SUPARNIARI Suparniarstvo je postojanje vedeg broja lica na strani tuioca ili na strani tuenog.

Svejedno da li se radi o fizikim ili pravnim licima. Suparniarstvo postoji kada se vie lica nalaze na tuilakoj ili na tuenikoj strani ili na obe strane. Ono to je znaajno i to ima praktini znaaj jesu vrste suparniarstva i tu moemo izvriti klasifikacije po razliitim kriterijumima. 1) Prema kriterijumu materijalno-pravnog odnosa izmeu suparniara : a) materijalno i b) formalno Najlake dete ovu razliku odrediti ovako: ako izmeu suparniara pre parnice, pa ak i nezavisno od parnice, postoji neki materijalno-pravni odnos obino se radi o materijalno-pravnom suparniarstvu. Ako taj odnos ne postoji pre parnice, nego se zasniva tek podnoenjem tube onda se radi o formalno-pravnom suparniarstvu. Na ZPP daje zakonske definicije oba. a) Po ZPP-u materijalno suparniarstvo postoji kada se prava i obaveze stranaka zasnivaju na istom (identinom) injeninom i pravnom osnovu. PRIMER: sanaslednici, lica koja su po zakonu nasledila istog ostavioca, njihova prava i obaveze poivaju na istom injeninom i pravnom osnovu. Pravni osnov je - nasleivanje, a injenini osnov je smrt odreenog lica i njihovo srodstvo sa tim umrlim licem. PRIMER: susvojina, isti pravni osnov se ogleda u istom pravu, a isti injenini osnov ista je stvar na koju se to pravo odnosi. Ako je zajednika svojina, isti je pravni osnov svojina, i isti je injenini osnov stvar. Sudravina je takoe primer za materijalno suparniarstvo. Recimo, da imate 5 lica na jednoj ugovornoj strani u ugovoru o kupoprodaji. Ako se kao kupci odreene robe ili stvari javljaju 5 lica. Onda, ako doe do spora, njihova prava i obaveze poivaju na istom pravnom osnovu ugovoru, a injenini osnov je ono to je predmet kupoprodaje (stvar, roba). b) Kod formalnog suparniarstva, prava i obaveze suparniara ne poivaju na istom, nego na slinom injeninom i pravnom osnovu, ili kako ZPP kae bitno istovrsnom injeninom i pravnom osnovu. Kod formalnog suparniarstva, prava i obaveze se najede zasnivaju tek podnoenjem tube. PRIMER: Kada se titular prava pree kupovine pojavljuje kao tuilac, a na tuenoj strani se nalaze prodavac i kupac zajedno. Jedno lice slinom radnjom nanese tetu vedem broju lica. Npr. dete ide ulicom i bui gume na automobilima. Svi vlasnici otedenih vozila mogu jednom tubom kao tuioci na istoj strani da trae naknadu tete. - Postavlja se piatnje zato uopte suparniarstvo delimo na materijalno i formalno i zato je znaajna ova podela? - Ta podela nema veliki procesno-pravni znaaj i ona se svodi zapravo na nadlenost. 1) Naime, ako je u pitanju materijalno suparniarstvo (to je prvi aspekt toga znaaja), (dovoljno je) ko imenuje da je sud nadlean za jednog materijalnog suparniara da bi se njegova nadlenost protegla i na ostale suparniare. Dakle, nije potrebno da sud bude stvarno i mesno nadlean za sve, dovoljno je da bude nadlean za jednog od materijalnih suparniara i on dovodi do atrakcije nadlenosti u odnosu na ostale materijalne suparniare. 2) Nadlenost vrste suda. Naime, Trgovinski sud koji je inae nadlean za privredne subjekte i za preduzetnike, moe biti nadlean za fiziko lice pod uslovom da je to fiziko lice materijalni suparniar sa nekim od privrednih subjekata koji mogu stranke u sporu pred TS. - ta je sa formalnim suparniarstvom? - Ako se pokae da je za jednog formalnog suparniara A nadlean sud X, za suparniara B sud Y,

za suparniara C sud Z, ta onda? - Nita. Onda nema formalnog suparniarstva, nego svako mora biti odvojeno tuen. Dakle, da bi se radilo o formalnom suparniarstvu nije dovoljno da prava i obaveze stranaka budu zasnovana na slinom injeninom i pravnom osnovu nego je potrebno i da isti sud bude stvarno i mesno nadlean za svakog od suparniara. Inae, nema nikakvog suparniarstva. 2) Prema kriterijumu procesnog poloaja suparniara Prema ovom kriterijumu suparniarstvo moe biti: a) prosto (obino) i b) jedinstveno Zakon do ove podele dolazi tako to definie pojam jedinstvenog i pojam obinog ili prostog suparniara. Po ZPP-u: ako sud po izriitom zakonskom nareenju (dakle, po nekom propisu) ili po prirodi stvari pravni odnos (tu parnicu) mora reiti jednako prema svima (suparniarima) tada je u pitanju jedinstveno suparniarstvo. Ako ne mora u pitanju je prosto. Dakle, ako sud, bilo da mu to nareuje neka pravna norma, bilo zato to ga priroda stvari na to tera, oceni da spor mora da rei jednako prema svima suparniarima, dakle da mora prema svima da usvoji ili odbije zahtev, onda se radi o jedinstvenom suparniarstvu. PRIMER: Reividikaciona tuba kojom se trai vradanje pokretne stvari. Imate tuioca A (oznaidemo ga kao T1), i imate suvlasnike stvari, lica B i C, oni su zajedno tueni (T2). Tuba je reivindikaciona. To znai da tuilac trai od suda da obavee suvlasnike da mu stvar predaju u dravinu po osnovu njegovog prava svojine. - Da li je moguda ovakva presuda Obavezuje se B da vrati . idealnog dela stvari, a tubeni zahtev prema C da vrati drugu polovinu idealnog dela stvari se odbija. Da li je moguda ovakva presuda? - Nije! Po prirodi stvari, sud de ovde ili usvojiti tubeni zahtev prema oba tuena, ili de odbiti tubeni zahtev protiv oba tuena, u svakom sluaju de njegova presuda morati da ima istu sadrinu i prema tuenom B i prema tuenom C. Ne zato to ga na to tera neki propis, nego zato to ga na to tera priroda stvari. Priroda odnosa. Ali, ne dovodi uvek tuba sa svojinskim zahtevom do toga da tueni budu jedinstveni suparniari. PRIMER: Uzmite da je A lice koje za sebe tvrdi da je steklo dravinu na nekoj zemljinoj parceli odrajem. Dakle, on je tuilac i podnosi tubu za utvrenje. Deklarativnu tubu protiv lica B i C, koji su zemljjino-knjini suvlasnici zemljine parcele parcele M. Dakle, A trai od suda da utvrdi u odnosu na suvlasnike koji su upisani u zemljinu knjigu kao zemljino-knjini vlasnici, sudraoci, da utvrdi da je on po osnovu odraja postao vlasnik zato to je parcelu drao kao zakoniti dralac, zato to je drao kao savestan dralac i zato to je njegova dravina bila prava (nije bila manljiva). I istekao je, naravno, rok odraja od 20 godina. I sada sud vodi postupak i vidi da je, recimo, lice A imalo zakonitu dravinu prema obe stranke, da je imalo savesnu dravinu, ali da je prema licu C imalo manljivu dravinu, jer nije ekalo da mu lice C na osnovu nekog nepunovanog ugovora preda stvar, nego je silom ulo u posed. - Da li sud moe da donese presudu u kojoj de redi: Usvaja se delimino tubeni zahtev u odnosu na lice B, pa se utvruje da je po osnovu odraja A postao suvlasnik . idealnog dela, pri emu je lice B izgubilo to. A, odbija se zahtev prema licu C zato to dravina prema njemu nije ispunjavala uslove za odraj. Jel' moguda takva odluka? - Moguda je! I onda lice A i C postaju suvlasnici na istoj zemljinoj parceli. Dakle, nemojte misliti da apsolutna prava kao to je pravo svojine uvek... vedi broj lica i na tuilakoj i na tuenikoj strani... sve zavisi od tubenog zahteva, i zavisi od prirode stvari. Ovde vam je prvi tubeni zahtev bio kondemnatorni traila se osuda, a ovde je deklarativni trai se utvrenje, i sve to ima znaaja za ureivanje odnosa. Ima sluajeva i kada zakon izriito kae da se prema obema strankama mora doneti presuda iste sadrine, prema tim suparniarima.

PRIMER: ako javni tuilac tui za ponitaj braka iz razloga apsolutne nitavosti, onda se brak ponitava prema oba brana druga. Kada javni tuilac tui iz razloga apsolutne nitavosti, kao tueni se javljaju brani drugovi i oni su jedinstveni suparniari uvek. - Da li solidarni dunici moraju biti jedinstveni suparniari? - Imate ugovor, A je poverilac, B, C i D su solidarni dunici. Vi znate da solidarnost znai da je poverilac ovladen da od bilo kog od solidarnih dunika trai izvrenje obaveze u celosti, ako pravo izbora pripada njemu (a obino mu pripada), a onda, solidarni dunici meusobno imaju pravo na razne regresne zahteve. Da li su solidarni dunici uvek jedinstveni suparniari? - Ne moraju biti! Oni najede jesu, oni po pravilu, to jesu, ali mi znamo da solidarna odgovornost moe biti modifikovana. Recimo, moe biti modifikovana u formi roka, na primer. B bezuslovno odgovara. C moe da odgovara ako nijedan drugi ne isplati do odreenog datuma. D odgovara samo ako nastupi uslov predvien ugovorom. Dakle, ako imaju razliite modifikacije njihove odgovornosti onda su obini suparniari. Ako imaju potpuno identian osnov odgovornosti onda su jedinstveni suparniari. Dakle, sud mora da obavee sve da vrate odreeni dug. Dakle, jedinstveno suparniarstvo postoji onda kada po pravnoj normi, ili po, prirodi odnosa koji postoje izmeu suparniara sud mora da donese odluku iste sadrine prema svima. A obrnuto, obino suparniarstvo postoji onda kada sud takvu obavezu nema. - Postavlja se pitanje kakav je znaaj ove podele? - Procesno-pravni znaaj ove podele sastoji se u tome to za jedinstvene suparniare vai fikcija da su svi oni jedna parnina stranka. Kad su u pitanju obini ili prosti suparniari, takve fikcije nema. - Meutim, ta stvara strahovito velike probleme? - Npr. imate tri suparniara na tuenoj strani, morate ih smatrati jednom parninom strankom, a oni se ponaaju kao deca u obdanitu. Dakle, jedan, ovaj B bude fini, napie odgovor na tubu, ospori tubeni zahtev. D duti, i ne radi nita. C uzme pa prizna tubeni zahtev. A morate ih smatrati jednom parninom strankom. ta dete uraditi? - Zakon vam ne daje odgovor na to pitanje. Ali, odgovor na to pitanje je sadran u nekim drugim zakonodavstvima na koje se na zakon ugleda, kao to je Austrijsko pravo, i sudska praksa je, naravno, dola do tog reenja. - Smatrade se, dakle, u ovom primeru da je izvrena koja radnja? ta je najpovoljnije za tuene? - Osporavanje tubenog zahteva. Uzede se da su oni svi zajedno izvrili onu readnju koju je izvrilo lice B. - Meutim, ima situacija kad uopte ne moete da utvrdite koja je radnja najpovoljnija. To su sluajevi nekog deliminog osporavanja tubenog zahteva, pa svako ospori neki drugi deo, a ostane neosporen, opet, razliiti deo, ta dete onda kao sudija uiniti? - Onda dete zatraiti da postave zajednikog punomodnika, u odreenom roku, a ako oni to ne uine, onda morate ponovo traiti od njih da se izjasne, bilo na roitu, bilo pismeno, u nadi da de to ovog puta biti drugaije. - Onaj princip koji je ovde takoe bitan, jeste da radnje aktivnih suparniara vezuju pasivne suparniare, i smatra se da su i pasivni preduzeli neku radnju, izuzev u kom sluaju? - Ako je radnja delatnih suparniara manje povoljna od dutanja! - A koja bi radnja, u ovom primeru bila manje povoljna? - Priznanje tubenog zahteva bi bilo manje povoljno nego obino dutanje. Isto tako, ako imate na tuilakoj strani. Tueni je D. A ostaje pri tubi, B bi da je povue, a C bi da se odrekne od tubenog zahteva. Onda je najpovoljnija radnja, obzirom da je ovo tuilaka strana da se ostane pri tubi, radnja lica A. Dakle, da li je radnja povoljna ili nije, i koja je radnja povoljnija a koja manje povoljna, ceni se prema tome na kojoj strani postoji suparniarstvo. Da li postoji na tuilakoj (aktivnoj strani) strani ili na tuenikoj (pasivnoj) strani. 2) Prema kriterijumu na kojoj strani postoji suparniarstvo a) aktivno; b) pasivno i c) obostrano suparniarstvo

Aktivno suparniarstvo je ono gde postoji samo na tuilakoj strani; pasivno samo na tuenikoj; obostrano na obe strane. Ova podela nema samostalnu vrednost. Ona ima samo znaaja za ocenu povoljnosti, odn. nepovoljnosti radnje kad je u pitanju jedinstveno suparniarstvo. Posebni sluajevi suparniarstava 1) Suparniarstvo sa eventualno tuenim; 2) Tuba protiv glavnog dunika i jemca; 3) Suparniarstvo po tubi glavnog umeaa Za ova tri sluaja je zajedniko da su to sluajevi izriito ureeni zakonom, pa se mogu nazivati i zakonsko suparniarstvo. Jer, oni strogo uzev, ne mogu se lako klasifikovati ni pod jednu od napred navedenih klasifikacija na materijalno i formalno, prosto i jedinstveno, aktivno, pasivno i obostrano, i upravo zato moraju da budu zakonom posebno ureeni. 1) Suparniarstvo sa eventualno tuenim - ta bi bilo suparniarstvo sa eventualno tuenim? Kakva je to vrsta suparniarstva? - Ako imamo eventualno (uslovno) tuenog, moramo imati i glavnog tuenog. Dakle, suparniarstvo sa eventualno tuenim postoji onda kada tuilac trai da se tubeni zahtev usvoji prema glavnom tuenom, a u tubi stavi uslov koji se sastoji u slededem: Ako sud odbije...(i to pravosnano) tubeni zahtev prema glavnom tuenom, tek onda moe raspravljati taj zahtev ili neki drugi zahtev prema eventualno ili uslovno tuenom. Suparniarstvo sa eventualno tuenim postoji onda kada tuilac trai da se tubeni zahtev usvoji prema prvom tuenom (koga zakon zove - glavni tueni), a u tubi stavi uslov da ako se ne usvoji tubeni zahtev prema glavnom tuenom, onda predlae da se taj isti ili neki drugi tubeni zahtev usvoji prema eventualno tuenom. PRIMER: Radi se o injeninom stanju koje upuduje na sticanje od nevlasnika, a desilo se sledede: Ukradena je u nekom selu jedna krava, pa je onda za tu kravu falsifikovan stoni papir, i lice koje je ukralo kravu je tu kravu prodalo na stonoj pijaci nekom tredem licu. Dakle, lice A uzme pa proda kravu licu B. Vi znate da su uslovi za sticanje od nevlasnika da se radi o pokretnoj stvari, da je stvar pribavljena na mestu gde se takve stvari obino kupuju i prodaju, da je sticanje teretno, i da je sticalac savestan, tj. da ne zna i da nije mogao znati da prodavac nije vlasnik. To je bilo injenino stanje. Ali, bududi da raniji vlasnik od koga je krava bila ukradena, lice C, koje je u podnelo tubu kao tuilac, nije bio siguran da li je ovaj B savestan. Jer, ako je savestan i on ga tui, tui lice B reivindikacionom tubom, ta de biti? Sud de odbiti tubeni zahtev zato to je B stekao. Onda je odluio da tui i A kao lopova, i to za naknadu tete. Dakle, on je podneo reivindikacionu tubu kao tuilac, u kojoj je glavni tueni bio B, i u tubi kae: Ako sud nae da je B punovano stekao pravo, onda kao eventualno tuenog oznaava lice A, prema njemu naravno, tuba ne moe biti reivindikaciona, nego trai naknadu tete i to naknadu stvarne tete onoliko koliko vredi krava + izmaklu dobit, jer je bilo proteklo dovoljno vremena pa je on traio izmaklu dobit za tele koje je krava dobila u meuvremenu, kao i za mleko koje krava u tom meuvremenu da. To je bilo injenino stanje. Okolnosti su bile takve, videlo se da je ovaj B vrlo sumnjiv u pogledu savesnosti, jer je bio komija licu kome je krava ukradena. Vedina nas je ispravno reila taj zadatak, jer je odbila glavni zahtev, prema glavnom tuenom, i usvojila eventualni. Dakle, vidite, tu postoji eventualno suparniarstvo, u sutini do jednog momenta suparniarstva i nema. Jer, sud prvo raspravlja zahtev prema glavnom tuenom, i tek kada se pokae da je zahtev prema glavnom tuenom neosnovan, on krede na raspravljanje istog zahteva prema eventualno tuenom. U oba sluaja sud raspravlja samo sa jednim tuenim. I zato se ovaj zove eventualni ili uslovni, a ipak je to suparniarstvo zato to su istom tubom oni oznaeni kao tueni. - I kakav je interes tuioca da podnese jednu ovakvu tubu? Zato bi tuilac podnosio tubu sa eventualno tuenim? - Prvo, zato to bi postigao u okviru iste parnice reavanje jednog odnosa. Da je podneo tubu samo protiv lica B, pa sud nae da je zahtev neosnovan jer je B stekao. Onda tui lopova, a lopov se brani pa kae Ovaj nije stekao, onda sud nije vezan presudom koja je donesena izmeu A i B, jer je to presuda izmeu A i B, a raspravlja sada tubu izmeu A i C. Sud takvom presudom nije vezan, tako da C (tuilac) moe da ostane kratkih rukava po obe tube. I po reivindikacionoj tubi, i po tubi za

naknadu tete. U tome je, znai njegov interes, da u okviru istog postupka, pred istim sudskim vedem, raspravi i jedan i drugi zahtev. A drugi njegov interes podnoenjem tube prekida se zastarelost oba zahteva. I prema glavnom i prema eventualno tuenom. I zbog toga, te situacije teraju tuioca da podnese tubu sa eventualno spojenim suparniarima i sa eventualno spojenim zahtevima. Mogude je jedan isti zahtev istadi i prema glavnom i prema eventualno tuenom, ali se mnogo ede u ivotu deava upravo ova kombinacija da se prema glavnom tuenom istakne jedan zahtev, a prema eventualno tuenom drugi zahtev, ali oba ta zahteva su zasnovana na vrlo slinom injeninom osnovu ili na jednom istom ivotnom dogaaju koji je doveo do spora. 2) Suparniarstvo glavnog dunika i jemca ZPP izrino kae da glavni dunik i jemac mogu biti tueni istom tubom, ako to nije u suprotnosti sa ugovorom o jemstvu. Da nema ovakve odredbe, oni ne bi mogli biti tueni istom tubom ako bi razliiti sudovi bili za njih nadleni. Jer, suparniarstvo izmeu glavnog dunika i jemca nije materijalno, nego je po pravilu formalno. A formalno suparniarstvo da bi se zasnovalo, ne samo da prava i obaveze suparniara moraju proizilaziti iz slinog injeninog i pravnog osnova, nego isti sud mora biti stvarno i mesno nadlean. Bududi da je suparniarstvo izmeu glavnog dunika i jemca obino formalno, a materijalno samo kada je u pitanju jemac-platac, onda, da nema ove odredbe ne bi mogli zajedno da budu tueni glavni dunik i jemac, a vrlo je korisno da budu zajedno tueni i da o njihovim pravima bude odlueno u okviru iste parnice. Naravno, mesna i stvarna nadlenost se odreuju prema glavnom duniku. 3) Suparniarstvo po tubi glavnog umeaa Prvo to treba da se zna je da glavni umea uopte nije umea, dakle nije trede lice, iako se tako zove, nego je on tuilac! PRIMER: Lice A je zakupac, lice B je podzakupac. I sada zakupac trai od podzakupca da se iseli, ovaj nede, i onda zakupac mora silom da ga istera i mora da ga tui. I podnosi tubu, traedi da sud obavee podzakupca da se sa svim licima i stvarima iseli. I oni se tako parnie, parnie, parnie... i onda doe umar i sve ih otera. umar je ovde glavni umea, on je vlasnik i sada on podnesi tubu traedi da se obojica iste iz njegove poslovne prostorije, stana... I dosadanji tuilac i tueni postaju suparniari na tuenoj strani. I sud mora zastati sa ovom prvom parnicom koja je tekla izmeu zakupca i podzakupca, dok ne okona parnicu po tubi glavnog umeaa. - Ako on usvoji tubeni zahtev glavnog umeaa, ta de biti sa ovom parnicom? ta se deava sa ovom parnicom? - Pa odbide tubeni zahtev, jer je vezan presudom koja je donesena po tubi glavnog umeaa. - A, ako se odbije zahtev glavnog umeaa? - Onda de suditi, onda vie nije vezan presudom. Onda moe da usvoji tubeni zahtev zakupca prema podzakupcu, a moe i da ga odbije. Dakle, po tubi glavnog umeaa nastaje uvek suparniarstvo na tuenoj strani. To suparniarstvo nije jedinstveno. Jeste ako se usvoji tubeni zahtev glavnog umeaa, onda se prema ovom odbija tubeni zahtev, ali ako se odbije zahtev glavnog umeaa, onda to suparniarstvo moe biti ili prosto ili jedinstveno, zavisno od toga kakav je odnos izmeu stranaka i tada sud nije vezan tom presudom. Nuno suparniarstvo Nuno suparniarstvo je ono od kojeg zavisi stvarna legitimacija stranaka. Dakle, nuni suparniari tek zajedno, ako su svi tuioci ili svi tueni, ine tueniku ili tuilaku stranu stvarno legitimisanom. Ako ne tue svi koji moraju po materijalno-pravnom odnosu, ili ako tuba ne obuhvati sve koji moraju biti obuhvadeni po materijalno-pravnoj normi, onda se rauna da nema legitimacije stranaka i sud de, ako nema stvarne legitimacije, odbiti tubeni zahtev. Meutim, ima zakona kod nas koji idu i dalje od toga, i predviaju situacije u kojima nuno suparniarstvo nije neophodno samo za stvarnu, nego i za procesnu legitimaciju. Takve sluajeve predvia Porodini zakon kad se radi o tubama radi utvrivanja ili osporavanja oinstva i materinstva. Tada tubom na bilo kojoj strani, tuilakoj ili tuenikoj moraju biti obuhvadeni svi uesnici tog materijalnopravnog

odnosa a to su dete i oba prirodna roditelja, ili lica za koja se tvrdi da su prirodni roditelji. Jer, zakon kae da ako ne budu obuhvadeni svi sud de odbaciti tubu kao nedoputenu. Dakle, nuno suparniarstvo, po redovnom toku stvari dovodi do stvarne legitimacije stranaka. Njegov izostanak dovodi do izostanka stvarne legitimacije, a posledica nedostatka stvarne legitimacije je odbijanje tubenog zahteva. U porodinom odnosima, meutim, pitanje je jo vrde postavljeno nuno suparniarstvo je bitno ne samo za stvarnu, nego je bitno i za procesnu legitimaciju, i izostanak nunog suparniarstva povlai za sobom odbacivanje tube kao nedoputene. To je dobro reenje, jer, znate, da bi ste odbili tubeni zahtev vi morate zakazati roite, a ovako pitanje de se tretirati kao procesno a ne kao materijalno-pravno, pa dete vratiti tubu tuiocima na dopunu, recimo, da mora da tubom obuhvati jo nekog. Ako on vrati tubu nedopunjenu odbacujete je. Ako je vrati dopunjenu nastavljate raspravu. Stvar je mnogo jednostavnija nego kada se nuno suparniarstvo tretira kao materijalno-pravno pitanje, gde vi morate i roite da zakazujete tek forme radi, jer bez odrane glavne rasprave ne moete meritorno odluiti, ne moete odbiti