Вы находитесь на странице: 1из 18

1.

POJAM I PREDMET KRIMINALISTIKE TEHNIKE Kriminalistika tehnika je oblast kriminalistike koja se bavi nauno -tehnikim aspektima pronalaenja, obrade i tumaenja (vetaenja) materijalnih tragova kao i tehnikom registracije i identifikacije lica i stvari sa ciljem spreavanja kriminaliteta, rasvetljavanja dogaaja, otkrivanja krivinih dela i uinioca kao i obezbeenja dokaza. Kriminalistika tehnika (umenost, vetina) je deo k riminalistike koja izuava, razvija i primenjuje najpodesnije metode iz oblasti prirodnih i tehnikih nauka u cilju pronalaenja, obezbeivanja, fiksiranja i tumaenja kriminalistiki i krivinoprocesno relevantnih tragova i predmeta krivinog dela, razjanjavanja bitnih okolnosti vanih za rasvetljenje krivinog dela, registraciju i identifikaciju unioca i drugih lica i stvari. Ona takoe razvija i primenjuje tehnike metode i sredstva spreavanja krivinih dela. Predmet tehnike se sastoji iz tri grupe poslova, i to su: 1. pronalaenje mogunosti za primenu naunih metoda i njihovo prilagoavanje reavanju problema vezanih za tragove i predmete krivinih dela. 2. primena naunih metoda za registraciju i identifikaciju lica, leeva, ivotinja i stvari 3. korienje nauno tehnikih metoda za otkrivanje fiksiranje i tumaenje materijalnih dokaza kao i spreavanje vrenja krivinih dela 2..ISTORIJSKI RAZVOJ KRIMINALISTIKE TEHNIKE Kriminalistika predstavlja mladu nauku koja se pojavljuje 1898. god a prvi ju je nagovestio austrijski kriminalist Gros. U njoj se izdvajaju 4 faze: 1. etika faza - sve je preputeno sluaju kao to su zaseda, hapenja i sl. Samo zaticanje na mestu dogaaja je oznaavalo to lice krivim 2. religijska ili mistina faza - uinilac krivinog dela se preputa "Boijem sudu". Odreivanje krivice se obavljalo podvrgavanjem istog da npr. hvata uareni predmet pa se konstatuje da li se isti opekao ili ne. U sluaju da se opekao smatra n je krivim i obrnuto. 3. zakonska faza - gde se strogo primenjuje tada vaei propisi. Glavni dokaz je priznanje osumnjienog. U toj fazi kriminalistika tehnika imala je zadatak pripremanja zaseda, pa pripremanje sredstava ili izmiljanju sprava za muenje i njihovu primenu. Tz v. Inkvizicija 4. faza slobodnog sudijskog uverenja - sud nije vezan posebnim formalnim pravilima ve slobodno ocenjuje svako lice pojedinano. Izjednaeni su materijalni i lini dokazi. 3.PODELA KRIMINALISTIKE TEHNIKE Najadekvatnija podela jeste: 1.kriminalistika fotografija ( opti i posebni deo) Opti je vezan za klasinu fotografiju i za hemijsku obradu. Posebni deo obuhvata kriminalistiko tehniki aspekt fotografije u koju spadaju: uviajna, istrana, registraciona fotogra fija i sl. 2.registraciona i identifikaciona tehnika obuhvata postupak beleenja podataka kojima se trajno zadravaju podaci o nekom licu,leu ili stvari. Identifikacija podrazumeva utvrivanje posebnih obeleja. Registraciona tehnika je grana tehnike koja se bavi pronalaenjem, usavravanjem i primenom najpodesnijih nauno -tehnikih metoda za registraciju lica, stvari i dogaaja u ci lju identifikacije lica, stvari i rasvetljavanja dogaaja. Registraciona tehnika ima dva osnovna dela: kriminalistiku identifikaciju i kriminalistiku registraciju, pri emu je registracija sredstvo za ostvarenje identifikacije. 3.operativna tehnika je ve zana za kriminoloko tehniku obradu lica mesta odnosno uviaja. Operativna tehnika je grana krim.tehnike koja se bavi pronalaenjem, usavravanjem i primenom najpodesnijih nauno tehnikih metoda, postupaka i sredstava, koji se primenjuju u operativno-taktikom postupanju, sa ciljem da se omogui to uspenije pribavljanje materijalnih dokaza i tako doprinesu otkrivanju i rasvetljavanju krivinih dela. 4.istrana tehnika predstavlja ispitivanje m aterijalnih tragova radi pripreme za vetaenje. U zavisnosti gde se ispitivanje obavlja moe biti laboratorijsko i terensko. 5.trasologija je nauka o tragovima. Obuhvata i obradu svih vrsta materijalnih tragova u vezi sa dogaajem koji se obrauje. 6.kriminalistiko tehnika vetaenja predstavljaju primenu naunih metoda za ispitivanje i identifikaciju materijalnih tragova koji su od interesa za dogaaj 4.METODE KRIMINALISTIKE TEHNIKE Metode kriminalistike tehnike, najveim delom, potiu iz prirodnih i tehnikih nauka i prilagoene su specifinim zahtevima kriminalistike. Meutim, njihovo preuzimanje se ne vri mehaniki, nego tek poto budu temeljno prouene, usavrene i modifikovan e, tako da praktino prestaju da budu deo nauke u kojoj su prvobitno razvijene. Postoji podela na: 1. OPTE (spada dijalektiki metod koji tretira stalno kretanje i promene u procesu odravanja predmeta i pojava) 2. POSEBNE ( posmatrnje, opisivanje, merenje, uporeivanje tragova i pronaenih uzoraka, eksperiment) - Posmatranje predstavlja vizuelno uoavanje predmeta i tragova. To je f aza " sa rukama u depovima" - Opisivanje zahteva verno uoavanje predmeta i tragova i njihov meusobni odnos. - Merenje predstavlja beleenje rastojanja i predmeta. - Eksperiment je vetaenje (vatrenog oruja i sl.) 3. SPECIJALNE - kriminalistiki metod ( fotografski, balistiki i metodi vetaenja rukopisa i potpisa) - matematiki metod - metod formalizacije - metod modeliranja - fiziki i hemijski metod - bioloki metod Bez obzira koji se metod koristi, on mora biti nauno osnovan, kako bi se rezultati istraivanja mogli koristiti za dobijanje materijalnih dokaza 5.POJAM KRIMINALISTIKO-TEHNIKE REGISTRACIJE Kriminalisticka registracija podrazumeva sistematsko prikupljanje i sredjivanje podataka koji se odnose na odreena lica, nepoznate leeve i stvari, radi mogunosti njihove identifikacije ukoliko se ustanovi ili pretpostavi njihova povezanost sa kriv. delima i nesrenim sluajevima a sve sa ciljem prevencije ili rasvetljavanja kriv.dela i katastrofa. 6.KRIMINALISTIKA REGISTRACIJA KROZ ISTORIJU U razvoju metoda registracije i identifikacije postoji nekoliko faza: Registacija i identifikacija sakaenjem Ovaj metod sadri obeleja surovog kanjavanja odreene klase zloinaca to je zavisilo od vrste kriv.dela. Tako je lopovu odsecana ruka, nekim a jezik, nos i sl. Ova metoda je imala dosta nedostataka: 1. nije davala dobre rezultate identifikacije jer se deavali sluajevi sakaena k ao posledice nesrenog sluaja, pa su se ta lica izjednaavala sa izvriocima kriv.dela. 2. takva lica su postajala inval idi i potencijalni kriminalci Ova metoda primenjivana je u Srbiji za vreme Duanovog zakonika. Registracija i identifikacija igosanjem Ovaj nain potie jo i z starog veka ali je dugo zadran u upotrebi. U Kini se zadrao sve do 1905 godine a u Rusiji 1863. U Rimu je lopovima vrelim gvoem utiskivano slovo f na pleima kao znak da su izvrili krau. U Engleskoj dlan, u Kini lice, a u Rusiji elo. Ovaj nain se ponovo javlja u upotrebu tokom drugog svetskog rata, kada su nemci registrovali robijae tetoviranjem, tako to su im na nadlaktici utiskivali broj i oznaku. Ova metoda je veoma nehumana jer za ivota obeleava osobu a ne prua joj mogunost rehabilitacije. Parada identifikacije Ona se sastoji u dobrom pamenju iskusnih policijskih slubenika. Uveo ju je u upotrebu jedan francuski slubenik koji je imao izvanredno pamenje. On

je obilazei zatvore postrojavao zatvorenike i posmatrao ih zahtevajui od straara da nabroje njihove osobine. On je pamtio u glavi njihove likove to mu je omoguavalo da ih identifikuje ako ponovo budu uhapeni. Kasnije, zbog velikog broja kriminalaca taj slubenik ( Vidokeli) poeo je da sainjava beleke to predstavlja zaetak modernog registrovanja na osnovu linog opisa. Ova metoda se koristi i danas kada je prilikom suoavanja potrebno da svedok prepozna osumnjienog. Antropoloka identifikacija Je metod bertionae. Ovaj metod se bazira na odreenim naunim osnovama. U praksi ovu metodu je uveo Alfons Bertion. Metoda se zasniva na merenjima odreenih delova kostura. Naune postave ove metode bile su: - kostur oveka od 20 godine pa na dalje je nepromenljiv - odnos dimenzija pojedinih kostiju kod svakog oveka je potpuno individualan jer ne postoje dva oveka u svetu kod kojih je kostur istih dimen zija. To se odnosilo na osobe starije od 20 godina. Ova metoda je uvedena u Francuskoj 1883. god a bila je prihvaena svuda u svetu. Pojavom daktiloskopije ova metoda prestaje da se koristi. 7.METODE KRIMINALISTIKE REGISTRACIJE Kriminalisticka registracija omogucava prikupljanje podataka od znacaja za utvrdjivanje identiteta lica, stvri i dogadjaja u cilju razjasnjenja krivicnog dela. Najcesce metode su: -licni opis obuhvata pol, starost, visinu, razvijenost, oblik lica,cello, nos,usi,zube i osobene znake. -registraciona fotografija (sinjaleticka) podrazumeva tri poze: anfas, desni profil i levi poluprofil daktiloskopija 8. PAPILAROSKOPIJA (ISTORIJSKI RAZVOJ, POJAM I PODELA) Razvoj identifikacije na osnovu crteza papilarnih linija vezan je za period sredine I kraja XIX veka I radove engleskih istrazivaca. Najzasluzniji za razvoj papilarnih linija imali su Vilijam Hersel, Galton I Edvard Henri.Podstaknut njihovim saznanjem Ivan Vucetic je usavrsio sistem identifikacije pomocu palpiranih linija. On je svoju prvu identifikaciju na osnovu palpiranih linija izvrsio 1892, a na osnovu postignutih rezultata od 1894 njegova metoda je priznata I pocela da se koristi u zemljama Juzne Amerike, zatim I u Evropi. Pod papilarskopijom se podrazumeva sveukupnost kriminalistickih metoda registracije I identifikacije osoba na osnovu crteza papilarnih linija, bez obzira na kom delu tela se nalaze. Papilaroskopija se deli na tri osnovne grupe: 1.Daktiloskopija -metoda proucavanja crteza papilarnih linija prstiju 2.Hejroskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih linija dlanova 3.Pedoskopija-metoda proucavanja crteza papilarnih linija tabana 9. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PAPILARNIH LINIJA Osobine crtea papilarnih linija su: 1.nepromenljivost koja znai da papilarne linije koje se formiraju u utrobi majk e nakon 3 meseca zaetka ostaju nepromenjene kroz itav ivot, a nakon smrti sve do raspadanja koe. U sluaju povreivanja a nakon reg eneracije papilarne linije dobijaju prvobitan oblik 2.individualnost papilarnih linija na prstima, dlanu i tabanima poseduju svoje individualne i neponovljive karakteristike. Nema na svetu dve osobe koje poseduju identine crtee papilarnih linija, pa ni kod jednojajani h blizanaca. Ova karakteristika omoguava bezuslovno tanu identifikaciju lica kao i otkrivanje unilaca krivinih dela. 3.grupisanje koje se ogleda u relativno malom broju grupisanih papilarnih linija i omoguava brzu identifikaciju lica jer se neki oblici papilarnih linija ponavljaju kod veeg broja ljudi 4.prenosivost- preslikavanje crtea papilarnih linija i mogunost najpogodnije krim.identifikacije lica. Tu prenosivost omoguava povrisnki sloj koe na kome se nalaze pore kroz koje se lui znoj i stvara vlanost koja omoguava preslikavanje p apilarnih linija na povrinu predmeta koji se dodiruju. 10 DAKTILOSKOPIJA Daktiloskopijom se vrsi registracija I identifikacija lica I leseva na osnovu crteza papilarnih linija na prstima. Daktiloskopija se deli na: 1.optu daktiloskopiju i 2.monodaktiloskopiju Dekadaktiloskopija se sastoji od uzimanja otisaka svih prstiju leve i desne ruke. Ona se moe upotrebiti samo u sluaju kada se kod osobe koju treba identifikovati mogu uzeti otisci svih 10 prstiju. Monodaktilos kopija predstavlja zbirku za identifikaciju na osnovu pojedinanih tragova papilarnih linija. Ova zbirka se sastoji iz dva dela i to: 1. zbirka pojedinanih otisaka prstiju od poznatih lica 2. zbirka pojedinanih tragova papilarnih linija prstiju nepoznatih lica iji su tragovi naeni i fiksirani na licu mesta nekog dogaaja. Kod oba naina uzimanj a otisaka prstiju tehnika rada je ista 11.POSTUPAK DAKTILOSKOPIRANJA LICA I LEEVA Postupak daktiloskopije se mora izvrsiti po tacno odredjenim pravilima I uz primenu odredjenog pribra. Sam postupak se sastoji od nekoliko faza: -pripremanje lica za daktiloskopiju -izbora I pripreme pribora za daktiloskopiju i - daktiloskporanje lica Postupak: Od mesta gde se vri daktiloskopiranje zavisi koja e se tehnika tada primeniti. Kada su uslovi pogodni sto za daktiloskopiranje se podeava tako da je visina na kojoj lei fi jednaka visini od poda do lica koje se daktiloskopira. Lice koje obavlja daktiloskopiranje postavlja daktiloskopirano lice sa svoje desne strane, uzima palac desne ruke lica i boji prst koji se jednom ivicom prisloni na plou sa bojom i pritiskom valjka ka drugoj ivici. Tako se obojeni prst prenosi na fi. Daktiloskopiranje se vri od palca desne ruke redom do malog prsta, a zatim od palca leve ruke do malog prsta. Kada se daktiloskopiranje zavri boja sa prstiju se skida benzinom ili organskim rastvaraem 12.OPTA DAKTILOSKOPIJA Opsta daktiloskpija se bavi uzimanjem I klasifikacijom otisaka svih deset prstiju od odredjenih kategorija lica I neidentifikovanih leseva u cilju utvrdjivanja identiteta. Registrovanje po ovom sistemu regulisano je Pr avilnikom o kriv.tehnikoj registraciji i identifikaciji lica i leeva koju donosi MUP RS. Tim pravilnikom regulisano je koja se lica smeju i moraju registrovati za optu daktiloskop sku zbirku i koje vrste fieva i obrazaca popunjavaju. Ovom nainu registrovanja podleu: -lica koja se nalaze u pritvoru, na izdravanju kazne u domovima i zatvorima kao i domovima za maloletna i mlaa punoletna lica -maloletni uinioci krivinih dela u vaspitno popravnim domovima za maloletnike -lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvrila neka od kriv.dela za koja se goni po slubenoj dunosti -lica privedena u Mup zbog nepoznatog identiteta ili sumnje u istinitost datih podataka o identitetu -lica koja zbog svojih fizikih i psihikih nedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu. 13.DAKTILOSKOPSKI FI

Daktiloskopski karton je veliine 18,5 h 13 cm. Prva strana sadri osnovne podatke lica kao i podatke svih 10 prstiju pojedinano a takoe i daktiloskopsku formulu. Druga strana sadri podatke o vremenu daktiloskopiranja, mesto i osnov identifikacije lica koja su obavila radnje kao i mesto za eventualno ponavljanje uzimanja prethodno loe uzetih otisaka. 14.KONTROLNIK Kontrolni karton je veliine 18,5 h 13 cm a ima zadatak kontrole utvrenog identiteta. Prva strana sadri opte podatke, otisak desnog kaiprsta, daktiloskopsku formu kao i potpise lica koje je daktiloskopirano i lica koja se obavljala radnju. Druga strana sadri fotografiju, lini opis, otiske ostala 4 prsta obe ruke (bez palca). 15.OBRAZAC AZBUNOG INDEKSA Obrazac azbunog indeksa je veliine 14 h 10,5 cm. Ovaj obrazac omoguava brzu kontrolu svih registrovanih lica na osnovu prezimena i imena. Prva strana sadri ime i prezime kao i ostale podatke lica, mesto za kontrolni otisak a to je otisak kaiprsta desne ruke. U sluaju da lice nema kaiprst uzima se otisak palca desne ruke i tako redom. 16.DAKTILOSKOPSKA KLASIFIKACIJA OTISAKA PAPILARNIH LINIJA Ova klasifikacija se sastoji iz dva dela i to: 1. osnovna dekadaktiloskopska klasifikacija 2. potklasifikacija Osnovna dekadaktiloskopka klasifikacija ima dve karakteristike: 1. crtei papilarnih linija pokazuju razliitost jedino u centralnom delu dok su periferni delovi u vidu blago zakrivljenih linija. 2. svi crtei bez obzira na raznovrsn ost oblika mogu se svrstati u tri osnovne grupe. - linije u obliku lukova - linije u obliku petlji - linije u obliku krugova Papilarne linije u obliku lukova polaze sa jedne strane i pruaju se preko jagodice do druge strane prsta, s tim to su linije izvijene prema vrhu prsta i podseaju na luk. Papilarne linije u vidu petlji poinju na jednoj strani crtea nastavljaju se prema centru gde ine zaokret i vraaju se prema mestu odakle su krenule. Na mesto zaokre ta linije imaju dve vrste petlji i to leve i desne. Kod levih petlji otvor petlje je okrenut prema levoj strani. Desne petlje su suprotne levim i kod njih je otvor petlje na desnoj strani. Papilarne linije u vidu kruga u centru imaju krug ili neki slian oblik a papilarne linije lev e i desne zone iz gornjeg i donjeg dela jagodice prstiju se dodiruju stvarajui levu i desnu deltu. U sluajevima kada su crtei papilarnih linij a znatno oteeni oni se ne mogu klasifikovati ali takvi otisci sadre dosta karakteristika na osnovu kojih se moe izvriti identi fikacija 17.VUETIEV SISTEM DAKTILOSKOPSKE KLASIFIKACIJE Vucetic je otiske prstiju u osnovnoj klasifikaciji podelio u 4 glavne i 3 pomocne grupe Crtei papilarnih linija imaju odree ne oznake i to: 1 - oznaava lukove 2 - leve petlje 3 - desne petlje 4 - krugovi h - oteeni crtei pap.linija h1 - sloeni crtei pap.linija o amputiran prst Podgrupe pri potklasifikaciji petljanih uzoraka su: od 2 - 6 je oznaka 1 od 7 - 10 je oznaka 2 od 11-14 je oznaka 3 vie od 15 je oznaka 4 Kod krunih otisaka koristi se metod praenja pap.linija. Postoje dva sluaja: 1. kada je desna delta iznad leve delte, povlai se simetrala iz desne delte. Ako je broj petlji vei od oznaka je 5, a ako je do 3 oznaka je 6. 2. kada je desna delta ispod leve, povlai se horizontala iz desne delte. Ako je broj petlji manji od 3 oznaka je 6, a ako je vei od 3 oznaka je 7. 18.DAKTILOSKOPSKA FORMULA Ivan Vueti je formirao daktiloskopsku formulu u vidu razlomka. Brojilac sadri navedene oznake pap.linija za desnu ruku a u imeniocu se upisuju oznake crtea pap.linija leve ruke. Beleenje redosleda je od palca do malog prsta. U cilju lakeg pretraivanja pore d osnovne klasifikacije uvedena je i pomona klasifikacija ili potklasifikacija. Pomenuemo sledee potklasifikacije: 1. dekada ktiloskopska potklasifikacija 2. potklasifikacija po sistemu brojanja pap.linija 3. potklasifikacija po sistemu praenja pap.linija Dekada ktiloskopskoj potklasifikaciji podleu crtei pap.linija u vidu petlji i krugova, jer su luni crtei pap.linija veoma re tki. Potklasifikacija ne obuhvata palac i mali prst ve samo 3 prsta obe ruke. Kod potklasifikacije glavna uloga pripada kvantitativnim karakteristikama crtea kao i meusobnom poloaju pap.linija. Potklasifikacija po sistemu brojanja pap.linija se primenjuje na 3 srednja prsta i mali prst desne ruke ako su crtei pap.linija u vidu petlji. Potklasifikacija po sistemu praenja obuhvata samo krune otiske koji imaju 2 delte koje nastaju na mestima ravanja pap.linija. Ova metoda zahteva praenje donjeg kraka leve delte u odnosu na donji krak desne delte. Kada su papilarne linija u obliku petlji koristi se metod brojanja. 19.ULAGANJE DEKADAKTILOSKOPSKIH FIEVA Kada se izvrsi klasifikacija otisaka papilarnih linija prstiju pristupa se ulaganju fisea u dekadaktiloskopsku zbirku na taj nacin st se slazu prema velicini broja osnovne i podklasifikacione grupe. Fisei se ulazu u specijalne ormare a na fiokama je naznacen prvi i poslednji broj fieva koji se vode u njoj. Opsta daktiloskopska zbirka se koristi za: identifikaciju uopste, ident.nepoznatih leseva, ident.lica koja zbog fizickih i psihickih nedostataka nisu u stanju da daju podatke o svom identitetu, u okolnostima za ident.NN izvrsilaca kriv.dela na osnovu tragova otisaka prstiju nadjenih na mestu izvrsenje kriv.dela. 20.ISTRANA DAKTILOSKOPIJA - MONODAKTILOSKOPIJA To je grana daktiloskopije koja se bavi registracijom poznatih i nepoznatih a identifikovanih nepoznatih uinilaca krivinih dela na osnovu pojedinanih tragova papilarnih linija prstiju koje su uinioci ostavili na licu mesta dogaaja. Kako je identifikacija lica pomou dekadaktiloskopske zbirke veoma oteana, formirana je zbirka gde se nalaze otisci samo po jednog prsta i nazvana monodaktilos kopska. Monodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dva dela i to: 1. zbirke uzetih otisaka prstiju poznatih lica 2. zbirke tragova papilarnih linija prstiju naenih na licu mesta koja potiu od nepoznatih uinioca. Tehnika uzimanja otisaka prstiju u monodaktiloskopiji ista je kao i kod daktiloskopiranja u dekadaktiloskopiji uz korienje identinog pribora. Monodaktiloskopska registracija obuhvata punoletna i maloletna lica za koja postoje osnovane sumnje da su izvrili neka od sledeih krivinih dela: kraa, teka kraa, razbojnika kraa, razbojnitvo, silovanje, iznude i ucene, prevare, nedozvoljene trgovine orujem i municijom, ubistva, terorizma.... 21.OBRAZAC ISTRANE DAKTILOSKOPIJE

U istranoj daktiloskopiji koriste se posebni obrasci na kojima se otisci prstiju uzimaju pojedinano na kartonima (fievima) koji su veliine 10,5 h 7,5 cm, tako da se svaki prst daktiloskopira na poseban fi, uz upisivanje monodaktiloskopske folije i gen eracije lica. Otisak prsta uzima se 2 puta, prvo dodirom a zatim valjanjem prsta. Pored 10 monokartona daktiloskopirano lice se evidentira i u kontrolniku koji sadri line podatke daktiloskopiranog lica i kontrolni otisak prsta 22.OPTA I DOPUNSKA KLASIFIKACIJA U MONODAKTILOSKOPIJI Monodaktiloskopska identifikacija se zasniva na iistim likovima crteza papilarnih linija (lucni, petljani i kruzni otisci papilarnih linija). Razlika je sto se ne oznacavaju rapskim vec rimskim brojevima. -lucni otisci-jedinice, oznacavaju se I -leve petlje-dvojke oznacavaju se II -desne petlje-trojke ozn se III -kruzni otisci-cetvorke ozn se IV Pomocne grupe X1-slozeni crtezi papilarnih linija, Xosteceni i amputirani prsti ne postoje kao takvi u monodaktiloskopiji, vec se svrstavaju na sledeci nacin: -kada otisak sadrzi 3 i vise delti (x1) on se svrstava u glavnu grupu IV, podgrupa 15 -kada je prva flange prsta ostecena da se ne moze odrediti kojoj grupi pripada (X), otisak se svrstava u glavnu grupu IV podgrupa 16 -kada je prst amputiran (0) ne formira se mono karton, vec se u kontrolniku upisuje kada je prst amputiran ako je poznat. Monodaktiloskpijska podklasifikacija se vrsi u dva stepena. Prvo se vrsi klasifikacija crteza papilarnih linija kod svih grupa na osnovu kvalitativne ocene centralnog dela otiska, pa se po ovom principu lucni ostisci dele na sest, petljani na tri, a kruzni na sesnaest podgrupa. U drugom stepenu klasifikacije petljani i kruzni uzorci se razvrstavaju po metodu brojanja papilarnih linija. 23.MONODAKTILOSKOPSKA FORMULA Monodaktiloskopska formula svaki otisak na posebnom daktiloskopskom fiu, to znai da za jedno lice postoji deset pojedinanih daktiloskopskih fieva. Svaki pojedinani otisak prsta ima svoju formulu. Monodaktiloskopska zbirka se sastoji i z dve celine: a) jedne, u kojoj se registruju otisci papilarnih linija poznatih uinilaca k.dela; i b) druge, u kojoj se registruju tragovi papilarnih linija nepoznatih uinilaca k.dela. Pronadjeni trag papilarnih linija sa mesta proverava se kroz svih deset kartona otisaka prstiju poznatih uinilaca k.dela. Da bi dokazali da je otisak prsta uzet od poznat lica identian sa odredjenim tragom papilarnih linija sa mesta izvrenja k.dela, vri se daktiloskopsko vetaenje.Potrebno je pronai najmanje 12 identinih individualnih karakteristika na oba otis ka. 24.ULAGANJE MONODAKTILOSKOPSKIH FIEVA Nakon klasifikacije otisaka papilarnih linija prstiju pristupa se ulaganju fiseva u monodaktiloskopsku zbirku prema klasifikacionoj formuli prsta, prvo prema osnovnoj klasifikacionoj grupi, zatim prema podgrupi, a kod petljanih i kruznih uzoraka razvrstavanje se vrsi prema broju papilarnih linija izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg terminusa. Ako postoji veci broj monofiseva sa istom formulom onda se fis ulaze prema redosledu prsta od koga potice otisak. 25.HEJROSKOPIJA Hejroskopija je grana papilaroskopije koja se bavi registr acijom poznatih i nepoznatih uinilaca krivinih dela i identifikacije poznatih uinilaca krivinih dela na osnovu crtea papilarnih linija dlanova. Papilarne linije na dlanovima ruku su potpuno identine papilarnim linijama koje se nalaze na prstima. One su nepromeljive, individualne, prenosive i mogu se klasifikovati. Hejroskopiranje predstavlja preslikavanje papilarnih linija na odgovarajue kartone. Hejroskopija se koristi u istrazi. 26.PEDOSKOPIJA To je metoda identifikacije ucinilaca krivicnih dela na osnovu proucavanja tragova papilarnih linija tabana. Kao na prstima i dlanovima, i na tabanima se nalaze papilarne linije koje su sa njima veoma sline. One se veoma retko uzimaju jer se najee na licu mesta ne nalaze tragovi papilarnih linija tabana. U nekim zemljama postoji registrovanje novoroenadi uzimanjem otisaka tabana u cilju mogunosti zamene. 27.POROSKOPIJA Poroskopija predstavlja pomocnu metodu istrazne daktiloskopije koja proucava pore koje se nalaze na papilarnim linijama u cilju identifikacije ucinilaca kriv. dela. Pore su levkastog oblika i kroz njih se luci znoj, koji u dodiru sa vazduhom isparava, a pri kontaktu sa predmetima ostavi otisak papilarnih linija prsta, dlana ili tabana. Kao i papilarne linije, pore se odlikuju nepromneljivoscu, kako po formi i velicini tako i po polozaju i kolicini. Pore se boje uocavaju na otiscima koji su izazvani hemijskim metodama, u odnosu na otiscima koji su fiksirani zaprasivanjem. Za poroskopsko uporedjivanje je potrebno fotografsko uvecanje od najmanje deset puta, a za vestacenje cak do cetrdeset puta. Postupak poroskopskog uporedjivanja traje suvise dugo. Poroskopija se primenjuje samo kao dopunska metoda u identifikaciji nepoznatih izvrsilaca k.d. 28.BOROSKOPIJA Boroskopiju sacinjavalju duguljasta udubljenja u kozi koji u obliku linija presecaju papilarne linije. Pored individualnosti bore poseduju i karakteristiku postojanosti. 29.IDENTIFIKACIONE KARAKTERISTIKE U PAPILAROSKOPIJI Identifikacione karakteristike (minucije) su anatomska obelezja papilarnih linija, na osnovu kojih se proucavaju i uporedjuju otisci papilarnih linija prstiju, dlanova i tabana u cilju otkrivanja identiteta lica od koga potice otisak. Municije se mogu svesti na tri osnovna oblika: 1) pocetak ili kraj papilarne linije-pocetkom se smatra svaki visi kraj papilarne linije, dok se zavrsetkom smatra svaki nizi kraj. 2) racvanje ili spajanje papilarnih linija racvanje je msto gde se papilarna linja razdvaja u vidu racve, i 3) izuzetni oblici-razni oziljci ili posekotine. 30AUTOMATSKA OBRADA CRTEA PAPILARNIH LINIJA 31.POJAM I OBELEJA KRIMINALISTIKE IDENTIFIKACIJE

Re identifikacija oznaava utvrivanje istovetnosti. Istovetnost kao pojam definie se kao potpuna podudarnost, odn. podudar nost u tako velikom broju osobina da je nemogue nai jo jedan objekat koji ih poseduje. Svaki ovek poseduje niz obeleja koja s u karakteristina za njega i po kojima se razlikuje od svih ostalih ljudi, to znai da mogu da poslue za utvrivanje istovetn osti odn. identiteta. Ta obeleja se dele u tri grupe: - fizika (anatomska), - faktika (stiu se faktom roenja datum i mesto roenja, ime roditelja, nacionalnost i sl.), - pravna (stiu se putem pravnih propisa ime i prezime, dravljanstvo, mesto bor avka i sl.). Identifikacija je postupak utvrivanja koji neponovljiv skup pravnih i faktikih obeleja pripada datom objektu, kome objektu pripada dati skup pravnih i faktikih obeleja, ili od kog objekta i sa kakvim skupom pravnih i faktikih obeleja potie dati trag. Identifikacija lica, leeva ili stvari ima posebno veliki znaaj u radu OUP-a i kriminalistici uopte, a takoe i u radu pravosudnih organa, jer je utvrivanje istovetnosti odn. identiteta preduslov za pokretanje postupka 32.PRAKTINA PRIMENA KRIMINALISTIKE IDENTIFIKACIJE U praksi kriminalisticka identifikacija obuhvata tri oblasti: - identifikacija lica - identifikacija leseva i - identifikacija stvari i tragova Registracija i identifikacija lica pored pravnih i faktikih obeleja koristi i ona koja su najmanje podlona promenama i koja sadre najvie individualnih karakteristika linosti. Za ovu identifikaciju potrebno je da se na licu mesta pronae trag odgovaraju e osobe da bi se pretragom kroz baze podataka utvrdila podudarnost izmeu naenog traga i obeleja iz evidencije. Identifikacija se moe sprovesti i direktnim putem preko obeleja koja nisu unapred evidentirana ve se uzimaju neposredno od svake osumnjiene osobe pa se uporeuju sa spornim obelejima koje su u vidu tragova naena na mestu dogaaja 33.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU CRTEA PAPILARNIH LINIJA Postupak identifikacije lica na osnovu crteza pap.linija vrsi se na dva nacina: -Prvi se primenjuje kada je osoba ciji se identitet utvrdjuje dostupna, lica koja nisu u stanju da daju podatke o sebi, ili lica koja su lisena slobode. Ovom metodom se se moze izvrsiti identifikacija i neidentifikovanih lica. Postupak identifikacije se odvija tako sto se lice ili les prvo daktiloskopira, zatim se odredjuje daktiloskopska formula, posle cega se proverava njihov identitet kroz daktiloskopsku zbirku. Ovaj metod identifikacije se odnosi samo na identifikaciju na osnovu papilarnih linija prstiju i dlanova, jer se za tragove papilarnih linija tabana ne vodi zbirka. - Drugi metod se primenjuje kada nema osumnjicene osobe, vec se raspolaze samo sa tragovima papilarnih linija nadjenih na mestu krim. dogadjaja. U ovim slucajevima identifikacija se vrsi proverom kroz monodaktiloskopske i hejroskopske zbirk papilarnih linija. Bilo da se radi o prvom ili drugom nacinu identifikacije, postupak mora proci fazu uporedjivanje tragova papilarnih linija sa otiscima papilarnih linija ili iz zbirki otisaka papilarnih linija, prstiju ili dlanova. 34.VETAENJE CRTEA PAPILARNIH LINIJA Ovo vetaenje podrazumeva poreenje fiksiranog traga i uzetog otiska do detalja. Ako se samo proverava identitet preko daktiloksopske zbirke, rezultati dobijeni pozitivnom proverom ne daju se u vidu vetaenja ve samo kao izvetaj. Kod ovog vetaenja najvei smisao ima tvrdnja da se crtei pap.linija traga i odgovarajueg otiska meusobno podudaraju u detaljima koji se smatraju bitnim za procenu te podudarnosti. Detalji na tragu ili otisci predstavljaju individualna obeleja i oni se uporeuju pri papilaroskopskom vetaenju a nazivaju se munucije ( sitnice). Na vrhu svake papile nalazi se otvor znojnog kanala u vidu pore. Kada ne postoji dovoljan broj individualnih karakteristika poloaj i izgled pore tretira se kao individualna karakteristika i ona slui kao identifikaciono obeleje. U praksi se pri vetaenju pap. linija poreuju trag i otisak koji se mora podudarati 10 do 20 munucija, dok za odluku o podudarnosti traga i otisaka moraju se uzeti u obzir i ostala obeleja koja karaktetiu crte pap.linija, kao i meusobni poloaj munucija, opte karakteristike crtea i ostalo. Postoje 2 bitna sluaja u vezi sa vetaenjem pap.linija: 1 - na fiksiranom tragu pap.linija i otiska na fiu postoji podudarnost u 12 ili vie identifikacionih obeleja 2 - na licu mesta fiksirana je grupa tragova od istog lica ali izmeu bilo kog traga i odgovarajueg otiska sa fia ne postoji podudarnost u 12 munucija. Kada se utvrdi da fiksirani trag pap.linija i otisak na fiu imaju iste osnovne po dudarne karakteristike tada poinje traganje za meusobno podudarnim munucijama. Ako je pronaen dovoljan broj istih munucija na fiksiranom tragu i fiu sa otiskom pristupa se izradi fotodokumentacije vetaenja. Svaka fotodokumentacija ima istu strogo odreenu for mulu. Kada se na licu mesta fiksira grupa tragova pap.linija a da poloaj tih tragova nedvosmisleno pokazuje da potiu od istog lica tada se pomou daktiloskopske zbirke fievi sa otiscima koji su podudarni sa tragom. Svako vetaenje ima tano odreenu formu i sastoji se, pored fotodokumentacije iz jo tri dela: 1. uvod - u kome podnosilac zahteva za vetaenje navodi osnovne podatke o sluaju 2. nalaz - gde sedetaljno opisuje na osnovu ega i pomou koje metode je izvrena identifikacija 3. miljenje - koje sadri sva pravna i faktika obeleja lica iji su tragovi pap.linija fiksirani na licu mesta. Vetaenje bez bilo kog od navedenih delova nema nikakav procesni znaaj 35. IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU LINOG OPISA Kada se vrsi opisivanje anatomskih obelezja lica potrebno je voditi racuna da precizno budu odredjeni njihov oblik, velicina i boja, a ako ima osobenih znakova i precizan polozaj. Kod ovog metoda bitno je odrediti delove tela koji se opisuju i redosled,osobine delova tela koje se opisuju i izraze koji se mogu upotrebiti prilikom opisivanja. U izradi licnog opisa obuhvaceni su sledeci elementi:visina,razvijenost,oblik lica,kosa,celo,oci,nos,usi,zubi,podbradak i osobeni znaci. Identifikacija licnog opisa se koristi za registraciju ucinilaca krivicnih dela, neke kriminalisticke evidencije i identifikaciju koja se vrsi uporedjivanjem fotografija. 36. IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU FOTOGRAFIJE Odredjene kategorije lica se fotografisu kako bi se putem fotografije mogle kasnije identifikovati. Ova fotografija se koristi za identifikaciju lica i leseva,za raspisivanje poternice i objave,za traganje za licima za ptrebe policije,ali i za kriminalisticko operativne evidencije. Identifikacija lica na osnovu fotografije podrazumeva dva tipa identifikacije: -identifikacija uporedjivanjem objekta I lika identifikacija uporedjivanjem dve fotografije. Prilikom identifikacije lica na osnovu fotografija koriste se odredjeni principi identifikacije, kao: -izmedju fotografisanja lica treba da postoji sto manji vremenski razmak, -za vestacenje treba imati veci broj fotografija snimljenih pod razlicitim uglovima, koje prikazuju grimace snimljenog lica, -lice treba da je snimljeno pod istim uglom i u jednakom polozaju glave, prilikom vestacenja treba dati prednost fotografijama u profile na kojima se jasno vidi linija profila, i oblik usne skoljke, - fotografije moraju imati istu razmeru i -za vestacenje su najbolje sinjalekticke (tropozne) fotografije jer su snimljene pod standardizovanim uslovima.

Pravilna identifikacija lica na osnovu fotografije obavlja se uz upotrebu sledecih metoda: -metoda suceljavanja gde se istovremeno proucavaju obe fotografije radi utvrdjivanja odnosa pojedinih elemenata licnog opisa -metoda superprojekcije koja se sastoji u sto se negativi obe fotografije prenose na dijapozitiv, i uporedjuju se tako sto se dijapozitivi fotografije ili njihovi delovi projektuju jedan preko drugog, -metoda merenja rastojanja i uglova lica, -metoda paralelnih linija kada se kroz pojedine tacke lica povuku paralelne linije, pa se meri I analizira rastojanje izmedju njih da bi se utrvrdilo da li je na obe slike prikazana ista osoba. 37.IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU TRAGOVA ZUBA Ova vrsta identifikacije se koristi u slucajevima odredjivanja identiteta osumnjicenih osoba, vrsi se u dva slucajeva ispitivanja: kada se obavlja uporedjivanje rentgentskih snimaka zuba neidentifikovanog ljudskog tela sa zubnim kartonima u svrhu identifikacije nakon krivicnih dela pozara, eksplozije ili nesreca masovnih katastrofa, - prilikom identifikacije tragova ugriza, sto se desava kod kriv.dela silovanja, i zlostavljanja dece. Zubi su primenjivi u procesu identifikacije zato sto su veom tvrdi i otporni, jer ih ni vatra ne moze unistiti. Identifikacija pomocu zuba se vrsi uporedjivanjem zuba sa zubnim kartonima. U slucajevima kada kartoni i rentgentski snimci nisu azurni, identifikacija postaje komplikovanija, u tim slucajevima foreznicki stomatolozi se koriste svojim znanjem o razvoju zuba, trazeci slicnosi izmedju onoga sto je zabelezeno na zubnom kartonu i vilici koju ispituju. Ako ne postoji rentgdentske slike zuba, mogu se upotrebiti rentgdentske slike citave glave, gde se moze koristiti specificni oblik prednjih sinusa iznad nosa. Npr. starost deteta se moze odrediti po stepenu razvoja njegovih zuba, a kod strijih osoba koreni zuba postaju slabiji. Po nacinu trosenja zuba moze se ukazati na indiciju njegove starosti i nacina ishrane. Materijal i tehnike koje se koriste za izradu plombi, mostava i zubnih proteza moze ukazati gde je zrtva imala lekarsku intervenciju. 38. IDENTIFIKACIJA OSOBA POMOU OKA Identifikacija pomocu oka se moze obaviti pomocu dve metode: -skeniranjem irisa (duzice) i - skeniranjem mreznjace (retine) Iris (duzica, zenica) omogucava identifikaciju na osnovu mreze radijalnih linija koja je jedinstvena, vremenski nepromenljiva za svaku osobu. Identifikacija na osnovu irisa je pouzdana metoda, jer se izgled irisa ne moze promeniti tokom zivota, osim u slucaju bolesti, hirurskih intervencija ili povreda kada je osteceno samo oko. Iris poseduje oko 250 karakteristika koje se mogu upotrebiti za poredjenje. Identifikacija mreznjace je takodje pouzdan metod, zbog individualnosti krvnih sudova na dnu oka. Mreznjaca se ne menja tokom celog zivota osobe a ne postoji nacin da se ona falsifikuje. 39.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU GLASA Identifikacija lica na osnovu glasa se primenjuje u slucajevima koji ukljucuju poruke zabelezene na traci, koje sadrze pretnje, lazne uzbune, pretnje bombom ili druge kriminalne aktivnosti. U ovim slucajevima se koriste vestine ispitivaca spektrograma glasa, kako bi se nepoznati glas povezao sa osumnjicenom osobom. Glas coveka predstavlja sazvucje osnovnih tonova i niza pratecih koje je specificno za svakog coveka. Glas sadrzi tri osnovne karakteristike: jacinu, visinu i boju. Jacina i visina glasa su promenljive, tako se za identifikacionu karakteristiku uzima boja glasa. Identifikacija lica na osnovu glasa moguca je na dva nacina: pomocu prepoznavanja glasa osobe od strane drugih osoba i pomocu tehnickih sredstava. Prvi nacin nije pouzdan ako se prepoznavanje vrsi od strane druge osobe a nakon protoka duzeg vremenskog perioda. Metoda identifikacije glasa pomocu tehnickih sredstava se zasniva na upotrebi specijalnih uredjaja pomocu kojih se vrsi snimanje i analiziranje glasa. Uredjaji koji sluze za identifikaciju glasa snimljen glas razlazu prema jacini, frekvenciji i vremenu trajanja. Ova metoda se jos naziva fonoskopska identifikacija (grcki fon-glas, i skopien-proucavati,gledati). Da bi se uspesno izvrsila identifikacija pomocu tehnickih sredstava potrebno je imati snimljen zapis spornog glasa, kao i na istom uredjaju imati isti zapis osumnjicene osobe. Nakon obrade snimaka zapisa, snimci se pomocu uredjaja (spektografa, sonografa, akusticnog spektrografa, fonografa, analizatora glasa i sl) razlaze po intenzitetu, frekvenciji i vremenu trajanja u cilju objektivnog uporedjivanja snimljenog glasa sa glasom osumnjicene osobe. 40.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU UZDUNIH BRAZDI NA NOKTIMA Ljudski nokti, i na rukama i na nogama, nose uzduzne brazde koje su manje uocljive sa spoljnoj a vise su uocljivije sa unutrasnje strane. Na unutrasnjoj strani nokta se formiraju brazde, ciji je raspored individualan za svako lice i omogoucava utvrdjivanje ne samo inedtiteta lica vec i tacno odredjivanje prsta sa koga potice nokat. Nokti imaju osobinu nepromenljivosti. Za postupak identifikacije potrebno je imati deo nokta duzine 2-3mm. 41.IDENTIFIKACIJA LICA POMOU FOTO ROBOTA Sutina foto-robota sastoji se u sastavljanju lika na osnovu zapaanja oevidaca dogadjaja.Pomou ovog metoda vri se sastavljanje slike jednog lica kombinacijom slika delova drugih osoba, tj. uklapanjem u celinu pomou odgovarajueg aparata, a po kazivanju oevidaca dogadjaja.U svetu se koriste razni sistemi za izradu foto -robota, a kod nas je prisutan kompjuterski sistem sa velikim brojem kombinacija. Drugi nain izrade foto -robota je crtanje izgleda nekog lica od strane angaovanog likovnog umetnika, a po kazivanju oevidaca dogadjaja. Formirani lik se stampa i fotografija se koristi u operativne svrhe u cilju prepoznavanja izvrsioca. 42.DNK IDENTIFIKACIJA Na mestu izvrsenja krivicnog dela mogu se naci razni bioloski tragovi koji poticu od ucinioca. DNK je genetski materijal koji se nalazi u jezgru svake telesne celije i koji daje kodirane poruke koje se razlikuju kod svakog lica sto i predstavlja osnov da krv, sperma, pljuvacka kao i svaki drugi bioloski trag koji potice od coveka i u sebi sadrzi ljudske celije moze da posluzi za ovu vrstu identifikacije. Pronadjeni bioloski trag na mestu izvrsenja krivicnog dela omogucava da se iz njega izdvoji molekul DNK i da se odredjenim vestacenjem uporedi sa genetskim materijalom uzetim od osumnjicenog lica.Bitno je da se na licu mesta bioloski tragovi strucno pronalaze i fiksiraju i pravilno transportuju i pakuju do mesta vestacenja. Prisutne su sledece metode vestacenja DNK: polimorfizam duzine restrikcionih fragmenata, lancana reakcija polimeraze i vestacenje mitohondrijalne DNK DNK analizom mogue je nedvosmisleno utvrditi kome pripada bioloki trag od znaaja za otkrivanje pocinioca krivicnog dela. Ova metoda je visoko specifina i osetljiva, a DNK profil je mogue dobiti iz vrlo male koliine biolokog materijala. Bilo koja vrsta biolokog

materijala ljudskog porekla moe posluiti za analizu DNK. Tragovi koji se najee analiziraju jesu: Krvne mrlje; Pljuvaka (opuci, koriene ae, flae, konzerve, vake, etkice za zube i sl.); Sperma (vaginalni bris, ve, odbaeni kondom, posteljina i sl.); elije koe koje se mogu nai na svim predmetima koje je neka osoba koristila; Iupane dlake. DNK analiza se zasniva na utvrivanju forenzikih DNK profila (dobijenih iz biolokih tragova) i njihovim poreenjem sa identifikacionim DNK profilima lica za koje se sumnja d a su ostavila taj trag. 43.IDENTIFIKACIJA NEPOZNATIH LICA I LEEVA Identifikacija nepoznatih lica se obavlja kada postoje osnovi sumnje da je lice izvrsilo krivicno delo, za koje se goni po sluzbenoj duznosti; ako lice uskracuje davanje podataka o sebi, a postoji sumnja da je isprava falsifikovana ili lice o sebi daje lazne podatke; ako lice zbog fizickih i psihickih nedostataka nije u stanju da o sebi pruzi podatke i u svim slucajevima kada se pronadje nepo znati les. Postupak identifikacije obuhvata: - uzimanje licnog opisa; - fotografisanje; - uzimanje otisaka pristiju i uporedjivanje kroz postojece daktiloskopske zbirke; - prepoznavanje lica suocavanjem, ili po fotografiji koja se pokazuje licima koje to lice licno poznaju; proveravanjem podataka koje je o sebi dalo lice i - uvid u maticne knjige. Lice koje sprovodi postupak identifikacije sacinjava zapisnik ili sluzbenu belesku o sprovedenom postupku. Identifikacija leseva sadrzi vise teskoca u radu zbog brzih promena koje se na lesu desavaju. Specificnosti kod identifikacije ovog postupka su: - les se fotografise u zatecenom stanju; - potrebno je izvrsiti njegov detaljas spoljni i unutrasnji pregled, taj posao obavlja kriminalisticki tehnicar i lekar sudske medicine; - pre ili posle spoljasnjeg pregleda lesa od njega se uzimju otisci pristiju; - pregldea se odeca prema redosledu njenog nosenja, - vrsi se opisivanje spoljnjeg izgleda; - unutrasnji pregled lesa se vrsi na patologiji radi utvrdjivanja unutrasnjih povreda i uzroka smrti, - prikupljena odeca se cisti i detaljno opisuje, - kada su nepoznati lesevi u pitanju, odeca se cuva sve dok se ne obavi identifikacija. 44.ODEA I IZGLED KAO IDENTIFIKACIONA OBELEJA Odeca omogucava dosta saznanja o osobi, ne samo po stanju odece, vec i po materijalu i kroju. Individualnost u koriscenju boja i stilova odeje je izrazenija kod zena. Na spoljni izgled neke osobe zdravlje takodje ima vaznu ulogu, jer teska bolest moze tako izmeniti coveka da se ne moze prepoznati. Takodje na spoljni izgled uticu i druge okolnosti, npr., siromastvo, alkoholizam, psihicka poremecenost, premorenost i sl., Pojedinci za kojima se traga, namerno nastoje da sakriju identitet pa se prerusavaju, sto je cesce kod kriminalaca i to pre izvrsenja krivicnog dela, oni se prerusavaju (promena odece, stavljanje naocara, vestackih brkova i brada) i obicno im to uspeva, dok neiskusniji to cine nakon izvrsenog dela i obicno im to ne uspeva. 45.MODELIRANJE LICA KAO NAIN IDENTIFIKACIJE Proces modeliranja zapocinje s indikatorima debljine, a za to obicno sluze kratki stapici, koji pricvrsceni za lobanju na mestu svake kljucne tacke, pokazuju prosecnu debljinu tkiva. Forenzicari-kipari nakon toga izmedju stapica nanose trake od gline. Nakon sto se postave trake, glinom se puni prostor izmedju nih i pocinje rad na ocima, nosu, ustima, usima, bradi i celjusti tako da ti delovi lica imaju karakteristican izgled. U ovoj metodi postoje i neka opsta pravila, npr., sirina nosa jednaka je udaljenosti unutrasnjih uglova ociju, krajevi usta leze tacno ispod unutrasnjih ivica sarenice i pokrivaju spoljnje krajeve ocnjaka, duzina usiju odprilike odgovara duzini nosa, mada stariji ljudi imaju duze usi u odnosu na nos. 46 KOMPJUTERSKA REKONSTRUKCIJA LICA Kompjuterski programeri ili tehnicari rade u apstraktnijem mediju, indirektno menjajuci podatke i detalje kako bi stvorili uverljivu slicnost. Pocetni podaci se uvek prikupljaju trodimenzionalnim skeniranjem same lobanje. Analizom podataka koji se na taj nacin dobijaju, kompjuterski program izracunava udaljenost svake tacke na lobanji od ose rotacije i tako stvara digitalni model lobanje. Najveci broj metoda kompjuterskog modeliranja koristi podatke dobijene skeniranjem zivih ljudi pomocu kompjuterske tomografije CT. CT snimci pokazuju i tvrde i meke delove (kosti i tkivo) u tri, a ne samo u dve dimenzije. Lice dobijeno kompjuterskim modeliranjem moze izgledati zivotnije nego kada je izradjeno od gline. 47.IDENTIFLKACIJA NA OSNOVU MIRISA (ODOROLOKA IDENTIFIKACIJA) Za mogucnost odredjivanja nekog mirisa potrebno je njegovo postojanje u vazduhu u dovoljnoj kolicini. Kolicina supstance u vazduhu zavisi od njenih hemijskih karakteristika, a znacajni fizicki parametri koji uticu na kolicinu supstance u vazduhu su atmosferski pritisak, temperatura okoline itd. Covek ispusta u vazduh oko 300 mirisnih sastojaka, vecina je sa povrsine tela, u vidu znoja, koji ima specifican miris koji predstavlja posledicu ljudskog metabolizma. Smatra se da je 60% ljudskog mirisa nepromenljiva a 40% promenljivo, sto zavisi od mnogih faktora, npr., bolest, sastav hrane, konzumiranje alkohola itd. Covek u nosu poseduje oko dva miliona receptorskih celija, dok se u nosu psa nalazi vise od dvesta miliona mirisnih celija, sto psu omogucava da oseti miris neke supstance u mnogo manjoj koncentraciji molekula u odnosu na coveka. Utvrdjeno je da je povrsina kojom pas oseca miris velicine 150 do 170 cm, dok je kod coveka 5 cm. Najvecu primenu odoroloska identifikacija ima kod razjasnjavanja krivicnih dela paljevine i otkrivanje droga i eksploziva. 48.IDENTIFIKACIJA NA OSNOVU TRAGOVA USANA Identifikacija na osnovu tragova usana predstavlja postupak kojim se utvrdjuju i uporedjuju individualna obelezja na ispitivanim otiscima usana. Trag usana sadrzi grupna i individualna obelezja. Na usnama se nalaze razlicite kose i vertikalne povrsinske brazde koje starenjem posatju sve dublje i izrazenije. Trag usana predstavlja indiciju prisutnosti odredjenog lica na licu mesta. Dokazna vrednost traga je velika kada se na osnovu analize utvrdi da su tragovi usana nastali u vreme i u vezi sa izvrsenjem krivicnog dela. Za identifikaciju su podobni tragovi nastali statickim dodirom usana sa podlogom. U identifikaciji coveka na osnovu otisaka usana treba uzeti u obzir kako merne karakteristike (duzinu, sirinu i velicinu otvora medju usnama), tako i morfoloske karakteristike (brazde, njihov broj, crtez, dimenzije i medjusobni raspored). Reljefne brazde na usnama se mogu javiti kao: - ravne brazde koje vertikalno prelaze sirinom usana; - ravne brazde koje samo jednim delom prelaze sirinu usana, a zatim nestanu; - brazde koje se na putu racvaju, - ispresecane brazde; - mrezasto rasporedjene brazde i - one koje se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa.

49.IDENTIFIKACIJA LICA NA OSNOVU UNE KOLJKE Usna skoljka se koristi za identifikaciju i registraciju zbog svojih karakteristika kao sto su: -nepromenljivost- u toku zivota oblik usne skoljke se ne menja, -individualnost predstavlja karakteristiku oblika i velicine usne skoljke koja je individualna za svako lice, uocljivost i prenosivost individualna karakteristika usnje skoljke je identicna kao i kod papilarnih linija, tako da pritiskom usne skoljke na ravnu povrskinu ostaje latentni trag, -mogucnost klasifikacije u uporedjivanje obelezja sama usna skoljka poseduje karakteristicne oblike koji se mogu uporedjivati, meriti i klasifikovati. Identifikacija osoba na osnovu usne skoljke se vrsi na dva nacina: - fotografija snjimljenih u profili i - traga usne skoljke na ravnim povrsinama. 50.IDENTIFIKACIJA STVARI U krim.praski potreba za identifikacijom predmeta se javlja najcesce kod predmeta kojima je izvrseno krivicno delo, predmeta koji su proizasli iz kriv.dela npr, falsifikati. Identifikacijom se moraju utvrditi pravna i fakticka obelezja koja ukazuju na vlasnika tog predmeta, Identifikacija se vrsi uporedjivanjem datog predmeta opis, trag ili trag sa lica mesta uporedjujuci njihova fizicka obelezja. Obelezja predmeta se mogu svrstati u grupe: - obelezja nastala namerno u procesu izrada - obelezja koja su u procesu izrade nastala nenamerno - obelezja nastala tokom upotrebe. 51.POJAM TRASOLOGIJE I TRAGA Trasologija je posebna grana krim.tehnike koja se bavi uenju o tragovima zloina i metodama i sredstvima za njihovo pronalaenje, fiksiranje i ispitivanje sa ciljem utvrivanja mehanizma njegovog nastanka grupne pripadnosti i pojedinane identifikacije objekta koji je proizveo tragove. Re trasologija potie od francuske rei "frase" to znai trag i grke rei "logos" to znai nauka. Krim.literatura pojam traga r azliito definie ali ga svi vezuju za izvrenje kriv.dela. Na kriminalista Simonovi pod tragom kriv.dela podrazumeva svaku vidljivu ili nevidljivu materijalnu pojavu koja se prouava bilo kakvom fizikom radnjom oveka, ivotinje ili nekog predmeta prilikom vrenja kriv.dela. Aleksi i Milovanovi pod pojmom trag u kriminalistici podrazumevaju svaku mat.promenu koja stoji u izriito posledinom odnosu s krivinim delom i omoguava utvrivanje pravno relevantnih injenica. U krim.tehnici pojam tr aga treba shvatiti u irem smislu a on bi glasio: " trag je svaka namerno ili nenamerno izazvana materijalna promena vidljiva ili golim okom nevidljiva a koja je u uzrono posledinoj vezi sa kriv.delom ili bilo kojim drugim dogaajem ije je razjanjenje vezano za krim.tehnike poslove Da bi trag posluio za utvrivanje postojanja kriv.dela za pronalaenje uinioca i kao dokaz u kriv.postupku treba da bude utvren odnos izmeu traga i kriv.dela kao i izmeu traga i uinioca. Najvei broj tragova nastaje kao posledica nekog kriv.dela ili dogaaja ali se esto deava da uinilac ostavlja trag kako bi operativnu delatnost usmerio u pogrenom pravcu. Postoji vie osnova po kojima se moe vriti klasifikacija materijalnih tragova a jedan od njih je i prema znaaju. Ta podela omoguava da se na osnovu tragova dobiju odgovori na zlatna pitanja kriminalistike. Prema tom kriterijumu tragovi se mogu podeliti na: 1. tragove postojanja kriv.dela 2. ident iteta uinioca 3. identiteta oteenog 4. nain izvrenja krivinog dela 5. mesto izvrenja kriv.dela 6. sredstva izvrenja 7. vreme izvrenja 8. motiv izvrenja 52.PRONALAENJE TRAGOVA Tragove treba traziti ne samo na osumnjicenom vec i na svim mestima gde se osumnjiceni kretao nakon dogadjaja, prevoznom sredstvu, na ostecenom, zrtvi kao i na mestu gde je nastupila posledica. Paznju treba obratiti na polozaj, velicinu i oblik tragova nadjenih na licu mesta i njihov medjusobni odnos u sklopu mesta samog dogadjaja. Kada su u pitanju kontaktni tragovi oni mogu nastati prenosenjem: Od ucinioca na mesto izvrsenja kriv.dela, na drugo mesto Od mesta izvrsenja na ucinioca, od drugih lics na mesto izvrsenja dela Od ostecenog na ucinioca, od ucinioca na sredstva izvrsenja Od sredstva izvrsenja na ostecenog i obrnuto od ostecenog na sredstva izvrsenja Od sredstva izvrsenja na mesto izvrsenja i obrnuto, od mesta izvrsenja na sredstva izvrsenja Od sredstva izvrsenja na druga lica i obrnuto od drugih lica na sredstva izvrsenja. 53.KLASIFIKACIJA TRAGOVA Krim.tehnika proucava materijalne tragove nastale prilikom izvrsenja kriv.dela, koji se nakon toga mogu pronaci na licu mesta, izvrsiocu, zrtvi, uzoj i siroj okolini kao i na drugom mestu gde se smatra da se takvi tragovi mogu naci. Klasifikacija tragova se moze izvrsiti prema: - velicini: mirko, makro i megatragove i - prema poreklu: tragovi ljudskog porekla, zivotinjskog porekla, biljnog porekla, tragovi predmeta (vozila, orudja, vatrenog oruzja), tragovi dejstva sile (na staklu, tragovi eksplozije, pozara, vesanja). 54.KLASIFIKACIJA TRAGOVA PREMA VELIINI Prema velicini tragovi se dele na: mirko, makro i megatragove Mikrotragovi pedstavljaju one materijalne tragove koje slobodnim okom ne vidimo ili se jedva primecuju, to su sitne cestice koje su nastale usled kriminalnog kontakta, a prostim okom se ne vide, ili se slabo zapazaju, bez pomoci posebnih instrumenata. Vrednost mikro tragova je u tome sto pomazu u identifikaciji ucinioca kriv.dela. Mikrotragovi se obezbedjuju tako sto se po pronalazenju fotografisu, skidaju i pakuju. Krim.tehnika za analizu i identifikaciju mikrotragova koristi savremene tehnicke procese koji obuhvataju hemijska, fizicka, botanicka, mikrobioloska, toksikoloska i druga hemijska istrazivanja. Makrotragovi se zapazaju golim okom a mogu se naci na licu mesta, zrtvi ili uciniocu. Oni se prvi uocavaju, sto omogucava njihovo obelezavanje i fotografisanje, kao i skiciranje, te konstatovanja u zapisniku o uvidjaju. Prema dimenzionalnosti makrotragovi se dele na linijske, povrinske i reljefne. Linijski tragovi nastaju kao plit ki odrazi nekog siljatog premeta na povrsini na koju se deluje, povrsinski mogu nastati nanosenjem ili odnosenjem materijala san eke podloge, dok reljefni tragovi imaju jasno izrazene sve tri dimenzije i predstavljaju negativ nekog predmeta. Za nastanak ovih tragova potrebno je postojanje dva uslova. - mekana podloga na kojoj takav trag moe da ostane to moe biti mekana zemlja, pesak, vosak i sl. - pritisak predmeta na neku materiju koji omoguava ostanak reljefnog traga. 55.KLASIFIKACIJ A TRAGOVA PREMA POREKLU Prema poreklu tragovi se mogu podeliti na: A) Tragovi ljudskog porekla u koje se ubrajaju: - Tragovi papilarnih linija - Tragovi ruku - Tragovi stopala - Tragovi zuba - Tragovi kose i dlaka - Tragovi krvi - Tragovi usana - Tragovi noktiju - Tragovi mirisa - Tragovi ljudskih izlucevina - Tragovi ostalih delova covecijeg tela. Tragovi zivotinjskog porekla: - Tragovi nogu, dlaka, zuba, krvi i dr C) Tragovi

biljnog porekla kao sto su: tragovi vlakna, polena, semena, poloda D) Tragove predmeta i to: vozila, orudja, oruzja i sl. E) Tragovi dejstva sile u koje spadaju vesanja, tragovi pozara, eksplozija i dr. 56.TRAGOVI LJUDSKOG POREKLA - Tragovi papilarnih linija - Tragovi ruku - Tragovi stopala - Tragovi zuba - Tragovi kose i dlaka - Tragovi krvi - Tragovi usana Tragovi noktiju - Tragovi mirisa - Tragovi ljudskih izlucevina - Tragovi ostalih delova covecijeg tela. 57.TRAGOVI PAPILARNIH LINIJA Najsigurnije sredstvo na osnovu koga se moze otkriti pocinilac kriv.dela jesu tragovi golih prstiju, dlanova, tabana, jer ucinioci ostavljaju tragove svojih papilarnih linija koje su individualne karakteristike lica koje je te tragove ostavilo.Oblast krim.tehnike koja se bavi tragovima papilarnih linija je papilaroskopija, koja je najmocnije sredstvo kojim se pronalaze i, fiksiraju, cuvaju identifikuju tragovi papilarnih linija. Trag papilarnih linija se razlikuje od otiska papilarnih linija, jer je otisak namerno preslikavanje crteza papilarnih linija prstiju, dlanova, ili tabana na neku podlogu, dok trag papilarnih linija nastaje nenamerno dodirivanjem raznih povrsina ucinioca kriv.dela. 58.NASTANAK I VRSTE TRAGOVA PAPILARNIH LINIJA Tragovi papilarnih linija spadaju u tragove ljudskog porekla. Prema mehanizmu nastanka delimo ih na nevidljive ili latentne i vidljive tragove pap. linija. Nevidljivi ili latentni tragovi pap. linija nastaju prenoenjem kapljica znoja, kojima su papil arne linije stalno pokrivene, na dodirnuti predmet. Mogu biti dinamiki nastaju ako se koa pomera (klizi) po povrini predmeta i statiki nastaju kada koa sa papilarnim linijama doe u kontakt sa odreenim predmetom i ostane u mirovanju izvesno vreme. Metode za izazivanje la tentnih tragova pap. linija dele se na fizike i hemijske. Fizike metode su: uz upotrebu prakova, cijanoakrilata i jodnih para. Ovako izazvani tragovi se fiksiraju zapisnikom, razmernom fotografijom i specijalnim daktiloskopskim folijama. Hemijske metode su: ninhidrinska metoda i vodeni rastvor srebronitrata. Tragovi izazvani ovim metodama fiksiraju se zapisnikom i razmernom fotografijom. Vidljivi tragovi pap. linija prema nainu nastanka dele se na reljefne i obojene. Reljefni tragovi nastaju kada papilarne linije dou u kontakt sa plastinom podlogom (prozorski git, zagrejana okolada, vosak, maslac i sl.). Obojeni tragovi mogu nastati na dva naina: nadslojavanjem i odslojavanjem. Nadslojavanjem nastaju kada su papilarne linije pokrivene nekom obojenom supstancijom (krv, mastilo, farba, pr aina). Sa druge strane kada se istom koom dodirne neka svee obojena povrina ili povrina prekrivena prainom i sl. doi e do prenoenja boje sa podloge na kou. Ako je pritisak povoljan, u kontakt sa bojom doi e samo papilarne linije te e se boja preneti samo na njih. Na podlozi e odgovarajue povrine ostati bez boje formirajui trag papilarnih linija odslojavanjem. Vidljivi tragovi papilarnih linija fiksir aju se: zapisnikom, razmernom fotografijom, specijalnim daktiloskopskim folijama, a reljefni se fiksiraju i mulairanjem (mikrosi l pastom). Kada su pronaeni tragovi adekvatno fiksiran i reprodukovani pristupa se utvrivanju njihove podobnosti za identifikaciju, za tim sledi proces eliminacije sa otiscima pap. linija oteenih lica, a nakon toga tragovi preostali za dalji rad porede se sa otiscima ranije registrovanih uinilaca krivinih dela. 70.TRAGOVI RUKU Ovi tragovi se mogu nai na licu mesta izvrenja k.d . Razlikuju se dve vrste ovih tragova i to:golih ruku i u rukavicama. Tr agovi golih ruku su interisantni kada nema tragova pa p.linija. Tragovi ruku se fiksiraju na klasian nain, tako to se obeleavaju, fotografiu, unose u zapisnik i unose u skicu. Ovi tragovi mogu otkriti duinu prstiju, veliinu ake, raspon izmeu prstiju kao i bore na dlanu. Ovi podaci slue i za eliminaciju uinioca k.d a ne za njegovo otkrivanje. Njima se lako razlikuje pol uinioca i dimenzije ake. Ovi tragovi ne mogu biti dokazni ve samo indicija koja vodi ka uiniocu k.d. Tragovi ruku u rukavicama omoguavaju da se dobiju: podaci o r uci osobe koja ostavlja tragove i podaci o rukavicama. Podaci o ruci osobe mogu i da ne daju tane podatke jer lice moe da nosi rukavice koj e neodgovaraju veliini njegove ake. Izuzetak su hiruke rukavice koje prianjaju za aku i prste. Najee se koriste kone li pletene rukavice koje poseduju individualne karakteristike na osnovu kojih se obavlja njihova identifikacija. Pronalaenje, fiksiranje i nain identifikacije rukavica obavlja se na isti naih kao i kod tragova pap.linija 71.TRAGOVI STOPALA Tragovi stopala spadaju u tragove ljudskog porekla. Delimo ih prema vie kriterijuma: - prema uoljivosti na vidljive i nevidljive, - prema broju znaajnih dimenzija na reljefne i povrinske, - prema broju i meusobnom poloaju na pojedinane i grupne, - prema stanju stopala na tragove bosog stopala, tragove stopala u arapama i tragove stopala u obui. Nevidljivi tragovi stopala se dele na: - tragove papilarnih linija stopala, - tragove znoja sa stopala u arapama, - stopalom naneeni sloj praine na istoj podlozi, - stopalom podignut sloj praine sa pranjave povrine, - sloj estica materijala (guma, on) koji ostaje na vrstoj podlozi, - naelektrisanje gaenih povrina. Svi tragovi stopala pre svega fiksiraju se zapisniki i razmernom fotografijom. Za fiksiranje nekih reljefnih i povrinskih tragova stopala koristi se mulairanje (alabaster gipsom) i specijalne daktiloskopske folije. Prouavanjem tragova stopala na licu mesta moe se doi do informacija o broju uesnika u izvrenju krivinog dela, o polu i uzrastu lica, visini lica, vrsti kretanja (da li je lice stajalo, hodalo ili tralo), o osobenostima hoda i dr. ta se identifikuje na osnovu traga stopala zavisi od toga da li je u pitanju trag bose noge, trag noge u arapi ili u obui. Identifikaciona obleja bosog stopala mogu biti dvojaka: - obeleja oblika, veliine i osobenih znakova stopala, - crtei papilarnih linija i bore. Tragovi stopala u arapama poseduju dve grupe obeleja: obeleja noge i obeleja arape. Tragovi stopala u obui su najbrojniji, a njihova identifikaciona obeleja se dele na obeleja nastala u procesu proizvodnje i popravke i obeleja nastala u toku upotrebe. 72.TRAGOVI ZUBA Tragovi zuba se mogu identifikovati na licu mesta ili na rtvi. Karakteristino je da su ovi tragovi uvek vidljivi i reljefni. Mogu se koristiti tragovi koji se ne menjaju ili sporo menjaju oblik. Zakljuujemo da elastina podloga kao to je koa ne moe dugo odrati tragove u pravom obliku ve oni tada mogu posluiti samo kao indicije. Prema vrsti podloge tragovi zuba s e mogu podeliti u tri vrste: 1. tragovi na ljudskom telu koji se javljaju kod kriv.dela kada dolazi do fizikog kontakta zrtve i uinioca. 2. tragovi na prehrambenim pr edmetima, kada

uinilac na licu mesta, neto jede i pri tome otkine zubima komade od celine 3. tragovi na tvrdim predmetima koje uinilac po navici ili po potrebi dri u zubima kao to su opuak, mutikla, lula, olovka itd. Kada su tragovi pravilno fiksirani i obezbeeni, omogueno je pravljenje odlivka koji ine negativ a izliveni odlivak je pozitiv zuba. Dobijeni pozitiv omoguava identifikaciju odnosno otkrivanje individualnog obeleja koje karakteriu zube, a to moe biti ned ostatak nekog zuba ili pak dela zuba. Tragovi zuba mogu se razlikovati i po svojoj prirodi. Sa tog gledita dele se odgriz i ugriz. Odgrizom se odvaja komad od celine i tu su izraene samo prednje povrine zuba dok se ugrizom, ugrizeni deo ne odvaja od celine a njime su izraene i sekue povrine zuba. U praksi se deava, mada ne esto , da se u vezi sa kriv.delom mogu na telu rtve nai i tragovi ivotinjskih zuba. Tragovi, odnosno nain otkrivanja je isti, kao i kod tragova ljudskih zuba. Fiksiranje tragova zuba sadri nekoliko faza: 1. zapisniko konstatovanje naenih tragova 2. fotografisanje tragova razmernom fotogr afijom 3. livenje tragova 4. konzervisanje i slanje tragova na vetaenje Ova identifikacija se moe izvriti samo kada postoji osumnjiena osoba 73 TRAGOVI DLAKA I KOSE Predstavljaju tragove ljudskog porekla koji omoguavaju da se na osnovu njih odredi grupna pripadnost pojedinih obeleja ili izvri neposredna identifikacija. Mogu se nai kao dlake koje su same otpale i u vidu nasilno isupanih dlaka. Najee se mogu nai kod krivinih dela ubistva, silovanja i drugih kvivinih dela kod kojih dolazi do otpora rtve. Mogu se nai na licu mesta, posteljini, tepihu, odei, u stisnutoj aci, ispod noktiju i dr. Pored informacija o ostaviocu, tragovi dlaka, nose i informacije o samom dogaaj u. Tragovi dlaka se trae upotrebom lupe uz jako osvetljenje. Nakon fiksiranja traga, obezbeenje se vri tako to se dlake uzimaju pincetom i stavljaju u iste epruvete sa tanom oznakom mesta nalaenja. Na svakoj dlaci razlikujemo koren, stablo i vrh. Koren i stablo imaju tri s loja: spoljni, srednji i sr. Na osnovu vrha se utvruje da li je dlaka spontano ispala ili nasilno iupana. Da bi se izvrila DNK identifikacija neophodno je da dlaka sadri koren. Ispitivanjem tragova dlaka moe se utvrditi: da li se radi o dlaci ili vlaknu, da li je ljudska ili ivotinjska, sa kog dela tela potie, da li je nasilno otkinuta ili ne, da li je farbana, da li je dlaka od mukarca ili ene. Mnogi delovi tela kod oveka su obrasli dlakama. U toku vremena dlake i same otpadaju. Sa glave i drugih delova tela zdravog oveka proseno dnevno otpadne i po 100 dlaka. Zbog toga je verovatnoa da se na licu mesta nau tragovi dlake znatna. Pored dlaka koje su same otpale, u vezi sa izvrenjem krivinog dela, mogu nastati tragovi u vidu nasilno iupanih, prekinutih ili iseenih dlaka. Najee se nalaze kod krivinih dela ubistva, silovanja, rodoskrvnua, protivprirodnog bluda, ali ih ne treba zanemarivati ni kod drugih krivinih dela. Najee se mogu nai u stisnutoj aci ili ispod noktiju lea, na licu mesta, posteljini, tepihu, na telu i veu uinioca ili rtve, na predmetu izvrenja dela i dr. Tragovi dlake se izuzimaju pincetom i stavljaju u istu epruvetu ili istu hartiju. 74.TRAGOVI KRVI Tragovi krvi su vrsta biolokih tragova koji se mogu nai na mestu samog kriminalnog dogaaja, na odei, obui i telu uinioca i rtve, kao i na predmetima krivinog dela. Mogu se pronai u razliitim oblicima ( tragovi slivanja, u vidu kapi, otisaka i b risotina, kombinovani ). Tragovi krvi se mogu otkriti i kvarc lampom, jer je njihova fluorescencija naj ee razliita od fluorescencije podloge. Kada je neizvesno da li trag potie od krvi, u cilju provere mogu se koristiti hemijske metode ( npr. benzidinski test, lumin oloski test). Pre bilo kakvog drugog zahvata tragove krvi treba fotografisati, uneti u skicu i opisati u belekama na osnovu kojih se sastavlja zapisnik. Fotografisanje se vri razmernom fotografijom sa kolor i crno belim filmom uz primenu filtera boje podloge. Nakon fiksiranja pristupa se obezbeivanju traga. Metod obezbeivanja zavisi od stanja krvi (tena ili suva) i vrste podloge na kojoj se nalazi. Informacije koje daju tragovi krvi moraju se ispitati u dva smera i to: 1. sudsko-medicinska ispitivanja koja se obavljaju u specijalizovanim laboratorijama 2. kriminalistiko ispitivanje sa ciljem utvrivanja odreenih okolnosti (mesto izvrenja kriv.dela, vrsta povrede, poloaj rtve u vreme krvavljenja i sl.) - U sluaju ubistva ako se ne nau tragovi krvi, a moralo je biti praeno krvarenjem onda je to znak da je ubistvo izvreno na drugom mestu. - Prilikom povrede arterije krv se raspruje u vidu mnotvo kapljica, a prilikom povrede vena krv tee u potocima. - Ako je povreda nainjena na vratu, pored uha dok je ovek stajao krv se sliva prema grudima. - Ako je licu glava zabaena unazad krv se sliva prema leima. - Ako je lice lealo na leima krv se sliva upravo na kimu, prema potiljku. - Ako je rtva leala na stomaku krv se sliva preko obraza. - Ako je povreda naneta na bilo kom delu tela oveka u sedeem poloaju krv se sliva i mora nai niti lokvu krvi kod sedalnih miia. 75.TRAGOVI USANA Tragovi usana nastaju kontaktom izmedju usana i podloge, oni mogu biti povrsinski i reljefni. Povrsinski nastaju na tvrdim podlogama i mogu biti vidljivi i nevidljivi. Nevidljivi, tj. latentni tragovi nastaju kontaktom izmedju usana i podloge kao posledica lucenja pljuvackih zlezda. Vidljivi nastaju kada su usne zamrljane hranom ili nekom drugom supstancom, npr.namazane ruzom. Tragovi usana se nalaze najcesce na casama, flasama, ljudskoj kozi, delovima odece, opuscima cigareta i dr. Identifikacijom traga usana se utvrdjuju i uporedjuju individualna obelezja na ispitivanim otiscima usana. Ako je trag nastao u momomntu dok su usne mirovale, takav trag je pogodan za identifikaciju, jer omogucava prpoznavanje dermatoglifickih obelezja. 76.TRAGOVI NOKTIJU Prilikom odredjivanja tragova noktiju treba razlikovati dve vrste tragova i to: - tragovi noktiju na telu zrtve ili ucinoca i - tragovi odlomljenih noktiju Tragovi noktiju se mogu naci u vidu ogrebotina na licu, vratu, rukama i sl., a nastaju prilikom napada iucinioca li prilikom odbrane zrtve. U slucaju da se na licu mesta nadje trag odlomljenog nokta, moguce je identifikovati ucinioca ako je osumnjiceni prisutan i ako u medjuvremenu nije sekao nokte. Lice se identifikuje tako sto se vrsi uklapanje dela nokta nadjenog na licu mesta sa noktom osumnjicenog. Tragovi noktiju na kozi coveka mogu biti staticki i dinamicki. Staticki nastaju kada se vrhovi noktiju zariju u kozu bez povlacenja, tada se na kozi javljaju krvni podlivi na mestima gde su nokti bili zariveni. Dinamicni tragovi se javljaju u vidu brazda koje prate rastojanje izmedju noktiju, i manifestuju se u obliku paralelnih pruga. 77.TRAGOVI MIRISA Predstavljaju specifinu vrsti mikrotragova. Ovi tragovi se obrazuju sve dok postoji njihov izvor i odgovaraji spoljni uslovi za to. Pod uticajem vetra, vlage i sl.faktora oni se ire u prostoru. Miris je jai ukoliko smo blizu izvoru mirisa. S obzirom na ov akvu

karakteristiku mirisa, protekom vremena teko je mogue otkriti ove tragove ( nakon 10 sati teko je oekivati ovakve tragove). Ovi tragovi se mogu podeliti na tragove kod kojih je izvor mirisa ovek, tragove mirisa kod kojih izvori nisu povezani sa covekom, i i tr agove - mirise. Otkrivanje tragova mirisa vri se uz pomo raznovrsnih tehnikih sredstava i detektora kao i upotrebom specijalno obuenih pasa. Imajuci u vidu da se tragovi mirisa protokom vremena oslabe, potrebno je za pakovanje predmeta koji sadrze tragove mirisa koristiti posude koje imaju mogucnost hermetickog zatvaranja, bez prisustva bilo kakvog mirisa. 78.TRAGOVI IJUDSKIH IZLUEVINA U toku ivota ovekov organizam izluuje razne supstance kao to su znoj, pljuvaka, izmet, mokraa, sperma, vaginalni sekret i sl. Sve ove izluevine imaju jednu zajedniku osobinu, korisnu za rasvetljavanje krivinih dela, a to je da sadre supstance koje omoguuju odreivanje krvne grupe izluivaa.. Tragovi sperme Tragovi sperme mogu imati znaajnu ulogu u rasvetljavanju i dokazivanju s ilovanja, ubistva sa seksualnim motivom, rodoskrvnua, protivprirodnog bluda i drugih seksualnih delikata. Mogue ih je pronai na zrtvi, uciniocu licu mesta dogadjaja. Tragovi sperme se mogu otkriti vizuelno, ili pomocu UV zraci. Oni se posle nalazenja stite cistim papirom i na analizu dostavljaju zajedno s podlogom. Trago vi pljuvake Znaaj pljuvake kao ljudske izluevine ima poseban znacaj u smislu utvrivanja krvne grupe izluivaa. Prema tome korisni su i mikro tragovi pljuvake koji se po pravilu najee i nalaze. Mik ro tragove pljuvake treba traiti na opucima cigareta, na mutiklama i lulama, olovkama, akalicama, na lepilu potanske marke ili koverte i sl. Slina je sekret zlezda sluznice nosa, koji se najcesce nalazi na maramicama. Tragovi slina omogucavaju utvrdjivanje krvne grupe i povezivanje sa osumnjicenom osobom koja na taj nacin moze biti identifikovana. Tragovi znoja Organizam oveka neprestano lui znoj ali se luenje pojaava u situacijama veeg fizikog naprezanja ili uzbuenja, to je sluaj kod izvrenja krivinog dela. Zato s e tragovi znoja mogu nai na predmetima koji su bili u kontaktu sa koom izvrioca. Iz znoja se, kao i iz drugih izluevina moe odrediti krvna grupa i DNK profil izluivaa. Tragovi izmeta, mokrae, gnoja, izbljuvka Ove izluevine se ree mogu nai na licu mesta. Prisustvo iz meta i mokrae na licu mesta pre svega mogu da ukau na sujeverje, nervozu ili odreeni ritual uinioca. Pored toga svaka ova izluevina moe da ukae na zdravstveno stanje ostavioca to moe pomoi pri eliminaciji pojedinih lica iz kruga sumnjivih. Ovi trago vi mogu da posluze za utvrdjivanje krvne grupe, pre svega imaju znacaj za ukazivanje na pshiloski aspekt licnosti koja je izvrsilac kriv.dela. 79. TRAGOVI OSTALIH DELOVA OVEJEG TELA Ovi tragovi su izrazeni kada se ostavljaju na materijalima koji imaju plasticne osobine, pa se pronalaze u vidu reljefa, npr.tragovi kolena ili lakata. Ovi tragovi omogucavaju pronalazenje odredjenih individualnih karakteristika koje se odnose na materijal od kojeg je napravljena odeca ucinioca ili zrtve. 80. TRAGOVI IVOTINJSKOG POREKLA Tragovi ivotinjskog porekla su vrsta tragova koji potiu od ivotinja. Tu spadaju tragovi ivotinjskih nogu, krvi, dlaka i izluevina. Tragovi ivotinjksog porekla mogu se nai kada je neka ivotinja upotrebljena za izvrenje krivinog del a, kada je pratila uinioca kriv.dela, kada je upotrebljena kao transportno sredstvo i sl. Najvei znaaj imaju tragovi ivotinjskih nogu, koji mogu ukazati na pravac kretanja ivotinje, vrstu, veliinu i razvijenost itd. Mogu biti povrinski i reljefni u zavisnosti od podloge na kojoj su nastali. 81. TRAGOVI BILJNOG POREKLA Tragovi biljnog porekla su vrsta tragova koji potiu od biljaka. Tu spadaju tragovi lisajeva, mahovnine, lisca, cele biljke, delovi, stabljike, koren, cvetovi, plodovi, sok, seme, i p olen. Tragovi biljaka se mogu naci na licu mestu, osumnicenom I zrtvi. Najveu kriminalistiku vrednost od tragova biljnog porekla ima drvo, jer sa velikim stepenom verovatnoe moe se odrediti vrsta i po reklo. Takodje. na drvetu ostaju veoma dobro zabeleeni razni mehaniki tragovi koji omoguavaju identifikaciju orua. Veliki znaaj imaju i drugi delovi biljke koji mogu posluiti u svrhu identifikacije biljne vrste i lokaliteta sa kojeg potiu. Biljni tragovi se pronalaze paljivim pregledanjem kose, odee i obue i donjeg postroja vozila.Za vetaenje ovih tragova neophodno je angaovati strunjake posebnog profila (botaniare). Vetaku, pored biljnih tragova, treba poslati i uzorak date biljne vrsta sa teritorije s koje potie i trag. 82. TRAGOVI KOD POARA I EKSPLOZIJA Tragovi pozara predstavljaju materijalne promene koje nastaju u vezi ili povodom poara. Mogu se klasifikovati u 4 osnovne grupe: 1. tragovi koji se nalaze u okolini mesta na kome je dolo do poara 2. tragovi na objektu koji je goreo 3. tragovi u centru poara 4. tragovi na osumnjienom Navedene tragove je potrebno snimiti i mulazirati i poslati na vestacenje radi utvrdjivanja nastanka pozara i otkrivanje izvrsioca. Tragovi koji se nalaze na izgorelom objektu se mogu nacina na spoljasnjem i unutrasnjem delu objekta. Tragovi koji se nalaze u centru pozara usled visokih temperatura menjaju svoj sastav i formu, pa je cilj ispitivanja utvrdjivanje nacina nastanka toplote, kao uzrok nastanka pozara. Pozar se najcesce izaziva tecnim gorivom, tj. naftnim derivatima jer oni imaju karakteristiku kao sto je brzo sirenje, crveni plamen, crni dim, specifican miris, kao i mogucnost razvijanja visoke temperature. Tragovi kod osumnjicene osobe se nalaze na odeci i obuci, a mogu se naci i na rukama ili ispod noktiju. Eksplozija je cest uzrok nastanka pozara i havarija. Prema vremenu aktiviranja eksplozivi se razvrstavaju na: - trenutni elektricni upaljac TEU, koji ima crvene elektroprovodnike, - vremenski elektricni upaljac VEU, koji ima bele ekektricne provodnike, - milisekundni elektricni upaljac MEU, sa jednim belim i jednim crvenim provodnikom i - metanski milisekundni elektricni upaljac MMEU sa zeleznim elektricnim provodnikom. - Eksplozije se mogu razvrstati na: - eksplozije sudova pod pritiskom, nastaje kao posledica paljenja zapaljivog gasa od vranice koja nastaje cepanjem celicnih posuda. Npr.bojleri za grejanje vode, kao i sudovi u okviru tehnoloskih procesa proizvodnje. - eksplozije lako zapaljivih gasova, para i prasine nastaju iskljucivo u zatvorenim prostorima kada se gasovi, pare, lina ili prasine i prasine nadju u tacno odredjenoj smesi sa vazduhom, i kada varnica, plamen ili zar inicira postojecu smesu, i - eksplozije izazvane pomocu vojnih i privrednih eksploziva, se dogadjaju u slucajevima diverzija, osvete i imovinskih delikata. 83. TRAGOVI ORUA Tragovi orudja se nalaze kod krivicnih dela provalne kradje, razbojnistva, ubistva kao i sumskih kradja, i nastaju usled delovanja orudja na predmete ili ljudsko telo cime prouzrokuju odredjene tragove. Koje je orudje ili alat upotrebljeno prilikom vrsenja kriv.dela

odredjuje se na osnovu oblika traga, njegove velicine i dr.karakteristika. Po nacinu delovanja orudja se dele na: - seciva a ista mogu biti jednostrana, kao sto su noz i sekira i dvostrana kao sto su klesta i makaze, - testere, - busilice, burgije. - bodezi i sila, - orudja za struganjeturpija, - orudja za odvalivanje, poluge i cuskije - orudja za kopanje asov, krmp i sl - orudja za udaranje cekic i malj i - klonirani alati to su oni alati koje kriminalci sami izradjuju u kucnoj delatnosti. Alati ostavljaju dve vrste tragova i to: - tragove koji su posledica jednog i tragove koji nastaju visestrukim dodirom alata sa nekom povrsinom. Pojedinacni tragovi nastaju nakon jednog udarca po povrsini i ostavljaju trodimenzionalne tragove u vidu mikroreljefa. Tragovi visestrukog kontakta nastaju kada se na neki materijal deluje testerom. 84. TRAGOVI DEJSTVA SILE NA STAKLO I TRAGOVI STAKLA Tragove u vezi sa staklom mozemo podeliti na: -tragove dejstva sile na staklo i - tragove stakla. Tragovi dejstva sile na staklo predstavljaju fizicke promene na staklu koje se mogu manifestovati u vidu: - tragova secenja stakla, uglavnom se javljaju kod imovinskih delikata, kod provalnih kradja, - tragova lomljenja stakla usled udara se takodje javljaju kod provalnih kradja i - tragova na staklu nastalih od projektila ispaljenih iz vatrenog oruzja, javljaju se u vidu prostrelina. Samo staklo moze biti trag za sebe. Pri lomljenju i prskanju staklenih povrsina mikro cestice stakla mogu dospeti u kosu ili delove odece ucninoca kriv.dela. 85. TRAGOVI VATRENOG ORUJA Tragovi nastali u vezi vatrenog oruzja mogu se podeliti na: - vatreno oruzje kao trag-vrsta oruzja u kojoj projektil dobija kineticku energiju od gasova koji nastaju sagorevanjem barutnog punjenja u komori i cevi, - projektili kao tragovi i tragovi projektila na osnovu projektila ispaljenog iz vatrenog oruzja moze se odrediti da li je projektil ipaljen iz inkriminisanog oruzja i iz koje vrste oruzja, marke, modela i kalibra je taj projektil ispaljen, - caure, su trag koje se javljaju kada je kriv.delo izvrseno iz automatskog ili poluautomatskog oruzja. - barutna garez i polusagorele barutne cestice Tragove barutne garei treba traiti svuda gde prolaze barutni gasovi, a to znai na telu ili odei rtve, na predmetima koji su se u momentu ispaljivanja nalazili neposredno ispred usta cevi, a kod automatskog i poluautomatskog i na ruci uinioca. i - tragovi lovackog vatrenog oruzja. 86.TRAGOVI VOZILA Tragovi saobracajnih nezgoda i nesreca pomazu da se otkrije i razjasni uzrok nastanka. Najprihvatljivija podela je na: - tragove koji ostavljaju tockovi, oni zavise od kog prevoznog sredstva poticu, da li su od motornog, zapreznog vozila ili bicikla. Ovi tragovi se dalje dele na povrsinske i reljefne tragove tockova. - tragovi otpalih delova i raznog materijala sa vozila, daju bitne podatke u smislu otkrivanja uzroka nastanka saobracajne nezgode, te se pomocu njih moze identifikovati vozilo i lice koje je napustilo mesto dogadjaja. - tragovi na vozilu i u vozilu, razjasnjavaju uzrok saobracajnih nezgoda kao i nekih kriminalnih radnji. i - tragovi vozila na zrtvi, nastaju kod saobracajnih nezgoda kada dolazi do kontakta vozila sa pesacima, biciklistima, tj. kada stradaju lica koja se nalaze u vozilu.. 87. TRAGOVI VEANJA Kada se le pronae da visi sa omom na vratu postavlja se pitanje da li se radi o samoubistvu veanjem, ili se radi o ubistv u koje se, radi zavoenja istrage, prikazuje kao samoubistvo .Za rasvetljavanje ovog problema krim.tehnika ukazuje na tragove konopca na gredi i tragove na konopcu. Kod samoubistva veanjem, rtve mora prvo da vee konopac za gredu, naini omu, popne se,navue omu i o nda zategne omu. Poto greda ima odreenu tvrdou na konopcu e nastati dva kratka oiljka od dve gornje ivice grede. Pri tome e vlakna biti usmerena jedna prema drugima. Rastojanje izmeu oiljaka e biti jednako irini grede. Kod fingiranja, uiniocu je teko da sam podigne rtvu do visine ome. Zato prvo natakne omu na vrat rtve, jedan kraj konopca prebaci preko grede i vuenjem konopca po gredi die telo uvis, posle ega vezuje konopac za gredu. Na taj nain na konopcu se pojavljuje oiljak duine vie desetina centim etara. Vlakna konopca su po celoj duini usmerena prema rtvi, tj. navie. Kako greda ostavlja trag na konopcu tako i konopac klizei po gredi pod pritiskom kida vlakna sa ivice grede i usmerava ih u smeru svog kretanja. To znai da e kod samoveanja, vlakna grede na obe tornje ivice biti oborena nanie, a kod ubilakog veanja na ivici blie omi bie usmerena uvis, a na drugoj strani nanie. 88. TRAGOVI IZ OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE Ugrozavanje zivotne sredine se odnosi na njeno zagadjenje i u tom smislu treba analizirati: - zagadjenje vode, moze biti kontinuirano ili havarijsko. Kontinuirano je kada se otpadne vode ispustaju u vodotokove bez procesa preciscavanja, dok je havarijsko zagadjenje nastaje iznenada, a moze biti rezultat neke diverzije, ili namenim ispusanjem zagadjenih materija u vodi. - zagadjenje vazduha nastaja kao posledica sagorevanja fosilnih goriv ulja i nafte. Vrlo su opasna zagadjenja koja nastaju industrijskim postrojenjima i zagadjenje zemlje se desava upotrebom raznih plesticida koji se koriste za zastitu biljaka. 89. TRAGOVI RAZNIH SUPSTANCI U tragove ostalih supstanci mozemo svrstati: - tragove zemlje i kamenja, - tragove prasina - tragove krhotina - tragove prljavstina - tragove metala i metalne prasine - tragove ulja, masti, voskova i zapaljive tecnosti, - tragove plasticnih masa, guma i sl. materijala. Ostali tragovi obuhvataju razlicite vrste materijalnih tragova koji mogu u nekim slucajevima biti predmet fizikohemijskog ispitivanja. Ovde se radi o zdravlju ljudi na koje deluju navedeni tragovi. 93. POJAM, ZNAAJ I OBLICI KRIMINALISTIKE FOTOGRAFIJE Kriminalisticka fotografija je skup naucnih dostignuca, metoda i tehnickih sredstava iz oblasti fotografije, koji se u krim. tehnici primenjuju za prikupljanje i ispitivanje materijalnih dokaza u cil ju otkrivanja, dokazivanja i razjasnjavanja krivicnih dela. Kriminalistika fotografija se primenjuje u registraciji i identifikaciji kako lica, tako i stvari i dogaaja, zatim u operativnom radu i kriminalistikim vetaenjima. Zato se deli na registracionu, operativnu i istranu 95. UVIAJNA FOTOGRAFIJA uviajna fotografija - iji je zadatak da potpuno verno i pregledno dokumentuje sva zapaanja uviajne ekipe, kako bi sud mogao stei pravu predstavu o dogaaju i licu mesta. Ovo se obavlja u statikoj fazi uviaja dok izgled lica mesta jo nije izmenjen vrenjem

uviaja. Samo fotografisanje se vri u nekoliko faza i to iri izgled lica mesta sa okolinom, ui izgled lica mesta iz vie p ravaca, delovi lica mesta, pojedini tragovi i predmeti. Da bi se obezb edila mogunost uporeivanja poloaja i merenje veliina pojedinih tragova i predmeta na fotografiji oni se fotografiu razmernom fotografijom Zadatak ove fotografije je da to vernije zabelei sve bitne injeni ce koje se odnose na kriminalistiki dogaaj. Obrada uviajne fotografije predstavlja svojevrsni materijalni dokaz u vezi sa licem mesta koje se tretira u procesnoj praksi i ini fotoelaborat istog. Osnovno pravilo fotografisanja pri uviaju jeste da se ono vri od opteg ka pojedinanom. Fotografisanje lica mesta podeljeno je u dva dela: - fotografisanje ireg izgleda lica mesta - fotografisanje ueg izgleda lica mesta iri izgled lica mesta predstavlja celokupni izgled lica mesta sa neposrednom okolinom. Ovaj izgled moe biti na otvorenom i zatvo renom prostoru. Potrebno je da takva fotografija sadri to vei broj markiranih predmeta koji se tiu izvrioca krivinog dela. i ri izgled lica mesta se uvek snima iz vie razliitih pravaca. Za snimanje celokupne panorame izgleda lica mesta koristi se: - linearna panoramska fotografija - kruna panoramska fotografija Linearna se koristi kada se iri izgled lica mesta mora obuhvatiti uzdunim pomeranjem ispred lica mesta. Kruna se koristi u sluajevima kada iri izgled lica mesta nije izduenog oblika ve j e u svim pravcima podjednaka dimenzija. Taka odakle se obavlja snimanje se nalazi na centru. Ui izgled lica mesta predstavlja mesto na kome je dolo do izvrenja krivinog dela ili dogaaja koji se fotografie. Fotografisanje ueg izgleda lica mesta mora da bude sistematino i da se na svakoj fotografiji jasno vide predmeti i tragovi krivinog dela i njihove oznake. Poseban nain ovog fotografisanja predstavlja fotografisanje pojedinanih predmeta i tragova koji imaju zadatak da ukau na znaajne karakteristike predmeta i tragova. Tako se sa sigurnou potvruje da dotini tragovi potiu sa odgovarajueg mesta 98. TAJNA FOTOGRAFIJA tajna fotografija - slui za tajno snimanje dogaaja, lica ili objekata kada se u operativnom radu javi potreba za tim. U za visnosti od uslova pod kojima se fotografisanje mora izvriti ono moe biti fotografisanje skrivenom kamerom, fotogrfisanje minijaturn om kamerom, daljinsko snimanje ili nono snimanje 100. ISTRANA FOTOGRAFIJA Istrazna fotografija Koristi se za ilustrovanje odreenih faza vetaenja kao i za sam postupak vetaenja. Ova fotografija sadri 4 oblika: 1. makrofotografija 2. mikrofotografija 3. upotreba nevidljivog zraenja 4. fotografisanje pod razliitim uslovima os vetljenja Makrofotografija je tehnika snimanja kada se predmet snimanja nalazi izmeu ine i dvostruke ine daljine i kada snimljeni lik postaje vei od predmeta. Uveanje moe biti 5 do 60 puta. Mikrofotografija predstavlja fotografisanje tragova koji su jedva vidljivi ili golim okom nevidljivi, pa se za te potrebe koriste razne vrste mikroskopa koji kao dodatak koriste i foto kamere. Upotreba nevidljivog zr aenja u kriminalistiko tehnike svrhe razvrstava se u tri vrste i to: - ultraljubiasto - infracrveno - engensko snimanje Direktno dejstvo nevidljivog zraenja na fotografsku emulziju koristi se u oblasti infracrvenog i rendgenskog zraenja, dok se primenom ultraljubiastog zraenja fotografije u vidljivom podruju gde se vidljivo zraenje javlja kao sekundarno. Fotografisanje po razliitim uslovima podrazmeva razliite metode osvetljavanja u istranoj fotografiji koso i upadno osvetljenje - nasvetljavanje prodorno svetlo ili prosvetljavanje kruno svetlo Koso upadno se koristi za snimanje reljefnih tragova. Koso svetlo se koristi i kada je potrebno izbei refleksiju sa glatkih povrina. Koso svetlo treba da bude pod uglom od 30-35 stepeni dok se upadnim svetlom osvetljava pod uglom od 80-85 stepeni. Prodorno se koristi kada se predmet koji se snima nalazi izmeu fotoaparata i izvora svetlosti. Osnovni uslov za upotrebu prirodnog svetla jeste da predmet koji se fotografie bude providan ili poluprovidan kako bi svetlost bar delimino prolazila kroz njega. Kruno osvetljenje je ono kod kojeg su svetlosni izvori rasporeeni u krug oko ob jekta snimanja. Svetlost pada koso na predmet koji se snima ali kako dolazi sa svih strana na predmet nema senki. 106.ELEKTRONSKA NARUKVICA Elektronska narukvica je ureaj koji se stavlja na nogu osuenika, u stanu osobe nad kojom se vri nadzor, insta lira se jedinica koja obavetava centar za nadzor o kretanju osobe ili o eventualnom prekraju. Umesto reetaka, elektronska narukvica privrena oko zgloba noge 24 sata i instalirani pratei prijemnik podsea ih na to da su krivi za neko krivino delo. Ova jedinica obavetava Centar za monitoring Uprave za izvrenje krivinih sankcija o svakom pokretu koji osueni napravi. Ukoliko osueni kojim sluajem napus ti svoj zatvor, Centar za monitoring odmah obavetava sud, koji ovu vrstu sankcije moe da zamen i pravim zatvorom. Na elektronski nadzor mogu da raunaju osuenici koji su osueni na kaznu do godinu dana zatvora. Pored toga, uslov je i da u stanu imaju struju i telefonsku liniju, ali i da redovno plaaju raune kako im te usluge ne bi bile iskljuene. Jedna od prednosti robije kod kue je i ta to, osueni moe redovno da ide na posao. Radno vreme osuenika na takozvani kuni zatvor u veini sluajeva je od sedam do 15 asova. Posle radnog vremena, osueni se vraa kui i provodi ostatak vremena u dozvoljenom prostoru. Realno je da e se elektronska narukvica koristiti sve vie. Ali trebalo bi voditi rauna i o tome da se elektronska narukvica ne koristi samo za one okrivljene koji su poznati javnosti ve i za obine ljude. Sistem nadzora elektronske narukvice 1. Aparat za praenje sastoji se od narukvice sline runom satu u koju je ugraen radioodailja i prijemnika koji se spaja na telefonsku liniju 2. Narukvica za nadzor na nozi osuenika 3. Kretanje osuenika policija prati putem radiotransmisije 4. Prijemna stanica registruje svaki pokuaj skidanja narukvice ili ometanje njenog rada, pa pejderom i mejlom alje izvetaj u MUP Osuenici kojima se izrekne kuni pritvor nose specijalnu elektronsku napravu za nadgledanje i praenje. Sudije e izricati kuni pritvor ili kuni zatvor. Ova kazna e biti izreena samo za laka krivina dela, koja se kanjavanju do godinu da na zatvora. Boravkom u kunom pritvoru izbegli bi se loi uticaji kojim poinioci lakih krivinih dela ili maloletnici mogu biti izloeni tokom boravka u zatvoru. 110. TAJNA PISMA Predstavljaju svako pismo ija je sadrina nepoznata svima osim onih kojima je namenjena. Tajnim pismom smatra se ono koje nekim tajnim kanalom stigne do odreenog mesta kao i ono za ije se pisanje koristi ifrovani tekst. Kriminalistika tehnika se bavi otkrivanjem i izazivanjem tekstova pisanim tajnim mastilom koje se pod normalim uslovima ne moe videti. Takvim pisanjem se esto koriste obavetajne i kontraobavetajne slube. Mogu se razlikovati tri vrste tajnih pisama: 1. pisma za koja uopte ne znaju nepoeljna lica i koja ne prouava krim.tehnika ve druge grane kriminalistike 2. pisma iji je tekst vidljiv ali se u njemu kriju poruke koje moe proitati samo lice kome je pismo namenjeno. To su najprostiji sistemi pisanja koji se zasnivaju na zameni pojedinih slova ciframa ili drugim

oznakama po utvrenom dogovoru ili zamena odreenih rei drgim reima a svaki od uesnika je upoznat sa tim zamenom 3. pisma koja pored javnog sadre tajni nevidljivi tekst a koji moe biti u vidu: - pisanje mikroteksta nevidljivim mastilom - pisanje mikroteksta koje je veoma sloeno i oprema za to pisanje je uglavnom nedostupna uiniocima krivinog dela - pisanje nevidljivim mastilom se moe obaviti jednostavno i lako a u te svrhe treba imati nevidljivo mastilo, pero za tajno pisanje i odgovarajuu hartiju Za otkrivanje i itanje tajnog teksta koriste se dve osnovne grupe metoda i to: 1. metode koje neoteuju pisma 2. metode koje oteuju pisma Metode koje neoteuju pisma su: - pregled pisma kosim svetlom koje omoguava uoavanje na kojima je pisano bez obzira na to to je tekst vidljiv jer koso svetlo istie i najmanje neravnine. - pregled pisma pod ultraljubiastim zracima koje koristi lampu sa kratkotalasnim i dugotalasnim podrujem ultraljubiastog zraenja. Za ovu vrs tu otkrivanja teksta koristi se fluoroscencija koja izaziva dejstvo ultraljubiastih zrakova. - pregled infracrvenim zracima koje ima dosta tegoba u otkrivanju ali se u izuzetnim situacijama moe koristiti. - pregled elektrostatikim naelektrisanjem koje se koristi za pomo specijalnog ureaja i tonera koji se u razliitim koncentracijama nahvata na mestima gde postoji reljef u odnosu na mesta gde reljefa nem a a to omoguava itanje tajnog teksta - izazivanje parama joda, to predstavlja metodu koja se zasniva na injenici da postoji razlika izmeu vlanosti tajnog teksta i ostalih delova hartije pa se na vlanim mestima jod hvata u veoj koliini nego na ostalim delovima jer je osobina joda da direktno iz vrstog agregatnog stanja prelazi u gasovito stanje. Metode koje oteuju pisma su: - izazivanje nevidljivih tekstova hemijskim reagovanjem gde se najee koristi kuhinjska so koja je svima dostupna, lako se rastvara u vodi i veoma se lako iz aziva. Za taj nain izazivanja potrebno je imati rastvor srebro nitrata. - izazivanje dejstvom toplote koje se moe obaviti kada je tekst napisan mastilom koji u sebi sadri organske materije ( skrob, mleko, eer) tako to se izazivanje kri grejanjem ( npr. peglom). Ako se tekst ne oteti dokument se moe poslati licu kome je namenjen pa se tako moe i pratiti aktivnost i ponaanje primaoca. - izazivanje parama amonijaka koje nastaje pod dejstvom amon. para koje menjaju boju hemijskih supstanci. Ovaj nain izazivanja se koristi samo izuzetno. - izazivanje pomou ugljenog praha koje se veoma struno izazivaju tragovi pap.linija putem raznih prakova. 125. FIZIKO-HEMIJSKE METODE Identifikacija mikrotragova koji se pronau na licu mesta, uvek je tea za otkrivanje i utvrivanje jer takvi tragovi ne pose duju stalan oblik. Identifikacija predmeta odakle trag potie na osnovu pronaenog mikrotraga, mogua je ispitivanjem njegovih fizikih i hemijskih osobina, od ega informacionu vrednost ima njegov hemijski sastav. U tu svrhu u kriminalistiko tehnikim vetaenj ima primenjuju se fizikohemijske metode koje veoma tano i precizno, daju podatke kako o kvalitativnom, tako i o kvantitativnom sadra ju pojedinih elemenata nekog uzorka traga. U kvalitativnom pogledu ispituje se ta odreena supstanca sadri, dok se u kvantitat ivnom smislu ispituje koliina sadraja. Kvalitativni sastav supstance, u hemijskom pogledu, moe biti neorganski i organski. U prvom slu aju osnovno obeleje predstavlja njegov mikroelementarni sastav, a u drugom sadraj karakteristinih grupa molekulskih jedinjenja. Za utvrivanje hemijskog sastava nekog uzorka materijala postoji mnotvo metoda, ali se sve one mogu svrstati u dve grupe, prema tome da li se radi o destruktivnim ili nedestruktivnim metodama. Sa kriminalistiko tehnikog stanovita, prednost imaju nedestruktivne metode kojih naalost ima malo. Jedina prava nedestruktivna metoda je neutronska aktivaciona analiza. U nedestruktivne metode spadaju jo i rendgen ska fluorescentna analiza i rendgenska difrakciona analiza, dok su sve ostale metode destruktivne. U destruktivne metode spadaju: spektrografija, laserska mikrospektralna analiza, atomska apsorpciona spektrofotometrija, infracrvena spektrofotometrija, tankoslojna hromatografija i gasna hromatografija 126. SPEKTROHEMIJSKE METODE Ove metode zasnovane su na svojstu atoma i molekula da emituju zraenje odreene talasne duine. Atom je najmanji deo hemijskog elementa koji poseduje sve hemijske osobine tog elementa. Molekul je najmanja jedinka supstance koja pokazuje sve hemijske osobine te supstance. Svaki molekul ima tano odreenu veliinu. Atomi su izgraeni od estica koje se nazivaju elektroni, protoni i neutroni. Atom se sastoji iz elektronskog omotaa koji okruuje malo gusto jezgro sainjeno od protona i neutrona. Elektroni i protoni poseduju zajedniku osobinu naelektrisanja. Elektroni koji se nalaze u omotau nose negativno naelektrisanje, dok su u jezrgu smete ni pozitivno naelektrisani protoni i neutralne estice neutroni. Privlaenje izmeu elektrona i protona odrava atom u celini. S vi elektroni do sada poznatih elemenata mogu se rasporediti u sedam nivoa. Ti slojevi oznaavaju se velikim slovima K, L, M, N, O, P, Q ili b rojevima 1,2, 3, 4, 5, 6, 7. U stabilnom neutralnom stanju energija atoma je minimalna, te je stoga elektronski omota tada najblii jezgru. Ipak, apsorpcijom energije iz spoljane sredine koja se najee dovodi termikim putem ili u vidu svetlosne energije elektroni prelaze sa nieg na vii energetski nivo, odnosno putanju, ime se atom dovodi u pobueno stanje. Ovaj pr ocess se naziva se emisija. Proces apsorpcije i emisije koji se odigrava u perifernom delu atoma, imae za rezultat emitovanje zraenja. Ako se proces apsorpcije i emisije o digrava u energetskom nivou koji je blii jezgru, atom e emitovati zraenje vee energije koje pripada oblasti X zraenja. Izvori eletkromagnetnih zraenja uglavnom zrae skupom talasa razliitih talasnih duina. Takav skup talasa razliitih talasnih duina naziva se spek tar. Spektrohemijske metode odreivanje hemijske prirode uzorka nekog materijala zasnivaju na ispitivanju spektralnog sastava zraenja tog materijala. Svaka vrsta atoma emituje samo unapred odreene talasne duine elektromagnetnih talasa. Svaki atom moe apsorbova ti samo elektromagnetsko zraenje one talasne duine koje je u stanju da emituje. Svaki spektar elektromagnetskog zraenja nosi informacije o hemijskom sastavu supstance koja ga emituje, proputa ili odbija. Dobijanje informacija, o spektru nekog zraenja ostvaruje s e razdvajanjem elktromagnetskih talasa razliite duine i njihovim fokusiranjem u linije (linijski spektri) ili trake (trakasti spektri). Spektralno razdvajanje elektromagnetskih talasa razliite duine ostvaruje se pomou dva tipa ureaja: prizme i difrakcione reetke. Najprostiji spektralni aparat sastoji se od sledeih elemenata: - uzanog otvora, odnosno razreza pravougaonog oblika vrlo male irine kroz koji prolazi snop svetla od izvora ekscitacije; - kolimatorskog soiva, tj. sabirnog soiva koje ima ulogu da proputenu svetlost uini paralelnom i usmeri je na disperzioni element; - disperzionog elementa koji se sastoji od trostrane staklene prizme ili difrakcione reetke koja razlae svetlosni snop u spektar zrakova razliite talasne dune; i - kamernog soiva, tj. sabirnog soiva ija je uloga da u svojoj inoj ravni svaki snop elektromagnetnih talasa jedne talasne duine fokusira u liniju iste talasne duine. 127. EMISIONA SPEKTRALNA ANALIZA Ispitivanje odreene materije putem emisione spektralne analize vri se pomou spektrograma koji je u t u svrhu snabdeven posebnim dodatkom za ekscitiranje atoma ispitivanog uzorka. Naime, atomi ispitivanog uzorka dovode se u pobueno stanje pomo u

elektrinog luka ili varnice (Voltin luk) koji nastaju na krajevima dveju elektroda nainjenih od ugljenika, pod dejstvom elektrine struje. Elektrode imaju oblik tapia koji su postavljeni jedan iznad drugog. Vrh negativne (gornje) elektroda ima oblik iljka, a vr h pozitivne (donje) elektrode ima oblik aice u koju se stavlja uzorak za ispitivanje. Proputanjem jednosmerne struje kroz ove elektrode, izmeu njih dolazi do jonizacije vazduha i obrazovanja svetlog luka u ijem sreditu se javlja temperatura do 3000o C. Ovako visoka temperatura utie na uzorak koji se nalazi izmeu dve elektrode tako da on poinje, najpre da isparava a zatim njegovi atomi prelaze u pobueno stanje. Na taj nain se u jednoj taki, kao izvor svetlosti javljaju atomi vazduha, uglja i ispitivanog uzorka. Dobijena svetlost koju emituju pobueni atomi se uz pomo spektrografa, najpre razlae u spektar, a potom tako dobijeni spektri fiksiraju na fotografsku plou koja se koristi za direktnu analizu dobijenih spektara. Analiza dobijenih spektara se vri tako to se oni meusobno uporeuju pomou optikog ureaja, tzv. komparatora. S obzirom da se na dobijenom spektru osim spektra ispitivanog uzorka, nalaze i spektri vazduha i elekroda (uglja) njihovu eliminaciju vrimo uporeivanjem sa snimkom spektra ureaja bez uzorka. Kvantitativnom analizom dobijenog spektra ispitivanog uzorka, koja se ogleda u merenju intenzteta svetlosti (irine i zacrnjenosti), koje su karakteristine za pojedine vrste atoma, utvruje se u koj oj su meri zastupljeni pojedini hemijski elementi koji ulaze u sastav tog uzorka. Emisiona spektralna analiza ima iroku primenu ko d ispitivanja mikro tragova, pre svega zbog svoje visoke osetljivosti od 10-7 do 10-8 gr, jer je za analizu dovoljno imati uzorak mase desetog do stohiljaditog dela miligrama neke materije. Kao jedina loa strana ovog metoda moglo bi se istai to da se u toku analize uzorak unitava, pa je stoga preporuljivo, da se ukoliko je to mogue, pre primene emisione spektralne analize, pokua primena nekog nedestru ktivnog metoda, kao to su laserska mikrospektralna analiza, atomska apsorbciona spektrofotometrija, r endgenska fluorescentna analiza ili rendgenska difrakciona analiza 128. LASERSKA MIKROSPEKTRALNA ANALIZA Poseban vid spektrohemijske metode jeste laserska mikrospektralna analiza. Naime, najmanja koliina materijala sa kojom je mogue izvriti spektrografsku analizu iznosi negde oko jedan miligram, iz razloga to se sa manjom koliinom materijala ne moe manipulisati. Pomou laserskih zraka energija se koncentrie na najmanju povrinu prenika od 0,01 do 0,25 mm, na kojoj se us led toga, u deliu sekunde, temperatura podie do 8000o C. Na tako visokoj temperaturi uglavnom sve poznate supstance trenutno (eksplozivno) isparavaju. Trenutnost isparenja je od velike vanosti. Naime, ukoliko bi trajenje impulsa zraenja bilo due dolo bi do isp arenja i dubljih slojeva nosioca traga. Ovako dobijeni oblai pare sprovodi se izmeu dve ugljene elektrode, izmeu kojih se uljuuje elektri na varnica, odnosno voltin luk, koji vri ekscataciju, tj. pobuivanje atoma pare. Usled pobuenosti atoma para zrai karakteristinom svetlou, koja prolazi kroz spektrograf u kome se zraci svetlosti razlau u spektar, a zatim tako dobijeni spektri fotografiu i analiziraju po istom principu kao kod emisione spektralne analize. Prednost ovog metoda jeste to je unitena, odnosno u paru pretvorena sasvim neznatna koliina materije prenika od oko svega 0,05 mm i teine svega oko jedan milioniti deo grama. Za primenu ove metode trag ne mora da bu de vidljiv golim okom. Otkrivanje nevidljivog traga, vri se pomou mikrosopa koji je ugra en u mikro-analizator ije je uveanje oko 500 puta. Takoe, u zavisnosti od veliine uzorka primenom laserske mikrospektralne analize, on se ne unitava u potpunosti, pa je uzorak mogue sauvati i na njemu vriti dalje analize. Iz razloga to unitava veoma malu koliinu materije, primena ove metode ne ostavlja nikakve tragove na ispitivanoj povrini pa se laserska mikrospektralna analiza moe slobodno primeniti na predmetima od velike vredno sti, kao i na veoma malim delovima materije. Laserska mikrospektralna analiza se primenjuje i u ispitivanju makrotragova, kao prilikom vetaenja u oblasti saobraanih delikata, kada je potrebno identifikovati vozilo na osnovu ljuspi boje pronaenih na mestu saobraajne ne zgode. Ljuspa boje automobila je vieslojna jer se farba nanosi na vozio u tri sloja. Prvi sloj ini osnovna boja, drugi sloj je zatitni git i trei zavrni sloj ini sama boja. Identidfikacija vozila na osnovu pronaenih ljuspi boje vri se uporeivanjem otpalih ljuspi boje sa bojom vo zila za koje se sumnja da je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi. S obzirom na injenicu da je boja vieslojna, odvajanje pojedinih slojeva i pojedinana analiza svakog od navedenih slojeva klasinim metodama nije mogue. Iz tog razloga, u ovakvim situacijama pribegava se primeni laserske mikrospektralne analize, koja snimanjem pojedinanih spektara za svaki sloj posebno uz minimalno oteenje uzorka, daje podat ke o hemijskom sastavu svakog sloja. Na osnovu ovako dobijenih podataka mnogo je lake izvriti identifikaciju vozila koje je uestvovalo u saobraajnoj nezgodi. 129. ATOMSKA APSORPCIONA SPEKTROFOTOMETRIJA Atomska asporpciona spektrofotometrija se zasniva na sposobnosti atoma svakog elementa da apsorbuje svetlost one talasne duine, koja je karakteristina za dati element. Kvalitativna analiza kojom se odreuje elementarni sastav metodom atomske apsorpcione spektrofotometrije vri se na taj nain to se, ispitivani uzorak (supstanca neorganskog porekla) isparavanjem dovodi u gasov ito atomsko stanje u posebnom delu ureaja, tzv. atomizeru. Kroz tako pripremljen uzorak proputa se svetlost kontinuiranog elektromagnetnog zraenja, a pri tom svaka vrsta atoma apsorbuje zraenje samo svoje talasne duine. Kvantitativna analiza ovom metodom vri se pomou ureaja koji ima mogunost menjanja talasne duine zraenja i njeno proputanje kroz uzorak, takozvani atomsko -apsorpcioni spektrofotometar. Promena talasne duine zraenja kod atomsko -apsorpcionog spektrofotometra vri se primenom lampi koje emituju zraenje strogo odreene talasne duine, karakteristino za svaki element posebno, tako da se za svaki elemenat iz periodinog sistema koristi posebna lampa sa upljom katodom. Ove lampe imaju katodu onog hemisjkog elementa iju koncentraciju u uzorku odreuje mo, tj. emituju svetlost tano odreenih duina. Potpuna kvantitativna analiza elementarnog sastava neke materije, zahtevala upotrebu onoliko lampi koliko ima elementa u periodinom sistemu, to je prktino nemogue. Iz tog razloga, se atomska apsorpciona spektrofoto metrija primenjuje iskljuivo za utvrivanje kvantitativnog sadraja nekog elementa u uzorku, tako da se primenom ove metode uvek utvruje prisustvo ciljanog elementa a ne svih elemenata. Kada se sumnja da je odreenom supstancom izvreno krivino delo ubistva trovanjem, potrebno je utvrditi da li u toj supstanci ima toksinih elemenata (iva, arsen, olovo itd.) u koliini koja je dovoljna da i zazove smrt nekog lica. Primenom atomske apsorpcione spektrofotometrije vri se kvalitativna i kvantitativna analiza, odnosno utvrivanje prisustva i koncentracije tano poznatog elementa u uzorku. to se tie tanosti, preciznosti i osetljivosti, atomska apsorpciona spektro fotometrija je jedna od najosetljivijih (oko 10-8g), to je ini pogodnom za detektovanje i merenje i najmanjih primesa elemenata koji postoje mikrtragovima. 130. INFRACRVENA SPEKTROFOTOMETRIJA

U prirodi najvei deo materije obuhvataju organska jedinjenja, koja sama po sebi nisu pogodna za spektrografske analize. Anal iza organskih supstanci na principu detekcije atoma je veoma teka, tj. gotovo nemogua, iz razloga to se sva organska jedinjenja pri zagrevanju ne isparavaju ve sagorevaju (oksidiu), ime se menja elementarni sastav, kao i iz injenice da i kada bi element arni sastav bio utvren, to ne bi dalo konani takljuak o kojoj supstanci se radi. U prirodi postoje organaska jedinjenja, sa identinom optom, a razliitom strukturalnom formulom, tzv. izomeri kao i jedinjenja kod kojih molekuli predstavljaju spoj, jedne ili vie jednak ih grupa atoma poreanih u niz, tzv. polimeri. Karakteristiku organskih jedinjenja ine molekulske grupe, odnosno skup atoma povezanih meus obno meumolekulskim silama. Osnovna karakteristika molekulskih grupa jeste da osciluju istom talasnom duinom. Molekuli apsorbuju talasnu duinu zraenja koju emituju kada su pobueni. Iz tog razloga se za analizu molekulskog sastava organskih hemijskih jedinjenj a koristi vibraciono kretanje molekula. Isti molekuli ili molekulske grupe uvek vibriraju istom frekvencijom, i molekul mo e da apsorbuje samo zraenje one frekvencije koja odgovara frekvenciji njegove vibracije. Talasna, duina ovih frekvencija spada u oblast infracr venog, tj. toplotnog zraenja, pa se zbog toga infracrveno zraenje koristi za analizu uzorka. Infracrvena spektrofotometrija omoguava snimanje rotacionih i oscilacionih spektara molekula koji se nalaze u infracrvenom spektralnom podruju. Ovo se vri na taj nain to se proputanjem infracrvenog zraenja kroz uzorak koji se ispituje na mestu u spektru na kome dol azi do apsorpcije javlja apsorpciona traka koja je karakteristina za molekul, odnosno molekulsku grupu. Infracrvena spektrofotometrija se u kriminalistikoj tehnici pr imenjuje za identifikovanje raznih supstanci organskog porekla kao to su: droge, eksplozivi, benzin, nafta i druga goriva, masnoe, lepkovi, razni otrovi, insekticidi, boje, lakovi itd. 131. NEUTRONSKA AKTIVACIONA ANALIZA Predstavlja jednu od najsloenijih i nejosetljivijih ananlitikih metoda za odreivanje kvalitativnog i kvantitativnog elementarnog sastava neke supstance. Ovu metodu koriste kriminalistike laboratorije visokorazvijenih zemalja, pre svega, zbog svoje velik e osetljivosti, kao i zbog injenice da ne unitava uzorak koji se ispituju, a zahteva sasvim neznatnu koliinu materi je za ispitivanje. Zasniva se na vetakoj radioaktivnosti, tj. fenomenu koji se javlja kada se neki element bombarduje alfa, beta esticama ili neutronima. U toj situaciji neutroni koji lako prodiru u jegro atoma izazivajui nestabilnost jezgra koje se raspada, ime on postaje vetaki radioaktivan (pobueno stanje atomskog jezgra). Svaki radioaktivni element ima odreeno vreme za koje se raspada, tzv. vreme poluraspada to preds tavlja karakteristinu veliinu za svaki element u prirodi. Upravo ta veliina iskoriena je u kriminalistikoj tehnici za odreivanje elementarnog sastava mikrotragova. Kod neutronske aktivacione analize uzorak koji se ispituje pakuje se u specijalne plastine kapsule otp orne na visoku temperaturu, i stavlja u nuklearni reaktor, gde se bombarduje neutronima. Nakon ozraivanja koje moe trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, uzorak se vadi i smeta u viekanalni analizator. Pobueni atomi se radioaktivno raspadaju emitujui alfa, beta i gama zrake svakog elementa koji se nalazi u uzorku. Viekanalni analizator automatski meri radioaktivno zraenje po vrsti i talasnoj duini u cilju utvrivanja vremena poluivota i intenziteta zraenja za svaki element koji se nalazi uzroku. Navedena metoda je pogodna za analizu prisu stva elemenata kako u supstancama organskog, tako i u supstancama neorganskog porekla. Iako se radi o jednoj od najosetljivijih i najpouzdanijih instrumentalnih analitikih metoda za odreivanje kvalitativnog i kvantitativnog elementarnog sastava neke sup stance uz minimalno oteenje uzorka, ova metoda ima i svoje nedostatke koji se, pre svega, ogledaju u injenici da se radi o prilino sk upoj metodi. Sam postupak analize moe da bude prilino dug zbog razliite duine vremena potrebnog za radioaktivno raspadanje. Pro blem je i izvor zraenja. Za primenu ove metode potreban je nuklearni reaktor, a samo manipulisanje sa veoma jakim izvorima radioaktivnog zraenja poveava opasnost od ozraivanja, to samo po sebi zahteva preduzimanje veoma opsenih mera bezbednosti. Uprk os navedenim nedostacima ova metoda se u kriminalistikim laboratorijama visokorazvijenih zemalja uveliko primenjuje za odreivanje daljin e pucanja, identifikaciju ljudskih dlaka, kao i za utvrivanje prisustva nekog elementa u uzorcima razliitih tragova. 132. MASENA SPEKTROMETRIJA Masena spektrometrija predstavlja fiziko-hemijsku metodu koja se u kriminalistikim laboratorijama primenjuje za identifikaciju organskih supstanci na osnovu masenog spektra koji je za to jedinjenje karakteristian i specifian. Ova metoda se esto kombinuje sa metodom gasne hromatografije sa kojom zajedno ini jednu od najefikasnijih instumentalnih metoda hemijske analize. Uz pomo g asne hromatografije vri se razdvajanje najsloenijih smea organskih jedinjenja na pojedine k omponente. Tako izdvojene komponente uvode se u maseni spektrometar gde se, prevode u atomsko stanje i podvrgavaju jonizaciji u jonskom izvoru. Ovo se radi iz razloga to se metodom masene spektrometrije mogu ispitivati samo naelektrisane estice (joni). Postupak jonizacije se uglavnom vri uz pomo elektronskog udara, odnosno procesa u kome se ubrzani elektroni sudaraju sa molekulima ispitivanog uzorka izbijajui iz njegovog omotaa j edan ili vie elektrona. Na ovaj nain dolazi do stvaranja molekulskog jona, ija je masa jednaka molekulskoj masi ispitivanog uzorka. Treba napomenuti da se molekulski jon nalazi u tipino pobuenom stanju jer prilikom sudara dobija viak energije, koji ima za posl edicu kidanje pojedinih hemijskih veza u molekulskom jonu, ime nastaju joni manje mase. Navedeni postupak razdvajanja organskih molekula nekog jedinjenja na sastavne komponente naziva se fragmentacija, a proizodi fregmentacije su fragmentni joni, ije su mase meusobno razliite. Svi dobijeni fragmentni joni iz ispitivanog uzorka razvrstavaju se u analizatoru prema svojoj masi, tj. Prema odnosu mase i nalelktrisanja jona. Ovako razdvojeni dolaze do detektora gde se registruju u obliku masenog spektra, koji je karakteristian za ispitivani uzorak. Na osnovu informacija dobijenih iz masenog spektra vri se jednoznana identifikacija jedinjenja. U oblasti kriminalistiko tehnikih ispitivanja metoda masene spektrometrije ima iroku primenu u ispitivanju droga, otrova organskog porekla, sintetikih masa, vlakana, eksploziva i sl. Maseni spektrometar se uglavnom sastoji od: sistema za unoenje uzorka, jonskog izvora, masenog analizatora i detekto ra. S obzirom da maseni spektrometar daje ogromnu koliinu podataka o relativnoj molekulskoj masi jedinjenja, njegovom atomskom i izotopskom sastavu, u cilju njegove efikasnije primene u kriminalistike svrhe vri se automatizacija postupka sakupljanja i o brade podataka. Ovo se vri na taj nain to se ceo sistem povezuje sa savremenim kompjuterskim sistemom u ijoj je memoriji smete na baza podataka sa masenim spektrima raznih organskih jedinjenja, tako da se podaci dobijeni za ispitivano jedinjenje kompjuterski o brauju i uporeuju sa bazom podataka, to za rezultat ima identifikovanje nepoznate supstance za veoma kratko vreme. 133. RENGENSKA FLUORESCENTNA ANALIZA Fluorescencija spada u luminescentne pojave izazvane apsorpcijom svetlosti. Fluorescencija predstavlja pojavu kada hladno telo emituje svetlost dok je pod uticajem nekog zraenja. Fluorescencija traje dokle god postoji dejstvo upadnog zraenja. Postoje supstance

kod kojih atomi, pobueni svetlou, mogu i due da se zadre u tom stanju, pa tek kasnije da preu u osnovno, emitujui eneg riju u obliku vidljivog zraenja. Takav oblik fluorescencije, kada atomi prime svetlosnu energiju koja se reemituje i nakon prestanka pobude, odnosno tek posle izvesnog vremena predstavlja fluorescenciju. Fluorescentno zraenje se karakterie niom frekvencom (manjom energij om) od frekvence apsorbovanog zraenja, odnosno veom talasnom duinom fluorescentnog zraenja od talasne duine apsorbovanog zraenja. Fluorescencija se moe iskoristiti u analitike svrhe jer se prema talasnoj duini emitovanog talasa, odnosno boji i duini trajanja moe izvriti kvalitativna fluorescentna analiza. Kvantitativna fluorescentna analiza se moe izvriti na taj nain to se u zavisnosti od intenziteta fluorescencije supstance koja fluorescira odreuje nepoznata koncentracija te supstance u ispitivanom uzorku. Ukoliko se rezm ena energije vri izmeu atoma i elektromagnetnog polja u oblasti vidljivog, ili njemu bliskog UV podruja, to ukazuje da u razmeni energije uestvuju elektroni iz spoljanjeg, perifernog dela elektronskog omotaa.125 Rendgenska fluorescentna analiza je zasnovana na sposobnos ti atoma da apsorbuje rendgensko zraenje (X zraenje) usled ega dolazi do pobuenja elektrona iz unutranjeg dela elektronskog omotaa. Pri tome, prelazak u osnovno energetsko stanje karakterie emisija zraenja priblino iste energije kao kod upadnog (primarnog) zraenj a koje je izazvalo pobudu. Kod rengenske fluorescentne analize ispitivani uzorak se smeta na putu X zraka, zatim se uz pomo ureaja k oji se sastoji od redgenske cevi zraenje upuuje ka ispitivanom uzorku. Rendgenska fluorescentna analiza se u kriminalistikoj tehnici primenjuje pri analizi istih metala, legura, raznih mineralnih supstanci, prakastih materijala, stopljenih materijala, ten osti, raznih supstanci organskog porekla 134. RENDGENSKA DIFRAKCIONA ANALIZA U zavisnosti od ureenosti atoma i molekula sva tela moemo podeliti na amorfna i kristalna. U amorfna tela spadaju ona kod kojih su atomi odnosno molekuli rasporeeni nepravilno, na sluajan nain. Prelaskom u vrsto stanje ova tela dobijaju oblik prema obliku suda u kome su se nalazili za vreme procesa ovravanja. U kristalna tela spadaju tela koja se karakteriu pravilnim i simetrinim prostornim rasporedom atoma, odnosno molekula, od kojih su ta tela sainjena. Kako je kod kristalnih tela raspored atoma, odn osno molekula, za svaku vrstu supstance unapred odreen i uvek isti, ona pri ovravanju dobijaju spoljanji oblik nezavisno od oblika suda u kome se odvija proces ovravanja. U tela sa kristalnom strukturom spadaju kuhinjska so, eer, dijamant i sl. Metoda rendge nske difrkacione analize zasniva se na pojavi difrakcije, tj. rasejavanja svetlosti pri prolasku kroz kristale ili druge materijale. Za razliku od spektralnih metoda, uz pomo kojih se vri identifikacija pojedinih elemenata iz sastava materijalnih tragova, metodom rendge nske difrakcione analize vri se identifikacija hemijskih jedinjenja, tj. supstance. Metodom rendgenske difrakcione analize moe se izvriti i kvantitativna analiza ispitivanog uzorka, na taj nain to je intenzitet difrakcionih linija za pojedine kristalne komponente srazmeran njihovoj koncentraciji u ispitivanom uzorku. Metoda rendgenske difrakcione analize na ispitivanom uzorku ostavlja miminalna o teenja, pa se moe rei da se radi o praktino nedestruktivnoj metodi. Osetljivost metode rendgenske difrak cione analize nije toliko velika. S obzirom da ovom metodom omoguava meusobno razlikovanje materija razliitog hemijskog sastava, ona se upotrebljava kao dopun a spektralnoj analizi, naroito kada treba utvrditi sastav najsloenijih hemijskih jedinjenja. 135. ELEKTROFOREZA Elektroforeza predstavlja hemijsku metodu pomou koje se vri separacija i identifikacija sloenih biohemijskih jedinjenja. O va metoda zasnovana je na injenici da se u veini molekula njihovi delovi vezani elektrostatikom silom (jon skom veza). Kod takvih molekula se dva ili vie jonizovana atoma meusobno vezuju. Kada se takvi molekuli nau u rastvarau dolazi do spontanog razl aganja izdvojenog broja molekula. Procenat ovako razloenih molekula je stalan na konstantnoj temperaturi i koncentraciji rastvora. Ukoliko se takav rastvor nae u elektrinom polju jednosmerne struje, doi e do usmerenog kretanja jona, i to na taj nain to se pozit ivni joni (katjoni) kreu ka negativnoj elektrodi, a negativni (anjoni) ka pozitivnoj. Kada bi se taj proces obavljao dovoljno dugo, dolo bi do potpunog razlaganja supstance poznate pod nazivom elektroliza, ali bi se pri tome sve sastavne komponente pomeanih jedinjenj a opet pomeale na elektrodama. Kako bi se ipak dobila izvesna separacija, metod je modifikovan tako to se izmeu elektroda postavlja filter papir. Filter-papir se najpre okvasi pogodnim rastvaraem, a zatim se ispitivani uzorak postavljaja na njegovu sredinu. Pod dejstvom elektrinog polja otpoinje kretanje jona prema elektrodama. Brzina kretanja jona zavisi od veliine napona na elektrodama ali i od njihove veliine i naelektrisanja, kao i od gustine filter -papira. Krupniji joni e se sporije probijati izmeu vlakana a manji bre, i za isto vreme prei e vei put, tako da e se posle izvesnog vremena grupe jona razliitih veliina (masa) razdvojiti. Kada se oceni da su se grupe jona dovoljno razdvojile struja se iskljuuje i tako zaustavlja njihovo dalje kretanje. Osim filter -papira, kao podloga kroz koje putuju joni, koriste se i druga sredstva kao to su poliakrilamidni gelovi. Elektroforezom se iz meavine izdvajaju hemijska jedinjenja srodne materije, koja se ne bi mogla uspeno izdvojiti primenom klasinih metoda analitike hemije. Ovaj metod posebno se koristi za ispitivan je raznih biolokih uzoraka, ali i za itanje zalivenih i precrtanih tekstova kada se sredstva pisanja i zalivanja razlikuju po hemijsk om sastavu. 136. HROMATOGRAFSKE METODE Hromatografija predstavlja jednu od najzastupljenijih hemijskih metoda u kriminalistici, koja se koristi za razdvajanje, odnosno analizu hemijskih supstanci. Poseban znaaj ove metode ogleda se u sposobnosti otkrivanja neke materije u izuzetno malim koliinama (do milijarditog dela grama), separaciji supstanci bliskih po hemijskim svojstvima, koje se drugim hemijskim metodama nisu mogli razdvojiti, kao i separaciji sloenih jedinjenja (nafta, mastilo, alkoholna pia, eksplozivi, otrovi, droge itd.). Ova metoda obuhvata te hniku separacije komponenata smee u sistemu relativne pokretljivosti dve faze, od kojih je jedna pokretna a druga nepokretna. Sutina ove metode ogleda se u tome da se uz pomo odreene supstance (pokretne faze) ispitivani uzorak u gasnom ili tenom obliku, transportuje kroz odgovarajuu podlogu (nepokretnu fazu), tako da su uzorak i podloga u neposrednom kontaktu. Pri tom, dolazi do interakcije podloge i molekula iz smee koja se prenosi preko podloge. Jaina te interakcije zavisie od vrste molekula, pri emu neki molekuli bolje prijanjaj u za podlogu, a neki manje. Ona vrsta molekula, tj. ono jedinjenje iz smee koje ima bolju mo privrivanja za podlogu, u toku transporta kroz podlogu kretae se sporije i zaostajae za onim molekulima koji imaju manji afinitet prema podlozi. Prilikom prolaska smee preko pod loge (nepokretne faze) dolazi do separacije smee na komponentna jedinjenja. Hromatografska separacijea sastojaka smee zasniva se na raspodeli pojedinih sastojaka izmeu pokretne i nepokretne faze. U kriminalistikim laboratorijama primenjuju se tri osnovna vida hromatografije: gasna, tena i tankoslojna hromatografija.

148. VETAENJE IJUDSKE KRVI Krv cini 7-8% ukupne telesne mase odrasle osobe. Krv struju telom u zatvorenom sistemu krvnih sudova, koji se sastoji od arterija, vena i kapilara. Sa kriminalsistickog aspekta najvaznije svojstvo krvi jeste njen biohemijski sasav pomocu koga se moze izvrsiti identifikacija ucinioca k.dela na osnovu tragova krvi pronadjenih na licu mesta. Krv je sastavljena od eritrocita, leukocita i trombocita. Svaki elemement poseduje specificne karakteristike. Eritrociti u sebi sadrze hemoglobin koji daje upadljivu boju krvi. Leukociti u sebi sadrze genetski materijal cija analiza omogucava identifikaciju osobe od cije krvi potice trag. Trombociti imaju ulogu u koagulaciji krvi i njihov znacaj je za formiranje traga izlivene krvi. Postupak vestacenja tragova ljudske krvi se odvija kroz sledece faze: - faza prliminarnog ispitivanja tragova krvi, - utvrdjivanje starosti tragova krvi i - odredjivanje identifikacionih karakteristika tragova krvi. Faza prliminarnog ispitivanja tragova krvi predstavlja utvrdjivanje da li odredjeni trag potice od krvi ili neke druge supstance. U krim.tehnici se primenjuju tri hemijske reakcije za dokazivanje pristustva krvi u tragu: - benzidinska reakcija se zasniva na reakciji benzidina i stabilnog molekula hemoglobina u krvi. - fenoftalinska reakcija predstavlja metodu dokazivanja prisustva krvi u tragu, a primenjuje se na taj nacin sto se uzorak spornog traga tretira smesom koja sadrzi fenoftalein i - luminolska reakcija predstavlja metodu kada se tretirana povrsina rastvorom luminola, i ako se na njoj nalazi krv, za oko pet sekundi dolazi do pojave plavo-ljubicaste svetlosti. Analizom krvi mogu se dobiti podaci o tome: - da li krv pripada muskoj ili zenskoj osobi, - da li krv potice iz nosa, usta, pluca, zeluca, hemoroida, - da li krv potice iz zenskih polnih organa i - da li krv potice od novorodjenceta. Faza utvrdjivanja starosti tragova krvi se vrsi na osnovu promene boje krvi i brzine njenog rastvaranja. Ovaj nacin je zasnovan na merenju brzine rastvaranja tragova krvi u troprocentnom vodenom rastvoru kalijum hidroksida. Faza odredjivanja identifikacionih karakteristika tragova krvi se moze izvrsiti na dva nacina: - odredjivanje krvnih grupa. Krv se deli na 4 grupe u zavisnosti da li u eritrocitima postoje odredjeni proteini. Nosioci krvne grupe A imaju specifican protein aglutinogen A, krv grube B sadrzi aglutinogen B, krvna grupa AB sadrzi oba proteina, dok krvna grupa O (nulta) ne sadrzi ni jedan od ta dva proteina. Pored podele na krvne grupe postoji podela i na rezus faktor-Rh faktor. Ljudi sa Rh+ stvaraju rezus protein, dok ga ljudi sa Rh- ne stvaraju, i - odredjivanje genetskog koda je utvrdjivanje DNK koje je karakteristicno za svako lice, na osnovu ovakvog utvrdjivanja moguce je izvrsiti identifikaciju lica od koga potice trag krvi.