizmima semantikih promena. Njegov kognitivistiki model deminutivizacije na osnovu prouavanja semantike deminutiva u preko ezdeset jezika predvia da u osnovi porekla deminutiva meu jezicima lee rei koje su znaenjski ili kontekstualno povezane sa decom. S druge strane, Dresler i Merlini-Barbarezi (Dressler & Merli ni-Barbaresi, 1994) na osnovu prouavanja deminutiva u italijanskom, nemakom i engleskom jeziku predlau model morfopragmatike koji obuhvata prouavanje pragmatikih znaenja morfolokih pravila, to znai da odreeni morfoloki procesi i pravila mogu osim semantikog obeleja morfeme (npr. malen) da sadre i pragmatiko obeleje, za koje oni smatraju da je u sluaju deminutiva obeleje [-ozbiljno] (non-serious). Ovo obeleje bi moglo da objasni razliite neformalne prilike pri kojima se koriste deminutivi (prilikom tepanja, izraavanja ironije itd.) koji nisu direktno povezani sa osnovnim znaenjem malen. Oni takoe tvrde i da pragmatika ima prednost nad semantikom u tumaenju kako deminutiva tako i augmentativa. Prema Tejloru (Taylor, 1989: 144149), deminutivi predstavljaju vieznanu kategoriju ija su razliita znaenja povezana metaforom ili metonomijom sa osnovnim znaenjem fiziki malen". Slina metaforika proirenja znaenja deminutiva su mogua meu razliitim jezicima jer je ljudsko iskustvo zajedniko. Polisemiju deminutiva je takoe mogue objasniti uz pomo semantikih obeleja. S obzirom na sloenost znaenja deminutiva, nije dovoljno samo rei da deminutivni nastavci dodaju obeleje [+ malen] na osnovno znaenje lekse me. ini se da deminutivi oznaavaju dve vrste dimenzija: fiziku dimenziju: [malen], npr. grad gradi city town, town small town, i psiholoku dimenziju: a) [malen u pozitivnom smislu], npr. nosi sweet little nose i b) [malen u negativnom smislu] novinari a petty/small time/good-for-nothing journalist. Sledea tabela ilustruje mogunost kombinovanja ovih obeleja, koje za posledicu ima vieznanost deminutiva.
Tabela broj 4. Semantika obeleja deminutiva semantika obeleja deminutiva neobeleena PSIHOLOKA DIMENZIJA obeleena pozitivna negativna FIZIKA DIMENZIJA + malen [malen] [malen, +] [malen, ]
154
RADMILA URI
Fizika dimenzija bi se odnosila na deskriptivno, denotativno (Pri 1997: 2223) znaenje lekseme, te bi deminutivi sa neobeleenom psiholokom dimenzijom bili oni bez emotivne ili stilske obojenosti. Psiholoka dimenzija bi bila uzrok asocijativnog, konotativnog znaenja lekseme, pa ak i u sluajevima naizgled protivrenih znaenja. 2.1. Vieznanost deminutiva u srpskom i nalaenje prevodnih ekvivalenata u engleskom Prema Tejloru (Taylor, 1989: 144149) raspon znaenja deminutiva od fizike veliine preko ostalih metaforikih proirenja obuhvata sledea znaenja: mala veliina, umanjeno trajanje ili duina, mlad uzrast, umanjen intenzitet, umanjen kvalitet, mali znaaj, aproksimativna upotreba, intenzifikator, hipokoristika upotreba kao i leksikalizovani oblici samo etimoloki vezani za deminutiv.3 U delu koji sledi, uz tumaenja razliitih znaenja srpskih deminutiva predlau se odgovarajui prevodni ekvivalenti u engleskom. 1. Osnovno znaenje deminutiva je mala veliina. Samo konkretne imenice mogu da se deminuiraju u ovom znaenju npr. sati small watch/*hour. Logino je da imenice koje se odnose na velike predmete nisu prihvatljive u ovom, osnovnom znaenju: brdo-brdace (hill-hillock), planina-*planinica (mountain), selo-seoce (village-hamlet), grad-gradi (city-town), metropola-*metropolica (metropolis). Ovakve umanjenice ne mogu da se kombinuju sa pridevima sa znaenjem velik: *veliko seoce, a upotreba prideva sa znaenjem mali je pleonastina: *malo seoce. Ove umanjenice su veoma produktivne je su primenjive kod veine zajednikih imenica, koje se mogu ubrojiti u sledea leksika polja: deije igrake i oprema, hrana i pie, kuhinjska oprema, delovi tela, odea, nakit, kua i nametaj, ovekova okolina, ivotinje, itd. Dakle, predloeni prevodni ekvivalenti (ili formalni korespondenti) u engleskom jeziku za ovu grupu deminutiva su sledei: Deije igrake, odea i oprema auto AUTI: car TOY /LITTLE CAR, DODGEM/BUMPER CAR ; voz VOZI: train TOY TRAIN, CHOO-CHOO TRAIN, TRAIN SET ; flaa FLA ICA: bottle FEEDING/NURSING BOTTLE; krevet KREVETAC: bed COT, CRIB, ali KREVETI SMALL BED; lutka LUTKICA: doll LITTLE DOLL, DOLLY (hipokoristika); bicikl BICIKLI: CHILD'S/KIDDIE BIKE, FOUR-WHEELER; cipela CIPELICA: SHOE LITTLE/TINY/DAINTY/KIDS'SHOE; kola KOLICA: car, cart BABY CARRIAGE /PRAM. Hrana i pie kola KOLAI: cake, pastry tart SMALL CAKE, TARTLET, BISCUIT, MUFFIN, jabuka JABUICA: apple SMALL/LITTLE APPLE, okolada O3
Tabela broj pet ilustruje semantiki aspekt deminutivizacije u srpskom jeziku.
155
KOLADICA: chocolate (bar) SMALL CHOCOLATE BAR, kaa KAICA: mash/ gruel THIN GRUEL, SPOONMEAT, PAP; orba ORBICA, ORBULJAK: thick soup, broth THIN SOUP
Kuhinjska oprema olja VELIKA/MALA OLJICA: mug CUP, tanjir TANJIRI: plate SMALL PLATE, SAUCER, no NOI: knife LITTLE KNIFE, PENKNIFE, aa AICA: glass LITTLE GLASS, DRINK, DRAM, DROP, NIP, SHOT sl., kaika KAIKICA/KAIICA: spoon LITTLE SPOON TEASPOON, COFFEE SPOON, DEMITASSE SPOON, boca BOICA: bottle LITTLE BOTTLE, MEDICINE BOTTLE Odea marama MARAMICA/MARAME: head scarf, kerchief, bandanna, nec, (PAPER) TISSUE , gae GAICE: underkerchief HANDKERCHIEF, HANKY S' BRIEFS/ SHORTS , izma pants PANTIES/ KNICKERS (BE), GIRLS' PANTIES, BOY IZMICA: boot LITTLE BOOT, HALF-BOOT, WARM-LINET BOOT, BOOTEE, suknja SUKNJICA: skirt LITTLE/SHORT SKIRT Nakit lanac LANI/LANE: chain SMALL CHAIN, CHAINLET, prsten PRSTENI: ring SMALL RING, NICE LITTLE RING Kua i nametaj kua house: KUICA:
NECKLACE;
LITTLE HOUSE, COTTAGE, BUNGALOW, CRIB, POET. COT, (OF A SNAIL) SHELL (OF A GURD) SENTRY -BOX, DOG-HOUSE, KUERAK: HOVEL, SL DUMP, (SMALL) WRETCHED HOUSE, stolica STOLIICA: chair LITTLE CHAIR, ogledalo OGLEDALCE: mirror LITTLE MIRROR, HAND-MIRROR, POCKET MIRROR, orman ORMANI, ORMANI: wardrobe, cupboard SMALL WARDROBE, CABINET, LOCKER (garderobni), BED-SIDE CABINET (noni), (za kupatilo) BATHROOM CABINET, jastuk JASTUAK/JASTUI/JASTUE: pillow SMALL PILLOW, CUSHION, KNEELER/HASSOCK, PIN-CUSHION, PAD/WAD (zatitno); knjiga KNJIICA: book BOOKLET, SMALL BOOK, guma GUMICA: rubber / tire (tyre) RUBBER / ERASER, RUBBER BAND; kora KORICA: bark (tree)/crust (bread)/ peel (fruit) THIN CRUST/COAT/SKIN; KUHINJICA KITCHENETTE
Delovi tela noga NOICA/NOGICA: leg/foot LITTLE/ PRETTYLITTLE LEG/FOOT ; ruka RUICA/RUKICA (hip.): hand/arm SMALL HAND, SMALL HANDLE/ TOOTH , glava GLAVICA: head GRIP/EAR; zub ZUBI: tooth LITTLE/TINY (DEAR) LITTLE HEAD, PIN-HEAD, glavica luka/kupusa: A PIECE OF ONION, A HEAD OF LETTUCE/CABBAGE; nos NOSI: nose- (PRETTY ) LITTLE NOSE ; dlaka DLAICA: one hair A LITTLE HAIR, DLAICE (PL): DOWN, FLUFF, LINT; glas GLASI/GLASAK: voice dear/sweet voice, SWEET LITTLE VOICE, THIN VOICE, TINY /FEEBLE VOICE
156
RADMILA URI
ovekova okolina reka REICA: river RIVULET, SMALL RIVER, STREAM; jezero JEZERCE: lake SMALL LAKE, POND, (MOUNTAIN) TARN; bara/lokva BARICA/LOKVICA: pond, pool, puddle, plash, water-hole SMALL PUDDLE; poljana POLJANE/POLJANICA: (large)field/turf/plot SMALL FIELD/TURF; ostrvo OSTRVCE: island, isle SMALL ISLAND, ISLET; brdo/ breg BRDACE/ BREULJAK: hill SMALL HILL, HILLOCK, MONTICULE (hum.); magla MAGLICA: fog, mist HAZE, cvet CVETAK/CVETI: flower SMALL/ LITTLE/TINY FLOWER, FLOWERET; list LISTI, LISTAK: leaf SMALL/ THIN LEAF/SHEET,
SMALL/LITTLE/TINY LEAF, LEAFLET
Mesta mesto MESTANCE/MESTACE: a place/spot/scene/site A COZY LITTLE PLACE, prodavnica/ duan PRODAVNIICA/ DUANI: shop/store SMALL SHOP/STORE; sokak/ ulica SOKAE/ULIICA: street LANE, ALLEY (WAY ),
BACKSTREET, NARROW STREET
NOR PEAK
Druga znaenja avantura AVANTURICA: adventure (love) affair CAPER, LITTLE/MILOVE AFFAIR, ONE-NIGHT STAND; vrh VRAK: top, peak TIP/ POINT,
2. Deminutivi takoe mogu da oznaavaju umanjen kvantitet (trajanje ili duinu) Na primer: pesma PESMICA: song SHORT SONG/POEM, DITTY (hum.); pismo PISAMCE: letter SHORT LETTER, NOTE; brada BRADICA: LITTLE
BEARD, POINTED BEARD/GOATEE
Izrazi za koliinu mrva MRVICA: crumb, a bit of sth BREAD CRUMBS, SCRAPS OF FOOD; pare/komad PARENCE/KOMADI: piece LITTLE/SMALL PIECE, BIT, FRAGMENT, CHIP, SLIVER, SPLINTER, MORSEL (zalogaj), deo DELI: a part of/portion/section TINY PART, (MERE/ SMALL) FRACTION ; as ASAK: moment MOMENT, BRIEF INSTANT; dah DAAK: breath LITTLE/TINY /LIGHT BREATH; BREATH, WHIFF, PUFF; NOT A BREATH OF WIND/ POETRY. Apstraktne imenice poput as (moment) ili dah (breath) ne mogu se umanjiti u fizikom smislu, te ovakve umanjenice uglavnom predstavljaju leksikalizacije koje se mogu koristiti kao partikularizatori u metaforinom smislu: npr. ni daka poezije: lacking any breath of poetry (iz Bujasovog renika).
157
3. Kada se osnove odnose na osobe ili ivotinje, onda umanjenice mogu da znae i mlado bie ivotinje Kada se radi o ivotinjama deminutivi mogu da znae malo kao u: ptica PTIICA: bird SMALL BIRD, BIRDIE, ali isto tako mogu da oznaava naziv mladunca: patka PAE, PATKICA: DUCKLING, SMALL DUCK, ali mogu u metaforinom smislu da se odnosi i na ljude (tj. na njihove osobine) pela PELICA: bee LITTLE BEE, fig. BUSY BEE, EAGER BEAVER . Dakle ovakve umanjenice su uglavnom vieznane (malo, mladune, simpatino): maka MAE, MAKICA: cat KITTEN, ali i MAENCE/MACA: KITTY (hip); pas PSI/PSETANCE: dog PUPPY , WHELP, PET DOG, LAP DOG ali i PASE: CUR, DOG (pe.) kao i hipokoristici: KUE/KUCA/KUENCE: DOGGIE, PUPPY , PUP ; prase PRASENCE: piglet, porkling (CUTE) LITTLE PIG, PIGGIE; SUCKLING, SUCKLING PIG; lav LAVI: lion LION CUB/WHELP, BABY LION,
OUNG LION Y
Ljudi devojka: girl/young woman DEVOJURAK/ CURETAK: (VERY ) Y OUNG GIRL / A SLIP OF A GIRL/ pe.: A CHIT OF A GIRL/GREEN LASSIE; DEVOJE: OUNG GIRL /MISS /MISSY Y ; DEVOJICA: LITTLE GIRL/ BABY GIRL (leksikalizacija), cura CURICA: girl / lass/ wench LITTLE GIRL/ PRETEEN/ BABY DAUGHTER , iron. SPRING CHICKEN; momak MOMI/MOME: young man/ fellow/ youth/ boy/ lad STRIPLING, Y OUNG LAD/BOY , TEENAGE BOY ; grof GROFI: earl Y OUNG EARL , pastir PASTIRE/PASTIRI: sheperd SHEPERD BOY , LITTLE SHEPERD
4. Umanjen intenzitet kia

KIICA
(n): rain
LIGHT RAIN, DRIZZLE;
5. Umanjen kvalitet (slaba vrednost, znaaj) U ovim sluajevima deminutiv uglavnom slui za izraavanje nipodatavanja ili ironije, te su deminutivi ustvari pejorativi: Zanimanja nastavnik NASTAVNII: teacher POOR/BAD/PATHETIC TEACHER; novinar NOVINARI: journalist SMALL-TIME/BUSH-LEAGUE/TWO-BIT/ HACK JOURNALIST, lopov LOPOVI: thief, rascal, rogue LITTLE RASCAL, SCAMP/ SMALLTIME (TWO-BIT) CROOK; inovnik INOVNII: office worker PETTY OFFICIAL, PENPUSHER; trgovac TRGOVI: salesman/ shop assistant SMALL/
PETTY SHOPKEEPER/ TRADER IN A SMALL WAY
158
RADMILA URI
Predmeti plata PLATICA: salary LOW/HUMBLE/POOR/WRETCHED/MEASLY SALARY (dvosmisleno, ironija ili hipokoristik); formular FORMULARI: a form A
STUPID LITTLE FORM
6. Funkcija intenzifikatora se uglavnom moe dovesti u vezu sa pridevima i prilozima koji u svom osnovnom znaenju podrazumevaju mali intenzitet: mali MALECKI, MALECNI, MALENI: small VERY SMALL/LITTLE, SO TINY , MINUTE ; malo/malko MALKICE, MALICE: little JUST A LITTLE/BIT/TRIFLE; ali i kod pokaznih prideva i priloga: koliki KOLICKI, KOLICNI, KOLINI: how big HOW SMALL/LITTLE/TINY; ovoliki OVOLICKI, OVOLICNI, OVOLINI: this big THIS SMALL/ LITTLE/TINY. U sluaju imenikih osnova, moe se rei da se ova funkcija ostvaruje pomou viestruke deminutivizacije gde dodatni deminutivni sufiks pojaava osnovno deminutivno znaenje ili dodaje novu nijansu znaenja: komad komadi KOMADIAK: piece a small piece A TINY LITTLE PIECE; soba sobica SOBIAK: room a small room, closet, cubicle A TINY /SWEET/NICE/COZY /WRETCHED LITTLE ROOM/THIS LITTLE ROOM OF MINE ; suknja suknjica SUKNJIICA: skirt a small/short skirt A TINY / SWEET/NICE/ADORABLE LITTLE SKIRT 7. Hipokoristiko znaenje Deminutivi mogu da slue za izraavanje naklonosti uglavnom prema ljudima, ali i ivotinjama i predmetima. Ovakvi deminutivi nisu mogui u sluaju osnova koje pripadaju formalnom registru npr. otac father nema oblik za deminutiv, dok tata dad: TATICA DADDY, PAPA ima. Izrazi tepanja vezani za ljude sunce SUNACE: sun DEAR/ SWEET/ GOOD OLD SUN, S. MOJE!: SWEETIE/ HONEY ! , MY LITTLE SUNSHINE! ; srce SRCULENCE: heart SWEETIE, LITTLE DARLING; dua DUICA: soul SWEETIE, LITTLE DARLING; dete DETENCE/DETECE, DEICA (pl): child/ infant SMALL BABY , ITTY -BITTY / ITSY -BITSY BABY , SMALL CHILDREN/ THE LITTLE ONES/ SMALL FRY ; beba BEBICA/BEPE: baby (newborn) child SWEET LITTLE BABY , ITTY -BITTY / ITSY -BITSY BABY ; kerka KERKICA: daughter LITTLE DAUGHTER/ BABY GIRL ; sestra SESTRICA: sister LITTLE/KID/DEAR SISTER; bata BATICA: LITTLE/KID/DEAR BROTHER (oba oblika hip.); ena ENICA: woman/wife LITTLE/ O YUNG WOMAN, OLD GIRL/ LITTLE/TINY WIFE, SWEET LITTLE WIFE, WIFEY , NICE LITTLE THING; mu MUI: husband HUBBY; baka BAKICA: granny, grandma, grandmother GRANNY , GRANDMA, GRANDMOTHER (oba oblika hip.); mangup MANGUPI/MANGUPE: rascal, urchin, scamp LITTLE RASCAL/SCAMP, LITTLE STINKER; jadnik JADNIAK: poor/wretched per-
159
son, poor devil/dear soul, pathetic creature POOR DEVIL/ DEAR SOUL; drutvo DRUTVANCE: group, company PLEASANT LITTLE GROUP/BUNCH/
PARTY
Hipokoristici koji se odnose na predmete Ovakvo deminutivno znaenje je veoma esto, s obzirom da imenika osnova u ovom sluaju moe da se odnosi na bilo kakav pojam (apstraktan, konkretan, brojni izraz, itd.) za koji se ljudi mogu emotivno vezati. Na primer: kao: NICE
CIPELICE, FRIZURICA, KUICA, DRUTVANCE, RAKIJICA se mogu prevesti LITTLE" (*nice small) SHOES, HAIRDO, HOUSE, COMPANY , BRANDY
Brojevi stotina STOTINICA: A HUNDRED DOLLARS (A NICE AMOUNT OF MONEY ) ; milion MILIONE/MILIONI: A MILLION DOLLARS (u ovom sluaju ne postoji adekvatan prevod koji bi preneo da se radi o pozitivnim oseanjima vezanim za odreenu koliinu novca) Tejlor smatra (Taylor, 1989: 145), da ovo proirenje osnovnog znaenja deminutiva ustvari predstavlja metonimijski transfer znaenja. Ljudi, naime, imaju prirodan strah od velikih stvorenja, dok mala deca i ivotinje uglavnom izazivaju pozitivne emocije kao to je nenost. 8. Leksikalizacije Mnogi deminutivni oblici predstavljaju idiomatizovane lekseme, samo formalno u vezi sa deminutivima. U sluaju deminutivnih leksikalizacija mogu se uoiti sledee pojave: a) Potpuno dovrena leksikalizacija, esto sa prelazima ka terminologiji b) Delimina leksikalizacija (kod koje se ipak osea deminutivnost) Potpuno dovrena leksikalizacija, esto sa prelazima ka terminologiji papua PAPUICA: GAS/BRAKE/CLUTCH PEDAL PAPUI: HEN-PECKED HUSBAND, TIED TO HIS WIFE'S APRON-STRINGS; baba BABICA old woman MIDWIFE; jaje JAJACE egg OVUM, jagoda JAGODICA SMALL BERRY , FINGER CUSHION (TIP OF THE FINGER), CHEEKBONE, AICA CALY X the green outer part of a flower (knee, flower), marama MARAMICA PERITONEUM (medicina), PLEURA (PLUA), koulja KOULJICA shirt (GRAIN) HUSK, (SHELL) CASE, (BULLET) JACKET, (SNAKE) SLOUGH, CAST SKIN, jezik JEZIAK tongue SMALL TONGUE, (drela) UVULA, (dunika) EPIGLOTTIS, (instrumenta) REED, (vage) POINTER, INDEX, lopata LOPATICA shovel SHOULDEREBALL ; re RECA word PARTICLE -BLADE, JABUICA: ADAM'S APPLE, EY Delimina leksikalizacija (kod koje se ipak osea deminutivnost) karta KARTICA: card, ticket SLIP, CARD (credit/phone/index); kola
KOLICA: HAND-CART, WHEEL BARROW, TROLLEY , BABY CARRIAGE/PRAM, WHEEL CHAIR, BOICA LITTLE BOTTLE ali i MEDICINE BOTTLE, CRUET; balon BA-
160
RADMILA URI
LONI (toy) baloon BUBBLE; knjiga KNJIICA, odreena vrsta knjiice: BANK BOOK, SAVINGS-BANK BOOK, HEALTH-INSURANCE BOOKLET, MEDICAL-CARE CARD, MEMBERSHIP CARD; ruka RUICA: hand/arm SMALL HAND, SMALL HANDLE/GRIP/EAR; brat BRATI: NEPHEW
Dakle, deminutiv kao morfoloka kategorija moe da izrazi brojna pa ak i kontradiktorna znaenja kao na primer pozitivne i negativne stavove. Naveemo neka pitanja od znaaja za semantiku deminutiva: a. Razliite mogue interpretacije (dvosmislenost) jednog oblika: npr. kolica my nice little car (hipokoristik) ili a pram (leksikalizacija). b. Semantika diferencijacija nastavaka: npr. kuica little house, cottage, bungalow, crib, ali i kuerak (stilski obojen deminutiv) hovel, sl. dump, (small) wretched house, this nice little house of mine. c. Umanjenice od sinonimnih osnova nisu uvek sinonimi: boica medicine bottle; flaica feeding bottle; batica small garden, vrti kindergarten. d. Viestruka deminutivizacija: sobica; sobiak small room, closet, cubicle; this little room of mine e. Nepredvidljivo znaenje leksikalizovanih deminutiva: npr. lopatica shoulder-blade.
Tabela broj 5. Semantiki aspekt deminutivizacije u srpskom OSNOVNO ZNAENJE osnova zajednika imenica apstraktna imenica lino ime pridev prilog glagol raduckati ovolini lepukast ovolicki malice rukati malen sati, gradi umanjen kvantitet bradica, veerica komadi, asak mlad pastiri, grofi, lavi METAFORIKA PROIRENJA ZNAENJA
LEKSIKALIaproksihipokoumanjen umanjen intenzidiskursna ZACIJE mativno ristiko intenzitet kvalitet fikacija formula znaenje znaenje kiica inovnii sobiak sini, cvetak duica, slobodica Tomica kafica, soki devojica, brati, reca, smeak Tomica
3. Pragmatiki aspekt deminutivizacije Na nivou pragmatike za deminutive se moe rei da predstavljaju odreenu vrstu diskursnih formula koje svoja znaenja dobijaju u konkretnim komunikacionim situacijama (npr. prilikom tepanja sunace ili iskazivanja ljubaznosti Jeste li za kaficu?). Deminutivi u srpskom se esto koriste u mnogim situacijama i ablonizovanim ulogama od izraavanja nenosti do prezira, saoseanja, lane skromnosti, ublaavanja iskaza kao i ironije i sarkazma. Oni takoe
161
mogu da modifikuju intenzitet ilokutivne snage govornih inova kao to su zapovesti, molbe, albe, itd. Kao to je ve reeno, Dresler i Barbarezi smatraju da je ono to je zajedniko svim ovim upotrebama deminutiva ustvari morfopragmatiko obeleje [ ozbiljno] (Dressler & Merlini-Barbaresi, 1994) koje se odnosi na itav govorni in, a ne samo na sam deminutiv. Moda je to razlog zbog kojeg se u takvim sluajevima obino koristi samo jedan oblik u deminutivu u jednom iskazu. Dakle, deminutivi pri tom signaliziraju odreen govornikov stav koji nije ni standardan niti oekivan od strane njegovog sagovornika. Zbog toga se, verovatno ova upotreba ograniava na neposrednu govornu komunikaciju i to uglavnom u neformalnom registru (slengu). Ovo su dakle neki od konteksta u srpskom jeziku u kojima deminutivi imaju pragmatiku vrednost: a) Prilikom tepanja, tj. iskazivanja nenosti, naklonosti, ljubavi prema deci (prijateljima, ljubimcima): Sunace/srculence/pilence moje malo! Sweetie! / Honey! b) Prilikom prilagoavanja deijem jeziku i deijoj percepciji sveta: Hoe li da pomazi malu macu/makicu? to je lepa ova kaica! Hajde pojedi jedan batai! Ili kada elimo da umanjimo strah kod dece: Nemoj plakati! To je samo mali psi! Don't cry, it's just a silly little dog! c) Prilikom iskazivanja prezira, ironije: Razmisli malo svojom glavicom. Why don't you use that (silly) head of yours? Stalno kupuje nove krpice! (skoro idiomatizovano znaenje) She's always buying some new threads. d) Radi postizanja komunikativnog efekta u alama: Zamisli! Dobio je pokloni od $10000 od svoje tetke! Can you imagine? He only got $10000 from his aunt! e) Izraavanje lane skromnosti: Imam ja svojih par knjiica o toj temi. I have a couple of books of my own on this subject. f) Deminutivi kao eufemizmi (zamene za teke, neprijatne rei): On voli aicu. He is quite a heavy drinker. g) Izraavanje saoseanja ili empatije prema oaloenoj porodici: Vaa Milkica je bila divna ena! h) Kada se eli izazvati oseanje empatije kod sluaoca (npr. u oglasima): Poklanjam lepog psia. I'd like to give away a sweet little puppy. i) Izraavanje ljubaznosti (ublaavanje govornih inova): molbe: Saekaj asak, Moe li doi askom? Would you come for a (little) moment?; ponude: Jeste li za kaficu/soki/rakijicu/kolai? Would you like a (nice little) cup of coffee/glass of juice/brandy? Uglavnom se koriste u komunikaciji sa prijateljima ili ak i nepoznatim ljudima pri emu se eli stvoriti prijatna atmosfera. Otuda ve i idiomatizovano znaenje u: Dola sam na aicu razgovora! I came to have a nice friendly conversation with you. j) Prilikom ublaavanja (za sluaoca) neprijatnih iskaza: Imamo jedan problemi. We have a little (some kind of a) problem. k) Prilikom upuivanja komplimenata: Lepa ti je FRIZURICA. That NEW HAIRDO OF Y OURS is simply adorable. l) Za karakterizaciju ljudi (korienjem metafore): pela PELICA: bee LITTLE BEE, fig. BUSY BEE, EAGER BEAVER , guska GUSKICA: goose
162
GOSLING, Y OU SILLY LITTLE THING! OU SILLY Y LITTLE THING! .
RADMILA URI
; luda
LUDICA:
a silly/ crazy person
m) Za oblike linih imena i prezimena: Tomica Tommy (nadimak od Toma Tom ili ime bez hipokoristikog znaenja). Najei obrazac za izvoenje prezimena je korienje deminutivnih nastavaka na osnove od linih imena: Jovani, Jovani. Kao to se moe videti iz navedenih prevoda, usled nedostaka prevodnih ekvivalenata, ovde se u engleskom koriste uglavnom formalni korespondenti. 4. Zakljuak Cilj ovog rada je bila morfoloka, semantika i pragmatika analiza deminutivizacije u srpskom jeziku kao i nalaenje prevodnih ekvivalenata i formalnih korespondenata u engleskom jeziku, u kome je ovaj proces krajnje neproduktivan. Zbog takve prirode deminutivizacije u engleskom, u postupku prevoenja su se koristila sledea sredstva: a) pridevska premodifikacija uz imenicu osnove. U zavisnosti od deminutivnog znaenja korieni su razliiti pridevi: little/small; sweet/nice/cute little; short; young; light; poor/bad/small-time. b) sloenice sa: baby/toy; cub/whelp/baby. c) engleske deminutivne sufiksacije: na -ie/-y; -ling; -let; -ette. d) postojee lekseme u engleskom: npr. cot, pram. e) odreene strukture kao to je tzv. dupli genitiv: npr. this little house of mine. f) odgovarajue diskursne formule u engleskom: Sweetie! Honey! Darling! g) ponekad ne postoji formalni nain za izraavanje razlike izmeu znaenja osnove i deminutiva: npr. as asak, mezimac mezime: pet child/ favourite, darling. Dakle, pri prevoenju sa srpskog na engleski treba osim morfoloke informacije kod umanjenica uzeti u obzir i semantiku, stilisku i pragmatiku diferencijaciju deminutivnih oblika kako bi se sve nijanse originala prenele na ciljni jezik. Deminutiv kao kategorija nije sloen samo sa stanovita morfologije, semantike i pragmatike, ve je interesantan na nivou psiholingvistike i sociolingvistike. Moemo samo pomenuti neka od takvih pitanja u vezi sa deminutivom, kao na primer: Da li ene vie koriste deminutive od mukaraca i zato? Da li upotreba deminutiva moe da odraava psiholoko stanje govornika? Da li upotreba deminutiva moe biti drutveno neprihvatljiva ili poeljna? Bilo bi interesantno takoe i prouavati deminutiv sa etnofilolokog aspekta, to jest ispitivati razlike u uestalosti i produktivnosti deminutiva kao i u
163
psiholokim navikama u upotrebi koje variraju od jezika do jezika. Takva analiza bi pripadala polju kognitivne lingvistike.
KORPUS Korpus srpskih deminutiva koji je ovom prilikom analiziran uzet je iz sledeih izvora: Babi, Stjepan. (1986). Tvorba rijei u hrvatskom knjievnom jeziku. Zagreb: JAZU, Globus. Bujas, eljko. (1999). Veliki hrvatsko-engleski rjenik. Zagreb: Nakladni zavod Globus. Radovi Duan. (1991). Antologija srpske poezije za decu. Beograd: Srpska knjievna zadruga. Vasi, Vera & Joci, Mirjana. (1988). kolski renik standardnog srpskohrvatskog / hrvatskosrpskog jezika. knjiga prva A-Lj, knjiga druga M-Po. Novi Sad: Zavod za izdavanje udbenika u Novom Sadu, Institut za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Korpus engleskih deminutiva uzet je iz: Summers, Della. (ed.). (2000). Longman Dictionary of Contemporary English. Harlow: Longman.
LITERATURA Babi, Stjepan. (1986). Tvorba rijei u hrvatskom knjievnom jeziku. Zagreb: JAZU, Globus. Bari, E. et al. (1979). Priruna gramatika hrvatskog knjievnog jezika. Zagreb: Zavod za jezik Instituta za filologiju i folkloristiku. kolska knjiga. Bujas, eljko. (1999). Veliki hrvatsko-engleski rjenik. Zagreb: Nakladni zavod Globus. Dressler, Wolfgang U. & Merlini-Barbaresi, L. (1994). Morphopragmatics. Berlin: Mouton de Gruyter. Grickat, Irena (1995). O nekim osobenostima deminucije". Junoslovenski filolog 51: 130. Jurafsky, Daniel. (1996). The Universal Tendencies in the Semantics of the Diminutive" Language 72, 3: 533578. Marchand, Hans. (1960). The Categories and Types of Present-day English Word Formation. Wiesbaden: Otto Harrassovitz. Mareti, Tomo. (1963). Gramatika hrvatskog ili srpskog knjievnog jezika. Zagreb: Matica hrvatska. Merlini-Barbaresi, Lavinia. (1999) The Pragmatics of the diminutive English -y/-ie Suffix", in C. Schaner-Wolles, J.R. Rennison &F. Neubarth (eds.), Linguistic studies in honour of Wolfgang Ulrich Dressler presented on the occasion of his 60th birthday, 5870. Mrazovi, P. & Vukadinovi, Z. (1990). Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance. Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojadinovia, Novi Sad: Dobra vest. Pri, Tvrtko. (1997). Semantika i pragmatika rei. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Pri, Tvrtko. (1999). The Productivity of Competing Affixes" Linguistica e Filologia 9: 125134. Radovi Duan. (1991). Antologija srpske poezije za decu. Beograd: Srpska knjievna zadruga. Summers, Della. (ed.). (2000). Longman Dictionary of Contemporary English. Harlow: Longman. Taylor, John R. (1989). Linguistic Categorization. Oxford: Clarendon Press.
164
Radmila uri
RADMILA URI
DIMINUTIVES IN SERBIAN AND THEIR TRANSLATION EQ UIVALENTS IN ENGLISH Summary This paper offers an analysis of the very productive derivational process of diminutivization in Serbian at the morphological, semantic and pragmatic levels. Furthermore, it is contrastively oriented towards suggesting translation equvalents and formal correspondents in English, a language in which this field of word formation is virtually no longer productive. At the level of morphology, there are issues such as (a) morphophonological characteristics of diminutive suffixes, (b) productivity of competing suffixes, (c) synonymy, i.e. free variation of suffixes, and (d) complementary distibution of suffixes, esp. with the same base. Semantic analysis will provide an account of the polysemy of diminutives, dealing with the questions of (a) metaphorical extensions of meaning from literal size to other, even contradictory senses, (b) compositionality vs. lexicalization (and the possibility of both in the same form), and (c) semantic differentiation of different suffixes, esp. with the same base. At the level of pragmatics, diminutives will be analyzed as a kind of discourse formulas which acquire their meaning and communicative function in the context of concrete language use.
NAPOMENE O JEDNOJ ZAJEDNIKOJ OSOBINI SRPSKOG I BUGARSKOG PRAVOPISA U VREME PATRIJARHA JEVTIMIJA
UDC 811.163.41'35 811.163.2'35
Kratak sadraj. Jedan izgovorni poluglasnik bio je zajednika odlika srpskog i bugarskog crkvenog i kwievnog jezika u drugoj polovini H veka. I na srpskoj i na bugarskoj strani trebalo je tada nai grafijsko reewe kojim bi se obeleio pomenuti izgovorni poluglasnik. To reewe je naeno u slovu debelom jeru (). Kqune rei: debelo jer (), izgovorni poluglasnik, bezglasni znak, pravopisna reforma, neizgovorno slovo.
Opte je poznato da se u vreme bugarskog patrijarha Jevtimija (13751393 iveo od 1325/1330. do 1402 (?); up. Dinekov 1963 285 i daqe; Moin 1964 474) slovom debelim jerom () u bugarskom crkvenom i kwievnom jeziku oznaavao izgovorni poluglasnik, i to u odreenim poloajima u reima. Slina pravopisna situacija, ili u velikoj meri slina, ogleda se i u raznim spomenicima H a pogotovo H veka (i daqe), pisanim srpskim crkvenim i kwievnim jezikom (srpskoslovenskim). Ovu meusobnu slinost uslovio je odreeni lingvistiki momenat, jer u to vreme, u H veku, srpski narodni govori a i niz bugarskih narodnih govora, kao i srpski i bugarski crkveni i kwievni jezik, imali su, pored ostalog, i jednu zajedniku fonoloku crtu: poluglasnik, naravno, izgovorni koji u oba ova jezika nije bio istovetnog porekla ali koji je tada ulazio u sastav fonolokih samoglasnikih sistema pomenutih jezika. Nain obeleavawa ovog izgovornog poluglasnika kod Srba i Bugara u odreenom vremenskom periodu o emu e kasnije ovde biti vie rei mogao je predstavqati grafijski problem ije je reavawe bilo nuno. Reewe je naeno u slovu debelom jeru (). Ovo slovo () u bugarskoj pismenosti, u ranijim vremenima (i pre H veka) oznaavao je poluglasnik zadweg reda (naravno, izgovorni), mada se ono pisalo i na mestima gde se taj poluglasnik nije izgovarao, gde je bio bezglasan, odnosno gde se nekadawi poluglasnik nalazio u slabom poloaju. Sada, u periodu pre i za vreme patrijarha Jevtimija, trebalo je slovu debelom jeru () ostaviti samo funkciju oznaavawa izgovornog poluglasnika (a taj se poluglasnik i danas uva u bugarskom jeziku, npr. u wegovim istonim dijalektima i drugde: Haralampiev 2001 52; BDA 5962, 6466),i to u odreenim poloajima u rei: u korenu, u prefiksima, u predlozima s, v, k i dr., zatim u obeleavawu
166
samoglasnikog r i l znacima r, l i sl. (Vasilev 1980 411 i daqe; Davidov 2002 37; Haralampiev 2002 54, 74; Haralampiev 1995 4445; Haralampiev 1990 34; up. i Mirev 1963 30). Istovremeno ukinula bi se sluba ovoga slova oznaavawa bezglasnog , s tim to bi tu slubu, na primer na kraju samostalnih rei, preuzelo bezglasno slovo tanko jer () jer se poluglasnik predweg reda () u nizu bugarskih narodnih govora ranije razvio u samoglasnik e (Haralampiev 2001 52; BDA 70, 73) a slovo u pisawu nije bilo naputeno. U pomenutom odreivawu nove funkcije slovu debelom jeru () ogleda se reformatorski postupak onoga koji je to uinio, bilo da je to bio pojedinac, bilo da je u pitawu grupa qudi, prethodnika ili savremenika patrijarha Jevtimija. U srpskom jeziku i pismenosti situacija je bila drukija. Stari poluglasnici (, ) naravno, izgovorni, u jakom poloaju u srpskim narodnim govorima izmeu sebe su se izjvdnaili u jedan poluglasnik, a to se desilo, kako se smatra, do kraja H ili do poetka H veka, kada je dolo, uopte uzev, do prve fonoloke izmene vokalskog sistema u srpskom narodnom jeziku (Ivi 1990 50). Sa primawem kod Srba slovenskog bogosluewa (naravno vizantijskog, grkog, pravoslavnog) to se desilo svakako najkasnije s prvim decenijama H veka kada je istovremeno primqena i slovenska pismenost, mogla se u toj srpskoj pismenosti stabilizovati upotreba slova tankog jera () za oznaavawe pomenutog srpskog jedinog poluglasnika, naravno izgovornog. Ovo oznaavawe je moglo nastati pod uticajem tadaweg, makar vremenski ne dugo upotrebqavanog, naina pisawa u Preslavu: samo umesto i (to je bilo uslovqeno svoewem dva poluglasnika na jedan u nekim bugarskim narodnim govorima, a po hipotezi I. Glbova: up. Mladenovi 2002 5965). Taj jedan poluglasnik u srpskom narodnom jeziku, koji se u srpskoj pismenosti oznaavao slovom tankim jerom (), odlika je najstarijih sauvanih srpskih pisanih spomenika, i to kako na narodnom jeziku (Poveqa Kulina Bana, 29. avgust 1189. g.), tako i na srpskoslovenskom (starom srpskom crkvenom i kwievnom) jeziku (Miroslavqevo jevaneqe, pisano 90-ih godina H veka). Ova jezika odlika (jedan poluglasnik), koja se u pisanim spomenicima najee oznaavala slovom tankim jerom (), bila je i ostala karakteristika srpskog narodnog i srpskog crkvenog i kwievnog jezika sve do kraja H i poetka H veka. Tada se u ogromnom delu srpskog narodnog jezika pomenuti izgovorni poluglasnik vokalizovao u samoglasnik a (npr. veliki deo Srbije i Crne Gore, zatim Bosna, Hercegovina i dr.), dok se u veini zetskih govora u Crnoj Gori razvio u otvoreno e (u junoj i istonoj Srbiji ostao je nevokalizovan poluglasnik (reda a) do danawega dana a isto tako i u mawim oazama pomenutih zetskih govora u kojima se poluglasnik, reda a, sauvao u kratkim slogovima Ivi 1990 51; Mladenovi-Petrovi 1975 141 i daqe). Novija ispitivawa (vrena filigranolokim metodom) nastanka srpskih spomenika pisanih srpskoslovenskim jezikom (srpskim crkvenim i kwievnim jezikom, srpskom redakcijom staroslovenskog jezika)
NAPOMENE O JEDNOJ ZAJEDNIKOJ OSOBINI SRPSKOG I BUGARSKOG PRAVOPISA
167
a koji su po svojoj sadrini bogoslubeni ili uopte bogoslovski pokazala su da se u nizu rukopisnih kwiga iz prve polovine H veka (a retko iz H stolea), pored tradicionalnog slova tankog jera (), upotrebqava i slovo debelo jer () i to u svim slubama: i kada oznaava izgovorni poluglasnik, i kada wega ne oznaava, tj. kada oe upotrebqava samo pravopisno, kao bezglasni znak (up. Jovanovi-Stipevi 1991 270276; Jovanovi-Stipevi 2000 344 i daqe; up. i Trifunovi 1978 104). Pored eventualnog podraavawa predlocima s kojih su prepisivane neke od pomenutih kwiga (gde se retko javqa ), za upotrebu slova debeloga jera u drugima od wih moe se pretpostaviti da su wihovi pisari teili da prue svoj doprinos pravopisnoj stabilnosti u tekstovima koje piu. Ovakvo wihovo nastojawe bilo bi u skladu sa vremenom kada su oni iveli i pisali a koje se odlikuje poznatim optim novim duhovnim strujawima", kada se kod Srba i Bugara pristupalo proveravawu, reviziji i ispravqawu sadrine bogoslubenih kwiga, stvarawu wihovih novih slovenskih prevoda polazei od najautentinijih grkih originala ije su kolevke bile, naravno, manastirska sredita na Svetoj Gori. Odavde [iz Svete Gore A. M.] su se irili kae V. Moin u Srbiju i Bugarsku tadawi religiozni i filozofski pokreti; tamo su bili stari grki rukopisi s kojih je trebalo da se prave novi prevodi liturgijskih, kanonskih, homilitikih i asketsko-pounih dela; tu je trebalo da bude postavqeno pitawe revizije tekstova Svetog pisma [] U svetogorskim prevodilakim i prepisivakim radionicama morala se osetiti i potreba preciznije reglamentacije pravopisa" [podvukao A. M.] a za takvo ugledawe Srba i Bugara Grci su imali ne samo ispravne kanonske tekstove ve i filoloku literaturu" [] Pribliavawe junoslovenskog pisma i pravopisa grkom uzoru nastavqa V. Moin vrilo se stalno kroz itav H vek" [] Redovno se akcenti javqaju u bugarskim rukopisima iz sredine H veka; tada se pojavquju i u srpskim. Uopte se za to doba mora naglasiti vanredna povezanost izmeu srpske i bugarske pismenosti, koje su prevodile grka dela i crple svoje ideje iz iste kulturne riznice u Svetoj gori i redovno posuivale jedna drugoj svoje rukopise za prepisivawe. Kulturna povezanost izmeu Srba i Bugara u H veku bila je u potpunom skladu s uskom povezanou izmeu oba naroda u politikom ivotu; naroito u doba cara Duana [umro 1355. g. A. M.] i wegova uraka bugarskog cara Jovana Aleksandra, a posebno se morala pojaati u posledwoj etvrtini H veka, kad se pred oba naroda posle Marike bitke 1371. godine u potpunoj grozoti digla avet bliske zajednike propasti od Turaka". U nastavku V. Moin kae: Nastojawa oko ispravqawa i doterivawa pravopisa, koja su u toku H veka ila paralelno s pokretom na ispravqawu crkvenih tekstova i u najveoj meri bila ba tim pokretom nametnuta, bila su u posledwoj etvrtini H veka u Bugarskoj krunisana pravopisnom refornom patrijarha Jevtimija" (Moin 1964 470, 471; uopte o reviziji, ispravqawu i novim prevodima bogoslubenih kwiga up. Bogdanovi 1981 603616; Davidov 2002 3034). Ova reforma patrijarha Jevtimija pred-
168
stavqa, zapravo, zavrnu fazu prethodnog razvitka pravopisnih izmena, usvajawa niza reewa koja su Patrijarhovi prethodnici, uenici i savremenici sprovodili u praksi, odnosno ona je zavren stadi v procesa na organinata evolyci na blgarski pravopis ot predhodni etap" (Vasilev 1980 407), jer povata za reformirane na kniovni ezik e bila podgotvena oe predi Evtimi" a sled zavraneto si v Blgari [1371. g. iz Svete Gore A. M.] Evtimi se e zael da dovede zaponali proces dokra, izdignal go e do ravnieto na oficialna kniovna politika, osigurena s poddrkata na car" (Haralampiev 2002 60, 61; up. i Nedeqkovi 1965 470, 471; Petkov 1974 536; Vasilev 1980 406; Haralampiev 1990 29). Ovaj poglavar Bugarske pravoslavne crkve svojim autoritetom i svakako svojim neposrednim ueem zauzeo se da ova celokupna reforma (crkvenokwievna, kwievnojezika i pravopisna) postane obavezujua u samoj praksi. Ona je to postala svakako u najveoj meri iako se nije svuda dosledno primewivala. U takvoj optoj kulturnoj situaciji, a posebno u crkvenokwievnoj i pravopisnoj, pisawe kod Srba u to vreme odlikovalo se nizom istih crta kao i kod Bugara, tj. upotrebom grafijskih i ortografskih osobina preuzetih iz grkog pisawa (grka kuzivna slova: alfa", iroko e, visoko t koje lii na broj 7, zatim deseteriko i, tita", zelo", ksi", psi", iica", nadredni i nadslovni znaci: spiritusi, akcenti, znaci za interpunkciju i sl. Moin 1964 470, 471). Tada je kod Srba trebalo pronai poseban znak za obeleavawe gorepomenutog izgovornog poluglasnika jer je tradicionalno slovo tanko jer () imalo dve funkcije: oznaavalo je izgovorni poluglasnik, ali se istovremeno pisalo i na onim mestima u rei gde nije bilo nikakvog izgovora pa je tu slovo bilo bezglasno (npr. na kraju rei ili na mestu nekadaweg poluglasnika u slabom poloaju gde se pisalo po tradiciji). U srpskom pisawu pojavilo se slovo debelo jer () u onoj wegovoj funkciji koja se ogleda u tekstovima koji reprezentuju pravopisnu reformu bugarskog patrijarha Jevtimija, tj. u obeleavawu izgovornog poluglasnika, kako smo ve rekli, u odreanim poloajima u rei. Identinost ove funkcije slova debeloga jera () u tadawem bugarskom i srpskom pravopisu bila je uslovqena (a weno sprovoewe u praksi olakano) iwenicom, ovde ve pomenutom, da su srpski i bugarski narodni i crkveni i kwievni jezik imali jedan izgovorni poluglasnik u svojim tadawim vokalskim sistemima, koji je obeleavan jednim slovom: debelim jerom (). Ova iwenica svedoi: a) o tadawoj bliskosti izmeu Srba i Bugara u ovoj jezikoj osobini, b) o tadawoj bliskosti srpske i bugarske ortografije (raunajui tu i druge gorepomenute pravopisne crte) i v) o mogunosti inspiracije srpskih pisara pomenutom bugarskom pravopisnom crtom (obeleavawem izgovornog poluglasnika sa ), odnosno wihovim preuzimawem takvog pisawa iz bugarskog pravopisa (Moin 1964 472; Nedeqkovi 1965 471; Nedeqkovi 1975 244). Ne treba smetnuti s uma da se slovo debelo jer (), za razliku od pisawa kod Srba, odavno upotrebqavalo kod Bugara, i to kontinuirano na najveem pro-
169
storu bugarske pismenosti: jo od vremena stvarawa slovenskog pisma (a u H veku slovo nastavilo je i daqe da se upotrebqava, istina, s gorepomenutom modifikovanom funkcijom). U srpskoj pismenosti slovo debelo jer () u slubi oznaavawa izgovornog poluglasnika upotrebqavalo se ne samo u vremenu resavskog pravopisa, tj. ne samo posle podizawa u Srbiji manastira Resave (Manasije 1406/71418. g., up. orevi uri 1982 185), kada je vladao despot Stefan Lazarevi, ve i pre ovog vremena (Moin 1964 472473; up., pored ostalog, i u jednoj poveqi kneza Lazara iz 1381. godine nedosledno obeleavawe sa slovom : predloga v, s, prefiksa v-, zatim vokalnog r sa r: Mladenovi 2003 149). Kada je posle H veka u veini srpskih narodnih govora dolo do vokalizacije poluglasnika u samoglasnik a (pri emu se ova fonoloka promena vokalskog sistema odrazila, naravno, i u srpskoslovenskom jeziku, tj. u crkvenom i kwievnom jeziku Srba toga vremena), slovo debelo jer () nastavilo je i daqe da se upotrebqava u srpskom pisawu. Na jezikom planu ova promena poluglasnika u a znaila je nestanak toga poluglasnika iz fonolokog samoglasnikog sistema velikog dela srpskog narodnog jezika (o tome je ovde ve bilo rei), a to znai istovremeno i iz srpskoslovenskog jezika. Ova promena, prestanak postojawa izgovornog poluglasnika, nije, meutim, iskquila slovo debelo jer () iz srpskog pisawa, jer je sada, umesto oznaavawa dotadaweg poluglasnika izgovornog, slovo nastavilo slinu slubu: obeleavalo je samoglasnik a koji je, razume se, takoe izgovoran. Taj samoglasnik a, u prvo vreme, naroito u bogoslubenim tekstovima, nije se, najee, obeleavao slovom a ve slovom , s tim to se kasnije postepeno ovde irilo pisawe i slova a. Tu grafijsku postupnost u H, H, H i u prvoj polovini H veka pokazuju vie srpski nebogoslubeni tekstovi negoli bogoslubeni (koji vie uvaju tradicionalan pravopis), ali wu pokazuju i ovi drugi, pogotovo iz prve polovine H stolea, koji poznaju iroku zastupqenost pisawa slova a umesto ranijeg pisawa slova ili (Mladenovi 1991 2326; Mladenovi 19841985 347350; Mladenovi 1987 453461). Paralelno sa slovom debelim jerom () u srpskom pisawu upotrebqavalo se i slovo tanko jer (), kao tradicionalno, kojim je od najstarijih vremena srpske pismenosti oznaavan izgovorni poluglasnik a, pored toga, ovo slovo kao bezglasno pisalo i na mestima u rei gde ono nije pokrivalo" nikakav izgovor (npr. na kraju rei i u poloaju nekadaweg poluglasnika u slabom poloaju.). A kada je posle H veka dolo do gorepomenute vokalizacije poluglasnika u samoglasnik a, slovo tanko jer () poelo je da oznaava taj samoglasnik koji je bio jeziki nastavqa dotadaweg poluglasnika. Time se u srpskoj pismenosti praktino produilo prethodno stawe kada se slovima i obeleavao jedan izgovorni poluglasnik a sada se tim istim slovima oznaavao refleks tog jednog poluglasnika: samoglasnik a. Poto se zbog tradicije iz pisawa nije moglo iskquiti ni jedno od ovih dvaju slova (, ), to su se ona oba upotrebqavala i daqe u srpskom pisawu (u
170
obema slubama: i kad su oznaavala vokal a, i kad su bila bezglasna), i to vrlo esto, pa i od strane istog pisara, u istoj rukopisnoj kwizi ili tekstu. Takvo pisawe je dovelo do proirewa funkcije slova debelog jera (), tj. do stvarawa bezglasnog , odnosno do funkcionalnog izjednaewa ovog slova () sa slovom tankim jerom (), ime se stvorio simetrian odnos: (izgovorno) /vokal a od H veka : (neizgovorno, bezglasno) = (izgovorno) /vokal a od H veka: (neizgovorno, bezglasno). Ovakvom upotrebom slova i odlikovao se srpski pravopis u vremenima pre i za vreme (donekle) a pogotovo posle patrijarha Jevtimija, to znai ne samo u H veku ve i u stoleima koja su dolazila. Poto su oba slova: i tanko jer (), i debelo jer () oznaavala i izgovorni i neizgovorni poluglasnik (do kraja H veka), a takoe i samoglasnik a, ali i odsutsvo bilo kakvog izgovora (od H veka naovamo) to su slova i (kad su obeleavala najpre izgovorni poluglasnik, odnosno kasnije samoglasnik a) mogla biti napisana sa nadslovnim akcenatskim znacima iznad sebe (dakle, s akutom (oksijom), perispomenom, varijom (gravisom), odnosno sa dve varije), koji su, naravno, preuzeti iz grkog pisawa. Poto su ovi akcenatski znaci stavqani iznad vokala u raznim poloajima u rei, to je pisar pisawem akcenata iznad slova i skretao pawu itaocu na poluglasniku (do kraja H veka) ili na samoglasniku vrednost (od H veka naovamo) slova ili , i to na odreenim mestima u datoj rei ili obliku (npr. u nekim poveqama kneza Lazara, pisanim u vremenu od 1379. do 1388. g., oblici genitiva mnoine imenica, kao npr. inok, rabot, darov, knig, rebr, kral i sl., zatim veznik n ('ve, nego'), dolaze napisani ee sa dve varije ulevo a ree sa perispomenom iznad krajweg -: Mladenovi 2003 132, 134, 151, 182, 204; up. takoe u Apostolu, rukopisnoj kwizi pisanoj 1566. g. u zapadnoj Srbiji, primere sa slovima i iznad kojih su napisani akcenti: a) akut (oksija) tma 20a, 63a, tmnicu 8, l (l-) 65a, zatim tm'nicu 26, dda 162a, lv (l-) 57a, si ('ovaj') 12a, 34a i dr., b) perispomena n ('ve, nego') 82, 91, 99a i dr., v) varija lv (l-) 57, si ('ovaj') 37a, 67 i dr., g) dve varije ulevo n ('ve, nego') 68, 71, n ('ve, nego') 47, 85, t ('taj') 65a, si ('ovaj') 36 i dr. ova kwiga se uva u sofijskoj Narodnoj biblioteci Sv. irilo i Metodije" pod sign. 894 i o woj. up. Mladenovi 1986 107122). Poto su se slova i pisala u reima i na mestima gde su ona bila bezglasna, gde nije postojao nikakav wihov izgovor, to se deavalo da su se i i u tim poloajima ponekad pisali s akcentima iznad sebe, to je, naravno, greka odgovarajueg pisara. Slovo koje je na pokazani nain ulo u srpsko pisawe uglavnom od H veka nije prekidalo svoju upotrebu ve ju je nastavilo sve negde do polovine H stolea. Prelaskom Srpske pravoslavne crkve sa srpskoslovenskog jezika (sa srpske redakcije staroslovenskog jezika) na ruskoslovenski jezik (na rusku redakciju staroslovenskog jezika), a to se poelo zvanino deavati od 1726. godine slova: debelo jer () i tanko jer () naputala su i napustila svoju tradicionalnu funkciju
171
oznaavawa odreenog vokalskog izgovora (tj. samoglasnika a) i svela su se samo na bezglasne znake. Ovo je bilo uslovqeno takvim statusom slova i u pravopisu ruskoslovenskog jezika poto se ovaj ruski crkveni jezik od davnine odlikovao refleksima e i o za nekadawe poluglasnike i (up. Mladenovi 1977 1620; Ivanova-Mireva 1987 339). Kao bezglasna slova, kao isto pravopisni znaci, tanko jer () i debelo jer () upotrebqavali su se u srpskoj irilici, i pisanoj i tampanoj, tokom druge polovine H i u prvih est decenija HH veka. Istina, u tim vremenima oba ova slova bila su zahvatana, bila su delimino ili potpuno iskquivana iz pisawa od strane pojedinaca koji su se bavili reformisawem srpskog pisma, da bi konanim zvaninim usvajawem azbuke Vuka Karaxia, 60-ih godina HH veka, u Srbiji prestala da se upotrebqavaju i (s izuzetkom tankog jera () u funkciji oznaavawa vokalnog r kad se ono nalazilo u susedstvu drugih samoglasnika, npr. umro i sl., to se u pisanoj i tampanoj srpskoj irilici zadralo negde do kraja pomenutog stolea up. Mladenovi 1977 1920; Mladenovi 1980 325).
Beograd
SKRAENICE Bogdanovi 1981 Dimitrije Bogdanovi, Kwievnost u znaku Svete gore 603616 u kwizi: Istorija srpskog naroda. Prva kwiga. Od najstarijih vremena do Marike bitke (1371). Beograd (Srpska kwievna zadruga), 1981. BDA 9 Blgarski dialekten atlas. Obobava tom. . Fonetika. Akcentologi. Leksika. Sofi (Blgarska akademi na naukite. Institut za blgarski ezik), 2001. Vasilev 1980 Vasil P. Vasilev, Pravopisnata reforma na Evtimi i otraenieto v proizvedeni na negovi sledovnici i na blgarskite damaskinari. Trnovska kniovna kola, Sofi (Velikotrnovski universitet Kiril i Metodi". Institut za balkanistika pri BAN), 1980, tom 2, 405421. Davidov 2002 Angel Davidov, Km harakteristikata na Evtimievata reforma, 2951 u kwizi: Trnovski pismena. Almanah za Trnovskata kniovna kola, Sofi (Universitetsko izdatelstvo Sv. sv. Kiril i Metodi"), 2002, tom 1. Dinekov 1963 Petr Dinekov, Evtimi Trnovski, 285306 u kwizi: Istori na blgarskata literatura. 1. Staroblgarska literatura, Sofi (Blgarska akademi na naukite. Institut za literatura), 1963. orevi uri 1982 Gordana Babi-orevi i Vojislav J. uri, Polet umetnosti, 144191 U kwizi: Istorija srpskog naroda. Druga kwiga. Doba borbi za ouvawe i obnovu drave (13711537). Beograd (Srpska kwievna zadruga), 1982. Ivanova-Mireva 1987 Dora Ivanova-Mireva, Zadai na izuvaneto na crkovnoslavnski ezik, 333343 u kwizi: Dora Ivanova-Mireva, Vprosi na blgarski knioven ezik do Vzradaneto. HH do H vek. Sofi (Dravno izdatelstvo Narodna prosveta"), 1987. Ivi 1990 Pavle Ivi, Istorija jezika. Enciklopedija Jugoslavije, Zagreb, 1990, kw. 6, 5067. Jovanovi-Stipevi 1991 Biqana Jovanovi-Stipevi, O sreivawu srpskoslovenskog pravopisa u prvim decenijama H veka. Arhiepiskop Danilo i wegovo doba, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti. Nauni skupovi kw. 58. Odeqewe istorijskih nauka kw. 17), 1991, 265280. Jovanovi-Stipevi 2000 Biqana Jovanovi-Stipevi, Kareja i Hilandar uvari tradicije u razvoju srpskoslovenskog pravopisa. Osam vekova Hilandara. Isto-
172
rija, duhovni ivot, kwievnost, umetnost i arhitektura. Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti. Nauni skupovi kwiga HSH. Odeqewe istorijskih nauka kwiga 27), 2000, 343350. Mirev 1963 Kiril Mirev, Istorieska gramatika na blgarski ezik. Vtoro izdanie. Sofi, 1963. Mladenovi 1977 Aleksandar Mladenovi, Napomene o srpskoslovenekom jeziku. Zbornik za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 1977, kw. HH-2, 120 (vokalizacija poluglasnika u srpskom narodnom jeziku nastupila je posle H veka a ne poetkom ovog stolea, kako sam ranije mislio i kako pomiwem u ovom radu). Mladenovi 1980 Aleksandar Mladenovi, O nekim osobinama srpskoslovenskog jezika posle H veka. Trnoveka kniovna kola, Sofi (Velikotrnovski universitet Kiril i Metodi". Institut za balkanistika pri BAN), 1980, tom 2, 316325 (vokalizacija poluglasnika u srpskom narodnom jeziku nastupila je posle H veka a ne poetkom ovog stolea, kako sam ranije mislio i kako pomiwem u ovom radu). Mladenovi 19841985 Aleksandar Mladenovi, Jo jedan rukopis Aleksandrov". Arheografski prilozi, Beograd (Narodna biblioteka Srbije. Arheografsko odeqewe), 19841985, kw. 67, 347350 sa 4 faksimila. Mladenovi 1986 Aleksandar Mladenovi, Arheografske beleke. 1. Apostol (1566. g.). Arheografski prilozi, Beograd (Narodna biblioteka Srbije. Arheografsko deqewe), 1986, kw. 8, 107122. Mladenovi 1987 Aleksandar Mladenovi, Srpska redakcija staroslovenskog jezika neke osobine iz tekstova H veka. Kirilo-Metodievski studii, Sofi (Blgarska akademi na naukite. Kirilo-Metodievski nauen centr), 1987, tom 4, 453 461 (objavqeno i u Zborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 1986, HHH-1, 103111). Mladenovi 1991 Aleksandar Mladenovi, Neke napomene o jeziku rukopisa Slube svetom knezu Lazaru". (Prva etvrtina H veka). Nauni sastanak slavista u Vukove dane. Referati i saoptewa, Beograd (Meunarodni slavistiki centar), 1991, kw. 19, sv. 1, 2326. Mladenovi 2002 Aleksandar Mladenovi, O jednoj zajednikoj osobini starog crkvenog o kwievnog jezika kod Srba i Bugara. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 2002, kw. H/12, 5965 (pod naslovom: Za edna oba osobenost na stari crkoven i kniove ezik u srbite i blgarite objavqeno i u publikacijama: Arheografski prilozi, Beograd (Narodna biblioteka Srbije. Arheografsko odeqewe), 2002, tom 24, 715; Godinik na Sofiski universitet Sv. Kliment Ohridski" Centr za slavno-vizantiski prouvani Ivan Duev", Sofi, 2003, tom 92 (11) za 2002. g., 221226). Mladenovi 2003 Aleksandar Mladenovi, Poveqe kneza Lazara. Tekst. Komentari. Snimci. Beograd (igoja tampa), 2003. Mladenovi Petrovi 1975 Aleksandar Mladenovi i Dragoqub Petrovi, O sudbini poluglasnika u nekim zetskim govorima i spomenicima s osvrtom na prizrensko-timoku situaciju. Godiak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, Novi Sad, 1975, tom. H-1, 139155. Moin 1964 Vladimir Moin, Revolucije" u istoriji srpskog pravopisa. Bibliotekar, Beograd, 1964, kw. 6 (za 1963. godinu), 465475. Nedeqkovi 1965 Olga Nedeqkovi, Pravopis Resavske kole" i Konstantin Filozof. Srpska kwievnost u kwievnoj kritici. . Stara kwievnost. Priredio ore Trifunovi. Beograd (Nolit), 1965, 467475. Nedeqkovi 1975 Olga Nedeqkovi, Problem raawa resavskog pravopisa i poveqe iz doba kneza Lazara. (Posebno u odnosu na interpunkciju i prozodijski sistem). O knezu Lazaru. Nauni skup u Kruevcu 1971, Beograd (Filozofski fakultet. Odeqewe za istoriju umetnosti. Beograd Narodni muzej. Kruevac), 1975, 243254. Petkov 1974 Georgi Petkov, Evtimi Trnovski i kolata mu spored Skazanie o pismeneh" ot Konstantin Kosteneki. Trnovska kniovna kola 13711971, Sofi (Velikotrnovski universitet Kiril i Metodi". Institut za balkanistika pri BAN), 1974, 531544. Trifunovi 1978 ore Trifunovi, Teodulov prepis Teodosijevog itija svetoga Save". Hilandarski zbornik, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti), 1978, tom 4, 99108 sa 8 faksimila.
173
Haralampiev 1990 Ivan Haralampiev, Ezikt i ezikovata reforma na Evtimi Trnovski. Sofi, 1990. Haralampiev 1995 Ivan Haralampiev, Stroiteli na stari knioven ezik. Trnovska kniovna kola. Veliko Trnovo, 1995. Haralampiev 2001 Ivan Haralampiev, Istorieska gramatika na blgarski ezik. Veliko Trnovo, 2001. Haralampiev 2002 Ivan Haralampiev, Ezikovo-pravopisnata reforma i ezikt na patriarh Evtimi Trnovski, 5282 u kwizi: Trnovski pismena. Almanah za Trnovskata kniovna kola, Veliko Trnovo (Universitetsko izdatelstvo Sv. sv. Kiril i Metodi"), 2002, tom 1.
Aleksandar Mladenovi ZAMETKA OB ODNO OBE OSOBENNOSTI SERBSKOGO I BOLGARSKOGO PRAVOPISANI VO VREM PATRIARHA EVTIMI Rezyme V nastoe rabote avtor ukazvaet na odnu orfografieskuy osobennost, kotora v opredelenn period bla obe i dl serbskogo i dl bolgarskogo pravopisani. Re idet ob oboznaenii proiznosimogo reducirovannogo glasnogo v serbskom i bolgarskom pisme v H veke, a imenno s pomoy bukv . V to vrem bola ast serbskih narodnh govorov, a take i serbski cerkovn i literaturn zk togo vremeni, imeli sistemu glasnh, otliayuys, nardu s drugimi fonologieskimi edinicami, proiznosimm reducirovannm glasnm; to bla harakteristika i asti bolgarskih narodnh govorov, a take i bolgarskogo cerkovnogo i literaturnogo zka. Nesmotr na to to upomnut proiznosim reducirovann glasn, kak u serbov, tak i u bolgar, imel ne vpolne todestvennoe proishodenie, vse e oboznaenie ego v pismennh pamtnikah predstavllo sobo svoego roda problemu i dl serbov i dl bolgar. Reenie nadeno v bukve . to bukve ostavlena funkci oboznaeni proiznosimogo reducirovannogo glasnogo, ustranena ego funkci gluhosti (kotora predostavlena bukve ), v em provlets reformatorski postupok nadleaih lic ili opredelenno linosti. Takim e obrazom, kakim bukva upotreblets v bolgarskih pismennh pamtnikah, predstavlyih sobo izvestnuy reformu pravopisani bolgarskogo patriarha Evtimi, ona naalas upotreblts i v serbskih pismennh pamtnikah. Oevidno re idet o podraanii drevnih serbskih perepisikov bolgarskomu pravopisaniy togo vremeni. V serbskom pisme bukva prodolalas upotreblts i posle H veka. V to vrem v bolinstve serbskih narodnh govorov, a take v serbskom cerkovnom i literaturnom zke, bole ne blo proiznosimogo reducirovannogo glasnogo, kotor posle H veka preobrazovals v glasn a. Bukva orfografieski funkcionirovala kak i bukva : oba ti znaka teper oboznaali glasn a, no oni ispolzovalis i kak gluhie v nekotorh pozicih v slove. Takuy rol bukv i imeli i v serbsko kirillice primerno do seredin H veka. S printiem russkoslavnskogo zka v kaestve sluebnogo zka Serbsko pravoslavno cerkovy (oficialno naina s 1726 g.) printo, koneno, i russkoslavnskoe pravopisanie, v kotorom bukv i oboznaali gluhie. Takim obrazom bukv i perestali oboznaat glasnuy a, i stali sluit isklyitelno dl oboznaeni gluhosti.
SLOVO SV. IRILA SOLUNSKOG U SRPSKOM PREPISU IZ H VEKA*

NATAA DRAGIN
UDC 811.163.1'3512" 091= 163.112"
Kratak sadraj. U radu se analiziraju pravopisne i jezike karakteristike Slova sv. irila Solunskog u srpskom prepisu iz H veka (rukopis br. 23 zbirke manastira Hilandara). Ispitivawe pokazuje da pravopis ima odlike ureenog rakog tipa. Srpskoslovenska norma u tekstu je u potpunosti formirana. Na fonolokom planu primewuje se dosledno, dok se u sferi morfologije uoava mawi uticaj narodnog jezika. Kada su u pitawu predloci ili raniji prepisi, posvedoene ortografske i jezike crte otkrivaju ruski izvor, dok se jednoj osobini moe pripisati i makedonsko odnosno staroslovensko poreklo. Kqune rei: slovo, sv. iril Solunski, srpskoslovenski jezik, H vek, pravopis, fonetika, morfologija.
Pored najznaajnijih bogoslubenih kwiga prevedenih sa grkog za potrebe hristijanizacije, veoma rano u opteslovensku rukopisnu riznicu uao je i izvestan broj originalnih sastava koji i danas predstavqaju nezaobilazan izvor za prouavawe nastanka i razvoja slovenske pismenosti. Pored irilovog i Metodijevog itija, Pohvalnog slova Konstantinu-irilu i Metodiju, spisa crnorisca Hrabra i drugih dela, znaajno mesto u ovoj grupi tekstova zauzima svakako i Slovo Konstantina Filosofa, poznato jo i pod nazivom Proglas svetog jevaneqa. . Sp. Radojii istie da je to najstarija slovenska originalna pesma, o kojoj danas preovlauje miqewe da je sastav slovenskog prosvetiteqa Konstantina-irila. Napisana je izmeu 863. i 869. godine."1 Najstariji poznati prepis nalazi se u rukopisnoj kwizi br. 23 zbirke manastira Hilandara na str. 24 i prethodi tekstu etvorojevaneqa.2 anrovska odrednica i ime autora javqaju se na samom poetku, u naslovu: blaenago itel naego kostantina filosofa slovo 2a/14. Kwiga je datirana u treu etvrtinu H veka, pisana je na pergamentu, ustavom, u dva stupca, a wen najvei deo ini tekst etvorojevaneqa,
* Ovaj rad je nastao u okviru projekta Istorija srpskog jezika koji finansira Ministarstvo za nauku Republike Srbije. 1 Hilandarski rukopisi o postanku slovenske pismenosti. Priredio ore Sp. Radojii, Novi Sad 1963, 99. 2 Dimitrije Bogdanovi, Katalog irilskih rukopisa manastira Hilandara, Beograd 1978, 60.
176
NATAA DRAGIN
ali se javqaju i krai tekstovi drugog sadraja. Redakcija spomenika je srpska, a po reima D. Bogdanovia rukopis je pisao (bar delimino) dijak Bunilo negde u Srbiji."3 Znaaj ovog prepisa je utoliko vei to, prema saznawima . Sp. Radojiia, svega imamo etiri rukopisa s tim stihovima, i od wih su tri srpska (sem pomenutog hilandarskog, jo dva iz H veka), a jedan je ruski (iz H veka)."4 Tekst Slova izdat je vie puta.5 Na savremeni jezik preveo ga je . Sp. Radojii.6 U ovom radu razmotrie se wegove pravopisne i jezike karakteristike u svetlu dosadawih saznawa o spomenicima iz ranog perioda srpske redakcijske pismenosti. Pravopisne crte. Grupa ja na poetku rei i iza vokala belei se ligaturom: a) koe 2a/6, vlyxe 2v/17, e 2g/3; b) bi 2v/1314, boti se 2v/20, gno 3a/14 itd. Grupa je se takoe u obe pozicije oznaava ligaturom: a) st 2a/5, zki 2a/9, gda 3g/13; b) desn 2a/20, iti 2b/15, raisko 2b/15 itd. Grupe qa, wa uvek se piu pomou ligature: itel 2a/12, vlyxe 2v/17, tl 3a/12; ogn 2b/17, nn 2b/18, 3v/13 itd. U oznaavawu qe, we primewen je isti princip: glm 2g/1011, 3b/1, tl 3g/5, gn 3v/14, wgnm' 3g/13. Odstupa samo glet 3v/1819. Grupa qu (za wu nema primera) uvek je sa y: glyxe 2b/78, tly 2b/13, lybexe se 3b/2 itd. Po arhainom staroslovenskom pravopisu ligatura y dosledno se javqa i iza i x: y/d/ 2g/3, yyt 2g/4, prit'y 3a/21, 3b/19, videxy 2v/8, hoxy 3a/2. Takav pravopis, inae, sree se i u drugim rukopisima srpske redakcije.7 Potvrda za pisawe etimolokog r' nema, dok su slogovi sa nekadawim s' bez ligature: vsaka 2v/12, 3a/1617. Vokal i ispred j uglavnom se belei slovom i: iti 2b/15, biy 2v/9, brati 2g/13 itd. Po izuzetku se javqa , oba puta na kraju reda: b 3a/1920, neprzni 3v/1516. Osim u stranoj rei wan 2b/6, slovo se pie i u drugim slovenskim reima, ali uvek na kraju reda: ne prilot 3a/89, izn 3a/17, vota 3a/1819, po/d/bn 3g/1, lvk 3g/19. Ova pozicija bila je karakteristina za upotrebu ovog slova i u drugim spomenicima iz ranog perioda redakcijske pismenosti.8
Isto, 60. ore Sp. Radojii, Staro srpsko pesnitvo IXXVIII vek, Kruevac MCMLXXXVIII, 186. 5 N. Dui, Starine hilandarske. Glasnik Srpskog uenog drutva, 56, Beograd 1884, 111113; ordan Ivanov, Blgarski starini iz Makedoni, Sofi 1931, 339 342 (izdawe sadri i kritiki aparat koji omoguuje uvid u ostale pomenute prepise). ore Sp. Radojii je tekst izdao transkripcijom (Isto, 1113), a takoe objavio i fotografije pomenutog hilandarskog prepisa kojima sam se sluila u izradi ovog rada (Hilandarski rukopisi o postanku slovenske pismenosti, 15). 6 ore Sp. Radojii, Staro srpsko pesnitvo IXXVIII vek, 1416. 7 Vera Jerkovi, Natpis na mramornom stubu na Kosovu. Osnovne odlike pravopisa i jezika. Zbornik istorije kwievnosti, kw. 10, Beograd 1976, 138. 8 Jasmina Grkovi-Mejxor, Hilandarski puni aprakos iz H veka (Hil 8). Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, XL/2, Novi Sad 1997, 70; Mitar Pei3 4
SLOVO SV. IRILA SOLUNSKOG U SRPSKOM PREPISU IZ H VEKA
177
Grafeme u rukopisu nema. Umesto we u odgovarajuim kategorijama stoji z: zlo 3b/1, 3v/10, N mn. nazi 3a/21, 2. l. mn. imperativa vrzte 3v/10. Kada je re o pisawu suglasnika (za nema potvrda) uoena su samo dva primera sa grafemom g: /g/ li 2a/6, angl 3g/15. U poluglasnikoj vrednosti javqaju se tanko jer i pajerak. Od grkih slova posvedoeno je samo , u stranoj rei gde je za to bilo uslova: matei 2a/5. Fonetske crte. Tvrdo i se pie na etimolokom mestu s velikom doslednou. Najea odstupawa vezana su za grupu ky: A mn. zki 2a/9, 3b/1314, 1516, lvki 2g/12, lvk 3g/19, vki 4a/45, lvski 2v/23, paki 2v/21, 3a/21. Ova poziciona promena karakteristika je inae ve najstarijih sauvanih spomenika srpske redakcije. Do odstupawa je dolo i u A mn. pravi 3a/11. Primere ovog tipa, meutim, nalazimo i u Miroslavqevom jevanequ.9 Pojave slova na mestu i nema. Dosledno pisawe na etimolokom mestu odlikuje i druge srpskoslovenske spomenike iz istog vremenskog razdobqa.10 Svetovni dokumenti s poetka H veka, meutim, pokazuju da tvrdo i ve tada nestaje u narodnim govorima,11 to onda nalazi odraza i u kwievnom jeziku. Kako ova pojava nije istovremeno i u istoj meri zahvatila sve teritorije, tek irim ispitivawima mogu se postaviti precizniji hronoloki okviri ovog procesa koji je svakako bio zavren negde poetkom H stolea".12 Ovakvo stawe u tekstu moglo je biti uslovqeno i prepisivawem sa ruskog predloka. Jat se u ovom rukopisu dosledno belei na etimolokom mestu. Naen je samo jedan primer sa grafemom e umesto : tlexi 3a/13. U iskazu sta bo e slad'ka ne yyt ko kamena tvoret l/o/vka 2g/36 nije sasvim jasno da li je upotrebqen pridev kamn ili imenica kamen. Zamena e slovom se ne javqa. Na osnovu opisanog stawa teko je izvesti pouzdan zakquak o ekavskom refleksu jata u govoru Srbina prepisivaa, budui da je pomenuti primer mogao biti preuzet i iz nekog ranijeg prepisa. Na mogunost ruskog uticaja u pogledu ove kategorije, kada je re o spomenicima iz najranijeg perioda, ukazao je Josip Vrana, govorei o retkim primerima pojave slova e na mestu u Miroslavqevom jevanequ.13 Prvi nesumwivo ekavski raki dokument nastao je oko 1289. godine,14 a
kan, Mokropoqsko etvorojevaneqe iz H veka spomenik znaajne faze u razvoju starosrpske pismenosti. Zbornik za filologiju i lingvistiku, H/1, Novi Sad 1973, 72. 9 St. M. Kuqbakin, Paleografska i jezika ispitivawa o Miroslavqevom jevanequ, Sremski Karlovci 1925, 96. 10 Jasmina Grkovi-Mejxor, isto, 72; Mitar Peikan, isto, 73. 11 Pavle Ivi i Vera Jerkovi, Pravopis srpskohrvatskih irilskih poveqa i pisama H i H veka, Novi Sad 1981, 7072. 12 Vera Jerkovi, O transkripciji srpskoslovenskih tekstova. Nauni sastanak slavista u Vukove dane, 25/2, Beograd 1996, 6. 13 Josip Vrana, Vukanovo evaneqe, Beograd 1967, 54. 14 Pavle Ivi i Vera Jerkovi, isto, 200.
178
NATAA DRAGIN
ispitivawa spomenika pisanih kwievnim jezikom pokazuju da ovaj izgovor u H veku prodire i u srpskoslovenski.15 Refleks poluglasnika u a nije posvedoen, to je u skladu sa dosadawim saznawima po kojima se prvi refleksi ovog tipa javqaju u tokavskim dokumentima tek krajem H veka.16 Potvreni su, meutim, sledei sluajevi staroslovenske vokalizacije u o: bkov'no 2a/14 15, bkov 2v/1213, bezbkov'na 2g/7, bk/o/v 3b/910. Ovaj refleks inae odlika je i tekstova pisanih ruskom redakcijom. Kategorija sekundarnog poluglasnika oznaena je jednom: pav'l 2g/ 20. U dva primera znak izostaje: smsln 3b/1415, vle se 3g/10. U predlozima v, s, k jer se uglavnom pie: v lvch' 2g/8, s wcem 4a/3, k b 3g/4 itd. Odstupa samo: s nim 3v/9. Prefiks vz- (za v- nema primera) oba puta je sa poluglasnikim znakom: vzda 2g/213a/1, vzrastet 3b/10. U prefiksu s- jer je prisutno u rei svrati 2a/910, dok u potvrdama svt 2g/11, smsln 3b/1415, skazati 3b/17 izostaje. U korenu vs- poluglasniki znak se belei samo po izuzetku (6h): v'sego 2b/18, v'sa 2v/5, v'se 2g/9, 12, 3a/13, 3b/12. Glavnina primera (13) je bez jera: vsem 2a/11, vsi 2a/18, 3v/1, 21, vs 2v/9, vse 2v/10, 3a/13 itd. Ovakvo stawe nalazimo i u Miroslavqevom jevanequ,17 ali i u drugim srpskoslovenskim spomenicima iz ranog perioda.18 Grupa vs- (< vs-) koja je nastala jo u doba kanona posle gubqewa poluglasnika u slabom poloaju, po svemu sudei, odlikovala je i srpsku redakciju u vreme wenog formirawa. Docnije uspostavqawe kwikog izgovora poluglasnika u slabom poloaju najverovatnije je bilo podstaknuto metatezom grupe vs- u sv- u narodnim govorima tokom H i H veka,19 budui da bi prodor ove inovacije u kwievnom jeziku naruio tradicionalni izgovor i jeziko jedinstvo sa staroslovenskim i drugim redakcijskim pismenostima. Zbog malog broja prouenih spomenika iz toga perioda, teko je rei kada se tano data izmena ustalila. irewe grupe vs-, po reima A. Mladenovia, moe se oekivati u drugoj polovini H veka.20 U grupi -sk- (za -stv- nema potvrda) poluglasniki znak se belei dva puta: slovn'sk 2b/1920, lvski 2v/23. Nije prisutan u:
15 irilske rukopisne kwige Biblioteke Matice srpske, kwiga , Jevaneqa (red. prof. dr Vera Jerkovi), Novi Sad 1988, 19; irilske rukopisne kwige Biblioteke Matice srpske, kwiga , Apostoli (red. prof. dr Vera Jerkovi), Novi Sad 1991, 8. 16 Pavle Ivi i Milica Grkovi, O poecima zamene poluglasa sa a u irilskim spomenicima. Zbornik za filologiju i lingvistiku, H/1, Novi Sad 1971, 58. 17 Aleksandar Mladenovi, Meusobni odnos srpskog i srpskoslovenskog jezika i neke napomene o staroj irilskoj grafiji. Arheografski prilozi, 10/11, Beograd 1988 1989, 27. 18 Jasmina Grkovi, Sofijska sluba svetom Savi. Paleografska, ortografska i jezika ispitivawa, Novi Sad 1986, 27. 19 Aleksandar Mladenovi, Prilog tumaewu izmene inicijalnog v- sa slabim poluglasnikom u jednom delu srpskohrvatskog jezika. Zbornik za filologiju i lingvistiku, HH/2, Novi Sad 1979, 13. 20 Aleksandar Mladenovi, Meusobni odnos srpskog i srpskoslovenskog jezika i neke napomene o staroj irilskoj grafiji, 27.
179
lvsch 3b/8. Ispitivawa srpskoslovenskih tekstova, meutim, pokazala su da je glasovna vrednost nesporna samo iza , dok u kombinaciji sa sonantom izostaje.21 Kada je re o metatezi grupe -v- izmeu dva suglasnika, jedina potvrda ne prua pouzdano svedoanstvo o tome: dvri 3v/11. Vokalno l se uva: plteh 3a/12, plti 3g/5, 6. Grupe t i d se redovno javqaju u odgovarajuim primerima: hoxy 3a/2, izrexi 3a/3, nem/o/x 3b/1718, pr/d/e 2a/8, 3a/1, t/d/iim' 2g/16 itd. U grupi vs- nema metateze, dok predlog v i inicijalno v- nijednom ne prelaze u u(-). Za grupe t- i r- nema potvrda. Zakon preglasa se potuje, a u tekstu se ne sreu primeri jednaewa suglasnika po zvunosti i uproavawa suglasnikih grupa. Do promene -sc- u -st- ne dolazi, a nema ni sluajeva sa obnovqenom palatalizacijom. Morfoloke crte. U D jd. imenica *o promene inovacija u vidu nastavka -ovi iz * vrste se ne javqa. Dosledno je: mir 2a/11, b 3a/1, 3g/10, 19 itd. Kod imenica koje oznaavaju bia i atributskih rei koje uz wih stoje A jd. redovno se jednai sa G: ba poznayt 2a/15, po/d/bn bdt vraga biti 3g/13, ba slavexe ml/s/tivago 3g/1617 itd. Neobian je samo oblik V jd. *o osnova koji je izjednaen sa N: slite slovn'sk narod vs 2b/1920. Ovo je moglo biti uzrokovano prisustvom prideva i zamenice uz datu imenicu. U spisima kanona ova osobina sree se retko i ograniena je uglavnom na lina imena stranog porekla.22 Potiskivawe vokativa nominativom, kao to je poznato, postae odlika i ruskog jezika tokom wegovog istorijskog razvoja. Nemogue je, meutim, ustanoviti kada i gde je poeo taj proces. Ve u Ostromirovom jevanequ sreu se pojedinani primeri upotrebe nominativa jednine umesto vokativa.23 Re ogn posvedoena je po *jo paradigmi, to je karakteristika i kanonskih rukopisa: G jd. ogn 2b/17, I jd. wgnm' 3g/13. Traga nekadawe * promene nema. U ulozi mnoine lekseme brat javqa se zbirna imenica brati: N brati 3a/34, V brati 2g/9. U pitawu je osobina obina ve u kanonu.24 O gramatikalizaciji nastavka -eh (za -em nema primera) svedoi samo jedna potvrda * osnova: plteh 3a/12. U samom iskazu, meutim, nejasno je o kom padeu je re (L mn. ?): tl plteh nastoit vse tlexi pae gno gnoxi g/d/a svogo bra'na ne imat 3a/1216. Instrumental mn. * vrste uva stari nastavak -mi: p/s/mi 3g/1819. Imenica dvr, koja je pored promene u jednini pripadala i kategoriji pluralia tantum,25 realizuje se u formi mnoine: A dvri 3v/11.
Vera Jerkovi, isto, 89. A. Vaan, Rukovodstvo po staroslavnskomu zku, Moskva 1952, 204. 23 P. . ernh, Istorieska grammatika russkogo zka, Moskva 1954, 162. 24 A. Vaan, isto, 114. 25 Staroslavnski slovar (po rukopism HH vekov), Pod redakcie R. M. Cetlin, R. Veerki, . Blagovo, Moskva 1994, 185.
21 22
180
NATAA DRAGIN
Oblici * promene su po normi: G mn. bkov 2v/1213, bk/o/v 3b/910, A mn. bk'vi 3v/1617. Kod konsonantske promene sredweg roda pored osnove uvaju se i stari nastavci: G jd. slovese 3a/19, smene 3b/6, G mn. sloves 3a/2, 5 A mn. slovesa 3g/1. Odstupa samo D jd. wk 2v/8, koji je nastao spajawem okrwene osnove i nastavka produktivne *o vrste. Potvrda za * i *r promenu enskog roda u tekstu nema, dok se za *n osnovu mukog roda moe vezati samo nesiguran primer kamena 2g/5 u ve citiranom iskazu (v. deo o glasovnoj vrednosti ). Promena zamenica uglavnom je u skladu sa normom. U posvedoenim oblicima G jd. enskog roda ne dolazi do saimawa: se 3b/5, e 3g/7, vse 4a/5. Upitno-odnosna zamenica ki, ko, ka nijednom se ne javqa s osnovom ko-: N jd. m. rod ki 2v/17, 3a/6, 8. U deklinaciji zamenice s, se, si takoe nema inovacija u odnosu na kanonsku paradigmu: N jd. m. rod s 2a/19, sr. rod se 2b/4, G jd. m. rod sego 2b/13, 2g/6, . rod se 3b/5, A jd. sr. rod se 2g/9, 20, G mn. sih 3v/21, A mn. . rod si 3v/17. Samo u mawem broju sluajeva dolo je do naruavawa kongruencije u rodu izmeu odgovarajue imenice i relativne zamenice koja uz wu stoji: slovo ie krmit de lvski 2v/13 (ali i: slovo e krpit sr/d/ca i m 2v/34), glm svt po/d/bayx e lvki v'se lit iti skot'ska i pohoti 2g/1014. Primeri ovog tipa potvreni su ve u kanonu,26 tako da ne moraju neizostavno poticati od srpske ruke. U iskazu ni axe zki vsa mt moet skazati nem/o/x sih 3b/1518 na prvi pogled izostaje slagawe u rodu izmeu date imenice i zamenice vs. Oblik A mn. m. roda vsa (sa a na mestu staroslovenskog ) mogao je, meutim, biti unet prepisivawem sa ruskog predloka.27 U G jd. mukog roda sloene pridevske promene uoptava se -ago: blenago 2a/1, gorexago 2b/17. Jedini primer D jd. je sa nastavkom -em, u skladu sa zakonom preglasa: milyxem 3g/20. U mnoini u neodreenom vidu su: G nerazmn 3a/56, L lvsch 3b/8. Odreeni vid sree se u I mn. kninmi 3g/18. U primeru trbyxe d/d/a bii bk/o/v 3b/810 nisu jasni oblik i kongruencija prideva (A jd. ili G mn. uz izostanak h). Oblika komparativa i superlativa u tekstu nema. Realizacija brojeva i brojnih konstrukcija u skladu je s uzusom kwievnog jezika: A jd. sloves pet 3a/2, t'm sloves nerazmn 3a/56. Dvojinske forme se ne obrazuju ni od imenskih ni od glagolskih rei. Od glagolskih oblika u Slovu se ne javqaju imperfekat, pluskvamperfekat, sloeni futur i potencijal. U supinskoj konstrukciji sree se infinitiv: hs gredet zki sbrati 2a/810.
W. Vondrak, Altkirchenslavische Grammatik, Berlin 1900, 336. A. Beli, Uee sv. Save i wegove kole u stvarawu nove redakcije srpskih irilskih spomenika. Svetosavski zbornik, kwiga 1, Rasprave, Beograd 1936, 2627.
26 27
181
Svi oblici prezenta su po normi. Nastavak -t u treem licu jednine i mnoine dosledno se uva: 3. l. jd. moet 2v/1920, glet 3v/1819, sdit 3g/14, 3. l. mn. prozret 2a/13, poznayt 2a/15, kuyt 3v/1314 itd. U treoj (-je-) prezentskoj vrsti do saimawa ne dolazi: razmt' se 2g/2, po/d/bat 3g/21 itd. Prvo lice mnoine atematskih glagola nije posvedoeno. Aorist se javqa retko. Pouzdanih potvrda asigmatskog aorista nema, to je u skladu sa srpskoslovenskom normom.28 Glagol rexi koji je mogao imati vie tipova obrazovawa gradi stariji sigmatski tip: 3. l. mn. re 2a/1112. Perfekat se javqa jednom, u treem licu mnoine: prorekli st 2a/78. Imperativ je uvek u drugom licu mnoine. Inovacija nema ni u osnovi ni u nastavcima: slite 2a/17, lybite 2b/10, vnmte 2b/17 18, vrzte 3v/10 itd. Participi se obrazuju pravilno. Primeri aktivnog participa prezenta glagola imti glase: N jd. . rod ne imxi 3a/18, N mn. m. rod imxe 2g/15. Ovo u potpunosti odgovara stawu u staroslovenskim spomenicima, gde su oblici po treoj prezentskoj vrsti bili ogranieni uglavnom na nominativ jednine mukog roda.29 Dva puta oblik nominativa jednine mukog roda aktivnog participa prezenta ima formu akuzativa: ki ne prilot prite mdr skazayxa besd pravi nam 3a/811, kto moet prit'e v'se obliayxe bez knig zki ne v gls smsln glyxa ni axe zki vsa mt moet skazati nem/o/x sih 3b/1118. U pitawu je osobina potvrena ve u kanonu.30 U iskazu slite slovo ba bo pride slovo v'sa gotova ba poznati 2b/212v/6 oblik gotova, po svemu sudei, preuzet je iz ruskog predloka i predstavqa aktivni particip prezenta sredweg roda neodreenog vida u akuzativu jednine. Pojava forme nominativa sredweg roda na mestu akuzativa posvedoena je inae u kanonu.31 Ve u najstarijim istonoslovenskim spomenicima prepisanim sa staroslovenskih originala (gde su se upotrebqavala slova i za oznaavawe nazala), poevi od Ostromirovog jevaneqa, obina je zamena slova / ( / y), / i . Kasnije se upotreba , , a normira tako to se ligatura vezuje za poetak rei i sloga (ko, mo).32 U nominativu mnoine mukog roda aktivni participi redovno dobijaju nastavak -e: glyxe 2b/78, zamlyxe 2g/10, prime 3v/12, vle se 3g/10 itd. Pod uticajem dijalekatske baze u kojoj su date forme veoma rano izgubile participsku funkciju dolazi do poremeaja u kongruenciji u
28 Vera Jerkovi, Srpskoslovenska norma u glasovnom i morfolokom sistemu. Jugoslovenski seminar za strane slaviste, 3334, Zadar 1984, 62. 29 N. Van-Vek, Istori staroslavnskogo zka, Moskva 1957, 331332. 30 Petar ori, Staroslovenski jezik, Novi Sad 1975, 124. 31 St. M. Kuqbakin, Staroslovenska gramatika, Beograd 1930, 98. 32 K. V. Gorkova, G. A. Haburgaev, Istorieska grammatika russkogo zka, Moskva 1981, 53.
182
NATAA DRAGIN
sledeim sluajevima aktivnog participa prezenta: tako i da vsaka vez bkov ne videxi bi zakona dobr zakona rai bii vlyxe 2v/1117, nozdri paki cvta ne hayxi 2v/202g/1, tako na sr/d/cih lvsch trbyxe d/d/a bii bk/o/v da vzrastet plod bii pae 3b/711. * Na planu ortografije Slovo ima sve odlike ureenog rakog pravopisa. Izloen pregled fonetskih i morfolokih crta pokazuje da je u vreme nastanka ovog prepisa srpskoslovenska norma bila formirana i, kao to se vidi, dosledno primewivana. Uticaj narodnog jezika manifestuje se pre svega u poremeenoj kongruenciji onih kategorija za koje se veoma rano izgubio oslonac u dijalekatskoj bazi (aktivni particip prezenta, relativna zamenica ie, e, e). Izvestan broj crta upuuje na postojawe barem dve vrste predloaka ili ranijih prepisa: ruske i staroslovenske provenijencije. Pod ruskim uticajem mogle su se realizovati sledee osobine: refleks o < , A jd. sredweg roda participa prezenta aktivnog gotova (sa na mestu starog ) i A mn. mukog roda vsa (sa a na mestu starog ). Nejasni su motivi za upotrebu forme nominativa na mestu vokativa imenice *o promene narod, kao i poreklo ekavizma u jedinom posvedoenom primeru tog tipa tlexi. Doslednost u pisawu mogla je biti uslovqena i prisustvom odgovarajueg glasa u govoru samog pisara. Potvrde sa o < , sa druge strane, mogu imati i makedonsku odnosno staroslovensku provenijenciju. Poznato je, naime, da je srpskoslovenski veoma rano usvojio izvestan broj leksikalizovanih makedonizama i uvao ih do kraja svog postojawa. Slovo sv. irila Solunskog, dakle, jo je jedno svedoanstvo o ranim rusko-junoslovenskim kwievnim vezama koje, posle zamirawa u H i H veku, kako pokazuje sauvana rukopisna batina,35 ponovo oivqavaju na prelazu iz H u H stolee, ogledajui se u raznim oblastima junoslovenskog kulturnog ivota.
Novi Sad
35 V. Vladimir Moin, O periodizaciji rusko-junoslavenskih knjievnih veza. Slovo, 1112, Zagreb 1962, 9091.
183
Nataa Dragin SLOVO SV. KIRILLA SOLUNSKOGO (SERBSKA KOPI H VEKA) Rezyme Slovo sv. Kirilla Solunskogo pervoe podlinno slavnskoe stihotvorenie, napisannoe v 863869 g. Sam drevni sohranivis spisok nahodits v knige serbsko redakcii nomer 23 sobrani monastr Hilandar i datiruets trete etverty H veka. V rabote rassmatrivayts ego orfografieskie i zkove osobennosti. to kasaets pravopisani, Slovo tipin obrazec obrabotanno rasko orfografii. Analiz pokazal, to serbskoslavnska norma ue togda bla okonatelno ustanovlena. Na urovne fonologii ona soblydaets posledovatelno, a v morfologii zametno nekotoroe vlinie ivo rei. Kogda re idet o prmh istonikah i rannih spiskah, nekotore orfografieskie i zkove osobennosti svidetelstvuyt o russkom vlinii, v to vrem kak odna zafiksirovanna erta, vozmono, iz makedonskogo, ili staroslavnskogo zka.
RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU1

JASMINA GRKOVI-MEJXOR
UDC 811.163.1'367.634
Kratak sadraj. U radu se analiziraju poreklo i prvobitna funkcija da i wegove razliite funkcije na tokavskom terenu u periodu HH veka: optativna, emfatika, adjunktivna, kao i wegova veznika uloga u objekatskim, namernim i rezultativnim reenicama, u konkurenciji s drugim veznicima. Razmatraju se uzroci i sintaksiki mehanizmi koji dovode do razvoja hipotaktikog da, tj. do transformacije parataktikih u hipotaktike strukture, hronoloki i teritorijalni presek razvoja ove crte i starosrpska situacija u ovom pogledu na opteslovenskom planu. Kqune rei: starosrpski, sintaksa, partikula i veznik da, parataksa, hipotaksa.
Istorijski razvoj reenica s veznikom da dugo ve privlai pawu istraivaa. Problem je prouavan s razliitih aspekata u nizu studija, meu kojima svakako treba izdvojiti Sedlek 1970 i Grickat 1975. Ovaj rad jeste pokuaj da se osvetle sintaksiki mehanizmi i uzroci koji dovode do razvoja hipotaktike funkcije da, na grai starosrpskih dokumenata od najstarijeg perioda do kraja H veka. 1. Poreklo i prvobitna funkcija da. Danas veina istraivaa prihvata tumaewe po kojem je partikula da pronominalnog porekla, od IE pokazne zamenice *do-, varijante *to-, dok se duina vokala objawava specifinostima wene upotrebe (SS 4: 180181). Mogue je, meutim, da se ovde radi o ablativnom obliku *d/(t)d, istoj formi koja se javqa kao nastavak u indoevropskom imperativu , ukazujui na to da radwa treba da se dogodi u bliskoj budunosti (Beeks 1995: 248). Ovakvo objawewe, po kojem je da ablativnog porekla imalo primarno znaewe oznaavawa take polaska (od toga nadaqe") otkriva i invarijantno znaewe date partikule, kojim se moe objasniti wena upotreba i sintaksiko-semantike funkcije.2 Ovo invarijantno znaewe moglo bi se
1 Ovaj rad je rezultat istraivawa na projektu Istorija srpskog jezika, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. 2 Dato tumaewe se razlikuje od gledita po kojem je da homonim: modalna partikula i parataktiki veznik, koji su u etimolokom pogledu potpuno razliiti (Gob 1964: 28). Slian stav iznosi i I. Grickat: Da koje se pojavquje u izrinosti ne bi trebalo izvoditi ni iz onog ogranka da koji bi vodio poreklo od parataksike upotrebe (deiktizam, afirmacija)" (Grickat 1975: 164). Ovo istraivawe je krenulo od etimologije, koja ukazuje na jedno da, te od wegovog invarijantnog znaewa, u duhu jakobsonovske i savremene kognitivne lingvistike.
186
definisati kao ekspektativnost: ukazivawe na radwu koja tek treba da se dogodi u odnosu na odreeni trenutak ili ije se izvrewe oekuje (Ivi 1970: 48). Razvoj osnovnog znaewa moe se, s jedne strane, kretati ka adjunktivnoj, te parataktikoj upotrebi da, koje ukazuje na objektivni temporalni sled dogaaja (od toga nadaqe" > posle toga" > i"). S druge strane, upuivawe na buduu radwu otvara mogunost razvoja modalnog da optativne ili subjunktivne semantike, s obzirom na konceptualnu vezu kategorija budunosti i modalnosti, na ta upuuje i univerzalna veza izmeu posteriornosti i kategorije subjunktiva (Lyons 1968: 310, Fleischman 1982: 133). Naime, dok je dogaaj u domenu prolosti ili sadawosti u sferi iskustva, tj. objektivnog, budui dogaaj je po sebi irealan, u sferi subjektivnog, onoga to se zamiqa, oekuje ili eli. Praslovensko i opteslovensko *da razvijalo se razliito na slovenskom terenu. Na zapadnoslovenskom terenu ono je, generalno posmatrano, uvalo optativnu semantiku, javqajui se istorijski ili u savremenim jezicima kao optativna, emfatika ili uzvina partikula (ESJS 1989, 2: 121). U istoriji slovakog jezika kao i u nekim savremenim dijalektima potvrena je retko i wegova veznika upotreba (SP 2: 323). Na istonoslovenskom terenu se rano javqa kao partikula/veznik izmeu dve nezavisne reenice, dok wegova upotreba u namernim reenicama s potencijalom u staroruskom zamire, ustupajui mesto drugim konstrukcijama (Stecenko 1977: 173175, 201). O irokom opsegu rane upotrebe da na junoslovenskom tlu svedoe, s jedne strane, staroslovenski jezik i, s druge, Briinski spomenici. U staroslovenskom se da javqa kao partikula (optativna, emfatika itd.), te kao sastavni veznik i veznik u namernim reenicama (SS 1994: 181182), ne irei se u sferu objekatskih reenica. U Briinskim spomenicima se realizuje kao optativna partikula, kopulativni i finalni veznik, a javqa se i u objekatskim reenicama (Dogramadieva 1989: 6465). Meutim, kwievnojeziki karakter ovih najstarijih junoslovenskih tekstova ne moe u potpunosti pruiti izvornu sliku upotrebe da.3 Na junoslovenskom terenu da e se razviti u hipotaktiki veznik koji uvodi razliite tipove zavisnih reenica. Junoslovenski jezici u ovom pogledu nisu jedinstveni: dok se u istonojunoslovenskoj grupi hipotaktiko da danas koristi u konstrukcijama sa semantikom ekspektativnost, na zapadnojunoslovenskom podruju ono uvodi i dopune faktivnog tipa. J. Sedlaek, a sa wime se slae I. Grickat, smatra da se reenice sa da voluntativne modalnosti ire s jugoistoka, kao posledica balkanskog jezikog uticaja, dok se izjavne reenice sa da nevoluntativne modalnosti ire iz suprotnog pravca, sa severozapada junoslovenske teritorije (Sedlek 1970: 68; Grickat 1975: 74).
3 Re je o prevodnim tekstovima, u kojima se posebno na sintaksikom (kao i na leksikom) nivou osea uticaj jezika originala. Iako pitawe izvornika Briinskih spomenika jo nije do kraja reeno, u ovom spomeniku se javqaju sintaksiki kalkovi, te M. Oroen govori o zajednikoj kwievnoj nadstrukturi" koja ne prua sliku praslovenake sintakse (Oroen 1989: 100).
RAZVOJ HIPOTAKTIKOG DA U STAROSRPSKOM JEZIKU
187
Ako se ima u vidu ceo slovenski prostor, najarhainije stawe pokazuju zapadnoslovenski jezici, u kojima se da koristilo u svojoj primarnoj funkciji optativne i emfatike partikule, ne razvivi se u veznik. Prelaznu situaciju pokazuju istonoslovenski jezici, gde se da razvija u parataktiki veznik. Da se daqe razvija u junoslovenskim jezicima, postajui hipotaktiki veznik, a u ovom razvoju su najdaqe otili srpsko-hrvatski i slovenaki. 2. Uzroci razvoja hipotaktikog da. Na razvoj hipotaktikog da deluje splet unutrawih i spoqawih uzroka. Najire gledano, glavni unutrawi uzrok razvoja hopotakse lei u postepenoj promeni jezikog tipa, od nominalnog ka verbalnom tipu jezika, te kretawu ka centralizovanoj indoevropskoj reenici koja zamewuje stariji tip s veom autonomijom wenih lanova (Knabe 1955: 111). Data promena odraava se u verbalizaciji nominalnih struktura primenom strategija za formirawe proste reenice, tj. razliitom povrinskom enkodirawu dubinskih hipotaktikih struktura. Ovaj dugotrajni proces potvren je ne samo u slovenskim, ve i u drugim indoevropskim jezicima, a odvija se razliitim tempom, u zavisnosti od strukturnih osobina svakog jezika, kao i od spoqawih uticaja, tj. eventualnog procesa jezike konvergencije. Jedna od manifestacija ovog jezikog kretawa jeste i postepena zamena konstrukcija sa participima, gerundima i infinitivima sloenom reenicom (Bednarczuk 1980: 151), a ceo proces povezan je i sa promenom tipologije reda rei, od OV ka VO (Lehmann 1980). Moe se pretpostaviti da je u ranom periodu praslovenskog jezika dopuna glagola bila primarno nominalne prirode. Osim pravih nominalnih rei, u ovoj funkciji su se realizovali i particip, supin ili infinitiv4 + dativ, odnosno sam infinitiv u sluaju koreferentnosti agensa dve radwe, uoptenog agensa ili ukoliko je agens infinitiva identian objektu upravnog glagola. Posledwi tip dopune odgovara slinim konstrukcijama nominalnog karaktera u drugim indoevropskim jezicima, kao to su akuzativ + infinitiv u grkom i latinskom ili dativ / akuzativ + infinitiv u staroindijskom. O drevnosti struktura u kojima se kao glagolska dopuna javqa infinitiv (+ dativ) svedoi i iwenica da se on u staroindijskom i staroslovenskom realizuje u slinim sintaksiko-semantikim uslovima.5 Kako pokazuje i staroslovenski materijal, ovakve konstrukcije su prvobitno autonomne strukture u reenici (Ruika 1966: 9091). Ne moe se znati kada je u praslovenskom poelo potiskivawe infinitivne dopune, ali je, s obzirom na dugotrajnost sintaksike promene, do toga moralo dolaziti vrlo rano. I ovde se moe povui paralela izmeu staroindijskog i staroslovenskog. U oba jezika se pored
4 Infinitiv i supin jesu deo glagolskog sistema, ali su nominalnog porekla, kao okamewene forme glagolskih imenica. 5 O staroindijskoj situaciji v. detaqno u Disterheft 1980: 5785.
188
infinitiva (s dativom) pojavquje i zavisna reenica subjunktivnog tipa,6 koja je u staroslovenskom ak ea od infinitivne dopune (SG 1994: 481). Arhaina dopuna infinitiv + dativ u slovenskim jezicima se gubi, a samostalni infinitiv + dativ razvija modalnu semantiku. Sama infinitivna dopuna u konstrukcijama s razliitim agensima postaje dvosmislena u pogledu vrioca radwe.7 Na wegovo mesto dolazi reenica s linim glagolskim oblikom, kojim se markira agens. Infinitiv je najstabilniji u sluajevima gde semantika glagola ne ostavqa mogunost sumwe u koreferentnost dva agensa, kao to su fazni ili modalni glagoli, gde se i do danas uva u onim slovenskim jezicima koji imaju infinitiv kao morfoloku kategoriju. Razgradwa stare paratakse s nominalnim strukturama kojom su se iskazivale dubinske hipotaktike strukture vodila je ka graewu povrinske hipotakse. Primenom strategija za formirawe proste reenice infinitiv se zamewuje strukturom s finitnim glagolskim oblikom. Ovakva reenica bila je prvobitno u jukstapoziciji s prethodnom, o emu svedoe najstariji spomenici ranih slovenskih jezika. Za povezivawe dve reenice slovenski jezici e koristiti razliite partikule, po pravilu uskline, emfatike ili deiktike, koje postepeno postaju gramatika sredstva kojima se ostvaruje veza izmeu glavne i zavisne reenice, tj. veznici (Bauer 1972: 214, 218). U ranoj istoriji slovenskih jezika, kako ilustruje bogat istonoslovenski materijal iz perioda od H do H veka, vlada sinkretizam gramatikih rei", u kojem elementi poput a, i, to, ti itd. funkcioniu istovremeno i kao interjektivne i modalne partikule i kao veznici (Isaenko 1970: 203). U ovakvom jezikom stawu ne postoji otra razlika izmeu paratakse i hipotakse (Birnbaum 1959: 79). Razvoj sloene reenice bio je dug proces koji se odvijao u vie faza, od jukstapozicije nezavisnih reenica, preko faze sinoniminih veznika do stadijuma specijalizacije veznika za odreene tipove zavisnih reenica (Rozenzon 1962: 255256). Svaki slovenski jezik (ili grupa jezika) krenuo je svojim putem, razvijajui razliite rei u veznike, to svedoi o tome da oni iz praslovenskog nisu mogli naslediti oformqenu hipotaksu (Bauer 1972: 73). U sferi objekatske i namerne dopune u junoslovenskim jezicima razvija se reenica sa da. U ovom procesu je, pored unutrawih jezikih potencijala olienih u izvornoj funkciji opteslovenekog da, vanu ulogu odigrao i spoqawi faktor, balkansko jeziko okruewe. 3. Funkcije da u starosrpskom. Na tokavskom terenu da se u periodu H do kraja H veka javqa u raznovrsnim funkcijama i, u celini
6 Subjunktivnost dopune se u staroindijskom markira formom glagolskog oblika dopunske reenice, a u staroslovenskom primarno veznikom da, ali i oblikom potencijala u zavisnoj reenici. 7 I dosadawa istraivawa istiu ovu dvosmislenost kao vaan faktor u razvoju reenica sa da. No pitawe je: zato su u odreenom periodu jezikog razvoja infinitivne konstrukcije postale dvosmislene, kad to dugi period pre toga nisu bile? Mislim da uzrok treba traiti upravo u pomenutoj promeni jezikog tipa.
189
gledano, stawe odgovara situaciji u staroruskom od H do H veka. Najstarija je optativna i emfatika funkcija da, dok se u kasnijem periodu ono sistemski razvija u veznik kojim se uvode objekatske i subjekatske reenice, namerne reenice i retko irealni kondicional. Praewe ove pojave u hronolokom pogledu i wenog geografskog rasprostirawa oteano je problemima u interpretaciji mnotva primera, u kojima nije uvek jasno da li se radi o parataktikim ili hipotaktikim konstrukcijama, pri emu uvek postoji realna opasnost da se savremeni jeziki oseaj" za postojawe hipotaktike veze preslika na daleko starije, parataktiko jeziko stawe. Drugi problem je i neujednaenost obima grae s razliitih tokavskih podruja. Ova graa je bogata kada su u pitawu Dubrovnik ili Bosna, dok je za Zetu, Raku ili Despotovinu oskudnija. Na istoku je veliki broj sauvanih poveqa (darovnica) pisan kwievnim jezikom ili su strukturirane po principima diglosije, gde je srediwi deo, pisan narodnim jezikom, sadrinski ogranien na nabrajawe poseda i qudi na wima, te ne prua odgovarajuu grau za ispitivawe. 3.1. Optativno da. U nezavisnim reenicama javqa se na celom podruju od najranijih spomenika do kraja prouavanog perioda. Realizuje se uz sva lica, ali pretee wegova upotreba uz 3. l. prezenta, to obeleava stil rakih poveqa. U mnogim sluajevima ovakve konstrukcije razvijaju hortativnu / imperativnu znaewsku nijansu:8 i da im ne bude w moih stnikov sile (1189, S 3), a xo e zakon trnikom u moei zemli da mi day (oko 1215, S 4), da znate milostiy boiwm zdravo smo i veselo (1388, S 88), i da mi ne zamuite lovka (1368, S 105), da plaky dw moe kuk a ixu krivca (1385, S 113), i ako se slui tere se svadimo s dbrov'nikom da im pripovmo na mc prge toga (1405, S 155). Ree je lini glagolski oblik u perfektu, a primeri su iz H veka i s poetka H veka: kdi vi ga ustbu da ga ste podali (1325, S 46), da mu ste dali dohodk (1328, S 50), ako li bi tko ponesal ponos lovk gdna bana da platil v dinara (1375, S 81), i nim da ste pozvali arka prd crvmi (oko 1358, S 97), i da se dwvrgao angela pravoga na umrli as (1405, S 284). Uz 3. lice se u posledwoj deceniji H veka u dubrovakim poveqama poiwe javqati neka: neka mn cna bola (pre 1391, S 103), tako u ngov ruke neka i stoi (1413, S 221), neka da wnwmui lovku plt (1417, S 229). U isto vreme se javqa i kontaminacija starijeg i novijeg tipa, sa neka da: a neka da vam uzme vae lydi (1398, S 131), a wvozi upisasmo velikosti vi neka da zna i bg da umnoi kralvstva vi (1422, S 525). Poetkom H veka neka je potvreno u Despotovini: a plnin neka prodava pravom merom kako m se e konata dala wt voivod i wt kneza i wt pr'gar a gragnin da prodava dokle se trg razbe (Radojii 1962: 53). Od sredine H veka poiwe se javqati u bosanskim dokumentima: neka toi u va8 Semantiki razvoj optativ > imperativ je sasvim obian. Zahvaqujui ovom razvoju indoevropska morfoloka kategorija optativa u praslovenskom postaje imperativ.
190
u svedobu (1449, S 663), //neka se znaa (oko 1450, S 666), neka se znay pokladi pravi (1466, S 730), kao i u Zeti: neka e crkvi za kipre (1485, MS CDLIII). Konkurenciju dve forme potvruje i wihovo prisustvo u istom dokumentu: da vi u znan neka u znan vaemu gospostvu (1448, S 693). Pojava nove forme sa neka znaila je i postepeno povlaewe optativnog da iz ovih konstrukcija. Proces je morao dugo trajati, pri emu e neka + 3. l. prezenta postati u srpskom jeziku nemarkirani perifrastini imperativ, dok e starije da + 3. l. prezenta postati markirani, emfatiki imperativ. Po pravilu, da je u kontaktnom poloaju s linim glagolskim oblikom i moe biti odvojeno samo enklitikom. Od prve polovine H veka potvrene su konstrukcije s ponavqawem da, koje se javqa i uz glagol i na poetku reenice: i pae da moi kmeti i moi lydie i moi vladalci da vi lybe i da vi hrane (1234, S 10), ponee ih wbte kralvsmi pravh u vsh dlzh da i vi w twm da znate (1340, S 59), da w tom da znate (pre 1375, S 108) Ovakvi sluajevi pokazuju prelaz od markirawa optativne semantike predikata ka markirawu optativne semantike cele reenice. 3.2. Emfatiko da. Optativno da razvija se i u emfatiku partikulu. U prouenoj grai retko se javqa uz imperativ: i da vidi kralevstvo mi kako mi svriti hoke sizi posl ere se smo wgrili u semzi lovce da wsveti ga (posle 1282, S37), da daite mu (1313, S 42), da polte mi dobre lydi (oko 1358, S 97), da nemoite ih muiti (1388, S 141), da daite mu pos (1392, S 185), da dai nam list kneza petra (1411, S 549). Ovaj nain pojaavawa" imperativa potvren je i u staroslovenskom (Veerka 1996: 7677). Interesantno je da se ovakvo da esto javqa u Srpskoj Aleksandridi, i to iskquivo u direktnom govoru:9 da svkpi vse voe svoe i na bran ustrmi se premo ih 12/1013, da dovoln bdi v makedoni c(a)rstvovati 108/68, da ne skrb se o sem c(a)re 245/89. 3.3. Adjunktivno da. Da se u relativno velikom broju primera javqa izmeu dve nezavisne reenice kao partikula: da si sde tvo sela svobodnno i tvoi ludie da sm bl rekl moim ludem da se ne bo (1238, S 16), i n mi wstal niim dln da togo radi mu kralmsi zapisalo mlt da nema nik'to peali za nega (1326, S 48), i da znate wtide mi peat napd da ku udati moy peat (1362, S 101), i paki se potvoriste da govoril sm za to gdnu knezu (1387, S 126), tkmo mi su ispravili sve i wstali mi su pravi da eto povdam vaemu gptvu da znate (1414, S 166), i poidoe da ne vmo kud (1405, S 390), radi bismo vi bol glasove pisat da kako b hok wnakoi (1457, S 735). Pravo znaewe da je teko interpretirati. Ono se ponekad znaewski pribliava emfatikoj partikuli, dok ponekad ima
9 Srpska Aleksandrida je pisana srpskoslovenskim jezikom, ali specifinim funkcionalnim stilom ija je sintaksa u mnogim segmentima bliska sintaksi narodnog govora. Primeri se navode prema izdawu Aleksandrida 1985.
191
adjunktivnu funkciju. U tom sluaju se izmeu dve reenice, u zavisnosti od wihove semantike, impliciraju razliiti odnosi: sastavni, zakquni ili suprotni, pri emu da nema ulogu veznika, ve adjunktivne partikule, ija funkcija proistie iz wenog invarijantnog znaewa. U toj ulozi ono alternira s drugim sredstvima, npr. s veznikom i. Kao ilustracija mogu posluiti primeri iz dve verzije iste razrenice rauna cara Duana, gde se da i i javqaju kao konkuretna sredstva, u identinoj konstrukciji: i u vse-mi bie pravi dw dnnega dni da zato im ctvmi zapisa povely (1347, S 61), i ne wstae mi nixa dlni ctmi i za to im ctmi zapisa povely (1347, S 62). Primeri navedene upotrebe da potvreni su i u staroslovenskim tekstovima (Veerka 1996: 3031). U Srpskoj Aleksandridi se ovakvo da sree, uz retke izuzetke, u direktnom govoru: da to pod(o)baet nam stvoriti 111/56, da axe dara pobdii: i ostri m persid'ski pritupii v jer(o)s(o)l(i)m s mirwm pridei i c(a)r vseln'noi vsoi wt evrei nare(e)i se 190/ 39, da axe teb jndane mili nsut mn makedonne mili st 426/68. Adjunktivno da se retko javqa izmeu nominalnih sintagmi: da ga za to ne poixe ni gospog crca ni gdn kral da ini nitko dw vlastel (1355, S 71), da im se ne uzima crina na tbini da ni na dnom puti ni na brodu (1356, 95), potenim i vsesrdenim ptelem knezu da vladuxemu grada dubrovnika vlastelem (1398, S 255), mi kneza pavla ne dw sele da dw velika vmena imamo za naega mnogopotenoga pritel (1398, S 412). Od perioda najstarijih spomenika emfatiko i adjunktivno da se javqaju na svim podrujima. U upotrebi su sve do kraja H veka, s tim to broj potvrda opada u H veku, posebno u dokumentima iz dubrovake kancelarije. 3.4. Da u objekatskim reenicama. Polifunkcionalnost da u velikom broju sluajeva stavqa istraivaa pred nimalo lak zadatak prilikom interpretacije primera. Ono to s aspekta danaweg jezikog oseawa" izgleda kao hipotaktiki veznik neretko je samo optativna, emfatika ili adjunktivna partikula. Ovo potvruje ne samo staroslovenski jezik koji je, iako oblikujui hipotaksu pod snanim grkim uticajem, sauvao tragove starijeg stawa, ve i situacija u staroruskim i staroekim spomenicima (Bauer 1972: 115), koja pokazuje da u ranom periodu slovenske pismenosti preovladava parataksa. Na razvoj hipotakse je u velikoj meri uticao nastanak i razvoj pismenosti, a na wegovu univerzalnost, barem na terenu indoevropskih jezika, ukazuju, recimo, i starovedski pravni tekstovi, u kojima najstariji izvori imaju jednostavan parataktiki jezik, dok se posle vek ili dva zapaaju raznovrsne hipotaktike konstukcije (Birnbaum 1981: 30). Najarhainije jeziko stawe u pogledu glagolske dopune potvreno je u najstarijem dokumentu na narodnom jeziku, Poveqi Kulina bana. Jezik je parataktiki, a kao dopuna glagola prisezati javqa se infinitiv: prisezay tebe knee krvau i vsm graam dubrovam prav pritel bti vam (1189, S 3). Istovremeno, u tekstu se javqa optativno da. Ve poetkom H veka posle glagola sa znaewem kleti se" pojavquje se da + prezent. Da li je u ovom periodu ve uobliena hipotaksa
192
(Grickat 1975: 113) ili ne, teko je prosuditi. Struktura teksta pre upuuje na parataksu, sa optativnim da + prezent. U najstarijoj potvrdi ove vrste pojavquje se i jakore: klnu se knezu dubrovkomu an dandulu i vse wbkin grada dubrovnika v ba i stu bcu i v essni i ivotvorexi krst apsl i v stih m menik i v tij gdn i v sta evangli i v stih vj stih c klnu vi se bez vsakoga propadstva kore da vi sm pritel i mo dt doku ste pravi (oko 1215, S 4). Na parataksu upuuje nekoliko iwenica. Glagol kleti se prvobitno ne zahteva objekatsku dopunu, na ta upuuje i prisustvo refleksivnog se.10 Jako ima funkciju deiktikog sredstva koje uvodi direktan govor (jako recitativum), to u potpunosti odgovara staroslovenskim primerima tipa i klt s ei ko egoe axe prosii dam ti (SS 1994: 286). Ista poveqa obiluje optativnim da. Slini primeri, sa jako recitativum (ree kako) i optativnim da uobiajeni su u H veku (Raka, Bosna, Dubrovnik), a javqaju se ne samo uz kleti se, ve i posle glagola tvrditi, obkvati se, pisati, prisezati, reki: i si iniv im i tvrdih kore ako mi b da i bd gospodar kako sm bl da si hode s svoimi si trgi (1234, S 13), klnemo se teb gnu kraly u ga ba nago is ha kore w-dnnega dne da ti smo prteli (123435, S 14), pie kralevstvo mi lybovnomu si prisnomu knezu kore dw sego dne gj avgusta do suda koi postavlamo po zakonu nai prvi da si hode vai kupci po moi wblasti svobodno (1252, S 20). Da moe izostati ukoliko se u drugoj reenici realizuje futur, kao semantiki blizak optativu: wbtuy se arhiepiskupu dubrovkomu i knezu kako hky lybiti vs grad (12678, S 28). Strukturno iste konstrukcije javqaju se i bez jako recitativum, kao prosta jukstapozicija: kle se knez dbrovkom an dandul i vsei opkin dbrovkoi takom sm se kletvy klel kakom se e ban klin klel da hode vlasi svobodno (12141217, S 9). O parataktikoj strukturi najstarijih tekstova svedoe dva tipa primera gde se u prvoj reenici javqa glagol reki. U prvom sluaju u reenici koja sledi javqa se da, budui da se radi o optativnoj semantici: a vi ste se wbekali i rekli: da si sde tvo sela svobodno (12381240, S 16). U drugom sluaju se realizuje sam prezent, jer je re o indikativu: da ere ste rekli mi drimo veru i pritelstvo (125254, S 25). Osim prezenta, uz optativno da se moe javiti i potencijal, a najstarija potvrda je iz Pisma igumanu Spiridonu sv. Save: da bi dal bog da bi takoi vsak hristanin stvoril w mn molene (PIS, 226). Primerima s potencijalom obiluje pismo kneza ure Kaia iz 1276 (S 32): da molu kneza vaega i vas kako da biste u tom ne zledovali da molite kneza vaega kako bi-m ruku dal i s vami da bi sdli ne boeke se i moly kneza vaega kako bi upisal to e egova vola i vaa da bi mi udal po seh poslh Parataktike su i strukture u kojima se iza stvoriti milost javqa optativna reenica sa da + prezent: sikovu mlt stvori kralevstvo mi vlasteliikem dubrovkim da gredu s trgom u zemlu kralevstva mi (1219
10 Prvobitno znaewe ovog glagola, u paganskim vremenima, bilo je bacati kletvu na sebe", a uz wega se vezivao instrumental kojim se eksplicira vrsta kazne, dok je prisezati u biti pruiti ruku prema neemu tako da ruka ga ruka dotakne" (Nmec 1994). Reanalizom znaewa u hrianskom dobu oba glagola dobijaju znaewe zakliwati se".
193
1228, S 5). Na nezavisni status obe reenice upuuje prisustvo lekseme sikovu. Sintagma stvoriti / dati milost javqala se u samostalnim reenicama, ne zahtevajui nikakvu dopunu, to pokazuje i sledei primer: davay svoy milost pritelem svoim vlastelom dubrovskim i vsi wbkin gradskoi i praxay im mogorixe to su davali w rnovnice i nikim koncem da im se sie ne potvori (oko 1240, S 18). Posle imenice obt takoe se javqa da + prezent: sm imal k vam wbt da prim tomu gradu: i da mu rabotam uz egovu post (123840, S 16). U istom dokumentu javqa se i primer da sm bl rekl moim ludem da se ne bo, koji svedoi o prerastawu parataktike u hipotaktiku strukturu (Bio sam rekao mojim qudima: Neka se ne boje" > Bio sam rekao mojim qudima da se ne boje"). Slini su i sluajevi: i pae moim lydi hoxu povelevati da ne pridu na vas (1254, S 27), ugovoriste da putnika prdade (H vek, S 31), da ere ste mi pisali da vi puxu vaega lvka (125254, S 25). Svi ovi sluajevi su sa verba dicendi i scribendi, i u svima je relevantno semantiko obeleje ekspektativnost. Sigurni primeri hipotaktike funkcije da javqaju se uz hotti: i hoxu da vse se xo zde pisano u vk da bude tvdrdo (1240, S 11), i hoxemo da vse xo zde pisano bude tverdo u veki (1249, S 12), ere hokete da imamo pritelstvo od cptata do grada (125254, S 25). Da + prezent se javqa ukoliko su agensi dve predikacije razliiti, dok infinitivna dopuna ostaje ako je agens isti: ako hokete vi mn moe lydi vratiti (125254, S 25), i xo bi hotel k vam govoriti ne mogu (125254, S 25). Uz modalne glagole kao to su moki i smti uvek se realizuje infinitiv, budui da wihova semantika iskquuje razliit agens dopunske predikacije. Podsticaj za razvoj da + prezent uz voluntativno hotti svakako je bilo i sintaksiko cepawe prvobitnog hotti + infinitiv stvarawem futura, potvrenog ve u H veku. Dokumenti iz H veka svedoe o razvoju hipotaktikog da, mada se ovaj proces odvija razliitim tempom na razliitim teritorijama tokavskog nareja. U rakim dokumentima se jako / kako da ograniava na upotrebu u formulama posle glagola zakliwawa (kleti se, obxati se, dati vr / obxani), a suavawe wegove upotrebe svakako je u vezi sa razvojem finalnog znaewa ove veze. Pored kako realizuje se i jere, koje se u ovom veku iri u veznikoj funkciji.11 Kako se javqa posle glagola povdti, pisati i znati, dok je jere zapaeno uz znati, vidti, vrovati, iznaki, otgovoriti, reki, kao i uz kleti se ukoliko je dopuna faktivne prirode: da se klne tzi trgovc samdrugi ere ga kupil u tugi zem'li (1349, S 66). Da s prezentom se realizuje posle glagola zakliwawa i govorewa (zakleti se, obtati, povlti, nareki), ali je ponekad teko rei da li se radi o dopunskim ili nezavisnim optativnim reenicama: da nare kralvsmi etirem ili petim vlastelom dubrovkim da mi se dwklnu u bgorodicu dubrov'ku (1335, S 55), i povel mu da doidet (1336, S 57). Sredi11 Jere se javqa i u prethodnom veku, ali vrlo retko, i moe se interpretirati kao partikula: d vi znate ere neku poreki-nomu moe ri (1247, S 23) Ta vi znate. Ta ja neu porei svoje rei."
194
nom veka zabeleen je u prepisu jednog neformalnog pisma cara Duana usamqen primer da uz glagol cognoscendi znati, u funkciji hipotaktikog veznika: ne znam da do zdezi iv (1352, S 69).12 Uz znati se inae realizuje jere, uvodei dopunu faktivnog tipa: da znate re dral trge crsvmi marko vasilvik (1348, S 64). Ova dva primera pokazuju razliku funkcija da i jere: prvi veznik uvodi reenicu subjunktivnog, a drugi indikativnog tipa.13 Da + prezent se javqa u formulama posle initi milost, ali ono jo uvek nije integrisano u hipotaktiku strukturu, o emu svedoi sledei primer u kojem se dubrovani javqa i kao indirektni objekat prvog iskaza i kao subjekat optativne strukture: i uinih mlst dubrovanom vsem velim i malim da si gredu dubrovani s trgom i s kuplom svobodno (1357, S 94). U zetskim dokumentima kako da se javqa posle glagola zakliwawa, jere uz znati, a kako uz obxavati se. U drugoj polovini veka da je posvedoeno u hipotaktikoj funkciji uz glagole hotti, vshotti, obkvati, reki: da rcite rnaldu da ni poda pos (1368, S 105), hoteki da est lybov stara megu nami (1385, S 113), vshoth da lybv stara megy nami (1386, S 114). U Bosni i Humu se do kraja veka javqaju jako / kako da (najee u formulama posle kleti se, retko uz kazati, potvrditi), kako (po pravilu ogranieno na subjekatsku poziciju u impersonalnim iskazima iskazima s predikativom, ree uz dati na vdni, znati) i jere (uz znati, moliti, reki, hotti, svdtelstvovati). Od sredine veka iri se da u hipotaktikoj funkciji. Najpre se javqa uz verba dicendi i hteti, a do kraja veka se iri i uz glagole druge semantike: obtovati se, obkti, govoriti, vdti, hotti, moliti, zaprxati, prositi, iskati, zapisati, naiti, spovdti, zdati se, kao i uz perifrastine predikate sa znaewem objaviti" (dati na vdni itd.). U indikativnim (faktivnim) dopunama realizuje se s prezentom: kako vi govorite simetu i ratku da sta ona mni rekla svezati pavla gilik i pira (1355, S 78), dam vam vditi da sam dal klimentevi deriky i bistetu buniky i nih dici dv poveli (1355, S 79), i naidosmo da su poteno i svreno drali i platili reenu crnu (1392, S 176). Subjunktivne dopune, za razliku od indikativnih, mogu pored prezenta imati i potencijal ili prezent-futur glagola biti, koji takoe upuuje na realizaciju radwe u budunosti: prosie i molie govoree da bi im platilo kralevstvo mi xo im wsta duan brat kralevstva mi (1398, S 428), moli da bismo rekli da ne bude carna nidna (1395, S 250). Bogata graa dubrovakih dokumenata s kraja H veka pokazuje da se da ve potpuno razvilo u hipotaktiki veznik. Objekatsko jako se javqa
12 Jezik ovog kratkog pisma izrazito odudara od stila rakih poveqa, ukquujui i poveqe cara Duana. To pokazuje da se inovativna jezika sredstva mogu pre oekivati u neformalnim dokumentima nego u poveqama, koje od prvih dana pismenosti imaju uoblien funkcionalni stil. 13 Razlika subjunktiv: indikativ bazira se na distinkciji obeleja ekspektativnost: faktivnost. Prevod dva navedena primera na savremeni srpski jezik bi bio: Ne znam da li je do sada iv" : Da znate da je Marko Vasiqevi drao trgove carstva mi".
195
po izuzetku, a kako je retko, uz kazati, povdti, vdti, ti, znati, znati. Konkurentni veznici su jere, koje se realizuje uz glagole znati, znati, vdti, vidti, ti, smotriti, pisati, pvati, opominovati, hvaliti se, govoriti, moliti, i da, koje iri domen svoje upotrebe. Ono se javqa uz govoriti, zapovdti, otgovoriti, prositi, reki, pisati, pisati, zapisati, vdti, vrovati, znati, misliti, fati, vidti, ti, a u zavisnosti od semantike glagola, dopuna moe biti i subjunktivna i indikativna: a r pie da ti pismo dolo (1396, S 117), prosi da mu zaimemo (1399, S 132), kako ufamo da k bit (1396, S 187), eto smo uli da nam zabava dw tur'ina (1397, S 268). Osim toga, realizuje se i uz voluntativne i modalne glagole hotti, volti, i po prvi put elti i smti, uz koje je iskquena upotreba ostalih veznika: mnog elimo da te vidmo (1399, S 134), i hotli bismo da se s vaom potenom lybvom stanemo (1399, S 132), i ne smy da pogy (1398, S 194). Dokumente u kojima se zapaa ovo naglo irewe veznika da napisao je uveni dubrovaki pisar Rusko. Iako on ravnopravno koristi kao konkurenta sredstva veznike da i jere, upada u oi da jere ee upotrebqava u tekstovima upuenim na istok (knegiwi Milici, N. Zojiu, K. uriu, B. Kirizmiu). Ovo bi bilo svojevrsno jeziko prilagoavawe jeziku i stilu adresata, to je inae odlika dubrovakih poveqa od najstarijeg perioda.14 U H veku, u dokumentima iz Despotovine gubi se jako / kako da iz objekatskih reenica, realizujui se samo kao finalni veznik. Kako se javqa uz pisati, znati i uz predikate koji znae oglasiti, objaviti" (dati znati, dati v svdni), a jer(e) osim uz prethodne glagole i uz vidti, govoriti. Vezniko da je i daqe retko, javqa se uz glagole pomoliti, pisati, ostaviti, rasditi: nemoite wstaviti moy angelinu i moy deicu da poginu pw men (1476, S 736), s potencijalom: razsudismo da bi wnozi k nam u ruke ne dolo (1423, S 241). U dokumentima Mrke arkovia (oblast Kanine i Valone) posvedoeno je da uz moliti, glaviti. U Bosni i Humu se kako da javqa posle zakleti se, svdoiti, naporedo se realizujui kao finalni veznik. Jako je potvreno retko, samo u formuli posle zakleti se i rotiti se, dok se kako i daqe sree samo posle znati i predikata sa znaewem objaviti, oglasiti". Upotreba jere se ograniava na glagole pisati, svdoiti, znati, znati, govoriti, reki i predikate sa znaewem objaviti, oglasiti". Upotreba veznika da se iri. Sada se realizuje i uz glagole pokazati, obnaiti, iznaki, iskati, poiskati, initi, pstiti, smsliti, sgovoriti se, povlvati, vidti, zapovdti, reki, svtovati, znati, otliti, stanoviti, (po)tvrditi, rotiti se, poptati, boti se. Zanimqivo je da se u subjunktivnim dopunama do kraja veka sporadino javqa potencijal: nsm iznaal da bi xo bilo do kneza palka (1422, S 330), iskae da bismo i mi po obiay nim potvrdili (1422, S 522), i pomolie da bismo wslobodili da pinez nih dubrovdki ho14 Ovo je posebno upadqivo u stilu dubrovakih dokumenata upuenih bosanskim vladarima, u kojima se podraavaju jezik i stil bosanskih poveqa, sa invokacijom, npr. S 284.
196
di po rusagu kralevstva mi (1461, S 741), zato prosimo gospoctvo vae da biste ih dwredili (1493, S 721) itd. U Dubrovniku se kako da javqa retko uz pisati, potvrditi, inae se realizuje u rezultativnim i namernim reenicama. Jako se sree po izuzetku, uz zakleti se, rotiti se, i to u odgovorima Bosni. Kako se i daqe realizuje kao objekatski veznik uz ti, pisati, zapisati, znati, znati, govoriti, svdoiti, razmti, obnaiti, nahoditi i predikate sa znaewem objaviti". I daqe se iroko upotrebqava veznik jere, koji se sada javqa i uz glagole svdoiti, kazati, pokazati, reki, ispovdti, nahoditi, iznaki, nariti, otpovdati, mnti. Meutim, najfrekventniji je veznik da, koji se i realizuje uz najvei broj glagola. Pored glagola uz koje se javqao u prethodnom veku, sada je potvren uz vlti, moliti, praviti, kazati, titi se, narediti, nariti, poriti, prporiti, prriti, otliti, poditi se, zdati se, razmti, mnti, razbrati, strpti, rotiti, prisegnti, zakleti se, stanoviti, naiti, nahoditi, dopstiti, opraviti, postaviti, ekati, dati, obtovati, boti se, initi: a wvi bo se da ih ne postly (1402, S 275), gd bg i pista da init da se i vsako pisni wbta vi gpstvo zdravo (1408, S 217), a i vaoi velikosti mnimo da n drago bilo (1413, S 221). Retko je potvren potencijal, u odgovorima Bosni: i zaxo on moli i prosi da bismo i po listu naemu gsptvu ti i ngove dw strane vae naam renne i na nih na dwgovor dwpisali (1409, S 295), volli bismo da bi vi zadno zastali (1404, S 277), r bi voll da bi ni drai bil (1402, S 437) itd. Izloena graa pokazuje da se da najranije javqa kao dopuna voluntativnog hotti, jo u prvoj polovini H veka. Uz ostale glagole on kasnije razvija hipotaktiku funkciju, i to najpre uvodei subjunktivne, a kasnije indikativne dopune. Ovaj proces zapoiwe u H veku, a dobija na zamahu u drugoj polovini veka. U Dubrovniku, Bosni i Humu ve u prvoj polovini H veka on dominira u funkciji veznika koji uvodi objekatske dopune i subjunktivnog i indikativnog tipa, iako se i daqe javqaju kako i jere. Na istoku je proces tekao sporije, te se do kraja veka javqaju sva tri veznika. Izrazita je konkurencija veznika jere i da za uvoewe objekatskih reenica, ali su ova dva tipa semantiki razliita jer da ostaje marker struktura sa semantikim obelejem ekspektativnost. Ranije irewe da u dokumentima sa zapada tokavske teritorije moe biti i posledica ranijeg prodora govora u pisani jezik (Grickat 1975: 173). Treba dodati da objekatsko da uvodi indikativne reenice u Romanu o Troji (Grickat 1975: 162). Zanimqivo je da je u osnovi ovog prepisa s kraja H ili poetka H veka jedna redakcija romana koja se pripisuje dubrovakom kancelaru Rusku Hristoforoviu (Marinkovi 1986: 255), u ijim je dokumentima zapaena ekspanzija hipotaktikog da u indikativnoj sferi. 3.5. Da u namernim reenicama. Namerno da je relativno kasno potvreno. U najstarijem periodu (H vek) ga nema, a u odgovarajuim konstrukcijama na granici namerne i rezultativne dopune javqa se ja-
197
ko: da im se da vdni trmi mseci ko si mogu trnici ih iti u grad s vsmi svoim (1281, S 33). U H veku u Rakoj, Bosni, Humu i Zeti u istoj funkciji koristi se jako / kako da: kaza ko da zna vsaki (1333, S 52), da vi crvmi utvrdi i zapie kako da bude tvrdo do vki (1362, S 100), prostismo wnui carinu na dani kako da se ne uzima carina vam i vaim gragnom (1368, S 104). Primeri sa da nisu mnogobrojni, vezani su uglavnom za glagole kretawa, a mogu se interpretirati i kao optativne nezavisne i kao namerne reenice: tamo posla kralvsmi pskpa skdrsago i kneza dabiva da im date dohodk na dmitrov dn (1320, S 43), i siy knigu posla crmi po vlastelina crmi pulka da y ppiete u va statut (1347, S 62), i pomagati da im se nka teta u vladaniy ili trgovcu ne uini (1378, S 83), wto poslasmo k vam naega slugu tvrdka vletia da nam udaste dohodak (1398, S 255) itd. U Dubrovniku se kako da javqa retko, najee u dokumentima upuenim u Despotovinu (S 188, 193 itd.). U namernim reenicama koristi se da, a potvrde su veoma brojne krajem veka, u dokumentima Ruska Hristoforovia: doki k svoim pritelm da se nimi vidi (1399, S 134), i naega grada wbarovati ga i sblysti da ne prime nkoy tetu vol sramotu (1396, S 187), nki dw vah naredbenik uinil dovesti sol pod novi u sutorinu da y tuzi proday (1397, S 269). U H veku situacija u Rakoj, Bosni, Humu i Zeti je slina: kako da uvodi namerne/rezultativne reenice, dok se jako javqa po izuzetku. U upotrebi je i hipotaktiko da, iako jo uvek ne dominira. Wegova upotreba vezana je najee za glagole kretawa: i prinesoe k nam zapisane da im wnozi gpodstvo potvrdi (1428, S 635), a vi pote pd kneza i vlasteli dubrovake da vam uine pravdu (1461, S 670), stidek se k velikosti vi poslati da nam kralvstvo vi ne zazri (1422, S 525). Retko se umesto prezenta koristi potencijal. U grai iz Despotovine je potvren jedan sluaj: wstavil bil za lybov nau nam dw svoga iman sto i pet litar srebra da bismo mi wnoz seb imali (1423, S 241), a sporadino se sree i u bosanskoj grai: gwvre svetu molititvu (!) boiy da bi nas izbaviw gpod bg dw grhov naieh (1466, S 730). U dubrovakim dokumentima dominira da kao veznik namernih reenica, a kako da se javqa u malom broju dokumenata, od kojih je najvei broj upuen u Despotovinu (S 201, 226 itd.), mawi u Bosnu (S 265, 516 itd.). Da se obino sree uz glagole kretawa, a jedanput je posvedoen s potencijalom: i s toga ih pedepsali da bi nam i nam ne udili (1405, S 474). Graa pokazuje da u H i H veku na svim tokavskim teritorijama osim u Dubrovniku traje konkurencija kako da i da u namernoj funkciji. U Dubrovniku ve krajem H veka dominira da. Od poetka pojave da u namernoj funkciji ono je vezano preteno (i prvobitno) za glagole kretawa, da bi se polako irilo i uz glagole druge semantike. 4. Sintaksiki mehanizmi razvoja hipotaktikog da. Osnovu za ovaj proces verbalizacije jezika", u kojem se da + prezent javqa na mestima infinitiva lei u semantikoj i funkcionalnoj bliskosti optativnog
198
da + prezent i infinitiva. Infinitiv, po poreklu okameweni dativ, uva izvornu dativnu semantiku, javqajui se kao dopuna sa semantikom usmerenost > budunost", tj. oznaavajui radwu koja e se tek dogoditi. Stoga se on prvobitno javqao uz glagole ije znaewe ukquuje ekspektativnost (npr. voluntativne) ili u konstrukcijama gde dopuna iskazuje buduu radwu.15 U zavisnosti od semantike upravnog glagola, invarijantno znaewe infinitiva moe se modifikovati u namernu ili rezultativnu semantiku, i u ovoj ulozi infinitiv se rano irio potiskujui supin u konstrukcijama sa glagolima kretawa. Moe se zakquiti da infinitiv i da + prezent prvobitno predstavqaju dva povrinska eksponenta iste dubinske semantike. Da + prezent vie odgovara jeziku verbalne" strukture, budui da se linim glagolskim oblikom jasno markira agens, te se stoga ova veza najpre i javqa u sluajevima dvosmislenosti u pogledu vrioca radwe dopunske predikacije. U razvoju hipotaktikog da (i objekatskog i namernog) deluju dva vana i u istorijskom razvoju sintaksikih struktura esta mehanizma: reanaliza16 i potom generalizacija. Iz prvobitne jukstapozicije u kojoj je druga reenica optativna (a vi ste se wbekali i rekli da si sde tvo sela svobodno, 1240, S 16), razvijaju se hipotaktike strukture tako to se da reanalizira kao dopunski veznik, gubei svoju optativnu semantiku i postajui gramatiko sredstvo: da vi ni ste rekli da se stanemo (H vek, S 31) Ta vi ste nam rekli: Da se sastanemo!" (jukstapozicija) > Ta vi ste nam rekli da se sastanemo." (objekatska reenica) Proces formirawa objekatske reenice je trajao dugo. O tome svedoe i mnogobrojni primeri u kojima se za upravni glagol vezuje dvostruki objekat, nominalni i reenica sa da + prezent: marin mi govori za n da ga kuplu (1392, S 185), zapisae mene gdna voevodu radwsava pavlovia i mo natra xo po mukom kolinu da smo vlastele i vnici grad dubrovnika (1423, S 599), xo nam pisa na kneza ki u konavlah da vam nedrago inil (1422, S 621), upvam na gdna mrku da mo nek uzeti (1406, S 407).17 Isti tip konstrukcije se javqa i sa kako da: xo nam upisaste za kneza grgura vlkoslalik kako da ga imamo za pritel i da ufan u nas (1407, S 293). Proces reanalize morao je zapoeti u mawem domenu, u prvobitno optativnim konstrukcijama. Nakon reanalize, kojom da postaje gramatiko sredstvo, dolazi do generalizacije, te se ono iri kao veznik objekatskih reenica na sve sluajeve, gde niti glagol ima semantiku komponentu ekspektativnost, niti dopuna upuuje na buduu realizaciju radwe: a sdi uli smo da su nki nai trgovci tamo ubni (1402, S 151).
15 Re je o dopunama glagola koji nisu markirani u pogledu obeleja ekspektativnost, kao to su npr. verba dicendi. 16 O nastanku sloene reenice procesom koji se u savremenoj istorijskoj sintaksi naziva reanaliza govori jo glavni teoretiar mladogramatiarske kole H. Paul (Paul 1960: 357). Isto objawewe nalazimo i kod predstavnika eke istorijske sintakse (Lamprecht-losar-Bauer 1986: 383), kao i kod savremenih evropskih i amerikih teoretiara dijahrone lingvistike (Heine 1993: 118; Harris-Campbell 1995: 61 i dr.) 17 Ovo je stariji tip: Nadam se u gospodina Mrku da nee uzeti moje. Noviji tip, koji se javqa i u savremenom jeziku, glasi Nadam se da gospodin Mrka nee uzeti moje.
199
Slinim putem razvila se i namerna reenica:18 i siy knigu posla crmi po vlastelina crmi pulka da y ppiete u va statut (1347, S 62) I ovu kwigu posla carstvo mi po vlastelinu carstva mi Pulku. Da je prepiete u va statut." (jukstapozicija) > I ovu kwigu posla carstvo mi po vlastelinu carstva mi Pulku da je prepiete u va statut." (namerna reenica) Reanaliza se i ovde vrila najpre u mawem domenu, uz glagole kretawa, da bi se generalizacijom namerna struktura proirila, vezujui se i za druge glagole: pedpsai ga gptvoti takovm nainom da se druzi nim kau a da ne smy takove i megy pritel unositi (1401, S 138). Istorijski razvoj objekatskih i namernih reenica upuuje na jedan vaan zakquak: u oba sluaja re je o istoj sintaksikoj strukturi (lini glagolski oblik + da + lini glagolski oblik), i u dijahronom i u sinhronom pogledu. Interpretacija dopune kao objekatske ili namerne uslovqena je pre svega semantikom upravnog glagola, ali i glagolskim oblikom u dopunskoj konstrukciji. 5. Uticaj balkanske jezike sredine. Razvoj reenica sa da generalno se pripisuje uticaju Balkanskog jezikog saveza, a najvei broj istraivaa u wima vidi uticaj grkog adstrata. U definisawu vrste i domena uticaja balkanskog jezikog okruewa vano je ovaj proces posmatrati u dve ravni: unutrawe razvojne tendencije i spoqawi uticaj. U najstarijim slovenskim spomenicima pisanim narodnim jezicima zatiemo jeziko stawe jukstapozicije nezavisnih reenica s linim glagolskim oblikom, izmeu kojih se mogu javiti raznovrsne, po pravilu polifunkcionalne partikule izvorno adjunktivne ili delimitativne funkcije. U ovakvom jezikom stawu, gde semantiki odnos izmeu dve reenice proistie iz wihovog nezavisnog znaewa, u istim pozicijama se mogu javiti raznovrsne partikule. U procesu stvarawa sloene reenice partikule reanalizom postaju veznici, pri emu izvestan period traje konkurencija razliitih veznika, kao refleks starijeg stawa. Na tokavskom terenu u poetku se javqa konkurencija partikula (> veznika) jako da / kako da / da, ali se jako relativno brzo potiskuje, kao posledica gubqewa stare razlike izmeu *jako i *kako.19 Konkurencija kako da i da u namernim reenicama traje na celom tokavskom terenu, osim u Dubrovniku, do kraja ispitivanog
18 U radu koji se bavi istom problematikom J. Sedlaek takoe pretpostavqa razvoj od jukstapozicije ka finalnoj hipotaksi, smatrajui da je ovome doprineo razvitak izjavnih reenica sa da isto sintaksike funkcije, koje se ire sa severozapada srpskohrvatske jezike teritorije (Sedlek 1970: 6364). No ni samo izjavno da nije moglo odmah biti isto gramatiko sredstvo. Ovaj rad je pokuaj da se osvetli isti sintaksiki mehanizam kojim se stvaraju i objekatske i namerne reenice. 19 Na primarnu razliku ukazuje i etimologija: *jak je genetski vezano za odnosno-upitno *o- koje u praslovenskom daje anaforsku zamenicu, dok je *kak vezano za *ko-, to znai da se razlika temeqila na kategoriji odreenost", ili, drugim reima, na opoziciji indikativ subjunktiv (faktivnost ekspektativnost). Na to da su se *jako i *kako prvobitno morali razlikovati ukazuje situacija u staroekom, gde se i u H veku jasno razlikuju wihove funkcije (Bauer 1972: 331).
200
perioda, s tim to kako da razvija rezultativnu semantiku. Na istoj teritoriji u objekatskim reenicama konkuriu kako, jere20 i da, s tim to se u H veku povlai prvi veznik. Balkansko jeziko okruewe utie, kako e i kasniji razvoj jezika pokazati, na izbor jedne od mogunosti u starosrpskom jeziku, koje su se samostalno razvijale. Sama pojava hipotaktikog da bila je posledica unutraweg jezikog razvoja. Rano potirawe drevne indoevropske distinkcije izmeu *jo- i *ko- u tokavskim govorima, koje se manifestuje i u sferi relativne reenice, dovelo je do irewa subjunktivnog kako u semantiku sferu indikativa, prvobitno rezervisanu za jako, ime kako postaje nemarkirano. Nakon gubqewa stare opozicije jako kako pojavila se potreba za novim veznikom koji bi markirao sferu subjunktiva, a izvorno znaewe slovenskog da je upravo to omoguavalo. Potreba za stvarawem ove distinkcije bila je unutrawa, opteslovenska,21 dok e balkansko okruewe uticati na to da se prednost da vezniku da u subjunktivnim i namernim reenicama. U jezikom stawu previrawa u procesu formirawa hipotaktikih struktura uticaj balkanskog jezikog saveza se lako mogao ostvariti.22 I dovde je starosrpski razvoj paralelan razvoju u drugim slovenskim, ak i balkanskim slovenskim jezicima, naravno, s razlikama u veznikim elementima. Ali on se nije zaustavio na tome, veznik da se uvruje ne samo u subjunktivnoj, ve i u indikativnoj sferi. Kako je primetila I. Grickat, ovaj proces se razvio do kraja jedino u srpskohrvatskom i slovenakom" (Grickat 1975: 174), i u ovom pogledu je zapadnojunoslovenska grana jedinstvena meu slovenskim jezicima.23 iwenica da se hipotaktiko da najbre razvija i potiskuje ostale veznike u Dubrovniku, upravo u dokumentima iz pera Ruska Hristoforovia, mogla bi ukazivati na romanski uticaj, koji je izgleda imao odluujuu, iako ne jedinu ulogu u formirawu balkanskog Spachbund-a (Birnbaum 1985).24
Novi Sad
20 Jere je iskqueno iz namernih reenica, kao i iz subjunktivnih objekatskih, zbog svoje primarne anaforske funkcije, budui da mu je u osnovi *je. 21 Ista distinkcija razvija se i u drugim slovenskim jezicima: eko-slovako e : aby, gorwoluiko zo : zo by, dowoluiko a : aby, poqsko e : eby, rusko to : tob, bugarsko e : da, makedonski deka : da itd. Po J. Baueru, ovi veznici markiraju modalnu vrednost reenice koju uvode: prva je izjavna, druga imperativno-optativna (Bauer 1972: 188), ili, drugim reima, prva je indikativna, druga subjunktivna. 22 Slian razvoj odvija se i bez uticaja Balkanskog jezikog saveza, u slovenakom jeziku, gde se da javqa u obe semantike sfere (Miklosich 186874: 258). 23 Iako razlike postoje, upadqiva je slinost u funkcijama veznika da u slovenakom i srpsko-hrvatskom (v. Toporii 1970: 8688). 24 Romanskim (latinskim) uticajem mogla bi se objasniti i rana pojava objekatskog da u Briinskim spomenicima. Irino ut pojavquje ve u klasinom latinskom, kao i kod hrianskih pisaca u razdobqu vulgate (Grickat 1975: 172).
201
LITERATURA Grickat 1975: Irena Grickat, Studije iz istorije srpskohrvatskog jezika, Beograd, Narodna biblioteka Srbije. Ivi 1970: Milka Ivi, O upotrebi glagolskih vremena u zavisnoj reenici: prezent u reenici s veznikom da, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/1, 4354. Knabe 1955: G. S. Knabe, Ee raz o dvuh puth razviti slonogo predloeni, Vopros zkoznani 1, 108116. Marinkovi 1986: Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom (prir. Radmila Marinkovi), Beograd, Prosveta / Srpska kwievna zadruga. Paul 1960: G. Paul, Princip istorii zka, Moskva, Izdatelstvo inostranno literatur. Rozenzon 1962: Leonid Ivanovi Rozenzon, K genezisu slonogo predloeni, Otzky slovansk syntaxe, Praha, Sttn pedagogick nakladatelstv, 245257. Ruika 1966: R. Ruika, O pontii zaimstvovann sintaksis" v svete teorii transformacionno grammatiki, Vopros zkoznani 4, 8096. SG 1993: Gramatika na staroblgarski ezik. Fonetika. Morfologi. Sintaksis (red. Ivan Duridanov), Sofi, Izdatelstvo na Blgarskata akademi na naukite. Stecenko 1977: A. N. Stecenko, Istorieski sintaksis russkogo zka, Moskva, Vsa kola". SS 1994: Staroslavnski slovar, po rukopism HH vekov (red. R. M. Cetlin, R. Veerka, . Blagova), Moskva, Russki zk". SS 1974: timologieski slovar slavnskih zkov (red. O. N. Trubaev), 1, Moskva, Izdatelstvo Nauka". Bauer 1972: Jaroslav Bauer, Syntactica slavica. Vybran prac ze slovansk skladby, Brno, Universita J. E. Purkyn. Bednarczuk 1980: Leszek Bednarczuk, Origin of Indo-European Parataxis, Linguistic Reconstruction and Indo-European Syntax (ed. Paolo Ramat), Amsterdam, John Benjamins, 145 153. Beekes 1995: Robert S. P. Beekes, Comparative Indo-European Linguistics. An Introduction, Amsterdam / Philadelphia, John Benjamins Publishing Company. Birnbaum 1959: Henrik Birnbaum, Zu altrussisch ate und Verwandtem, Scando-Slavica V, 7886. Birnbaum 1981: Henrik Birnbaum, Notes on Syntactic Change: Cooccurrence vs. Substitution, Stability vs. Permeability, Historical Syntax (ed. Jacek Fisiak), Berlin / New York / Amsterdam, Mouton Publishers, 2545. Birnbaum 1985: Henrik Birnbaum, New Approaches to Balkan Linguistics, Zbornik u ast Petru Skoku o stotoj obljetnici roenja (18811956), Zagreb, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 7987. Gob 1964: Zb. Gob, The Problem of Verbal Moods in Slavic Languages, International Journal of Slavic Linguistics and Poetics VIII, 136. Disterheft 1980: Dorothy Disterheft, The Syntactic Development of the Infinitive in Indo-European, Columbus, Slavica. Dogramadieva 1989: Ekaterina Dogramadieva, Syznite sredstva vv Frazingskite pametnici, Obdobje srednjega veka v slovenskem jeziku, knjievnosti in kulturi, Ljubljana, Univerza Edvarda Kardelja v Ljubljani, Filozofska fakulteta, 6368. ESJS 1989: Etymologick slovnk jazyka staroslovnskho (hl. red. Eva Havlov), Praha, Academia. Nakladatelstv eskoslovensk akademie vd, 1. Fleischman 1982: Suzanne Fleischman, The Future in Thought and Language. Diachronic Evidence from Romance, Cambridge / New York / New Rochelle / Melbourne / Sydney, Cambridge University Press. Harris-Campbell 1995: Alice C. Harris Lyle Campbell, Historical Syntax in Cross-Linguistic Perspective, Cambridge, Cambridge University Press. Heine 1993: Bernd Heine, Auxiliaries. Cognitive Forces and Grammaticalization, New York / Oxford, Oxford University Press. Isaenko 1970: A. V. Isaenko, Hortativstze mit a, i, ti, to im Ostslavischen, Scando-Slavica XVI, 189203.
202
Lehmann 1978: Winfred P. Lehmann, The Great Underlying Ground-Plans, Syntactic Typology. Studies in the Phenomenology of Language (ed. Winfred P. Lehmann), Sussex, The Harvester Press, 355. Lehmann 1980: W. P Lehmann, The Reconstruction of Non-Simple Sentences in Proto-Indo-European, Linguistic Reconstruction and Indo-European Syntax (ed. Paolo Ramat), Amsterdam, John Benjamins, 113144. Lamprecht-losar-Bauer 1986: Arnot Lamprecht Duan losar Jaroslav Bauer, Historick mluvnice etiny, Praha, Sttn pedagogick nakladatelstv. Lyons 1968: John Lyons, Introduction to Theoretical Linguistics, Cambridge / New York / New Rochelle / Melbourne / Sydney, Cambridge University Press. Miklosich 18681874: Fr. Miklosich, Vergleichende Syntax der slavischen Sprachen, Wien, Wilhelm Braumller. Nmec 1994: Igor Nmec, The Potential Valency Constituent in Diachronic Lexicology, The Syntax of Sentence and Text. A Festschrift for Frantiek Dane, Amsterdam / Philadelphia, John Benjamins Publishing Company, 375382. Oroen 1989: Martina Oroen, Briinski spomeniki in njihovo razmerje do stare cerkvene slovanine, Obdobje srednjega veka v slovenskem jeziku, knjievnosti in kulturi, Ljubljana, Univerza Edvarda Kardelja v Ljubljani, Filozofska fakulteta, 87101. Sedlek 1970: Jan Sedlek, Srpskohrvatske potvrde o razvitku reenica sa DA u junim slovenskim jezicima, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/2, 5969. SP 1974: Sownik prasowiaski (pod red. Frantiszka Sawskiego), Wrocaw / Warszawa / Krakw / Gdask, Wydawnictwo Polskiej akademii nauk, t. I. Toporii 19661972: Joe Toporii, Slovenski knjini jezik, 14, Maribor, Zaloba obzorja. Veerka 1996: Radoslav Veerka, Altkirchenslavische (altbulgarische) Syntax, III: Die Satztypen: Der einfache Satz, Freiburg, Weiher Verlag.
IZVORI Aleksandrida 1985: Srpska Aleksandrida (prir. Radmila Marinkovi Vera Jerkovi), sv. 2, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti. Zakonik 1975: Zakonik cara Stefana Duana, kw. : Struki i Atonsi prepis (ur. Mehmed Begovi), Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti. Radojii 1962: Nikola Radojii, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevia, Beograd, Nauno delo. Ivi-Grkovi 1976: Pavle Ivi Milica Grkovi, Deanske hrisovuqe, Novi Sad, Institut za lingvistiku. Jagi 1890: V. Jagi, Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa Milutina, Be, Zemaqska vlada za Bosnu i Hercegovinu. Mladenovi 2003: Aleksandar Mladenovi, Poveqe kneza Lazara (Tekst. Komentari. Snimci), Beograd, igoja tampa. PIS: Sveti Sava, Sabrana dela (prir. Tomislav Jovanovi), Beograd 1998, Srpska kwievna zadruga, 223229. S: Qub. Stojanovi, Stare srpske poveqe i pisma, /12, Zbornik za istoriju, jezik i kwievnost srpskog naroda HH, HH, 1929, 1934. afarik 1862: nko afarik, Hrsovula cara Stefana Duana koom osniva monastir Sv. Arhangela Mihaila i Gavrla u Prizrenu godine 1348?, Glasnik Drutva srbske slovesnosti H, 264310. MS: Fr. Miklosich, Monumenta serbica. Spectantia historiam Serbiae Bosnae Ragusii, Graz 1964, Akademische Druck U. Verlagsanstalt (reprint). Ringheim 1951: Allan Ringheim, Eine altserbische Trojasage, Prague-Upsal, Imprimerie de l'tat Prague.
203
Jasmina Grkovi-Major THE DEVELOPMENT OF THE HY POTACTIC 'DA' IN OLD SERBIAN Summary The particle da originates from the Indo-European demonstrative pronoun *to/do. The author presupposes that it is an ablative form, meaning from then onwards". Thus, its invariant meaning was to indicate that an action is going to happen or is expected to happen in the future. Due to that, da could develop an adjunctive/paratactic or optative function. The Common Slavic *da developed differently in Slavic languages. In the South Slavic group it became a hypotactic conjunction: in Eastern South Slavic languages it introduces subjunctive complements, and in Western South Slavic languages it also introduces the indicative ones. In Old Serbian (12th15th centuries) it functions as an optative, emphatic and adjunctive particle, as well as the conjunction in object and purpose clauses. As a hypotactic conjunction in object clauses it is attested already in the 13th century with the verb hteti. It spread in the 14th century, first with the subjunctive complements and then with indicative ones, and the process was followed by the withdrawal of the conjunctions jako/kako (da) and jer(e) in those functions. The spread of da in purpose clauses can be seen in the same century. The main internal cause of the development of surface hypotactic structures (the replacement of nominal complements with clausal ones) lies in the gradual change of language type (nominal" > verbal"). The basis for the replacement of the infinitive complement with a da-clause is their semantic and functional similarity, since they are two surface exponents of the same semantics: the idea of the future expectation. In this long-lasting process, in which the conjunction da appeared alongside other conjunctions in the same function, the Balkan Sprachbund influenced the choice of da as a conjunction in subjunctive complements. Its spread as a conjunction in indicative complements is a Western South Slavic development. In general, the development of the hypotactic da in Old Serbian is the result of two important syntactic mechanisms: reanalysis, which caused the change of paratactic structures into hypotactic ones (subjunctive clauses), thus the development of the particle da into a grammatical means (conjunction), and generalization, due to which da spread as a general marker of object clauses, including indicative ones.
ZNAEWA GENITIVA S PREDLOGOM b(r)ez U STAROSRPSKIM POVEQAMA I PISMIMA*

SLOBODAN PAVLOVI
UDC 811.163.1'366.543
Kratak sadraj. U ovom radu razmatraju se znaewa padene konstrukcije b(r)ez + gen u starosrpskim poveqama i pismima nastalim do druge polovine H veka, odnosno do pada Despotovine. Na bazi primarnog znaewa 'odsustvo nekoga ili neega', potvrenog na irokom slovenskom prostoru, ova se konstrukcija mogla vezivati za adnominalnu determinaciju specifikativnog tipa, te za adverbijalnu determinaciju kvalifikativnog i kauzativnog (optekauzalnog) tipa, to se u ispitivanoj pismenosti kao izrazu poslovnopravnog funkcionalnog stila moe pratiti ve od prvih sauvanih spomenika na srpskom jeziku. Sva ova znaewa predstavqaju zapravo reperkusiju odsustva lica, predmeta, stawa ili aktivnosti koje se na dubinskom planu manifestuje kroz obaveznu negiranost, povrinski eksplicirane ili implicirane, determinativne predikacije. Kqune rei: istorijska sintaksa, starosrpski jezik, poveqe i pisma, genitiv, predlog b(r)ez, specifikativnost, kvalifikativnost, kauzalnost, kondicionalnost, koncesivnost.
1. U standarnom srpskom jeziku genitiv blokiran predlogom bez funkcionie kao sintaksiko sredstvo za iskazivawe adnominalne determinacije specifikativnog tipa, te adverbijalne determinacije kvalifikativnog, kauzalnog, kondicionalnog i koncesivnog tipa (Feleko 1995, 141144; Radovanovi 1977a: 142143; 1977b: 96, 103104, 106). Naelno iste mogunosti ova padena konstrukcija ispoqava i u jeziku starosrpskih poveqa i pisama, te se stie utisak da je sintaksiko-semantiki profil srpskog b(r)ez + gen bio mawe-vie formiran ve na poetku istorijskog perioda.1 Naime, na bazi primarnog,
* Ovaj rad nastao je u okviru projekta Istorija srpskog jezika, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. 1 Na ovakvu pretpostavku upiivalo bi donekle i stawe u staroslovenskom jeziku u kojem se na bazi primarnog znaewa 'otsutstvie, nedostatok, lienie ego-libo' (Gerodes 1963: 365) ove konstrukcije javqaju, sem kvalifikativnosti i specifikativnosti, i optekauzativne semantike nijanse up. kvalifikativno poslah v bez vlagalixa i bes pir i bes-apog L 22.35 Zogr Mar (Veerka 1993: 304); specifikativno podobn est lovk sazdavy hramin bez osnovan L 6.49 Zogr (Staroslavnski slovar 1994: 78); koncesivno si vpada v pogansk nd bez vol ot nih ko nepxeva vke svrn ot svsti ih oisti Evh 22b 17 (Staroslavnski slovar 1994: 78); kvalifikativno-kauzalno i be nego nitoe ne bst J 1.3 Zogr Mar Ass Ostr (Gerodes 1963: 365). Nije, meutim, jasno koliko su ire kauzativna znaewa kauzalnog, kondicionalnog, te koncesivnost tipa bila stabilizovana u kanonskim spomenicima, budui da starosloven-
206
SLOBODAN PAVLOVI
opteslovenskog znaewa 'odsustvo nekoga ili neega' kao obeleja odreenog lica ili predmeta (specifikativnost), odnosno situacije u kojoj se realizuje radwa determinisane predikacije (kvalifikativnost) starosrpsko b(r)ez + gen moglo je prodirati u pojedina kauzativna (optekauzalna) semantika poqa,2 to se u ispitivanoj pismenosti moe pratiti ve od H veka.3 2. U starosrpskim poveqama i pismima kao jezikom izrazu poslovnopravnog funkcionalnog stila padena konstrukcija b(r)ez + gen ima izrazito nisku pragmatiku valentnost u sferi adnominalne determinacije. Retki primeri, ipak, nedvosmisleno ukazuju da je ovom konstrukcijom mogla biti identifikovana specifina pojedinost datog lica ili predmeta bez obzira na to da li je to lice ili predmet specifikovano integralnim delom (poklopc, pokriva), ili prateim (otuivim) detaqem (voda, trg): voiska kralevstva mi gd lybo nahodi lydi vae ili s trgom ili bes trga da im nikoegare zla ne uini (kraq Uro 1254, Dubr. 21.13),
sko bez() + gen, koliko je poznato, nije ni razmatrano iz ove perspektive up., na primer, semantiki ustrojeno razmatrawe adverbijalne determinacije (Die adverbiale Bestimmung) u Altkirchenslavische (Altbulgarische) Syntax II R. Veerke (1993: 278310), ili koncizni pregled ovog tipa determinacije u Pitawima iz staroslovenske sintakse i leksike J. Grkovi-Mejxor (2001: 4955). 2 Znaewe otsutstvie, nedostatok, lienie ego-libo" (Gerodes 1963: 364) svojstveno svim slovenskim jezicima (Kopen 1973: 43) posluilo je u mawem ili veem stepenu kao osnova za razvoj semanatiki specifikovanijih kauzativnih znaewa i na irem slovenskom prostoru up., na primer, poqsko koncesivno mnie bez prawa kaza z dziedziny precz (Kopen 1973: 43); rusko koncesivno Predki nai legko obhodilis, naprimer, bez lektriestva, bez aviacii, bez televideni (Zolotova 1988: 40), kondicionalno Bez durakov blo b na svete oen skuno; Bez truda ne vne i rbku iz pruda (Zolotova 1988: 39); te kauzalno Bez doktora ona bla tiha i grustna (Zolotova 1988: 39). 3 Istraivaki korpus ine fotografski snimci starosrpskih poveqa i pisama kojima raspolae Filozofski fakultet u Novom Sadu. U skladu s filolokim zahtevima istraivawa starog teksta, uz svaki primer, dat u ovom radu, navodi se (1) adresant, (2) godina nastanka akta, (3) arhiv u kojem se akt uva (Dubr. Dubrovaki arhiv, Hil. Hilandarski arhiv, Ker. Kermendski arhiv, Lav. arhiv Lavre sv. Atanasija, Pan. arhiv sv. Pantelejmona), ili krai naziv akta (Arh. Svetoarhangelovski hrisovuq, De. Deanski hrisovuq, Grg. Svetogeorgijevski hrisovuq, Stf. Svetostefanski hrisovuq), (4) broj akta za koji je naveden arhiv (za Dubr. prema registru u kwizi Q. Stojanovia, Stare srpske poveqe i pisma. Kwiga . Drugi deo, Beograd Sr. Karlovci, 1934, 527557; za Hil. prema registru u radu Duana Sindika, Srpska sredwovekovna akta u manastiru Hilandaru, Hilandarski zbornik, kw. 10, Beograd 1998, 9134; za Ker. prema registru u radu Ludwiga von Thallczya, Slavische Urkunden des Krmender Archives. Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Mnchen und Leipzig, 1914, 627; za Lav. prema registru u kwizi Actes de Lavra. IV tudes historiques. Actes serbes complmentes et index. Par Paul Lemerle, Andr Guillou, Nicolas Svoronos, Denise Papachrzssanthou avec la colaboration de Sima irkovi. Textes et planches. Paris, 1982; za Pan. prema registru u kwizi Actes de Saint-Pantlmn. dition diplomatique par Paul Lemerle, Gilbert Dagron, Sima irkovi. Texte. Album. Paris, 1982), te (5) oznaka reda u kojem primer poiwe i to, razume se, prema fotografskom snimku akta (izuzetak su Svetostefanski i Svetoarhangelovski hrisovuq za koje su umesto fotografije koriena izdawa Janka afarika, Hrisovula cara Stefana Duana koiom osniva monastir Sv. arhangela Mihaila i Gavrila u Prizrenu godine 1348, Glasnik Drutva srbske slovesnosti, Svezak H, Beograd, 1862, 264310; i Vatroslava Jagia, Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa Milutina, Be, 1890).
ZNAEWA GENITIVA S PREDLOGOM b(r)ez U STAROSRPSKIM POVEQAMA I PISMIMA
207
da si proday vino bez vode (kraq Dragutin 12771281, Dubr. 6.2), i wx krugle tri bez pokrivaev wd kh dna pozlakna (Dubrovnik 1406, Dubr. 340.22), i naiprvo krugle tri bez pokrivaev w nih edna pozlaena (Dubrovnik 1411, Dubr. 357.10), romene bez poklopca (Dubrovnik 1441, Dubr. 639.39), dva wraha wkovana wd nih dan bez poklopca (Dubrovnik 1441, Dubr. 639.46).4 Dubinski, reenini ekvivalent specifikativnog b(r)ez + gen jeste relativna klauza s negiranom predikacijom predstavqenom glagolom imati up. da si proday vino bez vode [ vino koje nema / (ne sadri) vodu] (kraq Dragutin 12771281, Dubr. 6.2). 3. Razliita znaewa adverbijalnog tipa kao reperkusije odsustva nekoga ili neega diferencirana su kontekstom, odnosno semantiko-gramatikom trijadom definisanom (1) inherentnom semantikom leksikog eksponenta padene konstrukcije b(r)ez + gen, (2) inherentnom semantikom glagola u svojstvu upravne predikacije, te (3) glagolskim oblikom kojim se gramatikalizuje ta predikacija. Na bazi znaewa 'odsustvo nekoga ili neega' razvijala se, s jedne strane, semantika kategorija kvalifikativnosti, tj. situativnosti ukoliko odsustvo imenovanog faktora samo prati realizaciju upravne radwe up. da gredu vai ludie po moei zemli s trgom : bez vsake bozni i da se pri tom ne boje (upan Stefan oko 1215, Dubr 4.7), te, s druge strane, kategorija kauzativnosti, odnosno ire shvaene kauzalnosti ako odsustvo fokusiranog faktora predodreuje realizaciju upravne radwe, i to tako to je onemoguuje, ili omoguuje i/ili joj odreuju tok. S obzirom na visoku frekvenciju genitiva s predlogom b(r)ez u svojstvu sintaksikog sredstva za iskazivawe kondicionalnosti kao eventualne kauzalnosti up. i be- suda wbkega da ne uinimo nikoegare besprav lvku zemle tvoe ako mu prethodno ne sudimo (Dubrovnik 1254, Dubr. 22.22), te koncesivnosti kao nedovoqne kauzalnosti up. ako li bez igmnova blagoslovlni niv poore ili vrt ini na crkvnoi zemli da plati carin .vj. perper mada ga iguman prethodno nije blagoslovio (kraq Milutin 1300, Grg. 315), vaqalo bi pretpostaviti vitalnost ove konstrukcije i u sferi ue shvaene kauzalnosti, tj. u domenu faktivnog uzroka. Ipak, za starosrpsku poslovnopravnu pismenost b(r)ez + gen kao sredstvo identifikacije faktivnog uzroka nije karakteristino,5 to je verovatno posledica niske pragmatine valentnosti znaewske kategorije odsustva" kao faktivnog uzroka.6
4 Sem atributski, specifikativno b(r)ez + gen moglo je biti i predikativno upotrebqeno (up. Feleko 1995: 142) up. a koi s bes konei da wrt dn senine (kraq Milutin posle 1355, Hil 141.134). 5 Up. eventualno ako oni gsptvu vi poly ili upiu a vaa k mlst naas uvdbati ako li pak k nam poly a mi kmo gsptvu vi wn as dati uznati r bez svta gpstva vi do sda nsmo inili i naprd ne mislimo (Dubrovnik 1422, Dubr. 332.43). 6 Budui da kauzalnost s kondicionalnou i koncesivnou formira svojevrsnu kauzativnu paradigmu, teko je pretpostaviti odsustvo ovog znaewa u sluaju kada se kondicionalnost i koncesivnost sasvim izvesno vezuju za genitiv s predlogom b(r)ez.
208
SLOBODAN PAVLOVI
3.1. U starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti kvalifikativno b(r)ez + gen kao padena konstrukcija kojom se situativni, ili pratei kontekst realizacije upravne radwe specifikuje odsustvom nekog ili neeg po pravilu se leksikalizuje apstraktnim imenicama iji su denotati psiholoka stawa (bozn, strah, smn, mln i sl.), ili pratee aktivnosti (dan, zabava, zadran, zled, pokoleban, poreen, prstank, smxen i sl.) koje svojim odsustvom situativno determiniu realizaciju upravne radwe. Subjekat determinisane predikacije moe, pri tom, biti identian s agensom (odnosno recipijensom) determinativne radwe (odnosno stawa), ili se, pak, od wega razlikovati, to se po pravilu formalno ne eksplicira budui da je ova vrsta relacije obino sasvim prozirna iz inherentne semantike upravne i zavisne rei, odnosno iz konteksta:7 (subjekat upravne radwe identian subjektu determinativne radwe ili stawa) drati e : bez vsakoe zledi : (ban Kulin 1189, Dubr. 3.10), da gredu vai ludie po moei zemli s trgom : bez vsake bozni (upan Stefan oko 1215, Dubr. 4.7), da si hodite svobodno i prostrano bes vsak desxine i bes niker inne danie (ban Ninoslav 1240, Dubr. 11.13), da si hode po zemli kralvstva mi : bez bozni (kraq Milutin 1282, Dubr. 34.5), da idete svobodno k crsvu mi bez vsakoga strah (car Uro 1362, Dubr. 100.6), da mi primemo gsna vlka i gspgu maru i nih decu i nih riznicu u na grad na naoi vre bez vsake sumne (Dubrovnik 1390, Dubr. 143.8), da ih takozi sblydemo koliko sami sebe vsakom pravdom i istinom bez vsakoga divolega umileni (Dubrovnik 1390, Dubr. 143.19), da im se wnazi pet adrfat day i ispravly bez vsakoga zroka i prkoslova (iguman Nikodim 1395 1396, Pan. 59.40), dasmo i darovasmo mlstivo i dobrovolnw i vsesrdo knezu vlastelem i vsoi wpkini dubrovakoi va vieke veka bez poren (vojvoda Radoslav Pavlovi 1427, Dubr. 601.40), zavezuemo se vie reenomu knezu i vlastelom poeti rat beza vsake vlake a napridovati bez pristanka (kraq Stefan Toma Kotromani 1451, Dubr. 697.11); (subjekat upravne radwe razliit od subjekta determinativne radwe) kako s u bana klina hodili : bez vse habe i zledi : (ban Ninoslav 12321234, Dubr. 9.4), da si svobodno pridu stoy i poi[ ]aseno i bes pakosti (upan Radoslav 1254, Dubr. 27.30), da ga dri sti georgi bez izma (kraq Milutin 1300, Grg. 237), da si hode dubrovane svobodno i itavo bez zabave i bez zadrani (car Uro 1357, Dubr. 94.7), da hode po naei zemli svobodno bez zabave (Radi i Stepa Crnojevi pre 1396, Dubr. 257.5), bez svakoga smuxen i bez pokolebani
Nije bez znaaja ni primedba M. Kovaevia (1992: 75) po kome kondicionalnost i koncesivnost u sistemu padenih konstrukcija predstavqaju nadgradwu kauzalnosti, to bi znailo da kondicionalno, odnosno koncesivno b(r)ez + gen podrazumevaju postojawe kauzalnog znaewa ove padene konstrukcije. 7 Primer da bude u vieke bez wpogovora i zle vol wd vlastew dubrovacieh ali wd naieh (Kos. 1454, Dubr. 669.17), u kojem je agens (odnosno recipijens) situativne radwe (odnosno stawa) identifikovan genitivom s predlogom ot, predstavqa izuzetak u tom smislu.
209
da y dre (Stefan Lazarevi 1423, Dubr. 240.12), imay hoditi slobodno po naem rusaagu i po naih msth bez vsaake huud zaabave (vojvoda Radoslav Pavlovi 1441, Dubr. 616.8), da uzmu slobodno bez niednoga zadrana (Dubrovnik 1454, Dubr. 727.34). Samo u retkim primerima u svojstvu leksikog eksponenta ove konstrukcije javqaju se oznake konkretnih predmeta (trg, desetxina), ili lica, ijim se odsustvom specifikuje situacija koja prati realizaciju upravne radwe up. i ako pridu kupci dubrovci bes krala u moi dvor (kraqica Jelena 12671268, Dubr. 28.3), da vsaki dubrovanin hodi s trgom i bes trga svobodno po vsem mom vladaniy (Radi Sankovi 1391, Dubr. 130.3), i ako se takovazi vex prilui i wstan dxeri gg kr egene bez gna kneza stefana i gna brata m vlka (iguman Nikodim 13951396, Pan 59.54). Kvalifikativnost genitiva s predlogom b(r)ez biva realizovana samo u onim sluajevima kada odsustvo imenovanog faktora biva iskustveno prepoznato kao neto to prati realizaciju upravne radwe ne predodreujui wenu realizaciju. Vremenska sfera u kojoj je smeteno vrewe date radwe nema, pri tom, diferencijalni karakter. U svojstvu dubinskog, reeninog ekvivalenta kvalifikativnog b(r)ez + gen javqa se odgovarajua klauza kao identifikator date situacije, odnosno propratne okolnosti. Negirana determinativna predikacija direktno identifikovana odgovarajuom deadjektivnom ili deverbativnom imenicom, ili pak samo implicirana odgovarajuim kontekstom biva, pri tom, uvedena veznikim sklopom a/i (da) pri tom (Radovanovi 1977b: 9298): up. da gredu vai ludie po moei zemli s trgom : bez vsake bozni [ i da se pri tom ne boje] (upan Stefan oko 1215, Dubr. 4.7); i ako pridu kupci dubrovci bes krala u moi dvor [ i pri tom kraq ne bude s wima] (kraqica Jelena 12671268, Dubr. 28.3), da si hode dubrovane svobodno i itavo bez zadrani [ i da ih pri tom ne zadravam] (car Uro 1357, Dubr. 94.7). 3.2. Kauzativna znaewa genitiva s predlogom b(r)ez bez obzira na to da li se radi o eventualnom uzroku, tj. kondicionalnosti, ili faktivnom uzroku, odnosno kauzalnosti bivaju realizovana u sluajevima kada nedostatak nekoga ili neega predodreuje realizaciju upravne radwe tako to je o(ne)moguuje, ili joj odreuje tok. Vremenska sfera u kojoj se realizuje upravna radwa dobija, pri tom, status diferencijalnog faktora koji naelno razdvaja kauzalnost od kondicionalnosti.8 Kondicionalno b(r)ez + gen realizuje se, naime, uz predikaciju gramatikalizovanu, s jedne strane, glagolskim oblicima kojima se upuuje na vremensku sferu budunosti (voluntativna perifraza da + praes, potencijal i infinitiv kao dopuna glagola hotti, obvtovati i
8 Kako uoava M. Radovanovi (1977a: 142) opredeqewe za kauzalnu odnosno kondicionalnu semantiku bazu u ovakvim primerima gotovo redovno je odreeno optom temporalnom situacijom u ostvarewima korelativnih predikacija o kojima je re, tako da e, u stvari, temporalne situacije prolosti i sadawosti favorizovati kauzalnu, dok e temporalne sitacije 'svevremenosti' i budunosti favorizovati kondicionalnu semantiku interpretaciju".
210
SLOBODAN PAVLOVI
misliti 'nameravati') te, s druge strane, prezentom glagola imperfektivnog vida kojim se upuuje na svevremenost (pantemporalnost). U svojstvu leksikog eksponenta ove padene konstrukcije javqaju se prvenstveno deverbativne imenice (blagosloven, vol, sgovor, povelen, pomok, r, sd, svt, hoten i sl.), a znatno ree deadjektivne imenice (milost, poten, pravda),9 te oznake konkretnih bia ili predmeta (pa, kniga, sdc i sl.): (vremenska sfera budunosti) i da ne emle srblin vlaha bez suda : (upan Stefan oko 1215, Dubr. 4.10), da ne isnoset is grada dybrovkoga bez povelen kneza koi bi bil (Dubrovnik 1253, Dubr. 791.25), i bes -udce kralevstva ti da ne sudimo lvku zemle tvoe (Dubrovnik 1254, Dubr. 22.24), a in nikto da ne proda bez igmenova blsni (kraq Milutin 1300, Grg. 96), igmen da se ne poziva bez knige carske (kraq Milutin 1300, Grg. 333), i da im ne namtu bez vol meso kupit : (Dubrovnik 1302, Dubr. 39.4), bez pravde nikto da im nixa ne ispakosti (kraq Stefan Deanski pre 1321, Dubr. 45.3), da se ne postavi episkop bez z'govora i bez hotni ktitorova (car Duan 1346 1347, Hil. 148.3), nixo da im se ne uzme bez kupa (car Uro 1356, Dubr. 93.7), da ne hoxemo dubrovnika wstaviti i nih bratstva do vka nikdare do kol nas sme i nih bez nih zloga poten (ban Tvrtko 1367, Dubr. 80.11), a bez toga ne bismo ih poslali ni bi wni mogli .a. dn tamo stot bez vae mlsti (Dubrovnik 1397, Dubr. 190.7), ne bi mogli nai trgovci tamo prbit bez mlsti gsptva ti i tvo dce (Dubrovnik 1398, Dubr. 191.9), togai ne bih sml uinit ni za ndan dlg bez pavlove ri (Radoslav Brankovi. 1413, Dubr. 267.2), do sde nsmo nixor wd toga dlgovan inili i naprd ne mislimo init bez svta gsptva vi (Dubrovnik 1422, Dubr. 333.12), iwxe mi kralevstvo wbitova ne uiniti mira ni sklada niednoga s hercegom stipanom bez vole i hotin vie reenih kneza i vlastel (kraq Stefan Toma 1451, Dubr. 697.14); (svevremenost) re bez svta i pomoki vae mlsti mi ne moremo nixor wpravit (Dubrovnik 1397, Dubr. 190.29), a bez poten dobrm lovkwm n trbi ivot (Dubrovnik 1418, Dubr. 310.45), wni grad na wnom kamen bez upe malo vrdan (Dubrovnik 1421, Dubr. 327.62). Deverbativne imenice kao leksiki eksponenti kondicionalnog b(r)ez + gen funkcioniu kao eksplikatori odgovarajue dubinske negirane predikacije iji agens na povrinskom planu biva, po pravilu, predstavqen odgovarajuim posesivnim formama (prisvojnom zamenicom ili pridevom, odnosno posesivnim genitivom) up. ni da e sadimo bes tvoega povelni [ ako ti ne zapovedi] (Dubrovnik 1254, Dubr. 22.11), ni da ga svee bez igmenova sda [ ako iguman ne sudi] (kraq
9 Pojmovi deverbativna i deadjektivna imenica ovde se uzimaju u generativnom tj. sinhronom, a ne u genetskom tj. dijahronom smislu", odnosno u znaewu koje im daje generativna gramatika: poreklom od / deriviran iz dubinske strukture od" (Radovanovi 1977a: 84).
211
Milutin 1300, Grg.43), da ne postavi mlina bez hotni mitropolitova [ ako to iguman nee] (car Duan 13521353, Pan. 50.81), da mir ni troibu ne mogu uiniti s hercegom stpanom roditelem naim brez vole i hotni kneza i vlastew grada dubrovnika [ ako to knez i vlastela grada Dubrovnika nee] (knez Vladislav Kosaa 1451, Dubr. 702.27). Oznake konkretnih lica ili predmeta na dubinskom planu dobijaju status subjekta egzistencijalne reenice up. wni grad na wnom kamen bez upe malo vrdan [ ako nema upe] (Dubrovnik 1421, Dubr. 327.62), dok devrbativne imenice u dubinsku predikaciju bivaju, naelno, ukquene kao predikativi up. ne bi mogli nai trgovci tamo prbit bez mlsti gsptva ti i tvo dce [ ako / da niste milostivi] (Dubrovnik 1398, Dubr. 191.9). Svi primeri kondicionalnog b(r)ez + gen registrovani su uz negiranu upravnu predikaciju, to znai da negirana dubinska, determinativna predikacija (bez obzira na to da li je eksplicirana deverbativnom imenicom ili je prosto implicirana) visoku pragmatinu valentnost u ispitivanoj pismenosti ima upravo kao uslov nerealizovawa radwe upravne predikacije.10 3.3. Koncesivnost kao tip nedovoqnog, nedostatnog uzroka iskazuje se padenom konstrukcijom b(r)ez + gen u onim situacijama kada je vaqalo konstatovati nedostatak neke pojedinosti koja se inae smatra uobiajenim pratiocem i / ili uzronikom realizovawa upravne radwe. Ovom se konstrukcijom u sferi koncesivnosti identifikuje situacija koja je, dakle, u adverziji s realizovawem upravne radwe ali koja svojom neadekvatnou i/ili nedostatnou ne uspeva da predodredi ili usmeri tok date radwe.11 Ovo praktino i odvaja nedostatni uzrok identifikovan genitivom s predlogom b(r)ez od faktivnog i eventualnog uzroka iskazanih istom konstrukcijom. Koncesivno b(r)ez + gen nije ogranieno vremenskom sferom u kojoj se lokalizuje upravna radwa predstavqena afirmativnom predikacijom. U svojstvu leksikog eksponenta ove konstrukcije po pravilu se javqaju deverbativne (blagosloven, osd, pisan, reen, sd, svt, sgren i sl.) ili deadjektivne imenice (krivina, nda, pravda i sl.), dok su oznake konkretnih predmeta ili lica (ivko, mater) registrovane samo po izuzetku: i u vse ste ugodive bu vka : bez vsake nude : n svoim htniem : (Dubrovnik 12341235, Dubr. 14.4), i kto se naide sdiv lovk stago georgi posilim i otrok dav na n ili ga plniv bez igmnova sda lybo ga svezav bdi na nm kletv boi (kraq Milutin 1300, Grg. 295), kto li lze lovixa taa i po vsh metohih stago georgi ili
10 Negiranost korelativnih predikacija (i superordinirane i dubinske subordinirane) ne moe, razume se, biti oznaena kao preduslov realizovawa kondicionalnog b(r)ez + gen ako se imaju u vidu savremeni srpski primeri tipa bez tvoje pomoi ja u propasti [ ako mi ti ne pomogne ja u propasti] (up. Radovanovi 1977: 108). 11 Fokusirawe nedostatnog uzroka, kako M. Kovaevi (1992: 74) uoava, ima komunikativne i/ili stilske razloge jer komunikativna vrijednost posqedice mnogo je vea kad je ona data u prisustvu oponentnog/spreavajueg nego kad bi bila data u suodnosu sa djelujuim uzrokom".
212
SLOBODAN PAVLOVI
ribna ili zvrin bez igmnova blagoslovlni da st proklet (kraq Milutin 1300, Grg. 309), i ko bisva sie prtvorila bez egove nevre da sva stupla bga i vre (ban Stefan Kotromani oko 1323, Ker 2.10), prde vk bez naela i bez' mtre rod se (kraq Milutin 13131318, Stf. 1b), uinih po nevsti vaega zakona tere prodah vinograd ivka dlika a bez ivka rad en i ne sinu (Milo Povi 1370, Dubr. 1026.5), molimo budite gptvu vi prporueni kako upvamo da k bit i bez naega pisan (Dubrovnik 1396, Dubr. 188.11), usmo kako turci zabavly nam trgovcem a u zemli gpstva vi a brez ndnoga nih sgren (Dubrovnik 1398, Dubr. 193.3), a xo nam vaa lybav pie re smo kupili vau plemenitu zemly a bez tvoga svta (Dubrovnik 1399, Dubr. 133.4), re mu bito bez krivine uzeto (episkop crkve bosanske 1404, Dubr. 440.5), i hotie bezpravdeno da nim pomete i potvor a bez niednoga nih zloga uzroka (kraq Tvrtko 1405, Dubr. 513.10), r ga smo vrgli u tmnicu bez pravde i bez wsuda (Dubrovnik 1412, Dubr. 305.14), ako bi koi sionik bosanski hoti rat initi dubrnku bez kralevsta reen da kral bosanski ima pomagati dubrovnik (Dubrovnik 1420, Dubr. 582.43), koy upu roditel na brez razloga i pravde uze (knez Vladislav Kosaa 1451, Dubr. 702.17). Deverbativnim imenicama kao leksikim eksponentima koncesivnog b(r)ez + gen eksplicira se dubinska negirana predikacija iji agens na povrinskom planu biva, po pravilu, predstavqen odgovarajuom posesivnom formom (prisvojnom zamenicom ili pridevom, odnosno posesivnim genitivom) up. ako li bez igmnova blagoslovlni niv poore ili vrt ini na crkvnoi zemli da plati carin .vj. perper [ mada iguman to nije blagoslovio] (kraq Milutin 1300, Grg.315), usmo kako turci zabavly nam trgovcem a u zemli gpstva vi a brez ndnoga nih sgren [ mada oni nisu sagreili] (Dubrovnik 1398, Dubr. 193.3), mi upvamo u gpstvo vi da su vaoi mlsti i vzda i bez naega pisani dobr prporueni [ iako mi ne piemo] (Dubrovnik 1398, Dubr. 192.12). Oznaka konkretnog lica na dubinskom planu dobija naelno status agensa implicirane radwe up. prodah vinograd ivka dlika a bez ivka rad en i ne sinu [ mada mi ivko nije dozvolio] (Milo Povi 1370, Dubr. 1026.5). Deverbativne imenice uz negiranu dubinsku predikaciju bivaju, po pravilu, integrisane kao predikativi up. da na roditel bez uzroka i krivine reenoga kneza i vlastela uini nim velike tete [ mada reeni knez i vlastela nisu bili krivi] (knez Vladislav Kosaa 1451, Dubr. 702.21). 4. Reenini ekvivalent padene konstrukcije b(r)ez + gen uvek ima negiranu predikaciju nezavisno od znaewa koje dobija u datom kontekstu, to nedvosmisleno upuuje na odrini karakter predloga b(r)ez. U ovom svojstvu starosrpski nasleuje b(r)ez iz praslovenskog. Naime, budui da slovensko *bez() ima potpune etimoloke ekvivalente u letonskom bez 'bez', litvanskom b 'osim', te staropruskom bhe 'bez' (timologieski slovar 2: 7), iskazivawe odsustva lica, predmeta, stawa ili aktivnosti padenom konstrukcijom *bez() + gen bilo je,
213
oigledno, aktuelno jo u vreme praslovenskog jezikog zajednitva. Vaqa imati u vidu i iwenicu da se razliita znaewa kao reperkusije odsustva nekoga ili neega za ovu konstrukciju vezuju ve u kanonskim spomenicima. Za razliku od veine padenih konstrukcija koje se za apstraktnija semantika poqa kao to su kauzalnost, kondicionalnost te koncesivnost vezuju na bazi odgovarajueg, primarnog prostornog znaewa,12 sudei po stawu u pojedinim slovenskim jezicima,13 b(r)ez + gen pred raspad slovenske jezike zajednice nije imalo prostorno znaewe. Budui, meutim, da se praslovensko *bez() dovodi u vezu sa staroindijskim bah '(iz)van, napoqu, spoqa', te persijskom izvedenicom brn u istom znaewu, pri emu je tipologieski oevidno, to naibolee drevnee sostonie predstavleno v dr. ind., a naibolee prodvinutoe, pozdnee sostonie v slav. i balt., gde m imeem sluebnuy proklitiku, ue ne znayuy samostotelnogo upotrebleni" (timologieski slovar 2: 8), realno je pretpostaviti da su pomenuta apastraktna znaewa slovenskog *bez() + gen mogla biti indukovana iz prvobitnog, prastarog znaewa ekskluzivne spacijalnosti. Poto je razvojni pravac konkretno apstraktno jedna od jezikih univerzalija, semantika nijansa biti bez nekoga ili neega verovatno je konceptualizovana na bazi znaewa biti u prostoru izvan onog gde se nalazi neko ili neto. Pretpostavqeni pravac razvoja morao je, meutim, biti realizovan vrlo rano, znatno pre raspada slovenske jezike zajednice s obzirom na to da tragova spacijalne ekskluzije genitiva s predlogom *bez() u pojedinim slovenskim jezicima nema (up. Kopen 1973: 4344).
Novi Sad
CITIRANA LITERATURA Veerka, Radoslav (1993), Altkirchenslavische (altbulgarische) Sintax. II. Die innere Satzstruktur, Freiburg. Gebauer, Jan (1929), Historick mluvnice jazyka eskho. Dl IV. Skladba, Nkladem esk akademie vd a umn, Praha. Gerodes, St. (1963), Staroslavnskie predlogi. Issledovani po sintaksisu staroslavnskogo zka. Sbornik state, Izdatelstvo ehoslovacko akademii nauk, Praga, 313368. Grkovi-Mejxor, Jasmina (2001), Pitawa iz staroslovenske sintakse i leksike, Lingvistike sveske 1, Novi Sad.
12 Up., na primer, primarno postlokaciono za + ass ili supralokaciono prko + gen u kondicionalnom i koncesivnom znaewu a prd kralvsmi da idu za nevru za vradu za eldina za kon [ ako su neverni] (kraq Milutin 1302, Dubr. 39.18), da ga ne uzimamo prko tvo vol [ ako ti to ne eli] (Dubrovnik 1404, Dubr. 278.5), a sde molimo potenu lybov tvoy ne kai uzdrat tamo za dlg [ mada duguju] (Dubr. 1398, Dubr. 418.3), wni koi su toi prko zakona i vae vol uinil [ mada to zakon ne nalae i mada ti to nisi hteo] (Dubr. 1411, Dubr. 300.16). 13 Slovensko *bez() u kombinaciji s akuzativnim oblikom imenice razvijalo je perlativno znaewe na teritoriji poqskog, beloruskog i ukrajinskog jezika i to kao rezultat sekundarne kontaminacije s primarno perlativnim *perz + ass (Kopen 1973: 44).
214
SLOBODAN PAVLOVI
timologieski slovar slavnskih zkov. Praslavnski leksieski fond. Vpusk 2, Pod redakcie O. N. Trubaeva, Akademi nauk SSSR, Institut russkogo zka, Moskva. Zolotova, G. A. (1988), Sintaksieski slovar. Repertuar lementarh edinic ruskogo sintaksisa, Akademi nauk SSSR, Moskva. Kope, Frantiek (1973), Etimologick slovnk slovenskch jazyk. Slova gramatick a zjmena. Svazek 1. Pedloky. Koncov partikule, Akademia, Praha. Kovaevi, Milo (1992), Kroz sintagme i reenice, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Sarajevo. Radovanovi, Milorad (1977a), Imenica u funkciji kondenzatora. (I), Zbornik za filologiju i lingvistiku, XX/1, Novi Sad, 63145. Radovanovi, Milorad (1977b), Imenica u funkciji kondenzatora. (II), Zbornik za filologiju i lingvistiku XX/2, Novi Sad, 81161. Staroslavnski slovar (po rukopism HH vekov), Pod redakcie R. M. Cetlin, R. Veerki i E. Blagovo. Slavski institut akademii nauk esko Respubliki Institut slavnovedeni i balkanistiki Rosisko akademii nauk, Moskva. Feleko, Kazimje (1995), Znaewa i sintaksa srpskohrvatskog genitiva, Vukova zadubina Orfelin Matica srpska, Beograd Novi Sad.
Slobodan Pavlovi ZNAENI RODITELNOGO PADEA S PREDLOGOM B(R)EZ V DREVNESERBSKIH GRAMOTAH I PISMAH Rezyme V nastoe rabote rassmatrivayts znaeni padeno konstrukcii b(r)ez + gen v drevneserbskih gramotah i pismah, sozdannh do vtoro polovin H veka, t.e. do padeni Despotii. Na osnovanii pervostepennogo znaeni otsutstvie kogo-libo ili ego-libo", ustanovlennogo na obirnom slavnskom prostranstve, danna konstrukci mogla soetats s adnominalno determinacie specifikativnogo tipa, a take s adverbialno determinacie kvalifikativnogo i kauzativnogo (obekauzalnogo) tipa, to v issleduemo pismennosti kak vraenii yridiesko-delovogo stil mono blo nablydat ue s vozniknoveni pervh sohranivihs pamtnikov na serbskom zke. Vse ti znaeni predstavlyt sobo, v sunosti, otraenie otsutstvi lica, predmeta, sostoni ili aktivnosti, provlyees na glubinnom urovne erez obzatelnoe otricanie, na poverhnostnom urovne ksplicirovanno ili implicirovanno, determinativno predikacii.
PROSTORNI PRILOZI U STAROSRPSKIM POVEQAMA I PISMIMA*

SLOBODAN PAVLOVI
UDC 811.163.1'367.624
Kratak sadraj. U ovom radu razmatra se funkcionisawe sistema prostornih (spacijalnih) priloga u starosrpskim poveqama i pismimi. Ove leksike jedinice organizovane u sisteme prostornih lokalizatora i prostornih kvantifikatora grupiu se ili sueqavaju prema mogunostima kombinovawa s direktivnim, odnosno indirektivnim glagolima formirajui jasno diferencirana dinamika subpoqa lokativnosti, ablativnosti, perlativnosti i adlativnosti. Budui da se pojedini prilozi kombinuju i s direktivnim i s indirektivnim glagolima, dolazi se do zakquka da je savremeno dijalekatsko nerazlikovawe vijativa od padea mesta" imalo svoj pandam u semantiki srodnom sistemu spacijalnih priloga jo u starosrpskom jeziku. Kqune rei: starosrpske poveqe i pisma, prostorni (spacijalni) prilog, (in)direktivnost, lokativnost, ablativnost, perlativnost, adlativnost.
1. Najkrupnije sistemsko pomerawe koje je zahvatilo prostorno, odnosno spacijalno semantiko poqe tokom istorijskog razvoja srpskog jezika tie se naruavawa formalnog razlikovawa semantike opozicije indirektivnost direktivnost, ili preciznije lokativnost adlativnost. Poremeeni odnos u iskazivawu pravca i mesta uoavan je, pri tom, prvenstveno unutar sistema predloko-padenih konstrukcija, to je, po svoj prilici, motivisano sledeim iwenicama: (1) predloki adverbijali predstavqaju najrazvijeniji podsistem jezikih sredstava kojim se izraava prostorno znaewe u srpskom i drugim slovenskim jezicima" (Piper 2001: 65) pa su i najmawa formalna pomerawa vrlo transparentna; (2) promene ovog tipa jasno odvajaju standardni jezik od irokog pojasa srpskih narodnih govora s nestandardnom distribucijom akuzativa i lokativa, odnosno akuzativa i instrumentala,1 to im je obezbeivalo iri ili ui osvrt u dijalekatskim
* Ovaj rad nastao je u okviru projekta Istorija srpskog jezika, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije. 1 Zona poremeenog odnosa izmeu padea mesta i padea pravca uz mesne predloge obuhvata najvei deo zetsko-sjenikog i kosovsko-resavskog dijalekta, zatim poarevako-vraku govornu grupu i banatski podijalekat vojvoanskog dijalekta zapadno od ove zone nerazlikovawe vijativa od padea mesta dolazi samo u nekim akavskim govorima, oigledno pod neposredniim uticajem italijanskog jezika" (Ivi 1994: 323). Relativno novijim istraivawima dolo se do podataka da ak i najzapadniji srpski novotokavski govori mogu imati ovu crtu. Tako je u govoru Zmijawa D. Petrovi (1972: 192) be-
216
SLOBODAN PAVLOVI
monografijama; i (3) ovakve pojave idu ukorak sa jo nekim pojavama osipawa predloko-padene i uopte padene sisteme" (Grickat 1962: 78) i time, po znaaju, prevazilaze okvire iskazivawa jedne semantike kategorije postajui pokazateq stawa padenog sistema kao celine.2 Formalno naruavawe opozicije indirektivnost direktivnost sasvim je evidentno, meutim, i unutar sistema spacijalnih priloga,3 to se moe pratiti ve u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti. Budui da se ova pojava uoava i u nekim severnoslovenskim jezicima,4 a da je u savremenom srpskom jeziku u podsistemu zamenikih priloga ona detaqno opisana (Piper 1988: 1644), inilo se korisnim sagledati funkcionisawe starosrpskih prostornih priloga u sistemu dinamike tetrade lokativnost ablativnost perlativnost adlativnost (Piper 2001: 2529) i to na korpusu starosrpskih poveqa i pisama.5
leio prilian broj potvrda poremeenog odnosa izmeu padea mesta i padea pravca u konstrukcijama s predlozima na i u". 2 Starotokavski govori, koje karakterie poremeenost odnosa u iskazivawu opozicije pravac mesto, zauzimaju meuprostor izmeu novotokavskih govora (u kojima se ovi poremeaju javqaju samo po izuzetku) i torlake govorne zone (u kojoj je padeni sistem izrazito redukovan). Naruena distribucija akuzativa, s jedne strane, te lokativa i instrumentala, s druge strane, moe u tom smislu biti shvaena kao razvojna faza izmeu klasinog slovenskog padenog sistema i stawa svojstvenog srpskim prizrensko-timokim govorima, odnosno bugarskom i makedonskom jeziku. 3 Kako I. Grickat (1962: 79) istie, izvesni srpskohrvatski prilozi za mesto (u irem smislu: i za kretawe i za mirovawe) mogu i u potpuno ispravnom kwievnom jeziku da znae podjednako odredbu za pravac kretawa i odredbu za bavqewe na jednom mestu". 4 Za razliku, na primer, od ruskog i ukrajinskog jezika gde je spacijalna tetrada lokativnost adlativnost ablativnost perlativnost u sistemu zamenikim priloga mawe-vie stabilana up. ukrajinsko de kudi zvdki kudoy ili rusko gde kuda otkuda po kakomu puti / po kako doroge za poqski i slovaki je charakteristick tendence k uit zjemen s vznamem nedynamick lokalizace ve vznamu lokalizace dynamick, a to clov up. slovako kde/kam ide? ili poqsko gdzie idziesz?" (Bliov-Kikov 1978: 124). 5 Istraivaki korpus ine fotografski snimci starosrpskih poveqa i pisama nastalih ili prepisanih od kraja H do sredine H veka, tanije do 1459. godine, odnosno do pada Despotovine. U skladu s filolokim zahtevima istraivawa starog teksta uz svaki primer navodi se (1) oznaka kancelarije ili ime adresanta (Bal. Balii, Brank. Brankovii, Dubr. Dubrovnik, Drag. Draga, Kos. Kosae, Kotr. Kotromanii, Laz. Lazarevii, Nem. Nemawii, Pavl. Pavlovii, Sank. Sankovii), (2) godina nastanka akta, (3) arhiv u kojem se akt uva (Dub. Dubrovaki arhiv, Hil. Hilandarski arhiv, Ker. Kermendski arhiv, Lav. arhiv Lavre sv. Atanasija, Pan. arhiv sv. Pantelejmona, Pav. arhiv sv. Pavla), ili krai naziv akta (Arh. Svetoarhangelovski hrisovuq, De. Deanski hrisovuq, Grg. Svetogeorgijevski hrisovuq, Stf. Svetostefanski hrisovuq), (4) broj akta u odgovarajuem registru (za Dub. prema registru u kwizi Q. Stojanovia, Stare srpske poveqe i pisma. Kwiga . Drugi deo, Beograd Sr. Karlovci, 1934, 527557; za Hil. prema registru u radu Duana Sindika, Srpska sredwovekovna akta u manastiru Hilandaru, Hilandarski zbornik, kw. 10, Beograd 1998, 9134; za Ker. prema registru u radu Ludwiga von Thallczya, Slavische Urkunden des Krmender Archives. Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, Mnchen und Leipzig, 1914, 627; za Lav. prema registru u kwizi Actes de Lavra. IV tudes historiques. Actes serbes complmentes et index. Par Paul Lemerle, Andr Guillou, Nicolas Svoronos, Denise Papachrzssanthou avec la colaboration de Sima irkovi. Textes et planches. Paris, 1982; za Pav. prema registru u radu Duana Sindika Srpske poveqe u svetogorskom manastiru Svetog Pavla, Meovita graa, kw. , Beograd 1978,
PROSTORNI PRILOZI U STAROSRPSKIM POVEQAMA I PISMIMA
217
2. U subpoqu lokativnosti kao sistemu spacijalnih lokalizatora i kvantifikatora za koje se vezuje realizacija indirektivne radwe registrovani su zameniki spacijalni prilozi sd, ovd, t, ond, nigd, gd (god // lybo), ind. Uz ove inherentno indirektivne zamenike priloge6 u sferu lokativnosti prodiru i primarno direktivni prilozi vsd, td, ovamo, tamo.7 Od nezamenikih priloga u sferi lokativnosti potvreni su sprda, ot zada, zadi, sgora, sdola, dol, ve, nie, bliz, okolo. 2.1. Zameniki prilozi sd, ovd, t, ond funkcioniu kao spacijalni lokalozatori kojima se prostorni denotat identifikuje odnosom prema govorniku, a u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti kao specifinom tipu pisane komunikacije, razume se, prema adresantu. Deiktinost ovde biva primarno realizovana kroz pozicionu trijadu medijalnost (sfera adresanta) proksimalnost (sfera sagovornika, tj. adresata) distalnost (sfera izvan govorne situacije). U subpoqu lokativnosti ovi se prilozi kombinuju s indirektivnim glagolima. Mada su prilozi sd i ovd, kao identifikatori medijalnosti, sinonimini u pogledu inherentne leksike semantike, hronoloki i pragmatiki ne radi se o komutabilnim jedinicama. Prilog sd funkcionie prvenstveno kao tekstoloki lokalizator kojim se dati tekst
181205; za Pan. prema registru u kwizi Actes de Saint-Pantlmn. dition diplomatique par Paul Lemerle, Gilbert Dagron, Sima irkovi. Texte. Album. Paris, 1982), te (5) oznaka reda u kojem primer poiwe i to, razume se, prema fotografskom snimku akta (izuzetak su Svetostefanski i Svetoarhangelovski hrisovuq za koje su umesto fotografije koriena izdawa Janka afarika, Hrisovula cara Stefana Duana koiom osniva monastir Sv. arhangela Mihaila i Gavrila u Prizrenu godine 1348, Glasnik Drutva srbske slovesnosti, Svezak H, Beograd, 1862, 264310; i Vatroslava Jagia, Svetostefanski hrisovuq kraqa Stefana Uroa Milutina, Be, 1890). S obzirom na ogranieni prostor broj primera je sveden na minimum. 6 Zameniki prilozi zd, ovd, ond itd. predstavqaju kombinaciju odgovarajuih zamenikih osnova i partikule *-d u kojoj je finalno dobijeno bu podle astho lok. sg. na - nebo podle adv. na -" (Kopen 1973: 307). Sveslovenski prilog *tu, s druge strane, etimoloki nije sasvim jasan. Po P. Skoku (/433) od korijena pokazne zamjenice t pravi se praslav. prilog mesta za mirovawe lokativnim nastavkom -u". Zameniko *t- ni za F. Kopenog (1980: 701) nije sporno, ali pitawe krajweg -u, diftonkog porekla, ostavqa otvorenim. I u jednom i u drugom sluaju radi se, dakle, o indirektivnim ili u najmawu ruku primarno, direktivno nemarkiranim jedinicama. Vaqa, naime, podsetiti da je lokativ (ako su finalno -, odnosno -u uopte simulacije" lokativa) sve do kraja praslovenskog zajednitva, tj. do konstituisawa pojedinanih slovenskih jezika egzistirao u optem spacijalnom znaewu za koje je irelevantna opozicija indirektivnost direktivnost (Toporov 1961: 299301). 7 Prilozi ovamo, tamo i sl., koji znae pravac micawa i kretawa", graeni su, po P. Skoku (/35), tako to je odgovarajuim zamenikim osnovama dodavan sufiks *-amo ije postawe nije objaweno". Na iste osnove mogao se dodati i sufiks -uda (Skok III/535) ime su dobijani mesni prilozi za pravac gibawa". Analitiniji pristup daje F. Kopeni (1973: 321) koji sufiksom smatra partikulu *-mo, dok se proste tvary ka, ta, s vykldaj jako instrumently pslunch pron. kmen". Partikulom *-mo se, pri tom, samo intenzivira prosekutivnost instrumentala, ime je i definisana direktivnost priloga tipa ovamo. F. Kopeni dodaje mon je tento nov sled partikul, -d-m, obrcen proti starmu v *kam(o)d > kod, *tam(o)d / -du / -dy > tod / -du / -dy". U starosrpskom se, pri tom, staro prosekutivno *oamo i sl. vezuje za adlativnost, a novije *od i sl. za perlativnost.
218
SLOBODAN PAVLOVI
identifikuje kao prostorni denotat. Otuda se uz ovaj prilog najee javqa glagol pisati i wegovi derivati ispisati, napisati, pisati i sl.: sih vsh pravdah pisanih zd (Nem. oko 1200, Hil. 1A.70), to smo ugovorili s tobov : i upisali zd : (Dubr. 12341235, Dub. 14.46), ta e vsa zd ne ispisae se (Nem. 13091316, Hil. 139.32), i m ie sa svrivei zde i imena svoa napisahwm (iguman Atanasije 14261431, Hil. 105.19). Sem toga, primarno spacijalno sd se javqa u kletvama i molitvama obino uz odrednice na stranom sdix, v bdxem vc gde se ovim prilogom fokusira referencijalna taka u kontekstu univerzuma uz relativizaciju spacijalno-temporalnih distinkcija: da ga bi sti georgi i da m sprnik zde i na stranom sdixi hstov (Nem. 1300, Grg. 335), i prosexa pomwxi pokrti nas krovom krl tvoey zd i v stranoe wnw pristve sdixa hsva (Nem. 1358, Hil. 47.17), da mu st suprnica mati ba zd i v buduxem vc (Laz. 13941402, Hil. 74.28). U svojstvu intratekstualnog lokalizatora sd je mnogo ee u H veku nego u H i H kada se ovaj prilog, po pravilu, javqa u kletvama i molitvama kao izrazito konzervativnom tipu diskursa. Prilog ovd registrovan je od kraja H veka u svojstvu medijalnog lokalizatora bez funkcionalnih ograniewa, osim to ga nema u zakletvama ili molitvama:8 r dva wvd po gradu hodimo (Dubr. 1397, Dub. 189.17),9 i da zna plemenstvo vi wbde trgoval va gragnin maro nalekovik (Brank. 1412, Dub. 164.5), i wvde ih pedepsasmo u nah lyth i tuglivh tmnh tmnicah (Dubr. 1417, Dub. 229.34), er se smo wvde u svetom monastiru mnogh lt potrudili eliko e b podal (iguman Pahomije 1436 1437, Hil. 106.8). Lokativno proksimalno t u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti po pravilu se javqa u tekstualno-deiktikoj, odnosno anaforskoj funkciji. Naime, referiui o odreenim, obino nominovanim lokalizatorima, adresant na wih upuuje proksimalnim t, mada je iz konteksta jasno da dati prostorni denotat nije u adresantsko-adresatskom domenu: i tzi da im se daa sti dlo da dlay koliko trb crkvi (Nem. 12341243, Hil. 2A.32), ako li mimo nese da gde proda tu i carinu da plati (Nem. 1302, Dub. 39.21), i t nad pt drga niva (Nem.
8 Na osnovu ovakvog hronolokog odnosa i iwenice da se sd najdue zadrava u jeziki najkonzervativnijim segmentima poslovnopravnih akata moe se pretpostaviti da je smena ovog priloga novijim ovd tekla naporedo sa smenom demonstrativnih zamenica s i ov (Ivi 1988: 28). 9 U ovom primeru indirektivno ovd javqa se uz direktivno hoditi ija direktivnost biva poziciono neutralisana difuznim po + loc. Ovde se, dakle, ne radi o usmerenom kretawu ve o kretawu kao fiziolokoj mogunosti.
219
1346 1347, Hil. 148.148), a tu bhu pri kralvstv mi upan braiko pribinik dvorski vlkosav stefkovik (Kotr. 1378, Dub. 83.28), i tui se naaoh gdn voevoda radosav s reniemi poklisaari dubrovacemi (Pavl. 1432, Dub. 607.14). Budui da bi upuivawu na lokacije koje nisu u domenu govorne situacije kao to je to u navedenim primerima sluaj odgovaralo distalno ond, ovakva upotreba priloga t moe se smatrati nepravom, odnosno narativnom.10 Nemodifikovana lokativna proksimalnost, iskazana prilogom t, u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti izrazito je niske pragmatike valentnosti, a i kada se javi kao u primerima kdi bg dones gdna kostadina tuz hokmo se nime stati (Dubr. 1395, Dub. 247.11), ako bi tuzi vovoda bil znamo r toi bezakoni ne bi uinno (Dubr. 1399, Dub. 274.13), sfera sagovornika, tj. adresanta kao prostorni denotat biva dodatno identifikovana posredstvom konteksta. Subpoqe lokativne distalnosti pokriva prilog ond: ake li im' se koj 'teta uini wndezi (Nem. 1326, Dub. 47.8), da m st wndzi pribixe i pokoixe (Nem. 13521353, Pan 50.53), da n voln srbin stoti bez ngova hotna dokle wn stoi wndezi (Dubr. 1405, Dub. 155.11), koi su wnde bili na stanu (Dubr. 1457, Dub. 1043.63). 2.2. Podsistem lokativnih zamenikih prilokih kvantifikatora u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti ine prilozi nigd, gd (god // lybo), i ind,11 koji se u subpoqu spacijalne lokativnosti kombinuju s indirektivnim glagolima. Univerzalna kvantifikacija kao tip apsolutne kvantifikacije kojom se istie da se neka pojava ostvarila bez izuzetka u svakom pojedinanom sluaju" (Piper 1988, 84) bez isticawa punktualnosti predstavqena je u domenu lokativnosti negativnim univerzalnim kvantifikatorom nigd: da ime nigde zabave gde k poiti (Nem. 1350, Dub. 75.4), da se nigdr ne uzme nidna crna na dubrovakom ni na emre (Kotr. 1375, Dub. 81.3), nigdr dubrovane nsu nevru pokazali (Dubr. 1417, Dub. 232.29), r y ne uhomo nigdr (Dubr. 1423, Dub. 624.16), ni da mogu uiniti gabelu prodae soli nigdir u vsem naem kotaru (Kos. 1451, Dub. 702.29).
10 Ovakvo reewe diktirano je stilskim razlozima. Pseudoproksimalno t, kako P. Piper (1988: 40), uoava stvara iluziju da je pripoveda, govorno lice na mestu dogaawa o kojem je re", ono, dakle, ima funkciju isticawa vee emotivne angaovanosti" adresanta, ime se iz sfere spacijalnosti ide u sferu modalnosti. 11 U prezentovawu grae polazi se od strukture semantikog subpoqa spacijalne kvantifikacije koju daje P. Piper (1988, 78). Naime, kvantifikacija koja nije odreena prema nekoj drugoj koliini bila bi apsolutna, dok je wen binarani oponent relativna kvantifikacija. Prema terminologiji matematike logike, apsolutna kvantifikacija bi se ispoqavala kroz binarni par univerzalna kvantifikacija egzistencijalna (neodreena) kvantifikacija.
220
SLOBODAN PAVLOVI
Podsistem spacijalnih egzistencijalnih (neodreenih) kvantifikatora lokativnog tipa u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti ine prilozi gd, gd god i gd lybo. Ovim se prilozima istie da se neka pojava ostvaruje bez izuzetka u svakom pojedinanom sluaju" (Piper 1988: 84), ali se, za razliku od univerzalnog negativnog nigd, fokusira svaka pojedinana taka, odnosno prostorna punktualnost: voiska kralevstva mi gd lybo nahodi lydi vae ili s trgom ili bes trga da im nikoegare zla ne uini (Nem. 1254, Dub. 21.13), gde lybo se xo nahodi to vse darovah stom gewrgiy (Nem. 1300, Grg. 291), i gd god se sd ini vsaka globa crkvi (Nem. 13131318, Stf. 53b), gd se god uzima crina u vladani gdna bana tvrtka da se nigdr ne uzme nidna crna na dubrovakom ni na emre (Kotr. 1375, Dub. 81.3), da skupi i prime vse xo se gd stpainova naide (Dubr. 1413, Dub. 222.12), ako bi gd na putevi izgible neka se wvd nahwde pisanne (Laz. 1423, Dub. 240.20). Bitna odlika posvedoenih egzistencijalnih kvantifikatora jeste i nereferencijalnost ova se tri priloga javqaju prvenstveno u kondiconalnim klauzama ili nekom drugom modalnom kontekstu u kojem se moe ispoqiti pomenuto obeleje. Relativna spacijalna kvantifikacija, kao tip kvantifikacije odmeren prema drugoj koliini (Piper 1988: 78) u subpoqu lokativnosti potvrena je spacijalnim restriktivnim kvantifikatorom ind kojim se upuuje na onaj deo prostora koji ne moe biti lokalizator, a time posredno i onaj deo prostora koji to moe biti ili koji to jeste" (Piper 1988, 143):12 m nesmo inde bol vre nali (Radosav Povi 1368, Dub. 1025.10), kude su bil trgove u prve gspde i slanic da su i sdi a inde da ne bud (Laz. 1387, Dub. 127.31), da vi neete ind triti nere li u mom vladani (Sank. pre 1391, Dub. 103.8), i da im n inde sude tkmo prd gospoctvom mi (Laz. oko 1392, Hil. 73.25), ako bi ind xo naal vaa mlst zapovg da mu dade (Laz. 1411, Dub. 219.21). Restriktivni kvantifikator vrlo je esto kombinovan s univerzalnim negativnim nigd te egzistencijalnim gd, gd lybo:13 i s srblinom u koem god sud nigd ind da se ne pry (Nem. 1277 1281, Dub. 5.6), i gde se wbrtay lydi keli spasovi pirga u liplni i suhogrl ili inde gde wsvobodi ih kralvstvo (Nem. oko 1331, Hil. 25.54), ie se nahode crkve te ili grad ili p ili ind gd lybo (Nem. 1348, Arh.2), i da se ne prodava sol ind
12 Upravo ovo svojstvo restriktivne kvantifikatore nezavisno od semantikog obeleja (in)direktivnosti, smeta na granicu izmeu kvantifikatora i lokalizatora. 13 Kako P. Piper (1988: 144) istie takve kolokacije posledica su iwenice da je domen univerzalne kvantifikacije uvek odreen bilo uim ili irim kontekstom kvantifikatora, bilo situacijom wegove upotrebe. Restriktivni kvantifikator je jedno od sredstava odreivawa domena za koji vai univerzalna kvantifikacija".
221
nigd tkmo kako e bilo u cra u stpana (Bal. 1386, Dub. 114.18), kude su bile trgove u prve gspode tudezi da su i sdi a inde nigde da ne bd (Laz. 1405, Dub. 212.31; slino i u Brank. 1428, Dub. 635.32). 2.3. Uz indirektivne glagole kao primarne indikatore lokativnosti sem pomenutih jedinica lokativne pozicione paradigme mogu se javiti i zameniki prilozi ovamo, tamo, td, vsd, koji svojom inherentnom semantikom preferiraju direktivne glagole. Prilozi td i vsd kao sintaksika sredstva kojima se u veini registrovanih primera deiktiki identifikuje pravac kretawa u subpoqu lokativnosti ukazuju na difuznu realizaciju indirektivne radwe, to je sasvim ekvivalentno lokativu (prvobitno dativu) s predlog po (Toporov 1961: 334): ako mi bg pomoe ter bude tudezi moe vladnie kude su bili trgove i slanice u prve gspode i u cra stepana tudezi da budu i sdi (Brank. 1387, Dub. 140.47; slino i u 1428, 635.32; Laz. 1387, Dub. 127.31; 1405, Dub. 212.31),14 da blydu i wbaruy i pomagam vaem gradu dubrovniku i vaemu gragninu vsud kud wbladm (Bal. 1373, Dub. 107.4), i vsud kud budu nai trgovci molimo budite gsptvu vi prporueni (Dubr. 1396, Dub. 188.10). Kombinovwe primarno direktivnih ovamo i tamo s indirektivnim glagolima nedvosmisleno svedoi o slabqewu formalnog razlikovawa semantike opozicije indirektivnost direktivnost, te prodoru primarno direktivnih formi u sferu lokativnosti: i wvamo u nas izkah i ne wbrtoh ga kriva (Nem. 1304, Dub. 30.4), ako li su xo dlni mi iznad wvamo hokmo vi zadovol na nih wpravit (Dubr. 1398, Dub. 418.4), a da mu wvamo dlnici dcu ne wderu (Dubr. 1414, Dub. 223.23), to dohodk klrastva mi tamo u vas dv tisuxe (Nem. 1313, Dub. 42.2), da znate re imamo tamoi u rnalda pos sracimirov (Bal. 1368, Dub. 105.2), a li ne bude tamo korabl a vi -h pravite wvamo (mitropolit Mihail 1386, Dub. 125.2), da su nki nai trgovci tamo ubni (Dubr. 1402, Dub. 151.12), a sdi gdne despote tamo su nai .g. vlasteliiki (Dubr. 1422, Dub. 237.14). 2.4. Od nezamenikih priloga uz indirektivni glagol u svojstvu upravne predikacije beleeni su prvenstveno prilozi orijentacionog tipa15 za koje je u pozicionirawu lokalizatora u odnosu na orijentir
14 U potvrdnoj privilegiji Mare Brankovi i sinova joj iz 1405. s istim sadrajem umesto direktivnog td stoji indirektivno tzi kde s bli trgove i slanice prve gospode i cra stefana tz da bd i sdi. (Brank. 1405, Dub. 155.28). Perlativno td iskorieno je, ipak, za isticawe difuznosti u protazi ovog zakonskog preskriptiva ako ni bg pomoe tere bde tdez nae vladni kde s bli trgove (Brank. 1405, Dub. 155.28). 15 Od prostornih priloga inkluzivnog tipa potvren je samo intralokaciono ntr i xo ntr kd hatril iat i zb zemly lavrskoi crkvi ili vinograd ili wvoxi vse wsvobodih da lavrsko (Laz. 1398, Lav. 7.21).
222
SLOBODAN PAVLOVI
relevantan ili horizontalni nivo sprda, ot zada, zadi, ili vertikalni nivo sgora, sdola, dol, ve, nie. Izvan ova dva podsistema ostaju prilozi bliz i okolo koji su neutralni prema pomenutim kriterijumima. Prilozi kojima se denotira lokalizator na vertikalnoj ravni u odnosu na orijentir najeee funkcioniu kao intratekstualni spacijalni determinatori, tj. endofore kojima se upuuje na segmente teksta. Budui da je tekst konceptualizovan kao linearna struktura u kojoj se jeziki interpretirana fakta sukcesivno niu, intratekstualna lokalizacija moe biti retrospektivna, to se postie anaforama, ili prospektivna, za ta slue katafore (Piper 1997: 182). Anaforsko priloko ve vrlo je esto u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti, a po pravilu se javqa uz glagola administrativnih aktivnosti (pisati, rexi i sl.): si tvrdiv i podpisah rkoy kralevstva mi v lt ve pisano (Nem. 1234, Dub. 13.33), tvrdih' pae vsh' car i kral vie pisan'nh (Nem. 1300, Grg.25), i za si slovo i siy pravdu vie upisannu wbexa se kralvstvo mi (Kotr. 1378, Dub. 83), da se ini pomen o gospodin svetom knez lazar kako i ve rekohwm (iguman Nikodim 1398, Pan 12.94), i m vidve zapisana ve ren'nih gospod (Brank. 1405, Dub. 155.6), kako se vie pie (Vukain i Baran 1458, Dub. 715.96). Kataforiko priloko nie beleeno je sasvim retko wbeasmo se naom vrom i kletvom nie pisanom postavitie u dravu (Sank. 1391, Dub. 129.18), dam vam vidti za vek wsvitln semu nie pisannomu da postavismo razlog (Kotr. 1398, Dub. 254.2), kako sem zapisu dole nie pie wbetovasmo mnogopotenoi gospoge todore (Dubr. 1442, Dub. 695.11). Kao funkcionalni i semantiki ekvivalent anaforsko-kataforskog para ve nie javqaju se i ekvivalentni oponenti zgora sdola svojstveni zapadnim srpskim kancelarijama: (zgora) kako zgora pisano (Kotr. 1333, Dub. 52.32), do koli se isplati vs dug zgora reni (Kotr. 1398, Dub. 428.12), vidv toi kako se zgore pie (Pavl. 1427, Dub. 601.40), kako zgora reeno (Dubr. 1454, Dub. 727.61); (zdola) vlastel koi su zdola pisani (Kotr. 1393, Dub. 183.15), da mi day za dohodak dol renowga naega diela konavli (Pavl. 1427, Dub. 601.21), kako sem zapisu dole nie pie (Dubr. 1442, Dub. 695.11). U odnosu na intratekstualnu referencijalnu taku16 endoforsko ve // sgora i nie // sdola zaista imaju orijentacioni karakter. Prema tekstu kao celini, meutim, ovim se prilozima samo precizira pozicija jednog segmenta prema drugom u okviru stabilnog, formalno i diskursno zatvorenog lokalizatora.
16 Ova je taka unutar teksta precizno odreena u svakom momentu aktuelnom pozicijom pera enkodera, odnosno perceptivnim fokusom dekodera. Ono to prethodi toj taki predstavqa retrospektivnu sferu, dok je ono to joj sledi oblast prospekcije teksta.
223
Nezameniki prilozi kojima se denotira ekstratekstualni lokalizator realizacije indirektivne radwe u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti javqa se znatno ree. Ovakav tip spacijalne determinacije posvedoen je u darovnicama retkim primerima pozicionirawa nepokretnosti ili radnih obaveza. U tom svojstvu javqaju se prilog dol, te par ot zada // zadi sprda kojim se denotira ekvipolentna opozicija postlokalizacija antelokalizacija: (dol) i dol na rc vrt'k s mlinn (Nem. 13371346, Hil. 146.B44); (od zada / zadi) priloismo na naem ivotu svetomu pavlu polovina kuke i sprda i wd zada xo imamo (Novak i supruga mu Jelena 1453, Pav. 12.2), i da su volni zidati zadi torne dg-i-em hotien (Kotr. 1333, Dub. 52.19); (sprda) priloismo na naem ivotu svetomu pavlu polovina kuke i sprda i wd zada xo imamo (Novak i supruga mu Jelena 1453, Pav. 12.2). Prilozi na bliz i okolo neutralni su prema kriteriju nivoa u kom je smeten lokalizator u odnosu na orijentir. Za ova dva priloga svojstven je spoj prostorne lokalizacije s kvantifikacijom prostora koja moe biti kumulativnog ili linearnog tipa" (Piper 2001: 8990). Kvantifikacija kumulativnog tipa predstavqena je prilogom okolo kojim se denotira lokalizator oznaen svim stranama orijentira: sno da kosi s mrophom dnako manastr wkolo i trpezariy da graadi (Nem. 12341243, Hil. 2A.27), szdah pirg velik i tvrd s gradom wkolo i s kelimi (Nem. 13091316, Hil. 138.18), a wkolo gomla (Nem. 13131318, Stf. 25a). Linearna kvantifikacija proksimalnog tipa ostvarena je prilogom bliz i k'to sela imay da se kose sna .g. dni na kirezh ili in'd na bliz (Nem. 13131318, Stf. 70b). 3. U subpoqu ablativnosti kao sistemu spacijalnih lokalizatora i/ili kvantifikatora u kojima se inicira direktivna radwa registrovani su zameniki prilozi koji, derivaciono posmatrano, predstavqaju spoj ablativnog ot i odgovarajueg perlativnog zameniko-prilokog lokalizatora, odnosno kvantifikatora ot ovd, ot td, ot ond, ot vsd, ot kd god, ot kd lybo i ot ind. 3.1. U starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti potvrena su sva tri elementa deiktike pozicione paradigme perlativnih lokalizatora: medijalno ot ovd, proksimalno ot td i distalno ot ind. Pragmatika valentnost ovog ablativnog niza sasvim je, meutim, niska. U poziciji upravnog predikata retko je ekspliciran tipian direktivni glagol (doi), dok je neto ee impliciran direktivnim padenim konstrukcijama kojima se identifikuju mee darivanih teritorija, ili se pak radi o tranzitivnim glagolima s implicirano direktivnou (dati, poslati, zeti i sl.): (medijalni ablativni lokalizator) a druzi wd wvude nete doki (Dubr. 1398, Dub. 193.12), mores kako pritelm wd wvude dati i zeti
224
SLOBODAN PAVLOVI
(Dubr. 1398, Dub. 418.6), kako deri wd wvude poslasmo po simka stanik (Dubr. 1417, Dub. 229.33); (proksimalni ablativni lokalizator) piu wd tude nam nai trgovci (Dubr. 1405, Dub. 211.3); a wn nam wd tude pie (Dubr. 1414, Dub. 223.14); (distalni ablativni lokalizator) a mega m praprat'n dol stona na pristanixe i gor z' brdo na zl ploy i prz brdo pravo more a wdond mega m gorh p dv gomil (Nem. oko 1243 1253, Hil. 3.19).17 I ovde se kao i u vezi s lokativnou proksimalno ot td mnogo ee javqa kao pseudoproksimalni lokalizator kojima adresant, zalazei u sferu distalnosti, stvara iluziju bliskosti, mada je prostorni denotat izvan wegovog domena: a se mege sel crkovnom monstr wb on stran debel potok i wdtde s potok k debelom krst (Nem. 12341243, Hil. 2A.18), a meg rnike poinayt izvora rike rke do httovske brazde i tdu pravo na toil (Nem. 1300, Grg. 221), a meg m sopina srd sadova td prko pol na smrdeki stdenc (Nem. 1348, Arh. 31), i kde wni pogoe w tude zabavie wnm koi ne bhu niim krivi (Dubr. 1397, Dub. 190.20), i td eliko vzmwno wsavati se bstvnm svtwm (Brank. 14291439, Lav. 11.2). 3.2. Spacijalna kvantifikacija ablativnog tipa predstavqena je apsolutnim univerzalnim kvantifikatorom ot vsd, apsolutnim egzistencijalnim kvantifikatorima ot kd (god // lybo), te relativnim restriktivnim kvantifikatorom ot ind. U poziciji upravne predikacije registrovani su tranzitivni glagoli odvajawa (dati, vspriti, isprositi, priseliti, staviti i sl.): (univerzalni ablativni kvantifikator) ta vsa priobrt pospeniem biem mir i tihost vspriem vladstv moem wd vsda (Stefan Nemawa 1199, Hilandarska pov. 16); (egzistencijalni ablativni kvantifikator) i koga si lovk priselil igmen stago georgij kd lybo ili iz grk ili iz srbl (Nem. 1300, Grg. 293), ili xo starc sam priteii ili dobde ili isprosii wt kde god (Nem. 13091316, Hil. 139.63), a mi ne imo wtkude dati (ura Petkovi 1445, Dub. 1059.9); (relativni ablativni kvantifikator) pirg da se ne stavii wt inde, n wt monastir da se izbiraa dhovn m (Nem. 13091316, Hil. 139.67). 4. U subpoqu perlativnosti kao sistemu spacijalnih lokalizatora i/ili kvantifikatora koje preseca direktivna radwa registro17 Ovde bi spadao i primer ne b kamen na kameni wstal n razvalen nd (Nem. oko 1200, Hil. 1A.59) u kojem se distalni ablativni lokalizator javqa uz glagol razvaliti za koga se mora pretpostaviti semantika nijansa odvajawa.
225
vani su zameniki prilozi ovd, td, ond, vsd, ind, a od nezamenikih gor, dol, ve, nie, posrd, strmo, prav, pravo, prko. 4.1. U podsistemu zamenikih prilokih lokalizatora potvrene su sve jedinice pozicione trijade medijalno ovd, proksimalno td i distalno ond mada sasvim ogranienim brojem primera. Upravna predikacije leksikalizovana je, pri tom, glagolima s inherentim semantikim obelejem [DIREKT +] (gresti, mimovoditi, izlaziti, priti, trati, hoditi), ili je prosto implicirana konceptualizacijom mee kao pravca: (medijalni perlativni lokalizator) i povode ih kude im god i wvud mimo dubrovnik mimovode ih bsaki dn (Dubr. 1397, Dub. 190.19), kako wvudei meg prava i pravi belezi (porotni sud 1454, Hil. 107.12), er wvudei meg po hrisovulu selu momue i selu nistre (porotni sud 1454, Hil. 108.13); (proksimalni perlativni lokalizator) da tamo (kod upana Tvrtka kao adresata) posila kralevstvo mi ursete da tako ti moega ivota i moe lybve kto ti izlaze tudzi po rabotah po svoih si : (Nem. 1282 1285, Dub. 37.4), voleli bsmo da vek gdnu kostadinu i da tudezi (preko zemqe g. Kostadina, sina ge Ksenije kao adresata) gredu (Dubr. 1395, Dub. 247); (distalni perlativni lokalizator) da se wnudei ne tiray (Dubr. 1399, Dub. 134.9). Perlativno td retko je korieno u primarno proksimalnom znaewu, a i kada se javi, sfera adresata biva prepoznata kao prostorni denotat tek oslawawem na kontekst, poto td funkcionie i kao tekstualni lokalizator kojim se zalazi u sferu distalnosti, i na taj nain stvara iluzija da je pripoveda, govorno lice na mestu dogaawa o kojem je re" (Piper 1988: 40): a kd oblada : td si hodite : (ban Ninoslav. 12321235, Dub. 9.4), nkolici wd nah trgovc poli su put podkulat da tudezi progy u srbl (Dubr. 1396, Dub. 188.11). 4.2. U paradigmi zamenikih prilokih kvantifikatora perlativnog tipa registrovane su sledee jedinice: vsd kao univerzalni perlativni kvantifikator afirmativnog tipa, kd god kao egzistencijalni perlativni kvantifikator, te ind u svojstvu relativnog restriktivnog kvantifikatora. U poziciji upravne predikacije javqaju se direktivni glagoli (doseki, gresti, iti, povoditi, proki, hoditi i sl.): (univerzalni perlativni kvantifikator) i trgovcem koi hode vsud po zemli kralvsmi (Dubr. posle 1282, Dub. 35.2), da si sto vol gred v'sd svobod'no svoim trgom (Brank. 1405, Dub. 155.36), da ga vsud nga i ngova brat zdravo i dobr nosi i vrak (Laz. 1408, Dub. 159.5), a nae trgovce sablydati i nih iman po svoi nih drave i svuda kuda nih mok moe doseki (Dubr. 1445, Dub. 660.18); (egzistencijalni perlativni kvantifikator) kude gode nai trgovci gredu (Dubr. 1395, Dub. 247), i povode ih kude im god i wvud mimo dubrovnik mimovode ih (Dubr. 1397, Dub. 190);
226
SLOBODAN PAVLOVI
(relativni perlativni kvantifikator) r voiskami bosanscmi ne mogoe inud proki (Dubr. 1396, Dub. 188), a inud po gsptva ti zemli da idu kako i vzda (Dubr. 1417, Dub. 229), koiem bi se zgodilow prko naega rusaga minuti u dubrovnik i inudie kud bi komu vol poi da im ne bude niednaa zavrtica (Kos. 1454, Dub. 669). 4.3. Nezameniki spacijalni prilozi bivaju ukqueni u subpoqe perlativnosti kroz primere u kojima se nizovima direktivnih konstrukcija identifikuju mee darivanih teritorija. Ovi se prilozi, pri tom, sueqavaju po pozicionim parametrima svojstvenim uglavnom predloko-padenim konstrukcijama. Budui da se mea u starosrpskim darovnicama konceptualizuje kao pravac, eksplicirawe direktivnih glagola nije neophodno budui da su implicirani kontekstom. Centrirano posrd i cirkumlativno okolo sueqeni su prema bazinoj opoziciji inkluzivnost ekskluzivnost: (posrd) evo kud povedoe paslnu s livoem zemly w iline glave posrd na dva cera k cernic (Laz. 13941402, Hil. 74.33); (okolo) sa vsmi memi i granicami koe su s trbinem i s vrsinem i do mee i granice draevike i do prdgrad dubrovkoga i do mora na captat i okolo kako e wpteklo more do molunta (Sank. 1391, Dub. 129.14). Semantika struktura priloga okolo objediwuje, pri tom, spacijalnu lokalizaciju i spacijalnu kumulativnu kvantifikaciju. Veina nezamenikih priloga kojima se identifikuju kordinate pravca orijentacionog je tipa. Pri toj identifikaciji relevantnim se moe pokazati ili vertikalna (supralokalizacija sublokalizacija) ili horizontalna (frontalni/lateralni oponenti) ravan u odnosu na orijentir. Kao orijentir ovde funkcionie imenovani lokalizator preponovan prilogu. Ekvipolentna vertikalna opozicija supralokalizacija sublokalizacija denotirana je parom gor dol te znatno ree ve nie: (gor) a mega m praprat'n dol stona na pristanixe i gor z' brdo na zl ploy (Nem. 12431253, Hil. 3.19), a meg e pirge ko pod' klm na rc ta dol do pirge vodne takoi i s' rkom i gor do pirge (Nem. 1300, Grg. 169), a meg ln'c s bozovci desilove vodnice s potok gor nad krai u prk pt (Nem. 1348, Arh. 129); (dol) a se mege sel plaanom dbovow brdo lsc i wd lsca koi pohodi dl kric vrbnic dol . po sii stran vrbnice cr'kovnow (Nem. 12341243, Hil. 2A.16), a meg e pirge ko pod' klm na rc ta dol do pirge vodne (Nem. 1300, Grg. 169), kako se kami vali dolu k vinogradom dubrovkim (Nem. 1357, Dub. 96.14), i meg niv toi do radlina i do gwrga kaloferovik i dol do samogo dola (g. Kostadin 1388, Pan 57.96); (ve) a se meg glavam veli most na kotnik na bli stdenc . vie na dl kakono se vali kamen k vrabi . (Nem. 1327, Hil. 8.18);
227
(nie) meg podliy cm've . na laz kam kopan . prmo tom goml prs pt . nie kam kopan (Nem. 13131318, Stf. 37a), a meg sel'anom kako ide pt iz krevice vrniane i lybi'n nie za brga dva kamena (Nem. 1348, Arh.131). Naspram ova etiri priloga inherentno neutralna prema opoziciji indirektivnost direktivnost stoji perlativno markirano supralokaciono prko: a mega im kvc prko roce bratvxic (Nem. 1276 1281, Hil. 4.7), a meg rnike poinayt izvora rike rke prz lg prko u velik rk do httovske brazde (Nem. 1300, Grg. 221), meg im s' ribar w vitirv'skoga potoka prz komor'xic z r't prko posrd bi i posrd l'nix velii vrh (Nem. 1330, De. 207), s vsmi megmi i pravinami ltom stlbice na brod maslnici prd maslnic prko brgalnicu (g. Kostadin 1388, Pan 57.47). Za priloge nalvo i nadesno relevantna je horizontalna ravan u odnosu na orijentir, a budui da se wima identifikuje lokalizator prema bonim stranama orijentira, oni se mogu odrediti i kao lateralni nezameniki prilozi: (nadesno) a meg rnike poinayt izvora rike rke nadesno z' dol prko brda na oslnik (Nem. 1300, Grg. 221), nis potok po gornoi brazd vodotine nive i nis put i puta nadesno vie male topole u lug (Drag. 13751376, Hil. 98.37); (nalvo) mramora rk u sic i pravo z sicu mlakom nalvo na glk (Nem. 1348, Arh. 120). Na prelazu izmeu spacijalnosti i kvalifikativnosti, preciznije perlativnosti kao direktivnog tipa spacijalnosti i kvalifikativnosti stoje prilozi prav i pravo. Ovim se prilozima pravac pruawa mee identifikuje poreewem s pojmom geometrijske prave, a iwenica da uz direktivne glagole prilog pravo funkcionie kao perlativni determinator ukazuje na perlativni karakter i same kvalifikativnosti (Piper 1983: 100): (pravo) a wdond mega m gorh p dv gomil i z brdo pravo stdenc a stdenca pravo prsen stn (Nem. 1243 1253, Hil. 3.18), a meg rnike poinayt izvora rike rke na kraixe lisko pravo niz gvozd na stodn'c (Nem. 1300, Grg. 221), a meg mu pernmi drima pravo koiin krst (Nem. 1348, Arh. 171), i utesae megy kud bhu i prg pone planine dragulva niz del pravo u potok drivoxki (Drag. 1375137, Hil. 98.22); (prav) i se meg selwm tm i metohi na wbeno drvo i obenoga drva prav na cst prav na draginu glav (Nem. 1327, Hil. 8.28), avo mege crkvi materi bi arhilevskoi krsta putem u rni vrh a wd rnoga vrha uprav na kobilu (Nem. 1354, Hil. 36.36), i wd tda hatar na kralv brod i prma kralv brod na livad hatar i wd lvade prav na pt (Laz. 1398, Lav. 7.17).
228
SLOBODAN PAVLOVI
5. U subpoqu adlativnosti kao sistemu spacijalnih lokalizatora i/ili kvantifikatora u kojima se finalizuje direktivna radwa registrovani su zameniki spacijalni prilozi smo, ovamo, tamo, onamo, nikamo, kamo (god // lybo), inamo. Uz ove inherentno direktivne zamenike priloge (v. napomenu 7) uz direktivne glagole mogu se javiti i indirektivne priloke jedinice t, ond, nigd, gd (god), te ind. U ovoj semantikoj sferi registrovani su i nezameniki spacijalni prilozi vn, izvn, gor i dol potvreni, meutim, tek pojedinanim primerima. 5.1. Podsistem zamenikih prilokih lokalizatora adlativnog tipa ine medijalno smo i ovamo, proksimalno tamo, te distalno onamo. U poziciji upravne predikacije javqaju se glagoli s inherentnim semantikim obelejem [DIREKT +] (valiti se, gresti, doiti, dohoditi, poiti i sl.) ili tranzitivni glagoli s impliciranom direktivnou (poriti, poslati i sl.): (medijalni adlativni lokalizator) kako se kam vali i smo i wvamo (Nem. 12431253, Hil. 3.33), amo porui kralstvo mi knezu pavlu da uzme na dmitrov dn (Nem. 1313, Dub. 42.3), kako kam gred smo lok'v . (Nem. 13131318, Stf. 27b), a to ne poslasmo ere smo bili wvamo poli u srbl (mitropolit Jovan 1386, Dub. 125.3), wvamo dogoe vai vlastel (Dubr. 1402, Dub. 150.3); (proksimalni adlativni lokalizator) da tamo posila kralevstvo mi (Nem. 12821285, Dub. 37.4), tamo gredu nai kalugeri na ierusalim (Brank. 1388, Dub. 141.1), dod tamo gsptvo vi nim hok uinit kako s vam dlnikom (Dubr. 1406, Dub. 157.6), pogwe tamo k vam plemnstvo vi da im ispravite (Brank. 1424, Dub. 173.5); (distalni adlativni lokalizator) kako se kam vali smo i wnamo po dly vely glav (Nem. 12541263, Hil. 135.50), i td dlom kako se kam vali smo i onamo na slavkov'c (Nem. 1348, Arh. 49). Kao i u vezi s drugim parametrima spacijalnosti i u subpoqu adlativnosti proksimalnim tamo moe se stvoriti iluzija adresantskog prisustva u lokalizatoru koji ne pripada adresantsko-adresatskom domenu: i dod tamo s kapetanwm renm prvi dn koi tamo pride da imate zbor wd lydi uiniti (Dubr. 1420, Dub. 1040.9). 5.2. Od spacijalnih adlativnih kvantifikatora potvreni su univerzalni kvantifikator negativnog tipa nikamo, egzistencijalni kvantifikator kamo (god // lybo), te restriktivni, relativni kvantifikator inamo. Upravna predikacija i ovde je leksikalizovana direktivnim glagolima (pobki, poiti i sl.), ili tranzitivnim glagolima s impliciranom direktivnou (nositi, pozivati, prodati i sl.): (univerzalni adlativni kvantifikator) i da ne poziva srbin dubrwvanina na sud nikamo tkmo prd wnezi sudie (Laz. 1387, Dub. 127.14; slino i u 1405, Dub. 212.13; Brank. 1387, Dub. 140.13; 1405, Dub. 155.12; 1428, Dub. 635.14); (egzistencijalni adlativni kvantifikator) da ne nos ni u bugare ni u basarabinu zem'ly ni inamo kamo lybow u tugy zemly (Nem. 1349,
229
Dub. 66.20), kto e kamo pobgl iz thzi prdrennh sel (Laz. 1407, Lav. 8.55), da si bude gospoga todora volna poki kamoi si gode (Dubr. 1442, Dub. 695.34); (relativni adlativni kvantifikator) i kga si vsokei : poiti inamo wd nas : da si pogei svobodno : (Dubr. 12341235, Dub. 14.20), i axe ga pozove inamo kto na sd da m st prstoi .i. dinar (Nem. 1300, Grg. 339), kako vol vlkoslavu i gov dc harizati ili inamo prodati kako svoy suxu baxinu (Laz. pre 1389, Hil. 71.10), ako bi hotiw inamo poiti da bude voln (Dubr. 1455, Dub. 729.22). U subpoqu adlativnosti posebno mesto zauzimaju prilozi koji pored adlativnosti referiu i o gradaciji kretawa" dobijajui na taj nain obeleje limitativnosti s kvantifikativnim svojstvom. U starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti adlativna limitativnost biva identifikovana leksemama dotd i dotlzi: niva u kaline u smrdeci do bce vodenske i do prpta wd wboy stran pti niva do grbee i dotd i do klimi (Nem. 1300, Grg. 103), a meg im opoli na ogragni kamen kako pohodi nad krai . i kra pravo vrh ranetc . dotlezi meg krstc pologa (Nem. 1348, Arh. 122). Ni u prvom ni u drugom sluaju direktivni glagol nije ekspliciran budui da se limitatorima implicira glagol dopreti, dosei. 5.3. Sem navedenih, primarno direktivnih zamenikih priloga (Kopen 1973: 321) u subpoqu adlativnosti registrovani su i prilozi t, ond, nigd, gd (god), te ind koji frekvencijski preferiraju glagole s inherentnim semantikim obelejem [DIREKT ]. Upotreba ovih prilokih jedinica u svojstvu adlativnih lokalizatora, odnosno kvantifikatora moe biti tretirana ili kao trag nekadawe (in)direktivne neutralnosti lokativnih formi (Toporov 1961: 299301), ili kao rezultat novog, srpskog pa i ire slovenskog naruavawa formalnog razlikovawa opozicije indirektivnost direktivnost u sistemu zamenikih priloga (up. Bliov-Kikov 1978: 124). Od direktivnih glagola uz priloge ovog tipa najee se javqaju glagoli smetawa (verba sistendi), tj. glagoli s oslablenno motornosty" (nasaditi, postaviti, posaditi, staviti, stati i sl.) koji se i inae u procesu pomerawa direktivnosti ka akuzativu najdue zadravaju uz lokativ (Toporov 1961: 300): i dva vinograda tunge nasadih (Stefan Nemawa 1199, Hilandarska pov. 53), ako li si kto wneh uzlybi stati bliza radi ili na snici ili gd da si stane (Nem. 1252, Dub. 20.5), wbrete li s kto nih trgovc n ed na trg ili gde gode stav n dav ureenoga dohka kralevstva mi da im s uzml (Nem. 1252, Dub. 20.7), i t posadih lira imenem dobrean (Nem. 1300, Grg. 306), i t kami postavismo (Nem. 1348, Arh. 20), i da se stavi igmn ond kinovi koga izbere patrarh (Nem. 1348, Arh. 142), prose da tuzi u tom mst u gradu i pod wnm gradm ne postavi kralvstvo mi slanice (Kotr. 1382, Dub. 85.12), da u primoriy ne bude nigdre postavln novi trg (Kotr. 1382,
230
SLOBODAN PAVLOVI
Dub. 85.14), da n voln srbin stati wndezi bez negova htnij. (Laz. 1387, Dub. 127.20). Uz tipine direktivne glagole (gresti, iziti, izlsti, namriti, poiti, priti, svratiti i sl.), odnosno tranzitivne glagole s jasno istaknutom direktivnou (donesti, poslati) indirektivni zameniki prilozi registrovani su po pravilu u aktima iz zapadnih srpskih kancelarija (prvenstveno onim iz Dubrovnika): i gd gredu u koe msto ili u brskovo ili ind gd god da im n nikoere nepravde (Nem. 12771281, Dub. 5.3), i tu pridu mi prd slavni dobro naroiti grad dubrovnik (Kotr. 1378, Dub. 83.8), kakw do rwka moe wn gdn kral stefan poxi zlsti iza grad dubrovnka gd lybo nmu ngovm slobodnw i bezzabavnw (Kotr. 1387, Dub. 87.25), da vsaki dubrovanin hodi s trgom i bes trga svobodno po vsem mom vladaniy i gdi godi uzmogu dohititi (Sank. 1391, Dub. 130.3), i gd godi bi se namril va lovk ne bismo poxedil nah glav i naega grad wbarovati ga (Dubr. 1396, Dub. 187.16), da se wndzi sol nigda ne donese ni proda (Dubr. 1397, Dub. 270.15), s vama imamo uvt da ni ne usilute nigd poslati liti (Dubr. 1397, Dub. 189.14), i tui izidoe prd kralevstvo mi vsepoteni muie dubrovasci (Kotr. 1399, Dub. 429.8), r minu nko katrga bnetaka i wnd svrati (Dubr. 1415, Dub. 167.6), ako se su tui namrili u dvoru wni nai vlastele (Dubr. 1422, Dub. 235.19). Budui da je romanski uticaj na zapadu srpske jezike teritorije bio znatno intenzivniji nego na istoku, prisustvo inherentno indirektivnih prilokih formi u domenu adlativnosti u aktima zapadne provenijencije moe biti shvaeno i kao izraz uticaja romanskog supstrata. Ne treba zaboraviti da su mnogi Raguzejci (vlastela i puk) nauili [tek] kroz 13. i 14. st. na jezik" (Muljai 1962: 346), a da su poveqe i pisma iz srpske dubrovake kancelarije formularski mogle uticati i na akta nastajala u kancelarijama bosanske vlastele. 5.4. Adlativnost iskazana nezamenikim prilozima sasvim je retka. U nekoliko zabeleenih potvrda adlativnost uz (in)direktivno neutralne priloge gor, dol, vn i izvn biva indikovana tranzitivnim glagolom s impliciranom direktivnou (snositi, vznositi, prodati, izrenti): pravedno slnce wgn dol snosexe i wg'nm gor vznosexe (Nem. 1348, Arh. 147), ni da se proda niva ni vinograd izvan . (Nem. 1300, Grg. 238), ako se koi lovk pril'c naide da se izren'ne van a wni u koga se naide da se pedpsa (Dubr. 1400, Dub. 260.8). 6. Na osnovu registrovanog stawa u starosrpskoj poslovnopravnoj pismenosti moglo bi se zakquiti da se eventualni tragovi nekadaweg optespacijalnog znaewa lokativnih formi (pa i onih prilokog tipa up. t, ond, nigd, gd (god), ind, gor, dol), koje su se mogle kombinovati kako s direktivnim tako i s indirektivnim glagolima, ve u starosrpskom prepliu s rezultatima novih tendenci-
231
ja u kojima se formalno naruavawe semantike opozicije indirektivnost direktivnost moglo ispoqiti i kroz prodor primarno direktivnih prilokih formi (ovamo, tamo i sl.) u sferu lokativnosti. Ovaj drugi proces sasvim je ekvivalentan irewu predlokog akuzativa na raun lokativa u starotokavskim srpskim govorima.
Novi Sad
CITIRANA LITERATURA Bliov-Kikov, Helena (1978), K systmu prostorvch vztah v souasnch slovanskch jazycch, Slavia 47, Praha. Brozovi, Dalibor i Ivi, Pavle (1988), Jezik srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, Zagreb. Grickat, Irena (1962), O jednoj osobini priloga i prilokih sintagmi u srpskohrvatskom jeziku, Na jezik, kw. H, sv. 36, Beograd, 7889. Ivi, Pavle (1994), O govoru Galipoqskih Srba, Celokupna dela, kw. , Sremski Karlovci Novi Sad (Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia). Kope, Frantiek (1973), Etimologick slovnk slovenskch jazyk. Slova gramatick a zjmena. Svazek 1. Pedloky, koncov partikule, Praha (eskoslovensk akademie vd). Kope, Frantiek; aur, Vladimr; Polk, Vclav (1980), Etimologick slovnk slovenskch jazyk. Slova gramatick a zjmena. Svazek 2. Spojky, stice, zjmena a zjmenn adverbia, Praha (eskoslovensk akademie vd). Muljai, arko (1962), Dalmatski elementi u mletaki pisanim dubrovakim dokumentima 14. st. Prilog raguzejskoj dijakronoj fonologiji i dalmatsko-mletakoj konvergenciji, Rad JAZU, kwiga 327, Zagreb. Petrovi, Dragoqub (1972), O govoru Zmijawa. deo. Sintaksa, Zbornik za filologiju i lingvistiku, kw. H/2, Novi Sad, 113151. Piper, Predrag (1983), Zameniki prilozi. Gramatiki status i semantiki tipovi, Novi Sad. Piper, Predrag (1988), Zameniki prilozi u srpskohrvatskom, ruskom i poqskom jeziku. Semantika studija, Beograd (Institut za srpskohrvatski jezik). Piper, Predrag (2001), Jezik i prostor, Beograd, Biblioteka XX vek. Skok, Petar (1971), Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika. IIV, Zagreb. Toporov, N. Vladimir (1961), Lokativ v slavnskih zkah, Moskva (Institut slavnovedeni).
Slobodan Pavlovi PROSTRANSTVENNE NAREI V DREVNESERBSKIH GRAMOTAH I PISMAH Rezyme V nastoe rabote rassmatrivaets funkcoinirovanie sistem prostranstvennh (spacialnh) narei v drevneserbskih gramotah i pismah. ti leksieskie edinic organizovanne v sistem prostranstvennh lokalizatorov i prostranstvennh kvantifikatorov gruppiruyts ili protivopostavlyts na osnovanii soetaemosti s direktivnmi ili nedirektivnmi glagolami, formiru etko differencirovanne dinamieskie subpol lokativnosti, ablativnosti, perlativnosti i adlativnosti. V svzi s tem, to nekotore narei soetayts i s direktivnmi i s nedirektivnmi glagolami, avtor prihodit k zaklyeniy, to sovremennoe dialektnoe nerazlienie viativa i mestnogo padea" imelo mesto i v semantieski rodstvenno sisteme spacialnh narei ee v drevneserbskom zke.
VUKOVA TRPEZA KULINARSKA TERMINOLOGIJA U PRVOM IZDANJU SRPSKOG RJENIKA" VUKA STEFANOVIA KARADIA (1818)
AGATA KRUSZEC
UDC 811.163.41'373.46:641.5
Kratak sadraj. Autorka razmatra nazive za jela (i razne preraevine) i za pia, koje je zabeleio Vuk Karadi. Predstavila je kulinarsku terminologiju, njen semantiki razvoj, njeno poreklo i njenu zastupljenost u savremenom srpskom jeziku. Kljune rei: kulinarska terminologija, Srpski rjenik, poljoprivredna kultura, itarice.
I.1. Kulinarska terminologija u Rjeniku Vuka Stefanovia Karadia bazira se na usmeno prenoenom materijalu iz narodne kulture, to sa etnografske take gledita daje zanimljivu kulturoloku sliku sa poetka XIX veka, jer kulinarske preferencije, pored verskog i mentalnog opredeljenja, glavna su crta izdvajanja etnikih grupa. Etnika karta Evrope izdeljena je nevidljivim granicama koje razdvajaju grupe sa istovrsnim izvorima, ali razliitim reimima ishrane, odnosno sa oprenim prehrambenim sklonostima i odbojnostima" (Cuisenier, s. 112). Stari evropski narodi mogu se podeliti na dve glavne grupe: 1) onu koja troi pivo i mast (sever) i 2) onu koja upotrebljava vino i ulje (jug) (ajkanovi 1, s. 383). Ovo diferenciranje uslovljeno je pre svega hidro- i orografskim, meteorolokim, i uopte klimatskim uslovima, koji prvenstveno odreuju osnovnu potecijalnu privredu. Na srp. podruju preovladale su njene dve grane: u ravniarskim predelima ratarstvo, u planinskim stoarstvo, pa se onda na njihovim proizvodima zasniva i ishrana ovdanjeg stanovnitva (Vlahovi, s. 135143). Najstarija srpska jela i pia mogu se rekonstruisati na osnovu informacija o ishrani siromanog seoskog stanovnitva i ljudi koji ive u teko dostupnim planinskim predelima, koji su svu ostalu tradiciju nasledno ouvali. To je uinio Trojanovi u radu Starinska srpska jela i pia iz 1896. godine. Prema autoru, od najranijih vremena glavno mesto u ishrani Srba zauzimao je hleb i uopte jela pravljena od itarica pripremanih na tri naina: u zrnu, prekrupljeno kao kaa, i mleveno. Zatim su sledili mleni proizvodi (sirevi i mleni napici) i jela od mesa (kuvana i peena). U srednjem veku, od poljoprivrednih kultura gajila se prvenstveno ozima i jara penica, jeam, ra i ovas. Znaajno mesto zauzimalo je jo uvek proso (koje su stari Sloveni uzgajali u svojoj pradomovini zbog kratkog perioda vegetacije i nezahtevnosti u vezi sa obraivanjem zemlje). Pored itarica Srbi su gajili i povre: najvie kupus, luk, repu, bob, a moda i pasulj; od industrijskih
234
AGATA KRUSZEC
biljaka lan i hmelj za proizvodnju neke vrste piva (upor.: Vlai-Popovi). Vremenom su nauili da uzgajaju razliite vrste voa: jabuke, kruke, ljive, oskoruu, vinje, trenje, zatim orah i kesten. Du jadranskih obala proizvodnja vina je dostigla znatne razmere, tako da su se u okolini gradova esto pojavljivali vikovi, koji su oteavali prodaju vina, a zbog kojih su vlasti pojedinih gradova donosile zakone o zabrani uvoza stranog vina i ogranienju gajenja vinove loze. Vinogradarstvo se irilo i prema severnim predelima drave. Ratarsku kulturu pratila je druga delatnost povezana sa ishranom: stoarstvo. Poljoprivreda dopunjavala pelarstvom, ribolovom i lovom. Med je zamenjivao eer, a vosak je bio jedna od izvoznih roba. Sloveni su zatekli na Balkanu dve vrste divljih goveda koja su iezla sa tih prostora u srednjem veku, naime, radi se o turu, koji se smatra za pretka nekih vrsta domaeg goveeta, i o zubru. O prisutnosti obeju ivotinja na tom podruju svedoe i dan-danas ouvani toponimi, npr. Turija, Zubrovo brdo (Blagojevi, s. 119123). Nakon hristijanizacije, nain ishrane, pored doba dana, godinjeg doba, profesije i sl., odreivali su i verski propisi, prema kojima je stanovnitvo moralo da se pridrava strogih postova. Postojala su etiri velika posta, a apstiniranje od mrsnih proizvoda vailo je takoe i za svaku sredu i petak. Ukupno, prosean Srbin postio je otprilike pola godine. U svom opisu Slavonije i Srema Vilhelm Taube (Beschreibung des Knigreiches Slavonien und Herzogthumes Syrmien 1, Leipzig 1777) zabeleio je da za vreme posta ne smeju ljudi da jedu ni jaja, ni mleka, ni maslaca, a kalueri ni ribe. Svi austrijski vojnici imali su dozvolu da u ratu i za vreme posta jedu meso. Poto se 'ilirske regimente' u ratu tom dozvolom nisu htele sluiti, dobile su za to nalog od svoga mitropolita. Ali su se i pored toga mnogi Srbi-vojnici dali radije ibati nego prisiliti da se o postu omrse mesom" (Prilozi za knjievnost, jezik, istoriju i folklor, knj. 18, sv. 1/2, Bgd 1938, s. 429). U onom delu srpskog naroda koji je nakon Velike seobe 1690. godine iveo na teritoriji Austro-ugarske monarhije, tokom XVIII veka formirana je graanska klasa, pa je otpoeo i proces kulinarske diferencijacije" izmeu seoskog i gradskog stanovnitva. U samoj Srbiji, koja je u to vreme bila pod turskom vlau, to se desilo neto kasnije, u XIX stoleu. U bogatim sredinama poeo je takoe proces evropeizacije kuhinje", koja se deavala pod nemakim uticajem, a najpre je bila primetna na dvoru kneza Miloa (orevi 1, s. 4750). I.2. Rjenik Vuka Stefanovia Karadia je prvo leksikografsko delo posveeno srpskom narodnom jeziku i zbog toga mu u okvirima srpske kulture pripada mesto od ogromnog znaaja. U njemu su formulisani postulati o reformi knjievnog jezika (stari slavenosrpski zamenjen je novim, zasnovanim na narodnom govoru), kao i o pravopisu koji je pojednostavljen, lien suvinih znakova neprimenjivih u srpskom jeziku. Ovaj postupak je, s jedne strane, skratio put srpskim masama do pismenosti, a ova demokratizacija kulture je dovela do pojave unoenja folklornih umotvorina u temelj srpske knjievnosti. S druge strane, ova revolucija je donela prekid jednog kontinuiteta dotadanjeg stvaralatva i kulture. Pre Vuka srpski knjievni jezik bio je takoe tesno vezan za ruski koji se u to doba konano odvajao od crkvenoslovenske tradicije, a koja je do tada sluila Srbima kao most ka ruskom. Takoe, razvoj srpskog
VUKOVA TRPEZA KULINARSKA TERMINOLOGIJA U PRVOM IZDANJU SRPSKOG RJENIKA"
235
drutva zahtevao je da knjievni jezik bude to razumljiviji masama i slavenosrpski je postojao vremenom sve vie srpski i sve manje slavenski". Dakle, Vukovo delo se uklopilo u jedno optije strujanje, to mu ipak ne oduzima znaaj (Ivi, s. 1933). Sa lingvistike take gledita Rjenik se zasniva na jednom od (i)jekavskih istonohercegovakih govora Vuk je izabrao svoj triki govor, jer je hteo da uvrsti svoje nareje u knjievnom jeziku. To je izazvalo novi problem i pobune, jer glavni kulturni centar Srba u to vreme nalazio se na ekavskom podruju, u oblastima ekonomski i politiki najaktivnijim u severnoj Srbiji i Vojvodini. Javnost u tim centrima nije bila spremna da prihvati jekavtinu. Vuk je proklamativno izostavio knjike elemente, jer je postulirao graenje knjievnog jezika iskljuivo od leksikog fonda narodnog jezika, iako je u Predgovoru i Gramatici koristio mnoge rei kojih nema u samom reniku. S druge strane, tolerisao je pozajmljivanje leksema iz drugih jezika, kao i stvaranje neologizama po obrascima ve prisutnim u jeziku, tzv. posrbljavanje (Ivi, s. 1937). Podela na dijalekte izvrena je u Rjeniku pre svega na osnovu refleksa psl. ". Vuk je izostavio ikavsko nareje, koje je obeleavao kao slavonsko; pojavljuju se jedino obeleja hercegovakog jekavskog, resavskog ekavskog i tzv. sremakog u kojem izdvaja govore Banata, Bake i Srema takoe ekavskog (Stojanovi, s. 128). Obeleavanje akcenata nije ni tano, niti dosledno. Ne postoji diferenciranje dvaju kratkih akcenata: silaznog i uzlaznog, za oba se koristi jedan znak. Lekseme koje imaju kratak akcenat na prvom slogu, a drugi im je dug, imaju obeleenu samo duinu. Razlikovana su dva duga akcenta, s tim to je znak za dugosilazni obeleavao i neakcentovanu duinu, a znak: uzastopne duine, dve ili tri poev od naznaenog sloga do kraja rei. Od nasleenih iz psl. doba suglasnika nedostaje jedino fonema h, koju zamenjuju v ili j, ili je oblik zabeleen bez protetinog suglasnika. Fonema h uvedena je u srpski knjievni jezik tek 1836. godine. Fonema f nije bila prisutna u psl. jeziku, ali zbog meujezikih kontakata pojavljivala se u pozajmljenicama iz susednih jezika. Ali, poto se nije uklapala u konsonantski sistem srpskog jezika, zamenjivale je su p i v, tako da su u materijalu u Vukovom reniku zastupljena oba reenja. Jedno od vanijih obeleja Vukovog govora jeste jekavsko jotovanje, koje se tie (i)jekavskih govora i koje prouzrokuje refleks psl. kratkog jata i izvreno je na suglasniku koji prethodi jatu. Na nekim od suglasnikih grupa izvreni su inovativni procesi: bd > d (npr. bdenje > denje), g > (ge > e), p > (pela > ela), p > (penica > enica); ts (< takoe od ds) u mnogim sluajevima je uproena do s; ali ovo pravilo nije vailo za situacije kada je ova suglasnika grupa nastajala na granici tvorbene osnove i nastavka, npr. bogatstvo; slj > lj u sluaju kada lj nastaje od refleksa kratkog jata, npr. ljeme; mn > vn (tamnica > tavnica) ili ml (mnogo > mlogo); ali tamo gde bi se izgubila morfoloka providnost lekseme, sauvana je grupa mn, npr. zimni; mnj > vnj ili mlj (sumlja, tavnjeti); n > tn (sinotnica) i nj > tnj (votnjak) (Ivi, s. 97122). Dananji triki govor nije dosledno (i)jekavski ekavski oblici pojavljuju se podjednako esto. U savremenom trikom govoru ne postoji fonema h, kao to je istaknuto i u Vukovom Rjeniku. Fonema f se pojavljuje samo u
236
AGATA KRUSZEC
reima stranog porekla. Nisu takoe ouvane sve neakcentovane duine, to se uklapa u opte strujanje njihovog nestajanja u srpskim govorima (Nikoli, s. 6983). I.3. Ovaj rad bavi se kulinarskom terminologijom, ali zbog velikog obima leksikog fonda koji u taj domen ulazi, oblast istraivanja je suena na nazive za jela (takoe i preraevina) i pia. Dakle, izostavljena su semantika polja namirnica, nametaja, prostorija, orua, posua i drugog u vezi sa kulinarstvom. Uzimajui u obzir najiru definiciju termina: bilo koji konvencionalni simbol koji predstavlja pojam definisan u predmetnom polju" (ipka, s. 127), leksiki fond koji se tie naziva za hranu formira posebnu i kompleksnu terminologiju iz jedne sfere svakodnevnog ivota. Leksika graa koja ini predmet analize u ovom radu ekscerpirana je iz prvog izdanja knjige: Srpski rjenik istolkovan wemakim i latinskim rijema. Skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanovi, u Beu, 1818. Cilj rada je predstavljanje kulinarske terminologije zabeleene u navedenom delu, prikaz njenog semantikog razvoja, hronologije, geografije, porekla, kao i istraivanje njene zastupljenosti u savremenom srpskom jeziku. Drugim reima, cilj je ukazati na istoriju tog posebnog odeljka srpske leksike, specifinog ne samo zbog oblasti koje se tie, nego i to vai za veinu leksema zbog njene dijalekatske i idiolekatske obojenosti. Pri tom, glavna podela leksikog fonda na svakodnevnu i obiajno-obrednu hranu, ukazuje na jo jedan princip prema kojem je obraena leksika, na etnografsku taku gledita. Zbog toga opis svake lekseme sastoji se od nekoliko delova, koji predstavljaju dokumentaciju iz Vukovog Rjenika, semantiki razvoj, etnografski opis, hronologiju posvedoenja na s-h. govornom podruju, teritorijalnu rasprostranjenost i etimologiju. II. RENIK Analizirani leksiki fond podeljen je prema etnografskom principu na dve osnovne celine: na svakodnevnu i obredno-obiajnu hranu, a tek potom na 'jela' i 'pia', u kojima su istaknute pojedine vrste jela, odnosno napitaka. Tematska celina JELA obuhvata semantika polja 'pojedine vrste jela', u kojima su istaknute manje celine na osnovu glavnih sastojaka od kojih se pravi dato jelo. U semantikom polju 'orbe' nalazi se sedam leksema, pet od njih odnosi se na opti naziv za tu realiju, a dve sainjavaju grupu 'pojedinih vrsta orbi', to svedoi o ne ba velikoj raznovrsnosti tog jela u Vukovo doba. Tematska celina 'jela od itarica' podeljena je na nekoliko manjih grupa, izdvojenih prema stepenu komplikovanosti pripremanja. Istaknute su sledee grupe: 'jela od kuvanog zrna i brana', a u njoj specifina grupa leksema 'jela od kukuruznog brana' (zanimljiva za lingvistiku geografiju), 'peciva', u kojoj se pored optih vrsta hlebova nalaze specifini nazivi za hlebove pravljene od odreene vrste brana, 'jela od hleba' u kojoj se nalaze na razne naine preraeni hlebovi, kao i 'kolae, pite, poslastice'.
237
U znaenjsko polje 'jela od jaja' svrstane su etiri lekseme iz ekscerpirane grae. U semantikom polju 'jela od mesa' izdvojene su grupe leksema prema principu toplo:hladno. U prvu svrstana su topla jela, u drugu hladna jela i preraevine od mesa. 'Jela i preraevine od voa i povra' proizvodi su ratarske privrede. Najveu ulogu u svakodnevnoj ishrani imaju mahunaste biljke i kupus, to potvruje i analizirani materijal. U tu grupu svrstane su takoe preraevine od voa i povra koje se pripremaju kao zimnica. Tematska celina PIA obuhvata nazive bezalkoholnih i alkoholnih napitaka. Grupisanje realija prema tom principu veoma je staro. Jezike injenice svedoe o tome da se jo u doba ie. zajednice razlikovalo pijenje vode kao gaenje ei od pijenja neeg to je sluilo opijanju (Vlaji-Popovi). U okviru ovog semantikog polja 'bezalkoholna pia' izdvojene su dve podgrupe leksema: mleni napici i oni koji se zasnivaju na vodi. A to se 'alkoholnih napitaka' tie, u analiziranom leksikom fondu nalaze se etiri najstarija ija je hronologija nastanka zavisila od metoda njihovog pripremanja. I tako medovina zbog jednostavnosti spravljanja nastarije je ie., pa i slov. pie. Praistorijske korene ima takoe pivo koje su pravili Egipani i Vavilonci (Vlaji-Popovi, s. 92), kao i vino koje su na Balkanu rasprostranili Rimljani (Vasmer). A najpopularnija na s-h. podruju rakija estoko pie, dostignue je srednjeg veka (Vlaji-Popovi). Lekseme rakija i vino, zbog popularnosti designata koje obeleavaju, ine posebna znaenjska polja 'sinonimnih izraza' i 'vrsta rakije, odnosno vina'. U analiziranoj grai nalazi se grupa leksema koja stvara posebnu tematsku celinu 'obredna i obiajna hrana'. Dodue, ta grupa nije brojna naspram leksikog fonda povezanog sa svakodnevnom ishranom, ali zato prua veoma zanimljiv uvid u vanije obrede i obiaje u srp. kulturi. S jedne strane, ove lekseme su deo koda ponaanja za vreme praznika koji vode poreklo jo iz paganskog doba, a koji su tek tokom vremena dobili sankciju crkve, npr. Boi, dae, slava, Varindan, Nova godina. S druge strane, neke od njih se odnose na steene navike iskustvom, koje su ule u stalnu upotrebu u svakodnevnim situacijama, kao to je na primer svojevrsna etikecija doekivanja gosta u patrijarhalim domainstvima (orevi 2, s. 322). II.1. SVAKODNEVNA HRANA II.1.1. Jela II.1.1.1. orbe ORBA, (govore i rba) f. die Suppe, jus, jusculum. Od jevtina mesa orba za plot. Akcenat se pojavljuje u drugom izdanju Vukovog dela: RBA, a savremeni renici daju dve mogue akcenatske varijante: RBA i ORBA. Navode takoe isto taniju definiciju realije: 'teno jelo sa komadiima mesa i po-
238
AGATA KRUSZEC
vrem (obino zapreno i zainjeno)' (MS). Najraniji pomeni nalaze se u izvorima iz XVII veka (JAZU). Ova leksema nalazi se i u drugim balkanskim jezicima: bug. orba, rum. ciorb 'posuda za orbu', alb. orb 'orba'. Posuena je iz tur., gde je orba/orba 'orba', to potie ili od pers. urb a to je izvedeno od prideva ur 'slan', ili od arap. urb 'porcija'. Dakle, prvobitna realija je bila 'neto slano' ili 'porcija'(ERS I, rba). U analiziranoj grai nalaze se stilski markirane lekseme, ija je tvorbena osnova orba: RBETINA, f. vide orbina. RBICA, f. dim. v. orba. RBINA, f. augm. v. orba. Za obeleavanje iste realije u standardnom hrv. jeziku postoji leksema JHA, koja je prisutna i u analiziranoj grai, sa navedenom geografskom izdiferenciranou u upotrebi. JVA, f. (u Slavoniji i Rvatskoj) die Suppe, jus, cf. orba. Oblik iz Vukovog Rjenika fonetska je varijanta dananje lekseme juha, iji je nastanak prouzrokovan odsutnou foneme h" u dijalektu kojim je napisano prvo izdanje Vukovog dela. Sadraj realije nije se promenio: 'teno jelo sa mesom i povrem'(MS). Prvi pomeni potiu iz spomenika XVI veka (JAZU). Hrv. juha / juva ie. je porekla, samoglasnik u je kontinuacija diftonga au, o emu svedoe oblici iz baltikih jezika: lit. jauti 'sipati vruu vodu u neto', lot. jaut 'mesiti'. Suglasnik h potie od formanta -s, to potvuju sledei oblici: lit. jue 'riblja orba, rava orba', stprus. iuse 'orba od mesa', lat. jus 'orba'. Sve potie od ie korena **ieu- 'primeati kod pripremanja jela' (ERS I, jha). U semantikom polju 'pojedine vrste orbi' nalaze se dve lekseme: JLOV RBA, f. eine Art Suppe, jusculi genus. Ova leksema je zabeleena jedino u prvom izdanju Vukovog Rjenika, nijedan od savremenih renika ne navodi ovu sintagmu. Sastoji se od dve rei: jalov prideva psl. porekla 'koji ne donosi ploda, uzaludan, nekoristan' (MS), i orba (v. ORBA). KSELICA, f. 1) der Sauerampfer, rumex acetosa Linn. 2) saure Suppe, jus acidum: kiselica od rasola ili od octa; ili trina kiselica to obino u Srijemu grade: Teraj kume logova / Preko toga kopova: / Daleko je Mitrovica / Oladise kiselica." Oblik sa pravilno naznaenim akcentom pojavljuje se tek u drugom izdanju Vukovog dela: KSELICA. Savremeni renici navode sledea znaenja koja su motivisana kiselim ukusom realija: 'kisela orba, juha; kiselo vino, vinski talog; kisela voda, izvor kisele vode, toplice, slatina; napitak kiseljastog ukusa koji se pravi od prevrelog brana ili mekinja; boza (Ni); kiselo mleko (BiH); hleb sa kvascem (Resava); kiselo voe; neto itko i kiselo; vrsta biljke koja u svom liu ima kiseline, Rumex acetosa' (MS, SANU, JAZU). Prema etnografskim izvorima najstarije znaenje je sledee: na jedno kilo mekinja dolije se pet litara kljuale vode i onda se spusti jo pola litre pekarskog kvasca ili pare kore od crna hleba. Sve se to dobro pomea, obino
239
vinovom lozom, pa se leti u fuiji iznese na sunce a zimi se metne pored pei da ukisne. Kada se i to postigne, onda se procedi kroz sito, i onda oceena tenost to je kiselica" (Trojanovi, s. 64). U uoj Srbiji nabraja se kao jedno od starih pia koje se spravljalo leti od kukuruznog brana koje se kuvalo kao retka tenost i ostavljala da se sama od sebe ukiseli (Petrovi, s. 137). U Vojvodini kiselica se pravila na isti, gore naveden nain, koristila se kao lek i kao zain za kiseljenje pasulja ili pravljenje kisele orbe. Izala je iz upotrebe, kada je poelo sa se koristi kupovno sire. Sasvim drugaije su je pripremali baki Hrvati (okci). Kiselica je bila kod njih gusto jelo kuvano petkom, kada se nije upotrebljavala mast: poto se dobro skuva luk u malo vode, nalije se vode po elji, pa se zaini kajmakom ili kiselim mlekom i doda malo siretne kiseline. Uzme se staroga hleba i hleb se time popari. Moglo je i da se doda jaja. To je onda bila kiselica ili kvaenica" (Filipovi, s. 6365). Najraniji pomeni znaenja 'kisela orba, vinski talog' potiu iz XVII veka (JAZU). Srp. kselica psl. je porekla, potie od prideva kiseo, kisela koji je postao od psl. korena *kys- takoe u dominantnom znaenju 'kiseo'. Za izgradnju ove lekseme iskorien je tvorbeni nastavak -ica (ERS II, kisjeti). II.1.2. Jela i preraevine od itarica II.1.2.1. Jela od kuvanog zrna i brana BNGUR (BNGURAC), m. (kukuruzan ili enian) die Grtze, alica (?). Savremeni renici navode sledea znaenja: 1) 'prekupa od ita ili kukuruza (ponekad prethodno poparenog ili obarenog, pa osuenog)'; 2) 'jelo spremljeno od bungura, bungurac'(SANU). O nainu pripremanja ove realije informiu etnografski izvori: Osuena penica se premelje i na dobro retko sito se osije. Ono to propadne kroz sito, ide u brano, a ono to ostane na situ, oisti se od mekinje i od toga pravi se bungur." (Gri-Bjelokosi, s. 81) Pravi se jo od jema (Trojanovi, s. 64) i kukuruza (Palavestra, s. 292). Najranija potvrda lekseme potie iz prvog izdanja Vukovog renika. A od XVIII veka posvedoen je njen fonemski dublet: BLGUR (JAZU). S-h. bngur/blgur, bug. bulgur, rum. bulgur posuenica je iz tur., gde su posvedoeni oblici bulgur i burgul 'isto'. U obliku bngur izvrena je disimilacija suglasnika lr > nr (ERS I, blgur; kalji, bngur). CCVARA, f. ein Gericht, meist um Gste zu empfangen, cf. maslo. Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: CCVARA. Savremeni renici navode isto znaenje: 'gusto kuvano jelo od brana, maslaca i sira' (MS). Detaljnije informacije o nainu pripremanja cicvare nalaze se u etnografskoj literaturi: Pravi se od masnog sira koji se iskria u tavu, doda se masla i peninog brana, pa se to mijea nad vatrom dok se sir ne istopi, a brano ne upri" (Palavestra, s. 292). U BiH ova leksema obelea-
240
AGATA KRUSZEC
va drugu realiju: 'mladi, obino mastan sir na tavi rastopljen' (Zovko, s. 108). Najranija svedoenja potiu iz XVIII veka (JAZU). Srp. cicvara pozajmljeno je iz ital. lattovaro 'isto', to potie iz lat. electuarium. Kao pozajmljenica srp. porekla nalazi se u ma. jeziku: citvara 'isto'. Ova leksema ima svoje ekvivalente i u drugim jezicima: fr. electuaire, rum. lictar, srnem. latvarje > nvnem. Latwerge, e. lektvar 'isto'. U srp. jeziku nije jasna promena lot- > cic- (ERS I, cicvara; JAZU). JGLA, f. ein durch Braten geborstenes Korn Kukuruz, granum tostione Diruptum, cf. kokica. MS i SANU potvruju Vukovo znaenje: 'iskokano kukuruzno zrno, kokica'. Najranija potvrda lekseme potie iz XVI veka, u znaenju 'ensko ime', a kao 'kokica' prvi put se navodi u prvom izdanju Vukovog Rjenika. Leksema jagla psl. je porekla, o emu svedoi njena zastupljenost i u drugim grupama slov. jezika: bug. iglika 'isto', sln. jagla 'isto', e. jagla 'isto', rus. glica 'isto', gl 'hitan', glits 'uriti, kretati se'. Mogue da je ova leksema srodna sa leksemama jagoda i igla (ERS I, jgla). KKICA, f. 1) dim. v. koka. 2) gerstete Kukuruzkrner, grana zeae mais tosta. Savremeni renici daju dve mogue akcenatske varijante: KKICA i KKICA i potvruju oba znaenja: 'dem. i hip. od KKA (kokoka); prenjem raspuklo zrno kukuruza'. Meutim, osim gore navedenih designata, analizirana leksema obeleava jo nekoliko, figurativnih prema drugom znaenju, motivisanih okruglastim oblikom: 'jezgro oraha; uopte kotica; lek protiv glista okruglastog oblika', i dodatno belom bojom: 'kola od belanaca i eera loptastog oblika, puslica', kao i veliinom: 'grumen ara, ika, neugaena grudvica duvana istresana iz lule, opuak od cigare, uarena grudvica na vrhu fitilje; larva; letarka; gundelj; opti naziv za biljke iz roda Ophrys, iz familije Orchidaceae' (SANU). Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. kkica/kokica izvedena je od korena glagola kkati 'priti, npr. kukuruz', pomou nastavka -ica (ERS II, kok). MNDARA, f. ein Gericht von Schmalz, Mehl und Wasser, cibi genus. Pravilno naznaeni akcenat zabeleen je u drugom izdanju Karadievog Rjenika: MNDARA. Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta jela od masti, brana i vode'(MS). Najraniji pomen potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). Etimologija analizirane lekseme je nejasna. S jedne strane, njen nastanak se povezuje sa leksemom mndra 'kaamak' (u Hercegovini) i smatra se kao pastirsko jelo koje je nastalo po semantikom zakonu sinegdohe od grecizma mandra 'baija', a s druge uporeuje se sa dubrovakim mntala 'slatko jelo od kuvanog brana'(ERS II, mandara).
241
PRGA, f. ein Gericht, das gerstet it, cibi tosti genus: miriu ti usta, kao da si prgu jela (u pripovijetki). Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog dela: PGA. Savremeni renici navode detaljniju definiciju realije: 'jelo od prenog sirka koji se samelje u rnevima, pa se brano uspe u vruu vodu, te popari, pa se onda prga jede kaikama kao pura ili kaa' (JAZU). Drugaiju realiju navode etnografski izvori: prga: popreno ito, jeam ili kokuruz, istupano s te neto poprenom na sau soli izmijeano, te se, kao brano crno smoi s hljebom, osobito uz korizmu ili asni post" (Zovko, s. 115). Postoji jo jedno znaenje: 'preni jeam koji slui umesto kafe' (MS). Oba su motivisana jednom od radnji vrenih u procesu pripremanja date realije. Najranije potvrde osnovnog znaenja potiu iz prve polovine XVI stolea (JAZU). Analizirana leksema je izvedena od korena glagola psl. porekla priti, iji je koren bio *prg-, pomou nastavka -a. Prisutna je i u drugim slov. jezicima: stslov. prga, e. prha, prhlava 'biljka koja se pali', ukr. perha, rus. perga, nalazi se takoe kao posuenica slov. porekla u rum. jeziku: prg 'plod koji je prvi sazreo, prvenac'. Posvedoen je desupstantivni pridev u bug. jeziku: pragav 'fleksibilan, brz' (ERS III, priti). REZNCI, -naca, m. pl. die Nudeln, turundae (farinaceae). Analizirana leksema spada u grupu imenica pluralija tantum, njeno znaenje nije se promenilo: 'tanko valjano testo, rezano na tanke trakove (to se dalje prireuje kao ljudska hrana)' (MS). Prvi pomeni lekseme u ovom znaenju pojavljuju se u XVIII veku (JAZU). S-h. reznci su izvedenica od trpnog pridena glagola rezati: rezan, izgraena pomou sufiksa -ac u mnoini: -ci (ERS III, rezati). STRICA, f. eine Art Mehlspeise der Landleute. Uspe se malo vode u enino brano, pa se onda dobro satre rukama, te se naini gotovo kao tarana. Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog Rjenika: STRICA. Savremeni renici navode sledei opis realije: 'jelo od brana nalik na taranu (testo izmrvljeno na rendetu u zrnaste mrvce' (MS). U okolini Uica ova leksema obeleava drugi designat: Isijee se na sitno mlada crna luka (u prolee osobito) pa se istare i pomijea sa sirom i rukama dobro izmijea i istre" (JAZU). Srp. satrica izvedena je od glagola satreti pomou sufiksa -ica (ERS III, trti). VLJUKA, f. (sterr. der Kndel), Kloss, globulus e farina, pastillus. U savremenom srp. jeziku sauvano je Vukovo znaenje: 'vrsta kuvanog testa, obao komadi izvaljanog i skuvanog testa'. Dodatno, navode se dva sporedna: 'kuhinjska sprava kojom se testo valja; oklagija; kornja, Ascelera'(MS, JAZU). Najranija potvrda lekseme u osnovnom znaenju nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Vljuka je izvedena od glagola valjukati, to je derivat od glagola valjati u znaenju 'razvlaivati testo'. Za derivaciju je iskorien nastavak -ka (ERS III, valjati).
242
AGATA KRUSZEC
II.1.2.1.1. Jela od kukuruznog brana KAMAK, m. (u Banatu govore i kulja) der Kukuruzbrei, Polenta von Mais, polenta e zea mais Linn. Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznog brana', ova leksema je prisutna u standardnom srp. jeziku, karakteristina je za podruje Srbije (Trojanovi). Detaljnije o nainu pripremanja informiu etnografski izvori: Od projinog brana gradi se kaamak. Na vatru metnu bakra s vodom da se ugreje. Kad voda zastruji, meu u nju pregrt po pregrt prosejanog projinog brana i neprestano meaju. Kad je brana dovoljno metnuto, onda se osoli i neprestano mea dok kaamak ne bude dobro peen. Da je kaamak dobro peen poznaje se po tome, to pone da se odvaja od bakraa. Kaamak se istrese iz lonca i see na krike i onda kriku po kriku jedu" (Grbi, s. 194). Najraniji pomen potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. kamak je pozajmljen iz tur., gde kaamak 'isto'. Ova leksema je potvrena takoe u bug.: kaamak 'isto', i u alb.: kaamak 'isto' (ERS II, kamak; kalji, kamak). KLJA, f. vide kaamak. Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznog brana, kaamak' (MS). Ova leksema pripada govorima Crne Gore (ERS II, klen; Trojanovi). Prva potvrda lekseme povezana sa kulinarskom terminologijom nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Leksema klja je hipokoristik izveden od imenice klje 'mamaljuga, kaamak od sitnog bungura' (ERS II, klen, klje). MAMLJUGA, f. vide kaamak. Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznog brana, kaamak' (MS), navode jo jedno figurativno: 'glupa, budalasta osoba' (SANU). Ova leksema je karakteristina za govorno podruje Vojvodine. Najraniji njen pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika, a blii izvornom oblik MAMLIGA navodi se od XVIII veka (JAZU). Kao obeleje istog designata prisutna je u drugim jezicima: bug. mamaliga, alb. mamaliug, ngr. mamaliga, tur. mamaliga, ma. mamalyga, polj. mamayga, ukr. mamalga. Pozajmljena je iz rum., gde je mmlig 'isto', to je povezano sa rum. mam 'jelo od brana za novoroene'. U srp. obliku nastavak -iga zamenjen je augmentativnim sufiksom -juga (ERS II, mamljuga). PRA, f. vide budija. [urka] Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Karadievog dela: PRA. U savremenim renicima ova leksema pojavljuje se kao obeleje drugog designata: 'jelo od kuvanog kukuruznog brana, kaamak; uopte kukuruzno brano', a realija navedena u Vukovom Rjeniku nije posvedoena (MS; SANU; JAZU). Leksema u ovom znaenju spada u leksiki fond karakteristian za BiH, a nalazi se i u standardnom hrv. jeziku.
243
Smatra se da je pra skraen oblik prema rum. purinta 'obino jelo', to potie od lat. polenta 'isto'. Verovatno je ova leksema ostatak iz govora srednjovekovnih Vlaha (ERS II, plnta). Mogue je takoe da je izvedena od srp. glagola puriti, gde bi bio iskorien motivacioni princip stvaranja lekseme prema nainu pripremanja (JAZU). TRGNCI, m. pl. (sterr. Sterz) eine Art Polenta, polentae genus. Savremeni renici navode dve realije koje obeleava ova leksema: 'jelo od kuvanog kukuruznog brana, kaamak; vrsta rezanaca, valjuaka' (MS). Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Srp. trgnci, sln. trganci su izvedeni od trpnog prideva glagola trgati : trgan, izgraena pomou nastavka -ac u mnoini: -ci (ERS III, trgati). GNCI, m. pl. (sterr. Sterz) eine Art Polenta, polentae genus. Savremeni renici navode isto znaenje: 'jelo od kuvanog kukuruznog brana, kaamak'. Ova leksema je prisutna u govorima kajkavskog nareja, Gradita, Slavonije, Like (JAZU). Njeni najraniji pomeni potiu iz XVII veka (JAZU). Hrv. ganci, sln. ganci su izvedeni od trpnog prideva glagola gati gem 'pei, paliti': GAN, pomou sufiksa -ac u mnoini: -CI (ERS III, i). II.1.2.2. Peciva BKOT, m. (st.) nekakav ljeb (Biskott ?), panis delikator: I bekota ljeba bijeloga." Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: BKOT i BKOT, daju takoe sledea znaenja: 'dobro ispeen i osuen hleb da bi se due drao, dvopek; vojniki hleb; biskvit, suvi kola; vrsta suvog peciva u vidu venca, evreka (Primorje)' (MS, SANU). Prvi pomeni potiu iz XVII veka (JAZU). S-h. bekot je posuen iz ital., gde je biscotto sloenica: bis- 'dva puta' i trpnog prideva cotto, izvedenog od glagola coquere 'pei'. Nastanak lekseme je motivisan nainom pripremanja. U savremenom srp. jeziku prisutan je oblik dvopek prevedenica ital. lekseme, analogno je postao i nem. Zwieback 'isto'. Analizirana leksema ima ekvivalent u alb. jeziku: be(r)skt 'isto'(ERS I, bakot). U ekscerpiranoj grai nalazi se sinonim za navedenu leksemu, a razlika je u njegovom poreklu i motivaciji: PKSIMET, m. der Zwieback, panis biscoctus, panis nauticus. Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'dobro ispeen hleb koji moe dugo trajati da se ne pokvari, dvopek' (MS). Daju jo jedan designat: 'mali domai hlepi koji se mesi od belog brana, mleka, jaja i maslaca, sa kvascen, pre peenja premae se jajetom i pospe urekotom' (kalji, peksmet). U BiH ova leksema obeleava drugu realiju: Peksimeti kolai od peninog brana. Testo se zakuva s jajima i mlekom, pa se raskuva na
244
AGATA KRUSZEC
omanje ili okrugle ili duguljaste kolaie koji se pre na maslu" (Gri-Bjelokosi, s. 97). Najranija potvrda lekseme u ovom znaenju potie iz prvog izdanja Karadievog Rjenika (JAZU). Oblik peckemet sa istim sadrajem realije nalazi se u literaturi od XVII veka, a dem. oblik peksemeti od XVIII (ERS II, pksimet). S-h. pksimet, bug. peksemed/peksimet, rum. pesmet, ma. peszmed 'isto', alb. paksimath/peksimet, ngr. paqhmdi 'isto', pozajmljenica je iz tur., gde peksimet 'isto'. O poreklu tur. oblika postoje u etimolokoj literaturi dve teorije: 1) da je to pers.-arap. sloenica: pers. pek 'tvrd' i arap. simd 'jelo', to bi znailo da je prvobitno znaenje bilo 'neto tvrdo za jelo' (ERS II, pksimet); 2) da je to posuenica iz pers., gde je peksimd 'dvopek', to potie od gr. paxamdion 'isto' (kalji, peksmet). LB, m. (Res. i Srem) vide ljeb. LJB, m. (Erc.) 1) das Brot, panis. 2) der Laib Brots, panis. Oba oblika ekavski i (i)jekavski spadaju u savremenom srp. jeziku u grupu dijalekatski markiranog leksikog fonda. U srp. standardu, zasnovanom na ekavtini, nalazi se leksema: HLEB, u (i)jekavskim govorima postoji varijanta: HLJEB. Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Karadievog Rjenika. Danas ova leksema obeleava sledee designate: 'ljudska hrana od brana meanog s vodom, ukislog i peenog na varti: beli, crni, penini, kukuruzni, raani; hrana uopte; plod, itarica, zrno; osnovna sredstva za ivot, zarada, sluba, posao i sl.; slavski, krsni kola (Bosna); daska na kojoj se prave i oblikuju crepulje' (MS, SANU). Osim svoje pragmatine funkcije hleb u tradicionalnoj kulturi balkanskih Slovena ima i ritualnu, gde se on vie ne opaa kao predmet, ve kao znak. U uslovima magijske komunikacije uvedeni su dodatni zahtevi koji se odnose na pripremu hleba. Oni se tiu kako izbora osoba koje mogu pripremiti hleb, tako i izbora brana, naina meenja i peenja hleba, vremena kada se to obavlja i prostora gde se to sve moe obaviti (Radenkovi, s. 145155). I tako, u primitivnijim seoskim zajednicama peenje hleba bila je obaveza udatih ena, ova je delatnost bila zabranjena samo u dva sluaja: na Veliki Petak i kada je u kui neko umro (Mievi, s. 96). Hleb je takoe sastavni deo obreda vezanih za ivot oveka, za posmrtni kult, za kunu i seosku slavu, za godinje praznike, za krizne situacije (Radenkovi, s. 145). Prvi pomeni u primarnom znaenju nalaze se u izvorima iz XIII veka. Oblici leb, ljeb, prvi put se navode u Vukovom Rjeniku (JAZU). Analizirana leksema je psl. porekla, o emu svedoe oblici prisutni u drugim slov. jezicima: srp. hleb / hljeb / leb / ljeb, bug. hlb, sln. hleb 'vekna hleba', polj. chleb, e. chlieb, rus. hleb, ukr. hlib. Psl. *hlb je posuenica iz gotskog, gde je bio prisutan oblik *hlaifs sa istim znaenjem, to su takoe pozajmile baltike jezike, npr. lit., gde je posvedoen oblik klaips. Gotski oblik vodi poreklo od ie. **khlibhos ili **skloibhos (Vasmer).
245
U ekscerpiranoj grai nalazi se jedna stilski markirana (dem.) leksema u znaenju 'hleb': LBAC / LJBAC. Kao i za realiju 'vekna hleba': LJPI. PAPA, f. in der Kindersprache, das Brot, sic panem vocant puelli; onda si ti zvao ljeb papom". Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: PPA i PPA, kao dva znaenja: 'jelo, hrana uopte; hleb'(MS, JAZU). Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Analizirana leksema spada u inretnacionalni leksiki fond dejeg jezika. Od iste osnove je izveden glagol papati 'jesti', a sve potie od ital. papare 'dej. jesti'. To je takoe posvedoeno u drugim evropskim jezicima: nem. Pappe 'jelo za malu decu od kuvanog hleba ili zemiki', polj. papu 'jelo, hrana', ngr. papa 'isto: hrana; popara', ital. pappa, pappare (ERS II, papati). TNKA, f. ein tanak ljeb, panis subtilis. Savremeni renici navode isto znaenje: 'tanak hleb', sa primedbom da spada u grupu regionalizama (MS). Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. tnka je poimenien enski oblik prideva tanak koji je psl. porekla (*tnk) (ERS III, tanak). II.1.2.2.1. Pecivo od kukuruznog brana KUKRUZNICA, f. das Kukuruzbrot, panis e zea. Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: kukruznica i kukruznica (SANU), potvruju i Vukovo znaenje kao osnovno: 'hleb od kukuruznog brana, kukuruza; proja'. Navode takoe dva pokr.: 'kukuruzovina: suve kukuruzne stabiljke, kukuruzna slama (severna Hrvatska); vrsta belog groa tvrdih i gusto rasporeenih bobica (Bra)' (SANU, JAZU). S-h. kukruznica potie od desupstantivnog prideva kukuruzan koji je poimenien nastavkom -ica. Imenica kukuruz ima fonetske dublete na srp. i hrv. govornom podruju: sev. ak. kokuruz, kaj. kukuriza (to je slino polj. leksemi kukurydza). Kultura gajenja kukuruza rairila se na slov. teritoriji u XVII veku, a sama leksema potie iz tur. jezika, gde je uruz 'pirina', a koku 'smrad', dakle kokuruz znai 'pirina nieg sveta, raje'. Ova je leksema kao slov. pozajmljenica prisutna u rum. jeziku (Erdelj) cocuruz (ERS II, kukuruz). LDNJAA, f. vide lukovaa. Oblik iz Vukovog Rjenika spada danas u dijalektizme, u standardu nalazi se fonemski dublet: hladnjaa. Takoe znaenje koje je naveo Karadi: 'proja, kukuruznica s perima crnog luka zameena hladnom vodom' je sporedno i pokr. Jednu od varijanti pripremanja ove realije navodi Trojanovi: U uikom okrugu saspu u bakra kukuruzna brana i doljevaju hladne vode, meaju ga kaikom ili rukama. Zatim nameste crepulju, koja je na vatri ugrejana i u nju izrue zakuhano brano iz bakraa. Zatim se testo u crepulji jo izgnjavi
246
AGATA KRUSZEC
i raspljote dok ne bude lepo uglaeno. Posle uzmu u aku malo brana i njime se rastre povrina hleba. Pee se naroito prvog dana posta, posle velikih poklada" (Trojanovi, s. 3132). Nastanak ove lekseme motivisan je posebnim nainom pripremanja. Kao osnovni designat daje se danas: 'prostorija u kojoj se pomou posebnih ureaja odrava niska temperatura radi uvanja hrane, proizvoenja leda i sl.; zgrada, kamion, vagon, brod s takvim prostorijama; friider'. Direktno iz ovog znaenja potie fig.: 'zatvor, haps' (SANU). Najraniji pomen lekseme u znaenju 'jelo' nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Srp. ladnjaa / hladnjaa je izgraena od prideva hladan (posvedoenog i u drugim slov. jezicima: bug. hladen, mak. laden, sln. hladen, polj. chodny, rus. holodn, to je psl. porekla: *holdn(j)) pomou nastavka -jaa (ERS I, hld). LKOVAA, f. kukuruznica umijeana ladnom vodom s perima od crnoga luka (cf. ladnjaa), eine Art Kukuruzbrot mit Zwiebel, panis genus e zea. Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog Rjenika: lkovaa. Osnovno znaenje nije se promenilo: 'kukuruzni hleb umeen s perima crnog luka'. U savremenom srp. jeziku postoji nekoliko sporednih: 'lukovac: vrsta jela od luka, orba sa dosta narezanog luka; lukovica: kratko podzemno stablo (luka, lale, zumbula) obavijeno sonim sabijenim listovima bez hlorofila, koji su bogati rezervnim materijalima; bulbus; naziv biljke ije lie mirie na luk, koja se koristila u narodnoj medicini za previjanje rana (Knin)' (SANU). Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). S-h. lukovaa je izvedena od desupstantivnog prideva lukov pomou sufiksa -aa. Pridev lukov izgraen je od imenice luk, koja je germ. pozajmljenica iz psl. doba, upor. stvnem. louh (ERS II, luk1). OPRNICA, f. Art Kukuruzbrot, panis genus. Savremeni renici daju isto znaenje: 'vrsta kukuruznog hleba, proja'(Lika; aak). Motivisana je kvalitetom zrna koja se upotrebljava za spravljanje te vrste hleba, a izvedena je od trpnog prideva glagola opariti 'sagoreti, opei': oparan, pomou tvorbenog nastavka -ica. OPRUA, f. (u Srijemu) Art Kukuruzbrot, panis genus. MS izostavlja tu leksiku odrednicu, a definicija designata koja se nalazi u JAZU, upuuje na drugu realiju: 'kljualom vodom zameena pogaa, Art Kuchen, panis genus'. Motivisana je nainom pripremanja, izvedena od glagola opariti 'zaliti vrelom vodom, uroniti u vrelu vodu', a za izgradnju je upotrebljen sufiks -ua. POLAKA, f. Kukuruzbrot, das zu lange im Backoffen gelegen, panis e zea nimis diu coctus. Savremeni renici navode isto znaenje: 'kukuruzni hleb koji se odvie dugo pekao, upoleaio se' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Ova leksema je izvedena od korena glagola poleati pomou nastavka -ka.
247
PRA, f. vide proja. PRJA, f. 1) vide proso. 2) mit und ohne der Beisatz: kukuruzna (iva eljo kukuruzna projo!), vide kukuruznica. U dananjem srp. jeziku nalaze se dva fonetska oblika: prja i prha. Prvobitno je ova leksema obeleavala: 'vrstu itarica: proso'. Vremenom dolo je do gubitka osnovnog znaenja i potpune promene sadraja realije: 'kukuruzni hleb; hleb ili pogaa od kukuruznog brana to se pee za krsnu slavu; torta (Kragujevac, XIX v.)' (MS, JAZU). Prvi pomeni dananjeg i prvobitnog znaenja potiu iz druge polovine XVIII veka (JAZU). Formalno, leksema je hipokoristik izgraen od imenice proso, iji je prvobitan oblik bio sledei: prosa, proha, to je u govorima lienim foneme h dalo oblik proje < prohe, zatim proja, proa (ERS III, proso). II.1.2.2.2. Pecivo od peninog brana CPOVKA, f. (Srijem, Bak. Ban.) ein kleinerer Laib Brot auf Reise, panis compendiosior. Savremeni renici daju isto znaenje: 'mali hleb od peninog brana, za ponudbinu' (Vojvodina) (MS). Najranije potvrde potiu iz XVIII veka (JAZU). S-h. cpvka je dem. oblik izveden od imenice cpov pomou sufiksa -ka. Imenica cpov je pozajmica iz ma., gde cip 'mali kupovni hleb od peninog brana', to su posudili i drugi jezici za obeleavanje iste realije: sln. cipov 'bolji penini hleb', ukr. cipo 'mali penini hleb', rum. ipu 'isto' (ERS I, cpov). Stariji ma. oblik cipou je pozajmljen iz srlat. zippula, ije znaenje moe se rekonstruisati na osnovu znaenja lekseme sauvane u ital., a koja neposredno potie od srlat. zeppola 'pljosnat kola' (Natrtnik, s. 60). LPINA, f. LPINJA, f.eine Art Brots, schmal und lang, panis genus; daher das Rtsel (to mi ti je za to): Dok se otac rodi, cin po kui odi? T. j. lepinja. Oblik lepina ima pokr. karakter, u standardnom srp. jeziku nalazi se oblik lepinja. Znaenje nije se promenilo: 'ispeen hlepi, pljostan, okrugao ili duguljast' (MS). Navodi se jo fig.: 'ono ta je u obliku nalik na lepinju' (SANU). Najranija potvrda lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). S-h. lpinja / lpina, sln. lepenj 'isto', e. lepenec 'isto', rum. lipie 'hleb koji je tanji u sredini, a deblji naokolo' posuenica je iz ma., gde lepeny 'isto' (ERS II, lpina). PGAA, f. (ital. fogaccia ?) ungesuertes Weizenbrot, panis non fermentatus. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'okrugao i pljostan penini hleb od bezkvasnog testa, koji se nekada pekao u pepelu; vrsta kolaa od belog brana, maslaca, jaja i eera,u obliku okruglog hleba, koji se priprema za
248
AGATA KRUSZEC
Uskrnje praznike: uskrnja; ono to je nalik na pogau' (MS). O nainu spremanja pogae informiu etnografski izvori: Proseje se penino brano, zamesi se mlakom vodom, posoli se dobro i izmea, pa se na dlanovima raspleti kao projni hleb, samo jo tanje. Stavlja se u tepsiju, pa se pod saem ispee. U posne dane mae se medom, u mrsne umancetom. Dok se pee, treba izbuiti viljukom pogau koja raste visoko. Kad pogaa moe to vie da se savije i da se ne prelomi, u toliko je bolja" (Mijatovi, s. 3940). Prve potvrde ove lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XV veka (JAZU). S-h. pgaa ima svoje ekvivalente u drugim jezicima: sln. pogaa 'bolji, umeen sa maslacem hleb; ukraen sveama i cveem prilikom roenja, venanja i dr.', bug. pogaa 'okrugli hleb zameen bez kvasca', rus. poga 'pecivo', rum. bogaciu / pogaciu / pohaciu 'kola', alb. pogae 'kola', ngr. pogatsa 'isto', ma. pogacsa, nem. dijal. pogatschn/ pogatsn 'kola', to spada u grupu posuenica slov. porekla. Analizirana leksema je pozajmljena iz ital. focaccia 'isto', to potie iz lat. focacea, a ovaj oblik ima svoj izvor u srlat. focatia 'isto' (ERS II, pgaa; Natrtnik, s. 2728). U Vukovom Rjeniku istaknut je kao posebna odrednica dem. oblik prema navedenom: PGAICA, m. dim. v. pogaa. Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'dem. pogaa', ali navode i drugo, iji sardaj nije povezan sa osnovnom realijom: 'vrsta kolaa okruglog oblika od testa (najee lisnatog) pomeanog sa sirom ili varcima, peenog u penici' (MS). Najraniji pomeni nalaze se u izvorima iz XV veka (JAZU). Leksema pogica izvedena je od osnove pgaa pomou sufiksa -ica (ERS II, pgaa). SMIT, m. / SIMTA, f. das feinste Weizenbrot, panis triticei genus. Savremeni renici daju isto znaenje, taniji opis realije nalazimo kod kaljia: 'vrsta malog, okruglog, kupovnog hleba od belog brana, ije je testo zakuvano s posebnom vrstom kvasca; za luksuzniju izradu po narudbini stavlja se u testo mleko'. U potvrdama nalazi se od poetka XIX stolea (JAZU). S-h. smit, simta je prisutan u drugim balkanskim jezicima: bug. cimit / simid / semid 'griz', rum. simit 'pereca', alb. semit, simite 'pekarnica', ngr. semidalij 'penino brano najboljeg kvaliteta'. Leksema je posuena iz tur., gde je simit 'vrsta peninog hleba', to je arap. provenijencije, gde je smd 'beli hleb'. Korenski nije ova re arap., potie ili od lat. simila ili od sanskr. samida (ERS III, simit; kalji, smit). SOMN, m. der Laib (feinern Weizenbrots), panic delicatior. Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Karadievog dela: smn. Sadraj realije nije se promenio: 'tanak okrugao hleb od boljeg peninog brana ukiselo zameen'. Navodi se jo jedna: 'uopte kolut hleba' (MS). Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz druge polovine XVI veka (JAZU). S-h. smn, bug. somun, rum. somun 'isto', alb. samun 'kolut hleba' potie iz tur. jezika, gde je somun 'vrsta peninog hleba', ta je pozajmljeno od ngr. fwmion 'okrugao hleb, somun' (ERS III, smun; kalji, smun).
249
U ekscerpiranoj grai nalaze se dve stilski markirane lekseme za obeleavanje istog designata, ija je tvorbena osnova imenica somun: SOMNINA, f. augm. i SOMNI, m. dim. U Vukovom Rjeniku navedena je takoe leksema koja obeleava 'specifinu vrstu somuna': NTRENK, m. dobro natrven i vrst somun (u Srbiji i u Bosni po varoima), eine Art dichtes Brot, panis genus. Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: natrenik i natrnik, i citiraju Vukovu definiciju: 'dobro natren i vrst somun, hleb', to svedoi o njenoj arhainosti. Natrenik je trpni pridev od glagola natreti natren, poimenien nastavkom -ik (ERS III, trti). II.1.2.2.3. Ostala peciva JMENICA, f. das Gerstenbrot, pasis hordeaceus. Savremeni renici navode isto znaenje: 'hleb od jema' (MS), daju i sporedno: 'vrsta velike slatke jabuke' (JAZU). Prvi pomeni lekseme potiu iz XIX veka (JAZU). S-h. jmenica je izvedena od desupstantivnog prideva jemen, u kojem je dolo do kontrakcije grupe -nn- (prvobitan, psl. oblik: *menn, to je posle nestanka poluglasnika u slabom poloaju i vokalizacije u jakom, kao i izvrenju drugih fonetskih procesa prelo u jemenan, jemennog, to je u zavisnim padeima dalo mogunost saimanja ove suglasnike grupe), izgraena nastavkom -ica (ERS I, jam). PROSNICA, f. das Hirsenbrot, panis miliaceus. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'hleb, pogaa ili kola od prosenog brana; prosena slama' (MS). Leksema u prvom znaenju nalazi se u potvrdama od XVII veka, u drugom od XVIII. S-h. prosnica je izgraena od desupstantivnog prideva prosen pomou sufiksa -ica (ERS III, prso). RAVNICA, f. Rockenbrot, panis secalinus. Savremeni renici navode isto znaenje: 'raan hleb, raenica' (MS). Najraniji pomen lekseme potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). S-h. ravica je izvedena od desupstantivnog prideva raov, poimenienog nastavkom -ica (ERS III, r). II.1.2.3. Jela od hleba KVENICA, f. Brotschnitten in Eiern und Schmalz, cibi genus. Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela: kvenica. Savremeni renici daju isto znaenje kao osnovno: 'jelo od kriaka hleba umo-
250
AGATA KRUSZEC
enih u umaku od mleka i jaja, prenih na masti' (SANU). JAZU navodi jo jedno: 'kiseli kupus' (Istra). S-h. kvaenica je izvedena od trpnog prideva glagola kvasiti 'vlaiti': kvaen, poimenienog pomou nastavka -ica (ERS II, kvs). PPARA, f. eine Speise (altbacken Brot gesotten und dann abgeschmalzen), cibi genus. Pitali nekakvo dijete: Kako se zove kod vas ladna popara?" A ono kazalo: Mi joj se ne damo ni poladiti." Osnovno znaenje nije se promenilo: 'jelo nainjeno od starog hleba, poparenog (zalivenog vruom vodom) i zamaenog' (MS). Renici navode i pokr.: 'riblja orba' (Dubrovnik), kao i fig.: 'nevolja, neugodnost' (MS, JAZU). Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). S-h. popara je izvedena od korena glagola popariti 'politi vruom vodom' pomou nastavka -a (ERS II, para). PRENICA, f. gebcktes Stck Brot, panis tostus. Pravilan akcenat zabeleen je u drugom izdanju Karadievog dela: penica. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'pren komad hleba; velika tava, tiganj za prenje kafe, kestenja, zobi i dr.; prznica, svadljivac, svadljivica' (MS). Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). S-h. prenica je trpni pridev glagola priti pren, poimenien pomou sufiksa -ica (ERS III, priti). II.1.2.4. Kolai, pite, poslastice LVA, f. 1) eine Mehlspeise (von Weizenmehl, Schmalz und Honig), cibi genus 2) od oraa. U savremenom srp. jeziku nalazi se i fonetski dublet: hlva, a pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela. Znaenje lekseme je danas isto: 'slatki od peninog brana, masti (ulja), eera (meda)' (MS), renici navode pojedine vrste halve: bela 'od eera i oraha', domaa 'od brana i eera', etena 'od susamovog ili lanenog semena' (SANU). Nalazi se u potvrdama od XIII veka (JAZU). S-h. halva, bug. mak. halva, rum. (preko srp.) (h)alv, ngr. xalbaj potie iz tur., gde helv 'poslastica', to je arap. porekla arap. halw 'isto: slatki' (ERS I, (h)alva; Vujaklija, halva). BAKLVA, f. eine Art pita, placentae genus. Savremeni renici navode taniju definiciju: 'slatka pita od lisnatog testa, od oraha, badema ili lenjika, prelivena rastopljenim eerom (medom)' (MS), kao i pojedine vrste: ul 'b. iji komadi imaju imaju oblik rue', eerli 'b. prelivena sirupom od eera' (SANU). Prvi pomeni potiu iz XVIII veka (JAZU).
251
S-h. baklva, bug. baklava, rum. baclava 'isto' posuenica je iz tur. jezika, gde je baklava 'isto', to je arap. provenijencije: bqlaw, to je izvedeno od arap. bql 'oblik na koji Arapi reu baklavu' (ERS I, baklva; kalji, baklva). AIJA, f. eine Art geflter Kuchen, placentae genus. Kao osnovni oblik, u MS potvren je: ahija 'vrsta slanog kolaa', leksema se pojavljuje samo u Vukovom Rjeniku (JAZU). Taniji opis realije navodi kalji: vrsta arijskog pekarskog slanog kolaa od belog brana. Pee se u obliku kruga od vie kockastih komada koji se lako odvajaju, te se i pojedinano mogu prodavati. Testo se zakuvava s posebnim kvasom koji se pravi od istuenog nohuta. Odozgo se mae uljem." Srp. ahija / aija tur. je provenijencije, gde je prisutan oblik kahi (kjahi) 'isto' (kalji, ahija). KLA, m. 1) eine Art radfrmiges Brot, panis genus. 2) ein kleiner Laib Brott, den die Mutter fr das Kind, bei Gelegenheit des Backens, mitbckt. 3) ein Laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten, n.p. krsni kola; Zla kolaa! Prvobitno znaenje ove lekseme bio je 'okrugao hleb', o emu svedoi stslov. primer: kola 'okrugli hleb, panis rotundus', to je sauvano u govorima Crne Gore. Vremenom dolo je do specifikacije znaenja: 'beli, penini okrugli hleb', hlebovi od drugog brana prestali su da se zovu kolaima, to je povezano sa obiajem noenja peninog hleba za poklon. U savremenon srp. jeziku ovo znaenje se izgubilo, u tom smislu koristi se leksema hleb, pogaa. Zadrao se jedino naziv: slavski kola, kola za Boi (rodestvo kola), za Novu godinu. Nastanak sledeeg znaenja: 'dar, poklon uopte' povezivao se takoe sa obiajem noenja poklona, jer je hleb bio glavna stvar u izvesnom daru dolo je do proirenja sadraja realije. Leksema kla u znaenju 'slatki, poslastica; slatko jelo od finog peenog testa koje se slui posle glavnog jela'(MS) pojavljuje se u novije vreme, naroito u gradovima, gde su se obino pravili takvi kolai, a vremenom ovo znaenje je postalo glavno. Razvitak takve semantike zasniva se isto na tradiciji noenja darova za posetu. Kolai pokloni pripremali su se sa eerom (medom), otuda ima u nar. pesmama izraza: eerli kola, medeni kola. Bili su oni istovremeno manji naspram obinih peninih hlebova, ali, kao i oni, okrugli. U dananje vreme okrugli oblik nije vie odluujua crta kolaa, nego je to njegov sladak ukus. Postoji i fig. znaenje ove lekseme, koje je motivisano prvobitnim okruglim oblikom: 'ono to je kruno, kolutasto svijeno, prsteni; sveanj, snop; vrsta nakita' (Vuovi) (SANU). Prvi pomeni potiu iz XVI veka (JAZU). S-h. kla, bug. kola, stslov. kola, polj. koacz, e. kola, rus. kola 'okrugli hleb', sln. kola 'poseban kola, potica, pripreman za Uskrs' psl. je porekla: psl. *kola 'testo u okruglom obliku' i izveden je od psl. *kolo pomou sufiksa -a. Ova leksema nalazi se i u drugim jezicima kao posuenica slov. porekla: rum. colac, alb. kula, tur. kolak, ma. kalacs (ERS II, kla). U grai ekscerpiranoj iz prvog izdanja Vukovog dela nalaze se dve stilski markirame lekseme: KOLI (dem.) i KLA (hip.).
252
AGATA KRUSZEC
MAVI, m. eine Art Mehlspeise,cibi farinacei genus (sterr. Scheeballen, Krapfenteig in Schmalz gebacken). Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: mvi i mvi, kao i dva fonetska oblika: mavi i mafi. Znaenje nije se promenilo: 'vrsta kolaa prenog na ulju ili masti, koji se pravi od tanko izvaljanog testa umeenog s jajima' (Vojvodina) (MS; kalji, mfi, mvi). SANU navodi dodatno realiju: 'mavinjak: sprava za rezanje i ukraavanje mavia'. Najranija potvrda lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). Srp. mavi/mafi potie iz tur., gde je mafi 'isto', to je arap. porekla: m fhi sy 'nema u njemu nita' im se stavi u usta, rastopi se, tako kao da se nije nita pojelo" (kalji, mfi). MEDNJK, m. 1) tj. prsten, ein gelber Ring von Bronze, anulus aeneus. 2) medenjaci, Honigkuchen, placentae mellitae. Savremeni renici navode isto znaenje, s primedbom da se u glavnom pojavljuje u mnoini: 'suvi, s medom umeen slatki kolai, obino poluloptastog oblika' (SANU). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. mednjk, sln. medenjak 'isto' potie od prideva meden, izvedenog od imenice med psl. porekla nastavkom -en, poimenienog pomou sufiksa -jak (ERS II, mednjk). PTA, f. ein Kuchen, placenta. Pravilno naznaeni akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela. Savremeni renici navode taniju definiciju: 'vrsta kolaa nainjenog od naslaganih ili smotanih listova testa: slatka, slana, guvara, zeljanica' (MS). Prvi pomeni potiu iz XVII veka (JAZU). S-h. pita, bug. mak. pita, rum. pit, alb. pit pozajmljenica je iz tur., gde je pit, pite, pide 'isto', to je posueno iz srgr. pita, a to je u ngr. dalo oblik phtta (ERS II, pita; kalji, pita). U ekscerpiranoj grai nalazi se jedan stilski markiran oblik ove lekseme: PITLJICA, f. (dim. v. pita) eine Art gefllter Krapfen, placentarum farctarum genus. Savremeni renici navode isto znaenje:'vrsta utipka nadevenog sirom ili pekmezom; dem. pita' (MS). Najraniji pomen lekseme potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU). Leksema pitljica izvedena je od tvorbene osnove pitulja (dem. oblika od imenice pita) pomou sufiksa -ica. U semantikom polju 'vrste pita' nalaze se sledee lekseme: GBANICA, f. eine Art Kuchen, placentae genus. U savremenom srp. jeziku ova leksema obeleava sledeu realiju: 'vrsta jela od razvuenih listova testa meu koje se stavlja sir izmean s mlekom i jajima' (MS). Ranije je oznaavala sinonim za pitu. U Hercegovini zabeleena je slatka varijanta posne gibanice od oraha koja se priprema uoi Boia (JAZU). Prvi pomeni potiu iz XVII veka (JAZU).
253
S-h. gibanica, sln. gibanica 'vrsta jela od razvuenog lisnatog testa sa raznim nadevima, poznata u istonoj i jugoistonoj Sloveniji: belokranjska, prekmurska, prleka', bug. mak. gibanica izvedena je od trpnog prideva glagola gibati: giban, pomou sufiksa -ica (ERS I, -gnuti, -gnem). GUVAA, f. tj. pita, der Strudel (eine Speise von gewickeltem Teig), cibi genus. Savremeni renici navode ovu leksemu kao arhaizam prema novijem: gvara. Njeno znaenje nije se promenilo: 'vrsta pite ije je testo mestimino nabrano, zbrkano' (SANU). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). S-h. gvaa je izvedena od korena glagola guvati pomou nastavka -aa i motivisana je nainom pripremanja. Glagol guvati potie od psl. imenice *g, gva, koja je posvedoena u svim grupama slov. jezika: s-h. guva, sln. huva, bug. ga, gava, polj. gew, gwa, ukr. guva (ERS I, gva). SAVJAA, f. 1) eine Art Speise, die strudelartig gewickelt ist, cibi genus, placentae genus. 2) koliba, einr zeltartuge Htte, tugurii genus. Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'vrsta pite od savijenih listova testa', daju i nekoliko sporednih: 'koliba u obliku atora; drvo na koje se fieci savijaju (Boka); grebenica, povaljena vinova loza' (MS, JAZU). Najraniji pomen osnovnog znaenja nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. savjaa je izvedena od korena iterativnog glagola savijati, izgraena pomou sufiksa -aa (ERS III, viti). TCI-aka, m. pl. (u Srijemu, Bak. i u Ban.) eine Mehlspeise (etwa sterr. Brotstrudel, placentae genus: uradio kao Nasta take. Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta nadevenog testa' (Vojvodina). Najstarija potvrda nalazi se u prvim izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. tci, sln. taka 'vrsta kolaa: hleb s jajetom to se priprema za Uskrs', odgovara austrijskom nem. Taschkerl 'vrsta kolaa', a taj oblik je u celini sauvan u okolini Zagreba: takerli, takerli 'isto'. Leksema tci je pozajmljena iz nvnem. Tasche 'tana'i izvedena pomou sufiksa -ak u mnoini: -ci (ERS III, taska). TIPAK, m. (sterr. die Zwickkrapfen), placentuae genus. U savremenom srp. jeziku ova leksema ima prvobitno znaenje: 'utip, komadi', tek kao drugo navodi se Vukovo: 'vrsta kolaa od kiselog testa prenog na masti, priganica, hristula' (MS; JAZU). Spadaju u kategoriju jela koja se pripremaju u sveanim prilikama, za goste, uz praznike itd." (Palavestra, s. 292). U potvrdama se nalazi od XVII veka (JAZU). S-h. tipak je izveden od glagola utipati pomou sufiksa -ak, to je prevedenica iz austrijskog nem., gde Zwickkrapfen 'isto' (ERS III, tpati). U ekscerpiranom leksikom fondu nalazi se jedan sinonim za gore navedenu leksemu: KOLII.
254
AGATA KRUSZEC
ZRDE, n. eine Art kalte Mehlspeise mit Honig, cibi genus. Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta slatkog posnog jela od pirina (ree od tuene penice, testa) koji se kuva naitko s medom (eerom), zaini afranom (cimetom)' (SANU). Najstariji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. zerde, bug. zerde potie iz tur., gde zerde ' ut', to je posueno iz arap., gde je zerde 'isto' (ERS , z rde; kaqi, z rde). II.1.3. Jela od jaja MBUR, m. eine Eierspeise, cibus ex ovis(etwa ster. gesetzte Eier). Nastavi se voda u tiganju, pa se posoli; kad voda uzavri, onda se na nju razbiju jaja, te se itava (ne mijeaju se) skuvaju; pa se onda voda iscijedi i metne se mjesto nje skorupa te se jaja kao malo zaine; ekoji jot utuku bijeloga luka te i zalue. Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta jela od jaja i skorupa' (MS), citirajui nain pripremanja iz Vukovog dela (JAZU). U etnografskim izvorima i kod kaljia, analizirana leksema obeleava jo jedan designat: jaja na oko 'jelo od jaja koje pravi tako to se jaja izbiju i pre na maslu ili na kajmaku bez meanja, moe se dodati crni luk ili suvo meso' (Gri-Bjelokosi, s. 101; kalji, mbur). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog renika (JAZU). Srp. mbur je pozajmljen od tur. lbir, rbir 'isto' (kalji, mbur). KAJGANA, f. eine Art Eierspeise, ferculum ovorum (?). SANU navodi dve akcenatske varijante: kjgana i kjgana. Savremeni renici daju isto znaenje: 'jelo od isprenih jaja', o razliitim nainima pripremanja govori se u etnografskim izvorima: jaja se pri na masti ili na slanini, sa crnim lukom i paprikom" (Grbi M., s. 200); pre prenja razmute se sa kukuruznim branom, a u letnje doba umesto masti za prenje koristi se kajmak ili pavlaka" (Mijatovi, s. 22); razmute se sa malo vode ili mleka, pa se jo dodaje malo peninog brana i soli i tu se smesu pri na maslu" (Gri-Bjelokosi, s. 92). Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). S-h. kajgana, bug. dijal. kagana, mak. kajgana, alb. kaikana sa istim znaenjem pozajmljeno je iz tur., gde je kaygana 'isto', to potie od pers. hygene (kalji, kajgana). PRVRATA, f. prevratua, ein Gericht von Eiern, placentae genus ex ovis. Kukuruzno brano zakuva se jajima (u kakvom sudu), pa se onda onaj skrob izaspe u tiganj na vruu mast; kad se odozdo potpee, onda se prevrne te se i s druge strane ispee; potom se jede (najvie vrue). PREVRTUA, f. v. prevrata. Prema savremenim renicima znaenje je isto: 'vrsta jela od jaja i brana, preno na masti', obe lekseme su danas dijalekatski markirane (MS, JAZU). Najranije posvedoenje leksema potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU).
255
Lekseme prevrata i prevratua su izvedene od korena glagola prevratiti 'okrenuti naopako', pomou sufiksa -a i -ua i kao deverbativi motivisane su nainom pripremanja. RVITO JAJE, n. das weiches Ei, ovum sorbile. Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: rvito i rvito jaje. Do danas nije se promenilo znaenje: 'meko skuvano jaje'. Tako pripremljena jaja spremaju se posebno za bolesnike (Pavlovi, s. 60). Najstarija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. rovito jaje, bug. rohki ca, mak. rovko jajce potie od ngr. ayga rochta (ERS III, rovito), gde rochtoj znai 'koji se jede i pije srui' i potie od glagola roycw 'srem' koji vodi poreklo od stgr. glagola rocw 'isto' (BER, rofit). II.1.4. Jela i preraevine od mesa II.1.4.1. Topla jela KE, -eta, n., v. keke. KKE, -eta, n., eine Speise von Weizen und Fleisch, cibi genus (solemnioris). Danas u srp. jez. prisutne su obe fonetske varijante, a nije se promenilo ni znaenje lekseme: 'vrsta jela: dobro uvarena kaa koja se spravlja od oljutene penice i kokoijeg mesa koje se varenjem celo raspadne' (kalji, kke). U nekim srp. govorima nalaze se oblici mukog roda za obeleavanje istog designata: ket, ket (juna Srbija, Pe) blii izvornom tur. obliku (ERS I, ke). Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Srp. kke, ke, rum. cheschet 'isto', bug. kekk 'isto' posuenica je iz tur., gde kekek 'orbasto jelo', to je nasleeno iz pers., gde je kekek deminutivni oblik izveden od lekseme kek (kalji, kke). Tur. nastavak -ek je izmenjen u Srbiji i Rumuniji na -et, a on je dao povod prelazu u deklinaciju srednjeg roda tipa -e, -eta (ERS I, ke). EVP, m. eine Art Braten, frusta carnis simul assata (sine ossibus). Savremeni renici navode nekoliko fonetskih varijanti: vap, bab, vab i daju isto znaenje: 'komadi mesa ispeenog na ranju ili rotilju' (MS). Postoji jo jedno: 'vrsta jela: vareno meso iseeno na komade sa dosta umaka' (kalji, vap). Zabeleen je takoe dem. pluralni oblik: vapii, kod kojeg je dolo do diferencijacije realije naspram osnovne: 'valjii samlevenog ili sitno iseckanog meca ispeenog na aru (rotilju)' (MS). Prvi pomeni potiu iz XVIII veka (JAZU). S-h. vap, bug. kebab 'isto', ngr. kmppi 'isto', rum. cukebap 'peeno pile', pozajmljenica je iz tur., gde je kebap 'isto', to je posueno iz arap., gde je kbb 'isto' (kalji, vp). Prisustvo foneme v" umesto b" u obliku vp zasniva se na disimilaciji b-b > v-b (ESR I, vp).
256
AGATA KRUSZEC
FTETA, n. pl. ein Gericht (von Fleisch Kndel), cibi genus. Isjeca se sitno prijesno meso i metne se u njega malo bibera i sitno isjecanoga crnoga luka, pa se onda naine kao orasi i umeljaju se u enino brano (i to se zovu ufteta). Poslije toga ufteta se popre na maslu, pa se pospu bijelim lukom i kiselim mlijekom. Savremeni renici navode dve morfoloke varijante: fte, -eta i fta, -e (MS). Danas se ee upotrebljava druga enskog roda. JAZU daje samo oblik mnoine srednjeg roda citirajui Vukovu definiciju. Potvreno je isto znaenje lekseme: 'prena loptica samlevenog mesa; jelo pripremljeno od takvih loptica u sosu' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. fta, fte, bug. kyft, rum. chifte, alb. patayft, ngr. kectj 'isto: vrsta jela' (ESR I, fta) posuenica je iz tur., gde je posvedoena leksema kfte, to potie od pers. kfte izvedenice od pers. glagola kften 'istui, satriti, smrviti' (kalji, fte). VEE, -eta, n. 1) zemljan sud (kao zdjela), to se u njemu pee meso u pei; 2) ono meso. Danas u srp. jeziku nalazi se oblik mukog roda: ve, renici navode ista znaenja: 'jelo od mesa sa pirinem, krompirom, raznim povrem; dublji zemljani sud u kojoj se pee takvo jelo'. Kao i jedno dodaju: 'plitki, veliki zemljani sud za razlivanje mleka (Pritina)' (SANU). Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. ve, vee, bug. gyve, give, geve 'isto' tur. je provenijencije, gde gve 'zemljani sud, tava za peenje', dakle naziv za vrstu jela je sekundaran i prvobitno je oznaavao 'neto to se pee u takvom sudu' (kalji, ve). SJEAK, -ka, m. (Erc.) od peena brava, ili od koze, ono izmeu butova i rebara, das ausgehauene Stck eines gebratenen Lamms von der Hfte bis zu den Rippen, pars ex secta agui assati: taj se rani isjecima. U savremenom srp. jeziku nalazi se ekavska varijanta ove lekseme: seak. Kulinarsko znaenje: 'meso iseeno izmeu butova i rebara peenog brava; bubrenjak' danas je sporedno, a kao osnovno navodi se: 'ono to je u neemu iseeno, izrezano, iseeni deo, komadi neega'. Najraniji pomen lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). S-h. seak, sjeak izveden je od prezentske osnove glagola sei, seem, izgraen pomou sufiksa -ak i motivisan je vrenom radnjom (ERS III, sji). KLJA, f. eine Art Speise, cibi genus. Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: klja i klja, i daju sledea znaenja povezana sa kulinarstvom: 'vrsta jela od kuvanog kupusa sa mesom; vrsta jela od prenog ili kuvanog krompira sa mesom; vrsta jela od boranije (Pljevlja)' (SANU). Najraniji pomen potie iz prvog izdanja Vukovog dela. Srp. klja posuena je iz tur. jezika, gde je potvren oblik kalya 'jelo od kupusa s mesom', to potie od arap. qaly (kalji, klja).
257
PECVO, n. 1) Braten, quod assatur, cf. peenka, peenje: mesan raanj, gvozdeno pecivo: t.j. prsten na prstu; 2) cio brav ispeen, ein ganzes gebratenes Schaf, auch eine Ziege, integra ovis assata; Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela: pcivo. Prvobitno analizirana leksema je imala znaenje: 'peenje (radnja)' (JAZU), potom dolo je do specifikacije: 'peena neka ivotinja (jagnje, jare, prase, brav) itava ili komad mesa'. U savremenom srp. jeziku ova leksema obeleava 'pekarske proizvode uopte', Vukovo znaenje smatra se pokr. (MS). Prvi pomeni lekseme u znaenju 'peenje radnja' potiu iz XVIII veka, a kao 'peeno meso' pojavljuje se od poetka XIX veka (JAZU). S-h. pcivo, sln. pecivo 'isto: pekarski proizvodi', polj. pieczywo 'isto', rus. nar. peivo 'isto' izvedeno je od glagola pei (psl. porekla: *pekti, pek), s tim to c umesto oekivanog je analogno prema imperativnom obliku: peci (Snoj). PENKA, f. der Braten, caro assa. Savremeni renici navode isto znaenje: 'peenica, za jelo prireeno peeno meso'. Kao i sporedno iz botanike terminologije: 'sorta kruke' (MS). U potvrdama se nalazi od XVIII veka (JAZU). S-h. penka, sln. peenka 'isto' izvedenica je od glagola pi, tanije je poimenien trpni pridev peen pomou sufiksa -ka (ERS II, pi). U Stulievom reniku nailazimo na podatak da je ova leksema preuzeta iz rus. jezika. PENJE, n. vidi pecivo. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'deverbativ od glagola pi; peenica, peenka: peeno meso pripremljeno za jelo; hleb (XVI-vekovni spomenici)' (MS, JAZU). Prvi pomeni lekseme u znaenju 'peeno meso' potiu iz XVIII veka. Penje je deverbativna imenica koja oznaava vrenu radnju, a nastala je jo u psl. doba, o emu svedoe njeni ekivalenti sa istim osnovnim znaenjem u svim grupama slov. jezika: s-h. penje, sln. peenje, bug. peene, polj. pieczenie, rus. apeenie. Taj apstraktum je postao konkretum prilino rano, o emu svedoe zabeleene ve u XVI veku posuenice u ma. pecsnye 'meso iz goveeg buta' i rum. pecsenie, pecsinye 'isto' (ERS II, pi). PILV, m. 1) vide svadba. 2) gekochter, dichter Reis, oryza cocta spissa. Savremeni renici navode ista znaenja: 'vrsta jela: gusto kuvan pirina sa pileim ili ovjim mesom; pir, svadba'. Sekundarno je ogranieno na teritoriju BiH (JAZU). Kao motivaciju njegovog nastanka daje se etnografski podatak da se u nekim krajevima ovo jelo slui kao glavno za vreme svadbe (kalji, pilav). Prvi pomeni lekseme u znaenju 'jelo' potiu iz druge polovine XVIII veka (JAZU). S-h. plav, bug. pilaf, rum. pilaf 'jelo' pozajmljeno je iz tur., gde je pilv 'isto', to je pers. provenjencije: pilw, pelw (kalji, plav; ERS II, plv).
258
AGATA KRUSZEC
SRMA, f. eine Art Pastete, mit Weinlaub oder Krautblatt umwickelt, artocreatis genus. Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta jela od pirina i sitno iseckanog mesa, uvijenog u lie (kiselog) kupusa ili vinove loze' (MS). Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog renika (JAZU). S-h. srma, bug. sarm, rum. sarm(le), ngr. sarmaj 'ista vrsta jela' pozajmljeno je iz tur., gde sarma bukvalno znai 'ono to je zavijeno, zamotano' (kalji, srma). KMBE, -beta, n. vide bura. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'govei burag; jelo spremljeno od buraga, kembii' (MS). Danas za realiju 'jelo' upotrebljava se dem. pluralni oblik: kmbii, a osnovna leksema je izgubila ovo znaenje. Etnografski izvori navode jo jednu realiju: kembe drob i creva ovja ili govea operu se, pa se seku sitno, see se jo crveni luk, osoli se, pobiberi i dobro skuva na gusto" (Gri-Bjelokosi, s. 101). Najraniji pomen lekseme u prvom znaenju nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. kmbe, bug. kembe 'isto', ngr. skempj 'isto' posuenica je iz tur., gde ikembe 'trbuh, burag', to je pers. porekla ikembe 'isto' (kalji, kmbe). II.1.4.2. Hladna jela i preraevine DKTALICE, f. pl. die Gallerte, die Sulze, coagulum. cf. pae, pitije. U srp. standardu prisutna fonetska varijanta dhtalice, sa sauvanim istim znaenjem: 'jelo od iskuvanih delova mesa (najee nogu i delova glave) koji se ostave da se ohlade i stegnu zajedno sa sokom; piktije, hladetina'. Oblik dktalice je dijalekatski markiran (SANU). Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog renika (JAZU). S-h. drhtalice je poimenien radni pridev od glagola drhtati: drhtal pomou sufiksa -ica u mnoini: -ice (ERS I, drhtati). U ekscerpiranoj grai nalaze se jo dva sinonima za ovu leksemu koja obeleavaju istu realiju, oba tur. porekla, ali o raznoj motivaciji: PE, f.pl. die Sulze, gelatum, coagulum. cf. pitije. Savremeni renici navode isto znaenje: 'hladetina, piktije, drhtalice' (MS). Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Analizirana leksema nalazi se u drugim balkanskim jezicima: s-h. pae, bug. pae, rum. pacea, alb. paa, ngr. patsj 'jelo: drhtalice' i posuena je iz tur., u kom je prisutna leksema istog znaenja paa, to je pers. provenijencije, gde pae je dem. oblik od p, py 'noga' (kalji). PTIJE, f. pl. vide pae. U standardnom srp. jeziku prisutan je fonetski dublet: phtije, koji spada u grupu pluralia tantum. U govorima s-h. podruja potvrena su jo dva oblika: ptije i pktije. Savremeni renici navode isto znaenje: 'ohlaen i zgusnuti
259
sok u drhtavom stanju od iskuvanog mesa i kostiju; hladetina, drhtalice, pae' (MS). U potvrdama nalazi se od XV veka (JAZU). S-h. phtije, bug. pihtie, rum. piftie 'isto', ngr. phkt0 'sir od ugruanog mleka' potie iz tur., gde pihti 'jelo: pae, hladetina', to je pozajmljeno iz pers., u kom je prisutan oblik puht izveden od trpnog prideva puhte 'kuvan' (kalji, phtije). KOBSICA, f. die Wurst, farcimen botulus. Savremeni renici belee isto znaenje: 'vrsta prehrambenog proizvoda, crevo napunjeno iseckanim mesom, slaninom i dr.' (SANU). Analizirana leksema je zapravo dem. oblik izveden od imenice kbasa, koji je prvobitno obeleavao ovu realiju, ali u novije doba preovladao je mlai, a izvorni je nestao iz srp. jezika. Renici navode jo nekoliko fig. znaenja, motivisanih fizikim izgledom designata: 'neto nepotrebno dugako; snopi nainjen od sitnog granja za utvrivanje rene obale i uopte kao ratno utvrivanje; naziv planine u Srbiji, blizu Kruevca' (SANU). Prva posvedoenja potiu iz XVI veka (JAZU). Ova leksema je prisutna u svim grupama slov. jezika: s-h. kobsica, ak. kajk. sln. klobasa, bug. klbasa, rus. kolbasa, polj. kiebasa, e. klobasa i na osnovu veine formi moe se rekonstruisati psl. oblik: *klbasa. Kao pozajmica nalazi se takoe u ma.: kolbsz. Ovu teoriju osporavaju oblici iz srp., hrv., e. jezika, kao i kajk. i ak. nareja, jer ako se pogleda ovaj problem sa take gledita istorijske gramatike, u srp. i hrv. jeziku trebalo bi da bude prisutan oblik kubasica, u sln., kajk. i ak. kolbasa, a u e. klbasa. Zato se smatra da je ova leksema posuena, ili iz tur., li iz hebr., ili iz franc. (ESR II, kbasa; Vasmer, kolbasa). U ekscerpiranoj grai nalaze se tri lekseme koje spadaju u semantiko polje 'vrste kobasice': SDUK, m. vide kobasica. Savremeni renici navode isto znaenje: 'kobasica od bravljeg ili goveeg mesa' (MS). Navode se jo dva, koja su motivisana izgledom osnovne realije: 'slatki od brana, eera i ire u obliku kobasice; ledena svea, ledenica, ledenjak koji ima slian oblik' (MS). Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XVII veka (JAZU). Srp. sduk, bug. suduk, rum. sughium / sugium, alb. suvhuk 'vrsta kobasice' pozajmljenica je iz tur., gde sucuk 'uopte kobasica' (kalji, sduk). DGERNJAA, f. die Leberwurst, farcimen hepaticum. Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: digrnjaa i digrnjaa, i isto znaenje: 'bela kobasica, od digerica'(MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Analizirana leksema je izvedena od desupstantivnog prideva digeran i izgraena pomou sufiksa -jaa (ERS I, dgera). Tvorbena osnova potie od imenice dgera 'jetra', iji deminutiv dgerica vri sinonimnu funkciju u odnosu na osnovnu leksemu, i pozajmljena je iz tur., gde je ciger 'jetra', to je pers. provenijencije, gde je giger 'isto' (kalji, dgerica). Pretpostavlja se da je razlog pozajmljenja ove leske-
260
AGATA KRUSZEC
me bio religiozan, domaa leksema jetra je bila izbegavana da se nazove pravim imenom sa kulinarskom konotacijom, to je bila pojava prisutna u svim slov. jezicima. Re je se o tabuu vezanom za predstavu due oveka. Funkcija jetre je bila verovatno poistoveena sa centrom ivota, a jo u srednjovekovnim tekstovima leksema ivot pojavljivala se kao sinonim za duu (Mihajlovi, s. 1214). KRVVICA, f. 2) die Blutwurst, botulus cruore farctus. Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: krvvica i krvvica, i isto znaenje kao osnovno: 'kobasica nadevena krvlju'. Ova leksema obeleava i druge realije: 'krvava oteklina, otok koji krvavi; krvavo, teko steeni novac; biljka iz porodice otolista s modrim cvetovima, Alkanna tinctoria' (MS). Prema etnografskim izvorima: Krvavica kokuruzno brano, zamijeseno krvlju, i malo ukrikano loja, te peeno u tevsiji, kao hljeb" (Zovko, s. 112). Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XVII veka (JAZU). Leksema krvavica je prisutna u svim grupama slov. jezika: sln. krvavica 'kobasica; krvav oteklina; teko steen novac; biljka', bug. krvavica 'kobasica', polj. krwawica 'teko zaraen novac', rus. krovavica 'kobasica; krvava oteklina; teko steen novac', na osnovu ega moe se rekonstuisati psl. oblik: *krvavica, koji je izveden od psl. desupstantivnog prideva krvav pomou sufiksa -ica (ERS II, krv). PSTRMA, f. 1) die Forelle, fario trutta 2) n. p. kozja, ovja, gerucherte Ziege oder Schaf, capra fumo durata. U drugom izdanju Vukovog dela navodi se pravilni akcenat: pstrma. Savremeni renici belee ista znaenja: 'pastrva, vrsta ribe; sueno i dimljeno govee, ovje, kozje ili svinsko meso' (MS). Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog renika (JAZU). Analizirana leksema sa istim znaenjem nalazi se u drugim balkanskim jezicima: bug. pastarta, rum. pastrama, alb. pastrna, ngr. pastramaj, to je pozajmljeno iz tur., gde je pastrma, basdrmma participijum od glagola basdrmak 'pritisnuti' (kalji, pastrma). PDROBAC, m. das Eingebrochte, intritia: ostavio je podrobac u anku. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'neto podrobljeno, udrobljeno u kakvo jelo; kuvan drob zatopljen lojem, zatop: jelo od sitno iseckanog i prokuvanog droba' (JAZU). Kao obeleje prvog designata, leksema nalazi se u potvrdama od XVIII veka, kao drugog potvrena u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). S-h. pdrobac je izveden od korena glagola podrobiti pomou sufiksa -ac. PRUTA, f. Art Schinken (von Rindfleisch), pernae genus (italinisch presciuttio). Savremeni renici navode dve morfoloke varijante: put i puta, i isto znaenje: 'unka, but, butina; osoljeno i osueno svinsko, govee ili drugo meso; osoljeni i osueni svinski but' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).
261
S-h. prut/pruta, sln. prut, alb. brut potie iz ital., gde su prosciutto, presciutto 'isto', to je lat. provenijecije, gde je perexsctus 'sasvim isisan' (sa per- i ex- za pojaanje), to je izvedeno od glagola scare, exscare 'isisati' (ERS III, perutak; Gluhak). NKA, f. der Schinken (sterr. der Schunken), petaso, perna. Savremeni renici navode isto znaenje: 'svinski but, pleka, obino usoljena, osuena dimljenjem' (MS). U potvrdama nalazi se od XVIII veka (JAZU). S-h. nka, sln. unka, bug. unka, e. unka, rum. unc pozajmljenicaje iz austrijskog nem., gde die Schunke 'isto', polj. oblik szynka, brus. nka, ukr. inka, posueni su od nvnem. die Schinken 'isto' (ERS III, unka). VALICA, f./VJALICA, f. t.j. mesa, ein Stck geruchtes Fleisch, segmentum carnis fumo durate. U Vukovom Rjeniku zabeleene su ekavska i (i)jekavska varijanta lekseme. Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: valica i vjalica. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'naprava na koju se vea odea ili neto slino; obeeni komad mesa isuenog na dimu, meso iseeno kao za veanje (BiH, Srbija); grozd ili vie grozdova na otkinutoj lozi (Slavonija); prezrela smokva koja visi; po dva ili po etiri povezana klipa kukuruza (Boljevaki srez)' (MS; JAZU). Prve potvrde lekseme u znaenju 'smokva' potiu iz XVIII veka, kao obeleje realije 'meso' pojavljuje se u prvom izdanju Vukovog renika (JAZU). S-h. v(j)ealica je izvedena od radnog prideva glagola v(j)eati v(j)eal pomou sufiksa -ica (ERS III, visjeti). II.1.5. Jela i preraevine od voa i povra GR, m. (u Erc. i grag), graa ili gr, (u Srijemu, Bak., Ban. pasulj), die Fasole, faseolus vulgaris Linn. Savremeni renici navode sledea znaenja:'opti naziv mahunastih biljaka; vrsta mahunaste biljke iji se zrnasti plod upotrebljava kao ljudska hrana, pasulj' (SANU). Najraniji pomeni pojavljuju se u XVI veku (JAZU). Hrv. grah / gra / grag, polj. groch, rus. goroh, psl. je porekla: *gorch. Kao pozajmljenica, ova je leksema prisutna sa istim znaenjem i u drugim jezicima: gr. graxoj, tur. grah, alb. groshe. Na osnovu baltikih paralela: lit. garas, kao i germanskih: nvnem. Giersch, moe se zakljuiti da suglasnik h je kontinuant ie s (ERS I, grah). KMBOST, m. eine Speise von gekochten Sauerkraut, cibi genus e brasica acida: Isjee se kiseo kupus na prokole, pa se skuva; potom se izvadi iz orbe te se oladi, pa se onda zalui bijelim lukom (ili pospe slaicom), i tako se jede (uz post). Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'vrsta jela ili orbe od iseckanog kiselog kupusa', a daju i drugo, iz kulinarske terminologije: 'jelo od ukuvanog ili konzerviranog povra' (SANU). Nalazi se u potvrdama od XVIII veka (JAZU).
262
AGATA KRUSZEC
S-h. kombost, bug. kombos, kombus 'salata, turija od cvekle', mak. kombost 'salata' (ERS II, kapuc) potie od svnem. Kumpost, Kompost 'konzerviran, naroito kiseli kupus', to je posvedoeno nem. dijalektizmima Kompost, Kompst, Komst. Prvobitan izvor pozajmljenice je lat., gde je compos(i)ta 'kiseli kupus' (BER, kombos; Sawski, kapusta). OAP, OAF m. suvo voe, kao n. p. ljive, jabuke, kruke itd., gedrrtes Obst, poma tosta: evojka se veseli: / Udau se k jeseni. / Nema kujo dara. / Imam vreu oapa, / Svakom svatu po aka." Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog dela: af. Renici navode nekoliko fonetskih dubleta ove lekseme: haf, hap, af, ap. Kao i, osim Vukovog, dodatno znaenje: 'kuvano suvo voe, kompot od suvog voa' (MS). Prema etnografskim izvorima ova leksema obeleava jo jednu realiju: 'orba od kuvanih ljiva koja se pije posle jela' (Petrovi, s. 137). Prvi pomeni nalaze se u spomenicima iz XVIII veka (JAZU). S-h. af, bug. (h)oav 'isto', alb. (h)oaf, haaf 'vrsta vonog kompota' potie od tur. hoaf, to je pers. provenijencije: pers. hob je sloenica o bukvalnom znaenju 'dobra voda' ho 'dobar' i b 'voda' (kalji, haf; ERS I, haf). PPULA, f. n. p. od graa, t.j. kad se kuvan gra izgnjei bez orbe, tako i od soiva, ein Fisolenmus, puls e faseolis. MS navodi isto znaenje: 'jelo od kuvanog i izgnjeenog graha, pasulja ili soiva i krompira'. Prve potvrde lekseme potiu iz XVIII veka (JAZU). Srp. papula, e. papula je izvedenica od glagola papati 'u deijem jeziku: jesti' to potie od lat. pappo, pappare 'jesti' i prisutno je u drugim evropskim jezicima kao deo internacionalnog dejeg govora: ital. pappare, nem. Pappe, ngr. papa 'popara'. Izgraeno je reduplikacijom korena PA- kao mama, tata i dr. (ERS II, papati). PASLJ, -lja, m. (u Srijemu, Bakoj, Banatu) vide gra. Proi ga se brate; vidi da mu ni ime nije kao u ostalije smokova: pas i ulja! Okani ga se brate, taj je svu Bosnu isturio" (t.j. isturili se da ne poste i da ne jedu pasulja) Tako reku kato u ali onome koji jede pasulj, a ima jo kakva jela. PASLJINA augm. Savremeni renici navode isto znaenje: 'vrsta biljke iji se zrnasti plod upotrebljava kao hrana, grah' (MS). O velikoj popularnosti ove realije svedoe etnografski izvori: Od jela najvie i najradije se kuva pasulj, bilo kao posno jelo potpuno nezapreno ali zainjeno sa belim lukom i siretom. orbast pasulj kuvan sa pastrmom smatra se poslasticom. Za sveanosti ili za postove sprema se sa prenim lukom pasulj prebranac" (Kneevi, s. 288). Pasulj je vrio obrednu funkciju u kultu mrtvih kao hrana pokojnim precima, jo uvek se upotrebljava u gatanjima i vraanjima o Badnjem danu i Boiu, obavezno je jelo na Badnjoj veeri (ajkanovi 1, s. 262264). Danas ova leksema je karakteristina za istono s-h. govorno podruje, za standardni srp. jezik, za isti designat u Hrvatskoj i BiH koristi se leksema grah. Re je o teritorijalnoj
263
raslojenosti leksike mase u zapadnim delu junoslovenskih dijalekata (ipka, s. 69). Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog renika (JAZU). Srp. psulj, sln. fiol, bug. fasul, polj. fasola, rus. fasol posuenica je iz svnem. Fasol (nvnem. Fisole), to potie od srgr. phasolion 'isto', to je pozajmljeno od lat. phaseolus 'isto', a ovaj oblik potie od sgr. phslos, 'isto' (Vasmer). PKMEZ, m. der Sirup (von Birnen, Aepfeln u. a.), syrupus. Savremeni renici navode taniji opis relije: 'slatka gusta kaa, masa koja se dobiva ukuvavanjem voa (bez eera ili sa njim)', dodato je fig.: 'pekmezar: ovek slabe volje, slabi'(MS). Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). S-h. pekmez, bug. pekmez, mak. pekmez, rum. pekmez, pikmez, pezmet, alb. pekmez, pekmes 'isto; sok od groa', ngr. petimzi (BER) je pozajmljenica iz tur., gde je pekmez 'uvareni sok od voa', to potie od pers. begmz 'pie, vino' (kalji). PREBRNAC, m. t.j. pasulj, eine Art Fisolengericht, cibi genus ex fabis. Savremeni navode isto znaenje: 'vrsta pasulja; jelo od prebranog i zainjenog pasulja' (MS). Najraniji pomen lekseme se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. prebranac je izvedena od trpnog prideva od glagola prebrati 'oistiti, otrebiti' prebran pomou sufiksa -ac (ERS II, prebrati) i motivisana je nainom pripremanja. PRAK, -rka, m. 1) die Flintenkugel, globulus igneus. 2) hart gekochte Fisolen, phaseolus semicrudus. MS navodi sledea znaenja: 'olovni metak; opurak, upurak; pasulj, grah slabo kuvan, prilino tvrd; napola peeno zrno kukuruza (Sisak); tvrdo osuena ljiva'. Najraniji pomeni lekseme u prvom znaenju potiu iz XVII veka, u drugom posvedoena je u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. purak je izvedena od glagola puriti 'priti, pei; oblevati vrelom vodom', pomou sufiksa -ac (ERS III, purac) i motivisano je nainom pripremanja. SGANLIJA, f. v. prebranac. Savremeni navode isto znaenje: 'pokr. prebran grah, pasulj; prebranac' i spada u leksiki fond Srbije i Bosne, prisutna je i u gradskim govorima (MS, JAZU). Najraniji pomen nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Srp. saganlija je tur. porekla, izgraena od tur. prideva sglam 'zdrav, vrst', pomou nastavka -lija (kalji, sagnlija). SJCAVAC, -vca, m. (Erc. t.j. kupus, geschnittenes Kraut, olus dissectum. Renici srp. jezika navode ekavsku varijantu lekseme: scavac. Ova leksema sa odgovarajuom realizacijom fonema pojavljuje se u dijalektima celog s-h. podruja (JAZU). Znaenje se nije promenilo do danas: 'izrezan, iseckan kupus' (MS). Preciznije podatke o ovoj realiji navode etnografski izvori:
264
AGATA KRUSZEC
Iseen kupus na sitne parie, koje se metne u abar, posoli, popapri vrelom vodom, namesti blizu vatre. Jede se kao salata" (Mijatovi, s. 18). Analizirana leksema je izvedena od deverbativnog prideva od glagola s(j)ecati 'sei na sitno i tanko' s(j)ecav, pomou nastavka -ac (ERS III, sjei). TRIJA, f. Aufbewahrung der Frchte in Wasser, Wein, adservatio pomorum, uvarum in aqua, vino. U turiju se mee groe, kruke, jabuke, krastavci itd. Savremeni renici navode isto znaenje: 'voe i povre uuvano za zimu u osoljenoj vodi i siretu' (MS). Vie informacija o nainu pripremanja ove zimnice daju etnografski materijali: U turiju se ostavljaju: paprike, krastavii, zeleni paradajz, zameci bundevica, te zameci lubenica i dinja, a dodaju se i zelene ljive. Oprano i oieno povre rea se u abricu ili bure. Pri reanju se dodaje poneki koren rena, biber u zrnu, miroija, listovi vinje. Povre se zatim preliva slanom kuvanom vodom i siretom, pa pritisne daicama" (Radulovaki, s. 45). Turija se moe spravljati i na drugi nain: tu se mee zrelo groe, slae se u abar grozd po grozd, tako napune abar i naspu lepim vinom, zatvore i ostave na sklonitom mestu, pa ga nee dirati do Velikog posta. Kruke i mumule se ostavljaju u turiju na isti nain" (Mijatovi, s. 48). Najstarija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). S-h. turija, bug. turi, mak. turija, ngr. toyrsi posuenica je iz tur. turu, to izvorno potie iz pers., gde je tur, turu 'kiseo' (kalji; ERS III, trija). VARVO, n. Hlfenfrchte, legumina. Pravilni akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: varvo. MS navodi isto osnovno znaenje: 'kuvano povre'. Kao i niz sporednih: 'jelo od kuvanog (kiselog) kupusa (Vranje, Vlasotince, Leskovac); jelo od sira i brana, cicvara (Crna Gora); koliina hrane dovoljna da se skuva jedan obrok (Kolain, Vuitran); varenje, kuvanje uopte'. Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenji potiu iz XVIII veka (JAZU). S-h. varivo 'kuvano povre', bug. varivo 'zrna boba, pasulja koja se upotrebljava za ishranu; jelo od boba, pasulja i dr.', sln. varivo 'povre; varivo', polj. warzywo 'povre', e. vaivo 'zast. varivo', rus. varevo 'kuvano, teno jelo' potie od psl. *varivo to je izvedeno od osnove psl. glagola *variti, pomou sufiksa -vo (ERS III, vreti). II.1.6. Beli mrs MSLO, n. 1) das Schmalz, butyrum liquatum. 2) v. cicvara. 3) sve je to njegovo maslo, Veranlassung, ille autor est: i tu ima njegova masla; ni to nije bez njegova masla. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'pokr. mleni proizvod koji se izdvaja iz mleka ili pavlake bukanjem; maslac, buter; istopljeni, pretopljeni maslac; masnoa dobijena topljenjem maslaca; masni sastojci, masnoa uopte; pokr. maslinovo ulje; cicvara: vrsta kuvanog jela od brana i mlenih proizvo-
265
da (obino u vezi s glagolima variti, kuvati)' (MS). Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XIII veka. Kao obeleje designata 'cicvara' pojavljuje se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Leksema maslo pripada psl. sloju srp. jezika, o emu svedoi njena odsutnost u drugim ie. jezicima, kao i prisutnost u svim grupama slov. jezika: stslov. maslo 'mast, ulje', bug. maslo 'mast, ulje', sln. maslo 'maslac; mast uopte', polj. maso 'maslac', rus. maslo 'mast, ulje' i izvedena je od korena psl. glagola *mazati: maz- pomou psl. sufiksa -slo, to je dalo oblik: *mazslo > *masslo > maslo 'uopte sredstvo za mazanje'. Vremenom je dolo do specifikacije realije do 'maslac, ulje', na kraju prvog milenijuma za designat 'ulje' poinje da se upotrebljava leksema *olj, a za leksemu *maslo ostala je realija 'proizvod od kravljeg mleka' (ERS II, maslo; SS 17, *maslo). MLENICA, f. sir, to se gradi od tropa, to ostane od skorupa kad se prepira. Od takvoga sira naine ene kao kolaie, spremaju obanima za uinu. Savremeni renici belee dve mogue akcenatske varijante: mlenica i mlanica, i navode sledee designate: 'tenost koja ostaje kad se mlaenjem iz mleka ili pavlake izdvoji maslac; jelo od takve tenosti, sa pirinem i eerom; sir od takve tenosti' (SANU, JAZU). Prvi pomeni lekseme u primarnom znaenju potiu iz XVIII veka (JAZU). S-h. mlenica / mlanica je derivat od trpnog prideva glagola mlatiti 'tui, udarati': mlaen, izgraen pomou sufiksa -ica (ERS II, mltiti). PVLAKA, f. die Sahne, flos lactis. Pravilan akcenat zabeleen je u drugom izdanju Vukovog Rjenika: pvlaka. Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'gust i mastan sloj na povrini mleka' (MS). U srp. jeziku za istu realiju upotrebljava se leksema pavlaka, a povlaka je dobila novo znaenje 'crtica'. Prema JAZU designat koji je obeleavala navedena leksema je bilo 'ono to je povueno, navueno, potegnuto' i na toj osnovi su nastala i druga znaenja: 'navlaka; koprena, veo, preves; deo sveane enske haljine koji se vue kao rep, slut; uski komad zemlje'. Prvi pomeni tiu se realije 'veo' i nalaze se u izvorima XVII veka (JAZU). S-h. povlaka je izvedena od korena glagola povlaiti: povlak- pomou sufiksa -a i prvobitno spadala je u grupu nomina activis, a vremenom je dolo do specifikacije designata (ERS III, vi). SR, m. der Kse, caseus. Pravilno naznaen akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: sir. Savremeni renici navode isto znaenje: 'ivotna namirnica koja se dobiva od mleka sirenjem; kravlji, ovji, masni, polumasni, posni, travniki, uiki' (MS). Prvi pomeni lekseme potiu iz XIV veka (JAZU). Ova leksema prisutna je u svim grupama slov. jezika: s-h. sir, stslov. syr, sln. sir, bug. sirene, polj. ser, e. syr, rus. sr/sro 'isto', to svedoi o njenom psl. poreklu: *syr, to ima svoj izvor u ie. korenu **sr- (ERS III, sir).
266
AGATA KRUSZEC
SRAC, m. 1) ein Laib Kse, forma casei, caseus. 2) sirac voska, loja, forma ut casei. Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog dela: sirac. Sadrina obeju realija koje obeleava analizirana leksema nije se promenila: 'gruda sira; gruda neeg drugog nalik na sir' (MS). JAZU daje dodatno designat: 'sir' koji se nalazi u potvrdama od XVI veka kao dem. od osnovnog oblika. Etnografski izvori navode jo jednu realiju: Za Petrovdan je vezano pravljenje naroitog sira u obliku perece koji je u Jadru poznat pod imenom sirac. U Jadru je on od nevarenog, zasirenog mleka koje se zagreje, toplo rasee i ostavi da se ocedi. Posle toga se izgnjei, pa stavi i savije u oblik perece, pa ostavi da se sui sedam dana. Na Petrovdan prvi sirac domaica daje obanu, a ostale podeli ukuanima" (Kneevi, s. 293). Najranije potvrde primarnog znaenja potiu iz XVIII veka (JAZU). S-h. sirac je izveden od imenice sir, izgraen pomou nastavka -ac (ERS III, sir). SKORP, m. die Sahne, flos lactis. Pravilno naznaen akcenat navodi se u drugom izdanju Karadievog dela: skrp. Savremeni renici dopunjuju Vukovu definiciju: 'masni sloj koji se uhvati na povrini nevarenog ili ohlaenog prokuvanog mleka, kajmak'. Renici navode i fig. znaenje: 'ono to je najbolje, najvrednije', povezano sa izrekom: skinuti s ega 'prisvojiti najbolji deo neega' (MS). Prema etnografskim izvorima postoji jo jedno znaenje povezano sa kulinarskom terminologijom: 'vareni skorup: jelo od kukuruznog brana' (Crna Gora). Prema JAZU prvobitna sadrina realije je bila ira 'gornja strana neeg, povrina', a koja je posvedoena od XVI stolea, vremenom je dolo do njene specifikacije. Prvi pomeni lekseme u dananjem znaenju potiu iz XVII veku (JAZU). S-h. skorp ima svoje formalne ekvivalente u drugim grupama slov. jezika: polj. skorupa 'gornji, povrinski deo neeg, oklop', e. karloup 'kora', rus. skorlupa 'isto', ukr. skorupa 'isto'. Potie od psl. sloenice *skor-lup", u kojoj je dolo do redukcije suglasnike grupe rl > r (ERS III, skorup). U ekscerpiranoj grai nalazi se sinonim stranog porekla u znaenju 'mleni proizvod': KJMAK, m. vide skorup. Savremeni renici navode sledee realije: 'masni sloj koji se stvara hlaenjem kuvanog mleka i koji se skuplja, posoli i upotrebljava kao poseban mleni proizvod; skorup; pena koja se pojavi na povrini prilikom kuvanja kafe; ono to stoji na vrhu, na povrini, to je najbolje; gornji drutveni stale' (SANU, MS, kalji). Na osnovu etnografskih izvora moe se istai jo jedno znaenje: 'zgusnuta, ukiseljena meavina surutke i sveeg mleka' (Lunica i Niava, Pirot; JAZU). Prvi pomeni lekseme u primarnom znaenju potiu iz XVIII veka (JAZU). S-h. kjmak, rum. caimac, bug. kajmak, alb. kajmak, ngr. kamak 'isto': mleni proizvod, skorup' potie iz tur. jezika, gde je kaymak 'isto' (kali, kjmak; ERS II, kjmak).
267
II.2. PIA II.2.1. Bezalkoholna pia II.2.1.1. Mlena pia BEVINA,f. (Vuk ne daje nikakvu definiciju.) Savremeni renici daju znaenje: 'vrsta kiselog mleka', navodei ovu leksemu sa primedbom da je zabeleena samo u Vukovom reniku. Leksema je izvedena od deadjektivnog glagola buati, izgraena je pomou sufiksa -ina. GREVINA/GRAVINA, f. geronnene Milch, lac coagulatium. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'prvo mleko posle teljenja (jagnjenja, koenja); ugruano takvo mleko; zgusnuto slatko mleko dobiveno od tek pomuzenog i posoljenog ovjeg mleka kuvanjem na tihoj vatri; ono to se koagulisalo, staloilo zgruavanjem (npr. sir, urda, krv i dr.); proses zgruavanja, zgruavanje; jelo od mleka i jaja (Dubrovnik)' (SANU, JAZU). Podatke o osnovnoj realiji navode i etnografski izvori: ovje mleko im se pomuze sipa se u bakrai dotle se dri na vatri dok ne prevri, ali za sve to vreme neprestano kutlaom se mea. im se kutlaa obue varenikom, onda se izrui u istu karlicu i ostavi da se ohladi, pa e se tada zgusnuti jae nego kiselo mleko" (Trojanovi, s. 75). Najstarija potvrda lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). S-h. grevina / gravina je izvedena od srp. glagola gruati (se) u znaenju 'zgunjavati (se)'. MLIJKO, n. (Erc.) die Milch, lac. MLKO, n. (Res. i Srem.) vide mlijeko. Osnovno znaenje nije se promenilo: 'bela hranljiva luevina naroitih lezda u dojkama ene ili u vimenu enke sisara, koja slui za ishranu dece, odnosno mladunadi; od nekih ivotinja muzi se kao prehrambeni proizvod'. Sledea znaenja su motivisana fizikim osobinama mleka, kao to su boja i teno stanje: 'bela tenost, beli rastvor uopte; beliast sok nekih biljaka, ili tenost dobivena iz plodova ili iz semena; beliasta emulsija, kozmetiko sredsto za skidanje minke, osveavanje koe lica'. MS belei jo jedno, figurativno znaenje motivisano belom bojom mleka: 'bleda, beliasta meseeva svetlost'. Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XIII veka (JAZU). Leksema MLKO ima svoje ekvivalente u svim slov. jezicima: srp. mleko, hrv. mlijeko, bug. mlko, sln. mleko, polj. mleko, e. mleko, mliko, rus. moloko potiu od psl. *melko, to je verovatno izgraeno na osnovu ie. korena *Hmelk- koji je sauvan u lat. mulcre 'gladiti, maziti' (Snoj). Snoj osporava teoriju da je leksema izvedena od drugog ie. korena *melk- 'vlaga, neto mokro', koju koristi Gluhak pored drugog prema njemu mogueg reenja da je leksema pozajmljena iz germ. *melkus. U narodnom jeziku Vukovog doba, a i danas takoe, razlikuju se vrste mleka prema opoziciji vareno : nevareno. JMUA, f. mlijeko nevareno, frisch gemelkte Milch, lac recens.
268
AGATA KRUSZEC
Savremeni renici navode dve mogue akcenatske varijante: jmua i jmua. Znaenje lekseme nije se promenilo: 'svee pomuzeno, nevareno mleko'. Prvi put je posvedoena u Vukovom Rjeniku (JAZU). Izvedena je od korena muz- od glagola musti, muzem, pomou nastavka -ja, to je dalo mua 'ono to se namuze', dodat je prefiks nejasnog porekla jo- (ERS I, belmu). VARNIKA, f. warme Milch, lac calefactum. Znaenje nije se promenilo: 'vareno, kuvano mleko' (MS). Renici navode jo jedno: 'varenik'. Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenju iz prve polovine XVIII veka (G. S. Venclovi, Crni bivo u srcu, Bdg 1966, prired. M. Pavi, s. 27). Leksema varenika izvedena je od trpnog prideva glagola variti varen, pomou sufiksa -ika i motivisana je nainom pripremanja. RDA, f. vide gruevina. Savremeni renici navode dva znaenja: 'ugruano slatko mleko; vrsta sitnog sira najloijeg kvaliteta'. Drugu realiju detaljnije opisuje Trojanovi (s. 88): U najgoru vrstu sira valja uraunati urdu, koja se negde zove: vurda, furda i izvara, a tu se najprostije i pravi. Kad veliki kotao pun surutke od cela mleka dobro provri, skine se i procedi kroz cedilo. Onda drobina to ostane zove se urda. Ona se dri u kakvom loncu ili abriu i daje deci, obanima, kopaima i mlaima, a u varoima burekdije pune njome bureke i posipaju po pinjerlijama." Prvi pomeni potiu iz XVIII veka (JAZU). Ova leksema je termin iz oblasti pastirstva, karakteristina za podruje Karpata (Machek), nalazi se u balkanskim jezicima: rum. urd 'kozji sir', bug. urda 'izvarak', ngr. (Epir) oyrda (ERS III, urda), prisutna je u severnoj i istonoj grupi slov. jezika: polj. urda / wurda / furda 'kajmak, pavlaka; loe mleko, pivo, vodka' (Karowicz), ukr. urda / vurda / hurda 'sir od surutke' (Machek). Smatra se da su ovu leksemu rasprostranili karpatski Rumuni (ERS III, urda). Njena etimologija je nejasna. Skok navodi nekoliko teorija: 1) da je ova leksema alb. porekla, ali poznata je samo na jugu alb. podruja i poklapa se sa ngr. oblikom; 2) da je izvedena od gr. roj, ali neobjanjen ostaje drugi deo lekseme: -da; 3) pominje i teoriju Mladenova, koji tvrdi da leksema RDA potie od tur. vurmak 'udarati' i prvobitno je znaila 'bito mleko'. Machek pretpostavlja da je to posuenica iz rum., gde kao to je ve navedeno: rda 'kozji sir', to potie od lat. butyrum. Postoji jo jedna, najverovatnija, pretpostavka da je rda pozajmljena od rum. rd, to je srodno s alb. urdhs, to se smatra da je paleobalkanskim leksikim reliktom koji potie od *urdhos 'sir' (I. A. Kaluska , Paleobalkanskie relikt v sovremennh balkanskih zkah (k probleme rumno-albanskih leksieskih parallele), Moskva 2001). II.2.1.2. Ostala pia BZA, f. 1) ein Getrnk aus Kukuruzbrot und Wasser, potio e pane zeae et aqua 2) brezova, der Birkensaft, succus betulae. U srp. jeziku nalazi se leksema bza, a leksema bza je dijalekatski markirana. Osnovno znaenje nije se promenilo: 'kiselkasto, osveavajue pie ko-
269
je se pravi od kukuruznog brana (SANU) i koje se najvie troi za vreme postova u letnje doba (kalji)'. Prvobitno bio je to napitak od prosenog brana, ali poto je kukuruz zamenio proso, umesto prosenog upotrebljava se sada kukuruzno brano. Rasprostranio se na Balkanu (izuzev Grke) za vreme tur. vladavine. Bza je veoma staro pie prisutno u toplijim delovima Azije i Evrope, gde je uspevalo proso, poznato je takoe na Kavkazu, u Maloj Aziji, Egiptu i Abisiniji, i svuda se priprema na isti nain (Filipovi, s. 67). SANU belei jo nekoliko znaenja iz terminologije pia: 'sok koji curi iz zaseenog drva; mezgra; vino na dnu bureta, talog; ustajalo nevareno mleko, pena od takvog mleka (Crna Gora)'. Prvi pomeni potiu iz XVIII veka (JAZU). Ova leksema nalazi se i u balkanskim drugim jezicima sa istim osnovnim znaenjem: bug. buza/boza, mak. buza, rum. boz (ERS I, buza). Potie od tur. boza, to je pozajmljeno iz pers. (kalji), gde bza prvenstveno oznaava 'napitak od prosenog brana'. KVA f., 1) der Kaffee, cafea; Ustavlja ga gospoa kraljica / Na eerlu kavu i rakiju." 2) das Kaffeehaus, taberna: v. kavana; Odetae u kavu veliku, Pa sjedoe po kavi velikoj." Vukov Rjenik jedini u srp. leksikografiji navodi tu leksemu kao osnovnu, pored oblika KFA, koji se prema autoru koristi samo na podruju Vojvodine i u gradovima: KFA f. (u Srijemu, u Bakoj, u Banatu i po varoima), v. KVA. U savremenom srp. jeziku prisutna je leksema kafa, oblik kava je prihvaen u standardnom hrv. jeziku, a nailazimo na nju i u nekim od srp. govora. Postoji jo jedna varijanta ove lekseme koja je karakteristina za podruje Bosne i blia je tur. obliku KHVA. U Vukovom delu zabeleena su dva znaenja: 'napitak', 'kafana'. SANU daje osim navedenih jo nekoliko: 'opti naziv za zimzelene biljke Coffea iz porodice Rubiceae, od kojih se najee gaje Coffea arabica i Coffea liberica; semena, zrna ove biljke; napitak spravljen od prenog semena ove biljke; kafana'. Prvi pomeni lekseme kafa potiu iz XVII veka, varijanta kava pojavljuje se u prvom izdanju Vukovog Rjenika. U istom je znaenju sln. kava, bug. kafe, polj. kawa, e. i slov. kava, rus. kofe kofe, ukr. kava. Ova pozajmica nalazi se i u drugim evropskim jezicima: ital. caffe, franc. cafe, nem. der Kaffee, eng. coffe. Leksema kafa / kava potie iz tur. jezika, gde kahve 'kafa' (ERS II, kafa). Prvobitan izvor je arap. jezik, gde kahve 'kafa', ali prvo je taj termin oznaavao 'vrstu slabog vina'. Naziv potie od toponima Kaffa, pokrajine u Abisiniji (Etiopija) u kojoj je kafa deo prirodne flore (Sawski). Varijanta kafa se pojavila na srp. jezikom podruju preko nem. jezika der Kaffee koji je preuzeo tu leksemu iz ital., a ovaj iz tur. (Gluhak). LIMUNADA, f. die Limonade, aqua limonata. Pravilno naznaeni akcenat navodi se u drugom izdanju Karadievog dela: limunda. Savremeni renici daju isto znaenje ka osnovno: 'osveavajue (obino zaslaeno) bezalkoholno pie koje se pravi od limunovog soka ili li-
270
AGATA KRUSZEC
muntusa i vode'. Postoje jo dva sporedna: 'umetniko delo koje se odlikuje povrnom ili idilinom predstavom ivota i sveta, sladunjavou i jeftinim efektima; vrsta pasulja ute boje (Fruka Gora); matoina, Melissa officinalis (Srem)' (SANU). Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). Nalazi se u svim grupama slov. jezika: bug. limonad(t)a, sln. limonada, polj. lemoniada, rus. limonad, sa istim znaenjem, mada je naknadno u polj. jeziku proireno na 'osveavajui napitak od vonog soka uopte, vode i eera'. Leksema je pozajmljena iz franc., gde je limonade 'isto', to je izgraeno prema ital. limonata 'limunada, sok od limuna' (Sawski). RS, rasola, m. die Lake vom Sauerkraut, muria. Savremeni renici navode isto znaenje: 'slana voda u kojoj se kiseli kupus (zelje), ili usoli meso pre suenja; salamura'. Da slui istovremeno za ishranu, svedoe etnografski izvori: Raso se jede s hlebom, a i pije se. Kad se pije raso obino se u njega natroi suva paprika, pa se onda pije" (Grbi, s. 236). U Bosni se koristi i kao lek protiv kostobolje. Na podruju Hrvatske postoji jo jedno znaenje: 'suvo meso koje je soljeno u rasolu'. Najranije potvrde potiu iz XVIII veka (JAZU). Ova leksema nalazi se u svim slov. jezicima: bug. razsal, sln. razsol, polj. ros, rus. rossol. Kao i u rum. posuenica slov. porekla, sa semantikom specifikacijom 'skuvano u vodi'. Etimologija lekseme nije jasna. Sigurno je da potie iz psl., s jedne strane navodi se da je postverbal od psl. glagola *rozsoliti s (ERS, Machek), s druge je psl. izvedenica od imenice sol, izvedena pomou prefiksa roz(raz)-, to znai da je to kontinuant psl. *orz-sol (Vasmer, BER). SLEP, m. Salep (ein warmes Getrnk mit Honig), potio mellita. Savremeni renici navode dva designata koje obeleava analizirana leksema: 'kaun, biljka Orchis hircima Grantz (satynium bircinum L.); toplo, zaslaeno medom, sluzavo pie koje se pravi izvarivanjem gomolja istoimene biljke' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Ova leksema nalazi se i u drugim balkanskim jezicima: rum. salep, salepgiu, bug. salep, salepi, mak. salep sa istim znaenjima 1) bot. 'biljka' 2) 'napitak' (ERS III, slep). Pozajmljena je iz tur., gde salep, saleb 'isto', to je posuenica od arap. sahlb (kalji). LJVOVK, m. Pflaumenwasser, aqua prunorum. MS navode isto znaenje kao osnovno: 'orba ili kompot od ljiva'. Dodata su dva sporedna znaenja: 'ljivova komina; drop; sire od ljivovog koma' (MS, JAZU). Prvi pomeni potiu iz XIX veka. Ova leksema je izvedena od desupstantivnog prideva ljivov pomou sufiksa -ik (ERS III, ljiva) i zbog pridevskog karaktera znaenja pripada grupi nomina atributi. Nalazimo je samo na s-h. jezikom podruju. VDA, f. das Wasser, aqua. Osnovno znaenje nije se promenilo:'prozirna tenost, bez boje, mirisa i ukusa koja je hemijski spoj, jedinjenje vodonika i kiseonika'. Savremeni reni-
271
ci navode niz sporednih, motivisanih raznim osobinama primarne realije: 'razne vodene otopine, rastvore, tenosti sline vodi (mineralna, lekovita); vodene mase jezera, reka (npr. vode Save); opti naziv za sve reke, jezera, mora i dr. jedne zemlje ili odreene teritorije; morska struja'; 'tekuina koju izluuje organizam ljudski, ivotinjski ili biljni: mokraa, znoj, suze, pljuvaka'; 'sok koji se dobiva ceenjem ili kuvanjem voa ili povra'; 'lek ili kosmetiki preparat u tenom stanju' (SANU). Zbog svoje vanosti i neophodnosti za ivljenje uopte, vri u svim kulturama i simboliku funkciju. Simbolika znaenja vode mogu se svesti na tri dominantne teme: izvor ivota, sredstvo oienja i sredite obnavljanja (Chevalier, Gheerbrant, s. 755760). Prvi pomeni lekseme potiu iz XIII veka (JAZU). S-h. vda, bug. voda, sln. voda, polj. woda, rus. voda potie od psl. *voda, to je kontinuacija ili ie. kolektiva **uedr 'vode' (Snoj) ili ie. **vod > psl. *vody to je izgledalo kao psl. genetiv jednine enske deklinacije -(upor.: eny) i od toga je nainjen nov nominativ: voda (ERS III, voda; Gluhak, Vasmer). U narodnom jeziku Vukovog doba voda se diferencira u vezi sa svojom tempertaurom i sveinom na dve osnovne vrste: JTRONJICA, f. Wasser von heute frh, aqua hausta hoc mane: A moja bi majka jutronjicu pila". Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'jutronja voda (koja je zahvaena jutros iz bunara, pa je hladnija i sveija naspram jueranje ili sinone)'. SANU belei nekoliko sporednih: 'danas ujutru; jutronje vreme, ovo jutro, dananje jutro; jutarnje posluenje; jutrenjaa (jutarnji napitak, kafa i dr.); jutarnja zvezda; Danica, Zornjaa; jutarnja, rana (u atributskoj slubi); jutarnji obred i sluba, molitva u crkvi'. Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU). Analizirana leksema je izvedena od prideva jutronji pomou sufiksa -ica. Ovaj pridev potie od priloga jutros i izgraen je nastavkom -nji (ERS I, jutro). SNONICA, f. vide sinotnica. SNOTNICA, (sinonica) f. t.j. voda, Wasser von gestern Abends, aqua hesterna: A tvoja bi majka sinotnicu pila". U savremenom srp. jeziku osnovno znaenje je drugo, iako takoe motivisano vremenskom specifikacijom radnje: 'ono to se dogodilo sino; sinono vee'. Kao sporedno navodi se Vukovo: 'voda sino natoena, donesena'(MS). Najraniji pomen lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog renika. Leksema sinonica / sinotnica je izvedena od prideva sinoni / sinotni pomou nastavka -ica. Pridev potie od vremenskog priloga sino 'jue nou' koji je izgraen od imenice no i pokazne zamenice saj < psl. *si 'ovaj; anaforska zamenica;' koja se nalazi u prepoziciji (ERS II, no; ERS III, saj). VDNJIKA, f. Wasser das im Winter ber Holzpfel gestanden und so angesuert getrunken wird, aqua acida.
272
AGATA KRUSZEC
Savremeni renici navode isto znaenje kao osnovno: 'voda u kojoj prevri razno voe i koja se upotrebljava zimi kao pie'. Osim navedenog daju nekoliko sporednih: 'slabo, razvodnjeno vino ili rakija; surutka; tenost koja se dobija pri suvoj destilaciji drveta; vodljika' (SANU). Prvi pomeni potiu iz XVII veka (JAZU). Analizirana leksema je izvedena od desupstantivnog prideva vodnji pomou nastavka -ika i nalazi se samo na s-h. jezikom podruju (ERS III, voda). II.2.2. Alkoholna pia MEDVINA f. der Meth, mulsum: slatko kao medovina; S veera me vinom umivale, U ponoi slatkom medovinom". U savremenom srp. jeziku doputena su dva akcenatska oblika mdovina i medvina. Osnovno znaenje nije se promenilo: 'alkoholno pie koje se priprema od razreenog meda' (MS). U etnografskim radovima nailazimo na informaciju da ovo staro slov. pie sadri 17% alkohola. Razlog popularnosti na slov. podruju jeste injenica da je to istovremeno prostor na kojem je rasprostranjen med. U IV veku medovina je bila obino pie kod severnih naroda, a znali su za nju i Grci i Rimljani (Trojanovi, s. 103104). Osim osnovnog znaenja renici navode nekoliko sporednih: 'vrsta napitka s medom, voda zaslaena medom, medovica (Leva, Temni); sladak sok vonog ploda; naziv za razne vrste parazitnih gljivica na liu, plodovima; bastra (Pirot); udovite u koje se preobraava po smrti ovek-vukodlak' (JAZU, SANU). Prvi pomeni osnovnog znaenja potiu iz 16. veka (JAZU). Medovina je izvedena od desupstantivnog prideva medov, izgraena pomou sufiksa -ina (ERS II, med). Imenica med ima svoje ekvivalente u svim grupama slov. jezika: scs. med, sln. med, bug. med, polj. mid, rus. md, to potie od psl. *med. U analiziranoj grai nalazi se jedan sinonim za ovu leksemu: RBE, -beta, n. vide medovina. Savremeni renici navode dva morfoloka dubleta: rbe i rbet i potvruju isto znaenje: 'slatko pie od vode s medom ili eerom, sladak napitak od uprenog eera kuvanog s vodom; medovina alkoholno pie od razreenog meda' (SANU). U BiH sadraj realije je suen i obuhvata jedino bezalkoholno pie: erbet: med s vodom rastopljen, te to piju oni muhamedovci, koji ne kulaniu alkoholna kakva pia. Osim toga erbet se rekne i onoj eernoj ili medenoj vodi, koja se uzvari da se zalijevaju tijem razna slatka; napokon erbet se rekne i onoj vodi, koja se nalije teljvu (kahveni talog) od prijanje peene kahve" (Zovko, s. 116). Prvi pomeni obeju varijanti potiu iz XVII veka (JAZU). Analizirana leksema potie iz tur. jezika, gde je serbet 'sok od voa pomean s vodom i eerom', to je arap. provenijencije arab 'pie', a to je izvedeno od arap. glagola ariba 'piti'. Nalazi se i u drugim jezicima: bug. erbet, alb. sherbet, ngr. sermpeti 'isto'. Od ovog arap. glagola vode poreklo dva evropska orijentalizma: sorbet i sirup (ERS III, erbe).
273
PVO, n. 1) v. PIE (u Srbiji) 2) das Bier, cerevisia. U savremenom srp. jeziku ova leksema ima osnovno znaenje 'pie koje se pravi od jema, hmelja, kvasca i vode', a drugo 'pie uopte'(MS). Osim ovih dveju designata JAZU navodi jo dva: 'poimenien glagol piti (nomen activi); sinonim za vino'. Prvi pomeni lekseme u znaenju 'napitak' potiu iz XIV veka, u dananjem osnovnom znaenju prvi put se pojavljuje u srp. jeziku u XV (JAZU). Pivo spada u grupu starih pia, uzrok njegovog rasprostranjenja je privikavanje skitnikih naroda na stalni ivot i njihovo ovlaivanje ratarstvom, kao i raspolaganje razliitim vrstama itarica, to je istovremeno uzrok smanjenja upotrebe i na kraju nestanak medovine (Trojanovi, s. 104). Na podruju srp. i hrv. jezika vezivanje piva za alkoholni napitak je relativno nova pojava, proistekla iz njegove komercijalne proizvodnje (Vlaji-Popovi, s. 163). S-h. pivo, bug. pivo, sln. pivo, polj. piwo, e. i slov. pivo, rus. pivo, ukr. pvo potie od psl. *pivo, to je izvedenica od prezentske osnove psl. glagola *piti pomou nastavka -vo (Snoj). RKIJA, f. der Branntwein, sicera. Prema MS 'vrsta jakog alkoholnog pia koje se dobiva destilacijom prevrele komine od voa, groa, raznih vrsta ita, krompira, pirina i sl.'. Rakija je vrlo pozno pie, u prvoj polovini XVI veka koristila se kao lek, a manje kao napitak. Situacija se promenila krajem XVI veka (Trojanovi, s. 104). Prvi pomen lekseme potie iz XV ili XVI veka (JAZU). Prisutna je i u drugim balkanskim jezicima: rum. rachiu (m.r.), rachie (.r.), bug. raki, ngr. raki, mak. rakija. Leksema rakija je pozajmica iz tur. jezika, gde je raqi 'jako alkoholno pie' i izvedena je pomou sufiksa -ja. Do tur. jezika je prela iz arap., gde je ()raqi pridev od imenice arq 'znoj, tekuina koja nastaje isparavanjem' (kalji). U prvom izdanju renika Vuka Karadia zabeleeni su stilski markirane lekseme za rakiju: augm.: RKIJETINA, RKIJEINA, i dem.: RKIJICA. U Vukovom delu navedene su dve lekseme za realiju 'rakija' sa pej. konotacijom: PIRA, f. Schimpfwort fr eine schlechte RAKIJA, convicium in vinum male ustum. Savremeni renici navode isto znaenje: 'rava rakija' (MS), 'kao da je piaa' (JAZU). Ova leksema potie od glagola onomatopejskog porekla piati (koji se nalazi jo u rus. jeziku piat 'isto', venskom jeziku) pomou sufiksa -ora nejasnog porekla. LJKA, f. die Flitter, der Flitter, der Flinder, bractea auricholci. U znaenju 'aljivo, pej. slaba rakija, rakija' pojavljuje se samo u MS, sa izvedenicama ljokati 'piti ljoku', ljokar 'onaj koji pije ljoku'. Nejasnog je porekla. O rasprostranjenosti rakije svedoi veliki broj njenih vrsta zabeleen u Vukovom reniku. Zbog toga to pripadaju narodnom jeziku (o emu svedoe
274
AGATA KRUSZEC
mnogobrojni primeri iz narodne knjievnosti JAZU), njeni prvi pomeni potiu iz Vukovog dela. Izgraene su prema istom modelu: pridev izveden od sirovine od koje nastaje poimenien pomou sufiksa -ica ili -aa (izuzev lekseme komadara). JBUKOVAA, f. der Cider, cidrus. S dananjim naglaskom se pojavljuje u drugom izdanju Vukovog dela. Savremeni renici navode nekoliko kulinarskih znaenja: 'rakija od jabuka; vino od jabuka; sok od jabuka; pita sa jabukama, savijaa nadevena iseckanim jabukama', kao i s njom nepovezana: 'grana, tap jabukovog drvea; biljke iz porodice jabuka (Pomoideae); ime mesta blizu Kragujevca u Srbiji' (SANU). Najraniji pomen lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog renika (JAZU). Jabukovaa potie od desupstantivnog prideva jabukov, poimenienog pomou nastavka -aa (ERS II, jablan). Pridev jabukov izveden je od imenice jabuko koja je prisutnana na celom slov. prostoru sa istim znaenjem: bug. blka, sloven. jabolko, rus. bolko, polj. jablko, e. jablko, st-slov. jablko, ablko, i potie od psl. *(j)ablko: (j)ablo sa sufiksom -ko pomou kojeg su nastajali deminutivi. U prvom izdanju Vukovog Rjenika navodi se dodatno jedna vrsta jabukovae: PREVARNIK, -ka, m. prevarena jabukovaa, brsottener Cider, cidtus coctus. Savremeni renici citiraju Vukovu definiciju, sa primedbom da ne postoje nikakve druge potvrde. Leksema je izvedena od trpnog prideva prevaren koji potie od glagola prevariti, pomou nastavka -ika. KOMDARA, f. rakija od kukuruza ili drugog kakva ita, der Kornbranntwein, vinum ustum e frumentum. Srblji takovu rakiju ovako ispeku: namijese dosta ljeba i ispeku, pa iskomadaju u kacu i naliju vodom; kad to ukisne i prevri, onda peku rakiju. Savremeni renici navode isti opis realije: 'rakija od kukuruza, ita, komada hleba i sl.', kao najstariju potvrdu citiraju definiciju iz prvog izdanja Vukovog renika (SANU, JAZU). Leksema komadara je izvedena od imenice komad pomou nastavka -ara (ERS III, komad). Imenica komad je pozajmica iz ngr., gde kommati(on) 'komad, deo' (to je dem. od komma 'zarez') i nalazi se u drugim junoslov. jezicima: bug. komat narod. 'veliko pare hleba', mak. komat 'komad, pare hleba', sln. komad 'komad, deo'. Njene tragove nalazimo i na istonoslov. podruju, u srus., gde je komat 'komad, deo' (Snoj). KMOVICA f. der Treberbranntwein, lora usta. KMOVAA f. v. komovica. Za obe lekseme u savremenim renicima nalazi se ista definicija: 'rakija koja se dobiva destilacijom koma ili komine' (MS). Prvi pomeni obeju leksema potiu iz XVIII veka (JAZU).
275
Leksema komovica je izvedena od prideva komov, poimenienog nastavkom -ica. Imenica komovaa je izgraena na isti nain, s tim to pomou drugog sufiksa -aa (ERS II, kom). Imenica kom 'izmuljano i prevrelo groe ili drugo voe pripremljeno za dobivanje vina, peenje rakije, dobivanje ulja' (SANU) nalazi se i u drugim slov. jezicima: bug. komina, ukr. km, komu, e. kominy (mno.) 'isto', kao i u gr., gde kwmyj, -yuoj 'snop, sveanj' (Vasmer). KRKOVICA, f. der Birnbranntwein, vinum ustum e piris. Savremeni renici kao osnovnu leksemu navode imenicu kruovaa, a pri odrednici krukovica upuuju na prvu od navedenih (SANU). Dolo je i do akcenatske promene, jer danas obe lekseme imaju kratkosilazni umesto kratkouzlaznog navedenog u prvom izdanju Vukovog dela. Znaenje ovih leksema nije se promenilo: 'rakija dobivena destilacijom prevrelih kruaka' (MS). Najranija potvrda potie iz Vukovog Rjenika (JAZU). Obe lekseme su izvedene od desupstantivnog prideva krukov nastavkom -ica i -aa (ERS II, kruka). Imenica kruka ima svoje leksike ekvivalente u svim grupama slov. jezika: bug. krua, sloven. hruka, rus. grua, ukr. hrua, hruka, polj. gruszka, e. hruka, koji potiu od psl. *grua: *krua od koje je izveden deminutiv *gruka: *kruka (Sawski). ONJZOVICA, f. der Anisbranntwein, vinum ustum ex aniso. MS izostavlja ovu leksemu, nalazimo je u JAZU, gde: najzovica 'rakija od onajza', s informacijom da je zabeleena samo u Vukovom delu. Izvedena je od desupstantivnog prideva onajzov pomou nastavka -ica. Leksema onajz je pozajmica iz gr., gde anison 'anis'. Oblik sa -aj- umesto -i- je pozajmljen iz srnem. Aneis(e). Promena a > o je nejasna (ERS I, anason). SKORUOVAA, f. 1) ein Stock von Sperberbaum, baculus sorbeus 2) Branntwein von Arlesbeere, vinum ustum e sorbo. SKORUOVICA, f. rakija od oskorua. MS za isti designat navodi kao osnovnu leksemu imenicu skorunjaa, sa drugom akcenatskom varijantom oskorunjaa, uz koju daje sinonime oskoruovaa i oskoruovica. Leskema oskoruovaa i danas ima prvo znaenje 'oskoruov tap', a drugo 'vrsta rakije od oskorua'. Najstarija potvrda se nalazi u prvom izdanju Vukovog dela. Obe lekseme izvedene su od prideva oskoruov, sufiksima -aa i -ica (ERS II, oskorua). S-h. oskorua, sln. oskorua, oskori, ukr. dijal. skoruh, e. (v)oskorue, polj. skorusza, skoruch 'drvo, plod' (BER) potie iz psl. *oskoru < *oskoruh < *oskor (Gluhak). PREPENICA, f. t.j. rakija, abermal gebrannter Branntwein, vinum bis ustum. Prema savremenim renicima 'dva ili vie puta prepeena rakija; prepeka, prijepek' (MS). Najstarija potvrda se nalazi u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU).
276
AGATA KRUSZEC
Ova leksema je izvedena od trpnog prideva prepeen od glagola prepei koji je izgraen pomou prefiksa pre- od glagola pei, posvedoenog u svim ostalim grupama slov. jezika: bug. peka, sln. pei, rus. pe, peku, polj. piec, scs. peti, pek, i koji potie od psl. *pekti, pek sa prvobitnim znaenjem 'pei na otvorenoj vatri'(ERS II, pei). RTNICA, f. der erste (strkste) Branntwein, vinum ustum pimura. Prema savremenim renicima 'rakija koja prva potee iz kazana, prvenac, baica' (MS). Najstarija potvrda se nalazi u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Leksema rtnica je izvedena od prideva na -n, od imenice rt, koji je potvren samo u izvedenicama, pomou sufiksa -ica (ERS III, rt). LJVOVICA, f. der Pflaumenbranntwein, vinum ustum e prunis. Pravilan akcenat se navodi u drugom izdanju Vukovog Rjenika: ljvovica. Prema savremenim renicima znaenje se nije promenilo: 'ljivova rakija' (SANU). Postoje razliite vrste ljivovice, u zavisnosti od sorte ljiva od kojih se sprema: Narod poznaje ove vrste rakije: ljivovicu (od raznih vrsta ljiva, kao crvenjau od crvenae, beloljivu, bekau od beloljive i madarku od madarke). Crvenjaa i beloljiva se zovu jo ranka to rano stiu" (Pavlovi, s. 69). U BiH za isti designat postoji jo jedna leksema: ljiva: rakija od ljiva, ljivovica" (Zovko, s. 116). Najstarija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). Leksema ljivovica potie od desupstantivnog prideva ljivov poimenienog sufiksom -ica. Pridev ljivov je izveden od imenice ljiva koja je sekundaran tokavski oblik prema primarnom sliva (ERS III, ljiva) i koja je prisutna na celom slov. jezikom prostoru: bug. sliva, sln. sliva, rus. sliva, polj. liwa, e. sliva, to potie od psl. *sliva poimenienog prideva enskog roda *sliv (j) 'plav, plavkast' (Snoj). TRNJOVICA, f. Kirschbranntwein, vinum ustum e cerasis. TRNJOVAA, f. 2) v. trenjovica. U savremenom srp. jeziku osnovna leksema je trenjovica, a za trenjovau se navodi kao prvo znaenje 'tap, batina od trenjevog drveta'. MS upuuje na odrednice sa pravilnim fonetskim promenana trenjevica i trenjevaa, navodei pri drugoj jo jednu realiju: 'trenjak'. Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Vukovog renika, u drugom se pojavljuje pravilan akcenat: trenjovica, trenjovaa (JAZU). Obe lekseme potiu od desupstantivnog prideva trenjov i izvedene su nastavcima -ica i -aa (ERS III, trenja). Imenica trenja ima svoje ekvivalente (isto zaenje) u drugim slov. jezicima: bug. ereia, rus. er > n, polj. czerenia, stpolj. trzenia, trzania i potie od psl. *era, *ernja (kasnija varijanta prema modelu vi-nja), to je pozajmica iz nar. lat. (Sawski). ZAGRELICA, f. np. rakija, angebrannter Branntwein, adustus, Dajte one zagorelice." Savremeni renici navode istu definiciju: 'zagorela rakija' (SANU). JAZU izostavlja tu odrednicu. Najstariji pomen potie iz prvog izdanja Vukovog de-
277
la. Leksema zagorelica je izvedena od radnog prideva glagola zagoreti pomou nastavka -ica (ERS I, gorjeti). VNO, n. der Wein, vinum. Prema savremenim renicima 'opojno pie koje se dobiva vrenjem eera vonih sokova, najee soka od groa' (SANU). Oblik u mnoini se upotrebljava, kada je re o vinu iz razliitih mesta, vremena i vrsta, npr. dalmatinska vina, mlada vina etc., a u Dubrovniku i Baranji u tom znaenju koristi se oblik vinija. Razlikuje se vino: astalsko/stono, desertno, suvo, slatko, mlado, staro. Dodatno navode se tri nekulinarska znaenja: 'vinova loza, vinograd; vrsta igre; ono to izaziva zanos, opojnost' (JAZU, SANU). Vino je bilo poznato ve u antiko doba na Bliskom istoku, odakle se rasprostranilo zajedno s vinogradarstvom u zemljama zapadne i srednje Evrope, a potom na drugim kontinentima (Encyklopedia PWN, winiarstwo). Na Balkanu su doprineli tome Rimljani koji su osnovali na podruju svojih provincija vinograde. Osim profane" upotrebe, vino dan danas vri znaajnu funkciju u religiji i kultu. U obrednoj simbolici, ono je zamena za krv koja u narodnim shvatanjima oznaava duu, dakle ivot i zato je dobilo tako veliki znaaj u kultu mrtvih kao rtva precima o emu svedoe obiaji povezani zadunicama ili Boiem, istovremeno u najznaajnijim obredima prelaza u ovekovom ivotnom ciklusu. Pijenje vina je oduvek imalo religijski karakter i simbolizovalo sjedinjenje s bogom. I kada je re o sklapanju pobratimstva, vino se koristi umesto krvi, koja je imala tu ulogu u primitivnim drutvima (ajkanovi 1, s. 383391). Prvi pomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz XIII veka. Razlikovanje vrsta vina po boji, starosti, kvalitetu i kvantitetu, poreklu pojavljuje se u spomenicima u XVI veku (JAZU). S-h. vino, sln. vino, bug. vino, mak. vino, rus. vino, e. slov. vino, polj. wino potie od psl. *vino. Postoji nekoliko teorija o poreklu ove psl. lekseme. Prva govori o tome da je to posuenica, ali razni etimoloki izvori tretiraju je na razliiti nain. Noviji (Snoj) smatraju da je pozajmica iz lat. vinum, drugi navode teorije da je gotskog, ili trakog porekla (ERS III, vino). Vasmer smatra da je to drevni mediteranski termin, jer ova leksema nije prisutna u indoiranskim jezicima, a Mladenov izvodi je od ie osnove uei-. U ekscerpiranoj grai nalazi se deminutivan oblik navedene lekseme: VNCE, kao i jedan arh. sinonim lekseme vino: LZOVINA, f. (st.) v. vino Pa sjedoe piti lozovinu". Savremeni renici daju kao osnovno znaenje 'stabljika vinove loze, grana, mladica vinove loze sa liem; lozovo lie', kao drugo navodi se Vukovo 'vino od groa' (SANU). Daju jo tri pokr.: 'jelo od mladog lozovog lia (BiH); loza, divlja nekultivisana loza (Istra); naziv mesta u Srbiji u kragujevakom okrugu' (SANU, JAZU). Leksema je izvedena od desupstantivnog prideva lozov pomou nastavka -ina (ERS II, loza). U prvom izdanju Vukovog renika zabeleene su stilski markirane lekseme za istu realiju:
278
AGATA KRUSZEC
CAVRIKA, f. Schimpfwort fr einen schlechten Wein, convicium in vinum malum. Prema MS je isto 'slabo, ravo vino', dodate su sinonime cevarika (Srbija), cavarija (Dalmacija), civor (Leskovac). Prvi pomen leksme potie iz prvog izdanja Vukovog renika (JAZU). Etimologija je nejasna, moda potie od rum. ciprig, iprig, ali odnos srp. i rum. rei je nejasan. Mogue je da je to leksiki ostatak iz starodalmatinskog jezika. VNKO LOZI, m. eine komische Personifizierung des Weins (etwa Weinhold Rebmann), Iacchus: udario ga je Vinko Lozi u glavu" t.j. opio se. Znaenje ove lekseme je isto 'aljiv. personifikovan naziv za vino' (MS). Jedino navodi se jedna njena varijanta Vinko Lozovi (SANU). Prvi pomeni potiu iz XVIII veka. U savremenim renicima pojavljuje se akcenat jo nad drugim od elemenata analizirane fraze Lzi (SANU). Leksema potie od dveju imenica vino i loza, izgraena je pomou sufiksa -ko koji slui graenju imena (upor. Zdravko, Branko) i -i karakteristinog za srp. prezimena (upor. Vukovi, Jovanovi). U semantikom polju vino nalazi se samo pet leksema koje oznaavaju pojedine vrste, to svedoi o manjoj popularnosti tog alkoholnog pia u to doba (orevi 2, s. 51): MUINE, f.pl. gerttetes Aeberblaosel von Wein, Arrak, reliqiae vinum usti. Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela muine. U savremenom srp. jeziku ova leksema ima proireno znaenje: 'mutno vino ili rakija sa dna suda, mutljaz' (MS). Potvrde lekseme nalaze se samo u Vukovom Rjeniku (JAZU). Leksema je izvedena od glagola omutiti 'postati mutan'. PNTVAIN, m. ungegorher Wein, um damit den Wermuthwein zu verfssen, vini (musti) genus. Ovu leksemu navodi samo u JAZU sa potvrdama iz Vukovog renika i knjige P. Bolia Slovar vinodlca" iz iste godine, gde je dato znaenje: 'neprevrelo slatko vino kojim se zaliva i zaslauje bermet; ira, mastika, mot'. U Sremu se stavlja u njega salicilna kiselina da ne prevri i tako se dri u zatvorenom sudu (JAZU). Analizirana leksema je pozajmljena iz nem., tanije je fonetski zapisana nem. leksema der Buntwein. RJNO VINO, n. (st.) gelblicher Wein, vinum fulvum: e junaci rujno vino piju" Jes' video rujno vino" RJEVO VINO, n. (st.) v. rujno: Suva ljeba i rujeva vina." Obe lekseme pripadaju narodnom jeziku, u MS za isti designat navodi se odrednica rjevina 'vino crvenkaste boje, ruica'. A navedene u Vukovom Rjeniku spominju se jedino kao sinonimi iz narodne knjievnosti (MS). Prvi pomeni nalaze se u delima iz druge polovine XVI veka (JAZU). Obe lekseme su vielane, specifikaciju znaenja uzrokuje pridevski deo rjan, rjevan 'ut,
279
ukast, crven, crvenkast' koji je nastao od imenice ruj pomou nastavka -an. Ova izvedenica je motivisana bojom. LER, m. (u Sremu) der Schiller(wein), vinum helvolum. Savremeni renici daju sledeu definiciju realije: 'vrsta crvenog vina, kominjak'. Detaljni semantiki opis nalazimo u etnografskim izvorima: Ako se prilikom otakanja crnog vina ostavi malo od njega u komini, pa se u nju jo sipa voda, onda se dobije vino iler najslabije od svega drugog" (Mijatovi, s. 15). Najranije posvedoenje potie iz 1816. godine (JAZU). Ova leksema je pozajmica iz nem. jezika, tanije je fonetski zapisana nem. leksema: der Schiller koja je skraenica od der Schillerwein 'posebna vrsta vina od belog i crvenog groa' (K. D. Buntig, Deutsches Wrterbuch, Chur 1996). VINJOVK, m. der Weichselwein, vinum e ceraso aproniano Linn. Akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog dela vinjovik. MS izostavlja tu leksiku odrednicu. Do danas nije se promenilo njeno znaenje 'vino od vianja, vinjevik' (JAZU). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika. Ova leksema je izvedena od desupstantivnog prideva vinjov nastavkom -ik (ERS I, vinja). II.1. OBREDNA I OBIAJNA HRANA II.1.1. Jela SNICA, f. das Weihnachtsbrot. esnicu treba da umijesi domain na Boi ujutru od enina brana kao pogau. Obino je da metnu u esnicu po jednu paru, ili kakav drugi novac (srebrni ili zlatan); pa kad sjednu ruati, onda izlome esnicu, i svakome dadu po jedan komadi: u ijem komadiu bude onaj novac, onaj kau da e biti najsretniji one godine. Savremeni renici navode isto znaenje: 'pogaa ili pita koja se priprema za Boi i u koju se obino stavlja zlatan ili srebrni novac' (MS). Na osnovu sauvanih na podruju Hercegovine obreda (ajkanovi 2, s. 157) moe se zakljuiti da i esnica je vrila rtvenu funkciju. Danas prvi njen komad je posveen Bogu, a ostali komadi dele se stvarnim ili zamiljenim uesnicima na gozbi. Paralele sa paganskim obredima kod polapskih Slovena, koje je zabeleio Sakso Gramatik u delu Gesta Danorum" oko 1200. god. dovode do zakljuka da je ovaj boini obred paganskog porekla i namenjen je bio slov. vrhovnom bogu. Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Karadievog dela (JAZU). Analizirana leksema je derivat od imenice st 'komad, deo', koja je psl. porekla: *st (upor. polj. cz, rus. ast, bug. ast 'isto'), izveden pomou sufiksa -nica (ERS I, snica). KOLJVO, n. gekochter Weizen, der bei dem Todtenmale (na dai) und am Patrontage (na slavi) von Priester gesegnet, und von den Gsten verkostet wird (triticum) siliceruium.
280
AGATA KRUSZEC
Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Vukovog Rjenika: kljvo. Sadraj realije nije se promenio: 'kuvana penica pomeana sa eerom i orasima, koju po obiaju pravoslavnih Hriana svetenik blagosilja i preliva vinom, priprema se za slavu i dau; ito; panahija' (MS). Pripremanje koljiva za slavu i dae ima svoj izvor u paganskom kultu predaka, kojim se rtvovala pre svega penica, samo to ih je prihvatila i hrianska crkva i dala im svoje hriansko objanjenje (ajkanovi 2, s. 124). Prvi pomeni lekseme nalaze se u XIV-vekovnim spomenicima (JAZU). Ova leksema je prisutna u svim jezicima zemalja pravoslavne veroispovesti, jer pored kulinarske terminologije spada u grupu pravoslavnih crkvenih termina: bug. kolivo, rum. coliv, rus., brus., ukr. kolivo, ngr. kolyba, to poite od sgr. kol(l)ybon 'isto' (ERS II, koljivo). PENICA, f. 1) der Weihnachtsbraten, sus assata die festo nativitatis Christi. Peenica obino biva itavo krme (prase ili nazime, a kod gazda, e mlogo eljadi ima u kui, i nazimac od dvije godine), a moe biti i ovca, kod siromaa i urka; ekoji ispeku i krme i ovcu. Peenicu jote s jeseni ponu pomalo priranjivati (ne trai se peenica u oi Boia), a pred Boi ma nekolike neelje dana zatvore je u obor pa rane kukuruzima i meom. Peenica se ubiju i ispeku na Badnji dan; pa se poslije onako ladna jede do malog Boia. 2) Art Rostbrat mit Souce, bubula assata. JAZU navodi sledea znaenja: 'peenje, peeno meso kao jelo; peenje za Boi; ivo krme koje je odreeno da se zakolje za Boi; deo ovejeg tela izmeu pleaka (Slavonija); vrsta ribe'. MS koji predstavlja noviji leksiki fond srp. jezika, izostavlja realiju istaknutu u Vukovom Rjeniku. Navodi je jedino u okviru izreka: boina peenica 'mlado prase, jagnje i dr. koje se pee o Boiu'. Etnografski izvori dopunjavaju podatke o nainu spremanja peenice: Peenica se kolje na Tucin dan ili na Badnji dan. Prase za peenicu nameni se znatno ranije i hrani se odvojeno od ostale prasadi. Kolje se do podne, i nikako sekirom, ve noem. Pee se na ranju, a u usta joj se stavi jabuka ili dunja. Pojedinim delovima peenice pridaju se lekovita svojstva: srcu, bubrezima, slezini i jetri, a posebna snaga pridaje se glavi" (Grubai, Tomi, s. 200). Prvi pomeni lekseme tiu se designata 'peeno meso' potiu iz XVII-vekovnih izvora (JAZU). S-h. peenica, sln. peenica 'svea kobasica od krupno naseckanog svinskog mesa i zaina', derivat je izgraen od trpnog prideva glagola pei: peen, pomou sufiksa -ica (ERS II, pi). PSKURA, f. (angeeignet aus procor) die Hostie, panis litrugicus. Pravilan akcenat pojavljuje se u drugom izdanju Karadievog dela: poskura. Sadraj designata nije se promenio: 'obredni hleb u pravoslavnoj liturgiji' (MS). Najranija potvrda nalazi se u prvom izdanju Vukovog renika (JAZU). Srp. poskura je pozajmljena iz ngr., gde proscora 'prinos', to je izvedeno od glagola projcerw 'rtvovati, dati kao rtvu'. U srp. jeziku su dodatno izvreni fonetski procesi: disimilacija suglasnika: p-f > p-k i r-r > -r. U drugim jezicima nalaze se oblici blii izvornom: bug. prosfora, rum. prosfora (ERS III, prosfor).
281
U analiziranom leksikom fondu nalazi se stilski markirana leksema kao obeleje iste realije: POSKRICA, f. dim. v. poskura. Sadraj designata je isti: 'dem. poskura' (MS). U Sremu, na dan Zadunica poskurice se iznose na groblje, to su mali okrugli hlepii sa utisnutim znakom poskurnjaka (slovceta, peata) (Radulovaki, s. 57). JAZU navodi dva sporedna znaenja, zabeleena u XIX veku: 'neka posebna palainka (Dubrovnik); nadimak oveku ija je majka poskuriara tzn. pravi poskurice za crkvu'. Obe realije izostavlja MS. Najstarija potvrda lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). Srp. poskrica je izvedena od osnove poskura nastavkom -ica (ERS III, prosfor). POSTPAONICA, f. der Gehkuchen, placenta primae itionis. Kad pone dijete ii, onda umijese pogau, pa skupe svu ecu (koja mogu trati) i momad iz kue, te je izlome etetu vie glave, kako koje odlomi komad, a ono bjei odande (da i ono dijete onako tri). Savremeni renici navode dve akcenatske varijante: postpaonica i postupanica. Sadraj realije je isti: 'pogaa koja se daje drugoj deci kad sopstveno dete prohoda' (MS). Najranija potvrda lekseme nalazi se u prvom izdanju Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. postupaonica je derivat od radnog prideva mukog roda od glagola postupati 'zakoraiti, hodati': postupao, izgraen sufiksom -nica (ERS II, stupiti). VRICA, f. (dim. v. vara?) ito to se po obiaju kuva na Varindan: metne se u jedan lonac, ili u kotao od svakoga ita i variva, te se skuva zajedno, pa se jede poslije, drugi i trei dan, poto se oladi; i zato se pjeva: Varvarica vari, / A Savica ladi, / Nikolica kusa."Varica se obino, gotovo svuda, pristavi jot u vee uoi Varina dne), pa se u jutru gleda s koje je strane navrela, te na onoj strani siju ita one godine: zato kau da e onamo najbolje roditi. Navrela vara od Dundulova dola (pripovijetka Erc.)", das Gericht, so auf Barbara blich ist, ferculum solemn die festo S. Barbarae: Podruuje Varica Boiu: / polji mene od prasca noicu, / da zainim varicu enicu" (pjeva se Boiu poslije Varina dne). Pravilan akcenat navodi se u drugom izdanju Vukovog dela: vrica. Osnovno znaenje nije se promenilo: 'obredno jelo od ita koje se kuva s raznim povrem, a koje se priprema za dan sv. Varvare (18.12. prema kalendaru pravoslavnih praznika)' (MS). Postoje i sekundarna znaenja: 'nar. penica; gomila ljudi; meavina neeg raznovrsnog; zbrka; vara: parohija, nurija' (SANU). Najraniji pomen lekseme u osnovnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog dela (JAZU). Srp. varica 'obredno jelo' sa etimoloke take gledita vezuje se za naziv praznika za koji se priprema: dan sv. Varvare. Tvorbena osnova je narodna varijanta imena Varvara: Vara, formalno je deminutivni oblik izveden pomou sufiksa -ica (Vukovi, s. 264).
282
AGATA KRUSZEC
VASLJICA, f. kola to se po obiaju mijesi na mali Boi, eine Art Schmalzbrot auf den Basilitag, panis S. Basilii(?). U standardnom srp. jeziku prisutan je oblik:, vaslica a vasljica pripada grupi dijalektizama. Sadraj realije nije se promenio: 'kola koji se po obiaju mesi za Mali Boi (Novu godinu), dan sv. Vasilija (14.01. prema kalendaru pravoslavnih praznika)' (SANU). Kao sporedno znaenje navodi se: 'Mali Boi, dan sv. Vasilija' (JAZU). Vie podataka o ovoj realiji nalazimo u etnografskim izvorima: Vasilica se mesi tako, to se napravi posna pogaa ili nenadevena pita, ili ma kakvo testo u koje se stavi novi, i za rukom svakom od ukuana nameni po komad" (Grubai, Tomi, s. 200). Ukraavali su je trima cevima od tkanja uvezanim crvenom vunom. Ukraavani delovi kolaa davani su ivini" (Radulovaki, s. 62). Najstariji pomen u primarnom znaenju potie iz prvog izdanja Vukovog Rjenika (JAZU). Srp. vaslica je derivat od imena sveca, iji praznik se slavi tog dana kada se je priprema: sv. Vasilija, izveden je pomou sufiksa -ica (Vukovi, s. 264). II.1.2. Pia DOBRDONICA, f. aavina ili rakije, to se daje onome, koji doe, za dobrodoao: Dobro mi doao" (tako se ree kad mu se prui aa), der Willkomm, poculum salutatorium. U standardnom srp. jeziku za ovu realiju postoji leksema: dobrdolica, a navedena u Vukovom delu je arh.. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'pozdrav (reima, pesmom, svirkom) nekome, iji je dolazak rado oekivan; dobre elje povodom neijeg dolaska; aa pia koja se ispija za neiji rado oekivan dolazak, zdravica koja se podie tom prilikom; doek, prijem'; u atributskoj slubi, uz imenice enskog roda: 'koja predstavlja izraz dobrih elja povodom neijeg dolaska' (SANU). Najraniji pomen tie se realije 'aa pia' i nalazi se u prvom izdanju Vukovog dela (JAZU). S-h. dobrdonica potie od sintagme dobro doao 'pozdav upuen onome koji dolazi', od koje je nastao pridev dobrodoan (posvedoen u narodnim pesmama), to ini tvorbenu osnovu za analiziranu leksemu, izvedene nastavkom -ica. Oblik prisutan u standardnom srp. jeziku: dobrdolica je izgraen direktno od gore navedene fraze takoe nastavkom -ica (ERS I, doi). U leksikom inventaru obrednih i obiajnih pia nalazi se jedan sinonim analizirane lekseme: ELDIJA, f. v. dobrodonica: Dadoe mu trideset oeldija, Oeldija i dobrodonica." U JAZU kao osnovna odrednica navodi se fonetska varijanta: heldija. MS izostavlja ovu odrednicu. Sadraj realije je ostao isti: 'dobrodolica'. Najranija potvrda potie iz prvog izdanja Karadievog Rjenika (JAZU). Srp. oeldija, hoeldija posuenica je iz tur. jezika, gde ho geldi 'dobro doao', to je takoe sintagma koja se sastoji od prideva ho 'lepo, dobro, ugodno'
283
(to je pers. provenijencije: pers. h, h 'isto') i 3. lica part. perf. act. glagola gelmek 'doi' (kalji, heldija). VARENIK, m. vrue zameeno i zabibereno vino, to se po obiaju pije na Boi prije jela (u Srijemu i u Bakoj); eine Art Weinsuppe mit Honig und Pfeffer, besonders auf Weihnachten blich; potoinis genus. Akcenat se pojavljuje u drugom izdanju Vukovog dela: varnk. S drugim naglaskom i istim znaenjem varnk je zabeleen na Brau (JAZU). Savremeni renici navode proirenu definiciju: 'vareno, kuvano vrue pie, vino ili rakija (Vojvodina)' (SANU). Taniji opis designata nalazi se u etnografskim materijalima: Varenik je zaslaeno crveno vino zainjeno cimetom ili karanfiliem (kliniima) koje se pije ritualno prilikom proslavljanja Hristovog roenja, za Boi" (Radulovaki, s. 49). Osim navedenog znaenja SANU dodaje etiri sporedna znaenja: 'kuvan sir, cicvara od sira; tvrdi sir (BiH); vrsta kolaa; odvar'. Najraniji pomeni lekseme u osnovnom znaenju potiu iz spomenika XVIII veka (JAZU). S-h. varenik izveden je od trpnog prideva glagola psl. porekla variti (upor. polj. warzy 'zast. gotowa', rus. varit): varen, izgraen nastavkom -ik, to je pvobitno oznaavalo 'neto vareno, kuvano', a s vremenom dolo je do specifikacije pojedinih realija (ERS III, vrijeti). ZDRVICA, f. aa, to se pije u zdravlje, der Gesundheitstrunk, propinatio. Pravilan akcenat pojavljuje u drugom izdanju Vukovog dela: zdrvica. Savremeni renici navode sledea znaenja: 'krai govor ili formula od nekoliko rei uz au koja se ispija za neije zdravlje, u ast ili za uspeh neega; aa i pie koje se pri tom ispija; posluenje, ast koja se nudi svatovima u prolazu ili se alje nekome u znak poziva na kakvu sveanost; vino pogodno za posluenje da se njime poasti gost; dar, poklon kao uzvrat za poziv u svatove; sud za pie namenjen posluenju i nazdravljanju; slava, krsno ime; dobro zdravstveno stanje; naknada koju je ubica davao srodnicima ubijenog pri umiru, krvina; kijavica, prehlaenje'. O obiaju pijenja zdravica svedoe i etnografski izvori: Kada je gost u kui, o seoskoj ili porodinoj slavi, ispijaju se zdravice nazdravlja se u zdravlje domaina i ukuana, za napredak kue i imanja" (Radulovaki, s. 49). Najraniji pomen nalazi se se u XVI-vekovnim izvorima (JAZU). S-h. zdrvica, izvedenica je od prideva psl. porekla zdrav (upor. sln. zdrav, polj. zdrowy, rus. zdorov, psl. *sdorv), izgraena pomou sufiksa -ica. Kao pozajmljenica slov. porekla nalazi se u rum. jeziku: zdravica 'isto', kao i u ngr.: sdrabitsa 'puna aa' (ERS III, zdrav). III. LEKSIKO-SEMANTIKA ANALIZA III.1. Odnos semema i leksema Osnovna podela tipova relacija izmeu lekseme i sememe zasniva se na dvodelnoj koncepciji znaka. Formalni, zvukovni deo koji pripada leksikonu je
284
AGATA KRUSZEC
leksema, a semema predstavlja sadrinski deo leksiko znaenje, od kojeg pri definisanju termina uzimamo u obzir jedino designaciju. Prema fizikom kriterijumu, lekseme mogu se podeliti na jednolane i vielane (ipka, s. 23). Obe vrste su zastupljene u analiziranoj grai, iako je druga grupa znatno manja od prve. U nju spadaju sledee dvolane lekseme: jalova orba, rovito jaje, rujevo vino / rujno vino, Vinko Lozi. Sve ostale formalno pripadaju prvoj od navedenih grupa. U ekscerpiranoj grai nalazi se niz leksema kod kojih odnos semema i leksema iznosi 1:1, re je o pojavi monosemije. U tu grupu spadaju sledee lekseme: alva, baklava, jalova orba, mandara, rezanci, satrica, cipovka, lepinja, jemenica, prosenica, raovica, aija, medenjak, pita, guvaa, taci, zerde, kajgana, rovito jaje, digernjaa, unka, papula, sjecavac, turija, sir, buevina, jomua, raso, rakija, komadara, krukovica, onajzovica, prepeenica, rtnica, omuine, puntvain, iler, vinjovik, esnica, koljivo, poskura, postupaonica. Za ostale lekseme karakteristina je polisemijska struktura, u kojoj centralno mesto zauzima osnovno znaenje. Ona se zasniva na relacijama koordiniranosti (dva smisla stoje naporedo, nema zavisnosti jednog od drugog) i subordiniranosti (relacija nadreen : podreen) (ipka, s. 34). U analiziranom leksikom materijalu, uzimajui u obzir savremeno stanje stvari, mogu se izdvojiti tri vrste polisemijskih struktura: a) osnovno i sporedno znaenje spada u kulinarsku terminologiju, npr. bekot, cicvara, imbur, orbica, kajmak, kalja, kombost, kvaenica, lukovaa, maslo, oap / oaf, papa, pituljica, pecivo, pogaa, pogaica, prga, proja / proa, trganci, varivo. b) osnovno znaenje je iz oblasti kulinarske terminologije, a sekundarno nije, npr. gibanica, jemenica, kobasica, krvavica, kukuruznica, mavi, pilav, popara, prosenica, prenica, savijaa, valjuka. c) osnovno znaenje nije povezano sa kulinarstvom, a sporedno jeste, npr. uvee, ladnjaa, mlaenica, pasulj, povlaka, purak, kembe, vealica / vjealica. Odnos izmeu leksema i semema moe se opisati pomou sledeih relacija: 1) sadrinske: designativne (sinonimija, meuleksiki dubleti, antonimija) i denotativne (taksonomije, meronimije i hijerarhije bez grana); 2) formalne, npr. rimotvornost; 3) sadrinsko-formalne: homonimija i paronimija (ipka, s. 4355). Designativne sadrinske relacije. Zasnivaju se na odnosu designata dveju ili vie leksema. Zbog specifinosti analizirane grae zastupljene su u njoj sinonimnost i meuleksika dubletnost. Sinonimnost je relacija izmeu dve lekseme razliitog korena, a identinog ili priblino jednakog sadraja, te stoga treba razgraniiti dva tipa sinonimije: istoznanost (apsolutnu sinonimiju) i bliskoznanost (partikularnu sinominiju) (ipka, s. 4445). Iz ekscerpiranog leksikog fonda u prvu grupu spadaju: bekot : peksimet, prebranac : saganlija, drktalice : pae : pitije. U sluaju bliskoznanica moe da postoji razlika u nekom delu znaenja (designaciji,
285
konotaciji, ili domenu primene) ili opsegu polisemijske strukture koja ulazi u tu relaciju, ili u upotrebnim karakteristikama leksema (ipka, s. 45). Ovu grupu ine kajmak : skorup, utipak : kolaii, medovina : erbe, jagla : kokica, piora : ljoka, jabukovaa : prevarenik, vino : lozovina : cavarika, ladnjaa : lukovaa, kobasica : suduk, leb : papa. Meuleksiki dubleti najoptije se mogu definisati kao razliite lekseme istog korena i identinog znaenja. U ovoj grupi treba izdvojiti fonemske i morfoloke dublete (ipka, s. 47). U prvoj od navedenih nalaze se: leb : ljeb, lebac : ljebac, lepina : lepinja, proa : proja, gruevina : gruavina, kava : kafa, vealica : vjealica, sinotnica : sinonica, eke : keke. Drugu ine sledee lekseme: orbina : orbetina, ljebac : ljepi, simit : simita, rakijetina : rakijeina, oskoruovaa : oskoruovica, trenjovaa : trenjovica, rujevo vino : rujno vino, prevrata : prevratua, pecivo : peenje : peenka (to se realija definisanih u Vukovom delu tie). Posebnu panju treba posvetiti jednoj grupi leksema, koja na prvi pogled pripada sinonimima. Re je o pojavi teritorijalne izdiferenciranosti leksikog fonda za istu realiju na raznim podrujima upotrebljavaju se razliite lekseme. Tako se moe istai relacija u sledeim grupama leksema: 1) gra i pasulj prva od njih spada u leksiki fond hrv. knjievnog jezika, a druga se nalazi u srp. standardu. Razlika u upotrebi obeju leksema je istovremeno jedna od leksikih razlika izmeu srp. i hrv. standardnog jezika. 2) juva i orba izdeferinciranost upotrebe ovih leksema obuhvata ire podruje, uopte zapadnojunoslov. jezika. Dodue, to vai za oblike prisutne u knjievnom jeziku, u standardu se nalazi leksema juha, a juva je prisutna u govorima koje u svom konsonantskom sistemu nemaju foneme h. Dakle, juha je deo leksikog fonda hrv. i sln. jezika, a orba je prisutna u srp. govorima. 3) kaamak, kulja, mamaljuga, pura, trganci i ganci u ovom sluaju upotreba pojedinih leksema jedna je od izoglosa koja deli zapadnojunoslovensko govorno podruje na posebne celine. I tako, leksema kaamak je karakteristina za teritoriju ue Srbije, mamaljuga za Vojvodinu, pura se koristi u BiH, a nalazi se i u standardnom hrv. jeziku, ganci su obeleje kajkavskog nareja. Problem postoji s odreenjem teritorije upotrebe lekseme trganci, koja je posvedoena u renicima u ovom znaenju, ali ovaj podatak ne navodi se ni u njima, niti u etnografskim radovima. Verovatno se vie ne koristi za realiju 'jelo od kuvanog kukuruznog brana', ve kao termin za drugi designat, takoe potvren u leksikografskim delima, pa i savremenim kuvarima: 'vrsta kuvanog testa'. Denotativne sadrinske relacije ostvaruju se unutar odreene celine leksema, naime u semantikom polju i obuhvataju taksonomije, meronomije i hijerarhije bez grana (ipka, s. 48). U analiziranoj grai zastupljena je prva od navedenih relacija. Taksonomije su organizovane prema principu nadredna : podredna leksema, svaka naredna kategorija jeste i prethodna, samo dolazi do njene specifikacije, suenja sadraja realije (ipka, s. 49). Na osnovu tog principa, analizirani leksiki fond je podeljen na posebna semantika polja svakodnevna : obiajno-obredna hrana, a u svakoj od njih su izdvojene sledee grupe: jela i pia.
286
AGATA KRUSZEC
U znaenjskom polju svakodnevna hrana svaka od dveju grupa dalje se ralanjuje na manje leksike celine, u kojim dolazi do grananja na naredna, specifinija znaenjska polja. Na jednom hijerarhijskom nivou moe se nalaziti vie termina, tzv. ko-hiponima, na primer u leksikom polju 'vrste vina' zastupljene su sledee lekseme koje ostaju u odnosu ko-subordiranosti: omuine, puntvain, rujno vino, iler, varenik, vinjovik (ipka, s. 49). U sluaju kada jednoj leksemi odgovaraju dve sememe ili vie njih, re je o sadrinsko-formalnim relacijama: homonimiji i paronimiji. Pojava homoniminosti karakteristina je za sledee lekseme: jagla, kokica, proa/proja, pogaica, kvaenica, popara, savijaa, pastrma, buza, medovina. III.2. Domaa leksika u odnosu na nazive jela i pia preuzete iz drugih jezika Na osnovu ekscerpiranog materijala moe se zakljuiti da u okviru kulinarske terminologije postoji nekoliko slojeva, povezanih sa poreklom leksema. Zbog toga to analizirani leksiki fond pripada specifinoj grupi termina povezanih sa svakodnevnim ivotom, preovlauju lekseme slov. sloja, u kojem se mogu izdvojiti dve grupe: 1) Lekseme koje vode poreklo jo iz psl. doba i prisutne su u ostalim grupama slov. jezika: juva, jagla, prga, kola, pecivo, gra, varivo, maslo, sir, mleko, raso, voda, pivo, vino, leb/ljeb, skorup; 2) Lekseme koje su nastale od tvorbenih osnova psl. porekla i prisutne su na junoslov. ili zapadnojunoslov., ili s-h. ili samo srp. govornom podruju: kiselica, kokica, rezanci, satrica, trganci, ganci, tanka, jemenica, prosenica, raovica, kvaenica, valjuka, ladnjaa, lukovaa, oparnica, oparua, poleaka, proja, natrenik, popara, prenica, kolai, kola, medenjak, gibanica, guvaa, savijaa, utipak, kolaii, prevrata, prevratua, isjeak, drktakice, podrobac, vealica, vjealica, prebranac, purak sjecavac, mlaenica, povlaka, sirac, buevina, grua(e)vina, jomua, varenika, ljivovik, jutronjica, sinot()nica, vodnjika, medovina, piora, jabukovaa, prevarenik, komovica, krukovica, oskoruovica, oskoruovaa, prepeenica, rtnica, ljivovica, trenjovica, trenjovaa, zagorekica, lozovina, vince, Vinko Lozi, omuine, vinjovik, rujno vino, esnica, peenica, postupaonica, zdravica, dobrodonica. Drugi deo leksema stranog je porekla. Da strana re moe da zaivi pa se osea kao domaa, pokazuje niz leksikih pozajmljenica koje je srp. jezik prilagodio zakonitostima svog fonetsko-fonolokog sistema. Formalno, mogu se podeliti na prave posuenice i domae rei stranog porekla (Bugarski, s. 1725). U Vukovom govoru najveu grupu pozajmljenica ine turcizmi, to je prirodna posledica dugogodinje osmanlijske vlasti na veem delu teritorije srp. govornog podruja. Pozajmljene lekseme mogu da potiu neposredno iz turskog, a prvobitan izvor mogu da budu arap. ili pers. jezik. Tur. jezik vri funkciju neposrednog i posrednog izvora pozajmljivanja. Korpus turcizama, povezan sa kulinarskom terminologijom, predstavlja jedan od osnovnih kodova bal-
287
kanske kulture. Svi su oni dovoljno dugo iveli u srp. jeziku, zato su se u veini sluajeva uklopili u njegov leksiki sistem i upotrebljavali se ravnopravno sa ostalim leksemama (Petrovi S., s. 223224). tavie, neki od njih su zamenili srpske nazive za jela i pia, ulazei samim tim u fond standardne leksike kao obeleja istih realija. U ovom delu ekscerpirane grae mogu se izdvojiti sledee grupe: 1) Pozajmljenice u pravom smislu: orba, bungur, kaamak, peksimet, simit/simita, somun, alva, baklava, aija, mavi, pita, zerde, imbur, kajgana, eke/keke, evap, ufteta, uvee, kalja, pilav, sarma, kembe, pae, pitije, suduk, pastrma, oaf/oap, pekmez, saganlija, turija, kajmak, buza, kava, salep, erbe, rakija, oeldija; 2) Domae rei tur. porekla: orbetina, orbica, orbina, somunina, somuni, pituljica, digernjaa. Drugu po veliini grupu ine posuenice iz romanskih jezika, koje su od najranijih vremena popunjavale srp. vokabular. Najvei deo njih su italijanizmi, koji su dospeli do srp. govornog podruja pod uticajem dalmatinske obale i to uglavnom preko mletakog dijalekta (ipka, s. 87). U ovu grupu spadaju sledee lekseme: 1) prave pozajmljenice: cicvara, bekot, papa, pogaa, pruta; 2) srpske rei italijanskog porekla: pogaica, papula. Postoji jo nekoliko leksema rum. porekla, preuzetih zbog geografske blizine: mamaljuga, pura, urda. U Vukovom Rjeniku naveden je i jedan galicizam: limunada. A tu je i najverovatnije jedan relikt starog izumrlog dalmatinskog nareja: cavarika. Sledeu grupu pozajmljenica ine grecizmi. I kod njih se mogu izdvojiti: 1) prave posuenice: koljivo, poskura i najverovatnije mandara; 2) srpske rei grkog porekla: rovito jaje, komadara, poskurica, vasilica, varica. U analiziranoj terminologiji nalaze se i germanizmi koji su stigli na srp. govorno podruje u nekoliko talasa, pre svega zbog povezanosti Vojvodine sa Austro-Ugarskom (Karadi obeleava ih kao sremake, banatske ili bake regionalizme) (ipka, s. 87). Isto kao i kod navedenih vrsta pozajmljenica, mogu se izdvojiti dve grupe: 1) prave posuenice: unka, kombost, puntvain, iler; i 2) domae lekseme stranog porekla: taci, onajzovica. Od ungarizama, koji su uli u srp. jezik na osnovu teritorijalne bliskosti i zbog injenice da je Vojvodina nekada ulazila u sastav Maarske, u analiziranoj grai nalaze se dve lekseme: cipovka, lepinja/lepina. Na osnovu navedenih podataka moe se tano videti pre svega grki, dalmatinski, turski, italijanski, austrijski i francuski uticaji na srpsku kulturu, to je bilo povezano sa ekonomsko-istorijskim prilikama, kao i maarski, rumunski zbog teritorijalne bliskosti drava. III.3. Tvorba rei U analiziranom leksikom fondu mogu se izdvojiti proste lekseme koje se ne mogu deliti na sastavne delove, izvedenice koje su postale dodavanjem tvorbenih morfema (formanata) na proste ili ve izvedene ili ak sloene rei,
288
AGATA KRUSZEC
sloenice i imenike sintagme sa pridevskim atributom (Stanoji, s. 121 124, 247). U prvu od gore navedenih grupa spadaju: alva, baklava, bekot, bungur, buza, cicvara, imbur, orba, aija, eke, evap, uvee, gra, jagla, juva, kaamak, kajgana, kajmak, kalja, kava, keke, koljivo, kombost, leb, ljeb, limunada, mavi, mleko, oaf/oap, pae, papa, pastrma, pasulj, pekmez, peksimet, pilav, pita, pogaa, proa, proja, puntvain, rakija, salep, sarma, simit, simita, sir, somun, suduk, erbe, iler, kembe, ljoka, unka, turija, urda, vino, voda, zerde. Kao to se vidi, ovu grupu ine pozajmljenice-skupovi fonema koji su se prilagodili izgovoru i morfolokim modelima srp. standardnog jezika (op. cit., s. 125) i lekseme koje pripadaju najstarijem, psl. sloju srp. jezika. Grupi svojevrsnih sloenica, zastupljenih u analiziranom leksikom fondu u obliku dvolanih leksema pripadaju: jalova orba, rovito jaje, rujevo vino/ rujno vino, Vinko Lozi. Najbrojniju grupu ine sufiksalne izvedenice, to je istovremeno jedan od najuobiajenijih naina za tvorbu novih rei (Stevanovi 1, s. 452). U ovom materijalu nalazi se samo jedna leksema izvedena pomou prefiksa: raso imenica psl. porekla, koja je postala od prefiksa *orz i imenice *sol. To je primer kombinovane tvorbe, u kojoj se ukrtaju proces kompozicije i derivacije (Stanoji, s. 139). U analiziranom leksikom fondu nalazi se jedna sloenica: skorup psl. porekla, koja je nastala srastanjem dveju leksema: *skora i *lup. Leksema tanka postala je pretvaranjem rei jedne vrste u drugu vrstu. Dolo je do poimenienja (supstantivizacije), pridevska osnova enskog roda pretvorila se je u imenicu. Re je o tzv. tvorbi pretvaranjem (Stanoji, s. 124). III.4. Motivacija leksema U ekscerpiranoj grai za stvaranje novih leksema posluila sledea motivaciona kriterijuma: 1) Najfrekventniju grupu ine lekseme motivisane nainom pripremanja i dobijanja, u kojoj se nalaze pre svega deverbativi: kokica, prga, rezanci, satrica, valjuka, pura, trganci, ganci, oparnica, oparua, poleaka, natrenik, kvaenica, popara, prepeenica, rtnica, prenica, guvaa, savijaa, gibanica, utipak, prevrata, prevratua, isjeak, peenica, pecivo, peenka, peenje, podrobac, zagorelica, vealica/vjealica, prebranac, purak, sjecavac, varivo, mlaenica, povlaka, komadara, prevarenik, buevina, gruavina/gruevina, jomua, varenika, varenik, omuine, ufteta, pastrma, bekot, peksimet, pitije. U analiziranoj grai nalazi se jedan primer lekseme iz iste grupe, izvedene od pridevske osnove: ladnjaa, jedna sloenica: skorup kao i jedna sintagma: rovito jaje. 2) Drugu grupu ine lekseme ija motivaciona baza je sastav ili glavni sastojak, u kojoj veina izvedenica potie od imenica posredno preko prideva: kukuruznica, lukovaa, jemenica, prosenica, raovica, medenjak, digernjaa, krvavica, ljivovik, vodnjika, medovina, jabukovaa, komovica, komovaa, krukovica, onajzovica, oskoruovaa, oskoruovica, ljivovica, trenjovica, trenjovaa, lozovina, vinjovik, salep, pae, kembe. U analiziranoj grai nalazi
289
se jedna leksema koja je kongruentna imenika sintagma i koja takoe spada u ovu motivacionu grupu: jalova orba. Ostali motivacioni principi zastupljeni pri izvoenju leksema iz oblasti kulinarstva manje su frekventni: boja (zerde, rujevo vino/rujno vino), ukus (kiselica, alva, turija, raso, izgled i oblik (tanka, kola, taci, drktakice), posue (uvee), nain sluenja (baklava, esnica), posebna okolnost spravljanja (postupaonica, dobrodonica, oeldija, zdravica, varica, vasilica), vreme (jutronica, sinonica/sinotnica), karakteristina osobina (piora, rovito jaje, saganlija), personifikacija (Vinko Lozi), deminutivi (orbica, lebac/ljebac, proa/proja, pogaica, cipovka, somuni, kolai, kolaii, pituljica, kobasica, sirac, vince, poskurica), augmentativi (orbetina, orbina, kola, somunina), pacijens (pivo, maslo), flora (gra, pasulj, salep). III.5. Hronoloka raslojenost Na osnovu podataka koje navodi JAZU, a koje se tiu najranijih pomena leksema u knjievnim i leksikografskim delima, u analiziranoj grai mogu se izdvojiti sledei slojevi: 1) lekseme posvedoene od XIII stolea: hlb (oblici leb, ljeb su prvi put posvedoene u Vukovom reniku), maslo, mleko, vino, voda; 2) lekseme potvrene od XIV veka: sir, pivo, koljivo; 3) lekseme posvedoene od XV stolea: pogaa, pitije, rakija; 4) lekseme posvedoene od XVI veka: juha (oblik juva je prvi put posvedoen u Vukovom Rjeniku), prga, lebac/ljebac, pogaica, somun, kola, kobasica, medovina, vince; 5) lekseme potvrene od XVII stolea: orba, kiselica, ganci, bekot, prosenica, pita, utipak, suduk, krvavica, purak, povlaka, skorup, kava/kafa, vodnjika, erbe, peenica; 6) lekseme posvedoene od XVIII veka: bulgur (oblik bungur je prvi put posvedoen u Vukovom reniku), cicvara, rezanci, mamaljuga, peksimet, ljepi, proa/proja, cipovka, somuni, baklava, evap, pecivo, peenka, peenje, pilav, podrobac, unka, kombost, vealica/vjealica, oaf(p), papula, varivo, mlaenica, sirac, varenik, kajmak, varenika, urda, buza, raso, komovica, komovaa, Vinko Lozi, varenik; 7) lekseme potrvene od XIX stolea; U ovoj grupi mogu se istaknuti dve podgrupe prvu ine lekseme koje su posvedoene pre prvog izdanja Vukovog Rjenika: jemenica, pura, rtnica, iler, ljivovik, vasilica. U drugu spadaju lekseme koje su potvrene tek u prvom izdanju Karadievog dela: orbetina, orbica, orbina, bungur, jagla, kokica, mandara, valjuka, kaamak, kulja, trganci, papa, tanka, ladnjaa, lukovaa, poleaka, lepina/lepinja, simit/simita, somunina, raovica, popara, prenica, aija, mavi, medenjak, guvaa, pasulj, pruta, pastrma, digernjaa, pituljica, pae, drktakice, kembe, sarma, pecivo, kalja, isjeak, uvee, ufteta, eke/keke, rovito jaje, prevrata, prevratua, kajgana, imbur, zerde, taci, savijaa, pekmez, prebranac, purak, saganlija, buevina, turija, gruavina/gruevina, jomua, limunada, salep, ju-
290
AGATA KRUSZEC
tronica, sinonica/sinotnica, ljoka, jabukovaa, prevarenik, komadara, krukovica, onajzovica, oskoruovaa, oskoruovica, prepeenica, ljivovica, trenjovaa, trenjovica, zagorelica, cavarika, omuine, puntvain, rujno vino/rujevo vino, vinjovik, esnica, poskura, poskurica, postupaonica, varica, dobrodonica, oeldija, zdavica. Na osnovu navedenih podataka mogu se izvui sledei zakljuci: 1) Lekseme posvedoene u pisanim spomenicima od XIII i XIV veka psl. su porekla, prisutne su u svim ostalim slov. jezicima (izuzev imenice koljivo grke provenijencije i prisutne u jezicima iz vizantijskog kulturnog kruga) i ine najstariji sloj srp. jezika. 2) Od XV veka pojavljuju se u srp. jeziku lekseme tur. i ital. porekla. 3) Tokom XVII veka u spomenicima pojavljuju se dodatno imenice rum. provenijencije. 4) U XVIII stoleu pojavljuju se posuenice iz nem. i ma. jezika. 5) Najobimniju grupu leksema ine one kojih prvi pomeni pojavljuju se poetkom XIX veka, a naroito u prvom izdanju Karadievog dela. to ne znai da je ovaj sloj leksema nastao tek u XIX veku. Uzimajui u obzir jeziku specifinost Vukovog Rjenika, u njemu zastupljena kulinarska terminologija ima jedno posebno obeleje usmeno prenoenje. Dakle, iako se u ovom delu prvi put navodi, ne znai to da se ranije nije upotrebljavala. III.6. Geografska raslojenost leksikog fonda III.6.1. U prvom izdanju Vukovog Rjenika zastupljen je niz teritorijalno markiranih leksema, za koje autor upotrebljava geografske kvantifikatore: Srijem, Baka, Banat, Resava, Ercegovina, Rvatska i Slavonija. Ova izdeferenciranost leksike mase prouzrokovana je sledeim faktorima. Na odreenim podrujima postoje razlike koje se tiu refleksa praslovenske foneme . U analiziranoj grai zastupljeni su ekavski oblici obeleeni kvantifikatorom Resava i Srijem: leb, mleko, kao i (i)jekavski koji prema Vuku spadaju u fond leksema karakteristian za Hercegovinu: isjeak, ljeb, mlijeko, sjecavac. U drugom sluaju re je o varijantski markiranim leksemama koje na razliitim podrujima obeleavaju istu realiju. I tako, leksema juva navodi se sa informacijom da se upotrebljava u Slavoniji i Hrvatskoj. Varijanta lekseme pasulj (koja se inae navodi sa primedbom da se upotrebljava u Sremu, Bakoj i Banatu) gra prema Vuku spada u fond leksema karakteristinih za Hercegovinu. Leksema kulja prema informacijama navedenim u analiziranom delu spada u grupu banatskih regionalizama. U treu grupu svrstani su meuleksiki fonemski dubleti: kafa koja se prema Vuku upotrebljava na podruju Vojvodine, dok se u ostalim predelima koristi leksema kava. Zadnju grupu ine lekseme koje obeleavaju realije prisutne samo na odreenom podruju. I tako, sa kvantifikatorom Srem, Baka i Banat navode se: cipovka, taci; kao sremaki regionalizmi date su: kiselica, oparua, iler; sa obelejem Srem, Banat navedena je leksema varenik.
291
III.6.2. Najveu grupu u vezi sa savremenom geografskom rasprostranjenou ine lekseme zastupljene jedino na s-h. govornom podruju. U nju su svrstane sledee lekseme: buevina, esnica, dobrodonica, drktalice, gruavina, gruevina, guvaa, isjeak, jabukovaa, jemenica, jomua, jutronjica, kiselica, kokica, kola, kolai, kolaii, komovaa, krukovica, kvaenica, ladnjaa, lebac, ljepi, lozovina, medovina, mlaenica, natrenik, omuine, oparnica, oparua, oskoruovaa, oskoruovica, piora, podrobac, poleaka, povlaka, prebranac, prepeenica, prevarenik, prevrata, prevratua, proja, prosenica, prenica, pura, purak, raovica, rtnica, rujno vino, rujevo vino, satrica, savijaa, sjecavac, sinonica, sinotnica, sirac, ljivovica, ljivovik, ljoka, tanka, trenjovica, trenjovaa, valjuka, varica, vasilica, vealica, vjealica, vince, Vinko Lozi, vinjovik, vodnjika, vodurina, zagorelica. Drugu grupu ine lekseme koje imaju ekvivalente u svim grupama slov. jezika: gra, jagla, juva, kafa, kobasica, kola, krvavica, leb, limunada, maslo, mleko, pasulj, pecivo, peenje, pivo, prga, raso, sir, skorup, unka, varivo, voda. Dodatno, grupu leksema koje imaju svoje ekvivalente u sln. jeziku ine: gibanica, lebac, medenjak, peenica, peenje, peenka, pogaa, pruta, rezanci, taci, trganci, varenik, varenika, zdravica, ganci. A u grupu leksema koje imaju svoje ekvivalente u istonojunoslov. jezicima spadaju: alva, baklava, buza, orba, eke, evap, ufteta, uvee, gibanica, kajgana, kajmak, koljivo, kombost, krvavica, pae, pastrma, pasulj, peenje, pekmez, peksimet, pilav, pita, pitije, pivo, pogaa, poskura, pruta, rakija, rovito jaje, salep, sarma, simit(a), somun suduk, kembe, turija, urda, zerde, bungur, oaf(p). Grupu leksema koje su zastupljene takoe u rum. jeziku ine: alva, baklava, bungur, buza, orba, eke, evap, ufteta, kajmak, kola (kao pozajmljenica slovenskog porekla), koljivo, pae, pastrma, pekmez, peksimet, pilav, pita, pitije, pogaa, poskura, prga (posuenica), rakija, salep, sarma, simit(a), somun, suduk, unka, urda. Dakle, ovde su u pretenoj meri svrstani turcizmi i grecizmi. U fond leksema zajednikih sa alb. jezikom spadaju: orba, kajgana, kajmak, kola, oaf(p), pae, pastrma, pekmez, peksimet, pitije, pogaa, pruta, simit(a), somun, suduk, urda. I u ovom sluaju re je pre svega o turcizmima. U grupu leksema koje imaju ekvivalente u gr. jeziku svrstane su: alva, evap, ufteta, kajmak, koljivo (odakle je leksema poreklom), pae, papa, pastrma, pasulj, pekmez, peksimet, pita, pitije, pogaa, rovito jaje, salep, simita, somun, kembe, turija, urda. U fondu leksema koje imaju ekvivalente u ma. jeziku nalaze se: cicvara, cipovka (izvor za srp. leksemu), kobasica, kola (kao pozajmljenice slovenskog porekla), lepinja (izvor za srp. leksemu), peksimet, pogaa. U analiziranoj grai nalazi se grupa leksema koje imaju ekvivalente u svim jezicima, tzv. internacionalizme: kafa, limunada, papa, vino. Leksema koljivo prisutna je u jezicima koje se nalaze u vizantijskom kulturnom krugu.
292
AGATA KRUSZEC
IV. VUKOVA TRPEZA DANAS Nain ishrane rezultat je uzajamnih delovanja raznovrsnih faktora. Kao to je ve na poetku spomenuto, ishrana seoskog stanovnitva zavisi pre svega od hidro- i orografskih, meteorolokih prilika i ima u prvom redu sezonski karakter. Na nju su uticala takoe migraciona kretanja koja su prouzrokovala meanje obiaja i navika u ishrani. Ali, tokom XIX, a naroito u XX veku najveu ulogu u procesu formiranja neega, to bi se moglo nazvati srpskom kuhinjom, odigrali su drutveno-ekonomski inioci: nastanak i razvoj graanstva, premetanje stanovnitva iz sela u grad, razvoj industrije, drugim reima urbanizacija srpskog drutva. Dodatno, u ekscerpiranoj grai predstavljen je dijalekatski obojen materijal iz poetka XIX stolea. Re je dakle o teritorijalno markiranom leksikom fondu ijeg deo, takoe u ono doba, nije bio poznat u drugim krajevima s-h govornog podruja. Svi navedeni faktori prouzrokovali su situaciju, u kojoj su neke ranije poznate lekseme iz kulinarske terminologije nestale, a umesto njih su se pojavile druge koje obeleavaju iste realije, ili designat je nestao zajedno s leksemom koja ga je definisala. Iako je Karadievo delo polazna taka neprekidnog razvoja srpskog knjievnog jezika, dananji standard karakterie velika udaljenost u odnosu na Vukovo doba. Da se pokae koji se deo kulinarske leksike zastupljene u prvom izdanju Vukovog Rjenika upotrebljava se u savremenom srp. jeziku, izvrena su istraivanja pomou anketa. Informatori su bili studenti diplomskih i postdiplomskih studija Univerziteta u Novom Sadu i u Beogradu, iz razliitih smerova i koji su poreklom iz raznih delova Srbije i Crne Gore. Na osnovu popunjenih upitnika moe se zakljuiti sledee: 1) U analiziranom leksikom fondu moe se izdvojiti grupa leksema koja su svima poznata i koje svi upotrebljavaju: alva, baklava, esnica, orba, orbica, evap, gibanica, kaamak, kafa, kajmak, kobasica, kola, kolai, kolaii, krvavica, lepinja, limunada, medenjak, pasulj, peenica, peenje, pecivo, pekmez, pilav, pita, pivo, pogaa, pogaica, prebranac, prepeenica, proja, pruta, prenica, rakija, rezanci, rovito jaje, sarma, savijaa, sir, ljivovica, unka, turija, utipak, vealica, vino. 2) Moe se takoe izdvojiti grupa leksema uopte neupotrebljavanih i nepoznatih u vezi sa kulinarstvom: bekot, buevina, bungur, buza, cavarika, orbina, eke, dobrodonica, gruavina, isjeak, jagla, jomua, jutronjica, juva, kalja, keke, kombost, mavi, natrenik, omuine, onajzovica, oparnica, oparua, oaf/oap, oeldija, peksimet, piora, poleaka, poskura, poskurica, postupaonica, povlaka, prevratua, prga, proa, puntvain, purak, rakijeina, raovica, rujevo vino, rtnica, saganlija, satrica, simita, sinotnica/sinonica, somunina, tanka, varica, vodnjika, zerde. 3) Kao i grupa leksema poznatih, ali neupotrebljavanih: imbur, aija, drktalice, guvaa, kiselica, kola, kava, komadara, krukovica, ljeb, ljebac, ljepi, lozovina, lukovaa, maslo, mlaenica, oskoruovaa, oskoruovica, pae, papula, peenka, pituljica, prevarenik, prevrata, prosenica, pura, rakijetina,
293
salep, sirac, skorup, somuni, iler, trenjovica, trganci, varenik, varenika, vjealica, vodurina, zagorelica, ganci. Od ukupnog broja analiziranih leksema (189) samo 45 nalazi se danas u svakodnevnoj upotrebi. Ostale ili spadaju u fond dijalekatski markiranih leksema, poznatih samo na odreenim podrujima, ili su uopte izale iz upotrebe, ili su poznate kao arhaizmi ili teritorijalno markirane lekseme, ali nisu u upotrebi. Sauvane su lekseme koje obeleavaju optije pojmove povezane sa kulinarstvom, lekseme prisutne na irem podruju junoslov., uopte slov. ili u raznim jezikim grupama (internacionalizmi), kao to su na primer kafa, kobasica, kola, krvavica, limunada, vino. Od onih leksema koje su karakteristine samo za s-h govorno podruje ostale su u upotrebi one koje obeleavaju realije prisutne na celoj teritoriji, kao to su: prepeenica, proja, prenica, rakija, sarma, ljivovica, vealica. Izale su iz upotrebe lekseme koje su obeleavale specifine vrste jela i pia, na primer: buevina, bungur, cavarika, gruavina, isjeak, jagla, kalja, onajzovica, poleaka, prga, puntvain, purak, raovica, tanka, vodnjika, zerde. Umesto nekih pozajmljenica pojavile su se u savremenom srp. jeziku domae rei za obeleavanje pojedinih realija, npr. umesto leksema peksimet i bekot danas upotrebljava se dvopek. Ne koriste se vie i neke od fonetskih dubleta leksema koje su jo uvek prisutne u srp. i hrv. jeziku, na primer: umesto vukovskog buza, proa, povlaka (koje nisu poznate prema izvrenim anketnim ispitivanjima) upotrebljava se danas boza i proja, pavlaka. Nisu vie u upotrebi neke stilski markirane lekseme, kao to su: rakijeina, somunina. Nestalo je takoe izdeferenciranje vode na jutronjicu i sinonicu/sinotnicu, kao i vrsta mleka: jomua, dok varenika (vareno mleko) svrstano je u grupu pasivno poznatih leksema.
Krakov
SKRAENICE 1. Izvori i literatura Blagojevi Blagojevi M., Srbija u doba Nemanjia, Bgd 1989. Bugarski Bugarski R., Strane rei danas: pojam, upotreba, stavovi, Zbornik Gradske biblioteke, Subotica 1996, s. 1725. Chevalier, Gheerbrant Chevalier J., Gherbrant, Rjenik simbola, Zagreb 1983. Cuisenier Cuisenier ., Etnologija Evrope, Bgd 1996. ajkanovi 1 ajkanovi V., Vino u religiji nekada i danas, Studije iz srpske religije i folklora 1925 1942, Sabrana dela, knj. 2, Bgd 1994, s. 383391. ajkanovi 2 V. ajkanovi, Renik srpskih narodnih verovanja o biljkama, Sabrana dela iz srpske religije i mitologije knj. 5, Bgd 1994. orevi 1 orevi T., Iz Srbije kneza Miloa, Kulturne prilike od 1815. do 1839. god., Bgd 1922, s. 4752. orevi 2 orevi T., Nai narodni obiaji, Na narodni ivot, Bgd 1923, s. 322. Filipovi Filipovi M. S., Kiselica i buza, Zbornik za drutvene nauke 15, NS 1956, s. 6268. Grbi Grbi M., Srpska narodna jela i pia iz sreza Boljevakog, SEZb 32, Bgd 1925, s. 169236.
294
AGATA KRUSZEC
Gri-Bijelokosi Gri-Bjelokosi L., Srpska narodna jela u Hercegovini i u Bosni, SEZb 10, Bgd 1908, s. 1226. Grubai, Tomi Grubai, Tomi, Srpske slave, Bgd 1980. Ivi Ivi P., Pogovor, Vuk S. Karadi, Srpski rjenik iz 1818. god., Sabrana dela Vuka S. Karadia II, Bgd 1964, s. 19271. Kneevi Kneevi S., Jadar Vukov zaviaj (Ishrana), Glasnik Etnografskog muzeja 27, Bgd 1964, s. 275300. Miovi Miovi Lj., ivot i obiaji Popovaca, SEZb 65, Bgd 1952, s. 8899. Mihajlovi Mihajlovi V., Iz nae kulinarije, Knjievni jezik 9/4, Sarajevo 1980, s. 724. Mijatovi Mijatovi M.S., Srpska narodna jela (sa prilogom o piima) u Leviu i Temniu, SEZb 10, Bgd 1908, s. 1052. Natrtnik Natrtnik V., Pomenska kategorija KRUH, Jezik in slovstvo 13, Ljubljana 1968, s. 2429, 5561. Nikoli Nikoli B., Triki govor, Srpski dijalektoloki zbornik 17, Bgd 1968, s. 469472. Palavestra Palavestra V., Narodna ishrana u okolini Litice, Glasnik Zemaljskog muzeja BiH. Etnologija. 24/25, Sarajevo 1969/70, s. 289297. Pavlovi Pavlovi J. M., Narodni ivot u Kragujevakoj Jasenici, SEZb 23, Bgd 1921, s. 5873. Petrovi P. Petrovi P., ivot i obiaji narodni u Grui, SEZb 58, Bgd 1948, s. 133138. Petrovi S. Petrovi S., Neki turcizmi u srpskohrvatskoj kulinarskoj terminologiji, Junoslovenski filolog 51, Bgd 1995, s. 223232. Radenkovi Radenkovi Lj., Hleb u narodnoj magiji balkanskih Slovena, Hl bt v slav nskata kultura, Etnografski institut s muze BAN , Sofija 1997. Radulovaki Radulovaki Lj., Tradicionalna ishrana Srba u Sremu, NS 1996. Stanoji Stanoji ., Popovi Lj., Gramatika srpskoga jezika, Bgd 2000. Stevanovi 1 Stevanovi M., Savremeni srpskohrvatski jezik I, Bgd 1975. Stojanovi Stojanovi Lj., ivot i rad vuka Stefanovia Karadia, Bgd 1924, s. 110 132, 653663. ipka ipka D., Osnovi leksikologije i srodnih disciplina, NS 1998. Trojanovi Trojanovi S., Starinska srpska jela i pia, Bgd 1989. Vlaji-Popovi Vlaji-Popovi J., Sh. olovina starinsko pie nalik pivu", Kodovi slovenskih kultura 2, Bgd 1997, s. 92 101. Vujaklija Vujaklija, Leksikon stranih rei, Bgd 1980. Vukovi Vukovi G., Praznici i obredna jela, Folklor u Vojvodini 9, NS 1995, s. 259265. Vuovi Vuovi D., O poreklu i znaenju rei KOLA, Na jezik 2, Bgd 1934, s. 241246. Zovko Zovko I., Narodna jela i pia po Bosni i Hercegovini, ZNO 1, Zagreb 1896, s. 107118. 2. Jezici arap. arapski alb. albanski brus. beloruski bug. bugarski crkv. crkveni ak. akavski e. eki eng. engleski fr. francuski germ. germanski gr. grki hrv. hrvatski ie indoevropski ital. italijanski kaj. kajkavski lat. latinski lit. litvanski lot. lotvanski ma. maarski mak. makedonski nem. nemaki ngr. novogrki nnem. novonemaki nvnem. novovisokonemaki sterr. austrijski pers. persijski
295
polj. poljski rum. rumunski sgr. srednjegrki s-h srpski i hrvatski sln. slovenaki slov. slovenski srgr. srednjegrki srlat. srednjelatinski
srnem. srednjenemaki srp. srpski srus. staroruski stprus. staropruski svnem. srednjevisokonemaki tur. turski ukr. ukrajinski
3. Renici BER Blgarski etimologien renik 16, Sofi 19712000. ERS Skok P., Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika 14, Zagreb 1971 1974. SS timologieski slovar slavnskih zkov 126, Moskva 19741999. Gluhak Gluhak A., Hrvatski etimoloki rjenik, Zagreb 1993. JAZU Rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika 193, JAZU, Zagreb 18801975. Karowicz Karowicz J., Sownik gwar polskich 16, Krakw 19001911. Machek Machek V., Etymologick slovnk jazyka eskho, Praha 1968. MS Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika 16, Novi Sad 19671976. SANU Renik srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika 115 (A nokavac), SANU, Beograd 19591982. kalji kalji A., Turcizmi u srpsko-hrvatskom jeziku, Sarajevo 1973. Sawski Sawski F., Sownik etymologiczny jzyka polskiego 15, Krakw 19521982. Snoj Snoj M., Slovenski etimoloki slovar, Ljubljana 1997. Vasmer Vasmer M., timologieski slovar russkogo zka 14, Moskva 1964 1973. 4. Druge skraenice augm. augmentativ Bgd Beograd BiH Bosna i Hercegovina bot. botanika dem. deminutiv dijal. dijalekatski Erc. Hercegovina etn. etnografski fig. figurativno hip. hipokoristik JF Junoslovenski Filolog mat. matematika nar. narodni npr. na primer NS Novi Sad pej. pejorativno pokr. pokrajinski Res. Resava sev. severni SEZb Srpski etnografski zbornik aljiv. aljivo top. topografski v. vidi zast. zastarelo ZNO Zbornik za narodni ivot i obiaje Junih Slavena zool. zoologija
296
Agata Kruec
AGATA KRUSZEC
KULINARI VUKA KARADIA KULINARNA TERMINOLOGI V PERVOM IZDANII SERBSKOGO SLOVAR " VUKA STEFANOVIA KARADIA (1818) Rezy me V nastoe rabote avtor rassmatrivaet nazvani gotovh blyd (i razlinh pievh polufabrikatov), a take napitkov, pomeenne v pervom izdanii Serbskogo slovar (1818) Vuka Karadia. V state predstavlena kulinarna terminologi, ee semantieskoe razvitie, proishodenie i rasprostranennost v sovremennom serbskom zke.
DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE (U PUBLICISTIKOM STILU STANDARDNOG SRPSKOG JEZIKA)1
NATAA BUGARSKI
UDC 811.163.41'367.622
Kratak sadraj. U ovom radu analizirane su sintaksiko-semantike karakteristike deadjektivnih imenica upotrebqenih kao sredstva kondenzacije reeninog sadraja. Osnovni ciqevi bili su da se rekonstruiu reenini sadraji u semantikoj bazi deadjektivnih imenica, te da se utvrdi kojoj vrsti subordiniranih ili koordiniranih reenica oni pripadaju s obzirom na svoje znaewe i funkciju koju obavqaju, kao i da se prema strukturi precizno utvrde tipovi predikata u rekonstruisanim dubinskim reeninim strukturama. Iako je graa ekscerpirana iz publicistikog stila savremenog srpskog jezika, zadatak rada bio je da se opiu osnovne karakteristike i osobenosti deadjektivne imenice kao sredstva nominalizacije, a ne karakteristike ovog funkcionalnog stila. Kqune rei: deadjektivna imenica, nominalizacija, transformacioni test, sintaksa, semantika, srpski jezik.
. UVOD 1. Uvodne napomene. Predmet ovog rada jeste deadjektivna imenica u funkciji kondenzatora reeninog sadraja. Deadjektivna imenica jeste imenica izvedena od prideva procesom sufiksalne tvorbe rei. Sam proces reenine kondenzacije podrazumeva pojavu nereeninih jezikih sredstava u funkciji saoptavawa reeninog sadraja. Jezika sredstva koja imaju funkciju kondenzatora predstavqaju povrinska, dakle (u generativnom smislu) sekundarna jezika obrazovawa, iju semantiku bazu u dubinskoj strukturi iskaza zastupaju, u stvari primarna, razvijena reenina obrazovawa od kojih su, zapravo, reenini kondenzatori u generativnom smislu i derivirani" (Radovanovi 1990: 1314). S obzirom na to da li su direktno ili indirektno derivirana iz odreene dubinske reenine strukture sa predikatom u finitnom glagolskom obliku, sva jezika sredstva u funkciji kondenzatora u srpskom jeziku Milorad Radovanovi (1990: 14) podelio je u dve
1 Prvobitna verzija ovog teksta predstavqa magistarsku tezu pod istim naslovom, odbrawenu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, 10. juna 2004. godine. Ovaj tekst sadri izmene koje su unesene zahvaqujui dragocenim sugestijama prof. dr Ivane Antoni, prof. dr Milorada Radovanovia i prof. dr Jovana Jerkovia.
298
NATAA BUGARSKI
grupe. Prvu grupu ine verbidi, odnosno infinitiv i glagolski prilozi, proli i sadawi, zatim deverbativna imenica, engleski gerund, deverbativni prilozi, deverbativni pridevi i deadjektivna imenica. S druge strane, kao kondenzatori ija je semantika baza odnosno predikacija samo implicirana i rekonstruie se na osnovu pravila date jezike kompetencije, a u zavisnosti od konkretnog lingvistikog i ekstralingvistikog konteksta, pojavquju se apozitivna obrazovawa, imenice koje nisu ni deverbativne niti deadjektivne, leksiki signali presupozicije, prosentencijalizatori, reenini ekvivalenti. Proces u kome se umesto verbalnih struktura, tj. struktura sa finitnim glagolskim oblikom pojavquju nominalne jedinice, odnosno deverbativne i deadjektivne imenice, u lingvistici se naziva nominalizacija. Stoga e se u daqem izlagawu deadjektivne imenice pomiwati kao rezultati reenine kondenzacije, kao opteg procesa, ili kao rezultati procesa nominalizacije, shvaenog kao tip procesa kondenzacije. Osnovni ciqevi ovog rada jesu upravo 1) da se rekonstruiu reenini sadraji u semantikoj bazi deadjektivnih imenica, 2) i da se utvrdi kojoj vrsti subordiniranih ili koordiniranih reenica oni pripadaju s obzirom na svoje znaewe i funkciju koju obavqaju, 3) te da se prema strukturi precizno utvrde tipovi predikata u dubinskoj strukturi deadjektivnih imenica. Zbog ogranienog obima rada ne mogu se uspostaqati paralele i praviti poreewa sa ostalim sredstvima kondenzacije, osim u sluaju kada je u pitawu deverbativna imenica, kao jezika jedinica koja je prema svojim gramatikim svojstvima najblia deadjektivnoj imenici. Zadatak ovog rada jeste da ukae na osnovne karakteristike i osobenosti deadjektivne imenice kao sredstva nominalizacije u savremenom srpskom jeziku, budui da ovaj problem u domaoj literaturi nije detaqnije razmatran. Na taj nain ovaj rad bi trebalo da doprinese prouavawu itavog sistema kondenzacionih sredstava u srpskom jeziku. Pri tom moja namera nije bila da opisujem karakteristike funkcionalnog stila iz kojeg je graa bila ekcerpirana. 2. Prikaz literature. Na proces reenine kondenzacije, rasprostrawen u svim indoevropskim jezicima, skrenuli su pawu predstavnici Prake lingvistike kole i od tada wegovom prouavawu pristupalo se na razliite naine, a u duhu aktulenih lingvistikih pravaca. Iscrpan prikaz svetske i domae literature vezane za problem kondenzacije u jeziku izneo je Milorad Radovanovi (1977a, 1977b) u svojoj doktorskoj tezi odbrawenoj 1976. godine. Ovaj autor, izmeu ostalog, ukazuje na to da je u svojim ranim fazama generativna gramatika dala znaajan doprinos na poqu reenine kondenzacije. Pokazalo se da su neka metodoloka reewa nekih generativista posebno pogodna za prouavawe dubinskih reeninih struktura i wihovih povrinskih eksponenata. Znaajna su i wihova zapaawa koja se tiu mogunosti derivacije povrinskih nominalnih struktura iz dubinskih verbalnih. Kako navodi Radovanovi, prouavawa generativista u ovoj obla-
DEADJEKTIVNA IMENICA KAO SREDSTVO NOMINALIZACIJE
299
sti idu u tri pravca. Tako predstavnici jednog pravca u svom nastojawu da definiu prirodu dubinskih struktura u jeziku pawu posveuju subordiniranim nereeninim povrinskim sintaksikim elementima tipa komplementizator" (npr. infinitiv, gerundi, deverbativna imenica, i sl.), koje u dubinskoj strukturi zastupaju subordinirane klauze odreene vrste. S druge strane, oni se posebno okreu prouavawu nominalizovanih iskaza i transformacijama koje prevode dubinske reenine strukture u povrinske nominalne, a ustanovqava se i opti pojam nominalizacije, kao vaan teorijski konstrukt. Zatim, iz logike preuzimaju pojam presupozicije (= pretpostavke), koji, kada se odnosi na jezik, podrazumeva nereenine jezike elemente kao povrinske eksponente dubinske reenine presupozicije. Kada je pak re o prouavawu deadjektivnih imenica, istiu se radovi Pemysla Adameca (1973, 1973a), Z. Vendlera (1968), F. Boweresa (1969) i J. S. Bowersa (1975). Zanimqiv pristup prouavawu deadjektivnih imenica u okvirima kategorijalne gramatike postoji u monografiji pod naslovom Categorial Grammar and Word-Formation: The De-adjectival Abstract Noun in English (Reichl 1982). Iako je ve iz naslova jasno da je u sreditu pawe morfoloka analiza deadjektivnih imenica, derivacija deadjektivnih imenica dovedena je u vezu sa wihovom funkcijom kao sredstvom nominalizacije, i pri tom su posmatrane osobenosti deadjektivnih imenica kao delova leksikona jednog jezika. Kada je u pitawu prouavawe procesa kondenzacije u srpskom odnosno srpskohrvatskom jeziku, moe se konstatovati da su pojedini problemi u potpunosti rasvetqeni. Tako su opisane karakteristike deverbativnih imenica: Imenica u funkciji kondenzatora , (Radovanovi 1977a: 63144, 1977b: 81160), O kondenzaciji reenice" kao jezikom postupku, O nominalizaciji" kao jezikom postupku, O znaewu rei i gramatikom tumaewu nominalizovanih iskaza", O nominalnom i verbalnom stilu" u jeziku (Radovanovi 1990: 1350),2 Nominalizacija i negacija (Radovanovi 1990a: 407416), On nominal and verbal style: cultures and languages in contact? (Radovanovi 2001: 4148), Iskazivawe agensa uz deverbativne imenice (Tanasi 1996: 7987), O nominalizaciji i nasleivawu strukture argumenata (Raki 1998: 1533), i verbidi, odnosno infinitiv: Problematika srpskohrvatskog infinitiva (Ivi 1972: 115138), Infinitiv u srpskom i maarskom jeziku (Zveki-Duanovi 2001: 2595),3 i glagolski prilozi, proli i sadawi: O srpskohrvatskim gerundima (Ivi 1995: 153174), Prilog vremena sadaweg u delima Dobrice osia (Vukovi 1969: 6179), Znaewe i funkcija glagolskih priloga u romanu Usta puna zemqe" Branimira epanovia (Su2 etiri prethodno navedena rada nalaze se u kwizi Spisi iz sintakse i semantike (Radovanovi 1990). 3 Duanka Zveki-Duanovi nije se direktno bavila ifinitivom kao reeninim kondenzatorom, ve je izvrila kontrastivnu analizu moguih upotreba infinitiva u dva jezika, u srpskom i u maarskom.
300
NATAA BUGARSKI
boti 19771978: 5357), Srpskohrvatski priloki participi neke karakteristike (Feleko 1981: 139146). Ono to pada u oi svakome ko traga za literaturom vezanom za ovu problematiku jeste da se o deadjektivnim imenicama kao sredstvu nominalizacije, odnosno kondenzacije u srpskom jeziku moe malo toga pronai. Deadjektivna imenica svakako je u tom smislu ostala na marginama nae nauke o jeziku, i autoru ovog rada na raspolagawu su bile samo pojedinaene napomene u okviru radova koji se bave kondenzacijom i procesima s tim u vezi, poput dekomponovawa predikata, birokratizacije jezika i sl. S obzirom na ovu iwenicu osnovna literatura koriena u ovom radu jeste ona koja se tie konkurentnih, boqe prouenih, jezikih sredstava kojima se kondenzuje reenini sadraj, pre svega literatura vezana za deverbativnu imenicu kao sintaksiki najsliniju deadjektivnoj imenici, ali i u vezi sa glagolskim prilozima i infinitivom. 3. Postavqawe problema. Metodoloka reewa. U skladu sa u ovom radu postavqenim ciqevima, koji obuhvataju analizu karakteristika i ponaawa konstrukcija sa deadjektivnim imenicama u funkciji kondentzatora reeninog sadraja, i rekonstrukciju wihove semantike baze, opredelila sam se za test parafraze. Princip analize koji podrazumeva rekonstrukciju dubinske strukture reenice koju u povrinskoj strukturi reprezentuje predloko-padena konstrukcija sa deadjektivnom imenicom, pokazao se kao izuzetno dobar u analizi razliitih tipova kondenzatora.4 Provedena sintaksiko-semantika analiza primera kao krajwi ciq ima utvrivawe generativnog porekla5 odnosno semantike baze iskaza. Govorei o deverbativnim imenicama u fukciji kondenzatora, Milorad Radovanovi (1977a: 85) konstatovao je da redovna mogunost da se, u povrinskoj strukturi iskaza, nominalna konstrukcija sa deverbativnom imenicom kao kondenzatorom reeninog znaewa zameni odgovarajuom verbalnom, tj. reeninom formacijom, jasno upuuje na generativnu sekundarnost takvih sintaksikih obrazovawa, odnosno na jedan od vidova ispoqavawa sintaksiko-semantike pojave poznate pod nazivom nominalizacija". Ovaj zakquak u potpunosti se odnosi i na deadjektivne imenice u istoj funkciji. Kao osnovni postupak u analizi bie primewivan transformacioni test koji podrazumeva, dakle, rekonstrukciju dubinske strukture i koji e grafiki biti prikazan na sledei nain: [ ]. Rekonstruisane dubinske reenine strukture iji su povrinski eksponenti deadjektivne imenice bie analizirane s obzirom na svoje sintaksiko-semantike karakteristike. Reenice u semantikoj bazi deadjektivnih imenica odreuju se prema funkciji u reeninom kom4 Ovo metodoloko reewe uspeno su primenili u svojim radovima Milka Ivi (1972, 1995: 153174), Milorad Radovanovi (1977a, 1977b, 1990: 1350, 1990a), Gordana Vukovi (1968), Qiqana Suboti (19771978), Kazimje Feleko (1981). 5 Termin generativno poreklo (u sinhronom, a ne u genetskom ili dijahronom smislu) koristi se u znaewu koje mu pridaje generativna gramatika.
301
pleksu, a u odnosu na korelativnu predikaciju,6 kao i prema svom znaewu. Formalni kriterijum prema kojem bi veznika sredstva bazinih reeninih sadraja bila relevantna za wihovu tipologiju, nije primewivan u ovom radu. Odabrani kriterijumi analize uslovili su i raspodelu grae u samom radu, to znai da graa nije razvrstavana prema padenim oblicima u kojima su deadjektivne imenice u povrinskoj reenici upotrebqene, ve prema tipovima, odnosno znaewima i funkcijama reenica koje se rekonstruiu u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u dubinskoj strukturi iskaza. Vano je istai da sam prilikom transformacije povrinskih struktura obavezno navodila minimalni kontekst u dubinskoj strukturi, neophodan za wihovu pravilnu interpretaciju. Posebno su isticani reenini elementi u neposrednoj vezi sa analiziranom deadjektivnom imenicom, pri tom se pre svega misli na upravnu, korelativnu, predikaciju, od ijih sintaksikih i semantikih karakteristika esto zavisi upotreba deadjektivnih imenica, ali i na ostale delove povrinske reenice:
Vrednost proizvodwe iznosi 40 miliona US dolara, [ to koliko je proizvodwa vredna iznosi 40 miliona US dolara]; I sama ivim od malog ekrana; i posle etvrt veka staa imam zazor od kamere, od odgovornosti, vagam teinu svake rei, [ zazirem od toga da budem odgovorna]; Sva oseawa ugroenosti slivaju se u masovnu borbenost, spremnost za odluan boj, do konanog reewa". [ to kako [qudi] oseaju ugroenost sliva se u masovnu borbenost to kako [qudi] oseaju da su ugroeni sliva se u masovnu borbenost]; Moda je to, misle sociolozi, jedno od objawewa iwenice da esi na ulazak u EU ne gledaju sa oduevqewem, mada 61 procenat ispitanika to prihvata kao nunu neophodnost. [ 61 procenat ispitanika to prihvata kao da je [to] nuno nepohodno].
3.1. Osnovni kriterijum prilikom izbora grae jeste morfoloki. Analizirane su imenice koje su sufiksalnom tvorbom direktno izvedene od prideva. Osim ovih imenica postoje i one koje se sa odreenim pridevom mogu dovesti samo u semantiku vezu, to se vidi na osnovu rekonstrukcije wihove semantike baze u kojoj se nalazi kopulativno-imenski predikat sa pridevom u leksikom jezgru, npr. imenice qubomora, sloga, itd. Budui da deadjektivne imenice u savremenom srpskom jeziku nisu dovoqno istraene, i kako je interpretacija dubinskih reeninih struktura reprezentovanih na povrinskom nivou deadjektivnim imenicama uslovqena lingvistikim i izvanlingvistikim kontekstom, smatrala sam da bi najpre trebalo precizno opisati osobine i upotrebu samo imenica direktno deriviranih od prideva. Takva analiza predstavqala bi onda teorijsku bazu u koju bi tek potom trebalo ukquiti i ostale imenice koje su u semantikoj vezi sa pridevima.
6 Pod terminom korelativna predikacija ili korelativni predikat bie podrazumevan suodnos dva predikata u okviru reeninog kompleksa sa integracijom ili bez integracije, odnosno predikacije koje se u sloenoj reenici neposredno odnose jedna na drugu.
302
NATAA BUGARSKI
Analiza koja sledi pokazae da ak i deadjektivne imenice direktno izvedene od prideva odstupaju od nekih polaznih pretpostavki u vezi sa wihovim karakteristikama. Tako je, na primer, Milorad Radovanovi (1977a, 1990) uputio na konstrukcije sa deadjektivnim imenicama u ijoj se semantikoj bazi nalaze reenine strukture sa kopulativnim predikatom tipa Cop + Lex(Adj). Iz primera: Verujem u realnost telepatije" [ Verujem da je telepatija realna], vidi se da je dolo do kondenzacije kopulativne predikacije sa inherentnom leksikom semantikom pridevskog tipa (1977a: 86). Deadjektivne imenice mogu se, meutim, dovesti u semantiku vezu sa prilozima, odnosno u wihovoj semantikoj bazi mogu biti impersonalne reenice sa kopulativno-prilokim predikatom tipa S = X(Adv) je (Posebna zanimqivost je iwenica da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to je posebno zanimqivo je[ste] iwenica]), i sa glagolima, kada je u wihovoj semantikoj bazi prost glagolski predikat (ova ekipa Partizana ima vrednost, uostalom to emo i pokazati optimista je Danko Lazovi [ ova ekipa Partizana vredi]). Ovakve interpretacije dubinskih reeninih struktura reprezentovanih na povrinskom nivou deadjektivnim imenicama uslovqene su lingvistikim i izvanlingvistikim kontekstom. Upravo stoga smatram da je neophodno najpre precizno opisati osobine i upotrebu pravih deadjektivnih imenica, da bi se tek potom analiza mogla proiriti i na ostale nedeadjektivne imenice koje se dovode u semantiku vezu sa pridevima.7 3.2. Iz analize su izostavqeni pojedini tipovi deadjektivnih imenica, pre svega lina imena (npr. Dragan, Milan, Dobrica, ivko, Milica, Novka i sl.) ili nazivi ivotiwa izvedeni na osnovu wihovih osobina (belka, aruqa, sivowa) i imenice iz klase nomina attributiva ili imenice sa znaewem nosioca osobine mukog odnosno enskog roda (prostak, glupan, mladi, lentina, istunka, ludaa, vetica, starica), budui da ove imenice nemaju funkciju kondenzatora. Imenice iz klase nomina attributiva, kao i nazivi ivotiwa, primarno ne oznaavaju predikaciju ve nosioca osobine kome se zapravo pripisuje neka osobina. Predikacija je kod ovih imenica tek sekundarno imenovana:
ini mi se da je neki smean udak, neto kao krotiteq tigrova [ ini mi se da je neki ovek koji je udan i [smean] ]; Struwaci irom sveta pokuavali su da naprave okoladu u vrstom stawu. [ qudi ko7 Karl Rajkl (Reichl 1982: 157190) pokazao je da se deadjektivne imenice u engleskom jeziku mogu razlikovati upravo s obzirom na wihovu derivaciju. Sve deadjektivne imenice podelio je na etiri vrste. U prvoj grupi se nalaze deadjektivne imenice koje se samo semantiki, ali ne i derivaciono, mogu dovesti u vezu sa pridevima (bliss), u drugoj su grupi imenice kod kojih u engleskom jeziku ne postoji odgovarajui pridev od koga su izvedene (velocity), treu vrstu ine deadjektivne imenice izvedene od derivaciono prostih prideva (badness), i u etvrtoj grupi nalaze se deadjektivne imenice izvedene od prideva koji i sami predstavqaju izvedenice (decentralizibility, notedness), pri tom pridev u osnovi deadjektivne imenice moe biti izveden od drugog prideva, od imenice ili od glagola.
303
ji su struni irom sveta pokuavali su da naprave okoladu u vrstom stawu].
Deadjektivne imenice kao delovi razliitih idiomatizovanih struktura ili fraza, takoe nisu analizirane zbog neralawivosti takvih izraza, kao i zbog visoke metaforinosti tako upotrebqenih deadjektivnih imenica:
To nije zato to neko eli da trenira strogou nad sopstvenim narodom; Al Xama je svojevremeno preuzela odgovornost za pokuaj ubistva Gadafija 1996. godine; Tek kada su u mranom skrovitu obe ruke ulisiene, izveden je na svetlost dana; treba da pokuamo da, u granicama svojih mogunosti, u Srbiji proizvedemo deo ili komponentu
3.3. Deadjektivne imenice karakterie mogunost razliitog stepena udaqavawa znaewa od znaewa prideva od kojih su izvedene.8 Takve deadjektivne imenice nisu vie u funkciji reeninih kondenzatora, pa su stoga izostavqene iz analize sprovedene u ovom radu. Kod pojedinih deadjektivnih imenica, na primer, vie se ne moe uspostaviti veza sa odgovarajuim pridevom, odnosno takve imenice izgubile su motivaciju: okolnost, umetnost, delatnost, jedinstvo, i sl., dok se znaewa jednog broja deadjektivnih imenica u mawem ili veem stepenu udaqavaju od znaewa prideva koji im se nalaze u osnovi: linost, javnost, veina, mawina, pogodnost, i sl. Takoe se uoavaju primeri deadjektivnih imenica kod kojih se umesto apstraktnog znaewa razvijaju konkretna imenika znaewa: sveanost svetkovina, mladost omladina, bogatstvo imovina, ili pak oni kod kojih ostaje samo imeniko znaewe: sadawost, budunost, unutrawost, pojedinost, itd.9 S druge strane, u najveem broju sluajeva, stepen leksikalizacije zavisi od neposrednog konteksta. Znaewe takvih deadjektivnih imenica u pojedinim primerima dovodi se u vezu sa nekim od znaewa prideva od kojih su izvedene, i tada se one ponaaju kao kondenzatori reeninog sadraja, a pri tom postoje i primeri u kojima je znaewe tih istih deadjektivnih imenica leksikalizovano, i one tada nisu u funkciji reeninih kondenzatora:
I danas, kada mi dou prijateqi, smatram da mi je dunost da ih posluim nekom dobrom hranom, pravim za wih raviole, woke, kanelone, i pri tom pazim da se nita od hrane ne baci, jer je bacawe hrane za mene i sada veliki greh. [ smatram da sam duna da ih posluim]; Na dunosti episkopa zapadnoamerikog Jovan Mladenovi je proveo osam godina nakon ega je ove godine na redovnom zasedawu Svetog Arhijerejskog sabora izabran za episkopa umadijskog.10
8 O ovom problemu pisao je Tvrtko Pri (1997) u svojoj kwizi Semantika i pragmatika rei u poglavqu 5. Secifinosti znaewa polimorfemskih leksema. 9 O ovome videti u najnovijoj kwizi Ivana Klajna (2003) Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo. Sufiksacija i konverzija. 10 U prvom primeru imenica dunost izvedena je od prideva duan upotrebqenog ovde u znaewu koje se u reniku SANU navodi kao drugo znaewe pod b: 2.b. koji iz neke
304
NATAA BUGARSKI
Ve je kupqeno nekoliko grla nesporne vrednosti. [ ve je kupqeno nekoliko grla koja su nesporno vredna]; Ton koji glavne politike stranke nameu na samom poetku ustavne rasprave vie ide u tom pravcu ko e vladati Srbijom a ne kako Srbija treba da bude ureena i na kojim vrednostima treba da se zasniva wen poredak.11 Posle tih rei, suewe je zatvoreno za javnost, ali je mnoge u Beogradu uznemirila mogunost da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti. [ ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to da je moguno da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti]; Ceo decembar prethodne i januar 2001. koristio sam svaku mogunost, kada baba i deda nisu tu, da pozovem hot-lajn i ujem glas jedne devojke. Da vidimo sad koliko su mawe mogunosti graanina Srbije od graanina Slovenije ili Hrvatske.12
3.4. Iako morfoloka analiza nije ciq ovog rada, ipak je za neka daqa prouavawa deadjektivnih imenica vaan podatak o sufiksima pomou kojih se izvode deadjektivne imenice u slubi reeninih kondenzatora. Svakako najfrekventniji sufiks jeste -ost (mladost, nezavisnost), u znatno mawem broju sluajeva pojavquju se imenice izvedene sufiksima -ina (brzina, teina), -stvo (zadovoqstvo, siromatvo), -oa (masnoa, tekoa), -ota (dobrota, istota), -izam (primitivizam, neutralizam), -ilo (crnilo, slepilo), -cija (kompetencija, elegancija), a kao sufiksi kojima je izvedena samo jedna imenica u korpusu pojavquju se sufiksi -luk (bezobrazluk), i -ica (krivica). Osnove na koje se dodaju ovi sufiksi mogu biti: neizvedeni jednosloni i viesloni pridevi (bahatost, blagost, brzina, lukavstvo), pridevi sa sufiksom -(a)n/ -ni (zavisnost, leernost, neminovnost), osnova radnog glagolskog prideva (radoznalost), osnove trpnih glagolskih prideva na -n i -t (vezanost, zapawenost, ganutost, zategnutost) ili od skraenih pridevskih osnova (bezobrazluk).13 3.4.1. Ovome bih dodala jednu vanu napomenu. Naime, imenice izvedene od trpnih glagolskih prideva, kao to je reeno, ubrajaju se u deadjektivne imenice, budui da trpni glagolski pridevi imaju sve osobine pravih prideva. S druge strane, ako se pogleda upotreba trpnog glagolskog prideva, uoava se da on moe biti u leksikom jezgru kopulativno-participskog predikata u reenicama sa pasivnom dijatezom
obaveze (obiajne, moralne, drutvene) treba da se uini, da se ukae, da se ima". U drugom primeru dolo je do uspostavqawa konkretnog znaewa imenice dunost: 2.a. redovan posao, sluba; poloaj, zvawe u slubi; poziv, zanimawe". 11 U prvom primeru imenica vrednost izvedena je od prideva vredan upotrebqenog ovde u znaewu koje se u reniku SANU navodi kao drugo znaewe: 2. koji je od vrednosti, dragocen", a ne u wegovom prvom znaewu: 1. koji radi s qubavqu i istrajnou, marqiv, radan". U drugom primeru imenica vrednost upotrebqava se u znaewu pozitivnih osobina ili vrlina. Tu je dolo do razvijawa konkretnog imenikog znaewa, i ne moe se govoriti o kondenzaciji. 12 U prvom primeru imenica mogunost izvedena je od prideva moguan upotrebqenog ovde u znaewu koje se u reniku SANU navodi kao prvo znaewe pod a: 1.a. izvodqiv, ostvarqiv". Drugi i trei primer pokazuju imenicu mogunost u konkretizovanom znaewu: 1.v. povoqna okolnost, povoqan uslov, pogodnost; prilika, zgoda; sredstvo, nain". 13 O svemu ovome detaqnije videti u: Klajn 2003.
305
(gde trpni pridev dovodimo u semantiku vezu sa glagolom), ili u leksikom jezgru kopulativno-imenskog predikata aktivne reenice (kada trpni pridev ne dovodimo u semantiku vezu sa glagolom). Ovaj drugi sluaj javqa se ukoliko se izgubi svest o aktualizovanosti radwe, a trpni pridev pone da se ponaa kao pravi pridev koji oznaava stawe ili osobinu koji se pripisuju subjektu reenice.14 Bez obzira na postojawe ove dve upotrebe, trpni glagolski pridevi imaju sve morfoloke karakteristike prideva, te je sasvim opravdano imenice od wih izvedene svrstati u grupu deadjektivnih imenica, a ne meu deverbativne imenice. Analiza e pokazati da li se ove deadjektivne imenice ponaaju drugaije od ostalih deadjektivnih imenica. 4. Izvori grae. Nakon postavqawa problema i utvrivawa osnovnih ciqeva ovog rada bilo je potrebno odabrati odgovarajuu jeziku grau koja bi pruila dovoqno materijala za samu analizu. Prethodna bavqewa procesom nominalizacije u standardnom srpskom jeziku, a prvenstveno radovi Milorada Radovanovia, pokazala su da ovaj proces karakterie odreene funkcionalne stilove kao to su novinarski ili publicistiki, pravni, administrativni, nauni, politiki i sl. Na izbor nominalizovanih namesto verbalnih struktura u ovim funkcionalnim stilovima bitno utiu izvanlingvistiki momenti koji se vezuju za wih. Tu se prvenstveno misli na intelektualizovanost, uoptenost i apstraktnost tematike onog domena kojem dati funkcionalni stilovi slue kao referencijalni instrument. Otuda jeziki izraz u tim stilovima karakteriu: ekonominost, sintetinost, bezlinost ili anonimizovanost, neovremewenost, nemodalnost, statinost, itd. (Radovanovi 1990: 15). Kako se upotrebom deadjektivnih imenica umesto odgovarajuih predikacija izostavqaju podaci o kategorijama lica i vremena, a pri tom se ni podatak o nosiocu osobine ili stawa ne mora eksplicirati, sasvim je jasno da su deadjektivne imenice pogodna jezika sredstva kojim se lako postiu navedene karakteristike jezikog izraza u pojedinim funkcionalnim stilovima. Budui da obim magistarskog rada ne dozvoqava analizu svih navedenih stilova u kojima nominalizacija iskaza dominira, odluila sam se za analizu primera koji pripadaju samo jednom funkcionalnom stilu novinarskom ili publicistikom. Pri tom sam se trudila da u korpusu budu zastupqeni primeri iz svih novinarskih anrova i iz razliitih vrsta tampe, od dnevnih i nedeqenih novina, pa sve do mesenih asopisa (Dnevnik, Politika, Nedeqni telegraf, Nin, Vreme, Jefimija, Republika). Graa je ekscerpirana sa ukupno 281 stranice navedenih publikacija. 5. Skraenice i simboli. U radu su korieni internacionalni simboli za oznaavawe vrsta rei, sintaksikih jedinica i sintaksikih odnosa. Stoga su oni, uprkos tome to je rad pisan irilicom, u
14 O kriterijumima na osnovu kojih se utvruje da li konstrukcija Cop + part. pass. predstavqa participski pasiv ili se radi o kopulativno-imenskom predikatu u ijem se leksikom jezgru nalazi trpni glagolski pridev koji se ponaa kao pravi pridev videti u radovima Ksenije Miloevi (1972, 1973, 1974, 1978) i Srete Tanasia (1982).
306
NATAA BUGARSKI
tekstu navoeni latininim pismom. Isto vredi i za simbolike izraze, i kada sadre i kada ne sadre jezike elemente. N NDeadj NDev V Vtranz Vcomplex. tranz Adj Adv S P Cop Lex ODet Nom Gen Dat Acc Instr Loc [ ] = = = = = = = = = = = = = = = = = = = = imenica deadjektivna imenica deverbativna imanica glagol tranzitivni glagol kompleksno-tranzitivni glagol pridev prilog reenica predikat glagolska kopula leksiko jezgro kopulativnog predikata obavezni determinator nominativ genitiv dativ akuzativ instrumental lokativ odsustvo odreene jezike jedinice u povrinskoj reenici = rekonstruisana semantika baza na dubinskom nivou
. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI GRAMATIKOG SUBJEKTA 1. Deadjektivna imenica moe da zauzme poziciju gramatikog subjekta reenice. Wome se u tom sluaju imenuje postojawe nekog svojstva, osobine ili stawa. Klauza15 koju rekonstruiemo u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u poziciji povrinskog, gramatikog subjekta naziva se subjekatskom klauzom. Ovaj se tip zavisnih reenica prema tradicionalnoj gramatici odreuje kao vrsta odnosnih, relativnih, ili kao vrsta izrinih, tj. dopunskih reenica. Drugaije tumaewe statusa subjekatske klauze dala je Ivana Antoni (2000a) govorei o jednom tipu subjekatskih klauza sa veznikom kada. Ova autorka ukazuje na specifinu poziciju subjekatske klauze u okviru reeninog kompleksa,16 u koji se ona implementira popuwavajui centralnu sintak15 Pod terminom klauza podrazumeva se konstrukcija proste reenice obavezno sintaksiki nesamostalne, koja po pravilu sadri veznik kao znak wene sintaksiko-semantike zavisnosti. U daqem tekstu bie upotrebqavani termini zavisna ili subordinirana reenica kao sinonimi termina klauza. 16 Termin reenini kompleks odnosi se na sloenu reeninu strukturu sa integracijom ili bez integracije.
307
siku poziciju poziciju subjekta, saglasno tome, wenoj se predikaciji pridaje status tzv. nezavisnog reeninog konstituenta subjekatskog implementa" (2000a: 31). Iz ovoga proizilazi, zakquuje autorka, da subjekatske klauze zapravo i nisu subordinirane iako su strukturirane po tom modelu, budui da one ne funkcioniu kao subordinirani reenini konstituenti tipa determinatora i komplementizatora. Dubinska subjekatska klauza, nominalizovana deadjektivnom imenicom na povrinskom nivou, uvodi se svojevrsnim veznikim spojem u ijem se prvom delu nalazi pokazna zamenica to, koja, kao informaciono redundantna, u pojedinim kontekstima moe biti izostavqena, dok se u drugom delu mogu, u zavisnosti od informacije koja se deadjektivnom imenicom prenosi, nai da, to, kad, koliko. Slino kao i kada su deverbativne imenice u pitawu (Radovanovi 1977b: 132), ako se samo konstatuje postojawe nekog stawa ili osobine, upotrebie se vezniki spoj (to) da,17 ali ukoliko je implicirana i neka dodatna informacija o sadraju bie upotrebqen neki od veznikih spojeva (to) to, (to) kad, (to) koliko.18 Deadjektivna imenica pojavquje se u poziciji gramatikog subjekta podjednako i u reenicama sa aktivnom i u reenicama sa pasivnom dijatezom. U oba sluaja u wenoj semantikoj bazi nalazi se subjekatska klauza. Razlika je, naravno, u tome to se u pasivnoj reenici u semantikoj bazi deadjektivne imenice nalazi subjekatska klauza koja ujedno predstavqa semantiki objekat korelativne predikacije.19 Meutim, kako je ciq ovoga rada da se uoe osnovne karakteristike deadjektivne imenice kao jednog od sredstava kondenzacije reeninog sadraja, kao i da se utvrdi koje to vrste reenica ona moe kondenzovati, nema osnova za odvojeno posmatrawe deadjektivne imenice kao subjekta aktivne ili pasivne reenice, jer se u oba sluaja u dubinskoj strukturi rekonstruie isti reenini tip subjekatska klauza. S druge strane, uoeno je da se kao relevantan semantiki kriterijum za razlikovawe deadjektivnih imenica u subjekatskoj poziciji pojavquje iskazanost odnosno neiskazanost nosioca osobine. Naime, kao to je ve reeno, deadjektivna imenica upotrebqena u ovoj funkciji imenuje postojawe nekog svojstva, osobine ili stawa, dok podatak o tome ko je ili ta je nosilac imenovanog stawa ili osobine moe biti poznat, i pri tom ekspliciran ili impliciran, moe biti anonimizovan, ili postoje situacije kada nosilac osobine ne moe da se uspostavi, odnosno ne postoji. S obzirim na tu iwenicu, deadjektivne
17 U ovom radu spojeve (to) da, (to) to, (to) kad, (to) koliko, i sl. uslovno u nazivati vezniki spojevi. 18 O kojim se tano dodatnim informacijama radi, bie rei prilikom same analize primera. 19 Deadjektivna imenica moe se pojaviti u ulozi subjekta i u reenicama sa refleksivnim i u reenicama sa participskim pasivom. Poto je i pasiv jedno od sintaksiko-semantikih sredstava za postizawe anonimizacije iskaza, upotreba deadjektivne imenice samo pojaava taj efekat.
308
NATAA BUGARSKI
imenice bie analizirane u okviru dve velike grupe: u jednoj e se nai primeri u kojima nosilac imenovane osobine nije poznat, a u drugoj e biti primeri u kojima deadjektivna imenica imenuje stawe ili osobinu iji je nosilac poznat.20 2. U uvodnom delu ovoga rada ukazano je na anonimizaciju iskaz kao na jednu od tipinih osobina publicistikog stila. Takoe je reeno da se anonimizacija postie, izmeu ostalog, nominalizacijom reeninih sadraja, kao jednim od najproduktivnijih procesa u tom smislu. Prikupqeni korpus pokazao je da postoji veliki broj primera upotrebe deadjektivnih imenica u subjekatskoj funkciji u kojima je upravo potreba za anonimizacijom iskaz uslovila da se nosioci osobina imenovanih deadjektivnom imenicom ne iskazuju. Ova pojava uoava se, pri tom, kako kod deadjektivnih imenica bez determinatora, tako i kod onih sa kongruentnim i inkongruentnim determinatorima. 2.1. Kada deadjektivna imenica u poziciji subjekta nema uz sebe neki od determinatora atributskog ili apozitivnog tipa, u najveem broju sluajeva signal nosioca osobine u povrinskoj strukturi nije ekspliciran. Takve nominalizovane forme transformiu se na dubinskom nivou na dva naina: u impersonalne reenine strukture ili u reenice u kojima je nosilac osobine ili stawa anonimizovan upotrebom prvog lica mnoine ili imenicom qudi, koja predstavqa neodreeno, uopteno mnotvo, odnosno, imenicom ovek koja ukazuje na neodreenog pojedinca. 2.1.1. U primerima koji slede deadjektivna imenica u funkciji povrinskog subjekta jeste eksponent reenice kojom se konstatuje postojawe nekog stawa u drutvu ili u prirodi. Ove deadjektivne imenice semantiki su ekvivalentne sintagmama koje ine pridev i imenica veoma apstraktnog i uoptenog znaewa, Adj + N: stabilnost stabilna situacija, neizvesnost neizvesna situacija, revolucionarnost revolucionarno ponaawe / shvatawe, gorina gorak oseaj, slinost slina stvar / pojava / situacija, novina nova stvar / pojava, mogunost mogue tumaewe / situacija, kompleksnost kompleksna situacija. Primenom transformacionog testa u dubinskoj strukturi od deadjektivne imenice u poziciji povrinskog subjekta dobijamo impersonalnu reenicu sa strukturnim likom S = X(Adv) je. Ukoliko, meutim, poemo od pretpostavke da su deadjektivna imenica i sintagma Adj + N semantiki ekvivalenti, onda je na dubinskom nivou mogua jo jedna interpretacija semantike baze deadjektivne imenice u semantikoj bazi mogu se tada nai jedna impresonalna i jedna personalna reenica sa ekspliciranim gramatikim subjektom i kopulativnim predikatom ije leksiko jezgro popuwava pridev. Kada se ovim deadjektivnim imenicama konstatuje smo postojawe neke osobine ili nekog stawa, kada se, dakle, deadjektivna imenica upotrebqava nereferencijalno, u du20 O problemu anonimizacije i uoptenosti agensa videti radove Milke Ivi Kategorija man-stze" u slovenskim jezicima (19621963) i Milorada Radovanovia O bezlinoj reenici" (1990: 209219).
309
binskoj strukturi rekonstruie se subjekatska klauza sa veznikim spojem (to) da. Meutim, ako se imenuje neka konkretna osobina ili stawe, odnosno kada se deadjektivna imenica upotrebi referencijalno, u tom sluaju dubinska subjekatska klauza uvodi se veznikim spojem (to) to.21
Sada je dostignuta stabilnost, najslobodnija smo zemqa na svetu [ sad je dostignuto to da je stabilno; sad je dostignuto to da je situacija stabilna] (N. telegraf, 15);22 Meunarodna zajednica pokazuje voqu da se okona stvarawe novih drava, ali neizvesnost u tom pogledu i daqe postoji, [ ali to da je neizvesno u tom pogledu i daqe postoji; ali to da je situacija neizvesna u tom pogledu i daqe postoji] (Republika, 37); Iza svega je gorina. [ iza svega je to da je gorko; iza svega je to da je oseaj gorak] (N. telegraf, 18); Verovao sam da e revolucionarnost postati i radni, a ne samo ratni pojam, [ verovao sam da e to to je revolucionarno postati i radni, a ne samo ratni pojam; verovao sam da e to to je ponaawe revolucionarno postati i radni, a ne samo ratni pojam] (Nin, 61); Istina, wihova situacija nije ista jer Maqkovi ima posao i moe da bira gde e raditi, slinost je u ansi koja se ukazuje jednom ili dvaput u karijeri. [ to to je slino je[ste] u ansi; to to je slina situacija je[ste] u ansi] (Vreme, 53); Novina je u tome to fiskalne kase, zahvaqujui ogromnom napretku digitalne tehnologije, pamte veoma dugo a jedino poreznici imaju pristup memoriji, to lairawe prometa ini gotovo nemoguim. [ to to je novo je u tome to fiskalne kase pamte veoma dugo; to to je nova pojava je u tome to fiskalne kase pamte veoma dugo] (Vreme, 14); Posle tih rei, suewe je zatvoreno za javnost, ali je mnoge u Beogradu uznemirila mogunost da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti. [ ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to to je mogue da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti; ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to to je mogua situacija23 da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti] (Vreme, 29); , ali na taj nain da obuhvata irok spektar fenomena bez zajednikog jezgra i da je stoga wen pokuaj da stvori klasifikaciju jedini nain da se savlada ta kompleksnost. [ da je stoga wen pokuaj da stvori klasifikaciju jedini nain da se savlada to to je kompleksno; da se savlada to to je situacija kompleksna] (Republika, 24).
Suprotstavqawe dve semantike baze upravo dokazuje da na povrinskom nivou ove deadjektivne imenice i nominalne sintagme, koje se dovode sa wima u vezu, nisu pravi sinonimi, ve semantiki pri21 Ovakva distribucija veznikih spojeva (to) da i (to) to ista je u svim primerima u kojima se rekonstruie subjekatska klauza. 22 Prilikom transformacije povrinskih reenica u kojima se u poziciji subjekta pojavquje deadjektivna imenica, na dubinskom nivou rekonstruiu se dve korelativne predikacije. Pri tom predikat upravne reenice dobija obeleja impersonalnosti: tree lice jednine sredweg roda (sredwi rod je obeleje sloenih glagolskih oblika koji se grade od radnog glagolskog prideva i trpnog glagolskog prideva, odnosno, kada se radi o kopulativno-imenskom predikatu ije leksiko jezgro popuwava pridev), uz odsustvo kongruencije izmeu predikata i gramatikog subjekta, namesto koga se realizuje subjekatska klauza. 23 Ovo je samo jedno od mnogobrojnih znaewa imenice mogunost.
310
NATAA BUGARSKI
blino ekvivalentne strukture, od kojih se ove prve pojavquju onda kada postoji potreba za visokim stepenom anonimizacije. Takoe, ako pridev determninie deadjektivnu imenicu, i pri tom u povrinskoj strukturi ne postoji podatak o nosiocu stawa ili osobine, u semantikoj bazi deadjektivne imenice bie impersonalna reenica sa strukturom S = X(Adv) je, to pokazuje da se deadjektivna imenica, ovako upotrebqena, zapravo dovodi u semantiku vezu sa prilogom, a ne sa pridevom, te se i u ovakvim primerima uoava odstupawe od pretpostavke da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica nalazi kopulativno-imenski predikat sa pridevom u leksikom jezgru.24 Pri tom, u transformaciji povrinske reenice u kojoj pridev determinie deadjektivnu imenicu, u dubinskoj reenici taj pridev po pravilu mewa vrstu rei i prelazi u prilog: S = Adj + NDeadj(Nom) + V S = Cop + Adv + Adv
Sledea nejasnoa je uloga Vlade Srbije u celom poslu. [ to to je sledee nejasno je uloga Vlade Srbije u celom poslu] (Nin, 21); Osim debelih lanova, sastancima prisustvuju i mravi koje u klubu smatraju simpatizerima debelih", a jedina neprijatnost su prodavci sredstava za mravqewe koji, iako nikada nisu nita prodali, i daqe uporno dolaze. [ to to je jedino neprijatno su prodavci sredstava za mravqewe] (Nin, 6); Posebna zanimqivost je iwenica da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to je posebno zanimqivo je iwenica] (Vreme, 54); Po meni najvea opasnost preti od Ausa Dalmaua. [ to to je najvie opasno preti od Ausa Dalmaua] (Dnevnik, 13); Ta simpatina zanimqivost, naalost, propraena je runim i nepotrebnim opaskama g. Gojka Mikovia, predsednika NVO Otvoreni licej" iz Sombora, o hajdukoj istoriji i reevropeizaciji Vojvodine. [ to to je simpatino zanimqivo propraeno je runim i nepotrebnim opaskama] (Dnevnik, 15); Mogu li se uopte stabilizovati institucije kada se ovako svesno rui svaka politika doslednost? [ kada se ovako svesno rui to to je politiki dosledno] (Republika, 4); U wegovom ekspozeu 5. oktobra 1998. godine u Skuptini Jugoslavije izgovorena je jedna korisna nejasnoa", na osnovu koje je 24. marta 1999. savezna vlada proglasila ratno stawe. [ izgovoreno je to to je korisno nejasno"] (Vreme, 16).
2.1.2. Vaqalo bi jo ukazati na jednu zanimqivu pojavu koja se tie determinacije imenica uopte, te stoga nije usko vezana za temu ovoga rada. Naime, pokazne zamenice u funkciji povrinskog determinatora imenice, u naem sluaju deadjektivne imenice, u poziciji gramatikog subjekta ukazuju jedino na poznatost pojma u poziciji subjekta, odno24 Radovanovi (1990: 29) kae da se umesto deadjektivnih imenica u semantikoj interpretaciji primera po pravilu rekonstruie klauza, sada sa kopulativnim predikatom sloenim s pridevom (N Cop + Adj)". Slino odreewe predikata u semantikoj bazi deadjektivnih imenica daje Noam omski: de-adjectival abstracts are transformationally derived from sentences where the adjective functions as the predicate" (citirano prema Reichl 1982: 2425), kao i Karl Rajkl (1982: 157): The basis for de-adjectival abstract noun is the predicative adjective".
311
sno da se o wemu zna na osnovu ireg konteksta. Najee je pojam u poziciji subjekta ve pomenut u iskazima koji prethode. Ovakva upotreba pokaznih zamenica odgovara upotrebi odreenog lana. Pokazne zamenice ponaaju se kao gramatike rei, te stoga u semantikoj bazi deadjektivnih imenica ne bivaju posebno iskazane:25
Ova napetost se posebno iskazuje u stavovima graana o politici i politiarima. [ to da je napeto posebno [se] iskazuje u stavovima graana o politici i politiarima] (Republika, 53); Sreom, sada su odrasli i te opasnosti vie ih ne vrebaju. [ to to je opasno vie ih ne vreba] (Jefimija, 40); Ta je sklonost odavala pesnika i onda kada je pokuavao da iskorai iz pesnikovog govora i ozraja ostvarujui se u prozi, recimo. [ to to je bio sklon (neemu) odavalo je pesnika] (Politika, ); Posle fotografisawa, primetila sam da je ta leernost verovatno stvar godina, temperamenta, a sve to meni izgleda kao poseta zubaru. [ to to je leerna verovatno [je] stvar godina] (Jefimija, 111).
2.1.3. Drugu veliku grupu primera ine oni kod kojih deadjektivna imenica imenuje neku osobinu ili stawe koji se mogu pripisati qudima uopte, odnosno kod kojih je nosilac imenovane osobine ili stawa uopteno, neodreeno mnotvo. U dubinskoj stukturi, stoga, nosilac svojstva ili stawa moe biti ekspliciran imenicom qudi (mogue je da se pojavi i imenica ovek koja oznaava neodreenog pojedinca kao nosioca osobine) ili uopteno mnotvo biva iskazano upotrebom prvog lica mnoine.26 Budui da su deadjektivne imenice u ovim primerima upotrebqene nereferencijalno, dubinske reenice se uvode veznikim spojem to da, ili, ukoliko je impliciran neki vremenski period ili eventualno kondicionalnost, pojavquje se veznika struktura to kad.
Otvarawe nae zemqe i privrede prema Evropi i svetu ima niz prednosti za daqi razvoj drutva u celini, ali obazrivost, kad su u pitawu trite i zatita domaih privrednika, naravno, na ravnopravnim i trinim odnosima, nije na odmet. [ to da qudi budu obazrivi / to da budemo obazrivi / biti obazriv nije na odmet] (Dnevnik, 4);27 I pored neskrivenog zazora prema nastajuoj novoj eliti, u privredi i u republi25 O problemu odreenog i neodreenog lana u srpskom jeziku pisale su Milka Ivi (1971, 1973), Ivona ibreg (1984). 26 Kada je u povrinskoj reenici prisutan najvei stepen uopavawa, odnosno kada se deadjektivnom imenicom iskazuje neko opte svojstvo svih qudi ili svih pripadnika neke grupe, onda je ona eksponent reenice u kojoj se kao subjekat pojavquje imenica qudi. Prvo lice mnoine pojavie se u rekonstruisanoj dubinskoj klauzi ukoliko je implicirana informacija da je onaj koji izrie iskaz i sm pripadnik qudskog roda ili pak odreene grupe kojoj se pripisuje neko svojstvo. Koje e od sredstava uoptavawa nosioca stawa ili osobine biti primeweno u mnogome zavisi od lingvistikog i nelingvistikog konteksta. 27 U mnogim primerima na dubinskom nivou rekonstruie se pored subjekatske klauze i konstrukcija sa infinitivom u poziciji subjekta, semantiki dopuwenog pridevom. Ovo je jedna od upotreba infinitiva, tzv. subjekatski infinitiv. Videti detaqno o tome u (Ivi 1972). Transformacija sa infinitivom ovde je prihvatqiva iz stilskih razloga, posebno jer se infinitivom postie visok stepen anonimizacije iskaza. Infinitiv u semantikoj bazi deadjektivne imenice moe se rekonstruisati samo ukoliko de-
312
NATAA BUGARSKI
kama, agresivnost nije toliko usmerena prema wima koliko prema kulturnoj eliti [ to da su qudi agresivni nije toliko usmereno prema wima koliko prema kulturnoj eliti] (Republika, 33); Neki misle da je odanost narodu" ono to definie populizam. [ to da su qudi odani narodu" / biti odan narodu" [jeste] ono to definie populizam] (Republika, 21); , u prvi plan istiu drutvene okolnosti u kojima nastaje usamqenost. [ u prvi plan istiu drutvene okolnosti u kojima nastaje to da su qudi usamqeni] (Politika, ); , ministar spoqnih poslova Jap de Hop efer primetio je da su, kao i za baletsku umetnost, i za jaawe bezbednosti i saradwe potrebne umenost i preciznost. [ za jaewe bezbednosti i saradwe potrebno [je] to da su qudi umeni i precizni / biti umean i precizan] (Vreme, 47); Nezaposlenost u Hrvatskoj je opta kategorija, ali ipak je mnogo tee pripadniku nacionalne mawine da doe do posla. [ to to su qudi nezaposleni / biti nezaposlen u Hrvatskoj je opta kategorija] (N. telegraf, 19); Brutalnost je karakteristika eliminacije suparnika [ to kad su qudi brutalni / biti brutalan je karakteristika eliminacije suparnika] (Republika, 31); Mladost je ipak doba kad se stvari lake podnose, elim da verujem u to. [ to kad su qudi mladi je ipak doba kad se stvari lake podnose] (Jefimija, 116); Popularnost se teko nosi" kada je neko za wu nepripremqen iako je o tome verovatno godinama sawao. [ to kad je ovek popularan teko [se] nosi"] (Jefimija, 30).
Neto je drugaije kod deadjektivnih imenica izvedenih od opisnih prideva sa znaewem mere, jer se u wihovoj semantikoj bazi pojavquje neodreena imenika zamenica neko ili neto, takoe pokazateqi uoptenosti nominalizovanog iskaza:
Dakle, sama veliina, sloiete se sa mnom, i nije neka prednost, ona je pre nedostatak. [ to da je neko/neto velik(o) i nije neka prednost] (Jefimija, 119).
3. Ako u povrinskoj reenici postoji ekspliciran signal nosioca osobine, on e se u dubinskoj strukturi nai u poziciji gramatikog subjekta nominalizovane reenine strukture. Subjekatske klauze u semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica uvode se veznikim spojevima (to) da, (to) to, (to) koliko (ako je impliciran podatak o kvantitetu ili kvalitetu osobine ili stawa koji se pripisuju nosiocu stawa ili osobine). 3.1. Podatak o nosiocu osobine moe biti dat u upravnoj reenici, moe biti ekspliciran prisvojnom zamenicom ili opisnim pridevom uz deadjektivnu imenicu, ili poznat iz ireg konteksta. a) Podatak o nosiocu osobine iskazan u upravnoj reenici:
adjektivna imenica vri funkciju povrinskog gramatikog subjekta. Ostaje za neka daqa istraivawa da se ispitaju uslovi pod kojima je ovakva transformacija mogua. Ono to se, meutim, odmah uoava jeste to da u pasivnim reenicama, u semantikoj bazi deadjektivne imenice u poziciji subjekta ne moe da se nae infinitiv.
313
Veoma ih je teko kontrolisati i organizovati, nedostaje im doslednost, a rast i opadawe wihove aktivnosti smewuju se neverovatnom frekvencijom. [ nedostaje im to da budu dosledni] (Republika, 21); Crnogorski novogodiwi program takoe je karakterizovala visoka ispolitizovanost, samo bez smokvinog lista koji se zove skrivena kamera. [ crnogorski novogodiwi program takoe je karakterizovalo to to je bio visoko ispolitizovan] (Vreme, 40); Fizika nesigurnost je i jedan od najveih problema homoseksualaca u Srbiji. [ to da su fizini nesigurni je i jedan od najveih problema homoseksualaca u Srbiji] (Vreme, 57); No, Kosti se najautentinije i najtrajnije ostvario u poeziji, a sklonost ka lirskom govoru i slici prepoznatqiva je u wegovim poznim delima. [ to da je sklon lirskom govoru i slici prepoznatqivo je u wegovim poznim delima] (Politika, ); Za nepunih deset godina stvorio je respektibilno poslovno carstvo ija ga vrednost, po svim parametrima, stavqa meu prvih deset jugoslovenskih biznismena. [ to koliko je respektabilno poslovno carstvo vredno stavqa [ga] meu prvih deset jugoslovenskih biznismena] (N. telegraf, 25); Uzrok wegove prilagodqivosti lei u praznoj dui" populizma: populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ populizmu nedostaje to da je odan kqunim vrednostima] (Republika, 21); Kod nekih je ogorenost zbivawima dovela do obrtawa predznaka, tako da Srbi postaju posebni u negativnom smislu. [ kod nekih je to to su ogoreni zbivawima dovelo je do obrtawa predznaka] (Republika, 56); Pored znawa i strunog umea od nove Folksvagenove" radne elite se oekuje i spremnost da kreativno radi u grupama. [ od nove Folksvagenove" radne elite oekuje se da bude spremna] (Politika, A4); Ali, to je bilo za drugu svrhu da se predupredi malodunost meu borcima za novi kurs i otkloni sumwa u zrelost radnike klase i wenu otpornost na liberalizam. [ da se predupredi to da borci budu maloduni] (Nin, 58).
b) Podatak o nosiocu osobine iskazan prisvojnom zamenicom koja determinie deadjektivnu imenicu:
Uviamo da se deak, ako je to deak (Vilkvist kae da on ima trideset godina), ponaa udno, ali je jo uvek wegova retardiranost za nas tajna. [ ali je jo uvek to to je [on] retardiran za nas tajna] (Republika, 59); U ekoj je wegova vanost bila produena do 2000. godine. [ u ekoj je to da je [on] vaan bilo produeno do 2000. godine] (Jefimija, 24); Tvrdoglav sam, moja upornost ponekad ume da se pretvori u tvrdoglavost i ne umem da sluam druge, ponekad odlutam. [ to da sam [ja] uporan ponekad ume da se pretvori u tvrdoglavost] (Jefimija, 197); Moete li sada jasno, na osnovu nataloenog iskustva, u seawu da otpratite kako se taj va mladalaki zanos s poetka karijere, sklonost ka riziku, hazardu, s vremenom bruen iskustvom, pretapao u pravu vetinu i znawe? [ moete li da otpratite kako se to to ste bili mladalaki zaneseni [na poetku karijere], to da ste [Vi] skloni riziku pretapalo u pravu vetinu i znawe] (Jefimija, 123); Mirko Tepavac kae da mu je taj oreol darovala naa ideoloka iskquivost. [ da mu je taj oreol darovalo to to smo [mi] bili ideoloki iskquivi] (Nin, 41).28
28
U ovom primeru vezniko spoj to to implicira nijansu uzronog znaewa.
314
NATAA BUGARSKI
v) Podatak o nosiocu osobine iskazan opisnim pridevom koji determinie deadjektivnu imenicu:29
Qudska glupost me takoe zasmejava. [ to to su qudi glupi takoe [me] zasmejava] (Jefimija, 178); Od zapostavqawa podruja mentalnog zdravqa qudska usamqenost sve vie zanima istraivae, jer je ovaj zagonetni fenomen problem za veliki deo populacije. [ to to su qudi usamqeni sve vie zanima istraivae] (Politika, ); Ali, odnose sa Sjediwenim Dravama najvie kvari Hag, neto mawe Ustavna poveqa, odnosi u DOS-u (politika nestabilnost) i tako u krug sve do Iraka. [ odnose sa Sjediwenim Dravama najvie kvari to to je politiki nestabilno odnose sa Sjediwenim Dravama najvie kvari to to je politika situacija nestabilna] (Politika, A9);30 Mi smo iskreno opredeqeni za jedinstvo vlasti, a za DS je veoma vana politika stabilnost kako bi se sprovele reforme u zemqi", istakao je ivkovi. [ za DS je veoma vano to da je politiki stabilno za DS je veoma vano to da je politika situacija stabilna] (Politika, A7); Posle svake procene ratne opasnosti i neprijateqskog delovawa u zemqi rasla je politika napetost, postojali su vani provereni kadrovi", [ u zemqi je raslo to da je politiki napeto u zemqi je raslo to da je politika situacija napeta] (Nin, 61).
g) Podatak o nosiocu osobine poznat iz ireg konteksta:

Pored potrebe za novcem, postoji i neki poremeaj u psihi jaka emotivna vezanost za oca i frustracija tim povodom. [ postoji i neki poremeaj u psihi to da je jako emotivno vezan za oca] (Politika, A8); Da bi se demonstrirala strogost, pravqeni su kompromisi [ da bi se demonstriralo to da je iri strog] (Nin, 37); Vana su tehnika i psihofizika stabilnost. [ vani su tehnika i to da su vozai psihofiziki stabilni] (Jefimija, 127); Znai, za trke je potrebna i izuzetno dobra fizika spremnost. [ za trke je potrebno da [voza] bude izuzetno dobro fiziki spreman] (Jefimija, 123).
3.2. U subjekatskim sintagmama iji je upravni lan deadjektivna imenica, podatak o nosiocu osobine moe da prenese i zavisni lan sintagme, koji je u nekom od kosih padea. Podatak o nosiocu osobine moe biti iskazan determinatorom u obliku bespredlokog i predlokog genitiva i lokativom sa predlogom u.
29 U korpusu nije uoen nijedan primer u kojem je prisvojnim pridevom uz deadjektivnu imenicu u subjekatskoj funkciji iskazan nosilac stawa ili osobine, ali e takvih sluajeva biti u daqoj analizi upotrebe deadjektivnih imenica, npr. kod znaewa uzroka u poglavqu: gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost (), nego i [ gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan [posle petog oktobra]]. 30 Prilikom rekonstrukcije semantikih baza deadjektivnih imenica determinisanih pridevom politiki uoava se jedna meufaza do konane transformacije u dubinskoj strukturi. Naime, nakon prve transformacije dobija se impersonalna reenica tipa S = X(Adv) je, ija je predikacija determinisana prilogom politiki. Ipak, u ovim reenicama implicirana je informacija da se zapravo politikoj situaciji pripisuje odreena osobina ili stawe, to se vidi na osnovu krajwe transformacije na dubinskom nivou.
315
a) Nosilac osobine iskazan determinatorom u genitivu bez predloga uz deadjektivnu imenicu u poziciji gramatikog subjekta:
Dok eka na odluku Agencije, nelikvidnost preduzea neprestano raste. [ to da su preduzea nelikvidna neprestano raste] (Nin, 23); U ovoj zbirci ogleda Vojislav Kotunica je procenio uverqivost tvrdwe da su trajnost i odrivost drutvenih struktura povezani sa principima koji potvruju ivotnu snagu drave, [ da je to to su drutvene strukture trajne i odrive povezano [je] sa principima] (Politika, ); Posebnu tekou ini neprozirnost svakodnevnog jezika kojim intervjuisani govore, bez analitike preciznosti ali sa uoqivim kritikim sadrajem. [ posebnu tekou ini to to je svakodnevni jezik neproziran] (Republika, 53); Nepismenost naeg naroda je katastrofalna. [ to koliko je na narod nepismen je katastrofalno] (Nin, 42); Sa druge strane, stalno otvorene mogunosti odgovora na vena pitawa o sutini qudske prirode i sudbini oveka u kosmosu postojae veno i u vremenima pozorinih stvaralaca koji dolaze. [ to da su odgovori na vena pitawa uvek moguni postojae veno] (Politika, ); jedino nee moi da hapsi, to je, kada je visina i neumitnost kazne u pitawu, slaba uteha. [ kada je to koliko je kazna visoka i neumitna u pitawu] (Vreme, 15); Multietninost vlade obezbeena je po formuli osam ministara Srba, pet Bowaka i tri Hrvata. [ to da vlada bude multietnina obezbeeno je po formuli] (Nin, 49); Morala bi da se dobro proveri i psihika sposobnost svakog oveka koji bi da upravqa kolima brzo, odnosno da uestvuje u trkama. [ moralo bi da se dobro proveri to da li je svaki ovek psihiki sposoban] (Jefimija, 126).
b) Nosilac osobine iskazan determinatorom u genitivu sa predlogom od uz deadjektivnu imenicu u poziciji gramatikog subjekta:
Opasnost od Francuza e se pokazati savim osnovana, jer naslednik prestola, kraq Luj H 1499. godine osvaja milansko vojvodstvo i proteruje porodicu Moro. [ to da su Francuzi opasni pokazae se savim osnovano] (Politika, V).31
v) Nosilac osobine iskazan determinatorom u lokativu sa predlogom u uz deadjektivnu imenicu u poziciji gramatikog subjekta:
Na to ju je, kako kae, navela neverovatna slinost u pozi, izradi slike, a pre svega u samoj fizionomiji lika. [ na to ju je navelo to to su poze neverovatno sline] (Politika, ); Iako jedna celovito zamiqena istorija zadubinarstva kod Srba jo nije napisana, sklonost ka zadubinarstvu u srpskom narodu istaknuta je u naem celokupnom drutvenom razvoju, i ve od samog poetka stvarawa nae sredwevekovne drave uoena kao in od trajne vrednosti [ to da je srpski narod sklon ka zadubinarstvu istaknuto je u naem celokupnom drutvenom razvoju] (Politika, A13); Posledwa odluka je, kako kae Kanovan, ta da je pokuaj da se postigne i irina u opsegu i hrabrost u konceptualizaciji dovela do zakquka da je populizam u sutini razlomqen koncept. [ po31 Ovo je samo jedna od moguih interpretacije, budui da je za razumevawe ovog primera potreban uvid u iri kontekst.
316
NATAA BUGARSKI
kuaj da se postigne to da opseg bude irok i da konceptualizacija bude hrabra] (Republika, 24).
3.3. Situacije opisane u odeqcima 2 i 332 veoma su vane i kod svih ostalih vrsta reenica koje su kondenzovane deadjektivnim imenicama, budui da se u wima pojavquju dve mogunosti: (1) da agens ili nosilac stawa upravne predikacije i nosilac stawa ili osobine imenovan deadjektivnom imenicom budu identini, (2) da agens ili nosilac stawa upravne predikacije i nosilac stawa ili osobine imenovan deadjektivnom imenicom budu razliiti. Upravo u sluaju wihove neidentinosti relevantna je priroda nosioca osobine imenovanog deadjektivnom imenicom. On moe biti anonimizovan ili da uopte ne postoji (vidi odeqak 2) ili moe biti iskazan razliitim sintaksiko-semantikim ili pragmatikim sredstvima (vidi odeqak 3). 4. Daqe, uoen je jedan primer koji pokazuje da u pasivnoj reenici (u pitawu je participski pasiv) deadjektivna imenica u instrumentalu, iako nema funkciju gramatikog subjekta, nosi znaewe izazivaa neke akcije. Ovo znaewe jeste podtip subjekatskog instrumentala, i nosi ga pojam koji u reenici ne stupa direktno u neku akciju ve samom svojom pojavom izaziva neko stawe. Takvi su pojmovi koji oznaavaju psihika i fizioloka stawa, kao i pojmovi prirodnih elemenata kao to su voda, vatra, vetar, grom, i sl. ukoliko imaju obeleje samoaktivnosti. Termin izaziva ili kauzativ bie korien u ovom radu samo za pojave toga tipa u subjekatskoj funkciji u pasivnim reenicama, upravo da bi se izbegla mogunost interferencije sa znaewem izazivaa" koje Milka Ivi svrstava u uzrono semantiko poqe. Naime, ova autorka navodi da pojmovi, osim pojmova bia,33 koji dolaze u obzir kao eventualni vrioci u pasivnoj situaciji" [bold je intervecija autora ovog rada] jesu uglavnom pojave kao napr. qudska oseawa, raspoloewa ili takve pojave kao glad, e, umor i sl. (isp. recimo: ubijen tugom, ohrabren uspehom, izmuen gladovawem i sl.), jednom reju, svi oni pojmovi koji se javqaju u prirodi, pa sledstveno tome i u jeziku, prvenstveno kao pojmovi izazivai izvesnog stawa, tj. kao pojmovi koji, ne stupajui direktno ni u kakvu akciju, izazivaju samom prirodom svojom dato stawe" (Ivi 1954a: 63). S druge strane, pod terminom izaziva" Milka Ivi (1954a: 72) podrazumeva iste ove pojmove koji u aktivnoj reenici dobijaju drugaiju, ali blisku, funkciju. Tu se radi o instrumentalu uzroka", koji se takoe odnosi na pojave koje samom svojom prirodom izazivaju neku akciju.34 Milorad Radovanovi (1977a) terminoloki je odredio uzrono znaewe izazivaa" neke radwe ili stawa kao direktni uzrok tipa efektor. Ovaj autor je, preuzevi tipologiju
32 Kada se u daqem tekstu poziva na 2 i 3 ovog poglavqa, misli se na sve paragrafe u okviru wih. 33 Slobodni instrunetal u funkciji izazivaa nekog stawa, a kojim su oznaeni pojmovi bia, vie se ne koristi u savremenom srpskom jeziku (Ivi 1954: 59). 34 Dodaje se, pri tom, i to da se kategorija izazivaa" u savremenom srpskom jeziku obeleava ablativnom konstrukcijom sa predlogom od (Ivi 1954a: 72).
317
uzronog znaewa od Milke Ivi,35 ponudio odgovarajua terminoloka reewa u okviru tog semantikog poqa (Radovanovi 1977a).36 4.1. Deadjektivne imenice u instrumentalu sa znaewem izazivaa nekog stawa kondenzuju subjekatsku klauzu, kojom je imenovano postojawe svojstva ili stawa koji izazivaju pojavu nekog drugog stawa. Upravo zbog semantike baze tako upotrebqenih deadjektivnih imenica, one su nale svoje mesto u okviru ovog poglavqa.37
Poznati italijanski glumac Beniwo tumai ulogu bolniara Havijera Kamere, on o Aliciji govori kao da s wom razgovara, zaqubqen je u wu od kad je video wene prve baletske korake i opiwen je wenom senzualnou. [ opinila [ga] je wena senzualnost opinilo [ga] je to to je ona senzualna] (Jefimija, 131);38 Drugi predstavnici mlade generacije na koarkakoj utakmici, voeni violentnom agresivnou, urlali su na sportske protivnike svojih koarkaa [ drugi predstavnici mlade generacije [koje je] vodila violentna agresivnost, urlali su drugi predstavnici mlade generacije [koje je] vodilo to to su violentno agresivni, urlali su] (Republika, 15);39 Uasnuta mogunou da mogu ga izgubim. [ uasnula [me je] mogunost da mogu ga izgubim uasnulo [me je] to to je moguno da mogu ga izgubim] (Nin, 35).
5. U posmatranom korpusu uoen je odreeni broj primera koji bi trebalo da se, prema tumaewu Jovana Kaia, nau u grupi u kojoj se analiziraju deadjektivne imenice u funkciji objekatskih dopuna. Naime, Kai je analizirajui uslovqenost forme objekatske dopune znaewem glagola imati konstatovao da ukoliko je glagol imati upotrebqen sa znaewem 'postojati, egzistirati, biti', iskquena je mogunost wegovog kombinovawa sa objektom u akuzativu, a veza imati + genitiv sing. moe se ostvariti samo onda kada imenica oznaava pojam koji se moe partitivno interpretirati" (Kai 1973: 134). S druge strane, Vladislava Petrovi (1990: 359) je prilikom semantike analize glagolske fraze ukazala na grupu glagola sa egzistencijalnom" semantikom komponentom koji se ne mogu realizovati bez nominativne
35 Milka Ivi iznela je tipologiju uzoronog zaewa u dva svoja dela: Uzrone konstrukcije s predlogom ZBOG, OD, IZ u savremenom kwievnom jeziku (1954) i Znaewa srpskohrvatskog instrumentala i wihov razvoj (1954a). 36 Detaqnije o tome videti u poglavqu ovog rada koje govori o deadjektivnim imenicama sa uzronim znaewem. 37 Deverbativne imenice u ovoj funkciji Milorad Radovanovi (1977b: 128) posmatra u okviru semantikih dopuna uz trpne glagolske prideve. Ovaj autor smatra da se u wihovoj semantikoj bazi nalaze dopunska, subordinirana, klauza sa veznikom time to (kako). Takoe, isti autor deverbativne imenice u instrumentalu u pasivnim konstrukcijama koje se mogu zameniti nominativom subjekta, odreuje kao konstrukcije sa znaewem uzroka odnosno sredstva, budui da u wihovoj semantikoj bazi rekonstruie klauze tipa Zato // Time to (1977a: 141). 38 O tome da li konstrukcija Cop + part. pass. predstavqa participski pasiv ili se radi o kopulativno-imenskom predikatu u ijem se leksikom jezgru nalazi trpni glagolski pridev koji se ponaa kao pravi pridev, videti u radovima Ksenije Miloevi (1972, 1973, 1974, 1978) i Srete Tanasia (1982). 39 U ovom i u narednom primeru pasivna reenica je u povrinskoj strukturi redukovana.
318
NATAA BUGARSKI
dopune. Glagolima tipa postojati, nastati, nestati, trajati, i sl. iskazuje se dogaajnost" u objektivnoj ili subjektivnoj datosti. Deadjektivne imenice koje se pojavquju uz glagole ove semantike mogue je interpretirati i drugaije. U korpusu su uoene impersonalne reenice sa glagolom imati u znaewu postojati.40 Deadjektivne imenice se u takvim reenicama pojavquju u genitivu, ali one u ovom radu nee biti posmatrane ni kao objekatske dopune niti kao dopune glagolima sa egzistencijalnim znaewem. Ukoliko se impersonalne reenice sa glagolom imati transformiu u semantiki ekvivalentne personalne reenice sa glagolom postojati u funkciji predikata, deadjektivna imenica dolazi u poziciju gramatikog subjekta41 i u tom sluaju se ponaa kao kondenzator subjekatske klauze. Rekonstruisane dubinske reenice mogu biti besubjekatske odnosno impersonalne (vidi odeqak 2), a ukoliko se radi o personalnim reenicama signal agensa ekspliciran je na neki od naina opisanih u odeqku 3 ovog poglavqa.
Nema, dakle, opasnosti da neko drugi bude ja. [ ne postoji opasnost da neko drugi bude ja ne postoji to da je opasno da neko drugi bude ja] (Nin, 27);42 Bacili smo akcenat na razvoj malog biznisa bez ega nema stabilnosti privrede. [ bez ega ne postoji stabilnost privrede bez ega ne postoji to da je privreda stabilna] (Dnevnik, 2); ini, na primer, kae da kada meu politikim akterima nema saglasnosti o strategiji reforme vlada mora da bude odlunija u sprovoewu reformskog kursa. [ kae da kada meu politikim akterima ne postoji saglasnost o strategiji kae da kada meu politikim akterima ne postoji to da su oni saglasni o strategiji] (Republika, 3); , dok se sputava kritika javnost i uvaavawe naelne opozicije, bez ega nema stvarne izborne smenqivosti vlasti. [ bez ega ne postoji stvarna izborna smenqivost vlasti bez ega ne postoji to da je vlast stvarno izborno smenqiva] (Republika, 26); Takoe nema preterane sklonosti politike elite da se ta Pandorina kutija otvori. [ takoe ne postoji preterana sklonost politike elite takoe ne postoji to da je politika elita preterano sklona] (Jefimija, 26); Bilo je u tome i mnogo perfidnosti. [ postojalo je u tome i mnogo perfidnosti postojalo je u tome i to da su qudi veoma perfidni] (Jefimija, 39);43 Naravno da Festivala ne bi bilo da nije razumevawa i izdanosti tadaweg vlasnika kqueva crnogorske kase premijera Mila ukanovia. [ Festivala ne bi bilo da nije postojala izdanost tadaweg vlasnika Festivala ne bi bilo da nije postojalo to da je tadawi vlasnik bio izdaan] (Jefimija, 58).
40 O karakteristikama reenice sa glagolom imati u egzistencijalnom znaewu u naim novijim publikacijama pisali su Nada Arsenijevi (1993) i Andrew Corin (1998). 41 Pod pojmom gramatikog subjekta podrazumeva se svaka imeniki upotrebqena re u obliku nominativa koja ne ulazi u leksiki sastav predikata" (Ivi 1995:60). Logiki, semantiki ili dubinski subjekat jeste imenska re koja predstavqa nosioca neke situacije, a koja je iskazana u nekom od kosih padea i ne kongruira sa reeninim predikatom (Stanoji 1989: 236). 42 Transformacija ovog tipa impersonalnih reenica zapoiwe wihovim prebacivawem u personalne reenice da bi se daqa analiza deadjektivne imenice, koja se tako nala u funkciji gramatikog subjekta, u dubinskoj strukturi vrila na neki od naina opisanih u ovom poglavqu. 43 Glagol imati sa egzistencijalnim znaewem upotrebqava se samo u prezentu. U perfektu i futuru namesto wega u funkciji predikata pojavquje se glagol biti.
319
5.1. Ukoliko je u poziciji predikata impersonalne reenice egzistencijalnog tipa glagol imati u prezentu, odnosno glagol biti u perfektu i futuru, poziciju logikog subjekta na povrinskom nivou, odnosno gramatikog subjekta u rekonstruisanoj dubinskoj strukturi sa glagolom postojati u funkciji predikata, moe popuwavati itava konstrukcija, koja predstavqa perifrastini ili analitiki komparativ tipa: vie nego.44 Deadjektivna imenica koja je deo takve konstrukcije u semantikoj bazi ima reeninu strukturu tipa vie toga da, ako je u prvom delu konstrukcije u kojem se nalazi osobina ili stawe, fizoloko ili psihiko, koji se porede, odnosno, reeninu strukturu tipa nego toga da, ako je u drugom delu u kojem je iskazano stawe ili osobina sa kojim se neto poredi. U primeru koji sledi deadjektivna imenica nalazi se u drugom delu perifrasine komparativne konstrukcije imenujui odreeno stawe, a klauza u wenoj semantikoj bazi po svojoj strukturi predstavqa poredbenu klauzu tipa nego toga da. Meutim, kako je ona deo vee strukture koja ima funkciju subjekta, ona ne moe biti posmatrana izolovano. To je i osnovni razlog zbog kojeg se ovakva upotreba deadjektivne imenice razmatra upravo u okviru ovog poglavqa.
Uprkos svemu, u meni je jo bilo vie nade nego ogorenosti. [ u meni je jo postojalo vie nade nego toga da sam ogorena] (Nin, 61).
6. Deadjektivna imenica u genitivu bez predloga moe se u povrinskoj reenici pojaviti uz deverbativne imenice izvedene od intranzitivnih ili od tranzitivnih glagola, i pri tom imati subjekatsko znaewe odnosno znaewe agensa. Deadjektivne imenice sa tim znaewem kondenzuju subjekatsku klauzu. Realizacija ovog znaewa genitiva uslovqena je inherentnom leksikom semantikom samog glagola, od koga je deverbativna imenica izvedena, i semantikom imenice u genitivu. Vano je da pojam u genitivu u tom sluaju mora imati obeleje ivo (+) i obeleje samoaktivnost (+). Deadjektivna imenica, budui apstraktna imenica, ne moe imati ova semantika obeleja. Meutim, kako je ona sredstvo nominalizacije, nosilac stawa ili osobine45 reenine strukture koju deadjektivna imenica na povrinskom nivou reprezentuje, bilo da je ekspliciran ili impliciran, jeste pojam koji nosi neophodna semantika svojstva (samoaktivnost (+), ivo (+)) koja mora imati pojam sa znaewem genitiva agensa. Subjekatska klauza koju kondenzuju ove deadjektivne imenice uvodi se vezniikim spojem to da i to to.46
Podrobno ispitivawe bolne tranzicije" obuhvata privredne, politike i kulturne probleme koji se saimaju u bujawu etnike mrwe, eko44 O perifrastinoj komparaciji vidi radove Miloa Kovaevia (2001) i Jugoslave Arsovi (1994). 45 O sredstvima za iskazivawe nosioca stawa uz deadjektivnu imenicu vidi drugo poglavqe, odeqke 2 i 3. 46 O upotrebi ova dva veznika spoja videti u ovo poglavqe 2.1.1.
320
NATAA BUGARSKI
nomske nejednakosti, verske zadrtosti i kriminala. [ koji se saimaju u tome da bujaju ekonomska nejednakost, verska zadrtost koji se saimaju u tome da buja to da su qudi ekonimski nejednaki, i verski zadrti] (Republika, 28); Smatra se takoe da je jedan od uzroka pedofilije smawewe sposobnosti rasuivawa, [ da je jedan od uzroka pedofilije to to se smawuje sposobnost rasuivawa da je jedan od uzroka pedofilije to to se smawuje to da su qudi sposobni za rasuivawe] (Vreme, 23); Meutim, primetno je odsustvo agresivnosti. [ primetno je to da odustvuje agresivnost primetno je to da odustvuje to da su qudi agresivni] (Republika, 56); U zemqi koja grevito pokuava da odgovori na neka pitawa, koja se ne odnose na istinu, odgovornost i pomirewe, kombinacija pritisaka prijateqskih zemaqa i unutraweg nezadovoqstva bi svakako mogla da uzdrma pozicije novih vlasti. [ to da kombinovano pritiskaju prijateqske zemqe i unutrawe nezadovoqstvo svakako bi moglo da uzdrma pozicije to da kombinovano pritiskaju prijateqske zemqe i to da su qudi (iz)nutra nezadovoqni svakako bi moglo da uzdrma pozicije] (Nin, 12); Sve se vraa kao bumerang opadawa ugleda i kredibilnosti aktuelne demokratske vlasti u oima meunarodne zajednice. [ sve se vraa kao kad opadaju ugled i kredibilnost aktuelne demokratske vlasti sve se vraa kao kad opadaju ugled i to da je aktuelna demokratska vlast kredibilna] (Politika, A2).
7. Kako analiza korpusa u ovom radu poiva pre svega na sintaksikom i semantikom kriterijumu, smatrala sam da deadjektivne imenice u odeqcima 4, 5, i 6 koje u navedenim primerima nemaju karakteristina obeleja gramatikog subjekta, ali semantiki predstavqaju subjekat reenice, tanije logiki ili dubinski subjekat, i pri tom kondenzuju subjekatsku klauzu, treba da imaju svoje mesto upravo u okviru ovog poglavqa.
. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI LEKSIKOG JEZGRA KOPULATIVNOG PREDIKATA 1. Deadjektivna imenica kao sredstvo nominalizacije moe se nai u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata. Reenini sadraj u semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica ima formu zavisne reenice koja se uvodi nekim od veznikih spojeva to da (kada se konstatuje postojawe nekog stawa ili osobine), to to, to kad, to kako, ono to, neto to, u zavisnosti od dodatnog sadraja koji prenosi deadjektivna imenica, i pri tom prvi elemenat veznikih spojeva ovih klauza funkcionie kao prosentencijalizator kataforskog tipa. S obzirom na svoju funkciju ove zavisne klauze odrediemo kao klauze u poziciji leksikog jezgra kopulativno-imenskog predikata. Predikacijama koje saiwavaju kopula jesam/biti i deadjektivna imenica mogu se prenositi razliiti sadraji. Wima se vri karakterizacija47 ili identifikacija pojma u poziciji subjekta personalne
47 Termin karakterizacija upotrebqavae se kao sinonim terminu kvalifikacija, budui da je utvrivawe semantike razlike meu ovim terminima veoma sloen problem koji izlazi izvan okvira ovog rada.
321
reenice, dok je znaewe koje prenosi predikat neto specifinije ako se radi o reenicama u kojima se predikat ne moe povezati sa gramatikim subjektom, tj. o impersonalnim reenicama. Deadjektivna imenica u poziciji leksikog jezgra moe biti u nominativu ili u nekom od kosih padea, to e posluiti kao poetni kriterijum za razlikovawe tipova predikata. 1) Deadjektivna imenica u nominativu u funkciji leksikog jezgra kopulativnog predikata 2. Govorei o predikacijama saiwenim od kopule jesam/biti i imenice ili zamenice u nominativu, Milka Ivi (1995) ukazuje na relevantan semantiki kriterijum za wihovo razlikovawe. Veoma je vano da li je pojam koji se nalazi u poziciji subjekta upotrebqen referencijalno ili generiki.48 Autorka pod referencijalnou podrazumeva svojstvo rei da ne imenuju uopteno, ve da iskazuju konkretne, pojedinane datosti" (1995: 86). Ukoliko se radi o referencijalnom pristupu, Milka Ivi ukazuje na vanost posmatrawa vrsta rei koje popuwavaju poziciju subjekta i leksikog jezgra kopulativnog predikata. Funkcionalni stil, kome pripadaju primeri prikupqeni za ovaj rad, verovatno je uslovio apsolutnu dominaciju referencijalno upotrebqenih pojmova u subjekatskoj poziciji, i samo jedan primer generike upotrebe.49 Naravno, ovo moe biti samo sluajnost, ali to ne bi vaqalo zanemariti prilikom opisa funkcionalnih stilova srpskog jezika. U svakom sluaju, to nije predmet ovoga rada, te tako ostaje za neka druga istraivawa. Poznato je da se predikatom ije leksiko jezgro ini pridev pojmu u funkciji subjekta pripisuje neko svojstvo, dok se predikatom ije leksiko jezgro popuwava imenica u nominativu moe identifikovati i karakterisati subjekatski pojam.50 Ono to nas ovde zanima jeste kako se ponaaju deadjektivne imenice u poziciji leksikog jezgra predikata s obzirom na svoju semantiku vezu sa pridevima. Potrebno je utvrditi koje informacije prenosi predikat sa deadjektivnom imenicom, s obzirom na iwenicu da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica nalazi reenica iji predikat najee ima strukturu: P = Cop + Lex; Lex = Adj. U analizi koja sledi primeri e biti podeqeni prema tome da li funkciju subjekta obavqa imenica ili neka zamenika re. Kako pojam u poziciji subjekta upravne reenice nije identian nosiocu stawa u klauzi koju kondenzuje deadjektivna imenica, vano je utvrditi
48 Imenica u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata takoe moe biti upotrebqena referencijalno ili generiki (Ivi 1995: 98100). 49 U daqem izlagawu posebno e biti istaknuta samo generika priroda subjekta, poto se ona pojavquje u samo jednom primeru. 50 Opirnije o ovome videti u radu Milke Ivi Srpskohrvatske reenice s predikatom ije je leksiko jezgro imenica ili zamenica u nominativu (1995).
322
NATAA BUGARSKI
ko je nosilac imenovanog stawa. U tom smislu treba pogledati odeqke 2 i 3 u drugom poglavqu ovog rada. 2.1. Poi emo od reenica u kojima poziciju subjekta popuwavaju apstraktne imenice. Kopulativnim predikatom konkretizuje se znaewe tih imenica, odnosno vri se wihova identifikacija tako to im se pripisuje neko svojstvo ili stawe. Ovo pokazje i transformacija kojom se rekonstruie klauza sa veznikim spojevima to da ili to to51 u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata namesto deadjektivne imenice. Prvi deo ovih veznikih spojeva moe biti izostavqen kao informaciono redundantan u pojedinim kontekstima, ve i zbog toga to on istovremeno vri funkciju prosentencijalizatora kataforskog tipa.52 Postoji, takoe, tendencija da se vezniki spoj to da pojavquje u klauzama koje se rekonstruiu od nereferencijalno upotrebqenih deadjektivnih imenica u poziciji leksikog jezgra predikata, dok s druge strane vezniki spoj to to uvodi klauzu koja ini semantiku bazu referencijalno upotrebqene deadjektivne imenice.
etvrti element je usmerenost populizma ka prolosti, na taj nain to pokuava da vrati drevne vrednosti u savremeni svet. [ etvrti element je to da je populizam usmeren ka prolosti] (Republika, 23); Jedan je put pregalatvo, kritiko promiqawe stvarnosti, odbrana javne slobode, posveenost interesima zajednice, rtve za demokratizaciju drutva, za normalizaciju zemqe. [ jedan je put to da su qudi posveeni interesima zajednice] (Republika, 2); na osnovu jednog istraivawa koje je pokazalo da su graani u velikoj meri nezadovoqni radom optinskih slubi kao i ponaawem zaposlenih prema wima, ija je ocena uglavnom bila nequbaznost i mrzovoqnost. [ ija je ocena bila (to) da su zaposleni nequbazni i mrzovoqni] (Politika, A7); Ove godine osnovna emocija bila je zgaenost nad ovim trenutkom i strah od dolazeih. [ ove godine osnovna emocija bila je (to) to su qudi zgaeni nad ovim trenutkom] (Vreme, 60); Wen najvei protivnik bie ona sama, odnosno wena sposobnost da pliva u vodama dnevne politike, [ wen najvei protivnik bie to to je ona sposobna da pliva] (Vreme, 50); Po svemu sudei, jedan od motiva Jovanovievog ubistva je wegova kriminalna prolost i umeanost u neke unosne poslove. [ jedan od motiva Jovanovievog ubistva je (to) to je [on] bio umean u neke unosne poslove] (Politika, A12); Wegov problem je bio i ostao nezadovoqstvo uticajne krajwe desnice koja smatra da mere odmazde protiv palestinskih samoubica koliko god bile otre nisu dovoqne. [ wegov problem je bio i ostao to to je krajwa desnica nezadovoqna] (Politika, A2).
2.2. S druge strane, ukoliko se u poziciji subjekta nae deverbativna imenica ili infinitiv, kopulativni predikat e karakterisati imenovanu radwu. Pri tom se klauza u semantikoj bazi deadjektivne imenice uvodi veznikim izrazom neto to. Za razliku od primera koji prethode, prvi deo ovog veznikog spoja ne moe se izostaviti, jer,
Videti fusnotu 17. Ovo takoe vai i kada su u pitawu ostali vezniki spojevi iji prvi deo zauzima zamenica to.
52 51
323
kako analiza pokazuje, karakterizacija radwe ili nekog stawa iskazanih deverbativnom imenicom ili infinitivom zahteva pojavu nominalnog elementa u poziciji leksikog jezgra predikata. To je u ovom sluaju deadjektivna imenica ili u dubinskoj strukturi neodreena zamenica neto determinisana relativnom klauzom sa veznikom to.
Predsednik Skuptine Vojvodine Nenad anak izjavio je danas da je pomerawe termina informativnih emisija programa na jezicima nacionalnih mawina na Televiziji Novi Sad (TV NS) ist bezobrazluk" i da e biti kawen". [ pomerawe termina je neto to je krajwe bezobrazno] (Dnevnik, 2); Ni izborni uspeh gospodina eeqa u Vojvodini nije neka novost. [ ni izborni uspeh gospodina eeqa nije neto to je novo] (N. telegraf, 2); Biti eh nije nikakva posebnost, a to to moramo poslati pare svoje slobode u Brisel nije problem za one koji su sigurni u svoju slobodu", kae ovaj komentator. [ biti eh nije neto to je posebno] (Politika, A4).
2.3. U posmatranom korpusu naao se samo jedan primer koji, budui da se radi o definiciji, ima generiki upotrebqen subjekat, ali i generiki upotrebqen predikat, kojim se definie, odnosno opisnim putem odreuje pojam u poziciji subjekta (Ivi 1995: 110):
Pedofilija (gr. pais dete, filein voleti) je seksualna sklonost prema deci istog ili suprotnog pola koja se najee sree kod ostarelih mukaraca. [ pedofilija je (to) kad su qudi seksualno skloni prema deci istog ili suprotnog pola] (Vreme, 23).
3. Drugu grupu primera ine oni kod kojih leksiko jezgro kopulativnog predikata zauzima deadjektivna imenica, a poziciju subjekta povrinske reenice popuwavaju zamenice: demonstrativne zamenice to i ono i odnosne zamenice koji ili to (odnosne zamenice koji i to istovremeno imaju i funkciju veznika relativnih klauza). U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se klauze, koje takoe popuwavaju poziciju leksikog jezgra predikata. U zavisnosti od sadraja na koji zamenice upuuju, imenski predikati vre razliite funkcije. Pogledajmo najpre primere u kojima je subjekat zamenica to:
To je glupost. [ to je ono to je glupo] (Nin, 40); Da, to je ne samo izborana obaveza, to je i politika nunost ako hoemo modernu dravu Srbiju i wenu evropsku budunost. [ to je ono to je i politiki nuno] (Nin, 17); To, kao slovo na papiru, i nije neka novost: [ to i nije neto to je novo] (Vreme, 14); To je mogunost da trener Borusije (D) Matijas Zamer zameni svog nekadaweg efa" Hicfelda. [ to je neto to je mogue] (Politika, A19); Upitan da li e kao predsednik Srbije inicirati promenu republikog Ustava, on je odgovorio odreno, navodei da to nije ustavna nadlenost predsednika republike". [ to nije ono za ta je ustavno nadlean predsednik republike] (Dnevnik, 3);53 Ipak, iz53
Upotreba ovog oblika veznikog spoja uslovqena je rekcijom prideva nadlean.
324
NATAA BUGARSKI
neo sam i slabosti tog poglavqa, a to je jednostranost u prikazivawu dogaaja iz 1971. i 1981. godine [ to je ono to je jednostrano] (Vreme, 59).
Demonstrativna zamenica to ne upuuje na neki odreeni entitet stvarnosti, ve se odnosi na prethodno izreeni sadraj. Ona zapravo vri funkciju prosentencijalizatora anaforskog tipa. U tom sluaju imenski predikat ije leksiko jezgro popuwava deadjektivna imenica, predstavqa vrstu komentara koji se iznosi povodom sadraja na koji upuuje prosentencijalizator, odnosno, poiqalac poruke vri subjektivnu karakterizaciju prethodnog sadraja. To se jasnije moe videti kada se rekonstruie semantika baza deadjektivne imenice koju saiwava klauza sa sloenim veznikim spojevima ono to i neto to.54 Veoma slinu funciju obavqa kopulativni predikat sa deadjektivnom imenicom u leksikom jezgru u povrinskoj relativnoj atributskoj klauzi, kada subjekatsku poziciju zauzimaju relativizatori koji i to. Oni imaju svoj antecedent u upravnoj reenici ili upuuju na sadraj itave upravne reenice, tako da se predikatom relativne atributske klauze vri subjektivna karakterizacija pojma u nadreenoj reenici, odnosno daje se komentar na prethodno iskazani reenini sadraj:
Pored toga to doprinose spektakularnosti i ludakom karakteru predstave to su, inae, wene glavne vrednosti ovakvi prostorni odnosi imaju i izvesnu znakovitost [ to je ono to je kod we glavno vredno] (Vreme, 42); Time su ove stanice svrstane u najozbiqnije radijske igrae, to i nije neka novost, budui da je takvo stawe u etru ve vieno. [ to i nije neto to je novo] (Nin, 63); Pored ove rasistike patologije koja ovde i nije neka novost u posledwih desetak godina, ali ipak govori da ovo drutvo i pored odlaska zloinakog reima ne prezdravquje, [ koja ovde i nije neto to je novo] (Republika, 7).
Ukoliko pak poziciju subjekta zauzima demonstrativna zamenica ono, ve semantiki determinisana relativnom klauzom, imenski predikat sa deadjektivnom imenicom konkretizovae sadraj na koji zamenica ukazuje. U pitawu je, dakle, identifikacija subjekatskog sadraja:
Ja zaista vie ne mogu da se oslonim na zonske lige, razne klanove i saplitawa, jer ono to mene zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i qudska glupost. [ ono to mene zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i to to su qudi glupi] (Jefimija, 16); Pink je veselo postao simbol prostote () u kojem sada gostuju svi, nema vie razlike izmeu politike i estrade, izmeu pozicije i opozicije; ki i banalnost suvereno vladaju naim TV ekranima, mada ono novo, vaskrslo, ono to posebno smeta, jeste agresivnost i netolerancija. [ ono to posebno smeta jeste to to su qudi agresivni] (Republika, 14); Ono to se uoava im se ue u prodavnicu je wena ureenost. [ ono to se uoava im se ue u prodavnicu je[ste] to kako je prodavnica ureena] (Jefimija, 119).
54 Prvi deo ovog veznikog spoja ne moe se izostaviti. Videti o veznikom spoju neto to u ovom poglavqu u 2.2.
325
4. Deadjektivna imenica moe se nai u funkciji leksikog jezgra kopulativnog predikata u impersonalnim reenicama, ija se tipologija zasniva na strukturi predikata.55 4.1. Deadjektivna imenica moe zauzimati poziciju leksikog jezgra predikata koji predstavqa minimalnu reeninu strukturu,56 ali ona tada nema funkciju kondenzatora reeninog sadraja.57 Nasuprot ovim slobodnim reeninim strukturama postoje i dva tipa vezanih predikata58 u impersonalnim reenicama: sa obaveznim logikim, odnosno semantikim ili dubinskim subjektom: S = P(X je) + Dat/Acc/Loc, i sa obaveznom dopunom u vidu infinitiva odnosno dopunske klauze, koji popuwavaju poziciju subjekta reenice S = P(X je) + Inf/Cl. 4.1.1. U impersonalnim reenicama sa vezanim predikatom i logikim subjektom, predikacijom se oznaava neko psihofiziko stawe ili raspoloewe koje se pripisuje logikom subjektu. U dubinskoj strukturi ovih impersonalnih reenica nalaze se personalne reenice. Semantiki subjekat ekspliciran u povrinskoj reenici biva iskazan nominativom u semantikoj bazi ove vrste impersonalnih reenica, dok ulogu predikata u dubinskoj strukturi uzima kopulativni predikat ije leksiko jezgro ini pridev:
I danas, kada mi dou prijateqi, smatram da mi je dunost da ih posluim nekom dobrom hranom, pravim za wih raviole, woke, kanelone, i pri tom pazim da se nita od hrane ne baci, jer je bacawe hrane za mene i sada veliki greh. [ smatram da sam ja duna da ih posluim] (Jefimija, 90); Sada je odgovornost na svim politikim akterima da uine sve da se izbori regularno zavre, [ sada su svi politiki akteri odgovorni] (N. telegraf, 10).
4.1.2. Impersonalnim reenica koje imaju uz sebe infinitiv ili dopunsku klauzu u funkciji subjekta vrednuje se neka pojava sa stanovita opteprihvaenih normi. Tu se, dakle, ne radi o karakterizaciji ili identifikaciji, ve o vrednovawu (sa razliitih aspekata) pojave koja je oznaena dopunom:59
Videti o impersonalnim reenicama u: Ivi 1963. Minimalna reenina struktura predstavqa slobodnu impersonalnu reenicu saiwenu samo od glagolskog predikata: S = P; P = V, ili od kopulativnog predikata u ijem leksikom jezgru se nalazi prilog ili imenica: S = P(X je); X = Adv/N. 57 Ovim impersonalnim reenicama vri se karakterizacija jednog trenutka u prirodi ili u drutvu: Iako je bila paklena vruina, blizu etrdesetog podeqka, svi pozvani su doli na promociju parfema princeze Jelisavete, u umetnikom paviqonu Cvijeta Zuzori" na Kalemegdanu. (Jefimija, 22, 148); Bila je savrena tiina i tog trenutka sam prelazila most, nije bilo vetra i ula sam svoje korake. (Jefimija, 22, 49). Inkongruentni kopulativni predikat sa deadjektivnom imenicom u poziciji leksikog jezgra predstavqa sintaksiko-semantiki ekvivalent takoe inkongruentnom kopulativno prilokom predikatu: bila je vruina bilo je vrue, bila je tiina bilo je tiho. 58 Pod terminom vezani predikat u impersonalnim reenicama podrazumeva se obaveznost kombinovawa predikata sa odreenim sintaksikim jedinicama. 59 Videti o ovome u radu Vladislave Petrovi (1994) Sintaksike uloge imenice iwenica" u sloenoj reenici.
56 55
326
NATAA BUGARSKI
Retkost je da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu prepoznati toliki tragovi vremena kao to je to kod Kostia sluaj. [ ono to je retko je[ste] da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu prepoznati toliki tragovi vremena] (Politika, ).
2) Deadjektivna imenica u kosim padeima u funkciji leksikog jezgra kopulativnog predikata 5. Predloko-padena konstrukcija, koju saiwavaju predlog i deadjektivna imenica, kada se nae na mestu leksikog jezgra kopulativnog predikata moe da prenese razliite informacije u vezi sa subjektom. Obino se ovakvim predikatom karakterie subjekat tako to mu se pripisuje svojstvo imenovano deadjektivnom imenicom u leksikom jezgru. Meutim, poto su primeri ekscerpirani iz publicistikog stila, mora se ukazati na jedan proces koji uslovqava pojavu predikata ovakve strukture. Radi se, naime, o sve prisutnijoj birokratizaciji jezika koju, izmeu ostalog, karakterie pojava ovetalih fraza, ablonizovani nain izraavawa, a sve to esto sa ciqem da se postigne eufemistiki izraz i anonimizacija agensa tako to se podatak o wemu izostavi ili da se on prosto marginalizuje u reenici. Jedno od najeih sredstava birokratizacije jezika upravo je nominalizacija.60 Naredni primeri pokazuju da predikatima sa deadjektivnom imenicom moe da se kvalifikuje subjekat, ali da je pojava deadjektivne imenice namesto prideva od kojeg je izvedena uslovqena iskquivo stilskim razlozima, a ne semantikim ili sintaksikim. U tom sluaju deadjektivna imenica se pojavquje umesto prideva, a ne umesto neke reenine strukture. Deadjektivne imenice upotrebqene na ovaj nain pojavquju se u prikupqenom korpusu u sledeim predloko-padenim konstrukcijama od + ODet + NDeadj(Gen) i u + NDeadj(Loc): OD + ODet + NDeadj(Gen)
, Dejan Medakovi je ukazao na istorijat te ideje, na wenu istrajnost pogotovu u vreme turske vladavine kada je, upravo u doba tue i nenaklowene civilizacije", nikao itav niz zadubina ija je uloga od nemerqive vrednosti kao nosioca ideje o vaskrsewu srpske drave. [ ija je uloga nemerqivo vredna] (Politika, A13).
U + NDeadj(Loc)
Ali, ovo ne znai da se slaem sa nainom na koji je u pomenutom uxbeniku predstavqen Drugi svetski rat niti je iako prisutan na konferenciji, u suprotnosti sa onim to iznosi profesor ivojinovi, stekao taj utisak. [ niti je iako prisutan na konferenciji suprotan onome to iznosi profesor ivojinovi] (Vreme, 59); Rezultati su u suprotno60 Videti opirnije o procesu birokratizacije u radu Duke Klikovac (2001) O birokratizaciji jezika kao jezikom postupku.
327
sti sa tvrdwom da je ideal enskog tela uvek isti, a odnos izmeu struka i bokova stabilan", tvrdi istraivaki par. [ rezultati su suprotni tvrdwi] (Nin, 8); Kotuniina izjava je u saglasnosti sa wegovom politikom koju amerika vlada ocewuje kao uznemiravajuu". [ Kotuniina izjava je saglasna sa wegovom politikom] (N. telegraf, 3).
5.1. Ukoliko se u poziciji subjekta nae deverbativna imenica ne moe se govoriti o karakterizaciji subjekta predikatom u ijem je leksikom jezgru deadjektivna imenica. tavie, dva uoena primera na najboqi nain pokazuju kako se podatak o agensu odnosno nosiocu nekog stawa ili osobine marginalizuje tako to se stavqa u genitiv uz deadjektivnu imenicu. Tek dubinska struktura reenice pokazuje da se predikatom zapravo vri karakterizacija agensa koji je u povrinskoj reenici izmeten iz subjekatske pozicije. Deadjektivna imenica je u genitivu sa predlogom iz (iz + NDeadj (Gen)) i u lokativu sa predlogom u (u + NDeadj (Loc)): IZ + NDeadj (Gen)
Znam da odgovori na neka od ovih pitawa nisu iz nadlenosti ondaweg poverenika unutrawih poslova Vojvodine, [ znam da odgovori nisu to za ta su ondawi poverenici unutrawih poslova Vojvodine nadleni] (Politika, A18).61
U + NDeadj (Loc)
Iako je poskupqewe u nadlenosti gradske vlasti, mogu da kaem da voda nee da poskupquje. [ iako je poskupqewe to za ta su nadlene gradske vlasti] (Politika, A15).
5.2. Ponekad se deadjektivnom imenicom u poziciji leksikog jezgra predikata ukazuje na situaciju ili okolnost u kojoj se nalazi subjekat, odnosno situaciono se determinie subjekat.62 Deadjektivna imenica, obavezno u lokativu sa predlogom u (u + NDeadj (Loc)), tada je semantiki i sintaksiki ekvivalentna sintagmama tipa ODet + N: opasnost = opasna situacija, neizvesnost = neizvesna situacija. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica, kao to e primeri pokazati, ne nalazi se klauza, a wihova upotreba namesto navedenih sintagmi stilski je uslovqena:
61 Imenica nadlenost zbog svoje inherentne semantike zahteva prisustvo obaveznog determinatora. Poto primera sa drugim deadjektivnim imenicana u ovoj funkciji i u ovim oblicima nema u korpusu, nema ni potvrde da li je obavezni determinator sastavni deo modela. 62 O pojmu situacionog determinatora pisala je Milka Ivi (1995: 113136) u svom radu Iskazivawe direktnog objekta u (standardnom) srpskohrvatskom.
328
NATAA BUGARSKI
U + NDeadj(Loc)
Gde da ide Sadam kad je svaka zemqa koja ga primi u opsanosti od moguih teroristikih akcija, [ kada je svaka zemqa u opasnoj situaciji] (Nin, 46); Tako su ishodita, na primer: dete u smrtnoj opasnosti, ali to izraeno korpulencijom telesno odraslog oveka, ili dete imitira zlu odraslu osobu i postaje zlo [ dete [je] u smrtno opasnoj situaciji] (Republika, 60); Kada se prouje da spava sa nepopularnom debequcom, koja ivi dva sprata iznad wega, Viktor je u opasnosti da postane glavna tema viceva u svom kraju. [ Viktor je u opasnoj situaciji] (Jefimija, 156); Lideri DOS-a su, u stvari, i tokom samih izbora bili u velikoj neizvesnosti. [ lideri DOS-a su bili u veoma neizvesnoj situaciji] (Nin, 51).
5.3. Povrinske prostorne metafore u poziciji leksikog jezgra predikata, ukoliko ih ine deadjektivne imenice sa odgovarajuim predlogom (u + NDeadj (Loc)), kondenzuju reenini sadraj koji u dubinskoj strukturi predstavqa klauzu kojom se identifikuje pojam, po pravilu apstraktan, u poziciji subjekta. Samo u primerima ovog tipa prilikom transformacije deadjektivne imenice dobijaju se klauze u poziciji leksikog jezgra predikata iji se prvi deo veznikog spoja, to to ili ono to, nalazi u istom padeu, blokiran istim predlogom, kao i sama deadjektivna imenica: U + NDeadj (Loc)
Problem je u nepredvidivosti. [ problem je u tome to je situacija nepredvidiva] (Politika, A2);63 Lepota je u razliitosti, lepota je u otkrivwu tuih posebnosti. [ lepota je u onome to je razliito] (Jefimija, 171).
. DEADJEKTIVNA IMENICA U NEPOTPUNIM REENICAMA 1. Nepotpunim reenicama se smatraju iskazi koji prenose kompletan reenini sadraj, ali se sintaksiki ne mogu smatrati reenicama, jer im nedostaje pre svega eksplicirani predikat, ili eventualno i predikat i subjekat. U korpusu ovog rada nala su se dva ovakva iskaza, saiwena samo od deadjektivne imenice u nominativu:64
Gluposti! (Vreme, 15); Porodian ovek, otac dva sina, od kojih se jedan (kakva sluajnost!) aktivno bavi koarkom, ne boluje od zvezdane bolesti", iako je ostvario pravi ameriki san. (N. telegraf, 25).
63 Deadjektivna imenica nepredvidivost je semantiki ekvivalentna sintagmi nepredvidiva situacija / stawe, to se vidi i na dubinskom nivou. 64 Nepotpune reenice karakteristinije su za razgovorni, ili eventualno umetniki stil, te je wihov mali broj u korpusu ekscerpiranom iz publicistikog stila potpuno oekivan.
329
Iskazi ovog tipa nastaju redukcijom bazinog reeninog sadraja koji se u dubinskoj strukturi moe rekonstruisati. Uoeni primeri dobijeni su redukcijom reenica: To su gluposti; To nije sluajnost, gde su deadjektivne imenice u funkciji leksikog jezgra kopulativno-imenskog predikata, odnosno u funkciji kondenzatora klauze u poziciji leksikog jezgra predikata. Zanimqivo bi bilo na veem korpusu posmatrati da li se deadjektivna imenica u nepotpunim reenicama moe pojaviti i u poziciji nekog drugog reeninog konstituenta, i da li se tada ponaa kao kondenzator reeninog sadraja.
. DEADJEKTIVNA IMENICA U FUNKCIJI SEMANTIKE DOPUNE 1. Glagoli, imenice i pridevi koji su prema svojim sintaksiko-semantikim osobinama nepotpuni zahtevaju da se wihovo znaewe dopuni odnosno da se konkretizuje. Gramatika sredstva kojima se to postie nazivaju se dopune ili komplementi.65 U zavisnosti od rekcije odnosno od svojih konstrukcionih mogunosti,66 glagoli nepotpunog znaewa i imenice i pridevi apstraktnog ili uoptenog znaewa, kao i pojedini perifrastini predikati i ustaqeni skupovi rei, kombinuju se sa tano odreenim padenim konstrukcijama u funkciji semantikih dopuna. Svaka semantika dopuna, iskazana imenicom u odreenom padenom obliku, moe se razviti u zavisnu reenicu ukoliko je datom imenicom iskazano neko stawe, proces ili zbivawe, a ne neko lice ili predmet.67 Analiza korpusa pokazala je da se deadjektivne imenice u najveem broju sluajeva pojavquju upravo u ulozi semantike dopune glagola, imenica i prideva (oko 60%). U ovom poglavqu bie utvreno na koji nain deadjektivna imenica dopuwava znaewe upravne rei, kao i koje reenine tipove ona pri tom kondenzuje. 1) Semantike dopune glagolima 1.1. Prilikom analize glagolskih semantikih dopuna u ovom radu preuzela sam tipologiju koju je dala Vladislava Petrovi (1992). Ova autorka smatra da se dopuwavawem znaewski autonomnih (i delimino
65 Budui da dopuna ili komplement dopuwava znaewe upravne rei, upotpuwuje wen leksiki sadraj, odnosno ekstrahuje ono to je nuno iz znaewskog potencijala prvog lana" (Petrovi 1992: 120), u daqoj analizi bie korien termin semantika dopuna. 66 Prema definiciji Rikarda Simeona rekcija predstavqa sintaksiki odnos u kojem sintaksiki nadreena re regira (zahteva) odreeni pade" (1969). U gramatici Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa pojam rekcija odreen je kao pojava da neka re trai kao dopunu imeniku jedinicu u odreenom obliku (u zavisnom padeu ili predloko-padenoj konstrukciji" (Stanoji 1989: 217). 67 Videti detaqnije o ovome u: Mrazovi 1995: 498513.
330
NATAA BUGARSKI
autonomnih) rei konkretizuju odreene semantike komponente iz wihovog potencijala, te da dopuna (complementum) prevashodno oznaava onaj pojam (predmet u irem smislu) koji neposredno uestvuje u radwi ili je obuhvaen wome, ukoliko je u pitawu glagol kao upravni lan dopunske konstrukcije" (Petrovi 1992: 123). S obzirom na kategorijalno znaewe i strukturnofunkcionalno obeleje semantike dopune uz glagol, Vladislava Petrovi razlikuje dva tipa glagolskih dopuna: gramatikosemantike i leksikosemantike, istiui da se prvi tip dopuna pojavquje kao predmet prouavawa u sintaksi, dok se drugim tipom bave pre svega leksikologija i semantika. Gramatikosemantike dopune uz glagol predstavqaju 'predmet' (u irem smislu) van situacije i nezavisno od wenog nosioca, ono to, drugim reima, uestvuje u datoj situaciji, obeleenoj glagolskom jedinicom, ono to je neophodno za datu situaciju ili je na neki nain determinie" (Petrovi 1992: 124). Sldei strukturnofunkcionalni i semantiki kriterijum autorka je sve glagolske dopune ovog tipa rasporedila u etiri podtipa: dopune sa objekatskim" znaewem (dopunski objekat znaewe materijalne sadrine" i znaewe namene"): pisati pesmu, javiti se devojci; dopune sa prilokim" znaewem (dopunski adverbijal znaewa mesta, vremena, naina, mere, uzroka, sredstva"): boraviti na selu, odrati skup u sredu, drati se kao pobednik, vredeti zlata, optuiti ga zbog pqake, sei makazama; dopune sa znaewem sauesnika" u radwi (dopunski agentiv znaewe izvora" i znaewe partnera"): druiti se sa vrwacima, uti od druga; dopune sa znaewem svojstva, stawa, ranga" nosioca radwe ili predmeta (dopunski predikativ): postati slikar, smatrati ga potenim. Leksikosemantikim dopunama imenuje se situacija (aktivnost), dok se upravnom glagolskom leksemom ukazuje na fazu" u realizaciji radwe, na egzistirawe neke pojave", ili na transformaciju" odnosno modifikaciju" u bilo kom pogledu: poeti istraivawe, nastaje mrak, vlada tiina, pretvara se u paru, izazvati gnev. Dopune ovog tipa na semantikom i na sintaksikom planu predstavqaju zajedno sa upravnim glagolom celovite jedinice koje mogu u veem broju sluajeva da se leksikalizuju, tj. da se zamene jednom glagolskom leksemom. Tada se zapravo radi o procesu dekomponovawa predikata [primeba autora ovog rada]: dogodio se kvar > neto se pokvarilo, poela je grmqavina > zagrmelo je. Jedna od bitnih razlika izmeu ova dva tipa dopuna jeste ta da se gramatikosemantike dopune uvek vezuju za nekog nosioca situacije bez obzira na to da li je on anonimizovan ili ne, dok kod dopuna drugog tipa postoji mogunost da nosilac situacije uopte ne postoji, a kada postoji onda moe ali i ne mora biti ekspliciran. 1.2. Tipologija koju je dala Vladislava Petrovi, kao to je ve reeno, predstavqa osnovu za analizu semantikih dopuna u ovom radu, meutim, sama graa je odredila neto drugaija reewa. Tako su deadjektivne imenice u funkciji semantikih dopuna uz glagol podeqene u ovom radu na sledei nain:
331
A) Gramatikosemantike dopune: a) dopune objekatskog tipa B) Leksikosemantike dopune: a) dopune semikopulativnim glagolima b) dopune semikopulativnim glagolima u konstrukcijama nastalim dekomponovawem predikata 1.2.1. Pod gramatikosemantikom dopunom u ovom radu podrazumevae se pojam (predmet u irem smislu) na koji prelazi" glagolom oznaena radwa, odnosno pojam obuhvaen radwom, a koji se nalazi izvan nosioca situacije. 1.2.2. Dopunski adverbijali posmatrani su u okviru posebnih poglavqa koja se bave upotrebom deadjektivnih imenica u funkciji kondenzatora reeninih struktura sa odreenom adverbijalnom vrednou, odnosno koje se pojavquju u funkciji determinatora adverbijalnog tipa uz upravnu predikaciju. Razlog za takvo reewe proistie iz iwenice da postoji problem razgraniavawa dopuna i determinatora adverbijalnog tipa, na koji je, govorei o dopunskim konstrukcijama, ukazala Vladislava Petrovi (1992). (Determinatori adverbijalnog tipa nazivaju se jo i dodaci, a u literaturi se esto koristi i termin odredba.68) Kako je obaveznost pojavqivawa osnovni kriterijum za razlikovawe dopuna (kao obaveznih elemenata) i odredbi ili dodataka (kao fakultativnih elemenata), oekovano bi bilo da prilikom analize jezikog materijala moe da se napravi jasno razgraniewe izmeu ovih reeninih konstituenata. Vladislava Petrovi (1992: 123), odreujui determinatore kao jedinice kojima se upuuje na obeleje datog pojma koje ga ini samostalnim, celovitim, odnosno na neki nain ga odreuje (kvalitativno, temporalno, kvantifikativno, itd.)", ukazuje na postojawe determinatora koji se mogu uvrstiti u dopune kojima se istovremeno dopuwuje sadraj glagolske lekseme tako to se istie ono to je relevantno za realizaciju naznaene radwe ali i odreuje sam pojam po nekom svom karakteristinom obeleju". Dopune sa prilokim znaewem ova autorka identifikuje kao obavezne determinatore. Qubomir Popovi (Stanoji 1989: 227228) pravi razliku izmeu optih i posebnih odredbi.69 Posebne odredbe uslovqene su znaewem upravnog glagola (npr. Jasna ide kui, Nikola se umorio od trawa) i stoga ih nije lako razlikovati od samih dopuna, budui da postoje dopune sa prilokim znaewem (Stanoji 1989: 225227). S druge strane, odredbe, koje bi se prema Popovievoj podeli identifikovale kao opte odredbe,
68 U gramatici Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa koristi se termin priloka odredba (Stanoji 1989: 227228), dok Stevanovi razlikuje odredbe za mesto, vreme, uzrok, ciq, uslov, itd. (Stevanovi 1989b: 6574). 69 Sve priloke odredbe se u gramatici Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa dele na opte i posebne. Opte odredbe ne zavise od glagolskog znaewa, nego od iwenice da odreuju situaciju odnosno wenu realizaciju, jer se podrazumeva da je ta realizacija lokalizovana" (s obzirom na kategoriju vremena, mesta, naina, i sl.), a posebne odredbe su uslovqene znaewem glagola i po tome su srodne sa dopunama" (Stanoji 1989: 228).
332
NATAA BUGARSKI
u pojedinim sluajevima funkcioniu kao obavezni determinatori:70 Sutra putujem Putujem: izostavqawem odredbe futursko znaewe glagola prelazi u prezentsko; Kupismo qive ceo dan *Kupismo qive: aorist izgraen od imperfektivnih glagola zahteva vremensku odredbu bez koje je reenica negramatina (Radovanovi 1990: 94). Iz svega ovoga proizilazi da reavawe problema razgraniavawa dopuna i odredbi odnosno determinatora adverbijalnog tipa na konkretnom jezikom materijalu savremenog srpskog jezika predstavqa zaista veliki posao koji tek treba obaviti.71 Upravo stoga, u ovom radu nisam pokuavala da razreim taj problem, ali sakupqena graa moe posluiti za neka potowa istraivawa tog tipa. 1.2.3. Agentivne dopune odnosno dopunski agentivi (Petrovi 1992: 130131; Petrovi 2000: 443) pojavquju se uz prave socijativne glagole koji oznaavaju radwu za ije je realizovawe nepohodno uee najmawe dva uesnika, dakle uee agensa (pojam iskazan nominativom) i koagensa (pojam iskazan instrumentalom sa predlogom sa ili genitivnom konstrukcijom sa predlogom od: rastao se sa majkom, rastao se od majke). Relevantan semantiki kriterijum za pojavu dopunskog agentiva jeste kriterij personalnosti. Dopunski agentiv je uvek pojam koji oznaava neku osobu. Upravo s obzirom na ovaj kriterij moe se zakquiti da se deadjektivna imenica u funkciji kondenzatora nikada ne pojavquje kao semantika dopuna agentivnog tipa, budui da se wome iskazuju samo apstraktna znaewa.72 U sluaju kada se socijativni glagoli upotrebqavaju u metaforinom znaewu, na primer: boriti se sa tekoama, pomiriti se sa sudbinom, semantika dopuna vie se ne svrstava u grupu agentivnih dopuna ve se posmatra kao dopuna objekatskog tipa.73 U korpusu ovoga rada nalo se nekoliko primera upotrebe deadjektivnih imenica sa znaewem semantike dopune objekatskog tipa uz ovakve glagole. 1.2.4. Semantike dopune koje je Vladislava Petrovi odredila kao dopunske predikative bie posmatrane u ovom radu u okviru dopuna semikopulativnim glagolima tipa subjektivne ocene", odnosno kao vrsta leksikosemantikih dopuna. Osnovni semantiko-sintaksiki kriterijum prema kojem su izdvojene leksikosemantike dopune jeste to to se wima eksplicira sadraj nepunoznane glagolske lekseme, kao i iwenica da dopuna zajedno sa upravnim glagolom saiwava jedan od tipova
70 Milka Ivi definie obevezne determinatore kao jezike oblike koji se iz date konstrukcije sa upravnom reju ne mogu izbaciti bez relevantnih posledica na informativnom planu (1995: 178). O obaveznoj determinaciji u srpskom jeziku, kao i o literaturi vezanoj za tu problematiku, pisao je i Milorad Radovanovi u kwizi Spisi iz sintakse i semantike (1990). 71 Znaajan doprinos prouavawu glagolskih dopuna predstavqa Renik glagola sa dopunama (Petrovi, Dudi 1989). 72 Deadjektivne imenice tipa nomina attributiva, budui da oznaavaju osobu koja ima odreenu osobinu, mogu imati funkciju dopunskog agentiva, ali, kao to je uvodnom delu reeno, ne mogu se pojaviti u ulozi kondenzatora reeninog sadraja. 73 Tipologija objekatskih znaewa odnosno padea u funkciji objekatke dopune preuzeta je od Vladislave Petrovi. Videti fusnotu 75.
333
analitikog predikata. Pojam analitikog predikata upotrebqen je u znaewu koje daje Predrag Piper: Pod analitizmom se obino ima u vidu gramatiki analitizam, a gramatiki analitizam je ustaqeno ralaweno iskazivawe jedinstvenog leksiko-gramatikog znaewa pomou rei koja ima prevashodno ili iskquivo gramatika znaewa i pomou rei ima prevashodno ili iskquivo leksika znaewa" (Piper 1999: 38). U posmatranom korpusu uoena su dva tipa analitikog predikata, u ijem se drugom delu, kao nosilac leksikog znaewa pojavquje deadjektivna imenica. Prvi tip je upravo pomenuti predikat koji saiwavaju semikopulativni glagoli tipa subjektivne ocene" i predikativna dopuna u vidu imenice ili prideva u nominativu, predlokom akuzativu ili u slobodnom instrumentalu. Drugi tip analitikog predikata u kojem se pojavquje deadjektivna imenica jeste dekomponovani predikat. A) Gramatikosemantike dopune a) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune objekatskog tipa 2. Semantika pojedinih glagola u srpskom jeziku zahteva da se eksplicira sadraj na koji radwa wima oznaena prelazi. Semantike dopune uz takve glagole moemo odrediti kao objekatske dopune u najirem smislu rei. Kako je objekat sintaksiko-semantika kategorija vano je precizirati iz kog aspekta je posmatran. Na sintaksikom nivou razlikuju se pravi ili direktni objekat i nepravi ili daqi objekat. Kriterijum za ovu podelu jeste priroda upravne rei, tanije kategorija roda glagola koji zahteva eksplicirawe objekta. Pravi tranzitivni glagoli dobijaju imeniki konstituent u akuzativu bez predloga ili u genitivu bez predloga u funkciji direktnog objekta. Glagoli ija radwa prelazi na pojam oznaen nekim drugim padenim oblikom, osim bespredlokim akuzativom i bespredlokim genitivom, nazivaju se nepravi prelazni glagoli odnosno neprelazni ili intranzitivni rekcijski glagoli,74 a sama dopuna predstavqa nepravi objekat. Ako se objekat posmatra kao semantika kategorija onda se on odreuje kao semantika dopuna glagola koja referie o predmetnom (konkretnom ili apstraktnom) sadraju na koji prelazi glagolom oznaena aktivnost posredstvom koje se povezuju dva participanta (tj. uesnika date situacije), subjekatski i objekatski" odnosno agens i pacijens (Petrovi 2000: 439). Predmetni sadraj na koji prelazi radwa i koji je u direktnoj vezi sa upravnim glagolom pri tom moe biti iskazan
74 Termin nepravi prelazni glagoli preuzet je iz Renika glagola sa dopunama (Petrovi, Dudi 1989), a termin neprelazni (intranzitivni) rekcijski glagoli koriste autori gramatike Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa (Stanoji 1989). Oba termina koriste se u istom, u tekstu odreenom znaewu.
334
NATAA BUGARSKI
bilo kojim od objekatskih padea u srpskom jeziku. Pod objekatskim padeima podrazumevaju se oni bez predloga: genitiv, dativ, akuzativ i instrumental, kao i padei s predlozima: genitiv, dativ, akuzativ, instrumental i lokativ. Svi objekatski padei, osim bespredlokog akuzativa i genitiva, izraavaju netipina ili neprava objekatska znaewa,75 a istovremeno vre funkciju direktnog objekta. Kod glagola kompleksne ili sloene rekcije obavezno je da se ekspliciraju dve semantike dopune: direktni objekat i pojam koji je indirektno odnosno preko direktnog objekta povezan sa upravnim glagolom, a koji ima znaewe i funkciju to se odreuje kao indirektni ili drugi objekat.76 2.1. U ovom radu posmatrane su deadjektivne imenice koje se pojavquju u poziciji objekta definisanog prema semantikom kriterijumu. Analiza je pokazala da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u ovoj funkciji nalazi dopunska objekatska klauza koja se za upravnu kaluzu vezuje prostim veznikom da. Ukoliko pak dubinska dopunska klauza ima i neki dodatni semantiki sadraj, ona se u zavisnosti od tog sadraja uvodi nekim od sloenih veznikih spojeva:77 da li,78 to da, to to, to koliko, toga da, toga to, od toga koliko, tome da, na to da, na to to, u to da, na tome da, na tome to, o tome koliko, o tome da, o tome da li, u tome koliko, koliko, kako, ono to, onoga to, onome to, sa onim to, ta, ko.79 Na oblik sloenog veznikog spoja bitno utiu znaewe i rekcija upravnog glagola.80
75 Tipologiju netipinih ili nepravih objekatskih znaewa, takoe je izvrila Vladislava Petrovi u okviru svojih predavawa iz Sintakse i semantike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a koje sam imala prilike da pratim u toku redovnih studija. O problemu objekta u srpskom jeziku ova autorka je pisala u nekoliko radova: O predlokom objektu (2000), Alternativnost predlokog i bespredlokog objekta u srpskom jeziku (1999a), Renik glagola sa dopunama (Petrovi, Dudi 1989). Meutim, za ovaj rad taj problem nije relevantan, tako da je izvrena samo opta podela deadjektivnih imenica na one sa znaewem direktnog odnosno indirektnog objekta. 76 Glagoli proste i sloene rekcije mogu imati rekcijske dopune razliitih tipova, ne samo objekatske. 77 Videti fusnotu 17. 78 Veznik da li pojavquje se ukoliko je relevantno da li se radwa odnosno situacija iskazana dopunskom klauzom realizuje ili ne. 79 Postoje dva razliita stava u domaoj literaturi koja se tiu strukturirawa i tipologije dopunskih klauza kad je u nadreenoj reenici ekspliciran zameniki koreferent. Prema jednom tumaewu u primeru tipa: kupila sam ono to sam elela, zavisna klauza se odreuje kao relativna klauza sa zamenikim antecedentom u nadreenoj reenici, dok drugi smatraju da se u primerima ovog tipa radi o dopunskim klauzama kod kojih zameniki koreferent i relativizator saiwavaju jedinstveni vezniki spoj. Ivo Prawkovi, na primer, smatra da ove klauze uz odreene glagole proste rekcije zauzimaju poziciju wihove prve desne dopune objekatskog tipa (navedeno prema Petrovi 1999: 143). U ovom radu prihvaeno je drugo tumaewe, budui da je uoeno da je pojava zamenikog koreferenta esto uslovqena rekcijom upravnog glagola, koja u pojedinim sluajevima zahteva obavezno eksplicirawe nominalne forme, dok u nekim primerima to nije sluaj. Takoe je uoeno da pojava zamenikog koreferenta ukazuje na specifine semantike karakteristike dopunske klauze, koje zavise od semantike upravnog glagola. Detaqniji prikaz literature vezane za ovaj problem kao i jedno od wegovih moguih viewa postoji u radu Vladislave Petrovi Dva vida sloenog sintaksikog odnosa: eksplikacija i deskripcija (1999) i u monografiji Ivane Antoni Vremenska reenica (2001). Inae, termin koreferent koristim u znaewu koje mu daje Ivana Antoni u navedenoj kwizi, istiui na taj nain
335
Kao to e se iz mnogobrojnih primera videti, odnos agensa upravne predikacije i nosioca stawa u klauzi nominalizovanoj deadjektivnom imenicom pripada jednom od moguih odnosa opisanih u drugom poglavqu ovog rada, u odeqcima 2 i 3. Deadjektivne imenice sa znaewem direktnog objekta 2.2. Primeri upotrebe deadjektivnih imenica u poziciji direktnog objekta razvrstani su prema padenom obliku kojim su iskazani u povrinskoj reenici. Analizirani su primeri u kojima se deadjektivna imenica pojavquje u funkciji direktnog objekta kao semantika dopuna glagolima proste rekcije. Vtranz + NDeadj (Acc)
Evropa ne moe da razume antinominost u stavovima naih izabranih dravnih predstavnika. [ Evropa ne moe da razume to da su antinomini stavovi naih izabranih dravnih predstavnika] (Republika, 16); itava akcija, na ovom surovom tehnikom planu, ima za ciq da povea bezbednost u saobraaju, da ostane to mawe materijala kojim bi se ispuwavale crne hronike medija. [ ima za ciq da povea to da saobraaj bude bezbedan] (Jefimija, 138); Politika nepismenost ne znai politiku glupost. [ politika nepismenost ne znai da su qudi politiki glupi] (Republika, 53); Umesto toga, 13 zaposlenih uputilo je pismo Ministarstvu kulture u kome osporavaju Antonievu strunost, da bi ga, potom, vlada smenila. [ osporavaju da je Antoni struan] (Nin, 7); Autor ispituje uvide, predoava sloenost grae i uverava nas koliko je aktuelan znaaj koji se pripisuje fenomenu qudske slobode. [ autor predoava da je graa sloena] (Politika, );81 , ali tek e vreme pokazati ispravnost
razliku izmeu pojmova koreferencije i korelacije. Ova autorka termin korelativni upotrebqava za oznaavawe suodnosa dve predikacije, jedne reenine, determinativne, i druge subordinirane, detereminatorne predikacije, odnosno za meusobni odnos dve proste reenice, jedne nadreene i druge, woj podreene, u okviru reeninog kompleksa. S druge strane terminom koreferet oznaena je re u nadreenoj reenici ije se znaewe determinie zavisnom klauzom. 80 Poto u radu nije raena semantika kategorizacija glagola koji zahtevaju objekatsku dopunu, a takoe nije bilo ni rei o vrstama netipinih objekatskih znaewa, u daqem izlagawu nee se eksplicitno upuivati na dodatne semantike sadraje koje prenose dopunske klauze uvedene onim veznikim sredstvima. 81 U korpusu je uoen jedan broj primera u kojima se uz glagole iz grupe komunikativnih glagola, koje inae karakterie kompleksna rekcija, eksplicira samo direktni objekat, kao to je to sluaj u ovom primeru. Ovu pojavu mogue je objasniti samo na nivou teksta ili ako se uzme u obzir pragmatiki aspekt ovog problema. Naime, kako obim ovog rada to ne doputa, primeri su navoeni izvan konteksta, koji veoma esto otkriva podatak o tome kome se osoba, odnosno poiqalac poruke, obraa. [O komunikaciji i elementima komunikacije pisao je Milorad Radovanovi u kwizi Sociolingvistika (1986)] Takoe, poto se radi o primerima ekscerpiranim iz publicistikog stila, i ako se ima u vidu da su poruke koje odaiqe poiqalac, u naem sluaju novinar, namewene itaocima odnosno primaocima tih poruka, moe se pretpostaviti da je podatak o indirektnom objektu, odnosno primaocu poruke, u pojedinim kontekstima budui potupuno informaciono irelevantan izostavqen u povrinskoj reenici.
336
NATAA BUGARSKI
opcije koju je izabrala gospoa Asnar. [ ali tek e vreme pokazati da li je ispravna opcija] (Vreme, 49); Nijedna stranka vladajue koalicije nee predloiti svog kandidata s obzirom na to da prve ankete javnog istraivawa pokazuju da niko ne moe da ugrozi popularnost lidera DSS-a Vojislava Kotunice. [ niko ne moe da ugrozi to koliko je lider DSS-a Vojislav Kotunica popularan] (Politika, 1); Tada, pre deset godina, vie sam slutio nego to sam mogao pouzdano znati svu sloenost dogaawa i kuda ono vodi, [ vie sam slutio nego to sam mogao pouzdano znati koliko su sloena dogaawa] (Republika, 25); Komisija dva sata proverava praktine sposobnosti kandidata na raznim poslovima sklapawa automobila. [ komisija dva sata proverava koliko su kandidati praktino sposobni] (Politika, A4); Jugoslovenska strana je obrazloila aktivnosti na definisawu strategije privatizacije bankarskog sektora, [ Jugoslovenska strana je obrazloila kako je aktivna na definisawu strategije] (Politika, A11); Kako preivqavate popularnost? [ kako preivqavate to to ste popularni] (Jefimija, 30); Postoji samo jedan mogui odgovor: inili su ono to im je moralni imperativ nalagao, branei ovenost i qudsko dostojanstvo. [ branei ono to je oveno] (Politika, ); Potrebno je mnogo vie, i mnogo preciznije definisati ta je ija nadlenost, da se ustroji jedna vrsta hijerarhije na dravnom nivou, i to hijerarhije odgovornosti i kontrole. [ potrebno je preciznije definisati ko je za ta nadlean] (N. telegraf, 23); Ipak, izneo sam i slabosti tog poglavqa, a to je jednostranost u prikazivawu dogaaja iz 1971. i 1981. godine [ izneo sam i ta je slabo u tom poglavqu] (Vreme, 59).
Vtranz + NDeadj (Gen)

Ne plaim se starosti. [ ne plaim se da budem stara] (Jefimija, 93); Ovde je, pak, bitno primetiti da je samo postojawe pokreta osporavawa i javne kritike misli ipak ograniavalo (sve)mo vlastodraca koji su se, pred ipak prezentnim protivnikom, ustruavali krajwe brutalnosti, strahujui i od meunarodnih skandala. [ koji su se ustruavali da budu krajwe brutalni] (Republika, 35); Plaim se qudske gluposti. [ plaim se toga to su qudi glupi] (Jefimija, 178); I zato se to ne tie samo jednog oveka kome se sudi, ve se tie odreenog pravca u ruskoj prozi koji se odrekao tradicionalnih vrednosti. [ koji se odrekao onoga to je tradicionalno vredno] (Politika, ).
Vtranz + OD + NDeadj (Gen)82

Uspeh izbora zavisie od snage kandidata i motivisanosti glasaa. [ uspeh izbora zavisie od toga koliko su glasai motivisani] (Politika, A7); Od delotvornosti tih institucija zavisi nalaewe prave mere u reavawu zaista golemih konkretnih problema tranzicije" [ od toga koliko su te institucije delotvorne zavisi nalaewe prave mere] (Republika, 38).
82 Glagoli koji dobijaju objekatsku dopunu sa pravim ili netipinim objekatskim znaewem bie posmatrani kao prelazni glagoli, odnosno, u modelima se nee praviti razlika izmeu pravih i nepravih prelaznih glagola. Na isti nain ovi glagoli su odreeni u Reniku glagola sa dopunama (Petrovi, Dudi 1989).
337
Vtranz + NDeadj (Dat)

Dugo je grad bio miran, gotovo izolovan, jer su svi pristupi Menhetnu bili zatvoreni, to je doprinosilo nadrealnosti cele situacije. [ to je doprinosilo da cela situacija bude nadrealna] (Jefimija, 177); (Vreme, 42); Pored toga to doprinose spektakularnosti i ludakom karakteru predstave to su, inae, wene glavne vrednosti ovakvi prostorni odnosi imaju i izvesnu znakovitost [ pored toga to doprinose da predstava bude spektakularna] (Vreme, 42); Zato sam neto o tom gaewu i napisao, masovnoj osvetnikoj opijenosti uz nos. [ napisao [sam] onima to su bili masovno opijeni [osvetom] uz nos] (Vreme, 33); ; protivi se drutvenoj i ekonomskoj nejednakosti koju izazivaju institucije kojima se suprotstavqa; [ protivi se tome da qudi budu drutveno i ekonomski nejednaki] (Republika, 22); Sloenosti ove dramske forme doprinosi i Geteovo eruditno poigravawe raznim anrovskim obrascima, [ tome da ova dramska forma bude sloena doprinosi i Geteovo eruditno poigravawe].
Vtranz + NA + NDeadj (Acc)

Ambasador Jevremovi je podsetio na nekadawu nerazvijenost Kosmeta i ta je nekadawa SFRJ uinila za wegov razvoj, [ ambasador Jevremovi je podsetio da je Kosmet nekada bio nerazvijen]; alio se na visinu kazne traei blagost83 od vieg suda. [ alio se da je kazna visoka] [ traei da vii sud bude blag] (N. telegraf, 37); Kakvi e biti tokovi i ishodi populizma na tlu bive Jugoslavije to je tema kasnijih razmatrawa, a sada bismo ukazali na slinosti i razlike populizma spram pojava i pojmova tiranije, despotizma, diktature, autoritarizma i totalitarizma. [ sada bismo ukazali da su slini populizam i pojave i pojmovi] (Republika, 29); Umesto da se dokazi odmah potrae na sudu gde bi oni i trebalo da budu dati, svi su se okomili na bestidnost" novina i novinara. [ svi su se okomili na to da su novine i novinari bestidni] (Republika, 7); , postoje nereena pitawa koja se prvenstveno odnose na republike buxete za 2003. godinu i neizvesnosti povodom novih ustavnih reewa izmeu Srbije i Crne Gore. [ koja se odnose na to to su nova ustavna reewa neizvesna] (Politika, A11).
Vtranz + U + NDeadj (Acc)

Pobornici lustracije ne veruju u zrelost naroda i wegovu sposobnost da svojim glasovima izabere prave, asne i potene qude [ pobornici lustracije ne veruju da je narod zreo i sposoban] (Jefimija, 28); Za razliku od stare elite, koja je verovala u svoju trajnost, gotovo venost, pa je bila donekle obazrivija u koriewu privilegija, nova elita, verovatno svesna prolaznih ari trenutka, bivala je sve oblapornija i bezobzirnija. [ za razliku od stare elite, koja je verovala da je trajna, da je gotovo vena] (Republika, 34); Premda nudi najboqe i najsveije plodove i zveri mora, Manos, vlasnik istoimenog ribqeg restorana, na poetku etalita, ne uzda se u gastronomsku obrazovanost svetine. [ vlasnik istoimenog restorana ne uzda se u to da je svetina gastronomski obrazovana] (Jefimija, 63); Kako
83
Ovo je primer direktnog objekta iskazanog bespredlokim akuzativom.
338
NATAA BUGARSKI
je general Jovanovi u iju odanost kao ruskog aka" Broz sumwa, a slube" imaju neka saznawa" da se sprema da u Rumuniju umakne tenkom iz Bele Crkve (ranije avionom Ane Panker) uspeo da neopaeno dawu projezdi ravnim Banatom [ u to da je general Jovanovi odan Broz sumwa] (Politika, A18).
Vtranz + ZA + NDeadj (Acc)

Izbegavajui kompleksnost84 reprezentativne politike, populisti se zalau za jednostavnost i direktnost. [ izbegavajui to to je reprezentativna politika kompleksna] [ populisti se zalau da sve bude jednostavno i da sve bude direktno] (Republika, 21); Pitamo za moralnu odgovornost ili bar obavezu. [ pitamo ko je moralno odgovoran] (N. telegraf, 8).
Vtranz + SA + NDeadj (Instr)

Da se blii zima i da qudi u Skuptine grada razmiqaju o tome kako da se izbore sa svim neprijatnostima koje sneg i mraz donose, potvruje i juerawa sednica izvrnog odbora, [ o tome kako da se izbore sa svim onim to je neprijatno] (Politika, A15).
Vtranz + NAD + NDeadj (Instr)

Ali, na centralni problem jeste to je partijnost preovlaivala nad kompetentnou na svakom mestu. [ to je partijnost preovlaivala nad tim da su qudi kompetentni] (N. telegraf, 9).
Vtranz + O + NDeadj (Loc)

Mnogi govore o izgubqenosti generacije kojoj pripada. [ mnogi govore da je generacija izgubqena] (Jefimija, 116); Istina, ona ima ta da nam kae o oseawu krivice, o besu i mrwi prema stvarima koje su se dogodile tako kako su se dogodile i koje se vie nikada ne mogu promeniti, o nepovratnosti gubitka, o sebinosti, [ ona ima ta da nam kae o tome da je gubitak nepovratan, o tome da su qudi sebini] (Republika, 59); Naprotiv, takve pretwe govore samo o slabosti tih koji prete." [ takve pretwe govore samo o tome da su slabi [ti] koji prete] (Vreme, 12); O vrednosti i autentinosti materijala posvedoili su i sami intervjueri. [ o tome da su materijali vredni i autentini posvedoili su i sami intervjueri] (Republika, 53); Ovoga puta sa Poqskom, a razgovarano je o mogunostima unapreewa privredne saradwe i poveawa obima robne razmene. [ razgovarano je o tome da li je mogue unapreewe] (Dnevnik, 8); Bacila je u zasenak ak i Anu Kurwikovu, o ijoj neodoqivosti Rusi esto preteruju, te lepu Mariju Naumovu, Ruskiwu iz Litvanije, pobednici na pesmi Evrovizije". [ o tome da je [Ana Kurwikova] neodoqiva Rusi esto preteruju] (Jefimija, 180); O sloenosti te strukture najpreciznije govore brojke: [ o tome koliko je ta struktura sloena najpreciznije govore brojke] (Vreme, 42).
84
Ovo je primer direktnog objekta iskazanog bespredlokim akuzativom.
339
Vtranz + NA + NDeadj (Loc)

ukanovi iznenauje svoje beogradske prijateqe time to nastavqa da ignorie saveznu administraciju i to otvorenije nego u vreme Slobodana Miloevia insistira na nezavisnosti. [ insistira na tome da Crna Gora bude nezavisna] (Vreme, 16); Specifino se fokusirajui na neprilagoenosti izmeu elita u tipinoj politici i zajednicama koje ih prouzrokuju, Telos tvrdi da postoji potreba da se ponovo osnai lokalna politika i odgovorno individualno uee u woj, [ specifino se fokusirajui na to da su elite neprilagoene] (Republika, 24); Najzad, Jare u mleku" je i prikrivena polemika sa postmodernistikim poetikim trendovima koji, vie nego na umetnikim vrednostima, insistiraju na kvalitetu uenosti i mogunostima egezgeze, [ koji, vie nego na tome to je umetniki vredno insistiraju na tome da je egzegeza moguna] (Politika, V).
Vtranz + U + NDeadj (Loc)

Meusobno se gloe, nadmeu u bahatosti i bivaju sve brutalnije. [ meusobno se nadmeu u tome koliko su bahati] (Republika, 34).
Deadjektivne imenice sa znaewem indirektnog objekta 2.3. Glagoli kompleksne rekcije zahtevaju uz sebe eksplicirawe dve semantike dopune: direktnog i indirektnog objekta. U poziciji direktnog objekta esto se pojavquje akuzativ bez predloga dok je pozicija indirektnog objekta popuwena nekim kosim padenim oblikom. Meutim, funkcije direktnog i indirektnog objekta mogu obavqati nominalne konstrukcije iskazane i nekim drugim padenim oblicima. No, bez obzira na oblik povrinskog signala indirektnog objekta, deadjektivna imenica u ovoj funkciji po pravilu kondenzuje dopunsku objekatsku klauzu koja se u dubinskoj strukturi povezuje sa upravnom reenicom veznikom da, ili ukoliko se wome unosi i neki dodatni sadraj moe se pojaviti neki od sloenih veznikih spojeva: Vcomplex. tranz + N(Acc) + KA + NDeadj (Dat)
Ne mogu da objasnim ta je to to vue qude ka brzini, ali jednostavno uivam kad sednem u auto i krenem na autodrom. [ ta je to to vue qude da budu brzi] (Jefimija, 121).
V complex. tranz + N(Acc) + U + NDeadj (Acc)

U nepresunost Kolambasove fantazije uverava nas pismo koje vie poruku, kupeu otvor koverte u razjapqena usta. [ da je Kolambasova fantazija nepresuna uverava nas pismo] (Vreme, 40).
340
NATAA BUGARSKI
Vcomplex. tranz + N(Acc) + SA + NDeadj (Instr)

Nije, naravno, objasnio zato je mirnodobnost (ono to odgovara miru) izjednaio sa (pogrdnom) mirnodoptinom. [ nije, naravno, objasnio zato je mirnodobnost izjednaio sa onim to je mirnodobno] (Nin, 61); Predlaem da rukovodstvo fabrike ode kod nadlenih republikih i saveznih rukovodstava i upozna nadlene sa ukupnim potekoama. [ predlaem da rukovodstvo fabrike ode kod i upozna nadlene sa svim onim to je teko] (Politika, A18).85
V complex. tranz + N(Acc) + U + NDeadj (Loc)

Smatram da su ga novinari koji su razgovarali s wim poprilino podrali u wegovoj gluposti, da ga je bilo u svim novinama, a sasvim nepotrebno. [ smatram da su ga novinari poprilino podrali u tome koliko je glup] (N. telegraf, 35).
B) Leksikosemantike dopune: a) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune uz semikopulativne glagole 3. Glagoli u srpskom jeziku dele se prema semantikom kriterijumu, tanije prema stepenu semantike oformqenosti na: punoznane, nepunoznane ili semikopulativne glagole i semantiki prazne odnosno kopulativne glagole. U zavisnosti od vrste dopuna kojom se konkretizuje ili dopuwuje znaewe glagola, razlikuju se i razliite klase semikopulativnih glagola. U ovom radu bie posmatrani samo oni glagoli iji se sadraj dopuwava tzv. predikativnom dopunom, odnosno, imenicom ili pridevom u odgovarajuem padenom obliku. Ovakve konstrukcije predstavqaju, s obzirom na leksikosemantiku povezanost wenih lanova, jedinstvene, neralawive glagolske fraze koje vre sintaksiku funkciju predikata.86 3.1. Deadjektivna imenica moe imati funkciju semantike dopune semikopulativnih glagola subjektivne ocene", sa kojima zajedno saiwava jednu vrstu analitikog predikata. Takvim predikacijama daje se subjektivni stav ili ocena postupka agensa ili radwe koja je izvrena nad samim agensom. Ovu grupu semikopulativnih glagola ine oni tipa: ostati, postati, ispasti, proglasiti (se), initi (se), i sl. Predika85 Kada se socijativni glagol upotrebi u metaforinom znaewu onda se wegova semantika dopuna u instrumentalu sa predlogom sa odreuje kao objekatska dopuna, a kada pojam iskazan instrumentalom sa predlogom sa oznaava neku osobu, odnosno, kada je socijativni glagol dopuwen personalnim participantom", onda se on odreuje kao neobjekatska socijativna dopuna ili koagens (Petrovi 2000: 443). Videti o tome detaqnije u petom poglavqu 1.2.3. 86 Ovim problemom, izmeu ostalog, bavila se Vladislava Petrovi u radu Glagolska fraza kao gramatiki problem (1990).
341
tivna dopuna glagolima subjektivne ocene" iskazuje se nominativom, akuzativom, ili slobodnim instrumentalom. Kada se deadjektivna imenica nae u ovoj funkciji, ona tada kondenzuje dopunsku klauzu kojom eksplicira sadraj semikopulativnog glagola. Ove dopunske klauze uvek se uvode sloenim veznikim spojem ono to,87 pri emu se prvi deo spoja nalazi u odgovarajuem padenom obliku uslovqenom povrinskom predloko-padenom konstrukcijom sa deadjektivnom imenicom. Vsemicop + NDeadj (Nom)
Da li je slutila da e san o princu iz bajke koji e je oeniti jednog dana postati stvarnost? [ da li je slutila da e san postati ono to je stvarno] (N. telegraf, 20); Ako se naemo u situaciji da moramo da upotrebimo trupe, ako to postane neophodnost da bi se postiglo wegovo razoruavawe, Sjediwene Drave e zajedno sa svojim prijateqima dejstvovati brzo i snano i obaviti posao. [ ako to postane ono to je neophodno] (Politika, A3).
Vsemicop + NDeadj (Acc)

Jednog dana, dana u kojem se drama i odigrava, Helver je uklonio izvesnu stvar koja za Karlu predstavqa dragocenost; [ koja za Karlu predstavqa ono to je dragoceno] (Republika, 58); Mali biznis stvara sredwu klasu koja ini stabilnost u zemqi. [ koja ini ono to je stabilno u zemqi] (Dnevnik, 2).
3.2. Kao posebna grupa izdvajaju se primeri u kojima je deadjektivna imenica semantika dopuna semikopulativnih glagola koji prema svom osnovnom znaewu ne pripadaju glagolima subjektivne ocene". Meutim, dopuweni odreenim deadjektivnim imenicama, oni ine predikaciju kojom se iskazuje ocena novonastalog stawa ili osobine subjekatskog pojma. Ovo se jasno vidi na dubinskom nivou kada se ovi analitiki predikati, osim toga to deadjektivna imenica u wihovom drugom delu kondenzuje dopunsku klauzu, u celini mogu transformisati u predikate u ijem se prvom delu nalazi glagol postati, dok se kao semantika dopuna ili predikativ pojavquje pridev u nominativu: Vsemicop + DO + NDeadj (Gen)
On je ocenio da je neophodno da sarauju i jedan i drugi deo vlasti da bi se dolo do stabilnosti. [ sarauju i jedan i drugi deo vlasti da bi se dolo do toga [drava] bude stabilna sarauju i jedan i drugi deo vlasti da bi [drava] postala stabilna] (Politika, A7); Holbruk je, prema Mahutijevim reima, obeao da e on i Amerika naterati Slobodana Miloevia na zakonske i ustavne promene koje e dovesti do nezavisnosti
87 Prvi deo veznikog spoja obavezno se realizuje, kao i u veznikom spoju neto to (videti u 2.2. u treem poglavqu ovog rada).
342
NATAA BUGARSKI
Kosova". [ da e on i Amerika naterati Slobodana Miloevia na zakonske i ustavne promene koje e dovesti do toga Kosovo bude nezavisno da e on i Amerika naterati Slobodana Miloevia na zakonske i ustavne promene da Kosovo postane nezavisno] (Nin, 50).
Vsemicop + NDeadj (Acc)

ivu ogradu smo zasadili jo pre tri godine, ona je tek sad dostigla pravu lepotu. [ ona je tek sad dostigla to da bude istinski lepa ona je tek sad postala [istinski] lepa] (Dnevnik, 10); Nakon rata Holanani su eleli da povrate svoje pozicije u tom delu sveta, ali je 17. avgusta 1945. godine Indonezija dobila nezavisnost i prvog predsednika Sukarna. [ ali je 17. avgusta 1945. godine Indonezija dobila to da bude nezavisna ali je 17. avgusta 1945. godine Indonezija postala nezavisna] (Jefimija, 171); Stekla sam zrelost, mirnou i samopouzdawe. [ stekla sam to da sam zrela, mirna postala sam zrela, mirna] (Jefimija, 50); Nove dravne tvorevine nisu ostvarile punu suverenost, osim Slovenije; [ nove dravne tvorevine nisu ostvarile to da budu poptpuno suverene nove dravne tvorevine nisu postale [potpuno] suverene] (Republika, 36).
Vsemicop + U + NDeadj (Acc)

Nije re o tome to je zavladala opta nesaglasnost stranaka u viestranaju to ak moe da bude prirodno ve to se u ovim sukobqavawima izgubila svaka naelnost i to politiki ivot zapada u opasnu iracionalnost. [ politiki ivot zapada u to da bude opasno iracionalan politiki ivot postaje opasno iracionalan] (Republika, 2);
b) Deadjektivna imenica u dekomponovanom predikatu 4. Dekomponovawe predikata88 jeste proces u kojem se iz punoznane glagolske lekseme koja u reenici ima funkciju predikata89 izdvaja nominalni deo i wen verbalni deo u vidu kopulativnog ili semikopulativnog glagola. Prema odreewu Milorada Radovanovia, dekomponovanim predikatom smatrae se svaki dvolani predikat konstruisan po modelu Verbum (= glagolska kopula ili semikopulativni glagol) + Nomen deverbativum (= deverbativna imenica), a sinonimian (pa i komutabilan) sa semantiki ekvivalentnim jednolanim predikatom (predstavqenim punoznanom glagolskom leksemom iz koje je izvedena deverbativna imenica dvolanog predikata) (1990: 53), iz ega proizilazi da je i dekomponovani predikat jedan od tipova analitikog predikata. Graa koja saiwava korpus ovoga rada ukazuje na to da se u poziciji nominalnog dela dekomponovanog predikata moe nai i deadjektiv88 Problemom dekomponovawa predikata bavili su se: Milorad Radovanovi (1977a, 1977b, 1977v, 1990, 2001, 2002), Milka Ivi (1995), Sreto Tanasi (1995), Predrag Piper (1999), Ivona ibreg (1987). 89 Sreto Tanasi ukazuje na to da se moe vriti dekomponovawe glagola koji nije u poziciji predikata reenice (1995).
343
na imenica. Uoava se, meutim, da takva mogunost postoji samo kod deadjektivnih imenica koje su istovremeno u semantikoj vezi i sa odgovarajuim glagolima, kao to je to sluaj sa imenicama: mogunost,90 vrednost, saglasnost, zapawenost, savrenstvo i hrabrost. Ovo je svakako interesantna pojava, ali pojava koja u svojoj osnovi ne odstupa od opaawa Milorada Radovanovia da je dekomponovawe predikata, praeno specifinim vidom wegovog nominalizovawa, zapravo oblik ispoqavawa opteg procesa nominalizovawa iskaza u jezicima (1990: 53). Primeri koji slede pokazuju da je u odnosu na Radovanovievu tipologiju dekomponovanih predikata drugaije jedino to to se kao rezultat nominalizacije ne pojavquju deverbativne ve deadjektivne imenice. Iz primera koji slede vidi se da do dekompozicije glagola esto dolazi zbog mogunosti davawa preciznijih informacija o onome to oznaava imeniki deo, npr. stvarati mogunost, ostvarivati mogunost, ostaqati mogunost prema jednoj glagolskoj leksemi omoguavati. Imenski deo predikata pri tom moe biti determinisan ime se takoe postie preciznost informacija, kao u primeru: One materijalno nemaju nikakvu vrednost.91
Koncentracija kapitala poeqna je u sluaju prodaje akcija, jer to stvara mogunost da i trina cena bude via, objawava na sagovornik. [ jer to omoguava da i trina cena bude via] (Politika, A10); S druge strane, reklame otvaraju i mogunost glumcima da u situaciji kada nema dovoqno projekata, veu publiku za sebe." [ reklame omoguavaju glumcima i da veu publiku za sebe] (Vreme, 35); Tako sroen kratak tekst u katalogu, ne ostavqa mogunost da se nasluti sutinska potka prie: [ tekst ne omoguava da se nasluti sutinska potka prie] (Jefimija, 156); Dobili smo smawewe cena obnove godine na 10.000 i mogunost da upiemo godinu u januaru i to je maksimum koji je uprava mogla da nam d. [ omoguili su nam da upiemo godinu] (Politika, A9); Ili, da se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino, lie mogunosti da dou u priliku da makar i na samo est meseci predsedavaju Unijom [ ili, da se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino onemogue da dou u priliku] (Nin, 47); Nakupci negoduju jer im nije dat nikakav rok da rasprodaju robu, ako ve drava nema mogunosti da ih preregistruje, kae Pavlovi. [ ako ve drava ne moe da ih preregistruje] (Politika, A18);92 Predsednik ove drave eventualno e imati mogunost da vrati neki zakon na ponovno razmatrawe i ako ga parlament dva puta vrati wegove se mogunosti iscrpquju. [ predsednik ove drave eventualno e moi da vrati neki zakon] (N. telegraf, 8); Ova ekipa Partizana ima vrednost, uostalom to emo i pokazati optimista je Danko Lazovi [ ova ekipa Partizana vredi] (Politika, A19); One materijalno nemaju nikakvu vred90 Treba imati na umu da je Radovanovi imenicu mogunost odredio kao deverbativnu imenicu (1990). Meutim, kako je za izbor grae za ovaj rad bio odluujui derivacioni kriterijum, i kako je ova imenica direktno izvedena od prideva moguan (mogu), ona je ovde analizirana kao deadjektivna imenica. 91 O ovim i ostalim sintaksiko-semantikim razlozima zbog kojih dolazi do dekompozicije predikata videti u: Ivi, 1995a. 92 Dekomponovani predikati tipa imati/nemati mogunost nastaju dekompozicijom modalnog glagola moi, koji stoga u dubinskoj strukturi formira sloeni predikat.
344
NATAA BUGARSKI
nost. [ one materijalno ne vrede [nita]] (Jefimija, 197); Kada je postignuta saglasnost oko mehanizma finansirawa zajednikih funkcija, duga rasprava se vodila, na primer, o tome da li e u Poveqi biti upotrebqen naziv buxet ili neka druga re [ kada su se saglasili oko mehanizma finansirawa] (Vreme, 17); , Asnarove supruge Ane Boteqe, koja je prole nedeqe javno dala saglasnost za ulazak na listu Narodne partije. [ Asnarove supruge Ane Boteqe, koja se prole nedeqe javno saglasila [sa] ulaskom na listu Narodne partije] (Vreme, 49); Meutim, vrsta okolade ima bezbroj, a tek nekoliko prizvoaa uspelo je svoj proizvod da dovede do savrenstva. [ tek nekoliko prizvoaa uspelo je svoj prizvod da usavri] (Jefimija, 76); Istovremeno, postavio mi je ivotni ciq i ulio hrabrost da ga ostvarim. [ ohrabrio [me] je da ga ostvarim] (Jefimija, 92).
4.1. U primerima koji slede dekomponovani predikati, kod kojih se u funkciji leksikog jezgra pojavquje deadjektivna imenica, specifini su po tome to deadjektivna imenica u wima nije upotrebqena kao kondenzator. Analitiki predikati ovoga tipa pojavquju se kao stilski obeleena varijanta kopulativno-imenskog predikata u ijem leksikom jezgru je pridev, a koji se takoe svrstava u analitike predikate, pa se tako umesto predikacije tipa odgovoran sam pojavquje predikat imam odgovornost. Osobenosti stila iz kojeg je ekscerpirana graa za ovaj rad, a pod tim se pre svega misli na intelektualizovanost, potrebu za odvajawem jezika tampe od uobiajenog naina izraavawa, kao i izuzetno visok stepen birokratizacije jezika u publicistikom stilu,93 uslovile su pojavu predikata saiwenog od glagola nepotpunog znaewa i deadjektivne imenice, kao izuzetno pogodnog jezikog sredstva za postizawe navedenih ciqeva. Deadjektivna imenica u ovim konstrukcijama pojavquje se u nominativu, genitivu i akuzativu bez predloga. V + NDeadj (Nom)
Odmah da naglasim da je obezbeena kreditna linija za navedene investicije i da postoji zainteresovanost koncesionara za izgradwu hidroelektrana na ovim rekama. [ i da su koncesionari zainteresovani] (Politika, A18).
V + NDeadj (Gen)
Imam dovoqno samouverenosti i snage da stanem iza toga. [ dovoqno sam samouveren da stanem iza toga] (Jefimija, 50); Ali, dokle god imam snage, sposobnosti, poverewa, spreman sam da obavqam razne funkcije u zemqi. [ ali, dokle god sam sposoban spreman sam] (N. telegraf, 9); A jo se i pitam kako je mogue da je u isti ko strpao sve nas nabrojane koji ni po emu nemamo slinosti. [ sve nas nabrojane koji ni po emu nismo slini] (Vreme, 61).
93 O birokratizaciji jezika, uzrocima i posledicama ove pojave i sredstvima kojima se ona postie pisala je Duka Klikovac (2001).
345
V + NDeadj (Acc)
Nemam je tu nikakvu protekciju, ve samo odgovornost da ispunim svoje obaveze koje sam preuzeo prema stranim partnerima [ ve sam samo odgovoran da ispunim] (N. telegraf, 25); Meutim, takav lek ve postoji: to su vlakna iz hrane, koja imaju sposobnost da spree rak debelog creva, [ koja su sposobna da spree rak] (Politika, B6); Zemqe koje nisu imale dobru medijsku pokrivenost nisu uspele u reformama. [ zemqe koje nisu bile dobro medijski pokrivene nisu uspele u reformama] (Vreme, 12); (Mnogi imaju energiju bez rezultata ili strunost bez efikasnosti ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) [ mnogi su struni bez efikasnosti] [ mnogi su efikasni bez moralnih i strategijskih orijentira] (Vreme, 8); Imaju ogromnu senzibilnost i wihove patwe su intenzivnije. [ [one] su izuzetno senzibilne] (Jefimija, 132); Havel je uivao veliku popularnost meu mladima. [ Havel je bio veoma popularan meu mladima] (Nin, 48); Neko od nas mora da ponese odgovornost. [ neko od nas mora da bude odgovoran] (N. telegraf, 8); , koji bi ubudue snosio odgovornost za usklaivawe spoqnopolitikih stavova zemaqa-lanica [ koji bi ubudue bio odgovoran za usklaivawe] (Nin, 47).
4.2. U jedinom uoenom primeru deadjektivna imenica semantiki dopuwuje glagol u infinitivu koji u reenici vri funkciju subjekta.94 Ovom analitikom strukturom postie se semantika razlika koja se kod glagola iskazuje suprotstavqawem pasivnog oblika aktivnom (Ivi 1995a: 184): V + NDeadj (Acc)
Zar zaista mislite da je dovoqno prijaviti se, imati obdarenost i sreu, dobru kosmiku konstelaciju, i prosto pobediti? [ zar zaista mislite da je dovoqno prijaviti se, biti obdaren] (Jefimija, 184).
2) Semantike dopune imenicama 5. Apstraktne imenice u srpskom jeziku esto zahtevaju da, usled svoje semantike nepotpunosti, uoptenosti ili neodreenosti, uz sebe dobiju tano odreene sintaksike konstrukcije, odnosno rekcijske dopune, kojima e se eksplicirati wihov dopunski semantiki sadraj, odnosno konkretizovati wihovo uopteno ili apstraktno znaewe. U ovom odeqku bie posmatrane deadjektivne imenice koje se pojavquju kao semantike dopune drugim imenicama. Deadjektivne imenice u ovoj funkciji kondenzuju reenine sadraje kojima se upravo vri eksplikacija ili konkretizacija apstraktnog znaewa upravne imenice u posmatranoj imenikoj sintagmi. Budui da upravna imenica moe biti i deverbativna ili takoe deadjektivna imenica, to bitno utie na vrstu semantike dopune, osnovni kriterijum za podelu deadjektivnih imenica u ovoj funkciji bie mogunost ili nemogunost uspostavqa94
O funkcijama infinitiva videti u: Ivi, 1972.
346
NATAA BUGARSKI
wa semantike ili derivacione veze upravne imenice sa glagolom ili pridevom. A) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune deverbativnim imenicama 6. Deadjektivna imenica moe se pojaviti kao dopuna deverbativnim imenicama. U tom sluaju radi se o situaciji dvostrukog sintaksikog kondenzovawa, tj. dvostruke semantike nominalizacije" (Radovanovi 1977b: 120), to predstavqa jedan sasvim specifian problem koji zahteva da bude zasebno, podrobno analiziran. Radi utvrivawa znaewa koja kondenzuju deadjektivne imenice, bie ipak neophodno najpre u samoj transformaciji na dubinskom nivou upravnu deverbativnu imenicu zameniti odgovarajuom glagolskom leksemom. Kako sve dopune uz glagole u srpskom jeziku moemo podeliti na objekatske i neobjekatske (Petrovi 2000: 439), tako e i deadjektivne imenice u funkciji semantikih dopuna deverbativnim imenicama biti posmatrane u okviru te dve semantike kategorije. Ovde je vano utvrditi odnos agensa radwe kondenzovane deverbativnom imenicom i nosioca stawa reenine strukture kondenzovane deadjektivnom imenicom. Oni mogu biti identini ili pak razliiti. U sluaju wihove neidentinosti pojavie se jedna od situacija opisanih u drugom poglavqu u odeqcima 2 i 3, a koje se upravo tiu postojawa nosioca stawa i naina wegovog eksplicirawa u povrinskoj reenici. Deadjektivne imenice kao rekcijske dopune objekatskog tipa uz deverbativne imenice 6.1. Deadjektivne imenice u funkciji objekatske dopune kondenzuju dopunske objekatske klauze, koje se uvode nekim od tipinih veznika ili sloenih veznikih spojeva, to je uslovqeno dodatnim informacijama koje se wima prenose.95 6.2. Ukoliko se na povrinskom nivou deadjektivna imenica nae u genitivu bez predloga kao semantika dopuna deverbativnoj imenici, u dubinskoj strukturi moe se rekonstruisati ili dopunska objekatska ili dopunska subjekatska klauza uz predikaciju koja je kondenzovana tom deverbativnom imenicom. Vrsta reeninog sadraja koji se nalazi u semantikoj bazi ovako upotrebqenih deadjektivnih imenica uslovqena je znaewem same deadjektivne imenice u genitivnoj padenoj konstrukciji, kao i znaewem deverbativne imenice kao centra date nominalizovane povrinske strukture.96
95 O veznicima i sloenim veznikim spojevima dopunskih klauza videti u petom poglavqu 2.1. 96 O distribuciji i osnovnim karakteristikama subjekatskog i objekatskog genitiva pisao je Milorad Radovanovi govorei o deverbativnoj imenici u funkciji kondenzatora (1977: 135140).
347
6.2.1. Objekatski genitiv pojavquje se uz deverbativne imenice izvedene od tranzitivnih glagola. Imenica u genitivu oznaava pojam na koji se prenosi radwa, na povrinskom nivou iskazana deverbativnom imenicom, i to takav pojam za koji nije relevantno obeleje samoaktivnosti. Deadjektivne imenice se pojavquju u znaewu objekatskog genitiva, to jasno pokazuje rekonstrukcija wihove semantike baze u kojoj se nalazi dopunska objekatska klauza, uvedena veznicima i sloenim veznikim spojevima: da, to da, to to, to koliko, koliko, ono to, za ta, ko.97 U zavisnosti od moguih dodatnih informacija koje se prenose rekonstruisanim dopunskim objekatskim klauzama, ali i uslovqeno rekcijom glagola od kojeg je deverbativna imenica izvedena pojavie se odgovarajua veznika sredstva u odgovarajuim oblicima.98 NDev + NDeadj (Gen)
Oekivani nastavak aktivnosti na donoewu zakona u saveznom i republikim parlamentima treba da pomogne u prevazilaewu kawewa u usvajawu reformskog zakonodavstva", kae se u saoptewu. [ to to se oekivano nastavqaju aktivnosti na donoewu zakona treba da pomogne to to se oekivano nastavqa to da su [poslanici] aktivni pri donoewu zakona treba da pomogne] (Politika, A11); Svi su isticali presudnu ulogu Tita, izraavali mu linu lojalnost, a i on je podsticao takav smer razgovora, fingirawem spremnosti i da ode", [ on je podsticao takav smer razgovora tako to je fingirao spremnost i da ode" on je podsticao takav smer razgovora tako to je fingirao da je spreman i da ode"] (Republika, 32); Utisak je da oseawe bespomonosti danawih qudi, bez obzira na zadivqujue podvige qudskog intelekta kojim smo svedoci, katkad nije nita mawi nego kod qudi iz ranijih istorijskih epoha. [ utisak je da danawi qudi oseaju bespomonost utisak je da danawi qudi oseaju da su bespomoni] (Politika, ); , da se mawe vremena utroilo na definisawe osnovnih nadlenosti mirovne misije, znalo bi se koji su rezultati februara 2003. [ da se mawe vremena utroilo da se definiu osnovne nadlenosti mirovne misije da se mawe vremena utroilo da se definie za ta su mirovne misije u osnovi nadlene] (Republika, 2); U istom okviru su i jaawe regionalne saradwe u energetici i izgradwi infrastrukture, podrka investicijama, smawivawe nezaposlenosti, poveavawe trgovine meu zemqama regiona. [ u istom okviru su i to da se smawi nezaposlenost u istom okviru su i to da se smawi to koliko su qudi nezaposleni] (Vreme, 49); , zbog ega je oivela namera Cesida da organizuje posmatrawe efikasnosti rada u 92 optine koje obuhvataju 80 odsto populacije u Srbiji. [ da organizuje da posmatraju efikasnost rada da organizuje da posmatraju koliko je rad efikasan] (Politika, A7); I drugo, wena nepotvrena veza sa prvim ovekom Rusije Vladimirom Putinom, koga dnevnik Izvestija" naziva starim potovaocem Oksanine lepote", [ koga dnevnik Izvestija" naziva onim koji [dugo]
97 O deadjektivnim imenicama u funkciji kondenzatora dopunske objekatske klauze bilo je rei u ovom poglavqu, a u vezi sa deadjektivnim imenicama kao semantikim dopunama glagolu. 98 Ovo vai za sva veznika sredstva koja uvode dopunske klauze, a koja e biti pomiwana u daqem izlagawu.
348
NATAA BUGARSKI
potuje Oksaninu lepotu koga dnevnik Izvestija" naziva onim koji [dugo] potuje to koliko je Oksana lepa] (Jefimija, 182);99 Staviu se u ulogu uvara ustavnosti i zakonitosti, naela pravnog poretka i principa vladavine prava", dodao je eeq. [ staviu se u ulogu onoga koji uva ustavnost i zakonitost staviu se u ulogu onoga koji uva [sve] ono to je ustavno i zakonito] (Dnevnik, 3); Verovatno bi cela javnost brujala od izviwavawa i traewa odgovornosti. [ verovatno bi cela javnost brujala od toga da trae odgovornost verovatno bi cela javnost brujala od toga da trae ko je odgovoran] (Politika, A18).
6.2.2. Kada se nae u odgovarajuim predloko-padenim konstrukcijama, a uz deverbativne imenice izvedene od glagola koji pripadaju odreenim semantikim kategorijama,100 deadjektivna imenica prenosi neko od netipinih objekatskih znaewa, i pri tom kondenzuje dopunsku objekatsku klauzu. Slede primeri koji pokazuju u kojim se sve padenim oblicima u povrinskoj reenici pojavquje deadjektivna imenica kao rekcijska dopuna objekatskog tipa uz deverbativne imenice.101 NDev + OD + NDeadj (Gen)
Rank, sledbenik Frojda, a kasnije samostalni mislilac u okviru psihoanalize, smatra da ovek beei od straha od usamqenosti udi za srodstvom sa Sveukupnou. [ beei od toga da se boji da bude usamqen] (Politika, ); Haksli je oseao strah od mogunosti da vie ne bude razloga za zabranu kwiga, [ Haksli je oseao da se boji da je moguno] (Nin, 42); Re je o 90 ogromnih i skupih projektila kojima Bugarska raspolae od sredine 80-tih godina, a koje je jo pokojni Todor ikov kupio za, kako se tada tvrdilo, odbranu od zapadne opasnosti". [ koje je jo pokojni Todor ikov kupio da bi se branili od onoga to je opasno sa zapada] (N. telegraf, 24); Moj odlazak nazvala sam kratko bekstvo od obinosti, obinosti koje ovog leta nudi moj grad. [ moj odlazak nazvala sam kratko bekstvo od onoga to je obino, od onoga to je obino, a koje ] (Jefimija, 166).102
NDev + NDeadj (Dat)

Dakle, ako dospeju u prijatnu evropsku klimu, one tamo nikada ne okiraju jer su prosto odreeni dodatak kulturnim vrednostima koje su tamo
99 U ovom i u narednom primeru deadjektivna imenica se pojavquje kao kondenzator dopunske objekatske klauze uz deverbativnu imenicu iz klase nomina agentis. 100 Obim i ciqevi ovog rada ne dozvoqavaju detaqniji prikaz semantikih specifinosti deverbativnih imenica uz koje se pojavquju deadjektivne imenice kao wihove rekcijske dopune, ali prikupqena graa u svakom sluaju moe posluiti za neka daqa istraivawa tog tipa. 101 U primerima koji slede istovremeno su rekonstruisane semantike baze deverbativne, upravne imenice, i deadjektivne imenice u funkciji wene semantike dopune, budui da se postupak transformacije jasno vidi na osnovu analize primera u odeqku 6.2.1. 102 U ovom primeru zbog konstrukcije u kojoj je upotrebqena deverbativna imenica bekstvo ne moe se transformisati u odgovarajuu glagolsku leksemu a da pri tom ne doe do potpune promene strukture povrinske reenice.
349
bile, i koje i danas postoje. [ jer su prosto ono to se dodaje onome to je kulturno vredno] (Politika, ); Bie izuzetnih blokada politikoj normalnosti jer ako se ue u to stawe mnogih politikih aktera vie nee biti u javnosti. [ izuzetno e blokirati ono to je politiki normalno] (Republika, 20).
NDev + KA + NDeadj (Dat)

From smatra da u dinamikoj meuigri ovekove tewe ka slobodi ili, pak, zavisnosti i bekstva od slobode, nastaje oseawe usamqenosti. [ u dinamikoj meuigri toga da ovek tei da bude zavistan] (Politika, ).
NDev + NA + NDeadj (Acc)

Popov je stavove graana tumaio kao politiku reakciju na bazinu ugroenost graana, bioloku ugroenost ivota koja ih je pratila u prethodnom periodu [ Popov je stavove graana tumaio kao da politiki reaguju na to da su graani bazino ugroeni i na to da je ivot bioloki ugroen] (Republika, 54).
NDev + ZA + NDeadj (Acc)

To ukquuje prekid sukoba, zalagawe za nacionalnu i versku trpeqivost, [ to ukquuje da se zalau da qudi budu nacionalno i verski trpeqivi] (Vreme, 48).
NDev + U + NDeadj (Acc)

Britanci su Amerikancima vani i zbog ubeivawa Evrope u ispravnost svog stava. [ Britanci su Amerikancima vani i zato to treba da ubede Evropu da je wihov stav ispravan] (Nin, 46); Ali, to je bilo za drugu svrhu da se predupredi malodunost meu borcima za novi kurs i otkloni sumwa u zrelost radnike klase i wenu otpornost na liberalizam. [ da se otkloni to to sumwaju da je radnika klasa zrela i da je otporna na liberalizam] (Nin, 58); Spisak odluka meunarodnih institucija lociranih u BiH koje bi u normalnim dravama bile protumaene kao meawe u nadlenost domaih vlasti" mogao bi se nizati u nedogled [ koje bi u normalnim dravama bile protumaene kao da se [neko] mea u ono za ta su dravne vlasti nadlene] (Politika, A3).
NDev + O + NDeadj (Loc)

Natanijahu je istovremeno otro kritikovao arona zbog stawa u ekonomiji i zbog neispuwenih obeawa o bezbednosti zemqe to e oigledno biti okosnica wegove kampawe. [ zbog toga to je obeao [a nije ispunio] da e zemqa biti bezbedna] (Politika, A2); Wegova posthumno objavqena kwiga naslovqena je Kako e se ono zvati" i ona je svedoanstvo o duhovnoj nesmirenosti pesnikovoj, o wegovoj borbi do posledweg ivotnog atoma. [ i ona svedoi da je pesnik duhovno nesmiren] (Politika, ); Na sudu pretpostavke o umeanosti Dravne bezbednosti nisu dokazane. [ na sudu to to su pretpostavqali da je Dravna bezbednost ume-
350
NATAA BUGARSKI
ana nije dokazano] (Vreme, 28); Tu ne mogu biti od pomoi, kao to nisu bile ni ranije, nametqive prie o fatalnoj istorijskoj nunosti. [ kao to nije bilo [od pomoi] ono to [qudi] nametqivo priaju da je fatalno istorijski nuno] (Republika, 39); Ovo je velika qubavna pria o strasti i usamqenosti, orkestrirana izmeu etiri linosti", kae on, govorei o filmu Habla con ella" (Govori s wom") [ ovo je ono to [qudi] priaju o tome da su usamqeni] (Jefimija, 131);103 Istraivawa o brojnosti homoseksualaca su nezahvalna jer mnogi od wih ne ele da se izjasne o svojoj seksualnoj orijentaciji. [ to kako [qudi] istrauju koliko su homoseksualci brojni nije zahvalno] (Vreme, 57).
Kao to se vidi na osnovu sprovedene analize, predloko-padenim konstrukcijama sa deadjektivnim imenicama u netipinim objekatskim znaewima kondenzuju se dopunske klauze sa sledeim veznicima i sloenim veznikim spojevima: (to) da, na to da, o tome da, koliko, ono to, od onoga to, onome to. Deadjektivne imenice kao rekcijske dopune neobjekatskog tipa uz deverbativne imenice 6.3. Semantike dopune neobjekatskog tipa uz deverbativne imenice analizirane su u okviru poglavqa koja se bave determinatorima adverbijalnog tipa.104 Ipak, uoen je jedan primer u kome se deadjektivna imenica u ovoj funkciji ne moe posmatrati na ovaj nain, jer ne realizuje neko od adverbijalnih znaewa. Zbog toga e klauza koju ta deadjektivna imenica kondenzuje biti odreena kao dopunska klauza koja eksplicira sadraj deverbativne imenice odnosno glagola, koji zbog neodreenosti znaewa zahtevaju naknadnu eksplikaciju odnosno konkretizaciju svog sadraja. NDev + U + NDeadj (Loc)
To je zapravo viteko prvenstvo Srbije, nadmetawe u vetini i snazi u disciplinama srpskog borbenog dvanaestoboja. [ to je kad se nadmeu koliko su veti] (Politika, A15).
B) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune deadjektivnim imenicama 7. U posmatranom korpusu uoena su samo dva primera u kojima se deadjektivna imenica pojavquje u funkciji semantike dopune drugoj
103 Ovaj primer pokazuje jedan od razloga zbog kojeg dolazi do nominalizacije iskaza, a to je mogunost preciznije determinacije imenice uz pomo prideva, to nije mogue kod glagolskog predikata. Upravo stoga rekonstruisana dubinska reenica nije semantiki ekvivalentna povrinskoj reenici. 104 Videti o tome detaqnije u petom poglavqu u 1.2.2.
351
deadjektivnoj imenici. Budui da je u prvom primeru upravna deadjektivna imenica deo idiomatizovane strukture u zavisnosti od neega, nee se zasebno analizirati wena semantika baza. Druga deadjektivna imenica, zavisni lan u nominalnoj sintagmi, zapravo dopuwava znaewe itavog idioma i pri tom kondenzuje jednu vrstu dopunskih klauza koju emo odrediti kao dopunsku klauzu uz izraz.105
Svaka greka tretirae se, naravno, tek kada se otkrije i u zavisnosti od veliine, kao prekraj, odnosno krivino delo. [ svaka greka tretirae se, naravno, tek kada se otkrije i u zavisnosti od toga koliko je velika] (Vreme, 15)
7.1. U drugom uoenom primeru u povrinskoj reenici pojavquje se sintagma odanost vrednostima. Da bi se dolo do primarne semantine baze ovih deadjektivnih imenica neophodno je najpre utvrditi semantiku bazu upravne, nadreene imenice, a potom utvrditi koju vrstu reeninog sadraja nominalizuje druga, zavisna imenica u sintagmi:
Uzrok wegove prilagodqivosti lei u praznoj dui" populizma: populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ populizmu nedostaje to da je odan kqunim vrednostima populizmu nedostaje to da je odan onome to je kquno vredno] (Republika, 21).
Analiza pokazuje da u sluajevima kada jedna deadjektivna imenica semantiki dopuwava drugu deadjektivnu imenicu, zapravo imamo sluaj dvostruke nominalizacije, pri emu deadjektivna imenica u poziciji semantike ili rekcijske dopune kondenzuje dopunsku klauzu koja se pojavquje kao semantika dopuna uz pridev (dakle, ne kao dopunska klauza uz imenicu, kako bi se to moglo zakquiti na osnovu povrinske analize). Taj pridev deo je kopulativno-imenskog predikata reenice koja je, s druge strane, takoe kondenzovana pomou deadjektivne imenice. V) Deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune imenicama koje nisu u semantikoj ili derivacionoj vezi sa glagolima ili pridevima 8. Imenice, koje se ne dovode u semantiku ili derivacionu vezu sa glagolima ili pridevima, veoma esto zahtevaju eksplikaciju ili konkretizaciju svog znaewa. Kada se deadjektivna imenica nae u funkciji semantike dopune ovakvih imenica, ona tada kondenzuje dopunsku klauzu ili relativnu klauzu. Nosilac stawa ili osobine imenovane deadjektivnom imenicom moe biti anonimizovan ili ekspliciran razliitim sintaksikim jedinicama (videti poglavqe , odeqke 2 i 3).
105
O dopunama uz izraze videti u 11. i 11.1. ovog poglavqa.
352
NATAA BUGARSKI
8.1. Ukoliko je upravna imenica apstraktnog znaewa, deadjektivna imenica koja u povrinskoj struktruri vri funkciju wenog komplementizatora, kondenzovae dopunsku klauzu kojom se eksplicira sadraj upravne imenice. Ove klauze uvode se, kao i ostali tipovi dopunskih klauza, najee veznikom da, odnosno da li u upitnoj formi, ali i ostalim veznikim spojevima u toj funkciji: toga da, za to da li, o tome da, tome to, o tome da li, toga koliko, u tome koliko, kako da, toga kako, ko, kada, ono to, onoga to.106 N + NDeadj (Gen)
Naravno, prepreka za tumaewe ostaje problem socijalne mimikrije" i nezaiteresovanosti graana (Ivana Petrovi i eqko Krsti i konfuzije oko kategorija" (Gordana Miti). [ prepreka za tumaewe ostaje problem da su graani nezainteresovani] (Republika, 53); U okviru psihoanalize postoji vie predloaka za objawewe prirode i porekla usamqenosti. [ postoji vie predloaka za objawewe prirode i porekla toga da su [qudi] usamqeni] (Politika, ); dakle zamena merila lojalnosti merilom strunosti; [ dakle zamena merila da li je neko lojalan merilom da li je neko struan] (Republika, 55); merila socijalnog uspona karakteristina za statino, patrijarhalno i staleko drutvo bila su sve ugroenija od rastueg aparata vlasti i iskrsavawa novih merila uspenosti. [ bila je ugroena od iskrsavawa novih merila za to da li je neto uspeno] (Republika, 31);107 Potom bi Evropska komisija pripremila Studiju izvodqivosti" za sklapawe sporazuma o stabilizaciji i povezivawu. [ potom bi Evropska komisija pripremila Studiju o tome da li je sklapawe sporazuma izvodqivo] (Vreme, 49); Pink je veselo postao simbol prostote () u kojem sada gostuju svi, nema vie razlike izmeu politike i estrade, izmeu pozicije i opozicije [ Pink je veselo postao simbol onoga to je prosto] (Republika, 14); , ali se opet simulira neka vrsta socijalne i politike realnosti koja je bez uticaja. [ ali se opet simulira ono to je [na neki nain] socijalno i politiki realno] (Republika, 20);108 Uzrok wegove prilagodqivosti lei u praznoj dui" populizma: populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ uzrok tome to je on prilagodqiv lei u praznoj dui" populizma] (Republika, 21); a tako je, jo vie, danas, kada su odluni koraci ka normalnom ivotu ve iskustvom potvreni i okrepqeni nadom u otvarawe novih horizonata ovenosti. [ okrepqeni nadom u otvarawe novih horizonata kako da se bude ovean] (Republika, 40); To je najvii i najtrajniji oblik qudske ak106 Veznika sredstva uslovqena su znaewem i rekcijom upravne imenice, kao i dodatnim sadrajima iskazanim deadjektivnim imenicama. 107 Imenica merilo jeste izvedena od glagola meriti, meutim, kod ove imenice je dolo do leksikalizacije znaewa i wenog semantikog udaqavawa od glagola meriti, te e ona stoga biti posmatrana kao apstraktna imenica sa znaewem kriterijuma. 108 Nominalna sintagma vrsta + N Deadj ponaa se drugaije u odnosu na ostale konstrukcije sa imenicom semantiki dopuwenom deadjektivnom imenicom poto se u dubinskoj strukturi itava nominalna sintagma transformie u zavisnu klauzu, to ukazuje na poseban status i sinsemantinost imenice vrsta upotrebqene u ovom znaewu. U posmatranim primerima ona ukazuje na tano odreeni, ili samo delimino odreeni, segment stawa ili osobine koji se pripisuju odreenom pojmu, a koji su iskazani deadjektivnom imenicom.
353
tivnosti. [ to je najvii najtrajniji oblik toga kako su qudi aktivni] (Jefimija, 20); Potrebno je mnogo vie, i mnogo preciznije definisati ta je ija nadlenost, da se ustroji jedna vrsta hijerarhije na dravnom nivou, i to hijerarhije odgovornosti i kontrole. [ da se ustroji jedna vrsta hijerarhije i to hijerarhije ko je za ta odgovoran] (N. telegraf, 23); U celini, komunisti moraju vie da budu na politikom i idejnom frontu, i u tome je sadrano novo pitawe odgovornosti." [ i u tome je sadrano novo pitawe koliko je neko odgovoran] (Nin, 58);109 Ali retko mali ekran ima to iskuewe da istrpi takvu koliinu maligne pakosti, neistine i gluposti; o samoqubqu da i ne govorimo. [da istrpi takvu koliinu toga koliko su qudi pakosni i glupi] (Republika, 13); Mislim da e situacija koja sledi biti znatno tea, barem to se povratka Srba tie, jer e tu nastati period politike nestabilnosti. [ jer e tu nastati period kada je politika [situacija] nestabilna] (N. telegraf, 19).
N + PREMA + NDeadj (Dat)

Pa, ipak, nemar prema vrednostima koje imamo dotie se i wega, kao i tolikih drugih. [ pa, ipak, nemar prema onome to je vredno dotie se i wega] (Politika, ).
N + KA + NDeadj (Dat)
Te bi izmene morale da ukque ukidawe glasakog cenzusa ime bi put ka nezavisnosti bio olakan. [ ime bi put da [Crna Gora] bude nezavisna bio olakan] (Nin, 19).
N + ZA + NDeadj (Acc)
Vremena su takva da kada se festival odri i na wemu prikae 95 odsto onoga to je predvieno, i uz to dou qudi koje ste pozvali, to jeste razlog za zadovoqstvo. [ to jeste razlog da se bude zadovoqan] (Jefimija, 156); Time je pokuavao da nae bilans za brzinu i tempo svog profesionalnog angaovawa. [ time je pokuavao da nae bilans koliko da bude brz] (Jefimija, 134); To je cena za konspiraciju, prijateqstvo i odanost. [ to je cena za to to je bio odan] (N. telegraf, 37); Zbog toga smo se odluili da uemo u politiku i pokuamo da dobijemo mandat za mnogo veu odgovornost. [ da dobijemo mandat da budemo mnogo vie odgovorni] (Vreme, 11); Tehnike za uveawe polnih organa postoje i za duinu i irinu, iako se mukarcima sugerie da se klone noa. [ tehnike postoje i za to da [polni organi] budu dui i iri] (N. telegraf, 34); Osetio sam sve ono to se osea: malo bie, kao sopstveni nastavak, qubav za wegovu nezatienost, equ da bdim nad wim. [ osetio sam qubav za to to je on nezatien] (Jefimija, 43).
109 Imenica pitawe u ovom kontekstu ne dovodi se u semantiku vezu sa glagolom pitati, ona ima znatno optije znaewe koje je semantiki ekvivalentno izrazima: koji se tie ili koji je u vezi sa.
354
NATAA BUGARSKI
N + NA + NDeadj (Acc)
Suverenitet, drava, nacija, identitet, pravo na razliitost i pravda bili su proterani, a vaea doktrina je postala vulgarni pragmatizam. [ identitet, pravo da ovek bude razliit bili su proterani] (Nin, 25).
N + SA + NDeadj (Instr)
To me je, dakle, poprilino zaustavilo, imala sam ak i problema sa zdravqem, guila se na nervnoj bazi i to je neto to sam morala da reim. [ imala sam ak i problema da budem zdrava] (N. telegraf, 35).
N + ZA + NDeadj (Instr)
Opori i kritiki intonirani tonovi nisu sasvim potisnuli neunitivu potrebu za harmonijom, ewom, lepotom i skladom, [ nisu sasvim potisnuli neunitivu potrebu da [sve] bude lepo] (Politika, ); Salivan usamqenost objawava neodgovarajuim zadovoqavawem potreba qudi za bliskou u meuqudskom susretawu. [ objawava neodgovarajuim zadovoqavawem potreba qudi da budu bliski u meuqudskom susretawu] (Politika, ).
N + U + NDeadj (Loc)
Poput davnawih religijskih vrewa prilikom nastanka istilita, umesto rasprava u crkvama, koji i sada kao i nakon ranijih ratova izbegavaju konkretne rasprave o vlastitom udelu u odgovornosti za zloine, u laikoj javnosti se, ipak, razgorevaju sporovi oko zloina. [ izbegavaju konkretne rasprave o vlastitom udelu u tome koliko su odgovorni za zloine] (Republika, 38); Slino su u ovom pogledu razmiqali Svetozar Stojanovi i Miroqub Radojkovi koji su takoe naglaavali deficite u politikoj pismenosti graana. [ koji su takoe naglaavali deficite u tome koliko su graani politiki pismeni] (Republika, 53).
N + O + NDeadj (Loc)
Licitacija sa meunarodnom zajednicom oko saradwe sa Tribunalom u Hagu poev od tvrdog nacionalistikog stava Vojislava Kotunice o nepotrebnosti tog suda i wegovoj navodnoj antisrpskoj misiji, [ poev od tvrdog nacionalistikog stava Vojislava Kotunice da je taj sud nepotreban] (Republika, 10); , u inauguracionom govoru ponavqa tezu o skoroj crnogorskoj nezavisnosti. [ ponavqa tezu da e Crna Gora [u]skoro biti nezavisna] (Vreme, 18); U svom pismu dr Nikoli navodi da je Pai tokom marta i aprila 1915. bio obaveten o detaqima pregovora izmeu Antante i Italije, ime eli da ospori podatak o tajnosti Londonskog dogovora. [ ime eli da ospori podatak da je Londonski dogovor bio tajan] (Vreme, 58); u kojoj e, prema nedavno sprovedenim ustavnim amandmanima o konstitutivnosti sva tri naroda, uz 8 Srba, biti i pet Bowaka i tri Hrvata ministra. [ prema nedavno sprovedenim ustavnim amandmanima o tome da su sva tri naroda konstitutivna] (Politika, A2); Da
355
sklopimo potpunu sliku o visini wegovog spisateqskog umea i o kvalitetu wegovog romana, dodajmo kako Poqakov ne oskudeva u vetini stvarawa zapleta i karakterizacije likova, [ da sklopimo potpunu sliku o tome koliko je visoko wegovo spisateqsko umee] (Politika, ).
8.1.1. Ako se imenica koju semantiki determinie deadjektivna imenica svrstava prema svom znaewu u odreenu vrstu kvantifikatora,110 ona e biti ta koja zapravo determinie sadraj iskazan deadjektivnom imenicom. Ipak, formalno e deadjektivna imenica vriti funkciju semantike dopune i u tom sluaju kondenzovae dopunsku klauzu, koja se uvodi veznicima osnosno veznikim spojevima koliko, toga koliko, toga da. N + NDeadj (Gen)
Nemaka je u oktobru zabeleila rast stope nezaposlenosti poto je broj qudi bez posla, na sezonski prilagoenoj osnovi, porastao za 22.000 i dostigao 4,1 miliona, saoptio je danas u Berlinu Savezni zavod za rad. [ Nemaka je u oktobru zabeleila rast stope koliko su qudi nezaposleni] (Politika, A4); I tu postoje stepeni opremqenosti vozila. [ i tu postoje stepeni koliko su vozila opremqena] (Jefimija, 127); Radnicima je garantovan najvii stepen bezbednosti kakvom je moglo da se pohvali jo samo nekoliko zemaqa istie Bioanin. [ radnicima je garantovan najvii stepen koliko su bezbedni] (Politika, A9); , ali dolazi do zakquka da su jedini zajedniki aspekti oni sa visokim stepenom uoptenosti (time i sa ogranienom mogunou upotrebe) [ da su jedini zajedniki aspekti oni sa visokim stepenom toga da su uopteni] (Republika, 22); Mora da postoji i dovoqna doza samopouzdawa i sposobnosti za pravilnu i pravovremenu procenu situacija za logine odluke. [ mora da postoji i dovoqna doza toga da su sposobni] (Jefimija, 126).
8.2. Deadjektivna imenica koja u povrinskoj reenici semantii dopuwuje znaewe apstraktne imenice odnosno predstavqa wen komplementizator, moe kondenzovati i relativnu klauzu kojom se vri eksplikacija upravne imenice. U funkciji veznika relativnih klauza u semantikoj bazi ovako upotrebqenih deadjektivnih imenica pojavquju se relativizatori: koji, koliko, dok se relativizator to pojavquje uvek sa zamenikim koreferentom u odgovarajuem obliku. Oblik relativizatora uslovqen je semantikom i rekcijom upravne imenice, kao i semantikom deadjektivne imenice. N + NDeadj (Gen)
Pesme sabrane u ovu Kostievu zbirku svedoe sa koliko je duevnih patwi i potresa proivqavao ruewe zajednikog doma u koji je ugradio ideal svoje mladosti. [ u koji je ugradio ideal koji je imao kad je bio
110 O kvantifikaciji, i u vezi sa tim o partikularizaciji, pisali su Predrag Piper (1982, 1983), Milka Ivi (1973, 1980).
356
NATAA BUGARSKI
mlad] (Politika, );111 Iznevereni ideali mladosti, ruewe i ruewe qudskosti, nove seobe, novi arnojevii i beskrajne raspre i deobe, nali su u Kostievoj dui bolna odjeka a u stihovima znaajno mesto. [ iznevereni ideali koje je imao kad je bio mlad nali su u Kostievoj dui bolna odjeka] (Politika, ); M. Podunavac je u brizi za zadovoqavawe osnovnih javnih dobara video ansu za ulazak Srbije u poqe politike normalnosti. [ M. Podunavac je video ansu za ulazak Srbije u poqe u kojem je politika [situacija] normalna] (Republika, 54); Zato je prva linost javne bezbednosti uzavrele Vojvodine, u ijoj je zoni odgovornosti wegov milicioner ubio vodeeg generala, iskquen iz istrage sluaja". [ u ijoj je zoni u kojoj je [odreena osoba] odgovorna wegov milicioner ubio vodeeg generala] (Politika, A18); Vreme i mesto istilita doarava se s primesama pseudoreligioznosti, kao vatra oiewa ili ogaw vene kazne. [ vreme i mesto istilita doarava se s primesama onoga to je pseudoreligiozno] (Republika, 38); Osnovna ideja je balans poslovnog i enstvenog, elegancije i leernosti, mirnih boja i jarkih akcenata, te celodnevnoj udobnosti koja odgovara svakoj poslovnoj, pa i privatnoj prilici. [ osnovna ideja je balans onoga to je elegantno i leerno] (Jefimija, 152); , onda tek dobijamo kompletniju sliku o prilino zaputenom stawu naih institucionalnih sposobnosti. [ sliku o prilino zaputenom stawu koliko su nae institucije sposobne] (Republika, 3).
N + OD + NDeadj (Gen)
Iako jedna celovito zamiqena istorija zadubinarstva kod Srba jo nije napisana, sklonost ka zadubinarstvu u srpskom narodu istaknuta je u naem celokupnom drutvenom razvoju, i ve od samog poetka stvarawa nae sredwovekovne drave uoena kao in od trajne vrednosti [ od samog poetka stvarawa nae sredwevekovne drave uoena kao in koji trajno vredi] (Politika, A13).
8.2.1. I imenice konkretnog znaewa u pojedinim sluajevima zahtevaju kvalifikaciju svog sadraja, odnosno prisustvo obaveznog deteminatora kojim e se ta kvalifikacija izvriti. Deadjektivne imenice koje se pojavquju u toj funkciji kondenzuju relativnu klauzu, sa veznikom koji u odgovarajuem padenom obliku, kojom se kvalifikuje sadraj upravne imenice. N + NDeadj (Gen)
previa da sam lino i u sastavu Inicijativnog odbora za zatitu i prosperitet FK Vojvodine" ve nekoliko meseci upozoravao i kritikovao wihove pokuaje da prodaju klub sumwivoj of or firmi Gruver" LTD, da prodaju FC Vujadin Bokov", jedinu stvarnu imovinu kluba, i da premeste stadion iz centra grada u zonu zagaenosti izmeu kafilerije i rafinerije. [ da premeste stadion iz centra grada u zonu koja je zagaena] (Dnevnik, 25); Harold Blum je ekao celu no da bi razgovarala sa
111 U ovom primeru postoji dvostruka detereminacija imenice ideal, zapravo deadjektivnom imenicom vri se identifikacija imenice ideal preko vremena u kojem je taj ideal postojao. Ovo jasno pokazuje semantika baza deadjektivne imenice u kojoj se nalazi relativna klauza iji predikat je determinisan temporalnom klauzom.
357
wim, Alena Grinzberga je intervjuisala u kupatilu, pesnik tame i odsutnosti Mark Strend odjednom joj je poklonio sve svoje kwige, Garl Bernstajn se gubio u trivijalnostima, [ pesnik koji [peva] o odsutnom] (Jefimija, 174); Iskustva sa kloniranim ivotiwama pokazuju da je klonirawe jo nepoznato podruje, puno nesigurnosti, vrlo visokog stepena rizika, [ da je klonirawe jo nepoznato podruje, koje je [veoma] nesigurno] (Vreme, 51); Umesto nespornih veliina takmie se qudi od krvi i mesa a ne uzori savrenstva, pa se trka pre svega svodi na negativnu kampawu u kojoj je osnovni ciq da se nanese to vea teta politikom protivniku. [ takmie se qudi od krvi i mesa a ne uzori koji su savreni] (Dnevnik, 5);112 Kako sad da taj, laima traumatizovan ovek reaguje kada se odurni zadah izopaenosti i zloina iri iz susednog dvorita. [ kada se odurni zadah koji imaju izopaene [osobe] iri] (Republika, 14); To podseawe ohrabruje intelektualnu budnost u aktuelnom razdobqu, kada se opet institucionalizuje stereotip o izboru lica i nalija pomraenosti kao jedinoj mogunosti, a zakasneli import i provincijalno podraavawe plitkih potkulturnih trendova situira kao elitizam. [ stereotip o izboru lica i nalija koje ima pomraeno [stawe]] (Jefimija, 94); Drugi Italijan sa oima hronine pospanosti, kakvu izaziva trajna dosada, naglo se probudio, zaigravi crnim oicama kolo radoznalosti: [ drugi Italijan sa oima koje su hronino pospane naglo se probudio] (Jefimija, 65);113 Ono se susree iskquivo kod tekih psihikih bolesnika, koji vie vole da ive u svom autistikom svetu nego da sudeluju u ivotu prepunom opasnosti. [ da sudeluju u ivotu koji je prepun opasnih [situacija / stvari]] (Politika, ).114
N + ODet + NDeadj (Gen)

Bivi ministar informisawa Goran Mati je za ubicu Boka Peroevia rekao da je to osoba sumwivih seksualnih sklonosti" i kao takva pogodna za manipulaciju i ucene". [ da je to osoba koja je sklona sumwivim seksualnim [radwama]] (Vreme, 57).
N + SA + ODet + NDeadj (Instr)

Tako se savremena teatrologija sve ee bavi stvaralakom napetou, koja se kao trajno stawe, javqa u odnosu na dramski tekst pozorina predstava omoguuje pozorinu igru sa neogranienim mogunostima tumaewa i znaewa. [ omoguuje pozorinu igru u kojoj su moguna neograniena tumaewa i znaewa] (Politika, ).
8.2.2. Imenice koje oznaavaju neke drutvene institucije ili organizacije, odnosno osobe koje rade u odreenim institucijama, a kojima je potrebno eksplicirti semantiki sadraj u smislu toga ta je wihova osnovna namena ili svrha, dobijaju uz sebe semantike dopune
112 U ovom primeru, inae apstraktna, imenica uzor upotrebqena je kao konkretna imenica koja se odnosi na osobe odreenih kvaliteta. 113 Sintagma kolo radoznalosti nee biti analizirana zbog svoje izuzetne metaforinosti. 114 Imenica opasnost semantiki je ekvivalentna sintagmi opasna situacija/stvar, to se vidi na rekonstruisanom dubinskom nivou.
358
NATAA BUGARSKI
koje funkcioniu u povrinskoj reenici kao obavezni determinatori. Deadjektivnim imenicama u ovoj funkciji kondenzovane su relativne klauze kojima se eksplicira znaewe upravne imenice. Deadjektivne imenice u konstrukcijama bespredlokog genitiva ili akuzativa sa predlogom za ponaaju se u ovom sluaju kao sredstva kojima se vri dvostruka kondenzacija. Transformacioni test e pokazati da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u ovom znaewu rekonstruiu zapravo dve subordinirane reenice, od kojih je prva relativna klauza sa veznikom koji u odgovarajuem padenom obliku i sa kopulativno-imenskim predikatom biti zaduen. Druga reenica, dopunska klauza uz pridev, semantiki dopuwava pridev koji se nalazi u leksikom jezgru kopulativno-imenskog predikata (u ovom sluaju pridev zaduen). N + NDeadj (Gen)
Krae vreme radi kao istraiteq i slubenik bezbednosti na petrogradskom aerodromu Pulkovo", ali ubrzo, slomivi nogu na treningu, zavrava u bolnici. [ krae vreme radi kao istraiteq i slubenik koji je zaduen da bude bezbedno] (Jefimija, 182).
N + ZA + NDeadj (Acc)
Odmah posle donoewa zakona formiran je Nacionalni komitet za bioloku bezbednost iji sam jedan od osnivaa navodi dr Topisirovi, dodaje: [ formiran je Nacionalni komitet koji je zaduen za to da bioloki bude bezbedno] (N. telegraf, 23); Meutim, i ono to je uraeno sada osporava optinska komisija za bezbednost saobraaja. [ sada osporava optinska komisija koja je zaduena za to da saobraaj bude bezbedan] (Politika, A14); Zbog toga u evropskim zemqama postoje nacionalni komiteti za bioloku sigurnost koji se bave nadzorom uvoza i proizvodwe i vrlo je definisan sistem meusobnog informisawa. [ postoje nacionalni komiteti koji su zadueni za to da bude bioloki sigurno] (N. telegraf, 23).
8.2.3. Ukoliko se pak deadjektivna imenica pojavi kao neobavezni determinator uz konkretne imenice, u wenoj semantikoj bazi e se biti relativna atributska klauza odnosno restriktivna klauza. Relativnim atributskim klauzama koje su kondenzovane deadjektivnim imenicama u ovoj funkciji iskazuje se sadraj koji se pripisuje imenikom pojmu i na taj nain se kvalifikuje. N + ODet + NDeadj (Gen)
Ispitani Beograani, starosti od 10 do 70 godina, najvie sluaju Devedesetdvojku" (oko 229 hiqada). [ ispitani Beograani, koji su stari od od 10 do 70 godina, najvie sluaju Devedesetdvojku"] (Nin, 63); To malo igrawe boga, dovelo je u ovom filmu punom sluajnosti, neko bi rekao promisli, glavnu junakiwu do kraha koji se nije mogao ispraviti i qubavi koja sa nije mogla oekivati ni zaustaviti. [ dovelo je u ovom filmu
359
koji je pun sluajnih [dogaaja] glavnu junakiwu do kraha] (Jefimija, 157); Jugoslavija, mada partijska (nedemokratska) drava problematine legitimnosti, ipak je bila drava u elementarnom znaewu tog pojma, [ mada partijska (nedemokratska) drava za koju [je problematino] da li je legitimna] (Republika, 26); Ve je kupqeno nekoliko grla nesporne vrednosti. [ ve je kupqeno nekoliko grla koja su nesporno vredna] (Politika, A22).
N + U + ODet + NDeadj (Loc)

Po wegovim reima, banka je obradila vie od pet stotina zahteva i odobrila 25 kredita iz kreditne linije KfW i Fonda revolving kredita Srbije u visini od dva miliona evra. [ banka je obradila vie od pet stotina zahteva i odobrila 25 kredita koji su visoki [= vrede] dva miliona evra] (Politika, A11); U aku procewuju da est fabrika namenske moe da izveze artikle u vrednosti od dvesta miliona dolara. [ moe da izveze artikle koji su vredni dvesta miliona dolara] (Politika, A9); , na iznenaewe svih, biva (samo!) moderna soul ploa veliine i kvaliteta debija Lauryn Hill. [ moderna soul ploa koja je velika kao debi Lauryn Hill] (Vreme, 41).
3) Semantike dopune pridevima 9. Kada se kao upravna re koju semantiki dopuwava deadjektivna imenica pojavi pridev, onda je takav pridev najee u poziciji leksikog jezgra kopulativno-imenskog predikata. Deadjektivna imenica kao semantika dopuna pojavquje se u razliitim padenim likovima u zavisnosti od rekcije prideva iji je komplement. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalazi se dopunska klauza uz pridev, uvedena veznicima odnosno veznikim spojevima da, onome to, za ono koliko. Deadjektivna imenica eksplicira semantiki sadraj prideva, kako to Radovanovi objawava kada su deverbativne imenice upotrebqene u ovoj funkciji, lokalizujui, tj. ograniavajui virtuelan kvalitet oznaen pridevom" na stawe ili osobinu koji su imenovani deadjektivnom imenicom (1977: 126). Cop + Adj + NDeadj (Gen)
Da li su pobornici lustracije svesni ove oigledne slinosti sa ranijim istkama koje smo imali u neposrednoj prolosti? [ da li su pobornici lustracije svesni da je [to] oigledno slino sa ranijim istkama] (Jefimija, 28).
Cop + Adj + NDeadj (Dat)

A moderno je, u najkraem, bilo suprotno postojeoj ekonomskoj i kulturnoj zaostalosti, primitivizmu i autarhinosti. [ moderno je bilo suprotno onome to je kulturno zaostalo, onome to je primitivno i onome to je autarhino] (Nin, 59).
360
NATAA BUGARSKI
Cop + Adj + ZA + NDeadj (Acc)

Za razliku od wih program Radio S je ostao isti, to je danas pogubno za sluanost." [ to je danas pogubno za ono koliko je [taj radio] sluan] (Nin, 63).
Naalost, mali broj primera u korpusu onemoguio je donoewe nekih optijih zakquaka, ali i formirawe spiska prideva koji uz sebe zahtevaju obaveznu rekcijsku dopunu u odgovarajuem obliku.115 4) Semantike dopune dekomponovanim predikatima 10. U publicistikom stilu koji, izmeu ostalog, karakterie analitinost jezikog izraza, esti su primeri u kojima deadjektivna imenica semantiki dopuwuje dekomponovani predikat.116 Ovakvi predikatski izrazi predstavqaju jedinstvene sintaksike i semantike celine,117 koje, kao takve, u pojedinim sluajevima (to je uslovqeno sintaksikim i semantikim karakteristikama elemenata u sastavu tih sloenih predikatskih izraza) zahtevaju eksplikaciju pojma koji uestvuje u wima oznaenoj radwi ili je wome obuhvaen. Deadjektivna imenica tada ima funkciju semantike dopune objekatskog tipa uz predikatski izraz (ostale dopune neobjekatskog tipa nisu uoene u korpusu).118 U ovoj sintaksiko-semantikoj funkciji deadjektivna imenica predstavqa povrinski eksponent dopunske objekatske klauze.119 Ove klauze uvode veznici odnosno vezniki spojevi: da, od toga da, od toga to, o tome da, o tome kako, onome to, prema onome to, sa tim da.
115 Kao korpus za daqa istraivawa rekcije prideva mogao bi posluiti Azbunik prideva u srpskoj prozi dvadesetog veka (Josi Viwi 1991). 116 Literaturu o dekomponovanom predikatu videti fusnotu 88 u 4. 117 U ovom radu odvojeno se posmatraju dekomponovani predikati i perifrastini predikati. Iako dekomponovani predikat predstavqa jednu vrstu perifrastinog predikata, budui da se oba tipa predikata sastoje iz sinsemantinog glagola i nominalnog dela, koji predstavqa wegovo semantiko jezgro, oni se bitno razlikuju prema sposobnosti wihovog svoewa na jednu glagolsku leksemu. To je kod dekomponovanog predikata mogue, a kod perifrastinog takva mogunost ne postoji jer glagol na odreeni nain modifikuje dati izraz unosei u wega razliite semantike komponente, npr. intenzifikaciju glagolske radwe: spopada ga gnev i sl. 118 U svojoj studiji o deverbativnim imenicama u funkciji kondenzatora Milorad Radovanovi, meutim, semantike dopune uz dekomponovani predikat posmatra zapravo kao dopune nominalnom delu predikata. Ovaj autor navodi da se u pojedinim sluajevima u dominirajuoj poziciji po pravilu javqa deverbativna imenica, oznaavajui, tako, korelativnu (dominirajuu) predikaciju, pri tom esto i u rezultatu wenog dekomponovawa. Tako ovi primeri postaju semantiki srodni [istakla autorka ovog rada] onima u kojima se glagolska leksema pojavquje kao eksponent dominirajue predikacije. U ovakvim primerima, znai, ostvarena je jedna nominalizacija vie, tj. procesom nominalizacije zahvaeni su eksponenti obe korelativne predikacije" (1977: 123). 119 O deadjektivnim imenicama u funkciji objekatske dopune bilo je rei u ovom poglavqu u odeqku 1) Semantike dopune glagolima.
361
NDeadj (Gen)
Sada, kada mi je pao s neba" mlai sin, imam druga oseawa, pre svega oseawe odgovornosti. [ oseam [neto drugo], pre svega da sam odgovoran] (Jefimija, 42); Nemam oseawe gorine ni kajawa, sve je lagano, prijatno, sauvae mi zdravqe i doneti sreu. [ ne oseam da sam gorak] (Jefimija, 90).
OD + NDeadj (Gen)
I sama ivim od malog ekrana; i posle etvrt veka staa imam zazor od kamere, od odgovornosti, vagam teinu svake rei, [ zazirem od toga da budem odgovorna] (Republika, 11); Na internetu je vie od dvadeset sati bez prekida provelo samo 2,15 odsto ispitanika, tako da nema straha od neke masovne navuenosti ovdawih graana na sajber ivot. [ tako da se ne bojim od toga da ovdawi graani budu masovno navueni] (Vreme, 55).
PREMA + NDeadj (Dat)

Uvek sam imala realan odnos prema stvarnosti. [ uvek sam se realno odnosila prema onome to je stvarni [ivot]] (Jefimija, 192).
NDeadj (Dat)
Prethodna vlast je namerno odgajala narod koji voli ki, ali se zato sada nadam da e pravim vrednostima ponovo i iskquivo biti posveena pawa. [ ali se zato sada nadam da e onome to je zaista vredno biti posveena pawa] (Jefimija, 176).120
NDeadj (Acc)
Ali, to nije, i nee biti, lak i jednostavan posao, imajui u vidu objektivnu podeqenost stavova i interesa po mnogim pitawima. [ imajui u vidu da su stavovi i interesi objektivno podeqeni po mnogim pitawima] (Nin, 17); Ne osporavajui samosvojnost pozorine predstave, mislim da qudi pozorita, teatrolozi i pozorini kritiari, ne bi trebalo da izgube iz vida duboku meusobnu zavisnost koja prirodno, i u saglasnosti sa biem pozorita, postoji izmeu teksta drame i teksta predstave. [ ne bi trebalo da izgube iz vida da su [tekst drame i tekst predstave] duboko meusobno zavisni] (Politika, ); Odmah je doao u otaxbinu i stavio joj na raspolagawe svoju hrabrost i vetinu. [ stavio joj na raspolagawe to da je hrabar i vet] (Politika, B7);
ZA + NDeadj (Acc)
Pored dobijene slobode raspolagawa svojim novcem, privrednici sada preuzimaju ogromnu odgovornost za tanost obrauna poreza i doprino120 Prilikom analize pokazalo se da za pojedine dekomponovane predikate ne postoji odgovarajua semantiki ekvivalentna glagolska leksema. U primerima tog tipa u rekonstruisanoj dubinskoj strukturi upravna predikacija navodi se u formi dekomponovanog predikata.
362
NATAA BUGARSKI
sa, onog dela sredstava koji po zakonu pripada dravi. [ privrednici sada preuzimaju ogromnu odgovornost da obraun poreza i doprinosa bude taan] (Vreme, 15).
U + NDeadj (Acc)
Kako pie britanski list, Toni Bler veruje da je potrebno uloiti dodatne diplomatske napore kako bi se sauvala nada u mogunost stvarawa meunarodne koalicije koja bi podrala rat protiv Iraka". [ da je potrebno uloiti dodatne diplomatske napore kako bi se sauvala nada da je mogue stvoriti meunarodnu koaliciju] (Dnevnik, 6).
NA + NDeadj (Acc)
To su, bez sumwe, znali i drugi, ali nisu imali pravo na takvu otvorenost. [ ali nisu imali pravo da budu tako otvoreni] (Nin, 61).
SA + NDeadj (Instr)
To su definitivno moji roditeqi i to nema veze s wihovom popularnou. [ i to se ne povezuje sa tim da su oni popularni] (Jefimija, 111).
O + NDeadj (Loc)
O kosovskoj nezavisnosti Medlin Olbrajt ima drugaiju priu od Holbrukove. [ o tome da Kosovo bude nezavisno Medlin Olbrajt drugaije pria od Holbruka] (Nin, 50); Znaajnu ulogu u procesu odrivog povratka imaju ministarstva za prosvetu i kulturu, ali i ona za industriju i trgovinu, koja bi trebalo da vode rauna o zapoqavawu povratnika i wihovim ekonomskim aktivnostima. [ koja bi trebalo da vode rauna o tome koliko su ekonomski aktivni povratnici] (Politika, A6); Nije re o zrelosti ili nezrelosti graana/podanika, nego o procesu politikog uewa [ nije re o tome da li su graani/podanici zreli ili su nezreli] (Republika, 53); U Novosadskoj hronici od 14. avgusta Dnevnik" donosi prijatnu, zanimqivu vest o qubaznosti i trudu akademika i upravnika dravnog arhiva u Beu dr Mikuleckog, [ Dnevnik" izvetava o tome kako je akademik i upravnik dravnog arhiva u Beu dr Mikulecki qubazan] (Dnevnik, 15).121
5) Semantike dopune ustaqenim skupovima rei 11. Ustaqene skupove rei odnosno leksike spojeve odrediemo prema definiciji koju je u svojoj kwizi Semantika i pragmatika rei dao Tvrtko Pri kao uobiajeno, redovno, a ponekad i sistemsko, javqawe jedne lekseme u sprezi sa najmawe jo jednom, po pravilu unutar neke sintagme ili reenice" (1997: 115). Prema stepenu kompaktnosti
121 Ovaj primer pokazuje jedan od osnovnih razloga zbog kojeg dolazi do dekomponovawa predikata, a to je pre svega mogunost dodatne detereminacije pomou prideva (Ivi 1995).
363
ovi spojevi grade skalu koja ide od najslabijih kolokacija pa sve do najkompaktnijih idioma izreka. Budui da je osnovni zadatak ovoga rada da se utvrde mogua znaewa kondenzovana upotrebom deadjektivnih imenica, leksiki spojevi koji bivaju semnatiki dopuweni deadjektivnom imenicom nee biti precizno razvrstavani prema svojim semantikim karakteristikama. A, za sve ustaqene skupove rei bie korien najoptiji termin izraz. 11.1. Deadjektivne imenice ekspliciraju sadraj upravnog izraza koji uvek implicira neki specifian odnos ili relaciju u kojem se nalazi sadraj nominalizovan deadjektivnom imenicom prema sadraju itave povrinske reenice ili nekog wenog dela. U ovim primerima deadjektivne imenice kondenzuju dopunsku klauzu kojom se formalno vri eksplikacija sadraja izraza. Meutim, ove deadjektivne imenice odnosno dopunske klauze ine jedinstvenu, semantiki neralawivu celinu sa samim izrazom i tako ih treba i posmatrati.
to se tie narcisoidnosti, tu se, izgleda, nita nije promenilo, o emu svedoe moji mnogobrojni portreti. [ to se tie toga da sam narcisoidan tu se, izgleda, nita nije promenilo] (Jefimija, 191); , ukoliko Srbija bude u vezi sa nezavisnou Kosova stavqena pred svren in, [ ukoliko Srbija bude u vezi sa tim da Kosovo bude nezavisno stavqena pred svren in] (Republika, 6); Jedno od svojstava interneta koja se podrazumevaju je MUD (Multi User Dimension), pa je, za razliku od realnosti, mogua gotovo potpuna anonimnost i poigravawe s identitetom. [ pa je, za razliku od onoga to je realno mogua gotovo potpuna anonimnost] (Vreme, 54); Promene su najvie u pravcu poveanog realizma i racionalnosti, u smislu uvaavawa iwenica, objektivnih okolnosti i odnosa snaga, te spremnosti da se kolektivno dela u skladu s tim mogunostima i ograniewima, [ promene su najvie u pravcu da [qudi] budu racionalniji] [ da se kolektivno dela u skladu s tim to je mogue] (Republika, 55).
. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM UZROKA 1. Uzrono semantiko poqe u srpskom jeziku veoma je razueno, o emu je u naoj literaturi dosta pisano.122 Postoji nekoliko pristupa ovom problemu, meutim, u ovom radu semantika kategorija uzroka bie posmatrana na nain na koji je Milka Ivi (1954) uradila u svom radu Uzrone konstrukcije s predlogom ZBOG, OD, IZ u savremenom kwievnom jeziku. Autorka je izvrila tipologiju uzronog znaewa u srpskom odnosno srpskohrvatskom jeziku, a Milorad Radovanovi (1977a: 127144) je govorei o deverbativnoj imenici kao sredstvu nominalizacije, u poglavqu o uzronom znaewu, formulisao konani terminoloki aparat vezan za ovo semantiko poqe. Prema pomenutoj tipologiji Milke Ivi i Milorada Radovanovia razlikuju se dva osnovna tipa uzroka: direktan i indirektan uzrok.
122 Videti u: Ivi 1954, Radovanovi 1977, 1998, Miloevi 19841985, 1985, 1986, 1986a, Kovaevi 1988.
364
NATAA BUGARSKI
Direktni uzrok ili aktivni prouzrokova jeste pojam koji samom svojom pojavom izaziva vrewe radwe. Indirektni uzrok naziva se jo i pasivni uzrok, jer se radi o pojmu koji samo indirektno ima veze sa izazivawem neke radwe, u smislu da je to poetna pojava u nizu zbivawa koje su dovele do vrewa radwe. Podtip indirektnog uzroka jeste uzrok tipa razlog ili povod, koji se pojavquje uz glagole sa znaewem razliitih psiholokih stawa ili uz kopulativno-imenske predikate sa pridevom odgovarajue semantike u leksikom jezgru. Direktan uzrok daqe se deli na uzrok tipa efektor, to jeste radwa, akcija, proces ili stawe koji podstiu ili izazivaju korelativnu, automatsku odnosno 'nesvesnu', 'nevoqnu' radwu, akciju, proces ili stawe", odnosno efekat koji iz wih proistie (Radovanovi 1977a: 130), i uzrok tipa stimulator, koji predstavqa unutrawu pobudu koja spontano podstie akciju 'svesnog', 'voqnog' tipa," odnosno wenu psihiku ili fizioloku motivaciju (Radovanovi 1977a: 129). 1.2. U srpskom jeziku uzrok se izraava predloko-padenim konstrukcijama ili uzronim klauzama.123 Najei pade za izraavawe uzroka u savremenom srpskom jeziku jeste genitiv, na ta jasno upuuje i graa koja saiwava korpus ovog rada (od ukupno 25 primera upotrebe deadjektivnih imenica u uzronom znaewu 18 je u genitivu). Osim u genitivu, u korpusu su uoene deadjektivne imenice u sledeim konstrukcijama sa znaewem uzroka: za + NDeadj (Acc), + NDeadj (Instr), pred + NDeadj (Instr), u + NDeadj (Loc). U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica rekonstruiu se uzrone klauze. Zanimqivo je to da veznici uzronih klauza nisu uslovqeni semantikim tipom uzroka, odnosno, jedan tip uzronog znaewa moe se iskazati upotrebom vie razliitih veznikih sredstava.124 Stoga se moe rei da su veznici semantiki nemarkirani u odnosu na predloge, koji se pojavquju kao nosioci tano odreenih tipova uzronog znaewa. Jedino se za veznike jer i kako moe rei da su markirani budui da je wihova upotreba uslovqena pozicijom uzrone klauze u reeninom kompleksu. Naime, veznik jer uvodi klauze koje se ne mogu pojaviti u preponovanom poloaju u odnosu na nadreenu reenicu, dok uzrone klauze sa veznikom kako uvek zauzimaju prepoziciju. 2. Deadjektivnim imenicama imenuje se postojawe nekog stawa ili svojstva, koje se, u primerima koji slede, pojavquju kao stawa ili svojstva prouzrokovai drugih stawa, svojstava ili akcija. Nosilac stawa u dubinskoj uzronoj klauzi, ukoliko se radi o psihikim i fiziolokim stawima i procesima koji direktno uzrokuju neku akciju ili stawe, mora biti identian agensu korelativne predikacije, odnosno tada su uzrok i posledica redovno u sferi istog lica" (Radovanovi 1977a:
123 O klasifikaciji uzronih klauza (analiziranoj na jeziku Danila Kia) prema navedenoj tipologiji Milke Ivi i Milorada Radovanovia videti u: Bugarski 1999. 124 O ovome videti u: Bugarski 1999.
365
128). U svim ostalim sluajevima agens i nosilac stawa korelativnih predikacija mogu biti identini ili razliiti. Ako nosilac stawa ili osobine koje je prouzrokovalo neko drugo stawe ili akciju nije identian agensu korelativne predikacije, onda u povrinskoj reenici on moe biti iskazan: imenicom u genitivu uz deadjektivnu imenicu, prisvojnim pridevom uz deadjektivnu imenicu, moe biti ekspliciran nekom jezikom jedinicom u upravnoj reenici, ili podatak o wemu moe biti poznat iz ireg konteksta (ostala jezika sredstva za iskazivawe nosioca stawa ili osobine nisu uoena kada su deadjektivne imenice upotrebqene u uzronom znaewu).125 Primer identinosti agensa i nosioca stawa korelativnih predikacija:
Nije vaqda da emo mi zbog boleivosti prema Zastavi ostati kratkih rukava i van podele u auto-industriji? [ nije vaqda da emo mi poto smo boleivi prema Zastavi ostati kratkih rukava] (Vreme, 31).
Primeri neidentinosti agensa i nosioca stawa korelativnih predikacija:

Dakle, nismo hteli da dignemo ruke, pod izgovorom do smo svoje obavili, pa da gledamo kako i na trud propada zbog nesposobnosti drugih ili zbog nekih wihovih zasebnih interesa. [ da gledamo kako i na trud propada zato to su drugi nesposobni] (Vreme, 11); Svilanovieva ponuda Milutinoviu da leti avionom savezne vlade gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost (), nego i nameru da mu pomognu koliko god mogu [ gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan [posle petog oktobra]] (Nin, 13);126 Meu 35 vodeih kritiara zamera se ovom filmu najpre zbog neoriginalnosti [ zamera se ovom filmu najpre jer je [on] neoriginalan] (Vreme, 39).
Kako se deadjektivnom imenicom ukazuje na postojawe nekog stawa ili svojstva, to nije udno to su uzrone klauze, kondenzovane deadjektivnom imenicom, esto bezline odnosno impersonalne reenice:
Iako bez stakla na prozorima, od zaguqivosti i smrada se jednostavno nije moglo opstati unutra. [ zato to je bilo zaguqivo jednostavno [se] nije moglo opstati unutra] (Politika, A5)
3. Ako se sad pogledaju znaewa koja nose deadjektivne imenice u uzronim konstrukcijama, uoava se da se najvei broj oekivano pojavquje u znaewu indirektnog uzroka, budui da u srpskom jeziku postoji tendencija irewa ovog znaewa nautrb ostalih. U povrinskoj reenici deadjektivna imenice u znaewu indirektnog uzroka pojavquju se u
125 126
Detaqnije o tome bilo je rei u odeqcima 2. i 3. drugog poglavqa ovog rada. U ovom primeru korelativne predikacije nominalizovane su deadjektivnim ime-
nicama.
366
NATAA BUGARSKI
sledeim oblicima: zbog + NGen, usled + NGen, zahvaljujui + NDat, za + NAcc, pred + NInstr, u + NDeadj (Loc). ZBOG + NDeadj (Gen)
Otila sam zbog radoznalosti da vidim kako izgleda u Rimu. [ otila sam jer sam bila radoznala] (Jefimija, 91); Zatieni svedok u procesu protiv Slobodana Miloevia, poznat kao K-2, potvrdio je da je traio zatitu zbog svoje upletenosti" u Ranatovievo ubistvo. [ da je traio zatitu s obzirom na to da je bio upleten u Ranatovievo ubistvo] (Vreme, 29); Meu 35 vodeih kritiara zamera se ovom filmu najpre zbog neoriginalnosti [ zamera se ovom filmu najpre zato to je neoriginalan] (Vreme, 39); Etnolog Dragomir Antoni tvrdi da je sklowen", jer je otkrio da su, zbog neodgovornosti kustosa i konzervatora, sistematski unitavani vredni umetniki predmeti. [ jer je otkrio da su kako su kustos i konzervator bili neodgovorni sistematski unitavani vredni umetniki predmeti] (Nin, 7); , to znai da je uniteno oko 3500 predmeta iz 19. veka zbog nebrige i nestrunosti zaposlenih. [ da je uniteno oko 3500 predmeta iz 19. veka poto su zaposleni bili nestruni] (Nin, 7); Meutim, zbog stalne zauzetosti branioca sahrana se stalno odlae [ poto je branilac stalno zauzet sahrana se stalno odlae] (Nin, 39).
USLED + NDeadj (Gen)

Naime, sticajem okolnosti, usled izloenosti ustakom teroru u NDH, najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi [ zato to su bili izloeni ustakom teroru u NDH, najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi] (Republika, 31).
ZA + NDeadj (Acc)
Kada je u predgovoru svoje poznate kwige Deca u verovawima i obiajima naeg naroda" objavqene 1941. godine zahvalio Upravi Centralnog higijenskog zavoda za dobrotu i predusretqivost bez kojih ova kwiga na bi bila objavqena, orevi je ukazao da ona predstavqa samo deo jedne vee celine [ kada je zahvalio Upravi Centralnog higijenskog zavoda jer su bili dobri i predusretqivi] (Politika, ); Svilanovieva ponuda Milutinoviu da leti avionom savezne vlade gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost (), nego i nameru da mu pomognu koliko god mogu [ gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan [posle petog oktobra]] (Nin, 13);127 U jednom od vaih brojeva jedna savesna itateqka optuila je gospodina Pania za preteranu grubost i netolerantnost u odnosu na razularenu gomilu oboavalaca supermarketa Merkator [ optuila je gospodina Pania da je bio preterano grub i netolerantan] (Vreme, 61).
127 U ovom primeru upravni, korelativni predikat takoe je nominalizovan odgovarajuom deadjektivnom imenicom: gest pokazuje zahvalnost gest pokazuje da je neko zahvalan.
367
ZAHVALJUJUI + NDeadj (Dat)

U nekoliko prethodnih godina glumci su preuzeli i ulogu filmskih producenata, to znai da su zahvaqujui svojoj poznatosti" lake dolazili do kontakta sa sponzorima. [ to znai da su zato to su bili poznati lake dolazili do kontakta sa sponzorima] (Vreme, 37).128
PRED + NDeadj (Instr) Deadjektivna imenica moe se pojaviti u instrumentalu sa predlogom pred u znaewu izazivaa ili kauzativa nekog stawa. Ovaj tip znaewa moe se svrstati i tip pasivnog uzroka, gde je pojam u instrumentalu ona krajwa, najdaqa karika koja u lancu razliitih zbivawa ima udela u uspostavqawu situacije o kojoj je re" (Ivi 1954a: 257). Kako je u jedinom primeru koji ilustruje upotrebu deadjektivne imenice u ovom obliku i u ovom znaewu dolo do leksikalizacije deadjektivne imenice, nee se vriti rekonstrukcija wene semantike baze. Ipak, mogunost zamene konstrukcije pred stvarnou semantiki ekvivalentnom sa genitivnom formom zbog stvarnosti, dokaz je da se radi o istom tipu uzronog znaewa:129
Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velianstva bledi pred naom jadnom komunalnom stvarnou. [ Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velianstva bledi zbog nae jadne komunalne stvarnosti] (Dnevnik, 15).
U + NDeadj (Loc)
; wihov odnos se gui u svojoj definitivnosti i predvidqivosti [ wihov odnos se gui zato to je definitivan i predvidiv] (Republika, 59).
128 U ovom primeru dolo je do leksikalizacije glagolskog priloga sadaweg glagola zahvaliti, te je oblik zahvaqujui poeo je da vri funkciju predloga. 129 Milo Kovaevi (1988) predloko-padenu konstrukciju instrumentala sa predlogom pred posmatra u okviru uzroka tipa efektor i uzroka tipa razlog (to bi odgovaralo indirektnom uzroku prema tipologiji primewenoj u ovom radu). U semantikom poqu uzrok tipa efektor, autor uoava tri mikropoqa: 1. mikropoqe vawskog efektora, 2. mikropoqe unutraweg efektora i 3. mikropoqe latentne misli kao efektora. Konstrukciju pred + Instr Kovaevi vidi unutar mikropoqa latentne misli kao efektora, gde se kao posledica latentne misli" pojavquje posledica tipa psiholokog distancirawa, tj. odreeno psiholoko stawe. Meutim, primer uoen u korpusu ovoga rada ne odgovara ovom semantikom tipu, ve zbog toga to se kao posledica, neega to bi se moglo u izvesnom smislu smatrati latentnom miqu", ne pojavquje psiholoko stawe. Ovde se radi o stawu koje je indirektno dovelo do pojave novog stawa, a pri tom nosioci oba stawa, iskazanih korelativnim predikacijama, ne mogu se dovesti u direktnu uzrono-posledinu vezu. S druge strane, uoeni primer ne bi u potpunosti odgovarao ni uzroku tipa razlog, s obzirom na to da Kovaevi ukazuje na vanost semantike upravne predikacije. Konstrukcija instrumentala sa predlogom pred pojavie se uz lekseme radosti, uewa, bojazni, strepwe, brige, prijatnosti, odbojnosti, to se opet ne moe uoiti u naem primeru.
368
NATAA BUGARSKI
3.2. Zbog relativno malog korpusa ali i uslovqeno funkcionalnim stilom iz kojeg su prikupqani primeri, uoena su samo dva primera upotrebe deadjektivne imenice u znaewu uzroka tipa efektor (dok primera za uzrok tipa stimulator nije ni bilo). Deadjektivna imenica se u povrinskoj reenici nalazi u genitivu sa predlogom od. U wenoj semantikoj bazi je uzrona klauza kojom se upuuje na postojawe izvesnog stawa koje je samom svojom pojavom, bez ikakvog voqnog momenta, dovelo do pojave jednog novog stawa, iskazanog u upravnoj reenici:
Iako bez stakla na prozorima, od zaguqivosti i smrada se jednostavno nije moglo opstati unutra. [ zato to je bilo zaguqivo jednostavno [se] nije moglo opstati unutra] (Politika, A5); Kad ve napomiwemo da je i iriju bilo potrebno oputawe od napetosti, [ i iriju [je] bilo potrebno oputawe zato to su bili napeti] (Nin, 37).
. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM VREMENA 1. U poglavqu koje sledi bie rei o deadjektivnim imenicama u funkciji temporalnog determinatora upravne predikacije, odnosno, bie utvreni tipovi temporalnog znaewa koje nose deadjektivne imenice u posmatranom korpusu. Tipologija temporalnih znaewa odnosno vremenskog semantikog poqa preuzeta je od Ivane Antoni (2001) koja je u kwizi Vremenska reenica,130 jedinoj kod nas objavqenoj monografiji o jednom odreenom tipu zavisnih ali i nezavisnih reenica, objedinila prethodna bavqewa ovom problematikom u domaoj i stranoj literaturi,131 i kroz temporalnu reenicu pokazala strukturu ovog semantikog poqa uopte. 1.2. Odreivawe reenine predikacije s obzirom na okolnost tipa vreme, odnosno temporalna determinacija moe biti apsolutna i relativna. Apsolutna temporalna determinacija podrazumeva da se vreme vrewa predikacije odreuje prema momentu govora, dok je kod relativne temporalne determinacije taka prema kojoj se odreuje vreme vrewa radwe neka druga taka u vremenu razliita od momenta govora. Predloko-padenim konstrukcijama mogue je izvriti iskquivo relativnu temporalnu detereminaciju. Stoga se, i deadjektivne imenice u nominalnim sintagmama sa vremenskim znaewem svrstavaju u ovu vrstu temporalnih determinatora. 1.3. Temporalna determinacija, s druge strane, podrazumeva temporalnu identifikaciju, odnosno izdvajawe odseka na vremenskoj osi i smetawe reenine predikacije unutar wegovih okvira (interioriza130 O temporalnim klauzama videti i radove Ivane Antoni Jedan tip klauze s veznikom KADA (1997), Neke promene u sistemu sentencijalnih formi za iskazivawe vremena u standrdnom srpskom jeziku (1999), Aspekatska vrednost predikacije s faznim / modalnim glagolom na primeru reenice s temporalnom klauzom (2000). 131 Ovom prilikom upuujem na kwigu Ivane Antoni Vremenska reenica (2001) koja zaista daje iscrpu sliku literature o ovoj problematici u dijahronijskoj i sinhronijskoj perspektivi.
369
cija) ili van wegovih okvira (eksteriorizacija)" (Antoni 2001: 45), i temporalnu kvantifikaciju, ili odmeravawe predikacije u vremenu.132 2. U korpusu koji saiwava grau za ovaj rad nalo se svega nekoliko primera u kojima deadjektivna imenica ima funkciju temporalnog detereminatora odnosno u kojima ona predstavqa povrinski eksponent vremenske ili temporalne klauze. Zanimqivo je da deadjektivne imenice u ovoj funkciji, za razliku od deverbativnih imenica,133 kondenzuju klauze sa relativno malim brojem vremenskih znaewa. Radi se o znaewima: temporalne identifikacije lokacionog tipa i temporalne kvantifikacije punktualno-linearnog tipa: ingresivnost. Za odnos agensa upravne reenice i nosioca stawa ili osobine u temporalnoj klauzi vai isto to je reeno u drugom poglavqu u odeqcima 2 i 3. 2.1. Temporalna identifikacija lokacionog tipa podrazumeva smetawe reenine predikacije/determinativne134 predikacije unutar izdvojenog odseka na vremenskoj osi. U naem sluaju vremenski odsek oznaen je deadjektivnom imenicom u povrinskoj reenici. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se vremenske klauze sa veznicima dok ili kad(a).135 Predikat vremenske klauze prema svojoj strukturi jeste kopulativno-imenski, a u wegovom leksikom jezgru nalazi se pridev od kojeg je i izvedena deadjektivna imenica u povrinskoj strukturi. U rekonstruisanoj dubinskoj strukturi uoava se da dve korelativne predikacije, determinativna i determinatorna, istovremeno traju, to ukazuje na to da se radi o znaewu simultanosti, linearne ili punktualne. Linearna simultanost implicira istovremeno trajawe dve paralelne predikacije. Upuuje na to da se dve predikacije smetaju u vremenski odsek shvaen kao period u vremenu, kao vei prostor na vremenskoj osi". Linearna simultanost moe biti potpuna, ako se ostvaruje istovremenost dve korelativne predikacije u celom toku wihovog trajawa" (Antoni 2001: 90), ili delimina, ako se ostvaruje istovremenost dve korelativne predikacije samo u jednom delu wihovog trajawa" (Antoni 2001: 99). Relevantan semantiki kriterijum za sve primere ovog tipa jeste trajawe (+). S druge strane punktualna simultanost podrazumeva istovremenost, poklapawe, paralelnost dve predikacije unutar vremenskog odseka koji se poima kao taka u vremenu" (Antoni 2001: 89), tako da dve korelativne istovremene predikacije podrazumevaju trajawe ( ). U korpusu ovoga rada nije se naao nijedan primer punktualne simultanosti.
132 Budui da bi detaqan prikaz strukture vremenskog semantikog poqa predstavqao udaqavawe od osnovne teme ovog rada, ovde se samo upuuje na pomenutu kwigu Ivane Antoni (2001). Detaqniji podaci o tipovima vremenskog znaewa bie dati samo ukoliko u korpusu postoje primeri koji bi odreeni tip znaewa ilustrovali. 133 Videti detaqnije o tome u radu Milorada Radovanovia Imenica u funkciji kondenzatora (1977a: 99127). 134 Termine determinativna i determinatorna predikacija koristim u znaewu u kojem ih koristi Ivana Antoni: determinativna predikacija upravna predikacija, ona koja se smeta na vremenskoj osi odnosno ona koja se odreuje; determinatorna predikacija predikacija u zavisnoj reenici, ona koja odreuje. 135 Semantiki kriterijumima za upotrebu ovih veznika videti u: Antoni 2001.
370
NATAA BUGARSKI
Deadjektivne imenice koje kondenzuju vremenske klauze sa znaewem temporalne identifikacije lokacionog tipa, linearna simultanost potpuna: U + NDeadj (Loc)
U mladosti lep i snaan kao grki Efeb, a kasnije poznat po otmenosti, lepom ponaawu i izraavawu. [ kad je bio mlad [bio je] lep i snaan] (Politika, ); Moda zbog seksualnog zlostavqawa u ranoj mladosti ili rano otkrivenog uivawa u seksu, naravski uz prigodnu pomo starijih mukaraca. [ moda zbog seksualnog zlostavqawa kad je bio [veoma] mlad moda zbog toga to su ga seksualno zlostavqali kad je bio [veoma] mlad] (Politika, A8).
U + N(Acc) + NDeadj (Gen)

i u svom filmu ona neke motive ehovqevih pria i delove wegove poetike projektuje u danawe vreme moralnog rasula i opte, haotine razdraganosti. [ delove wegove poetike projektuje u danawe vreme kada je [sve] haotino razdragano] (Politika, ).136
Deadjektivne imenice koje kondenzuju vremenske klauze sa znaewem temporalne identifikacije lokacionog tipa, linearna simultanost delimina: IZ + NDeadj (Gen)
Pojava krize uvek trgne populiste iz wihove nevoqnosti i ukqui ih u politiku i aktivnu odbranu due". [ pojava krize uvek trgne populiste dok su nevoqni] (Republika, 22).
U + NDeadj (Loc)
Potpredsednik je bio Ivan ubai, kojeg je Broz pozvao u Beograd u prvu posleratnu vladu DFJ, a predsednika Slobodana Jovanovia osudio na 20 godina robije, u odsustvu. Zbog izdaje naroda. [ a predsednika Slobodana Jovanovia osudio [je] na 20 godina robije dok je bio odsutan] (Dnevnik, 5); Jedanput se u ranoj mladosti opekao u slinom poduhvatu, zbog ega je prokliwao svoju naivnost i neiskustvo. [ jedanput se kad je bio [veoma] mlad opekao] (N. telegraf, 37); U optoj mediskoj opsednutosti prelepom Oksanom, saznajemo da ivi sama u iznajmqenom stanu, u prestinom kvartu u centru Petrograda, nedaleko od Isakijevskog trga. [ dok su mediji opsednuti prelepom Oksanom saznajemo da ivi sama] (Jefimija, 182).
136 Zatamwena re predstavqa koreferent uz temporalnu klauzu. Termin koreferent upotrebqava Ivana Antoni kao boqi i precizniji termin u odnosu na termin korelativ, jer termin korelacija upuuje na opti pojam suodnosa. O problemu koreferencije u vezi sa temporalnim klauzama videti u: Antoni 2001: 278331.
371
U + N(Loc) + NDeadj (Gen)

Uinila je to u trenutku popriline nepopularnosti vlade svog supruga, [ uinila je to u trenutku kada je vlada wenog supruga bila poprilino nepopularna] (Vreme, 49).137
2.2. Dva uoena primera pokazuju da se vremenskom klauzom, nominalizovanom deadjektivnom imenicom, moe iskazati znaewe temporalne kvantifikacije punktualno-linearnog tipa ingresivnost. Pod ovim znaewem podrazumeva se da je odreena leva granina taka odseka, shvaenog kao period, na vremenskoj osi, koja predstavqa orijentirnu taku u odnosu na koju se smeta reenina predikacija u vremenu, i u odnosu na koju se odmerava trajawe reenine predikacije u vremenu (Antoni 2001: 149). Kada se ingresivnost posmatra iz ugla temporalne identifikacije, onda prema osnovnoj definiciji, ingresivnost predstavqa posteriornost reenine / determinativne predikacije", meutim, izmeu korelativnih predikacija mogua je i simultanost, linearna ili punktualna, potpuna ili delimina (Antoni 2001: 150). U jedinom uoenom primeru znaewe ingresivnosti realizuje se kao simultanost predikacija upravne reenice i vremenske klauze. Veznik dubinske vremenske kaluze sa ovim znaewem jeste (od) kako. SA + NDeadj (Instr)
Sa popularnou, raste i broj prijateqa, odnosno osoba koje ele da se drue s popularnim linostima. [ kako [raste] popularnost, raste i broj prijateqa kako [raste] to da je ovek popularan, raste i broj prijateqa] (Jefimija, 35).138
. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM PRATEE OKOLNOSTI 1. Deadjektivna imenica moe oznaavati neko stawe ili osobinu koji se pojavquju naporedo sa radwom iskazanom korelativnom predikacijom, u smislu stawa ili osobine koji predstavqaju prateu okolnost pri vrewu korelativne predikacije. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalazi se koordinirana reenica139 sa karakteristinim veznikim spojevima i/a pri tom140 i a da pri tom i kopulativno-imenskim predikatom ije leksiko jezgro popuwava pridev. Govorei o deverbativnim imenicama sa ovim znaewem, Milorad RadovanoVideti fusnotu 136. U drugom primeru pojavquje se viestepeni odnos zavisnosti: u samoj vremenskoj reenici nalazi se kondenzovana subjekatska klauza. 139 Ovu vrstu reenica Milka Ivi odreuje kao nezavisne sastavne reenice koje imaju znaewe pratilake okolnosti (1995: 160). 140 Veznik a moe biti upotrebqen kao signal ne samo suprotnog nego i sastavnog odnosa dveju predikacija (Ivi 1995: 160161).
138 137
372
NATAA BUGARSKI
vi uoio je semantiku razliku izmeu dva tipa navedenih veznikih spojeva. Prema ovom autoru vezniki spoj i pri tom semantiki je neutralniji informator o znaewu propratne okolnosti", dok vezniki element a da pri tom, prua i dodatne informacije o nerealizovawu predikacije kao potencijalne propratne okolnosti u realizovawu korelativne predikacije, ali i suprotnosti date semantike situacije prema oekivanoj" (1977b: 93). Deadjektivna imenica kao kondenzator reeninog sadraja sa znaewem pratee okolnosti moe se nai u postpoziciji, u prepoziciji ili u interpoziciji u odnosu na predikat. Interpoziciju zauzima kada je predikat sloen glagolski, pa se tako moe nai izmeu semikopulativnog glagola modalnog ili faznog znaewa (primeri sa faznim glagolom nisu uoeni u korpusu, ali takva mogunost svakako postoji) i punoznane glagolske lekseme u infinitivu ili u nemobilnom prezentu odnosno izmeu pomonog i modalnog glagola ukoliko je modalni glagol u nekom sloenom glagolskom obliku. S druge strane, rekonstruisana reenica sa ovim znaewem u dubinskoj strukturi obavezno se nalazi iza korelativne predikacije, tj. u postponovanom poloaju. to se tie agensa radwe, koja se doivqava kao primarna,141 u odnosu na nosioca stawa, koje se pojavquje kao wena pratea okolnost, oni mogu biti identini ali postoji i mogunost anonimizacije ili uoptenosti agensa ili nosioca osobine. Ukoliko pak identinosti nema obavezno je eksplicirawe signala nosioca stawa iskazane deadjektivnom imenicom. O tome na koje se sve naine nosilac stawa moe iskazati bilo je rei u poglavqu ovoga rada ( 2 i 3). Ovde je uoen jedan primer sa nosiocem stawa iskazanim genitivnom konstrukcijom:
U Parlamentu je zakon o referendumu proao sa do sada neuobiajenom saglasnou politikih stranaka, [ zakon o referendumu proao [je] i pri tom su politike stranke bile do sada neuobiajeno saglasne] (Politika, A4).
2. U znaewu pratee okolnosti deadjektivna imenica se na povrinskom nivou pojavquje u konstrukcijama sa + NDeadj (Instr) i bez + NDeadj (Gen). Instrumentalom sa predlogom sa ukazuje se na prisustvo neke okolnosti prilikom vrewa korelativne predikacije, a ta okolnost je, kao to e primeri pokazati, najee neko psihiko ili fizioloko stawe. SA + NDeadj (Instr)
Rei u samo, obzirno i sa skromnou, da u ovoj Andrievoj introspekciji, u opisu svoga sveta, lee iniocu unutarwe stvarnosti Emira Draguqa. [ rei u samo i pri tom u biti skroman] (Republika, 57);
141 Primarna radwa jeste ona koja je na povrinskom nivou iskazana reeninom strukturom, dok su u tom sluaju radwa odnosno stawe, koji se paralelno sa wom pojavquju, iskazuju nekom nereeninom strukturom. O semantikim okolnostima od kojih zavisi koja e radwa biti doivqena kao primarna videti u: Ivi 1995, 156160.
373
Zakoraili smo u novu godinu sa uobiajenim eqama upuenim prijateqima i poznanicima i velikom neizvesnou s kojom se veina teko nosi. [ zakoraili smo u novu godinu i pri tom je bilo [veoma] neizvesno] (Republika, 15); Na prvi pogled ona u Mariku pronalazi oveka koji joj je suen, sa odanou i spokojstvom pristaje da bude wegovo vlasnitvo jer je otac prodaje tom momku, koji, meutim, nikako na uspeva da prihvati tu arhainu ulogu. [ pristaje da bude wegovo vlasnitvo i pri tom je odana i spokojna] (Jefimija, 157); Sa zapawujuom samouverenou utvrdila je svetu iwenicu", donela sud da svedok lae, zapravo da je Slobodan Miloevi ozbiqno poquqao kredibilitet svedoka Lazarevia". [ utvrdila je svetu iwenicu" i pri tom je bila zapawujue samouverena] (Vreme, 61); U ovom trenutku niko ne moe sa stopostotnom sigurnou da odgovori da li je takva hrana opasna [ niko ne moe i da pri tom bude stopostotno siguran da odgovori] (N. telegraf, 23).
Ako je pak upotrebqena konstrukcija genitiva blokiranog predlogom bez, onda e se u dubinskoj strukturi pojaviti reenica sa veznikim skupom a da pri tom i negiranim kopulativno-imenskim predikatom, jer e se wome ukazivati na odustvo odreene okolnosti prilikom realizovawa korelativne predikacije.142 BEZ + NDeadj (Gen)
Meutim, prema reima Duana Draia, predsednika kompanije Voj put", ukoliko bi radovi tekli bez tekoa i uz finansijsku podrku Republike, obilaznica bi mogla da bude gotova naredne godine. [ ukoliko bi radovi tekli a da pri tom [nita] ne bude teko] (Politika, A14); , dok su kquni ciqevi fiskalne i monetarne politike za kraj septembra postignuti bez potekoa. [ dok su kquni ciqevi postignuti a da pri tom [nita] nije bilo teko] (Politika, A11); Tamo je, bez opasnosti da bude proglaen za pristrasnog pro-Srbina, mogao da lobira. [ tamo je a da pri tom nije bilo opasno mogao da lobira] (N. telegraf, 13); (Mnogi imaju energiju bez rezultata ili strunost bez efikasnosti ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) [ mnogi imaju strunost a da pri tom nisu efikasni] (Vreme, 8); Posebnu tekou ini neprozirnost svakodnevnog jezika kojim intervjuisani govore, bez analitike preciznosti ali sa uoqivim kritikim sadrajem. [ kojim intervjuisani govore, a da pri tom nisu analitiki precizni] (Republika, 53).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM OSNOVA ILI KRITERIJA 1. Predloko padene konstrukcije tipa na osnovu + NDeadj (Gen), na + NDeadj (Loc), po + NDeadj (Loc), u + NDeadj (Loc), reprezentuju na povrinskom nivou subordinirane reenice sa znaewem osnova" ili kriterija".
142 O problemu negacije u semantikoj bazi nominalizovanih iskaza sa odgovarajuim predlokim elementima govorio je Radovanovi u svom radu Nominalizacija i negacija (1990a).
374
NATAA BUGARSKI
Analizirajui znaewa koja kondenzuje deverbativna imenica, Milorad Radovanovi uoio je etiri razliita tipa klauza koje se nalaze u semantikoj bazi deverbativnih imenica sa znaewem osnova ili kriterija: a) na osnovu toga to, b) na osnovu toga ta, v) na osnovu toga kako, g) na osnovu toga koliko. Pri tom posledwi lan sloenog veznikog elementa (to, ta, kako, koliko) indicira (a) prosto konstatovawe, identifikovawe predikacije subordinirane klauze u ulozi osnova odnosno kriterija za realizovawe korelativne (dominirajue) predikacije (= to) ili pak toj predikaciji koja ini osnov odnosno kriterij za realizovawe korelativne predikacije (b) eksplicira i sadraj ili objekat (= ta), daje dodatnu informaciju tipa (v) kvalifikacije (= kako) ili (g) kvantifikacije (= koliko)" (1977b: 88). Ova tipologija znaewa u potpunosti je primenqiva i na deadjektivne imenice. Kako neko svojstvo ili osobina mogu predstavqati osnov" ili kriterij" za realizaciju radwe, to bi i deadjektivna imenica trebalo da bude pogodno sredstvo za izraavawe ovog znaewskog tipa. Na osnovu iznenaujue malog broja primera u publicistikom stilu143 uoava se da deadjektivna imenica kondenzuje dva tipa klauza sa znaewem osnova" ili kriterija" (naravno da se ne iskquuje mogunost da deadjektivna imenica kondenzuje klauze i preostala dva tipa iz tipologije koju je dao Radovanovi): klauze tipa na osnovu toga to i na osnovu toga koliko. Predikati u kondenzovanim klauzama jesu kopulativno-imenski, sa pridevom u leksikom jezgru. Odnos agensa i nosioca stawa ili osobine korelativnih predikacija ne razlikuje se od onog opisanog u poglavqu ovog rada (odeqci 2 i 3). NA OSNOVU + NDeadj (Gen)
Moete li sada jasno, na osnovu nataloenog iskustva, u seawu da otpratite kako se taj va mladalaki zanos s poetka karijere, sklonost ka riziku, hazardu, s vremenom bruen iskustvom, pretapao u pravu vetinu i znawe? [ moete li sada jasno, na osnovu toga to ste [toliko] iskusni, u seawu da otpratite] (Jefimija, 123); Smatram da je nedopustivo da se objavi jedno ovako laiko miqewe o kvalitetu naih mineralnih voda na osnovu pretpostavke i nekompetentnosti. [ smatram da je nedopustivo da se objavi jedno ovako laiko miqewe na osnovu toga to je neko nekompetentan] (Nin, 56).
NA + NDeadj (Loc)
Stvarati karijeru na lepoti vrlo je opasno. [ stvarati karijeru na osnovu toga to je neko lep vrlo je opasno] (Jefimija, 93).
143 Postavqa se interesantno pitawe, na koje bi odgovor moglo da d samo istraivawe mnogo veeg obima nego to je ovo: zbog ega se deadjektivna imenica pojavquje u ovom znaewu samo etiri puta, iako je korpus formiran na osnovu grae iz publicistikog stila. U vezi sa tim, Radovanovi (1977b: 88) konstatuje da su konstrukcije sa deverbativnim imenicama u ovom znaewu izizetno este u specijalnim stilovima, naroito u novinarskom, pravnom, administrativnom, naunom i politikom.
375
U + NDeadj (Loc)
Hercegovako poreklo majke Mile Govedarce, roene u SAD prepoznatqivo je u upornosti i istrajnosti mlaeg Blagojevia: [ hercegovako poreklo prepoznatqivo je na osnovu toga to je mlai Blagojevi uporan i istrajan] (Politika, A5).
PO + NDeadj (Loc)
enu koja je ostala zapamena po svojoj smelosti i hrabrosti. [ enu koja je ostala zapamena na osnovu toga koliko je bila smela i hrabra] (Politika, ); U mladosti lep i snaan kao grki Efeb, a kasnije poznat po otmenosti, lepom ponaawu i izraavawu. [ a kasnije [je bio] poznat na osnovu toga to je bio otmen] (Politika, ).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA DOPUSNIM ZNAEWEM 1. Deadjektivna imenica u povrinskoj reenici pojavquje se kao determinator predikata sa koncesivnim ili dopusnim znaewem. Takve deadjektivne imenice vre funkciju kondenzatora dopusne ili koncesivne klauze. Ako se pogleda odnos dopusne klauze i woj nadreene reenice, uoava se da glagolska radwa oznaena predikatom nadreene reenice biva realizovana uprkos postojawu odreene smetwe ili prepreke iskazane u dopusnoj klauzi. Predikat dopusne klauze nominalizovane deadjektivnom imenicom jeste kopulativno-imenski sa pridevom u svom leksikom jezgru. Ovakve klauze ukazuju na stawe ili svojstvo koji, kao to je reeno, predstavqaju smetwu realizovawu korelativne predikacije. Deadjektivne imenice sa koncesivnim znaewem pojavquju se u dativu sa predlogom uprkos, takoe u akuzativu sa sloenim predlokim izrazom bez obzira na odnosno sa predlogom uz. Dubinska koncesivna klauza uvodi se nekim od tipinih veznika: iako, mada ili premda, zastupqenim u povrinskoj strukturi odgovarajuim predloko-padenim konstrukcijama. Za odnos agensa nadreene reenice i nosioca svojstva ili stawa u koncesivnoj klauzi vae ista pravila koja su navedena u poglavqu (odeqci 2 i 3). UPRKOS + NDeadj (Dat)
Videlo se to i po tome to su ak dvadeset i devetoro wih, od ukupno pedeset i troje, nali naina da ne dou na taj sastanak, uprkos opasnosti da to odsustvo bude protumaeno kao dezertirawe iz revolucionarne borbe. [ nali [su] naina da ne dou na taj sastanak iako je bilo opasno da to odsustvo bude protumaeno kao dezertirawe] (Nin, 61); Verujem u takve neke stvari, koje su vene i traju uprkos qudima i wihovoj sklonosti da gree. [ traju iako su qudi skloni da gree] (Jefimija, 111); Uprkos spremnosti, saobraaj u Beogradu odvijao se kilavo, a da je tokom vikenda pao najavqeni veliki sneg", po svemu sudei i uprkos spremnosti, ne bi se odvijao nikako. [ iako su [radnici] bili spremni saobraaj u Beogradu odvijao se kilavo] [ da je tokom vikenda pao najavqeni veliki sneg", iako
376
NATAA BUGARSKI
su bili spremni, ne bi se odvijao nikako] (Vreme, 4); Proces 'decivilizacije' crni, smei ili crveni uistinu nije malo pridonio da se ova posledwa, uprkos svojoj dvoznanosti i nesavrenosti, upie u bit ovjeanstva". [ nije malo pridonio da se ova posledwa, iako je bila dvoznana i nesavrena, upie u bit ovjeanstva] (Republika, 30).
BEZ OBZIRA NA + NDeadj (Acc)

Gledajui prikaz populizma izveden iz afrikog iskustva, jasno je da pojedini politiari smatraju da imaju pravo da zastupaju jedinstven narod bez obzira na podeqenost koja postiji u wihovoj zemqi. [ imaju pravo da zastupaju jedinstven narod iako je [narod] podeqen] (Republika, 24).
UZ + NDeadj (Acc)
, neto to nastavqa tradiciju klasinog cirkusa na nain koji nas uvodi u oblast fizikog teatra i arobnih matarija, kojih se ni Bitef (uz sve svoje pretencioznosti) ne bi postideo. [ kojih se ni Bitef, iako je [na sebi svojstven nain] pretenciozan, ne bi postideo] (Politika, ).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM CIQA ILI NAMERE 1. Deadjektivna imenica pojavquje se u svega tri primera kao kondenzator namerne klauze. Odgovor na pitawe zbog ega deadjektivna imenica u toliko malom broju sluajeva nosi znaewe namere ili ciqa mogla bi da prui analiza razliitih funkcionalnih stilova, budui da je graa za ovaj rad ekscerpirana samo iz tekstova koji pripadaju publicistikom stilu. S obzirom na ovakve okolnosti, ostaje samo da se u tri uoena primera ovakve upotrebe deadjektivnih imenica primeti da su klauze u wihovoj semantikoj bazi uvedene tipinim namernim veznikom da, te da wih u povrinskoj strukturi zastupa predloko-padena konstrukcija: radi + NDeadj (Gen). RADI + NDeadj (Gen)
Ameriki specijalci na aerodromima ne razlikuju Meksikance od Arapa, bombu od disk-plejera, svakog sa tamnijom bojom puti izvlae iz grupe za specijalni pregled, radi politike korektnosti" stotine bakica i majki sa malom decom temeqno se pretresaju, [ da bi bili politiki korektni stotine bakica i majki sa malom decom temeqno se pretresaju] (Vreme, 46); Nije ovo pismo samo radi zahvalnosti omiqenom profesoru. [ nije ovo pismo samo da bih bio zahvalan omiqenom profesoru nije ovo pismo samo da bih pokazao da sam zahvalan omiqenom profesoru] (Vreme, 60);144 Saznajete da sir i kajmak potiu od genetski modifikovane
144 U ovom primeru konstrukcija radi zahvalnosti zapravo ima znaewe da bih pokazao da sam zahvalan. Transformacija u namernu klauzu da bih bio zahvalan mawe je u duhu srpskog jezika, iako nije nepravilna.
377
krave koja daje mleko identino qudskom, pruta je, takoe, od goveda sa iste farme, a pile iz ukusne orbice obogaeno" je genom make, otpornosti radi. [ a pile iz ukusne orbice obogaeno" je genom make da bi bilo otpornije] (N. telegraf, 22).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM SREDSTVA 1. Deadjektivna imenica u slobodnom instrumentalu pojavquje se kao kondenzator reeninog sadraja sa znaewem sredstva. Znaewe sredstva za vrewe neke radwe odnosi se pre svega na neko svojstvo ili osobinu koji su omoguili, da se zahvaqujui wihovom postojawu, realizuje neka akcija ili da nastane neko novo stawe. Deadjektivnom imenicom veoma esto imenovano je stawe ili osobina u kojem se nalazi agens upravne predikacije u trenutku vrewa radwe. Imenovano stawe ili osobina pojavquje se tada kao sredstvo ili omoguiva za realizovawe upravne predikacije, te u tom sluaju mora postojati identinost agensa i nosioca osobine. Takoe, postoji mogunost da omoguiva bude neko spoqawe stawe i u tom sluaju agens agensu upravne reenice nije identian nosiocu stawa zavisne reenice sa znaewem sredstva. Predikat klauza u semantikoj bazi ovih imenica jeste kopulativno-imenski, sa pridevom u leksikom jezgru, a same klauze uvode se veznicima time to ili time koliko, ukoliko se posebno ukazuje na koliinu nekog sredstva za realizovawe korelativne predikacije. Ovaj tip zavisnih reenica Milka Ivi (1995: 165) odredila je, posmatrajui gerunde odnosno glagolske priloge, proli i sadawi, u srpskom jeziku, kao klauze sa znaewem omoguivaa.145 + NDeadj (Instr)
Neke novine zameraju joj da i sama, vetom nedoreenou opovrgavawa, pothrawuje prie o svojoj vezi sa efom drave. [ i sama, time to je veto nedoreena u opovrgavawu, pothrawuje prie o svojoj vezi sa efom drave] (Jefimija, 184); Ova grupacija je arolika i tvore je ne samo proroci, zatim oni koji po svaku cenu ele da ekstravagntnou skrenu pawu na sebe, [ ele da time to su ekstravagantni skrenu pawu na sebe] (Politika, ); Dodatni kvalitet modne marke EXEPTION je prodajni prostor u Knez Mihajlovoj 19, koji e svojom rafiniranou i izuzetnim nivoom usluge, upotpuniti ugoaj kupovine. [ koji e time to je rafiniran upotpuniti ugoaj kupovine] (Jefimija, 154); Stoga ne treba da udi neuspeh britanskog tinejxera koji iz projekta The Streets, iji album Original Pirate Material svojom jednostavnou i 2-step ritmom rekapitulira ulicu i weno multikulturalno pulsirawe. [ iji album Original Pirate Material time to je jednostavan rekapitulira ulicu] (Vreme, 41); U prouavawu sloenog i osetqivog odnosa dramski tekst pozorina
145 Tipologija znaewa sredstva za realizaciju neke radwe izloena je u kwizi Milke Ivi Znaewa srpskohrvatskog instrumentala i wihov razvoj. Sintaksiko-semantika studija (1954a).
378
NATAA BUGARSKI
predstava trebalo bi poi i od saznawa da je, i pored sudbonosnog zajednitva, svako od umetnikih dela svet za sebe, ostvaren linom darovitou, saznawima i stvaralakom opredeqenou wihovih tvoraca. [ [koji je] ostvaren time to je lino darovit i time to su wegovi tvorci stvaralaki opredeqeni] (Politika, ); Prizori iz tih ratova su, bukvalno, obigrali svet i sablaznili ga brutalnostima. [ prizori iz tih ratova su sablaznili [svet] time to su bili brutalni] (Republika, 27); Bahato se razmeu svojom moi i bogatstvom. [ bahato se razmeu time koliko su bogati] (Republika, 37).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA NAINSKO-POREDBENIM ZNAEWEM 1. U domaoj literaturi postoji neslagawe oko pitawa klasifikacije i terminolokog reewa nainskih i poredbenih klauza.146 Prema jednom tumaewu to je jedan tip zavisnih reenica, dok s druge strane ima autora koji prave jasnu razliku izmeu ova dva tipa zavisnih reenica, odnosno poredbene klauze tumae kao podtip nainskih. Iako nas pokuaj davawa odgovora na ovo pitawe udaqava od osnovnih ciqeva ovoga rada, ipak se na osnovu analize korpusa nameu odreeni zakquci. Naime, u semantikoj bazi imenica sa nainsko-poredbenim znaewem uoena su dva razliita tipa reenica. S jedne strane, to su klauze koje se uvode veznikim spojevima time to, tako to i tako da, a s druge strane imamo klauze koje se u tradicionalnim gramatikama navode kao tipine nainsko-poredbene sa sloenim veznicima kao to i kao da. Kako na zadatak nije da se precizno utvrdi da li su ovo dva razliita tipa zavisnih reenica ili ne, ve da se ukae na eventualne semantike razlike meu wima, oba tipa bie analizirana u okviru jednog poglavqa. 1.2. Predloko-padene konstrukcije kroz + NDeadj (Acc), na + NDeadj , sa + NDeadj (Instr), + NDeadj (Instr) i u + NDeadj (Loc) u svojoj semantikoj ba(Acc) zi imaju klauze uvedene veznikim spojevima: time to, tako to i tako da. Predikat kondenzovanih klauza je kopulativno-imenski, sa pridevom u poziciji leksikog jezgra. S obzirom na svoje semantike karakteristike, ova vrsta zavisnih reenica bie odreena kao nainska klauza. Ovim klauzama determinie se nain na koji se upravna predikacija vri tako to se imenuje stawe u kojem se u trenutku vrewa radwe nalazi agens upravne predikacije (tada su naravno agens korelativne predikacije i nosilac imenovanog stawa identini). Ili se pak imenuje neko drugo stawe vezano za situaciju u kojoj se radwa realizuje. U tom sluaju agens upravne predikacije i nosilac stawa u nainskoj klauzi nisu identini, i tada u wihovom odnosu vae ista pravila navedena u poglavqu u odeqcima 2 i 3.
146 Na ovaj problem ukazala je Vladislava Petrovi u svom radu Netipine poredbene i nainske reenice sa veznikom kao to" (1986: 115).
379
KROZ + NDeadj (Acc)

Upravo ovim filmom abrol stie do apsolutne istote izraza, koja, kroz artificijelnu uzdranost forme, neumoqivo jednolinim korakom vodi do nagomilavawa emocija, [ koja, tako to joj je forma artificijelno uzdrana vodi do nagomilavawa emocija] (Vreme, 42).
NA + NDeadj (Acc)
Branislava Qeevi postala je direktorka Grada teatra" 1991. godine i sledeih 11 godina je radila taj posao na opte zadovoqstvo. [ Branislava Qeevi je radila taj posao tako da su [svi] bili zadovoqni] (Jefimija, 58).
SA + NDeadj (Instr)
U ovom cirkusu nema klovnova, ali ima poetinih igara i vratolomnih vetina izvedenih sa lirskom elegancijom i dirqivom posveenou pantomimiara Marsoa. [ vratolomnih vetina izvedenih tako to je pantomimiar Marso bio dirqivo posveen] (Politika, ).
+ NDeadj (Instr)
Graanski savez Srbije (GSS) ocenio je danas da stav Sinoda Srpske pravoslavne crkve (SPC) povodom dogaaja u omladinskom letwem kampu odie mrwom i netrpeqivou prema modernom drutvu i svima koji ne dele krajwe konzervativna stanovita". [ stav odie mrwom i time to je netrpeqiv] (Dnevnik, 2); Zato je uglavnom mlado gledalite reagovalo oduevqewem. [ zato je uglavnom mlado gledalite reagovalo tako to je bilo oduevqeno] (Politika, ); Klupko je zatim poelo da se odmotava vrtoglavom brzinom, [ klupko je zatim poelo da se odmotava tako to je bilo vrtoglavo brzo] (Nin, 52).
U + NDeadj (Loc)
Prethodno je uklonio svog najvernijeg saradnika, Aleksandra Rankovia (Svetislava Stefanovia i dr.), na Brionskom plenumu CK SKJ, koji je, 1. jula 1966. godine, odran u najveoj tajnosti i pod budnim okom vojnog aparata. [ koji je odran tako to je bio [potpuno] tajan] (Republika, 33); Proti uoava, meutim, stiavawe one teke, prozaine melodije i osvajawe jednog smirenijeg, vedrijeg motiva, izraenog u veoj prozranosti boje, dekorativnosti i jednostavnosti. [ osvajawe jednog smirenijeg, vedrijeg motiva, izraenog tako to su boje prozainije, tako to je dekorativan i jednostavan] (Jefimija, 96); Kalueri su se trudili da nas vaspitaju u solidnoj religioznosti, ali je samo film uspeo da me uskladi sa svetom oko mene. [ kalueri su se trudili da nas vaspitaju tako da budemo/postanemo solidno relogiozni] (Jefimija, 132).
1.2.1. U pojedinim primerima deadjektivna imenica nominalizuje klauzu u kojoj se pojavquje i nijansa posledinog znaewa, no ipak se na
380
NATAA BUGARSKI
osnovu odnosa korelativnih predikata moe zakquiti da je znaewe naina u tim sluajevima primarno, na primer:
Branislava Qeevi postala je direktorka Grada teatra" 1991. godine i sledeih 11 godina je radila taj posao na opte zadovoqstvo. [ Branislava Qeevi je radila taj posao tako da su [svi] bili zadovoqni] (Jefimija, 58).
1.3. Kada je deadjektivna imenica deo povrinske poredbene konstrukcije, u wenoj semantikoj bazi nalazi se poredbena klauza sa veznicima kao da, kao to, koliko i, ukoliko je impliciran podatak o kvantitetu pojava koje se porede.147 Vano je uoiti da prvi lan poreewa moe biti upravni predikat (a), neki pojam u upravnoj klauzi (b), ili pak itav prethodni reenini sadraj (v). Upravo stoga, ne moe se za sve poredbene klauze rei da su istovremeno i nainske, iako se u situacijama kada je prvi lan poreewa upravni predikat, zapravo objawava nain wegovog realizovawa poreewem sa nekom drugom predikacijom odnosno sa sadrajem iskazanim poredbenom klauzom, kao drugim lanom poreewa. Kao to e primeri pokazati, dubinska poredbena klauza kvalifikuje pojmove, itave sadraje, ili radwe, na koje se odnosi, pripisujui im svojstvo, koje je u povrinskoj strukturi imenovano deadjektivnom imenicom.
(a) Nezgrapni koliko i slepilo tamnih oblaka to nerazumno zaklawaju sunce umawujui siunost ionako siunog zelenog zrnca ivota. [ nezgrapni [su] koliko su i tamni oblaci slepi] (Politika, ).148 (b) To podseawe ohrabruje intelektualnu budnost u aktuelnom razdobqu, kada se opet institucionalizuje stereotip o izboru lica i nalija pomraenosti kao jedinoj mogunosti, a zakasneli import i provincijalno podraavawe plitkih potkulturnih trendova situira kao elitizam. [ kada se opet institucionalizuje stereotip o izboru lica i nalija pomraenosti kao da je [on] jedino mogu] (Jefimija, 94);149 Modernizacija Srbije i Vojvodine, koju spomiwete kao ciq i neminovnost, jednostavno je pragmatino i tehniko pitawe. [ modernizacija koju spomiwete kao da je neminovna] (Dnevnik, 15). (v) Moda je to, misle sociolozi, jedno od objawewa iwenice da esi na ulazak u EU ne gledaju sa oduevqewem, mada 61 procenat ispitanika to prihvata kao nunu neophodnost. [ 61 procenat ispitanika to prihvata kao da je to nuno nepohodno] (Politika, A4).150
147
Veznik kao da koristi se za nerealno poreewe, a veznik kao to za realno po-
reewe. U ovom primeru dolo je do redukcije upravne predikacije na povrinskom nivou. U ovom primeru poredbenih klauza nosilac stawa ili osobine jednak je pojmu, u upravnoj reenici, koji se kvalifikuje poredbenom klauzom. Ukoliko identinosti nema, nosilac osobine ili stawa, iskazanih deadjektivnom imenicom, mora biti ekspliciran. 150 Kada se itav prethodni reenini sadraj poredi sa stawem ili osobinom imenovanim deadjektivnom imenicom, funkciju subjekta poredbene klauze vri prosentencijalizator anaforskog tipa.
149 148
381
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM SUPROTNOSTI 1. Deadjektivnim imenicama kondenzuje se i reenini sadraj kojim se ukazuje na nepostojawe nekog stawa ili osobine, to je u suprotnosti sa realizovawem neke akcije, ili sa postojawem nekog stawa ili osobine, iskazanih korelativnom predikacijom. Takve deadjektivne imenice koje se pojavquju u povrinskoj strukturi u vidu genitivne konstrukcije umesto + NDeadj (Gen), reprezentuju dubinske klauze tipa umesto da, sa kopulativno-imenskim predikatom. Milorad Radovanovi ukazuje na jednu vanu semantiku komponentu u ovakvim reenicama, a koja se podrazumeva, da se suprotnost izmeu korelativnih predikacija zasniva na prisutnoj presupoziciji tipa ekspektativnost. Presupozicija tipa ekspektativnost najee se tu odnosi na drutvenim konvencijama predviene oblike ponaawa koji se u odreenim situacijama unapred oekuju" (1977:135). U jedinom primeru te vrste, koji se naao u korpusu, uoava se jedna takva presupozicija: nasuprot oekivanim oseawima,151 u umetnosti jednog slikara pojavquju se sasvim suprotna atmosfera i drugaiji tonovi.
Umesto te tajanstvenosti, patosa, arhaine elementarnosti, zamiqenosti pred zagonetkom ivota, zagrobne meseine, od ovog meaa nadaqe dolazi ushienost, sunce, arena poqa, deje kuice, crveni i plavi cvetii, skaska. [ umesto da je tajanstven elementaran, zamiqen od ovog meaa nadaqe dolazi ushienost] (Jefimija, 96).
H. DEADJEKTIVNA IMENICA SA ZNAEWEM USLOVA 1. Jo jedno od znaewa koje se retko u publicistikom stilu izraava pomou deadjektivne imenice jeste znaewe uslova ili kondicionalno znaewe. U semantikoj bazi deadjektivnih imenica kojima se izraava uslov za realizaciju predikacije nalazi se uslovna, pogodbena ili kondicionalna klauza. Milka Ivi (1995: 143151) ukazala je na sintaksiko-semantike odnose koji se mogu pojaviti u reeninom kompleksu sa uslovnom klauzom. Ova autorka razlikuje dva tipa kondicionalnih reenica152 s obzirom na to da li govorno lice zna () ili ne zna () u kakvom je odnosu sa stvarnou radwa koja je imenovana u uslovnoj klauzi. Prvi tip () se odnosi na irealnu radwu, gde se ostvaruje mogunost da ne postoji ni radwa imenovana protaznim ni radwa imenovana apodoznim predikatom, a s druge strane postoje situacije u kojima je realnost druge uslovqena pretpostavkom da je prva radwa
151 Potreban je iri kontekst da bi se utvrdilo na osnovu ega se oekuju takve presupozicije. 152 Pod pojmom pogodbena reenica Milka Ivi podrazumeva reenini kompleks koji ine reenica ija je predikacija uslovqena nekom drugom predikacijom (apodozni deo), i zavisna uslovna reenica kojom se iskazuje taj uslov (protazni deo) (1995: 143).
382
NATAA BUGARSKI
objektivna datost. Drugi tip () pogodbenih reenica je organizovan po sledeem semantikom principu: govorno lice ne zna da li postoji (da li je postojala, odnosno da li e postojati) radwa imenovana tim predikatom [prim. aut. predikat uslovne klauze], pa wenim postojawem uslovqava ostvarivawe onoga to je saopteno apodozom" (1995: 148). Jedan uoeni primer upotrebe deadjektivne imenice u ovom znaewu u korpusu pokazuje da je uslovna klauza, nominalizovana deadjektivnom imenicom, uvedena uslovnim veznikom ako/ukoliko, tipinim za drugi tip pogodbenih reenica o kojima je govorila Milka Ivi. Struktura wenog predikata je analitika to je kopulativno-imenski predikat ije leksiko jezgro popuwava pridev, a povrinski eksponent ove klauze jeste predloko-padena konstrukcija + NDeadj (Instr).153
Trenutno, ta stabilnost se moe postii samo virtualnom nezavisnou" Kosova. [ ta stabilnost se moe postii samo ako Kosovo bude virtualno nezavisno] (N. telegraf, 3).
2. U primeru koji sledi uoen je jedan savim specifian tip uslovnih klauza koji je Milka Ivi nazvala motivacionim reenicama. One se pojavquju u sluaju kada govorno lice polazi od toga da je realno ono o emu saoptava, pa s pozivom na tu realnost izrie sadraj apodoze" (Ivi 1995: 149). Deadjektivna imenica u ijoj se semantikoj bazi nalazi ova vrsta zavisnih reenica u povrinskoj strukturi iskazana je konstrukcijom u + NDeadj (Loc).
Deca mogu da se podignu i u siromatvu, mi smo bili siromani, a bilo nas je petoro i svi smo lepo odrasli. [ deca mogu da se podignu i ako je ovek siromaan] (Jefimija, 44).154
H. ZAKQUNE NAPOMENE 1. Analiza provedena u ovom radu imala je za ciq da opie karakteristike i ponaawe konstrukcija sa deadjektivnim imenicama u funkciji kondenzatora reeninog sadraja. Istraivawe je bilo usmereno ka tipologizaciji reeninih struktura, kondenzovanih deadjektivnim imenicama, s obzirom na wihovo znaewe i funkciju u odnosu na korelativnu predikaciju. Tako postavqenim ciqevima u potpunosti je odgovarao odabrani metodoloki pristup preuzet iz generativne gramatike. Rekonstrukcija semantike baze deadjektivnih imenica na dubinskom nivou iskaza pomou transformaconog testa pruila je uvid u speci153 Za odnos upravne i uslovne klauze izuzetno je vaan odnos i raspored glagolskih oblika upotrebqenih u wima. Budui da je u korpusu uoen samo jedan primer upotrebe deadjektivnih imenica sa znaewem uslova, opirnije bavqewe ovim problemom ne bi imalo i odgovarajuu potvrdu u korpusu. Stoga se upuuje na rad Milke Ivi (1995: 143151) u kojem je ovaj problem detaqno obraen. 154 U ovom primeru kontekst bitno utie na ovakvu interpretaciju semantike baze deadjektivne imenice.
383
finosti deadjektivne imenice kao sredstva za nominalizaciju iskaza, i znaewa koja mogu biti wome iskazana. 2. Budui da su prethodna istraivawa problema nominalizacije u jeziku pokazala da se radi o procesu rairenom u svim indoevropskim jezicima, te da ovaj izrazito produktivan proces, kada se radi o srpskom jeziku, odlikuje diskurse u kojima je akcenat na intelektualizovanosti, uoptenosti i apstraktnosti tematike, i da se taj proces vezuje za specifine postupke miqewa koji uslovqavaju pojavu odreenih karakteristika jezikog izraza poput: ekonominosti, sintetinosti, bezlinosti ili anonimizovanosti, neovremewenosti, nemodalnosti, statinosti i sl., graa za ovaj rad ekscerpirana je iz publicistikog stila, kao funkcionalnog stila srpskog jezika koji se upravo odlikuje navedenim karakteristikama. Pregledana je 281 stranica dnevnih i nedeqnih novina, mesenih asopisa (Dnevnik, Politika, Nedeqni telegraf, Nin, Vreme, Jefimija, Republika) na kojima se nalo oko 780 primera upotrebe deadjektivne imenice u funkciji kondenzatora reeninog sadraja. Kako obim ovog rada to nije dozvolio, analiza deadjektivnih imenica kao sredstva nominalizacije ne obuhvata analizu wihove upotrebe u razliitim anrovima novinarskog stila, niti frekvenciju wihovih pojavqivawa u novinama i asopisima koji su posluili kao izvori grae. No, prikupqena graa svakako ostavqa mogunost za neka daqa istraivawa tog tipa. 3. Prilikom izbora grae primewen je morfoloki kriterijum, te su shodno tome analizirane imenice koje su sufiksalnom tvorbom direktno izvedene od prideva. U analizu su bile ukquene i deadjektivne imenice izvedene od trpnog glagolskog prideva, budui da ispoqavaju ista sintaksiko-semantika svojstva kao i deadjektivne imenice izvedene od pravih prideva. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se reenine strukture sa kopulativno-imenskim predikatom u ijem je leksikom jezgru pridev. Kako je ciq rada bila analiza deadjektivnih imenica kao sredstva nominalizacije, odreeni tipovi deadjektivnih imenica nisu bili obuhvaeni analizom. Misli se pre svega na imenice iz klase nomina attributiva ili imenice sa znaewem nosioca osobine mukog odnosno enskog roda (prostak, glupan, mladi, lentina, istunka, ludaa, vetica, starica), i imenice koje oznaavaju lina imena (npr. Dragan, Milan, Dobrica, ivko, Milica, Novka) ili nazive ivotiwa izvedenih na osnovu wihovih osobina (belka, aruqa, sivowa), jer ove imenice, iako po svom poreklu deadjektivne, nemaju funkciju reeninih kondenzatora. Nisu posmatrane ni deadjektivne imenice kao delovi razliitih idiomatizovanih struktura ili fraza, pre svega zbog neralawivosti takvih izraza, ali i zbog wihove izrazite metaforinosti. 4. Deadjektivne imenice pripadaju imenicama apstraktnog znaewa kojima se imenuje postojawe neke osobine ili stawa. Kad se radi o wi-
384
NATAA BUGARSKI
hovim sistemskim znaewima, misli se pri tom na znaewa leksema u semantikom sistemu jednog jezika izvan konteksta, uoavaju se mawa ili vea udaqavawa od semantike prideva od kojih su deadjektivne imenice izvedene (linost, javnost, veina, mawina, pogodnost, desnica, sadawost, unutrawost, pojedinost), to moe da dovede do pojave potpuno nemotivisanih deadjektivnih imenica tipa okolnost, umetnost, delatnost, jedinstvo, i sl. Uoeno je, takoe, da jedna deadjektivna imenica moe da razvije razliita znaewa u zavisnosti od konkretnog konteksta u kojem je upotrebqena, to onda bitno utie na interpretaciju wenog bazinog sadraja. Neretko se dogaa da ista deadjektivna imenica upotrebqena u odreenim znaewima jeste kondenzaciono sredstvo (pridevske ili ak glagolske etiologije), dok u drugim znaewima, koja realizuje, tu funkciju nema:
Posle tih rei, suewe je zatvoreno za javnost, ali je mnoge u Beogradu uznemirila mogunost da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti. [ ali je mnoge u Beogradu uznemirilo to da je moguno da se na atentat u Interkontinentalu baci vie svetlosti]; S druge strane, reklame otvaraju i mogunost glumcima da u situaciji kada nema dovoqno projekata, veu publiku za sebe." [ reklame omoguavaju glumcima da veu publiku za sebe]; Ceo decembar prethodne i januar 2001. koristio sam svaku mogunost, kada baba i deda nisu tu, da pozovem hot-lajn i ujem glas jedne devojke; Na razgovoru u Regionalnoj privrednoj komori u Zrewaninu razmewene su informacije o privrednim mogunostima Sredwobanatskog okruga i poqske privrede, o emu je trgovinski atae Poqske podelio i prigodne publikacije.
5. Sprovedena analiza pokazuje da je deadjektivna imenica u srpskom jeziku veoma pogodno jeziko sredstvo za kondenzovawe reeninog sadraja. Upotrebom deadjektivnih imenica, kao to je to sluaj i sa deverbativnim imenicama, postie se u povrinskoj strukturi najvii stepen nominalizovawa, odnosno bivaju izostavqeni podaci inae implicirani u reeninim strukturama sa finitnim predikatom. Podaci o licu, vremenu, broju ili nekom treem znaewu svojstvenom glagolima, tako su potpuno izostavqeni, ime se onda i postiu pomenuti jeziki i nejeziki efekti nominalizacije: anonimizovanost, bezlinost, ekonominost, sintetinost, neovremewenosti, intelektualizovanost, odvajawe jezika tampe od uobiajenog naina izraavawa. Istovremeno, sve ove karakteristike nominalizovanih struktura jesu u osnovi jednog drugog procesa, takoe u mnogim jezicima prisutnog i iroko rasprostrawenog, procesa birokratizacije jezika. Naravno, kada se radi o jednoj od osnovnih karakteristika nominalizovnanih struktura, o anonimizaciji iskaza, mogue je, ukoliko je to potrebno i poeqno, da podatak o nosiocu osobine imenovanog stawa ili svojstva u povrinskom iskazu bude ekspliciran odgovarajuim sintaksikim ili pragmatikim sredstvima: prisvojnom zamenicom, prisvojnim pridevom ili opisnim pridevom uz deadjektivnu imenicu, iskazanim odgovarajuom predloko-padenom konsturkcijom u nomi-
385
nalnoj sintagmi iji je upravni lan deadjektivna imenica (NDeadj + NGen; NDeadj + OD + NGen; NDeadj + U + NLoc) ili nekom drugom predloko-padenom konstrukcijom u povrinskoj reenici koja nije ni determinator ni komplementizator deadjektivne imenice, pri emu nosilac stawa ili osobine moe biti poznat i iz ireg konteksta. Deadjektivna imenica kao sredstvo kondenzacije pokazuje sline osobine koje je Milorad Radovanovi uoio kod deverbativnih imenica, a koje se tiu slobodnije mobilnosti u iskazu u odnosu na neposredno dominirajui sintaksiki centar nego to je to sluaj sa wihovim reeninim ekvivalentima; npr. deadjektivna imenica sa znaewem pratee okolnosti u genitivu sa predlogom bez moe se nai i u prepoziciji, u postpoziciji, pa ak i u interpoziciji u odnosu na upravnu predikaciju, dok reenica u wenoj semantikoj bazi obavezno zauzima postpoziciju: intervjuisani govore, bez analitike preciznosti / intervjuisani bez analitike preciznosti govore [ intervjuisani govore, a da pri tom nisu analitiki precizni], ili pak moe biti umetnuta u samu upravnu reenicu: Tamo je, bez opasnosti da bude proglaen za pristrasnog pro-Srbina, mogao da lobira. [ tamo je a da pri tom nije bilo opasno mogao da lobira]. 6. Posebno treba ukazati na specifinosti deadjektivnih imenica o kojima do sada u naoj literaturi nije bilo rei. Naime, poznato je da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica rekonstruie reenina struktura iji predikat prema svojoj strukturi predstavqa kopulativno-imenski kongruentni predikat tipa P = Cop + Lex (Lex = Adj). Analiza je, meutim, pokazala ne samo da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica mogu nai i drugaiji strukturni tipovi predikata, ve se deadjektivne imenice mogu dovesti u semantiku vezu, osim sa pridevima, takoe i sa prilozima i glagolima. 6.1. Veoma esto, deadjektivne imenice jesu kondenzatori impersonalnih reeninih struktura. Tada one na povrinskom nivou reprezentuju kopulativno-priloke inkongruentne predikate slobodnog tipa S = X(Adv) je. U tom sluaju implicirana je wihova semantika veza sa prilozima. Radi se o prilozima koji imaju isti morfoloki lik kao odgovarajui oblici prideva sredweg roda sa kojima stoje u semantikoj vezi:
Posebna zanimqivost je iwenica da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to je posebno zanimqivo je iwenica].
6.2. S druge strane, kao rezultat dekomponovawa predikata, u povrinskoj strukturi moe se pojaviti predikat tipa P = Cop/Semicop + NDeadj. Uoava se, meutim, da takva mogunost postoji samo kod deadjektivnih imenica koje su istovremeno u semantikoj vezi (ne nuno i derivacionoj) i sa odgovarajuim glagolima: mogunost, saglasnost, vrednost, zapawenost, savrenstvo i hrabrost. U semantikoj bazi tako upotrebqenih deadjektivnih imenica nee biti kopulativno-imenski ve prost glagolski predikat:
386
NATAA BUGARSKI
Ili, da se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino, lie mogunosti da dou u priliku da makar i na samo est meseci predsedavaju Unijom [ ili, da se sve mawe i sve nove drave-lanice, praktino onemogue da dou u priliku]; Istovremeno, postavio mi je ivotni ciq i ulio hrabrost da ga ostvarim. [ ohrabrio [me] je da ga ostvarim].
7. Deadjektivna imenica moe se nai su svim sintaksikim funkcijama u povrinskoj reenici. Ona vri funkcije gramatikog subjekta (mladost je ipak doba kad se stvari lake podnose) i logikog subjekta (nema, dakle, opasnosti da neko drugi bude ja), direktnog objekta (ne vidim nikavu protivrenost u tome) i indirektnog objekta (u nepresunost Kolambasove fantazije uverava nas pismo), odredbi adverbijalnog tipa (otila sam zbog radoznalosti da vidim kako izgleda u Rimu) ili atributskog tipa (ve je kupqeno nekoliko grla nesporne vrednosti), ili se moe nai u poziciji leksikog jezgra predikata (to je glupost). U svakoj od ovih funkcija deadjektivna imenica kondenzuje reenine strukture razliitih znaewa. 8. Zanimqivu sliku o upotrebi deadjektivnih imenica u funkciji kondenzatora prua frekvencija wene upotrebe u pojedinim reeninim funkcijama i u odgovarajuim znaewima. Grafiki prikaz jasno ukazuje na neke tendencije:
Legenda:155 a) funkcija subjekta v) funkcija semantike dopune d) znaewe vremena e) znaewe osnova ili kriterija z) znaewe ciqa ili namere j) nainsko-poredbeno znaewe l) znaewe uslova
b) funkcija leksikog jezgra predikata g) znaewe uzroka ) znaewe pratee okolnosti ) dopusno znaewe i) znaewe sredstva k) znaewe suprotnosti
9. Analiza je pokazala da se deadjektivna imenica u oko 20% primera pojavquje u funkciji gramatikog subjekta povrinske reenice,
155 Brojevi iskazani na grafikonu predstavqaju samo apstraktne klase ija je osnovna funkcija da se pokau tendencije u frekvenciji pojavqivawa deadjektivnih imenica u navedenim funkcijama i znaewima.
387
aktivne ili pasivne. Pozicija subjekta jeste centralna pozicija u reenici i deadjektivna imenica u toj funkciji samo imenuje postojawe nekog svojstva, osobine ili stawa, odnosno deadjektivna imenica oznaava dubinsku reeninu predikaciju sa tom funkcijom. Subjekatska klauza koju rekonstruiemo u semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica predstavqa poseban tip reenica koje imaju status tzv. nezavisnog reeninog konstituenta subjekatskog implementa. U sluaju kad je deadjektivnom imenicom konstatovano postojawe nekog stawa ili osobine, u dubinskoj subjekatskoj reenici bie upotrebqen vezniki spoj (to) da, ali ukoliko je implicirana i neka dodatna informacija o sadraju bie upotrebqen neki od veznikih spojeva (to) to, (to) kad, (to) koliko, (to) kako. Kada se deadjektivna imenica upotrebqava nereferencijalno, u dubinskoj strukturi rekonstruie se subjekatska klauza sa veznikim spojem (to) da. Ako se imenuje neka konkretna osobina ili stawe, odnosno kada se deadjektivna imenica upotrebi referencijalno, u tom sluaju dubinska subjekatska klauza uvodi se veznikim spojem (to) to. Vezniki spojevi (to) kad, (to) koliko, (to) kako pojavquju se ukoliko deadjektivna imenica u svojoj inherentnoj semantici ima znaewa vremena, kvantifikacije ili kvalifikacije. Prilikom klasifikacije deadjektivnih imenica u funkciji gramatikog subjekta kao kriterijum je posluila iskazanost odnosno neiskazanost nosioca osobine imenovanog stawa ili osobine u dubinskoj strukturi. U tom smislu razlikovae se dva tipa dubinskih subjekatskih klauza: a) impersonalne reenice u kojima nosilac osobine ne postoji (Posebna zanimqivost je iwenica da u Srbiji tek 8 do 12 odsto populacije koristi internet [ to to je posebno zanimqivo je iwenica]) ili personalne reenice u kojima je nosilac osobine ili stawa anonimizovan odnosno uopten upotrebom imenice qudi, koja predstavqa neodreeno, uopteno mnotvo (isti efekat postie se upotrebom imenice ovek za neodreenog pojedinca), prvim licem mnoine, ili konstrukcijom infinitiva glagola biti i prideva od kojeg je povrinska deadjektivna imenica izvedena: Otvarawe nae zemqe i privrede prema Evropi i svetu ima niz prednosti za daqi razvoj drutva u celini, ali obazrivost, kad su u pitawu trite i zatita domaih privrednika, naravno, na ravnopravnim i trinim odnosima, nije na odmet. [ to da qudi budu obazrivi / to da budemo obazrivi / biti obazriv nije na odmet]. b) klauze iji je nosilac osobine ili stawa iskazan u povrinskoj reenici nekim od sledeih sintaksikih ili pragmatikih sredstava: podatak o nosiocu osobine ekspliciran u upravnoj reenici (nedostaje im doslednost [ nedostaje im to da su [oni] dosledni]), ekspliciran prisvojnom zamenicom, prisvojnim pridevom ili opisnim pridevom uz deadjektivnu imenicu (u pitawu je bila naa (samo)uverenost u pitawu je bilo to to smo [mi] samouvereni]; gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti za Milutinovievu postpetooktobarsku kooperativnost
388
NATAA BUGARSKI
[ gest je koji pokazuje ne samo zahvalnost vlasti zato to je Milutinovi bio kooperativan [posle petog oktobra] ]; qudska glupost me takoe zasmejava. [ to to su qudi glupi takoe [me] zasmejava]), iskazan odgovarajuom predloko-padenom konstrukcijom u nominalnoj sintagmi iji je upravni lan deadjektivna imenica (NDeadj + NGen; NDeadj + od + NGen; NDeadj + u + NLoc) (ukupna vrednost projekta je 4,5 miliona dinara, [ to koliko je projekat ukupno vredan je 4,5 miliona dinara]; Opasnost od irewa etnikih kriza zavrena je padom Miloevia. [ to da je irewe etnikih kriza opasno zavreno je padom Miloevia]; na to ju je, kako kae, navela neverovatna slinost u pozi, izradi slike, a pre svega u samoj fizionomiji lika. [ na to ju je navelo to to su poze neverovatno sline]) ili je poznat iz ireg konteksta (Znai, za trke je potrebna i izuzetno dobra fizika spremnost. [ za trke je potrebno da [voza] bude izuzetno dobro fiziki spreman]). 9.1. Subjekatsku klauzu mogue je rekonstruisati u semantikoj bazi deadjektivnih imenica koje u povrinskoj reenici imaju funkciju logikog ili semantikog subjekta. Tako e u pasivnim reenicama deadjektivnim imenicama u instrumentalu sa znaewem izazivaa ili kauzativa neke radwe biti imenovano postojawe svojstva ili stawa koji izazivaju pojavu nekog drugog stawa: Drugi predstavnici mlade generacije na koarkakoj utakmici, voeni violentnom agresivnou, urlali su na sportske protivnike svojih koarkaa [ drugi predstavnici mlade generacije koje je vodila violentna agresivnost, urlali su drugi predstavnici mlade generacije koje je vodilo to to su violentno agresivni, urlali su]. U impersonalnim reenicama egzistencijalnog tipa deadjektivna imenica u genitivu takoe je upotrebqena kao sredstvo nominalizacije subjekatske klauze: Bacili smo akcenat na razvoj malog biznisa bez ega nema stabilnosti privrede. [ bez ega ne postoji to da je privreda stabilna]. U semantikoj bazi deadjektivnih imenica u genitivu bez predloga, koje se u povrinskoj reenici pojavquju uz deverbativne imenice izvedene od tranzitivnih ili od intranzitivnih glagola, moe se rekonstruisati subjekatska klauza. Ovakva transformacija uslovqena je inherentnom leksikom semantikom samog glagola, od kojeg je deverbativna imenica izvedena, i semantikom deadjektivne imenice u genitivu. Kako se kod subjekatskog genitiva podrazumeva da imenica wime oznaena ima obeleje obeleje ivo (+) i samoaktivnost (+), apstraktna deadjektivna imenica ne bi se mogla nai u tom znaewu. Meutim, pojam koji predstavqa nosioca stawa klauze koju kondenzuje deadjektivna imenica u ovoj funkciji, i koji u dubinskoj strukturi mora biti rekonstruisan, ima te neophodne semantike karakteristike, tako da se subjekatsko znaewe moe realizovati: Smatra se takoe da je jedan od uzroka pedofilije smawewe sposobnosti rasuivawa, [ da je jedan od uzroka pedofilije to to se smawuje sposobnost rasuivawa da je jedan od uzroka pedofilije to to se smawuje to da su [qudi] sposobni za rasuivawe]; sve se vraa kao bumerang opadawa ugleda i kredibilnosti aktuelne demokratske vlasti [ sve se vraa kao kad opadaju ugled i kredibilnost
389
aktuelne demokratske vlasti sve se vraa kao kad opadaju ugled i to da je aktuelna demokratska vlast kredibilna]. 10. Deadjektivna imenica pojavquje se u znatno mawem broju sluajeva u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata (oko 6%), kada ona kondenzuje klauzu koju emo odrediti prema wenoj funkciji kao klauzu u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata. Ove klauze uvode se nekim od veznikih spojeva: to da (kada se konstatuje postojawe nekog stawa ili osobine), to to, to kad, to kako, ono to, neto to, ili sl., u zavisnosti od dodatnog sadraja koji prenosi deadjektivna imenica. Da bi se utvrdilo kako se ponaaju ovi predikati odnosno koji se sadraji wima prenose, odvojeno su posmatrani predikati u povrinskim personalnim reenicama i u impersonalnim reenicama, takoe predikati koji u leksikom jezgru imaju deadjektivne imenice u nominativu odnosno u nekom od kosih padea. Analiza pokazuje da u personalnim reenicama ova vrsta predikata ima iste funkcije u odnosu na gramatiki subjekat reenice kao predikati u ijem je leksikom jezgru bilo koja druga vrsta imenica. Wima se vri karakterizacija ili identifikacija pojma u poziciji gramatikog subjekta, iako bi se moglo oekivati da se ovim predikatom samo pripisuje odreeno svojstvo subjekatskom pojmu, budui da se u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u ovoj poziciji nalazi klauza sa kopulativnim predikatom u ijem leksikom jezgru je pridev. Pojam u subjekatskoj poziciji, kao i wegova referencijalna ili nereferencijalna upotreba, s druge strane, utiu na znaewe kopulativnog predikata. Ukoliko je subjekat reenice apstraktna imenica, predikatom sa deadjektivnom imenicom u leksikom jezgru vrie se identifikacija tog pojma (Ove godine osnovna emocija bila je zgaenost nad ovim trenutkom i strah od dolazeih. [ ove godine osnovna emocija bila je to da su qudi zgaeni nad ovim trenutkom]). Vezniki spojevi koji se pojavquju u ovim klauzama jesu (to) da i to to. Ako funkciju subjekta obavqaju deverbativna imenica ili infinitiv, kopulativni predikat karakterie imenovanu radwu (Ni izborni uspeh gospodina eeqa u Vojvodini nije neka novost. [ ni izborni uspeh gospodina eeqa nije neto to je novo]; Biti eh nije nikakva posebnost, a to to moramo poslati pare svoje slobode u Brisel nije problem za one koji su sigurni u svoju slobodu", kae ovaj komentator. [ biti eh nije neto to je posebno]). Ove klauze uvode se veznikim spojem neto to, pri emu prvi deo ovog spoja ne moe biti izostavqen. Interesantno je zapaawe da su pojmovi u poziciji subjekta gotovo uvek referencijalno upotrebqeni, to moe biti jedna od odlika publicistikog stila. 10.1. Kada su u funkciji subjekta povrinske reenice zamenike rei, situacija je neto drugaija. Ako su zamenice u subjekatskoj poziciji upotrebqene kao prosentencijalizatori, onda se predikatom u ijem je leksikom jezgru deadjektivna imenica daje komentar na reenini sadraj na koji prosentencijalizator upuuje odnosno vri se subjektivna karakterizacija tog sadraja (To je prokletstvo, tu kraja ne-
390
NATAA BUGARSKI
ma, nikad nije dosta. [ to je ono to je prokleto]; Pored toga to doprinose spektakularnosti i ludakom karakteru predstave to su, inae, wene glavne vrednosti ovakvi prostorni odnosi imaju i izvesnu znakovitost [ to je ono to je kod we glavno vredno]). Ove klauze uvode se sloenim veznikim spojem ono to, u kome prvi deo obavezno mora biti iskazan. Ukoliko zamenica upuuje na neki odreeni pojam, kopulativnim predikatom taj pojam bie identifikovan (ono to mene zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i qudska glupost. [ ono to mene zanima u muzici nisu meuqudski odnosi i to to su qudi glupi]), i tada su mogui vezniki spojevi to to i to kako. 10.2. Deadjektivna imenica pojavquje se i u kopulativno-imenskim predikatima u impersonalnim reenicama razliitih strukturnih tipova. Meutim, takve deadjektivne imenice nisu uvek i kondenzatori reeninog sadraja. Samo u sluaju impersonalnih reenica sa vezanim predikatima, tj. predikatima koji zahtevaju obavezno kombinovawe sa odreenim sintaksikim jedinicama, deadjektivne imenice bie upotrebqene kao sredstva nominalizacije: Sada je odgovornost na svim politikim akterima da uine sve da se izbori regularno zavre, [ sada su svi politiki akteri odgovorni]; Retkost je da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu prepoznati toliki tragovi vremena kao to je to kod Kostia sluaj. [ to to je retko je[ste] da se u jednom prevashodno lirskom pesnikom opusu mogu prepoznati toliki tragovi vremena]. U primerima prvog tipa logikom subjektu odnosno doivqavau nekog stawa ili osobine pripisuje se neko psihofiziko stawe ili raspoloewe, dok se u primerima drugog tipa vrednuju sadraji ili pojave oznaene dopunom odnosno dopunskom klauzom. 10.3. Neto specifinija znaewa prenose predikati u ijem leksikom jezgru je deadjektivna imenica u kosim padeima. Wima se takoe karakterie (deadjektivna imenica u ovoj funkciji pojavquje se u genitivu sa predlogom iz, ili u konstrukciji lokativa sa predlogom u: Iako je poskupqewe u nadlenosti gradske vlasti, mogu da kaem da voda nee da poskupquje. [ iako je poskupqewe to za ta su nadlene gradske vlasti]) odnosno identifikuje subjekatski pojam (deadjektivna imenica je u lokativu sa predlogom u: Problem je u nepredvidivosti. [ problem je u tome to je situacija nepredvidiva]), ali se moe izvriti situaciona determinacija subjekatskog pojma, odnosno moe se iskazati u kakvoj se situaciji nalazi subjekat (Gde da ide Sadam kad je svaka zemqa koja ga primi u opasnosti od moguih teroristikih akcija, [ kada je svaka zemqa u opasnoj situaciji]), ali tada deadjektivna imenica u lokativu sa predlogom u nije upotrebqena kao sredstvo nominalizacije, ve kao stilska vatijanta odgovarajue nominalne sintagme. 11. Deadjektivna imenica pojavquje se u nepotpunim reenicama nastalim redukcijom reenice u kojoj ona ima funkciju leksikog jezgra kopulativno-imenskog predikata, to implicira da tada kondenzuje klauzu u poziciji leksikog jezgra predikata: Gluposti! [ to su gluposti to je ono to je glupo].
391
12. Prema frekvenciji pojavqivawa povrinskih konstrukcija sa deadjektivnim imenicama izdvajaju se deadjektivne imenice u funkciji semantike dopune (glagolima, imenicama, pridevima i ustaqenim skupovima rei). U gotovo 60% primera deadjektivne imenice ekspliciraju, semantiki dopuwavaju ili identifikuju sadraj upravne rei. 12.1. Ukoliko je upravna re glagol, deadjektivnom imenicom koja ga semantiki dopuwava najee je oznaen objekat, odnosno pojam na koji prelazi" glagolom oznaena radwa, ili pojam obuhvaen radwom. U tom sluaju radi se o gramatikosemantikim dopunama pravim prelaznim i nepravim prelaznim glagolima, i tada deadjektivna imenica ne kondenzuje neku odreenu vrstu reeninog znaewa, ve eksplicira sadraj na koji radwa prelazi. U semantikoj bazi ovih imenica nalazi se dopunska objekatska klauza. Npr: Ovo treba da potvrdi krajwu ozbiqnost i odlunost u sprovoewu procesa razoruavawa Sadama. [ ovo treba da potvrdi da su krajwe ozbiqni i da su odluni]; to je svet koji otelovquje kolektivnu mudrost [ to je svet koji otelovquje to to je mudro u kolektivu]; Rezolucija UN o razoruavawu Iraka odslikava jedinstvo i odlunost cele meunarodne zajednice" [ rezolucija UN o razoruavawu Iraka odslikava koliko je cela meunarodna zajednica odluna]. Sve predloko-padene konstrukcije sa objekatskim znaewem podeqene su u radu, prema semantikom kriterijumu, na one kojima se iskazuje direktni objekat (tu su ukquena sva prava i netipina objekatska znaewa) i na one kojima se iskazuje indirektni objekat. Informacije o odreenim semantikim nijansama koje prenose deadjektivne imenice u ovoj funkciji, na povrinskom nivou bie signalizirane odgovarajuim predlozima, a na dubniskom nivou veznikim sredstvima. Stoga se umesto povrinskih predloko-padenih konstrukcija sa deadjektivnom imenicom u funkciji direktnog objekta: + Acc, + Gen, od + Gen, + Dat, na + Acc, za + Acc, u + Acc, nad + Instr, sa + Instr, u + Loc, na + Loc, o + Loc, u dubinskoj strukturi rekonstruiu dopunske klauze uvedene nekim od sledeih veznika odnosno veznikih spojeva: da, da li, to da, to to, to koliko, toga da, toga to, od toga koliko, tome da, na to da, na to to, u to da, na tome da, na tome to, o tome koliko, o tome da, o tome da li, u tome koliko, koliko, kako, ono to, onoga to, onome to, sa onim to, ta, ko (ili sl.). Predloko-padenim konstrukcijama sa deadjektivnim imenicama u funkciji indirektnog objekta: ka + Dat, u + Acc, sa + Instr, u + Loc, na dubinskom nivou odgovaraju klauze sa veznicima odnosno veznikim spojevima: da, sa onim to, u tome to, (ili sl.). Vano je napomenuti da na odabir veznikih sredstava u klauzama koje su kondezovane deadjektivnim imenicama u funkciji semantike dopune glagola, imenica, prideva ili ustaqenih skupova rei, utiu dodatni semantiki sadraji, koji se deadjektivnim imenicama prenose, kao i znaewe i rekcija upravne rei. 12.1.1. Deadjektivna imenica se moe pojaviti u ulozi semantike dopune semikopulativnog glagola i zajedno sa wim graditi odreenu
392
NATAA BUGARSKI
vrstu analitikog predikata. Takve deadjektivne imenice imaju ulogu leksikosemantikih dopuna. Ukoliko semikopulativni glagol pripada klasi glagola subjektivne ocene", deadjektivna imenica kao wegov komplementizator dobija funkciju dopunskog predikativa, odnosno, imenskog dela analitikog predikata. Takvim predikacijama daje se subjektivni stav ili ocena postupka agensa ili radwe koja je izvrena nad samim agensom. Deadjektivna imenica u ovoj funkciji pojavquje se u nominativu, akuzativu ili instrumentalu bez predloga, i pri tom kondenzuje dopunsku klauzu kojom se eksplicira znaewa upravnog glagola. Takve dopunske klauze uvodi vezniki spoj ono to. 12.1.2. U odeqku 6.2. videli smo da procesom dekomponovawa glagola mogu nastati dekomponovani predikati iji nominalni deo popuwava deadjektivna imenica, i kao to je reeno, u semantikoj bazi tih imenica, tanije u semantikoj bazi itavog dekomponovanog predikata nalazi se reenina struktura sa prostim glagolskim predikatom. Ima pak sluajeva kada deadjektivna imenica predstavqa nominalni deo dekomponovanog predikata, ali kada ona ne kondenzuje verbalnu strukturu, ve itav analitiki predikat predstavqa stilsku varijantu drugog analitikog predikata kopulativno-imenskog, sa pridevom u leksikom jezgru: Havel je uivao veliku popularnost meu mladima. [ Halvel je bio [veoma] popularan meu mladima]. Slina situacija uoena je u primeru u kojem deadjektivna imenica dopuwava znaewe glagola u infinitivu u poziciji subjekta reenice. Ovom analitikom strukturom postie se semantika razlika koja se kod glagola iskazuje suprotstavqawem pasivnog oblika aktivnom: Zar zaista mislite da je dovoqno prijaviti se, imati obdarenost i sreu, dobru kosmiku konstelaniju, i prosto pobediti? [ zar zaista mislite da je dovoqno prijaviti se, biti obdaren]. 12.2. U sluaju kada je deadjektivna imenica upotrebqena kao semantika dopuna druge imenice, tip klauze koja se rekonstruie u wenoj dubinskoj strukturi zavisi od vrste upravne imenice, koja moe pripadati grupi deverbativnih ili deadjektivnih imenica, ili se ne moe dovesti niti u derivacionu niti u semantiku vezu sa glagolima ili pridevima. 12.2.1. Ako doe do dvostruke nominalizacije, pa tako deadjektivna imenica postane komplement deverbativnoj imenici, u osnovi se pojavquju dve mogue interpretacije: ili e se raditi o dopuni objekatskog tipa ili o dopuni neobjekatskog tipa. Jasno, u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u funkciji dopune objekatskog tipa nalazie se dopunska objekatska klauza, uvedena nekim od veznikih sredstava karakteristinih za ovu vrstu zavisnih reenica: da, to da, na to da, to to, to koliko, koliko, ono to, od onoga to, onome to, za ta, ko, koliko, (ili sl.). Na povrinskom nivou, kao wihovi eksponenti, nalazie se sledee predloko-padene konstrukcije sa deadjektivnim imenicama: + Gen, od + Gen, + Dat, ka + Dat, na + Acc, za + Acc, u + Acc, o + Loc. Npr: javqa se oseawe ugroenosti [ javqa se to da [qu-
393
di] oseaju da su ugroeni]; to ukquuje prekid sukoba, zalagawe za nacionalnu i versku trpeqivost, [ to ukquuje da se zalau da [qudi] budu nacionalno i verski trpeqivi]. 12.2.1.1. Samo jedan primer u korpusu pokazuje da deadjektivna imenica u funkciji semantike dopune deverbativnim imenicama moe biti upotrebqena kao kondenzator klauze u funkciji rekcijske dopune neobjekatskog tipa, a koja se ne moe posmatrati kao dopuna odnosno determinator adverbijalnog tipa:156 To je zapravo viteko prvenstvo Srbije, nadmetawe u vetini i snazi u disciplinama srpskog borbenog dvanaestoboja. [ to je kad se nadmeu koliko su veti]. 12.2.2. Deadjektivna imenica pojavquje se i kao komplementizator druge deadjektivne imenice, te e ona formalno biti posmatrana kao kondenzator dopunske klauze uz imenicu. Meutim, transformacioni test pokazuje da tako upotrebqena deadjektivna imenica semantiki jeste kondenzator dopunske klauze uz pridev: populizmu nedostaje odanost kqunim vrednostima. [ populizmu nedostaje to da je odan kqunim vrednostima populizmu nedostaje to da je odan onome to je kquno vredno]. 12.2.3. I imenice koje se ne dovode u derivacionu ili semantiku vezu sa glagolima i pridevima, a koje su nepotpunog, uoptenog ili neodreenog znaewa, dobijaju kao svoju semantiku dopunu deadjektivnu imenicu, kao sredstvo nominalizacije dva osnovna tipa zavisnih reenica dopunskih i relativnih klauza. 12.2.3.1. Dopunske klauze u semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica ekspliciraju sadraj upravne apstraktne imenice. U okviru ovakvih nominalnih sintagmi deadjektivna imenica, kao zavisni lan, pojavquje se u razliitim padenim oblicima: + Gen, na + Acc, za + Acc, sa + Instr, za + Instr, o + Loc, u + Loc. Npr: Taj procenat je jo mawi ako se ima u vidu da svi glasai DPS-a nisu nuno i pobornici ideje o crnogorskoj nezavisnosti [ pobornici ideje da Crna Gora bude nezavisna]; Opori i kritiki intonirani tonovi nisu sasvim potisnuli neunitivu potrebu za harmonijom, ewom, lepotom i skladom [ potrebu za onim to je lepo]. Kao veznici ovih dopunskih klauza pojavquju se: da odnosno da li u upitnoj formi, toga da, za to da li, o tome da, tome to, o tome da li, toga koliko, u tome koliko, kako da, toga kako, ko, kada, ono to, onoga to (ili sl.). Ako se kao upravna imenica pojavi neka iz grupe kvantifikatora, ona e biti ta koja zapravo determinie sadraj iskazan deadjektivnom imenicom, ali e formalno deadjektivna imenica i daqe vriti funkciju semantike dopune i u tom sluaju kondenzovae dopunsku klauzu: Nemaka je u oktobru zabeleila rast stope nezaposlenosti [ Nemaka je u oktobru zabeleila rast stope koliko su qudi nezaposleni]. Vezni156 Zbog velikih tekoa prilikom klasifikacije dopuna i odredbi, s jedne strane, i obaveznih i neobaveznih determinatora, s druge strane, sve adverbijalne dopune i odredbe posmatrane su zajedno u okviru poglavqa o adverbijalnim determinatorima razliitih znaewa.
394
NATAA BUGARSKI
ka sredstva kojima se uvode ove klauze impliciraju podatak o kvantitetu: koliko, toga da, onoga to. 12.2.3.2. Drugi tip zavisnih reenica, tj. relativne klauze, takoe bivaju kondenzovane pomou deadjektivnih imenica u funkciji semantike dopune druge imenice. Kao veznici ove vrste zavisnih reenica pojavquju se relativizatori, tj. odnosne zamenice koji i ree (ono) to, u obliku koji je odreen rekcijom upravne imenice. S obzirom na nain na koji dopuwavaju znaewe upravne imenice, a uslovqeno wenim znaewem, razlikuje se nekoliko tipova relativnih klauza rekonstruisanih u semantikoj bazi deadjektivnih imenica u naznaenoj funkciji: relativne klauze kojima se vri eksplikacija upravne imenice; upravna imenica pripada klasi apstraktnih, semantiki nepotpunih imenica; deadjektivna imenica ima funkciju komplementizatora i pojavquje se u sledeim padenim oblicima: + Gen, od + Gen (a vraa se i ukus otmenosti. [ vraa se ukus onoga to je otmeno]); relativne klauze kojom se kvalifikuje sadraj upravne imenice; upravna imenica ima konkretno znaewe; deadjektivna imenica ima ulogu obaveznog determinatoia i pojavquje se u sledeim padenim oblicima: + Gen, ODet + Gen, sa + ODet + Instr ( da premeste stadion iz centra grada u zonu zagaenosti izmeu kafilerije i rafinerije. [ da premeste stadion iz centra grada u zonu koja je zagaena]); relativne klauze kojima se vri eksplikacija upravne imenice; upravna imenica oznaava neku drutvenu instituciju ili organizaciju, odnosno osobu koja radi u odreenoj instituciji, a potrebno je eksplicirti semantiki sadraj te imenice u smislu toga ta je wena osnovna namena ili svrha; deadjektivna imenica ima ulogu obaveznog determinatoia i pojavquje se u sledeim padenim oblicima: + Gen, za + Acc (Krae vreme radi kao istraiteq i slubenik bezbednosti [ krae vreme radi kao istraiteq i slubenik koji je zaduen da bude bezbedno]); relativne atributske klauze uz konkretne imenice kojima se upravna imenica kvalifikuje; deadjektivna imenica ima funkciju neobaveznog determinatora i pojavquje se u sledeim padenim oblicima: ODet + Gen, u + ODet + Loc (to malo igrawe boga, dovelo je u ovom filmu punom sluajnosti glavnu junakiwu do kraha [ dovelo je u ovom filmu koji je pun sluajnih [dogaaja] glavnu junakiwu do kraha]). 12.3. Deadjektivne imenice mogu eksplicirati semantiki sadraj prideva, koji su obino u poziciji leksikog jezgra kopulativnog predikata. Takve deadjektivne imenice, upotrebqene u razliitim padenim likovima u zavisnosti od rekcije upravnog prideva (u naem korpusu pojavquju se u genitivu i dativu bez predloga i akuzativu sa predlogom za), kondenzuju dopunske klauze uz pridev sa veznicima da, onome to, za ono koliko, (ili sl.). Npr: Da li su pobornici lustracije svesni ove oigledne slinosti sa ranijim istkama [ da li su pobornici lustracije svesni da je [to] oigledno slino sa ranijim istkama]; Radio S je ostao isti, to je danas pogubno za sluanost." [ to je danas pogubno za ono koliko je [neko] sluan].
395
12.4. Kao poseban tip izdvojene su deadjektivne imenice u funkciji semantike dopune dekomponovanim predikatima. Ovi predikati ine jedinstvene sintaksike i semantike celine, tako da semantike dopune kojima se ekspliciraju pojmovi koji uestvuju u wima oznaenoj radwi ili su wome obuhvaeni, nisu dopune nominalnom delu odnosno leksikiom jezgru tih predikata, ve itavom predikatskom izrazu. Deadjektivne imenice, koje se pojavquju u funkciji semantikih dopuna ovog tipa, jesu povrinski eksponenti dopunske objekatske klauze. Prema povrinskim predloko-padenim konstrukcijama, + Gen, od + Gen, prema + Dat, sa + Instr, o + Loc, + Dat, za + Acc, u + Acc, na + Acc, u dubinskoj strukturi stoje veznici i vezniki skupovi: da, od toga da, od toga to, prema onome to, sa tim da, onome to, (ili sl.). Npr: imam druga oseawa, pre svega oseawe odgovornosti. [ oseam [neto drugo], pre svega da sam odgovoran]; i posle etvrt veka staa imam zazor od kamere, od odgovornosti, [ zazirem od toga da budem odgovorna]. 12.5. Ustaqeni skupovi rei ili izrazi u najoptijem smislu mogu biti semantiki nepotpuni, to znai da se prilikom wihove upotrebe moraju eksplicirati semantike dopune razliitih vrsta. Uoeni su primeri u kojima izrazi impliciraju specifian odnos ili relaciju, u kojem se nalazi sadraj nominalizovan deadjektivnom imenicom prema sadraju itave povrinske reenice ili nekog wenog dela. Deadjektivne imenice tada formalno kondenzuju dopunske klauze kojima se eksplicira sadraj upravnog izraza, ali, gledano iz ugla semantike, ove deadjektivne imenice odnosno dopunske klauze ine jedinstvenu, semantiki neralawivu celinu sa samim izrazom: ukoliko Srbija bude u vezi sa nezavisnou Kosova stavqena pred svren in, [ ukoliko Srbija bude u vezi sa tim da Kosovo bude nezavisno stavqena pred svren in]. 13. Deadjektivna imenica pojavquje se znatno mawem broju kao povrinski eksponent sledeih bazinih reeninih znaewa: uzroka, znaewa pratee oklonosti, sredstva, naina, vremenskog znaewa, znaewa osnova" ili kriterija", dopusnog znaewa, ciqa, uslova i znaewa suprotnosti. Deadjektivne imenice ne mogu kondenzovati reenine strukture sa znaewem mesta, ali u samom korpusu nije naena potvrda ni za upotrebu deadjektivnih imenica sa znaewem posledice. 14. Povrinskim predloko-padenim konstrukcijama sa deadjektivnom imenicom kondenzuju se dva tipa uzronog znaewa, indirektni uzrok i direktni uzrok tipa efektor (trei mogui tip, uzrok tipa stimulator, nije uoen u korpusu). U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica nalaze se uzrone klauze uvedene nekim od tipinih uzronih veznika: indirektni uzrok (pomou konstrukcija zbog + NGen, usled + NGen, zahvaljujui + NDat, za + NAcc, pred + NInstr, u + NLoc): zamera se ovom filmu najpre zbog neoriginalnosti [ zamera se ovom filmu najpre zato
396
NATAA BUGARSKI
to je neoriginalan]; usled izloenosti ustakom teroru u NDH, najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi [ zato to su bili izloeni ustakom teroru u NDH, najbrojniji meu prvoborcima bili su Srbi]; to znai da su zahvaqujui svojoj poznatosti" lake dolazili do kontakta sa sponzorima. [ to znai da su zato to su bilo poznati lake dolazili do kontakta sa sponzorima]; kada je u predgovoru zahvalio Upravi Centralnog higijenskog zavoda za dobrotu i predusretqivost. [ kada je zahvalio Upravi Centralnog higijenskog zavoda jer su bili dobri i predusretqivi]; Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velianstva bledi pred naom jadnom komunalnom stvarnou. [ Sav turistiki arm nove-stare poveqe wenog imperatorskog velanstva bledi zbog nae jadne komunalne stvarnosti]; wihov odnos se gui u svojoj definitivnosti i predvidqivosti [ wihov odnos se gui zato to je definitivan i zato to je predvidiv]; uzrok tipa efektor (pomou konstrukcije od + NGen): Iako bez stakla na prozorima, od zaguqivosti i smrada se jednostavno nije moglo opstati unutra. [ zato to je bilo zaguqivo jednostavno [se] nije moglo opstati unutra]. 15. Znaewe vremena moe biti iskazano deadjektivnim imenicama, iako se belei neuporedivo mawi broj takvih primera u odnosu na upotrebu deverbativnih imenica koje su najfrekventnije upravo u ovom znaewu. Temporalne klauze koje se rekonstruiu u semantikoj bazi deadjektivnih imenica detereminiu korelativnu predikaciju s obzirom na kategoriju vremena na svega nekoliko naina: wima se vri temporalna identifikacija lokacionog tipa (na povrinskom nivou reprezentuju ih konstrukcija lokativa sa predlogom u i genitiva sa predlogom iz, uz mogunost pojave imenikog koreferenta u upravnoj reenici; temporalne klauze ovoga tipa uvode se veznicima dok ili kad(a): U mladosti lep i snaan kao grki Efeb, a kasnije poznat po otmenosti, lepom ponaawu i izraavawu. [ kad je bio mlad [bio je] lep i snaan]), Uinila je to u trenutku popriline nepopularnosti vlade svog supruga, [ uinila je to u trenutku kada je vlada wenog supruga bila poprilino nepopularna]), i temporalne kvantifikacije punktualno-linearnog tipa ingresivnost (deadjektivna imenica u tom znaewu pojavquje se u genitivu sa predlogom sa, a temporalna klauza u wenoj semantikoj bazi uvodi se veznikom (od) kako: Sa popularnou, raste i broj prijateqa, odnosno osoba koje ele da se drue s popularnim linostima. [ kako [raste] popularnost, raste i broj prijateqa kako [raste] to da je ovek popularan, raste i broj prijateqa]. 16. U semantikoj bazi deadjektivnih imenica sa znaewem pratee okolnosti nalazi se koordinirana reenica kojom se oznaava stawe ili osobina koja se pojavquje naporedo sa radwom iskazanom korelativnom predikacijom. Mogue su dve interpretacije semantike baze deadjektivnih imenica sa znaewem pratee okolnosti: jedan tip uvodi se neutralnim veznikim spojem i/a pri tom, koji samo ukazuje na po-
397
stojawe neke pratee okolnosti, a drugi vezniki spoj a da pri tom pojavquje se u klauzama u kojima postoji dodatna informacija o nerealizovawu predikacije kao potencijalne propratne okolnosti u realizovawu korelativne predikacije, ali i suprotnosti date semantike situacije prema oekivanoj. Prvi semantiki tip ovih reenica na povrinskom nivou ekspliciran je konstrukcijom instrumentala sa predlogom sa (Niko sa sigurnou ne zna koliko se dugo ova lopta od planete vrti cilindrinom putawom beskraja. [ niko ne zna a da je pri tom siguran koliko se dugo ova lopta od planete vrti]), dok drugi reprezentuje konstrukcija genitiva blokiranog predlogom bez (Tamo je, bez opasnosti da bude proglaen za pristrasnog pro-Srbina, mogao da lobira. [ tamo je a da pri tom nije bilo opasno mogao da lobira]). Oba tipa reenica sa znaewem pratee okolnosti obavezno se nalaze u postpoziciji u odnosu na korelativinu predikaciju. 17. Deadjektivne imenice u konstrukcijama na osnovu + NDeadj(Gen), na + NDeadj(Loc), po + NDeadj(Loc), u + NDeadj(Loc), kondenzuju subordinirane reenine strukture sa znaewem osnova ili kriterija. S obzirom na dodatne informacije koje se ovim konstrukcijama sa deadjektivnim imenicama prenose uoena su dva tip klauza (od mogua etiri): prvi tip je u dubinskoj strukturi reprezentovan klauzom sa veznikim spojem na osnovu toga to (ovom klauzom samo se konstatuje postojawe neke osobine ili stawa koji predstavqaju osnov za vrewe upravne predikacije): Smatram da je nedopustivo da se objavi jedno ovako laiko miqewe o kvalitetu naih mineralnih voda na osnovu pretpostavke i nekompetentnosti. [ smatram da je nedopustivo da se objavi jedno ovako laiko miqewe na osnovu toga to je neko nekompetentan]; drugim reeninim tipom ukazuje se i na kvantitet osobine ili stawa koji predstavqaju osnov za vrewe upravne predikacije, ove se klauze uvode veznikim spojem na osnovu toga koliko: enu koja je ostala zapamena po svojoj smelosti i hrabrosti. [ enu koja je ostala zapamena na osnovu toga koliko je bila smela i na osnovu toga koliko je bila hrabra]. 18. Dopusno ili koncesivno znaewe imaju deadjektivne imenice u poredloko-padenim konstrukcijama: uprkos + Dat, bez obzira na + Acc, uz + Acc. Ovim deadjektivnim imenicama kondenzovane su dopusne klauze uvedene nekim od tipinih veznika: iako, mada, premda: Verujem u takve neke stvari, koje su vene i traju uprkos qudima i wihovoj sklonosti da gree. [ traju iako su qudi skloni da gree]. 19. Pojedina znaewa koja deadjektivna imenica kao reenini kondenzator ostvaruje u tekstu potvrena su malim brojem primera, esto samo jednim, to onda onemoguava izvoewe nekih optijih zakquaka. Stoga e ovakve upotrebe deadjektivnih imenica u zakquku ovoga rada biti samo ilustrovane odgovarajuim primerima. Jedno od takvih znaewa jeste znaewe ciqa ili namere. Deadjektivna imenica u genitivu blokirana predlogom radi kondezuje namernu
398
NATAA BUGARSKI
klauzu: radi politike korektnosti" stotine bakica i majki sa malom decom temeqno se pretresaju, [ da bi bilo politiki korektno stotine bakica i majki sa malom decom temeqno se pretresaju]. 20. Deadjektivna imenica u slobodnom instrumentalu pojavquje se kao kondenzator reeninog sadraja sa znaewem sredstva. Klauze sa znaewem sredstva u semantikoj bazi ovih imenica uvode se veznicima time to ili time koliko, ako je implicirana koliina nekog sredstva za realizovawe korelativne predikacije. Ovim klauzama iskazuje se neko svojstvo ili osobina koji su omoguili, da se zahvaqujui wihovom postojawu, realizuje neka akcija ili da nastane neko novo stawe, npr. Ova grupacija je arolika i tvore je ne samo proroci, zatim oni koji po svaku cenu ele da ekstravagantnou skrenu pawu na sebe, [ ele da time to su ekstravagantni skrenu pawu na sebe]. 21. Zanimqiva zapaawa proistekla su iz analize deadjektivnih imenica sa nainsko-poredbenim znaewem. U semantikoj bazi ovih deadjektivnih imenica pojavquju se dva razliita semantika tipa klauza. a) Klauze koje determiniu nain na koji se upravna predikacija vri tako to imenuju stawe u kojem se u trenutku vrewa radwe nalazi agens upravne predikacije, ili se imenuje neko drugo stawe vezano za situaciju u kojoj se radwa realizuje. Ove klauze, koje su odreene kao nainske klauze, uvode se veznikim spojevima time to, tako to i tako da, a na povrinskom nivou wih zastupaju konstrukcije: kroz + NDeadj (Acc), na + NDeadj (Acc), sa + NDeadj (Instr), + NDeadj (Instr) i u + NDeadj (Loc). Npr.: U ovom cirkusu nema klovnova, ali ima poetinih igara i vratolomnih vetina izvedenih sa lirskom elegancijom i dirqivom posveenou pantomimiara Marsoa. [ vratolomnih vetina izvedenih tako to je pantomimiar Marso bio dirqivo posveen]. b) Ako je deadjektivna imenica deo povrinske poredbene konstrukcije, onda se u wenoj semantikoj bazi rekonstruie poredbena klauza sa veznicima kao da, kao to, koliko i. U zavisnosti od toga koji se elemenat upravne reenice poredi sa sadrajem iskazanim u poredbenoj klauzi, razlikuju se razliite vrste poredbenih klauza, od kojih su samo one kojima se determinie nain vrewa korelativne predikacije wenim poreewem sa odreenim stawem iskazanim u poredbenoj klauzi istovremeno i nainske klauze. Npr. nezgrapni koliko i slepilo tamnih oblaka [ nezgrapni [su] koliko su i tamni oblaci slepi] (ovde se subjekat upravne reenice poredi sa sadrajem kondenzovanim deadjektivnom imenicom); Modernizacija Srbije i Vojvodine, koju spomiwete kao ciq i neminovnost, [ modernizacija koju spomiwete kao da je neminovna] (ovde je poredbena klauza istovremeno i nainska); mada 61 procenat ispitanika to prihvata kao nunu neophodnost. [ 61 procenat ispitanika to prihvata kao da je to nuno nepohodno] (itav sadraj upravne reenice poredi sa sadrajem kondenzovanim deadjektivnom imenicom). 22. Jedan primer ilustruje upotrebu deadjektivnih imenica (u konstrukciji genitiva sa predlogom umesto) kao kondenzatora klauze sa
399
znaewem suprotnosti: Umesto te tajanstvenosti, patosa, arhaine elementarnosti, zamiqenosti pred zagonetkom ivota, zagrobne meseine, od ovog meaa nadaqe dolazi ushienost, sunce, arena poqa, deje kuice, crveni i plavi cvetii, skaska. [ umesto da je tajanstven elementaran, zamiqen od ovog meaa nadaqe dolazi ushienost]. 23. Uslovna klauza takoe moe biti kondenzovana deadjektivnom imenicom. U dva uoena primera, deadjektivna imenica u slobodnom instrumentalu i u lokativu sa predlogom u, ima znaewe uslova: Trenutno, ta stabilnost se moe postii samo virtualnom nezavisnou" Kosova. [ ta stabilnost se moe postii samo ako Kosovo bude virtualno nezavisno]. 24. Izuzetno je vano ukazati na iwenicu da se deadjektivna imenica u posmatranom korpusu pojavquje u funkciji semantike dopune, u funkciji subjekta i kao leksiko jezgro kopulativnog predikata u gotovo 86% zabeleenih primera. U ovim funkcijama deadjektivna imenica, kao to je ve reeno, ne kondenzuje neku posebnu vrstu reeninog znaewa, kao to je vremensko, namerno, uzrono, uslovno, i sl., ve u povrinskoj reenici samo upuuje na postojawa reeninih struktura u semantikoj bazi iskaza, koje imaju jednu od tri navedene reenine funkcije. Na taj nain, upotrebom deadjektivnih imenica postie se izuzetno visok stepen intelektualizovanosti i apstraktnosti iskaza, to onda implicira weno ee pojavqivawe u funkcionalnim stilovima koje karakteriu upravo te osobine. S druge strane, ova iwenica mogla bi objasniti i znatno frekventniju upotrebu deverbativnih u odnosu na deadjektivne imenice, jer, iako deadjektivna imenica moe kondenzovati ista reenina znaewa i strukture kao i deverbativna imenica (to se vidi na osnovu istraivawa koje je Milorad Radovanovi sproveo o deverbativnim imenicama), ona taj svoj potencijal znatno ree koristi, barem kada je publicistiki stil u pitawu (neka adverbijalna reenina znaewa zabeleena su jednom, dvaput ili tri puta u itavom korpusu). Mogue je da se jezik tampe, budui da je tampa namewena itaocima svih drutvenih struktura i razliitih stepena obrazovawa, ipak nastoji pribliiti svim itaocima, te se u woj izbegavaju sredstva kojima se postie vea apstraktnost iskaza. Naravno, usled sve vee birokratizacije jezika i manipulativne uloge svih medija, ponekad je upravo upotreba takvih sredstava, naprotiv, veoma poeqna".
Novi Sad
IZVORI Dnevnik, godina, broj 19957, 2. H 2002, Dnevnik" Holding, Novi Sad. Politika, godina HSH, broj 31974, 9. H 2002, Politika, Beograd. Nedeljni telegraf, broj 336, 2. XI 2002, ITP Pharos", Beograd.
400
NATAA BUGARSKI
Vreme, broj 628, 16. I 2003, NP Vreme" d.o.o., Beograd. Nin. Nedeqne informativne novine, broj 2717, 23. 2003, NIN d.o.o., Beograd. Republika, godina XV, broj 302303, 128. februar 3003, Zadruga Res publika, Beograd. Jefimija, broj 22, 2003, Radio-televizija BK TELEKOM" JEFIMIJA PRESS", Beograd.
LITERATURA Adamec, P. (1973). O semantiko-sintaksieskih funkcih deverbativnh i deadektivnh suestvitelnh. Filologieskie nauki, No 4, Moskva, 4046. Adamec, Pemysl (1973a). Deverbativn a deadjektivn substantiva ve funkci subjektu a objektu rusk vty. Bulletin ruskho jazyka a literatury XVII, Praha, 2338. Andrew Corin (1998). O sintaksi egzistencijalnog habere (ima) u srpskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 26/2. [Meuodnos gramatike i renika u srpskom jeziku. Status srbistike u svetu.] Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 4559. Antoni, Ivana (1997). Jedan tip klauze s veznikom KADA. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/2. Novi Sad: Matica srpska, 1722. Antoni, Ivana (1999). Neke promene u sistemu sentencijalnih formi za iskazivawe vremena u standardnom srpskom jeziku. Aktuelni problemi gramatike srpskog jezika. Subotica Beograd: Gradska biblioteka Subotica Narodna biblioteka Srbije Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti, 133138. Antoni, Ivana (2000). Aspekatska vrednost predikacije s faznim/modalnim glagolom na primeru reenice s temporalnom klauzom. Junoslovenski filolog /12. Beograd: SANU Institut za srpski jezik SANU, 93101. Antoni, Ivana (2000a). O jo jednom tipu klauze s veznikom KADA. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica srpska, 2733. Antoni, Ivana (2001). Vremenska reenica. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Arsenijev, Nada (1993). O posesivnim i egzistencijalnim reenicama sa glagolom imati i njihovim maarskim ekvivalentima. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH/2. Novi Sad: Matica Srpska, 6169. Arsovi, Jugoslava (1994). Neki vidovi analitike komparacije u standardnom srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica Srpska, 5759. Bari, Eugenija, Mijo Lonari, i dr. (1979). Priruna gramatika hrvatskog knjievnog jezika. Zagreb: kolska knjiga. Bowers, F. (1969). The Deep Structure of Apstract Nouns. Foundations of Language, Vol. 5, No 4, Dordrecht Holland, 520533. Bowers, J. S. (1975). Some Adjectival Nominalizations in English. Lingua, Vol. 37, No 4, Amsterdam, 341371. Bugarski, Nataa (1999). Uzrona klauza u jeziku Danila Kia. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica Srpska, 189218. Vendler, Zeno (1968). Adjectives and Nominalizations. Papers on Formal Linguistics, No 5. Hague Paris: Mouton. Vukovi, Gordana (1969). Prilog vremena sadaweg u delima Dobrice osia. Prilozi prouavawu jezika 5. Novi Sad: Katedra za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 6179. Dragievi, Rajna (2003). O nekim osobenostima partikularizatora-uobliivaa. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 31/1. [Aktuelna pitawa prouavawa, normirawa i nastave srpskog jezika.] Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 137/146. ibreg, Ivona (1984). Neki vidovi pojavqivawa neodreenog lana u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Prilozi prouavawu jezika 20. Novi Sad: Institut za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 143152. ibreg, Ivona (1987). Dekomponovani predikat u jeziku sredstava javnog informisanja. Prilozi prouavawu jezika 23. Novi Sad: Institut za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 6372.
401
Zveki-Duanovi, Duanka (2001). Infinitiv u srpskom i maarskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/12. Novi Sad: Matica srpska, 2595. Ivi, Milka (1954). Uzrone konstrukcije s predlogom ZBOG, OD, IZ u savremenom kwievnom jeziku. Na jezik (n.s.), sv. 56. Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 186194. Ivi, Milka (1954a). Znaewa srpskohrvatskog instrumentala i wihov razvoj. Sintaksiko-semantika studija. Beograd: Srpska akademija nauka Institut za srpski jezik. Ivi, Milka (19621963). Kategorija man-stze" u slovenskim jezicima. Godiwak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu . Novi Sad: Filozofski fakultet u Novom Sadu, 9398. Ivi, Milka (1963). Osnovne tipoloke karakteristike srpskohrvatske impersonalne reenice. Kwievnost i jezik H/1. Beograd: Drutvo za srpskohrvatski jezik i kwievnost SR Srbije, 1824. Ivi, Milka (1971). Leksema jedan i problem neodreenog lana. Zbornik za filologiju i lingvistiku H/1. Novi Sad: Matica srpska, 103119. Ivi, Milka (1972). Problematika srpskohrvatskog infinitiva. Zbornik za filologiju i lingvistiku H/2. Novi Sad: Matica srpska, 115138. Ivi, Milka (1973). Elementi neodreenog lana u savremenom srpskohrvatskom kwievnom jeziku. Referati za meunarodni kongres slavista u Varavi. Nosi Sad: Filozofski fakultet, 1114. Ivi, Milka (1973). O nekim sintaksikim konstrukcijama s kvantifikatorima u standardnom srpskohrvatskom jeziku. Junoslovenski filolog HHH, 12. Beograd: SANU Institut za srpski jezik SANU, 329335. Ivi, Milka (1980). O partikularizatorima". Junoslovenski filolog HHH. Beograd: SANU Institut za srpski jezik SANU, 112. Ivi, Milka (19831/19952). Lingvistiki ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek Slovograf. Ivi, Milka (1995a). O zelenom konju. Novi lingvistiki ogledi. Beograd: Biblioteka XX vek. Josi Viwi, Miroslav (1991). Azbunik prideva u srpskoj prozi dvadesetog veka. Beograd: Kwievna fabrika MJV i deca". Katii, Radoslav (1986). Sintaksa hrvatskoga knjievnog jezika. Nacrt za gramatiku. Zagreb: JAZU Globus. Kai, Jovan (1973). Jedan sluaj sintaksiko-semantikih faktora na izbor forme objekta. Zbornik za filologiju i lingvistiku H/2. Novi Sad: Matica srpska, 13338. Klajn, Ivan (2003). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Drugi deo. Sufiksacija i konverzija. Prilozi gramatici srpskog jezika . Beograd Novi Sad: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Institut za srpski jezik SANU Matica srpska. Klikovac, Duka (2001). O birokratizaciji srpskog jezika. Na jezik, HHH/12. Beograd: Institut za srpski jezk SANU, 85110. Kovaevi, Milo (2001). Perifrastika komparacija u srpskom kwievnom jeziku. Zbornik za srpski jezik, kwievnost i umjetnost. Bawa Luka: Matica srpska Republike Srpske, 6165. Kovaevi, Milo (1988). Uzrono semantiko polje. Sarajevo: Svjetlost. Kovaevi, Milo (1998). Veznici uzrone (kauzalne) zavisne reenice. Sintaksa sloene reenice u srpskom jeziku. Srbiwe Beograd: Raka kola Srpsko prosvjetno drutvo Prosvjeta. Miloevi, Ksenija (1974). Uloga imperfektivnog vida i nekih drugih elemenata glagolskog znaewa u semantikom konstituisawu i interpretaciji jednog tipa predikata: Konstrukcija Cop (praes) + part. pass (V impf). Zbornik za filologiju i lingvistiku H/1. Novi Sad: Matica srpska, 139171. Miloevi, Ksenija (1972). Neki aspekti semantikog odnosa konstrukcija pasivne (s trpnim pridjevom) i refleksivne u savremenom srpskohrvatskom jeziku. Knjievni jezik I, 34. Sarajevo: Veselin Maslea", 6384. Miloevi, Ksenija (1973). Temporalno znaewe i sintaksika funkcija konstrukcija Cop (praes. perf.) part. pass. u srpskohrvatskom jeziku. Junoslovenski filolog HHH, 12. Beograd: SANU Institut za srpski jezik SANU, 423437. Miloevi, Ksenija (1978). Forma predikata i semantiki tip reenice. Knjievni jezik VII/4, Sarajevo: Veselin Maslea", 317.
402
NATAA BUGARSKI
Miloevi, Ksenija (19841985), Kauzalna funkcija zavisne reenice koja se uvodi veznikom KAD u srpskohrvatskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHHH. Novi Sad: Matica srpska, 461469. Miloevi, Ksenija (1985). Aspektualno-temporalne konfiguracije u sistemu sloenih reenica sa kauzalnom klauzom u srpskohrvatskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. Referati i saoptewa 14/2. Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 2134. Miloevi, Ksenija (1986), O jednom sintaksiko-semantikom modelu sloenih reenica sa kauzalnom klauzom koja se uvodi veznikom TO. Na jezik HH/12. Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik SANU, 6772. Miloevi, Ksenija (1986a), Jeziki i vanjeziki signali kauzalne zavisnosti izmeu prostih reenica u sloenoj. Knjievni jezik, XV/34. Sarajevo: Veselin Maslea", 280296. Mrazovi, Pavica i Zora Vukadinovi (1990). Gramatika srpskohrvatskog jezika za strance. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia Dobra vest. Petrovi, Vladislava (1986). Netipine poredbene i nainske reenice sa veznikom kao to" (na primerima iz jezika Qubomira Nedia). Nauni sastanak slavista u Vukove dane. Referati i saoptewa 15/1. Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 115123. Petrovi, Vladislava (1990). Glagolska fraza kao leksikografski i gramatiki problem. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica srpska, 357362. Petrovi, Vladislava (1992). Prilog klasifikaciji dopunskih konstrukcija u srpskohrvatskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH/2. Novi Sad: Matica srpska, 115131. Petrovi, Vladislava (1994). Sintaksike uloge imenice iwenica" u sloenoj reenici. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica srpska, 443449. Petrovi, Vladislava (1999). Dva vida sloenog sintaksikog odnosa: eksplikacija i deskripcija. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica srpska, 141148. Petrovi, Vladislava (1999a). Alternativnost predlokog i bespredlokog objekta u srpskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 29/1. [Konkurencija jezikih sredstava u srpskom jeziku.] Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 113121. Petrovi, Vladislava (1999b). Paradigmatika predikatskih izraza tipa 'vreme je'. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 28/2. [Gramatike kategorije u srpskom jeziku.] Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 167172. Petrovi, Vladislava (2000). O predlokom objektu u srpskom jeziku. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica srpska, 437445. Petrovi, Vladislava i Kosta Dudi (1989). Renik glagola sa dopunama. Novi Sad Beograd: Zavod za uxbenike. Piper, Predrag (1982). O tipovima kvantifikatora u srpskohrvatskom jeziku. Nauni sastanak slavista u Vukove dane. Referati i saoptewa 11/2, Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 93103. Piper, Predrag (1983). Zameniki prilozi. Gramatiki status i semantiki tipovi. Novi Sad: Institut za strane jezike i knjievnosti. Piper, Predrag (1999). Analitiki glagolski izrazi i dekomponovani predikati tipa izraziti zahvalnost". Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H. Novi Sad: Matica srpska, 3744. Pri, Tvrtko (1997). Semantika i pragmatika rei. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia. Radovanovi, Milorad (1977a). Imenica u funkciji kondenzatora (I). Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HH/1. Novi Sad: Matica srpska, 63144. Radovanovi, Milorad (1977b). Imenica u funkciji kondenzatora (II). Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HH/2. Novi Sad: Matica srpska, 81160. Radovanovi, Milorad (1977v). Dekomponovawe predikata. (Na primerima iz srpskohrvatskog jezika). Junoslovenski filolog HHH. Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik, 5380. Radovanovi, Milorad (1986, 2003). Sociolingvistika. Novi Sad: Knjievna zajednica Novog Sada Dnevnik.
403
Radovanovi, Milorad (1990). Spisi iz sintakse i semantike. Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia Dobra vest. Radovanovi, Milorad (1990a). Nominalizacija i negacija. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku HHH. Novi Sad: Matica srpska, 407416. Radovanovi, Milorad (2001). On nominal and verbal style: cultures and languages in contact? International Journal of the Sociology of Language 151 (= Serbian Sociolinguistics, eds. M. Radovanovi and R. A. Major). Berlin New York: Mouton de Gruyter, 4148. Radovanovi, Milorad (2002). Jo o pojavi dekomponovawa jezikih jedinica. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/12. Novi Sad: Matica srpska, 2128. Raki, Stanimir (1998). O nominalizaciji i nasleivawu strukture argumenata. Junoslovenski filolog . Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 1533. Renik srpskohrvatskog kwievnog i narodnog jezika. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti Institut za srpski jezik. Reichl, Karl (1982). Categorial Grammar and Word-Formation: The De-Adjectival Abstract Noun in English. Tubingen: Niemeyer. Simeon, Rikard (1969). Enciklopedijski rjenik lingvistikih naziva. III. Zagreb: Matica hrvatska. Stanoji, ivojin, Qubomir Popovi i Stevan Mici (1989). Savremeni srpskohrvatski jezik i kultura izraavawa. Uxbenik za , , i razred sredwe kole. Novi Sad Beograd: Zavod za uxbenike. Stevanovi, Mihailo (19895). Savremeni srpskohrvatski jezik. (Gramatiki sistemi i kwievnojezika norma). . Uvod. Fonetika. Morfologija. Beograd: Nauna kwiga. Stevanovi, Mihailo (1989a5). Savremeni srpskohrvatski jezik. (Gramatiki sistemi i kwievnojezika norma). . Sintaksa. Beograd: Nauna kwiga. Suboti, Qiqana (19771978). Znaewe i funkcija glagolskih priloga u romanu Usta puna zemqe" Branimira epanovia. Prilozi prouavawu jezika 1314. Novi Sad: Katedra za junoslovenske jezike Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 5357. Tanasi, Sreto (1982). Pasivne konstrukcije sa trpnim pridjevom u srpskohrvatskom jeziku. Sintaksiko-semantika interpretacija. Sarajevo: Radovi instituta za srpski jezik i knjievnost IX, 65123. Tanasi, Sreto (1995). Dekomponovawe glagola i struktura proste reenice. Junoslovenski filolog . Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 157166. Tanasi, Sreto (1996). Iskazivawe agensa uz deverbativne imenice. Junoslovenski filolog . Beograd: Institut za srpski jezik SANU, 7987. Feleszko, Kazimierz (1981). Srpskohrvatski priloki participi neke karakteristike. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 7. Beograd: Meunarodni slavistiki centar, 139146.
Nataa Bugarski DEADEKTIVNOE IM SUESTVITELNOE KAK SREDSTVO NOMINALIZACII (V PUBLISTIESKOM STILE SERBSKOGO LITERATURNOGO ZKA) Rezyme Osnovna cel danno rabot pokazat glavne sintaktiko-semantieskie harakteristiki deadektivnogo suestvitelnogo, upotreblemogo v funkcii kondensatora soderani predloeni v publistieskom stile serbskogo literaturnogo zka. Ustanovleno, to deadektivne suestvitelne v danno sfere mono vstretit vo vseh sintaksieskih funkcih v predloenii na poverhnostnom urovne i to ono obladaet vsemi obstotelstvennmi znaenimi, krome znaeni mesta i sledstvi. V semantiesko osnove deadektivnh suestvitelnh rekonstruiruyts struktur predloeni, v kotorh povlyts tri razlinh tipa skazuemogo: a) struktur, skazuemoe kotorh po svoemu sostavu predstavlet sobo kopultivno-imennoe soglasovannoe skazuemoe tipa P = Cop + Lex (Lex = Adj), b) struktur s kopultivno-adverbi-
404
NATAA BUGARSKI
alnm nesoglasovannm skazuemm P = Cop + Lex (Lex = Adv), v) struktur s prostm glagolnm skazuemm, predstavlenne v predloenii na poverhnostnom urovne dekomponirovannm skazuemm tipa P = Cop/Semicop + NDeadj. S pomoy upotrebleni deadektivnh suestvitelnh dostigaets vsoka stepen otvleennosti i intellektualnosti vskazvani, prede vsego, blagodar ih dominiruyemu ispolzovaniy v funkcih semantieskogo dopolneni, podleaego i v kaestve leksieskogo dra kopultivnogo skazuemogo, kogda oni ne kondensiruyt kako-nibud specialn vid znaeni predloeni, kakovmi vlyts znaeni vremeni, namereni, priin, uslovi i t.p., a v predloenii na poverhnostnom urovne li ukazvayt na suestovanie struktur predloeni v semantiesko osnove vskazvani, obladayih odno iz treh privedennh funkci predloeni.
POSLOVIKE KONSTRUKCIJE SA RECOM 'NEGO/NO'

JELENA JOVANOVI
UDC 811.163.41'367.635
Kratak sadraj. U radu se razmatra statiki opisni tip tj. poredbene poslovike konstrukcije sa recom 'nego/no' i utvruje se kao simetrina formacija kojom se fotografski odslikava tematski sadraj. Kqune rei: poslovike konstrukcije, nepredikativni, monopredikativni, reca nego, no.
0. Uvodne napomene Poredbene konstrukcije izrazito su mnogobrojne da se mogu smatrati1 osnovnim tipom poslovikih2 struktura. Meu wima opet je najea i najupotrebqivija forma sa recom 'kao', dok se ostale u poreewu s wom mogu smatrati mawe produktivnima, ili retkima. U ovoj strukturnoj oblasti i inae karakteristinoj po izboru i naglaenoj produktivnosti pojedinih konstruktivnih modela sigurno je najproduktivnija forma sa recom 'nego'(i 'no').
1. Nepredikativne forme Minimalnima emo smatrati nepredikativne forme ovoga reda: 423. Boqe u grob nego bit' rob; 461. Bre sedlo nego kow; 462. Bri odovud nego odonud; 463. Bri od onud nego od ovud. 1) (a) (1) Prvi navedeni sluaj verovatno je redukovana struktura: 'boqe u grob' deluje kao nepredikativna podloga reenice koja bi u punom sastavu mogla glasiti: 'boqe je u grob otii/pasti' ili sl. Prema drugom delu 'nego bit(i) rob' on stoji kao poreena forma prema poredbenoj. Oznaka poredbene funkcije jeste reca 'nego', koja upuuje i na nejednakost poreenih veliina: poreeni sadraj u nekom pravcu ovde po kvalitetu premaa poredbeni. Svoju funkciju oznake nejednakosti 'nego' ostvaruje u vezi sa komparativom 'boqe'. (2) Nejedna1 Ovome pitawu posveen je jedan deo autorkine disertacije (u tampi): Sintaksike i stilistike osobine srpskih narodnih poslovica (prema grai iz Vukove zbirke 'Srpskih narodnih poslovica'). 2 Prema izvoru: Vuk Stef. Karaxi, Srpske narodne poslovice i druge razline kao i one u obiaj uzete rijei , Sabrana dela , Prosveta, Beograd 1965.
406
JELENA JOVANOVI
kost u znaewu segmenata, i potiwenost poredbenog poreenom, navode na pomisao da je to osnova za sintaksiku neravnopravnost: poredbeni deo se u lingvistici i naziva 'komparativnom dopunom'. Na to upuuje i poloaj imenice 'rob' prema infinitivu, nalazei se u ulozi predikativa prema skraenom predikatu ('nego to je biti'). Ali nominativni oblik rei 'rob' u ovakvoj konstrukciji kakvu imamo zabeleenu stoji pre kao ravnopravan nego kao potiwen lan konstrukcije, pa ga tako moramo i shvatiti (kao i inae to poredbeni deo forme o kojoj raspravqamo smatramo sintaksiki ekvivalentnim sa poreenim, i za wega imamo termin 'ekvativ', ili 'ekvativni kompletiv'3). (b) U drugom se takoe moe, ali i ne mora pretpostaviti redukcija kao uslov za nastanak konstrukcije. Poetni segment naime moe se shvatiti kao skraena reenica sa izostalim egzistencijalnim glagolom: 'bre je sedlo'. U poredbenom delu sem poredbene rece stoji imenica 'kow' u nominativu. (1) I ovde je vidqiva semantika neravnopravnost, tj. potiwenost poredbenog lana prema poreenom (isp. komparativ 'bri'), ali i sintaksika ravnopravnost s wim (izraena jednakou oblika poreene i poredbene imenice: 'sedlo kow'). (v) U preostala dva sluaja poredbeni deo ne sadri nominativ, pa bi se reklo da je sintaksiki ipak potiwen poreenom, koji dodue takoe nema u svom sastavu nominativ, ali jasno upuuje na wega u funkciji neizjawenog subjekta ('on' ili sl.). Ipak, poreewe se ne tie samo subjekta nego i sadraja koji se poredi, pa je na to upueno adverbativnim odredbama 'od ovud od onud' (= odovud odonud). Ekvivalencija oblika svakako odrava naelo sintaksike ravnopravnosti meu segmentima. 2) Sintaksika struktura ovde ne ini sasvim povoqnu osnovicu za obrazovawe simetrine strukture. (a) Na jednoj strani je, naime, oblika jednakost elemenata poreene i poredbene polustrukture, koja znatno doprinosi simetriji: 'grob rob', 'sedlo kow', 'odovud odonud'. (b) Na drugoj je npr. leksiko znaewe tih elemenata, kao oznaka nejednakosti meu segmentima sugeriranog poredbenom recom 'nego'. Ali ova reca ne sugerira i disparitet znaewa, ve samo silaznu skalu vrednosti, npr. kvaliteta, intenziteta, kvantiteta i sl. Lekseme meutim pokazuju izvesnu nekompatibilnost, ak i antonimnost: 'grob' se semantiki suprotstavqa 'robu', kao u osetno mawoj meri 'sedlo' 'kowu', a u osetno veoj 'odovud odonud'. (v) Simetrina struktura je svakako vid paralelizma: silazna skala vrednosti podsea na gradaciju; a antonimijski odnos meu leksemama na kontrast. Gradacija i kontrast nadrastaju paralelizam, i u neku ruku ga neutralizuju, potiskujui ga u pozadinu kad osvoje teren u tolikoj meri da ovo mogu uiniti. 3) Sa gledita paremiolokoga vrednovawa interesantna je samo izreka: 'Bre sedlo nego kow'. Duhovitim paradoksom karikirana je
3
O tome se podrobnije raspravqa u Srpskoj sintaksi .
407
slika kada neveto ili nemarno vezano sedlo pada kowu preko glave (kad se kow naglo zaustavi ili krene nizbrdicom), naravno zajedno sa jahaem. 4) Sem upravo analizirane, ostale su forme rimovane: 'Boqe u grob nego bit' rob', 'Bri odovud nego odonud', 'Bri od ovud nego od onud'. U prvom sluaju rima je intencionalna, a u druga dva pre e biti prinudna. A u svim je konstrukcijama podjednako slaba.
2. Monopredikativne forme Glavninu grae za ovu konstrukciju ine monopredikativne forme. 1. Najvie ih je sa supstantivnim ili slinim elementima u poziciji poreenog i poredbenog lana. Visoka brojnost daje nam pravo da ovaj strukturni model smatramo jednim od najproduktivnijih od svih koje smo analizirali:4 238. Blia je kouqa nego haqina; 327. Boqa je mrava pogodba nego pretila pravda; 328. Boqa je razmiqena nego smiqena; 329. Boqa je slona inokotina nego neslona mnoina; 330. Boqa je una uma nego sto badawa mozga; 331. Boqa je tedwa nego i dobra radwa; 337. Boqe zlato i poizderato / Nego srebro zanovo kovato; 366. Boqe je i ta nego nita; 384. Boqe je potewe i u siromatvu nego bogatstvo bez potewa; 391. Boqe je svoje jaje nego tua koko; 392. Boqe je svoje lijeno nego tue vrsto; 460. Bre je wegovo magare nego drugoga at; 668. Glava je skupqa s jezikom nego bez jezika. 1) (a) 'Blia je kouqa', u prvom navedenom primeru, obrazuje reenicu u kojoj je subjekat 'kouqa', 'je' egzistencijalni glagol u funkciji reenine spone, a komparativ 'blia' obavqa funkciju pridevskog predikativa. To je poreeni segment globalne strukture, a poredbeni sem poredbene rece 'nego' sadri jo samo imeniki nominativ
4 Veinu primera prenosimo u fusnotu jer nema potrebe optereivati glavni tekst preko mere u kojoj je to opravdano za analizu: 310. Boqa je una pameti nego sto litara snage; 322. Boqa je dobra tedwa nego ravo teewe; 323. Boqa je bobova slama nego prazne jasli; 324. Boqa je i prazna torba nego vrag u torbi; 325. Boqa je istraga nego rava natraga; 326. Boqa je jedna razmiqena nego stotina uiwenijeh; 425. Boqi aa nego paa; 427. Boqi je gost nego prijateq; 428. Boqi je dobar glas nego zlatan pas; 429. Boqi je dram sree nego sto oka pameti; 430. Boqi je i mrav mir nego debeo proces; 431. Boqi je crn kola nego prazna torba; 432. Boqi (je) Luka no sva upa; 433. Boqi je wegov aa nego moj paa; 434. Boqi je svraak u ruci nego soko u planini; 435. Boqi je star nego bukila; 727. Gora je odvala nego povala; 730. Gori je enski jezik nego Turska sabqa; 759. Gri je nevjernik nego krivokletnik; 1495. Zlo se daqe uje nego dobro; 2785. La se pree primi nego istina; 1812. Jaa su dvojica nego sam Radojica; 1814. Jae je elo nego besjeda; 1865. Jezik gore moe posjei nego ma; 3139. Navaenik je gori nego krvnik; 3464. Nema nita gre nego kad oek prevali svoj vagan; 4496. Prije kadija iz Stambola nego hoxa iz Kotora; 4499. Prije e prestati rijeka tei nego kaluerska esa presuiti; 4599. Radij sam biti jednu godinu vo nego etiri krava; 5068. Sreniji (si) nego pametniji; 5084. Starija je Boija nego careva; 5716. ewa je kod nas dua nego litra luka; T. 65. Kod altora vaqa da su due lai nego noge; Dod. 22. Boqa je dobra inokotina, no rava zadruga; Dod. 23. Boqe je da si poprdqiv negoli ogovorqiv; Dod. 24. Boqe je kakvago babetina, nego prazna biqetina; Dod. 25. Boqe je moje puanstvo nego tvoje vlasteostvo; Dod. 26. Boqi ti je dobar strok nego rav svjedok.
408
JELENA JOVANOVI
'haqina'. (1) I ovde je vidna semantika potiwenost poredbenog dela u odnosu na poreeni, to se ispoqava komparativom 'blia'. (2) Ali u sintaksikom pogledu segmenti su ravnopravni. Nominativni oblik 'haqina' ponaa se kao subjekat redukovane reenice 'nego to je haqina', i taj bi ga status stavqao u neravnopravnu poziciju. Ali u obliku u kojem je primer zabeleen on kao oblik odrava ravnopravnost prema 'kouqa', ostavqajui utisak drugog subjekta uz isti predikat. (b) U drugom i etvrtom primeru odnosi su u temequ isti kao u prvom. Poreeni deo ini punu reenicu u kojoj 'mrava pogodba', odn. 'slona inokotina', ima funkciju subjekta sa atributom, 'je' je reenina spona, a komparativ 'boqa' pridevski predikativ. Poredbeni segment sastoji se od poredbene rece i imenikog nominativa sa atributom 'pretila pravda', 'neslona mnoina'. Nominativi dominiraju konstrukcijom i ostavqaju vrlo malo prostora za sumwu u ravnopravnost dvaju segmenata. Naprotiv: doprinose tome, a jasno bude i oseaj simetrinosti strukture. (v) U treem: 'Boqa je razmiqena nego smiqena' u ulozi inih lanova konstrukcije javqaju se pridevi 'razmiqena smiqena'. Sve ostalo identino je sa odnosima u prvom analiziranom sluaju. (g) U: 'Boqa je una uma nego sto badawa mozga' jezgreni elementi segmenata jesu kvantifikacijske jedinice imenica 'una', i broj 'sto' obe sa pratiocima u obliku genitiva jednine 'uma', i mnoine 'badawa (mozga)'. Ove okolnosti donekle zamagquju ravnopravnost lanova konstrukcije, ali se 'sto' i ovde moe smatrati potencijalnim drugim subjektom upravnoga glagola, pa prema tome i ravnopravnim elementom formacije. (g) U: 'Boqe zlato i poizderato / Nego srebro zanovo kovato' vidna je razlika u odnosu na konstrukcije sa atribuiranim lanovima, i ona se sastoji u tome to pridevi imaju status predikatoidnih, dakle ekslociranih atributa.5 Obim poredbene i poreene forme time je znatno uvean, a identitetom oblika naglaena je simetrija formi. (d) Po konstruktivnim svojstvima izdvaja se posledwi primer: 'Glava je skupqa s jezikom nego bez jezika'. Komparativ po izuzetku nije na poetku ve u unutrawosti konstrukcije, ispred same komparacijske forme: 'skupqa + s jezikom nego bez jezika'. Upadqiva je i razlika u obliku poreene i poredbene lekseme: instrumental stoji prema genitivu. Sve to ini da oslabi oseaj za simetriju forme, a poraste utisak kontrasta, iako ovaj nije sugeriran leskikim sredstvima (isp. ponovqenu leksemu 'jezik'). Ipak sintaksiki disparitet dovoqan je uslov za to. 2) Pored ostalog, i ovde je vrlo lako zapaziti da leksika postava segmenata, i to onaj wen deo koji uestvuje u simetrizacijskom procesu, ima esto antonimijski karakter: 'kouqa haqina', 'mrava pogodba pretila pravda', 'slona inokotina neslona mnoina', 'razmi5
O dislokaciji i dislokativima v. Srpsku sintaksu , 244.
409
qena smiqena', 'una sto badawa', 'zlato srebro'/'poizderato za novo kovato'. Negde je antonimnost jae, negde slabije vidqiva, ali je svuda prisutna ako ne u drugom vidu, onda kao izvesna razlika u tematskom statusu denotata ili sl. 3) Razmotriemo ovom prilikom i odnose u intonacijskoj strukturi naih primera: 'Blia je kouqa nego haqina', 'Boqa je mrava pogodba nego pretila pravda', 'Boqa je razmiqena nego smiqena', 'Boqa je slona inokotina nego neslona mnoina', 'Boqa je una6 uma nego sto badawa7 mozga', 'Boqa je tedwa nego i dobra radwa', 'Boqe zlato i poizderato / Nego srebro zanovo kovato', 'Boqe je i ta nego nita', 'Boqe je potewe i u siromatvu nego bogatstvo bez potewa', 'Boqe je svoje jaje nego tua koko', 'Boqe je svoje lijeno nego tue vrsto', 'Bre je wegovo magare nego drugoga at'. (a) Naa podvlaewa upuuju na doslednu realizaciju linearnog naela finalnog akcenta. Ali odnosi realno nisu svuda isti, ve ima kolebawa. (b) Naroito je vrsta takva slika intonacijskih kretawa tamo gde je linearno naelo podrano sintaksikim, tj. tamo gde na kraju segmenata stoje sintaksiki slabe, odn. potiwene forme ('Boqa je una uma nego sto badawa mozga'). (v) Oslabqena je u nekim sluajevima u kojima joj se sintaksiko naelo protivi. U konstrukciji: 'Boqa je mrava pogodba nego pretila pravda' kolebali smo se da li da kao nosioce glavnih akcenata obeleimo imenske rei ili pridevske atribute (Isp.: 'Boqa je mrava pogodba nego pretila pravda'). (g) U: 'Boqa je una uma nego sto badawa mozga' kad izblie razmotrimo primer, uini nam se da pretee akcenat upravne rei u svakom segmentu nad zavisnom: 'Boqa je una uma nego sto badawa mozga'. 4) Paremioloka vrednost naih formacija u osnovi je tipizirana, jer je u svima zastupqeno opte iskustvo, i u svima se uglavnom odnosi na kvalifikacijske momente. Time postaje jasna wihova uloga kao uputstava o dobru i zlu, o lepom i runom, o uzvienom i neprihvatqivom itd. Edukativni smisao van svake je sumwe. Ali pored ovako definisanih osnovnih osobenosti naih izreka javqaju se i neke dodatne, esto odluujue za ocenu wihove vrednosti kao poslovikih ostvarewa, i kao kreacija u kojima se ogleda narodni duh kao opta kompleksna kategorija umetnika, moralna, a i ivotna snaga kao takva. (a) U konstrukciji: 'Boqa je razmiqena nego smiqena' istie tvorac veliinu qudskog uma i mudroga delawa, nasuprot nesmotrenoj energiji. (b) U: 'Bre je wegovo magare nego drugoga at' visoko se uzdie pouzdan radnik i vrednost wegovih ostvarewa, nasuprot nepaqivom i neorganizovanom postupawu ak i sa kvalitetnijim sredstvima i sortnijim vrstama imetka. Itd.
6 7
B. Klai s. v.: stara mjera za teinu; u rimsko doba 70 grama". RMS s. v. (23): drvena kaca"; gomila, hrpa".
410
JELENA JOVANOVI
4) (a) Strukturna simetrija omoguuje uspeniji eufonizacijski postupak, pa je u naim primerima neto primetniji udeo rimovanih konstrukcija: 'Boqa je mrava pogodba nego pretila pravda', 'Boqa je razmiqena nego smiqena', 'Boqa je slona inokotina nego neslona mnoina', 'Boqa je tedwa nego i dobra radwa', 'Boqe je i ta nego nita'. (b) Naroito je dobro uspela rima u formaciji: 'Boqe zlato i poizderato / Nego srebro zanovo kovato', poto je poduprta drugim vidovima eufonizacije. (v) Upeatqivo deluje i: 'Boqe je potewe i u siromatvu nego bogatstvo bez potewa'. Prepoznajemo ukrten raspored ponovqenih leksema, koji uvek deluje osveavajue, iako je kao postupak vrlo prost, i reklo bi se neinventivan. Ovde je zastupqen samo jedan ponovqeni par, a drugi ine antonimi, to je zaista novina u odnosu na dosad analiziranu grau. 2. Prilazimo konstrukcijama koje se od prethodnih razlikuju samo po obliku poreenog komparativa. Umesto u obliku prideva, on je ovde u vidu priloke rei. I ovde je broj primera dobar pokazateq produktivnosti modela i tipiziranosti formacija:8 334. Boqe vide dva oka nego jedno; 338. Boqe zna tata i vilan nego tata sam; 339. Boqe je biti gospodar od poqa nego sluga u Novi; 342. Boqe je Boi nuan nego juan; 349. Boqe je da selo propadne nego u selu obiaj; 363. Boqe je i rawen nego ubijen (biti); 369. Boqe je malo slijepa nego premnogo lijepa; 385. Boqe je prazna vrea nego vrag u vrei; 418. Boqe ti zna stei nego ja trei; 5622. To moe biti prije nego Boi; Dod. 1176. Radija sam biti furba nego kurva. 1) (a) U izvesnom broju primera prilog je na svome mestu, jer u svojoj reenici ima status adverbativne odredbe uz glagol u predikatu: 'Boqe vide dva oka nego jedno', 'Boqe zna tata i vilan9 nego tata sam', 'Boqe je biti gospodar od poqa nego sluga u Novi' itd. (b) Kod drugih ga je mogue opravdati redukcijom: 'Boqe je malo slijepa nego premnogo lijepa'. Sekvenca 'boqe je' ima status dela reenine strukture u kojoj prilog funkcionie kao predikativ. Drugi deo je pridev 'slijepa', iji status u ovim strukturnim okolnostima nije sasvim jasan. Razjawewe odnosa mogue je preinakom priloga u pridev: 'Boqa je malo slijepa nego premnogo lijepa'. Ali vidimo da je preinakom izmewena sutina odnosa. Ta struktura boqe podnosi, ili preciznije reeno, trai dopunu u obliku infinitiva, ili prezenta i rece 'da': 'boqe je biti' // 'boqe je da budem/bude/bude // da se bude'.
8 Suvine primere opet preseqavamo u fusnotu: 352. Boqe je danas jaje nego sjutra koko; 357. Boqe je znano s manom nego neznano s falom; 361. Boqe je biti pijetao jedan dan nego koko mjesec; 386. Boqe je pri puta naoparna nego zemqa smoana; 419. Boqe (ti) je da te era Turin sa sabqom nego vabo s pelom; 574. Vie vaqa star no bukila; 575. Vie vide oi nego oko; 576. Vie vide etirioka nego dva; 577. Vie zna tata i vilan nego tata sam;!!! Volij sam da mi moja zemqa krv popije nogo tua. 9 B. Klai s. v. (1): tal. (villano) neotesanac; seqak; prostak, divqak".
411
(v) U treima upotreba priloga nije niim vidqivim ni uslovqena ni opravdana: 'Boqe je Boi nuan nego juan', 'Boqe je prazna vrea nego vrag u vrei'. I ovde je prilog u ulozi predikativa, ali prema wemu stoji subjekat u obliku imenikog nominativa. Preinaewe priloga mogue u pridev: 'Boqi je Boi nuan nego juan', 'Boqa je prazna vrea nego vrag u vrei'. (g) Rado bismo se sloili da je re o greci da nije vie puta ponovqena. Nema izgleda ni svesti nau konstrukciju na dijalekatska odstupawa u sintaksi. Objawewe lei na drugoj strani, i ono je vrlo karakteristino za tip oblika, kao i za pravac nae disakusije o wima. Naime, tipizacija formi u naglaeno produktivnim konstrukcijama moe prei granice sintaksiki opravdanog naina uobliewa formi. Nivelacija negira sintaksiku logiku, i u prvi plan istie ono to bi De Sosir nazvao 'formama koje daje obiaj', a to je u stilistici definisano kao idiomatizacijski princip strukturnog izolovawa formi, odnosno wihovog osloboewa od gramatikog uzusa i podvoewa pod druge mehanizme izgradwe iskaznih formi.10 (d) Ovde smo naveli i konstrukciju: 'Radija sam biti furba11 nego kurva' sa neobinim oblikom predikata 'radija sam biti' umesto 'radije bih bila // u biti' ili sl. 2) to se tie naih primera kao poredbenih formacija, one se ne razlikuju bitnije od ostalih analiziranih. Ipak se primeuje prilina raznovrsnost u odnosima, pa emo se blie uveriti u wihovu prirodu. (a) U prvom primeru: 'Boqe vide dva oka nego jedno' poreeni deo se sastoji od subjekatske forme u kojoj uestvuje broj 'dva' sa svojom genitivskom dopunom 'oka'. Predikat je 'vide', a 'boqe' rekli smo da ima funkciju adverbativne odredbe (za nain). Poredbeni deo sastoji se od poredbene rece i nominativa 'jedno'. Bez obzira na nejednakost oblika, jasno je da nominativ korespondira sa subjektom, i ponaa se kao wegov ekvivalent, i parwak u odnosu prema predikatu. Ravnopravnost segmenata time je dokazana, ali nije u potpunosti razjawen status poredbenog nominativa: on upuuje na postojawe paralelnog neizjawenog predikata iji je on stvarni subjekat: 'Boqe vide dva oka nego to vidi jedno (oko)'. (b) U drugom: 'Boqe zna tata i vilan nego tata sam' ponovqena leksema 'tata' doprinosi utisku visoke simetrije meu segmentima. U poreenom delu i ovde je na poetku komparativ 'boqe' u funkciji adverbativne odredbe za nain. Za wom sledi predikat 'zna', pa subjekatska naporedna konstrukcija sa veznikom 'tata i vilan'. Poredbeni
10 Podrobnije o idomatizacijskim procesima v.: R. Simi, Opta stilistika, 2. izd. NDSJ, Beograd 2002, 304 i d. Isp. i kratke napomene o tome u Srpskoj sintaksi , 1617. 11 Nismo nali ovu re u renicima kojima se sluimo. Ako je isto to i 'furda', onda odgovara RMS s. v. (23): kalo, kart": fig. prezr. fukara, odrpanac, propalica".
412
JELENA JOVANOVI
deo sastoji se od poredbene rece 'nego', imenikog nominativa i wegovog ekslociranog atributa 'tata sam'. (v) U treem: 'Boqe je biti gospodar od poqa nego sluga u Novi', poreeni segment sastavqen je od komparativa 'boqe' u funkciji predikativa, reenine spone 'je biti' i subjekta 'gospodar' sa padenim atributom 'od poqa'. Poredbeni obuhvata poredbenu recu, nominativ 'sluga' i padeni atribut prilokog zanewa 'u Novi' (= u Novom). (g) U sledeem po redu navedenom: 'Boqe je Boi nuan nego juan' poetna pozicija opet pripada komparativu 'boqe' po ve poznatom naelu preoblikovawa u tipiziranu kosntrukciju on zamewuje pridevski komparativ 'boqi', a za ovim dolazi egzistencijalni glagol pa subjekat 'Boi' sa ekslociranim atributom 'nuan'. U komparativnom delu za recom 'nego' sledi samo ekslocirana atributska odredba 'juan'. Ekvivalencija dvaju atributa doprinosi simetrinom utisku koji ostavqa konstrukcija. (d) U konstrukciji: 'Boqe je da selo propadne nego u selu obiaj' poreeni deo je neto komplikovaniji, jer sem komparativa i wegovoga glagolskog pratioca 'boqe je' u predikatskom delu sadri i dopunu u obliku prezenta sa veznikom 'da propadne'. Pored toga imamo i subjekat 'selo'. U poredbenom stoji takoe imenica u nominativu 'obiaj', a pored we i padeni atribut 'u selu'. Kao i obino, nominativi meu sobom korespondiraju i oseaju se kao sintaksiki ekvivalenti, tj. kao subjekti istoga upravnog predikata. No znamo da poredbeni nominativ ipak sugerira i drugu mogunost analize: da u wegovoj pozadini stoji neizjaweni predikat poredbene reenice 'nego u selu obiaj da propadne'. Pored sintaksike ekvipotencije, ovo znai i simetriju globalne strukture. 2) Sa gledita paremiolokog i ovde se mogu izdvojiti poznate kategorije izreka. (a) Konstrukcije: 'Boqe zna tata i vilan nego tata sam', 'Boqe ti zna stei12 nego ja trei', 'To moe biti prije nego Boi', 'Radija sam biti furba nego kurva' odnose se na konkretna lica i dogaaje, pa su shvatqive kao izreke kojima se ta fakta vrednuju prema uobiajenim kriterijima za datu sredinu. (b) Forme: 'Boqe je biti gospodar od poqa nego sluga u Novi', 'Boqe je Boi nuan nego juan', 'Boqe je da selo propadne nego u selu obiaj' takoe su vezane za konkretne situacije, ali imaju neto optiji karakter, jer konkretno iskustvo uoptavaju do kategorijalnog sadraja. Kao takve svakako su upotrebqive u edukativne svrhe, ali ne i u ulozi sredstava viih duhovnih manifestacija, poznatih poslovikim tvorevinama u pravom smislu rei. (v) Izreke: 'Boqe vide dva oka nego jedno', 'Boqe je i rawen nego ubijen (biti)', 'Boqe je malo slijepa nego premnogo lijepa', 'Boqe je prazna vrea nego vrag u vrei' odnose se na opte pojmovne sadra12 Poslovica je shvatqiva pod pretpostavkom da je 'stei' u stvari dijalekatska forma za 'stojei'.
413
je. Neke od wih prekorauju motive koji su uslovili wihov nastanak i metaforikom transpozicijom prenose svoju vanost i na iri krug tematskih sadraja. (a) Prva pomou 'dva oka' simbolizuje skupni napor kao produktivniji od individualnog. (b) Druga uz pomo prideva 'rawen' aludira na svaku priliku u kojoj se ovek nae pod pretwom unitewa, a ima izgleda da proe sa malim gubicima. 3) U nekim primerima zapaa se rima: 'Boqe je Boi nuan nego juan', 'Boqe je malo slijepa nego premnogo lijepa'. 3. U sledeoj grupi imamo konstrukcije u kojima poredbena forma korepsondira sa zavisnim elementima poreene: 239. Blie sam grobu nego domu; 333. Boqe (bi bilo) da sam rodila klupko pree (nego wega); 347. Boqe je danas pet nego sjutra est; 359. Boqe je ikad nego nikad; 370. Boqe je navrh laza nego nadno laza; 421. Boqe ti je noas ovsenice nego sjutra pogae; 578. Vie je dana nego godina; 579. Vie je dana nego kobasica; 580. Vie je jagweih koa na pazaru nego ovijih; 581. Vie je qudi pomrlo od jela i od pia nego od gladi i ee; 611. Volij sam da mi gazi po grobu nego po trbuhu; 613. Volij sam do noi nego wegove pomoi; 617. Volim danas peenu evu nego sjutra koko; 621. Volim sebe nego tebe; 625. Voli svoje zlo nego tue dobro; 1171. e je boqe vuku nego u Rakovcu? 4564. Punica voli zeta nego sina; T. 82. Lake bi sauvao kapu muha, nego ensko. 1) (a) U prvom primeru: 'Blie sam grobu nego domu' nije izjawen subjekat. Poreeni segment sadri egzistencijalni glagol i priloki komparativ u funkciji predikativa 'blie sam', kao i adverbativnu odredbu u dativu 'grobu'. U poredbenom segmentu sadran je takoe dativ sa istim funkcionalnim karakteristikama. Dva dativa doprinose simetrizaciji konstrukcije, ali glavnina poreene forme umawuje to i ima dejstvo desimetrizatora. (b) U drugom: 'Boqe (bi bilo) da sam rodila klupko pree (nego wega)' simetrija je potisnuta sasvim u pozadinu, koliko usled opsega elemenata koji u woj ne uestvuju, toliko i usled neravnotee meu elementima koji bi trebalo da je grade. Prvi segment, naime, sastoji se od komparativa sa egzistencijalnim glagolom 'boqe bi bilo', ali i dopunske zavisne klauze 'da sam rodila' sa objektom i wegovim genitivskim atributom 'klupko pree'. Poredbeni deo ine samo komparativna reca i akuzativ 'wega' sa karakteristikama objekatske dopune. Dva objekta mogla bi obrazovati simetrinu formu da nisu tako nejednaki po opsegu. (v) U treem: 'Boqe je danas pet nego sjutra est' simetrizacijski faktor takoe je u pozadini konstruktivnih odnosa, iako je podran od veeg broja elemenata. U poreenom delu sem komparativa i egzistencijalnoga glagola zastupqeni su prilog 'danas' u funkciji vremenske odredbe i broj 'pet' kao subjekat. U poredbenom delu stoje takoe priloka re i broj sa istim funkcionalnim svojtvima kao u pordbenom. Ali verovatno je simetrija zatamwena kontrtastom, koji je istak-
414
JELENA JOVANOVI
nut u prvi plan, i koji je zasnovan na semantikim distinkcijama istih rei koje bi vaqalo da ine bazu simetrije. Prepoznajemo prema tome jedan od uslova simetrizacije: a to je paralelizam kako u oblicima i funkcijama lanova konstrukcije, tako i u wihovoj semantikoj saglasnosti. Osnovu simetrije ini prost paralelizam, a kontrast i gradacija umawuju wegovo dejstvo. (g) Primetni su po broju i konstruktivnim osobinama primeri: 'Volim danas peenu evu nego sjutra koko', 'Volim sebe nego tebe', 'Voli svoje zlo nego tue dobro', 'Punica voli zeta nego sina'. Prva upadqiva karakteristika wihova jeste odsustvo komparativa u poreenom segmentu. Druga: neto od uloge komparativa preuzeo je glagol 'voleti' u predikatu, koji uvek ima oblik prezenta. Broj primera upuuje na izostanak komparativa u tim okolnostima kao na tipizacijsku pojavu, kao i na produktivnost modela o kojem je re. Ostale karakteristike ovih primera sline su kao i inae: u poreenom segmentu prvog nalaze se priloka re i blii objekat sa atributom 'danas peenu evu', a u poredbenom prilog i objekat bez atributa 'sjutra koko'. Kontrast i ovde smeta da simetrija doe do izraaja. U drugom su 'sebe' i 'tebe' blii objekti, kao i u potowem, a u treem pored objekata imamo i atribute 'svoje zlo tue dobro'. Svuda je kontrast ometajui faktor. (d) Neobine su formacije: 'Volij sam da mi gazi po grobu nego po trbuhu', 'Volij sam do noi nego wegove pomoi'. Neobian je upravo komparativ 'volij(i)', koji ne stoji prema pridevskoj ve prema glagolskoj rei, i po svoj prilici upotrebqava se iskquivo u obrtima kakve analiziramo. Ako postoji ikakvo objawewe za ovu udnu pojavu, onda je ono jednako ranije datom za neke druge komparativne konstrukcije. Naime, kao to mislimo da je izostanak komparativa delo tipizacijskog procesa, istim time je uzrokovana i komparativska transformacija glagola 'voleti'. 2) U odnosu na premioloku funkciju nae se konstrukcije mogu razvrstati u dve grupe. (a) U prvoj su izreke sa konkretnim sadrajem koje ne prelaze prag iskaza o tom sadraju: 'Blie sam grobu nego domu', 'Boqe (bi bilo) da sam rodila klupko pree (nego wega)', 'Boqe je danas pet nego sjutra est', 'Boqe ti je noas ovsenice nego sjutra pogae', 'Volij sam da mi gazi po grobu nego po trbuhu', 'Volij sam do noi nego wegove pomoi', 'Volim danas peenu evu nego sjutra koko', 'Volim sebe nego tebe', 'Voli svoje zlo nego tue dobro'. Posebnu pawu zasluuje samo prva, u kojoj su prostorni odnosi uzeti za simbole starosti i blizine smrti. (b) Ni u drugoj grupi primera smisao izreka nije daleko od praktinog ivota: 'Boqe je ikad nego nikad', 'Boqe je navrh laza13 nego nadno laza', 'Vie je dana nego godina', 'Vie je dana nego kobasica', 'Vie je jagweih koa na pazaru nego ovijih', 'Vie je qudi pomrlo
13 RMS s. v.: wiva dobivena krewem ume i paqewem lia i grawa; uma poseena u tu svrhu, lazina"; uzak put, prolaz, otvor u ogradi".
415
od jela i od pia nego od gladi i ee', 'e je boqe vuku nego u Rakovcu?', 'Punica voli zeta nego sina', 'Lake bi sauvao kapu muha, nego ensko'. Interesantne su forme sa sposobnou metaforike transpozicije znaewa. (ba) Takav je drugi primer: 'Boqe je navrh laza nego nadno laza (dogovoriti se)' u kojem 'laz' ne upuuje samo na mesto gde se obavqa posao, nego simboliki i na svaki poduhvat kao takav na ijem je poetku preporuqivo imati jasne predstave o toku i rezultatima. (bb) U dva koji slede za analiziranim aludira se na duinu vremena, i potrebu da se pametno raspolae vremenom, a i svim onim to se ima. (bv) Izreka: 'Vie je jagweih koa na pazaru nego ovijih' opomiwe da smrt ne gleda na vreme i doba, ve odnosi svoj krvavi danak bez broja i reda. 3) (a) Utisak o neto uveanom broju primera sa rimom nego u ranijim poglavqima ni ovde nije demantovan: 'Blie sam grobu nego domu', 'Boqe je danas pet nego sjutra est', 'Boqe je navrh laza nego nadno laza', 'Volij sam do noi nego wegove pomoi', 'Volim sebe nego tebe'. Ako su neke rime neuverqive, druge prinudne itd., ali su tree vrlo uspele. (b) No da tvorac izreke nije uvek raspoloen da traga za rimom, pokazuje formacija: 'Volij sam da mi gazi po grobu nego po trbuhu'. Umesto rogobatnog 'trbuha' na raspolagawu je bila ekspresivna leksema 'drob', koja bi podigla glasovnu vrednost forme na visok nivo. Ali se autor odluio za neeufoniziranu varijantu, verovatno prosto ne mislei na ovaj problem. 4. Pristupamo konstrukcijama u kojima je upotrebqen infinitiv: 340. Boqe je biti i izbijenu nego posve ubijenu; 344. Boqe je vjerovati svojim oima nego tuim rijeima; 346. Boqe je (gledati) iz glavice nego iz tamnice; 355. Boqe je za godinu volom nego sto godina kravom (biti); 360. Boqe je imati ravu godinu nego ravu susjedu; 362. Boqe je i praznu vreu pod pazuhom nositi nego vraga u woj; 364. Boqe je i rawenu nego (po sve) ubijenu (biti); 368. Boqe je kukavicu u ruci no sokola u planini (imati); 373. Boqe je na se nego u se (metati); 377. Boqe je nita ne znati nego kojekako; 379. Boqe je o svoj astal i lo nego o tu bogat no otirati; 381. Boqe je pokliznuti nogom nego jezikom; 424. Boqe udno laza nego navrh laza (dogovoriti se); 572. Vie voli vjerovati oima nego uima; 610. Volij sam brata za krvnika nego tuina za gospodara (imati); 1546. Igla e probiti prije mladu kou nego staru; 2801. Lake je uvati ovce nego novce; 4498. Prije e mati zaboraviti svoje roene nego Bog svoje stvorewe; 5900. U ratu je boqe kowa za neprijateqski plot vezati (nego za svoj); T. 83. Lake je sauvati zeca u goru, nego enu u domu. 1) Po optim strukturnim osobinama ovi su primeri slini onima iz prethodne take, a to znai da simetrizacijski elementi imaju zavisni oblik ili sl. (a) U prvom navedenom sluaju: 'Boqe je biti i izbijenu nego posve ubijenu' konstruktivni odnosi sugeriraju analizu po kojoj kompara-
416
JELENA JOVANOVI
tiv u prvom segmentu 'boqe' ima karakter subjekta, a dativ 'izbijenu' predikativne dopune. U drugom delu pored poredbene rece zastupqen je opet dativski oblik sa svojim prilokim pratiocem. Dativi znatno doprinose utisku simetrizovanosti. Ali diferencijalni elementi, naroito prilog 'posve' slabe taj utisak. (b) U drugom: 'Boqe je (gledati) iz glavice nego iz tamnice' 'boqe je' se moe smatrati sastavqenim od predikativa i reenine spone, a infinitiv 'gledati' u tom sluaju je subjekat. Poredbenu strukturu ine oblici genitiva s predlogom u funkciji prilokih odredaba. (v) U treem: 'Boqe je vjerovati svojim oima nego tuim rijeima' analiza je takoe uobiajena: 'boqe' ima status predikativa, a infinitiv 'vjerovati' subjekta reenice. Poreenom segmentu pripada jo dativska dopuna 'svojim oima', kojoj u poredbenom delu odgovara ekvivalentna forma 'tuim rijeima'. Dominacija ovih elemenata konstrukcijom znatno utie na utisak simetrizovanosti globalne strukture, a umawuje ga donekle kontrast meu leksemama. (g) U konstrukciji: 'Boqe je imati ravu godinu nego ravu susjedu' u komparacijskoj strukturi uestvuju blii objekti sa svojim atributima 'ravu godinu ravu sujsedu'. Simetrizacijski utisak je naglaen, a kontrast meu leksemama slab. (d) U: 'Boqe je i praznu vreu pod pazuhom nositi nego vraga u woj' oseaj simetrije je slab, a dosta je naglaen kontrast. Desimetrizacijski deluju drugi sporedni elementi konstrukcije, koji je donekle rasipaju i preobraaju u donekle difuznu narativnu strukturu. () Konstrukcija: 'Boqe je nita ne znati nego kojekako' deluje sasvim asimetrino. Tome je uzrok kategorijalna razlika izmeu zamenice 'nita', koja ima status akuzativnog blieg objekta, i priloga 'kojekako' u funkciji odredbe za nain. 2) Paremioloka vrednost naih konstrukcija neobino je ujednaena. (a) Samo u dva sluaja tvorac se (preko line zamenice ili odgovarajueg oblika predikata) poziva na konkretne iwenice: 'Vie voli vjerovati oima nego uima', 'Volij sam brata za krvnika nego tuina za gospodara (imati)'. (b) Svi ostali imaju opti smisao, ali ne prelaze prag svakodnevnih iskustvenih kvalifikatora edukativno intencioniranih i usmerenih na moralne kategorije bitne za ponaawe generacija: 'Boqe je biti i izbijenu nego posve ubijenu', 'Boqe je vjerovati svojim oima nego tuim rijeima', 'Boqe je za godinu volom nego sto godina kravom (biti)', 'Boqe je imati ravu godinu nego ravu susjedu', 'Boqe je i praznu vreu pod pazuhom nositi nego vraga u woj' itd. 3) Srazmerno je visok udeo rimovanih formacija: 'Boqe je biti i izbijenu nego posve ubijenu', 'Boqe je vjerovati svojim oima nego tuim rijeima', 'Boqe je za godinu volom nego sto godina kravom (biti)', 'Boqe je imati ravu godinu nego ravu susjedu', 'Boqe je i rawenu nego (po sve) ubijenu (biti)', 'Boqe je na se nego u se (metati)', 'Boqe je pokliznuti nogom nego jezikom', 'Boqe u dno laza nego navrh laza (dogovoriti
417
se)', 'Vie voli vjerovati oima nego uima', 'Lake je uvati ovce nego novce', 'Prije e mati zaboraviti svoje roene nego Bog svoje stvorewe', 'Lake je sauvati zeca u goru, nego enu u domu'. 5. Ovim nismo iscrpli grau sa infinitivom, niti sa tipiziranom monopredikativnom strukturom. Razgledaemo jo i sledeu grupu primera:14 335. Boqe ga je na putu odrijeti nego na domu poharati; 343. Boqe je vjerovati nego probati; 345. Boqe je vreu otresti nego torbu naeti; 353. Boqe je dijeliti nego prositi; 354. Boqe je dobroga sluiti nego ravu zapovijedati; 356. Boqe je zemqu prodati nego joj obiaj izgubiti; 361. Boqe je i na najravijem kowu jahati nego pjeice ii; 365. Boqe je i suha kruca pojesti nego se naopako u smok hvatati; 371. Boqe je na mekiwama dobiti nego na zlatu tetovati; 382. Boqe je popa vezati nego za wim potezati; 383. Boqe je poteno umrijeti nego sramotno ivqeti; 388. Boqe je samoovati nego sramotovati; 389. Boqe je sa starim patiti nego s mladim plakati; 415. Boqe se s dunikom nagoditi nego sudom potezati; 416. Boqe se s junakom biti nego s rom qubiti; 417. Boqe se s oekom pobiti nego s rom celivati; 420. Boqe ti je izgubiti glavu / Nego svoju ogr'jeiti duu; 422. Boqe ti se s oekom ubiti no s rom qubiti; 438. Boqu e uti nego e rei; 615. Volim vjerovati nego ii te pitati; 623. Volim u dobro sluiti no u ravo zapovijedati; 2978. Lake je vjerovati nego ii te pitati; 2799. Lake je kamewe uz brdo vaqati nego s ludim razgovarati; 2800. Lake je stei nego sauvati; 2802. Lake se poteno namiriti nego sramotno potezati; 3133. Munije je sauvati nego stei; 4165. Oima vie vaqa vjerovati nego uima; 4598. Radij bih te ubiti nego se posvetiti; 5102. Stidnije je ukrasti nego pitati; T. 6. Boqe je poteno sakriti, nego ravo prikazati; Neobj. 5. Boqe je pjevati, nego plakati; Dod. 40. Volij bi se osvetiti nego li posvetiti. 1) Primere smo razvrstali u dve grupe: u prvoj je uporina re priloki komparativ 'boqe', a u drugoj razliite druge uglavnom
14 Usled preobimnosti materijala, wegov deo premetamo u fusnotu: 372. Boqe je na putu deset puta umrijeti nego kod kue jedanput; 374. Boqe je ne obrei nego rijene drati; 375. Boqe je ne poeti nego ne doeti; 376. Boqe je nepravo trpqeti nego nepravo initi; 380. Boqe je povieti nego vieti; 390. Boqe je svato jesti nego svato govoriti; 394. Boqe je site komarce trpqeti nego gladne naputati; 395. Boqe je s mirom nego s irom; 396. Boqe je u dobra dvoriti nego u zla goditi; 397. Boqe je s mudrijem plakati nego s ludim pjevati; 398. Boqe je s muem od gumna do gumna nego (samoj) od sina do sina; 393. Boqe je svoju crkvu pokriti nego tuu; 399. Boqe je s pomou nego sa snagom (raditi); 400. Boqe je umjeti nego imati; 401. Boqe je u pojatu fukati no u polau hukati; 402. Boqe piti a zlo biti / No ne piti a zlo biti; 403. Boqe se i zaduiti nego naruiti; 404. Boqe se iz daqega qubiti nego se iz bliza mrziti; 405. Boqe se i na brani voziti nego pjeice hoditi; 406. Boqe se i od po puta vratiti nego ravim (putem) do kraja ii; 407. Boqe je jedan put zaplakati no sto puta uzdahnuti; 408. Boqe se i jedan put zacrqeniti nego sto puta blijeeti; 409. Boqe se navrh vinograda dogovoriti nego se nadno wega koriti; 410. Boqe se nadno wive dogovoriti nego se na uvratinama karati; 411. Boqe se na uvratinama dogovarati nego se nasred wive karati; 412. Boqe se i povratiti a imati nego ekati a nemati; 413. Boqe se poteno skriti no sramotno prikazati; 414. Boqe se s boqim ruiti no s grim druiti; 614. Voli Kule na kocu uati nego zao ruak ruati; 619. Volim mastan kapati/ Nego gladan plakati; 622. Volim s mudrim plakati nego s ludim pjevati.
418
JELENA JOVANOVI
priloki komparativi, ali i glagol 'voleti', kao i wegov pridevski komparativ. Svuda su upotrebqena dva infinitiva, i svuda su oni faktor komparacije, i faktor simetrizacije strukture. (a) U veem broju navedenih primera: 'Boqe je vjerovati nego probati', 'Boqe je dijeliti nego prositi', 'Boqe je samoovati nego sramotovati', 'Boqu e uti nego e rei', 'Volim vjerovati nego ii te pitati', 'Lake je stei nego sauvati', 'Munije je sauvati nego stei', 'Stidnije je ukrasti nego pitati', 'Boqe je pjevati, nego plakati', 'Volij bi se osvetiti nego li posvetiti' sueqeni su sami infinitivi. U svima je poredbeni segment u postpoziciji poreenog, i veina poiwe komparativom. (aa) Izuzetak je konstrukcija sa glagolom 'voleti': 'Volim vjerovati nego ii te pitati' koja nam je poznata kao rtva tipizacijskih preoblika. Poreeni deo sadri jo infinitiv 'vjerovati', a poredbeni po izuzetku dva 'ii te pitati'. Niz infinitiva vie sugerira otvorenu cikliziranu strukturu nego zatvorenu simetrinu. I vie gradacijsku nego niveliranu sa uravnoteenim odnosima izmeu lanova. (ab) Izuzetak je i sluaj sa komparativom 'volij(i)': 'Volij bi se osvetiti nego li posvetiti' sa neobino oblikovanim potencijalom egzistencijalnoga glagola bez radnog prideva ('bi' umesto 'bio bi'). Poredbena reca praena je i upitnom, svakako kao pojaivaem: 'nego li'. Pojaawe se tie samog poreewa, i istie nejednakost vrednosti infinitivnih sadraja: daleko je vanije 'osvetiti se' nego 'posvetiti'. U formalnom smislu konstrukcija je simetrina, ali u znaewskom je gradacijski momenat u prvom planu. (av) U nekim daqim primerima konstrukcija je jednoobrazna: 'Boqe je vjerovati nego probati'. Na poetku je komparativ u funkciji prilokog predikativa sa egzistencijalnim glagolom kao reeninom sponom, a za ovima u poziciji subjekta dolaze infinitivi. Oni ine simetrinu strukturu. Leksiki oni su heteronimni, a dosta esto i u odnosu antonima: 'vjerovati probati', 'dijeliti prositi', 'samoovati sramotovati', 'uti rei', 'stei sauvati' itd. Predmet poreewa uvek je glagolska radwa infinitiva. Na aspekt poreewa upuuje komparativ: po pravilu je to nain ('boqe', 'lake', 'munije', 'stidnije'). Ali svaki put se insistira na odnosu radwe i aktera: 'Boqe je za tebe, mene, svakoga' itd. (ag) U drugim primerima komparativ obavqa drukije sintaksike slube, npr. objekatsku: 'Boqu e uti nego e rei'. Predmet poreewa nije sama glagolska radwa, ve ono s im se u vezi ostvaruje. (b) Infinitivi su nekad praeni glagolskim determinatorima raznih vrsta i funkcija. Pri tome neki determinatori oblikom i funkcijama ispoqavaju tewu ka simetriji, a drugi ne. (ba) Daleko preteu sluajevi sa simetrinom organizacijom, pa ih zato delimo opet u dve skupine, i prvo navodimo konstrukcije sa adverbativnom funkcijom determinatora: 'Boqe je na mekiwama dobiti nego na zlatu tetovati', 'Boqe ga je na putu odrijeti nego na domu poharati', 'Boqe je poteno umrijeti nego sramotno ivqeti', 'Volim u
419
dobro sluiti no u ravo zapovijedati', 'Lake se poteno namiriti nego sramotno potezati', 'Boqe je poteno sakriti, nego ravo prikazati'. U prvom i drugom od ovih u funkciji adverbativnih odredaba imamo padene oblike lokativa 'na putu na domu', odn. 'na mekiwama na zlatu', sa oiglednim simetrizacijskim namerama autora(umesto 'na domu' moglo se upotrebiti obinije 'kod kue' ili sl.). U ostalima su upotrebqene priloke rei: 'poteno sramotno', 'dobro ravo' itd. Sa malim odstupawima ('odrijeti poharati') leksiki sastav poredbene forme je antonimski, to otkriva i nameru tvorca izreke da obrazuje kontrast. (bb) Sada uzimamo u razmatrawe konstrukcije sa dopunskom funkcijom determinatora: 'Boqe je vreu otresti nego torbu naeti', 'Boqe je sa starim patiti nego s mladim plakati', 'Boqe se s dunikom nagoditi nego sudom potezati', 'Boqe se s junakom biti nego s rom qubiti', 'Boqe se s oekom pobiti nego s rom celivati', 'Boqe ti je izgubiti glavu / Nego svoju ogr'jeiti duu', 'Boqe ti se s oekom ubiti no s rom qubiti', 'Oima vie vaqa vjerovati nego uima'. Ree u toj funkciji imamo akuzativni blii objekat 'vreu torbu'; a ee daqi instrumentalni: 'sa starim s mladim', 's dunikom sudom' itd. (v) U asimetrino graenim formacijama: 'Boqe je dobroga sluiti nego ravu zapovijedati', 'Boqe je zemqu prodati nego joj obiaj izgubiti', 'Boqe je i na najravijem kowu jahati nego pjeice ii', 'Boqe je i suha kruca pojesti nego se naopako u smok hvatati', 'Boqe je popa vezati nego za wim potezati', 'Lake je kamewe uz brdo vaqati nego s ludim razgovarati' imamo razliite kombinacije. Prvi primer sadri blii akuzativni 'dobroga' prema dativskom daqem objektu 'ravu'. U drugom imamo par bliih objekata 'zemqu obiaj', ali je drugi praen posesivnim dativom 'joj'. U treem prema padenom adverbativnom stoji priloki kvalifikator glagolskog sadraja po nainu. Itd. Asimetrija jasno otkriva ne samo kontrastnu strukturu, nego i gradacijski uspon ili pad intenziteta naracije. 2) Paremioloka vrednost i ovdawih primera odgovara proseku utvrenom za ovu kategoriju konstrukcija. (a) Kod nekih je vidqiva veza sa konkretnim iskustvenim iwenicama, koja ostaje vrsta: 'Boqe ga je na putu odrijeti nego na domu poharati', 'Boqe je popa vezati nego za wim potezati', 'Boqe ti je izgubiti glavu / Nego svoju ogr'jeiti duu', 'Boqe ti se s oekom ubiti no s rom qubiti', 'Boqu e uti nego e rei', 'Volim vjerovati nego ii te pitati', 'Volim u dobro sluiti no u ravo zapovijedati', 'Radij bih te ubiti nego se posvetiti', 'Volij bi se osvetiti nego li posvetiti'. (aa) Katkada izreka svojim smislom i intencijama uglavnom ostaje verna konkretnom podatku, ne teei da ga prevazie. Tako u prvom od ovih primera oseamo zvuk dogovora oko naina na koji e se nekome uiniti nepravda, ili naplatiti odmazda. U potowa dva tvorac izreke
420
JELENA JOVANOVI
izraava sopstveno raspoloewe prema nekome, ili prema vrsti delawa u datoj prilici. (ab) Drugi put se primeuje delimino prekoraewe konkretnog i zalaewe u sferu optih razmiqawa o svrsishodnom ponaawu prema wemu (kao npr. u drugom i treem primeru). (av) Naroito je bitno skrenuti pawu na primer: 'Boqu e uti nego e rei'. Rasprava o konkretnom dogaaju moe se kao celina shvatiti simboliki, i primewivati u nizu istovrsnih situacija. (ag) Primeri tipa: 'Boqe ti se s oekom ubiti no s rom qubiti' i sl. vie su formalno vezani za konkretne iwenice (ovde za sagovornika), a stvarno imaju opti smisao. (ba) Veina, meutim, odnosi se na tip ponaawa u vezi sa ovom ili onom vrednou ili kategorijom stvari, a ne na konkretne iwenice u konkretnoj situaciji: 'Boqe je vjerovati nego probati', 'Boqe je vreu otresti nego torbu naeti', 'Boqe je dijeliti nego prositi', 'Boqe je dobroga sluiti nego ravu zapovijedati', 'Boqe je zemqu prodati nego joj obiaj izgubiti' itd. (bb) Meu wima su naroito vredne one koje ispoqavaju sposobnost metaforikog transfera sa jedne vrste fakata na drugu: 'Boqe je i suha kruca pojesti nego se naopako u smok hvatati', 'Oima vie vaqa vjerovati nego uima' itd. 'Naopako se hvatati u smok' ne znai zapravo samo opomenu protiv oblapornosti, nego i protiv neopreznosti i neodmerenosti u svakom poduhvatu. 'Oi' i 'ui' ovde simbolizuju direktno iskustvo, koje je sigurno, i ono koje je steeno verbalnim kanalima, s kojim ne treba biti siguran. 3) (a) Kao i obino, i ovde smo primetili pojavu rime: 'Boqe je popa vezati nego za wim potezati', 'Boqe ti se s oekom ubiti no s rom qubiti', 'Volij bi se osvetiti nego li posvetiti' itd. (b) Karakteristino je, i za razumevawe prirode poslovica vrlo znaajno napomenuti da konstrukcija sa stihovanom formom: 'Boqe ti je izgubiti glavu / Nego svoju ogr'jeiti duu' ne pokazuje sklonost ka rimi. 3. Polipredikativne forme Preostale su nam polipredikativne konstrukcije ove vrste. Iako su srazmerno brojne, one ne pokazuju veu strukturnu raznovrsnost, pa emo ih prikazati zajedno:15 348. Boqe je da pitaju: ija je ovo nevjesta, nego: ija je ovo evojka; 350. Boqe je da te drugi fali (nego da se sam fali); 351. Boqe je da te zmija upene nego da te Marano sunce ogrije; 570. Vie bi pobio nego bi
15 Deo grae koji nije interesantan za analizu premestiemo i sada u fusnotu: 336. Boqe je da te smrt prijeka digne / Nego suza siromaka stigne; 367. Boqe je jedno dr' nego sto uzmi; 387. Boqe je rei: ne u, no: sad u; 571. Vie bue nego ue; 573. Vie vaqa jedan vaqan nego slabi da je zlatan; 582. Vie uma zamisli nego more ponese; 616. Volim da mi zavide nego da me ale; Dod. Vie vaqa jedan dr' to nego sto piqa; Dod. 36. Vie lud poeli nego gora lista nosi.
421
biskup blagoslovio; 618. Volim ja postiti (poneeqnik) za wega nego on za mene da posti; 620. Volim rei: ne u, nego vas dan: kec! kec! 3012. Milije mi je to nego da mi se krava otelila; 2235. Ko vie zaloi no moe prodrijeti, udavie se; 4492. Prie no mi ree, gledaj kako e ti izai; 4494. Prije bio lijek nego ti zapitao! 5223. Tako mi Bog ne dao vie jeda nego mi je na glavi dlaka! 5587. Ti e boqe ispei nego u ja rei; Dod. 37. Vie se motri na to, kako pop ivi, nego, kako ui. 1) (a) U konstrukcijama kao: 'Boqe je da pitaju: ija je ovo nevjesta, nego: ija je ovo evojka', 'Volim rei: ne u, nego vas dan: kec! kec!' zastupqene su tzv. dijaloke forme. Vano je napomenuti da kostur bazne strukture ini zapravo monopredikativna forma: 'Boqe je da pitaju, nego', 'Volim rei, nego vas dan!'. (1) Prelazni glagol govorewa 'pitati', u prvom sluaju, zahteva, i dobija dopunu u obliku samostalne iskazne forme 'ija je ovo nevjesta' (Nain interpunkcije primera nije predmet naih analiza). Poredbeni deo, iako glagol nije izjawen, podrazumeva wegovo postojawe, a sadri istu vrstu wegove dopune: 'ija je ovo evojka'. Bazina konstrukcija je, prema tome, biklauzalna, ali je redukcijom svedena na monopredikativnu. Potpuna je formacija dopuwena dvema autonomnim iskaznim formama takoe predikativne strukture, tako da je celina u osnovi sastavqena od etiri reenice, a redukcijom suvinog materijala svedena na tri. (2) Slian je i drugi primer, ali nije identian sa prvim. Bazina forma takoe je monopredikativna, ali sa jasnim simptomima redukcije u poredbenom delu: tamo je zastupqena adverbativna odredba 'vas dan', koja upuuje na izostavqeni predikat 'initi' ili sl. U tu shemu ukquene su dopunske forme, od kojih prva ima oblik samostalnog iskaza reeninih svojstava 'ne u', a druga udvojenog, ali nereeninog 'Kec! Kec!'. (3) Dopunski elementi uestvuju u poreewu indirektno, uklapawem u osnovnu strukturnu shemu. (b) Konstrukcije: 'Boqe je da te drugi fali (nego da se sam fali)', 'Boqe je da te zmija upene nego da te Marano sunce ogrije' doputaju analizu po tipu koji smo u prethodnom paragrafu primenili. Dakle, izdvojiva je bazina struktura 'Boqe je nego' poznata nam iz ranijih analiza, iako je nismo posmatrali kao strukturnu shemu u koju se uklapa dodatni materijal, ve prosto kao poredbeni strukturni model. U tu shemu uklopqene su, kao dopune, ne vie samostalni iskazi, ve sintaksiki prilagoene zavisne reenice 'da te drugi fali da se sam fali', odn. 'da te zmija upene da te Marano sunce ogrije'. Trolanost strukture i ovde je objawiva kao rezultat transformacije etvorolane. (v) Forme: 'Volim ja postiti (poneeqnik) za wega nego on za mene da posti', 'Milije mi je to nego da mi se krava otelila', 'Vie se motri na to, kako pop ivi, nego, kako ui' dozvoqavaju isti tip analize kao i prethodne. (1) U prvoj, ako podrazumevamo postojawe komparativa ('vie', isp. o tome neto ranije sprovedene analize), onda sa wim uspostavqamo osnovnu strukturnu shemu konstrukcije '(Ja vie) volim nego', u koju je u poziciji poreenog lana uklopqen infi-
422
JELENA JOVANOVI
nitiv 'postiti' s pratiocima '(poneeqnik) za wega', a u poredbenom prezent sa veznikom '(on) da posti', opet sa pratwom 'za mene'. (2) U drugom osnovna shema je 'Milije (mi) je nego'. Dopunski element u poreenom delu je subjekat 'to', a u poredbenom prezent sa veznikom i pratiocima 'da (mi) se krava otelila'. (3) U treem shematski deo je 'Vie se motri nego'. Poreeni dodatak je dopuna u obliku akuzativa i predloga 'na to', sa prateom reenicom 'kako pop ivi', a poredbeni 'kako ko ui'. Sem u posledwem sluaju ('kako ivi kako ui'), nema jaih tragova simetrizacije. (g) Ako se i daqe: 'Vie bi pobio nego bi biskup blagoslovio', 'Ko vie zaloi no moe prodrijeti, udavie se', 'Prie no mi ree, gledaj kako e ti izai', 'Prije bio lijek nego ti zapitao!', 'Tako mi Bog ne dao vie jeda nego mi je na glavi dlaka!', 'Ti e boqe ispei nego u ja rei' pitamo za poredbenu strukturnu shemu, wu u daqim naim primerima zapravo ine komparativ i komparativna reca 'vie nego', 'prie nego', 'boqe nego' itd. Dodatni delovi izvetavaju o predmetu komparacije itd. 2) Sve nae konstrukcije vezane su za konkretne iskustvene iwenice i slue wihovoj interpretaciji. Ali se u tome ipak zapaaju izvesne nijanse meu pojedinim tipovima primera. (a) U izrekama: 'Vie bi pobio nego bi biskup blagoslovio', 'Volim rei: ne u, nego vas dan: kec! kec!', 'Milije mi je to nego da mi se krava otelila', 'Prie no mi ree, gledaj kako e ti izai', 'Prije bio lijek nego ti zapitao!', 'Tako mi Bog ne dao vie jeda nego mi je na glavi dlaka!', 'Ti e boqe ispei nego u ja rei' zapaa se jaka veza sa situacijom u kojoj su nastale. (b) U drugima pak: 'Boqe je da pitaju: ija je ovo nevjesta, nego: ija je ovo evojka', 'Boqe je da te drugi fali (nego da se sam fali)', 'Boqe je da te zmija upene nego da te Marano sunce ogrije', 'Volim ja postiti (poneeqnik) za wega nego on za mene da posti', 'Ko vie zaloi no moe prodrijeti, udavie se', 'Vie se motri na to, kako pop ivi, nego, kako ui' neto su jai simptomi uoptavawa, ako ne u drugim pravcima, onda bar u tome to vrede za niz istovrsnih situacija. 3) (a) U nekim se konstrukcijama osea tewa ka rimi: 'Vie bi pobio nego bi biskup blagoslovio', 'Ti e boqe ispei nego u ja rei'. (b) Ali je u drugima vidqiva nesklonost prema simetrinoj organizaciji i postavqawu paronima ili ponovqenih leksema na odgovarajua mesta: 'Prije bio lijek nego ti zapitao!', 'Tako mi Bog ne dao vie jeda nego mi je na glavi dlaka!'. U prvom sluaju moglo se rei 'prije lijek bio', i onda bi bila uspostavqena izvesna eufonijska korespondencija sa 'zapitao'. U drugom je umesto 'jeda' moglo biti upotrebqeno 'jada'. (v) Konstrukcije: 'Ko vie zaloi no moe prodrijeti, udavie se', 'Vie se motri na to, kako pop ivi, nego, kako ui' imaju poredbenu strukturu ukquenu u iri sintaksiki kontekst, u kojem se gubi mogunost simetrizacije i isticawa statike opisa nad dinamikom naracije: forme imaju dosta jasno izraen narativni karakter.
423
4. Zakquak Statiki opisni tip kao poredbena poslovika konstrukcija sa recom 'nego/no' kojim se fotografski odslikava tematski sadraj najuspenije je realizovan u vidu simetrine formacije. Simetrija je mogua i kao vid uzajamnog odslikavawa elemenata u odnosu na neku zajedniku osu. A ta osa je vidqiva i delotvorna samo u vrsto izgraenoj jedinstvenoj fomi, iji se lanovi dre u zajednici delovawem jake lingvistike sile. Poredbena sintaksika organizacija, moe se zakquiti, osnovna je paremioloka forma.
Beograd
Jelena Jovanovi PROVERBIAL STRUCTURES WITH THE PARTICLE 'THAN/BUT' Summary Comparative proverbial structures with the particle 'than / but' make static descriptive type reflecting photographically the thematic contents. Organized in symmetrical formations they enable mutual elements reflection and unique form firmly built.
O AKCENTU I DUINI IMENIKIH SLOENICA

STANIMIR RAKI
UDC 811.163.41'342.8
Kratak sadraj. Autor analizira korpus imenikih sloenica ekscipiranih iz renika Deanovia i Jerneja (1989) i utvruje nekoliko osnovnih akcenatskih obrazaca. Poseban znaaj ima pravilo kraewa druge komponente (KDK), koje se moe shvatiti i kao uslov morfemske strukture, jer obezbeuje prozodijsku razliitost imenikih sloenica od izvedenih i prostih imenica. Akcenat na prvom slogu nose uglavnom sraslice tipa pridev + imenica ili tkz. imperativne sloenice u kojima se druga komponenta klitizuje. Za imenike sloenice koje se izvode pomou tzv. nultog sufiksa vae ista akcenatska pravila. Kqune rei: akcenat, broj slogova, duina vokala, prva/druga komponenta, akcenat komponenti, klitizacija.
1. O pojmu sloenica i predmetu istraivawa U literaturi se sloenica obino definie kao re nastala slagawem osnova dveju ili vie rei (Babi 1986: 30). Poseban problem predstavqaju tzv. spojni vokali ili spojnici da li se i oni moraju pomenuti u definiciji sloenica? Babi (1986: 30) reava taj problem to spojnik tretira kao dodatak osnove kojim se ona osposobquje za slagawe". Prva komponeta se u sloenicama, smatra Babi, javqa u alomorfnom liku. Tada bi brato u bratoubjstvo, jugo u jugostok, kue u kuevlasnik bili redom alomorfi morfema brat, jug i kua iako je jasno da se mogu rastaviti na brat-o, jug-o i ku-e. Kako se generalno pretpostavqa da se alomorfi ne mogu rastavqati na prostije morfeme, Babievo reewe ne moe se prihvatiti. Tako npr. u junae, juna je alomorf od junak, ali se daqe ne moe rastavqati, a -e je poseban morfem-oznaka vok. jd. Suprotno stanovite zauzima Bari (1980: 25) koja smatra da je vezni vokal morfema, ali nema leksiko znaewe, ve gramatiko, i to znaewe spajawa". Pojam iste sloenice" onda se moe shvatiti kao oznaka onih sloenica koje se sastoje samo iz dve leksike morfeme i vezne morfeme. Ovakva definicija je dovoqno iroka jer obuhvata i rei i osnove koje Klajn (2002: 22) predlae za elemente definicije sloenica jer su i rei i osnove leksiki morfemi. U na pregled akcenata imenikih sloenica mi ukquujemo i sloenice koje se izvode tkz. nultim sufiksima jer wihovo znaewe takoe odreeno sa dva leksika morfema, a nulti sufiks samo odreuje
426
STANIMIR RAKI
rod, tj. paradigmu promene po kojoj se sloena imenica mewa. Pored ovog teorijskog razloga, na ukquivawe sloeno-sufiksalne tvorbe nultim sufiksom uticala je i nemogunost utvrivawa uticaja nultog sufiksa na akcenat sloenica jer osnove ne postoje kao nezavisne rei. Jedini nain ispitivawa akcenata takvih sloenica jeste wihovo poreewe sa sloenicama sline strukture. Bilo da se pretpostavqa dodavawe nultih sufiksa ili ne, u analizi akcenta sloenica stvarno su segmentno dati samo dva lekika elementa i jo, u najveem broju sluajeva, vezni morfem.1 2. O akcentu sloenica U postojeoj literaturi vrlo malo se moe nai o akcentu i duini u imenikim sloenicama. Tako Babi (1986: 320) za akcenat imenikih sloenica kae da je vrlo razliit tako da je teko izvesti potrebna uopavawa", a Klajn (2002) uopte ne belei akcenat sloenica obrazloujui to znatnim raskorakom izmeu postojee norme i danaweg gradskog govora". Ranija generacija naih gramatiara smatrala je da za sloenice vae ista pravila kao i za ostale rei2 i posebno se protivila silaznim akcentima na drugoj komponenti sloenica (Stevanovi 1981, Peco 1971). Ovi gramatiari su zapaali da u Vukovom Rjeniku ima sloenica sa silaznim akcentom na drugoj komponenti, ali su tvrdili da takvih rei ima malo. Tako Stevanovi kae: Iako je . Danii dao sistematiku naih akcenata upravo prema materijalu iz Vukova Rjenika, niti je on sam mogao, niti iko drugi moe na osnovu samo nekoliko rei izgraivati neto posebno i drugaije od onoga to je dato kao sistem na osnovu 47427 rei, koliko sadri ceo Vukov Rjenik" (str. 164). Ovaj argumenat Stevanovia neosnovano pretpostavqa da za sloenice vae ista ograniewa kao i za rei drugaije morfoloke strukture. U Vukovom Rjeniku kao i u Srpskim akcentima Daniia ima malo istih sloenica tako da su mogua uoptavawa na toj osnovi nuno nesigurna.3 Tanija izgleda ocena Markovia koji je uoio da se akcenat sloenica esto razlikuje od akcenta koji oekujemo kod prostih rei. Kod sloenica se javqa speci1 U Raki (1999) dokazivali smo da je ispravnije koristiti termin konverzija nego nulti sufiks jer se u sutini radi o jednom specifinom postupku tvorbe kojim se odreuje paradigma promene stvorene imenice. U ovom prilogu koristimo ipak termin koji je odomaen u naoj literatueri smatrajui da nisu bitne rei ukoliko se misli na iste stvari. Primetimo da je i sam termin sloeno-sufiksalne tvorbe nultim sufiksom donekle sporan jer se nulti sufiks normalno definie kao sufiks koji se dodaje na neku postojeu leksiku jedinicu, a u sloeno-sufiksalnoj tvorbi taj uslov obino nije ispuwen (v. takoe beleku 12). 2 Stevanovi (1957) je zapaao samo posebnost akcenta tzv. imperativnih sloenica. 3 Danii klasifikuje rei samo prema broju slogovu bez obzira na morfoloku strukturu tako da stkuanin i Ctiwanin dolaze u istu grupu. Korpus koji on analizira sadri mnogo vie primera sloenih izvedenica i sloeno-sufiksalne tvorbe nego istih sloenica.
427
fina pojava da pomerawe silaznog akcenta nije izvreno kako bismo oekivali po zakonima nae akcentuacije, iako su se dva akcenta zasebne rijei svela na jedan i sloen izraz se osea kao jedna rije, npr. poqoprvreda, samoprava, kupoprdaja, primoprdaja, prvobrtued i sl. (umesto poqprivreda, samuprava, itd.) (Markovi 1970: 118). U ovom prilogu mi beleimo akcente sloenica prema Hrvatsko ili srpsko-talijanskom rjeniku Deanovia i Jerneja (1989, daqe DJ), a u pojedinim primerima, koji su posebno sumwivi" koristimo Renik srpskohrvatskog kwievnog jezika (19671976, daqe RM) i Srpskohrvatsko-engleski renik Bensona (1993, daqe MB), a i Babievu monografiju o tvorbi rei. Uglavnom beleimo akcente koji su dati u renicima, a samo u pojedinim sluajevima vrimo korekcije kada reniki akcenti uveliko odstupaju od savremenog izgovora. U primerima u kojima RM belei akcenatske dublete tipa nosrog i nsorg dajemo redovno prednost drugom jer u savremenom jeziku taj akcenat uveliko preovlauje (v. takoe Babi 1986: 299). Obino se smatra da imenike sloenice mogu biti sastavqene od sledeih komponenti: imenica + imenica, pridev + imenica, zamenica + imenica, glagol + imenica, broj + imenica i prilog + imenica, a kao veza se moe javiti vezni vokal ili morfem (Babi 1986, Klajn 2002). U nae istraivawe mi ukquujemo i sloenice izvedene nultim sufiksima jer smatramo da su za raspodelu akcenta odluujue morfeme koje su segmentno izraene. Pri tome mi termin nulti sufiks" tedqivo koristimo samo kada to izgleda neophodno. Babi i Klajn doputaju primenu nultog sufiksa i u sluajevima kada to ne izgleda apsolutno neophodno, tj. i u primerima kada postoje odgovarajue imenice kao druge komponente. Tako npr. u sloenicama vdoskk, brdolm, vdopd, rbolv, dvorz druge komponente se mogu shvatiti kao imenice dobijene konverzijom glagolskih osnova ili, ako se to nekome vie svia, primenom nultog sufiksa. Smatramo da je taj postupak ispravniji jer se tano moe rei ta se u ta konvertuje, tj. izvodi nultim sufiksom. Struktura navedenih sloenica dakle, bila bi imenica + imenica, gde je druga komponenta imenica nastala konverzijom glagolske osnove, tj. izvoewem nultim sufiksom, a slino bi se moglo tvrditi i za sloenice tipa zimmora.4 S druge strane, u nae istraivawe ukquujemo i tzv. imperativne sloenice za koje se moe pretpostaviti da se izvode nultim sufiksom jer se glagolska fraza (npr. secikesa) konvertuje u imenicu (v. Bari 1980: 29, Raki 2001v). Drugi tip sloenica s nultim sufiksom koje su predmet nae analize jesu sloenice tipa imenica + glagolska osnova (npr. krvolok, vatromet). Nae istraivawe pokazuje da imenike sloenice ija je druga komponenta morfoloki prosta, a to su obino jednoslone ili dvoslone rei, imaju u velikoj veini sluajeva jedan od sledea dva akcenatska obrasca: (1a) kratkosilazni akcenat na poetnom slogu i du4 Imenica dnguba, koju Klajn (2002) takoe navodi kao primer sloeno-sufiksalne tvorbe, stvarno je izvedenica od glagola dngubiti. To je primer sloenog izvoewa (v. Raki 1999b).
428
STANIMIR RAKI
inu na krajwem slogu, (b) uzlazni akcenat na veznom vokalu i kratak krajwi slog osnove. Imenice s vieslonom drugom komponentom veinom nose akcenat druge komponente, a sporadino mogu imati i druge akcente. Pada u oi okolnost da je u znatnom broju imenikih sloenica u kojima uzlazni akcenat pada na vezni vokal naredni slog kratak. Ovo se poklapa sa nekim drugim zapaawima o kratkoi vokala u slogu koji sledi posle uzlaznog akcenta. Tako smo u Raki (1998) utvrdili kratkou drugih komponenti u pridevskim sloenicama tipa pridev + imenica:
(2) bjelbrad, bjeldan, crnrep, utkqun, vitrog, golguz, dugbrk, itd.
Primetimo da pridevske sloenice tipa imenica + imenica (npr. bulik, bandglav, svilrun, srebrkos, srclik, ovjeklik, zmijlik, cvjetlik, jajlik, v. Klajn 2002) krate druge komponente kao i imenice u (2). Ovi pridevi se ne razlikuju u pogledu akcenta od pridevskih sloenica (2) jer imenice u prvim komponentama imaju pridevsku funkciju. Slino tome, kratkoa slogova koji slede posle uzlaznog akcenta potvrena je i u deverbalnih imenica koje se izvode konverzijom prefigiranih glagola:
(3) dorditi drada, iskzati skaz, nabrati nbor, napltiti nplata, odstpati dstup, otkpiti tkup, prirsti prrast, sazvati sziv, itd. (v. Raki 1999a).
Za (2) i (3) je zajedniko da se krate prvi slogovi drugih komponenata sloenih rei. Nae istraivawe nam sada prua mogunost da proverimo da li moda ne vai i neko optije pravilo o kraewu drugih komponenti sloenica koje nose uzlazne akcente na prethodnom slogu. Ukoliko takvo jedno pravilo postoji, to bi bio jo jedan primer zavere pravila", pojave da razliita pravila naizgled sarauju u nastanku slinih ili istih rezultata (Kenstowicz i Kisseberth 1979). Ovo pravilo kraewa druge komponente (KDK), ije postojawe tek treba utvrditi, moglo bi se formulisati na sledei nain:
(4) Dugi slogovi druge komponente imenikih sloenica krate se iza morfemske granice i uzlaznog akcenta na prethodnom slogu.
Pravilo kraewa druge komponente (KDK) razlikuje se od pojave gubqewa duina koje ima preteno dijahroni karakter jer se tie razliitih vrsta rei u kojima se na nejednak nain ostvaruje. Ivi (1965) je posebno zapazio da se duine boqe uvaju iza uzlaznih akcenata nego iza silaznih, to pokazuje da je gubqewe duina pojava sasvim razliite vrste. U pojedinim primerima moe svakako pojava gubqewa duina zamagliti neke kontraste rei sa uzlaznim i silaznim akcentima, to svakako oteava nae ispitivawe. Postavqa se, naravno, pitawe kakav je smisao i uloga jednog takvog pravila u akcenatskom sistemu. Izgleda da kraewe duina iza uzlaznih akcenata na slian nain prozodijski
429
oznaava neke vrste imenikih i pridevskih sloenica, kao i imenice u ije izvoewe je ukquena prefiksacija (primeri 3). Kraewem duina iza uzlaznih akcenata spreava se alternacija akcenta tipa jnk junka, koja se inae redovno primewuje na monoformne rei i rei izvedene sufiksima kada iza uzlaznog akcenta stoji duina (v. Raki 1991, 1995). U reima koje se izvode slagawem ta alternacija se provodi jedino u sluaju kada je to sluaj i sa drugom komponentom kao nezavisnom reju (npr. minobc, raunopolg). 3. Imenike sloenice tipa imenica + imenica sa prostom drugom komponentom Za iste imenike sloenice Babi kae da ih nema mnogo jer su obinije tvorenice sloeno-sufiksalnom tvorbom i izvoewem. U DJ beleimo prvo primere imenikih sloenica tipa imenica + imenica, a osobitu pawu posveujemo okolnosti da li je druga komponenta kao nezavisna re sadri dug slog. U ovom odeqku iz renika Deanovia i Jerneja beleimo primere imenikih sloenica u kojima je druga komponenta morfoloki prosta. U (5a) su sloenice sa silaznim akcentom na poetnom slogu i sa duinom na drugoj komponenti.
(5a) vdokrg, vnogrd, Vnodl, vsorvan, glsovr, grocvt, djlokrug, dvord, zmolist, mendn, klovoz, klovrt, klodvr, krjolik,5 lpolst, mgorp, nsorg,6 pldord, probrd, rdoslv, rnolst, slvolk, Crigrd; (b) brtued, volpaa, vodmea, vukdlak, domzet, Drinpoqe, duvnkesa, zlatutva, kozpaa, krjobraz, kegazda, pelngae, sluzkoa, uvrkua; (v) Bawalka, babarga, bubamra, bogovjek,7 grkoktolik, rimoktolik, Jugoslvn, jugozpad, jugoistok.
U (5a) sloenice su imenice ije su druge komponente gotovo sve jednoslone i nose duinu,8 a na poetnom slogu je silazni akcenat. U sloenici djlokrug u pitawu je verovatno pomenuto gubqewe duina jer renici RM i MB belee oblik dlokrg. Primeri (5a) pokazuju da sloenice s duinom na kraju osnove preteno dobijaju silazni akcenat na poetnom slogu. Primeri (5b) ilustruju suprotni akcenatski obrazac. U (5b) druge komponente imaju kratak vokal osnove, a akcenat je kratkouzlazni na veznom vokalu koji i oekujemo na osnovu pravila SA (v. Raki 1995). Kao izuzetak moramo raunati sloenicu krjobraz koja nosi silazni akcenat na prvom slogu.9 Kao daqe izuzetke moemo navesti sloenice kegazda i brtued jer su osnove drugih komponenta kratke, a akcenti silazni na prvom slogu, ali se ti primeri mogu objasniti kao sraslice
5 DJ belei uzlazni akcenat krjolik to se ini pogreno. U Babiu (1986: 321) nalazimo normalno krjolik to i beleimo. 6 RM belei i nsorog i nsorg. Drugi akcenat, meutim, uveliko preovlauje. 7 U RM i MB je akcenat bogovjek, ali se takav akcenat ne uje u govoru. 8 Dvoslona je druga komponenta jedino u vsorvan, ali samo u nom. jd. 9 Ta sloenica je kovanica, koja se koristi samo u hrvatskoj varijanti jezika.
430
STANIMIR RAKI
na koje se ne primewuje pravilno SA (v. Raki 1995, a takoe i Klajn 2002: 42). Primetimo da su i sloenica krjobraz slina sraslicama po izostanku veznog vokala. Dok su u (5a) gotovo sve imenice m. roda, u (5b) je znatan broj wih . roda. U (5b) nismo ubrojali imenice gorstas, krstkqun i kozrog (v. Klajn 2002: 42), u kojih druga komponenta kao nezavisna re nosi duinu, jer pretpostavqamo da se te sloenice dobijaju konverzijom prideva istoga oblika koji, iako nezabeleeni, vrlo su verovatni jer druge komponente navedenih sloenica oznaavaju delove tela (v. Raki 1998, Klajn 2002: 98).10 Odgovarajue imenice su, dakle, izvedene konverzijom, ili, kako neki vie vole da kau, nultim sufiksom, pa ne spadaju u iste sloenice. U RM su zabeleeni dubleti grosts i kzorg, koji nose karakteristine imenike duine u krajwem slogu osnove (v. Raki 2001a). Kao odstupawa od pravilnosti uoene u (5) se mogu zabeleiti i sloenice bogmjka, generltb i promlin. Generltb je re stranog porekla ija struktura ne mora biti jasna izvornim govornicima,11 a kao pravi kontraprimeri ostaju sloenica bogmjka, koja nosi duinu u drugoj komponenti i sloenica promlin, u kojoj je vokal druge komponete kratak. U (5a, b) druge komponente su u velikoj veini imenice ije su osnove monomorfne i jednoslone rei. Dok su u (5a) sve druge komponente mukog roda, dvoslone druge komponente u (5b) su skoro sve . roda i imaju sve kratak vokal osnove. Primeri u (5v) su drugaiji: druge komponente su dvoslone i vieslone rei ili rei koje nose dugouzlazni akcenat (primeri Bawalka, bubamra). Druge komponente toga tipa obino zadravaju uzlazni akcenat i u sloenicama iji su elementi. Takav akcenatski obrazac je tipian za sloenice ije druge komponente imaju vieslone osnove (v. t. 6.) U primerima Bawalka, babarga i bubamra druge komponente imaju jednoslonu osnovu, ali nose dugouzlazni akcenat. 4. Imenike sloenice tipa imeica + deverbalna imenica izvedena konverzijom U ovom odeqku razmatramo sloenice u kojih je druga komponenta deverbalna imenica izvedena konverzijom. Babi (1986) i Klajn (2002)
10 Interesantno je da renici ne belee pridev kozrog, ve samo pridev kozrog verovatno stoga to se prva sloenica uvrstila sa posebnim znaewem jedne ivotiwske vrste (Capra ibex), dok druga ima mnogo iru primenu, a moe se, u nekom ekstremnom sluaju, odnositi i na oveka. Slina je situacija i sa sloenicom nsorg koja se u danawem jezikom oseawu vezuje jedino za poznatu ivotiwu s ubojitim nosem (lat. Rhinoceros), mada bi po strukturi i znaewu mogla biti i pridev tipa koznog (v. Klajn 2002: 92). Na pridevsko poreklo upujuuje i uzlazni akcenat nosrog koji RM belei uporedo s akcentom nsorg. irina primene prideva tipa koznog oigledno spreava specijalizaciju i gubqewe pridevskog znaewa. 11 U Babia (1986) je ipak generltab sa kratkim krajwim slogom osnove.
431
tvorenice ove vrste raunaju u sloeno-sufiksalnu tvorbu nultim sufiksom ignoriui iwenicu da druge komponente postoje kao nezavisne rei. Imajui u vidu ograniewe da se leksike rei izvode od leksikih rei (Aronoff 1976), pogodnije je, kad god je to ve mogue, druge komponente shvatiti kao postojee leksike rei. Tako npr. imenica bkrorz se moe rastaviti na dve komponente bakar i rez, a kategorija sloenice proizlazi iz kategorije druge osnove glave sloenice. Ukoliko tvrdimo da je druga komponenta samo osnova glagola rezati, primorani smo uvesti nulti sufiks da bismo objasnili imeniki karakter sloenice, ali se tada suoavamo s problemom viestrukih osnova, tj. nije jasno na koju osnovu se dodaje nulti sufiks.12 Smatramo da je nepotrebno dodavati nulti sufiks na bakro + rez kad ve postoji imenica rez i celu sloenicu odreuje kao imenicu. U (6a) su sloenice ija druga komponenta nosi duinu, a akcenat je u najveem broju sluajeva kratkosilazni na prvom slogu, dok su u (b) sloenice sa kratkim vokalom osnove u drugoj komponenti i uzlaznim akcentom na veznom vokalu u velikoj veini primera.
(6a) bkrorz, bkovz, vdovd, vdopd, gropd, gsovd, grmovd, grovz, dvorz, dvotsak, lovlk, zmqovd, zlin,13 jjovd, kvotk,14 lstopd, qtorst, mrozv, nftovd, evid, prostrj, rbolv, rdokp,15 rkosd, slvopj, slzotk, likorz, cjvovd. (b) vdoskok, volvod, vratlom, dalekvod, itrod, kamenlom, kostlom, kamentisak, kitlov, qubmora, mokravod, muwvod, ugqenkop, slvospjev, trnkop, hvlospjev.
U (6a) druge komponente su deverbalne imenice rz, vz, pd, vd, tk, rst, zv, itd., a sloenice nose silazni akcenat na poetnom slogu i duinu na krajwem slogu osnove. Interpretacija sloenica (6a) je vrlo jednostavna one tako redom znae rez u bakru", vez brkova", pad vode", skok vode", vod gasa", vod groma", itd. Poseban je sluaj sloenice vdovd koja gubi duinu krajwega sloga osnove u kosima padeima (npr. vdovoda, vdovodu, itd.).16 Primeri (6a) potvruju da silazni akcenat na prvom slogu dobijaju uglavnom one sloenice u kojima druga komponenta sadri dug slog. Velika veina ovih sloenica je troslona, a etvoroslone su likorz i dvotisak.
12 Ako pretpostavimo da se nulti sufiks dodaje na glagolsku frazu rezati bakar, dodavawe nultog sufiksa ukquuje sledee postupke: odsecawe infinitivnog nastavka -ati, obrtawe poretka morfema, umetawe veznog morfema -o, sjediwavawe morfema, pridruivawe dobijene kombinacije paradigmi imenica m. roda na suglasnik i odreivawe wenog akcenta i duine. Oito je da je izvoewe imenica nultim sufiksom vrlo sloena operacija. 13 U RM je zlin i zlin. 14 Gen. jd. je kvotka iako je gen. jd. druge komponente tka. 15 U rudkopwa iza uzlaznog akcenta gubi se duina. 16 Duinu u kosim padeima gubi i sloenica vodpj (gen. vodpoja, dat. vodpoju, itd.). Usled ove izmene nije jasno da li ove sloenice treba uvrstiti u (6a) ili (b). Mogunost da druga komponenta sloenice zadri takav stepen prozodijske nezavisnosti nije zabeleen u literaturi.
432
STANIMIR RAKI
U primerima (6b) druge komponente kao nezavisne rei sadre veinom kratak slog, a akcenat je uzlazni na pretposledwem slogu osnove kako se moe predvideti na osnovu pravila SA (v. Raki 1991, 1995). Od ove pravilnosti odstupaju sloenice slvospjev, hvlospjev i vdoskok, koje nose silazni akcenat na poetnom slogu, ali nemaju duinu na drugoj komponenti, a dbrotvor je verovatno sraslica s imenicom dbro sr. roda nastala klitizacijom drugog dela sloenice. U (6a) druge komponente su sve m. roda, dok su u (6b) mogu biti i . roda. Naa analiza otkriva i posebnost sloenica volvod, vratlom, itrod, kostlom, kamenlom, mokravod, muwvod, ugqenkop koje imaju kratak slog druge komponente, iako te komponente kao nezavisne rei nose duinu u nom. jd. (npr. vd, vda, lm, lma, rd, rda, itd.), to znai da one ulaze u slagawe s duinom kosih padea. Sudei prema ovome nije tana ocena Babia (1986: 320) da imenice ulaze u sloenice u obliku nom. jd., ve to moe biti i oblik koji preovladava u kosim padeima. Ova pretpostavka omoguava uoptavawe da sloenice u (6b) dobijaju uzlazni akcenat ako je druga komponenta kratka. Nije, meutim, jasno zato jedna imenica ulazi u sloenicu u jednom sluaju s duinom, a u drugom bez we; to pitawe zahteva svakako daqe istraivawe (v. npr. sloenice sa -vod u (6a). 5. Imenike sloenide tipa imenica + glagolska osnova Moe se smatrati da su imenike sloenice tipa imenica + glagolska osnova dobijene konverzijom glagolskih fraza ukoliko druge komponente ne postoje kao nezavisne rei niti se mogu tumaiti kao deverbalne imenice. U monografijama Babia (1986) i Klajna (2002) ove sloenice se izvode sa nultim sufiksom, tj. klasifikuju se kao sloeno-sufiksalna tvorba. Mi smo imenice ove vrste uvrstili u na pregled jer su po strukturi sline istim sloenicama wihovo znaewe odreuju takoe dva leksika elementa. Poseban problem ovih sloenica se sastoji u tome to se kvantitet wihovih drugih komponenata moe ceniti samo posredno na osnovu kvantiteta odgovarajuih glagola. Analiza pokazuje da ove sloene imenice slede iste akcenatske obrasce kao i ostale sloenice. Opet moemo razlikovati dva skupa u prvom su druge komponente duge, a u drugom kratke.
(7a) bltobrn, bkobrn, vtromt, vjkopis, vjtrobrn, vjtromjr, vjtropr, vlgomjr, vdokz, vdomt, vdomjr, vrmeplv, grmobrn, glboder,17 grdobrn, dmobrn, dmoqub, dvot, zmqomjr, zmqopis, zmqotrs, zrkoplv, grokz, kobrn, komjr, klobrn, klomz, klosijek, kwogriz, krsopis, ldobrn, lkobrn, qtops, mqokz, mstobrn, ngomt, evid, igld, pdobrn, promjr, ptops, prrodops,18 psobrn, ptokz, pkomt, rdoqb, rkobrn, rkod, rkoqb, rkomt, rkops, rkosd, rkohvat, strjops, sncobrn, sncokrt, tplomjr, motvr, hldol, sopis, cvot:
17 18
U RM je glibder. RM belei i akcenat prirodpis.
433
(b) biqder, biqjed, brzinmjer,19 vinber, vjetrmet, glistmor, daqinmjer, dubinmjr, ivotpis, klasber, kozmor, kolplet, krvlok, kukcderi, licmjer, qudder, mesjed, mravjed, mravder, mesder, mimor, nebder, nogstup, ruktvor, rusder, srbder, sudper, strvder, trbsek, trnmet, hrvatder, ankliz, ovjekqub.
Struktura ovih imenica je takva da protivurei pravilu desne ruke (v. Williams i Di Sciullio 1987), prema kojem druga komponenta odreuje kategorijalnu pripadnost cele sloenice. Ovu protivurenost Babi (1986) i Klajn (2002) reavaju tako to izvode ove imenice primenom nultog sufiksa, ali tada ostaje nejasno na koju se osnovu taj sufiks dodaje. Jedno drugo reewe bi bila pretpostavka da se imenice navedenog tipa izvode od prideva iste strukture prema nekim Believim napomenama (v. Beli 1950), ali je problem to pridevi koji bi odgovarali navedenim imenicama nisu potvreni, a jo vie to sloenih prideva ija se druga komponenta moe identifikovati kao glagol, a prva kao imenica gotovo uopte ne postoje (v. Klajn 2002: 120).20 Primetimo najzad da pravilo desne ruke nije nikakva bogom dana aksioma koja vai za sve tipove sloenica (v. Raki 2001v: 10). Mogue je, ak je verovatno, da neki tipovi sintaksikih sloenica, a takve su upravo sloenice tipa imenica + glagol, zahtevaju imeniku interpretaciju koja proizlazi iz date sintaktike veze bez obzira na poredak komponenti. U ovom smislu i nae ukquivawe ovih sloenih imenica u nau analizu daje potpuniji uvid u raspodelu akcenata imenikih sloenica i iniocima koji na to utiu. Imenice navedene strukture nisu za nau analizu inae nikakav problem jer striktno slede akcenatske obrasce 1a) i b), tj. potpuno se uklapaju u akcenatske obrasce koje odreuju akcenat drugih imenikih sloenica. Sloenice sa dugom drugom komponentom nose u velikoj veini sluajeva kratkosilazni akcenat na prvom slogu, a one sa kratkom drugom komponentom kratkouzlazni akcenat na prethodnom slogu. U prrodops, dubinmjr DJ ima uzlazne akcente, ali RM belei dubelete prrodops i prirodpis, a za drugu sloenicu samo dubinmjer; u sloenicama rkohvat i krsopis u pitawu je verovatno pomenuto gubqewe duina jer RM belei sloenice rkohvt i krsopis s duinom krajweg sloga. U glboder RM belei kratkouzlazni akcenat glibder. I pored sporadinih kolebawa oito je da vai uoptavawe da sloenice sa dugom drugom komponentom nose silazni akcenat na poetnom slogu, a one sa kratkom uzlazni na prethodnom slogu. Prema duini vokala glagolske osnove oekujemo da te osnove kao druge komponente imaju istu duinu. Poreewem s glagolskim osnovama nije teko utvrditi da su u (5) bazino duge samo osnove brn, grz, kz, krt, lz, qb, pr, sd, sijek, stp i trs. Uporeivawem ove liste sa (7a) moemo uoiti da se u (7a) due sledee glagolske osnove:
To je akcenat zabeleen u RM i MB; u DJ je bzinomjer to izgleda pogreno. Beli je svakako ovaj tip konverzije neosnovano, a ponekad i nepotrebno uoptavao; primer, dodue izolovan, blagdatan p. > blgodt im. pokazuje da je ovaj tip tvorbe mogu, makar kao regresivno zasecawe.
19 20
434
STANIMIR RAKI
(8) vdomt, vtromt, ngomt, pkomt, rkomt mtnuti, mtnm; vjtromjr, vlgomjr, komjr, promjr, tplomjr mjriti; vrmeplv, zrkoplv plviti; dvot titi; klomz mzati; igld gldati; rkod dati; motvr tvriti; hldol lati.
U (7b) imamo naprotiv suprotnu pojavu kraewe sledeih dugih osnova u sloenicama:
(9) ivotpis psati, nogstup stpiti, trbsek sji, sijm, lankliz lzati, ovjekqub qbiti.
U (7a) se mora dakle pretpostaviti pojava duewe bazino kratkih osnova, a u (7b) suprotna pojava kraewe posle kratkouzlaznog akcenta osnova koje su bazino duge. Pojava duewa upuuje na zakquak da pravilo KDK treba shvatiti kao uslov morfemske strukture, a ne kao aktuelnu, jednosmernu alternaciju. Primeri (9) upuuju na moguu stabilnost uzlaznih akcenata u svim primerima (9) uzlazni akcenti prvih komponenti zadravaju i sloenice u kojima se krate druge komponente. Babi (1986) smatra da je prvi akcenatski obrazac plodniji, ali uoava u nekih sloenica i kolebawe akcenta (npr. votops, ivotpis, gqenokp, ugqenkop). Kao konverzije mogu se shvatiti i sloenice moruz i zmqoz u kojima je druga komponenta osnova prideva zak. Primetimo da su duine drugih komponenti ovih imenica takoe rasporeene u skladu s KDK, mada nije jasno zato je akcenat jedne sloenice uzlazni, a u druge silazni.21 6. Imenike sloenice tipa imenica + imenica izvedena afiksima Drugaiji rezultati se dobijaju ako posmatramo sloenice u kojima su druge komponente morfoloki sloene imenice. U ovom odeqku ispitujemo akcenat sloenica u kojih su druge komponente imenice izvedene nekim afiksima. U znatnom broju takvih sloenica akcenat druge komponente je istovremeno i akcenat sloenice, ako je osnova druge komponente vieslona.
21 U MB su zabeleena oba akcenta: i zmqoz i zemquz. Prevaga akcenatskog obrasca: kratkosilazni akcenat na prvom slogu + duina na krajwem slogu imenica m. roda na suglasnik koju je uoio Babi, a koja se oituje i u veoj brojnosti primera (7a), vrlo dobro korespondira sa zapaawem da duina krajwega sloga imenica m. roda na suglasnik u znatnom broju sluajeva razlikuje imenice od drugih vrsta rei (v. Raki 2001b).
435
(10a) basnopsac, Bjelorsija, bogohqewe, bogojvqewe, bogoslewe, bogobjzan bogotriteq, bogoubjstvo, brakorzvod, bratoubca, bratobojica, brodvlasnik, brodogrdilite, brodogrdwa, vjeroiteq, vjeronuka, vjerospovjed, vjerozkon, vodogrdwa, vodoinstalter, vodoosvewe, vdotisak, gradonelnik,22 zemqordnk,23 zemqordwa, zemqopsjednk, ikonobrac, kraqoubjstvo, krvoprole, kuevlsnik, kuedomin, kuegrdwa, kuepziteq, lovouvr, metalogld, minobc, ocobojica, poqoprvreda, primoprdaja, pukomitrqz, robovlsnk; rukopm,24 sreolvac, strahovlda, strojoslgr,25 ugqenovodnk, ustavobrniteq; b) vdostwe.
U imenica (10a) vieslona druga komponenta je izvedena nekim afiksom. U toj grupi sloenica akcenat druge komponente istovremeno je i akcenat sloenice; prva komponenta se klitizuje na drugu koja po pravilu ima vie slogova. Izuzetak je sloenica vdotisak u kojoj se u kosim padeima smawuje broj slogova ispadawem nepostojanog a. U (b) akcenat drugih komponenti, ija je osnova jednoslona, jeste silazan, a takav je i akcenat sloenica. 7. Imenike sloenice tipa pridev + imenica Imenikih sloenica tipa pridev + imenica nema mnogo (v. Raki 2001a), ali se ipak mogu zabeleiti sledei primeri sa silaznim ili uzlaznim akcentom na prvom slogu i duinom na krajwem (primeri 11a), odnosno uzlaznim akcentim pred drugom komponentom (primeri b):
(11a) bjlokst, bjlotk, blgdn, blgovijest, bzovlk, vsorvan, dbrobt, zltorz, mlodr, mlotn, momirs, Nvigrd, pnom26, pstop, rendn, smostn, Strigrd, shozid, sldold, cnokrug; (b) Begrad, bjelgrab, Bjlorus, brztisak,27 dalekvod,28 dalekzor, Glavtok (geogr.), golpnda, zelngaa, zelngora, zlvoqa, zldjelo, zlduh, zlsrea, mil22 Imenica dubdolina nije ista sloenica jer ima strukturu (dubdol) + ina, a odatle proizlazi i akcenat na veznom vokalu prema pravilu SA (v. Raki 1991, 1995), a na slian nain se moe izvesti i akcenat u imenici Bogrodica. Struktura znatnog broja sloenih imenica ne moe se pravilno odrediti ako se ne uzme u obzir akcenat. 23 Imenice kuevlsnk, robovlsnk i zemqordnk u renicima se belee sa kratkouzlaznim akcentom na veznom vokalu, ali u svakodnevnom govoru ubedqivo preovladava silazni akcenat na drugoj komponenti, sem moda kuvlasnik to se takoe moe uti. Uzlazni akcenat kuvlasnk moe se protumaiti kao rezultat primene pravila SA pretpostavqajui da je sufiks ekstrametriki, tj. da se ne rauna u odreivawu akcenta (v. Raki 1995); taj akcenat se, meutim, ree uje. 24 U primerima bogobjzan i rukopm renici belee silazni akcenat na prvom slogu, ali u govoru preovladava akcenat druge komponente ija je osnova vieslona. 25 Pretpostavqamo da su imenice svilprqa, zltkqa i zlprqa rezultat sloeno-sufiksalne tvorbe, na to upuuje kako wihovo znaewe, tako i akcenat na veznom morfemu (o akcentu imenica na -ja v. Babi 1986: 309). 26 Moe se smatrati da je imenica pm izvedena konverzijom od glagola pomi, a m, od glagola mi. Prema tome, pnom spada u (11a), a pm ne spada. 27 U Babia je bzotsak. 28 U RM je dlekovod to ukazuje na mogunost da se ta sloenica protumai kao sraslica prideva dlek i imenice vd, vda.
436
STANIMIR RAKI
duh, mrzvoqa, pustlov, pustvoqa, pustsvat, sitnzor, otrkna, starsvat, crvnkapa; (v) blagostwe, visokogrdwa, drugobrtued, maloprdaja, novogrdwa, staroktolik, ravnota, orpzr, orskk;29 (g) Bidr, vdencvijet, vitn (vji, tn), dborz, revdn.30
Imenice bjlobrk, bjlokst, bjelguza, bjlolst, bjelnoga, cnorp, dugbrk, totn, zlatglav, zlattrba, zlatust, mdroks, mngokt, mnogugao, mdroks, otrlisti, otrliske, kozjbrad, prvokut, pravugao, cnorp, iquste nismo uvrstili u (11) jer se mogu shvatiti kao konverzije prideva istoga oblika (v. Raki 2001a), a to znai da su to sloene izvedenice. U (11a) sloenice nose silazni akcenat na prvom slogu i duinu na krajwem vokalu osnove. U primeru pstop dui se vokal osnove druge komponente koji je inae u pa kratak. U (11b) sloenice nose uzlazni akcenat, a druge komponente veinom imaju kratak vokal osnove, a one u kojih je taj vokal dug (grd, vd, zr, lv) krate ga. Jedno mogue objawewe tog kraewa bilo bi da su imenice Begrad, dalekvod, dalekzor, pustlov konverzije prideva istog oblika, ali za to nema nikakvih potvrda u savremenom jeziku takvi pridevi ne postoje. Moe se dodue primetiti da imenice vd i lv imaju kratak vokal osnove u kosim padeima vda, lva, ali to ne vai i za imenice grd i zr. U primerima golpnda i otrkna nije jasno znaewe drugih komponenti; pretpostavqamo da se samoglasnici e i o due pred grupom glasnik + suglasnik. U (11v) druge komponente su morfoloki proste ili sloene vieslone rei; akcenat sloenica poklapa se s akcentom druge komponente. U (11g) sloenice nose akcenat prve komponente; pretpostavqamo da su te sloenice nastale klitizacijom drugih komponenti koje su u ovim primerima jednoslone rei (npr. vji + tn > vitn). U prilog takve pretpostavke govori i frazni poredak elemenata pridev + imenica, a takoe i izostanak veznog vokala. Primeri (11g) pokazuju da druge komponente mogu sadrati dug slog ukoliko uzlazni akcenat nije na prethodnom slogu. 8. Imenike sloenide glagol + imenica Imenike sloenice tipa glagol + imenica nastaju konverzijom glagolske fraze u imeniku, pa spadaju u sloeno-sufiksalnu tvorbu (v. Bari 1980: 29). Imenice ovoga tipa veinom nose akcenat na prvoj komponenti. U tzv. imperativnim sloenicama prve komponente veinom nose akcenat imperativa (v. Stavanovi 1957), a kako su te sloenice skoro sve troslone ili vieslone nema kraewa krajweg slo29 Nismo uzeli u obzir sloenice stranog porekla tipa alajbeg, beglerbeg, dustaban, alemkamen, cajtnot, fusnota, lajtmotiv, vindjakna, perploa, ampita, biznismen zbog neizvesnosti kako izvorni govornici shvataju elemente tih sloenica. 30 Slino imamo Jvawdn i Nkoqdn sa jotovawem osnove prve komponente.
437
ga (npr. vtigz, kiprka, kipt, ksizub, pmtivijek, plidrg, rimr, srbigz, itd.). U ovih sloenica nema kraewa duina jer oito nisu ispuweni uslovi pravila KDK.31 Ove sloenice se s obzirom na sintaksiko poreklo mogu shvatiti kao sraslice, a to ujedno objawava i izostanak primene pravila SA. To vai i za sloenicu zntieqa koju navodi Klajn (2002: 87). U sluaju sraslica akcenat sloenice je u najveem broju sluajeva akcenat prve komponente, jer se druga komponenta klitizuje. Ukoliko je druga komponenta vieslona ona moe zadrati svoj akcenat (npr. vucibtina, izjedipgaa, ispitura, razbirah, svrzimntija).32 9. Imenike sloenice tipa broj + imenica Imenikih sloenica tipa broj + imenica ima znatno mawe nego to se obino pretpostavqa (v. Babi 1986: 326, Klajn 2002: 77, Vukievi 1995) jer se znatan broj primera koji se navode u kwigama mogu klasifikovati kao izvedenice ili sloeno-sufiksalna tvorba. Sledee imenice se izvode konverzijom od odgovarajuih prideva:
(12) dvgrla im. (< dvgrli p.), dvlist im. (< dvlist p.), dvred im. (< dvred p.), dvsjed im. (< dvsjedi p.), jednrog im. (jednrog p.), petkraka im. (petkrak p.), petlist im. (< petlist p.), petugao im. (< petugli p.), sedmugao im. (< sedmugli p.), stklas im. (< stoklas p.), stnoga im. (< stnog p.), Trglav (< trglav p.), trzub im. (< trzub p.), trlst im. (< trlist p.), trnog im. (trnoac) (< trnog p.), trugao im. (< trugli p.), trred im. (< trred p.), etverlist im. (< etverlist p.), etvorugao im. (< etvrougli p.), estugao im. (< estugli p.).33
Klajn (2002: 77) uoava egzocentrinost ovih tvorenica jer trugao nije vrsta ugla, ve geometrijska figura, dvgrla nije vrsta grla nego vrsta puke, jednrog nije rog ve vrsta ivotiwe, itd. Smatramo da egzocetrinost ovih imenica jasno proistie iz wihovog pridevskog porekla broj sastavnih delova nekih objekata i pojmova svojstvo je koje ih izdvaja i karakterie; upravo to svojstvo i omoguava konverziju jer
31 Jedino u tilaa gubi se duina nom. jd. l, no to oigledno nema veze sa poloajem uzlaznog akcenta, mada moe biti u vezi sa oblikom gen. jd. druge komponente koji glasi li. 32 DJ belei akcente spiutura i vcibatina, ali u savremenom govoru preovlauju akcenti na drugoj komponenti, mada je mogue da prva komponenta nosi sekundarni akcenat. Tako MB belei oba akcenta u vcibtina, a RM u svzibrda i svzimntija. 33 Izostavqawe u renicima pojedinih imenica ili prideva u sluaju parova tipa (11) jeste, izgleda, sluajno. Tako DJ belei i trugao i trugl, ali za ostale mnogougle belei samo imenice; MB ima petugao i petugl, estugao i estugl, ali nema trugl, etvorugl i sedmugl. Izostavqawe prideva je razumqivo, ako imenica u potpunosti preuzima wihovu funkciju. Tako se pridev stnog mora pretpostaviti kao osnova imenice stnoga jer postoje primeri iste strukture dvnog, trnog, etvornog, itd. (v. DJ). Renici ipak ne belee pridev stnog jer se on moe samo metaforiki upotrebiti, a izvedena imenica stnoga kao naziv jedne bioloke vrste preuzela je tu funkciju. Pretpostavqamo i da se pojedini pridevi koji se odnose na geometrijske figure izostavqaju iz istog razloga imenica istoga oblika je preuzela wihovu funkciju.
438
STANIMIR RAKI
wegovo imenovawe je dovoqno da identifikuje objekat ili pojam koji je u pitawu. Ovaj odnos je naroito vidqiv kod onih objekata koji se kao npr. geometrijske figure upravo karakteriu preko broja svojih delova. Pridevsko poreklo objawava i kraewe vokala druge komponente ta kratkoa se nasleuje od prideva. U Raki (1998: 120) pokazali smo da se pridevi tipa pridev + imenica, u kojima imenice oznaavaju deo nekog tela ili objekta, odnose na iva bia i biqke, a znatno ree i na fizike i apstraktne objekte. Pridevi tipa broj + imenica sline su strukture i znaewa, i takoe se preteno odnose na svojstva ivih bia, ali se mogu primewivati i na neke vrste fizikih i apstraktnih objekata. U (12) upravo je uoqivo da se imenice odnose na posebne klase objekata i to preteno na bioloke vrste i geometrijske figure iju konstituciju upravo karakterie odreeni broj delova. Ovde je posebno znaajna specijalizacija znaewa pridevi se mogu odnositi na mnotvo objekata, a imenica preteno oznaava neku odreenu vrstu objekata ili ivih bia; u (12) to su bioloke vrste i geometrijske figure. U nekim sluajevima se imenica upotrebqava metaforiki, a tada se iri i oblast wene mogue primene. Tako se imenica stnoga upotrebqava da metaforiki oznai odreenu vrstu insekata, ali se moe upotrebiti i za metaforiki opis drugih ivih bia, a to odgovarajui pridev ini izlinim; nije, dakle, neobino da ga renici ne belee.34 U nekim drugim primerima konverzija je mawe izvesna jer pridevi istog oblika nisu zabeleeni u renicima. Za imenice dvpotez, trzvuk, trznak, trpotz ne moe se a priori iskquiti ni regresivna tvorba od prideva na -(a)n:
(13) dvpotez im. (< dvpotzn), trzvuk im. (< trzvuan), trznk im. (< trznaan), trpotez (< trpotzan).
Primetimo da se imenice (13) kao i one (12) odnose na posebne objekte, a to ini odgovarajue prideve donekle suvinim. Ne moe se, meutim, u nekim primerima iskquiti ni metafora koja je posebno vidna u imenicama stkua i dvbroj od kojih prva oznaava osobu koja se bavi irewem glasina, druga asopis koji je dvostrukog opsega. U Raki (2001a) smo upozorili da neke metafore ovoga tipa ostaju na nivou dijalekatske leksike. Tvorenice tipa (12) i (13) egzocentrine su jer oznaavaju broj delova ili elemenata koji ine neke objekte, a ne direktno same te objekte. Odnosi (12) i (13) pokazuju da su to po svoj prilici sloene izvedenice.35 Samo se jedan mawi broj kombinacija broj + imenica izgleda moe ubrojati u iste sloenice:
34 Nazivi matematikih figura trkut, tverokt, pterokt, sdmokt, sterokt, koji su obiniji u hrvatskoj varijanti jezika, verovatno se takoe izvode konverzijom jer RM belei npr. i akcenatske dublete peterkut i etverkut sa pridevskim akcentom" (Beli 1949), pored prideva etverkutan i peterkutan. 35 Williams i Di Sciullio (1987) smatraju da su rei izvedene konverzijom egzocentrike jer nemaju glavu upravnu re.
439
(14) dvglas, dvboj, dvbroj, dvme, dvslov, dvstih, dvtaka, desetboj, stkua, trmea, trpjev, trme, trskok, troskt, trstih.
Veina primera u (14) ima kratak krajwi slog osnove i rastui akcenat na prethodnom slogu. U dvglas, dvboj i dvbroj krati se vokal osnove druge komponente koji je u rei gls dug u celoj promeni, a u reima bj i brj samo u nom. jed. U veini primera akcenat proizlazi primenom pravila SA. Na ovaj akcenatski tip svode se i sloene izvedenice tipa dvtjednk (< dvtjedn), dvlinst (< dvlik), dvspratnica (< dvspratan) i jednplemenk (< jednpleme) (v. Raki 1999b). Akcenat osnove se izvodi pomou pravila SA, a dodavawe nastavaka drugog reda ne mewa akcenat. Na isti nain se izvodi i akcenat imenice dvpapkri (< dvpapak) koja se mora klasifikovati kao sloeno-sufiksalna tvorba jer osnova nije potvrena kao nezavisna re. 10. Imenike sloenice tipa zamenica + imenica U prvom delu ovih sloenica uestvuju prvenstveno zamenice sm i sve (v. Klajn 2002: 74). Raspodela akcenata je slina kao u prethodnim kombinacijama. Dug vokal osnove druge komponente ide zajedno sa silaznim akcentom na poetnom slogu u (14a), a kratak vokal sa uzlaznim akcentom na veznom vokalu u (b).
(15a) smoblud, smosvijest, svm, svvlst; (b) samkres, samtok, smpas, samvila, samvoqa, (v) samodisciplna, samodprinos, samoztita, samoizgrawe, samoispr, samoistovarv, samokrtika, samodgj, samoodrewe, samodreka, samobmana, samoobmawvawe, samooplowe, samoportvovwe, samopsluga, samoprijgor, samospznaja, samospaqvwe, samubca, samopravqwe, samoprava, samofinansrwe, samohvla, sveznwe.
U (15v) druge komponente su vieslone, a sastoje se od vie morfema. Uzlazni akcenat drugih komponenti, a takoe i silazni u nekim primerima, jeste u tom sluaju najee akcenat cele sloenice. Za imenike sloenice tipa prilog + imenica teko je nai sigurne primere (v. Klajn 2002: 88). Primere dborz i dalekvod ubrojili smo u tip pridev + imenica, a primeri tnkoprqa i zltkqa, koje navodi Klajn verovatno se ispravnije mogu klasifikovati kao sloeno-sufiksalna tvorba. 11. KDK pravilo kraewa ili uslov morfemske strukture? Razmotrimo mogue potvrde pravila KDK u sloenom izvoewu i sloeno-sufiksalnoj tvorbi. U sloeno-sufiksalnoj tvorbi i sloenom izvoewu uestvuju mahom neutralni i receptivni sufiksi koji ne mewaju akcenat osnove ako je krajwi slog osnove kratak, a pored toga sufiksi -ja i -je koji se mogu klasifikovati kao ekstracikliki (v. Ra-
440
STANIMIR RAKI
ki 1991, 1999). Ukoliko je krajwi slog osnove dug, a sufiks je receptivan, izvedenice imaju uzlazni akcenat na slogu pred sufiskom. Tako imenice sa sufiksom -(a)c esto nose uzlazni akcenat na slogu pred sufiksom ukoliko osnova ima dug krajwi slog ili se dui pred grupom glasnik + konsonant (npr. bogomqac, vatrogsac, visokoklac, vodozmac, dvomotrac, ledolmac, mirotvrac, moreplvac, poslodvac, itd.), a moe stojati pred drugom komponentom ako je krajwi slog osnove kratak (npr. dvgodac, domrodac, drvdjelac, krstnosac, mnogboac, praznvjerac, Crngorac); primeri toga tipa su irelevantni za pravilo KDK. Primeri izvedeni od pridevskih osnova (npr. praznglavac, sivbradac, kusrepac, rigrivac, itd.) takoe ne pruaju nezavisnu potvrdu za KDK jer kratkoa vokala druge komponente proistie ve iz pridevskog karaktera osnove. Preostaje jedino mogunost da se u sloeno-sufiksalnoj tvorbi sa neutralnim sufiksima ili ekstraciklikim sufiksima -ja i -je potrae neke potvrde za KDK. Sloeno-sufiksalne tvorenice sa -je veinom nose uzlazni akcenat na veznom vokalu i duinu na narednom slogu (npr. rdoslvqe, bistrmqe, bogqbqe, bogotvqe, rdoqubqe, bogslvqe, hode, vnogrje, lakmqe, pravvrje, pravse, Sredzmqe, itd.). Ova duina narednog sloga u najveem broju sluajeva posledica je duewa pred grupom glasnik + konsonant, a u nekim primerima se moe pretpostaviti i kompenzatorno duewe usled jotovawa to potvruju primeri bogqubqe bogquban, asthlpqe asthlepan, milsre milsrdan, slavqubqe slavquban, malduje, malduan, bspe bsputan.36 U nekim primerima renici belee i akcenatske dublete bez te duine (npr. bistrumqe, bogqubqe, pravsue, Sredzemqe, v. RM), dok u imenicama punmoje (pnom) i svetgre (gditi) te duine nikako nema. Prema Babiu (1986) i Klajnu (2002) sufiks -ja takoe uestvuje u sloeno-sufiksalnoj tvorbi, ali prevashodno s nastavcima -voa, -noa i -boqa koji su za nau svrhu nebitni. Kraewe se jedino moe uoiti u imenicama vodjaa i sredkraa ija struktura nije najjasnija (v. Klajn 2002: 52). Razmotrimo primere sloeno-sufiksalne tvorbe sa sufiksom -nk. Pretpostavqamo da je to neutralni sufiks koji ne mewa akcenat osnove, tj. sam ne krati prethodni slog. U DJ smo mogli da zabeleimo samo ove primere:
(16) boghulnk hliti, dubrink bran, zlslutnk sltiti, krivkletnk klti, okvratnik vrt, stlisnk lst.
Ovi primeri su svakako nedovoqni za neki pouzdan zakquak. U RM se, meutim javqaju i dubleti na koje treba obratiti pawu. To su primeri tipa (17):
36 Kao to imamo duewe u bser bsrje, tok tje, bqeg biqje, rah rje, itd. (v. Babi 1986: 130).
441
(17) lakumnk lakumnk, plitkmnk plitkumnk, slabmnk slabumnk, tupmnk tupumnk, pravktnk pravkutnk.
Vie primera sa kraewem duine sloga iza uzlaznog akcenta nalazimo u primerima sloeno-sufiksalne tvorbe sa sufiksom -(a)n.
(18) slavhlepan, asthlepan hlpiti, ogledan igld gldati,37 muktrpan tpjeti, blagduan, ravnduan da, zlsrdan sditi, jednakzvuan zvk, svojvlastan vlst, istvrstan, raznvrstan vsta, jednznaan, mnogznaan zniti, mnogqudan qdi, toplkrvan, hladnkrvan kv.
Ovi primeri potkrepquju pravilo KDK, ali svakako nisu dovoqni da ga dokau, jer nije iskqueno da sufiks -(a)n sa svoje strane takoe ne doprinosi kraewu prethodnog sloga u (18). Prema pravilu kraewa sufiksi sa nepostojanim a obino ne krate prethodni slog (v. Raki 1996), ali sufiks -(a)n to ipak ini u nekim primerima (npr. glsan, gran, swan, stan, vjan, lan, v. Babi 1986: 398). Druge komponente u (18) ne postoje kao pridevi ili imaju kao posebne rei dug vokal u osnovi (npr. zvuan, krvni), pa su primeri (18) sa te strane donekle bezbedni. Primeri duewa tipa (8) ipak upuuju na to da je za sada sigurnije pretpostaviti da alternacije duine krajwega sloga imenikih sloenica pre mogu predstavqati neku vrstu uslova morfemske strukture nego jednosmernu izmenu strukture. Pretpostavqamo da navedeni uslov morfemske strukture obezbeuje prozodijsku razliitost imenikih sloenica jer onemoguuje alternaciju tipa jnk junka koja se generalno sprovodi u monomorfnim i izvedenim imenicama kad god su uslovi za wu ispuweni. 12. Zakquak Ispitivawe imenikih sloenica tipa imenica + imenica, pridev + imenica, glagol + imenica, broj + imenica, zamenica + imenica pokazuje da akcenat sloenica odreuju sledea pravila:
(19a) Ako druga komponenta ima jednoslonu osnovu sa kratkim vokalom, sloenica nosi uzlazni akcenat koji pada na vezni vokal (npr. domzet, vodmea); (b) ako druga komponenta ima jednoslonu osnovu sa dugim vokalom, sloenica nosi silazni akcenat na poetnom slogu (npr. vdokrg, dvord); (v) ako druga komponenta ima jednoslonu osnovu, ali nosi dugouzlazni akcenat kao nezavisna re, akcenat sloenice moe biti dugouzlazni (npr. Bawalka, bubamra). (20) Ako je druga komponenta ima vieslonu osnovu, sloenica nosi isti akcenat, uzlazni ili silazni (npr. grkoktolik, rimoktolik, Jugoslvn, jugozpad, basnopsac, bogojvqewe, poqoprvreda, primoprdaja, kuevlsnik);
37 Slino tome i evd ovidan gde se u imenici dui vokal druge osnove jer je u glagola vdjeti kratak vokal i.
442
STANIMIR RAKI
(21) Sloenica nosi akcenat prve komponente ako se druga komponenta, koja obino ima mawi broj slogova, klitizuje (npr. vdencvijet, dborez, revdn, vtigz, kipt, rimr, vjoglava, zntieqa).
Ova pravila prikazuju tendencije koje preovlauju u savremenom gradskom govoru. Nae istraivawe pokazuje da ova pravila vae i za sloenice koje se izvode tzv. nultim sufiksom. Analiza pokazuje veliki znaaj broja slogova za akcenat sloenica. Ako je druga komponenta vieslona, a posebno ako nosi uzlazni akcenat, akcenat sloenice je u najveem broju sluajeva isti kao akcenat druge komponente. Oigledno je takoe da za sloenice ne vae ista pravila kao za monomorfne rei i za rei izvedene sufiksima. U ovom smislu ova analiza dopuwuje nae prethodne radove o akcentu rei u srpskom jeziku (v. Raki 1991, 1995). Posebno smo ispitivali kraewe druge komponente sloenica iza uzlaznog akcenta koje se generalno sprovodi u imenikim sloenicama ija je druga komponenta jednoslona. Za monomorfne imenice i imenike izvedenice opte vaewe ima alternacija tipa (22):
(22) jnk junka
Usled pojave kraewa (pravilo KDK) ova alternacija se nikako ne ostvaruje u skupu imenikih sloenica ija je druga komponenta jednoslona jer je slog iza uzlaznog akcenta na veznom vokalu gotovo uvek kratak. Imenike sloenice se tako prozodijski jasno razlikuju od monomorfnih imenica i afiksnih izvedenica. Mogue je, meutim, da pravilo KDK treba razumeti kao uslov morfemske strukture (v. Kenstowicz i Kisseberth 1979), a ne kao pravilo koje aktuelno izmewuje vokalske duine na takvu mogunost upravo ukazuje pojava duewa krajwega sloga u imenica m. roda (primeri 8). Posebno ostaje otvoreno pitawe u kojoj meri pravilo KDK vai i za sloeno-sufiksalnu tvorbu. Naa analiza takoe ukazuje na mogunost da sloenice nose akcenat prve komponente ukoliko se druga komponenta klitizuje. Sraslice su karakteristine za sintaktike kombinacije pridev + imenica i glagol + imenica u kojim sluajevima obino izostaje pojava veznog vokala (primeri u t. 7 i 8). Ostvarivawe ove mogunosti zavisi, naravno, od slogovne strukture sloenica u svakom posebnom sluaju (v. npr. tkz. imperativne sloenice vucibtina, liilnac, razbirah, svrzimntija). Egzocentrike sloenice tipa broj + imenica veinom se izvode konverzijom odgovarajuih prideva. Samo mawi broj takvih kombinacija, i endocentrikih i egzocentrikih, mogu se smatrati za iste sloenice, a tada slede ista akcenatska pravila kao i druge imenike sloenice sline strukture.
Beograd
443
LITERATURA Aronoff, M. 1976. Word Formation in Generative Grammar, MIT Press, Cambridge, Ma. Babi, S. 1986. Tvorba rijei u hrvatskom knjievnom jeziku, JAZU i Globus, Zagreb. Beli, A. 1949. Savremeni srpskohrvatski jezik, deo: Nauka o graewu rei, Beograd (apirografisano). Beli, A. 1950. O sloenicama, Na jezik , n. s. sv. 56, 169177. Benson, M. 1993. Srpskohrvatsko-engleski renik, Prosveta, Beograd. Vukievi, D. Imenike sloenice u savremenom srpskom kwievnom jeziku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 38/1, 127174. Danii, . 1925. Srpski akcenti, Srpska kraqevska akademija, Beograd i Zemun. Deanovi, M. i J. Jernej, 1989. Hrvatsko ili srpsko-talijanski rjenik, kolska knjiga, Zagreb. Ivi, P. 1965. Prozodijski sistem savremenog srpskohrvatskog standarnog jezika, Symbolae grammaticae in honorem Georgii Kurylowiez. Nestowicz, M. & C. Kisseberth, 1979. Generative Phonology, Academic Press, New York. Klajn, I. 2002. Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku, Prvi deo: Slagawe i prefiksacija, SANU, CANU i ANURS. Markovi, S. 1970. Predavawa iz fonetike i morfologije savremenog srpskohrvatskog jezika, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo. Nikoli, B. 1970. Osnovi mlae novotokavske akcentuacije, Institut za srpskohrvatski jezik, Beograd. Peco, A. 1071. Osnovi akcentologije srpskohrvatskog jezika, Nauna kwiga, Beograd. Raki, S. 1991. O receptivnim sufiksima i pravilu akcenta srpskohrvatskog jezika, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 34/2, 121134. Raki, S. 1995. Jo o receptivnim sufiksima i pravilu akcenta srpskohrvatskog jezika, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 38/1, 83100. Raki, S. 1995. Pravilo kraewa u srpskohrvatskom jeziku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 39/1, 141156. Raki, S. 1998. O pridevskim sloenicama pridev + imenica, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistaku 41, 107127. Raki, S. 1999a. O nultim sufiksima i izvoewu nastavcima -O, -a, -o/-e, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 42, 225254. Raki, S. 1999b. Leksiki sloj pridevskih sloenica tipa pridev+ imenica, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 42, 255276. Raki, S. 2001a. O imenikim sloenicama tipa pridev + imenica, Srpski jezik 6/12, 309329. Raki, S. 2001b. O duini krajweg sloga osnova u prideva i u drugih vrsta rei, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 44/12, 255276. Raki, S. 2001v. O morfolokom pojmu glave, konverziji i strukturi sloenica, Junoslovenski filolog 57, 731. Renik srpskohrvatskog kwievnog jezika (19671976), Matica srpska, Novi Sad, t. i sa Maticom hrvatskom, Zagreb. Stevanovi, M. Imperativne sloenice, Na jezik , n. s., 618. Stevanovi, M. 1984. Savremeni srpskohrvatski jezik , Nauna kwiga, Beograd. Williams, E. & A. M. Sciullio 1987. On the Definition of Word, MIT Press, Cambridge, Ma.
Stanimir Raki OB UDARENII I DOLGOTE SLONH SUESTVITELNH Rezyme V nastoe rabote rassmatrivaets udarenie slonh suestvitelnh, podobrannh iz slovar Deanovia i Ernea (1989). Analiziru dann material, avtor utverdaet, to suestvuet neskolko glavnh akcentnh tipov, osnovnmi parametrami kotorh vlets koliestvo slogov, dolgota glasnogo osnov, a take to, imeet li vto-
444
STANIMIR RAKI
ro komponent voshodee udarenie ili net. Analiz take pokazvaet, to dl slonh suestvitelnh, obrazuyihs s pomoy t. naz. nulevogo suffiksa, destvuyt te e pravila. V sluae sraeni, predstavlyih sobo soetani prilagatelnoe + suestvitelnoe", a take glagol + suestvitelnoe", slonoe slovo prinimaet udarenie pervogo komponenta v tom sluae, esli osnova vtorogo komponenta vlets odnoslono. Obrazovani tipa islitelnoe + suestvitelnoe" vo mnogih sluah mono pont kak konversii osnov prilagatelnh. Otmeenne akcentne tip otraayt preobladayie tendencii v sovremenno gorodsko rei.
GLAGOLSKI OBLICI U SEVERNOARPLANINSKIM I JUNOMETOHIJSKIM GOVORIMA

RADIVOJE MLADENOVI
UDC 811.163.41'366.58(497.115)
Kratak sadraj. U prilogu se razmatraju prestrukturirawa u glagolskim osnovama, inventar glagolskih oblika, morfoloka sredstva glagolskih oblika u dijalekatskoj oblasti koju ine junometohijski i severnoarplaninski govori, a u svetlu srpsko-makedonskih jezikih kontakata. Kqune rei: prestrukturirawe, kontakt jezikih sistema, bogatstvo oblika, prizrensko-junomoravski, zapadnomakedonski.
1. Ovim prilogom razmatra se dijalekatska situacija u Prizrensko-metohijskoj kotlini i severnom delu arplaninske oblasti prema stawu do juna 1999. godine, kada je prisilnom seobom slovenskog, pre svega srpskog stanovnitva, znatno izmewena etnika i jezika slika Kosova i Metohije. Tako od juna 1999. godine u Prizrenskom Podgoru nema Srba, u Podrimi je mawi deo Srba opstao u Orahovcu i Velikoj Hoi, u akovici nema Srba, u Prizrenu ivi tridesetak Srba i odreeni broj priseqenika muslimanske vere iz arplaninskih upa, u Sretekoj upi ostao je deo Sreana srpskog jezika muslimanske vere i nekoliko desetina Srba pravoslavne vere, u Gori je broj Gorana prepolovqen. Samo je u Sirinikoj upi opstao vei broj Srba. Slovensko muslimansko stanovnitvo iz Skorobita, Grnara i Novog Sela triju sela u Prizrenskom Podgoru najveim delom se nije iselilo.1 2. Govori koji se razmatraju u ovom radu na ivici su dijalekatskog pojasa srpskoga jezika, u neposrednom kontaktu sa makedonskim jezikim idiomom. Priroda ivine oblasti srpskog i makedonskog jezika, nepoklapawe nacionalne i lingvistike granice, dijalekatski kontinuum izmeu ova dva jezika sa snopovima zajednikih izoglosa sve ovo ima za posledicu odsustvo otre granice izmeu ova dva jezika i prisustvo pojedinih osobina netipinih za evoluciju jednog ili drugog jezika. Ukupna jezika kompozicija govora na prostoru june Metohije i severnog dela ar-planine, zatim kompozicija severozapadnih i severnih govora Makedonije sa prisustvom mnogih osobina svojstvenih srpskom
1 Vie o stanovnitvu i govoru Skorobita, Grnara i Novog Sela v. u MRSkM, 243256.
446
RADIVOJE MLADENOVI
razvitu uinila je da se sa jedne i druge strane granice pojave govori u kojima se prepoznaje dugotrajni kontakt idioma preteno srpskog ili preteno makedonskog tipa. Ovakvu osobinu pokazuje i ukupna situacija u sistemu glagolskih oblika, i to kako u morfolokim tako i semantikim svojstvima. a) U ovom prilogu opisuje se jezika situacija u trima korutinama u severnom delu ar-planine, u kojima su se formirala tri govora meusobno jasno razgraniena u Gori (GG), Sretekoj upi (SrG) i Siriniu (SiG). b) U Prizrensko-metohijskoj kotlini jezika diferencijacija meu govorima prizrensko-junomoravskog tipa nije tako izrazita. Tako se, idui od severa prema jugu, uoavaju sledei govori: akovaki gradski govor (G; akovica), podrimski govor (PodrG; Podrima), prizrenski gradski govor (PrG; Prizren), podgorski govor (PodgG; Prizrenski Podgor). v) Od posebnog interesa za praewe srpsko-makedonskih jezikih kontakata je govor sela Skorobite, Grnare, Novo Selo (skraenica SkGrNSG) u Prizrenskom Podgoru. U ovim naseqima ive pripadnici muslimanske slovenske etnokulturne grupe unekoliko srodne Goranima i sretekim muslimanima. Struktura SkGrNSG predstavqa skup razliitih dijalekatskih sistema. Ovakav tipino meavinski govor svedoi o tome da su u formirawu ove etnokulturne grupe uestvovali pripadnici sa genetski razliitim govorima. U osnovama rei govor ovih sela u sudbini nekadawih nazalnih vokala, poluglasnika, vokalnog L, starih suglasnikih grupa *tj, *dj, *kt', sudbini inicijalnih grupa v-/v- pokazuje tipinu srpsku situaciju, pa je: rka, pt, dpd; jzik; dns, ps, sn; slnce, dgako, vna; n', mx'a; nuk, de u Przdren. U gramatikim i tvorbenim morfemama, meutim, prisutni su makedonizmi stigli u ovaj govor sa priseqenicima iz Gore (mje, sm, tec, u ptok, go OP zamenice t, so strogo, n'go go). lanska morfema nije razvijena, ali je prozodijska situacija tipino zapadnomakedonska. Od posebnog je interesa prisutnost pojedinih crta karakteristinih za GG, a nepoznatih sretekom. Takva je inovacija tipa pl'e : pl'i'a (MRGG, 309311), sa neutrumizacijom prizrensko-junomoravske supletivne mnoine pilii. Uopteni nastavak -i u Djd. im. na -a (sstri, gi, krvi) od obliwih govora javqa se samo u GG (MRGG, 298). O vezi sa GG, ali i drugim arplaninskim govorima, svedoi i promena nekada polumekih suglasnika u palatalne glasove: kq', glx', ppra', z', sq (up. PMGS, 24, 33, 116 itd.; MRGG, 219222). 3. Ukupnom dijalekatskom situacijom govori na jugozapadu Kosova i Metohije, posebno severnoarplaninski, svedoe o tome da je u prolosti bilo intenzivnih etnikih i jezikih kontakata, kako slovensko-slovenskih tako i slovensko-neslovenskih.
447
4. Albanskim zaposedawem kompaktne teritorije izmeu severnog i junog dela Metohije, junometohijski govori posle sedamnaestog veka prekinuli su dobrim delom zajedniki razvoj sa severnometohijskim. Iza toga vremena kontakt junometohijskih sa severnoarplaninskim govorima (i tako posredno sa zapadnomakedonskim) poveava se, a u Metohiju se useqava i deo stanovnitva arplaninskih upa. 5. Konfesinalna pripadnost govornika razliito je uticala na dijalekatsku kompoziciju pojednih govora, a prisustvo pojedinih crta u wima posledica je konfesionalne markacije. Tako se u podgorska naseqa Grnare, Skorobite i Novo Selo u 18. veku doseqavaju Gorani beei od islamizacije. U drugoj polovini 18. veka, i poetkom 19, posle islamizacije srpskog stanovnitva u ovim naseqima crte goranskog tipa postaju sredstvo konfesionalne markacije u odnosu na okolne hriane srpskog jezika. U SrG stanovnici pripadaju razliitim konfesijama (pravoslavno-hrianskoj i muslimanskoj), ali govore istim govorom. Iako je dijalekatska diferencijacija u SrG uzrokovana geografskim poloajem pojedinih naseqa, nastanak mikrodijalekatskog tipa u kome se prepoznaje intenzivniji kontakt sa GG u viim selima Sreteke upe ne moe se posmatrati izvan iwenice da su stanovnici ovih naseqa, kao i Gorani, svi islamizovani. Visoku ujednaenost srpskih junometohijskih govora i govora Sirinia svakako je pomogla zajednika hrianska pripadnost. 6. Stawe u sistemu glagolskih osnova i oblika u severnoarplaninskim i junometohijskim govorima razmatra se u sledeim aspektima: prestrukturirawa u glagolskim osnovama, inventar glagolskih oblika, morfoloka sredstva glagolskih oblika, frekventnost pojedinih glagolskih oblika, semantiko-sintaksika upotreba glagolskih oblika. Prestrukturirawa u glagolskim osnovama 7. U itavoj oblasti dolo je do pomerawa u odnosima prezentske i aoristne osnove, ali radikalnog razarawa sistema glagolskih osnova, krakteristinog za neke obliwe zapadnomakedonske govore, nema. Pomerawa u osnovama kako u severnoarplaninskim tako i junometohijskim govorima pokazuju visoku podudarnost, a rezultat su, skoro po pravilu, analokih ujednaavawa unutar osnova sa razliitim osnovinskim vokalima. a) U ekspanziji su glagoli s odnosom -a (prezentska): -a (aoristna osnova): Vkam, vkala, pznavam GG (v. i primere u MRGG, 339402), prza kwa, n-stizam, rkaet gveda, prodvamo SrG, bga, vikmo na w, ne gu davmo, grzam SiG, m se pzamo, ne nca, i gu grzam G, dvamo, dzamo slmu, ne se mcate, bga PodrG, da se razvka, dte
448
RADIVOJE MLADENOVI
Karta: Glagolski sufiks *-n
449
gu ssa PrG (v. i primere u RSPG, 519520), predvam l'utke, vkam, begmo, stizmo PodgG, vrka, krka kkoka, njzu ga stzam, n ga dvamo SkGrNSG. b) Posredstvom GG, SrG i SkGrNSG, govora koji su ostvarili kontakt sa makedonskim jezikom, morfolokim pozajmqivawem gotovog makedonskog formanta -na- (< -n-) u aoristnoj osnovi, -na- je stabilisano i u govorima prizrensko-junomoravskog tipa, osim u sirinikom govoru, u kome se u naseqima bliim Sretekoj upi Sevcu, Jainacu i Vrbetici javqa formant -na- (viknla, lupnla, reknla), dok je najvei deo Sirinia ostao izvan ove inovacije, pa je: reknja mu, lupnle, padnsmo, padnja, sednla, vikne, skinle gu. v) U svim govorima produktivna je grupa glagola tipa rad-uje-m : rad-u(v)a-la, sa irewem tipa i na formante -iva-, -ava-. irewe -uva- umesto -ova- u srpskim govorima naslawawem na makedonsko i bugarsko stawe (IPDij, 123) zahvatilo je ne samo govore na krajwem jugozapadu Kosova i Metohije nego i na veem arealu srpskog jezika (BADIJS, 496503). Od interesa za praewe dijalekatskih kontakata na prouavanom podruju sudbina je /v/ u sufiksu -uva-. U GG, naslawawem na zapadnomakedonsku situaciju, sufiks se skoro dosledno javqa bez /v/ (MRGG, 172). irewe odnosa osnova tipa -ua- (daruala): -ue- (/-uje-) (drue/druje) zahvatilo je i SrG, pa su u ovom govoru primeri tipa putvala odve retki. U svim junometohijskim govorima, ukquujui i SkGrNSG, formant -uva- ostao je stabilan. U SiG, osim u naseqima trpce i Berejce, javqaju se samo primeri tipa rukuvla se. U trpcu i Berejcu, meutim, pored pored primera tipa daruvla, obini su i oni tipa darula.2 U govorima koji su predmet ovoga priloga nema prodora aoristne osnove u prezentsku, inae prisutnog u nekim obliwim makedonskim govorima (VBDG, 77; VBPG, 351; BAGD, 200). Za stawe, najpre u severnoarplaninskim a posredno i junometohijskim govorima, od znaaja je stabilnost odnosa tipa daruje-m : daru(v)a-la, pre svega u polokim ali i nekim drugim makedonskim govorima (SAMPol, 358; VBDG, 91; VBPG, 351). O zavisnosti formanta -uva- u junometohijskim govorima od stawa u arplaninskim, posredno i od stawa u zapadnomakedonskim i severnomakedosnkim, svedoi iwenica da se severnije od akovice, u severnometohijskim govorima, javqa formant -ova- (MBSMG, 277). Obedjem : obeduvla, t mi kaje : kauvja mu, kqjem : kquvle te kokke, putuvja SiG, ostanvalo ni, potvala ne, zamesvujem : zamesvala l'ba, gladvaja, prosnjemo PodrG, razmesjou za qba, svukjem gu, kurtal'isuvja gu, zapo'nuvl'e, sipuvja mu PodgG, donsujem, ostnuje : ostanvala SkGrNSG.
2 U ovim naseqima javqaju se i dubleti tipa bratove, wegove : bratu'e, wegu'e, to upuuje na veu nestabilnost intervokalnog /v/ u govoru ovih sela. Ovakva sudbina /v/ u -uva- u trpcu i Berejcu verovatni je unos iz goranskog brodskog govora (up. MRGG, 102104) pod uticajem doseqenikog bratstva Qubii, pristiglog u trpce iz Gore poetkom 19. veka.
450
RADIVOJE MLADENOVI
Za ostale govore v. primere u: MRGG, 408409; RSPG, 516519; SMG, 120. g) U prezentskoj osnovi glagola videti" u govorima u kojima je ostvaren kontakt sa makedonskim obliwim govorima javqa se jotovan suglasnik osnove kao trag nekadaweg oblika s tematskim nastavkom -ju: GG (MRGG, 406; da vite), SrG (PMGS, 53, 114 itd., da ga vi), SkGrNSG (da me vx'i, neta i ja vx'im). Govori prizrensko-junomoravskog tipa (G, PodrG, PrG, PodgG, SiG) znaju samo za prezentsku osnovu vidi-. Inventar glagolskih oblika 8. U inventaru glagolskih oblika svi govori posmatrane oblasti pokazuju visoku podudarnost: nisu razvijene novije inovacije karakteristine za neke obliwe makedonske govore (KBIst, 171173; VBDG, 7980; VBPG, 349), a izgubqeni su oni oblici koji se gube i u makedonskim i u srpskim govorima. Odreenim specifinostima izdvaja se GG. Od glagolskih oblika prisutni su: prezent, aorist, imperfekat, imperativ, radni i trpni glagolski pridev, glagolski prilog sadawi, perfekat, perfectum resultativum (samo u delu govora), pluskvamperfekat, futur ,3 potencijal. Morfoloka sredstva glagolskih oblika 9. U realizaciji pojedinih glagolskih oblika govori posmatrane oblasti pokazuju raznovrsnost nastalu u rezultatu kontakata razliitih jezikih sistema. Najvee razlike u glagolskoj fleksiji javqaju se u graewu mnoine imperfekta i aorista, zatim u sudbini 3l. mn. prezenta. Prezent 10. a) U 1l. jd. prezenta uopten je atematski nastavak -m, koji se dodaje prezentskoj osnovi s karakteristinim vokalom. Osim u GG i SkGrNSG, u kojima je ovakav tip 1l. jd. prezenta uopten u svim glagolima (i mem, em), u ostalim govorima potvren je ili samo tip u, mgu (SiG, PodrG, PodgG) ili su naporedni mgu i mem, u i em (SrG, PrG, G4). b) U 3l. jd. nema tragova starog nastavka -t ni u jednom govoru, uprkos wegovog uvawa u irokom pojasu zapadnomakedonskih govora (KBIst, 161; VBMK, 46; VBDGr, 22; PaARG, 125). Bez ovog nastavka su srpski, ali i mnogi makedonski govori (MTOG, 198; STTG 2, 108109; VBDGr, 30; KMDG, 89).
O moguim tragovima futura I tipa blasin'u u PrG v. RSPG, 503. M. Stevanovi navodi samo mem, em (SMG, 121122).U mom materijalu potvrena su oba tipa.
3 4
451
Karta: Prezent 3. lice mnoine
452
RADIVOJE MLADENOVI
v) Po sudbini nastavka za 1l. mn. govori posmatrane oblasti jasno su podeqeni na dva dela: u GG je nastavak za lice makedonskog tipa -me (zbrime, MRGG, 414), u ostalim govorima srpski nastavak -mo. Nastavak -mo ostao je stabilan i u govorima u kojima je makedonski uticaj u gramatikim afiksima prepoznatqiv u SrG (da kemo, PMGS, 188209) i SkGrNSG ('e djdemo, da zbrimo, da ve vx'imo). Interesantno je da ovakvo grupisawe govora prema prisutnosti nastavka -mo : -me ne prati grupisawe prema tipu 3l. mn. prezenta (v. t. 10 g), zatim grupisawe prema oblicima mnoine aorista i imperfekta (v. t. 13, 14, 15). g) U 3l. mn. prezenta u svim govorima izvrena je preraspodela starih nastavaka -t i -t, i to uoptavawem jednog nastavaka: -u (< -t i -t) karakterie govore tipinog prizrensko-junomoravskog tipa (G, PodrG, PodgG, PrG, SiG), ali i SkGrNSG; -e(t) (< -t i -t) je uopteno u GG i SrG. U GG i SrG zavrava se nastavak makedonskog tipa -et, generalizovan u pravcu Kostur Kora Struga Debar Gora Sreteka upa (KBIst, 162163; VBIslM, 2122, 32, 40; PMGS, 195198; MRGG, 414416). Dok je u SrG nastavak -et zahvatio sve glagole (nset, bret, majet, v. i PMGS, 195198) u GG iz glagola -a prezentske grupe -t je ispalo (zbret, det : maje, bgaje; v. i MRGG, 416), to upuuje na eventualni trag govora koji je bio u delu Gore, a u kome je iz 3l. mn. prezenta ispadalo -t.5 U GG, u naseqima bliim Metohiji, javqa se od glagola -i prezentske grupe i tip nsit, vrit, sa uoptavawem osnovinskog vokala i u 3l. mn. Tip. nsit, meutim, mogao je stii i iz galikog govora (KBIst, 162163; VBMK, 46). Prizrensko-junomoravsko svedeno -u u 3l. mn. prezenta u SiG i junometohijskim govorima u daqem lokalnom razvitku imalo je razliitu sudbinu (SMG, 122124; RSPG, 500501; za SiG, PodrG, PodgG, SkGrNSG MRPrez, 4660). U G, PodrG i PrG irewe osnovinskog vokala u 3l. mn. prezenta je dovreno, pa su osnovni oblici imav, nosiv, berev (RSPrG, 501502; MRPrez, 4450). U SiG i viim selima PodgG devokalizacija i konsonantizacija polaznog nastavka -u nije dovrena, pa se u ovim govorima javqaju i primeri sa ouvanom slogovnom prirodom nastavka koji se dodaje na osnovu sa osnovinskim vokalom (nsiu, breu, mau). Proces devokalizacije -u iz nastavka je i u ovim govorima uznapredovao, pa dominiraju primeri u kojima se -u skrauje u neslogotvorni glas inei sa vokalom osnove diftong (uvti, rdi, mtno, donso). U daqem razvitku neslogotvorna komponeta se monoftongizuje, pa su u ovim govorima obini i primeri sa bilabijalnim /v/ [w], koje u nekim gla5 Up. sa stawem u obliwem tetovskom govoru u kome iz 3l. mn. prezenta ispada -t (STTG 2, 108109; VBPG, 353, 354). Za shvatawe dvojstva u sudbini -t u nastavku 3l. mn. prezenta u GG od interesa je dvojstvo oblika u ovom licu zberev: zberet u makedonskim govorima istono od linije opsko Rudare Stracin (up. sa VBKumG, 197198; isp. i MRPrez, 45).
453
sovnim grupama fakultativno funkcionie kao alofon labiodentalnog /v/.6 Za praewe etnojezikih kontakata na jugozapadu Kosova i Metohije od posebnog je interesa nastavak -u (> -v) u SkGrNSG (da me vx'iv, rbotavf, nsif, da se ban'af), poto u oblicima mnoine aorista i imperfekta ovaj govor pokazuje znatnu srodnost sa SrG i GG (v. t. 1315), a odreeni uticaji zapadnomakedonskih govora uoavaju se i u drugim segmentima. Najmarkantnije srpske, prizrensko-junomoravske osobenosti u SkGrNSG u morfologiji su prodor dvojinskog oblika u Dmn. (nama, krvama, mima) i uoptavawe -v (< -u) u 3l. mn. prezenta. Neoekivana dijalekatska kompozicija ovoga govora sa uoptavawem nekih tipinih makedonskih, nesrpskih osobina (donsoa, maa) i niza osobenosti tipinih za srpsku evoluciju rezultat su meawa starosedelakog srpskog stanovnitva prizrensko-junomoravskog tipa i priseqenika iz Gore, koji su u ova naseqa stizali u 18. i 19. veku. d) U G i PodrG, pre svega orahovakom podrimskom govoru, javqaju se oblici 3l. mn. prezenta u kojima se upotava nastavak -ju u svim glagolskim osnovama: traju, b'kaju, deju, donseju, dx'neju, sdiju.7 Ovakav tip, prisutan inae u kosovskim govorima prizrensko-junomoravskog tipa,8 u osnovi predstavqa neto drugaiju morfoloku realizaciju istog gramatikog modela irewe osnovinskog vokala u 3l. mn. prezenta i jedno morfoloko obeleje. ) U SiG u 3l. mn. prezenta, pored primera tipa nsiu, breu, brojni su i oni u kojima se nastavak za oblik -u dodaje na osnovu bez osnovinskog vokala: tpu, tu, zbru, nsu. Ovakvim odnosom osnove i nastavka u 3l. mn. prezenta SiG ini celinu sa junokosovskim govorima (MRPrez, 5960). e) Glagol trebati", bezlino upotrebqen, u prezentu redovno glasi trbe u GG (MRGG, 423), to je oigledno naslawawe na makedonske obliwe govore (SAMPol, 367; STTG 2, 108; VBSMG 2, 184). Od ostalih govora na jugozapadu Kosova i Metohije u ovom obliku javqa se u slabim tragovima jo samo u PrG (RSPG, 530), u kome moe biti podran useqenicima iz Gore. Inae je i u PrG obino trba. Imperativ 11. Generalizovawem nastavka -i-te u 2l. mn. imperativa severnoarplaninski i junometohijski govori deo su ireg areala srpskih i zapadnomakedonskih govora (SAMPol, 365366; STTG 2, 109110; BAGD, 59; VBIslM, 22, 32) u kojima se u glagole s nastavkom --te proirio nastavak drugih osnova -i-te.
6 O sudini nastavka -u u ovim govorima, o asimilativnim procesima, labijalizaciji i fonolokoj neutralizaciji vokala osnove u 3l. mn. prezenta (mau > mo > mo, breu > bro > bro) v. u MRPrez, 4960. 7 Detaqnije o ovome i primere v. u MRPrez, 4748. 8 Up. sa produktivnou u jawevskom govoru (MPGJ, 99100).
454
RADIVOJE MLADENOVI
Od interesa za praewe kontakata govora na jugozapadu Kosova i Metohije sa okolnim govorima je prisutnost imperativa sa jotovanim suglasnikom osnove /d/ j / ji9 (koji je mnogo obiniji u obliku jj, jjte) i v (koji je mnogo obiniji u obliku vdi, vdite) u podrimskom orahovakom govoru. Oblici jj, jjte pored jdi, jdite, zatim vi, vite10 svojstvo su i SrG i GG (MRGG, 218). Aorist i imperfekat 12. Ukupna prestrukturirawa u oblicima aorista i imperfekta u govorima na jugozapadu Kosova i Metohije izdvojila su dve grupe govora. U GG, SrG i SkGrNSG u oblicima mnoine aorista i imperfekta ostvareno je jednaewe oblika mnoine zapadnomakedonskog tipa. Junometohijski i SiG znaju za razvoj karakteristian za srpske govore. Aorist 13. U odnosu na sve ostale govore, u oblicima aorista i imperfekta u GG fakultativno se javqa -h. Ni u jednom govoru nisu zabeleene zamene /h/ sa /v, f/ u gramatikim obelejima, inae karakteristine za neke makedonske govore.11 a) Od glagola s aoristnom osnovom na suglasnik, u svim govorima, posle ispadawa -h iz nastavka, -o se osetilo morfolokim diferencijalnim znakom, pa se odnos tipa otido (1l. jd.): otide (2. i 3l. jd.) dobro uva. U GG uoava se fakultativni prodor nastavka -e iz 2. i 3l. jd. u 1l. jd., ak i onda kada je sauvano -h (prasteh; MRGG, 422). irewe -e u 1l. jd. beleeno je i u drugim govorima. a. Udad se, dones, najed, pobgo gi, rko mu, ubdo, dgo, podgo, otdo u kovicu, uddo se, prepdo, vdo, utko u mu, kd do gre PodrG. U malom broju primera u PodrG u 1l. jd. prodire akcenat iz 2/3l. jd.: I ja mu dneso, pa ja tido. b. Ozdrvo se, mro, zo u rku, uddo se, dgo, otdo, vdo, mro, uqgo, prevrzo, px'o, prepdo u vodu PodgG, ostde na pt, prepde i j u vdu PodgG. v. Se presvko, otdo dma, slgo, ga svko, no, po, izgro, prelto, izjro na pt, uddo sestru, vdo gi SiG, izgre i j, prelte, vde, zazbre se, izjre SiG. g. U SkGrNSG u jednini 1l. izjednaeno je sa 2/3l. jd., pa je: j mu dnese, mu r'e, zede sv, j pmuze krvu i tide.
Up. sa jei u severnometohijskim govorima (BMSMG, 265). Nije iskqueno da je // u imperativu vi u SrG, GG I SkGrNSG iz prezentske osnove sa uvawem rezultata jotovawa u 1l. jd. prezenta tematskih vokala (MRGG, 218). 11 Up. sa odsustvom inovacije -f/-v (< -h) u nekim kategorijama i primerima u zapadnomakedonskim govorima Makedonaca muslimana (VBIslM, 20, 24, 33, 38).
9 10
455
b) Dok je u GG, SrG, SiG, SkGrNSG, a najveim delom i PodgG, ustaqen fonetski vezani akcenat antepenultimskog ili penultimskog tipa, u junometohijskim govorima mesto akcenta ima distinktivnu funkciju razlikujui 1l. jd. od 2/3l. jd. (MRAkcGl, 236238; SMG, 126; RSPG, 349; MRAkcIm, 722). v) Oblicima mnoine aorista govori na jugozapadu Kosova i Metohije jasno su meusobno razgranieni u dve celine. Na razliite tipove mnoine aorista u govorima posmatrane oblasti uticala je jezika i dijalekatska situacija u okruewu. Naime, obliwi govori sa makedonske i srpske strane oko junometohijskih i severnoarplaninskih govora imali su u osnovi dva razliita puta u razvitku oblika mnoine aorista (i imperfekta). U makedonskim govorima (s deliminim izuzetkom u severnomakedonskim govorima) u mnoini imperfekta i aorista nastao je novi sistem oblika u kome se -h- iz drugih nastavaka proirilo i na 2l. mn., pa su tako nastali oblici imperfekta imahme, imahte, imaha (sa kasnijim razvitkom u sudbini h: -h / < v / f / > -), proireni i na aorist (dojdohme, dojdohte, dojdoha). Ovakvom modelu pripadaju GG, SrG i SkGrNSG. Junometohijski i SiG imali su razvitak mnoinskih oblika 1. i 2l. mn. aorista u srpskom duhu. U ovim govorima je pod uticajem nastavka 2l. mn. aorista stariji nastavak -homo transformisan u -hmo, sa daqim razvitkom u -smo. irewem -smo i istiskivawem -mo iz u 1l. mn. aorista govori prizrensko-junomoravskog tipa na jugozapadu Kosova i Metohije, zajedno sa susednim srpskim govorima kosovsko-resavskog tipa na Kosovu i Metohiji12 izdvajaju se u poseban areal iz areala okolnih srpskih prizrensko-timokih, kosovsko-resavskih i smederevsko-vrakih govora,13 zatim severnomakedonskih govora14 u kojima je stabilnost starijeg nastavka -(h)mo znatno vea. irewu -smo u 1l. mn. aorista u junometohijskim i SiG pripomogli su priseqenici sa podruja u ijem je morfolokom sistemu ve ostvaren nastavak -smo, a ovde se za Metohiju, severnu i junu, pa i za Sirini, misli pre svega na pristiglo stanovnitvo iz kuko-vasojevikog pravca. Izbegavawe homonimije izmeu 1l. mn. prezenta i 1l. mn. aorista posle gubitka -h- iz nastavka aorista moe biti od znaaja u SiG i PodgG, govorima u kojima je ustaqen penultimski ritamski akcenat, pa je istrvena mogunost da mesto akcenta bude diferencijalno sredsto. U ostalim junometohijskim govorima, meutim, mesto akcenta prezenta i
12 M. Bukumiri navodi da su potvrde tipa dsmo u severnometohijskim govorima znatno obinije od tipa dmo (BMGSM, 258260). Graa koju G. Elezovi navodi (EGRe) potvruje skoro samo nastavak -smo u 1l. mn. aorista. 13 Iz bogate literature o sudbini nastavka 1l. mn. aorista navodi se samo deo: BADIJS, 464579; IPGS, 252; IPDij, 90; BNAP, 195; MJZapl, 175; SAnVrat, 181182; SRLG, 162; JDTG, 142143. O otpornosti nastavvka -(h)mo govori i iwenica o wegovom uvawu u govorima centralne umadije (up. RSGC, 318320). 14 U skopskocrnogorskom je -mo stabilno (: -ste u 2l. mn.; VBSkCG, 231), u kumanovskom je -mo stabilno, a primeri sa -smo retki su i fakultativni (VBKG, 200201).
456
RADIVOJE MLADENOVI
aorista ostalo je kao relevantan distinktivni faktor, poto se u ovim govorima u prezentu javqa paradigmatski akcenat koji je u 1l. mn. uvek na antepenultimi, dok je u 1l. mn. aorista na penultimi (izvdim izvdimo : izvadsmo).15 Na znaaj morfolokog faktora upuuje iwenica da se fakultativni primeri sa -(h)mo javqaju skoro dosledno od glagola u kojima se javqa formant -o-(h)mo koji je razliit od prezentkog formanta -mo (donesemo : donesosmo / donesomo). a. U 1l. mn. aorista u junometohijskim govorima izrazito dominira nastavak -smo, -(o)smo, a retki su primeri tipa domo (pored obinijih dosmo): posejamo bu (: posjemo u prezentu), uzdigmo se (: uzdgnemo), pobegmo (: pobgnemo), znadmo, smedmo PodrG, pobegmo ot k'e, rekmo PodG, gurnmo gu, dadmo (v. i RSPG, 186) PrG, otidmo pozadi ke G. U SiG je prisutnost oblika 3l. mn. aorista s formantom -o-mo ea nego u junometohijskim govorima, mada je i ovde konkurent -o-smo neto vee snage: isprodadmo (: isprodadmo), otidmo u ku, uzmo za wvu, sedmo pret ku, promo, dovedmo gi, pomo da vrmo. Vee prisustvo oblika tipa sedmo u SiG nego u junometohijskim govorima posledica je blizine SrG, u kome je ovaj tip jedini, ali i situacije u skopskocrnogorskom govoru, u kome je u 1l. mn. aorista po pravilu formant -o-mo (dojdomo), dok je u 2l. mn. -o-ste (dojdoste) (VBSkCG, 232). U 2l. mn. aorista u junometohijskim i SiG stabilan je nastavak -ste, -o-ste, a potvrde tipa vidte odve neobine: vidte, pobegte qi PodG, prodadte SiG. b. U GG, SrG i SkGrNSG nisu potvreni primeri tipa donesosmo, donesoste ve naslawawem na mnoinske oblike aorista i imperfekta u makedonskim govorima ova dva preterita imaju nastavke -(h)me-, -o-(h)me, -(h)te, -o-(h)te u GG (donsohme, donsohte, MRGG, 423424), -mo, -o-mo, -o-te u SrG (rkomo, rkote, PMGS, 201202) i SkGrNSG, ostajui tako izvan optesrpskog razvitka nastavaka u 1. i 2l. mn. aorista. Od interesa za praewe jezikih uticaja je i iwenica da se ova tri govora meusobno razlikuju nastavkom za 1l. mn. (v. t. 10 v). v. Potvrde: Kt se oslobodsmo, pobegnsmo i m, uteknsmo, udarsmo, dovatsmo PodrG, dignsmo, urabotsmo, l'egnsmo, dox'smo, padnsmo, ovrsmo PodgG, skarsmo se, se zazborsmo, otsmo u trpce, napunsmo, prosmo SiG; uzste, doste, predadste, sednste i odmorste se PodrG, postadste i v, izedste l'ba, imste i v, otvorste ni, izorste, izedste PodgG, al uzste, trgnste, izgrebste, oterste gi, svukste, noste SiG. Djdomo, odnsomo, strtomo u k'a, lpnamo, donsote kod brta, go obkote SkGrNSG. Primere za SrG v. u PMGS, 188209; sa GG v. MRGG, 423; za G v. SMG, 126127; za PrG v. RSPG, 504; v. i MRAkcGl, 225241.
15
Vie o ovome v. u MRAkcGl, 236243.
457
g) U 3l. mn. situacija je sloenija nego u 1. i 2l. mn., poto se u GG, u naseqima najbliim Metohiji pored stabilisanog tipa ostna(h)a javqaju i slabi tragovi nastavka -e (MRGG, 423424). U junometohijskim govorima, takoe, u 3l. mn. pored tipa donese javqaju se i primeri tipa donesv, s imperfekatskim nastavkom. Situacija je najstabilnija u SiG, u kome je u obimnom materijalu tek nekoliko potvrda sa prodorom imperfekatskog nastavka u 3l. mn. aorista (Samo to pow da izbvaw, donesu ni ce). Ovakva stabilnost u upotrebi aoristnog / imperfekatskog nastavka za 3l. mn. u SiG naslawawe je na distribuciju ovih nastavaka u junokosovskim govorima, ali i severnomakedonskom skopskocrnogorskom govoru, sa kojim SiG pokazuje odreene slinosti, ostvarene geografskom vezom dolinom Lepenca. U SrG i SkGrNSG nisu potvreni primeri sa aoristnim nastavkom -e, ve je uvek -(o)a. Potvrde: Utepe, nau'e, pa ga oene, otide, zabrane, prebace PodrG, ture, poraste i ni, isko'e, vikne ga, poseje, prepade PodgG, ispogube stku, fce se pojagwe, ostare, ote, gi uze SiG; dow, isprodadw, se razvikw, otidw, opqakw, uzw, aknw ni bmbu, donesw, utepv, ubv, udadw, poznw, po'nw, dov, uzv ga, otidv da znev, PodrG, i ispri'w ni, dox'w da rabtaw, donesw, kko po'w, po'w, viknv ga, napunw gi PodgG. Primere za GG v. u MRGG, 423424; za SrG v. PMGS, 188209; za G v. SMG, 127; za PrG v. RSPG, 506. d) Jednaewe nastavaka 3l. mn. aorista i imperfekta irewem imperfekatskog nastavka u 3l. mn. aorista u junometohijskim govorima moe imati strukturno uporite u ovakvom jednaewu, dodue ostvarenog drugim morfolokim sredstvima, u arplaninskim i ire u makedonskim govorima.16 Ovakvo irewe svakako je podrano optom pojavom u srpskim govorima da se imperfekat semantiki prazni i zamewuje drugim preteritalnim vremenima, pre svega perfektom nesvrenih glagola. Osim u PrG, u kome je imperfekat neto stabilniji zbog brojnih useqenika iz Sreteke upe, u ostalim junometohijskim govorima ovaj se glagolski oblik retko upotrebqava. O morfolokom kontaktu 3l. mn. imperfekta i 3l. mn. aorista u govorima posmatrane oblasti svedoi i sutuacija u delu SiG, u kome se u 3l. mn. imperfekta javqa nastavak -e (v. t. 14), pa se na taj nain i u ovom govoru remeti ukupni morfoloki odnos ova dva preterita u 3l. mn. iwenica da se upotrebqeni primeri tipa nose (pored uobiajenog nosu) u SiG javqaju u imperfekatskoj semantiko-sintaksikoj si16 S. Remeti prisutnost tipa otvoriv u PrG objawava: Ishodite meawu verovatno lei u glagolima od kojih se grade oba ova preteritalna vremena" (RSPG, 507).
458
RADIVOJE MLADENOVI
Karta: Aorist 3. lice mnoine
459
tuaciji, govori da u ovim primerima nije, i ne mora biti, aorist nesvrenih glagola. Imperfekat 14. Bogatstvo oblika imperfekta oba broja u govorima na jugozapadu Kosova i Metohije posledica je dijalekatske razuenosti ovog prostora i prirodom ivine jezike i dijalekatske oblasti srpskog i makedonskog jezika. a) U severnoarplaninskim govorima izdvaja se GG uvawem nastavka -h u 1l. jd. (MRGG, 417). Pored ovakvog tipa, ukrtawem aoristnih i imperfekatskih nastavaka, stvoreni su i novi oblici. Osnovinski vokal prezentske osnove u oblicima imperfekta dobro se uva u glagolima prezentskih grupa -a i -e. Glagoli -i prezentske grupe grade imperfekat od promewene osnove, poto je u ove glagole prodrlo -e iz novijih obrazovawa tipa umh (BAIsK, 61). Ovakvo prestrukturirawe u graewu imperfekta zahvatilo je znatan prostor oko arplaninskih i nekih junometohijskih govora (SAMPol, 364; VBKG, 7172; BADIJS, 549; IPDij, 115). Msl'eh, nseh, sdeh GG (MRGG, 418), nose, krste, voze, ime, dre, bere (v. t. 15 b) SiG, i j nose, nse u slo, rade PodgG, misl', bel' PrG (RSPG, 505507), al', nos, tra rakju PodrG. b) irewe nastavka iz 2/3l. jd. u 1l. jd. razliito je ostvareno. U GG fakultativno, u SrG, SkGrNSG i SiG dosledno, ostvareno je irewe -e iz 2/3l. jd.: J mae, vkae sstri, tao (v. t. 15 v) GG (MRGG, 418), mgao (v. t. 15 v) SrG, j mu se smeje, pite, sije gr, krsto (v. t. 15 v) SiG, j zbree so n'go, l'tae (: l'tam), nsee SkGrNSG. v) Remorfologizacija u 1l. jd. imperfekta posle prodora -e iz 2/3l. jd. izvrena je u severnoarplaninskim govorima na nain na koji je ostvarena u severnomakedonskim (VBSMG 1, 27) i prizrensko-timokim govorima (BADIJS, 547, 551) prodorom aoristnog obeleja -o(h), pa je tako nastao novi formant -o(h). U SrG on je praktino istisnuo druge tipove; u GG on je fakultativan (MRGG, 418419); u SiG retki primeri ovoga tipa beleeni su u Sevcu: mao i ja, rabtao u wva, bo i j, kupjeo SrG, prodavo jwe, sedo SiG. sir g) U junometohijskim govorima, u meri u kojoj je imperfekat opstao, uoava se vea otpornost 1l. jd. na prodor nastavka 2/3l. jd. U PodgG javqaju se dva modela: osnovni tip sa prodorom -e u 1l. jd., tip kojim se izbegava homonimija: I j nose, ime, bre gi, iske me, o'e ij, rade; im i j, strga fce, nse u slo. U PodrG, G i PrG opstala je morfoloka razlika izmeu 1l. jd. i 2/3l. jd.
460
RADIVOJE MLADENOVI
Ja pl'et arpe, pek, j kupuv vnu, znad, imad pre, al' pek i j (v. i MRAkcGl, 343) PodrG, tkaj, tra (RSPG, 505, 507), poj, imad G. d) U 2/3l. jd. u svim govorima stabilan je nastavak -e (MRAkcGl, 243245). 15. a) U mnoini imperfekta ostvarena je jasna razlika izmeu GG, SrG i SkGrNSG sa makedonskim oblicima s jedne strane, i ostalih govora sa druge. Mje sdehme, vikohme (v. i primere u MRGG, 417420) GG, mogomo (v. t. 10 v), rabotomo, oromo (v. i primere u PMGS, 188209) SrG, mje zboromo, vikomo, 'ekomo SkGrNSG; Mogohte, zborote GG, uzimote, begote, davote SrG, a imote i tja, bote l'i SkGrNSG; maha, tmo bha, grjaha ka (MRGG, 420) GG, mogoa, ooa (PMGS, 188209) SrG, davoa mima, zboroa nama, imoa, tr'oa SkGrNSG. b) Oblici mnoine imperfekta u junometohijskim i SiG pokazuju srpski razvojni put. U 1l. mn. uopteno je -smo, u 2l. mn. -ste, u 3l. mn. nastavak je -u, sa daqim lokalnim razvitkom. Uoava se da je osnovinski vokal glagola prezentskih osnova na -i i -e u oblicima imperfekta govora prizrensko-junomoravskog tipa na jugozapadu Kosova i Metohije najee -e- (misl-e-e, misl-e-smo, krst-e-u, gost-e-smo). Glagoli prezentske osnove na -a- imaju najee stabilan osnovinski vokal, ali nisu nepoznati ni oblici tipa kaqe (: kqam, kqala). Bogatstvom razliitih osnova u oblicima imperfekta, posebno kod glagola -i- prezentske grupe, izdvaja se SiG: j nose, t nose, nossmo / nossmo, nosste / nosste, nosu; krstsmo / krstsmo; pere, persmo, perste, peru; rabote, rabotsmo, rabotu. v) Posebnu pawu zasluuje situacija u 3l. mn. imperfekta u SiG, poto su sporadino, neto ee u dva punkta u trpcu i Berejcu, potvreni primeri u kojima se u 3l. mn. imperfekta pored eih oblika tipa krstu javqaju i primeri krste (ei) / krste (rei). Semantiko-sintaksika vrednost primera krste / krste ne upuuje na aoristnu upotrebu (v. t. 13 d). Prodor modela sa -e u 3l. mn. aorista i imperfekta verovatno je zaet u graewu 3l. mn. aorista od nesvrenih glagola, ali je kontakt sa sretekim i goranskim govorom, ostvaren kroz prisustvo bratstva Qubii, iji su se preci iz Gore doselili pre desetak generacija, mogao da proiri upotrebu i na one situacije koje su primarno imperfekatske.17 Potvrde: Pl'etsmo, peksmo, idsmo dma, sedsmo, kupuvsmo, imdasmo PodrG, i wjzi kopsmo G, imsmo k'u, begsmo, doodsmo PrG, idsmo,
17
O bratstvu Qubii v. t. 7 v; vidi i napomenu 2.
461
Karta: Glagolski prilog sadawi
462
RADIVOJE MLADENOVI
vrsmo, sedsmo, rabotsmo, o'smo, bsmo u Przdren, misl'smo PodgG, drsmo kze, ne nossmo, nossmo, sejsmo, gostsmo gi, gostsmo svatwe SiG; pl'etste, pekste, rabotste, znadste PodrG, smejste se ss ns, brinste i v PrG, o'ste, nosste u ckvu, strigste, gqedste gu PodgG, sejste, radujste se, ne mogste, vikste cu dn, za brta ne pitste SiG; pl'etv za zmu, kupuww, imu stance (stenice"), pojw drke, pekw na gaw, ne mogv, imadw mku PodrG, sluw ne dca G, prodavu u pjac, traw da dew, branv, ni o' PrG, nosvf, pe'v, strgaw, Ital'ijni im, ne idw, ni ne'w, ni misl'w, iskw da me istriw, PodgG, prodavu, oru, dru, piju, krij, tresu, seu, al bu, se belu, na mne viku SiG. Glagolski prilog sadawi 16. U svim govorima na jugozapadu Kosova i Metohije prisutan je glagolski prilog sadawi s elementom -i. Nema drugaijih morfolokih tipova koji bi ukazivali na prisustvo nekog drugog padenog oblika nekadaweg participa prezenta aktivnog.18 Jedino je u SiG zabeleen glagolski prilog sadawi krii (: krijem), koji moe biti leksika pozajmica iz makedonskih govora koji znaju za glagolski prilog sadawi sa istonojunoslovenskim refleksom *t'. Formirawe formanta (-ei : -ui) glagolskog priloga sadaweg u govorima prouavane oblasti zavisi od uoptenog nastavka u 3l. mn. prezenta, osim u SkGrNSG u kome nema korelacije (nosiv : noseei), to i nije neoekivano s obzirom na ukupnu dijalekatsku kompoziciju ovoga govora (v. t. 2). Sporadino prisustvo u govorima na jugozapadu Kosova i Metohije i drugih tipova glagolskog priloga sadaweg osim osnovnog, rezultat je lokalnih migracija, i to preteno iz arplaninskih upa u junu Metohiju. a) Nastavak -ei, prisutan u svim posmatranim govorima razliite produktivnosti, sam ili u konkurenciji s drugim nastavcima karakterie irok areal srpskih i makedonskih govora (BADIJS, 581 583; SAMPol, 369; BAGD, 138; VBSMG 1, 2728). Iako se u najveem delu areal s nastavkom -et u 3l. mn. prezenta (v. t. 10 g) poklapa s arealom nastavka -eti / -ete / -ee u glagolskom prilogu sadawem (SAMPol, 368369; VBDG, 78; VBMK, 46), ovakvog nastavka nema u severnoarplaninskim govorima koji znaju za prezent tipa nset. U tipu imaei formant -ei formiran je od dva elementa: uoptenog -e- (< -t i -t) iz 3l. mn. prezenta (v. t. 10 g) i nastavka za glagolski prilog sadawe -i. Ovako formiran formant -ei izdvojio se kao stabilna morfoloka oznaka (nosei, berei).
18 U skopskocrnogorskom govoru, sa kojim SiG pokazuje neke slinosti, javqa se formant -k'e (up. VBSkCG, 233).
463
Nastavak -(j)ei osnovni je u GG (MRGG, 428), jedini u SrG (PMGS, 193) i SkGrNSG, redak u SiG i to u selima bliim Sretekoj upi: Sedjei, odei GG, rabotjei, begjei, trei SrG, iskje'i, vode'i, zidje'i SkGrNSG, tresei, pereji, grebei, iskai SiG. Glagolski prilog sadawi s nastavkom -ei dominira u Vrbianu i Dojnicu selima iji govor najveim delom pripada PodgG:19 Nose'i u pl'e, bege'i, tr'e'i, kose'i drgomu, vade'i ot ptok. b) U GG, od glagola -a prezentske grupe, javqaju se retki fakultativni oblici tipa bgai (MRGG, 428). g) U SiG i junometohijskim govorima velike je produktivnosti tip s formantom -u-i, u kome se prepoznaju dva elementa: uopteni nastavak -u u 3l. mn. prezenta, i nastavak glagolskog priloga sadaweg -i (treseu+i). Ovakav tip nastavqa se i u susednim severnometohijskim govorima (BMSMG, 268). Pijei, idei, tresei, varai, noevai, davai, rabotai SiG, pada'i, trae'i (RSPG, 510511) PrG, idei po nu, nosei dte, vrijei G, deui po ptu, trkaui, pa ti na krdeui, pjaui rabtaju, bjn'aui dcu, umore se deui, sktaui po svtu PodrG, zbore'i, poja'i, smeja'i, obogatja se krade'i, umorla se n'eje'i, vde gi vrei u gmno PodgG. d) I drugi tipovi glagolskog priloga sadaweg u SiG i junometohijskim govorima ne naslawaju se na stawe prisutno u makedonskim govorima: Poji (: pjim), kriji, dri, drji20 SiG, nos'i (RSPG, 510511), rabtai, zbrei, i sv krdui (krijui"), zbrei, dri burnu, or'i plg izvadja, tepi PodrG, zbor'i, nos'i, dr'i, beg'i, vik'i, tr''i, umorja sm se vla''i zemwu PodgG. Glagolski pridevi Radni glagolski pridev 17. a) Sudbina nastavka -l u oblicima radnog glagolskog prideva jednine mukoga roda, upuuje na uticaje iz razliitih pravaca. Inovacija - (/w / v) < -l na kraju sloga zahvatila je arplaninski deo srpskog i makedonskog jezika, ali i ire (PMGS, 8092; MRGG, 428; MRSudbL, 452; SAMPol, 331; STTG 1, 237238; VBPG, 354). U GG, SrG i SkGrNSG promena je dosledna, dok je u SiG ona zahvatila samo glagole sa sekundarnim poluglasnikom (MRSudbL, 452). U ostalim glagolima u SiG ostvarena je prizrensko-junomoravska inovacija -(j)a (MRSudbL, 452).
19 U ovim selima je prisutan i odreeni uticaj SrG, koji se ogleda pre svega u antepenultimskom akcentu. Vie o ovom delu PodgG v. u MrAkcPr; MrAkcIm; MRSudbL. 20 U primerima -j- nije trag drugaijeg nastavka, ve je anticipacijski glas ispred palatalnog predwonepanog (up. i jer, da djem).
464
RADIVOJE MLADENOVI
Junometohijski govori, SiG samo u glagolima s aoristnom osnovom na vokal (imja, donja, nosja), predstavqaju jugozapadnu ivicu areala radnog glagolskog prideva tipa imaja koji zahvatajui srpske jednoakcenatske govore ide na istok do bugarske granice, a prelazi i na teritoriju severnomakedonskog kumanovskog govora (VBKG, 211214). Razliita zamena -l na kraju sloga u SiG u jednini radnog glagolskog prideva mukog roda posledica je naknadnog prodora inovacije tipa imaja iz okolnih prizrensko-junomoravskih govora u SiG, u kome je zamena -l na kraju sloga sudei po sudbini ovoga glasa u radnom glagolskom pridevu m. r. jd. glagola sa sekundarnim poluglasnikom, zatim u pridevima i imenicama bila fonetska, u duhu takve promene u arplaninskim govorima (-l > ). Vie o ovome i primere v. u MRSudbL, 449453; za SrG v. PMGS, 8192; za G v. SMG, 133135; za GG v. MRGG, 428429; za PrG v. RSPG, 419420. b) Dok je u jednini mocija roda sauvana (donev / doneja, donela, donelo), u mnoini u svim govorima ustaqena je rodovski sinkretina forma na -le, to je nesumwivi strukturni i morfoloki uticaj makedonskih govora, koji u veini ne znaju za mociju roda u mnoini (KBIst, 115, 145146; SAMOerk, 233; SAMPol, 373; VBDG, 78; STTG 2, 112; VBSkCG, 233; VBKG, 217). Potvrde: Spal'e, posjal'e, gladval'e, prevril'e, vriqe, uzmal'e, pzal'e, stil'e, pskal'e, dnal'e, sbral'e, smo se priestvuvl'e, o turl'e PodrG, uveduvl'e, 'utl'e, nosqe, oprl'e, potuvl'e smo se, nsmo sejl'e, dovrl'e smo gi, m smo obl'e, sv brinl'e, smo pojl'e, jjca smo mstil'e PodgG, bi gi uvatle, bi gi uble, vidle ne ni, troca umle, i me udrle, pitle u pqe, porsle mi dca, metnle, mile, ole i nmi SiG. Primere za SrG v. u PMGS, 206207; za GG v. u MRGG, 429, 433; za G v. u SMG, 136137; za PrG v. u RSPG, 507508. g) Radni glagolski pridev gradi se od aoristne osnove, a wegovo graewe od prezentske osnove, prisutno u nekim obliwim makedonskim govorima, nije svojstveno severnoarplaninskim i junometohijskim govorima.21 Retke potvrde radnog glagolskog prideva od prezentske osnove potvrene su samo u GG u Brodu, u iji govor su ule iz tetovskog (STTG 2, 112). Tako je u brodskom govoru pored znatno obinijih trso, pr, kl i trse, pre, kqe. Trpni glagolski pridev 18. a) U svim govorima je raspodela nastavaka -(e)n, -(e)t ujednaena. Tako se nastavak -(e)t proirio na sve glagole sa -n- u optem de21 Up. sa uobiajenim obrazovawima radnog gl. prideva i od aoristne i od prezentske osnove u mnogim makedonskim i bugarskim govorima (SAMOerk, 233; SAMPol, 373; STTG 2, 112).
465
lu, a -(e)n se javqa kada u finalnom slogu osnove nema nazala -n-.22 Dok je u govorima u kojima je ostvaren intenzivniji kontakt sa zapadnomakedonskim zaleem u SrG, GG i SkGrNSG ovakva raspodela nastavaka dosledna (PMGS, 207208; MRGG, 429431), u SiG i junometohijskim govorima potvreni su i retki primeri koji remete navedeno pravilo: Sml'to brn'o, n mi je udta PrG, j sm bla neudta, dodt, udta bla devjka, neudta, bla udta, kd je zazet PodrG, sv su udte, da sm bla udta, bla zauzta PodgG. Inae je: Icpana, izdrpani, ogrnati, sakrjena, pteno, zaprsena devjka, rwet bja, prena, rastrvene, pokrjeno dte, nacrtnu, ran't bja, ran'toga vojnka PodrG, l'egnta 'enca, slavdnat, pran, varno ml'ko, dbro obu'na, powta, ostane dca, bja utpan, udadne su, zaprosnu devjku, nekrstne PodgG, i najedne, i napijne, i naspne, odmorne; od zvwe prano, n orne, n posejne, n nosne; mazna, brwet, napwet, promwet, ojagwta, newet, ude ucewta, ognut, probrnto (izvrnuto"), lupnta SiG. Primere v. i u: za SrG v. PMGS, 207208; za G v. SMG, 132; za GG v. MRGG, 429431; za PrG v. RSPG, 508510. b) Od interesa za praewe dijalekatskih kontakata je odnos osnove i nastavka u trpnom glagolskom pridevu glagola s prevojem vokala. U svim govorima trpni pridev ovih glagola gradi se od aoristne osnove (nabran, obran, odran, opran). Samo u jednom punktu goranskog govora u Brodu potvreni su retki fakultativni primeri ovih glagola graenih od prezentske osnove: zkoqen, breno, preno, odrena ofca (MRGG, 431). Primeri tipa breno korelativni su u brodskom goranskom govoru sa tipom radnog glagolskog prideva m. r. jd. bre (v. t. 17 g). 19. U vezi sa trpnim pridevima su oblici glagolskih imenica, koji mogu upuivati na drugaiji tip trpnog prideva u svim govorima posmatrane oblasti. Glagolske imenice najveim delom motivisane su oblicima aktuelnih trpnih prideva. Uoava se da se glagolske imenice grade preteno od prezentske osnove (MRGG, 431), sa generalizovawem formanata -awe ili -ewe. Tako se, na primer, tewe (: tim tala) u SrG moe objasniti samo uoptavawem formanta -ewe (PMGS, 209). irewe graewa glagolskih imenica od prezentske osnove i na sluajeve kada se inae trpni glagolski pridev gradi od aoristne osnove, moe svedoiti o gotovoj inovaciji eventualno pristigloj iz makedonskog pravca. Glagolske imenice od glagola s prevojem vokala u GG, SrG i SkGrNSG grade od prezentske osnove: brewe, prewe, drewe, kqewe, srewe. U GG i SkGrNSG potvreni su samo oblici sa prezentskom osnovom, u SrG
22 O irini ovakve reparticije svedoe makedonski i srpski govori na veem arealu (KBIst, 157; VBDG, 78; STTG 2, 112; VBSMG 2, 189190; BADIJS, 616617).
466
RADIVOJE MLADENOVI
retki su i primeri tipa prwe, slve brwe. U SiG dominira tip prwe, brwe, ali su potvreni i: dem na brewe sno. U junometohijskim govorima prisutan je tip glagolskih imenica u ijoj je osnovi aoristna osnova: tko blo prjn'e, vka na brjn'e, tj blo drn'e PodrG. PodrG u graewu glagolskih imenica pokazuje specifinost, poto je prema tipu peewe u ostalim govorima u ovom: pkajn'e, skajn'e. Futur 20. a) U svim govorima posmatrane oblasti u graewu futura poto se pomoni glagol sveo na e za sva lica oba broja ostvaren je analitizam. Iz konstrukcije koja zamewuje infinitiv najee ispada da. Retke potvrde sa sauvanim da potvrene su u svim govorima najree u GG (MRGG, 432), potom u SrG i SkGrNS; neto je vie potvrda u junometohijskim govorima (MRFPI, 364366). Nova futurska konstrukcija u kojoj je oznaka budunosti e, a oznaka za lice i broj prezent, zahvatila je znatan prostor oko severnoarplaninskih i junometohijskih govora (KBIst, 171173; VBSMG 2, 191; BADIJS, 636; IPGS, 255; BNAP, 198). b) U junometohijskim govorima i retko u SiG beleeno je uvawe fleksije pomonog glagola kada je iz futurske konstrukcije izostavqen (da +) prezent osnovnog glagola, koji se iz konteksta podrazumeva: Pa u i ku [da kupim]; m emo grjze, v ete kolom [da nosite] Podr, pa 'e i u n'vu [da ide] PodgG, t e i wu [da ore], ni e jer [da donesu]. U GG, SrG i SkGrNSG u ovakvim primerima po pravilu je upotrebqena analitika futurska konstrukcija e + prezent osnovnog glagola. v) Konstrukcija za odrini futur tipa nema + da + prezent u mom materijalu nije potvrena.23 g) PrG, ako potvrde nisu rezultat novije rekonstrukcije prema stawu u standardnom jeziku, razlikuje se od ostalih govora futurom tipa blasin'u, vaq'e mi, posvdi'ete se. Broj primera koje navodi S. Remeti (RSPG, 503) upuuju na otpornost analitizaciji futura . Inae je u Prizrenu, kako je i na irokom prostoru oko ovoga grada, osnovni oblik futura konstrukcija 'e + prezent. Perfekat 21. Od osobenosti koje su od znaaja za praewe meujezikih kontakata u govorima na jugozapadu Kosova i Metohije a odnose se na perfekat, pawu zasluuju upotreba pomonog glagola u pojedinim licima perfekta aktiva. Perfekat aktiva gradi se po pravilu od enklitika pomonog glagola jesam" i radnog glagolskog prideva. Nisu potvreni oblici ovog
23
U tetovskom govoru je ovakva futurska konstrukcija obinija od one sa e (STTG
2, 114).
467
preterita sa punim oblikom prezenta pomonog glagola,24 pa se i u situacijama isticawa onoga to se saoptava perfektom ili u upitnim reenicama kada je pomoni glagol na poetku reenice javqa enklitiki oblik. Mogunost upotrebe glagolske enklitike na poetku reenice ostvarena je pod uticajem ukupnog balkanistikog prestrukturirawa u upotrebi enklitika i ukidawa nekih ograniewa u wihovoj distribuciji. Redovnom upotrebom pomonog glagola u 1. i 2l. jednine i mnoine i redovnim odsustvom pomonog glagola iz 3l. jednine i mnoine, govori na jugozapadu Kosova i Metohije bez obzira na meusobne znaajne razlike u nekim drugim elementima jezike strukture ne razlikuju se meusobno. Tako se ni u jednom od posmatranih govora perfekat bez pomonog glagola u osnovnoj upotrebi ne javqa u 1. i 2l., bez obzira na to da li je ovaj glagolski oblik upotrebqen ekspresivno. Redovnim prisustvom pomonog glagola u nekim oblicima perfekta, a wegovim redovnim odsustvom iz drugih, neupotrebom krweg perfekta u ekspresivnoj upotrebi, junometohijski i arplaninski govori deo su ireg areala makedonskih, prizrensko-timokih i bugarskih govora (GIPer, 154167; BADIJS, 633635; SAMPol, 365). Potvrde sa pomonim glagolom u 3l. jd. i mn. koje M. Pavlovi navodi za SrG (PMGS, 205) ne odraavaju autohtono stawe, i oigledni su uticaj srpskog kwievnog jezika. Krai perfekat modalnog znaewa bez mnogo je potvrda u govorima posmatrane oblasti. Neto vie primera zabeleeno je iz govora prizrensko-junomoravskog tipa. 22. Novi perfekat tipa imam napraveno i som dojden ija je prisutnost u zapadnomakedonskim govorima znatna (KBIst, 8, 169; VBMK, 46; VBMDij, 104; VBPG, 344, 353), potvren je mawim brojem primera u GG (MRGG, 434), SrG (PMGS, 208, 217) i SkGrNSG (mje smo djdeni ot Skorbite, mam zbreno za ovij-ene). I u ovim govorima osnovni oblik za kazivawe prolih rezultativnih dejstava je perfekat. Sudei po dosadawim istraivawima, SiG i junometohijski govori ostali su izvan ovog kalkirawa prema romanskoj gramatikoj emi, sa verovatnim uticajem albanskog i grkog jezika. Pluskvamperfekat 23. U svim govorima pluskvamperfekat se gradi od imperfekta pomonog glagola biti" i glagolskog prideva, pa nema dijalekatskih crta razliitih od onih u okolnim slovenskim govorima i jezicima. Potencijal 24. Oblicima potencijala izdvaja se GG. U ovom govoru, kako je i u drugim govorima na jugozapadu Kosova i Metohije, nisu potvrene zapadnomakedonske e konstrukcije sa znaewem potencijala (KBIst,
24 Pun oblik prezenta glagola jesam" u ovim govorima javqa se samo u slubi potvrdne rece, i to kao jes ili jesje.
468
RADIVOJE MLADENOVI
169). Ni u jednom govoru posmatrane oblasti nije potvrena konstrukcija potencijal + radni glagolski pridev sa znaewem potencijala. a) Najea konstrukcija sa znaewem mogueg naina u GG a inae jedina u drugim severnoarplaninskim i junometohijskim govorima konstrukcija je bi + radni glagolski pridev, sa uoptenim bi u svim licima oba broja. b) Konstrukcija bi + perfekat sa znaewem potencijala (n bi mi si rkla, bi som dla) (MRGG, 436437), inae retka u makedonskim govorima (KBGr, 499), u GG se javqa preteno u narodnoj poeziji, ea je u viim selima, a za wenu prisutnost u GG od znaaja je ovakva konstrukcija u obliwem makedonskom rekanskom govoru (PaARG, 129). Redosled enklitika u ovakvim primerima, sa zamenikom enklitikom koja prethodi glagolskoj, moe predstavqati trag mesta nekadaweg akcentovanog glagola pre gubitka akcentovanosti. v) Novija konstrukcija bi + aorist, bez tragova u narodnoj poeziji, potvrena je samo u Brodu. Konstrukcija bi + aorist beleena je u sloenim reenicama suprotnog znaewa. Uvek se nalazi u prvoj reenici, i wome se kazuje neostvarena eqa, namera; drugom reenicom se kazuje smetwa da se ostvari radwa prve: J bi go kpih tija, ama nmaoh pre (MRGG, 437438, 502). O upotrebi pojedinih glagolskih oblika 25. Frekventnost upotrebe pojedinih glagolskih oblika razliita je u severnoarplaninskim (ukquujui i SkGrNSG) od one u junometohijskim govorima. a) Upotreba aorista iva je u svim govorima. b) Imperfekat je est glagolski oblik u severnoarplaninskim govorima, iako se i u wima potiskuje perfektom imperfektivnih glagola ili relativnim prezentom za prolost. U SiG, koji se mnogim crtama pribliava junometohijskim govorima, imperfekat je u znatnijoj upotrebi od one u junometohijskim govorima. I u severnoarplaninskim govorima imperfekat je rei glagolski oblik od aorista. ira upotreba imperfekta i aorista u severnoarplaninskim govorima podrana je takvom upotrebom u makedonskom zaleu. U junometohijskim govorima, sa izuzetkom PrG, ovaj glagolski oblik se retko koristi, a najee se zamewuje perfektom imperfektivnih glagola. U PrG je u eoj upotrebi (up. RSPG, 505507), pre svega zbog znatnog priliva stanovnitva iz Sreteke upe u posledwih stotinak godina. Semantiko prawewe i gubqewe imperfekta iz junometohijskih srpskih govora, deo je opte tendencije srpskoga jezika. v) Perfekat je najfrekventnije preteritalno vreme u junometohijskim govorima, pa zahvaqujui svojoj neobeleenosti u oznaavawu prolosti potiskuje ostala preteritalna vremena, kazujui tako kako nedoivqene tako i doivqene radwe.
469
Karta: Potencijal
470
RADIVOJE MLADENOVI
I u severnoarplaninskim govorima perfekat se koristi i za kazivawe prolih doivqenih radwi. Doivqenost u prolosti se u ovim govorima najee saoptava aoristom, imperfektom, pluskvamperfektom, prezentom, futurom i imperativom. g) Pluskvamperfekat je najveim delom istisnut perfektom. 26. Za praewe dijalekatskih kontakata na prostoru jugozapada Kosova i Metohije ilustrativna je upotreba futura , potencijala i imperativa sa znaewem prolosti.25 a) Narativni i iterativni futur posvedoeni su u svim govorima oblasti (MRFPI, 364366). Najvie je potvrda iz GG, najmawe iz PodrG. Izrazita prisutnost futura u ovim znaewima u GG u neposrednoj je vezi sa zapadnomakedonskim govorima u kojima je ovakva wegova upotreba vrlo iva (KBIst, 149; KBGr, 489). Mali broj potvrda sa transponovanim futurom u PodrG u kome u ovom znaewu dominiraju prezent i potencijal u neposrednoj je vezi sa stawem u severnometohijskim govorima u kojima ga skoro nema. U SrG i SkGrNSG ovakav futur je ei nego u PodgG. Malim brojem primera potvren je u PrG (up. RSPG, 540, 545, 548). b) Potencijal sa znaewem iterativnosti u prolosti prisutan je u veem delu june Metohije, ali ne i u severnoarplaninskim govorima (MRFPI, 366367). Najvee je snage u severnom delu june Metohije, zatim u G (SMG, 148149). Krajwa jugozapadna taka do koje je stigao potencijal za prolost je PrG. Potencijal sa znaewem iteritivnosti je vrlo est u severnometohijskim govorima. Ovakav raspored upotrebe potencijala sa znaewem prolosti, ali i druge osobine, svedoe o znatnojoj vezi severnometohijskih govora sa junometohijskim pre albanskog prodora izmeu ove dve dijalekatske zone. v) Imperativ za prolost prisutan je u svim govorima (MRFPI, 367369). Najei je u PodrG, to je produetak stawa u G (SMG, 147148) i severnometohijskim govorima. U viim selima PodgG mawe je potvrda sa imperativom. U severnoarplaninskim govorima wegova upotreba je najea u SiG, neto rea u SrG, najrea u GG. Ovakva situacija u GG posledica je znatne upotrebe futura u ovom znaewu. Zakqune napomene 27. Na formirawe severnoarplaninskih govora, u nejednakoj meri, uticali su obliwi zapadnomakedonski govori, tj. poloko-kievska struja, koja se kretala prema arplaninskoj pawakoj oblasti koja je najvea na Balkanskom poluostrvu i jedna od najizrazitijih u Evropi. To je pregledna zona koja se prua od Qubotena pa sve do rostukih i debarskih baila na jugozapadu i to kao beskrajna planinska prerija" (NSGran, 4).
25 Vie o upotrebi ovih glagolskih oblika u junometohijskim i severnoarplaninskim govorima v. u MRFPI.
471
a) Najvee uee obliwih zapadnomakedonskih govora ostvareno je u GG, koji je u osnovi periferni zapadnomakedonski govor sa infiltracijom srpskih crta. Ovakva dijalekatska situacija rezultat je sociogeografskih, geografskih i istorijskih okolnosti. Na prostoru Gore, na junom delu ar-planine vei je broj prevoja prema zapadnomakedonskom zaleu. Bogata travom, Gora je postala primamqiva za stoare iz zapadnomakedonskih oblasti, pa je tako izmeu 1455. i 1591. godine, kako svedoe turski defteri, stanovnitvo Gore petostruko uveano (PeMDPod, 88). b) Makedonizme u SkGrNSG, pre svega u morfologiji, uneli su useqenici iz Gore u posledwa dva veka (v. t. 2 v). v) I prema sretekoj korutini kretala se poloko-kievska struja, ali maweg obima od one prema Gori. Posrednik u unoewu makedonizama u SrG bio je zapravo GG, i to najpre kontaktom viih sela Sreteke upe i obliwih sela u Gori, zatim doseqavawem Gorana u Sreteku upu. Zapadnomakedonski uticaji u SrG uoavaju se u gramatikim obelejima, koja su morfolokim pozajmqivawem stigla u ovaj govor. Otud je u osnovama tipina srpska sudbina starih glasova (vka, dns, sn, mi, pt, zb, vna, slnce), ali u gramatikim i tvorbenim morfemama ima makedonizama (vim ka, ali vim Mlevu; stdenec). Uticaji su jasno vidqivi i u glagolskoj fleksiji (da nset, ni donsoa). g) SiG ostao je dobrim delom izvan uticaja poloko-kievske struje, a lokalne seobe iz Prizrenskog Podgora i prema Prizrenskom Podgoru uticale su na to da ovaj govor pokazuje znatnu slinost sa govorima u junoj Metohiji, posebno sa govorom viih naseqa Prizrenskog Podgora. Zbog prirodne veze sa junim Kosovom, u SiG ima crta koje su razvijene zajedno sa junokosovskim govorom. Dolinom Lepenca ostvarivala se prirodna veza izmeu Sirinia i Skopske Crne Gore, pa je u nekim osobinama oigledan kontakt SiG i skopskocrnogorskog govora. 28. Srpski govori u Prizrensko-metohijskoj kotlini (izuzimajui jednim delom SkGrNSG) imaju tipinu prizrensko-junomoravsku situaciju, razlikujui se od dela prizrensko-junomoravskih govora po dobrom uvawu fleksije imenica, posebno imenica deklinacionog obrasca -a. Ovi govori (G, PodrG, PrG, PodgG) nisu zahvaeni veim uticajem makedonskih govora. Najuoqivije inovacije makedonskog porekla su u glagolskoj fleksiji, i to u uoptavawu glagolskog sufiksa -na(< -n-; viknala), uspostavqawu odnosa glagola putujem: putuvala, zatim u stvarawu sinkretinog mnoinskog oblika radnog glagolskog prideva na -le (videl'e). Sudei po ukupnoj dijalekatskoj kompoziciji, makedonizmi su u junometohijske govore stizali posredstvom severnoarplaninskih govora. U tom smislu interesantno je sporadino sretawe tipinog sretekog predloga os (oz brta, os rke), naporednog sa ss / sa / s, u PodgG i junom delu PodrG. Za kontakt sa sretekim i goranskim govo-
472
RADIVOJE MLADENOVI
rom svedoi i sporadino prisustvo pomonog glagola sa (ni sa mji), pored osnovnog su (tj su ni) u junometohijskim govorima. Jedan podatak o stanovnitvu Prizrena od pre stotinak godina svedoi o tome da su veinu pravoslavnih stanovnika ovog grada inili priseqenici iz susednih oblasti, a najbrojniji su bili oni iz Sreteke upe (CJOsn 3, 12601261). Obnavqawe proreenog srpskog stanovnitva u junoj Metohiji posle 1690. vrilo se ne samo iz pravca ar-planine nego i doseqavawem iz severne Albanije, zatim je u Metohiju, a potom i u Sirini, stizala i ne tako beznaajna vasojeviko-kuka struja, koja je u dijalekatsku kompoziciju unosila elemente nemakedonskog tipa.
Beograd
SKRAENICE BAGD BADIJS BAIsK BMSMG BNAP VBDG VBDGr VBIslM VBKG VBMK Aleksandar Beli, 1935, Galiki dijalekat, Srpski dijalektoloki zbornik , Beograd Aleksandar Beli, 1905, Dijalekti istone i june Srbije, Srpski dijalektoloki zbornik , Beograd Aleksandar Beli, 1969, Istorija srpskohrvatskog jezika , sv. 2, Rei s kowugacijom, Nauna kwiga, Beograd Mileta Bukumiri, 2003, Govori severne Metohije, Srpski dijalektoloki zbornik , Beograd Nedeqko Bogdanovi, 1987, Govor Aleksinakog Pomoravqa, Srpski dijalektoloki zbornik HHH, Beograd Boidar Vidoeski, 1986, Debarskite govori, Makedonski jazik 19, Skopje Boidar Vidoeski, 19601961, Osnovni dialektni grupi vo Makedonija, Makedonski jazik 1112, Skopje Boidar Vidoeski, 1998, Govorite na islamiziranite Makedonci vo Zapadna Makedonija, Makedonski jazik 4244, Skopje Boidar Vidoeski, 1962, Kumanovskiot govor, Institut za makedonski jazik, Skopje Boidar Vidoeski, 1993, Meujaziniot kontakt (na dijalektno ramnite) kako faktor za dijalektna diferencijacija na makedonskiot jazik, Skopje Boidar Vidoeski, 19611962, Kon razgraniuvaweto na polokite govori, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku , Novi Sad Boidar Vidoeski, 1999, Govorot na Skopska Crnagorija, u: Dijalektite na makedonskiot jazik, tom 2, Makedonska akademija na naukite i umetnostite, Skopje Irena Grickat, 1954, O perfektu bez pomonog glagola u srpskohrvatskom jeziku i srodnim sintaksikim pojavama, Institut za srpski jezik, Srpska akademija nauka, Beograd Pavle Ivi, 1957, O govoru Galipoqskih Srba, Srpski dijalektoloki zbornik H, Beograd Pavle Ivi, 1985, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika, Uvod i tokavsko nareje, Matica srpska, Novi Sad Duan Jovi, 1968, Trsteniki govor, Srpski dijalektoloki zbornik H, Beograd Blae Koneski, 1996, Gramatika na makedonskiot literaturen jazik, Kultura, Skopje Blae Koneski, 1966, Istorija makedonskog jezika, Prosveta Koo Racin, Beograd Metodi Kuevski, 1958, Delevski gradski govor, Makedonski jazik 9, Skopje
VBPG VBSkCG
GIPer
IPGS IPDij JDTG KBGr KBIst KMDG
473
MJZapl MRAkcGl MRAkcIm MRGG MRPrez MRSkrM
MlRSudbL MRFPI
MTOG NSGran
PaARG PMGS PMGJ PeMDPod RSGC RSPG SAMOerk SAMPol
SAnVrat SMG STTG 1 STTG 2 CJOsn 3
Jordana Markovi, 2000, Govor Zaplawa, Srpski dijalektoloki zbornik H, Beograd Radivoje Mladenovi, 2001, Mesto akcenta glagola u Prizrensko-metohijskoj kotlini, Srpski jezik /1, Beograd Radivoje Mladenovi, 2000, Mesto akcenta imenica na jugozapadu Kosova i Metohije, Junoslovenski filolog /12, Beograd Radivoje Mladenovi, 2001, Govor arplaninske upe Gora, Srpski dijalektoloki zbornik H, Beograd Radivoje Mladenovi, 2002, Tree lice mnoine prezenta u srpskim govorima na jugozapadu Kosova i Metohije, Junoslovenski filolog , Beograd Radivoje Mladenovi, 2004, Slovenska lingvistika pripadnost, konfesionalna pripadnost i etniki transfer u svetlu skrivenih mawina na jugozapadu Kosova i Metohije, u: Skrivene mawine na Balkanu, Srpska akademija nauka i umetnosti, Balkanoloki institut, posebna izdawa 82, Beograd Radivoje Mladenovi, 1999, Sudbina -l na kraju sloga u srpskim govorima na jugozapadu Kosova i Metohije, Srpski jezik 4/12, Beograd Radivoje Mladenovi, 2000, Futur, potencijal i imperativ za prolost na jugozapadu Kosova i Metohije, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku H, Novi Sad Todor Manevi, 1952, Zabeleki za ovepolskiot govor, Makedonski jazik 3, Skopje Sreko Nikoli, 1994, arplaninske upe Gora, Opoqe i Sredska i wihove granice, u: arplaninske upe Gora, Opoqe i Sredska. Odlike prirodne sredine. Posebna izdawa Geografskog instituta Jovan Cviji" SANU, kw. 40/1, Beograd Ariton Pavlovski, 1959, Rekanski govor, Makedonski jazik 10, Skopje Milivoj Pavlovi, 1939, Govor Sreteke upe, Srpski dijalektoloki zbornik , Beograd Milivoj Pavlovi, 1970, Govor Jaweva, Matica srpska, Novi Sad Mitar Peikan, 1986, Stara imena iz doweg Podrimqa, Onomatoloki prilozi , Beograd Slobodan Remeti, 1985, Govori centralne umadije, Srpski dijalektoloki zbornik HHH, Beograd Slobodan Remeti, 1996, Srpski prizrenski govor, I (glasovi i oblici), Srpski dijalektoloki zbornik H, Beograd Afanasi Matveevi Seliev, 1918, Oerki po makedonsko dialektologii, Kazan Afanasi Matveevi Seliev, 1929, Polog i ego bolgarskoe naselenie istorieskie, etnografieskie i dialektologieskie oerki severno-zapadno Makedonii, Izdanie Makedonskogo naunogo instituta, Sofi Andre N. Sobolev, 1994, Govor sela Vratarnica v vostono Serbii v istorieskom i arealnom osveenii, Verlag Otto Sagner, Mnchen Mihailo Stevanovi, 1950, akovaki govor, Srpski dijalektoloki zbornik H, Beograd Trajko Stamatoski, 1956, Gradskiot tetovski govor , Makedonski jazik 7, Skopje Trajko Stamatoski, 1956, Gradskiot tetovski govor , Makedonski jazik 8, Skopje Jovan Cviji, 1911, Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, kw. 3, Posebna izdawa Srpske akademije nauka (kw. HH. Odeqewe prirodno-matematikih nauka) (kw. 5), Beograd
474
Radivoe Mladenovi
RADIVOJE MLADENOVI
GLAGOLNE FORM V SEVERNOARPLANINSKIH I YNOMETOHISKIH GOVORAH Rezyme V rabote rassmatrivaets sudba glagolnh form v serbskih govorah na ygozapade Kosova i Metohii v yno Metohii i severno asti ar-Planin. Issledueme govor rasprostranen na krane granice oblaste s naseleniem govorim na serbskom zke, v kontakte s zapadnomakedonsko i severnomakedonsko dialektno oblasty, posledstviem ego vlets rd zkovh perepleteni i vozniknovenie novh dialektnh osobennoste. Pri rassmotrenii glagolnh form vse govor issleduemo oblasti otliayts bolim edinoobraziem, a iz obego celogo vdelets tolko goranski govor, a imenno prisutstviem novo konstrukcii bi + aorist (Ja bi go kupih tija, ama nemaoh pare). V glagolnh osnovah ne proizolo radikalnogo perestrukturirovani, harakternogo dl zapadnomakedonskih govorov, a proizoedie izmeneni sootvetstvuyt prizrensko-timokim govoram. Obobeniem okonani -m v 1 lice form nastoego vremeni (nosim, berem, imam), a take vpadeniem -t iz 3 l. ed. ., govor izuaemo oblasti ostalis vne zon vlini makedonskih govorov. Vo vseh govorah danno oblasti dva unasledovannh okonani v 3 l. mn. . nastoego vremeni sveden k odnomu. Dl arplaninskih govorov v goranskom i sreteskom, harakterno zapadnomakedonskoe okonanie -et (noset, beret), v to vrem kak dl ostalnh govorov harakterno okonanie -u (berev, nosiv, imav) v sootvetstvii s prizrensko-ynomoravsko situacie. Suestvennna raznica medu govorami, pereterpevimi znaitelnoe vlinie makedonskih govorov, i govorami, ostavimis vne stol znaitelnogo vlini, neotemlemo svzana so sudbo form mn. . aorista i imperfekta. Dl goranskogo i sreteskogo govorov, a take dl govora treh musulmanskih sel v Prizrenskom Podgore harakterna makedonska model s rasprostraneniem okonani imperfekta v aoriste (doneso(h)me / donesomo, doneso(h)te, dneso(h)a). V ynometohiskih govorah i v govore Sirinie v 3 lice mn. . aorista povlets -e (dooe), v 3 lice mn. . imperfekta -u (imau / imav). Posledstviem pereseleni itele iz arplaninskih oblaste k yno Metohii blo rasprostranenie okonani 3 l. mn. . imperfekta v 3 l. aorista blagodar emu v ynometohiskih govorah parallelno ispolzuyts donesoe i dnesov. Razlii medu govorami issleduemo oblasti povlyts i v upotrebleni otdelnh glagolnh form.
S I T N I
P R I L O Z I
UDC 811.163.41'367.62
ODOLEN ILI ODOQEN? U naim se govorima biqka Valeriana officinalis razliito naziva (kao i veina biqaka, uostalom), ali samo su dva naziva optepoznata: macina trava i odolen/odoqen. U vezi s ovim potowim postavqaju se dva pitawa. Da li lik odolen pripada ekavskim govorima a lik odoqen jekavskim? I kako je lik odoqen, ako nije iskquivo jekavski, nastao u ekavskim govorima? Da bi se odgovorilo na ova pitawa, potrebno je pogledati nekoliko naih renika, a najpre utvrditi poreklo ovoga fitonima. Leksema odolen/odoqen motivisana je domaim glagolom odoleti, jek. odoqeti, najverovatnije zbog toga to se smatra da ova lekovita biqka odoleva mnogim bolestima. Petar Skok navodi dva tvorbena lika: odlan i odqen. Za prvi kae da je zabeleio Vuk, a uz drugi stoji podatak da je zabeleen u Dubrovniku. Ovde je potrebno napomenuti da u Vukovom Srpskom rjeniku1 ne postoji odrednica odolan nego odoqan (verovatno je tamparska greka kod Skoka), uz koju su dati stihovi iz narodne pesme:
Da zna enska glava to j' odoqan trava, Svagda bi ga brala, U pas uivala, Uza se nosila.2
U Srpskom rjeniku takoe se nalazi odrednica odoqen, za koju Vuk upravo daje podatak da je zapis iz Dubrovnika. Ni Vuk ni Skok, dakle, ne belee lik odolen. U Reniku Matice srpske nalaze se obe odrednice: i odlen i odqen. Uz odolen stoji podatak da je leksema preuzeta iz Botanikog renika Dragutina Simonovia. Daqe se navodi odrednica odqan, preuzeta od Vuka, i na kraju odqen, zabeleena u zvaninoj Botanikoj terminologiji (Beograd 1934). Ovde treba dati nekoliko komentara u vezi s po1 Bitno je istai da se kod Vuka ovaj fitonim prvi put pomiwe tek u treem izdawu iz 1898. te u etvrtom iz 1935. 2 Ove stihove daje i Rastko Petrovi u Mladistvu narodnoga genija (Beograd 1999, 59).
476 menutim izvorima. Zapis Dragutina Simonovia o odolenu preuzet je iz kwige oke Popovia Robarica. Nauka o robi trgovakoj (Beograd 1852). U toj se kwizi pomiwe odolenov koren koji se dobiva od odelena" (216) (sigurno tamparska greka). Zanimqivo je takoe da Matiin renik kao izvor Vuka pomiwe samo uz lik odoqan, dok to ne ini uz lik odoqen, koji je Botanika terminologija zasigurno preuzela od Vuka. U rukopisu 17. kwige Renika SANU nalaze se odrednice odlen i odqen. Odolen je ilustrovan sa est primera, uz potvrdu iz Botanikog renika D. Simonovia. Svi ovi zapisi su s kraja HH i poetka HH veka. Dva su s juga Srbije: iz okoline Nia i iz Sirinike upe. Za odoqen ima neto vie potvrda osam, koje su iz istog perioda kao i primeri za odolen. Dva izvora su jekavska. Vuk se ne pomiwe. U Rjeniku JAZU postoje odrednice odqan i odqen. Uz odoqan stoji komentar da se nalazi samo kod Vuka. Za odoqen 'Valeriana officinalis' imamo vie podataka. Kae se da u ekom jeziku postoji naziv odolen za istu biqku, u slovakom odolin za neku drugu biqnu vrstu, a u ruskom odolen, koji takoe imenuje sasvim drugu biqku. Zatim se navode zapisi (odoqen) iz jednog slovinskog" i jednog latinsko-ilirskog renika, te nekoliko zapisa iz Dubrovnika, meu kojima je jedan odoqen, a lik odolin dva puta. Navode se takoe i zapisi Vuka i uleka za odoqen, kao i dva za ovu priliku zanimqiva zapisa: jedan je Josifa Pania u kwigama Flora kneevine Srbije (Beograd 1874) i Flora u okolini beogradskoj (Beograd 1865/1878/1882), a drugi Save Petrovia u kwizi Lekovito biqe u Srbiji (Beograd 1883), dakle pre Vuka. U Rjeniku JAZU u okviru odrednice odoqen, izmeu svih pomenutih potvrda, nalazi se i jedina za lik odolen, zabeleena kod Zaharije Orfelina u Iskusnom podrumaru (Be 1783). Zanimqivo je da Orfelin ovaj fitonim u registru svoje kwige ne daje s jatom, kako bismo oekivali, nego sa e.3 Ovde se moramo osvrnuti i na rad Jovana Tucakova Zdravstveni znaaj Orfelinovog Iskusnog podrumara", gde na poznati struwak za lekovito biqe, tzv. farmakognost, daje spisak fitonima iz registra Iskusnog podrumara uz savremenu latinsku identifikaciju, kao i rasprostrawenost datih biqaka i wihove najee domae nazive. Za biqku Valeriana officinalis J. Tucakov kae da ima mnogo narodnih imena, ali se najee upotrebqava odolen (Orfelin, 1783. g.) i odoqen, odoqan (Vuk, 1818. g.), ree macina trava (Lazi, 1836. g.). Prva dva imena potiu od glagola odoleti (ekavci) i odoqeti (ijekavci) Zanimqivo je primetiti da, iako ekavtina uzima sve vie maha i potiskuje ijekavtinu, po botanikama i drugim uxbenicima i spisima sve ee i skoro iskquivo se upotrebqava naziv odoqen. Jo jedino u istonoj i junoj Srbiji i u Moravi narod biqku naziva odoln, a wihova deca u koli ue doqen (Vukov uticaj)." Moramo se osvrnuti na nekoliko detaqa. Prvo, Vuk nije dao naziv za ovu biqku u prvom izdawu renika iz 1818. nego, kao to je ve pomenuto, u treem izdawu iz
3 Ovo je moda pod ruskim uticajem. Da li je moda i ceo lik pod ruskim uticajem a ne samo e umesto jata?
477 1898. Daqe, ne moemo prihvatiti tvrdwu da je lik odolen ekavski a odoqen jekavski (kasnije emo videti i zato). Dragocen nam je podatak koji J. Tucakov navodi a tie se podruja u kome se govori odolen. U Rjeniku JAZU postoje tri odrednice odoqen. Ona koja nas zanima ovde obraena je pod odoqen 3. Druga je toponim u Dalmaciji, a prva je, to je posebno zanimqivo, antroponim Odoqen, muko ime koje se pomiwe u Deanskim hrisovuqama (H vek). U vezi s ovim treba rei da ura Danii u svom Rjeniku iz kwievnih starina srpskih ima ime Odola (H vek) i Odeqan (H vek).4 P. Skok kae da ova tri antroponima potiu od fitonima, zapise datira u H vek, ali ne iskquuje mogunost wihovog postanka kao kalka od Victor. ta se moe zakquiti iz svega navedenog? Ako je odolen nastalo od glagola odolti, to je moglo ii ovim putem: odol + n. Dobijeni oblik jeste, u stvari, trpni pridev (kao, na primer, vidti > vide + n > viden i sl.). U govorima june i istone Srbije ne uva se staro jotovawe u oblicima trpnog prideva u onih glagola koji imaju -im u prezentu (npr. kupen, spremen, platen, izraden, zagrlen, zapalen, dodelen, doselen itd.).5 Zato se i oblik odolen, prema datoj grai, i odrao na ovom prostoru. (Kao to znamo, kod trpnih prideva glagola sedme vrste javqa se staro jotovawe, koje je morfoloka kategorija, npr. zamoliti-zamoqen, uraditi-uraen, zabuniti-zabuwen itd.). Na ostalom ekavskom prostoru, pogotovo u umadijsko-vojvoanskim govorima, poznata je pojava da pojedini glagoli koji imaju konjugacijski tip /i prelaze u vrstu sa i u obe osnove (voliti-volim, viditi-vidim, oboliti-obolim itd.). Takvom sekundarnom infinitivnom osnovom moemo objasniti nastanak lika odoqen na ostalom ekavskom prostoru: odoli + en > odoljen > odoqen.6 Tako je odoqen nastalo u ekavskim govorima verovatno analokim putem prema, recimo, zamoqen (kao danas vien prema graen), te na taj nain moemo iskquiti uticaj jekavskih govora na ovaj fitonim.7 Danas moemo oba lika smatrati ekavskim standardom.
Novi Sad Dejan Miloradov
Otuda verovatno i pridevi neodolan/neodoqan 'neodoqiv'. U vezi s ovim posledwim moemo pomenuti jo jedan fitonim koji bi iao u istu ravan s odolen to je omilen 'Sanicula europaea'. Treba istai da ovde nema opozicije l : q, ne postoji fitonim *omiqen. 6 Zanimqivo je da glagol odoleti na prostoru Banata ima e u obema osnovama (P. Ivi . Bowakovi G. Dragin, Banatski govori umadijsko-vojvoanskog dijalekta /druga kwiga/. SDZ, H, Beograd 1997, 249). 7 Naravno, ova konstatacija odriva je ukoliko je tano da je fitonim postverbal. Ako posumwamo u etimoligiju odolen/odoqen te se pokae da je ovaj fitonim nastao kao apelativ, prostom sufiksacijom, uz meawe sufiksa, otvorila bi se mogunost za drugaiji pogled na ovaj problem.
4 5
K R I T I K E
P R I K A Z I
UDC 811.163.41'282.2(497.11 Pirot)17"(049.3) 821.163.41-95 091=163.4117"(049.3)
KWIGA O GOVORU PIROTA I OKOLINE IZ SREDINE H VEKA Do danas nisu sauvane, ili jo nisu pronaene, obimnije stare rukopisne kwige iz H veka nastale na podruju Pirota i okoline, a koje su pisane narodnim jezikom toga kraja ili wim bar u najveoj meri. Izuzetak od toga predstavqa rukopisna kwiga Iz duevnogo obeda v nedeqnih dneh slova izbrana na prosti jazik bolgarski (464 strane, ovde skraeno: Slova izbrana), ije je pisawe jeromonah Kiril zavrio 1764. g. u Temskoj, u poznatom manastiru severozapadno od Pirota. O tome svedoi zapis samog sastavqaa i pisara ovog zbornika raznih slova", koji, transliteriran i transkribovan, glasi: Spisah az greni i nedostojni jeromonah Kiril, igumen Temskoga manastira, Hrama svetago velikomuenika Georgija, v tom e manastire, va predeleh pirotskih, 1764, mesec juli, 13. Na bogoumilno proenije gospodara Nei ilia sinu jego Mladenu, u Pirot" (232b). Kao to vidimo, jeromonah Kiril je sastavio i napisao ovu kwigu koja je bila naruena od gospodara Nee ilia", svakako pirotskog graanina, da slui kao moralna-pouna lektira wegovom sinu Mladenu. Poto je ova kwiga bila namewena pomenutom, svakako mladom itaocu u Pirotu, wu je jeromonah Kiril morao pisati jezikom koji e tom itaocu biti razumqiv, i to, naravno, svojim najveim delom. I upravo taj jezik je ispitivala Jasmina Nedeqkovi pa je rezultate tih istraivawa objavila u kwizi koja je pred nama a koja nosi naslov: Govor Pirota u H veku.1 Ova ispitivawa J. Nedeqkovi u istorijskojezikom pogledu prva su ove vrste vezana za podruje ire okoline pirotskog govora a vana su za sagledavawe raznih osobina sa stanovita nae istorijske dijalektologije uopte, odnosno timoko-lunikog poddijekata prizrensko-timoke govorne oblasti. U tome je osnovna vrednost ove kwige Jasmine Nedeqkovi. To, meutim, ovoj autorki nije bilo lako ostvariti jer svoju kwigu Slova izbrana jeromonah Kiril nije pisao samo pirot1 Kwigu je izdala Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, zajedno sa Muzejom Poniavqa u Pirotu, Narodnom bibliotekom u Pirotu i Jasminom Nedeqkovi, a odtampana je u poznatom beogradskom izdavako-tamparskom preduzeu igoja tampa", 2004. g., str. 424 sa 5 priloga i slikom pakrakog episkopa Kirila (ivkovia).
480 skim govorom sredine H veka ve delimino i ruskoslovenskim jezikom (pojedini pasusi, delovi celina, citati i sl.) koji je u to vreme ve bio zauzeo svoje mesto bogoslubenog jezika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U svom istraivakom postupku autorka ove kwige morala je stalno voditi rauna o slojevitom jeziku jeromonaha Kirila u wegovoj kwizi Slova izbrana, da stalno odvaja one crte koje su odlika narodnog jezika od onih koje to nisu. Ova kwiga Jasmine Nedeqkovi ima vie delova: Uvod (949), Grafija i pravopis (5074), Glasovi (75107), Akcenat (108114), Oblici (115299), Graewe rei (300325), Iz sintakse (326353), Iz leksike (354374), Zakqune napomene (375387), Literatura (388399), Spisak upotrebqenih skraenica (400406), Rezime na srpskom i ruskom (407409), Prilozi (411417). U svojim uvodnim napomenama (1114) autorka se zadrava najpre na ivotu i radu jeromonaha Kirila (ivkovia) koji je kasnije postao episkop pakraki Srpske pravoslavne crkve, a koji se rodio u Pirotu 1730. g. Svoje osnovno obrazovawe dobio je u Novom Sadu, a u svojoj 19. godini zamonaio se u bugarskom manastiru Zografu na Svetoj Gori. Uiteqevao je u Dalmaciji, bio je Jeromonah i iguman u Temskom manastiru kod Pirota a zatim i uiteq u ovom gradu. Putovao je po Rusiji, bio je u Rimu i Veneciji, bio je nastojateq manastira Grgetega na Frukoj gori, postao je arhimandrit 1784. g. a episkop pakraki 1786. g. Umro je u Pakracu 1807. g. Ostavio je za sobom vie rukopisnih kwiga a od tampanih ovde pomiwemo wegovo izdawe itija svjatih serpskih prosvetiteqej Simeona i Savi (Be, 1794), to je zapravo sredwovekovni Domentijanov srpskoslovenski tekst sada izdat na ruskoslovenskom jeziku. Izmeu 1760. i 1765. g. Kiril je bio jeromonah i iguman Temskog manastira, kada je 1764. g., kako smo rekli, zavrio pisawe kwige Slova izbrana. Jezik kojim je pisao ovu svoju kwigu jeromonah Kiril naziva prosti jazik bolgarski" na emu se J. Nedeqkovi zadrava (910) istiui da je to u skladu sa takvim autorovim shvatawem o osobinama i imenovawu tadaweg narodnog govora Pirota, a to je wemu bilo potrebno posebno to rei da bi se istakla razlika prema ruskoslovenskom jeziku kojim se on takoe slui. Prelazei na opis same sadrine ove Kirilove kwige, J. Nedeqkovi istie da se ovaj zbornik moralnih pouka sastoji od niza tekstova ruskoslovenskih pisaca" H i prve polovine H veka: Simeona Polockog, Dimitrija Rostovskog i Gedeona Krinovskog. Tekstove ovih autora jeromonah Kiril je unosio u svoju kwigu Slova izbrana, a ponekad, istina retko, davao je i svoje originalne sastave (3536). Autorka J. Nedeqkovi je ispitala Kirilov nain prevoewa", jezikog adaptirawa, poredei ruskoslovenske tekstove pomenutih autora s odgovarajuim wihovim delovima u Kirilovoj kwizi Slova izbrana (2537). Iz ovog poreewa ona je izvela i izvesne zakquke koji se odnose na slobodniju preradu ruskoslovenskog teksta" u Kirilovoj kwizi, na prilagoavawe ruskoslovenskog originala narodnom jeziku, pirotskom
481 govoru jeromonaha Kirila, i to u fonetskom, morfolokom, leksikom a jednim delom i u sintaksikom pogledu. Inae, jezik tekstualnih celina" u kwizi Slova izbrana, uporeen sa ruskoslovenskim tekstom kae J. Nedeqkovi zapravo je taj koji predstavqa narodni izraz jeromonaha Kirila, tj. ondawi govor Pirota i okoline" (37). U nekim sluajevima jeromonah Kiril zadrava pojedine delove iz ruskoslovenskog teksta (3848), pri emu se, paralelno sa osobinama pirotskog govora stvara meovit jezik, to je slino slavenosrpskoj jezikoj situaciji koja je odlikovala kwievni jezik Srba u drugim oblastima (npr. u Vojvodini). Dok upotreba dvofunkcionalnog slova (= , ) u Kirilovom pisawu predstavqa nesumwivo srpsku tradicionalnu grafijsku crtu, emu se prikquuje i oznaavawe slovom jednog poluglasnika (mesto stara dva poluvokala), dotle upotreba slova debelog jera () za obeleavawe pomenutog jednog poluglasnika, ega ima, istina retko, i u kwizi Slova izbrana, mogla bi se pripisati tradicionalnom bugarskom i srpskom pisawu ija je osnova to mi dodajemo formulisana i u praksi sprovoena poev uglavnom negde od posledwe etvrtine H veka zahvaqujui poznatoj pravopisnoj reformi bugarskog patrijarha Jevtimija. Prelazei na opis vokalskog sistema jezika jeromonaha Kirila u kwizi Slova izbrana, autorka ove kwige istie da pomenuti sistem ini est vokala ukquujui tu i poluglasnik, emu se prikquuje samoglasniko r i l, a to ukazuje na podudarawe s danawim pirotskim govorom. Istina, ima i retkih sluajeva u Kirilovom jeziku sa a < (dan, tavninu, nikad, silan i sl.) ili sa u mesto vokalnog l (duan), to se i danas sree u govoru Pirota. J. Nedeqkovi se posebno zadrava na nizu primera sa a < koji predstavqaju sluajeve tzv. srpskoslovenske vokalizacije poluglasnika, jer se javqaju u reima koje s tom vokalizacijom odlikuju stari srpski crkveni i kwievni jezik (do polovine H veka), kao npr. vaznesen, satvori, vasa ('sva') sila i sl., a to govori i o srpskoslovenskom obrazovawu sastavqaa i pisca kwige Slova izbrana. Naravno, Kiril upotrebqava i primere sa o < i e < po ugledu na ruskoslovenski jezik (a neki od wih pripadaju svakako i narodnom jeziku), kao npr. sotvori, voznosite, so strahom i sl., den, kladenec, silen, doel, proel, den deneni i sl., s napomenom da su odreeni primeri s ovim refleksima potvreni i u danawem pirotskom govoru (dva dena, sobor, doel i sl.). Suglasniki sistem jezika u Kirilivom zborniku Slova izbrana odlikuje se, pored ostalog, upotrebom afrikate s, suglasnika f, kao i konsonanta h. U ovoj posledwoj osobini ne postoji podudarawe sa danawim pirotskim govorom u kojem se suglasnik h ne upotrebqava, to znai da se ovaj konsonant izgubio u ovom govoru u vremenu posle sredine H veka pa naovamo kako ispravno zakquuje J. Nedeqkovi (93). Stari suglesnici i , dobijeni starim jotovawem, u velikom broju sluajeva razvili su se u i x (svea, mexa i sl.) u jeziku kwige
482 Slova izbrana, to je zajednika osobina kako danaweg timoko-lunikog poddijalekta, tako i uopte prelaznih govora s jedne i s druge strane srpsko-bugarske dravne granice (9496). U ovoj kwizi Jeromonaha Kirila registrovani su i primeri s neizmewenim i u i x (kua, roenoga i sl.), zatim upotreba nejotovanih i jotovanih likova -jd-/--, -jt-/-- (dojde/doe, najti /nai i sl.), zatim sluajevi sa -jk-, -wk- > -j-, -w- (devoja, sewa i sl. ovde ne spada primer cveie str. 96, 379, ve meu sluajeve na str. 103); u pomenutoj kwizi nisu zabeleeni primeri tipa raiju, rue, noe i sl. (koji se danas javqaju u narodnim govorima istone Srbije), ve samo rakiju, ruke, noge i sl. (9697). Autorka je obratila pawu i mestu javqawa akcenta naravno ekspiratornog u nekim oblicima i reima (108114), to je jeromonah Kiril beleio, ali, naalost, neredovno. Tako u kwizi Slova izbrana dolaze sluajevi koji se po mestu akcenta podudaraju s odgovarajuim u danawem govoru Pirota (npr. en, vod, l, penca, grbnu, petk, bunr, etvrtk, negv, golm, edn, pokazue, yr i sl. (108 114). Analitika deklinacija, kako konstatuje J. Nedeqkovi, odlika je jezika ove Kirilove kwige, i sree se kod svih rei koje se mewaju po padeima, u emu postoji podudarawe s danawim pirotskim govorom. Meutim, postoje i forme upotrebqene u duhu sintetike deklinacije, i to u genitivu, dativu, istrumentalu i lokativu, to se ogleda kod imenica sva tri roda, kao i kod zamenica i prideva, pri emu dativ u znatnoj meri nije potpao pod uticaj analitizma tako da izostaje podudarnost s odgovarajuim stawem u savremenom govoru Pirota. Za razliku od ove osobine, komparacija prideva u jeziku kwige Slova izbrana uglavnom je analitikog karaktera jer su retke pridevske forme obrazovane po sintetikom principu. Od rei s kowugacijom u jeziku Kirilove kwige Slova izbrana J. Nedeqkovi je opisala sve line glagolske oblike, glagolske prideve i priloge, kao i infinitiv. Istakla je da se u jeziku pomenute kwige u odreenom stepenu uva upotreba infinitiva (na -ti), kao npr. zato ('jer') nam poharno govoriti i sluati trebe ('treba') i sl. (347). Materijal koji je autorka iznela takav je da za uvawe ovog glagolskog oblika ne treba traiti previe oslonca u ruskoslovenskom jeziku, tim pre to je upotrebu infinitiva zabeleio, na podruju o kojem je re, i A. Beli poetkom HH veka. Danawi prouavaoci govora Pirota istiu da je ovde izgubqen infinitiv, u emu treba videti razvitak ovog narodnog govora od Kirilovog vremena do danas, a to J. Nedeqkovi posebno i istie (292, 342348). Poseban odeqak posveen je graewu rei u jeziku Kirilove kwige Slova izbrana, i to imenica, prideva i glagola (301325). Pored podudarawa u ovom pogledu s danawim pirotskim govorom (npr. malek, gladn, bratwi, kolce, kazuvam, doekuvam i sl.), autorka J. Nedeqkovi s pravom istie da je dobar deo rei takav da wihov nain graewa nije teritorijalno ogranien ve da je mnogo iri.
483 Svoja sintaksika razmatrawa Kirilivog jezika J. Nedeqkovi je posvetila opisu znaewa pojedinih padenih oblika (genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ), zatim kongruenciji, udvajawu linih zamenica, lanu, infinitivu, reenici i redu rei u reenici. U odeqku Iz leksike (354374) autorka ove kwige iznosi rei koje pripadaju narodnom govoru jeromonaha Kirila" donosei uz svaku ovakvu re i odgovarajui kontekst u kojem je ona upotrebqena (npr. bogatc 'bogat ovek', videlo 'svetlost', zajuer 'prekjue', zasipujem 'zasipam', izleznem 'iziem', obraaju se 'obru se' i sl.). To je svakako koristan prilog poznavawu ne samo leksike pirotskog kraja, nego i ire. Kao i svako oveje delo, koje nikada ne moe biti savreno, tako i ova kwiga Jasmine Nedeqkovi sadri pojedina, istina retka, mesta koja bi zahtevala preciznije formulisawe ili ire tumaewe. Meutim, svim svojim ostalim delovima kwiga Govor Pirota u H veku predstavqa znaajan prilog nauci o srpskom jeziku, kao i o bugarskom jer dato podruje pripada zoni tzv. prelaznih govora.2 Ova kwiga je snabdevena bogatim jezikim materijalom koji je pouzdan za sagledavawe odgovarajuih jezikih osobina, i za izvoewe odreenih zakquaka (to je J. Nedeqkovi i uinila), kao to su: a) da narodni jezik ove kwige jeromonaha Kirila, pisane 1764. g., predstavqa u najveoj meri pirotski govor iz sredine H veka, b) da se jezik pomenute kwige u mnogim crtama podudara s danawim govorom Pirota i okoline, to znai da su te crte u ovom govoru nastale pre polovine H veka, i v) da neke osobine, kao to su uvawe h i upotreba infinitiva na -ti (ime se odlikuje jezik kwige Slova izbrana), nisu odlika savremenog pirotskog govora, tj. da je wihovo nestajawe, ili svoewe na minimalnu danawu upotrebu, ostvareno u ovom govoru u vremenu od sredine H veka pa naovamo. Kwiga Govor Pirota u H veku autorke Jasmine Nedeqkovi osvetqava jedan deo prolosti govora Pirota i okoline, to nam dosada nije bilo poznato a ime smo sada obogatili svoja znawa. Budua istorijskojezika i istorijskodijalektoloka prouavawa kako na srpskoj tako i na bugarskoj strani, i to pre svega na podruju Pirota i wegove okoline, a i ire, u ovoj kwizi Jasmine Nedeqkovi imae svakako siguran oslonac za nova nauna istraivawa i zakquivawa, odnosno za sagledavawe novih naunih istina.
Beograd Aleksandar Mladenovi
2 Up. P. Ivi, Srpski dijalekti i wihova klasifikacija. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 2001, kw. 44, sv. 12, 187; St. Stokov, Blgarska dialektologi. Vtoro, popraveno izdanie. Sofi (Nauka i izkustvo), 1968, 115 i daqe; karta 291.
484
UDC 811.163.41'366(049.3) 821.163.41-95
O KLAJNOVOJ TVORBI REI [Ivan Klajn: Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo: Slagawe i prefiksacija. Drugi deo: Sufiksacija i konverzija. Prilozi gramatici srpskoga jezika . Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Institut za srpski jezik SANU Matica srpska. Beograd. 20022003. 1372; 1514.]1 Profesora, doktora Ivana Klajna, akademika SANU, predstavqao sam ve u nekim ranijim prilikama kada sam za ovaj na asopis bio pisao krae ili due prikaze wegovih dela. Lingvista, romanista i srbista, ovek koji je najvie i najboqe kod nas doprinosio negovawu jezike kulture, dakle i jeziki planer", pa tipolog i teoretiar, sada pisac jezike rubrike u beogradskom NIN-u, najpoznatiji je po kwigama: Uticaji engleskog jezika u italijanskom (1971) [italijansko izdawe 1972], Istorijska gramatika panskog jezika (1977), Razgovori o jeziku (1978), Jezik oko nas (1980), Kako se kae Renik jezikih nedoumica (1981, 1987, 1992), O funkciji i prirodi zamenica (1985), Italijansko-srpskohrvatski renik (sa Sranom Musiem, 1989, 1992), Jeziki prirunik (sa Pavlom Iviem, Mitrom Peikanom i Branislavom Brboriem, 1991, 2004), Renik novih rei (1992), Pisci i pismewaci (1994), Srpski jezik i Srpski jezik na kraju veka (sa grupom autora, 1996), Italijansko-srpski renik (1996), Ispeci pa reci (1998), Stranputice smisla (2000), Lingvistike studije (2000), i dr.2 Poznat je i po redakcijama dragocenih dela poput Kembrike enciklopedije jezika Dejvida Kristala (1996), Enciklopedijskog renika moderne lingvistike (1988. i kasnije), po prevodima, recimo, Alberta Moravije, ordana Bruna, Franeske Duranti, Paola Volponija, i drugih. Meni su kao prikazivau do sada najdragoceniji bili Klajnovi prilozi naim zajednikim poslovima od optijega znaaja, na primer: tekst Leksika u kwigama Srpski jezik i Srpski jezik na kraju veka (iji sam redaktor i predgovara bio), iz 1996. godine, kao i tekst Neologisms in present-day Serbian koji je Klajn uradio za tematski broj Serbian Sociolinguistics asopisa International Journal for the Sociology of Language 151, 2001. Uz sve, veoma je vaan i rad profesora Filolokog fakulteta u Beogradu, Ivana Klajna, u ulozi glavnoga i odgovornoga urednika asopisa Jezik danas [Glasila Matice srpske za kulturu usmene i pisane rei] (od poetka wegovoga objavqivawa, 1997. godine), kao i u ulozi predsednika (posle smrti akademika Pavla Ivia) Odbora za standardizaciju srpskoga jezika (SANU).3
1 Recenzenti: ivojin Stanoji i Miroslav Nikoli. Izdavai navedeni tek u impresumu! 2 Prikaze etiri Klajnove kwige objavqivao sam upravo u Zborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku, u kwigama 35/2 (1992), 38/1 (1995) i 44/12 (2001). 3 Klajnova Tvorba samo je deo zamiqenoga posla toga Odbora, koji e uskoro izdati i prvu Sintaksu, pa onda Fonetiku, odnosno Fonologiju, Morfologiju, Akcentologiju, Pravopis, Renik, Korpus, Savetnik, i tako daqe.
485 Pre pojavqivawa Klajnove Tvorbe, glavni izvori informisawa u toj oblasti jezikoga, to jest gramatiko-leksikoga sistema i wegovih inventara i mehanizama rada, bili su, mawe-vie tradicionalni, ili poprilino barem tradicionalno utemeqeni izvori. Recimo, stotiwak stranica o ovoj tematici u Gramatici [i stilistici] hrvatskoga ili srpskoga kwievnog jezika Tome Maretia (1899, 1931, 1963), koncipiranih tipino tradicionalno filoloki, nekako po vrstama rei i wihovim klasama, pre nego po tvorbenim sredstvima i mehanizmima; drugi je izvor informisawa, gotovo jednako tradicionalan, i opet viedecenijski, uxbeniki uticajan, bio prvi tom kwige Mihaila Stevanovia Savremeni srpskohrvatski jezik. (Gramatiki sistemi i kwievnojezika norma.) Uvod. Fonetika. Morfologija. (1964. i kasnije), s tim to se ovde odgovarajue poglavqe ne naziva tvorbom rijei" no graewem rei", ali je sada to ve preko dve stotine stranica teksta, istina opet ustrojenog po vrstama rei, ali i po spiskovima mehanizama tvorbenih i sa inventarima sredstava wihovih.4 Naravno, od vanijih, tu su i prethodnice tipa Gramatika srpskoga jezika [uxbenik za sredwe kole u nekoliko izdawa] autor ivojina Stanojia i Qubomira Popovia, pa Priruna gramatika hrvatskoga kwievnog jezika Eugenije Bari i drugih (1979), te wena izvedenica Gramatika hrvatskoga kwievnog jezika istih autora (1990), kao i wihova neuporedivo razraenija verzija Hrvatska gramatika istih autora (1995), sa ve razvijenih stotiwak stranica o tvorbi, i tako daqe, ali i specifini radovi nekih autora poput Aleksandra Belia naroito, pa Eugenije Bari, Duanke Vukievi, Darinke Gortan-Premk, Irene Grickat, Mirijane Kirove, Boe oria, Prvoslava Radia, Stanimira Rakia, Berislava Nikolia, Miroslava Nikolia, Milice Radovi-Tei, i mnogih drugih jo. Svakako da je u poslu na nekim delovima Tvorbe profesoru Klajnu i od znatne pomoi mogao biti ne tako davno objavqeni, ogromni, detaqni i temeqni Obratni ranik srpskoga jezika, podvig Miroslava Nikolia (2000). No, najblii mu je po obimu i ambicioznosti zahvata (i po tome to je i to deo zamisli da se lingvisiko-filolokom analizom pokrije vei deo [hrvatskog] jezikog korpusa, dakle i fonologija, i morfologija, i sintaksa i tota jo drugo cela gramatika u dve rei reeno) Stjepana Babia Tvorba rijei u hrvatskom kwievnom jeziku. Nacrt za gramatiku (1986. i kasnije).5
4 Razume se, o svima tim preteama" Klajn podrobno raspravqa u uvodnim delovima svoje Tvorbe, kao i sa novijim autorima i wihovim doprinosima razvoju rada u ovoj temi jezikoj. 5 O woj je detaqno i podosta kritiki pisao Ivo Prawkovi u kwizi Kronika hrvatskoga jezikoslovqa (Matica hrvatska, Zagreb, 1993), i to u poglavqu Velika gramatika (147157). On, ini se, ima obiaj pisati nabrzinu, a to u ovakvoj vrsti posla znai zakquivati napreac, nerijetko i u sukobu s prirodnom" logikom"(150) jedan je meu mnogima negativnim sudovima o woj! Oevidno je da autor te kwige o tvorbi rei nema nimalo teorijskoga lingvistikoga i optega znawa, niti dovoqno savremene metodoloke obuenosti. Dakle, sudim, ta kwiga, iako najrecentnija, i u osnovi po supstanci koju obrauje vrlo bliska, i nije mogla biti od velike pomoi Ivanu Klajnu, koji je upravo evropski formiran lingvista i intelektualac prvoga reda. Sa Babiem Klajn u ovoj kwi-
486 Pri tom, gledano optelingvistiki, pa teorijski, ak i deskriptivno, kwige ovakve vrste su od ogromnoga znaaja, i svaka kultura bi ih morala imati i povremeno novom graom leksikom i gramatikom obnavqati. Jer, radi se barem o tome da su kreativne energije jezike ponajvie ispoqene u neologizmima, tvorenicama, metaforizacijama i drugaijim semantikim pomacima, polisemizaciji, sinonimizaciji, argonizmima, posuenicama, terminologijama struka i oblasti ivota, frazeologizacijom, pesnikim razarawem pravila, i tako daqe. A tvorba rei se kao obrazac, mehanizam, agens, postupak, ili kako slino imenovano, svugde tu gotovo redovno pojavquje kao osnovno, temeqno lingvistiko / jeziko naelo!6 Uopteno reeno podnaslovi ovih dvaju tomova Klajnove Tvorbe ve i sami kazuju tano ta im je predmet razmatrawa: Prvi deo Slagawe i prefiksacija; Drugi deo Sufiksacija i konverzija. Zavirimo, sada, u wihovu sadrinu malo detaqnije:
PRVI DEO UVOD (5); SLAGAWE (15): Osobine, struktura i tipologija sloenica (15), Sloene imenice (39), Sloeni pridevi (92), Sloeni glagoli (123), Sloeni brojevi (127), Sloene zamenice (129), Sloeni prilozi (132), Sloeni predlozi (139), Sloeni veznici (139), Sloeni uzvici (140), Sloenice s afiksoidima (140), Skraenike sloenice (165); PREFIKSACIJA (173): Uvod (173), Imenice s prefiksima (183), Pridevi s prefiksima (213), Prilozi s prefiksima (236), Glagoli s prefiksima (239); LITERATURA (301); REGISTAR REI (307). DRUGI DEO SUFIKSACIJA (5): 0. UVOD (5), 1. IMENIKI SUFIKSI DOMAI (15), 2. IMENIKI SUFIKSI STRANI (218), 3. PRIDEVSKI SUFIKSI DOMAI (253), 4. PRIDEVSKI SUFIKSI STRANI (313), 5. ZAMENIKI SUFIKSI (322), 6. GLAGOLSKI SUFIKSI DOMAI (322), 7. GLAGOLSKI SUFIKSI STRANI (352), 8. GLAGOLSKI SUFIKSI ZA PROMENU VIDA (360), 9. PRILOKI SUFIKSI (374); KONVERZIJA (379): 1. TERMIN I DEFINICIJA (379), 2. POIMENIEWE (380), 3. POPRIDEVQEWE (383), 4. PRELAZAK U PRILOGE (385), 5. PRELAZAK U PREDLOGE (386); LITERATURA (389); REGISTAR SUFIKSA (397); REGISTAR REI (402). zi, razume se, polemie na puno mesta, ali elegantno, sa argumentima, obrazovano, obazrivo, vaspitano, i utivo. (Stjepana Babia kao autora inae odlikuju arogancija, iskquivost, i, blago reeno, neuqudnost. I sm sam jednim povodom, u asopisu Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 38/1, 1995, str. 237, nap. 3, morao napisati kako luimo opaaj da bi, izgleda, Stjepan Babi vaqalo mawe, polaganije, i neostraenije da pie, a pogotovo da publikuje!!! I da pri tom pokua biti vema struwakom, a mawe ideologom!!!" Videti i jednu analizu u mojoj kwizi Spisi iz kontekstualne lingvistike, 1997. godine, na str. 155156!) 6 Od relativno novijih optelingvistikih kwiga na engleskome jeziku, kod vanijih izdavaa, a koje upravo posvedouju vanost oblasti tvorbe rei, pomenuu za ovu priliku samo dve: Meaning and Lexicography, eds. J. Tomaszczyk and B. Lewandowska-Tomaszczyk, Linguistic and Literary Studies in Eastern Europe 28, John Benjamins, Amsterdam Philadelphia, 1990; Pavol tekauer, An Onomasiological Theory of English Word-Formation, Studies in Functional and Structural Linguistics 46, John Benjamins, Amsterdam Philadelphia, 1998. (Ovu drugu kwigu sam srazmerno detaqno prikazao u asopisu Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 45/12, za 2002. godinu.)
487 Primer jedan karakteristian: Ostaje otvoreno pitawe za profesora Klajna (na koje on sigurno zna i duhovit i taan odgovor, pa ko kakav voli vie), gde bismo u mehanizne tvorbe rei svrstali pojavu koju na poznati lingvista Ranko Bugarski zove leksikim skrivalicama", ili kae da su to dve rei u jednoj", priajui o primerima novijim tipa radoholiar, kninxa, dosmanlije, bombardan, grobalizacija, mafijavelizam, ninosaurus, ninternet, klinceze, demokratura, ahorizmi, i drugima. Naravno, Klajn ih naziva slivenicama" (Bugarski mu je to reewe prvi i predloio, jer cela pria i poiwe u anglosaksonskoj tradiciji, gde bi tu pojavu nazvali blendama").7 To govori, recimo, kao lep primer o spremnosti Ivana Klajna i na teorijsku i na terminoloku, i na problemsku diskusiju s drugim autorima, ne samo u uvodnom delu kwige, nego i povodom pojedinanih pitawa koja u tkivu ovoga velikoga dvotomnoga dela detaqno obrauje. U tom smislu naroito su dragocene Klajnove opaske, kao i spiskovi primera i formanata kada su u pitawu inae veoma produktivni, takozvani afiksoidi" = prefiksoidi" i sufiksoidi" (iako ne uvek, obino internacionalizmi, evropeizmi, poreklom grecizmi ili latinizmi esto, a po mestu izvirawa najee anglicizmi upravo, poput onih dugih spiskova kao): meta-, mikro-, makro-, giga-, turbo-, proto-, para-, anti-, inter-, super-, ultra-, hiper-, hipo-, etno-, geo-, bio-, antropo-, socio- / -grafija, -fobija, -manija, -kratija, -gram, -graf, -log, -logija, -skopija, -teka, -drom, -cid, -onim I tako daqe. (Tu Klajn na stranicama 151 165 daje ak duge spiskove najfrekventnijih prefiksoida, sufiksoida [= afiksoida], i srodnih pojava, i to ak tematski grupisane po oblastima ivota i znawa.) I tako daqe, i tako daqe. (Kwiga je, zaudo, s obzirom na uobiajenu prirodu i sudbinu dela ovakve vrste, zanimqiva ak i za itawe! Gotovo gde god je otvori!) A za gramatiare i optelingvistike teoretiare posebno e biti, recimo, zanimqiva poglavqa o poimeniewu, popridevqewu, i srodnim pojavama u jeziku, kao i jednostavno istumaena, inae ekstremno komplikovana tematika tvorbenih obrazaca za promenu glagolskoga vida, i dr. Ili, recimo, veoma kratak odeqak o takozvanoj univerbizaciji" (, 9), kada se vielana struktura jezika pretvara u jednolanu, kao u primerima tipa: saobraajna nesrea > saobraajka, generalna proba / popravka > generalka, buvqa pijaca > buvqak, dobitnik Nobelove nagrade > nobelovac, lan Akademije nauka i umetnosti > akademik, titna lezda > titwaa, i tako daqe. (Vaan mehanizam jezike kreacije, razvoja, ekonomije, i neologizacije, u krajwem tvorbe rei, teorijski upravo fantastino zanimqiv, potpuno suprotan jednako produktivnim i univerzalnim procesima sintaksike dekompozicije tipa vri preticawe < pretie, novana sredstva < novac, plave boje < plav, u loem stawu < loe, i sl., o
7 Ranko Bugarski o svemu tome, sa obiqem starih i novih primera, funkcionalnostilski raznovrsnih, ak i onih jezikokontaktnih i onih argonizovanih, donosi u asopisu Jezik danas, u brojevima 5 i 6 (2001. i 2002), a pretampava u kwizi Nova lica jezika (2002), te sistematizovano (i teorijski i deskriptivno, i leksikografski i tvorbeno), kao obimno poglavqe sa nizom odeqaka u kwizi argon (2003).
488 emu bi se, kao problemu, izgleda cela jedna kwiga teorijska, tipoloka i kognitivnolingvistika barem, mogla napisati!!!)8 Ono to Tvorbu rei Ivana Klajna naroito odlikuje jesu wena gotovo neverovatna preglednost za ovoliku koliinu materije koju saima, jasna i stroga organizacija, dosledna logika pristupa razumevawu i tumaewu pojava, postrojavawe wihovo i interpretacija, bogatstvo, a selektivnost primera, dakle mera nad merom u svakom skoro pogledu, jednostavan i jasan jezik, ista i dosledna terminologija, skromnost u sudu, i strogost i blagost prema neistomiqenicima,9 ali i snaga vlastite argumentacije, teorijska potkovanost (videti jednostavnu i saetu diskusiju staru o endocentrinim i egzocentrinim sloenicama, aktuelnu i nereenu barem od Leonarda Blumfilda naovamo , 3637), metodoloka suverenost, ravnotea sinhronijskog pristupa i katkad nunog dijahronijskog osvrtawa na pojave, odlino i raznovrsno i reprezentativno odabrani izvori,10 potpuni registri rei i sufiksa, sreene bibliografije, dobra tipografska reewa, gotovo savrena numerika hijerarhizacija pojava, sklad prostora posveenog komentarima i primerima Iako ne prvi put, kada su Ivan Klajn i wegova dela u pitawu, zapisau na kraju samom ovoga skromnoga prikaza: Bravo Maestro!
U Novome Sadu, 22. jula 2004. godine Milorad Radovanovi
8 Videti za poetak o tome, tek nagovetaj pitawa istina, u Treem delu moje kwige: Milorad Radovanovi, Planirawe jezika i drugi spisi, Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad, 2004. 9 Evo ponekog primera samo: Takvu podelu u sutini prihvata i Babi u svojoj Tvorbi rijei (1986), samo to je u praksi nije sproveo"(, 6). to se tie sloenica, nema ni pokuaja da se podrobnije i sistematizuju wihovi tvorbeni tipovi, osim to su imenike sloenice razvrstane, vrlo sumarno, prema osnovi prvog dela" (, 6). Krajwi je rezultat da se i kod Babia, kao kod ranijih autora, maltene itava tvorba svodi na sufiksaciju" (, 6). S dijahronijom je definitivno raskrstio Babi u svojoj Tvorbi rijei" (1986), ali je naalost otiao predaleko u suprotnom pravcu" (, 8). U ovoj kwizi, na opis tvorenica u srpskom bie sinhronijski, ali nipoto ne u krutom i mehanikom smislu Babievom" (, 9). 10 Moda tu nedostaje poneto, recimo upravo tvorbeno zanimqiva kwiga Velimira Mihailovia Ime po zapovesti. Imperativni onomastikon srpskohrvatskog jezika (Nolit, Beograd, 1992). A to se bibliografskih podataka tie, mislim da nedostaje prilog Milice Radovi-Tei i Vesne Lompar Bibliografija radova iz morfologije i tvorbe rei (19502000) objavqen u asopisu Na jezik (33/34, 2000, 345379), verovatno i zbog uobiajenog znatnog kawewa u izlaewu iz tampe dotinoga asopisa.
489
UDC 811.162.1'276(049.3) 821.163.41-95
O JEZICIMA U KONTAKTU: BUKOVINA [Kazimierz Feleszko: Bukowina: moja mio. Jzyk polski na Bukowinie karpackiej do 1945 roku. Tom 1. Pod redakcj Andrzeja ora. Tom 2: Sownik. Redaktor naukowy Ewa Rzetelska-Feleszko. Instytut Slawistyki Polskiej Akademii Nauk Slawistyczny Orodek Wydawniczy. Warszawa 20022003. 1201; 1304.] Ova nam je knjiga vana iz dva krupna razloga. Prvi se tie istraivake oblasti kojoj pripada kontaktne lingvistike dakle. A kontaktna lingvistika, odnosno nauka koja se bavi problematikom jezika (i kultura) u kontaktu, u poslednja dva veka se pokazala veoma znaajnom, u proteklih pola veka ak i institucionalno veoma prestinom. S jedne strane, to je postala odelita nauna poddisciplina lingvistike i srodnih oblasti znanja, a sa druge, pokazalo se, ta lingvistika disciplina, u stvari, krije tajnu kljunih odgovora na pitanja vezana za zakonomernosti jezikoga i civilizacijskoga razvitka ljudskih jezika, ljudskih kultura, i ljudskih zajednica uopte. (Knjiga koju ovde prikazujemo zastupa kontaktni sluaj Poljaka, Ukrajinaca, Slovaka, Rumuna, Nemaca i Jevreja, te njihovih kultura i jezika i dijalekata, sa oboda Karpata [ernovice u dananjoj Ukrajini].1 Katkad su tu posrednici bivali tipoloki slini ili razliiti jezici, katkad genetski srodni ili udaljeni jezici, katkad dijalekatski kontinuumi, katkad dijalekatski diskontinuiteti, katkad dijasporne lingvistike vrednosti, i tako dalje a o mrei suprstrata i adstrata svakovrsnih, da i ne govorimo!) A u meuvremenu, u prethodnih pola veka, kontaktna lingvistika postade i prestinom (socio)lingvistikom disciplinom2 Drugi je vaan razlog njen autor. Rano preminuli poljski lingvista Kazimierz Feleszko. Znaajno ime poljske lingvistike, poljske slavistike, junoslovenske lingvistike i srbistike u drugoj polovini dvadesetoga veka (1939 2001).3 U nekrolokoj beleci zapisao sam bio da je Kazimierz Feleszko bio i slavista i polonista, i srbista,4 i makedonista, i lingvista, razume se, te kontak1 Pri tom je ta oblast kroz istoriju pripadala as Rusiji, as Poljskoj, as Moldavskoj, as Turskoj, as Austriji, pa Rumuniji, pa SSSR-u, pa Ukrajini, pri tom katkad cela, katkad u delovima 2 Slubeno gledano", nekako od pojavljivanja prerano preminulog a nadnaravno talentovanog lingviste Uriela Weinreicha i njegove esto pretampavane, bezbrojno puta citirane i mnogo uticajne knjige Languages in Contact, Publications of the Linguistic Circle of New York, No 1, New York, 1953 (kasnije ponajvie: Mouton, The Hague New York). 3 U asopisu Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 45/12 za 2001. godinu objavljena su dva nekroloka teksta posveena Kazimierzu Feleszku: jedan iz pera poloniste Vere Mitrinovi, drugi iz pera srbiste Milorada Radovanovia (331333; 334335). Oba teksta sa dosta podrobnim to biografskim to bibliografskim podacima, prvi unekoliko zvaniniji, drugi unekoliko liniji. 4 Najvanije njegovo srbistiko (serbokroatistiko) delo bila je doktorska disertacija koju je 1970. godine bila objavila Poljska akademija nauka, o genitivu u srpskohrvatskom jeziku (sintaksiko-semantika analiza), a u prevodu na na jezik se pojavila mnogo kasnije: Kazimje Feleko, Znaewa i sintaksa srpskohrvatskog genitiva, Biblioteka Studije o Srbima, Mati-
490 tolog, te dijalektolog, te standardolog, sa odlinim deskriptivnim postupcima i ne manje dobrim interpretacijama injenica" (335). A Vera Mitrinovi je tim povodom pisala u celom jednom odeljku upravo o delu koje ovde prikazujemo (333): Drugi deo naunog opusa Kazimjea Feleka koncentrie se oko tematike graninih kulturno-jezikih zona, terena ukrtawa raznih etnikih zajednica. Ovakvom usmerewu wegovih naunih interesovawa doprinele su nesumwivo i emocionalne veze sa multietnikim i multikulturnim regijama u kojima je odrastao. [Bukovina u dananjoj Ukrajini, i lezija u dananjoj Poljskoj MR]. Kao svojevrsni homage Kazimjeu Feleku izalo je u Poqskoj dvotomno izdawe wegovih naunih dela iz pomenute oblasti pod zajednikim naslovom 'Bukovina moja qubav'. Prva kwiga (u redakciji Andeja ora) sadri pored biografskog dela bibliografiju radova (za period 19652002), kao i rasprave i lanke sa striktno lingvistikom, kao i sociolingvistikom tematikom, problemski vezane za Bukovinu. Ovaj tom obuhvata osim ve tampanih radova i dva do sada neobjavqena teksta, kao i nekoliko tekstova publikovanih na nemakom jeziku, a sada prvi put prevedenih na poqski jezik. Tu se nalaze i Felekove uspomene iz Bukovine i Prudnika [mesto u Opolskoj leziji u koje je posle Drugog svetskog rata bila preseljena cela porodica MR], izreene pred kraj ivota i namewene wegovom danas trogoriwem unuku. U ovom linom memoarskom delu teksta sadrane su i osnovne ideje o jezicima i kulturama u kontaktu, problemima multietnikih zajednica. Druga kwiga (u redakciji Eve etelske-Feleko) sadri pre svega kompletan materijal Bukovinskog renika sa oko 3000 odrednica, koji je Autor ostavio u rukopisu, ali bez redakcijske obrade. U sadraj toma ulaze i Dodaci koje je Autor nameravao da obradi u vidu posebnih rasprava i lanaka, kao npr. studija o poqsko-ukrajinsko-rumunsko-nemakim leksikim paralelama u Bukovini do 1945. godine." Pa poto je, tako, koleginica Vera Mitrinovi znalaki a saeto predstavila sadrinu ova dva toma koja ovde prikazujemo, sada emo dati popis naslova tih delova, a kasnije i neke naelne komentare vezane sa knjigu: Tom 1: Profesor Kazimierz Feleszko (18 IX 1939 3 VII 2001) Krzysztof Wrocawski, 7; Bukowina moja mio Andrzej or, 11; Sowo dla Kubusia (wiosna 2000 roku) [Czerniowce, 20; Prudnik, 39], 20; Polacy w Czerniowcach, 49; Model polityczny a (wzgldny) status jzyka, 74; Jzyk we wsplnocie wielojzycznej i wielokulturowej, 87; Regiony wielonarodowe jako problem badawczy, 129; Od wielojzycznoci do wsplnej tosamoci, 137; O kontaktach jzykw polskiego i niemieckiego jako jzykw wyspowych (na przykadzie Bukowiny do 1939 r.) przekad Jerzego Molasa, 149; Porednictwo rumuskie w midzysowiaskich zapoyczeniach leksykalnych przekad Jerzego Molasa, 161; Metody opisu wymarego dialektu polskiego poza granicami kraju przekad Jerzego Molasa, 171; Dalekie pogranicze: dialog polsko-sowacki na Bukowinie, 182; Bibliografia prac Kazimierza Feca srpska Vukova zadubina Orfelin, Beograd Novi Sad, 1995 (s poqskog prevela Gordana Jovanovi, Predgovor Milorad Radovanovi).
491 leszki za lata 19652002 opracowaa Helena Krasowska, 191; Spis ilustracji, 201; Spis map, 201. Tom 2: Przedmowa Ewa Rzetelska-Feleszko, 7; Charakterystyka jzykowa polszczyzny bukowiskiej (na podstawie materiau zawartego w Sowniku) Helena Krasowska, 17; SOWNIK, 43; Wykaz informatorw (z inicjaami), 259; Wykaz rde opublikowanych, 263; Wykaz cytowanej literatury (ze skrtami), 265; Inne stosowane skrty, 271; Aneks paralele leksykalne, 275. Sve u svemu, ovim dvema knjigama Kazimierza Feleszka dobili smo puno filolokih, (kontaktno)lingvistikih, etnografskih, kulturolokih, istorijskih i drugih njima srodnih znanja to bismo ih sigurno naukom i strukom zvali, a mogli bismo ih, izgleda mi to tako, sada, naknadno, sve te dobiti razvrstati u nekoliko osnovnih tipova i njihovih klasa ili potklasa: 1. Na jednom mestu okupljene autorovu biografiju, seanja i bibliografiju. 2. Opis jezike odnosno dijalekatske situacije Bukovine. 3. Prezentaciju jedne ekstremno komplikovane kontaktne situacije, gde su jezici i njihovi dijalekti vani posrednici odnosno agensi. 4. Zbirku tematski usmerenih tekstova, sada objavljenih na jednom mestu, u logikom skladu i sledu, i na jednom jeziku. 5. Dokaz vanosti kontaktnih pojava umesto upljih fraza o multijezinosti, multietninosti i multikulturalnosti. 6. Prikaz uverenja da su takva stanja i procesi vie obini no izuzetani. 7. I za ivota autorovoga neobjavljene njegove tekstove iz istog kruga tema. 8. Renik i pojmovnik jednog vremena i jednog dela sveta, te elemente njegove uporedne analize. 9. Obrazac temeljnog rada na poslovima ove vrste. 10. Vaan prilog polonistici, slavistici, komparativistici, dijalektolgrafiji, leksikografiji, lingvistikoj tipologiji i lingvistikoj geografiji, i kontaktnoj lingvistici odjednom. * * * Hvala ti jo jednom dobri na Pane Feleko"!
UDC 81'22(049.3) 81'159.9(049.3) 821.163.41-95
O METAFORI U JEZIKU I LINGVISTICI (Duka Klikovac: Metafore u miljenju i jeziku. XX vek, Beograd, 2004, 1318) Autor ove knjige, Duka Klikovac, lingvista je temeljnog i savremenog obrazovanja, pri tom docent na Katedri za srpski jezik Filolokog fakulteta u Beogradu. Do sada se naunoj javnosti predstavila radovima iz tri osnovne
492 oblasti: u prvom redu radovima iz kognitivne lingvistike (toj savremenoj oblasti znanja i istraivanja pripada i knjiga koju ovde prikazujemo), zatim radovima o birokratizaciji jezika, i radovima u oblasti ispitivanja pojave eksplicitne kategorizacije u jeziku. U onu prvu grupu interesovanja Duke Klikovac spada i njena objavljena monografija (za tampu prireena doktorska disertacija) Semantika predloga. Studija iz kognitivne lingvistike (Filoloki fakultet, Beograd, 2000).1 Po teorijskom pristupu i metodologiji, to je, ujedno, i delo najblie knjizi koju prikazujemo (uostalom, kao i itava serija radova njenih o toj temi koje saima ovde prikazivana knjiga upravo). U onu drugu grupu interesovanja Duke Klikovac, kao najreprezentativniji, nesumnjivo spadaju radovi: O birokratizaciji srpskog jezika", Na jezik 34/12, Beograd, Institut za srpski jezik SANU, 2001, 85110; On the bureaucratization of Serbian", International Journal of the Sociology of Language 151 (= Serbian Sociolinguistics, eds. M. Radovanovi and R. A. Major), Berlin / New York, Mouton de Gruyter, 2001, 111164. U onu treu oblast, pak, spadali bi, kao tipini (premda tematski vezani i za prethodne), njeni radovi: O javnom jeziku. (Eksplicitna kategorizacija imenikih pojmova)", Jezik danas 8, Novi Sad, Matica srpska, 1998, 1721; Jo o eksplicitnoj kategorizaciji imenikih pojmova", Jezik danas 10, Novi Sad, Matica srpska, 1999, 1012; O jezikim i birokratskim istuncima", Jezik danas 11, Novi Sad, Matica srpska, 2000, 1418. Knjiga Metafore u miljenju i jeziku, sa izuzetkom Predgovora (56) i uvodnog teksta Metafore u svetlu kognitivne lingvistike (744), koji je napisan za ovu priliku" i dat na poetku, kao objanjenje, ispred dveju osnovnih celina knjige, u stvari je dobro ustrujena zbirka autorkinih radova objavljivanih u vremenu od 1992. do 2003. godine u lingvistikim asopisima prvenstveno. To ujedno (uz pominjanu publikovanu doktorsku disertaciju) govori o briljivo odabranom istraivakom planu, i njegovom doslednom sprovoenju. Dakle, te dve autorkine knjige jedine su do sada objavljene sinteze o kognitivnoj lingvistici kod nas i na naem jeziku!2 Uz pomenuti uvodni (a iscrpni) tekst i predgovor, ovde su novi i prilozi knjizi: Indeks pojmovnih metafora [na srpskom jeziku] (297306), Literatura [navoena] (307313), Bibliografska beleka [o prethodnom objavljivanju] (315316), i Sadraj (317318). U uvodnom tekstu Metafore u svetlu kognitivne lingvistike (744), autorka sreeno, saeto, a potpuno, i pregledno iznosi istorijat (od osamdesetih godina 20. veka naovamo) kognitivne lingvistike (i njenih verzija u vidu kognitivne semantike", kognitivne gramatike" ili sl.),3 kao jednog od danas domini1 Ta je knjiga detaljno prikazana u ovom asopisu: Ivana Antoni Jezik je provodnik, govor je materija, a misao je svetlost", Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku 44/12, Novi Sad, 2001, 282288. Duka Klikovac je, sa Katarinom Rasuli, priredila i knjigu Jezik, drutvo, saznanje. Profesoru Ranku Bugarskom od njegovih studenata, Filoloki fakultet, Beograd, 2003. 2 Tu ne uvrujemo knjigu Vesne Polovine Prilozi za kognitivnu lingvistiku (Filoloki fakultet, Beograd, 1996), budui da ona, uprkos naslovu, ipak spada preteno i izrazito u oblast analize diskursa". 3 Misli se, recimo, na shvatanja stvari pokretana ve uvenim knjigama: Ronald W. Langacker, Foundations in Cognitive Grammar. Vol. I. Theoretical Prerequisites, Stanford University Press, Stanford, California, 1987; George Lakoff & Mark Johnson, Metaphors We Live By, The
493 rajuih pravaca u svetskoj lingvistici, zatim izlae njen pojmovnik, istraivaka podruja, rezultate i dileme u vezi sa njima, osobito kada je pojam metafore kao konceptualne i jezike univerzalije i tipoloke varijacije u pitanju, sve to kroz odeljke: 1. O kognitivnoj lingvistici, 2. O pojmovnoj metafori, 3. Jednostranost pojmovnih metafora, 4. Uobiajeni izvorni i ciljni domeni, 5. Utemeljenost metaforikog preslikavanja u telesnom iskustvu, 6. Vrste pojmovnih metafora, 7. Sistemi pojmovnih metafora, 8. Motivisanost pojmovnih metafora, 9. Pojmovne metafore i kategorizacija, 10. Metafore u poetskom delu, 11. Metafore u nauci, 12. Metafore u drutvenom ivotu, 13. Nejezike manifestacije pojmovnih metafora, 14. Univerzalnost pojmovnih metafora, 15. Primena teorije pojmovnih metafora, 16. O tekstovima u ovoj knjizi. Naravno da se tu polazi od osnovnih postulata kognitivne lingvistike da je jezik neodvojiv od ukupne psiholoke organizacije ovekove, da i gramatiku (a ne samo leksikon) odlikuje simboliki karakter, da gramatika i leksikon nisu odeliti domeni, komponente, moduli, nisu autonomni formalni nivoi, da su gramatika i leksikon zapravo kontinuum simbolikih struktura, da semantika po pravilu nije univerzalna, ve je kulturno, jeziki, iskustveno, pragmatiki u velikoj meri specifina, konvencionalizovana, da stalno valja imati na umu vanost metaforizacije za jeziku konceptualizaciju sveta (ne samo u poeziji, nego i u nauci, u svakodnevnom ivotu i drugde), da metafora, dakle, nije jeziki ukras, no samo tkivo njegovo, da su tu iskustvo, percepcija, prostor, telo i srodni fenomeni kljuni medijumi, ako ne i agensi, da metaforu u tom smislu valja shvatiti kao razumevanje jednog pojma pomou drugog pojma, jednog pojmovnog domena pomou drugog pojmovnog domena (pri emu su izvorni domeni po pravilu konkretni, a oni ciljni apstraktni), i tako dalje. (Ovo poslednje pri tom pomalo lii na teoriju definicije" koju su 1923. godine dali Ogden i Riards u knjizi Znaenje znaenja [= The Meaning of Meaning] srpski prevod iz 2001. godine objavila je Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu!)4 Prvi deo knjige, Metafore od miljenja do jezika (45163), sadri sledee odeljke: I Nauna argumentacija je putovanje" i druge metafore (47 56), II O metaforama za razumevanje komunikacije (na primeru iz knjievnog dela) (5767), III Metafora kao sredstvo za razumevanje teksta (6981), IV Metafore doslovne i figurativne (83102), V O pojmovnim i leksikalizovanim, otkrivakim i stvaralakim metaforama (uz pomo aforizama Duana Radovia) (103112), VI O vanosti pojmovnih metafora za prouavanje leksikona srpskohrvatskog jezika (113163). Iz ovoga se dela knjige, izmeu ostaUniversity of Chicago Press, Chicago London, 1980; George Lakoff, Women, Fire, and Dangerous Things. What Categories Reveal about the Mind, The University of Chicago Press, Chicago London, 1987; Ray Jackendoff, The Architecture of the Language Faculty, The MIT Press, Cambridge, Massachusetts London, 1997; [Od naih"] Duka Klikovac, Semantika predloga. Studija iz kognitivne lingvistike, Filoloki fakultet, Beograd, 2000. 4 Celoj knjizi, moda, kada bi se malo stroe sudilo, no to je, opet, u ovakvim prilikama verovatno pomalo i neprimereno initi, ipak, recimo, kao da nedostaje pomalo podrobnijeg osvrtanja na teoriju metafore u poetici, retorici, filozofiji, antropologiji, lingvistici, i drugde, kako na onu klasinu, tako i na onu noviju, recimo od Aristotela do Paula Riceoura, od Mihaila Petrovia do Ante Stamaa, i drugih (iako je poneto od toga ve delimino konzumirano u novijoj kognitivistikoj literaturi koja je navodi i komentarie)?
494 loga, jasno sagledava kako su metafore meu osnovnim agensima stvaranja u jeziku, da u temeljnim renicima svakoga jezika za svaku re gotovo moemo pronai i njene metaforine upotrebe, da je metaforizacija klju poliseminosti, da bez metafore jezik jednostavno ne moe raditi (moda mu je i poreklo u metafori, misle neki, a drugi dodaju da sve to kae od metafora si sainio, pa metafora u strogom smislu onda i ne postoji). Za ovu priliku moda je najprikladnije izdvojiti saznanje da i nauni jezik funkcionie kao velika metafora putovanja" kroz prostor i vreme, te mi u naunom diskursu polazimo od neega", tragamo za neim", idemo u nekom pravcu", sledimo nekoga", naputamo neko podruje", okreemo se neemu", dolazimo do neega", zadravamo se na neemu", vraamo se neemu", idemo nekim putem", pratimo neiji trag", zaostajemo za nekim", pretiemo nekoga", i tako dalje (barem u indoevropskom svetu, meukulturna univerzalija je u pitanju, izgleda). Autor ovoga prikaza dodae ovome i jednu vlastitu iskustvenu opasku: uzmite knjigu Predraga Pipera Jezik i prostor (XX vek, Beograd, 1997, 2001), dakle knjigu koja je cela jeziko-prostornoj relaciji posveena, pa, naravno, ni sama u vlastitome diskursu ne moe izbei postupak intenzivnog nagomilavanja upravo prostornih metafora svake vrste, kao u primeru (str. 26: prostorna uporita istaknuta MR) O hijerarhiji orijentira moe se govoriti i sa sintagmatskog stanovita"!!! Pa mi i jezik i komunikaciju zamiljamo kao prostor i kretanje u njemu: niemo rei", rei jedna drugu sustiu", uzimamo nekome re iz usta", sipamo rei", nagomilavamo rei", pa rei ne dopiru do nekoga", a mi ih dobacujemo", re moe da poe", u re se moe upadati", na re se moemo nadovezati", re se moe dati", i tako dalje. Drugi deo knjige, Metafore u kategorizaciji (165296), sadri sledee odeljke: VII O znaenju glagolskog prefiksa raz-" (167188), VIII O metaforama u srpskom jeziku iji je izvorni domen odnos sadravanja" (189 219), IX O uzronom znaenju konstrukcije u" + lokativ (221238), X O znaenjskim odnosima unutar tvorbene porodice s korenom pun" (239 256), XI Vri", trklja", kljeka": o fonetskom simbolizmu u srpskohrvatskom jeziku (257274), XII Izokrenuta pria" Branka opia ili o iskustvenoj utemeljenosti leksikih i gramatikih kategorija (275296). Iz ovoga dela knjige, pak, izmeu ostaloga razume se, saznajemo kako se razne prostorne metaforitzacije koje zastupaju glagoli izvedeni prefiksom raz- mogu ak i crtati (to je inae ustaljeni prikazivaki prosede kognitivne semantike, na primer: rasparati", rasterati", razdrobiti", rascvetati se", razmazati", rastegnuti", raskriti", razgolititi", rashladiti", razlupati", razmutiti", razmotati", razmahnuti", rasedlati", i tako dalje), kako razni tipovi predloga u stvari gramatiki metaforizuju prostorne i vremenske iskustvene relacije i mentalne koncepte (na primer: od, iz, i u sa znaenjem uzroka), kako rei izvoene od korenske morfeme pun moemo takoe predstavljati crteima, s obzirom na nijanse znaenja u procesima metaforizacije (na primer: pun", puniti", napuniti", ispuniti", prepuniti", dopuniti", popuniti", i druge, u svim njihovim konkretnim i apstraktnim upotrebama), zato nam jedna opieva pria izgleda izokrenuto" (iskustveno, konceptualno gledano, kao u primerima tipa: Tek je brdo izalo iza sunca", Pred kunom babom doeka ga vjerni prag", Glava mu se die na kosi", Siroto drvo pope se na iu", Stavi glavu na kapu",
495 Otvori kuu na vratima", ia stavi rame na sjekiru", i drugi), o ikoninoj motivisanosti i konvencionalizovanosti (a jezikoj specifinosti) fonetskoga simbolizma, i tota jo. U zakljuku: Nakratko smo zastali pred knjigom koju je izatkao pravi autor, sledei pravu temu, i tampao je u pravo vreme, u pravoj biblioteci!
UDC 81'42(049.3) 821.163.41-95
THE DISCOURSE READER (Edited by Adam Jaworski and Nikolas Coupland. London New York: Routledge (1999, 2000) 2001. xvi + 602) Uzima se zvanino da je i pojam i termin diskurs" u lingvistiku nauku presudno odluno i uspeno uveo ameriki lingvista-strukturalista, distribucionalista, transformacionalista, fonolog i morfolog, sintaksiar i tvorac analize neposrednih konstituenata", i to u ameriku lingvistiku istraivaku praksu iz vremena pre pojave Noama Chomskog: Zellig S. Harris u tekstu Discourse Analysis", tampanom u prestinom lingvistikom asopisu koji je i slubeno glasilo Lingvistikog drutva Amerike (Linguistic Society of America) Language, Vol. 28, No 1, 1952, 130, kao i u njegovom prirodnom nastavku pod naslovom Discourse Analysis: Sample Text", Language, Vol. 28, No 4, 1952, 474494. Iste je godine, ne sluajno dakle, Harris objavio i tekst Culture and Style in Extended Discourse", u S. Tax (ed.), Indian Tribes of Aboriginal America, Proceedings of the 29th International Congress of Americanists, The University of Chicago Press, Chicago, 1952, 210215. Ta tri teksta ine i celo jedno poglavlje, Discourse Analysis", u knjizi, zbirci Harrisovih radova koja je pod naslovom Papers in Structural and Transformational Linguistics objavljena 1970. godine (D. Riedel Publishing Company, Dordrecht-Holland = Formal Linguistic Series, Volume 1).1 No ovaj autor danas nimalo nije zastupljen u knjizi koju ovde predstavljamo, budui da njegovo izlaganje o diskursu", odve formalno" valjda, izgleda i nije presudno uticalo na kasniji i dananji tok razmiljanja o potrebi ustrojenog i institucionalnog izuavanja jezikih formacija funkcionalno nadreeninoga nivoa. Tako, recimo, za Harrisa discourse analysis" (citat je sa samoga poetka prvoga od njegovih malopre navedenih tekstova) predstavlja a method for the analysis of connected speech (or writting). The method is formal, depending only on the occurrence of morphe1 U lingvistikoj je nauci, osobito u akademskim sredinama, Zellig S. Harris ipak ostao najpoznatiji po glasovitoj i uticajnoj knjizi [Methods in] Structural Linguistics, The University of Chicago Press, Chicago, 1951 (i u mnogim izdanjima kasnije). Videti i njegovu relativno uticajnu knjigu: Zellig S. Harris, String Analysis of Sentence Structure, Mouton, The Hague, 1962.
496 mes as distinguishable elements; it does not depend upon the analyst's knowledge of the particular meaning of each morpheme".2 Rasprave o pojavama etiketiranim terminom diskurs" ubrzo izlaze iz okrilja strukturalne lingvistike analize (a nisu se tamo bile temeljno ba ni odomaile prethodno), te ulaze u okrilje interdisciplinarnih lingvistikih naunih usmerenja iz druge polovine dvadesetoga veka, tipa analize diskursa, analize teksta (= tekstlingvistike, tekstualne lingvistike, lingvistike teksta), teorije govornih inova, filozofije obinoga govora, etnografije komunikacije, konverzacione analize, (funkcionalne) stilistike, semiotike, sociolingvistike, pragmatike, psiholingvistike, naratologije, teorije prototipa, kognitivne lingvistike, gramatike drutvenoga statusa, i drugih sa deliminom konvergencijom ili divergencijom termina to jest pojmova diskurs odnosno tekst (u smislu upuivanja na nadreenine, funkcionalne, komunikacijske, interakcijske jedinice u govornome i/ili pisanome jeziku, izvanjezikim kontekstom uslovljene i/ili ne, shvaene kao proces i/ili kao struktura, shema, kao empirija i/ili kao teorija, sa stanovita performance i/ili kompetencije, delatnosti i/ili znanja, narativa i/ili njihovih modela, pa anrova, stilova, registara, okvira", pisama", kljueva" u kojima se komunicira, te verbalne i neverbalne komunikacije, u anglosaksonskoj prema nemakoj i francuskoj tradiciji).3 U knjizi koja je pred nama, te je ovde prikazujemo, termin i pojmovni okvir analiza diskursa uzima se u onom irem, obuhvatnijem smislu, podrazu2 Tu formalnu" stranu istraivanja nadreeninih funkcionalnih celina, inae ve tradicionalno nekako radije nazivanu tekstlingvistikom" (ili slino), zastupaju, recimo to u izboru, valjani, klasini" zbornici iz vremena procvata pria o toj tematici: J. S. Petfi and H. Rieser (eds.), Studies in Text Grammar, Foundations of Language, Supplementary Series, Volume 19, D. Riedel Publishing Company, Dordrecht-Holland Boston, 1973; Wolfgang U. Dressler (ed.), Current Trends in Textlinguistics, Research in Text Theory, Volume 2, Walter de Gruyter, Berlin New York, 1978 (u ovoj potonjoj up. za ovaj prikaz znaajan tekst koji se bavi analizom upravo Harrisovog doprinosa ustanovljavanju analize diskursa": Ellen C. Prince, Discourse Analysis in the Framework of Zellig S. Harris", In Dressler ed., 191211. 3 U srpskom jezikom standardu, pored termina analiza diskursa, sreemo, tu i tamo, i termin koji je manje u duhu srpskoga gramatikoga uzora/uzusa diskurs analiza. Ovo drugo je reenje kalk iz engleskog, po obrascu imenica + imenica, to srpski jezik ne bi preferirao, jer za razliku od engleskog, srpski obiluje fleksijom (engleski jezik u ovakvim sluajevima ide ive ka izolatnoj" strukturi). No mogunost imenica + imenica u ovakvim sluajevima, kao aktuelni evropeizam svoje vrste, koincidira i sa odgovarajuom balkanistikom mogunou: dakle 'rok grupa' kao 'klin orba' ili sl. (o ovome detaljnije u knjizi: M. Radovanovi, Planiranje jezika i drugi spisi, Biblioteka Elementi, 56, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Sremski Karlovci Novi Sad, 2004). Inae, vaniji izvori informacija o tematici srodnoj analizi diskursa/teksta, na naem (= srpskom, srpskohrvatskom) jeziku, i na njemu susednim jezicima, u slobodnom izboru trenutnom, ad hoc sainjenom za ovu priliku, u funkciji nepretenciozne ilustracije stanja, bile su: S. Savi Diskurs analiza, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1993; V. Polovina Leksiko-semantika kohezija u razgovornom jeziku, Filoloki fakultet, Beograd, 1987; S. Stevi Analiza konverzacije, Filoloki fakultet, Beograd, 1997; V. Vasi Novinski reklamni oglas. Studija iz kontekstualne lingvistike, LDI, Novi Sad, 1995; S. Savi i V. Mitro Diskurs telefonskih razgovora, Futura publikacije, Novi Sad, 1998; S. Savi i V. Polovina Razgovorni srpskohrvatski jezik, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1989; M. Veli Uvod u lingvistiku teksta, kolska knjiga, Zagreb, 1987; M. Dudok Glutincia textu v slovenin a srbochorvtine, Obzor, Nov Sad, 1987; M. Lien, Govorni in direktiva i njihova jezika realizacija u nemakom i srpskohrvatskom jeziku, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1987; J. Sili Od reenice do teksta, Sveuilina naklada Liber, Zagreb, 1984; Z. Glovacki-Bernardi O tekstu, kolska knjiga, Zagreb, 1990; M. Veli prir. = tematski broj asopisa Revija, god. 25, br 56, Osijek, 1985; V. Polovina Prilozi za kognitivnu lingvistiku, Filoloki fakultet, Beograd, 1996, i dr.
497 mevajui, dakle, i govor i tekst, i empiriju i teoriju, i proces i strukturu, i teoriju govornih inova i filozofiju obinoga govora, i etnografiju komunikacije i strukturalne uvide, i konverzacionu analizu i naratologiju, i pragmatiku i semiotiku, i proizvodnju i interpretaciju, i znanje i praksu, i stilske formacije i kulturne/drutvene obrasce, i anrove i njihove realizacije, i interakciju i komunikaciju, i pregovaranje i nagovaranje, i simboliku i identitetsku, i fatiku i konativnu, i metajetiku i poetsku, i ekspresivnu i druge funkcije jezika Uostalom, u ovom smislu upravo karakteristini su i naslov i podnaslov jednog od najvanijih periodinih glasila u svetu za problematiku ove vrste: Text. An Interdisciplinary Journal for the Study of Discourse (Berlin New York: Mouton de Gruyter)!!! (Po naem shvatanju i poznavanju stvari, pa i po ukusu linom prikazivaevom pomalo, razume se, ovde jedino nedostaje makar jedan tipian prilog koji bi reprezentovao pristup problematici nadreeninoga funkcionalnoga ustrojstva karakteristian za glasovitu praku" tradiciju prouavanja takozvane funkcionalne reenine perspektive"!) Disciplinarno gledano, analiza diskursa je jedna od interdisciplinarnih orijentacija u lingvistikoj nauci, koje su se u drugoj polovini 20. veka stale izrazitije razvijati nakon duge dominacije strukturalnog naina miljenja i rada u toj nauci, te strukturalnog naina opisa i objanjenja u njoj. To su bile poddiscipline i meudiscipline koje su vraale lingvistiku nauku njenim susedama (drugim naukama o oveku), a jezik sm drugim likovima ovekovim: psiholingvistika, sociolingvistika, antropolingvistika, etnolingvistika, filozofija jezika, lingvistika pragmatika, lingvistika semiotika, neurolingvistika, kognitivna lingvistika, analiza diskursa, tekstlingvistika, i druge. Knjiga koju ovde prikazujemo opremljena je jedinstvenim selektivnim registrom koji umnogome pomae etnju kroz njenu sloenu sadrinu: Index, 589602. No, etnju kroz njenu sloenu sadrinu, kao i kroz sloenu interdisciplinarnu tematiku koju ona obrauje, moda najbolje potpomae uvodna studija prireiva knjige: Adam Jaworski and Nikolas Coupland Introduction: Perspectives on Discourse Analysis, 144 (uz prethodnu opremu koju ine: [List of] Figures, Preface, Acknowledgements). Taj uvod prireivaa knjige nudi nam sledee sadraje: Discourse: an interdisciplinary movement, 17, Multi-modal and multi-voiced discourses, 79, The layering of social meaning in discourse, 913, Traditions of discourse analysis (Speech act theory and pragmatics, Conversation analysis, Doscourse psychology, The ethnography of communication, Interactional sociolinguistics, Narrative analysis, Critical discourse analysis), 1435, Overview: What discourse analysis can and can not do, 3638, References, 3843, Journals, 4344. No, smo telo knjige ine sledei njeni delovi i poglavlja u njima (najee su to samo odabrani odlomci iz obimnijih, katkad ak veoma dobro znanih, tekstova odnosno dela): PART ONE: DISCOURSE: MEANING AND CONTEXT. Editors' Introduction to Part One, 4753; 1. Roman Jakobson Linguistics and Poetics, 5462; 2. J. L. Austin How to Do Things with Words, 6375; 3. H. P. Grice Logic and Conversation, 7688; 4. Aaron V. Cicourel Interpretive Procedures, 8997; 5. John J. Gumperz Sociocultural Knowledge in Conversational Inference, 98106; 6. Emanuel A. Schegloff Talk and Social Structure, 107120; 7. M. M. Bakhtin The Problem of Speech Genres, 121132.
498 PART TWO: METHODS AND RESOURCES FOR ANALYSING DISCOURSE. Editors' Introduction to Part Two, 135140; 8. Deborah Cameron, Elizabeth Frazer, Penelope Harvey, Ben Rampton and Kay Richardson Power/Knowledge: The Politics of Social Science, 141157; 9. J. Maxwell Atkinson and John Heritage Jefferson's Transcript Notation, 158166; 10. Elinor Ochs Transcription as Theory, 167182; 11. Norman Fairclough Linguistic and Intertextual Analysis within Discourse Analysis, 183211. PART THREE: SEQUENCE AND STRUCTURE. Editors' Introduction to Part Three, 215220; 12. William Labov The Transformation of Experience in Narrative, 221235; 13. Allan Bell News Stories as Narratives, 236251; 14. Harvey Sacks Everyone Has to Lie, 252262; 15. Emanuel A. Schegloff and Harvey Sacks Opening up Closings, 263274; 16. Deborah Schiffrin 'Oh' as a Marker of Information Management, 275288. PART FOUR: NEGOTIATING SOCIAL RELATIONSHIPS. Editors' Introduction to Part Four, 291301; 17. Bronislaw Malinowski On Phatic Communion, 302305; 18. Erving Goffman On Face-Work: An Analysis of Ritual Elements in Social Interaction, 306320; 19. Penelope Brown and Stephen C. Levinson Politeness: Some Universals in Language Usage, 321335; 20. Janet Holmes Women, Men and Politeness: Agreeable and Disagreeable Responses, 336345; 21. Deborah Tannen and Cynthia Wallat Interactive Frames and Knowledge Schemas in Interaction: Examples from a Medical Examination/Interview, 346366; 22. Adam Kendon The Negotiation of Context in Face-to-Face Interaction, 367376; 23. Gunther Kress and Theo van Leeuwen Representation and Interaction: Designing the Position of the Viewer, 377404. PART FIVE: IDENTITY AND SUBJECTIVITY. Editors' Introduction to Part Five, 407414; 24. Anthony Giddens Modernity and Self-Identity: Tribulations of the Self, 415427; 25. Katharine Young Narrative Embodiments: Enclaves of the Self in the Realm of Medicine, 428441; 26. Deborah Cameron Performing Gender Identity: Young Men's Talk and the Construction of Heterosexual Masculinity, 442458; 27. Deborah Tannen New York Jewish Conversational Style, 459473; 28. Charles Goodwin Practices of Color Classification in Professional Discourse, 474491. PART SIX: POWER, IDEOLOGY AND CONTROL. Editors' Introduction to Part Six, 495501; 29. Pierre Bourdieu Language and Symbolic Power, 502513; 30. Michel Foucault The Incitement to Discourse, 514 522; 31. Carmen Rosa Caldas-Coulthard 'Women Who Pay for Sex. And Enjoy It': Transgression versus Morality in Women's Magazines, 523540; 32. Teun A. van Dijk Discourse and the Denial of Racism, 541558; 33. Hugh Mehan Oracular Reasoning in a Psychiatric Exam, 559575; 34. Ian Hutchby Power in Discourse: The Case of Arguments on a British Talk Radio Show, 576588. U pitanju je, dakle, veoma pregledan, valjano reprezentativan, dobro odabran, i sadrajan zbornik tekstova iz veine oblasti znanja to su bile pretee, temelji ili pak glavni tokovi istraivanja u oblasti analize diskursa. Izbor je to jednako preporuljiv i studentima i njihovim nastavnicima, kao i lingvistima i njima srodnim poslenicima i znatieljnicima uopte, radi sistematinijeg upo-
499 znavanja sa lingvistikim i nelingvistikim delom problematike nadreeninih funkcionalnih jedinica u jeziku, komunikaciji i meuljudskoj interakciji.4 Otuda ovde bivaju zastupljeni i Bahtin i Malinovski, i Jakobson i Ostin, i Grajs i Gamperc, i eglof i Hajmz, i Labov i Gofman, i Fuko, i Levinson, i Tanen na primer. Dobra je u tom smislu ova knjiga i zato to ne fetiizira aktuelne autore na raun njihovih uzora i uitelja (ni obrnuto). Ne fetiizira ni neku odelitu naunu disciplinu to bi se bavila pojmom koji joj je u naslovu i u sadrinskom korpusu (nasuprot mnogim drugaijim upravo primerima). Niti nekom pravcu u radu na njegovom prouavanju daje prednost u odnosu na druge mogune. I to je, razume se, ispravan i stav i pristup. Jer mnogi od tekstova to emo ih ovde nai i proitati jednako bi bili korisni i u prirunicima iz semantike, pragmatike, (funkcionalne) stilistike, naratologije, sociolingvistike, psiholingvistike, filozofije jezika, semiotike, poetike, etnologije, antropologije, komunikologije Ova je knjiga, stoga, i znak proimanja naunih, pa i lingvistikih znanja i disciplina, poddisciplina i meudisciplina s jedne strane, a sa druge znak sazrevanja uverenja da je disciplinarna izolovanost u naukama o oveku jednako i besmislena i beskorisna pa u krajnjem i nemoguna.
U Novome Sadu, maja 2004. Milorad Radovanovi
UDC 811.163.42'282(049.3) 821.163.41-95
Wiesaw, Bory: CZAKAWSKIE SUTIDA LEKSYKALNE. DZIEDZICTWO PRASOWIASKIE W SOWNICTWIE CZAKAWSKIM, Instytut Slawistyki PAN, Warszawa 1999, 185. (Jzyk na pograniczach 21) Autora ove kwige, naslovqene akavske leksike studije", sa podnaslovom Praslovensko naslee u akavskoj leksici", ne treba posebno predstavqati naoj lingvistikoj javnosti, pogotovu ne itaocima Zbornika za filologiju i lingvistiku, budui da je Vjeslav Bori u vie navrata saraivao u ovom asopisu.1 ak bi se moglo rei i da je sama kwiga delimino poznata naoj publici poto su neke od rei koje ona sadri prvi put etimologisane upravo na stranicama Zbornika.2
4 Nije, stoga, nimalo sluajno to je ova knjiga za tri godine doivela tri izdanja (u eventualna kasnija nismo imali uvida). 1 Cf. Zbornik Matice srpske za filologiju u lingvistiku HH/1, Novi Sad 1980, 1737; ZbMSFL HH/2, 1982, 720; ZbMSFL HHHH, 1985, 9597; ZbMSFL HHH/1, 1986, 8790; ZbMSFL HHH/1, 1987, 95109; ZbMSFL HHH/1, 1988, 2335; ZbMSFL HHH/1, 1989, 1323 (bez akavizama); ZbMSFL HHH, 1990, 3945. 2 Cf. npr. kujit se, muviti selmelviti se, pajid, rutati/rutiti, sloba; huzati/fuzati/vuzati, opuka, phati/hpati/hvati, popel, sraga, srebati/srbati, tulati se; lukno; lab, plena, sler, uja, elva/ava; izvihot se/vih, lojat se, peskot se/opeat se, vavlit), pored u kwigu neuvrtenih dlen/glen, (ob)lasiti se, duli.
500 Studija u celini, meutim, nikako nije zbir ve vienog, nego predstavqa sediment autorovog viegodiweg bavqewa akavskom dijalekatskom leksikom, odraavajui istovremeno i wegovo ogromno, viedecenijsko iskustvo u prouavawu, etimologisawu i detaqnom morfonolokom i tvorbenom tumaewu slovenskih dijalektizama svih vrsta i razliitog porekla pri emu oni akavski idu u red Boriovih prvih interesovawa,3 dok krunu ini opus posveen kaupskim etimologijama4. Sve to je nerazdvojivo od wegovog, u vreme izdavawa ove studije ve etvrtvekovnog, bavqewa praslovenskim jezikom, izmeu ostalog i kroz rad na praslovenskim rekonstrukcijama za Sownik prasowiaski. Kako sam autor istie, neki lanci ukqueni u ovu monografiju, a prethodno napisani iz drugaije perspektive (npr. polazei od neke poqske lekseme koja ima pandane u akavskom), za ovu priliku su preraeni na odgovarajui nain, dopuweni i osavremeweni (str. 10, nap. 14). Predmet analize su gotovo iskquivo akavske rei koje u tom dijalektu postoje u novije i savremeno doba, od pojave naunih opisa akavskih govora tj. one posvedoene u dijalekatskim zbirkama tokom posledwih stotinak godina. Deo tih akavizama ima paralele u kajkavskom i/li tokavskom dijalektu, obino posvedoene na ogranienom prostoru, samo u nekim govorima koji pripadaju tim dijalektima, ali meu wima nema onih koji su poznati i standardnom hrvatskom i srpskom jeziku. Kwiga je organizovana u nekoliko poglavqa koja svojim naslovima odraavaju posebnosti razmatranog autohtonog akavskog leksikona. Posle nevelikog ali vrlo sadrajnog Uvoda (str. 710) u kome se istie kako je periferni poloaj akavskog uslovio wegovu danawu arhai3 Ipak podseamo (v. prvi pasus) da je Vjeslav Bori, uenik i naslednik Frantieka Slavskog, po prvobitioj formaciji serbokroatista, a tek po potowim preokupacijama slovenski etimolog u najirem smislu, ne samo kroz autorstvo u reniku Sownik prasowiaski (Krakov 1974) ve i po ukupnom opusu koji ini nekoliko monografija i par stotina lanaka. Izmeu ostalih su i oni o dijalektizmima iz jugoistone Srbije i Crne Gore: zvono, komowiti se, amqa, kow, isprel, prewa, slutan, isprtwati, quditi, sepati se (cf. Na jezik HH/12, Beograd 1981, 6873, HHH/12, 1991, 3548; Junoslovenski filolog H, Beograd 1991, 6982, kao i o drugim retkim tokavskim reima, npr. kutati, skltam se, kliti se, lad, lug, lukot u Zbornik za filologiju u lingvistiku HHH/1, 1989, 1323; odnosno klitati, unuti, visme, vuna, lapa, litka, lutka, plena, zlak meu akavizmima pomenutim u napomeni 2, odnosno u literaturi u napomeni 1. Sve to je dalo ne samo konkretan doprinos srpsko-hrvatskoj etimologiji posle Petra Skoka, ve i znaajno uticalo na razvoj etimolokih istraivawa u beogradskoj sredini. V. i sledeu napomenu. 4 Rezultate Borievih prouavawa kaupskog, koji svojom arhainou i osobitou u poqskim odnosno zapadnoslovenskim okvirima ini svojevrstan pandan akavskom, donosi wegova monografija (u koautorstvu sa X. Popovskom-Taborskom), Leksyka kaszubska na tle sowiaskim, Warszawa 1996 (cf. iscrpni prikaz M. Bjeleti, Zbornik Matice srpske za filologiju u lingvistiku HHH/1, Novi Sad 1996, 212216); a naroito renik Sownik etymologiczny kaszubszczyzny, od istih autora (dosad izali tomovi 14, A-S, Warszawa 19942002 za prikaz prvog toma cf. M. Bjeleti, Junoslovenski filolog , Beograd 1996, 213219).
501 nost,5 ne samo u neposrednom okruewu, u okviru srpsko-hrvatskog jezika, ve i u ukupnim slovenskim razmerama,6 slede pet osnovnih poglavqa: . Lekseme praslovenskog porekla ograniene na akavski dijalekat (str. 1166, sa 42 rei) iako u izvesnoj meri lie na renike odrednice, to su zapravo nizovi malih studija7 nejednake duine, uazbueni u okvirima svakog poglavqa. . Lekseme praslovenskog porekla posvedoene u akavskom i u drugim srpsko-hrvatskim dijalektima (sa pododeqcima 1. akavsko-kajkavske lekseme, 2. akavsko-tokavske lekseme, 3. akavsko-kajkavsko-tokavske lekseme, str. 67117, koji sadre 8, 12 odnosno 11 rei); . Arhaini morfoloki oblici ouvani u akavskom dijalektu (str. 119133, sa 5 rei); . akavski derivati od praslovenskih leksema koje se nisu ouvale [u tom dijalektu] do danas (str. 135140, sa 5 rei); . Starohrvatske lekseme ouvane u akavskim govorima (str. 141 145, sa 4 rei); . Zakquak, u kome se autor osvre na prethodno razmotrene lekseme sortirajui ih jo jednom po osnovu geografije akavskih rei praslovenskog porekla i po abecednom spisku praslovenskih leksema koje imaju kontinuante u akavskom dijalektu (str. 147153). Na kraju kwige nalaze se popisi skraenica (str. 155166), meu kojima je i spisak literature,8 a potom sledi Indeks slovenskih izraza (str. 167185) koji sadri popis razmatranih ili pomiwanih leksema iz svih slovenskih jezika (pri emu je hrvatski i srpski na prvom mestu, dok se ostali niu abecednim redom, zakquno sa praslovenskim).9 Ovakva struktura omoguava da se kwiga lako moe itati na vie naina, prema potrebi i interesovawu itaoca: redom, poglavqe po izboru, ili pak prema indeksu tj. nekom od indeksa.
5 Na poqu leksike ona se ogleda u uvawu veoma starih rei kojih nema ni u savremenom ni u istorijskom fondu ostalih srpsko-hrvatskih dijalekata, iji se pandani nalaze samo u drugim slovenskim jezicima, neretko vrlo udaqenim. 6 To je povod za osvrt na doprinos drugih autora koji su se posledwih decenija bavili ne samo specifino akavskom leksikom (S. Zajceva), nego i ukupnim praslovenskim nasleem u srpsko-hrvatskom jeziku (I. Popovi, I. Petqova, B. Pizluvna), kao i na Skokov Etimologijski rjenik hrvatskoga ili srpskoga jezika i oba praslovenska renika, krakovski Sownik prasowiaski i moskovski timologieski clovar slavnskih zkov. 7 Ti segmenti najee su naslovqeni samo jednim oblikom (belmo, jea, droiti itd.), neretko ca dva, razliita jedino po nekoj fonetskoj realizaciji, metatezi, tvorbenom elementu, gramatikoj kategoriji i sl. (npr. elva/olva, srbati/srebati, jelito/olito; hoveqa/hoqeva; stava/stavica, mozg/mozak, hlud/hluditi, lobzati/lobizati), a ponekad i ca vie oblika (npr. hvost, host, ost; phati, hpati, hvati; equbac, ebuqac, ebuqak, pa ak i ca wih 6 koji variraju istu osnovnu re, npr. paka, paka, pajka, pajca, paak, paac). 8 Na wemu je oko 200 jedinica koje ine svojevrsnu bibliografiju najrelevantnijih radova na temu akavske dijalektologije (u znatnoj meri i etnografije) i leksikologije pri emu skoro svaki peti naslov potpisuje V. Bori. 9 Prvi odeqak sadri preko 600 oblika, oni posveeni svim ostalim slovenskim jezicima preko 800, dok praslovenskih rekonstrukcija ima oko 130.
502 Ve iz naslova pojedinih poglavqa ove studije vidi se da ona obuhvata tematiku koja znatno prevazilazi okvire samog akavskog dijalekta, odnosno da ona moe biti od interesa za slovensku etimologiju uopte, a naroito za izuavawe praslovenskog leksikog naslea na slovenskom jugu.10 Treba, meutim, imati u vidu da sprovedena podela na poglavqa, po prirodi stvari ne moe biti uvek apsolutno precizna drugim reima, siguran put do tumaewa pojedinih rei obavezno vodi preko indeksa za odgovarajui jezik. Konkretno za prouavawe tokavskog dijalekta odnosno srpskog jezika danas nisu relevantna samo potpoglavqa o akavsko-tokavskim ili akavsko-kajkavsko-tokavskim leksemama, poto se mnogi tokavski dijalektizmi pomiwu, razmatraju ponekad i detaqno tumae11 i van tih segmenata, prilikom argumentovawa etimologija pojedinih istih" akavizama, odnosno u poglavqu o leksemama praslovenskog porekla ogranienim na akavski dijalekat.12 Stoga bismo onima koji se zanimaju za srpsko-hrvatske etimologije preporuili da se posvete itawu ove monografije redom. Primedbe koje bi se mogle uputiti ovoj kwizi svode se na one tehnike prirode. Naime, uz sve prednosti kontinuiranog teksta koji se nie od poetka do kraja strane, verujemo da bi veina italaca pozdravila premetawe napomena sa kraja svakog poglavqa ponaosob na dno svake stranice to bi olakalo praewe svih tokova izlagawa a c obzirom na relativnu ujednaenost obima napomena i wihov ne preveliki broj, ne bi naruilo izgled stranice. Isto tako, moemo zamisliti razloge za izbegavawe gramatikih oznaka u tivu koje ne pretenduje na reniku formu, ali oznake roda i broja kod imenica i prideva, odnosno vida kod glagola, ne bi bile na odmet c obzirom na razliito italatvo na koje se rauna retki su primeri potencijalne zabune, kao to je npr. korenski glagol plati koji moe liiti na nomi10 Tu se mogu nai ne samo zanimqive akavsko-slovenake izoglose (koje nisu konstituisane kao posebna grupacija), ve autor neretko dolazi i do novih balto-slovenskih rekonstrukcija, kao npr. s. v. ak. jea leja" kome pridruuje istoznano sln. dijal. jea, te taj imeniki par bez paralela igde drugde na slovenskom terenu Bori vezuje za wihove potpune fonetske i semantike pandane u baltskim jezicima (lit. ei / ee / e, let. ea, takoe dosad razmatrane samo u lokalnom, baltskom kontekstu), i na osnovu svih wih rekonstruie baltoslovensku imenicu *eia ivica obradive zemqe, granica izmeu obradivog i neobradivog zemqita" (cf. ctr. 15). 11 Tako se s. v. ak odlek potomstvo, potomak" u najirem kontekstu, ukquujui brojne formalne i semantike paralele, tumai i hapaksni glagol iz Rijeke nahije olijeiti podeliti na pola", ne kao prvobitni kauzativ sa paralelom u lit. laikti, ve kao domai, lokalni denominal imenice lijek (lek) ostatak, mala koliina" (cf. str. 29 30). 12 Tako se npr. povodom ekskluzivnog akavizma lukno slabost, nemo" razmatra i stsrp. loukno odreena mera ita" (H v.), koje pak ima pandane ne samo u poznijim kajkavskim izvorima ve i daqe, u zapadno- i istonoslovenskim jezicima (cf. str. 22 ff.); zatim se povodom samo istorijski posvedoenog ak. muviti se qutiti se, buniti se" (iz Zakona katela Moenic, H v.) pomiwe i stsrp. mlviti buati, vikati" koje Domentijan koristi zajedno sa imenicom mlva buka, vika" (cf. str. 25), dok se npr. s. v. vavlit eznuti" tumae i usamqeni adverbi iz Stare Crne Gore nevaq i unevaq nehotice" (cf. str. 52) itd.
503 nativ mnoine mukog roda (str. 3738). Po izuzetku, dodue, za izbegavawe zabune stoji svisla pl. (str. 72), ali bilo bi ireglednije da su gramatike oznake sistematski ukquene u tekst, izmeu ostalog i u funkciji orijentira. Osim toga, ukupno uzev i u pojedinostima, studiji koja je pred nama teko da se moe staviti ijedna sutinska zamerka. Ako je za neku re i mogue ponuditi alternativno etimoloko tumaewe ili drugaiju argumentaciju, bilo da ona vodi istom zakquku ili ne, sve to ne mewa utisak i sud o ovom izuzetnom delu i wegovim vrednostima celovitog promiqawa koje daleko prevazilazi domete prvobitnog pukog" etimologisawa pojedinih akavizama. Iz tog poetnog zadatka" koji je autor imao pred sobom nastala je jedna znatno sloenija graevina koja moe uticati na metodologiju etimolokih istraivawa uopte. Ona se ogleda u segmentaciji poglavqa ove kwige tj. podeli dijalektizama ne samo po genetskom kriterijumu (prvo i drugo poglavqe), ve i po tipologiji problema koje nosi wihovo etimologisawe: dijalektizmi jednog (slovenskog) jezika kao relikti praslovenskih tvorbenih osnova koje drugde postoje samo u obliku sekundarnih formacija (tree poglavqe), dijalektizmi jednog (slovenskog) jezika koji predstavqaju kontinuante praslovenskih leksema, u tom dijalektu neouvanih u obliku neposrednih kontinuanti, ve samo kao sekundarne formacije, sinhrono nemotivisane u okviru tog dijalekta (etvrto poglavqe), odiosno dijalektizmi jednog (slovenskog) jezika kao arhaizmi koji su u prolosti posvedoeni u barem jo jednom dijalektu tog jezika, a danas ogranieni na dotini dijalekat, esto samo jedan wegov govor (up. i Uvod, str. 8). Ova kwiga prua ne samo izuzetan doprinos prouavawu konkretnih akavskih etimologija i akavske leksike uopte, kao i slovenske etimologije u najirem smislu te rei, ve istovremeno nudi uzor za prouavawe sline problematike u drugim marginalnim" ili malim" slovenskim jezicima ili dijalektima naravno, ne kao gotov obrazac, nego kao model koji, mutatis mutandis, uz uvaavawe lokalnih specifinosti, moe posluiti za formulisawe wemu slinih, koji bi odgovarali drugim predmetima ispitivawa. Takva inspiracija daqim studijama nije mawe vredna od konkretnog dela iz kojeg proistie.
Beograd Jasna Vlaji-Popovi
UDC 811.163.1'37:159.9(049.3) 821.163.41-95
T. I. Vendina, SREDNEVEKOV ELOVEK V ZERKALE STAROSLAVNSKOGO ZKA, Moskva 2002, 336 str. Izradom staroslovenskog renika kanonskih tekstova (Staroslavnski slovar (po rukopism HH vekov), pod redakcie R. M. Cetlin, R. Veerki i . Blagovo, Moskva 1994) paleoslavistika je dobi-
504 la snaan zamajac i, moe se slobodno rei, ula u novu fazu svoga razvoja. Ovo izuzetno leksikografsko delo daje iscrpan opis oko 10 000 rei iz ukupno 18 sauvanih rukopisa s kraja H i iz H veka. Za razliku od nekih drugih ostvarewa ove vrste, u wemu se znaewa rei prate kroz razliite kontekste, sve to se ilustruje i odgovarajuim primerima, ime se itaocu predoavaju na samo semantiki slojevi posvedoenih leksema nego i wihova specifina znaewa unutar sintagmi i idioma. Sve kvalitete ovakve leksikografske obrade na originalan nain iskoristila je Tatjana Ivanovna Vendina i svojom najnovijom studijom pokazala kako se i na relativno trusnom i nesigurnom terenu dijahronijskih istraivawa, uz sva ograniewa korpusom i metodolokim postupcima, ali na dubokim i dobro postavqenim temeqima mogu podii vrsta, lepa i dugovena zdawa. Teorijsko-metodoloko uporite wene kwige ine radovi pre svega ruskih autora iz oblasti aksiologije jezika, kulturologije, sredwovekovne kwievnosti i istorije. Budui da se veliki broj pojmova vezanih za sredwovekovnu kulturu ne moe sagledati van ireg, religiozno-filosofskog konteksta, ona oslonac u svojoj analizi nalazi i u odgovarajuoj, relativno novijoj, teolokoj i filosofskoj literaturi, ali i kod klasika patristike misli kao to su Dionisije Areopagit, Jefrem Sirin, Isak Sirin i dr. Polazei od anropocentrine koncepcije jezika, po kojoj se prisustvo oveka u jeziku osea na svim nivoima, a najvie u leksici i sferi derivacije, autorka rekonstrukcijom jezike svesti sredwovekovnog oveka nastoji da osvetli wegove predstave o sebi samom i svetu koji ga je okruivao, naravno, u onoj meri u kojoj to omoguuju sauvani rukopisi staroslovenskog kanona. Svesna wihove ogranienosti kako po broju tako i po sadraju, ona i naslov svoje kwige osmiqava na dovoqno precizan, a ujedno informativan i slikovit nain. Treba, meutim, imati u vidu da tematska jednostranost i oskudnost ovih spomenika ipak nije tolika koliko bi se u prvi mah to moglo pretpostaviti. U wima je, kako se to s razlogom istie u predgovoru, pored sveta ideja, predstava i vrednosti, svoj odraz naao i realan, materijalni svet i, to je najvanije, u wima se odslikao sam ovek u razliitim dimenzijama svoga bia (v. npr. grupu leksema vezanih za polne odnose, koja na najreitiji nain opovrgava uverewe o tematskoj jednostranosti staroslovenskih tekstova). U analizi jezikog materijala akcenat se stavqa na izvedenice u sferi imenica, prideva i glagola, a istraivaki metod, tzv. substratn podhod (< lat. substratum osnova") podrazumevao je, s jedne strane, otkrivawe unutarwe forme rei, a sa druge, osvetqavawe onog duhovnog principa i onih etnokulturnih imperativa koji su doveli do aktualizacije date forme. Shodno postavqenim ciqevima i eqi da se portret sredwovekovnog oveka sagleda iz razliitih uglova kwiga je koncipirana na sledei nain: Predislovie (521); Glava 1. Srednevekov elovek: kto on? (2264); Glava 2. Srednevekov elovek: kako on? (6593); Glava 3. Srednevekov elovek: to on delaet? (94157); Glava 4. Bog v sozna-
505 nii srednevekovogo eloveka (158166); Glava 5. Mir srednevekovogo eloveka (167274): makrokosm srednevekovogo eloveka 168; predmetn mir srednevekovogo eloveka 175; mir ide i ponti 183; dobro 183; zlo 185; blago 187; blagoestie 190; bogatstvo i bednost 191; veliki i mal 193; vera 196; vlast 197; vol 198; vrem 200; greh i dobrodetel 204; dvienie i poko 217; duh i dua 219; izn i smert 222; zakon 224; imuestvo 226; istina 227; krasota 228; lybov i druba 229; mudrost 232; podobie 235; polza 237; ra i ad 238; svet i tma 240; sila 242; simvolika cveta 244; slovo 248; sovest i std 249; spasenie 252; spravedlivost 253; stradani i mueni 254; strah 256; sudba 259; sunost 261; terpenie 264; trud 265; islo 268; udo 272; Glava 6. Cennosti srednevekovogo eloveka (275304): religiozne cennosti 281; socialne cennosti 293; duhovne cennosti 296; vitalne cennosti 299; Zaklyenie (305326); Printe sokraeni (327334). Na osnovu izloenog sadraja nije teko uoiti nastojawe autorke da oveka predstavi, s jedne strane, kao telesno bie sa svim svojstvima wegove materijalne prirode, a sa druge, kao linost u wenoj socijalnoj i duhovnoj dimenziji. Analiza razliitih kategorija rei pokazala je da meu wima u markirawu odreenih obeleja postoji velika slinost i doslednost koja omoguuje da se izdvoje i neke konstante sredwovekovnog saznawa i pogleda na stvarnost. Iako je sredwovekovna kultura u svojoj osnovi teocentrina, leksikon staroslovenskog jezika, koji je sav organizovan oko oveka kao centra stvorenog sveta, jasno nam svedoi i o wenom antropocentrinom karakteru. U opisanom materijalu uoava se odsustvo ireg interesovawa za fiziki lik sredwovekovnog oveka, koji je predstavqen nevelikim brojem leksema, u sklopu samo dve tematske skupine: a) rei koje odreuju oveka po uzrastu; b) rei koje ukazuju na neku fiziku uskraenost oveka. Imajui ovo u vidu, ne iznenauje iwenica da veinu naziva vezanih za telo i wegove delove ine proste, neizvedene rei, dok derivati predstavqaju izuzetak. Tvorbena i leksika razuenost izostaje i kod nominacija u sferi prirode, to je u potpunosti u skladu sa stawem u sredwovekovnom slikarstvu gde pejza i krajolik kao takvi praktino ne postoje. Ovakva situacija ne moe se objasniti toliko specifinim sadrajem sauvanih spomenika, koliko semantiko-aksiolokim konstantama sredwovekovne epohe koja je teila ovaploewu venih istina i neprolaznih vrednosti. Pawu sredwovekovnog oveka, dakle, nije privlaio toliko materijalni svet koliko svet ideja, pojmova i predstava o ivotu i wegovom smislu. Dok je u ovoj kategoriji prisutna neobino velika leksika i tvorbena raznovrsnost, u okviru materijalne sfere broj tvorbenih derivata je skoro tri puta mawi u poreewu sa neproduktivnom, dakle, tvorbeno nemotivisanom leksikom. Duhovna dimenzija linosti sagledava se pre svega kroz ovekov odnos prema Bogu. Iako je ovaj kriterijum od posebnog znaaja za razmatrawe i drugih aspekata ovekovog bia, u ovom domenu on se najsnanije ispoqava. U jednoj grupi leksema ova ideja je izraena eksplicitno i to na dva naina: a) tvorbenom strukturom rei, tanije, korenskom morfemom (npr. bezbon poimenieni pridev bezbonik SS,
506 78; bogovidc vidi boga SS, 95; bogotc nabon, blagoestiv elovek SS, 97); b) samim znaewem rei (npr. nepodobnik bezbonik SS, 370; godnik tot, kto ugoden bogu SS, 726). U drugim imenovawima ta ideja se iskazuje implicitno, markirawem onih atributa koji su povezani sa Hristovim likom (npr. pravdnik pravednik SS, 497; svtc svto SS, 599; strastonosc stradalec, muenik SS, 628). U primerima tree skupine ovek se sagledava u svetlu sukoba boanskog i grehovnog principa u wemu. Imenovawima u okviru ove kategorije on se odreuje kao nosilac velikog broja najrazliitijih grehova: biica ubica SS, 720; licemr licemer SS, 303; lesvdtel lesvidetel SS, 303; bldnik razvratnik SS, 94; pinica pnica SS, 448; srebrolybc srebrolybec, korstolybec SS, 677 itd. Potrebno je, meutim, istai da su u staroslovenskom u znatnom broju zastupqena i imena lica sa pozitivnom konotacijom. Ona nam, za razliku od prethodne grupe primera, omoguuju da stvorimo neposrednu predstavu o idealu linosti sredwovekovnog oveka: bogolybc elovek lybi boga SS, 96; blagodatnik tot, kto delaet dobro SS, 87; podaditel daruyi, podatel SS, 460; krotolybc mirolybiv elovek SS, 294; ivotolybc iznelybiv elovek SS, 217; bezmzdnik bessrebrenik SS, 80; strannopriimc gostepriimn elovek SS, 628; istolybc storonnik celomudri, neporonosti, istot SS, 780 i sl. Kada je re o socijalnom statusu lica, posvedoene imenice i pridevi pokazuju da se sredwovekovno drutvo delilo na nekoliko grupa: a) vlastvuyih i upravlyih; b) molihs; v) sraayihs; g) trudihs. Pored definisawa drutvenog poloaja, postojala je potreba i za markirawem ovekovog imovinskog stawa. I u ovoj kategoriji uoava se izvesna pravilnost. Naime, svim vrstama rei najee se odreuju uskraena i u socijalnom smislu neravnopravna lica. Ova iwenica u svetlu sredwovekovne ideologije sasvim je razumqiva, budui da se u siromatvu videlo stawe koje je ugodnije Bogu, nego to je to sluaj sa bogatstvom. O tome svedoi i sama motivacija rei bog oen bedn, nii SS, 722, bostvo nieta, kran bednost SS, 722 723, oboati obednet, obniat SS, 437, poboati s delat seb bednm, niim, uniats SS, 491. Zanimqivo je da isti koren kao motivaciona osnova derivacije odlikuje i rei potpuno suprotnog znaewa: bogat bogat SS, 95; bogatstvi, bogatstvo bogatstvo SS, 95; bogatti bogatet, bt bogatm SS, 95. Sve ovo pokazuje da su u jezikom saznawu sredwovekovnog oveka bogatstvo i siromatvo smatrani vie religioznim nego ekonomskim kategorijama. Nije udno stoga da bogat ovek, ije bogatstvo je samo dar od Boga, po naznaewu mora biti dareqiv (v. bogat edr, bogat SS, 95). I pored velike raznovrsnosti naziva vezanih za socijalnu sferu (nomina regionalia et nationalia, nomina professionalia, srodniki termini i dr.), wihov broj je skoro dva puta mawi u odnosu na nominacije koje odreuju oveka kao duhovno bie. Otru granicu meu tematskim skupinama, meutim, kao to se vidi i na osnovu posledweg primera, teko je povui, budui da se boansko naelo u definisawu stvarnosti manifestovalo u leksici iz razliitih domena ovekovog ivota.
507 Bog kao glavni regulativni princip sredwovekovne epohe doivqavao se prvenstveno kao linost i to u wegovom odnosu prema svetu, s jedne, i u wegovom odnosu prema oveku, s druge strane. U svetlu prvog odnosa Bog je predstavqen kao svedriteq, tvorac svega to postoji na zemqi, davalac ivota svemu postojeem. Wegova apsolutna transcendentnost jasno se ispoqava kroz atribute kao to su beznaln ne imeyi naala SS, 80, prvn predven SS, 535, besmrtn bessmertn SS, 83, sprisnosxn veno sosuestvuyi SS, 666. Druga vrsta relacije, odnos Boga prema oveku, sagledava se, naravno, kroz bogooveansku linost Isusa Hrista. Veliki broj imenovawa u okviru ove kategorije svedoi nam o veoma ivoj i neposrednoj vezi sredwovekovnog oveka sa Bogom. Hristos je spasiteq, zastupnik, starateq, davalac svakog dobra, svevidei i pravedni sudija, uiteq koji nosi svetlost znawa, vodi i pastir, snishodqiv i trpeqiv, uteiteq i isceliteq oaloenih dua, nosilac qubavi i tvorac udesa, znalac qudskog srca, razobliiteq zla itd. U svim pomenutim imenovawima, kao to vidimo, Bog je predstavqen kao aktivno, delatno bie, pri emu je wegova aktivnost uvek usmerena spoqa, nikada prema wemu samom, to je sutinska razlika u odnosu na nominacije vezane za oveka. Teocentrini princip karakteristian za kulturu sredweg veka bio je presudan i za formirawe vrednosnih orijentira sredwovekovnog oveka. Materijal staroslovenskih spomenika omoguuje da se uspostavi itav aksioloki sistem u ijoj osnovi se nalazi globalna opozicija dobra i zla sa mnotvom wenih korelata (stradawe spasewe, duh telo, svetlost tama, svetiteq grenik i sl.). U ovom sistemu vrednosti, to je posebno zanimqivo, izostaju estetske kategorije. Budui da svet i ovek kao tvorevine Boije ne mogu biti runi i nakazni, u staroslovenskom se ne javqaju antonimi od prideva sa znaewem lep, a samim tim se ni odsustvo nominacija sa estetskom ocenom u kategoriji imenica ne moe smatrati sluajnim. Pridevi sa pomenutom semantikom (blagolpn krasiv, prekrasn SS, 88; dobrolin krasiv SS, 191; krasn krasiv SS, 293; lp krasiv SS, 314, dobr krasiv SS, 192) pokazuju nam da je pojam lepote u saznawu sredwovekovnog oveka bio ispuwen viim, duhovnim smislom, a ne samo estetskim. Lepota je bila pre svega moralna kategorija koja je neodvojiva od pojma dobra (up. blag dobr, horoi SS, 90 i dobr horoi, dobr SS, 192), te stoga lep ovek to je dobar ovek (dobr krasiv SS, 192), a dobrolin ne onaj koji je lep u licu nego onaj koji je nalik boanskom liku. O etikoj dimenziji pojma lepote svedoe i semantike nijanse u znaewu rei lpota (krasota, velikolepie, ali i: prilino, nadleaim obrazom SS, 314) i lp (krasiv, ali i: prilin, nadleai, umestn SS, 314). Mnogo je u ovoj kwizi interesantnih zapaawa, originalnih komentara, dubokih zakquaka da bismo ih sve u jednom napisu ove vrste, makar i u obrisima, mogli nagovestiti. Zadraemo se ovom prilikom samo na jo nekoliko momenata znaajnih ne samo sa kulturolokog nego i sa filolokog, tanije, leksiko-semantikog aspekta. Kanonski
508 materijal svedoi, izmeu ostalog, i o veoma visokom stepenu razvijenosti apstraktnog miqewa kod sredwovekovnog oveka. Naime, praktino svaka re sa apstraktnom semantikom (a nekada i one sa konkretnom) pojavquje se u staroslovenskom jeziku sa vie znaewa (npr. vol 1) vol; 2) stremlenie, elanie; 3) nasilie; 4) blagovolenie; 5) svoboda (reeni), vol, SS 121). Neretko ova vieznanost je dovodila i do enantiosemije, kada bi se u okviru jedne iste lekseme realizovala znaewa koja se meusobno iskquuju (npr. pobdeni 1) pobeda; 2) poraenie, SS 455). Ovu pojavu T. I. Vendina dovodi u vezu sa usmenim nainom prenoewa hrianske vere, koji u doba irila i Metodija nije bio nita mawe aktuelan nego u apostolska vremena. U svetlu te iwenice postojawe protivrenih znaewa unutar jedne rei nije toliko neobino, pogotovo kada se ima u vidu da uverqivost religiozne propovedi ne poiva samo na sili logikog argumenta, nego i na sloenoj metaforici i nadahnuu besednika. Napomenimo na kraju da rezultate do kojih dolazi analizom jezikog materijala autorka, uvek kada je to mogue, poredi sa odgovarajuim istorijskim iwenicama ili sa aktuelnim stawem u sredwovekovnom slikarstvu i kwievnosti. Paralelizmi koje uspostavqa na indirektan nain potvruju tako i objektivnost i verodostojnost wenih nalaza. Pred nama je, dakle, jedna zanimqiva i inspirativna kwiga koja pristupom problematici i dometima istraivawa u velikoj meri prevazilazi okvire filoloke studije. Uz sve kvalitete koje ima, to je svakako razlog vie da je preporuimo ne samo onima koji se bave istorijskom leksikologijom i leksikografijom, nego i poslenicima drugih naunih disciplina koji u jezikim iwenicama ove vrste mogu nai iva i neposredna svedoanstva jedne epohe.
Novi Sad Nataa Dragin
UDC 091=163.41(497.16 Bijelo Polje)12/13"(049.3) 821.163.41-95
Jelica Stojanovi, ORTOGRAFIJA I JEZIK BJELOPOQSKOG ETVOROJEVANEQA (13/14. VIJEK), Podgorica 2002, str. 377 Kwiga koja je pred nama predstavqa preraenu i dopuwenu verziju doktorske disertacije koju je Jelica Stojanovi odbranila 2000. godine na Filolokom fakultetu u Beogradu. Studija pored Uvodnih napomena (1011) i Opisa rukopisa (1216) sadri sledee celine: Iz paleografije (1723), Pravopis (25123), Fonetika (125157), Morfologija (159255), Iz sintakse (257338), Neke leksike osobenosti Bjelopoqskog etvorojevaneqa (339350), Zakqune napomene (351353),1 Vvod
1 Nejasno je zbog ega Zakqune napomene nemaju status posebnog poglavqa poput drugih navedenih celina, budui da se u ovom delu daje osvrt na sve aspekte istraivawa.
509 (354356),2 Literatura (357370). Na kraju su priloeni Spisak skraenica i fotografije pojedinih strana Bjelopoqskog etvorojevaneqa. Re je o jevanequ srpske redakcije (258 l.) s kraja H i poetka H veka koje se nalazilo u manastiru Nikoqcu u Bijelom Poqu, a od 1994. godine se uva u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu. Pisano je ustavom na pergamentu, a analizom slovnih oblika u kontekstu drugih ispitanih dokumenata datog perioda ustanovqeno je da su ga prepisala tri pisara sa dva predloka o emu, pored paleografskih karakteristika, svedoe i pravopisne i jezike razlike (pre svega morfoloke i leksike) izmeu pojedinih delova rukopisa. Opis ortografskih karakteristika teksta obuhvatio je sledee probleme: pisawe grupa ja, je, ju, pisawe vokala a, e, u iza palatalnih suglasnika q, w i nekadawih r' i s', pisawe slova , pisawe jera (ukquujui i vokalno r i l), pisawe suglasnika i , obeleavawe jednaewa suglasnika po zvunosti i uproavawa suglasnikih grupa, pravopis kraja reda, pisawe nadrednih slova, skraenice, upotreba slova j i , upotreba slova i u, upotreba slova o i w, pisawe udvojenih slova. irok pristup pravopisnoj problematici omoguio je, s jedne strane, da se ustanovi stepen doslednosti u primeni rakih ortografskih reewa, a, s druge, da se stvori predstava i o onim osobinama koje ne predstavqaju osnovna obeleja ortografskih kola, ali oslikavaju praksu pisara ili prepisivakog centra u kome je rukopis nastao. Bjelopoqsko etvorojevaneqe predstavnik je ureenog rakog pravopisa, uz mawi broj odstupawa koja su najee posqedica unoewa osobenosti predloka, mawe porijekla pisara" (122). Kada je u pitawu fonoloki sistem, najvie dilema izaziva pitawe glasovne vrednosti i ,3 budui da nedoslednost u pisawu u sekcijama sva tri pisara upuuje na nepostojawe tvrdog i u wihovom govoru. Jat se pie na etimolokom mestu s velikom doslednou. Zakquak o prelasku ovog glasa u e izvodi se na osnovu malobrojnih ogreewa o pravopisnu normu koja se mogu posmatrati kao ekavski refleks jata, kao kontinuant starijeg e / , kao posqedica analokih ukrtawa, ili, to je najvjerovatnije, ekavski refleks potpomognut analokim momentima" (147). Na osnovu ovakvog stawa u rukopisu teko je sa sigurnou izvesti zakquak o dijalekatskoj osnovici trojice pisara. Zamena slovom a nije posvedoena. Javqaju se jedino retki primeri sa na mestu a, kao i sluajevi isputawa slova a u pisawu, to autorka s razlogom dovodi u vezu sa prirodom poluglasnika ija artikulacija je u narodnom jeziku bila bliska vokalu a. Ne bi, meutim, trebalo
2 Sluajno rezime je izostao u sadraju kwige. Tehnikom stranom kwige, inae, ovom prilikom se neemo detaqno baviti. Ve na prvi pogled, meutim, jasno je da bi u ponovqenom izdawu, pored maweg broja materijalnih greaka (prilikom navoewa literature i dr.), bilo neophodno ispraviti i prilian broj tamparskih omaki, tim pre to one u pojedinim sluajevima zadiru i u pravopisnu normu. 3 Naslovi odeqaka koji se bave ovim pitawima (Vokal i Poluglasnici) nemaju oslonac u srpskoslovenskoj fonolokoj normi datog vremena. Iz istog razloga metodoloki je neprikladan i naslov Nazalni vokali, budui da pitawe eventualne upotrebe jusova u glasovnoj vrednosti e i u predstavqa u sutini pravopisni problem.
510 ispustiti iz vida iwenicu da se u tri od ukupno etiri primera sa na mestu a u susednom slogu takoe nalazi jer te je ovakvo stawe moglo biti rezultat i sluajne grafijske asimilacije, to za jednu ovako obimnu kwigu ne bi bilo nita neobino. U ovom poglavqu, pored pomenutih osobina, ukazuje se i na sporadinu pojavu sledeih crta: prelazak v u , promena dv- u dv- ili dv-, prelazak grupe sc u st, gubqewe epentetskog l, zamena h suglasnikom k u rei pasha. Fonetska adaptacija stranih rei inae odgovara staroslovenskoj, a u wihovoj grafiji uoava se ea upotreba slova i u odnosu na druge srpskoslovenske spomenike ranog perioda. Ispitivawe srpskoslovenske norme na morfolokom planu pokazalo je da ona u ovom rukopisu nije u potpunosti uspostavqena. Od redakcijskih crta redovno se javqaju: izostanak supina, nastavci -em i -eh u I jd. i D i L mn. * i konsonantske promene, -ago / -aago u G jd. sloene pridevske promene, -ta u treem licu dvojine. Ostale osobine, iako nisu u potpunosti sprovedene, pokazuju tendenciju ka uoptavawu: gubqewe asigmatskog aorista, -om / -em u D jd. sloene pridevske promene, jednaewe A sa G jd. *o/jo promene kada je u pitawu kategorija ivo, -m u prvom licu mnoine atematskih glagola i glagola imti, obrazovawe potencijala pomou aorisnih formi. Vidqiva je tewa ka potiskivawu neodreenog pridevskog vida, kao i irewu mlaeg sigmatskog tipa na raun asigmatskog i starijeg sigmatskog aorista. U obrazovawu aktivnog participa preterita glagola s infinitivnom osnovom na -i- prevagu odnosi stariji tip tvorbe. Nanosi iz narodnog govora su malobrojni i odgovaraju osobinama potvrenim i u drugim srpskoslovenskim tekstovima. U poglavqu Iz sintakse pawa je posveena sledeim pitawima: iskazivawe posesije (posesivni genitiv / posesivni dativ / posesivni pridev), genitiv bez predloga / ot + genitiv, iz / ot + genitiv u mesnom znaewu, naporedna upotreba genitiva i akuzativa (slovenski genitiv, partitivni genitiv / akuzativ, objekat uz verba percipiendi i druge glagole), akuzativ u retkim predloko-padekim konstrukcijama, dativ bez predloga / k + dativ, lokativ bez predloga, mesne padene konstrukcije uz glagole mirovawa / kretawa (v, na + akuzativ / lokativ, pod, nad, prd + akuzativ / instrumental), o + akuzativ / o + lokativ, konstrukcija po + dativ (lokativ), konstrukcija o + lokativ (u znaewu sredstva, uzroka, ciqa), agens u pasivnim konstrukcijama, dvojina, upotreba akcentovanih i neakcentovanih formi linih zamenica. U ovoj oblasti, kao to se vidi, autorka se ograniila pre svega na one kategorije koje su relevantne s aspekta istorijske sintakse, bilo da je re o onima koje su u kanonu imale konkurentne forme, ili onima koje su se tokom razvoja jezika izgubile, odnosno suavale svoju upotrebu, ustupajui mesto drugim izraajnim sredstvima. Analiza navedenih kategorija pokazuje da je sintaksa Bjelopoqskog etvorojevaneqa u osnovi staroslovenska i da u woj nema bitnijih sistemskih inovacija. Uoena je samo pojaana frekvencija pojedinih crta (npr. akuzativa u sluajevima wegove paralelene upotrebe sa genitivom, dativa bez predloga uz glago-
511 le govorewa i sl.), ali se time u sutini ne naruava nasleeno stawe. Najvee odstupawe u odnosu na kanon prisutno je u kategoriji dvojine gde, usled promena u narodnom jeziku, dolazi do realizacije mnoinskih oblika i poremeaja u kongruenciji. U posledwem poglavqu kwige poreewem teksta Bjelopoqskog etvorojevaneqa sa kanonskim materijalom i najstarijim srpskim etvorojevaneqima autorka je ustanovila postojawe dva leksika sloja: starijeg do 11. glave po Jov. i mlaeg od 11. glave po Jov. do kraja. U celini uzeto ovaj rukopis se ne poklapa ni sa jednom do sada poznatom tekstolokom redakcijom, ali je najblie bogdanovskom tipu jevaneqa. Monografijom Jelice Stojanovi, dakle, dobili smo prvu studiju ove vrste koja prua detaqnu filoloku analizu jednog etvorojevaneqa s rakog podruja. Kada se ima na umu mali broj temeqno prouenih spomenika iz ranog perioda redakcijske pismenosti, ne treba posebno isticati da e rezultati ovog istraivawa predstavqati dragocen oslonac za sve budue istraivae.
UDC 091=163.4113"(049.3) 821.163.41-95
IRILSKE RUKOPISNE KWIGE BIBLIOTEKE MATICE SRPSKE, KW. H, BEKEREKI TIPIK IZ 14. VEKA (autori katalokog opisa i priloga Duica Grbi, Katica kori; redaktor Vera Jerkovi), Novi Sad, Biblioteka Matice srpske, 2003, 162 str., [16] str. s tablama Bekereki tipik iz 14. veka deveta je kwiga u seriji irilske rukopisne kwige Biblioteke Matice srpske. Monografsku obradu u woj dobio je jedini rukopisni tipik u vlasnitvu Biblioteke Matice srpske i jedna od najstarijih kwiga u pomenutoj zbirci. Re je o spomeniku srpske redakcije, koji je u 14. veku ispisan na pergamentu ustavom uz prisustvo nekih poluustavnih i brzopisnih slova. Naziv je dobio prema sauvanom zapisu u kome se kazuje da ga je ak Vuk 1666. godine poklonio bekerekoj crkvi. Tekstualna, paleografska i jezika slinost Bekerekog sa Kovinskim tipikom govori u prilog teze da su ovi rukopisi nastali na terenu nekadawe Ugarske. U prvom delu kwige (Kataloki opis 719) autorke iznose podatke vezane za fizike karakteristike spomenika, a zatim slede krai osvrti na pismo, pravopis i jezike odlike teksta. Na kraju dolaze pregled sadraja, zapisi, osvrt na istorijat kwige i spisak literature. Drugi deo kwige (Nauni prilozi 21162) sadri dve studije: Duica Grbi, Paleografski i ortografski opis Bekerekog tipika (23 91); Katica kori, Fonetske i morfoloke odlike Bekerekog tipika (92162).
512 U paleografskom opisu rukopisa D. Grbi iznosi inventar slova, daje pregled oblika malih, veih, velikih, inicijalnih, nadrednih slova i ligatura i analizira nain wihovog izvoewa. Poredei posvedoene oblike malih slova u vrsti s opisom ustava Petra oria autorka je ustanovila da pretee koriewe oblika koji su se ustalili u 14. veku, ali da se u tekstu javqaju i gotovo svi novi oblici nastali u tom stoleu. Ovakvo stawe svedoi o vremenu stabilizacije slovnog sistema i upuuje na zakquak da je rukopis nastao u odmakloj fazi 14. veka, sredinom toga veka ili kasnije, mogue u wegovoj treoj etvrtini" (86). Dosadawim datirawem, inae, Bekereki tipik je smetan u prvu polovinu 14. veka. Ispitivawe ortografije obuhvatilo je sledee crte: pisawe grupa ja, je, jo, ju, pisawe ij, iji i dugog i, oznaavawe spojeva qa, qe, qo, qu i wa, we, wo, wu, kao i nekadaweg r' i s', pisawe suglasnika i , upotreba slova j, , , grafema , , q, , , kao i o, irokog o, w, , o sa ptiicom, pravopis , , , pravopis kraja reda, oznaavawe brojeva. Osim toga registrovani su i interpunkcijski i nadredni znaci. Ovako irok pristup pravopisnoj problematici omoguio je da se utvrdi da li je i u kom stepenu raka ortografska norma bila naruena prodorom resavskih inovacija, to je posebno zanimqivo pitawe s obzirom na prelazno razdobqe u kome je rukopis nastao. Analizom je ustanovqeno da se tekst odlikuje ureenim rakim pravopisom, uz ree prisustvo i nekih resavskih osobina. Inovacije u pravopisu praene su i izvesnim novinama u pismu, to e, kao to je poznato, vremenom dovesti do formirawa resavske varijante ustava, poznate pod nazivom poluustav" (91). U drugoj studiji posveenoj jezikim osobenostima tipika K. kori je nastojala da utvrdi u kolikoj meri se norma kwievnog jezika potovala na fonolokom i morfolokom planu. Posebna pawa posveena je nanosima iz narodnog jezika, budui da podaci o uoj provenijenciji pisara ne postoje. Ispitivawe je pokazalo da se fonoloka norma srpskoslovenskog jezika u velikoj meri sprovodi. Glasovna vrednost slova je i, refleks jata je ekavski, a potvrda o prelasku poluglasnika u a nema. Vokalno l i l na kraju rei i sloga se uvaju, a redovno se sreu i inicijalne grupe v- i vz- / vs-. Grupa r- je dosledna, a ne dolazi ni do zamene grupe d suglasnikom . U ostalim kategorijama sporadino se javqaju crte iz narodnog jezika: v > , t- > t- (u zamenici nita), t se zamewuje sa u prilogu vexe. Veina primera zamenike grupe vs- napisana je bez poluglasnikog znaka, to upuuje na narodni izgovor sa vs-. Na morfolokom planu konstatovana je dosledna realizacija svih redakcijskih crta koje ine normu kwievnog jezika i odlikuju i druge srpskoslovenske tekstove. Pored inovacija nasleenih iz kanona, u rukopisu se javqa i veliki broj osobina unetih iz govorne osnovice pisara. Meu wima samo nekoliko upotrebqenih oblika osnovnih brojeva, koji se u naunoj literaturi registruju u tekstovima od 15. veka, potvruje rezultate paleografske i ortografske analize i pomera nastanak
513 ovog spomenika u pozniji period 14. stolea. Veina zabeleenih crta iz narodnog jezika zajednika je svim tokavskim dijalektima, dok regionalni karakter imaju sledee osobine: oblik genitiva na mestu lokativa mnoine imenice *o promene, akuzativ mnoine zamenice vs u formi genitiva / lokativa, forme sloene pridevske promene sa zamenikom osnovom na --, analitiko obrazovawe komparativa i priloga kojima je za pojaavawe znaewa dodat prefiks. Sve ovo upuuje na zakquak da je narodni govor pisara pripadao prizrensko-timokom ili kosovsko-resavskom dijalektu. Posvedoena ogreewa o normu kwievnog jezika nisu neobina, kada se ima na umu karakter i namena opisanog spomenika u kome su svetovni sadraji otvorili prostor za snaniji prodor crta iz narodnog jezika. Rezultati izloeni u ovom radu predstavqaju stoga dragoceno svedoanstvo o anrovski uslovqenoj raslojenosti srpskoslovenskog jezika i koristan su prilog poznavawu rane faze razvoja redakcijske pismenosti. Pruajui podroban uvid u razliite karakteristike jednog spomenika iz druge polovine 14. veka, monografija koja je pred nama popuwava tako u izvesnoj meri prazninu koja postoji u naoj strunoj literaturi, kada je u pitawu osvetqavawe ovog izuzetno znaajnog razdobqa na razmeu dveju epoha.
UDC 811.163.1(075.8) (049.3) 821.163.41-95
V. D. BONDALETOV, N. G. SAMSONOV, L. N. SAMSONOVA STAROSLAVNSKI ZK SBORNIK UPRANENI Moskva 2001, Izdatelstvo Flinta", Izdatelstvo Nauka". 311 str. Izuavawe staroslovenskog jezika kao fenomena slovenske kulture u okviru slavistikih disciplina pokazuje se fundamentalnim sa dva aspekta. S jedne strane, znawe staroslovenskog jezika predstavqa osnov za svaku istorijsko-lingvistiku disciplinu, a sa druge, ono je nezaobilazno, u opteobrazovnom smislu, pri izuavawu onih slovenskih jezika koji pripadaju pravoslavnom kulturnom krugu (tzv. Slavia Orthodoxa). Ovo posledwe stoga to ne smemo zaboraviti da su ti jezici nastali ili su se dugo vremena razvijali na osnovi, tj. pod uticajem crkvenoslovenskog jezika, koji je naslednik staroslovenskog u funkciji bogoslubenog i kwievnog jezika. Prirunik Staroslovenski jezik zbirka zadataka kombinuje tradicionalni pristup sa novim koncepcijama u izuavawu staroslovenskog jezika. Novine se, izmeu ostalog, ogledaju u tome to su u kwizi predstavqeni svi jeziki nivoi. Pored fonetike, morfologije i sintakse, u kwizi su zastupqene leksika, frazeologija i tvorba rei.
514 Prvi deo kwige posveen je temama iz fonetike i podeqen je na nekoliko poglavqa: Zvukova sistema staroslavnskogo zka vtoro polovin H veka (1931), Pozdneie zvukovie process, otrazivies v pamtnikah H i otasti H v. (3243), Zvuki staroslavnkogo zka i drugih slavnskih zkov v sravnitelno-istorieskom osveenii (4447), Zvukovie process slavnskih zkovh grupp dopismenno pohi (4855), Zvukove process, svzanne s tendencie k otkrtosti sloga (5669) i Zvukove process, svzanne s tendencie k vnutrislogovo garmonii (slogovomu garmonizmu) (7083). Poglavqe o morfologiji sadri sledee celine: Im suestvitelnoe (88110), Mestoimenie (111118), Im prilagatelnoe (119126), Slova, oboznaayie isla (127130), Glagol (131163) i Sluebne slova (164169). Tree poglavqe posveeno sintaksi takoe sadri nekoliko celina: len predloeni i ih svzi (170185), u okviru koje su obraeni subjekat, predikat, atribut, objekat, priloke odredbe i naini wihovog izraavawa, konstrukcije sa udvojenim padeima i dativ apsolutni, iskazivawe negacije, zatim slede celine pod naslovom Tip prosth predloeni (186187) i Slonoe predloenie (188191). Pri izuavawu staroslovenskog jezika vano je stei kako teoretsko znawe o wemu tako i praktine navike analize elemenata strukture ovog klasinog jezika, smatraju autori kwige. Sa tim ciqem u navedenim poglavqima formulisani su zadaci razliitih tipova: od onih koji zahtevaju pasivnu reprodukciju teoretskog znawa, preko zadataka istraivakog tipa, kroz koje studenti, dajui argumentovane zakquke prilikom praktine analize jezikih pojava, aktivno i samostalno usvajaju nova znawa, do onih koji zahtevaju etimoloku analizu i zasnivaju se na primeni uporedno-istorijskog metoda i metoda unutrawe rekonstrukcije. Zadaci su bazirani na materijalu iz najstarijih staroslovenskih spomenika. Vebe su osmiqene sistematino i metodiki postupno, tako da se studenti, reavajui zadatke, mogu upoznati sa odlikama staroslovenskog jezika, jezika staroslovenskih spomenika, kao i sa praslovenskom predistorijom fonetskog i morfolokog sistema staroslovenskog jezika. Sjediwavawe gradiva dvaju predmeta uporedne gramatike slovenskih jezika i staroslovenskog jezika u jedan jeste praksa koja je bila poznata i ranije.1 Zalaewe u praslovensku predistoriju staroslovenskog fonetskog i morfolokog sistema u ovom priruniku moe se shvatiti kao deo nove koncepcije u izuavawu slavistikih disciplina, a to je upoznavawe studenata sa iwenicom da je jezik dinamina pojava (ima svoju istoriju i svoj razvoj), a ne samo statina (to se dobija opisom wegove strukture u jednom sinhronom preseku). Namera autora bila je da studenti kroz ovakav tip zadataka steknu navike etimoloke analize sa kojom e se sretati tokom studija, a kasnije i u prak1 Istorijski orijentisani su, na primer, uxbenici staroslovenskog jezika Leskina (1909), Selieva (1951), Haburgajeva (1974), Ajcetmilera (1978), kao i uxbenici savremenih ruskih autora, poput uxbenika A. M. Kamatnova (1998), na koji se autori ovog prirunika oslawaju.
515 si. Takve su, na primer, vebe za otkrivawe tvorbenih i etimolokih gnezda na osnovu kojih mogu da utvrde semantike veze meu reima, slinosti i razlike u wihovom znaewu. Slede poglavqa Leksika (192239), Frazeologi (240248) i Slovoobrazovanie (249272). Autorima je, u ovim poglavqima, bio ciq, pre svega, da predstave metode istraivawa leksike i frazeologije jednog mrtvog jezika, ali i da predstave fond rei staroslovenskih spomenika H i H veka, tematske skupove u okviru wih, da ukau na poreklo te leksike i frazeologije, kao i da otkriju produktivne tvorbene formante. Leksiko-frazeoloka analiza rei i izraza studentima ne pomae toliko da usvoje strukturu staroslovenskog jezika kao celovitog sistema, to je bio jedan od ciqeva u prethodnim poglavqima, koliko da osete filozofski i semantiki potencijal prvog kwievnog jezika slovenskog sveta. U prilogu ovom priruniku dat je i model jezike (po svim nivoima) i stilistike analize jednog odlomka iz Savine kwige, staroslovenskog spomenika iz H veka (istona Bugarska). Literatura, data na samom kraju kwige, otkriva naune i uxbenike publikacije na koje su se autori oslawali. Izmeu ostalih, tu su imena Birnbauma, Vajana, Van Vejka, Vereagina, Qvova, Cejtlin, Veerke, Fasmera, Haburgajeva, Kamatnova i dr. Kwiga Staroslovenski jezik zbirka zadataka fakultetski je prirunik iz predmeta Staroslovenski jezik na nekim fakultetima u Rusiji. Po sadrini je skoro univerzalna (budui da je priroda predmeta takva), pa se moe koristiti kao dodatni metodiki prirunik u nastavi i u naoj sredini. Originalnost i raznovrsnost u pristupu problemu, dobro odabrani primeri, sistematino grupisani tipovi zadataka zahtevaju od studenata produbqen i aktivan rad na asovima vebi, ali i kod kue, koji obezbeuje temeqno poznavawe staroslovenskog jezika. Stoga, ovu kwigu toplo preporuujem kako predavaima, tako i onim studentima i postdiplomcima koji se zanimaju za ovu problematiku, dok se u naoj sredini ne pojave slini prirunici.
Novi Sad Marina Kureevi
UDC 811.16-115(049.3) 821.163.41-95
Marija-Magdalena Kosanovi, SLAVISTIKA LINGVISTIKA POREEWA, Univerzitet Crne Gore, Podgorica; tamparija Obod Cetiwe, 2002. Iako se kwiga Marije-Magdalene Kosanovi Slavistika lingvistika poreewa pojavila jo 2002. godine u izdawu Univerziteta Crne Gore i tamparije Obod na Cetiwu, meni se tek nedavno ukazala pri-
516 lika da ovu izuzetnu studiju s velikom pawom, i, moram priznati, posebnim uivawem iitam. Jeziki istunci bi mi mogli zameriti na izboru glagola: zato iitati" umesto jednostavno proitati", ali ogledi Marije-Magdalene Kosanovi, sabrani u sedam tematskih celina, ne mogu se samo proitati", oni se iitavaju po nekoliko puta, bilo u celini, bilo u delovima. Naime, ako vas pri prvom itawu ponese lingvistiki tok misli autorke i ako se skoncentriete iskquivo na jeziku problematiku koja je izuzetno sistematino izloena, moe se desiti da vam promaknu pojedini istorijsko-kulturoloki aspekti prikazani u vidu fine potke platna na kome se odslikavaju jezike iwinice. Kwiga obuhvata 10 celina: pored Uvodnih napomena tu su i sedam tematskih poglavqa u kojima su rasporeeni odgovarajui ogledi: O leksikim pozajmqinicama, argoni, Spisi iz leksikografije, Iz sintakse i aspektologije, Slovenski velikani, Problemi nastave, O novijim slavistikim kwigama, a slede Indeks imena i Rezime na ruskom jeziku. Posebnu vrednost sabranih ogleda predstavqa irok spektar jezika kroz koje autor prati pojedine jezike iwenice: od ruskog, srpskog i poqskog, preko makedonskog, bugarskog i beloruskog, do francuskog kao predstavnika zapadnoevropskih (neslovenskih) jezika. Kao romanistu, posebno su me zainteresovali ogledi u kojima se slovenski jezici kontrastiraju sa francuskim, te u se na ovim delovima i najvie zadrati. Prvo poglavqe naslovqeno O jezikim pojazmqenicama sadri 6 ogleda: Pozajmqenice iz francuskog jezika u ruskom kwievnom jeziku poetka HH veka, O nekim francuskim pozajmqenicama u ruskom i srpskom jeziku, Prefiksalni glagoli francuskog porekla u ruskom, poqskom i srpskom jeziku, Meujeziki homonimi romanskog porekla u ruskom, poqskom i srpskom jeziku, Pregled francuskih pozajqenica u ruskom kwievnom jeziku 5060-tih godina HH veka, Akcentuacija francuskih pozajmqenica u makedonskom kwievnom jeziku. U prvom u nizu od est ogleda, autorka navodi zakquak P. Ivia koji ju je i motivisao na ovu vrstu istraivawa: pozajmqenice () saiwavaju jednu od drutveno najrelevantnijih, veito aktuelnih tema jezikih prouavawa", kao i citat M. Ivi da tuu leksiku najee donose sobom kulturno-civilizacijske novine preuzete od drugih, ali (da) to ipak nije jedini put kojim ona stie u vokabular". Slikajui drutvenoistorijski okvir Rusije od H (doba pre i za vreme Francuske revolucije) do HH veka (prerevolucionarni i postrevolucionarni period), autorka daje pregled francuskih rei koje su u razliitim periodima ulazile u ruski jezik kao i wihovu sudbinu nakon to su se, neke mawe, a neke vie, prilagodile ruskom fonetsko-fonolokom i morfolokom sistemu. A sudbina im je bila vrlo razliita: neke su potpuno nestale iz leksikog fonda savremenog ruskog jezika (ovde je naroito re o leksici koja se odnosila na ustrojstvo ruske carske vojske, a koja je prestala da se upotrebqava posle Oktobarske revolucije), neke su dobile novo znaewe, a neke su se zadrale do danawih dana
517 (naroito rei iz oblasti autoindustrije, bankarskog poslovawa, medicine, mode, gastronomije). U tekstu O nekim francuskim pozajmqenicama u ruskom i srpskom jeziku autorka vrlo iscrpno navodi naine fonetske i morfoloke adaptacije francuskih rei u ruski jezik, uporeujui rod i fleksiju imenica francuskog porekla u ruskom i srpskom jeziku. Koliko su se ovakve pozajmqenice odomaile" u ova dva slovenska jezika pokazuje i wihova podela na imenice sa osnovom na samoglasnik i imenice sa osnovom na suglasnik, koju autorka u svojoj analizi daje. Naime, s obzirom na to da je francuski jezik davno izgubio padeni sistem, nije uobiajeno da se u gramatici ovog jezika govori o samoglasnikim i suglasnikim osnovama kod imenica na nain na koji se to ini u ruskom jeziku. Meutim, autorka vrlo veto preplie stawe u francuskom jeziku sa stawem u ruskom i srpskom, pokazujui upravo tako ispravnost kombinovnog slavistiko-romanistikog pristupa u lingvistikim analizama, ovog tipa. Izazov je bio tim vei to se, u naelu, imenice mukog roda ni u srpskom ni u ruskom jeziku ne zavravaju na samoglasnik (osim na -a), za razliku od francuskog gde je to esta pojava. Tekst Prefiksalni glagoli francuskog porekla u ruskom, poqskom i srpskom jeziku donosi niz zanimqivih informacija o aspektualnim osobenostima prefiksalnih glagola francuskog porekla u tri slovenska jezika. Ciq istraivawa je bio da se utvrdi u kojoj meri su ovakvi glagoli podloni stvarawu opozicije svreni vid nesvreni vid i na koji nain. Autorka zakquuje da je, od ukupnog broja glagola francuskog porekla u korpusu na kom je vrila istraivawe, u poqskom jeziku vie od polovine podlono prefiksaciji, u ruskom nepuna 1/8, a u srpskom samo petina glagola istog porekla. Pojedini glagoli-pozajmqenice francuskog porekla javqaju se kao dvovidski ili jednovidski, a broj ovakvih derivacija razliit je u tri slovenska jezika. U ruskom veina ovakvih glagola suprotstavqa se obrazovawu vidskih parova, odnosno funkcionie kao dvovidski glagoli. U prilogu je dat spisak glagola sa osnovom pozajmqenom iz francuskog jezika u savremenom ruskom, poqskom i srpskom kwievnom jeziku. U ogledu Meujeziki homonimi romanskog porekla u ruskom, poqskom i srpskom jeziku autorka se bavi semantikom transformacijom rei francuskog porekla koje su svojevremeno ule u ruski, poqski i srpski jezik. U osnovi stvarawa ove vrste homonima jeste fonetska adaptacija francuskih rei, koja je morala biti primerena svakom jeziku-primaocu ponaosob. Navodei podatak da vokalski sistem u francuskom ima 15 samoglasnika, pretpostavqamo da je autorka prihvatila stanovite da se tzv. zadwe [a] potpuno izgubilo iz savremenog francuskog jezika1,
1 Zvanina ortoepija jo uvek govori o 16 vokalskih fonema, to se moe utvrditi i letiminim uvidom u najnovije renike francuskog jezika koji u izgovoru i daqe belee zadwe [a] u mnogim reima.
518 a 4 osnovne opozicije francuskih samoglasnika koje je, po naem miqewu, vaqalo navesti su oralnost nazalnost, zaobqenost nezaobqenost, mesto tvorbe u predwem ili u zadwem delu usne dupqe, otvorenost zatvorenost (sa stepenima poluotvoren poluzatvoren). Opozicija dug kratak vokal postoji u francuskom, ali ona nije fonoloki pertinentna, a i opozicija isti meani je u drugom planu. U tekstu se, takoe, potkrala i tamparska greka: umesto fonetskog znaka za meki palatalni nazalni suglasnik dat je znak za velarni nazalni suglasnik koji se u francuskom javqa samo u reima engleskog porekla (tip: meeting). Uloga razliitih akcenatskih sistema u nastajawu homonima izuzetno je dobro obrazloena u nastavku teksta. Pratei trostruke homonime francuskog porekla, autorka ih svrstava u tri grupe: 1. opozicije ije leksiko-semantike varijante saiwavaju fonetski (uslovno) identine pozajmqenice u poqskom : ruskom i srpskom : ruskom jeziku; 2. opozicije saiwene od homonimnih parova pozajmqenica u srpskom : poqskom i ruskom : poqskom; 3. opozicije saiwene od homonimnih parova pozajmqenica u ruskom : srpskom i poqskom : srpskom. Pregled francuskih pozajmqenica u ruskom kwievnom jeziku 50 60-tih godina HH veka donosi popis jednog broja novih pozajmqenica, kao i popis starih koje su dobile novo znaewe. Objawavajui razloge slabijeg prodora novih rei francuskog porekla u odnosu na period od H do prve polovine HH veka novim drutveno-istorijskim prilikama u svetu, autorka konstatuje da, pored malobrojnih novijih francuskih pozajmqenica, savremeni ruski jezik ipak obiluje vrlo frekventnim leksikim fondom francuskog porekla koji je u ranijim periodima uao u jezik. Prvo poglavqe zavrava se ogledom Akcentuacija francuskih pozajmqenica u makedonskom kwievnom jeziku koji nastoji da prui odgovor na pitawe: zato je jedan broj francuskih pozajmqenica u makedonskom promenio mesto akcenta, a jedan broj zadrao akcenat izvornog jezika i treba li da se pozajmqenice apsolutno pokore akcenatskom sistemu jezika u koji su ule ili ne. Ovo pitawe moglo bi se preneti i na plan srpskog jezika, poto se i u pozajmqenicama u srpskom moe zapaziti netipina akcentuacija. Naveemo kao primer samo jednu re: inteligentan koja u govornom srpskom jeziku ima kratkosilazni akcenat na penultimi iako, po pravilu, srpski ne moe imati silazni akcenat u sredini rei. Preporuka jezikih istunaca da se ova re izgovara s kratkouzlaznim akcentom na antepenultimi ne nalazi na odziv kod izvornih govornika srpskog jezika. Autorka na kraju teksta zakquuje: ini se da e pre sistem (akcenatski) morati da sankcionie wihovo (francuske pozajmqenice sa autohtonim akcentom) postojawe u makedonskom kwievnom jeziku". Nama se ini da bi se to isto moglo primeniti i na srpski kwievni jezik. Drugo poglavqe argoni sastoji se od 5 ogleda: Univerbi u ruskom argonu mladih, Omladinski argon u ruskom i srpskom jeziku, Kompju-
519 terska terminologija i omladinski argon ruski i srpski, Droga u srpskom i ruskom argonu i Ruski i poqski zatvorski argonizmi francuskog porekla. U nizu ovih ogleda koji se prevashodno bave argonom kao nenormativnim i stilski niskim govorom" karakteristinim za najiru omladinsku populaciji ili za posebne drutvene grupe, najee sa margina drutva (zatvorenici, narkomani), nailazimo i na jedan koji predstavqa izraz omladinske tehnike elite. Pruajui teorijsko utemeqewe pojmu argona, autorka navodi opteprihvaenu definiciju da se argonska leksika gradi putem prenoewa imenovawa iz kwievnog jezika u argon, i to pomou metaforizacije, ali i pomou metonimije, i sinegdohe, s tim to sva tri postupka mogu biti integrisana u stilsku figuru perifrazu. U poglavqu Spisi iz leksikografije data su dva teksta O rusko-srpskom reniku sportskih termina i O srpsko-rusko-poqskom sintagmatskom reniku somatizama. Prvi tekst predstavqa obraawe autorke renika, koji je izaao kao prilog Uxbeniku ruskog jezika za studente fizike kulture, iroj nauno-strunoj javnosti. Kao posebnu vrednost ovog teksta vaqalo bi izdvojiti iscrpan opis naina rada na tematskom reniku specifine namene koji nam autorka daje, poev od odabira grae, tj. selekcije rei, preko naina obrade leksikih jedinica pa sve do sistematizacije leksema. Veoma korisno tivo za svakog jezikog poslenika koji se sprema da krene u pravcu leksikografskog rada. Jedan od autora Srpsko-rusko-poqskog renika somatizama,2 M. M. Kosanovi u svom tekstu o samom reniku otkriva povode koji su doveli do realizacije ovog projekta. A povodi su pedagoko iskustvo oba autora koje im je ukazalo na prazninu u didaktikom materijalu iz ove oblasti i potreba da se ova praznina popuni. Makrostruktura renika graena je na osnovu rezultata psiholingvistikih ispitivawa, to daje dodatnu vrednosnu komponentu materijalu koji se nalazi pred korisnikom. U tekstu su navedeni postupci odabira i obrade sintagmi, kao i principi wihove klasifikacije. Tri ogleda Ka pitawu odreivawa granica izmeu tvorbe rei i oblika kod glagola sa prefiksom u ruskom i poqskom jeziku, Vidski parovi graeni pomou glagolskih sufiksa u ruskom, poqskom i srpskom jeziku i Reenice sa predikatom na -no, -to u poqskom i srpskom jeziku ine etvrto poglavqe naslovqeno Iz sintakse i aspektologije. Prvi tekst donosi pregled razliitih poimawa glagolskog vida u ruskom jeziku, pa samim tim i razliita shvatawa toga da li tvorba glagolskog vida spada u tvorbu rei ili u tvorbu oblika. Autor prihvata tezu da glagoli razliitog vida, ak i kada obrazuju par glagolskog vida, nisu oblici jedne te iste rei, ve predstavqaju posebne, samostalne rei" ilustrujui ovakav svoj stav nizom primera iz poqskog i ruskog jezika, kao i navodei argumente drugih autora, koji idu u prilog ovoj tezi. Svoja razmatrawa o vidu i vidskim parovima M. M. Kosanovi nastavqa tekstom o graewu vidskih parova putem imperfektizacije, tj. graewem
2
Drugi autor je L. I. Razdobudko.
520 glagola nesvrenog vida od glagola motivisanih imenicama ili pridevima, nastalim putem konfiksacije. Navodei primere graewa glagola nesvrenog vida motivisanih imenicama u srpskom jeziku (primer: naoblaiti naoblaivati) autorka govori o sufiksu -iva, to je savreno ispravno ako se nova re posmatra u odnosu na inicijalnu imenicu. Meutim, postavqa se pitawe da li oblik naoblaivati treba posmatrati u odnosu na inicijalnu imenicu ili na izvedeni glagol naoblaiti, pri emu bi precizniji termin za -iva umesto sufiks bio infiks. Oigledno da je re o pristupu koji moe biti najmawe dvojak, a to zapravo ukazuje na iroke mogunosti posmatrawa i objawavawa jezikih iwenica. Liste ruskih, poqskih i srpskih glagola potkrepquju tvrdwu da je imperfektizacija glagola sa prefiksom i sufiksom veoma produktivan nain graewa vidskih parova u sva tri posmatrana jezika. Trei tekst u poglavqu donosi zanimqivo razmatrawe na temu beznominativnih konstrukcija u poqskom i wihovih ekvivalenata bezlinih reenica u srpskom jeziku. Mogunost poqskog jezika da gradi oblike na -no i -to i od glagola koji ne pripadaju klasi tranzitivnih (to nije sluaj u veini drugih slovenskih jezika u kojima su ovakve konstrukcije uslovqene tranzitivnou glagola) ilustrovana je nizom primera i wihovim prevodima koji u srpskom zahtevaju drugaiji sintaksiki obrt. Peto poglavqe obuhvata 5 ogleda, od kojih prvi sadri vrlo saet prikaz analize B. A. Larina o jeziku i stilu M. A. olohova, drugi se odnosi na uporedno razmatrawe dve arhijezike koncepcije mita izneta kroz filozofsko-lingvistika dela Loseva i Kasirera, a trei govori o odnosu Ivana Franka prema wemu savremenim srpskim i hrvatskim filolozima. etvrti tekst posveen je onomastikim istraivawima u Pukinovim Pesmama zapadnih Slovena" i u wemu autorka izlae vrlo minucioznu i preglednu sistematizaciju antroponima, etnonima i toponima. Rad Poqski prevodi Wegoevog Gorskog vijenca" (sa take gledita prevodioevog koriewa komentara) predstavqa dragocen prilog recepciji Wegoevog dela u Poqskoj, kako sa estetikog tako i sa kulturolokog aspekta prenoewa duhovnih vrednosti junoslovenske provenijencije u zapadnoslovensku sredinu. Poglavqe pod naslovom Problemi nastave u najveoj meri je odraz praktine primene autorovog mnogostranog naunoistraivakog i teorijskog bavqewa jezikim pojavama. O znaaju interakcije ovakve vrste rada sa praktinim, odnosno strunim radom, moe se sasvim pouzdano suditi na osnovu ogleda sabranih u ovom poglavqu. Sva tri teksta Razumevawe i usvajawe kolskog teksta na asovima ruskog jezika, Meujeziki homonimi kao uzrok leksikih greaka na asovima ruskog jezika i argonizmi u osmodernistikoj kwievnosti i studentskoj uionici, koji imaju uporite u teorijskim istraivawima i razmatrawima autorke u prvih nekoliko poglavqa, na najboqi nain odslikavaju odnos koji bi svaki nauni radnik, koji je u isto vreme i nastavnik, trebalo da uspostavi izmeu svog naunog i strunog rada. Poznavawe savremenog jezika podrazumeva, na prvom mestu, praewe promena kroz koje on
521 prolazi u nama dostupnom prostoru i vremenu, sa svim varijacijama kako na leksikom (gubqewe jednih i javqawe novih rei, promene znaewa, itd.) tako i na gramatikom planu (redukovawe padenog sistema u govornom jeziku, redukovawe sistema glagolskih vremena, i sl.) i zatim adekvatno prenoewe ovako steenih novih saznawa onima koji jezik ue. Tekstovi koji su pred nama svedoe da je wihov autor izuzetno kompetentan lingvista i u isto vreme savestan i inventivan nastavnik. Osobine koje bismo eleli da to ee sreemo kod univerzitetskog nastavnog osobqa. Posledwe, sedmo, poglavqe kwige naslovqeno O novijim slavistikim kwigama sadri tri prikaza dela iz oblasti slavistike objavqenih izmeu 1984. i 1998. godine, i pregled novih slavistikih glasila (to je istovremeno i naslov teksta). U radu Iz norveke slavistike dat je prikaz dve kwige: prve pod naslovom Izbranne trud po russkomu i slavnskomu zkoznaniy profesora Bergenskog univerziteta dr Alfa Granesa i monografije Ruski dokumenti o ribolovu i trgovini Rusa u Norvekoj u H veku, nastale na osnovu detaqne analize dokumenata poreklom sa jednog ruskog broda potonulog 1792. godine u severozapadnoj Norvekoj, a koju potpisuju tri autora: Alf Granes, Arnvid Lilehamer i Egil Petersen. Tekst O Belorusima donosi takoe dva prikaza: kwige poqskog istoriara kwievnosti Bazilija Bjalokozovia Izmeu Istoka i Zapada (1998) koja, kako to sam autor kae, ima za ciq da boqe i objektivnije pomogne shvatawe sadaweg stawa u Belorusiji" i Antologije beloruske filosofske, religiozne i kulturoloke misli HH veka u izdawu Instituta za slavistiku poqske akademije nauka (1998). Poqska monografija o Mihailu Bahtinu predstavqa prikaz kwige poqskog kulturologa Boguslava ilka pod naslovom Mihail Bahtin u krugu filosofije jezika i kwievnosti koju je 1995. izdao Univerzitet u Gdawsku. Govorei o novim slavistikim filolokim glasilima, M. M. Kosanovi izdvaja jedno poqsko i jedno rusko glasilo: trei broj zbornika Vie pedagoke kole u Oltinu (Poqska) koji sadri radove izloene na konferenciji Aleksandar Pukin i slovenstvo" odranoj 1011. februara 1997. godine u Oltinu, na dan 160-godiwice smrti velikog ruskog pisca, i nedavno pokrenut asopis Baltiki filoloki kurir" iz Kaliwingrada u ijem se ureivakom savetu nalaze ugledni filolozi sa univerziteta ne samo iz Rusije, ve i iz Poqske, Nemake, Luksemburga i Litvanije. Na kraju kwige nalazi se iscrpan indeks imena, a u rezimeu autorka navodi opte smernice u pravcu kojih su se kretala wena istraivawa izneta u ovom zborniku. Kwiga Marije-Magdalene Kosanovi na najboqi nain govori o irini autorkinih lingvistikih i kulturoloko-sociolokih interesovawa, o wenoj izuzetnoj lingvistiko-teorijskoj kompetenciji i, istovremeno, o retkom daru da rezultate svojih teorijsko-istraiva-
522 kih poduhvata pretoi u izuzetno zanimqiv i na dopadqiv nain prezentiran didaktiki materijal. Na naunom planu, ovaj zbornik ogleda predstavqa dragocen prilog ne samo slavistikoj, ve i romanistikoj nauci.
U Novom Sadu, decembar 2003. Sneana Guduri
UDC 811.163.41(076.1) (049.3) 821.163.41-95
MODERAN PRISTUP UEWU SRPSKOG JEZIKA Uxbenik za uewe srpskog kao stranog jezika NAUIMO SRPSKI, 1 Let's learn Serbian, autorke Isidora Bjelakovi i Jelena Vojnovi; redaktor prof. dr Qiqana Suboti; crtei: Ivan Dimitrijevi, Aca Miki, Isidora Bjelakovi; likovno-grafika oprema: Vladimir Nikoli; izdava: Filozofski fakultet i Dnevnik Novine i asopisi; Novi Sad, 2004. Radna sveska, kao pratei prirunik uz uxbenik, NAUIMO SRPSKI, Let's learn Serbian, autori M. Ajxanovi, M. Alanovi, I. Bjelakovi, J. Drai, J. Vojnovi, D. Zveki-Duanovi Pred nama je uxbeniki prvenac Centra za srpski jezik kao strani Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta: uxbenik i radna sveska za poetni kurs uewa srpskog jezika. Saiweni su prevashodno za potrebe Letwe kole srpskog jezika, kulture i istorije Filozofskog fakulteta i pomenutog Centra za srpski jezik kao strani. No, namena im je svakako ira. Ve samo letimian pogled na korice ovih publikacija ukazuje na wihovu inventivnost i sveinu: autorsku, likovno-grafiku, sadrinsku. Autori naslovom, upotrebivi perfektivni, svreni oblik glagola nauimo sugeriraju korisnicima da je ovaj uxbenik tako pravqen da je dobar rezultat za one koji se wime koriste nesumwiv. Neobino sklopqene boje i stilizovana slika tipine vojvoanske kuice, koja neodoqivo podsea na licitare, deluju inventivno i duhovito i korisnicima upuuju poruku da uewe jezika ne mora biti suvoparno memorisawe gramatikih pravila i spiskova rei. U celini je uxbenik koncipiran veoma moderno i veoma aktuelno, to se najvie ogleda u izboru tema, linosti, jezikog pre svega leksikog materijala, fotografija, crtea i u nainu obrade komunikaciono-kulturnih i gramatikih obrazaca srpskog jezika. U kwizi se nalaze mnoge linosti koje su bile uesnici Letwe kole bilo kao nastavnici, bilo kao polaznici i mnoge situacije iz wihovog ivota i ivota kole. Autorima ovih publikacija viegodiwi rad u koli bio je izvor sadraja, metoda, a ujedno i wihova provera. Cr-
523 tei, fotografije, tekstovi obojeni su lakim humorom i vrlo su svrsishodno osmiqeni i postavqeni.Naslovi ili uputstva u funkciji naslova nekih tekstova kojima se prikazuju i uvebavaju odreeni gramatiki oblici esto zvue kao dobri reklamni apeli, npr. Ispravite lea, ispeglajte stomak! uz crtee nekoliko gimnastikih vebi i uputstva kako te vebe raditi, a sve u funkciji obrade imperativa; ili naslov uputstvo uz tekst Recepti: Otvorite oi, odaberite, uivajte, jer vreme je za zdrav, pogled na svet, takoe uz obradu imperativa. Sve to doprinosi ivotnosti, dinaminosti i zanimqivosti ovog uxbenika. Uxbenik se sastoji od deset lekcija uz svaku lekciju data je odgovarajua gramatika obrada, zatim etiri testa revizije i kratkog pregleda gramatike na kraju. Obraeni su tipini komunikacioni obrasci i diskursne strategije usmenog govora, npr. upoznavawe, predstavqawe, pozdravqawe, oslovqavawe itd., kao i razliiti tipovi pisane komunikacije, razliiti tipovi teksta: pisma, novinski intervjui, lekarski recepti, mali oglasi, informacije, priice itd. Obraen je veliki broj tipinih situacija u kojima se realizuje komunikacija: Na carini, U mewanici, U turistikoj agenciji, Na aerodromu, U restoranu, U kafiu, U kwiari, U pekari, U prodavnici brze hrane, U frizerskom salonu, U prodavnici bele tehnike, Na moru, Razgovor telefonom, Kako pozvati taksi, Susret sa cimerkom. Obraene su tipine i este teme bitne za osnovni nivo uewa stranog jezika: porodica, dani u nedeqi, nazivi zemaqa, zanimawa, hrana i pie, voe i povre, obua i odea, kua i stan, stanovawe, nametaj, putovawa, kuni qubimci, saveti Za svaku situaciju i gotovo svaku temu izvlae se i nenametqivo predoavaju tipine lekseme, fraze i konstrukcije, odnosno gramatika pravila. U kwizi su vrlo sistematino i pregledno dati minimalni gramatiki modeli neophodni za ovaj nivo usvajawa srpskog jezika kao stranog, grafiki i likovno takoe inventivno predstavqeni. Tekstovi u kwizi sadre i podatke o naoj zemqi, o drugim zemqama, o poznatim linostima iz neposrednog okruewa, iz nae zemqe, iz sveta. Na kraju kwige nalazi se kratak tekst sa najbitnijim podacima o Novom Sadu, wegovoj istoriji, kulturi, otvorenosti i gostoqubivosti. Poruka toga teksta je dobrodolica svima koji dolaze u Novi Sad, u ovom sluaju da bi uili srpski jezik i saznali vie o kulturi i istoriji ovoga prostora. Radna sveska prati svaku lekciju iz uxbenika odgovarajuim vebama i veoma ga dobro nadopuwuje. Uz uxbenik i Radnu svesku saiwen je i CD na kojem su snimqeni dijalozi posle ijeg sluawa treba uraditi vebe u Radnoj svesci. Pored nesumwive strune koristi, pojavqivawe ovih i ovako moderno uraenih publikacija doprinosi podsticawu interesovawa stranaca za uewe srpskog jezika i kulture. Ivo Andri je uvek govorio: ovek je duan svome zaviaju. Mnogi nazivaju zaviajem svoj materwi jezik. Po svemu sudei, mladi autori ovih dveju publikacija, Isidora Bjelakovi, Jelena Vojnovi, zatim
524 Milan Ajxanovi, Milivoj Alanovi, Jasmina Drai i Duanka Zveki-Duanovi, koji pripadaju najmlaoj generaciji saradnika Odseka za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i koji ine radno jezgro Letwe kole srpskog jezika, kulture i istorije, nee ostati duni svome zaviaju ni u jednom od dva navedena znaewa ove rei.
Novi Sad Mirjana Joci

Zbornik Matice Srpske

Загружено:

Сведения о документе

Оригинальное название

Авторское право

Доступные форматы

Поделиться этим документом

Поделиться или встроить документ

Параметры публикации

Этот документ был вам полезен?

Это неприемлемый материал?

Авторское право:

Доступные форматы

Zbornik Matice Srpske

Загружено:

Авторское право:

Доступные форматы

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU

NOVI SAD, 2004

Glavni i odgovorni urednik:

Akademik ALEKSANDAR MLADENOVI

NOVI SAD 2004

D e j a n M i l o r a d o v: Odolen ili odoqen? . . . . . . . . . . . . . .

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME PRVOG SRPSKOG USTANKA

UDC 811.163.411804/1813" 821.163.41-6

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

NAPOMENE O SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU ZA VREME SRPSKOG USTANKA

O NEKIM SLAVENIZMIMA U PESMAMA DOSITEJA OBRADOVIA, GAVRILA KOVAEVIA

O NEKIM SLAVENIZMIMA U PESMAMA DOSITEJA OBRADOVIA, GAVRILA KOVAEVIA

O NEKIM SLAVENIZMIMA U PESMAMA DOSITEJA OBRADOVIA, GAVRILA KOVAEVIA

O NEKIM SLAVENIZMIMA U PESMAMA DOSITEJA OBRADOVIA, GAVRILA KOVAEVIA

ZNAEWSKA PODSPECIFIKOVANOST LEKSEME STVAR

ZNAEWSKA PODSPECIFIKOVANOST LEKSEME STVAR

ZNAEWSKA PODSPECIFIKOVANOST LEKSEME STVAR

UDC 811.163.41'367 811.163.41'37

UDC 811.163.1'367.623.91/.92 811.161.1'367.623.91/.92 811.163.41'367.623.91/.92 811.163.42'367.623.91/.92

LF f. nov novih novim nov novimi novih

SF f. nov nov novam nov novami novah

LF n. nova novih novim nova novimi novih

SF n. nova nov novom nova nov novh

Veerka, Altkirchenslavische (Altbulgarische) Syntax II, p. 215.

The SF marks indefiniteness also in non-specific and non-referential contexts:

past, future, conditional > LFNom or LFInstr

infinitive, gerund, imperative > LFInstr

past, future, conditional > LFNom or LFInstr or SF

infinitive, gerund, imperative > LFInstr or SF

As in Old Church Slavonic the SF dominates in indefinite-nonspecific and in non-referential uses:

3. syntactic: the SF is the only possible form in the predicate position;

Definite specific nouns are accompanied by an adjective in the LF:

The SF mark indefinite nouns with the referential status 'non-specific':

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE IN AUSTRALIA

UDC 811.163.41'36 811.163.41'271.1 811.163.41'276.3-053.2(94)

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

(14) razgovara sa njegovu sestru talk:PR.3.SG with his:ACC.M.SG sister:ACC.M.SG

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

CONTACT-INDUCED CHANGE IN A CASE OF LANGUAGE SHIFT: THE SERBIAN LANGUAGE

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O FRANCUSKIM POZAJMQENICAMA U SRPSKOM KWIEVNOM JEZIKU

O ANGLICIZMIMA IZ ETIRI RAZLIITA ALI MEUPOVEZANA UGLA

O ANGLICIZMIMA IZ ETIRI RAZLIITA ALI MEUPOVEZANA UGLA