r'

UVODNI DEO
P R E D M E T , RAZVOJ I M E T O D E PSIHOLOGIJE O R G A N S I C I OSNOVI P S I H I K O G IVOTA

R A Z V I T A K P S I H I K O G IVOTA

C/
A^dts.

P R E D M E T , RAZVOJ I M E T O D E PSIHOLOGIJE

Predmet psihologije
Staproucavapsihologija
Kakavje svet oko nas, iz ega je sastavljen i kako se razvija i menja prouavaju razliite p r i r o d n e i drutvene nauke. O n e prouavaju objektivnu stvarnost. Kakvi doivljaji postoje, kako se javljaju i teku, ta im je osnova i kako se manifestuju prouava psiliologija. Ona prouava psihiku stvarnost ili psihiki ivot. Psihiki ivot ine psiliiki procesi i psiKike osobine. Psihiki procesi kod Ijudi mogu biti intelektualni procesi, kao to su opaanje, uenje, pamenje i miljenje; mogu biti emocionalni prpcesi ili osecanja; mogu biti konativni ili voljni procesi kao to su m o t i v a d j k ivoljne radnje. Pod psihikim osobinama podrazumevamo relativno trajhe osobine pojedinaca, kao to su navike, sposobnosti, temperamenat, potrebe, iilteresi, i druge osobine linosti, Svi mi i bez posebnog poznavanja psihologije znamo dosta o psihikom ivotu Ijudi.To znamo i na osnovu sopstvenog iskustva i na osnovu toga to smo doznali od drugih. 1 bez poznavanja psiholoke nauke o zakohitostima psihikog ivota z n a m o mnogo vie nego to bismo znali o fizikim i hemijskim zakonitostima bez poznavanja fizike i hemije. M e d u t i m , esto postoje o zakonitostima psihikog ivota Ijudi opterairena shvatanja koja nisu tana ili koja su moda tana, aii nisu proverena, Rairena su na primer shvatanja da su genijalni ljudi redovno nastrani ljudi; da samo kod Ijudskih bia a ne i kod ivotinja postoje procesi miljenja; da oni koji brzo ue brzo i zaboravljaju. A nijedno od ovih shvatanja nije tano. Z a t o treba naglasiti da psihologija nije opte shvatanje o psihikom ivotu, jer takvo opte shvatanje nije sistematizovano znanje, prikupljeno na osnovu ispitivanja i proveravanja. Psihologija kao nauka razlikuje se od takvih optih V I

shvatanja o psihikom ivotu upravo po tome to ona proverava naunim postupkom da li su tashvatanja tana ili nisu i prihvata kao deo psiholoke nauke samo ono to je ispitivano i proveravano. Kao to psihoioka nauka nije istovetha sa optim shvatanjem o psihikom ivotu ljudi, isto tako ona nije ni prikazivanje psihikog ivota pojedinih iinosti u umetnikim delima, kalc\ro nalazimo, na primcr, u psiholokim romanima Dostojevskog, Balzaka ili Andrida. I prikazivanje psihikog ivota u umetnikim delima, kao i opte shvatanje o psihikom ivotu, moe posluiti kao koristan izvor i podsticaj za nauno prouavanje psihikog ivota, Ali ni jedno ni drugo nisu nauka. Prikazivanje psihikog ivota u umetnikim delima> iako je esto veoma ivo i ubedljivo, obino je jednostrano, a nikad nijeutvrena njegova opta v r e d n o s t j e r tektreba ispitivati i proveravati koliko su odlike psihikog ivota prikazane u nekom umetnikom delu karakteristike koje vaeza ijude uopte. Nauna psihoiogija nije ni umenost u opliodenju sa ljudima, iako je za ophodenje sa drugim ljudima korisno psiholoko znanje. A nije takoe ni filozofsko razmatranjeo prirodi psihikog procesa, o oveku i njegovim osobinama. Ako elimo da potpunije odredimo ta prouava psihologija kao nauka, treba da kaemo i na kakvim vrstama pojava psihologija prouava svoj predmet i na koji nain. Psihologija prouava psihiki ivot izuavajui dve vrste pojava. Pre svega, to su postupci i reakcije pojedinaca koje mogu opaati ostali ljudi. Zato moemo rei da psihologija prouava svoje probleme, pre svega, na osnovu spoljnjeg ponaanja. Psihiki procesi kod ivotinja mogu se prouavati samo na osnovu takvog objektivno manifcstovanog ponaanja. O psihikom ivotu ljudi moemo da sa2najemp i na drugi n a i n . M o e m o da doznamo i na osnovu neposrednog iskustva kojc imamo mi sami i koje imaju drugi ljudi o svojim doivljajima. Psihiki procesi su, naime, uvek doivljaji i o njima moemo da saznajemo t neposredno, a ne samo na osnovu posmatranja objektivnog ponaanja ljudi. Z a t o moemo rei da psthologija prouava psihiki ivot ne sarno na osnovu ponaanja, koje je mogue objektivno posmatrati, nego i na osnovu neposrednog iskustva koje mi sami imamo ili o kome nam drugt Ijudi saoptavaju. Psihologiju kao svaku nauku, karakterie izuavanje pojava prema ut\ndenim posnipcima: naunim metodama i tehnikania, lcao i povezivanje novih saznanja sa ve steenim saznanjima. Posebna je lcarakteristika psiho-

logije, kao i ostalih empirijsldh nauka, da ona svoje zakljuke izvodi na osnovu briljivog prikupljanja i proveravanja injenica. Upravo po tim karakteristikama psihologija se kao nauka razlikuje od opteg shvatanja o psihildm pojavama, od prikazivanja psihikogivotau umetnikim deltma, od umenosti u ophodenju sa drugim ljudima i od filozofskog razmatranja psihikih pojava, M o e m o psihologiju defmisati kao sistematsko i z u a v a n j e p s i h i k o g i votaljudi iivotinja, a naosnovu naunogprouavanjaobjektivnogpon a a n j a i n e p o s r e d n o g i s k u s t v a . Ovakvim odredenjem psihologije naglaavamo nekoliko injenica: 1) da nije svako interesovanje za psihiki ivot i svako prikazivanje psihikih pojava nauna psihologija, nego samo ono prouavanje koje se vrsi odredenim naunim postupcima i koje je sistematsko, 2) da je predmet izuavanja psihologije psiholoki ivotljudi i ivotinja, 3) da psihologija izuava psihiki ivot, pre svega, na osnovu objektivnog ponaanja koje mogu dazapaaju istovremeno mnogi ljudi, a kod Ijudi i na osnovu njihovog neposrednog znanja o sopstvenim doivljajima.

Teorijski ipraktini zadatak i znacajpsihologijc

Z a d a t a k je psihologije prouavanje zakonitosti psihikog ivota oveka i drugih ivih bia. Cesto se razlikuju tporijski i praktini zadatak psihologije. Teorijski zadatak psihologije sastojao bi se u upoznavanju karakteristilca i zakonitosd psihikog ivota. Cilj je teorijskog istraivanja u psihologiji u p o z n a t i i razumeti j e d a n deo stvarnosti - psihiku stvarnost. Psihologija treba da odgovori, kao to vele neki psiholozi, na tri pitanja. N a pitanje: Sta?" - tj. ona treba da to potpunije prikae i opie psihike pojavc; na pitanje: ,,Kako?" - tj. da pokae kako se odvijaju psihiki proccsi i kako se formiraju psihicke osobine, i na pitanje Zato?" tj . da otkriva uzroke pojedinih psihikih pojava i objasni postupke i deiovanje Ijudi. Praktini zadatak psihologije sastoji se u primenjivanju rezuitata psihololdh istraivanja radi to uspenijeg obavljanja razliidh ljudsldh d e k t n o sti.Tako, na primer, rezultati psiholokih istraivanja primenjuju se za to uspenije organizovanje rada u industriji ili za to uspeniji nastavni i vaspitni rad, ili za otklanjanje psihikih smetnji Ijudi, koje im oteavaju obavljanje poslova i odnose sa drugim Ijudima.

Kao to moemo govoriti o teorijskim i praktinim zadacima psihologije, moemo govoriti i o njenom teorijskom i prakdnom znaaju. Njen teorijskiznaaj je u tome to nam otkriva novo i daje saznanje o jednom de- " lu stvarnosti: o psihikim pojavama ili o psihikoj stvarnosti. Ova saznanja imaju vrednost i sama po sebi jer proiruju Ijudsko znanje, ali su od znaaja i za druge nauke, a pre svega za drutvene, to jest za nauke koje ' prouavaju neke vidove ponaanja Ijudi ili rezultate toga ponaanja. Pruajui obavetenja o psihikom ivotu, a posebno o procesima opaanja, miljenja i motivacije, psihologija prua korisne podatke za reavanje mnogih problema kojima se drutvene nauke bave. Praktiniznaaj psihologije ogleda se u koristi o d p r i m e n e r e z u l t a t a psihololdh istraivanja, Pri radu u fabrici ona moe pomoi da se ostvare bolji odnosi medu ljudima i da se podigne produkrivnost rada. Vaspitaim a moe koristiti psiholoko znanje u nalaenju to pogodnijih naina razvijanja pozitivnih osobina kod vaspitanika 1 ro uspenijeg posmplca u prenoenju znanja. Slino, u mnogim drugim obiastima ljudske aktivnosti psihologija moe predstavljad pomo u njihovom to boljem obavljanju.

Razvitak psihologije
Dvaperioda u razvitkupsihologije
Z a psiholoke probleme Ijudi sc intcresuju odavno. Z a r o j c i period razvitka psihologijc vtoma dug period. Mogli bismo rei da je ro period koji traje od pojavc oveka i od poetka njegovog razmiljanja o sebi i drugim ljudima. U razvitku psihologije m o z e m o razLkovati dva razdoblja. P r v o r a z d o b l j e zahvata period o d p o e t k a interesovanja za psihikepojave p a d o s r e d i n e X l X v e k a , kada se psihologija f o r m i r a kao samoscalna nauka, dok drugo rraje o d s r e d i n e X I X veka pa do danas, D o s r e d i n e X I X velca o pojedinim psihoJokim p r o b l e m i m a iznose svoja razmarranja. pre svega, fdozofi, a u okviru izlaganja svojih f d o z o f s k i h sistema. Do coga vremena se c psihikom ivotu iznose uoptavanja i tvrdnje %'ie n a osnovu zamiljanja nego na osnovu-sistematskogposmatranja i istraivanja. N e p o s t o j e u rom razdoblju utvrdent postupci prema kojima bi se psihike pojave istraivale, ntti sc psiholoka problematika odvaji od ostaJog f d o z o f s k o g lazmutranja. Ipak su p o j e d i n i f d o z o f i iznosei svoja shvatanja c psihikom ivotu dali vaan doprinos poznavanju psihikog ivota i uticali na razvitafc psiholoke nauke.

O d velikog broja misiilaca koji su u svojim filozofskim deiima prikazivaii psihiki ivot i

iznosili svoja shvatanja o zakonitostima psihikogiivota Ijudi, naroito suznaajni Platon i Aristotel u starom veku, a u novom veku Dekart, engleski filozofi empiristi L o k i H j u m i u novije vreme filozofi egzistencijalisti.

Psihologija kao samostalna nauka

S r e d i n o m X I X veka pojedini naunici, pre svega. ftziari i fiziolozi, poinju egzaktnijtm m e t o d a m a , a posebno vrseci eksperimente, da ispituju i psiholoke pojave - kao to su do tada ve ispitivane pojave iz oblasti fizike, hemije i ftziologije. Tako fiziolog Veber ( . H . W e b e r ) Lspituje koliko intenzivne moraju btti drai, to jest razliiti fiziko-hemtjski procesi, da bi o v e k i m a o oset (to jest da ih ovekvidi, uje ili oseti pojedinim ulima) i koliko trcba pojaati intenzitt drai da bi ovek primetio to pojaanje; Veberova istraivanja produuje i razvija fiziar i matematiar Fehner (G. Fechner) ija je posebna zasluga t a u t v r d u j e p o s t u p k e za merenje odnosa izmedu drai i oseta i tako postavlja precizne psihofizike metode koje se i danas koriste. I veliki broj drugih istraivaa - H e l m h o l c ( H . HehnhoLtz), Seenov, Gaicon (F. G a l t o n ) i drugi - sredinom 19. veka pristupaju sis t e m a t s k o m i eksperimentalnom istraivanju psiholokih problema. Posebna je zasluga V u r t t a ( W . W u n d t ) , koji je takode bio fiziolog, za razvitak pihologtje. O n 1879. godine osniva prvu laboratoriju z a eksperimentalna psiholoka istraivanja L sam daje znaajan prilog upoznavanju psihologije oseta. R a d o m ovih istraivaa f o r m i r a s e p s i h o l o g i j a kao s a m o s t a i n a e m p i r i j s k a n a u k a . O n a p o i n j e sa sistematskim istraivanjem oseta, ali uskoro prelazi naistraivanje i sloenijih psihikih pojava: pamenja i uenja, miljenja, oseanja 1 voijnih doivljaja. Broj istraivaa i rezultati istraivanja naglo rastu u m n o g i m z e m l j a m a , U Nemakoj su, pored Vunta, vciike zasiuge z a razvitak psihologije i m a l i r E b i n g h a u s (H, E b b i n g h a u s ) , tern ( W . Stern), Verthajmer ( M . W e r t h e i m e r ) i drugi.'U VeLikoj Britaniji'istiu se svojim dop r i n o s o m raz\'itku psihologije Spirmar\ ( C . Spear-man),;EveILng. (F. Aveiing), B a r d e t ' (F. C . Bardett), Vernon (P, E . Vernon), A j z e n k ( H . J. Eysenck) i drugi. U Francuskoj je za razvitak psihologije naroito zasluan.Bine (A. Binet), a pored njega Ribo (T. Ribot), a n e (T, Janet) i i m a (G. D u m m a ) , a u novije doba Valon ( H . WaIlon) i naroito Pjeron ( H . Pieron). U vajcarskoj Klapared ( E . Claparede) i Pijae ( j . Piaget). U Rusiji su za razvitak psihologije bila vrlo znaajna istraivanja Seenova, Loja su produili i razvili Pavlov, Behtjerev i mnogobrojni sovjetski psiholozi, kao to su Vigotski,Leontjev, Lurija,Tjeplov i drugi. O d k r a j a X I X veka n'agio (intcnzivno) se tazvijapsihologija u SAD,, g d e danas postoji najvei broj psiholoskih instituta i.radi najvet broj psihologa. I z t o g velilcog broja m o g u se p o s e b n o p o m e n u t i kao osnivai amerike psihologije: D e m s { W . James), Kate! (R, CatteLl), T i e n e r ( E . B . T i t c h e n e r ) , T o r n d a j k ( E . L . T h o r n d i k e ) kao i istraivai koji su posle njih z n a t n o doprineii razvitlcu psihologije: Vudvort (R, S, W o o d w o r t h ) , Hal (C. S. Plall), T o i m a n ( E . C . T o l m a n ) , Terston (L. L . T h u r s t o n e ) , S k i n e r (B. F. Skinner), Levin (K. L e w i n ) , O l p o r t ( G . W , Allport) i drugi. 1 kod nas

su se psiholokim pitanjima do krajaXDC.veka baviii prveiistveno filozoft. Poetkom XX

veka polnje se (L na ovim prostorima) razvijati empirijska psihologija, Sistematsb psiholoka istraivanja poinju sa osnivanjem posebnih katedri za psihologiju na fdozofskira fakultetima u Beogradu i Zagrebu. U Zagrebu psiholoku katedru osniva profesor Ram i r o Bujas, a u Beogradu profesor Borislav Stevanovi. Z a razvitak psihoiogije u Sloveniji veoma je zasiuan profesor Mjbailo Rostohar. N j i h o v i m radom i nastojanjem poinje se L na oim prostorima razvijati nauna psihoiogija.

Gran e psihologije
Iako je relativno kasno postala samostalna nanka, psihologija se veoma brzo razvijala. U olcviru psiholoke nauke stvaraju se posebne naune discipline za izuavanje pojedinih grupa psihikih pojava, tako daje danas opravdanije govoriti o psiholokim naukama n e g o o psihologiji kao jednoj naunoj disciplini. Postoji veliki broj teorijskih i primenjenih psiholokih disciplina. Neke od vanijih t^orijskiiipsiholokihdisciplina jesu; O p t a i l i generalnapsihologija, koja prouava osnovne psihike funkcije normalnog odraslog oveka. Kao delovi ove psiholoke discipline, koji se razvijaju ve u samostalne grane, mogu se pomenuti: psihologija opaanja, motivacije, emocija, uenja i pamenja, miljenja i psihologija linosti. Fizioloka psiliologija, koja prouava zavisnost psihikih pojava od organskih osnova, kao to su nervni sistem, endokrini. sistern, uini organi i organizam u celini. / Razvojna ili genetika psihologija, koja se bavi prouavanjem razvitka psihikog ivota. O n a proucava filogenetski razvitak, to jest razvitak psihikog ivota kod ivih bia u toku njihove evolucije, kao i ontogenetski razvitak, to jest razvitak psihikog ivota kod oveka od njegovog rodenja do starosti. Cesto se pod razvojnom psihologijom podrazumeva samo prouavanje ontogenetskog razvitka psihikog ivota. Prema tome koji period u toku ontogenetskograzvitka psihikog ivota prouava, razvojna psihologija se deli na psihoiogiju detinjstva, psihoiogiju mladalakog doba, psi hologiju zrelog doba i psihologiju starakog doba, Socijalna psihologija, koja se bavi prouavanjem ponaanja pojedinaca i grupa u vezi sa socijalnom sredinom. O n a prouava uticaj socijalnih faktora na psihike fiinkcije Ijudi i na linost u celini, zatim ponaanje poje-

12

dinaca u drustvenim siruacijama, lcao i ulogu psihikih faktora u socijaln o m zbivanju. Pitanja kojima se socijalna psihologija posebno bavi jesu: socijalizacija Ijudske jediake, formiranje i razvoj socijalnih motiva oveica, .opaanje i ocenjivanje drugih osoba, prouavanjeponaanja ljudi u grupi i izuavanje socijainih stavova. Psihometrija, koja se bavi pitanjem merenja psihikih procesa i osobina. Najrazvijeniji deo psihometrije jeste testiranje, a posebno testiranje opte intelektualne sposobnosti ili inteiigencije. Izmedu velikog broja p r i m e n j e n i h psiholokih disciplina mogu se pomenuti sledee discipline: Pedagoka psihologija, koja prouava psiholoku stranu vaspitanja i obrazovanja. Prvenstveno prouava, u vezi sa vaspitanjem i obrazovanjem,psihike pojave koje su od bitnog znaaja za uspeno obavljanje pedagoke delatnosti, a to su procesi motivacije i uenja. Psiliologijarada, koja prouava zavisnost uspeha u radu od razliitih psihikih faktora, kao i uticaj pojedinih vrsta poslova i radnih uslova na psihiki ivot onih koji rade. Najrazvijeniji deo psihologije rada jeste industrijska psihologija, koja se bavi psiholokim pitanjima rada u industriji. M e n t a l n a h i g i j e n a , koja predstavlja primenu psihololdh saznanja na uvanje duevnog zdravlja i ukazuje na mere koje treba preduzeti da se izbegnu duevni poremeaji, da se pomogne snalaenju Ijudi u raznim tekodama i razvije njihova umenost da odravaju Skladne odnose sa drugim osobama. Klinilcapsihologija bavi se psihikim smetnjama i tegobama ljudi pri njihovom radu i u njihovim odnosima sa drugim osobama: utvrdivanjem njihove prirode, uzroka i njihovim otklanjanjem. Veliki jebroj strunjaka angaovan u tri oblasti aktivnosti ldinildh psihologa: izuavanju pojava, dijagnosnci stanja i terapiji.
K a o grane primenjene psihologije javlja se vie psiholokih disciplina koje se bave savetovanjem kako da se usposcave dobri odnosi sa drugim osobama i to uspenije obavijaju razne delatnosti. Skolska p s i h o l o g i j a pomae u nalaenjuboljih naina organizovanja nastave i u reavanju iinih telkoa uenika. Profesionalna orijentacija pomae, koristei psiholoka znanja i instrumente, pri tracnju zanimanja u skladu sa sposobnosuma i interesovanjima. Profesionalna selekcija vri izbor za odredeni posao onth za koje seoe-

kuje da c ga najbolje obavljati Postoje grane primenjene psihologije koje se bave psiholokim piranjima u vezi sa saobraajem, sa poslovanjem i rrgovinom, sa propagandom i reklamom. U naeiu psihologija se moie korisno primcnju r ati svuda gde ljudi zajedno ive irade.

Vaznijipsiboloskipravci
Psihologija poinje nagio da napredujc od trenutka kada se umesro siobodnog razmatranja i izvodenja optih postavki iz nedovoljnogbroja nedovoljno proverenih podacaka pristupa siBtematskom posmatranju psihikili pojava, a pre svega eksperimentima. Orijentacija na empirijsko istraivanje ne znai, medutim, da se psihologija odrelda nastojanja da nade opta objanjcnja za pojedine grupc psiholokih pojava i za psihiki ivot u ceiini, da se odrekla teorijskog pristupa i razmatranja. Teorija jest i ostaje neophodni sastavnt deo psihologije. Bez teorijskih pretpostavki i uoptavanja ni psihoiogija se, kao rti druge nauke, ne bi mogia razvijad.Teorija upuuje na to koji ce se problemi istraivati, kakvi e se podaci pri istraivanju nelcog problema prikupijati i omoguava da se sakupljene injenice sumiraju i objasne. Teorijska razmatranja mogu biti ua i optija. Ue teorije nam slue za objanjenje neke ograniene oblasri pojava, a irim ili optim teorijama pokuavamo objasniti celokupiui oblast neke nauke, kad je re o psthologiji - sve pojave psihikog ivota. Ovakve opre teorije u psihoiogiji nazivaju sepsihotokim pravcima ili ucnjima. U psihologiji postoji vie pokuaja da se objasne psiholoke pojlveu celini, postoji vie psiholokih pravaca, Najstarijipravacjeste pravac strukturalnc psihologije.Tako sc nazivajer za cilj isctaivanja postavlja utvrdivanje srrukture ili sastava psihikih pojava, polazei od togada su krajnji deiovi, elemenri, od kojih su sastavijene sve psihike pojave - oseti, njihove reprodukcije (predstave) t jednostavna oscanja. Ovi najjednostavntjt delovi nakoje se,po shvatanjima strukturalista, mogu svestt sve vrste psihikih pojava povezuju s e p o zakonima asocijacije. Opaaj bi prema shvatanjima strukturaEsta predstavijao skup medusobno povezanih pojedinanih oseta, a miijenje asocijacijama povezane prcdsrave. Savim drugaije shvatanje zastupaju pravci koji naglaavaju da su sve psihike pojave nedeijive ceiine. Medu pravcima koji naglaavaju ceiovitost psihikih pojava najudcajniji i najpoznatiji je gctaltistiki pravac, Pristalicc takozvane getalt-psihologije, iii psihologije obltja, otro kririkuju strukturalisiiko shvatanje da psihikc pojavc nisu niira drugo nego prosri skup oseta. Ne mogu se, po njima, opaaji ili predstave objasniti asocijacijama oseta ili njihovim reprodukcijama.Mi sve drai spoijnjeg sveta primamo kao organizovane celinc. M i ne sastavljamo naknadno eiemente u ceiinu, nego odmah doivljavamo t prema odredenim oveku svojstvcnim principima organizovanja drai, psihike pojave kao celine. . .'. .. . Strukturalistiki pravac otro kritikuje i trei, naroito u amerikoj psihologiji uticajan, psihoioki pravac poznat pod nazivom, bihe\dorizam. Votson (J. Warson) osniva bihe-

viorizma, i ostali blheviorisri usmeravaju svoju kritiku pre svega na shvatanje strukturuJista da je osnovna pstholoka metoda introspekcija (samoposmatranje).OnL naglaavaju da psiholog'tja, ako eli da bude nauka, mora iskljuivo da prouava spoljnje ponaanje, to jest onoto, u naelu,svi mogu da opaajuiposmatraju r Zatosamoposmatranje ili introspekcija ne moe biti naurta metoda kojom bi se sluiia psihologija. Nauni psiholoski postupak moe biti samo rnctoda sistemarskog posmatranja objektivnih manifestacija psihikih procesa, pre svega pokreta. Zadatak psihologije je da opie ponaanje oveka i utvrdi zakonttosti po kojima se ono odvija. Veoma piodan i razvijen ptavac psthologije jeste refleksoloki pravac, koji je razvio sovjetski naunik Pavlov. Za svaku vrstu psihike aktivnosti, prema uenju rcfleksoiogije, osnovni fiz'toioki mehanizam predstavlja refleksna aktivnost nervnog sistema, a poscbno modane kore. U modanoj kori se formiraju usiovni refieksi,to jest povremene nervne veze, a kao rezuitat istovremenog delovanja razliitih drai na pojedinc delove kore. N a sve psihike procese treba giedati kao na odredene vrste usiovnih refleksa koji se stvaraju izmeu razliitih delova nervnog sistema. Supcotstavljajui se, po njihovom miljenju, preteranom isticanju inteiektualnih procesa i suvie statikom prikazivanju psihikog ivota, mnogi su psihoiozi poeii naglaavati vanost ispitivanja promena u ponaanju i utvrdivanju uzroka ljudskih reakcija i postupaka. O n i su isticaii da panju prvenstveno treba posvetid prouavanju pokretakih, dinamikih snagaponaanja, Zato se pravci koje qvi psiholozi zastupaju nazivaju dinamikim pravcima. Neki dinamiki pravci pri tome isdu prvenstveni znaaj nesvesnih pokretaa ijudske akrivnosti.To vat pre svega za najpoznatiji dinamiki pravac, za Frojdovu psihoanalitiku teoriju. Po psihoanalitikorn shvatanju pokretai ijudskogponnanja su nagoni, a naroito seksualni nagon, ijeg delovanja ijudi, medutim, po pravilu nisu svesni. Psihoanaliza koja je poela kao sistem terapije (leenja) duevnih poremcaja razvila sc u veoma razradeno shvatanje o psihikom ivotu. K.ao o pravcu u psihologiji, iako ne predstavlja jedinstven sistem kao dosad pomcnuta uenja, govori se i o f u n k c i o n a l i z m u . Polazei od Darvinovog uenja o evoluciji i prilagodavanju ivih bia, zastupnici funkcionaJisdkpg shvatanja koriste pojam priiagodavanja uslovima sredine kao osnovni princip o objanjavanju psihikog ivota. Psihiki ivot u celini i pojedini psihiki procesi posebno imaju odredenu funkciju u snaiaenju ijud! i njthovom odravanju i saviadivanju prepreka na koje naiiaze. Funkcija psihikih procesa je da pomognu organtzmu da se to boije snade u razliitim ivotnim usio\ima. Pri prouavanju i objanjavanju psihikih pojava, nagiaavaju funkcionalisti, treba uvek poiaziti od ove ideje i ispitivati kako i koliko pojedine psihike pojave pomau oveku, i organtz m u uopte, u savladivanju razliitih zadataka. lako funkcionalizam u onom obliku u kome su ga zastupali njegovi osnivai danas predstavija prevazidcno shvatanje, on je ostao korisna radna hipoteza u istraivanju. Pogreno bi biio, medutim, zakljuivati iz toga to postoji vie psihoiokih kola i pravaca da postoji i vic psihologija. Razlikc izmeupojedinih pravaca pre svega su u tome koj i m se p r i n d p i m a pokuava objasniti psihiki ivot i kojim se psiholokim problemima

psiholozi.hez obziia na to kojem su pravcu nakJonjent, istrauju psiholoku problematiku kojom se bave koristeci rczuitate i saznanja celokupnogpsiholokog istraivanja i nadovezujui svoja istrnivanja na ve postignute rezukatc.

daje prvenstvo u istraivanjima. Danas svi

PlTANJA I ZADACI

1. Koje vrste psihikih proccsa mocmo razlikovari? Navedite primer za svaku od razhkovanih vrsta. 2. Naveditc vrste psihikih osobina i ncke osobinc u okviru pojedine vrstc. 3. Na kakvim podacima psihologija prouava svoj predmet? 4. Po emu sc razlikuje psihologija kao naulca: od optih shvatanja o psihikim pojavama, od prikaivanja psihikog ivota u knjievnosti i od umeinosti ophodenja sa dnigim ijudima? 5. Koje se karaktcristike psihologije lcao nauke naglaavaju u navedenoj definiciji psihoiogije? 6. Koji su teorijski a koji praktini zadaci psilioiogije? 7. Koje su teorijskc a koje primenjene psiholoke discipline i ta one izuavaju? 8. U emu je teorijslci, a u emu praktian znaaj psihologije? 9. Koja se dva razdoblja mogu razLikovati u razvitku psihologije? 10. U emu je znaaj teorije za psihologiju, kao i za svaku nauku? 11. Na koje clemente pravac strukturalne psihologije svodi psihike pojaver 12. Koji princip naglaava gctaltistiici pravac? 13. Sta kiitikuju i za ta se zalaiu bihevioristi? 14. Na ta pristalice refleksolokog pravca svode psihike pojave? 15. Na sta prvenstveno obraaju panju dinamiki pravct u psihologiji? 16. U cmu se sastoji funkcionalistika radna hipoteza?

M E T O D E I TEHNIKE
PSIHGLOKOG ISTRAIVANJA

Metodoloskiprincipi i metode
Izraz metoda upotrebljava se u vie znaenja. Ponekad se tim terminom oznaavaju teorijsld principi od kojih se polazi u postavljanju problema i kojima se rukovodi pri njihovoj obradi; drugim reima, upotrebljava se u znaenju metodoloki princip. Takvi vani rnetodoloki principi za sve nauke, pa i za psihologiju, pre svega su principi na koje ukazuje dijalektiki materijalizam.Medu ostalim dijalektiko-materijalistikim principima od znaaja za psiholoko istraivanje jesu: princip materijalnosd, princip razvojnosti 1 princip mnogostruke povezanosti. Princip materijalnosti nagiaava da je materija primarna i da sve psihike pojave imaju svoju materija.lnu osnovu u fiziolokim procesima organizma. Princip razvojnosti ili istorinosti ukazuje da svaku pojavu, dakle i svaku psihicku pojavu, treba razmatrati i prouavati kao pojavu koja je nastala i koja se menja, a ne kao pojavu koja je nepromenljiva i veita, Vaan metodoloki princip i u psiholokom istraivanju jeste princip mnogostruke povezanosti koji ukazuje na to da pojave treba izuavati u svestranoj povezanosti sa drugim pojavama, da psihike procese treba istraivati s obzirom na njihovu uslovljenost mnogobrojnim faktorima; i organskim, i fizikim, i drut\ r enim. Termin metoda veoma se esto upotrebljava i za oznaavanje posebnih postupaka koji se koriste u pojedinim fazarna istraivanja: u fazi prikupljanja podataka, ili u fazi obrade podataka. M i emo, jasnoe radi, o takvim postupcima govoriti kao o tchnikama istraivanja. Pod izrazom metoda mi emo podrazumevati opti nain organizovanja istraivanja nekoga problema.To je sloena akrivnost koja obuhvata vie faza u istraivanju: formulisanje problema koji se eli ispitati, izradu plana istraivanja, nalaenje i proveravanje postupaka koji e se primeniti u prikupljanju podataka i njihovoj obradi, sprovoenje istraivanja, obradu dobivenih rezultata, njihovu analizu i tumaenje. Svi ovi postupci zajedno

ine naunu metodu.Tim termin'om obuhvatamo sve pomenute faze istraivanja. Kao kod svih empirijskih nauka, tako i u psihologiji razlikujemo dva osnovna opta naina organizovanja istraivanja ili dve osnovne metode: eksperimentalno istraivanje i sistematsko neeksperimentalno istraivanje.

Eksperimentalno istralvarsje
Karakteristike eksperimentalnog istraivanja
Cesto se kao karakteristike eksperimentalnog istraivanja navode: namerno izazivanje pojave koja se <eli ispitivati, ponavljanje pojave i kontrola uslova u kojima se ispitivana pojava javlja.Meutim, esto i kod sistematskog neeksperimentalnog istraivanja imamo sve ove karakteristike iii po neku od njih. Zato to nisu sutinske karakteristike eksperimentalnog istraivanja. Sutinska odlika eksperimentalnog istraivanja jeste sistematsko i namerno menjanje uslova u kojima se neka pojava javlja. Uslovi koji se namerno menjaju u eksperimentalnom istraivanju nazivaju se eksperimentalnom ili nezavisnom promenljivom, a pojava koja se pod delovanjem menjanja uslova takoe menja naziva se zavisno promenljivom. Zahvaljujuci upravo ovoj karakteristici, eksperimentalnim istraivanjem mogue je najpouzdanije utvrditi zakonitosti javljanja neke pojave. Zato je upravo uvodenjem eksperimenta u psiholoko istraivanje psihologija kao nauka i poela naglo da se razvija. "'l Eksperimentalno istraivanje u psihologiji poelo je sredinom XIX veka ispitivanjem reakcionog vremena (vremena koje prode od pojave drai do" reagovanja na njih, na primer od javljanja crvene svetlosti do pritiska nh dugme im ispitanik primeti svetlost), pragova drai (najmanjeg intenzitetadrai koji moe izazvati oset) i obima panje (ispitivanja koliko odvojenih elemenata je mogue zapaziti u jednom trenutku). Uskoro, medutim, pristupilo se i ispitivanju eksperimentabim putem sloenijih psihikih pojava: uenja, miljenja, motivacije. Danas se razliiti problemi iz svih oblasti psihologije sa uspehom elcsperimentalno ispituju.

Primerjedn ogpsiholokog eksperim en tahiog istrazivanja

Polazei od nekih rezulrata ispitivanja paraenja koje jc izvrSi'o nemaki psiholog Ebiiighaus, americki psiholozi Denkins (J J e n k i n s ) i Daienbah (K. DahJenbach) postavili su hipotezu da je zaboravljanje u toku spavanja sporije nego u budnom stanju. Da bi proverili ovu pretpostavku, pristupiii su eksperimentalnom istraivanju. Ispitanici koje su preth o d n o briijivo izabrali trebaio je u toku 53 dana da ue nizove od po deset siogova bez smisla. Neke od nizova crebaio je da ispitanici reprodukuju posle jednog asa iza uenja, druge posie dva asa, tree posle etiri asa i neke od nizova osam asova posie uenja. Uticaj vreraena protekiog od uenja na zaboravljanjc ispitivan je kako u toku dana, kada su ispitanici posie uenja obavijali svojc rcdovnc poslove, tako i posie jednog, dva, etiri iii osam asova spavanja. Rezuitati koje su istraivai dobili prikazani su u sledcoj tabeli. O n i pokazuju koliko su proseno slogova, u nizovima od po 10 slogova, ispitanici zadraii u secanju posle raziiitih perioda protekEih od uenja.

Vreme proteklo od uenja 1 as Ispitanik Spavao Bio budan A B 7,1 7,0 4,4 4,8 5,4 5,4 2 asa Spavao Bio budan 2,8 3,4 5,3 5,8 4 asa Spavao Bio budan 2,4 2,1 5,5.. 5,8 8 asova Spavao Bio budan 0,4 1,4

Slini su rezuitad dobiveni i kod drugih ispitanika. injenicu da je zaboravijanje u toku spavanja znatno sporije nego pri budnom stanju objanjavaju istraivai pojavom rctroaktivne inhibicije, to jest time danaknadna aktivnost posie uenja deluje unatrag (retroaktivno) na ono to je naueno i koi (inhibira) obnavljanje nauenog. Sto je tal<va aktivnost slabija poslc uenja, co sc manje zaboravlja. U toku spavanja je akrivnost mala, pa je i zaboravljanje slabije.

Vrste eksperimentalnog istrazivanja

M o e m o razlikovati razliite vrste eksperimenta u psihologiji. Pre svega, moemo razlikovati objektivni i introspektivni eksperimenat, O b j e k t i v i j j eksperimenat imamo kad kao zavisnu promenljivu pratimo objektivne manifestacije psihickih pojava: fizioloke promene u organizmu, pokrete, brzinu reagovanja pokretom, proizvode aktivnosti i druge objektivne manifestacije. 0 introspektivnom eksperimentu govorimo kad se registruju doivijaji ispitanika na kome sc vri ispitivanje, a na osnovu njegoyih izvetaja o tom e ta doivijava.

A k o s e istraivanje vri tako da najpre sve ispitanike ispitamo pod odreenim uslovima, a potom ih ispitujemo ponovo, promcnivi usfove, govorimo o c k s p c r i m e n t u jednostavne sukccsijc. Alco, medutim, pri ispitivanju formiramo dvc iJi vie grupa, pa k o d j e d n e ne menjamo odredeni uslov, a kod drugih grupn. menjamo - imamo eksperimenat s a k o n -

troinom grupom.
A k o se ekspcrimentalno istraiivanjc vri u laboratoriji, u kojoj jc mogue najpotpufiijc kontrolisati uslove u kojima se vri iscratvanje, imamo laboratoriiski eksperimcnat. Ako sevri istraivanje u svakodnevnoj, prirodnoj siruaciji, govorimo o prirodnom ili teretiskom ckspcrimcntu.

Vrednost eksperimentalnog istrazivanja

Eksperimentalno istraivanje je najsigurnija metoda istraivanja, jer pomou nje moemo najpouzdanije otlcriti uzrokejavljanja odredene pojave. Ono je najpogodniji nauni postupak za otkrivanje lcauzalne (uzrone)veze medu pojavamn, Zato psiholozi i nastoje, kad god je to mogue, da probleme istrauju vrei eksperiment. Medutim, nije uvek mogue primeniti eksperiment. Mi ne mozemo, na primer, ispirivati kod ljudi eksperimentalno kako oteenje nekog dela modane 3 kore detuje na ponaanje, jer neemo da namerno povredujemo organizam oveka. lii, ne'moemo elcsperimentalno ispitivati koje psihike osobine branih drugova najvie doprinose srei u braku jer ne moemo zbog toga udruivati Ijude u brakove. Cesto se moramo odrei eksperimentalnog istraivanja i zbog toga to ispitanici kad znaju da se na njima vri ogled drugaije reaguju u eksperimentalnoj nego u prirodnoj situaciji. M i ne mocmo, na primer, ispitivati afekte, ako ispitanici znajudavrimo takvo istraivanje. Usiuajevimal<ad ne moemo primeniti eksperimentalno istraivanje, koristimo sistematsko neeksperimentalno istraivanje.

Sistematsko neeksperimentalno istraivanje

Karakteristike neekperimen taln og istra ivanja
Druga osnovna psiholoka metoda je sistematsko neeksperimentalno istraivanje. Poto se zasniva na posmatranju pojava koje se ispituju, naziva

20

se i sistematsldm posmatranjem. Ovo se posmatranje razlikuje od svakodnevnog posmatranja, koje mi svi redovno vrimo. Sistematsko neelcsperimentalno istraivanje mora poivati na posmatranju koje se vri sa ciljem (odredcn je predmet i svrha posmatranja), sa planom (unapred je ut\ r rden postupak posmatranja), sistematski (registruje se sve to je od vanosti za ispitanu pojavu) i koje je kontrolisano (vodi se rauna o uslovima u kojima se pojava posmatra). Sistematsko neeksp e rimentalno istraivanje poelo se koristiti preeksperimenta, ali se i danas veoma mnogo primenjuje u psiholokim istraivanjima, a naroito pri ispitivanju dejeg ponaanja, pri ispitivanju iinosti i pri istraivanju socijalno-psiholokih probiema.

Primer n eekspcrim en taln og istraivanja

I s p i r u j u d intcligenciju testovima inteligencije, m o i e se redovno utvrditi dajeprosek inteligencije gradske dece vii od proseka inteligcncije seoske dece. Veina istraivaa je smatrala da je glavni uzrok u tome to su gradska deca u proseku stvarno inteligenrnija od seoske decc.Toje posicdica,objanjavali su, toga to najsposobniji i najpreduzimljiviji najpre naputaju scla i odlazc u gradove. Jo tridesetih godinaXX v. Borislav Stevanovi,profesor psihologijc i osniva katedre z.a psihologiju na Fiiozofskom fakultetu u Beogradu, sumnja u ranost ovog objanjenja. Pretpostavija da jc glavni uzrokrazlike u tomc to su zadaci u testu tako izabrani da su laksi zagradsku nego za seosku decu. Ovu svoju hipotczu proverava organizovanjem istraivanja u kom koristi sistematsku neeksperimentalnu metodu. Ispitivanjima inteligencije dece iz Beograda i Kragujevca (iz grada) i dece iz vecg broja sela i B. Stevanovic je naao da seoska deca zaostaju u proseku za 14 meseci iza gradskc dece. Pristupa analizi ispitivanja i dobivenih rezultata. Kad bi razlika u rczultacima dolazila prvensrveno otuda to su gradska deca stvarno inteligentnija, onda bi njihov prosek morao biti vii u svjm zadacima. Pokazuje se, meutim, da od 55 zadataka (koliko ih ima u resru), u 9 su bolja seoska deca od gradskc a u 10 su jednaka. SJabija su scoska deca, pokazujc analiza, u zadacima za ije reavanje je potrebna vetina izraavanja, rumaenje duevnili stanja i uopre u zadacima u kojima dolaze do izraaja znanja i iskustva koja se stiu pre svega u gradskim uslovima_ A takvaje veinazadatakau restu. D a b i proverio svoju pretpostavku, B. Stevanovi uporeduje i raspored zadataka po stepenu tekoc za seosku decu sa takvicn rasporedom zadataka za u m n o slabije razvijenu decu. Kada bi seoska deca bila stvarno maiijc intetigenrna, onda bi za njih bili najtei, od-

nosrio najlaki tsti zadaci koji su to za umno slabije razvijenu decu. M e d u t i m , pokazuje se da nije tako, Na osnovu ove dve grupe podataka B, Srevanovizaldjuujc da jc prvenstveni uzrokrailika u korist gradske dece u rome to su zadaci u testovima tei za scosku decu jer ona imaju manje iskustva o stvarima o kojima se pira u veini zadataka u testu.

Vrste sistematskog neeksperimentalnog istraivanja

Mogue je razlikovati i vei broj vrsta sistematskog neekspcrimentalnog istraivanja. Ako se posmatraju i belee objektivne maniferacije ispidvanih psihildh pojava (na primcr fiziolokc promcnc pri emocijama), govorimo o objektivnom sistematslcom neeksperimcntainom istraivanju. Alco se posmatraju sopstveni doivljaji i izvetava o njima, im;im o introspektivno p o s m a t r a n j e , odnosno sistematsko neeksperimentalno istraivanjc koje poiva na introspekuvnom posmatranju. Vrste posmatranja mocmo razlikovad i prema rome da li se za njih koriste neki posebni postupci, kao na primer upitnik ili intervju, ili se ne koriste posebni postupci za prikupljanje podataka nego se registruje sve to istraiva smatra vainim za probfcm koji istrauje, Prva forma posmatranja naziva se struktuiranim posmatranjem, a druga forma naziva sc iiestruktuiranim p o s m a t r a n j e m . Nestruktuirano posmatranje imamo, na primer, kad se prouava ponaanje dece u igri tako to istraiva posmatra ta deca rade, kako se odnosc jedno prema drugom i belei sve to smatra da je za odrcdeno istraivanje od vanosti. Prema ovim vrsramaposmatranja razlikujemo sistematsko neeksperimentalno istraivanje koje poiva na struktuiranom posmatranju i ono koje poiva na nestruktuiranom posmatranju. Najzad, mogue je sistematsko neeksperimentaino istraivanje vriti ispitivanjem na manjem broju ili na veem broju ispitanika. esto se ispitivanje vri na velikom broju ispttanika, izabranih prema posebnom postupkuza izbor u-zorka. Naroito se esto na ovaj nain postupa u istraivanju socijaino-psihoiokih problema.Tako se postupa, na primer, pri ispitivanju javnog mnjenja. Ovakvo ispirivanje na veem broju ispitanika, prema posebn o m postupku izabranih, naziva se istraiivanjem na osnovu uzorka.

Introspekcija
Pod introspekcijom ili samoposmatranjem podrazumevamo posmatranje sopstvenili doivljaja. Pohekad se govori o introspekciji kao o osnovnoj metodi psihologije. Istie se da je to specifina psiholoka metoda koju

druge naune discipline ne raogu koristiti. Psihologija je moe koristiti zato to se bavi prouavanjem doivljaja, a o njima ljudi mogu da lzveste na osnovu neposrednog posmatranja, naosnovu samoposmatianja. Ali introspekcija je pre svega nain dobijanja podataka. Moe i eksperimentalno istraivanje da poiva na podacima dobivenim introspektivnim putem. U tom sLuaju govorimo o introspektivnom eksperimentu. Koristei metodu sistematskog neeksperimentainog istraivanja, moemo takode obradivati podatke dobivene introspekcijom.
Ranije su mnogi autori smatrali ne samo da jc introspekcija glavni nego i da je jcdini nain kojim moemo doi do podataka o psihikom ivotu. Medutim, kasnije se uvidelo da je introspekcija esto nepotpun i nedovoljno slguran izvor podataka. Nepotpun je jer nas kad proucavamo psihiki ivot ljudi ne interesuje samo sta ljudi doivljavaju nego nas zanima i kako stvarno postupaju i kakve ciljeve ostvaruju. Introspekcijaje esto i nesiguran izvor podataka, jer ljudi o mnogim svojim doivljajima iii ne umeju da izveste ili nee da iskreno obaveste. Neki mladii izbegavaju drutvo devojaka ili akpokazuju izrazitu grubost prema njima, Ako ih zapitamo za uzrok njihovog ponaanja, oni esto nee znati ita da odgovore ili e opct navesti uzroke koji to stvarno nisu. Rei e, na primer, da ih devojke ne interesuju, iako je esto stvarni uzrokizbegavanja 1 grubosti upravo u izrazitom interesovanju. Ljudr, nadalje, vrlo esto sami pred sobom i pred drugima namerno ulepavaju uzroke svojih postupaka, nastojei da za te postupke pronadu uzrokc koji su drustveno prihvaeni i cenjeni, esto, najzad, uzroka svojih postupaka mi i nismo svesni. N a primer, neki miadi ili neka devojka. koji esto dolaze u sukob sa svojim roditeljima ili nastavnicima ili drugovima nee ni sebi ni drugima priznati, a redovno i sami ne znaju, da je m n o g o puta uzrok takvoga njihovog ponaanja oseeanje nesigumosti i sopstvene manje vrednosri. Polazei upravo od toga da su podaci na kojima poiva samoposmatranje nepotpuni i ncdovoljno sigtirni, poetkom ovogveka grupa psihologa, koje nazivamo bihevioristima, odiuno je zastupala miljenje da se introspekcija uopte ne moe korisdti u psiholokom istraivanju. Introspektivnim putem moemo dobiti podatke, u najboljem sluaju, a doivijajima pojcdinaca, a tanost takvih izvetaja o sopstvenim doivljajima nije mogue proveravati, G d e nema proveravanja, nema ni nauke - naglaavaii su bihcvioristi. Zato introspekcija ne moe biti izvor naunih podataka. Votson, osniva bihevioristikog pravca, pisao je: Psihologija kakoje posmatrabiheviorista je potpuno objekrivna, eksperimentalna grana prirodnih nauka, koja isto tako malo moe koristiti introspekciju kao hemija i fi-" zika", Bihevioristi su zbog toga i definisali psihologiju kao nauku o ponaanju, podrazumevajui pod ponaanjem samo objektivne manifestacije, a pre svcga pokretc. Psihologija, po njima, treba da prouava spoljnje ponaanje oveka (engleski behavior) a ne doivljajc.

Iako introspektivnim putem dobiveni podaci nisu jedini i uvek sigurni podaci koji se koriste u psiholokom istraivanju, oni su ipak veoma korisni, a esto i neophodni. Mi o mnogim psihikim procesima bez introspek-

tivnih podataka ne bismo mogli doznati nita iii nita znaajnije. Na primer, o sadrajima neijih snova moemo saznati samo na osnovu izvetaja onoga koji jc sanjao. O drugim psihikim procesima, kao na primcr o procesima miljenja, esto bi nae saznanje bilo veoma nepotpuno kad ne bismo koristili i introspektivne izvetaje. I sistematsko neeksperimentalno istraivanje kad koristi upitnik ili intervju kao svoje postupke, znatnim delom poiva na obavetenjima ispitanika o tome ta doivljavaju. Danas se veina psihologa siae u tome da psihologija treba da koristi podatke dobivene introspektivnim putem, ali da mora, kad god je to mogue, da ih proveri i dopuni podacima 0 objektivnom ponaanju ljudi.

Tehnike psiholokog istraivanja

Pod tehnikama psiholokog istraivanja podrazumevamo posebne postupke koji se koriste u pojedinim fazama istraivanja; pre svega za prikupljanje podataka i za njihovu obradu. Postoji vrlo veliki broj tehnika za prikupljanje podataka u psiholokom istraivanju.Takve su tehnike, medu ostalim: upitnik, intervju, skale procene, sociometrijski postupak, projektivni postupci i testovi. Za sreivanje i obradu podataka redovno se u psiholokim istraivanjima koristi statistiId upitnik

Upitnik
Upitnikom se naziva prema odredeoim.principima sastavljen sistem pitanja, ijaje podesnost za ispitivanje odredenih psihikih pojava utvrdena prethodnim proveravanjem. Upitn i d , a naroito upitnici za ispitivanje pojedinih osobina i grupa osobina iinosti, sastoje se esto od veiikogbroja pitanja. Pitnnja u upitniku mogu biti razliite vrste. M o g u biti takva da na njih ispitanici daju slobodan odgovor, da formuliu odgovor kako oni elc. Io su upitnid sa pitanjima on'orenog tipa. U upitnicima se mogu koristiti i pitanja uz koja su navcdeni neki mogui odgovori, a ispitanici treba samo da podvuku jedan od ponudenih odgovora.To su upitnici sa pitanjimazatvorenog ttpa. Naveemo primer j e d n o g p i t a n j a x a t v o r c n o g t i p a . T o je jedno od 53 pitania kojima su

saradnici Instituta za psihologiju u Beogradu ispidvali odnosradnika pojedinih preduzca prema sistemu samoupravljanja. Pitanje jc giasilo: Smatrate li da je radniko samoupravijanje u vacm prcduzcTi sprovcdcno u potpunostir

Ponudeni odgovorif od kojih je trebalo da odaberu jedan, na ovo piranje bili su skdek 1. Sprovedeno jc u potpunosti.
2. Sprovedcno je u priiinoj meri.

3. Delirnino je sprovedeno.
4. Sprovedeno je u vrlo maloj meri. 5. Uopte nije sprovedeno.

Iniervjn
Nsi pitanja u upitniku treba uvek odgovoriti pismeno. Aii veoma esto koiien postupak jestc i usmeno postavljanjeunapred pripremljenihpitanja.Takvo usmeno postavljanje pitanja u vidu razgovora naziva se incervjuom ili ekspioracijom.lspitiva iz odgovora dobivenih na taj nain, a i iz ceiokupnog ponaanja ispitanika, zakijuuje o problemu koji ispituje. Dve glavne formc intervjuajcsu standardizovaniinestandardizovani intervju. O standardizovanorn intcrvjuu govorimo kad ispitiva postavlja samo unapred pripremljena pitanja, i to svima ispitanicima ista. Pri nestaudardizovanom intcrvjuu ispitivaje slobodniji u formulisanju pttanja; on moze pripremijena pitanja formulisati kako mu izgleda najpogodnije u datom trcnutku, a moe da postavlja i nova pitanja, ako smatra da jc to potrebno.

Skaleprocene
O skalama procene govorimo kad jedan Ui vie procenjivaa treba da ocene neki psihiki proces iii neku osobinu na taj nain to e oznaiti mesto kojc im po njihovom miljenju pripada u nekoj lesrvhci ili skali. Skaie se nazivaju numenkim ili brojnim sknlanu ako procenjivai jednim od predvienili brojcva treba da oznae stcpen razvijenosti nekc osobine. Kad procenjivai treba da na nekom grafikom znaku, na primer na liniji od olto 10 cenrimetara, gde levi kiaj oznaava potpunu nerazvijenost neke osobine, a desni Jvaj njenu najveu razvijenost, oznae mesto na koje bi staviii osobinu koju ispituju kod odrcdcnog ispitanika - govorimo o grafjkaj skali. Skale proccne nazivaju se skalama kategorija kad ispitivanu osobinu ili ispirivani proces treba svrstati pod jcdan od predvtdenih pojmova - kategorija. Poscbnu vrstu skaia, esto i uspeno korienu za ispitivanje stavova, prcdstavijaju skaie za mcrenje stavova.

Do kraja savestan

Srednje savestan Slika 1. - Primer prostc graftke skaie

Sasvim nesavestan

25

Jedan uproen primer grafike skaie imali bismo kad bisrno traili od procenjivaa da kod odredenih osoba oznae u kom je srepenu kod njih racvijena osobina savesnosti, i to na taj nain to c odrediii mesto na donjoj horizontalnoj liniji, prikazanoj u slici 1. Numerikim ili brojnim skaiama slian je sistem ocenjivanja koji se koristi u koli, gde nastavnici ocenjuju znanje uenikabrojnim vrcdnostimaodjedan liopet.Numerike skaie procene, koje se koriste u psiholokim istraivanjima, razlikuju se medutim od ovakvog koiskog ocenjivanja po tome to je kod njih fanijc odredeno kada e se dati jedna od predvidenih brojnih vrednosti

Anketiranje
Kad upitnikili intervju ili skale procene koristimo na izabranom tizorku stanovnitva, a radi toga da bismo saznaii o odredenim stavovima ili motivima tli ubedenjima stanovnitva koje ovaj uzorak predstavlja, govorimo o ankeriranju. Danas sc anketiranje veoma csro primenjuje, naroito esto u ispitivanju j a v n o g m n j e n j a , Ali rreba nagiasiti da nij,e svako potavljanje pitanja nekoj grupi ljudi stvarno nauno ispravno anketiranje. A n keriranje.treba da bude pripremljeno i sprovedeno prema utvrdenim principima jer samo u tom siuaju moc imati naunu vrednosr. * -

Sociometrijskipostupak

Slika 2. - Primer sociograma. Siova oznaavaju pojedine lanove grupe, a brojevi broj giasova koje su dobili na izboru. P u n e Iinije oznaavajn u z a j a m n o odabiranje a isprelddane jednostrani izbor.

26

Z a i s p i t i v a n j e odnosa Ijudi u malinn grupama koristi se esto postupak poznat pod nazi-

vom sociometrijski postupak ili sociomstrijski tesr. Od janova grupa zahteva se da oznae ostaie lanove grupe koje najvie ili najmanje vole, iii one za koje bi hteli da im budu vode, ili sa k o j i m a b i najvie ili najmanje elelidazajedniki obavljajuneki posao:zajedn o Ue, zajedno idu na iziet, zajedno stanuju. Iz podataka dobivenih na taj nain moguee je zakljuiti kakav poloaj iL status imaju pojedini lanovi grupe, i kakvi su odnosi meu lanovima grupe. Ovi odnosi mogu se i grafiki prikazati pomou crtea koji sc naziva sociogramom, iji je primer dar u slici 2.

Projektivne tehnike
Sutina postupka koji se naziva projektivnim jeste u tome da se ispitaniku polue neki nedovoljno odreden i nedovoljno jasan materijal i od njega zahteva da ga tumai. Pretpostavlja se da e ispitanici u svoje tumaenje uneti, projekcovati, svoja Ena stanja, shvatanja i osobine. Tako e se njegova psihika stanja i njihove osobine izraziti u njihovim odgovorima. Vjrednost ovog prilino esto korienog postupka, narocito prt ispitivanju iinasti, leii u t o m e to ispitanici manje podeavaju svoje odgovore radi toga da bi se pokazali onakvim kakvim ele da izgledaju, nego to to ine kad se koristi upitnik ili intervju ili nelca druga tehnika. M e d u t i m , ovaj postupak ima i krupnc nedostatke: teko jc proveriti da li je osobina o kojoj se zakljuuje na osnovu odgovora ispitanika zaista za njih karaktcristina osobina a lako se moe dogoditi da ispidva u svoje objanjenje unosi svoja predubedenja. Postoji veliki broj raziiiuhprojekdvnth postupaka: doptmjavanje nedovrenih reenica, dopunjavanje nedovrenih crtea, tumaenje viesmislenih ftgura ili slika i d r u g i . J e d a n od veoma esto korienih projektivnih postupaka je Rorahov ( H , Rorschach) postupak ili Rorahov tcst. O n se sastoji od odredenog broja slika koje predstavljaju mrlje mastiia.lspitanici trebada kau tavide posmatrajud tc m r l j e . U slici 3 prikazana je jedna od ta~ kvih slika.

Slika 3. - J e d n a od slika Rorahovog testa. lspitanik treba da kae n a ta ga slika podsca.

Testovl
Karakteristike testova
I testovi predstavljaju jednu od tehnika kojom se psiholozi slue da bi dobili potrebne podatkeza reavanje problema koji istrauju. Prilikom istraivanja, na primer, nelcih problema miljenja esto se kao sredstvo istraivanja primenjuju testovi. Ali jo ee nego u istraivanju psihoiokih problema koriste se testovi za utvrdivanje razliitih osobina pojedinaca. Kaemo da siue za dijagnostike svrhe. Pomou njih nastojimo utvrditi da li pojedinci imaju odredene osobine i, ako ih imaju, u kom stepenu ih poseduju. Test bismo mogli odrediti kao niz zadataka, izabranih prema odredenim principima, koji omoguavaju da se na objelctivan nain ispituju odredene osobine ili neki psihiki procesi. Poto se pri koricenju testova rezultati redovno mogu izraziti brojem, mogu se meriti; test predstavija jednu vrstu mernoginstrumenta, Ali da bismo testom mogLi uspeno meriti, on mora biti na odreetl nain izraden'-i mora imati odredene karakteristike, takozvane merne karakteristike. Karakteristike koje test mora da ima jesu: valjanost, pouzdanost, osetljivost i objektivnost. Test jc valjan ih validan ako njime zaista lspitujcmo ono to elimo ispitati; ako testom namenjenim za ispitivanje inteligencije, na primer, stvarno ispitujemo inteligenciju a ne znanje.Test je pouzdan ili relijabilan ako (kao svaka dobra mera) uvek kad ispitujemo istu i u istom stepenu razvijenu osobinu dobijemo isti rezultat. Test je osetljiv ako je pomou njega mogue utvrditi postojanje i manjih razlika u osobini koja se ispituje. Test je objektivan ako svi koji ga primenjuju budu jednake odgovore jednako ocenjivali. Da bi test bio objektivan, treba unapred utvrditi kako e se primenjivati i kako e se ocenjivati odgovori koji se njime dobiju, Svaku od ovih karakteristika potrebno je obezbedid posebnim p o s r u p d ma pri izradi testova i proveriti odredenim raunskim putem. Zato je izrada testova dosta obiman posao, za koji je potrebno struno znanje. Samo onda kada imamo prema odredenim principima konstruisane serije zadataka, moemo govoriti o ispravnom psiholokom testu. Mnogi zadaci, iako se nazivaju testovima, to ipak nisu. Nisu, na primer, testovi grupe

28

mou kojih mi delujemo na spoljni svet. Na taj nain mi osrvarujemo promene u spoljnjem svetu. Najzad, i to je trea funkcija nei vnog sistema, 011 je nosilacsvili psihilcih procesa. Posebno kod oveka modana kora predstavlja fi2ioioku osnovu 2a raznovrsne i veoma sloene psihike procese, ne samo za osete i opaaje nego i za uenje, miljenje, zakijuivanje i plansko deiovanje oveka.

Razvitak nervnog sistema

Kod najniilh vrsta ivih bia ncma jo nikalcvog ncrvnog siscema. 0 nervnom sistemu m o e m o govoriti onda kad se iamedu efektora i recepcora pojave tarika nervna vlakna preko kojih se sprovndi nervno uzbudenje.Tada miii nisu vie neposredno podraeni, kno'to je to sluaj kod najniih ivotinjskih vrta, kod kojih ncma nervnog sistema. fvod prvih i najprostijih obhka nervnog sistema svanerv.na vlakna sprovode n e r v n a u z budenja u sve miie. Zato, ako se podrai m a koji deo cela, dolazi do reagovnnja ne sam o jcdnog odredenog miSia nego svih miia. Reakcije od svakog ulnog organa idu do svih miia, difuzne su, pa su one zato uvek sline i opte, 0 takvim zaecima nervjiog sistema govori sc kao o d i f u z n o m n e r v n o m sistemu, M n o g o vii stupanj razvitka predstavlja sinaptilu nervni sistem. Kod sinaptikog nervnog sistema postoje odvojene nervne jcdinice, koje se nazivaju neuronima.lSiervno uzbudcnje prclazi iz jcdnog neurona u drugi prcko ncrvnih vlakana jedrvog neuronft i nervnih viakana drugog neurona, M e s t o prelaska nervnog uzbudenja iz jednog neurona u drugi naziva se sinapsom.Tamo gde postoji takav nervni sistem ne reaguje vie na svaki nadraaj itavorganizam nego samo odredcni organi ijc je reagovanjc najkorisnijc za organizam. Sinaptiki nervni ststem razvija se u toku evplucije ivotinjskih vrsta. Vaan momenat u tom razvitku predstavljajavijanjc centralnih mcstaodakle sc kontroiie kretanjc nervnog uzbudenja. U ta centralna mesta dolaze nervna uzbudenja i od njih se opci usmeravaju u raziiite deiove tela, Kod viih ivotinjskih vista, kao i kod oveka, takvo centralno mesto predstavlja mozak. Kod oveka je kontroia gotovo svih akrivnosti prenesena na mozak, dok jc kod niih organizama vcliki broj aktivnosti mogu i bez angao.vanja mozga. I rnozak se u r o k u evolucijc svcvic razvija i posrajc sve sloeniji. Pored starijcg dela mozga razvija sc i novi deo mozga koji postaje nosiiac razliitih sloenih fiinkcija, a u njcmu se razvijaju u sve veem obimu oblasti ija jc uloga da vezuju pojedine deiove samog mozga meu sobom.To su asocijativne oblasti ili zone. Zahvaljujui ovim asocijauvnim zonama, koje zauzimaju kod oveka znatno vea deo modanc korc nego kod svih drugih ivih bia, ovekje sposoban za veoina sloene aktivnosti: za uvidanje odnosa i miljenjc, za govor i - to ga posebjio odlikujc od ostalih \rrsra iviii bia za prcdvidanje svojih postupaka i za deiovanje prema unaprcd posravljenim ciijevima.

Neuron
irav nervni sistem oveka izgraden je od neurona. Moemo rei da nervni sistem predstavlja orgaiuzaciju neurona. Neuron se sastoji od nervne elije i njenih produetaka - nervnih vlakana. Nervna elija moe biti razliitog oblika. U kori velikog mozga nervne elije su preteno piramidnog oblika. Nervna elija sastavljena je od jedra i plazme, kao skoro sve elije u organizmu. U jedru nervne elije, kao i kod drugih ehja, naiaze se hromozomi koji su nosioci naslednih osobina. U plazmi, kad se preparira, mogu se uoiti tanke niti, takozvani neurofibriii, koji sluze za sprovoenje nervnog uzbudenja lcroz eliju.

Slika

6. - ematski prikaz jednog neurona

Produeci nervnih elija nazivaju se nervnim vlaluiima. Razlikuju se dve vrste produetaka: a) mnogobrojni 1 razgranari produeci lcoji lie na grane drveta, pa se zbog toga i nazivaju dendritima i b) jcdan dui produetak koji

nije toiiko razgranat a koji se naziva neurit iii akson. Preko dendrita dolazi nervni impuls U elijll, a pteko neurita se^ sproTO4L.,ceUje. Obino je vise nervnih vlakana u jednom skupu i takvi skupovi nervnih vJaka.na .nazivajU se nervima ili ivcima. Opdki nerv, na primer, koji vodi izmrenjae oka u rhozak, sastoji se od preko etiri stotine hiijada nervnih vlakanaca. Prema torne da.li nervi sprovode nervno uzhudenje iz centralnih delova nervnog sistema ka periferiji i obrnuto, razlikujemo dve \rrste nerava: v j j one koji sprovoije nervni impuls iz centra ka periferlji i koj.i se nazivaju motornim ili eferentnim nervima i 2)^ one nerve koji sprovode nervno uzbudenje od periferije ka centru i koji se nazivaju senzornim iii aferentnim ^ervima. Sematski je neuron prikazan u slici 6. Akson ih neurit zavrava se razgranatom mreom nervnih viakana koja se "nazivajLeiedendron.Oya vlakna obavijaju nervnueliju drugog neurona. Nartom mestu prenosi se nervno uzbudenje iz jednog neurona u drugi i to se mesto, kao to je pomenuto, naziva sinapsom. Iako neuroni nisu neposredno povezani, nervno uzbud'enje"ii sihapsi prelazi izjednog neurona u drugi (jer se razvijaju odreeni hemijsko-elektricni procesi i neuroni stvaraju svoje elektrino polje koje omoguava prelaz nervnog uzbuenja), U sinapsama se ne povezuju uvek samo dva nego vrlo esto vei broj neurona, Ovdc moe prelaz nervnog uzbudenja da se usmeri u razliitim pravcima; mogu da se nervni impulsi iz vie neurona sumiraju i na taj nain poveca nervno uzbudenje, mogu da se ukoe nervni impulsi iz pojedinih neurona. Zato sinapse i sinaptiki nervni sistem omoguavaju veiiku raznoiikost reagovanja,

Nervno uzbuenje
Neuron ima dve osnovne osobine: osetljivost i..sprovodljivost. Njegova osetljivostznai da moe.Ha reaguje na spoijne drai nervnim uzbudenjem, a provodljivost - da njime moe da se'preriosi nervno uzbuenje. Kad neka spoljna promena deluje na uini organ, u njemu se stvaranervno uzbudenje ili nervni impuls. Isto tako kad god se aktivira neki neuron, u kome god delu nervnog .sis.t.ema, javlja se nervno uzbudenje ili nervni imjjuls.JPrava priroda nervnog impulsa jo nije potpuno poznata, ali je si~ gurno da nervno uzbudenje predstavlja neku vrstu ciektrohemijskog pro-

43

ccsa, kojise in nervnim viaknima i prenosi od neurona na neuron.Trcba, medutihi7imati iia umu da se nervni impuls sam ne krece. Ne moe se rei da on tee kao to, na primer, tee reka. On se prenosi na caj nain sto se sukcesivno, postepeno, prenosi promena u elektrinom potencijalu nervnog vlakna. Danas je poznata i brzina kojom se nervno uzbudenje iri. Ona je u raziiitim nervnim vlaknima i u razliitim prilikama razliita i \znosi 1 i 100 metara u sekundi.
PlTANJA I ZADACI

1. Koje su osnovne f u n k c i j e nervnog sistema? 2. Kakavje difuzni nervjii sistem? 3. Sta karalcterie sinaptiki nervni sistem? 4. U e m u se m a n i f e s t u j e evolucija mozga kod ivih bia? 5. Kakav je sastav n e r v n e elije? 6. Koji su glavni delovi neurona?

7. Sta je neurit ili akson i koja je njegova glavna funkcija?

8. K a k o se objanjava pojava nervnog uzbudenja?

Glavni delovi nervnog sistema

Nervni sistem je veoma sioen orgaai.sastoji se od vie struktura neurona kojiJiin.e posebne organizacije-posetf.n? delove nervnog sistemaTematski i veoma uproeni pregled takvih' glavnih delova nervnog sistema izgiedao bi ovako:
Nervmsistem Periferni 3Cenrralni i

1
Moz?k

Kimena mozdjna
;

r i

r
Srednji

1
Prednji

' Zadnji .

i
Maiimozak

r
Medumozak

1
^ mozak

Produena mozdma

Periferni nervni sistem

Nervni sistem moemo podeliti na periferni i centralni nervni sistem. Periferni nervni sistem sastoji se od neurona i delova neurona (nervnih vlakana) koji lee van iobanjske duplje i van kimene modine, Cine ga neuroni u ulima i neuroni koji se nalaze izmedu ula i kimene modine. U njegov sastav ulaze : nervna vlakna nekih motornih i senzornih neurona ije se nervne elije nalaze u mozgu 1 kimenoj modini.
Nervne cclije perifcrnog sistcma nalaz se u grupama koje se nazivaju gangHjama. D u kimenemodine nalazimo dva niza takvih gangiija.Jcdan nizirie auronomncgangiije, co jest ncrvne clije iz kojih izlaze nervna viakna vcgetativnog sistema, Drugi niz sastoji ss iz senzornih ganglija somatskog sistema. Motornih ganglija somatskog sistcma nerna jer nervne tlije iz kojih izlaze motorna viakna somatskog sistema lee u centralnom delu nervnog sistema.

Kicmena modina
Dva glavna dela centrainog nervnog sistema jesu kimena modina i mozak. IGmena moidina smetena je u upljini kime. Unutranji njen deo je sive boje jer se sastoji od nervnih elija, a spoljnji je bele boje jer se sastoji od nervnih vlakana. IGmena modina ima dveglavne fiinkcije: a) sprovodenje nervnih impulsa izmedu mozga i periferije i b) regulisanje jednog broja refleksa. Preko kimene modine sprovode se nervni impulsi semzornim nervnim vlaknima od uinih organa ka centru; na primer kad spoljnja dra deluje na organ za dodir, nervno uzbudenje se nervnim vJaknima sprovodi preko kimene modine dalje, do odredenih delova modane kore. Isto tako preko kimene modine sprovode se i motorni impulsi izcentra u miie pojedinih organa; tako, na primer, kad elimo da polcrenemo prst desne ruke, motorni impuis od modane kore ide preko kimene modine pa dalje nervnim vlaknima do miia u prstu. U kimenoj modini je sedite veeg brojarefleksa. Po praviiu za refleksnu aktivnost postoji vie centara u razliitim delovima mozga. Ali ima odredenbroj refleksa kojima je jedini centar it kimenoj modini,Takvi su na primer refleksi stezanja i rastezanja miia naudovima. Kod nekih povreda moe da se prekine veza izmedu mozga i kimene modinc. Osobe u

takvim sluajevima nisu vieu stanju da normalno, po volji, pokreu noge i ruke i ostale delove tela, ali ipak ostaju neke refleksne aktivnosti za koje se centar nalazi u idmenoj modini. Na primer ako se i kod takve osobe zasee ili ubode noga, to moe izazvati automatsko trzanje te noge, iako takva osoba ubod ili povredu'ne osea.

Mozak
Drugi i jo vaniji deo ccntralnog nervnog sistema ini mozak. Njegovi glavni"deiovi jesu zadnji, srednji i prednji mozak Zadnji mozak ine produzena modina i mali mozak. U produenoj modini nalaze se. centri za regulisanje disanja i za rad srca. Mali mozak je centar, iako ne.iskljuivi, za usidadivanje pokreta, za odravanje ravnotee i za odravanje napregnutosti (tonusa) miia. ivotinje, na primer, kojima je lzvaen mali mozak ili vei njegov deo nisu u stanju' da odravaju ravnoteu, a miii im postaju mlitavi i neelasticni.

SHkd 7. - Glavni deiovi ljudskog mozga

U srednjem mozgu nalaze se razna jedra vana za funkcionisanje nervnog

sistema i organizma u celini. Tu se nalazi i deo retikularne formacije. Veiiki znaaj retikulajrne formacije uoen je poslednjih gociina.Nju ini siva masa produene rhodine, srednjeg mozga i medumozga. Vana jc za aktiviranje miia, kontroiu automatizovanih pokreta, ali i za aktivnost modane kore uopte. Kad dode do osteenja dela rerikutarne formacije u srednjem mozgu, zakoi se akdvnost ceiog mozga, ovekpostane neosetljivza drai i pada u dubok san. Danas se smatra da budnost i aktivnost velikim delom zavise upravo od aktiviranja retikularne formacije. Posebno, kad se aktivira deo retikularne formacije u taiamusu dolazi do poveanja mentalne aktivnosti, do stanja organizma koje nazivamo panjom. Najvanjji deo mozga je prednji mozak. Njega ine dva dela: medujnozak i veliki mozak. U medumozgu posebno $u znaajni talamus i hipotaiamus, T a l a m u s je vaan jer predstavlja mesto gde-se skupljaju aferentni nervi (skupovi aferentnih vlakana), odalde^edalje.ire nervni impidsi ka nioda.noj kori, ili do razliitih efektornih centara. Higotalamus je centar za kontrolu mnogih reakcija u utrobi (visceralnih reakcija) i ima vanu uiogu u emocionainom reagovanju. Preko njcga se povezuju i usklauju razliitc teiesne funkcije karakteristine za emodonalno ponaanje. Sematska slika mozga data je u slici 7. ,

Modana kora
Najznaajniji i najrazvijeniji deo mozga je veliki mozakili modana kora Hl korteks. U razvitku nervnog sistema modana kora se javlja najkasnije i ona predstavlja najviirezultatevolucije. U razvijenom obliku javlja se tek kod sisara. Ukoiiko je vrsta ivih bia razvijenija, vei deo u njenom nervnom sistemu zauzima modana kora. Na nju se kod viih vrsta ivih bia prenosi sve vie funkcija i njena povrina se sve vie poveava. To se poveanje ostvaruje brazdanjem modane kore, to omoguava da se na relativno ogranienom prostoru smesti velika masa modane kore. Kod oveka, kod koga je modana kora mnogo vie razvijena nego kod svih vrsta ivih bia, njena povrina iznosi oko 220000 kvadratnih miiimetara, Samo jedna treina ove povrine lei uz lobanju, a dve treine se nalaze uzzidove pojedinih brazda. U kori se nalaze mnogobrojni neuroni.

Dok potkorni delovi mozga, kao i kimena modina, upravijaju pre svega organsldm promenama 1 refleksnim pokretima, vii nervni centri smeteni u kori predstavljaju fiziolokn osnovu za sloene reakcije podeene p r e ^ ma mnogobrojnim, sloenim i promenljivim uslovima ivota. Modana koraje nosilac najsioenijiK oblika ponaanja ovelca. Ogroman broj nervnih celija u njoj omoguava 'slono'ponaanje oveka, Mogue je razlikovati na raznim mestima kore pojedine delove modane kore prema funkcijama koje ti delovi imaju. Najoptije prikazano, razlikuju se rri obiasti ili jtri zcmeu modanoj kori.JVvu zonu nazivamo senzornom zonom i u njoj se zavravaju senzorna nervnavTakna i nervno uzbuenje se ovde pretvara u osete i opaaje. *pfuga se zona naziva motomom zonom i iz nje polaze motorna nervna ^aknalcoja prenose nervno uzbudenje u miie.Treu" obiast ine asocijacione zone, sastavljene od nervnih elija i vlakana koje nisu neposredno povezane ni sa ulriim organima ni sa miiima nego koje povezuju razliite delove modane lcore i tako omoguavaju razliite. sloene oblike ponaanja. Udubijenjima su odvojeni pojedini delovi ili regioni modane kore_. Obino se razlikuju etiri giavna regiona modanekoreifrontalni ili eoni deo, temporaini ili slepooni deo, parijetalni ili temeni deo i okcipitaini ili potiljani deo. Prikaz ovih regiona dat je u slici 8.

Slepooni deo Slika 8. - Glavni rcgioni modanc koce

Prednji mozak, a time i modana kora, podeljeni su na dva dela, na dve hemisfere. Iako su sline 1 zajedniki deluju, postoji lzvesna razlika u strukturi i funkcijama izmedu lev i dcsne hemisfere. Desna hemisfera prima znatan deo informacija iz leve strane tela, a leva iz desne stranc. Slino je i sa kontrolom pokreta: leva hemisfera kontrolie pokrete desne strane tela, a desna one ieve strane. Kod 95% ljudi centar za govor je u ievoj hemisferi. Zato kada dode do osteenja, na priiner, do izUva krvi u mozak (mo d a n o g udara) leve hemisfere, gubi.se sposobnost pokretanja (paraliza) desne strane tela i nastaju smetnje u govoru. Kada je otedena desna strana modane kore, gubi sepokretljiv^st leve strane tela. Ne gubi se sposobnost za govor ali sejavljaju tekoe u razumevanju fei i govora jer se u desnoj nalazi centarza razumevanje rei. Levom hemisferom ne samo da govorimo nego i itamo i mihmo; upravo zato to pri tom koristimo rei. Desna hemisfera ima vaniju ulogu u predstavljanju likova, zamiljanju prostora i prostornih odnosa. Mi, po pravilu, koristimo obe hemisfere, iako ne u istoj meri, Od detinjstva je podsticanjem verbalnog formulisanjazapostavljeno angaovanje desne hemisfere. Z a t o manje doivijavamo svet u siikama nego to bi to bilo mogue.

Vegetativni nervnisistem
Nervni sistem moemo podeliti i prema tome da U se neuronima nervni impulsi sprovode u glatke miie trbunih organa i u lezde ili u ostaLe organe i delove tela. Prema ovome merilu deli se nervni sistem na autonomni ili vegetativni i nasomatski. Autonomnim je nazvan deo nervnog sistcma jer je smatrano da deiuje nezavisno .(autonomno) od ostalog nervnog sistema. Danas se zna da je taj deo nervnog sistema preko centara koji se nalaze u mozgu i kimenoj modini, a pre svega preko hipotalamusa, povezan sa centralnim odnosno somatskim nervnim sistemom, Vegetativni nervni sistem ine centri u mozgu i kimenoj modini i grupe nervnih elija du kimene modine, autonomne ganglije. U ove grupe nervnih elija dolaze nervi iz vegetativnih centara u mozgu i iz kimene modine, a iz njih, opet, vode nervna vlakna u lezde, krvne sudove i organe u utrobi (srce, plua, jetru, stomak, beiku i druge). Vegetativni ner-

49

vni sistem sastoji se iz dva dela koji obino deluju suprotno; dok jedan poveava aktivnost nekih organa drugi deo ih umanjujc. Prvi deOj koji se naziva simpatikim delom vegetativnog nervnog sistema, dovodi do ubrzanog rada srca, pojaanog krvnog pritiska, poveanog Juenja adrenahna u nadbubrenim lezdama, do irenja zenica i drugih promena u teiesnim organima. Ove promene izazvane simpadkim delom vegetativnog nervnog sistema hastupaju redovno.kad se nalazimo u emocionalnom uzbudenju. Drugi deo vegetativnog sistema, koji se naziva parasirnpatikim, utie na funkcionisanje pojedinih organa kad se nalazimo u mirnom, neuzbude.nom stanju. Njegova funkcija je prvenstveno da odrava normalan rad pojedinih organa. O n deluje na smanjenje rada srca i broja njegovih otkucaja, na smanjenje Jcrvnogpritiska, na poveanje rada pljuvanih lezda i na mnoge druge promene: Sematski prilcaz vegetativnog nervnog sistema dat je u slid 9.

Slika 9. - ematski prikaz vegetativnog nervnog stsrema

Mozak i svest
Veliki deo nervnih procesa odvijase a da mi pri tome nemamo nikakvih doivljaja. Kao to se odvijaju i mnogi heniijski procesi u organizmu (na primer proces varenja) a da mi o tome nita ne znamo, tako se mogu odvijati i mnogi nervni procesi a da mi o tome nemamo nikakve svesti. Svi procesi kod oveka pri kojima su angaovani samo nii centri mozga (kimena modina, produena modina, maii mozak) nisu praeni svecu. J Da bi neki nervni proces izazvao doivljaj i postao svestan proces, on mora da zahvati modanu koru, iako ni svi fizioloki procesi u modanoj kori nisu uvek praeni svesnim doivljajima!)Po pravilu, medutim, kad se odvijaju odreeni fizioloki procesi u modanoj kori, mi to doivljavamo kao odreenu vrstu psihikih procesa. U zavisnosti od toga koji delovi modane kore su u akciji, u kome obimu i na koji nain, mi imamo raziiite vrste doivljaja: razliite osete i opaaje, razliite predstave i misli, zakljuke i odluke. Mi, naalost, jo veoma malo znamo o povezanosti izmedu odredenih vrsta fiziolokih procesa u modanoj kori i odredenih vrsta doivljaja. Ali svakako je za oveka modana kora onaj organ od koga zavisi za oveka karakterisdan psihiki ivot. Ona je najsloeniji i najpokredjiviji deo nervnog sistema. Doksu nii centri izgradeni vec pri rodenju i odmah funkcioniu, modana kora kod oveka se dugo razvija i staino menja. U njoj su i organsld osnovi razliitih psihikih osobina oveka - navika, karakternih crta hnosti, stavova i raznih motiva.
PlTANJA I ZADAi . s i .. JS-

1. Prikaite podlu nervnog sistema na njegove glavne deiove. ini peiiferni nervni sistcm? . 3. jCoje'su dve glavne.'funkcije kimen^modine? : ... 4. Koja. je glavna uloga-.produenG modirte a koja malog mozgaj' . . 5.: ta iui retikularnu foriiiaciju i koja je njfena.fimkcija? . ' ,,

7. ivoja. bu uva. ueia vegcuiuyuugaic! ^Snfgt%jVv.o. i.ui^n.v^u. 10. Navcdite, na osnovu. like u knjizii-organe koji su po'S koniroiom^egetativnog sistema. f , 11.:ta j'uslovda nki nenmi proces iaove doivljaj?

Fimkcionisanje nervnog sistema

Refleksni htk
O funkcionisanju ncrvnog sistema mi jo nedovoljno znamo. M i Senzorni neuron neto vie znamo o osnovi najjednostavnijeg.oblika funkcioniMotorni neuron sanja nei"vnog sistema, o refleksnoj aktivnosti. ^ R e f l e k s n a aktivnost ostvaruje se preko refleksnogjula^oji je prilcazan u slici 10(On se sastoji od senzornog, centralnog i m o t o m o g dela. Senzorni deo poinje u ulnom organu, u kom se spoljnja dra pretvara u nervno uzbudenje i ovo se aferentnim nervnim putem prenosi do centralnog deSlika 10. - Rcfleksni luk Qentralni deo refleksnog iuka, koji se moe nalaziti u kimenoj modini ili u potkornim delovima mozga, sastoji se od vie neurona?) Preko ovih neurona prelazi nervno uzbudenje sve dok ne dode do neurona koji ga usmerava.prema nekonuniiu ili neko-j lezdi. Ovaj neuron od koga polazi nervno vlakno koje sprovodi nervno uzbudenje u mii ili lezdu ini motorni deo refleksnog luka. ^ Refleksnl lukje najjednostavniji oblik funkcionisanja nervnog sistema. Pomou njega ostvaruju se mnogi refieksi i kod ivotinfa i kod oveka/pomou takvog mehanizma ostvaruje se, na primer, automatski pokiet noge kad se ova udari ispod kolena (patelarni refleks), ili nenamerno suavanje i irenje zenica kad se povea ili smanji svetlost (zenini ili pnpilarni refleks), ili automatsko zatvaranje kapaka kad se podrai ronjaa (kornealni refleks) ili izluivanje pljuvake na podraaj hrane, kao i mnogi drugi reflekiT)
Asocijalni neuron

52

Uskvni refleksi
Jednostavnije retleksne reakcije, kao to su pomenuti patelarni refleks iii refleks zenice, nalazimo kod svakog oveka i one predstavljaju uroden i uvek jednak nain reagovanja koji se automatski javlja kad god odredena vrsta drai deluje na odredeni uini organ. Nazivaju se jo i bezuslovnim refleksima, za razliku od reagovanja koje je poznati naunik Pavlov nazvao uslovnim refleksimaiLJslovni refleksi ne javljaju se automatski uz odredene drai, kao to je to sluaj kod bezuslovnih refleksa, nego se formiraju u vezi sa razliitim draima koje su povezane sa drugim draima koje izazivaju bezuslovne reflekse. Kod bezuslovnih reflelcsa veza izmedu drai i reakcije na nju uroena je i trajriajTjpd uslovnih refleksa veza se stvara n a osnovu iskustva i privremena je. Formiranje uslovnih rcfleksa moemo ilustrovati poznatim Pavlovljevim ogledom: podraavanje sluzokoe u ustima hranom (bezuslovna dra) izaziva luenje pljuvake (bezuslovni refleks na hranu)';'ako hranu nekoliko puta oglasi zvono (uslovna dra) i sam glas zvona izazvae luenje pljuvake (usiovni refleks na zvukzvona).

Pavlovljevo^ofrjanjenje
Pavlov je smatrao da uslovni refleksi prodstav]jaju osnovnu aktivnosc modane kore i fiiioloku osnovu svih, i najslocnijih, psiliildh procesa. Prema Pavlovu stvaranje uslovnih refleksa ili privremenih nervnih vexa ini sustinsku aktivnost moidane kore. Funkcionisanje n e r v n o g sisrema sasroji se prvenstveno u stalnom stvaranju i gubljcnju uslovnih refleksa. Dva su osnovna procesa, prema Pavlovu, koje moemo razlikovati u javljanju uslovnih refleksa, i prerna tome funkcionisanju nervnog sisrema. Prvl je proces ncrvno uzbuivanje. On se sasroji u javljanju ncrvnog uzbudenja u onom delu modane korc u kome se zavrava afcrentni neuron. Na tom mesru stvara se u modanoj knri ognjite uzbudenja. Ovo se uzbudenje iri po modanoj kori, a proiruje se i na.blie delove mozga ispod korc. Kad ponovno deluju iste ili sline drai, ponavlja se isd proces javljanja i irenja nervnog uzbudenja i tako se uriru i uvruju odreeni nervni putevi. Ovakvi nerviii putevi izmedu dva ognjita u modanoj kori i ine osnovu uslovnih refleksa. Drugi je osnovni proces pri funkcionisanju nervnogsistemaproceslcoenjaiJi inliibicije ve formiranog uslovnog reflelcsa. Pod koenjem ili inhibicijom podrazumeva sc zadravanje irenja nervnog uzbudenja nervnim putevima koji ine osnovu uslovnog refleksa. Posledica ponavljanog koenja moe biti gubijenjc uslovnog refleksa. Ivao to se moie iriti nervno uzbudenje, isto tako rnoe i kocnje da obuhvati vee dclovc modane kore.

irenje nervnog uzbudenja naziva se iradijacijom. Ogranienje nervnog uzbudenja ili koenja na odreden uii deo moidane kore naziva se koncentracijom. Pavlov i njegovi saradnici, kao i mnogi strunjaci koji prihvaraju Pavlovljevo objanjenje, rumae razliite pa i najsloienije obiike ponaanja snagom i brzinom kojom se odvijaju procesi uzbudenja i koenja, iradijacije i koncentradje u modanoj kori i veliinom oblasti kore koju obuhvataju. Zbog toga to se u modanoj kori stalno odvija proces uzbuertja i koenja, kao i proces iradijacije i koncentracije, modana kora je stalno u aktivnosci. Kako su uvek neka mesta modane kore vie a neka mesta manje uzbudena, javijaju st u kori razltke u ekktrinom potencijalu i takozvane akcione struje.

Elektricni talasi u mozdanoj kori

Danas posroji mogucnost da se pomou posebnih aparata, koji se nazivaju elektroencefalograflmat tegistrujc clektrinaaktivpDst modane kore.Postoji staina elekrrina aktivnost kore. Moemo je utvrditi kod oveka. i u budnom stanju i u snu, pa aki u dubokoj anesteziji (stanju ncosetljivo&ti na drai). Ispitivanja su pokitzaJa da jc mogue razlikovati vie vrstaekktrtnih talasau modannj kori. Taiasi se razlikuju s obzirom na evoju amplitudu (visinu) i na frekvenclju (broj talasa). Pri stanju mirovanja i oputenosd (relaksaciji) javljaju se ritmiki talasi, nazvani alfa- t a l a s L l o s u j a i ^ i ijajefrekvencijaoko 10usekundi i koji imajurelativno veliku ampliruduyKad se stanje mirovanja 1 opustenosti joTvfsiTpoveca, Iao na pnrngr pr't dreinanju i HEHTA/1HA AK7UBH0CT PEAAKCAU,tfJA - AA fiA BETA JAAACM TA/1AGH

ftPEhlAtiE '
nCVETHH CAH

AV50K

CAH

CEKVHftA Slika 11. - Kortikalni eiektrini talasi

pri spavanju, nestaju alfa-talasi a javljaju se talasi sa manjom amplitudom i veom frekvencijom nego kod alfa-taiasa. Kad se h stanja (budnog) mirovanja pristupr ivljoj duevnoj akdvnosti na primer nekoj osobi da se zadatakda reava neki aritmetiki problem, pri emu dolazi do smanjenja amplitude alfa-talasa, a do poveanja njihove frekvencije, javljaju se beta-talasi. Zahvaljujuci mogunosti beleenjarazliitih vrsta elektrinih taiasa u modanoj kori, m i s m o danas u mogunosti da odredimo u kom delu modane kore je dolo do eventualne povrcde (na primer do tumora u mozgu) i da uopte uspcnijc pratimo i ptouavamo ftzioloke procesc u mozgu koji se javljaju kod razliitih psihikili procesa. Razliiti oblici modanih clektrinih talasa u kori velikogmozga prikazani su u slici 11.

Pitanje lokalizacijepsihikihprocesa u mozgu

Ve odavno je postavljeno pitanje da li razliiti delovi mozga a p o s c b n o modanc korc, imaju razliite funlccije. Drugim reima, daii su odreenevrste psihikih procesa ve a n e uz odredene ctdove mozga i modan'e kore. Poetkom X I X veka jedan fiziolog (Gai) postavio je teoriju da razliati delovi mozga imaju razliate fujikcijc. On je ak bio miljenja da je mogue prema obliku lobanje oceniti koje su psihike funkcije i koje osobine razvijene kod pojedinca. Kako su pojedine funkcije i osobine, prema Galu, otro lokalizovane, to.su i oni delovi modane kore u kojima je njihovo sedite viic razvijeni, a ta razvijenost ogleda sc ak i u izboinama lobanje. Inteiektualnc funkcije, po njemu>zavisne su od razvijenosti pojedinih deiova eone zone, a moralne osobine imale bi svoju nervnu osnovu u temcnom delu mozga gde se nalaze centri za razliite karakterne crte (za savesnost, za odlunost, potovanje prema drugima i mnoge druge). Z a t o jc, smatrao jc, Gal, moguc na osnovu oblika lobanje ocenid koje osobine ima pojedina osoba. Ovo Galovo uenjc, poznato pod nazivom frenologija, pokazalo sc nctanim, otro je kritikovano i odbaeno, ali mu se ipak ne mogu porei vaine zasluge za unapredenje saznanja o vezi izmeu mozga i psihikih procesa. O n je-medu prvima istakao ovu povezanost i ukazao na mogudnost tokalizacije pojedinih psihikili funkcija u odredenim delovima modane kore. Kasntja su ispitivanja pokazala da je Gaiovo shvatanje tano utoliko to postoji iokaiizacija pojedinih jednostavnih psihikih funkcija. to e fie slocnih psihikih fimkdja, istaknuto je shvatanjc suprotno Galovom shvatanju.Medu ostalim, fiancuski naunikFIuran potvrdio je opravdanost shvaranja da u mozgu postoje izvesne lokalizacije. Odredcne funkcije u maJom i srednjem mozgu jesu lokalizovane, ali veiiki mozak deluje, po njemu, kao celina i ne postoji lokalizadja pojedinih psihikih funkcija u pojedinira deiovima modane korc, Modana kora je funkcionaino rjedeljiva. Sve intelektualne funkcije zasnivaju se na njegovoj celovitoj aktivnosd i nemngue je medusohno ih odvojiti i lokalizovati u pojedine dclove modaiie kore. , . Danas se smatra utvidenim da postoji lokalizadja jcdnostavnih senzornih funkcija (oseta) i jednostavnih motornih funkdja (jednostavnih namernih pokreta). Ali diskusija i spor je u tome da li postoje jasno ogranieni deEovi modane kore kao osnova sloenih psihikih funkcija.

Primarne senzornc i motorne zone

Mnoga ispitivanja su pokazala da odredeni delovi modane kore predstavljaju organsku osnovu za sasvim odredere vrste oseta i odredcne vrsce jednostavnih pokreta. Postoje ta-

kozvane ptijrtarn senzorne zongj_ptimarne cnotorne zone u modanoj kori.

JPnmarnesenzornc zoneu modanofkori jesu oni vedi delovi u kojima se zavravaju ncrvni impulsi koji polaze od pojedinih ulnih organa, Na njih se tako redi projektuju drai koje deluju na ula.Te drai se, kad nervno uzbudenjc koje su te drai izazvale u ulnom organu i u nervnim.putevima dopre dg> odredenih deiova modane kore, doivljuju kao osed ili senzacije. Danas je mogue razlikovati sasvim odredene senzorne zone. Medu ostalim, mogue je razlikovati somestetiku, vizuclnu i auditivnu senzornu zonu. Somestetiku ilijelesnu senzornuzonu ini odreeni deo temenog reinja u kom se zavravaju nervni impulsi koji polaze od konih i kinestetskih ulnih organa. Da su tu zaista ccntri za ove vrstc oseta, pokazuju i ogledi. Kad se na primer neposredno, clcktrinim putem, podrai na odredenom mestu deo temenog renja modane kore.ispitanici izjavijuju da imaju doivljaj toplog ili doivljaj ukoenosti u nogama ili osete pokretanja pojedinih udova iako ni jedan od ovili organa nije biopodraen, Vizuclna ili vidna genzorna oMagt nalazi se u potiljanom renju, Vizuelna zona u desnoj hemisfcri, utvrdenoje,prima nervno uzbudenje izdesnogdelajednogi drugogoka, a vizuebia zona u levoj hemisferi prima podraaje iz delova oiju na levoj strani. Kacl je razorena vizuelnazona samo u jednoj hemisferi, dolazi do slcpila samo jedne polovinc u svakom oku. Anditivna ili slusna osetljivost lokalizovana je u slepoonom delu modane kore. Kad su razorcni odredeni dclovi ove zone u jednoj hernisferi, dolazi do smanjenja slune osetljivosti. Kad su medutim razoiene odredene oblasd u obema hemisferamu, nastupa potpuna gluvoa i u sluaju da su organ za sluh i nervni putevi koji od njcga vodc potpuno nepovredeni. ' . . - ' Primarna motorna zona je rnesto u modanoj kori gde se nalaze centri za obavljanje nnmernih pokreta. Nalazlle u ogranienom delu eonog renjau blizini mesta gde se eoni reanj granii sa temenim. Razaranjem nervnih elija u tom delu kore nastupa ncsposobnost namernogpokretanja pojedinih dclova tela. U u i d e n o je da motornazona jcdne hemisfere kontrolie pokrete suprotne strane tela. Ako je na primer razorena motorna zona levehemisfere,gubi se sposobnostza namerno pokretanje desne strane tela. Istraivanjem 6u utvrdeni sasvim odredeni centri za pokrctanje pojedinih delova tela: za pokrctanje miiaglave, trupa. ruku, nogu, prstiju na nogama itd. Kad scpodrae gornji delovi motorne zone, dolazi do pokretanja donjih delova te!a, na primer scopaia, na suprotnoj strani,a kad se podraedonji delovi motorne zonejavijaju se pokreti ugornjim delovima tela (lice.jezik, ramena), D o k se ranije smatralo da paraliza ili nesposobnost polcrctanja pojcdinih dclova tela, izazvana povredama motornih zona, predsuvljaoteenje koje jenepopravljivo,danas se na

osnovu iskustva sa vebanjem parali?,ovanih delova tela smatra da je takvu oduzetost mogue makar delimicno popraviti. Ovo islcustvo ukazuje na to da, iako postoje lokalizacije namernih pokreta pojedinih orgauu, one nisn rako vrsro i usko odrcdcne kao sto se ranije mislilo.

. Lokaliacija uenja i miljenja J

Sigurno je da i za slocnije psihikc funkcije, kao to su uenjc i miljenje, postoje odredeni procesi u modanoj kovi. Ali mi jo uvek nismo u stanju sa sigurnosu da kaemo u kojoj su meri i gde tano ove sloene funkcije tokalizovane. N e m a sumnjc da svc to smo uili inauili poiva na nckim p r o m c n a m a n nervnom sistcinu. Postoji shvatanjc dauslcd ponavijanja istovremcnogjavljanja dve drai doiazi do n j i h o v o g povezivanja na taj nain to se u moidanoj kori obrazuju odredene nervnc vezc. O v o formiranje novih nervnih veza, zamilja se ponekad, osrvaruje se na taj nain to se nervna vlakna pojedinih nervnih elija produuju i tako odrcdeni delovi kore vrc povezuju. Prema drugom shvatanju promcna u kori usled uenja sastoji se u tome to se veze u sinapsama lakc ostvaruju, pa mogu i slabija nervna uzbudcnja u sinapsama da prelaze iz neurona u neuron. D o k nema dvoumijenja o tome da i za vie psihikc funkcije posroje odredcni organski procesi u modanoj kori, p o s t o j e razlikeu shvatanju o t o m e j e s u l i te f u n k c i j e l o k a l i z o v a n e u sasvim odredenim delovima kore Lli je, kad god imamo procese uenja i iniljcnja, angaovana itava modana kora. Ameriki psihologLcli (K. S. Lashfey) smatra da svi dclovi kore uestvuju u psihikini funkcijama kao to su uenje i reavanje probJema. Leli se poziva na rezuJtate ispitivanja na pacovima, koji pokazuju da nijc bilo znaajno za uspeh u uenju koji jc deo korc |srranjen. AJi bilo jc od vanosci kolilu je deo'kore uklonjen. Uenjejc bilo uroliko spoje vei deo korc bio odstranjen. Prema jcdnorn od Lelijcvih rczuitata.zdrana j e trebalo da bJ nauih' da prou kroz odredenu vrstu lavirinta, u prosckv a.Meurim, ivotifijama kojimaje biJo odstranjeno 19% kore trebad uprosckv 53pokuaja, kojimaje odstrvnjeno 1019% kore 143pokuarisecno20-29% korc - 233 pokuaja, kojima je biJo odstranjeno 30-39% 'ap; 'kz'd je bilo odstrsnjeno 40-49% trcbilo jc da ivotinje u proseku fi^dklbinnuile da produ krozlavirint, itd. Nu pitanje koji deo modaa'mesto gde su lokalinovane fvnkcije uenjn i miljenja, Leli odgova-

m;

' '%Saz-Lc!i postavlja dvn pnncipz kojima objanjavu ulogu modonc princip ekvipotendjalootd i princip masovne akcije h&dih principu svzk* oblast korc, izuzevprimvrnjh scnvornUi j i ^ i i osniv* u^je i miljenje, svi su podjedn.ko mo-

gua osriova uenja i mi&ljenja - svi su ekvipotencijalni. Drugi ptincip, princip masovne akcije, kazuje da pri sloenijim psihikim funkcijama, kao ro su uenje i reavanje problema, uestvuje itava masa modane kore i da uspeh u ovim funkcijama 2avisi od toga kolild je deo modane kore pri rome angaovan. Danas mnogi istraivai smatraju da ipak postoji izvesna lokalizacija u modanoj kori i kad je re o sioenim psihikim fimkcijama. Neka isrraivanja vrcna sa majmunima pokazala su da majmuni ne uspevaju da ree zadacke koji zahievaju veu koncentradju pnnje kad im je odstranjena iii povredena eona zona kore. I podaci o ponaanju ljudi kojima su u ratu povreene pojedine oblasd kore ukazuju na to da postoji izvestan stepen lokalizacije i prt obavljanju ovih sloenih funkctja. To narodito pokazuju podaci o pojavama poznarim pod nazivima agnozija, afazija i apraksija, Pod vidnom agnozijom iii psihikim slepilom podrazumeva se nesposobnosr da se prepoznaju i identifikuju objekri iako seoni vide. O afaziji govorimo kad postoji nesposobnosr korienja rei, nesposobnost dase razumeju izgovorene iii napisane rei ili nesposobnost da se izgovaraju rei, iako se pojedini glasovi mogu izgovoriti.Treu vrstu poremeaja predstavlja apraksija, nesposobnost da se vre povezani namerni pokreri. Osobe koje boiuju od apraksije nisu, na primer, u stanju da prihvate ncki predmet ako ne gledaju kako vre svoje pokrete. Kod svth ovih poremeaja smatra se da su povredene sasvim odredene oblasti modane kore. Utvrdenc su isto tako asocijativne oblasti modane kore kojc su vanc za korienjc govornih simbola, rei. Ovo mesro nalazi se kod denjaka u centralnom dclu slepoonog renja leve hemisfere, a kod levaksiu odgovarajuem regionu desne hemisfere. Svi ovi podaci ukazuju na to daizvesna lokalizaija postoji i kod viih psihikih funkcija, kao to su uenje i mtljenjc.

Ulogaceomft

zona

Dugo je smatrano da je za miljenje, i uopte sloene psihike funkcije, najvanija akrivnost eone obiasti modanc kore. Ispitivanja su, medutim, pokazala daglavna uloga ovoga deia modane kore nije u tom to on predstavlja organsku osnovu za intekktualnc procese. Odluujuu ulogu eona zona ima za svesnu kontroluponaanja, za sposobnost da se oveknepovedeza trenutnim impulsom negoda seusvojim postupcimakoristi iskustvom, da moe da planira svoje akcije i prcdvida posledice svojih postupaka. Danas se smatra da od aktivnosti eonih zona zavisi pre svega inicijativa, predvidanje, saniokonrrola i ubpte postupanje prema postavljenim ciljevima. Asocijativna cona zona povczana je nervnim putcvima sa hipotalamusom, u kome se nalaze centri za teJesne reakcije prilikom emocija i za njihovu kontrolu, Ove zakljuke potvrduju iskustva sa hirurkim zahvatom, koji je poznat pod nazivom prefrontalna lobotomija tli ieukotomija. Pokazalo se, naime, da presecanja nervnih veza izmedu eone zone i potkornib centara mogu dovcsti do izleenja ili poboljanja stanja kod pojedinih duevnih bolesti. Na taj nain moe da se otkloni teka potitenost (melanho-

lija), mogue je da se bolesnici oslobode intenzivnog straha ili da oni koji su pokazivali znakove izrazite agresivnosti i bili opasm za okolinu to prestanu da budu. Ova operacija je dosta gruba ali nije opasna po ivot. Pokazalo se, rnedutim, da kod bolcsnika posie podvrgavanja takvoj operaciji esto dolazi do promena u nekim osobinama linosti. Njihovo stanje bolesd se dodue popcavlja, aii sejavljaju neke druge negacivne posledice: nedostatak inicijative, smanjena sposobnost pianiranja i predvidanja akcija, povedana bezbrinost i smanjeno oseanje line odgovornosu.

Ne u ro tra ns m i teri^
Osnovne jedinice nervnog sistema su neuroni. Njih je u nervnom sistemu ogroman broj; prema procenama nekih strunjaka u mozgu ih je izmedu 100 i 20'0.milijardi. A svaki neuron je putem nervnih vlakana povezan sa velikim brojem drugih neurona; broj takvili veza samo jednog neurona u nekim sluajevima dostie i 1000. Vcze medu ncuronima sc ostvaruju u sinapsama.Tu se nervno uzbudenje iz jednogprenosi u druge neurone posredstvom neurotransmitera iii nervnih prenosnika. Neurotransmiteri, rnolekuli razliit o g hemijskog sastava, smeteni su u malim mehuriima kraja nervnog aksona neurona. Pri naiiasku nervnog uzbudenja neurotransmiteri izlaze iz mehuria, prolaze kroz slobodni sinaptiki prostor i ulaze u dendrit drugog neurona. A sa njime se transmituje, prenosi, odreena energija i informacija. O d kraja sedamdeserih g o d i n a X X v. istraivanja pokazuju da ncurotransmiteri imaju vanu uiogu u regulisanju funkcija nervnog sistema- a time i celqkupne aktivnosti oveka, i mentalne i delatne. Razni neurotransmiteri naiaze se uzsinapse u raznim delovima nervnog sistema. Neki izazivaju ili pojaavaju nervna uzbudenja, neki ih koe ili slabe, neki imaju za posledicu oba cfekta u raznim neuronima. Istraivanjima su utvrdena raziiita i vana njihova dejstvarpri mnogim fiziolokim procesima-uregulisanju temperature tela, kod reguJusanja krvnog pridska, kontroli apetitaj.pri mentalnim procesima emocijama, ucnju, pamenju, kognitivnim procesima, donoenju odluka; kao i pri duevnim tegobama i porcmeajima - javljanju anksio2nosti i depresije, manijakalnih stanja i paranoidnih simptoma. O d tridesetak esto spominjanih, izmedii jo vie poznadh, ovde se navodi samo nekoliko od najvanijih neurotransmitera: norepinefrin, acetilholin, serotonin i dopamin, Prvi od njih, norepinefrin, poznat i pod nazivom adrenalin, naden je u deiovima mozga koji regulisu aktivitet, utiu na raspoloenje i od ije aktivnosd zavisi stcpen smirenosti i paljivost, Nedostatak podstie depresivno a viak paranoino stanje. Acetilholin, koji sc nalazi u mozgu u veim koliinama, ima ulogu u uenju i pamenju. Poveanje, do odredene mere, ih poboljava a smanjenje pogorava. Izrazito smanjenje acetilholina prisutno je kod Alchajmerove (Alzheimer) bolesti a koju karakterie ekstremno gubljenje panienja. Serotonin je vaan za rcgulisanic raspolcjenja, spavanja, doivljaja bola, telesnc temperature, apetita. Njegovo smanjenje izaziva depresiju a poveanje iznad normalne koliinc precerani aktivitet. D o p a m i n u nekim modanim ccntrima ucstvuje u regulisa-

nju cmotivnog ponaanja, a u drugim u lconcroli pokreta. Motorni poremeaji, smanjena

sposobnosi' upravljanja miiima, karakteristini ?.a Parkinsonovu bolest, praccni su povredama onih modanih centarau kojima se proizvodi dopam'in, Istraivanja pokazuju da i mozaksam proizvodi hemijske supstance koje deluju kao i pojedini od neurotransmicera.Tako se u mozgu proizvodi supstanca morfm koja smaniuje bol a nema negativne posledice kao to ima uzimanje droge morfija. Postoji izmedu drog a i neurotransmiterapovezano delovanje. Naprimer, drogaamfetnmin pDveava koliinu dopamina i izaziva najpre prijatnostanje, ali potom ima negativne posledice.lli: droga valijum poveava dejstvo neurotransmitera GABA (gama aminobutiriki acid - kiselina) i tako smanjuje stanje anksioznosti. Medutim, dejstvo droga lako izaziva negativne cfekte. A k o se produi njihovo korienje, potrebno ih jeuzimati sve ee i u sve veim koliinama a to izaziva progresivno slabljenje i iscrpljivanje organizama. Droga kokain, na primcr, defuje na ncurotransmiter dopamin.To izaziva doivtjaj prijatnosti. Kokain iskoriava sav dopamin dovodei tako do intenzivnogzadovoljstva. Ali upravo zato tojo upotrcbljen sav dopamin prestaje mogunost normalnog i redovnogzadovoijstva aktiviranjem primercne koliine dopamina. Nastupa doivljaj praznine, iscrpljcnosti i teko podnosivog stanja a koje se stanje sve vie, sve do nepodnosivosti, pojaava. Ima miljcnja da i ubadanje iglama pri postupku tradicionalne Idneske akupunkturc poiva na akriviranjuodredenih neurotransmiterauz odredene sinapse.

PlTANjA I ZADACI

1. Opiite reflcksni luk t navedite njcgove glavne deiove. 2. Koja je osnovna karakteristika rcfleksne aktivnosti? 3. Navedite rctlekse koje poznajete. 4. Kalcva jc razlika imedu bezuslovnih i uslovnih refleksa? 5. U emu se sastoji,.prema Pavlovu, funkcionisanje nervnog sisteraa? 6. Koje se vrste elektrinili talasa mogu razlikovati u modanoj kori? 7. U emu je spor u vezi sa lolcalizacijom psihikih proccsa i funlccija? 8. Sta su to primarne scnzorne.zone i koje se glavnc vrstc tih zona razlikuju? , 9. Gde se nalazi i kakvu ulogu imaprimarna motorna zona? 10. ta sc naziva afazijom, ta agnozijom, a ta apraksijom? 11. ICakvaje uloga eonih asocijativnih zona? 12. Sta je to prefrontalna iobotomija?

6o

RAZVITAK PSIHIKOG IVOTA

Razvitak posiaanja i psihikog ivota ivotinja

Razvitak reagovanja organizma
Slozcno ponaanje i sloen psihiki ivot ( kalcve sreemo kod oveka, rezultat su dugog razvitka. ICod biljaka, koje predstavljaju vremenski raniju pojavu ivota nego ivotinjske vrte'," odravanje i prilagoavanje okolini ostvaruje se menjanjem anatomske i fizioioke organizacije, D a bi se, na primer, odrala neka biljka u suvim sunanim krajevima, kod nje se stvara usko ili mesnato lie koje smanjuje isparavanje vode, ili se razvija dugo korenje da bi pomocu njega lake doprla do vode .JKod_ivotm |apriiagoavanjc uslovima ivota ostvaruje se i menjanjem ponaanja, a ne samo menjanjem anatomsko-fizioloke organizacije. Zivotinje, kad se promene uslovi u kojima se nalaze, menjaju nain svoga reagovanja, menjaju svoje pokrete. itav razvitak reagovanja i ponaanja i kod biljaka i kod ivotinja predstavlja proces boljeg i celishodnijeg prilagoavanja uslovima ivota. ' Z a razvijanje sposobnosti prilagodavanja vanu ulogu ima razvijanje sposobnosti organizma da reaguje na promene u svojoj okolini. Ova se sposobnost sve vie razvija u toku razvitka vrsta. Osnov ove sposobnosti ini svojstvo koje poseduju sva iva bida svojstvojjodraljivosti JjPodralj 1jvost se sasroji u sohnosti-da se_Eeaguje-na odr&Lsne-pfamenfLu.^p.oJjnjem svetu, koje su vane za odravanje organizma. Ta se sposobnost sve vie razvija. Kod razvijenih ivotinjskih vrsta javlja se i sposobnost odraavanja spoijnog sveta, javlja se psihiki ivot. U najjednostavnijem obliku ova sposobnost prilagodavanja i ovo svojstvo podraljivosti javljaju se na ranim stupnjevima evolucije. Biljke su u stanju

6r

da rieposredno reaguju na promene koje su vazne za odravanje njihovog ivota. O n e su, na primer, u stanju da reaguju na rnaterije koje im slue za hranu i organizam takve materije asimilira. U toku evolucije ova se sposobnost podraljivosti sve vie razvija i organizam postaje svc sposobniji za reagovanje na sve vei broj drai, kao i za razliito reagovanje na razliite vrste drai, O n postaje sposoban da reaguje ne samo na one drai koje su neposredno vane za organizam (za njegovu ishranu ili njegovu zatitu) nego i na one drai koje samo nagovestavaju prisutnost ili nastupanje drai i situacija (na primer opasnost) koje mogu biti od vanosti za ivo bie.

Nasfanakpsihikog zivota
Vaan stupanj u razvitku sposobnosti priiagodavanja mi javljanje reakcije organizma na promene koje nemaju neposrednu bioloku vanost ve samo upozoravaju, signaliziraju da je neto vano za odravanje organizma. ivotinje, na primer, poinju da reaguju na odreene zvukove nc zato to zvuksam po sebi pomae odranju organizma, ncgo zato to odreenizvuk slui kao znak, kaojignal zapostojanfeilijiastttgani&odredenih drai vanih zaivotinju. iallno tome^odredeni oblikili odreenaboja na koju reaguje neki insekt, na primer, pela, predstavljaju znakivotinji da moe nai materiju koja je za nju vana (u ovom sluaju cvetni prah), Slino i neki miris predstavlja znak da je blizu plen ili neprijatelj. 0 ovakvom reagovanju koje se javlja i na promene koje predstavljaju samo signal, a nisu neposredno vane za odravanje organizma govorimo kao o psihikom reagovanju. Ove psihike reakcije omoguavaju ivim biima da se bolje orijentiu u svetu i da deluju u veoj meri u skladu sa osobinama predmeta i pojava koje ih okruuju. Ovakva sposobnost psihikog reagovanja javlja se na odredenom stupnju razvitka organske materije. Na kom stupnju razvitka ivih bia nastaje psihiki zivot, teko je sasvim odreeno rei. Neld su autori miljenja da se prvi psihiki ivot javlja sa pojavom prvih ivotinja. Po njima bi ve i kod jednoelijskih ivotinja postojale reakcije koje se mogu nazvati psihikim 1 koje predstavljaju neku vrstu odraavanja zbivanja u objektivnom svetu. Drugi smatraju, a to gledite izgleda opravdanije, da se psihike reakcije ne javljaju kod najjednostavmjih ivotinjskih vrsta nego tek kod onih

ivotinjskih vrsta kod kojih postoji relativno razvijen nervni sistem. To bi

bile razvijenije vrste beskimenjaka.

Instinktivno ponaanje
Prema sovjetskom psihologu Leontjevu u razvitku ponaanja ivotinja i u razvitku njihovog psihikog ivota moemo razlikovati tri etape i tri tipa ponaania, 0 v a tri tipa ponaanja i tri stupnjarazvitka psihikog ivota biii bi((a| instinktivno ponaanje i jednostavj^senzorne psihike reakcije na pojedine osobine drai, postojanje oseta^Pponaanje na osnovu navika i psihikog reagovanja na itav kompleks drai koje istovremeno deluje i opaanje predmeta(j^):akozvano intelektualno ponaanjeivotinja pri kome nalazimo i sloene psihike procese, kao to je uvianje odnosa. Prvi tip ponaanja, instinktivno ponaanje, ukljuuje i jo jednostavnije obJike ponaanja nego to su instinktivne radnje: tropizme i reflekse. Izrazom tropizam oznaavamo reakcije pokietanja izazvane delovanjem neke spoijne energije. Kad je pokretanje organizma ka izvoru energije, govorimo o pozitivnom tropizmu, a kad postoji automatsko udaljavanje od odredenih izvora energije, govorimo o negativnom tropizmu.I kod biljaka postoji pojava da izvesne spoljne drai izazivaju pokretanje biljke.To je oigledno, na primer, kod suncokreta koji svoj cvet pokrece u pravcu Sunca, pa se zato taj tropizam naziva heliotropizam (grki helios - Sunce). Sloeniji tropizmi vrlo su esto kod pojedinih ivotinjskih vrsta, posebno kod insekata. M n o ge muicc se, na primer, kreu prema izvoru svetlosti; one pokazuju pozitivan heliotropizam. Nelci insekti, meutim, kao na primer bubavabe, pokazuju negativan tropizam u odriosu na svetlost. ReOekse moemo odrediti kao uroene, automatske i celishodne pokrete pojedinih organa, izazvane odredenim draima. Oni se od tropizma razlikuju po tome to predstavljaju, iako esto dosta sloene, reakcije samo pojedinih organa, dok kod tropizma imamo pokretanje itavog organizma. Kod razliitih ivotinjskih vrsta postoje mnogobrojni refleksi koji imaju vanu ulogu u njihovom odravanju. I kod oveka imamo znatan broj automatskih nasledenih pokreta pojedinih organa na odredene drai. I kod njega su refleksi neophodni za njegovo odravanje, kao to to pokazuju mnogobrojni refleksi u vezi sa funkcionisanjem razliitih organa: organa za

disanje, varenje, za kivotok, a i drugi refleksi vezani uz proprioceptore i eksteroceptore. /jLnstinktivtie radnje mogu se defimsati kao nasleen, bioloki ceiishodan i za odredenu ivotinjsku vrstu karakteristian sistem pokreta organizma, izazvan kako spoljnim draima tako i unutranjim potrebama. Primere instinktivnih radnji nalazimo kod gotovo svih ivotinjskih vrsta, a naroito su ove radnje razvijene kod insekata, kao na primer kod mrava i pela. Kao karakteijstike instinktivnog ponaanja, koje poiva na instinktivnim radnjama, moemo istai:
/

(T)Uroenost instinktivnog ponaanja jer se instinktivne radnje ne stiu i ne ue. Pile, na primer, im tzade iz ljuske kljuca, pae zapiiva im dospe u vodu.To to su instinktivne radnje urodene ili preformirane, ne znai da se moraju javiti.odmah u poetkuivota jedinke. Cesto je potrebno da prode period sazrevanja, pa da tek onda jcdinlca pone da koristi instinktivne radnje. Sasvim mala malca. na primer, nee reagovati na mia u toku prvog meseca ivota. Aii, u toku drugog meseca - i u siuaju da nije imaia prilike da vidi kako se ponaaju odrasle make - ona e, kad opazi mia, pokazivati za nju karakteristino ponaanje: vrebae ga, hvatati, igrati se sa njim i konano e ga ubiti. (^Specifiiiost i uniformnost pokreta druga je karakteristika instinktivnih radnji. Svaka vrsta ivih bia za koju je karakteristino instinktivno ponaanje pokazuje za nju specificne instinktivne radnje. Odredene vrste paukova, na primer, pletu uvek mreu na jedan odreen nain, a druge vrste paukova na drugi. Kod svih paukova jedne vrste ovaj je nain isti. Svaka vrsta ptica izgrauje gnezdo na karakteristican nacin. Postoji, znai, specifinost instinkrivnih radnji za odreenu ivotinjsku vrstu i jednoobraznost instinktivnih radnji kod svih jedinki koje pripadaju odredenoj ivotinjskoj vrsti. Ova jednoobraznost nije potpuna. Postoje izvesne razlike u tome kako vre instinktivne radnje razne jedinke iste vrstc, kao to se donekle i u toku ivota jedinke instinkdvne radnje menjaju. Aii ove su razlike i promene tako male i tako sporc da je ipak opravdano govoriti o jednoobraznosti ili uniformnosti instinkdvnog ponaanja. na jc karakteristika nesvesnost i bioloska celishodnost instinktivne radnje. Instinktivne radnje vane su za odravanje jedinke i za odriavanje vrste, Ali ivotinje nisu svesne njihovc celrshodnostt i one nc pred-

64

viaju efekat instinktivnih radnji koje vre. Kod voljnih radnji koje vri ovekunapred se predvida rezultat rada. Covek zamilja cilj i posledice svoje radnje i prema zamiljenom cilju vri izbor sredstava pomou kojih e obaviti radnju i bira nain na koji e je izvrid. Zivotinje, medudm, kad vre instinktivne radnje ne vre ih sa poznavanjem cilja.To se vidi i po tome to onezapoetu instinktivnu aktivnost produavaju i tvsluaju da se usiovi toliko promene da im aktivnost postane besmislena. Na primer, jedna vrsta osa, poto izgradi uplju loptu od mahh grudvicajsraine, lovi pauka, ubija ga i mee na dno iopte, a potom zatvara loptu, Citava ova aktivnost ima svoj smisao u tome da se larvi koja e se iziei iz jajeta obezbedi hrana dokse ona nc osposobi za samostalan ivot. Medudm, posmatranja pokazuju da e osa da slae pauke u loptu i u sluaju kad se onaj pauk u koji je ona poioila jaje odstrani, kada svaka dalja aktivnost ose postane bez svrhe jer nee biti hrane za razvijanje larve. ^ ) P o s l e d n j a je karakteristika postojanje potrcbe da se vri instinktivna radnja. D a dode do instinktivne radnje nije dovoljno da postoje nasledni osnovi za nju, kao to nije dovoljno ni delovanje odredenih drai. Instinktivna radnja javlja se tek u sluaju kad pored ovih inilaca postoji i unutranja potreba da se radnja obavi, kad sejavi odredeno stanje organizma. Maka e, na primer, instinktivne radnje u vezi sa lovljenjem vriti samo onda kad bude gladna; sita maka, kao to kae i poslovica, ne lovi mieve. Istijesluaj i kod mnogih drugih instinktivnih radnjiuvezi sa podizanjem miadunadi ili hvatanjem plena.
vt >

Zivotinja e instinktivnu radnju moi da vri kad p'ostoje odredeni objek'ti i kadje ona u stanju da ih opazi i na njih reaguje. Ptica e, na primer, moi da gradi gnezdo tekpoto nadei prepozna odredeni materijal koji je pogodan za graenje tog gnezda. Zivotinja, dakle, da bi mogia vriti instinktivne radnje mora daposeduje sposohnost i za odrcene psihike reakcije, mora biti u stanjuda opazi odredene objekte koji joj sluzepnobravljanju instinktivne radnje. Ispitivania, medutim, pokazuju da ivotinja po pravilu ne opaa predmete u ceiini nego ona reaguje samo na neke lcarakteristike predmeta, Ona nema opaaje predmeta nego samo osete pojedinih osobinapigdmiial -J^auk e , l ^ r i m e ^ r s e " u s t r e m i na iniekta koji sc uhvatio u mreu koju je on razapeo. Ali isto tako e se ustremiti na mreu i onda kad joj pribliimo zvunu viijuku koja vibrira odredenom frekvencijom i izaziva vibriranje pauine. To znaci da pauk u stvari reaguje snmo na odredcne vibracije pauine, a da ne opaa predmet u celini. Zbog

toga sovjetski istraivaa i zaldjuuju da ivotinje na instinktivnom stupnju ponasanja ne opaaju predmete nego samo pojedine osobine predmeta, da ne postoji jo opaaj nego samo jjednostavna senzornapsihika reakcija (oseti) kao lcarakteristika psihikogivota na tom stupnju razvitka. Kod oveka postoji veliki broj refleksnih aktivnosti, ali kod njega nema instinkdvnih radnji. Kad se govori o instinktima kod oveka, onda se ova re ne moe upotrebiti u istom znaenju kao kad se njom oznaava urodeno ponaanje ivotinja[ O instinktima kod oveka moemo govoriti samo kao o urodenim tendencijama da se zadovolje odredene potrebe, lcao o odreenim urodenim nagonima za hranom, za vodom, za seksuainim zadovoljenjem. Ali instinktivriih radnji u smislu urodenih naina aktivnosti, kojima e se zadovoljiti odredene potrebe, kod oveka nema.

Navike kao oblikponaanja

Instinktivno ponaanje je ponaanje koje se malo menja pod uticajem iskustva. Mnogo elastiniji oblik ponaanja predstavljaju navike. One su vaan oblikponaanja kod mnogih razvijenih ivotinjskih vrsta, a naroito kod sisara. Formiraju se kao rezultatindividualnogiskustvaivorinja. One, prema tome, nisu nasledene kao to su nasledcnc instinktivne radnje. One su i manje specifine i manje jednoobrazne od instinktivnih radnji. Formiranje navika javlja se i kod najniih vrsta ivodnja. Ovo potvrduje ogled sa kinom glistom koji polcazuje da kina glista, koja inae izbegava svetlost, moe da .naui da-se pod odredenim uslovima Icree samo osvetljenim putem. Ako neosvetljeni put bude vie puta izloen elektrinim udarima, glista e nauiti daga izbegava i da se l<ree putem koji inae instinktivno izbegava. Postojanje navika kod ivotinjskih vrsta niih nego to su sisari pokazuje i u literaturi poznati ogledsa tukama. Stuke'su staldenom pregradom odvojcne od drugih riba, koje, inae, prodiru kao svoj plen. Stuke se u prvo vreme; ustremljuju na ribe koje plivaju iza staklene ograde. Aii poto im vei broj uzaludnih pokuaja da dodu do riba ne uspeva, one prestaju da se na njih ustremljuju. N e pokuavaju da ih uhvate ak ni onda kad se pregrada ukloni, Stuke su, proiziazi iz ovog ogleda, stclcle naviku da vie ne napadaju ribe koje inae instinktivno napadaju.

66

Meutim, iako imamo stvaranje navika i kod ivotinjskih vrsta niih nego to su sisari, navilfe ipak za njih ne predstavljaju ni vaan ni tipian oblik ponaanja, Za njih ostaje osnovni oblik ponaanja instinktivno ponaanje.Tek kod sisaia navike postaju znaajan oblik njihovog ponaanja. Znatan deo ponaanja sisara jeste ponaanje na osnovu navika. Kod sisara su navike i mnogo eiastinije nego navike kod niih vrsta ivotinjskih bica. Ako sisare odvojimo pregradom od hrane, oni e brzo nauiti da ne nasru na pregradu nego da je obilaze. A ako se pregrada ukloni, sisari nee produiti da je obilaze nego e se uputiti pravo prema hrani. Ovaj dp ponaanja, koji je znatno elastiniji nego to je instinktivno ponaanje, prati i mnogorazvijenijipsiJhikiivot nego kodivotinja za koje je karakteristino instinktivno ponaanje. Pre svega, kod ivotinja koje se ponaaju na osnovu navika razvijena je sposobnost gpaanja. Ove i-_ votinje, kao to pokazuju ispitivanja^jnogjj^dajaoe^i manje razHke u_promeni drai. U n e mogu uoe, na primerj razlike u zvuku, iako je ta razlika svega nekoliko treptaja u sekundL One mogu da uoe i male razlike u obliku, kao to je, na primer, razlika izmedu vie i manje spljotene eiipse. Po miljenju nekih psihologa bitna karakteristika psihikog reagovanja na ovom stupnju ponaanja jeste opaanje predmetaucelini, a ne vic samo opaanje pojedinih osobina predmeta, kao to je to kod ivotinja na instinktivnom stadijumu ponaanja. Na ovom stupnju ponaanja znatno je razvijenija i sposobnost pamenja i uenja nego na stupnju instinktivnog ponaanja. Navike nisu nasledene nego se stiu u toku ivota jedinke, ue se. Uenja ima i na niim smpnjevima razvitka ivih bia, ali je kod sisara ono .mnogo bre i mnogo ee. M n o gobrojna ispitivanja pokazuju da na ovom stupnju razvjtjg^Tjgslpjfi i relativno sloeni oblici uenja. N e postoji uenje samo na principu uslovljavanja nego i na principu pokuavanja i podraavanja. jednostavniji oblici uenja postoje i kod najniih.ivotinjskih vrsta. Oni predstavljaju primirivne oblike uenja na principu usiovljavanja. U literaturi se prikazuje nekoliko ovakvih primitivnih oblika uenja koji predstavljajuzaetke uenja. Naroito je zanimljiv jednostavan ohlikuenjakojise naziva utiskivanjem ili utampavanjem .Na postojanje ovog oblika uenja ukazao je jedan istraiva ponaanja ivotinja, koji je bio upravo prisutan kad su se iz guijih jaja u inkubatoru izlegli guii. Guia su, na njegovo iznenade-

nje, im je on krcnuo, krenuli za njim i produili da ga prate, isto tako kao to male guske prate gusku - majku. Proveravajui kod drugih vrsta ptica ponaanje u slinim situacijama, zapazio je da se i kod njih isto dogada. Ptii koji se upravo izlegu pokazuju tendenciju da se kreu za prvim pokretnim objektom koji zapaze. Ova jednostavna vrsta uenja nazvana je utampavanjem zbog toga to ivotinje ue kretanje za odreenim objektom i produavaju ga upranjavati, kao da su se prvi objekti u pokretu koje su ivodnjc opaziie utampale" u njihov nervni sistem. Ispitivanja su pokazaia da se ovakvo uenje moe javiti samo u kratkom periodu poto su se ptice ispilile iz jajeta, samo u toku nekoliko assva ili najvie u toku jednog do dva dana poto su se izlegle. Taj period verovatno predstavlja poseban stadij u sazrevanju nervnog sistema ivotinja.

f Inielektualfjoponaanje kod ivotinja^>

Iako navike omoguavaju bolje snalaenje u izmenjenim uslovima nego instinktivne radnje, ipakje eiastinost ovogponaanja ograniena. Navike mogu da koriste snalaenju ivotinje samo dok su promene u okolini postepene i male, AJi pri iznenadnim, ]crupnim ili neuobiajenim promenama, to znai u novim situacijama, navike e kao obiik ponaanja zatajiti. Ispitivanja su pokazala da kod najviih ivotinjskih vrsta, kod antropoidnih (ovekoiiih) majmuna, potoji mogunost da se snadu i u za njih novim i neoekivanim situacijama. Njihovo uspeno reagovanje i snalaenje unovim, takozvanim problemnim situacijama ostvaruje se na osnovu no~ ve vrste ponaanja koje se naziva intelektualnim ponaanjem. Intelektualno ponaanje kod ivotinja,a koje naiazimo samo kod najviih tvotinjslcih vi'sta, poiva na uoavanju odnosa izmedu predmeta.To je ponaanje na osnovu ve u velikoj mcri razvijenoga miljenja. Upravo zbog toga se ovo ponaanje naziva intelektualnim ponaanjem. Ispitivanja koja su vrili mnogi istraivai potvrduju da kod antropoida postoji takvo ponaanje na osnovu reavanja problema i uvidanja. Naroito to ilustruju ogled i k o j e j e vrio Keler (W. Kohier). Keler je, izmedu ostalog, vrio sledei ogled na impanzima. O n je izvan odredenog prostora, kaveza u kojem je bio impanzo, stavio bananu. Aii

b a n a n a j e b i k udaljena od kaveza toliko daje impanzo nije mogao dohvatiti. Posle izvesnog broja uzaludnih pokuaja da dohvati bananu, impanzo je odjednom zgrabio jedan od bambusovih rapova koji su se nalazili u kavezu, proturio ga kroz reetke kaveza i njime privukao bananu (sl. 12a}. Ogledi sa makama i psima pokazali su da ove ivotinje nisu u stanju da ree takve zadatke.To nisu u stanju ni nie vrste majmuna.

Slika 12. - Kelerov ogled sa lmpan^ima: a) simpan'io dohvata tapom bananu; b) irnpanzo dohvata bananu van lcaveza spajanjem tapova; c) impanzo dohvata bananu sa tavanice slaganjem sanduka.

Neki impanzi sa kojima je Keler vrio ispitivanja uspevaii su da ree i tee zadatke od ovoga koji smo opisali. Neke od ovih ivotinja, pokazalo se, bile su ak u stanju da spoje dva bambusova tapa kad je jedan od njih bio prekratak da dohvate bananu, i da sa tako spojenim tapovima privuku svoju

omiljenu hrarm, Kad je jedanbambusov tap bio prekratak, ivotinje su po~ sle izvesnog broja uzaludnih pokuaja uzimale jo jedan, obraivale ga ustima sve dokga nisu stanjile, stavile ga u drugi tap i onda su sa tako povezanim iproduenim tapovima uspevaie da privuku hranu (sl. 12b).Simpanzi su isto tako uspevali da dohvate bananu obeenu o tavanicu kaveza slaganjem jednog na drugi sanduka koji su se nalazili u kavezu. Kad ni na taj nain nisu uspevali da dohvate suvie visoko zakaenu bananu, oni su uzimaii jo i tap i penjali se na postavljene sanduke i tako koristei i sanduke i tap uspevali da dohvate bananu (sl. 12c). Imamo, dakle, posla sa novim nainom ponaanja, sa savrenijim i korisnijim ponaanjem u novoj situaciji nego to je to instinktivno ponaanje ili ponaanje na osnovu navika. Posmatranje i analiza postupaka pri takvom ponaanju pokazali su da je za ovo ponaanje karakteristino da se do reenja, posie izvesnog broja neuspelih pokuaja, dolazi odjcdnom i naglo. Pretpostavlja se zato da se do reenja dolazi na osnovu uvidanja odnosa meu predmetima okoLine. U opisanim sluajevima u Kelerovim eksperimentima dolazi do uvianja da jedan predmet (tap) moe da poslui da se dode do drugog predmeta (do banane). Uoava se odnos izmeu jednog predmeta kao sredstva da se dode do cilja i drugog predmeta koji predstavlja cilj. Ovakav nain ponaanja ostvaruje se na osnovu razvijenog inteiektualnog procesa, na osnovu miljenja i uvidanja. Da ovo ponaanje poiva na uvidanju odnosa, pokazuju pre svega tri momenta karakteristina za postupke ivotinja pri takvom ponaanju: 1) da do reenja problemne situacije dolazi naglo i odjednom; 2) da ivotinja lcoja je jednom koristila neto kao sredstvo da dode do cilja u ponovljenoj situaciji ini to isto bez ikakvog ponovnog pokuavanja; i 3) da je ivotinja u stanju da koristi i drugi neki predmet koji je slian onom lcoji je prethodno koristila kao sredstvo, i to opet bez prethodnog pokuavanja. Sva ova tri momenta govore o tome da je ivotinja uvidela odredene odnose izmedu predmeta kojima manipulie.
PlTANJA I ZADACI 1. N a koji nain na nove uslove reaguja biljka, na koji ivorinja, a na koji ovelc? 2. Koje se reagovanje kod ivotinja moe oznaiti kao psihiko reagovanjer

3. Sta. su tropizmi? .

'">

4. Po emu se reflclcsi razlilcuju ad tropizama, z po e m u od instinlctivnih r a d n j ^

5. Koje su bitne karakteristike instinktivnog ponaanja ivotinja? 6. Kakva je karakteristika psihikog reagovanja na stupnju instinktivnog ponaanja ivotinja?

7. Postoje li instinktivne radnje kod oveka? U kom smisli se moe govoriti o instinktima kod oveka? 8. Sta karakterie navike lcao oblik ponaanja ivotinja? ta pokazuje ogled sa tulcama a ta pokazuju slini ogledi sa sisarima?9. Koje odlike psihikog reagovanja nalazimo na stup'nju navika lcao principa ponaanja? 10. ICakav je to jednostavni oblik uenja koji-'se naziva utiskivanjem ili utampavanjem? 11. Po emu se intelelctualno ponaanje ivotinja razlikuje od ponaanja na principu navjka? .. . ' ' , 12. Opiite neke od Kelerovih ogleda kojima je prouavao intelektualno ponaanje kod ivodnja. ." 13. Na kom se psihikom procesii .i na kojoj pihikoj funkciji zasniva intelektualho ponaanje ivotinja? ,. V ' 14. Na osnovu kojih se kaiakterisrika's^ moe zakljuiti da je u pitanju intfelektiialrio pona'artjirivbtihja?

Razvitak psihikog ivota ljudi

Ulogarada u razvitku psihikog zivota oveka
Psihiki ivot oveka pripremljen je razvitkom pihikogivota i njegovih organskih osnova u toku evolucije ivih bica, Iako poiva na organskim osnovama i psihikom ivotu razinjenom u toku evolucije ivih bia, psihiki ivot.oveka raziikuje se znatno od psihikog ivota njegovih ivotinjskih predaka. Ova razlikaproistie pre svega iz novih i drugaijih uslovaivota oveka. Odredene promene u sredini u kojoj je iveo ovekov predak, a pre svega klimatske promene, postepeno su dovele-i do promene u reagovanju i nainu postupanja, kao i do promene u organskim osnovama psihikogivota i u samom psihikom ivotu. Bilo je neophodno da se prvi ljudi na dru-

gi nain priiagoavaju novim i teim uslovima sredine nego to su to inili njihovi ivotinjski preri, Za sve ivotinjske vrste karakteristino je da one prilagoavaju svoje ponaanje uslovima sredine; aii sad je bilo potrebno ne samo menjati ponaanje nego menjati i samc uslove ivota, menjati sredinu u kojoj se ivi. Ovo menjanje sredine ostvaruje se radom. Rad omosuZato je on osnovni inilac koji "Sovodido formiranjaoveka kaonoveTHriigaije vrste od svih dotadanjih vrsta ivih bia, sa novim kvalitativno razliitim nainom ponaanja i novim kvalitativno razliitim psihikim ivotom.

r<Znacqjfo7'miranje

ruke^

Organski uslov da se pojavi rad kao forma ponaanja ljudi bio ie javljanje ruke. D o pojave rada dotazi postepenim menjanjem i na'ina ivota i samog organizma kod ve visokorazvijene vrste ivih bia, jcdnc vrste majmuna od koje potie ovck (a koja je izumrla). Kod ove vrste ovekolikih majmuna poscojali su vc rarvijcru prednji udovi koje je koristila ne samo pri kretanju nego i pri prihvaranju predmeta i manipulisanju njima. Poela je podela aktivnosti izmedu prednjih i zadnjih udova. ALi ta podela morala je ii dalje. Bil o j e potrebno da se prednji udovi potpuno oslobode aktivnosti krctanja i da postanu organ za manipulisanje, da postanu rukc. Javlja se uspravni hod ime se oslobadaju prcdnji udovi od hodanja. Prednji udovi postaju pokretni i gipki organi pomou kojih je mogue veotna sioeno manipulisati. M e n j a se anatomsku struktura prednjih udova, prsti na njima postaju veoma pokredjivi i itava ruka uspean i precizan instrumenat manipulisanja, kakav nijedna vrsta ivih bia nije posedovala. D o rada kao karakteristinc akuvnosti ljudi moglo je doi formiranjem ruke, a stvaranje i razvijanje ruke opet znaajno ude na razvitak itavog organizma, a posebno na razvitak mozga. Vrenjc razliitih sloenih pokreta rukom izaSliJta 13. - Lokalizadje u

nfiS

motornoj zoni korc

ziva razvijanje modaneltore koja postaje centar za razlikovanjc i regisrrovanjc velikog broja drai koje se primaju posredstvom pokretaruke i sve tazvijeniji centar za razJite i
mnogobrojne namerne pokrete, Koliko je veliki znaaj razvitka ruke i njene pokretljivosti za razvirak mozga pokazujc injenica da znatan deo motorne zone modane kore i kod savrcmenog ovclca predstavljaju centri za pokrete rulce i prstiju - kao co poknzuje slika 13.

Prelazak na uspravan hod i razvitak ruke kao organa sposobnogza manipulisanje - izazvani promenjenira ivotnim prilikama - predstavljajuuslov da radpostanekarakteristinaaktivnost oveka. Kad rad postane karakteristika ovcka, on onda stvara daije uslove za preobraaj i nain njegovog ivota i njegove anatomsko-fiziolo'ke organizacije'i njegovog psihikog ivota. Menjajui krozrad svoju okohnu, ljudi menjaju i razvijaju sami sebc. Najpre rad, a za njim i onda zajedno s njim govor - _to su dva najbitnija podsticaja koji su uticali na to da se mozak majmuna postepeno preobrazio u mozak oveka koji je, pored sve svoje slinosti s majmunskim daleko vei i savreniji od njega. A uporedo sa daljim razvitkom mozga iao je razvitak njegovih najbliih oruda, ulnih organa' f -veli Engels. Radjc ne samo izvor svega bogatstva, on je beskrajno vie od toga" - zakljuuje Engels - ,,on je prvi osnovni uslovsvegaijudskogivota, i to u tolikoj meri d a j e radstvorio oveka". Usled radne delatnosti menja se raniji karakterzajednikog ivota. I ivotinjski preci oveka iveii su grupnim ivotom koji im je bio potreban radi zatite od ncprijatelja, dobijanja hrane ili zajednikogpodizanja potomstva. Ali sa razvojem radne delatnosti stvara se nova i drugaija zajednica: ljudsko drutvo. Ono se razlikuje od majmunskog opora. opor majmuna se zadovoljava time da na podru'Cju na kome ivi pobrsti hranu i da se , posle toga seh dalje u potrazi za novom hranom. Govek pomou rada i oruda, ijim korienjem poinje rad, podeava prirodu svojim potrebama. Rad i u najprostijim oblicima zahteva usklaivanje aktivnosti uesnika u radu. Da bi se rad uspeno obavio, potrebna je podela narazliite poslove i usrnerenost svih uesnika na izvrenje zadatka. Zajednica koja se stvara na osnovu takve radne delatnosti drugaija je od ivotinjske zajednice, to je ljudska zajednica, zasnovana na zajednikom i, medu ljudima koji u njemu sudeluju, uskladenom radu.

D r i i f f i n s r n r i r n v a v a n m r ^ m p n n t n r a 7 v i r k n rrkvpta i^crp MTrriraL' ovwr>ra i

trebu uzajamnog saoptavanja, a ova potrcba ostvaruje se formiranjem govora kao sredstva saobracanjarkffFnunicirauja mcdn IjndimaZT Ljudski govor nastao je na osnovu ve relativno visoko razvijene insdnktivne glasovne komunikacije kod ivotinjskih predaka oveka. I majmuni koji danas postoje raspolau dosta razliirim glasovima, Ve i nie \nrste majmuna poseduju najmanje devet raziiidh glasova, koje ostvamju pokretima eljusti, usana i jezika. Pokretljivost ovih organa i kod njih je ve znatna, Aii ova se poicretljivost kod oveka dalje raz\'ija i ornoguava stvaranje znatno veegbroja glasova, a dme i govora. Pored formiranja sve finijih pokreta govornih organa, za nastanakgovora bio je potreban i razvitak ula sluha.Takav razvitak omoguava razlikovanje glasova proizvedenih pol<retima govornih organa.|ta %vitakpokretljivosti govornit\ organai razvitakosetljivosti za proizvedeneglasove doveo je do daljeg razvitka mozga a posebno modane kore i posebnih oblasti koje predstavljaju centre za govorne pokrete i za opaanje i prepoznavanje govornih glasova. jRadi uspenog ostvarenja radne delatnosti formira se ljudski govor lcao sistem glasova kojim se slue lanovi vee ili manje grupe da bi u medusobnom saobraaju oznaavali predmete, bivanja i odnose, kao i svoja subjektivna stanja (oseanja i tenje) i tako se sporazumevali medu sobom. /Ljudi govorom mogu da prenose svoje opaaje, predstave misli, odluke i da saznaju za tude, Govor postaje mono sredstvo saobraaja medu ljudima i razvitka psihikog ivota pre svega zbog toga to se ljudski govor sutinski razlikuje od svih drugih vrsta saobraanja i kod najviih vrsta ivotinja. Razhkuje se upravo po tome ro su rei govora nosioci znaenja, Sto jrovor ima, kao to se to kae, signifikativnu funkciju. Nisu glasovi i sistemi glasova vie samo signali koji upozoravaju da je neka opasna ili tetna draprisutna nego su nosioci sadraja, i to esto veoma sloenih sadraja kojima se saoptava ne samo o karakterisdkama drai nego 1 o odnosima meu draima. vnr jmrlj^ nvpj^ kao sistem ^lasova za saobraai-Lanarazumevanie u odrcdsnoj^zajednici,onjeuvekgovorodreenegrupeIjudiiicao takavi^pijezik te grupe. Govor 1 jezik nisu samo sredstvo opStrrT]T7nedu ljudima nego i mona redstva miljenja. Zahvaljujui postojanju govora i jezika, psihike funkcije kod oveka veoma se razvijaju i postaiu kvaiitetno razvijenije nego kod niih vrsta ivih bia. Upravo govor omoguava formiranje za oveka karakteristinog psihikog ivota.

74

Filogenetski razvitakpsihikog zivota Ijudi

Psihi.ki ivot oveka koji sejavlja sa pojavom rada fazvija se u toku razvit"ka ljudske radne delatnostiTu toku razvitka ljudske vrste, u toHTfiiogenetj^gl^avitka. U tokiftogaTazvitka poveavaju se i razvijaju sve psjjuke funkcije. Sve one postaju ne samo razvijenije nego i kvalitetno drugaije od psihikih funkcija kakve sreemo kod ovekovihivotinjskihpredaka. Razvija se opaanje i postaje znatno bogadje i po broju i vrsti predmeta koje ovekopaa i po detaljima koje na njima uoava. Uenje postajc ne samo bre nego i mnogo elastinije a sve vei znaaj dobijaju sloeniji oblici uenja. Jedna od osnovnih ovekovih karakteristika postaje razvijena funkcija. miljenja pomou koje on uspeva da formira i veoma apstraktne pojmove i uoava veoma sloene odnose medu pojavama. Motivi i emocije postaju neuporedivo brojniji, razliitiji i sloeniji doivljaji. Covek, ukratko reeno,od biolokog bia postaje biosocijaina linost sa specifinim karakteristikama psihikog ivota i ponaanja. Razmatrajui pojedine momente po kojima se psihikiivot oveka raziikuje od psihikogivota najviih razvijenih ivotinjskih vrsta>mnogi autori istiu tri momenta. Istiu pre svefla rawirak psihikih funkcija, a posebno sposobnosti milje.nja. Zahvaljujui toj sposobnosti, ovek uspeva da saznaje stvarnostoko sebe sve potpunije i da sve potpunije savladava sredinu u kojoj ivi, kao i da zamilja i predvida posledjce svoje delatnosti i tako deluje prema unapred postavljenim cil)evima. Drup;a vana karakterisdka. koja^e istiejfirff nziijnnjp i ^tvaranjemnogobrojruhnovlhpotreba kod oveka. D o k j e ponaanje ovekovih ivotinjskihpredaka bilo odredeno samo bioloskim potrebama, kod oveka imamo ne samo usled drutvenog ivota izmenjene bioloke pottebe (socijalizovane potrebe) nego se stvaraju i mnogobrojne nove, takozvane psiholoke potrebe; motivacionii emoionalni ivot neobino se razvija. Trf^'1 r*"menat koji se istie jeste pojavasamosvesti. ovek postaje svestan svojih oseanja, misli, potreba i doivljaja uopte. On svoje ponaanje regulie ne samo podstaknut urodenim potrebama i nagonima nego i prema usvojenim moralnim principima i standardima. Navedene odiike rezultat su duge evolucije i filogenetskog razvitka. Tokom evolucije pojavljuju se kao najrazvijenija vrsta sisara primati ili majmuni. Pre otprilike 4 miliona godina od linije najrazvijenijih primata, od

antropoidnih majmuna (iji su danas predstavnici impanza, gorila i orangutan), odvaja se posebna grana majmuna - hominidi. Od njih nastaje u toku razvitka ljudski rod. Vie vrsta, danas izumrlih, hominida ini prelaz ka oveku. Jedna od posiednjih takvih vrsta je homo neandertalis (neanderdialis). Smatra se da vrsta koja se moe nazvati ljudskom i koja nosi naziv homo sapiens (latinski pridev sapiens znai pametan) nastaje oko 100 hiljada godina unazad. Razvijenija je vrsta koju karakterie, pored telesnih odlika jednakih onima koje ima i savremeni ovek, obimno korienje i izrada oruda, upotreba vatre, oiganizovani diutveni ivot, rituali, umctniko stvaralatvo i razvijeno miljenje. Zbog toga strunjaci tu vrstu nazivaju homo sapiens - sapiens (veoma pametan). Ona se javlja pre oko 30 do 40 hiljadagodina. Civilizovani ovek, a kojiivi u stalnim i izgradenim naseljima i odgovara savremenom oveku, pojavlfuje se pre 10 do 12 hiljada godina. Kljuni momenat u pojavi oveka predstavlja visokstepen razvijenosti korienja simbola, Pod simbolima se podrazumevaju znakovi koji stoje umesto odredenih predmeta i pojava i oznaavaju ih. Simboli mogu biti u vidu slika ili ikoniki; mogu biti forme pokreta ili motorni simboli; ali najpodesniji za izraavanje razliitih sadraja, najei i najvaniji su verbalni simbolLTo su rei i reenice govora i jezika. D o pojave oveka u toku evolucije i dolazi kada nai prethodnici ovladaju izgradenim verbalnim simbolikim sistemom kakav je svaki od vie hiljada jezika koji postoje. Sposobnost govora i usvajanje jezika specifina je za ljude i genetiki zasnovana karakteristika ljudskoga roda. Svaka ljudska grupa i svi ljudi umeju da govore i vladaju nekim od jezika, A tu odiiku ne poseduje nijedna ivotinjska vrsta. Zato je opravdano odredenje oveka kao vrste animal symbolicum (simboiikum -ivotinja koja koristi simbole). Ispravnije je takvo odredenje nego odreenje homo sapiens ili animal rationale (racionale - racionalna ivotinjska vrsta) ili homo faber (koji izraauje orua) ili animal sociale, odnosno zoon poiitikon po Aristotelu (ivo bie koje organizuje svoj drutveniivot). Izgradeni simbohki, a posebno verbalni simboliki, sistem kakav su govor i jezik jes.te osnova za sve tim odreenjima oznaene aktivnosti i distinktivna i sutinska odlika ljudske prirode, nastala u toku evoiucije i filogenetskog razvoja oveka.

Fakiori odkojih zavisi

psihicki razviiak p oje din ca
Svaki se ovek rada sa odredenim nasledenim karakteristikama; sa karakteristikama svake ljudske jedinke, kao i sa odredenim specifinim nasledcn i m osobenostima Prve karakteristike su se stvorile u toku razvitka oveka kao vrste ivih bia, a druge je primio'od svojih posrednih 1 neposrednih predaka. O n e ine naslednu osnovu psihikog ivota i ponaanja eoveb, rodenjem date karakterisrike koje utiu na psihiki ivot pojedinca. Sta e dete u toku ivota postati i kako e se razviti, sigurno zavisi i od ovih naslednih osnova, ali ne samo od njih. Ujvelikoj rnerirazvhgk p^hifkr^-^vota i ponaanje pojedinca zavisie od jo dva 4 m g a fWora; e d sredine, a
p o s ^ r T o ~ q H ] d r u t v e n e ~ I i r o c i i ^ n p c r e d i n ^ i nd a ^ ^ o g i k ^ j r a z ^ a u

toku svog ivota. 0 tome koju ulogu imaju ovi faktori, a pre svega koja je uloga nasleda i sredine, postoje razliita shvatanja. Ima shvatanja da je naslede jedini ili bar odluujui faktor od koga zavisi razvitakpojedinca i njegove linostL Pristalice ovog shvatanja smatraju da od nasleda -zavise ne samo sposobnosti (kao to su osetljivost pojedinih ula, sposobnost pamenja, inteligencija) 1 t e m p e r a m e n t nego i sve druge osobine svakoga pojedinca, kao na primer marljivost, ambicioznost, upornost, strpljivost i druge takozvane karakterne osobine. Po ovom shvatanju, koje se, naaivg nati^jstikim. naslede ugkvn o m odreuje celokupni razvitakppjedijQf nsnhf / S u p r o t n o ovom shvatanju je miljenje da je linost pojeHipra i^kljiifivnjm^ sledIca"deIovan |^Trg ^ine. UaziiJ. lzmedu pojedinih osoba, navodi se,j}aJt^PJ j^din^ Kap postedic^ra^kaiTuslovirna u kojima~pojedinci ive7Da su svi iveli p o d istim uslovima, ne b i F T l o l T I i k e u njijna /Ovakvo shvatanje, koje se naziva empiristikim, zastupa, medu ostalim strunjacima, i ameriki psiholog Vbtson. O n veli: ,,Dajte mi normalnu decui mogunost da ih vaspitavam u uslovima u kojima elim, pa vam garantujem da u od svakog deteta napraviti ta'hou: lekara, umetnika, trgovca, a ako hoete i prosjaka i lopova - bez obziraria talente, osobenosti, sklonosti, sposobnosti i znanja njihovih predaka". t / p b a ova shvatanja predstavljaju ncopravdanonaglaavanjesamojednog od f a k t o r a koji utiu na razvitak^Prihvatanje bilo jednog bilo drugog shva-

tanja ima i veoma krupne praktine posledice. Neopravdano isticanje uloge nasleda ogleda se, na primer, u shvatanju da su prestupnici i kriminalci to po svom roenju, kao i u shvatanju pojedinaca da e rata uvek biti jer je agresivnost koju Ijudi pokazuju urodena ljudskoj prirodi. I neopravdano isticanje uloge sredine moe biti izvor pogrenih zakljuaka i pogrene prakse. Takav primer imamo kad neki roditelji iji je sin u toku iravog kolovanja jedva prolazio teraju dete na studije, smatrajui da e moi od njega stvoriti istaknutog strunjaka jcr e mu oni obezbediti sve uslove za to. Neopravdano precenjivanje uloge sredinc imamo i onda kad se smarra da je sva tajna uspeha nekog umetnika ili istaknutog naunika u upomom radu i pogodnim uslovima za rad. I naslede i sredina vani su 1 neophodni za razvitak pojedinca.To, meutim, ne znai da oba ova faktora u istom stepenu odreduju razvitak svakog pojedincai razvitaksvake od njegovih osobina. U razliitim uslovima i za razliite osobine razliita je i uloga pojedinili od ovih faktora. Pod uticajem sredine razvitak pojedinca ostvaruje se na ono to je pojedinac nasledem doneo na svet, i na ono to je ve pod uticajem sredine razvijeno. Pri tome pojedinac nije pasivan, nego je manje ih vie aktivan. Nije naprosto vosak u koji se upeauje neka osobina, nego pojedinac i sam, u skladu sa svojim urodenim i steenim dispozicijama, deluje na sredinu; razvitak zavisi i od aktivnosti pojedinca/Zato bismo mogli rei da razvitakpsihikog ivota i stepen ravvi^p pcihir^ih fiinkcija i psihjkih osobirta pojedinaca zavisi od tTifaktnra: nd nasleda. nd sredine i od njegove aktivnosti. ' ~
> - r '

r \ ! Nasleeisazrevanje

Nasiedc ncznai, kao to se to esro misli, eamo slicnost sa roditeljima, jer moe biti nasleda (preko roditelja) i od bliih i daljih predaka, dakie i kad ncma vee slinosti sa roditeljima. Nije, takode, ispravno izjednaiti naslede sa onim to je doneto sa rodenjem, jer mnoge osobine ne moraju bid prisume pri rodenju, a ipak poivaju u prvom redu na nasledu. Ima, naime, osobina koje poivaju na nasledu ali za ije javljanje je potrebno da prode odredeni period vremena u toku zivora, da prodc pcriod rakozvanog sazrevanja ili maturacije. Faktori koji odreduju naslede i nasleene osobine pojedinca jesu hromozomi, sastavljeni od molekula dioksiribonukleinske kiseliue, koji se nalaze u'jcdrima ovih elija organizma. Celije pojedinih visraivih bica imajuzavrstu karakreristinc hromozomc i za njth karakreristian broj hromozoma. Kod oveka u svakoj eliji, osini u polmm elijama, postoje .24

para, to jest svega 48 hromozoma. Polne ceiije, ijim spajanjem dotazi do zaea i novog ivata, imaju samo po 24 hromozoma. Ali ni hromozomi, preraa teoriji gena, nisu krajnji nosiod naslediiih osobina. To su geni koji se nalaze u hromozomima i koji predstavljaju stvarne naslcdne osnove. I geni se javljaju u parovima. Jedan gen u paru je od oca a jedan gen je od majke, i oni zajedniki odreduju naslednu osnovu pojedinca, injcnica da svaki pojedinac nasleduje gene od roditelja ne znai da e sva deca od istih roditelja imati iste nasledne osobine. Postoji, naime, veoma velika mogpnost kombinovanja hromozomai gpna i danas genetika moe da pokae kakoje upravo astronomski velika mogunost kombinacija naslednih osobina, tako davenaosnovu nasledivanjadolazido individealnih razlika. Ovakva velika mogunost kombinacija naslednih osnova ne postoji jedino kod takozvantli identinili blizanaca, jer oni imaju iste hromozomc 1 iste gene i zato iste nastedne osobine.. Citav organizam, pa i nervni sistem, miii, uini organi i lezde rasvijaju se.postepeno. Z a t o se i mnogi oblici ponaanja i psthikog ivota, i onda kada poivaju na nasledu, ne pojavljuju odmah po rodenju. Pojavljuju se tekposle odredenogperioda sazrevanja organizma i njegovih organa. Sazrevanje ili m a t u r a d j a j e fizioloki proces razvijanja nalednih osnova. Upravo zato ne mocmo red da samo one osob'uie koje zatiemo prilikom rodenja predstavljaju nasledene osobine. Mogu i mnoge osobine koje se jave kasnije u ivotu biti zasnovane na nasledu jer je za njihovo javljanje bilo potrebno da prode period sazrevanja naslednih osnova. Postavljeno je pitanje dalije mogue vezbanjem ubraati javljanje neke aktivnosti koja poiva na nasledu i posdi na primer da deca ranije prohodaju, Drugim reima, dali vreme kada e dete prohodati zavisi prvenstveno od naslcda i sazrevanja ili od uticajasrcdine i vebanja. U literaturi je u vez.i sa ovim pitafljem poznat ogled sa parom identinih blizanaca, po imenu Doni i Dimi. Jedan od blizanaca, Doni, posebno je uvebavan da se'di, pue, hoda^ penje se i siiazi niz stepenice. Sa Dimijem nisu vrena nikakva vebanja, sa njim je ak vebano manje nego to se to obino ini s& decom. Uporedujui aktivnosti Dionija i Dimija pokazalo se da Dimi, uprkos tomc to sa njim nijc vreno nikakvo vebanje, gotovo nita nije zaostajao u osnovnim aktivnostima,kao to su sedenje i hodanje, OJR je gotovo u istovrcme, a posle male prakse, kad i Dioni (blizanac sa kojim je vreno intcnzivno vebanje) poeo da scdi, da puc i da hoda. Kad su bile, medutim, u pitanju specijalne aktivnosti, za koje je potrebna posebna vetina, kao to su penjanjc i silaenje, Dimi je -znatno zaostajao za Donijem. Doni je mnogo pre uspevao da ovlada tim aktivnostima i Dimiju je trebalo dosta vebanja i dosta vremena da ga u tim aktivnostima dostigne. Autor koji je vrio ova istraivanja Mek Giou (M. McGravv) izveo je zakljuak da za \nrscnjc osnovnih aktivnosti karaktcristinih i vanih za ovcka, kao to su sedenje i hodanje, odluujuu ulogu jma nasledna osnova i maturacija. ICad su, medutim, u pitanju specijalne aktivnosti za ije vrenje je potrebna posebna vetina, znaajna je uloga srcdine i vebanja. .

N a s l e e i sazrevanje predstavljaju neophodan uslov za rarvitalc svakc funkcije i svakog od oblika ponaanja kod oveka. Ako nema uopte na-

slednih osnova, nee bid mogue razvki odredenu funkdju iii osobinu. N i kakvim vebanjem ne mogu se nauiti aktivnosti za koje nema naslednih osnova. To je i raziog da se i najrazvijenije vrste ivih bia - antropoidni majmuni - nikakvim naporom ne mogu osposobiti da reaguju i da se ponaaju kao Ijudi.

SHki7 14, - Zajedniko podizanje deteta i majmuna

Ovo je, medu ostalim, pokazao i ogled koji je izveo jedan brani par psihologa. Oni su zajedno sa svojim sinom, maiim Donaidom, podizaii i malu majmunicu Giju. Postupali su samajmunskim mladunetom p o t p u n o j e d nako kao i sa svojim detetom (sl. 14). Jednako su ih negovali, jednako ih hranili, jednako ih oblaili, uili ih istim akdvnostima. Pokazalo se da je za izvesno vreme majmunsko mladuneu nekim aktivnostima bilo naprednije od dcteta. Majmune je, irta primer, pre nauilo da hoda, da skae, da izvrava neka nareenja (na primer da otvara vrata), da jede viljukom, da pije izae, da se stara o svojoj istoi, akje pre razumevalo neke rei i izraze. O n o je pre moglo da razume naloge: ,,Dodi ovamo!" i Prui ruku!". Ali ova prednost majmunskog mladuneta trajala je samo neko vreme. Kad je mali Donald napunio 15 meseci, pretekao je Giju u svim aktivnostima. A neke aktivnosti, u kojima se Donaid dalje razvijao t Gija nije bila uopte u

stanju da savlada. To je pre svega bio govor. Nikakav napor nije mogao dovesti do toga da i mala majmunica savlada ljudski govor. Ona nije mogla da ovlada govorom i mnogim drugim akdvnosrima kbje je Donald uspeno razvijao jer nisu kod nje za ro postojale nasledne osnove.

. v Uloga sredine

O n o to ini naslede, to je nasiedeno preko roditelja, to su urodene dispozicije. G e n i m a se upravo prenose takve dispozicijei onese sastojeu nasleenoj anatomsko-fiziololcoj organizaciji itavog organizma, a posebno nervnog sistema. Medutim, takve dispozicije predstavljaju samo uslov da se razviju odredene osobine, Da bi se osobine razvile i dole do izraaja ; potrebno je nasledne osobine aktivirati, koristit^ Svalca osobina razvija se i formira tek na osnovu aktivnosti u odredenoj sredini. Z a t o moemo rei da nema nijedne psihike ftinkcije, niti osobine koja bi zavisila samo od naslea, kao to i, obrnuto, nema nijedne funkcije i osobine za koju ne bi postojala neka makar najopdja, nasledna osnova. Za neke urodene dispozicije postoje gotovo uvek uslovi da se one akuviraju i razviju u odredene osobine. Za druge dispozicije, medutim,.to ne postoji. Z a one osobine koje poivaju na takvim dispozicijama za koje posroje redovno uslovi za njihov razvitak, izgleda nam da poivaju samo na nasleu, iako je i za njihovo razvijanjei formiranje potrebno deiovanje sredine.Tako je na primer sa sposobnou videnja i uvenja i drugim ulnim sposobnostima. Da bi dolo do razvitka jednostavnih sposobnosti, kao to su na primer sposobnosti koricenja ulnih organa (vida, sluha, mirisa, ukusa i drugih) ili motornih sposobnosti (sposobnosti za vrenje razliitih pokreta) nije potreban poseban napor. Mnoge i razliicc situacije predstavijaju podsdcaj za korisenje jednostavnih uinih i motornih dispozicija. Kod takvih osobina nasiee ima vaniju ulogu od sredine i aktivnosd, Ali i kod njih je potrcbno delovanje sredine. ^redina ne utie samo na razvitak nasleem datih dispozicija. Ona utie i na to da se nasledene i steene dispozicije (a to su promene u organizaciji nervnog sistema, nastale pod uticajem sredine u toku ivota) organizuje u nove ceiine|Tupravo ovakve celine predstavljaju osnovuza razliiteslo e n e osobine oveka, za razliite sioene sposobnosti i razliite crte li-

nosti. Za obrazovanje slozenih sposobnosti i drugih sloenih osobina imaju znaajnu, obino odluujuu ulogu upravo sredina i lino iskustvo.
Moemo razlikovati prirodnu sredinu, kao to su na primer geografsko-klimatski uslovi, i drustvenu sredinu, kao to su na primer porodica i drutveni sistem u kojima pojedinac ivi. Mi pod sredinom podrazumevamo sve to podstie pojedinca na reagovanje i aktivnost: i predmete u okolini, i dogadaje koji se odvijaju, i zahteve koje postavljaju druge osobine i drutvo, i drutveneodnoseu kojima pojedinac ivi, i drun'ene norme i standarde u sredini u kojoj se kree. Sve, osim nasledne mase, to deluje na pojedinca i podstie ga na aktivnost predstavlja za njega sredinu. / Z a razvitak psihikogivota oveka a posebno za razvitak njegove linosri

vei znaaj ima drultvena nego prirodna sredina. Nije svaka socijalna sredina, meutim, jednako pogodnauza formiranje bdredenih osobina. Neka sredina pomae i podstie njihov razvoj vie, a druga manje, jedna u jednom, a druga u drugom pravcu. Veoma esto je i sredina koja izgleda ista za razliite pojedince u stvari. za svakog od njih razliita sredina. Dva deteta, iako su deca istih roditelja i ive u istoj porodici, ne znai da imaju istu sredinu. Odnos roditelja i drugih osoba moebiti razliit prema njima i predstavijati veoma razliite uslove njihovograzvitka. Kad od dvoje dece istih roditelja jedno dete pokazuje savesnost, marljivost i druge crte koje se ocenjuju kao pozitivne, a drugo dete nesavesnost, lenjost i druge crte koje se ocenjuju kao mane, objanjava se to ponekad nasledem, jer se smatra da su uslovi u kojima ova dva deteta ive isti.Takvo objanjenje je, medutim, pogreno. Sigurno je da osobine kao marljivost, savesnost i druge, takozvane karakterne osobine, ne zavise prvenstveno od naslednih osobina nego od uticaja sredine. Sredina u pomenutom sluaju nije bila za ova dva detcta ista.
. . 4< f

[JUJogaaktivnosti
I za formiranje jednostavnih ulnih i motornih sposobnosti, rekli smo, potrcbna je aktivnost u odredenoj sredini da bi se te sposobnosti razvile. Jo u veoj meri potrebna je aktivnost kad je re o razvitku sloenijih ovekovih osobina. U stvari, osobine oveka ne formiraju se prostim pasivnim delovanjem sredine na njega, nego upravo aktivnou oveka u odredenoj sredini. Govekmora ulagad napor da razvije odredene osobine, On moe

101

svojom svesnom aktivnou da utie ne samo na formiranje osobina za koje naslede nema znaajnu ulogu, kao sto su razliite karakterne osobine, nego i na razvijanje takvih osobina zakoje naslede nesumnjivo predstavlja vaan faktor, kao to su razliite vrste sposobnosti i osobine temperamenta.
U psiholokoj iiteraturi se kao ilustradja za to tamoe da uini aktivnost i svestan nap o j navodi p r i m c r j e l c n e Kelcr. Slepa i gluva od 19 mcseri ivota, ona jc uz ogroman napor i intenzivnu vebu nauiia ne samo da govori nego i da savlada i usvoji mnoga znanja i tekovinc dmrvenog razvicka. Onaje zavrSila srednju kolu^potom univeritet,poloila doktorat i razvila se u istaknutog pisca i bogatu i svestrano izgradenu linost. Bez svoje aktivnosti ona bi, bez obzira na veoma razvijenu naslednu osnovu, bila osudena da ivotari i ivi u scanju u kakvom se inae nalazi idiot.

Da bi se razvila ma koja sloenija osobina, na primer neka sloenija sposobnost, potrebna je iva aktivnost pojedinca. Nije mogue sloene osobine razviti i oformiti neposrednim korisdenjem jednostavnih urodenih dispozicija. Potrebno je aktivno razvijanje uroene nasledne osnove, kombinovanje razliitih dispozicija, urodenih i steenih, i svestan napor i svesna aktivnost oveka u tome. Zato opravdano mocmo rei da pored nasleda i sredine vaan i relativno samostalan faktor u razvitku psihikog ivota ovekapredstavlja i njegova aktivnost.

e naslea i sredine
Naslede Lsredina redovno deluju istovrcmcno i uzajamno. Uprkos torne, mogueje ispidvanjc uloge pojedinih od ovih fakcora u razvitku oveka, Uslovza takva ispitivanja jesteda jedan od faktora, naslede ili sredina.ostane telativnonepromenjen. Ovaj uslov moe sc postii medu ostaiim, prouavanjetn razvitka identinih blizanaca (blizanaca koji su se razvili iz jednog oplodenogjajeta), a koji imajuistu naslednu osnovu.U jednom od takvihispitivanja na identinim blizancima pokazalo se dasu oni, iakosu odranog detinjstvaiveli u razLiitim sredinama, ostali sasvim siini u tetesnom izgledu. Pojavile su se izvesnc razlike 11 temperamentu i inteligenciji, ah te razEke nisu bile velike. Znatne su bile razlike u drugim osobinama linosti, u takozvanim karakternim cctama. Dok su na primer jednog od blizanaca karakterisaL otvorenost, srdaan odnos prema ljudima i sigurnost u scbe, za drugog blizanca karakteristjna je bila povuenost, zatvorenost u sebe i nesigurnost. Ili u jednom drugom slucaju: jedan od blizanaca isticao se savesnoSu, oseanjem odgovornosti i marljivou, a za njegovog brata blizanca karakteristina je bila lenjost, nesavesnost i nepotovanje. Razliiti uslovi u kojima su odrasli i razliita sredina izazvali su stvaranje razliitih karakternih osobina.

Utogu nasleda i sredine mogue je ispitivati i rako to se obezbeuje relativno ista sredina, a pri postojanju raziikte nasledne osnove.Takva ispitivanja imamo kada uporeujcmo osobincvlnstitti usvojcncdccc koja ivc u istoj porodici i pod istim uslovima. Takviin postupkom ispitivao je jedan istraiva 400 usvojene dece, koja su sva bib odvojena od roditeija pre nego to su imala 6 mescci i dara na staranjc pojcdinim porodicama. Uporedivane su osobine ove decc i sa osabinama lanova porodica koje su ih usvojiic i sa osobinama njihovih stvarnih roditelja. Ispitivanja su pokazala da je bib vea podudarnost u inteligenciji izmedu stvarrtih roditeija i od njih odvojene dece nego izmedu decc i porodica koje su ih usvojiie. Aii razne druge osobine linosti pokazale su se visc zavisne od sredine u kojoj su deca ivela. Uloga nasleda i sredine t kako pokazuju ova i druga ispitivanja, razliita jc za razvitak razliitihosobina. Za fbrmiranje spasobnosd, pa onda za formiranjeosobina temperamenta, uloga nasieda je vea nego to je njena ulogau oblikovanju razlieitih karakternih crta. Za formiranje karakternih osobina, medutim, znaajnija je uloga sredine. Ali i onde gde je uloga nasleda znatna, kao to je na primer za razvitak inteligencije, ona se sastoji pre svega u tome to odreduje granice razvitka nasledenih dispozicija. Od osobe koja je duevno zaostala, na primer od nekog idiota, nijc mogue ni u najboljim uslovima stvoriti inteligentnu osobu. Ali do kog de se stcpcna razviti inteligencija kod pojedinca koji ima nasledne osnove za njen prosean ili visok razvitak, zavisic u vclikoj mcri od mogunosti koje srcdina prua za razvitak intcligencije.

PlTANJA I ZADACI

1. Koji su inioci izazvali pojavu rada kao karakteristilce ljudske aktivnosti? 2.'Koji su organski uslovi za javljanje -rada? 3. Kako je nastalo formiranje ruke i kakav je uticaj ono imalo na drugc organskepromene? . <3 :.. , . UM: 4. Kakve posledice ima radza razvitak oveka i njegovih karakteristika? 5. Koji su inioci izazvali javljanje govora i koji su uslovi bili potrebni da se pojavi govor? " - r' ': -?. ' 6. Sta sc podrazumeva pod govorom, a taipod:jezikom? 7. Kakvaje funkija govbra? '"'"'" 8. U emu doiazi do izraaja razvitak.psihikih funkcija oveka u toku njegove filogeheze? ' 9. Sta zastupa nativistiko a ta empirjstikp slivatanje o razvitjcu ppjedtnca? 10. Koji sve faktori odteduju piKieki;razvi,ta,k.jcdinke? ..
11. Kakvo je biolOko- objanjenje pojaVe; inasled^ 1 nasieivanja?

12. Sta se podrazumeva pod sazr.evanjem? Naveditc primcrc za pojavu sazrevanja kod ovelca. ' " * '

13. Kako sredina i vebanje utiu na opte osnovne aktivnosti a. kako na specifine aktivnosti? 14. Opiite polcuaj da se majmun naui da govori. Sta kazuju rezultati ovog pokuaja? 15. Sta se podrazumeva pod sredinora i kaicva je njena uioga u razvitku psihikog ivota kod oveka? 16. Navedite, na osnovu vlasdtoga iskustva, primere o razliitim posledicama (na razvitak-pojedinca) razliitih socijalnih sredina. 17. Kakva je uloga aktivnosti u-.razvitku sposobnosti oveka? Navediceprimcr koji pokazujc znaaj aictivnosti. .18. Na koji je nain mogue prouavad ulogu nasleda i ulogu sredine na razvitak psihikog ivota? "}* '' 19. Kakva je uloga nasleda a kakva sredine za razvitalc pojedinih osobina linosa?

Razdoblja u razvitku pojedinaca

Cetiri glavnaperioda
Neki uslovi u razvitku psihikog ivota svih ljudi u znatnoj su meri slini. Slini su tako neki bioloki uslovi kao i neki od socijalnih uslova. Odredcne bioloke procese, kao to su procesi sazrevanja i starenja, a koji se odvijaju odredentm redom, imamo kao optu akonitost koja vai za sve pojedince. S druge strane, svi ljudi u mnogim drutvenim zajednicama nalaze se u izvesnim razdobljima svoga ivota pred reavanjem slinih probiema, u slidnim situacijama. Takve za sve Ijude sline simacije i slini problemi kojc svi treba da reavaju jesu odvajanje od porodine sredine i osamostaIjenje od roditelja, izborzanimanja i osnivanje porodice. Za sve isti tok odredenih biolokih procesa i redovno postavljanje slinih probiema pred svakog pojedinca dozvoljavaju da se konstruie opta shka psihikog razvitka i nadu opte karakteristike pojedinih perioda razvitka ponaanja oveka. Najee se kao razdoblja u razvitku ivota oveka razlikuju: detinjstvo, mladalako doba, zrelo doba i starako doba. ~
V

is

hovi zahtevi, a ne postoje potrebni psiholoki uslovi (iskustva, izgradeni stavovi, formirane line karakteristike, znanja) za punom samostaJnou i nezavisnou. Dalje, csto je p o t r e b n o ve U tom periodu opredeliti sezazanimanje ili vrstu studijaiako ne postoje svi uslovi da se donese odlukau skladu sa stvarnim interesima i mogunosdma mladog oveka. y~Prv iazdobljc r doba'dctinjstva t traje od rodcnja do puberteta. U okvirn ovog perioda mogue je razlikovari nekoliko uih razdoblja. esto se razlikuju prvo detinjstvo - do kraja druge godine ivota, rano dctinjstvo - do kraja este godine, s r c d n j e - o d este do dcve^re^ndinft i kasnf> ili pozno detinjstvo - do kjaja dvanaeste godinsj Ve u ranom d e t j n j stvu t pored hiolokih faktora,odlunu ulogu imaju faktori socijalne sredine. Izmedu socijalnih faktora, znaajnih za razvitak deteta, istie se postupak roditelja, pre svega majkc, pri ishrani deteta, pri navikavanju na istou i disciplinu koja se 2abteva od deteta. A3i naroito vanu ulogu, kako pokazuju ispitivanja, ima obim panje i Ijubavi koja se ukazuje detetu. Ispitivanja pokazCiju da je najbolji uslov za razvitakzrele i zdrave linosd srdaan i topao odnos, ali i izvesna strogost u suzbijanju neeljenih reakcija detcta. jOd znaaja za razvitaklinosti jesu i razni d o g a d a j i u kasntjim etapama detinjstva. T a ko polazak u kolu prcdstavlja vaan m o m e n a t , jer dolaskom u kolu dete ulazi u novu sredinu u kojoj treba da se samostalno snalazi. A k o dete u rome ne uspe, ako ne uspe da saradeje sadrugom decom.ako doe do neprijateijstva ili potcenjivanja od strane drugova, ro moe dovesti do formiranja osobina, kao to su plaljivost ili sddljivost ili njima suprotnih osobina, kao to su agresivnost i preterana tenja za isticanjem. ^JPJC period u kome nastaje i znaajan intclcktualni i socijalni razvoj. Razvija se formalno operaciona inteligencija, kako se Pijae izraava, u tom razdoblju. Karakterie je razvijenost operisajija apstraktnim pojmovima i razvijanje hipotetiko-deduktivnog miljenja, sposobnosd da se iz zamiljenih prctpostavki izvedu razne iogiki mogue posledice. Razvijeni interes za drutvene probleme i formiranje mnogih novih sociiainih stavova p o d s t i u adolescenta da koristei razvijene intelektuaine sposobnosu razmilja i zakljuuje o drucvenim pitanjima, Ijudima i odnosima medu njima - izvodei iz pretpostavki idejc za kojc sc emocionalno veoma vezuje. Istovremeno se uoava da u ivotnoj stvarnosti nema te dosledriosti koja se javlja u idejama, da postoji raskorakizmedu proklamiranih principa i vrednosti i stvamog ponaanja odraslih. O t p o r p r e m a autoritetu, izacvan ve intenzivnom eljom za nezavisnou, dovodi usled toga do kritikog stava ne samo prema roditeljima nego prema odraslima uopte i institucijama koje su stvorili i odravaju. Zivo se tei da se nadu i shvatanja koja obcavaju ostvarenje onakvog drutva i onakviii odnosa koji se smatcaju boljim od onoga u kome ivi mladi ovek J^fiuspeh 11 reavanju brojnih problema koji se javijaju u tom periodu, a naroito neuspeh da se afirmie i istakne, izaziva kod izvesnih mladih Ijudi p o j a v u agresivnosti i raznih drugih oblika destrukdvnogponaanjaili, opet,povlaenjeusebe i naputanjeinteresaza drurvo i drutvena pitanja. Odnos razumevanja i tolerantnosti roditelja i sredine - sa koj i m ide uporedo postavljanje obaveza i odgovornosduskiadenih mogunostima uzrasta, humanistika drutvena shvatanja i norme, a prc svega, vlastiti napor da se neizbeno u to doba dileme i problemi ree pomoi e ne samo da tekoe ne budu preteke ncgo i da taj period, bogat doivljajima i saznanjima,- postane pogodna osnova za formiranje potv p u n e i Zrele linosti. i ."

Mladalako doba
D r u g i vaan period jeste mladalako doba^Naroito su vanadva momenta u to doba; fizioioki razvitak i socijalni razvitak. U ovom periodu dolazi do naglogtclesnog razvitk a koji poinjc sa jcdanaestom godinom i srnanjuje se naglo u csnaestoj godini, Dolazi do porasta visine, teine, sazrevanja seksualnih organa, javljanja sekundarnih polnih karakteriscika (kao to su'promene u glasu i u karakteristinim teiesnim oblicima za m u karce i i e n e ) j \ Problemi na koje nailaze deak i devojica u to doba razlikuja se u razliitim drutvima. { g b l c n o se kao najznaajniji m o m e n a t u tom razdoblju istie polno sazrevanje i neke vrste psiholoke krizeu vezi s tim, Antropoloki podaci, medutim, pokazuju da takvih psihikih rekoai kriza n e m a u svim drutvenim zajednicama.U nekim je prelaz iz detinjstva u zrelo doba posrepcn, relativno lagan i bez konflikata. Za injenicu ro je taj period mladosti u drutvima zapadne civilizacije ispunjen sa vise kriza i sukoba, prcma miljenju mnogih psihologa, nije jedini razlog u polnom sazrevanju nego i u tome to deak i devojica u to doba stoje pred vie razliitih i za njih tesko reivih problema. jjVoblemi u tom periodu nisu izazvani jedino, a obino ni prvensrveno, seksualnim sazrevanjem. U to doba se razvijaveoma intenzivna tcnja za nezavisnou t samostalnou i clja da mladi j devojka budu prihvaeni kao ravnopravni sudionici u raznim odnosima.Postoji, medutim,7avi$nost od roditelja i sredine i neiebcnost da se prihvataju nji-

X>oba%relosti
I Sledee razdobijc naziva se pcriodom zrelosd. Njegova se priblina gtanica moc odrcaiti do 60 godina, Jo izmedu 20 i 30 godina kod veine pojedinaca dolazi do reenja najvanijih problema u individualnom ivotu oveka (nalaenje trajnogzanimanja, enidba i stvaranjeporodice). Reenje ovih problema redovno izaziva izvesne promenc u osobinamalinosti (razvijanje oseanja odgovornosti i ozbiljnije shvatanje ivota), Pcriod zrelosti koji ini najdue razdoblje u ivotu pojedinca odlikuje se maksimalnim razvitkom fizikc snage i najveom produkrivnou u toku rvota. M o g u se razlikovati ua razdoblja u t o m periodlt, Koja $c medusobno dosra razJbkuju. U prvom uem razdoblju ftzika snaga jc na vrhuncu. Aii ona vc posie tridcsetih godina neznatno opada, a od pcdesetih mnogo bre, U to doba poinju i da znatno skbe ulne sposobnosti: slabije se uju

visoki tonovi, razvija se dalekovidost kao sakonira pnjava, javljaju se smetnje u radu unu-

tranjih organa. Menjaju se i interesovanja: shbi interesovanje za fizlcku aktivnost i uopte za uprainjavanje raznolikih vrsta aktivnosrt, a raste interesovanje z.a odredenu vrstu aktivnostl i za staino i ue drutvo.

(L)oba starosti
Poslednje razdoblje ini starako doba, Kao to je pomenuto, ve od pedesctihgodina poinje osetno smanjenje sposobnpsti pojedinih vitalnih organa (organa za disinje, za krvotok, za protiavu.lezda sa unutralnjim iuenjem, miiTi ula). A naroito slabi funkcionisanje pojedinih organa iza ezdesetih godina, kad se, po pravtlu, javljaju slderotine pojave.Javljanje i irenje sklerotinih pojava imaza posledicu smanjenje elastinosti nervnog sistema i promene u mnogim psihikim fiinkcijama. Smanjuje se sposobnost pimenja i pojaava zaboravnost, tee sc snaiazi u novim siruacijama, te menjaju navike. Treba, medutim, istai da ducvnc sposobnost^iakojjj^srna^^ no manjoj meri i znatno sporije nego Ezik.U tom pogledu postoje t vclike individuai"he raztike. Novija istraivanja pokazuju da vcina starijih Ijudi nije postala manje sposobna za vrenje razliitih aktivnosti. Stariji ljudi dodue manje uspevaju u reavanju za njih novih zadataka (zato i u reavanju testova inteligencije), ali njihova sposobnosr shvatanja, rezonovanja i ocenjivanja ne opada znatno. Cak, kao ro pokazuju pojedina ispitivanja, sa starou mogu ove osobine i da porastu kod pojedinaca, zahvaljujui njihovom veem iskustvu, veoj strpljivosti i veoj ncpristrasnosti u donocnju occna, Istraivanja pokazuju da i stari ljudi iznad 60 godina postiu dobru produktivnosr u industrijskom radu, Kod njih jc manje nesrea pri radu, jednomerniji je radni uinak, manje ima naputanja posla. Ni opta produkttvnost nije manja nego kod mladih ljudi, ako nije re o poslu koji zahteva brc reakcije. Slini su podaci i u vezi sa automobilskim nezgodama: iako mladi ljudi imaju bolje rezultate kad se ispituju njihove motorne reakcije (brzina reagovanja i uskladivanja pokreta), ipakje kod mladih ijudi postotaksaobraajnih nesrea znatno vei ncgo kod starijih ljudi, ak i onih iznad 60 godina. Najtea pratea pojava starosti je povlaenjeu sebe, otudivanje od okoiine, oseanjc suvinosti i slabljenje interesovanjazapojave u najblioj okolini. Ali to nisu neophodnc pratee osobine starosti. I pojedinci koji stare, kao i drurvo, mogu mnogo doprineti da se i ove tekoc starosti umanje. Vano je da se stari ljudi sami bore prottv tcndcncije povlaenja u sebe, da nastoje da ostanu u to ivljem dodiru sa svojom okolinom, da budu zainteresovani za ono to se zbiva oko njih i to aktivniji. AJi jo je vanije da postoji pravilan odnos drutva prema starosti i taJcvo organizovanjc dmitvenogivota koje e omoguiti to due aktivno uee u njemu. Uostaiom, u interesu je i drurva da se omogui to due aktivno uee pojedinaca u drurvenom ivotu, tim pre to se sa napretkam civiiizacije znatno produava Ijudski vek i to stari ljudi inc sve vei postotakstanovnitva.

visoki tonovi, razvija se dalekovidost kao zakonita-pojava, javljaju sc smetnje u radu u n u cranjih organa.Menjaju se i inceresovanja: slabi interesovanjc 7.a fiziku aktivnosc i uopte za upranjavanje raznolikih vrsta aktivnosti, a raste inrcresovanje za odredenu vrsru aktivnosti i za stalno i ue drutvo.

Doba starosti ^ J )
Poslednje razdoblje ini starako doba. Kao to jc pomenuto, vc od pedcsctih godina. poinje osetno smanjenjc sposobnosti pojedinih vitalnih organa (organa za disanje, za lcrvotolc, za probavu, lezda. sa unurranjim. luenjom, miida i ula). A naroito slabi funlccionisanjc pojcdinih organa iza ezdesetih godina, kad se, po pravilu, j^vljaju sklerotint pojave Javljanje i irenje sklerotinih pojava tma za posledicu smanjpftje elastinosti nervnog sistemai promene u mnogim psihikim funkctjama, Smanjuje se sposobnosr pamenja i pojaava zaboravnost, tee se snalazi u novim situacijama^tee menjaju navikc. Treba, mcdutim, istai da duevne sposobnosti, iako se smaiijujn, smanjuju s e u z n a t no manjoj m e r i i znatno sporije nego fizike.U tom pogledu postoje iveUke individual-ne razlike. Novija istraivanja pokazuju da veina starjjih ljudi nije postala manjc sposobnaza vrcnje razliitih aktivnosti. Stariji Jjudi dodijse manje uspevaju u reavanju za njih novih aadataka (zato i u reavanju testova inteligphcije), ali njihova sposobnost shvatanja, rczonovanja i ocenjivanja ne opadaznatno. ak', kao to pokazuju pojedina ispitivanja, Sa starou mogu ove osobine i da porastu kod,pojedinaca, hvaljujui njihovom veem iskustvu, veoj strpljivosti i veoj nepristrasiiosti u donoenju ocena. Istraivanjapokazujudai stariljudiinad 60 godina postiu dobruproduktivnost u i n d u strijskom radu. Kod njihje manjenesrca pri radu,jednomerniji je radniuinnk, manje ima napuranja posla. Ni opw'produktivnost nije manjanego kod mladih Ijudi, ako nije rc o poslu koji zahtevabrp'reakcije, Slicni su podaci i u vczi sa automobilskim nezgodama*. iako mladi ljudi imaja bolje rezultate kad se ispituju njiliove motorne reakcije (brzina reagovanja i u s k l a d i v ^ a pokrcta), ipakje kod mladih Ijudi postotak saobraajnih nesrea znacno vei nego k m scarijih Ijudi, aki onih iznad 60 godina. Najtea praccefa pojava scarosci je povlaenje u scbe, otudivanje od okoline, oscanje suvinosti i sloljenje interesovanja za pojave u najblioj okolini. Ali to nisu neophodne pratee osoKne starosd. I pojedtnci koji stare, kao i drustvo, mogu mnogo doprincti da se i ove tplkoc starosti umanjc. Vano je da sc stari ljudi sami borc protiv tendcncijc povlacpja u sebe, da nastoje da ostanu u to ivljem dodim sa svojom okolinom, da budu aajriteresovani za ono ro se zbiva oko njih i co aktivniji. Ali jo je vanijc da postoji pravi" lan odnos drurva prema scarosti i takvo organizovanje drutvenogivoca koje e omoguiti to due aktivno ueeu njemu. Uostalom,u interesu je t drutva da se omogui co due aktivno uee pojedinaca u drutvenom ivoru, tim pre to se sa napretkom civilizacije znatno produava Ijudski vek i to stari Ijudi ine sve vei postotak stanovnitva.

visold tonovi, razvija se dalekovidost kao zakonita pojava, javljajm se smetnje u radu unutranjih organa. Mcnjaju se i interesovanja: sJabi interesovanje za fizicku aktivnost i uopte za upranjavanje raznolikib vrsta aktivnosti, a rastc interesovanje za odredenu vrsru aktivnosti i za stalno i ue drutvo.

j^DobJ^tarosti
Poslednje razdoblje ini starako doba. Kao to jepomenuto,ve od pedesetih godina poinjeosetno smanjenje sposobnostipojedinihvitalnihorgana (o*ganaza disanje,za krvotok,za probavu, lezda sa unutranjim luenjem, miia i ujf. A naroito slabi funkcionisanje pojcdinih organa iza ezdcsetihgodina, btd se,p<3 pravtlu, javljaju sklerotine pojave .Javljanje i irenje sklerotinih pojava ima za poslcdicu smanjenje elastinosti nervnog sistema i promenc u tnnogim psihikim funkcijama. Smanjuje se sposobnostpamenja i pojaava zaboravnost, tee se snaJazi u novinyituacijarna, tee menjaju navike. Treba, medutim, istai da duevne sposobnosff, iako s e s m a n j u j u , smanjuju scu znatno m a n j o j meri i znatao sporije riego fizik^/U com pogledu postoje i vclike individualne razlike. Novija istraivanja pokazuju da^eina starijih ljudi nije posrala manje sposobna za vrenje razliitlh aktivnosti. Starijj/fjudi dodue manjc uspevaju u reavanju za njih novih zadataka (zato i u-rcavanju tesriJva inteligencijc), ali njihova sposobnosr shvatanja, re2onovanja i ocenjivanja ne opada tfnatno.'ak, kao to pokazuju pojedina ispirivanja, sa starou mogu ove osobine i da pprastu kod pojedinaca, zahvaljuiui njihovom veem iskustvu, veoj strpljivosti i veobtiepristrasnosti u donoenju ocena. Istraivanja pokazuju da i sta.6 ljudi iznad 6 0 godina postiu dobru produktivnosc u industrijskom radu. Kod njih i manje nesrea pri radu, jednomerniji je radni uinak, manje ima naputanja posla. Ni'opta produktivnost nije manja nego kod mladih ljudi, ako nijc re o poslu koji zalueva4jre reakcijc. Slini su podaci i u ve2i sa auromobilskim nezgodama: iako mladi Ijudi ifnaju bolje rezultate kad se ispituju njihove mororne reakcije (brzina reagovanjaiusklad|Vanjapokreta),ipakje kod mladiJi ljudi postoiaksaobiaajnih nesrea znatno vei nego kod starijih.Ijudi, ak i onih iznad 60 godina. Najtea pratesr pojava starosti je povlacnjcn scbc, otudivanje od okoline, oseanje suvinosti i slabljenje interesovanja za pojave u najblioj okobni. Ali to nisu neophodne pratcc osobine'starosti. I pojedinci koji stare, kao i drutvo, mogu mnogo doprineti da se i ove teko starosti umanjc. Vano je da se stari Ijudi sami bore protiv tendencije povlacnja u sebe, da nasroje da ostanu u co ivljem dodiru sa svojom okolinom, da budu zainteresovani za ono to se zbiva oko njih i to aktivniji. AJi jo je vainije da postoji pravilan odnos drucva prema starosti i takvoorganizovanje drutvenogivota koje e omoguiti to duc aktivno uce u njemu. Uostalom, u interesu je i drurva da se omogui tft dui e aktivno uee pojedinaca u drutvenom ivotu, tim pre to se sa napretl<om civilizacije znatno produava Ijudski veki to stari Ijudi ine sve vei postotak stanovnitva.

PlTANJA I ZADACI

1.Koja su etiri esto razlikovana razdoblja u ivotu oveka?' KojL se posebni periodi razlikuju u okviru razdoblja detifojstva? 3. Koji sve momenti u razdoblju mladalakog doba iza-zivaju probieme i dileme?
2. 4. U emu se izraava intelektualni i socijalni razvoj u p e r i o d u adolescen-

cije? . 5. Navedite, na osnovu vta.st.itog iskustva i.na osnovu poznavaiija svojih drugova i drugarica, kakve su kaiaicteristike ponaanja i koji su najei problemi mladih ljudi vaseg doba. 6. Kada nastaje period zrelosti i ta ga karakterie? 7. Koje sve promene u psihikim funkcijama i u linosti nastupaju a starenjem?

II SISTEMATSKIDEO
Ov O P A A N J E CVv U E N J E I PAMENJE

MILJENJE OSEANJA

Motivacija 1 aktivni ivot Linost

HRCTI

^vU;..

Dosad smo razmatrali psiliiki ivot i ponaanje kao jedinstvenu celinu, kao to i jeste u stvarnosti. Nismo posebno prikazivali pojedine psihikc procese - kao to su opaanje, pamenje i uenje, miljenje, emocije 1 motivacije, ni pojedine vrste osobina linosti - kao to su remperament, karakterne osobine i sposobnosti. Kod oveka se i ne odvijaju samo pojedini procesi i on ne pokazuje samo izolovane osobine. Covek uvekistovremeno i opaa i ocenjuje ta je opazio i razmiljao o tome, a ono to je opazio izaziva u njemu odredena shvatanja i podstie ga na akciju. Svi ri doivljaji istovremeno su sastavni deo njegovog dranja 1 njegovih postupaka.Najzad, nema ni doivljaja koji ne bi bili uvek doivljaji odredenog oveka, jedne odreene linosti. Aii tako sloenu pojavu kao to je ponaanje ivih bia, a posebno ponaanje oveka, mi ne bismo mogli prouavati i prikazivati samo u njenoj stvarnoj celovitosti. Zelimo li daupoznamo ponaanje i psihiki ivot ovcka, mi moramo odvojeno razmatratipojedine strane toga ponaanja, pojedine vrste doivljaja i pojedine vrste osobina. Istovremeno, ako elimo da saznamo o zakonitostima ljudskog ponaanja, moramo do odredenog stcpena i da zanemarimo osobenost doivJjavanja i ponaanja pojedinaca i da obratimo panju na ono to je opte i slino, U ovome delu knjige mi emo razmatrati pojedine psihike procese. Pri takvom sistematskom izlaganju mogli bismo poeti sa izlaganjem proccsa uenja i pamenja ili procesa motivacije ili pak opaanja. Mi smo sc opredelili, kao to je to u mnogim pregledima psihikog ivota oveka uinjeno, za to da izlaganje ponemo sa prikazivanjem procesa opaanja, Rukovodili smo se pri tome time da su prvi odredeni i svesni psihiki procesi u razvitku psiliikog ivota ivih bia oseri i opaaji, kao i rinie to su opaaji osnova i bitni sastavni deo uenja i pamenja, miljenja kao i motivacije i Ijudske akcije.

Saznajniprocesi
Covek se utoliko uspenije snaiazi u sredini u kojoj ivi i utoLiko potpunije je savladava, ukoliko je vie u mogunosti da proiri i produbi svoja saznanja 0 njoj. Covek o pojavama i zbivanjima oko sebe stice saznanja preko saznajnih ili intelektualnih psihikili procesa opaaiijem. tienjepi t miljenjem. Osnovu svih ovih saznajnih procesa ini opaanje. Zahvaljujui ovekovoj sposobnosti da preko ulnih organa dobije podatke o svetu koji ga okruuje, ovaj musvet postajepristupaan iovekjeu stanjuda zapaapredmete u svetu i njihova svojstva. Proces kojim postajemo svesni prisutnih predmeta, a na osnovu njihovog delovanja na ula, nazivamo opaanjem. M i bismo, medutim, imali veoma ogranieno znanje i veoma bismo se teko snalazili u svetu da se nae saznanje zadrava samo na opaanju. Zahvaljujui funkciji pamenja i uenja mi smo u mogunosti da obnavljamo u svesti ono to smo ranije opazili i da stiemo nova iskustva: da pamtimo 1 uimo, Koristei se opaanjem i amenjem mi smo u mogunosti da i dalje produbijujemo-svoje saznanje time to uoavamo razllke i slinosti medu predmetima i pojavama i uvidamo odnose meu njima, ukiatko to kod oveka pored opaanja i uenja postoji i funkcija miljenja. Ali i ovi sloeniji oblici saznanja mogui su zahvaijujui torrte to nam opaanje daje matcrijal za procese uenja i miljenja..
v

Sta podrazumevamo pod

V o

Sloenost opazanja
Objektivan svet, kao to pokazuje fizika, nije nita drugo nego stalno l<xetanje razliitih vista energije. Ve nie ivotinje, ajo u veoj meri vie i-

votinjske vrste, a posebno ovek> registruju preko ulnlh organa 1 zahvaljujui postojanju nervnog sisteraa ovo kretanje energije. FiziBco^hemiL ske_procese koji deluju na ulne organe i koje smo u stanju da svesno do^ivijTXQ_rtazivamo draima. Reag;ovafrfe*na drai p o s r e d s t v o m culniJt organa ini osnovu naleg opaanja. Opaan[e se zato esto~odreduje lcao neposredno saznanje predmeta 1 pojava posredstvom ula. Ali opaanje nije tako jednostavan proces kao co bi na osnovu takvog definisanja moglo da se zakljui. Naprotiv, opaanje je sloen proces. Opaanje ukljuuje u sebe vie razliitih procesa. Prejjvega, ovek ne r^^g^j^ ua svedrai na ko|e bi mogao da u datom trenu'tku reagujie. On je stalno izloen delovanju izvanredno velikog broja drai, a izmeu tog velikog broja on stalno reaguje, na v m m a ngranirF .n Krnj. opaa s a i n n mali hroj H r a r i J ^ a _ druge drai ne reaguje, ne zapaa ih. O n vrj., drugim reima, izbor ili se(J, lekciju izmedu drai koje u svakom trenutku deluiu na njegova ula. Aji i l' one drai na koje rea^uje on prima na odreem nain. Ne prima ili svaku ZasebeTTikaoprostusumudrai nego ihprima 1 zapaakaoodreeriecellne. Tirnellnama on daje na osnovu svoga iskustva odredeni smisao i opaa ih kao sasvim odreclene predmete i pojave u svojoj sredini. Opaanje je, dakle, slocn proces kojt se sastoji od izbora ili selekcije izmeu drai koje deluju na naa ula, njiliovoo; organizovanja iLcelinil-tiimaenj^tih eeli-na, Ponekad se doivljaji koje imamo u trenutku kad predmeti okolnog svera deluju na naa ula oznaavaju kao subjektivni odrazobjektivno atili predmeta, pa se i opaanje ili percipiranje odreuje kao subjektivno odraavanje objektivnog sveta preko ula. Meutim, treba imati na umu da opaanje nije nikad odraavanje u tom smislu da predstavlja prostu kopiju predmeta kao to bi bila slika nekog predmeta u ogledalu. Opaanje i doivljaj koji imamo kao rezultat opaanja, a koji nazivamo opaajem, zaista zavise u prvom redu od predmeta koji deluju na naa ula. Ako se ti predmeti bitno izmene, izmenic se nai opaaji o njima. Ali opaaji ne zavise samo od predmeta i osobina predmeta nego zavise i od mogunosti naih ula i naeg nervnog sistema da prime i registruju drai; kao i od razlicitih subjektivnih faktora, pre svega od naeg iskustva i naih potreba. Opaaj je, dakle, subjektivna slika predmeta koji deluje na naa ula, ali nije njihova neposredna i potpuna kopija. Zato bi, iako optije, tanije definisanie opaaja bilo: svest o predmetima i njjhnviTn ffvnjcrvtmg kada deluj>,t pepnsredno na naa ula.

101

Opaaji i oseti
Kada na naa ula dcluju predmeti okoline i mi konstatujemo da je ono to \ zapaamo knjiga ili sto, automobil ilj ovek - govorimo o opaajima. Ako, / zahvaljujui ulima, konstatujemo postojanje samo nekog svojstva na pred\ ' metima oko nas, na primer crvene boje neke knjige ili jainu zvuka koji pro\ izvodi automobil govorimo o osetima. Ali kao to nema pojedinih svojstava predmeta izvan predmeta, nema redovno ni oseta koji bi bili van opaaja. Oseti se doivljavaju redovno u sa~ stavu opaaja.Mi moemo da obratimo panju na pojedino srvojstvo predmeta } na ton boje ili na jainuzvuka. Ali u takvom sluaju mi namerno iz celine izdvajamo jedan njen deo. Prouavajui psihike procese mi esto tako i inimo jer to nam omoguava da potpunije prouimo proces opaanja. M i moemo u eksperimentalnoj situaciji stvoriti uslove za doivljaj oseta. Ako tankim, iljatim predmetom, na primer dlakom, podraimo poviinu koc, imaemo oset dodira ili ako kroz uski otvor posmatramo crvenu povrinu nekog predmeta, imaemo oset crvene boje. Aii iako tako postupamo u prouavanju i u prikazivanju rezultata prouavanja opaanja i govorimo posebno o osetima i pojedinim njihovim vrstama i osobinama 5 treba da smo svesni toga da namerno i vetaki izdvajamo pojedine momente iz celine. (

Culni orgasii i oseti

Nastanak oseta
D a doe do oseta, potrebno je da postoje fiziko-hemijski procesi koji deluju na neko od ula, osposobljeno za prijem tih procesa. Kad fizikojihe^mijsjjd-Proeesi, koje nazivajno draima, deluju na ulniorgan, onjjugiervnijn elijama (kojg~sejiala2 u ulu) lzazivaju odfe^enuvrstu fiziolokog procesa koji nazivamo nervnim uzbueiijem lHnadra^em. fTervno ubuenje se neuronima prenosi do odredenih delova modane kore. Kad nervno uzbudenje dopre u odreenu oblast modane kore, posebno za svaku vrstu ula, javljase u tom delu doivljaj, psihika pojavakojom postajemo svesni drai koja je delovala na ulni organ i koj U naziwTiTo^eromT

Ilustrovaemo to na jednom primeru. Svetlost se sastoji od elektromagnetskih talasa ija duina nijeveca od 800 milimikrona (mikron je hiljaditi deo rnilimetraja milimikron hiljaditi deo mikrona), ni manja od 400 milimikrona. Svetlosni talasi od 400 do 800 milimikrona jesu drai na koje je oko osetljivo i koje nazivamo draimaza yid, Ovi talasi proiaze kroz pojedine delove oka i dolaze do mrenjae koja je sasravijena od nervnih elija.U mrenjai se fiziki proces (elektromagnetski talasi) pretvara u fizioloki proces, u nervno uzbudenje. Ovo nervno uzbudenje iri se nervnim putevima do vizuelne zone koja se nalazi u potiljanim delovima modane kore. Kad nervno uzbuenje dopre u te delove, izaziva javljanje psihike pojave koju nazivamo osetom.To moe biti oset crvenog, utog ili plavog, u zavisnosti od toga kolika je bila duina elektromagnetskih talasa koji su podraili mrerijau oka i nervnim putevima, u vidu nervnog uzbuenja, delovali na modami koru.

Vrste drai i nla

Drai moemo razlikovati s obzirom na vrstu fiziko-hemijskih procesa, pa moemo razlikovati mehanikedrai, svetlosne drai, termicke i hemijske drai. Drai moemo razlikovati i prema poreklu, prema tome odalde dolaze. Prema ovome merilu moemo razlikovati: spoljanje ^raii, koje sveta koji nas okruuje, i unutranje~3razi, kao to j u fizikorhamiiske pro^iene unaem sojjstvenom telu. U t o k u razvitka ivih bia formirali'su se posebni organi osetljivi na pojedine vrste drai. Qve organe podeene za primanje opaajnili drai nazivamo uinim organima Covek ima vei broj ulrnlTorgana. Danas se razlikuje deset i vie razliitih ulnih organa. M o e m o ih razlikovati prema vrstama energije za koju su osedjivi i vrstama oseta koje preko njih doivljavamo. Tako se razlikuju ulo vida kao organ za primanje svedlosnih drai, ulo sluha za prijem odredenih vrsta mehaniidh drai, ulo dodira za prijem druge vrste mehanikih drai, ulo mirisa za prijem odredene vrste hemijskih drazi, ulo ukusa za prijem druge vrste hemijskih drai, zatim ula za toplo, za hladno,za bol, za kinestetske, statike i organske osete. Zahvaljujui postojanju razliitih ulnih organa, mi razlikujemo razliite vrste drai i imarno razliite vrste (ili modalitete) oseta, a zahvaljujui ose :

tljivosti ulnih organa, mi moemo kod iste vrste drai zapaziti razllke u njenoj jaini i njenom kvalitetu.

Adekvatne i neadekvatne drazi

Culni su organi posebno osetljivi na pojcdine vrste drai. Oni su naroito osetljivi na one vrste drai za iji su se prtjem i formirali i razvili u toku evoiucije i prilagoavanja ivih bica svojoj sredini. Medutim, culni organi nisu potpuno neosetljivi i na neke druge vrste drai, Oko je, na primer, pre svega osetljivo na eiektromagnetske talase. Ali ono je osetljivo i na mehaniku dra; i jai pritisak na oko izaziva doivljaj svetlosti. Eiektrino draenje izaziva kod svih ula javljanje oseta karakteristinih za pojedino ulo. Q n e drai zakoje ulo nije posebno prilagoeno a koje ipak izazivaju osete - dodue neodreene i nejasne - nazivamo neadekvatnim draima u miZza ^ E j ^ r p m ^ l e ^ H k g e d c t K n na kcje-jc-efig, p o pravilu, veoina os.etljivo. Nemaki fiziologJ.Miler (J.Milier), polazei od pojave neadekvatnih drai, formulisao je dve zakonitosti reagovanja ulnih organa: a) kad jedna ista dra deluje na raziiita ula izaziva razliite osete i b) kad razliite drai deluju na isto ulo - izazivaju uvek isti oset. Objanjavao je ove zakonitosti takozvanim zakonom o specifinim energijama ula. O n je, naime, smatrao da razlike drai delujui na odredeni ulni organ izazivaju oset karakteristian za taj ulni organ usled toga to nervna vlakna svake.odreene vrste ulnih organa poseduju posebnu^ specifinu energiju. Po njemu bi se nervni impulsi razlikovali prema tome u nervima kojih se ulnih organa javljaju.Mi danas znamo da se nervni impulsi ne razlikuju i da je razlog to mi imamo razlicite osete u tome to nervni impulsi dolaze do razliitih centara it modanoj kori.
Miler je na osnovu pojave dapostoji reagovanje i na neadekvatne drai izveo zaldjuakda kvalltet naih osetazavisi od nae fiziolokc orgamzacijc a ae od objektivne stvamosti. M i putein oseta doznajemo o naem nainu reagovanja, navodio je Miier, a ne o spoljn j e m svetu.Takvo shvatanje naziva se fizioloikim idcalizmom. Ono predstavlja ncop r a v d a n i pogrean zaldjuak, izveden na osnovu zanemarivanja r a z l i k e tzmedu reagovanja na adekvatnc i neadekvatne drai. T a razlika je veoma velika. Reagovanje na neadekvatne drai javlja se izuzetno i poviemeno i uvek je neodreeno. Reagovanje na

adekvatne drai javlja se redovno, po pravilu jejasno i zavisi od karakteristika drai, tj. od svojstava u objektivnoj stvarnosti. Upravo zato mi preko ula i putera oseta dobijamo obavetenja o objektivnom svetu.

Pragovi drai
Postoji posebna grana psihologije koja se bavi prouavanjem odnosa izmedu drai i oseta, Ova se oblast naziva psihofizikom. M e d u ostaiim problemima psihofizika se bavi istraivanjem odnosa izmedu jaine drai i jaine oseta izazvane draima. Ispitivanjem je utvrdeno d a j e potrebno da dra ima odredenu jainu da bi moglo doi do oseta. D r a mora da dostigne izvestan intenzitet da bi izazvala oset. Taj najmanji intenzitet drai koji je potreban da bi dolo do oseta naziva se apsolutmm jpragom drai. Naa ulasu veoma osetljivi organi i reagujupo pravilu ve na veoma male intenzitete drai.Tako, na primer, ve milioniti deo litra neke miriljave materije u j e d n o m litru vodc moe da izazove oset mirisa. M i smo danas u mogunosti,zahvaljujui izgradenim psihofizikim metodama, da relativno pouzdano merimo apsolutni prag drai. C i m je manji prag drai, osetljivost ula je vea, a im je prag drai vei osetljivost ula je manja. Kao to je potrebno kako bi dolo do oseta da dra ima odredeni intenzitet, isto tako je potrebno da bismo osetili razliku u intenzttetu da za odredenu meru poraste intenzitet draii, Mi ne oseamo svaki nego samo odreeni prirataj drai. Na primer, ako se nalazimo u osvetljenoj prostoriji u kojoj gori vie sijalica, ija ukupna jaina iznosi nekoliko stotina svea, mi neemo zapaziti da je osvetljenje pojaano ako u sobu unesemo jednu zapaljenu sveu. Ili, ako drimo u ruci teret od j e d n o g ldlograma, kad mu dodamo dva grama, mi neemo osetiti da je.teret tei. Da bismo osetili razliku u intenzitetu, dra mora da porastc za odreeni postotak ranijeg njenog intenziteta. Ovaj priratajjdrai koji je potreban da bismo ga primetili, naziva se pragomrazlikeiHBiterencijiaLmm p r a g o m drazi.

(J)- Veberov i Fehnerov zakon

Naroito zasiuni za upoznavanje veze izmeu jaine dfai 1 jaine oseta jesu naunici Veber i Fehner. Nji'ma pre svega dugujemo za i danas veoma

esto korienje merodeza ispitivanje apsolutnog i diferencijalnog praga. NjLhova posebna zasluga je u tome to su utvrdili zakonit odnos izmedu porasta drai i porasta oscta. Veber je na osnovu velikog broja merenja prvi utvrdio da postoji stalan odnos izmedu jaine drai i prirataja drai koji je potreban da se prlmeti razlika u jaini. On je konstatpvao da je uvek isti odnos izmedu drai i prirataja koji je potrebno dodati dajjismo doiveH novjntaozltet drai. Ako ie, na pnmer, potrebno svetlosti jaine od 100 svea dodati jednu sveu da bismo primetili da je osvetljenje jae, svetlosti od 200 svea potrebno je dodati dve svee, svedosti od 300 svea tri svece, od 800 svea osam svea. Uvek je odnos izmedu ranijeg intenziteta i dodatnog prirataja isti; uvekje 1/100. ., Fehner, koji je produio Veberova istraivanja i potvrdio zakonitost koju je Veber naao, izrazio je ovu zakonitost formulom ^ ^ r 4 ^

U ovoj formuli d! predstavlja prirataj intenzitetaj /predstavlja raniji intenzitet drai, a Kpredstavlja jedark stalan broj. Qva zakonitost naziva se Veberovim zakonom. Fehner i kasniji istraivai utvrdili su da je za pojedine vrste ula takav stalan odnos izmeu prirataja (koji je potrebno dodati da bi se osetila razlika) i ranije drai razliit. Ovi brojevi kojima se izraava takavstalni odnos za pojedine vrste oseaja ula nazivaju se Veberovim konstantama. Za vid je ta konstanta oko 1/100 (tanije 1/60-l/90),zasluh oko 1/6 (1/3-1/11).
M n o g o se tanije i preciznije moe odrediti ovaj stalni odnos kad se pored vrste drai nnvedu i drugi uslovi.Takve precizne vrednosti jesu na primer: za svetlost jaine oko 1 000 fotona .... za zvukjaine 100 dedbela i frckvencije 1 000 ciklusa za ukus slanog od 3 mola na litar za prrtisak na koi od 5 grama na kvadrami milimetar za teret koji se ocenjuje dizanjem ruke, a teakje 300 grama za miris gume od 200 olfakta 1/63 1/11 1/5 1/7 1/53 1/10

Fchner je dalje razvio Veberova istraivanja. On je dao ne samo ime zakonitosti koju jc utvrdio Vcber, nazvavije Veberovim zakonom,nego je pokuao da tuzakonitostjo precizntje izrazi. Poao je od pretpostavke da sc jaina oseta svaki put kad se doivi novi, je-

dva primetno drugaiji oset od prethodnoga, poveava za isti intenzitet. D r a mora porasti za odredenu jainu da bismo imali novi ,jai oset, i mora utoliko vie porasri u intenzitetu ukoliko je prethodna dra bilajaa. Oseti, medutim, smatraoje Feliner.rastuuvek za jednak intenzitet. Oni rastu iinearno ili u aiitmetikoj progresiji. D r a i i koje moramo poveati da bismo primetili novi jai oset rastu po geometrijskoj progresiji. Budui da je odnos izmedu aritmetike i geomcrrijske progrcsije logaritamski odnos, Fehner je izveo zaldjuakda je intenzitet oseta jednak logarirmu intenziteta drai koja deluje na ulni organ. Ovaj zakljuaknazvan jc Fehncrovim zakonom. Ispitivanja su pokazala da Veberov i Fehnerov zakon vae samo za drai srednje jaine, a da ne vae za veoma slabe i veomajake drai. Ali iako imaju ogranieno vaenje, ti zakoni otkrivaju veoma znaajnu pravilnost psihikog ivota. Po miljenju mnogih,ovi zakoni vae ne s i m o za oblaist jednostavnih opaaja nego i 2a ocenjivanje razlika u veliini i sloenijih likova, a po neldma i u drugim oblastima psihikog ivota, pre svega u oblasti motivacije. Zasluga ova dva istraiivaa, a posebno Fehnerova, ne lei, medutim, samo u urvrdivanju ove vane zakonitosti psihikog ivota. Oni su veoma zasluni za razvitak naune psihologije u o p t e . T r a e d postupke za ispitivanje odnosa izmedu jaine drai i jaine oseta, oni su pokazali da je u istraivanju psihikih pojava merenje moguno i da prcdstavlja nain najpouzdanijegotkrivanjazakonitosti i u oblasri psihikogivota. PosebnojeFehnerova zasluga to je naao uspene naine merenja odnosa izmedu jaine drai i oscta, danas poznate kao psihofizike merode. Ove metode se i danas uspeno primcnjuju i dalje razvijaju.

Adaptacija i senzibilizacija
ulni organi menjaju osedjivost kad su due vreme u akciji ili pod uticajem aktiviranja drugih ula. O v o menjanje osedjivosti ulnih organanazivamo adaptacijom i senzibilizacijom. Pod ulnom adaptacijom podrazum&vanjopj^irnenii u oserljivosti ula, redovno s m a n j e n j e njegove osetljivosti, usJed d u z T a l ^ v n o s t i (stimula"ij?7"-riila Samo kad je re o ulu vida, pod adaptaijom se podrazumeva i smanjenje i poveanje osctljivosti. Kod ula vida, naime, razlikujemo adaptaciju na s v e r i o i adaptaciju na tam u . U sluaju adaptacije na svetlo dolazi do smanjenja osetljivosti usie"d boravka u osvetljenom prostoru. Prilikom adaptacije na tamu javlja se z n a t n o poveanje osedjivosri ula vida. D o adaptadja na tamu dolazi kad iz osvedjene udcnio u mranu prostoriju. U tom sluaju u poetku ne vidimo nita, a postepeno se naa osedjivost poveava i mi vidimo sve vte. Dolazi do poveavanja osetljivosti ula vida koje traje 3 0 - 4 0 minuta, iza kog vremena se postic maksimaina osetljivost. Pojavu adaptaciie i m a m o g o t o m k a 4 - 3 v t h ulnih oi^aiia. iCod nckih vcu, kod nekih manju. Adaptacijajeveomavelika kodula dodira.Kod coga ula dolazi posle delovanja jaih drai u toku izvesnog vremena gotovo do gubitka osetljivosti. Jaka je i kod ula za

V J toplo i hladno; vodau koju ulazirno izglcda nam uprvom trenutku neizdrivo vrcla ili ne5

izdrivo hiadna, a posle izvesnog vremena podnoljiva. Slaba je adaptacija u oblasti siuha; brzo se odvija, kratko traje t malo se menja osetljivost. Kod bola, smatra se, nema uopte adaptacije. O senzibilizaciji govorimo kad usled detovanja drai na jedan ulni organ dode do povccanja osetljivosti drugog ula. Sovjetski naucnik Lazarev pokazao je pojavu enzibilizacije sledeim ogledom. Na sluaoce jc delovalasiuna drajediiolikogi blagog intenziteta. Kad je u odrcdcnim razmacima uz slunu dra davao i svetlosne drai (delovao je na ulo vida), sluna drn se ula as jace as slab'iic, zavisno od vrste drai za vid. Izrazitu pojavu scnzibiiizacije imamo u sluajevima kld podraavanjem ula za dodir ili proprioceptivnih uln (posredstvom kojih saznajemo za pokreteu pojedinim delovima tela) d o k z i do poveanjavidne ili slune osdjivosd. Ovakvu formu senzibilizacijc u praksi esto koristimo kad se u stanju umora ili pospanosti umivamo h k d n o m vodom ili izvodim o lake gimnastike vcbe da hismn se osctili sveijim i da bismo bolje videli i uli. PlTANJA I ZADACI 1. K o j i su o s n o v n i intelektualni procesi i kakva j e njihova u l o g a u saznavanju? 2 . U e m u j e sloenost o p a a n j a i koje sve p r o c e s e o p a a n j e ukljuuje? 3. O d ega zavisi sadraj opaaja?

4. Kakva je razlika izmedu opaaja i oseta?

5. K a k o nastajc oset? 6. K o j e vrste drai postoje? 7. S t a prouava psihofizika? 8. Sta sc p o d r a z u m e v a p o d a p s p l u t n i m a ta p o d relativnim p r a g o m drai? 9. K o j u j e zaIcoh.itost''o vei iziriedu dirai i o s e t a u t v r d i o Veber i k a k o j e tu zaitonitotdzrazioPeHher? j:|S

10. Navedite neke Vcbefbve konstante.-;

1 1 . Sta p o d r a z u m e v a m o p o d adaptacijiriia ta p o d senzibilizacijom? 12. K o d k o j i h j e cula a d a p t a d j a velil<a a k o d k o j i h j e slaba?

VPojedine vrste osjeta

M i danas ne razlikuiemo samo pet ulnih organa i pet vrsta oseta nego mnogo vei broj. Rn^hkujemo uln organc i osete:vida, sluha,mirisa,ukusa, dodira, toplog,hladno,boia, pokreta pojedinih delovn tcla (kinestetsk~ula i osetij, poloaja i pokreta itavog tela'

101

V
(statika ula i oseti), k a n j nrgpnclfp ncptp i njjfn^ odgovarajua ula. Vtsta oseta ima toliko, smatraju neki strunjaci, koliko ima vrsta ulnih organa. O k o 90% svih oscta koie imamo ine vidni oseti. Vidne osete moemo podclici na dve velike grupe: osete o hromatskim bojama ili hromatske osete i na osete o ahromatskim" bojama ili ahromatske osete. Glavne hromatske boje jesu crvena, uta, xelena i plava. Aii ~nrjiii.ii jednrre hromatske boje koje opaamo. Njih ima mnogo vie. Veiiki broj hromatskih boja dobijamo prilikom prclamstnja Suneve svetlosti kroz prizmu ili kroz kapijicc kie. Boje koje dobijamo takvim prcl^manjem Suneve svedosti nazivamo spcktralnim bojama. Mogue je razlikovati stotinu i vie spektralnih boja. Aii ni to nisu sve hroniatske boje, U prirodi ima i takvili hromatskih boja kojih n e m a u Sunevom spektru.Takva je, na primer, purpurna boja. Razlike u arenilu boja nazivamo kvalitetom ili tonom boja. ICvalitet boje zavisi od duzine elektrortfagnutakih taiara.TaiasL duine ofco /0u milimrkrona daju kvalitet crvenog, oko 580 mihmikrona utog, oko 520 zclenog, a oko 470 plavog. U slici 15 prikazana je veza izmedu duine elektromagnetskih talasa i tona boja. Na hromatskim bojama mi, medutim, opaamo jo dve osobine - otvorenost ili svetlinu Vir-ijn : hr^j^. boje oznaavamo stepen slinosti beloi boji. Svetlina istih bojazavisi od intenziteta drai. Ukoliko je dra intenzivnija utoliko je boja svetiija. Ali izmeu razliitih hromatskih boja i kad je intenzitct drai isti, postoji razlika u svetlini. Svetlija je, n a p r i m e r , u t a boja od plave itizelene boje i kad im je istajaina drai. u t a boja je uoptc najsvctlija mctu hromatskim bojama. Talasn^ duine u metrima 10
14

10"

10'

10

10

Slika

15. Zavisnost kvaliteta hromatskih boja od duine clektromagnetskih talasa

Kad gledamo u sumraku, menia se svetlina hromatskih boja. D o k p r i punom dncvnom svctlu crvcna bo]a izgleda svetlija, u sumraku ima plava boja veu svetimu od crvcnc. Ovu~ pojavupromene svctlioe hromatskih boja kad ih gledamo pti dnevnom svedu i u sumrnku nazivamo, prema ekom fizLOlogu Purkinjcu, Purlcinjeovim f e n o m c n o m . D o ovc promene u svctlint dSlazl' zbfig toga sto p n gled<uiju u iuuuakilTbristimo drugaijc ner-

102

vne celije u mrenjai (rapie) od onih pri dnevnom svetlu (kada koristimo nervne elije koje se nazivaju epiama),
Pod zasidcnoSu podrazunievamo stcpen istoe boje, stepen pomeanosti neke hromatslce bojc sa drugom hromatskom bojom ili sa belom ili sivom bojom. Zasienija je ona boja koja je manje pomeana sa drugom bojom. I zasienost zavisi od osobine drai, od toga da li delujc na ulo samo jedna vrsra clktromagnetskih ralasa ili istovremcno delujevie. >'a: D r u g u grupuja.iji kojn np^? ^ ^ ^ f ffhrnmat^ hnjt- b d a , crna i razni prelazi sivog m c d u njima. Belo vidimo kad na nae oko dcluju clcktromagnctski talasi raziiite duine, a c r n o kad predmeti na koje pada svedost odbijaju veoma mali deo elektromagnctskih taiasa. Kod neutrainih iii ahromatskih boja razlikujemo kao glavnu osobinu njihovu svetlinu. O k o je veoma sloen ulni organ koji omoguava da opaamo ne samo veliko bogatsrvo boja nego i veiiku raznolikost obHkyveiicinu, udaljenost i kretanje predmeta. Koznavanje grade ifunkcionisanja oka omoguava nam da razumemO mnoge od pojava u oblasti videnja. C f t ^ l a o k a cmatski je prikazana u slici 16. MiSi Ligament Soivo. Vodica HonjaCa Sl'lka 16. - Grada oka Beonjaa Mrelnjaa uta mrija Slepa mrlja Vidnl nerv Sudovnjaa Duica Cilijarni mii Najvaniji deo oka jesie mrenjaa.' Sastavljena je od ncrvnih elija dveju vrsca. Jednu vrstu nervnih elija ine elije u obliku epa, koje se nazivaju epii, a drugu vrstu duguijaste nervne clije u obiiku tapa koje se zbog toga nazivaju tapii. Cepii nam slue, prc svega, za opaanje hromatskih boja, Najguse su rasporedeni u sredini oka, u takozvanoj utoj mrlji koja zato predstavlja mesto najjasnijeg videnja pri dnevnom svetlu. Sve datjc od sredine oka ima ih sve manje, a na periferiji mrenjae ih uopte nema. Stapia je, nasuprot ovome, manje u sredini mrenjae, a vie prema krajevima mrenjae. U nervuim elijama nalazi se posebna hemijska supstancija vana za videnje. Kad na tu fotohcmijsku supstanciju deluju svetlosni talasi, u nervnim clijama dolazi do nervnoguzbudenja. Psihologija videnja, koja je jedna od najrazvijenijih deiova fiziotoke psihologije, prouiia je mnoge pojnve pri vienju. Mi emo ovde pomenuti dve: pojavu meanja boja i pojavu kontrasta pri videnju.

r M e s a n j e m \ l v e j u iii vie boja, na primer okretanjem plo iji su delovi obojeni razliitim bojama, moemo dobiti nove boje, dmgaije od onih koje smo meali. Ako pomeamo crvenu i zclcnu (upravo plavkastozelenu) boju, dobiemo sivu. Sivu boju dobivamo i meanjcm u odredenoj srazmeri ute i plave boje. Ispirivanjem je urvrdeno d a z a svaku hromatsku boiu postoii odredena bojaslkojom pomeana daje ncutrainu bojti.Tak\'a boja se naz i vtN^ompleiTLcntarnonTEoionL?Ako pomeamo dve hromatske boje koje nisu komplemenrarne boje, dobiemo hromatsku boju koja predstavlja prelazizmedu tih dveju boja. Ako, na primer, pomeamo crvenu boju, ija jc talasna duina 700 miiimikrona, i ucu boju tahsne duine 600 milimikrona, dobiemo narandastu boju kojoj odgovara talasna duina od oko 650 milimikrona. Meanjem odredenih triju hromatskih boja, u odredenim raziiium srazmerama, mi moemo dobici sve oscale hromatske boje. U odredenim uslovima yz osct jedne hromatske boje javlja se oset njoj komplementatne boje i u sluaju kad ne deluje draza ovu IcOmplementarnu boju. Ova pojava da opaanje odredene boje izaziva javljanje njoj suprotne 'di komplementarne boje jedan je od sluajeva vidnog kontrasta. Razlikujemo simuitani i sukcesivni vidni kontrast. ^ S i m u l t a n i kontrast^mamo kad na boju one povrine koju posmatramo utie boja okolnih povrina. Posmatrana boja usled toga dobija ton koji je komplementaran boji okolnih povrina, Ako na piimer sivi kvadrat posmatramo na zelenoj pozadini izgledae nam crvenkast, dok e na plavoj pozadini dobiti ukast ton. Ako su posmatrana boja i boja okoline medusobno komplementarne, onda e obe boje izgledari izrazitije nego kad ih posmatramo svaku posebno. Pojavu simulranog kontrasta imamo i kod hromatskilva i kod ahromatskih boja, kao to to pokazuje slika 17. Kao to se sa slike vidi, siva boja iste svetline izgleda na svetlijoj pozadini tamnija, a na tamnijoj svetlija.

na beli zid. N a zidu emo videti isti oblik koji smo prethodno posmatrali, ali u njegovoj

komplementarnoj boji. Ovu shkupredmeta u komplementarnoj boji koju opaamo posle njegovog fiksirajija nazivamo negativnom naknadnom slikom. Ako smo prcrhodno fiksirali kvadrat ili krug crvene boje, pa prenescmo pogled na neutrainu povrinu, vidcemo i daljc kvadrat ili krug ali sada zeienkasto obojen. Ako smo ranije fitksirali neki lik ute boje, izgledae nam sada plav. I sukcesivni kontrast imamo kod ahromatskih ili neutralnih boja. Gledamo li neko vreme neki svetli predrnet, naprimer sijalicu, paprenescm o poglcd na pozadinu bele boje, videemo na njoj oblik sijalice najpre i za krntko vreme kao svetao - kao pozitivnu naknadnu sliku, a onda kao tamniji l i k - kao ncgativnu naknadnu sliku ili sukcesivni kontrast. Kontrasti su od velikog praktinogznaaja jer zahvaljujui njima vidimo otrije i jer utiu na ton i svetlinu boje koju emo opaati, Boja koju opaamo, kao i svetlina, ne zavisc samo od boje i svetlinc predmeta koje posmatramo nisgo i od boje i svetline predmeta koje srno prethodno posmatrali i onih koji se nalaze u okolini posmatranog predmeta. Slikari, snimatelji filmova, a i svi koji ele da izazovu vidni utisak odredene boje i svetline, vode rauna o ovoj zakonitosti videnja. N a osrtovu grade ifiinkcionisanjaoka moemoobjasnitt i, kod ljudi dosta este, manepri v i ^ p n j t T ^ r a i j ^ i f l n ^ f , fialr-knviHn^ j astigmatizam. Q kratkovidosdgovorimo kad se ne vide ciovoljno jaino prcdmcti koji su nciQ_udaljeniji-_paIekovidost tmamo kad se predmcti vide jasno samo sa odredene udaljenosti. UzrolTovih poremcaja je pre svegau nepravibiosti ocnejabucice Itojajeiliprevie izducna (kod kratkovidosti), ili6uvie kratka (kod dalekovidosti). Sa srarou se dalekovidost javlja kao zakonita pojava usled toga to soivo posraje neelastino.Jcdna od estih mana videnja je i astigmatizam koji jc najee prouzrokovan ncpravilnom zaobljenou ronjae. Zbog ovc nepravilnosti zraci svetlosti nejednako se lome i predmeti dobijaju iskrivljeni oblik, Pomou vetakih soiva (naoara) otklanjaju se u veoj ili manjoj meri ove mane i poremeena otrina videnja pribliava se normalnoj. Posredstvom ulavida mi ne opaamo samo boje i svetline nego opaamo i oblikprcdmeta, njihovu veliinu, rcijefnost, udaljenost i krctanje.

Slika 17, - Simultani kontrast kod neutralnih boja cSiiki^sivmkontras?)e javlja ako kratko vreme, otpriJike 20 sekundi, fiksiramo neku obojenu povrinu, pa potom pogled prenesemo na neku povrinu neutralne boj, na primcr

Slunj oseri dele se na dve velike grupe: tonove i umove. Sluajui muziku, mi, pte sveffa. doivljavamo tonove. Fnmeri za umove jesu prasak, kripanje, zujanje.Tonovi nastaj juTtadajiajiho delvlje jednoliko talasanje"neke materiie. a umovi kada nauiio deJulu^r lasi razjiitihlrekvenaia i kad blcd toga nema periodinogtalasanja.Ciste tonove, osim u laboratorijskim uslbvnna, gde se veraki proTzvode na muzikoj viljuci, ne doivljavamo. I kada sluamo muziku, porcd tonova ujemo i umove. M i doivljavamo redovno zvukove, tj. tonovc i umove zajedno.

Kod tonova moemo ra-zlikovati tri razliitc osobine: visinu tonaTiii njegov kvaiuer; jainu i boju tona, V i s i n a t o n a zavist ocT broja talasa vazduha u sekundi, jacina tona zavisi od visine ili a m p l i t u d e talasa, a boja tona zavisi od prateih tonova koji se javljajuuz osnovni ton. Oseti sluha na'&taju delovanjem talasanja materija, najec vaduha tzazvanog tre- J perenjem nekog predmcta koji nazivamo zviinim izvorom. Ukoliko je vci broj "lasa u"Sekundi7utoIiko ujemo tonove kao | vie.Medutim, ne izazivaju sve frekvencije taiasa osete sluha. Osctc sluha izazivaju samo frekvencije izmeu 16 i 2 0 0 0 0 u sckundi. Manji i vei broj talasa u sekundi se ne uje.Fiziku dra koja izaziva doivljaj to. na moemo prikazati sinusoidom, U slici 18 prikazane su slune drai razliite frekvencije i amplitude ili visinc talasa. U k o liko je amplituda talasa koji dopiru u uho vea,uemo ton g l a s n i j e . K a o t o j c p o m e nuto, mi redovno ne doivljavamo istc toSlika 18. - Slune d r a t i razliite nove, i to zbog toga to gotovo uvek deluje na nae uho vei broj talasa razliitog oblifrekvencije i amplitude ka .Toje sluaj i kad ujemo zvukove sa imizikih instrumenata kao i o n d a kad sluam o neiji govor. Ovi pratei taiasi, koji se javljaju uz osnovni, daju karakteristini zvuk pojedinih instrumcnata i karakterisdnu boju glasa pojedinili ljudi. Z v u k trube, nn primer, doivljavamo kao otarzbog topajer.se pored osnovriog tona uje vcliki broj visokih prateih,parcijalnih, tonova. Kvalitet nekog muzikoginHrumenta zavisi upravo od toga ro izaziva javljanje odredenih, za ovaj ins'trumenat karakteristiqnih, prateih talasa. Pri slunim doivljajima moemo uoiti vjfc pojava, koje se mogu objasniti gradom i funkcionisanjem slunog organa, kao i istovremenim ili naknadnim deibvanjem drugih slunih drai.ve najvanije pojave za praktiniivot jesu sluna osetijivosti prikrivanje ili maskiranje tonova. Utvrdcno je da smo najosetljiviji za slune drai iji je broj treptaja u sekundi izmedu 1000 i 5000. Za ove drai dovoljna je jaina od 3/10000 mikrobara (mikrobar je pritisak od 1/1000 grama na kvadratni centimetar). Ljudski govor i tonovi sa muzikih insrrumcnata izazvani su uglavnom ovim frekvencijama slunih talasa. A k o su frekvencije manje i3i vee, potrebna je znatno vea jaina drai da bismo ih uli. O s e t l j i v o s t ula sluhn za drat razliitc frckvcncije prikazana je u slici 19. Kad su f r e b ' c n c i j e drai i z m e d u 1 0 0 0

i 5000 treptaja u sekundi, najosetijiviji smo i za razlike u frekvenciji, Osobe sa osetijivim sluhom uoavaju i razlike koje nisu vece od 1/2 do 1/3 treptaja u sekundi.
_K.ada |e smanjena osetijivost za siusne drai (usled neke mane slunog organa ili nervnih puteva i centara za sluh) govorimo o napluvosti. a kad je osetljivost potpuno hgubijena "gOVorimo ogluvoi. U sluajevfma kad do smanjenja osedjivosti dotazi usled neke mane u srednjem uhu (npr. bubnoi opnij, smanluie se osetljjvost obino za sve frekvenciie. Sve frekvencije taiasa treba da imaju vei intenzitet, da bi nagluva osoba mogla uti. Kad do nagluvosti dolazi zbog poremeaja u nervnim elijama ili slusnog organa ili u nervnim centrima za sluh, smanjuje se osetljivost za razliite grupe tonova, a pre svega osedjivost za visoke frekvencije. Ova vrsta nagluvosti zakonito se javlja sa starenjem. Stari Ijudi s!abije uju ili uopte ne uju tonove visokih frekvencija. Oni tee razumeju govor svojili sagovomika upravo zbog toga to razumljivost govora zavisi pre svega od viih tonova glasovakoji se izgovaraju.

20 10

' 50

100 200

500 1 000

2000 5000

10000

Frfikvenciia
Slika ts. , 19. - Dsctljivost ula sluha za drai razlicite frekvencije

Kad ne.ki.glasnij^zvukspreava da ujemo neki drugi iscovremeni zvuk, govorimo o prelcrivanjujli m^dranjuTtSpiiivaijjai.upuka'/Stada je kodzvunih drai razliitih trekvencija razliit obim maskiranja. Tonovi najvie.pokrivaju one tonove koji su sline frekvencjje. Na primcr, ton od 1200 treptaja u sekundi i 80 dccibela jaine (to j e otprilike jaina zvuka koji proizvodi autobus ili kamion pri vonji ulicom) prekriva sve drai kojc su sline frckvencije ako im je jaina ispod 60 decibcla (to je jaina glasa pri uobiajenom govoru). Ali do maskiranja dolazi i izmedu ronova razliite frekvencije. Pri tom tonovi niske frekvencijc vie ometaju sluanje ronova vise frekvencijc nego obratno. Ako, na primer,

101

imamo ton od 1200 treptaja.jaine 80 decibela, drazi frekvencije od 4 0 0 0 treptaja u sekundi nccc sc uti, ako jainazvuka nije iznad 40 decibeJa. Medutim, niii tonovi, na primer oni kojima odgovara frekvcncija od 600 treptaja u sekundi, moci e se uti jo i onda kadje jaina zvuka koji oni prorzvode 10 decibela (tolikojeotpriiike jainapri apatu). Tonovi kojima odgovara frekvencija ispod 400 nece u tom sluaju uopte biti maskirani. O ovim zakonitostima maskiranja Vdi se ratinaprilikom konstruisanja telefona, radioraparata i gramofona, pa se pri pojaavanjuintenzitetazvukova sa tih mehanikih sredstava vie pojaavaju zvukovi koji poivaju na viim frckvencijama nego na niim frekvencijama. Od naroitog s u z n a a j a u svakodnevnom ivotu sluniosetiproizvedeni govorom. to sluajui govor razlikujemo jednu re od druge,-moemo zahvaliti tome ro rei predstavljaju odredene, medusgbno razliite kombinacije frekvencija slunih drai, Tako, na primcr, svaJci od vokala ima svoju odredenu frekvenciju. Najniu - o k o 325 trepraja u sekundi - ima vokal u, a najviu - otprilikc 2 500 trcptaja u sekundi - vokal i. Veina lconsonanatn poiva na visokim frelcvencijama. Suglasnik s, na primer, na frekvencijama od 5 0 0 0 i vie. Za razgovetnost govora vaniji su konsonanti, glasovi koji po praviJu imaju viu frekvenciju ncgo vokaii. M i ne razlikujemo samo razliite rei nego i iste rei, ako ih izgovaraju razliite osobe. M i razlikujemo glas jedne osobe od glasa d r u g e osobe. O v o razlikovanje poiva na nekoliko inilaca - na razlikama u glasnoi govora, u dinaminosti (to jest u razlici izmedu najglasnije i najmanje glasno izgovorenih rei i gJasova), brzini govora i individualnoj boji gJasa,

Oseti nknsa i mirisa

Oseti ukusa i mirisa. iako su posebni oseti sa pasebnim ulnim organima, javliaju se veoma esto povezano-JB^d<o je dn-irrinrno p i m lilrufin hri o-rti iriii inn r r i t n j r uzoscte ukusa javljaju i druge vrste oseta: dodira, toplog, hladnog, pokreta. Upravo zahvaijujui osetima mirisa i drugim pracecim osetima kojise iavljaju uz oser ukusa, mi rn^likujpmn veliki broj jela. IViedutim, istraivan|a su pokazala da posr^jr wfraJW1rikvalifera osfcta uklisa: kvalitet slatkog, lciselog, slanog i gorkog. " D o oseta ukusa dolazi kad estice odreenog hemijskog sastava, rastopljcne U tcnosti (pliuvaci) dduiu naulneorganezaulcus. iv^nnn^hnHpnjf k n jes ^iaviia u" clljama olr ""G'-ir|1 prpnnti te npi^invpurem do centarau modanoj kori. uJni organi a ukus jesu grupe posebno osetljivih elija rasporedcnih na jeziku, delovima dreia i nepca. D o tiFTeiijr?rsIjivihrTraTTRuseidu nervnrrrtaRna koja predstavijajiTzavreTkrnervan"ukus. Preko njih i nerva za ukus sprovodi se nervno uzbudenje do centara u modanoj kori. Draenje raznih delova jezika ne izaziva jednake osete u h m rinrk" n"jjyrTi?irij> osea ako se podrai zadnji deo jezika, slatko ako se drai vrh jezika, kiselo kad se podrae strane jezila, a s h n o ako su podraeni vilndelovi stranama jezitca. Kada istovrcmeno delujt vie marerija kojc izazivaju razliite ukuse, smanjuje se intenzitet ukusa svake od n j i l u D o s t a j e izraena pojava adaptacije pri doivljajimaukusa, Upravo zboglakogsma-

njivanja osetljivosti za pojedine vrste ukusa menja se ukus nekog jcla, ako smo prethodno jeii neto to je imalo drugi ukus. Ako pijemo kavuposto smopre togajeli koia, ona nam izgleda gora nego obino zato ro se smanjila naa osedjivost za slatko. I osetemurisaizazivajuodredena hemijska svojstva diai. Da bi sejavio oset mirisa.dnUreba^dadeluiu nauTo mirisakojeje_sme1teno u nosnTm'sufttllt'iarTn. Osetipvosrtif Ia z a m i r i s izvanrednoje visokazaneke vrste mmsnrn drazi. Ve petomilioniti deo miligrama nekih materija (na primer merkaptana ili mousa) moe izazvati oset mirisa. lako je za neke mirisne matcrije osctljivost znatno manja, opte uzevi osetljivost za mirisje vea nego za drai ukusa. r. Postoji veomaveliki broj razliitih mirisa. I pored mnogih pokuaja da se mirisi klasifikuju, to do danas nije u potpunosti usCvetni Voni pelo. Veoma es>qse u iiteraturi nalazi podcla mirisa na est vrsta, koju je dao psiholog Hening (H. Henning). On razlikuje kao osnovne vrste: cvetne, vone, zainske, smolaste, trule izagorele mirise. Svi ostali mirisi predstavljaju, po njemu, kombinacije i prelaze ovih osnovnih mirisa. He- Zalnski Srnotasli ningovo shvatanje o vrstama mirisa grafiki je prikazano u slici 20, pomou Slika 20. - Osnovni mirisi po Hcningu takozvaneprizme mirisa. lstovremeno deiovanje dvcju ili vie razliatih mirisnih drai moe izazvari razlicite pojavc: neurralisanje mirisa - kad se svi mirisi gube, pokrivanje mirisa - kad se jedan osea a drugi ne, javljanjc treeg novog mirisa ili istovrcmeno oseanje razliitih mirisa.

I Koni os^ti
Postoje najniaaisjetiri razliite vrste konih oseta - oseti dodira, toplog, hladnog i boia. O s e t i d o d i r a javljaju se k a d j u nekom mehaniknm drai nadraeni organi za dodir, ta-kovaneTake za dodir koje se naiaze fajlo napovrini koe bilo u konim dubljim slojevinujCulniorganizadodirrasporeBeni 5UUko'iiraziiatomgustinom.Upojedinimdc^ lovima koe, kao to su vrhovi prstiju, vrh jeika i usne, rasporedeni su veoma gusto, a na drugim delovima koe, kao na primer na lcdima, rasporedeni su znatno rede. Na ledima je razmak izmedu pojedjnih taaka za dodir ak i do est centimetara. Kad je mehaniki pritisak intenzivan, dolazi do doivljaja pritiska izazvanog delovanjem na dublje smetene nervne qelije osetljive na dodir. Kod manje intenzivnog pritiska aktivirane su elije na povrini koe. Veoma je izrazita adaptacija koe prilikom dodira. Mi se relativno brzo privikavamo i na dosta jak pritisak i postajcmo neosetljivi na njega. Ne oseamo, na primer,
posle n e k o g v r e m c n a pritisak odec koju n o s i m o i kad je teka nckoliko kilograma.

Oseti temperature u stvari su dva razliifa oser.1 - o s e t z a t o p l o i o s e t zahladno. Za svaki od ovih osetn postoje i posebni ulni organi, Oseti temperarure javijaju se b d je okolna tcmperatura via ili nia od tcmperarure povrine koe, koja obino iznosi 32 33*C. Ova temperatura povrine koe naztva se fiziolokom nulom, Kad dotiemo neki predmet kome je temperatura nia od fizioioke nule, imamo osethladnog, a kad dotiemo neki predmet kome je temperatura via, imamo oset toplog.
lako se dugo smatralo da se moegovoriti samo o oseanjrma bola a ne i o osetima bola, danas raspolaemo oiglednim dokazima da postoje i osedbola. Dugo vremena se mislilo da oseti bola nisu drugo do neprijatna oseanja koja se javljaju kad pojedine vrste oscta, a naroito oseti dodira, postanu suvic intenzivni. Utvrdcni su posebni ulni organi za bol, a njihovo postojanje potvrduje i pojava neosetljivosti na boi koja se moe javiti i u sluaju kad nije izgubljena osedjivost na ostale kone osete. Velika je bioloka vanost oseta 2a bol, Oni nas upozoravaju na opasnost za organizam. Uz njih se obino javljaju oseanja neprijatnosti, a osearja neprijatnosti koja se pridruuju osetima bola postaju podstrekza preduzimanje raznih mera kojima nastojimo preduprediti oteenje organizma.

Osetipokreta, ravnotee i organski oseti

Tri vcoma vane vrste oseta za odravanje oveka i za njcgovu aktivnost jesu kinestetslu, statiki i organski oseti. Iako mi obino ne obraamo panju na ove oscte, svi oni su od ncobino veEkog znaaja za ivot i delatnost Ijudi. Kinestetski oseti su oseti koje imamo pri pokretanju pojedinih delova tela, na primer, "hogaTruku, prstiju na rukama ili ntfgama. Qvj oseti omoguavaju uskladivanje rada nasihTnisica l sticanje vetine izvodejTtaj-azLiciriiijlozeniii puiu'aiT^Lcadu. Koiiko siTVanruvi useLi i osetljivost cinhTlTorgana za ove osete - a to su poscbne vrste nervnih cctija u miiima, tetivama i zglobovima - pokazuju nam sluajevi kad dode do poremeaja u funkcionisanju ovili organa. U takvim sluajevima osobe nisu u sranju da ine pokrete, ako tc pokretc ne kontroliu putem vida, a i tada su pokreti spori i nespretni.
v

StatlkiosetiftViav^^vfljinp^ 0 pr.1n'7ijn l pf.rvi-ni pnlfhtiijn nni^rT fnli 'i p;iivp. Ovi^risrte dobijamo posredstvom dva organa u unutranjem uhu; polukrunih kanala i otolitnog aparata. Zahvaljujui osctima koje dobijamo preko ovih organa, mi smo u stanju da odravamo ravnoteu, da ocenjujemo u kom je poloaju nae telo, da doivljavamo razne vrste kretanja tcla (horizontalno, verdkalno i rotaciono). Organi za statike osete mogu putcm refleksnogdelovanja na miie u unutranjosti tela da izazoioi osetc u ulnirn organima utrobc, a posebno u ulnim organimau probavnom sistemu. Zbog toga pri podraavanju ovih organa moe doi do oseanja munine, kao toje toshiaj kod pojave morskebolesd. U toltu funkcionisanja unutranjih organa, na primer organa za varenje, javljaju se organski oseti. Oni se javljaju u itnutranjim organimau kojima postoje i ulni organi. Da Ii su

IIO

to ulaza dodir, za toplo, hladno i bol, kakva. imamo u koi, ili su to posebni receptori, mi jos ne znamo pouzdano. Dok unutianji organi normalno fiinkcioniu mi, po pravilu, nemamo organskih oseca. Ali kada dode do poremeaja u pojedinim unucrasnjim organima, imamo doaivljaje kao to su doivijaji munine, gladi,edi i drugi. Svi su organski oseti bioloki veoma vani jer predstavljaju za nas signale koji nas upozoravaju na poremeaje u telu. Upozoravaju nas da treba da preduzmemo neku aktivnost da ne bi dolo do tetnih posiedica.

PlTANJA I ZADACI

1. Koje su glavne hromatskc boje? 2. Koje t i i osobine razlikujemo na hromatskim bojama? 3. Koja se pojava pri videnju naziva Purkihjcov fenomeh i kako se.objanjava? " ' 4: Kada neku povrinu opaamo kao beki, a kada kao crnu? 5. Koje sie boje nazivaju komplementarnim? 6. U emu se sastoji simultatii a u emu sukcesivni kontrast? 7. Koje su este mane pri videnju i koji su njihovi najei uzroci? 8; U emu je razlika iznncdu tonova i umova? 9. Koje su tri glavne osobine tonovaii od ega zavise? 10. Opiite na slici pnkazanu-osetljivost uJa sluha. 11. U emu se sastoji masldranje'ipri slunim doivljajima? 12.Usled ega^ se razlikuje glas jedne^psobe od :glasa druge osobe? 13. K o j i su-onovm'kvaliteti-ukua?- ;;. 14. Naveciite lokalne razlike u osetljivosti za ukusne lafalitete. 15;U'emu dolazi. do izrazaja adaptacija pri doivljajima ukusa? :l..Koje osnovne vrste mirisaimoernp'razlikovati? 17. Kolilca je osetljivost ula mirisa? ;. j'18.;IGakp su rasporedeni uini. organi za dodii'? ; l^.'Sja-'se podrazumcva pod .fiiplpikqm;nulpm? c . . : :20.Z^pg;ega se:gov6ri-ip o s e t u b o k | o oseanjubplaj! 21.:0. e m u nas.obavetavaju kirtestetsici, o e m u statild, a o eniu organski
OSCtl? ' ' V^f.:''.'

22. Idji su ulni organi zi srafike osete?

'

101

Ceiovitost i predmetnost opaaja

Kao to je reeno, na naa cula deluje stalno velila broj drai.jvli ne rcagiijcmo na sve ove drai nego samo na jedan, njiho!^ajiii_deQ. Reagujemo samo na one drai na koje smo iz o'dreenih uzroka obratili panju. Ali ove drazi. na koje reagujemo^neopaamo kao, prosti skup drai nego kao sistem drai organizovan u j e d n u celinu. Mi, naime, nikad nc doivljavamo samo boje ili svetline ili pojedine tonove i umove nego uvekopaamo predmetc: sto, knjigu^utomobil. Pojedinani oseri su samo vetaki izdvojeni delovi iz celina koje doivljavamo. Opaaji su uvek celoviti i tivek su opaaji odredenih predmeta. Utvrene su zakonitosti opaanja na osnovu kojih mi povezujemo i grupiemo drai i doivljavamo ih kao povezane celine koje predstavljaju predmete. Ove zakonitosti nam objanjavaju 2ato ne doivljavamo pojedinacne osete ili grupe oseta nego organizovane celine oseta koje reprezentuju predmete. M i ne opaamo svet kao nesreenu gomilu nepovezanih ulnih utisaka nego kao svet u kome se nalaze objekti. Ove zakonitosti opaanja, koje predstavljaju rezultat prilagodavanjafunkcionisanja naih ulnih organa i naeg nervnog sistema objektivnoj stvarnosti, omogtiavaju nam tako da se snalazimo u objektivnom svetu i da u njemu uspeno delujemoj^ajv ajLmnjn e d u t i m 2akonitotim^a oj^aanja-^etH-pni^^ u celine, zakonitost opiaanja tigure i osnove i zakonitost sralnosc^opaaja.

Grupisanje draziii celine

Psiholokim istraivanjima utvrene su odredene zakonitosti grupisanja drazi u celine.Takvi^indpi^rapisanja drai jesu: prinapjglizine, princip slinosti, princip simetrinosti i p j ^ a p j c o n t m u j l t a ^ blizine ukazuje namTia to^da^3^udLpr>st7>ji ^premnost da prostorno ijrvi^rnenslci hli.slc e^drauppaajuJ^ fia prip^j^j' 1 zajedno, da ine celinu. Ilustrovan je ovaj princip u slici 21a. Kao to slika pokazujeTrnfne vidimo naprosto est vertilcainih linija nego tri para vertikalnih linija. Princip grupisanja drai po

slinosti kazuje cta se u eeline grupi-

' su drazi koje se ocenjuju k a o l n e f e ^

sobno sline, kao to se to vidi u slici 21b. Pnncip simctrinosj-i prika^ij^

se u tendendjj^dajjiaLkojeob^
ju nekupraviinu figuru opaamo kao celine. Ova] princip je ilustrovan SHT k o m 21c. Ukoliko su figure jednostavnije i praviinije utoliko se one veom snagom nameu. Princip kontimiitetajkojij^rika?^

ogledase u naoj skionosd dau poctku posmatranja zapaenu formu_ opaamo kao formu koja ^e produuje i nastavlja. Na primer, liniju koju smo zapaziii da poinje kao kriva zapaamo i dalje kao laivu, iako je ispresecana drugim linijama. Principi simetrinosti, kontinuiteta i neki druSlika 21. - Primeri grupisanja gi principi grupisanja drai u celinu drai u ceiine pri opaanju esto se nazivaju zajednikim imenom principoni dobre forme. Ovaj princip dobre forme kazuje da postoji tendencija da se drai Ioje obrazuju neku pravilnu iii lako uoljivu iiguru grupisu iu uceline.

Ovi se principi esto nazivaju fandamentalnim ili osnovnim tendencijama opaanja. Na osnovu njih organizuju se u opaanju grupe drai koje deluju na naa ula. Koristei poznavanje ovih zakonitosti, mi moemo namerno izazvati odredeni utisak. M i koristimo, na primer ove zakonitosti pri kamuflai, pri prikrivanju odreenih objekata od ncprijateljskih izviaa. D a neki neprijateljski avion ne bi opazio neki vaan objekt, mi ga itavog ili jedan njegov deo obojimo bojom okoline. Izvidta iz vazduha e, posmatrajua sa visine, grupisati drai prema principu slinosti (po boji) i objekat e zapaziti kao deo ume ili polja.

Opaanjefigura i osnove
Jedna od vanih zakonitosti opaanja koja doprinosi celovitosti i predmetnosti opaanja jeste opaanje objekata kao izdvojenih i istaknutih fignra na manje odreenoj i manje izrazitoj pozadini ili osnovi. Opaanje figuie smatra se osnovnom tendencijom organizovanja opaanja.Mi redovno kad opaamo, opaamo neto kao jasno izraenu figuru na manje izraenoj osnovi. M i vidimo rei kao figure na hartiji, slike kao istalcnute predmete nazidu.Figuru opaamo kao reljefnu, pomerenuunapred, sa vie detalja i sa jasno ocrtanom formom. Ako su drugi uslovi jednaki pri opaanju> postoji tendencija da manje i zatvorene povrine opaamo kao figure na veim i manje struktuiranim povrinama. Da mi redovno opaamo prema tom principu, potvrduju i takozvane dvojne ili povratne slike. Kod njih, kao to to pokazuje slika 22, opaamo deo slike as kao figuru a as kao osnovu. Za neko vreme opaamo sredinu slike kao vezu, kao svetlu figuru na tamnoj osnovi, azatim desnu i levu stranu slike kao profile, kao tamne figure na beloj osnovi. Ovi se utisci zamenjuju, dolazi do spontanog reorganizovanja opaaja, aii mi uvek opaamo deo slike kao figuru, a deo kao osnovu.

Stalnost opazaja
i'

Iako se drai koji ine osnovu naieg opaanja predqneta u stvari stalno menjaju, mi predmete opaamo kao i $ e i nepromenjene - sve dok promene u draima ne postanu velike i izrazite. Ova zakonitost da opa-aji ostanu nepromenjeni.iakose drai menjajiMiaai-va^pcrglnnt-nrjhkonstantnosu j^paajajVli, na primer, oveka kojije od nas udaljen 10 metara vidimo isto tako velikim kao i onda kada ga posmatramo sa tri metra, iako je odraz njegovog lika na mrenjai tri puta manji. Zakonitost da predmete pri razliitim udaljenostima od nasjvidimjLkao-prcdmetc jcdnakc vdiuic-riazlvamd stalnoscu opaaja veliine. M i isto tako vidimo kao nepromenjene i oblike predmeta, iako se i oblik slike predmeta na mrenjai stalno menja.Mi opaamo, na primer, sto kao

101

okrugao 1 kad sedimo za njim i kad ga posmatramo iz nekog ugia sobe, Mi bismo ga - kad bi opaanje oblika zavisilo samo od drai i slike na mrenjai - videli kao krug jedino lcad bismo sto posmatrali odozgo tano iznad sredita stoia. Ovu zakonitost nazivamo stainou opaaja oblika. Eostoji i relativna stalnost opaaja b o j e i s v e d i n e . Mi, na primer, kredu ili hartiju za pisanje opazamo kao *Eele i na sunanom svetlu i j j j . r n r i , ! iako je u senci svetlina hartijc smanjena i do dve stotine puta, Komad ugijena vidimo kao crn i na suna- nom svetlu i u senci, iako je on kad je na suncu objektivno svetliji nego komad krede kad je u senci.

Slika 22. - Primer dvojne slikc

O v e zakonitosti stainosti opaaja deluju sve dotle dokpromene u draima ne postanu izrazito velikc: Kad te raziike postanu veoma velike, menja se opaaj veliine, oblika,boje i svetline. Smisao ovih zakonitojti jesre olakj g r ^ j i a f g ^^^la-jftijn 1 1 nhjcjctivnorn svetu. Kad bi se sa svakom promenorn drai menjao opaaj velicine ili oblika ili svetline, mi ne bismo videli nita drugo nego stalno izmenjivanje mrlja razUitih oblika, razliite vehine i razliite svetline. M i ne bismo bili u stanju da identifikujemo predmete. Prema tome, pomae nam zakonitost konstantnosti opaaja da upoznamo bolje stvarnost oko nas i da se u njoj lake snalazimo. Medutim, kad mi uopte ne bismo reagovali na promene u draima, mi opet ne bismo bili u stanju da se snaemo u svetu. Upravo zbog.toga prestaje dslovanje ovih zakonitosti stalnosti opaaja onda kad promene u draima postanu vee i znaajnije. Ispitivanja o tome koji inioci utiu na konstantnost opaaja pokazalasu da je vei broj takvihinilaca. Pri opaaju konstantnosti veliinevanu ulogu igra ocena udaljenosti predmeta-, pri opaaju stalnosti oblikavani su doivljaji o pokretima oiju, pri opaaju stalnosti svethne od znaaja je od nos svetline fiksiranog predmeta prema svetlini okolnih predmeta. A uvek vanu ulogu ima nae znanje o veliini, obliku, boji i svetlini poznatih predmeta.

Uloga iskustva i motivacije u opaanju

Uloga iskustva u izboru igrupisanju drai
Nae iskustvo i znanje utiu na nae opaanje. Oni utiu i na to koje emo _drai_2apaztti,--kao i na-terklkoTemo grupisati Hrai u celinej_koji emo smisao dati grupisanim draima. U opaaj se redovno ukljuuje znanje koje pojedinac ima, njegovo prethodno iskustvo. Bez takvogznanja mi ne bismo odredene sisteme drai opaali kao odredene predmetc. Covekkoji nikada nije video ni uo za neke predmete, na primer za avion ili za elektronski mikroskop, nee te objekte opaati kao avion ili elektronski milcroskop, nego kao neodreenu grupu drai. Da nae iskustvo utie na izbor drai, na njihovo grupisanje i na davanje smisla draima - pokazuju mnogi primeri. Geolog e idui planinom zapaziti vei broj drai koje obavetavaju o sastavu zemljita i vie detalja na njima i oceniti te drai kao odredenu vrstu zemljita. Botaniar e opaziti vie drai koje oznaavaju biljke i prepoznati ih.kao odreene biljke. Uloga iskustva u opaanju posredno dolazi do izraaja i preko jezika, a posebno leksikogfonda nekog jezika (bogatstva renika nekog jezika). Pripadnici jezike zajednice koja ima vie izraza za pojedine vrste pojava opaae vie pojava te vrste i manje razlike medu njima nego pripadnici jezike zajednice koja nema toliko termina za ovu vrstu pojava. Eskimi, na primer, zbog toga to imaju posebne izraze za razne vrste snega razlikuju lake 1 ee mnogobrojne vrste snega nego narodi koji nemaju takveizraze. Pripadnici afrikog plemena Aanti koji lmaju nazive samo za tri boje (za crno, crveno ibelo) manje obraaju panju na nijanse boja i manje razlikuju boje nego pripadnid jezikih 2ajednica koje imaju veliki broj izraza za razliite tonove boja. JZahvaljujui iskustvu, mi mog.mo pojedine ^ * f j 3 i j r a i opaamo
a jR rc.m z v u k a t ^ r c d r n e T t r _ Z ^ r i ) l T i v r k o j r r n j r m n m i nn n

_kova ve kao zvuk automobila r jer znamo da automobili proizvode takve zvukove. Odredenu celinu boja, obiika i svetlina opaamo kao knjigu ili

sto, jer znamo da ovi predmeti irriaju takvu strukturu drai. Zahvajjujui
iskustvu, nai opaaji dobivaju smisao, oni pored ulnog sadraja imaju i svoj smisleni sadraj, postaju opaaji predmeta.

Usjnerenost opazanja na osnovu iskustva

Nae iskuscvo utie ne samo na izbor drai i na njihovo grupisanje nego i na to kako emo opaati predmete 3 koje demo im karakteristike pridavati. Vect je broj isttaivaa pokazao kako iskustvo, a posebno iskustvo koje neposredno prethodi opaaniu p r c d m c ^ tn^uticna na opaai.Kad cakvo neposrednoprethoinOiskuscvousmeravanae opaanje, govorimo o usmerenosti (ili ,,setu") pri opaanju na osnovu prethodnogislojstva. Takavuticaj usmerenosti pokazuje vei broj.istraivanja. Kad su ispitanicl bili izloeni nizu drai iste vrste, a koje su se medusobno^azlikovale po nekoj karaktcristid, oni su drai koje su naknadno delovaie ocenjivali u zavisnosti od prethodnih drai. Ako su ispitanici, na primer, ocenjivali teinu nekoliko predmeta, ija je tcina bila izmeu 200 i 400 grama, pa je po tom od njih traeno da ocene da li su predmeti koji su naknadno dati tesJd ili laki, ispitanici su izfibraji odreenu teinu izmedu 200 i 400 grama kao meru prema kojoj su sada vrili procenu.Ta mera je bila oko 250 grama. Predmete koji su imali mnnje od 250 grama ocenjivali su kao lake. a. one koji su imali vie od 250 grama kao teke. Kad su ixn najprc biii pokazani predmeti teine izmedu 500 i 800 grama, merilo ocene bilo je drugo. U tom sluaju su i predmeti od 550 grama bili ocenjeni kao laki. Ovo merilo koje sc formira na osnovu neposrednog pretliodnog iskustva Helson (H. Helson)na* ziva nivoom adaptacije. Zakonitost da opaene predniete ocenjujemd prema neposrcdnoin p r e t h o d n o m iskustvu vai ne samo za opaanje fizikih lcarakteristika nego i za opaanje razliitih osobina linosti. Osredriji odgovor uenika dat posle niza slabih odgovora drugih uenika izgledae bolji nego to bi taj odgovor izgledao posie niza dobrih odgovora. Ova zakonitost nam objasnjava delimino znto isti pojedinci iste predmete i situacijc u razliito doba razliito ocenjuju. , M e d u ostahm istraivanjima koja pokazuju daneposredno prethodno iskustvo stvara spremnost dn opaiamo pod uticajemtoga iskustva-akikadtakvo opaanje nije u sklad u s a s t v a r n o m situacijom pokazuje svojtm ispitivanjima i sovjetski psiholog Uznadze. On je davao ispitanicima da 15 do 20 puta ocene da li su dva nejednaka predmeta, na primer dva nacrtana kruga, jednaki po obimu 1 zahtevao da oznae koji je od njih vei. Predmeti su uvek pokazivani u istom rasporcdu: uvekje na primer vei krugbio sa leve, a manji sa desnc strane. Kad je istim ispitanidma posle toga prikazivao p o dva kruga koji su stvarno bili jednaki po obimu, ispitanici su i ove krugove dalje occnjivali kao nejednake. Pri tom su jedni ocenjivali kao manji onaj krug koji se nalazio na istoj strani na kojoj su bili u prethodnim ispitivanjima manji krugovi. a drugi su ispitanici ocenjivali kao manji onaj krug koji je bio na mestu na kome su se ranije nalazili vei krugovi.

Motivacija i opazanje
N e samo iskusrvp nego i poixeber elje i oekivanj;? utiu na na opaanjc. Utiu, takode i na izbor drai i na"6rganizaciju drai u celine, kao i na tumaenje takvih ceiina drai. Potreba za solju, na primcr, ini da iva bia obraaju veu panju na siane materije nego onda kada nema takve potrebe. Ispitivanja na ivotinjama pokazala su da se u takvim sluajevima za gotovo 20 puta poveavaosetljivot, opaa se slanost koja se ne bi nikada opazila da nema potrebe za soiju. Posmatranja nam potvrduju da e gladan ovek zapaziti mnoge prcdmete i situacije koje su u vezi sa zadovoljenjem potrebe za hranom, a koje sit ovek ne primeuje. Poslednjih godina izvreno je vie ispitivanja koja pokazuju kako motivacija utie na sadraj naeg o p a i a n j a . Cesto se pri takvim istraivanjima pokazuju nedovoljno jasne siike i predmeti ili rei i izlau kratko vreme ispitanicima. Ispitanici kojima kroz odredeni period vremejiajiijfi-zadivo,Ijena neka vitalna potreba, na pnmer, potreba za j7flomT"pa?.aj\i u ralcvim jtucajevima prikazane predmete, siike i rei kao nhj&kf k"ji sn zadovoljavanjem a njih akruelne potrebeTGladne osobe, na primer, opaajn hranu ili pribor za jelo. Fokazalo s<Tda ak i opaanje veliine predmeta moe da zavisi od motivacije. Prilikom jednog istraivanja nadeno je da deca siromanih roditelja opaaju odredcne komade metalnog novca kao mnogo vee nego to ih opaaju deca imunijih roditelja. Za njih isti komadi novca imaju veu vrednost, pa ih i drugaije vide. D a motivacija utie na opaanje, potvrduju i ispitivanja o delovanju vrednosti i interesa na opaanje, Izneemo jedno od takvih ispitivanja, izvreno krajem etrdesetih godina prologa veka. Istraivai su prethodno razvrstali ispitanike prema tome koje su za njih vrednosti najvanije: ekonomske, estetske, saznajne ili neke druge. Zatim su za veoma kratko vreme izlagali rei u vezi sa ovim vrednostima (0,0 i 1 sekunde), Pokazalo se da su ispitanici mtiogo ee bili u stanju da proitaju rei koje su bile u skladu sa vrednostima karakteristinim za njih. Oni za koje je bila karakteristina ekonomska vrednost i koji pre svega tee za imovinom i bogatstvom, ee su i lake proitali rei: novac", profit", dobitak". Oni za koje je biia karakteristina estetska vrednost ee su proitali rei: umetnost", lepota" i sline. Istraivanja su isto tako pokazala i da mi ono to izrazito ne volimo i to izbegavamo tee zapaamo od onoga to volimo, pa.i od onoga prema emu smo ravnoduni. O ovoj pojavi istraivai govore kao o perceptualnoj odbrani, odbrani od toga da zapazimo to nam je neprijatno.

101

Z b o g t o g a t o licni momenti, kao iskustvo i motivacija,utiu na nae opaanje, moguce je da razliite osobe iste objekte i iste situacije opaaju razliiro.Takve razlike u opaanju rede su kad je re o opaanju fizickih objekata. Rede su zbog toga to su fizike drai obino dovoljno jasno odredene. M n o g o ee su takve razlike, meduum, kada je re o opaanju i ocenjivanju osoba i njihovih osobina i odnosa medu Ijudima, kod takozvane socijaine percepcije. ' ...

Iluzijei obmane
Dclovanje motivacije i iskustva na nae opaanje pokazuju i mnoge vrste iiuzija. O iluzijama govorimo kad opaaj koji imamo nije u skiadu sa drugim podacima o istom objektu, a koji su se krozpraksu pokazali kao vredniji i vaniji za nae snalaenje. Iluzije se zato esto oznaavaju kao pogreni iii n e a d e k v a t n i opaaji. M o e m o razlikovati dve vrste iluzija: a) one koje su izazvane oseanjima, eljama i oekivanjima i koje se ponekad nazivaju iluzijama apercepcije i b) one koje su izazvane odredenim odnosom datih drai, a koje se nazivaju obino ulnim obmanama, Primer za prvu vrstu iluzija i m a m o kad neko usled straha vidi od nekog predmeta oveka koji se sprema da ga napadne; ili kad rru oekujui neku odreenu osobu, neku drngu osobu opaamo kao onu koju smo oekivali. Cuine obmane imamo kad postoji odreden raspored drai. Svi Jjudi, na primer, opaaju tap uronjen u vodu kao prelomljen, Sunce na izlasku i zaiasku... icao vee nego kad je u zenitu, Ove iluSlika 23. - Primcri geometrijskozije izazvane su odredenim rasporedom -optikih obmana

drai i odredenim optikim zakonima. Postoji veiiki broj drugih iluzija ove vrste izazvanih razliitim uzrocima: da svetliji predmeti'izgledaju vei nego tamni predmed iste veliine, da vertikalne linije izgledaju due hego horizontalne iste duine, da se precenjuju gornji delovi figura u odnosu na donje delove, i mnoge druge. Primeri nekih iluzija ove vrste pri vienju, izazvanih odredenim rasporedom drai, dati su u slici 23. Od dveju iinijau sEci23a izgleda nam dua ona na kojoj su strelice upravljene upoije, iako su obe linije jednake. Oba iselca krunih lukova na slici 23b su tano jednako iroki, iako gornji, savijeniji isecakizgleda krai. Krugovi u sredini, u slici 23c, jednaki su, premda sredini krug okruen manjim krugovima izgleda vedi, a sredini krug okruen vecim krugovimamanji.
PlTANJA I 2ADACI

lyO emu se manifestuje delovanje.principa blizine pri opaianju? 2. ;Sta se podrazumeva pod principom! dpbre forme? ;; . . 3. Navedite primere iz. svakodnevnog islcustva za delovanje zakona grupisa.. ./nja'drai.u celin; . . .- : 4. Navedite primere. za.opaanje. figure i osnove. 5:-Kalcve su to dvpjne ili reverzibilne slike? .: 6. Kako se objasnjavaju ppjave kpnstantnosti^opaaja veliine, oblika i svedi7.Navedite primereza uticaj.leksikog fonda na.opazanje piedmeta.

Opaanje prostornih i vremenskih osobina

M i opaamo uvek predmete kao predmete u prostoru. Opaamo ih kao predmete odredene veliine, u odreenom poloaju prema nama, sa odre-

101

enom dubinom i kao predmete na od-

redenoj udaljenosti od nas. Opaanje

prostornih karakteristika zavisi od vie faktora: od vrste i rasporeda drazi, od naina funkcionisanja naeg ulnog organa i naeg nervnog sistema, od naegiskustva i nae motivacije. Prostorne karakteristike moemo da opaanTn posredstvom u i a v i d a aii i pomou drugih ula - uJa sluha, dodira. kinestetskih i statickih oigana. O p a a n j e veliine predmeta zavisi pre svega - kad j e re o opaanju posredstvom ula vida - od veliine slike na mrenjai i od udaijenosti predmeta od nas. M i redovno ocenjujemo veliinu kao furikciju udaljenosti. Zato, ako nam je poznata na osnovu iskustva stvarna vehina predmeta, mi neemo predmeSlika 24. - Opaanjc vclicine te, iako je njihova slika na mrenjai predmeta podjednako velika, opaati kao predmete iste veliine ako je jedan od njih udaljeniji. Nama e udaljeniji predmet izgledati vei. Slino, mi emo predmete opaati kao podjednako vclike, iako je slika tih predmeta na mrenjai razlicite veliine, ako smo ocenili da su oni na razliitoj udaljenosti od nas. Ovo nam ilustruje slika 24. Predmete. opaamo kao predmete koji su gore ili dole, desno ili levo, ispred

iirt^amas70varpoioaT prdineTau prostoru - kad ga opaamo na osnovu i r t l s a t a r j f e ^ tome koji je deo mrenjae nad"fazen. Aii pri opaanju poloaja uprostoru redovno sudeluju i kinestetski i statiki oseti. Kad bismo mi opaaii poloaj samo na osnovu mesta koje je nadraeno na mrenjai, mi bismo i predmete koji su nam sa strane ocenjivali kao predmete koji su ispred nas im okrenemo glavu, ili bismo za tavanicu, kad je gedarnojeei, rekli da je ispred nas r a ne daje iznad nas.Medutim,mi redovno priopflfanjn pnlntija n prrrcror" nrpnjnj^fflin - pbloaj i na osnoim kinestetskih i statirkih oseta Mi uskladujemo podatke dobivene posredst\ r om ula vida i posredstvom kinestetskih i statikih organa.

101

Posebno interesovanje i mnogo istraivanja izazvalo je opaanje dubine (teljeFnosti) i udaljenosti predmeta. Postavljeno je pitan.je kako to da mi dvodimenzionalnusliku, kao to jellika predmeta na mrcnjai, doivljavamo kao trodimenzionalnu, pa pored visine i irine opaamo i dubinu predmeta. Mi danas znamo da osnovu za opaanje dubine ine dve grupe podataka. Mi dubinu i udaljcnost opaamo ili na osnovu odredenih ulnih podataka (posredstvom vida i posredstvom kinestetskih organa) lii na osno^ vu odredenih iskustvenih.nodataka, ili, to je najere. na nsnnvn nhe v j ^ ste ovih podataka. Pre svega objanjenje za opaaaje dubine i udaljenosti imamo u gledanju sa dva oka, u binokularnom vienju. Kad mi gledamo neki predmet* on se odraava u mrenjai jednogi drugogoka. U takvom siuaju imamo dve slike predmeta,jednu u jednom oku, a drugu u drugom oku. Ove slike padaju na unekoliko razliita mesta (pomalo disparatna mesta) u mrenjai jednog oka i u mrenjai drugog oka. O n e se, meutim, uskladivanjem rada oiju slivaju u jednu sliku i daju nam utisak dubine. Ilustrovano je to u slici 25. Kad bi slike predmeta pale na sasvim ista mesta na mrenjai jednog i drugog oka, mi bismo videli jednu sliku, ali bez dubine. A kad bi slike predmeta padale na sasvim razhita mcsta, vidch bismo predmete dvostruko. Ovako dvostruko videnje javlja se i u sluaju kad nema koordiniranog rada oiju, kao to je usled delovanja alkohoia. Pored binokularnog videnja izvesnu ulogu pri" opaanju duBine imaju i kinestetski oseti koje imamo pri pomeranju oiju sa bliih delova predmeta na udaljemje deiove i obmuto.

Slika 25. - Slika prizme videna levim i desnim okom

Drugu grupu podataka na osnovu kojih opaamo udaljenost i dubinu ine iskusf 1 "*^" pnriacL l'akvi iskustvcni podact na osnovu koiih dobijamo misak dnhine. i lifjaljenosti p f f d m p ^ jpsu Iiti(?ari4a-pi2pgktiva (opaanje da se udaljeniji delovi posm^^onih prfcdmjta> medusobno pribjizavaju), vazduna perspektiva (nejasnija slika udaljenijih objelcata), odredeni raspo-

101

red svetlosti i senki, prekrivanje jednih predmeta drugima, broj predmeta izmeu nas i onog predmeta iju udaljenost ocenjujemo, znanje o stvarnoj veiiini predmeta i neki drugi empirijski podaci. Deiovanje ovih empirijskih faktora ilustruje nam fotografija u slici 26.

Slika 26.-

Opaianje dubine na osnovu iskustvenih podataka

Delovanjem ovih faktora pri opaanjuudaljenosti moemo objasniti i mnoge pojaveiz svakodnevnogivota. Okolni predmeti izgledaju nam blii posle kie -zbog toga to je vazduh isdji, to se promenila vazduna perspektiva; mi redovno na moru ocenjujemo brodovc ili ostrva da su biia nego to bismo isto toliko udaljene objekte ocenjivali na kopnu zbog toga to je izmedu nas i tih objekata malo predmeta, manje nego to je to obino na kopnu,

Ofaanje vremena
i?.

Sve to opaamo. opaamo kao neto to traje, opaamo u vremenu. Uz svaki opaaj vezuje sei doivljajjrnjnnjfl. C vl j aj vremenajj-

HnuTripnTjFrtokjjrocea u nervnim elijama dok po sma tra modraL Ako

101

taj proces due traje, imamo i doivljaj dueg trajanja. Ali na ocenu trajanja u znatnoj meri utiu i drugi faktori, pre svega interesovanje za ono to sg-qp5zai oseanja koja se javljaju u vezi sa opaanjem o^redcLiili predmeUkoliko je ono to~dp~a"anTO za nas mteresantnije utoliko vise potcenjujemo stvarno trajanfe opazaja, izgleda nam da ono sto opanmotrajekrae.Useanju jesuprotansluai:dogadajlkojjluzbog'togato nisu izazivali interesovanje izgledali da dugo tra]u sad i'zgledt da su krae trajaii. Sasvim kratki intervalijoko jedne sekunde i manje, redovno se precenjuju s obzirom na njihovo trajanje, a dui esto potcenjuju,

Istraujui doivljaje trajanja razmatrano je vie pitanja - koiiko su dugi

vremenski intervali koji se doivljavaju kao neto to se dogaa u sadanjosti i koliki je najmanji vremenski razmakizmedu javljanja dve pojave da bi se one mogle opaziti kao odvojene. Utvrdeno je da mi trajanje od jedne do dve sekunde, a po nekim istraivaima i do pet sekundi, moemo doiveti kao jedinstven utisaku sadanjosd. M i neku izgovorenu re, lako je njeno izgovaranje trajalo odredeno vreme, doivljavamo lcao jedinstveni sluni doivljaj pri kome ne treba da reprodukujemo glasove izgovorene na poetku da bismo tu re razumeii. M i moemo, na primer, otkucavanje asova, ako ne traje due od jedne do dve sekunde, oceniti i bcz brojanja. Dok je takozvana astronomska sadanjost bez dimenzija (granica i2meu proiog i budueg), postoji takozvana jreiholoska sadanjost ko^-ima stvarno trajanje. Utvrdeno je da mi mnemo da opaamo_i_veoma lcratke vremenskeinter^valfi, Svetlosne drai moemo opaziti l<ao odvojene i kad je razmak izmedu njihovog javljanja izmedu 1/10 i 1/20 sekunde.Jo krae vremenske razmake moemo opaati kod slunih i ldnestetskih drai - kod slunih i razmake do 1/40, a kod kinestetskih aki do 1/100 sekunde, Due vremenske intervale mi nismo u mogunosti da neposredno opaamo. D u e vremensko tTajanjejni^oggjjij^nio korienjem raHcTtih po'Hmoriih^rprf'irava". kao to su aovnik i kalendar, i oslanjajui se na dogadaje za koje znamo u kom su se vremenu dogodih".

101

PlTANJA I ZADACI 1. Koji faktori utiu na o p a a n j e veliine prcdmeta?

rJi

2. Od kojih inilaca zavisi opaaj poioaja predmeta u prostoru? 3. Na koji nain binokularno videnje izaziva doivljaj dubine?
4. Sta se p o d r a z u m e v a p o d Itnearnom, a ta pod v a z d u n o m p e r s p e k t i v o m ^ri o p a a n j u udaljenosd?

5. Sta je psiholoka sadanjost? 6. Koji faktori utiu na ocenu trajanja?

Panja pri opaanju

Karakieristike paznje
Pomenuto je da na nas u svakom trenutku deluje veoma veliki broj drai. Kad bismo mi sve te drai odjednom registrovali, imali bismo tako veliki broj razliitih utisaka da se ne bismo mogli snai niti delovati. Zbog toga mi vrimo izbor ili selekciju izmeu ovih mnogobrojnih drai i ulima registrujemo samo njihov ogranieni broj. Usmeravamo se na izbor samo malog broja izmedu velikog broja drai koje u svakom momentu deluju na naa ula. Ov ^upravljenostmentalne aktivnosti na ogranieni broj drai izmedu veIikogbro)a datih drai naziva se panjom, Dve su glavne odlike panje pri opaanju: podesavanje organizma za to bolji prijem drai (pokretanje tela u pravcu predmeta koji se opaa, vea napregnutost miia, upravljenbst oiju prema predmetu koji.se opaa, napetost bubne opne) i veajasnoa doivijaja onih predmeta i pojava na koje je panja usmerena. Funkcionisanje celog organizma se menja. Osim vidljivih, spoijnih promena, nastaju i promene u krvotoku i u disanju (radi toga da bi organizam primio vie kiseonika). Organizam se prilagoava za to bolji prijem utisaka i njihovu to uspeniju obradu. Ispitivanja su pokazala daje stepen jasnoeu obrnutoj srazmerisabrojem predmeta na kojeje upravljena panja; im je manji broj predmeta koje sa panjom posmatramo, utoliko jasnije opaamo te predmete.

101

Partja se javlja ne samo pri opazanju nego i pri s v i p drugim psihikim nkcivnostima - kada itamo, kada elimo da se neega setimo, kada razmiijamo. Pri svim oVim aktivnostima moemo biti koncentrisani, usmereni na sadraj kojim se bavimo - drugim reima, paljivi, ili moemo biti nekoncentrisani, neusmereni i nepaljivi.

inioci koji

izazivajupafiju

D v e su grupe inilaca koje dovode do usmeravanja nae mentaine aktivnosti na odredene drai ili do panje. Prvu grupu ine osobine drai - njihova veliina, intenzitet, kretanje, njihova razlika od okolnih drai. Ka elimo obratiti neiju panju na neto, mi podeavamo drai tako da budu intenzlvnije, ih da budu u kretanju, ili da se istiu od svoje okoline. Panju izazvanu pomenutim osobinama drai nazivamo nenamernom ilispontanom panjom. D r u g u grupu inilaca koji izazivaju panju ine unutranji inioci - potreb, interesi, postavljeni z a d a t a k . Neko ko je gladan obraa panju na predmete kojima e moi utoliti glad. Privlai i zadrava nau panju ono to nas zanima. Panju koja je izazvana ovakvim motivacionim faktorima nazivamo namemom ili hotiminom panjom. N a izbor drai pri opaanju na nau panju utie nae iskiistvo i na is- kustvu zasnovano nae oekivanje. Ovo nam, izmedu ostalog, potvrduje i j esto zapaena pojava da mi i pogreno napisane ili odtampane rei ita- r m o kao pravilno napisane, ne zapaajui pogreku.To se dogada zbog to- \ ga to iz iskustva znamo kako treba te rei napisati i oekujemo da su r a - 1 ko napisane. Ova spremnost da se opaa na odredem nain, a u skladu sa naim iskustvom i naim oekivanjima, omogviava nam, s jedne strane, da bolje i jasnije opaamo, ali moe da dovede i do netanog opaanja, do iluzija pri opaanju. M i u svakodnevnom ivotu ka.d elimo izazvati neiju panju koristimo obe grupe inilaca. Govorimo glasnije ili se oblairno upadljivije (koristim o spoljne inioce, istiemo karakteristike drai), ili opet nekom iju panju elimo da privuemo saoptavamo neto za ta znamo da e mu biti prijatno da uje (koristimo unutranje inioce). I l e l d a m a sistematski koristi i sticanje odreaenih karakteristika drai i delovanje na motivaciju, a s namerom da izazove panju to veeg broja Ijudi. N e l a roba se preporuuje na taj nain to se kvalitet robe ili firma koja robu prodaje reklamira-

ju velikim oglasima ili svetieim natpisima ili na neki drugi nain, koji svoj o m upadijivou treba da privue panju. Reklama se esto slui i apelovanjem na unutranje, motivacione faktore: uz robu koja se oglaava prikazuje se siika lepog i zdravog deteta, lepe devojke, istie korist za zdravlje. N a taj nain ele se aktivirati motivi koji su esti kod ljudi: interesovanje za decUjelja za dugim ivotom, seksualno interesovanje i obezbediti obraanje panje na robu koja se reklamira.

Obimpanje
Kako panja znai izbor ogranienog broja drai izmedu velikog broja moguih, postavlja se pitanje koliko drai i objekata mi moemo obuhvatiti panjom. Kad mi neto posmatramo sa panjom u toku dueg vremena, mi prelazimo sa j f d n o g dria pre.dmeta na njrgov drnj^ Hrn 7-\tnjr rp.ko odrediti obimjanjfrafe^ na tftke-flaalo trahl1 janje da ovakvn prela-pnjp pngledom sa jpdnng dHn prr,rlTT1'','J:' ~ de_nemogmie. Ovakvo ograniavanje vremena opaanja postie se pomou aparata koji se naziva tahitoskop i pomou koga je mogue izloiti predmete u desetini sekunde i manje. Tahitoskopskim ispitivanjima utvrdeno je da mi zaista u odredenomjcratkom vremenskom periodu moemo uoiti samo o^ranieni b r o j prednieta.Mi moemo u jednom trenutku sa panjom zapaziti oko 8 odvojenih taaka i brojeva, oko 6 slova, oko 4 figure raznog oblika, a svega oko 3 figure, ako su te figure i raznih boja. Velild broj ispitivanja potvrdio je da je broj elemenata koje je mogue u jednom trenutku posmatrati sa panjom reiativno mali i da iznosi oko 6. Ovo saznanje koristi se i pri konstruisanju pisma za slepe, kod takozvanog Brajevogpisma, kod koga nema vie od 6 elemenata (taaka) u razliitom rasporedu za oznaavanje pojedinih slova. Medutim, ako su elementi dati u celinama, mi moemo zapaziti i vie elemenata istovremeno jer posmatramo ne svaki eiemenat za sebe nego celine elemenata. Dobri itai na primer ne itaju pojedina slova nego itave rei i fraze. Zato oni jednim fiksiranjem oiju mogu da obuhvate i 15 i vie slova. Bre itanje postie se pre svega upravo time to se vie znakova obuhvata jednim fiksiranjem u periodu izmedu dva pokreta oiju, a to je mogue obuhvatajui jednim pogledom celine slova, a ne pojedinano slova. Kada se. m e d u t i m , panja obraa na sadraje koji se menjaju, na dogaaje koji teku i ispunjem su razltmm cadrajen^tmip-u koju TTTmor tilm kgf

I2J

ji posmatramo, ili sportska utakmica kojn pratimo), mogue je u toku uegperioda, u toku vie asova, pratiti nela sadraj sa panjom.

Kolebanje paznje
Ispitivanjem procesa panje utvreno je da se i 11 takvim siuajevima u to"JxU panje redovno javljaju periodi u kojima palljk iilabi ilrserasvim pre^J<ida, Fokazalo se da se puna panja ne moe odrati nepromenjenom kroz dui vremenski period. Puna, nepromenjena panja 11a istim elementima i predmetima ne moe se zadrati due od nekoliko sekunjTFosie perioda pune panje dolazi do siabljenja ili preldda paznje, pa Arponovnog uspostavljanja pune panje. je rec o paljivom posraatranjirnekih sloeriij"ih pojava, kao to je na primer panja pri radu, ovi prekidi se ne zapaaju jer mi redovno u takvom sluaju prenosimo panju sa jednog predmeta na drugi predmet ili sa jednog detalja na drugi detalj. Ali i takva panja, usmerena na sloene situacije i predmete, pokazuje lcolebanje iii flulctuaciju. ispitivanjiiliije ULfrdenoHa u takvim sluajevima posle deset ili neto vie minuta, dolazi do smanjenja iii prekida (blokiranja) panje. Ako rad due traje poveava se umor, prekidi pazljivosti postaju esi i dui.

PlTANJA I ZADACI 1. Koja j e sutinska karakteristika panje? 2. ICoje se p r o m e n e u organizmu javljaju pri p o j a v i p a n j e i koji je njihov smisao? 3. N a v e d i t e iniocc koji izazivaju javljanje p a n j e . 4. N a v e d i t e p r i m e r koji pokazuje korienje z a k o n i t o s t i javljanja panje u reldamama.

5. ta se podrazumeva pod obimom panje, kako se on utvrduje i koliki je?

6. Z a t o se p i s m o za slepe ne sastoji od vie e l e r n e n a t a , nego samo od est? 7. Sta se p o d r a z u m e v a p o d flulauacijom p a n j e ?

'UENJE/1 PAMENJE
Uenje i pamenje ine jedinstveni proces, Uenje,.koje se sastoji u sticanju novih navika, znanja 1 osobina, pretpotavlja pamenje, to jestzadravanje onoga to je steeno. S druge strane. ne bi mogio biti pamenja kaci ne bi bilo sticanja novog, jer ne bismo imali ta da pamtimo. Prouavajui i prikazujui ovaj jedinstveni proces, mi moemo obratiti panju na sticanje nekog novog oblika ponaanja i tada.goyorimo o uenju, a moemo da obraamo panju i na trajanje orioga to je steenoi ii tom'shiaju imamo posla sa pamenjem.

ta podrazumevamo pod uenjem

Sve ono u ponaanju to nije dato'biololim nasledem steeno je uenjem. [J^kf'v^tinp-.i n ^ k p , nnfl znanjt^ naj motivi, brojne emocije, razliite osobine. pa i r.bava nan prvgnstveno su rezultat urertitr^T)a nema uenja, mi bismo posedovali samo odredeni broj refleksa i nekoiiko nasledenih fiziblokih potreba.Medutim, mi.ne bismo bili u stanju d a z a dovoljimo ni ove urodene fizioloke potrebe jer nebismo umeli nai objekte na kojima emo ih zadovoljiti. M j ne bismo bili u stanju da hodamo, trimo i uopte izvodimo ma kakvu vetimr, ne bismo imali naviku istoe i reda; ne bismo imaii znanja, niti bismo se umeli koristitigovorom. Razume se da ne bi bilo niega ni od svega onoga to je ovek stvorio saviaujui prirodu; ni odela, ni kua, ni puteva, ni alata i strojeva, ni knjiga, ni umetnikih slika, ne bi bilo uopte civilizacije, umetnosti i nauke. Uenje zato predstavlja proces koji je ne samo neophodan da bi se ovek odrao nego i proces kome zahvaljujemo za razvitak oveka i formiranje njegove linosti, kao i ceiokupni razvitak oveanstva. Zato je prouavanju procesa uenja u psihologiji posveena nat^ita panja. , 101

Vrlo esto se pod uenjem podrazumeva namerno zapamivanje verbalnog (reima izraenog) materijala ponavljanjem. Ali takvo odreenje uenja je preusko. O n o je preusko jer uenje moe biti i nenamemo; dete od roenjajji razlir.ite ohlTkp prm-aanjda hvaia predmete, da izgovara rei - a bez ikakve namere^Uenjem se dalje stiu i razliite motorne vctme, razliita oseanja i formiraju razliite osobme linosti a ne usvajaju se samo razliiti reima izraeni sadraji. Uenje, najzad, ne mora da bude uvekTako je esto, nenjfLpottavjjftf^em. Mnppie je da i neto to jejed"nom doivljeno trajno 2adrimo: dete, na primer, kad se i samo jednom opee, povlai ruku od uarenog predmeta. Z b o g toga je opravdano ire odrediti pojam uenja ipoduenjem podrazumevati relativno trajne prom e n e ponasanja na osnovi~alrtTvrmcti p o j ^ j j ^ - * Takvim odredenjem, iako je veoma iroko, mi uenje ipak razlikujemo od nekih drugih promena do kojih dolazi kod oveka. Razlikujemo ga pre svega od promena usled sazrevanja ili starenja, koje se odvijaju na osnovu razvitka organizma a ne na osnovu aktivnosti i iskustva, Razlikujemo ga i od umora i drugih kratkotrajnih promena organizma koje se automatskom aktivnou organizma relativno brzo otklanjaju i ne ostavljaju traga - za razliku od uenja koje predstavija relativno trajnu promenu.

/ Vrste uenja
D a bi utvrdili u emu je sutina procesa uenja i od kbjih.sve iniiacazavisi, istraivai su nastojali da nau to jednostavnije oblike uenja na kojima e vriti sistematska istraivanja.Uenje kod oveka obino je sloeno uenje i zavisno je od velikog broja f a k t o r a , te su vrena brojna istraivanja na ivotinjama ; Tako su na ivotinjama prouavali proces uenja najistaknutiji i najzasluniji istraivai ovoga procesa, kao to su Pavlov, Torndajk, Hal, Tolman i Skiner. Jo pre njih sistematski je prouavao proces uenja Ebinghaus koristei, takode, jednostavne oblike uenja ali kod oveka. Istraivanjem ovih i velikogbroja drugih naunika utvrenesu razliite vrste uenja.Te vrste uenja mi mozemo podeliti s obzirom na nain na ko-

101

ji se ostvaruje proces uenja i s obzirom na materijal koji se ui. Prcma nainukako seostvarujeuenje,moemorazlikovatijednflstavTuoisioieno uenje. Jednostavno uerije je uenje usiovljavanjem, a mehaniko - uenje na osnovu asocijacije. Sloeno je uenje na osnovu pokuavanja i uenje putem uvtdanja. S obzirom na materijal koji sc ui, moguce je razlikovati motorno uenje, koje imamo u sluaju sticanja novih pokreta, L verbalno uenje, kad uimo materijal izraen reima.

Pavlovljeva istrazivanja
Uen[e uslovljazankffl je jednostavan oblik i po mnogima osnovni oblik uenja najfflji je mogue si^estilve ostale njegove vidove. Pavlov, koji je prvi detaljno prouavao i prikazao ovaj vid uenja, smatra ga ak i osnovom svih psihikih procesa. D a bismo mogli razumeti u emu je sutina uslovljavanja, potrebno je da nam budu jasni neki pojmovi - pojam prirodne drai i bezuslovnog refleksa i pojam uslovne drai i uslovnog refleksa, Prirodnom drai nazivamo onu drakoja uveki automatski izaziva neku nasiedenu reakciju. Ovu nasleenu reakciju koju izaziva prirodna dra nazivamo bezuslovnim refleksom ili bezuslovnom reakcijom. Hrana u ustima izaziva uvekluenje pljuvake; hrana predstavlja prirodnu dra a luenje pljuvake bezuslovni refleks. Uslovnom drai nazivamo onu dra koja usled toga to se vie puta javljala zajedno sa prirodnom drai izaziva istu onu reakciju koju inae izaziva prirodna dra. Ako mi, na primer, vie puta pri davanju hrane izazovemo i neki zvuk, onda e, posle odredenog brojaponavljanja, i sam zvuk izazvati luenje pljuvake. Zvuk je postao uslovna dra, a luenje pljuvake na zvuknazivamo uslovnim refleksom ili uslovnom reakcijom. Sutina uslovljavanja sastoji se u tome daposle odredenogbroja ponavljanogjavl[ania prlrgdne drarsxTfekorr^drugorn neutrainom drai organizamj^
n a r>pitraWirira7 r f A f n T j r k i n tn jp ranijp p? prirndnn

Ilustrovaemo uslovljavanje klasinim Pavlovljevim ispitivanjem luenja p l j u v a k e k o d psa. Luenje pljuvake je, kao to smo rekli, urodena reakcija na hranu. Pavlov je vie pura kratko vreme pre davanja hrane izazivao zvuk zvona ili izazivao neko svetlo. Poto je taicvo zajedniko javljanje drai vie puta ponovio, opazio jc da je pas luio pljuvaku i onda kada je uo samo zvuk zvona ili kad se pojavilo samo svetlo. Pas je nauio jedan novi oblik ponaanja. Nauio je da lui pijuvaku ne samo kad se pojavi hrana nego i kad zauje zvukzvona ili kad opazi svetlo.
a) Hrana M Hrana Ljenje pljuvai;e

Slika 27. - ematski prikaz aslovijavanja

N a ovakav jednostavan nain uenja, ematski prikazan u slici 27, svodi se veliki broj relativno trajnih promena u ponaanju ivih bia. Naravno ne odvija se uslovljavanje uvek na tako jednostavan nain kao to smo opisali. Ono ima redovno sloenije oblilce i njegov tokzavisi od veiikog broja inilaca. Prouavanjem su utvreni mnogi od ovih inilaca i mnoge zakonitosti uenja uslovljavanjem. Pavlov je utvrdio da jeuslovljavanje oblikuenja koji se ne javlja samo kod ivotinja nego i kod oveka. Zaista mnogo od onoga to je ovek nauio, a pre svega ono to ui malo dete, ui se i naueno je pre svega usiovljavanjem. Navika isto.e, navike. u n.ainu hranjenja i mnoge druge ui dete usiovljavanjem. RoditeliTuZ odreHenu deju reakciju vezuju kaznu, a uz drugu nagradu. Dete zadrava naine ponaanja za lcoje se nagrauje, a izbegava one za koje sledi kazna. O n o na taj nain ui da na odredeni nain jede, da se na odreeni nain obraa odraslim osobama, da na odreeni nain odrava istou i stie mnoge druge navike jo u prvim godinama i-

vota. 1 poetak uenja govora moe se svesti na uslovljavanje. Na odretene grupe glasova, koje dete spontano proizvodi ili ih. proizvodi podraavanjem svoje okoline, roditeiji reaguju podstiui ponavljanje ovih giasova. Tako dete postepeno ui da kad eli da izazove odreeno reagovanje roditelja, proizvodi odredene glasove. Uslovljavanje ima svakako vanu ulogu i u mnogim sluajevirm uenja kod odraslih, iako je nemogueceiokupno uenje i dece i odrasiih objasniti iskljuivo mehanikim uslovljavanjem na osnovu povezanogjavljanja uslovrie i bezulovne drai. Danas pretena veina psihoioga smatra da i pri uenjti deteta, a jo u veoj meri u uenju odraslih, imamo i druge sloenije oblike uenja.

Uslovljavanje viseg reda

M o g u e je koristiti jednu ve stvorenu uslovnu reakciju da bi se obrazovala nova uslovna reakcija. Mogue je - da ostanemo na primeru sa uslovijavanjem kod psa - nauiti psa kod koga je stvoren uslovni refleks na odredeni zvuk zvona da reaguje iuenjem pljuvake na pojavu svetlosti, a da uopte ne dajemo hranu kao dra. Ako mi psu, koji je ve nauio da reaguje na zvuk zvona luenjem pljuvake, vie puta uz zvuk zvona izloimo neku vizuelnu dra, pas e posle izvesnog broja ponavijanja i na samu vizuelnu dra reagovati luenjem pljuvke. Ovakvo uslovljavanje naziva se uslovljavanjem drugogreda. Kada bismo kod ivog bia koje je takvim uslovljavanjem drugog reda steklo naviku da reaguje na svetlo, luenjem pljuvake poeli dazajedno sa izlaganjem svetla dajemo neke taktilne drai (drai dodira); kad bismo, na primer, pogladili psa, postigli bismo da pas pone hiiti pljuvaku i na dodir. U tom sluaju imall bismo uslovijavanje treeg reda. Uslovljavanja drugog, treeg reda, kao i svako dalje, nazivaju se jednim lmenom uslovljavanjirnaviegreda, M o e m o i mnoge oblike ponaanja kod oveka da objasnimo ovakvim uslovljavanjem vieg reda, Da nam se neke boje dopadaju a neke ne dopadaju ili da su nam neki ljudi simpatini a drugi nisu simpadni - esto je posiedica ovc vrste uslovljavanja. Neki Ijudi koje dotada nismo nikada videli mogu da nam se uine nesimpatinim jer su slini nekim osobama sa

kojima smo imali neka neprijatna iskustva. I mnoge forme neurotinog

ponaanja moemo objasniti ovakvim oblikom uenja.

101

U lircraturi se esto ilustruje ovakvo poreklo neurotinog ponaanja kojc se naziva fobijorn (intenzivan i bezrazloan strah od predraetaili situacija koje normalno ne izazivaju strah) sluajcm jednog profesora knjievnosti koji nije bio u stanju da se udaiji od svoga stana na razdaijirni veu od nekollko kua. Odlaziojc samo iz svog stana do univerzireta, koji se nalazio u nepostednoj blizini. im bi poao dalje, ovladao bi njime neobino j a k s t r a h i on je m o r a o d a s e vrati kui. Iako j e b i o svestan straha, profesor nijc z n a o t a j e uzrok tome strahu. U tokit psihoterapijc (iecnja psiholoskim putem) setio se jcdnog dogadaja iz detinjstva kojim je objanjeri nastanak tog straha. O n je, nairae, kao deik esto odlazio van grada. j e d n o m kada je iao uzelezniku prugu iznenada je naiao voz i para iz lokomotive jako ga jc oprila, Neoekivana pojava lokomodve i teke opekoune izazvalc Su jako uzbudenje i od toga vremena, iako nije bio svestan uzroka, svako udaljavanje od kue izazivalo je jako oseanje straha. Situacija u kojoj je doiveo prvobitni strah, udaijcnost od kue, postaia je uslovna dra (drugoga reda) koja je i-zasivala straii.

( ^ j Generalizacija uslovnog reagovanja

Istraivanjima je utvrdeno da se uslovljavanjem stice nnva, uslovna reakcija ne samo n a odredenu uslovnu dra nego i nadrai! koje gu sllne njoi iLi u nekoj vegi a njom, N c formira se uslovni refleks samo na zvukodredenc frekvencijc koji se ponavljano daje uz hranu nego i uz zvukove sa neto veom ili neto nrtanjom frekvencijomukratko na sline drai. Pavlov je ovu pojavu nazvao generalizacijom usiovnog rcflcksa.Takav proces generalizacijc veoma je vaan za snalaenje ljudi jeromoguava da reagujemo na naueni nain ne samo na ponovljenu raniju situaciju nego i na sline novesituacije.U stvari,jednakih, potpuno istovctnih drai u stvarnosd i nema, pa bi zato uenje bilo od male vrednosti za oveka da nema generalizacije. Gcneralizacija uslovnog reagovanja veoma je est sluaj. N e dolazi do javljanja odredenog naina rcagovanja samo na drai slinc uslovnoj drai nego i na drai koje su datc istovremeno sa uslovnom drai iii su na ncki drugi nain povezane sa njom. N a ptimer, neko koga je prestraio pas d o k j e prolazio pored nekc kue, plaie se ne samo t o g p s a i njemu slinih pasa nego i svih pasa. A i svako prolaenje pored te kue moe da izazovc oseanje neprijatnosti.

ojaavanje igasenje uslovnog rejleksa

D a b i nva bia nauila da reaRuju na novu draT na primet da bi pas nauio da lui pl)jJ^ v a k u j e d a n p u t p o v e z a n o izloiti bezuslovnu i uslovnu dra, hranu 1 zvukzvona. Bilo jc potrebno to vise puta uiniti da bi dolo do luenja piju"vakeTna zvukzvona. Sa daljim pondvljanjem povezanog davanja uslovne i bezuslovne drai povcavala se koliina izluene pljuvake, kao to sc to vidi iz ematskog prikaza u slici 28. Sa brojem ponavljanog zajednikog davanja uvruje sc nauni odgovor. D a bi

101

se luila maksimalna koliina pljuvakfi, bilo je u Pavlovljevim ogledtma potrebno izvriti vei broj ponavljanja. Ovnkvo ponavljanojavanjcbezuslovnedrai uzuslovnu dra, da bx se uvrstio iii nauto uslovrii ocieovorTnaziva se pojaavanjenT^ili p'rtkrtp^jivanjem-Pavlov ie pokazaodajc pojaavanjelii kaosto nekiistraivai vele nagradivanje, po pravilu neophodan uslov da bi dolo do uvrivanja uslovnogrefleksa.

10

Broj pokuaja

20 ' 3 0

40

5 10 15 20 25 Redni broj pokuaja Bez pojaavanja .

Slika 28. - Graftki prikaz sucanja usbvnog refteksa

Slika29. - GrafLki prikaz toka gaenja uslovnog refleksa

Da je neto naueno uslovljavanjem znai da odgovor na novu uslovnu dradoiazi i bez jr bezuslovne drai. Ali ako se vise puta daje samo usiovna draauznju nejavii bezuslovna dra, dakle, aktTncnia pojaavarijasiovnedrai,bt:zuslovnadraTi&ee da SC gutog^lt- V n " ^ " " TTT-ffiTtrr CK-A't'ii O^iljHiijV- i nfFnjgnjf.uslovnog refleksa naziva se gaenjcm uslovnog reflcksa. Istraivanja supokazaia da brzina gaenja uslovnog refieksa zavis't od mnogo inilaca: pre svega od toga koliko puta su zajedno davani uslovna i bczuslovna dra, zatim od vrste uslovne reakcije (neke vrste reakcije, kao na primer emocionalne reakcijc, veoma teko sc gube). Gaenje ili gubitaknauenereakciie nastupa po pravilupostepeno. imsevie puta dajc uslovna draz bez bezuslovne (bczpojaavanja) svc se sporije 1 rcde i u manjem intenzitetu javlja nauena reakcija. U Pavlovljevim oglcdima smanjivala se koliina luene pljuvake u srazmeri sa brojcm davanja bczuslovne drai bez pojaavanja. Konano je presralo svako luenje. Ovaj proccs gacnja uslovne reakcijc prikazan jc u slici 29,

\<\}dehaniko uenje
Kao formu uenja lcojaje srodna uenju uslovljavanjem koje je prikazao Pavlov, mnogi autori pominju mehaniko u e n j e n a o s n o v u asocijatjvne veze medu nizo\ima datih podataka. Doksu pri uslovljavanju date dra za koju postoji nasieden utvrden nain reagovanja (bezuslovni refleks) i nova, dosad neutraina dra. pri mehanikom uenju imamo seriju drai za koje ne postoii nikakavuroeni nain reagovanja. U takvom mehantkom uenju zadatak je zapamtiti redompodatke koji su dati u nizu. Ovi podaci mogu wsCi, biojcvi i pofcfetTKod oveka su to veoma esto verbalni podaci, nazivi rei ili brojeva. Na ovakvom verbainom materijalu vreno je i prvo sistematsko eksperimentalno prouavanje procesa uenja i pamenja. Vrsio ga je psiholog Ebinghaus, koristei najee kao materijal slogovebezsmisla, kao tosu na primer: sun, rnap, nev, pil i sline. On je takav besmisleni materijal koristio za ispitivanje, smatrajud opravdano da e na uenje takvog materijala bez smisla manje uticati razliiti faktori koje je teslto konrrolisau (steeno znanje, poznavanje materijala, razne osobine linosti), pa e bid lake utvrditi osnovne zakonitosti procesa uenja. Ebinghaus, kao i veliki broj istraivaa koji su nastavili njegova ispitivanja (medu ostaJim i Paja Radosavljevi istaknuti jugoslovenski psiholog i pedagog koji je veliki deoivota radio u SAD), talcvim ispidvanjima otkrili su mnoge principe uenja. O n i drugi istraivai utvrdili su izmedu ostalog/zavisnost uenja od obima i vrste inaterijala koji se ui, utvrdili su brzinu kojom se odvija uenje i kojom se odvijazaboravljanje i druge zakonitosti uenja. Uenje usiovljavaniem i mehaniko uenje poivaju na asociiacijama po ^Lnjir^ ji; Pod asocijadjom po dodiru podraziuneva se ranje veze izmedu dva doivljaja ili doivdiak i drai na osnovuoga to sc istovremeno javljaju ili t o j l e d e neposredno4edno iza drugog. Iako nije "mogue sve obiike uenja kod oveka objasniti samo asocijacijama po dodiru, ovakve asocijacije ipak u veoj ili manjoj meri irhamo kod svakog uenja. Neke vrste uenja, a pre svega mehaniko, poivaju prvenstveno na takvim asocijativnim vezama. Takve su veze utoliko vre ukohko je ese istovremeno javljanje ili javljanje neposredno jednog iza drugog dva opa' aja ili drai i opaaja. Vanu ulogu pri talcvom uenju ima ponavijanje. Ukoliko smo vie puta uili kako se na engleskom kae nelca rec, utoliko emo se lake setiti te rei kad nam ona zatreba.

101

PlTANJA T ZADACI

1. Sta pokazujc da uenjc i paitic'erLje ine povezani i jedinstveni proces? 2. Navedite definiciju uenja i njcgove glavne karakteiist'ike kao psihikog procesa.
3. Kojj se sve oblici p o i u a n j a i koje osobine oveka stiu uenjem?

Po eniu se promene nasraJc uenjem razJikuju od promena nastalili usled umora i od promena koje su izazvane sazrevanjem? 5- Koje vrste uenja moemo razlikovati? 6. Kakvo je motorno, a lcakvo je -verbaino uenje? 7. Prikaiite ematski kako, prema Pavlovu, tee proces uslovljavanja. 8. Sta se podrazumcva pod uslovnom drai, a ta pod uslovnom reakcijom? 9. I I emu je surina uenja koje je zasnovano na pririipu kiasicnog uslovijavanja? ' -V 10. Opiitc ogledc kojima je Pavlov prouavao proces usiovljavanja. 11. Navedite i analizirajte primere'uslovljavanja lcod Oveka. 12. Kada se govori o uslovljavanju viega reda? ' . ' . " 13. Kalco se uslovljavanjem objanjavaju simpatija i antipatija? 14. Sta se podrazumeva pod generaiizacijom uslovnog reagovanja? 15. Sta se podrazumeva pod pojaavanjem ili podcrepljivanjem pri klasitiom uslovljavanju i kakav je njihov efekat? 16. Kada nastaje gaenje usiovnog reagovanja? 17. Na kalcvom je materijaJu istraivao pamenje poznati psiholog Ebinghaus i zato je koristio takav materijal? 18. lCakva je razlikn izmedu uslovljavanja i mehanikog uenja, a ta im jc zajedniko?

I m a oblika uenja koji su sloeniji od uenja uslovljavanjem i mehanikog ucnja nizova podataka. I m a uenja k o d kpg elementi koje trcha povez?.; t i n i s u o d m a h dati, k ^ knH pomemtf? dva painauenja .Trebatektrai-ti koristan odgovor koji e n a m m o i posluiti da reimo problem koji stoi i p r e d nama. Pri takvom uenju pokuavamo sa razliitim reakcijama, da bismo najzad nali o n u koja e najviig. nrlgfovnfnM i Irnjn fr dovrfi 1 ' 1 H/> uspeha. Z a t o se takvo uenje i naziva uenjem na osnovu pokuavanja i l i uen j e m na osnovu pokuaja i pogreaka! " "

Kad ivotinju zatvorimo u l<avez iz koga moe izai samo kad izvri odredene p o b e t e ili je stavimo u lavirint u kome ima vie siepih puteva i h koga ivotinja moe izai tekako pronade pravi put - ona mora da izvri vei broj raliitih pokuaja pre nego to naui da otvara kavez ili da prode kroz iavirint O n a mora da izmedu veeg broja razhitih pokreta nade i uvrsti takve pokrete koji e dovesti do uspeha. Upravo na takvim ogledima sa ivotinjama stavijenim u lcaveze i lavirinte psiholozi su utvrdili mnoge zakonitosti procesa uenja. Velildbroj takvih ogleda vrioje psihologTorndajk. M n o g e od njih vrio je stavljajut gladnu maku u kavez, a postavljajui ispred kaveza pare ribe. Kavezje bio tako konstruisan daivotinja, ako polcrene odredenu polugu ili povue za neku uzicu, moe da otvori vrata kaveza i iz njega izadc. Zivotinja je - pokazaii su ovakvi ogledi - inila u poetku veliki broj razhidh pokreta. Veina tih pokreta je nekorisna, pogrena. Neki od tih po~ kreta, medutim, pokazuju se celishodnim i omoguavaju da se otvore vrata kaveza i da ivodnjaizae. Ako ivotinja kojaje tako zahvaijujui jednom odredenom pokretu uspela da izade iz kaveza i dode do hrane (kojom, medutim, ne moe da se zasiti) bude ponovo stavljena u kavez, ona e opet vriti mnogobrojne pokrete od kojih e veliki broj biti i dalje neceiishodan.

Broj takvih neuspenih pokreta sa ponavljanim vraanjem ivotinje u kavez sve e se vie smnjivati. Posle dovoljno velikog broja ponavljanja, ivotinja e najzad uspeti da jednim pokretom otvori kavez; ona je nauila da izlazi iz kaveza. Takvo uenje koje se ostvarujc pokuavanjem smatrao jeTorndajk osnovnim oblikom uenja. Da bi talcvo ucnje dovelo do uspeha, pokazalo se da jc potrcbno da ivotinja bude podstaknuta na vreuje pokreta, da bude motivisana. U Torndajkovom primeru ivotinja je bila gladna i pri svakom-jziasku izkav^za delimino bi zadovoljila potrebu za hranom.Torndajk je isticaodae_doi do uspchauuenju samo u tom sluaju ako pnb-nciji Kijdu dovrli d"^^QVQljpnjapptrebe t 1 ovaj osnovnrulov j^azvao ie zakonom efekta. Oni pokreti koji ne dovode do uspeha postepeno se gube i eliminiu, a oni koji dovode do uspeha ponavljaju se i uvruju. Radnje sc uvruju ili eliminiu zavisno od posledica (efekta). Nauie se samo oni pokreti ije izvravanje dovodi do uspeha. Pri toj vrsti uenja vano je zadravanje onih pokrera koji su doveli do uspeha, pa zato neki autori govore o toj vrsti uenja kao o uenju na osnovu pokuaja i uspeha. Veliki broj istraivanja slinim postupkom pokazao je da pokuaji ivotinja nisu sasvim sluajni, kao to je smatraoTomdajki da se ovakvo ucnje

ne moe smatrati sasvim razlidtim od uenja uslovljavanjem, kakvo je ptouavao Pavlov. 1 ovo je uenje putem usiovljavanja. Ali to je uenje uslovljavanjem pri kome ivotinja treba tek da nade onaj odgovor koji e posiuziti kao sredstvo da neto postigne (da izae iz kaveza ili lavirinta i dode do hrane). Zato je takvo uslovljavanje nazvano instrumentainim uslovljav a n j e m . Pri talcvom uenju stie se ponaanje kojim je mogue delovati na situaciju, ponaanje kojim se operie u datoj situaciji. Jedan drugi poznati istraiva Skiner nazvao je ovu vrstu uenja operacionim uslovljavanjem Uenje pokuavanjem, instrumentalno uslovljavanje i operaciono uslovljavanje predstavijaju u stvari istu vrstu uenja. Mnogobrojria i plodna istraivanja ovakvim postupkom veoma su proirila naa saznanja o osnovnim zakonitosumauenja. Ova su istraivanjapol<azala kako veliku vanost imamotivacija za uenje. Da bi doslo do procesa uenja, potrebno je da ivoljie fcude neim podstaknuto na uenje^ da ima odredenu potrebu koja ga podstie na uenje.lCbdToiudajkuvb: make i kod bkinerovog pacova takva potreba bila je potreba za hranom. Kod oveka podsticaji za ucenje mogu biti veoma razliiti - razliiti bioloki i socijalni motivi. A nauie se samo one reakcije koje dovedu, makar i do deliminog, zadovoljenja potreba (redukcije tenzije) kojom je i podstaknuta aktivnost organizma. Istraivanja su dalje pokazala da je za uspeh u uenju vano da se njime neto postic, U strunoj liteiaturi govori se o vanosti pojaavanjaihpotkrepljivanja uenja. Da bi se zapoeto uenje produilo i da bi se sa ponovnim pokuajima opet poelo - potrebna je neka nagrada, neko potkrepljivanje. I pri klasinom i pri instrumentalnom uslovljavanju dolazi do gubljenja (gaenja) uslovnog refleksa ako se ue#je ne potkrepljuje. Pri klasinom uslovljavanju pojaavanjc se ostvaruje prostim ponavljanjem vcze izmedu situacije i reakcije, a pri instrumentalnom dme to se zadovoljava neita potreba, to dolazi do nagradivanja.
i

Istraivai razlikuju dve vrste potkrepljivanja: primarno i sekundarno potkrepljivanie. Q primarnompotkrepljivanju ili nagradwan]u govonmo onda kada naueno Hr>vr>Hi dn tipposridnog; zadovoljenjapotrcbe. Kad nas ne^ro p r ^ r t r ' 1 n? ^ p n j p np, 7,ho toga ro nam_rn^posvftdno1??rristi ih neposredno zadovoljava neku potrebu nego zato to jc usiov za z5= dovoljenje potrebe, to je povezano sa neim to elimo osmrTtTr~goWrrrmo o sekundarnom potkrepljivarju. ""

101

Pri uenju kod ljudi sekundarno potkrepljivanje je ese od primamog. Kod Ijudi talcvo sekundamo potjaepljivanje esto predstavlja novac. Novac nas podstie na to da neto ostvarimo, na rad i uenje, ne zbog toga to bi nam novac sam zadovoljio neku potrebu nego zato to omoguava da nabavimo razliite stvari i stvorimo razliite situacije koje e zadovoljiti nae potrebe. Uenje kod oveka veoma je esto uenje ove vrste, a gotovo je redovno ukljueno u razliite oblike ucnja koje koristi ovek. Instrumentalno uenje i pokuavanje imamo pri sticanju raziiirih motornih vetina. M i moramo pre nego to uspemo da brzo i automatski obavljamo neku radnju najcehshodnijim pokretima, da vrimo mnoge pokuaje i da postepeno odbacujemo pokrete koji su nepotrebni i necelishodni. Uvruju se i ostaju naueni oni koji su korisni, koji predstavljaju uspeno sredstvo za postizanje nekog cilja. Tim putem se mogu, ba zbog toga, nauiti i oblici ponaanja koji nisu korisni ali koji se nagraduju. Ako agresivno ponaanje dovodi do poveanja ugleda medu vrnjacima a ne izaziva nikakve neugodne posledice, ono e se sve ee javljati. Budemo li u nastavi kritikovali uenje bez razumevanja i mehaniko memorisanje a hvaiili i nagradivali kririnost i samostalnost u miljenju, mehaniko uenje napamet e se smanjivati a razvijae se uenje sa razumevanjem. Ali i pri reavanju problema mi redovno, makar u mislima, pokuavamo razliite naine i postupke pre nego to naemo nain i postupak koji dovodi do reenja problema.

PlTANJA I ZADACI

1. OpiiteTorndajkove oglede kojima je prouavao uenje.

2. ta kazuje zakon cfekta? Navedite primere za njegovo delovanjc.

3. Zato je nacin uslovljavanja koji jc opisao Torndajk nazvan instrunientalnim uslovljavanjem? 4. U emu se sastoji potlcrepljivanje u klasinom, a u emu u iustrumentalnom uslovljavanju? 5. Po emu sc razlikuju ldasino i instrumentalno uslovljavarije? 6. Kakvo je primarno a kalcvo sekundarno potkrepljivanje pri instrumentalnom uslovljavanju? 7. Navedite primer uenja instrumcntalnim uslovljavanjem kod oveka.

101

(^Tenje uvianjem
Ve kod ivotinja moe da postoji znatno sloeniji oblik uenja uenje koje poiva na uvidanju odnosa medu stvarima i pojavama. Ve najvie vrste ovekolikih majmuna mogu da naue, kao. to smo pomenuii, da dohvataju tapom bananu koja se nalazi van kaveza. Oni uspevaju da to naue jer su uvideli odredene odnose medu stvarima, izmeu ispruenogtapa i udaljene banane. O ovom obliku uenja kod ivotinja govorilo se kadje prikazivano inteiektualno ponaanje kod ivotinja. Kod oveka je takvo uenje ria osnovu uvidanja daleko ei, gotovo redovni oblik uenja. Korienje uvidanja i predstavlja glavnu odliku ljudskog uenja. Uenje na osnovu uvidjmjju: a7 hlnijf- se nd \ienja usiovliavaniem. mehanikog uenja i uejij^pok"ggvflnjff uspeha, do reenjadolazi naglo; 2. kad jedan nain posrupanja dovedc do upeha, ne ponavl|a}u se vie neodgovarajui naini i neuspeli pokuaji kon su icoriem pre; 3. to se naanom postupanja koji dovodTdo uspeKa koristi ne samo u istim situacijama nego i u slinim sitnacijama. Upravo ovekarakteristikeukazujunaraziikeuenjanaosnovuuvidanja odos^atih oblika uenja. Kaemo da uenje uvldahjem poiva na miljenju. Covek ne ^ ui pokuavajui slepo lii samo na osnovu siuajnih veza nego ui razmiJJgaiug'i o tome ta uci i Sta treba uenjem da postigne. On se i pri uenju, kao i pri svakoj svojoj akciji, koristi razvijenom sposobnosd miljenja. 1 kada ui pokuavanjem, u proces uenja su ukljueni proces miljenja i uenje uvidanjem. O ovoj vrsti uenja govorimo kad se jedinka nade pred novom situacijom - u kojoj jo nije bila i o kojoj nema iskustva. Da bi pojedinac reio problem pred kojim se nalazi, nije dovoljno da vri razne pokuaje. Vano je dase shvate odnosi u novoj, problemnoj situaciji. Kad treba reiti, na primer, neici aritmetiki problcm, pa lcada se uvidi da je to mogue primenom nekog principa koji poznajemo, jasno je da postoji uvidanje. U opisanim sluajevima intelektualnogponaanja kod antropoidnih majmuna oni su uspeti da dodu do banane koja je biia van kaveza kad su uvideli" da izmeu tapa koji je bio u kavezu i udaljenebanane moe da se uspostavi odredeni odnos da se tapbm moe privui banana, da tap moe da poslui kao ' sredstvo da se ostvari odredeni cilj (da se dodc do banane).

Pri takvom uenju imamo angaovanu psihiku aktivnost koju nazivamo miljenjem. 0 takvom reavanj'u probiema moemo govoriti na osnovu shvatanja odnosa ili na osnovu uvidanja kao o uenju uvianjemj jer takvo reavanje problema izaziva promene u ponaanju, i to trajne promene. M a j -

mun koji je jednom uspeo da korienjem rapa dode do banane ponovo

e postupiti na isti nain u slinoj situaciji. Isto tako, uenik koji se bude ponovo naao u sluaju da rei matematiki problem slian onome koji je reio koristei odredeni princtp - bez oklevanja e taj princip primcniti. On je nauio da reava tu vrstu problema.

) Razlike izmeu uenja kod ivotinja i kod oveka

Istraivai nisu bez opravdanog razloga prouavali proces uenja na ivotinjama ili koristei materijal kao to su besmislcni slogovi. Oni su nastojali da nadu to jednostavnije sluajeve uenja kod kojih nee delovati mnogobrojni razliiti inioci, a koji po pravilu deluju u ljudskom uenju. Traili su jednostavne primere uenja pri kojima e moi lake iskijuiti delovanje razliitih faktora i tako.moi utvrditi sutinu procesa uenja. Ispitivanjem uenja na ivotinjama i pomou besmislenih slogova istraivai suzaista u velikoj mcri u tome uspeli. Oni su utvrdili takvim ispitivanjima mnoge osnovne zakonitosd uenja koje vae za svako uenjc, pa t uenje oveka. Ali, ispitujui proces uenja na ivotinjama nisu mogle biti uoene neke _posebne odlike uenja kod oveka ^IIenje kod oveka pokazuje neke vane karakteristike kojih nema u uenjukod ivotinja. Takve karakteristike su pre svega sledee: JL ovekovn nrenjV jp svpgnn^T.nvpk ?na koje pOStupke VTi dok Ui. Otl prati napredovanje u uenju i uoava tekoe na koje nailazi. Upravo zato je proces uenja kod oveka mnogo bri. 2. Covek se prjjj^ciiju korisd govorom, posebnom ljudskom odiikom koja ga razlikuje od svih ostahK ivih bia. Korienje govora veoma mnogo pomae pri svakom uenju. Govor omoguava da ovek koristi svoje ranije iskustvo, da koristi opte drutveno iskustvo a posebno pomae da sc uoi ta dovodi do uspeha, Formuiiucl reima govora pojedine momente

142

u toku uenja, mi se oslobadamo od toga da ponavljamo ono to nam nije

koristiio u dotackmjim pokuajima i da zadrimo samo ono to je koristilo.

3. U uenju oveka, kao toje pomenuto, vanu i odlumiuloguimauvianje. Pri svakoj vrsti uenja ovekkoristi svoju razvijenu sposobnost misTjenja. Tkad ui pokuavanjem, on kontrolie svoje pokuaje i proverava njihovu celishodnost, nastojei da uvidi ta dovodi do uspeha i zato dovodi. Upravo ove karakieristike ljudskog uenja uzrok su da je uenje kod oveka daleko bre, da on uspeva da naui neuporedivo tee i sloenije aktivnosti, da saznaje za ono to mu je dorad bilo nepoznato i novo. Zahvaljujui svojoj velikoj sposobnosti uenja, ovekje ostvario ogroman napredaL On vie ne podeava samo svoje ponaanje prema prirodi i objekrivnoj situaciji nego i sam stvara situacije koje eli i koje mu odgovaraju i sve u veoj meri ovladava prirodorn.
rt.

Teorija uenja;
{^)Teorijc uenja
i a k o je prouavanje procesa uenja znatno naprcdovaio, jo uvck postojc razli.ita shvat a n j a o tomc ta ini sutinu uenja i koje su osnovne forme uenja. Postoji shvatanjeda sutinu uenj'a ini klasino uslovljavanjc, kakvo je prikazao Pavlov, i da jc to osnovna forma uenja. Klasino uslovljavanje, kakoga prikazuje i objanjava Pavlov, poiva na asocijativnoj vezi izmedu bezusiovnog odgovora i usiovne drai. D r u g o j e shvatanje daje osnovni oblikuenja stvaranje veza izmedu odredeni.!i drai i odrcdcnih odgovora na te drai. Ovi odgovori (reakcije) nisu urodeni i naslcdem dati odgovori ncgo su rcakcijckoj e se trae i uvruju upravo zato to dovodc do uspelia. Tree je shvatanje da je uenjc uvek otkrivanje novil) odnosa. O u o uvekpredstavlja novu organizaciju ili tekonstmkeiju opacnoga.Takvo je shvacanje getairista, koji naglaavaju znuaj uvidanja pri uenju, Ima razlika i u shvatanjima koji su ncrvni proccsi osnova uenja. Jedinstvene, opteprihvacne tcorije ucnja danas nema. M n o g i strunjaci su miljenja da takve jedinstvene teurije ne moe ni da bude jer pcistoje razliite vrste uenja koje se ne mogu svesti jedna na tirugu. Prema ovom miijenju, poto postojc sutinski razLiite vrste ucnja, nuno je da postoje i razliite teorije uenja.

Uloga asocijacija
Prl javljanju predsrava, i uopre pri proccsima uenja i pajcienja, vanu UIORU imaju asoxijacije. Kjjam asocijacije razliito se QiTrpHj|f IvfnrrrT^Tmo gg, najopcije reeno, odrediti kao povczanost izmeu dva doivljaja, koja ima zajjpsiedicu da ponovno javljanje jednog od ovih dO'livljaja Iz&iva 6bnavljanje i drugogdoivliaia. Na primer, u jednom m'dlom mesru najadranskom moru proveli smovoma prijatnoletovanje; icad ponovo vidimo to mesto ili kad ujemo za njega, setiemo se ugodnog letovanja. Isto tako, kad budemo misliti na prijatno provedeno letovanje, javie se scanje na mesto u kome smo letovanje proveli. Da asocijacijc imaju vanu ulogu u psihikom ivoni.uvideli su jo t antiki filozofi. Aristotel je razlikovao tii vrste asocijacija: asocijacije po dodiru, po slinosti i po kontrastu. ^Asodiacijenododiru oznaavaju povezanosc dva doivijaja po prostoru iii po vrcmenu. Dva doivljaja, na primer, dva opaaja koja smo imaii istovrerneno na nekom mestu ili koja su slediia neposredno jedan iza drugoga u vremenu medusobno se povezuju. Kad st obnovi jedan od njih, javie se i drugi doivljaj povezan sa njim. Poto srno opaajui oblik ili boju rue osetili i. njen rniris, m'i emo kad kasnije doivimo samo miris obnoviri i doivljaj njenog oblika i boje. Asocijacije po slinosti imamo kad jcdan doivijaj izaziva javljanje nekog drugog doivljaja kojj mu je po neemu s l j ^ n : po-obliku r jieliini r boji, srazrnerama.,Kad vidimo sliku nekog poznatog oveka, setiemo se i toga ovcka zbog toga ro je njegova forografija siina njcgovom liku. O asocijacijamapo kontrastu ili po suprotnosti govorimo onda kad doivljaj izaziva javljanje doivljaja o nekoj drugoj pojnkuju je pu nckuj karaktorictici cuprctna. pu ubliku, Vcliini, /luCLtiju. luul-ncko izgovori re crno" i od nas zatrai da odgovorimo prvom rei koja nam padne na pamet, vrlo esto e odgovor bid re belo". Engleski fiiozofi cmpiriari razradili su shvatanja o asocijacijama kao o osnovi svih psihikih procesa. Celokupni tok psihikih procesa po njima poiva na asocijativnoj povezanosti doivljaja ili na asocijaciji ideja - kalco su oni govorili. Psihiki procesi mogu se svesti na asocijativno povezano javljanjepredstava. Oni su ukazivali i na odredene zakonitosti kojima je mogue objasniti javljanje predstava i protumadti zato se na neku predstavu nadovezuje upravo odredena druga predstava. Najvei znaaj pridavali su pnncipu frekvencije, tome koliko su se esto predstave ili druga dva doivljaja (ideje) javljale zajedno. Oni doivljaji kyi su se vie puta javljali povezano jedan s drugim vre se meusobno povezuju; kad se ponovo pojavi jedan od tih dozivljaja, on e izazvati - izmedu mnogih drugih doivljaja sa kojima se javlja povezano - upravo onaj doivljaj sa kojim jc bio najee povezan.

Danas psiholozi, iako prihvataju vanost asocijativnih veza, smatraju da nije mogue ne samo psihiki ivot u celini nego ni proces uenja i pamenja objasniti iskljuivo postojanjem asocijativnih veza. Svaki na opaaj, svaka naa predstava'i uopte svald na doivljaj asocijativno je povezan sa

velikim brojem razliitih doivljaja. Koji e se drugi doivljaj (predsrava, misao, oseanje) nadovezad na taj doivljaj nezavisisamoodasocijativn l h veza nego i od mnogih drugih in'daca, prc svega od nae motivacije.
PlTANJA I ZADACI > ; " ... ... .

1. Navedite primere intelektualnog ponaanja kod ivotinja, 2. Na osnovu ega sc ivotinje snalaze pri intelektualnom ponaanju? U emu se u takvim siuajevima sastoji uvidanje? 3. Kako se reava problem pri pokuavanju a kako pri uenju uvianiem? 4. Zato se o reavanju problema uvidanjcm moe govoriti kao o uenjii? Navedite nekoliko primeia uenja uvidanjem. 5. ICoje su tri objektivno date karakteristike po kojima se moe zakljuiti da je re o uenju na osnovu uvidanja? 6. Po lcojim se karakterisdkama razlikuju uenje kod oveka od ucnja kod najrazvijenijih ivodnja? 7. Koje pokuaje objanjenja siitine uenja poznajete? 8. ta se podrazumeva pod asocijacijama? 9. Koje je vrste asocijacija razlikovab Aristotei i kako ih je prikazao? Nadite vlastite primere za svaku od.razlilt'ovanih vrsta asocijadja. 10. Da li tok doivljaja zavisi samo od aocijacija?

^Verbalno i motorno uenje

S ohziroTT1 ^ g^-gdivo izraeno verbainim simbolima (reim a i b r o j e v i m a ) ili seue pokreti,razj^jemoveTbalnoTTiiuiunrcrttefrftje. gjTslfLTilrnrT^^ i zamotorno ienje. Sutinskih razhka izmedu ove dvejfstr. nrenja nema i one se redovnfl4alia|xczaj g n r T l v f i pri v<>rhalnog^4iG&nju uimo i koristimo i pokrete, a isto tako i pri motornom uenju imamo korienje verbalnih simbola. Kad, na primer, uimo neki strani jezik, mi moramo da nauimo i izvodenje odredenih pokreta govornih organa, a ne samo znaenje rei i njihovo slaganje u reenice. Slino, kad uimo neku motornu vetinu, na primer ofiranje, mi j e uimo koristei verbalna uputstva i objanjenja koja nam neko daje ili

koja ttamo U priruniku. Postoje, medutim, izvesne zakonitosti koje vie

doiaze do izrazaja u motornomj odnosno verbalnom uenju, pa se zato o

ovim vrstama uenja moe govoriti i zasebno.

Verbalno uenje iponavljanje

Prouavajudi verbalno uenje mnogim danas ve veoma razradenim postupcima, utvrdene su, medu ostalim, zakonitosti o zavisnosti broja potrebnih ponavljanja od obima materijala, o zavisnosti uspeha u uenju od mesta u nizu (tekstu) i zakonitosti uenja verbalnogsmislenog materijala, Utvrdeno je da posle jednogprezentnvanja fjp.dnng ponavljanja) verbalnog materijala mimoem"o_reprodukovati. i to tano onim redom kojim jc materijal prezentovan } samo ogranieni deo tofl materjjala. ProsenfBrcJj cifara koji mogu da zadre studenti univcrziteta - sa kojima je vreno ispitivanjc - iznosi oko 8.ToIiki je otprilike i broj slogova bez smisla i niz brojeva koji sc mogu reprodukovati posle jcdnog prezentovanja. Neto je vei broj rei i kad one nisu medusobno povezane po smisiu koje moemo zapamtid poslejednog itanja. Ako su rei medusobno po smislu povezane, onda je znatno vea broj takvih rei nekog smislenog teksta koji se pamti. Sa vebanjem se moe donelde poveati broj elemenata koje reprodukujemo posle jednog itanja, ali ne znatno. N a m l a d e m u z r a s t u je manji broj'elemenata koji-se-BftofflLzapamtid posle jednog itanja^lNa uzrastu od t n godine mogu se poslejednog itanjazadrati 3 broja, na uzrastu od etiri i po godine 4, na uzrastu od sedam godina 5, a na uzrastu od desetgodina 7 brojeva, Nijc, dakle, tano shvatanje da se na mladem uzrastu bolje pamti. ~ ~ ~ " Ako se p r e z e n t u j e v e i b r o j cifara ili brojeva, ili slogova bez smisla, onda, kao to to pokazuju ispifivanja, ak opadabroj zadranih elemenata - ukoliko ih trcba reprodukovati onim redom kojim su prezentovani. Kod studenara koji su posle jednog itanja zadravali u proseku 8 cifara, kad im je prezentovano vie od 10 cifara, broj proseno zadranih cifara pao je na 6. Kad suT medutim, prezentovane rei sa smislom, iako medusobno nepovezane u jedinstven tekst, pokazalo se da broj zadranih rei raste sa brojem prezentovanih, iako i tada procenat reprodukovanih opada: od 10 prezentovanih reproditkuje se 7 (70%), od 49 prezentovanih reprodukuje se

17 (34,7%), a od 100 rei posie jednog itanja zadrava se u proseku 25 (25%). Iako nisu rei povezane u smisaoni tekst, one same imaju svoj smisao i to je uzrok da se zadrava znatno vei broj smislenih rei nego slogova bez smisla ili brojeva. lako smo u mogunosti da posle jednog itanja tano reprodukujemo niz od 8 podataka, za niz od dvostrukog broja podataka, od 16 slogova bez smisla, nee biti dovoljno dva puta vie prezentovanja (dva itanja) nego e biti potrebno daleko vie ponavljanja - oko 30. Ve za niz od 12 slogova bez smisla treba 16 ponavljanja, za niz od 24 sloga - 44 ponavljanja, a za niz od 36 slogova - 55 ponavljanja. Broj potrcbnih ponavljanja ne raste, dakle u upravnoj srazmeri sa duinom niza nego znatno bre. O v u zakonitost potvrduje i merenje vremena koje je potrebno za uenje d u i h i kraili tekstova. Iz donje tabele se vidi da je za isti broj rei potrebno vie vremena im je dui tekst koji treba da se naui;

Broj rei u odhmku roo aoo 500 1000

Cehkupno vreme potttbno zavenje 9 MINOTA 24 MINUTA 65 MINUTA MINUTA

Vreme patrebno za uenje 100 rei 9 MJNUTA 12 MINUTA 13 MINUTA 16,5 MINUTA

Kad treba reprodukovati samo sadraj onoga to je ueno, a ne doslovni tekst, vreme potrebno za uenje je znatno krae.

^-^Verbalno uenje i mesto u nizn

N e ue se pqdjeHn*lm hrgo gyi d e l o v i u n i z u i u tekstu. Najlakc je nauiti onfe slogove i rei koji se nalaze na poetku n'iza. zatim one kojisu na kraiu niza, a najtee one koji se Tmh5eu"sredini. UzFok 'za ovakvu raziikulTHfjntu^nj^ Iffti.u tome Ito se pocetni i zavTnfHefovi tstjru i opaaju. Na razlicit uspeh u uenju utice i injenica to se pri svabtom uenju niza stvaraju veze (asocijacije) ne samo izmeu jednog elementa i onoga koji za njim sledi nego i izmedu udaljenih elemenatavHei na poetkuViiza imaju manje rei pred sobom a one na kraju niza manje iza sebe nego to je to kod rei u sredini niza. Zato ove poslednje rei srvaraju vei broj razliitih asocijadja i mi moramo uloiti vie rruda da nauimo srednji deo nego poetni ili krajnji deo.To su uzroci to se uopite srednji delovi nekog teksta, pa i pesme, najree ue.

Z b o g Coga ro sc formiraju raznc vrste asocijacijau takvomucnju nizova napamet, javlja se jo jedna teskoa u uenju: vrlo esro se zamenjuje red susednih elemenata, pa se onaj koji siedi i z a j e d n o g d e l a esto pogreno stavlja isprcd njega. K.ad treba, na primcr, da zapamtimo telefonski broj kao to je 627-432 lako se deava da pogreimo i da m e sto toga broja reprodukujemo 6 7 2 : 4 2 3 . Asocijacije koje se srvarajuizmedu dva susedn a delu deluju i unatrag a ne samo unapred - ne stvara se samo veza 2 - 7 iti 3 - 2 nego i vcza 7 - 2 i 2 - 3 .

(\JJJcenje verbalnogsmislenog materijala

Ve su izneseni podaci pokazali da se mnogo bre i lake ui materijai koji ima smisJa pojedine rei ue se lake nego sbgovi bez smisla i izolovani brojevi, povczahi rekst lakc nego nizovi nepovezanih rei. Cak i oni besmisleni slogovi kojt vie podseaju na neke rei boljese pamte nego oni slogovi bezsmisla koji ne podseaju na nekc smislene rei. N a pitanje zato sc smislcni vcrbalnimaterijal lakseui neki istraivai odgovaraju: zato jer su ve ranije znatni detovi toga materijala ueni. Drugi smatraju da je smislcnosr snma po sebi uzrok lakem uenju, da mi lake uimo uopte na osnovu povezanosri po smislu nego na osnovu veza po prostoru i vremenu, esto se o uenju materjjala koji niie smislen govori k a o o mehanikom u e n j u , a o uej i j u materi'iala sa smislornkao o logtkom uccnjiu Logicko uenje jeznatffg b r i e i lake od mehanikog uenjaTUog toga to je takvo uenje sadraja sa smislom lakse, mi n a stojimo da unescmo nelu smisao i u takav materijal koji je sam bez smisla. P o s r o j j j o s e b na tehnika da se u nizove bez smjsla, na primer nizove brojeva, unese smisao, da sc vetaki p r o n a d e n e k i s m i s a o O v a i postupak konstruisanja nekogsmisjiLradi lakeguenia naziva se m n e m o t e h n i k o m . Fostoje razliiti sistemi mnemotehnilc. }edan takav m n e motehniki sistem za pamenje brojeva sastoji se u tomc to sc svaka cifra oznaci odredenim slovom (l=y, 2=^/, 3=/ itd,). Kad trcba zadrati neki nizbrojeva, kon'struie s e p r e m a prihvaenom kljucu neka re ili neka fraza i na taj nain brojevi lake pamte. Jedan uspco mncmotehniki nain da ee naui 10 decimala broja pi" (JT) jesre konstruisanje stihova u kojima rei imaju tdHko glasova kolike su brojne vrcdnosti decimalnih brojeva. Evo kako glase ti srihovi (u prcvodu sa ruskog M . Joviia): : ujibroji i moe zapamtiti sa pesmom, dragi moj brate."

(^)Motorno nenje
MLodi^nop; dctinjstva uimo obavljanje raznih pokreta i radnji. O d prvih dana ivota dete na~osnovu urodenih retieksnih polo eta ui mnogc nove pokrete - polaetanje pojedinih udova, pokretanje glave, hodanje, skaka-

nje, penjanje, raziiite pokrete hvatanja, kao i druge pokrete i sisteme pokieta koji omogucavaju ovladavanje mnogobrojnim motomim navikama koje dete i ovek koriste pri igri i radu, Uenje obavljanja pokreta i povezivaniavepostojeili i od ranije nauenih ujedinstvene sisteme~pokren ~ nazivamo motornim uenjem. ~ M o t o r n i m uenjem stiemo motorne navikc ili vetine kao to su vetina tranja^skakanja, pisanja, vetinavonje na bicikliyv^sfiimgranja fudhalan^Iveitina izvodem'a razUitilTra5nnT^pgrgiia. Steci neku motomu ve^stinu znai uspeti brzoJajcojLfasuiaggra izvodlti motorne radnje.l'akvTm n r g j g ^ m n n ^ n h r ^ n l p o k r e t i koje trebavriti o b j e d i n j u j u s e u jedinstven sistem pokreta. M i smo u mogunosti da ove celine pokreta vrimo, poto smo stekli vednu, ne obraajui vie panju na pojedine pokrete, kao to je to biio u toku uenja. Sedmo se uenja vetine pisanja. D e t e sa naporom i postepeno ui povlaenje pojedinih vrsta Hnija i njihovo povezivanje; ali kad jc nauilo pisad, onda oho motornu radnju pisanja obavlja kao jedinstven sistem ^okreta, bez napora i automatski. Pri svakom uenju motornih radnji vanu uiogu imaju kinestetski oseti. Z a t o da bismo stekli neku motornu vetinu nije dovoljno da gledamo kako je drugi vre iii samo da ujemo kako treba da vrimo pokrete, nego je potrebno da imamo doivljaj o tim pokretima i da sami pokuavamo da ih vrimq^Motorne vetine nije mogue stei bez vebanjapokreta, N e postoje samo motome vetine. M i moemo govoriti i o vettni itanja, vetini govora i drugim vetinama pri kojima nemaju vanu ili ak nikakvu ulogu razliiti pokreti. I p r i ovim vetinama re je o povezivanju u jedinstvenu celinu, ali sada razliitih psihikih operacija koje se, usled vebanja, odvijaju brzo i lako.

Tok sticanja navika

Vetine nazivamo i navikama: motorne vetine motornim navikama, a verbalne vetine verbalnim navikama. Zbogznaaja navika za uspeno i brzo obavljanje razliitih aktivnosd mnogo je panje posveeno prouavanju sdcanja navika. Proces sticanja navika prouavan je pre svega na praenju sticanja razliitih motornih navika, iako utvrdene zakonitosti vae za sticanje navika uopte.

Proces sticarvja navika i uopte proces napredovanjauuenju najuspenije se moe pratiti kad ispitanici moraju da ue obavljanje neke aktivnosti koju dotada nisu vrili, kao tojc na primer precrtavanje neke figure na osnovu njene slike u ogledalu. Proces sricanja navika prati se i pri posmatranju i registrovanju napretka uuenju posebnih vetinapotrebnih za odredeno zanimanje.Tako su krajem prolog veka dva istraivaa prouavala proces napredovanja u toku uenja, pratei napredovanje buduih radio-telegrafista u odailjanju i primanju Morzeovih znakova. Kako jc teklo ovo uenje prika2ano je u slici 30. Pri takvom sistematskom praenju procesa uenja registruje se napredovanje pomou krivih uenja koje slikom, grafiki, pokazuju porast uinka ili smanjenje greaka u odreenom periodu vebanja. Ispitivanja su pokazala da se mogu razlikovati dve tipine krive uenja: jedna sa pozitivnim ubrzanjem i jedna sa negativnim ubrzanjem. Kriva sa pozitivnim ubrzanjem prikazuje napredovanje koje jeu poetku sporije, a posle izvesnog vremena postaje bre.Takvu krivu dobijamo pri praenju uenja nekog do tada nepoznatog i teeg gradiva ili pri sticanju sloenijih pokreta. Imamo je, na primer, pri uenju nekog stranog jezika, ako pre toga nismo uih jedan njemu sllan jezik. Kriva sa negativnim u b r zanjem registruje napredovanje koje je u poetku bre a kasnije sc usporava. Dobivamo je pri praenju uenja lakeg materijala; obino pri takvom uenju koje je u velikoj meri mehaniko i gde znatan deo onoga ta treba da nauimo znamo odranije.

(-0 Plato u uenju

Proces sticanja navika, i uopte proces uenja, ne odvija se jednohko. Cesto je u takvom procesu mogue razlikovati tri taze: 1 ) poetno napredovanfcr^ ~koje je cesto'reiativno brzo, ]er se koristi ranije znanje; 2) usporavanje napredovanja jer jejafltrfhnn aQQ_to je dotada_naueno povezafTu n c m r e & ^ ^Hne;3) ponovnoubrzano napredovanje do koga dola^ooto jejjtvrdeno i medusobno povezano ono to je prethodno naucenoTDve tri faze mozemo esto JiTuoimo i u uenju motornog i u uenju verbalnog materijala, Ako daktilografkinja ui najpre kucanje pojedinih slova, onda e u poetku napredovanje biti relativno brzo. Medutim, kad bude prela na kucanje itavih rei ili fraza, ili na kucarije bez gledanja, ili na rad sa svih 10 prstiju

- javie se period povremenog zastoja u napredovanju.Tek kad savlada ovaj zastoj, napredovanje e biti opet bre. S]ino je i pri ucenju stranogjezika ako se u poetku ue samo rei ili samo prevocnje sa stranog jezika, napredak e biti jednoiik, kad, medutim, bude 2ahtevano da se konstruiu reenice i da se govori, doi e do usporavanja napredovanja koje e postati brc tek poto sc savladaju rekoe koje su se pojavile. Javlja se period u kome je napredovanje sporije ili sasvim prestaje. Period usporenog napredovanja ili presrankanapredovanja u uenju naziva se p l a t o o m ili zastojem u uenju. Iz shke 30 vidimo da je takav zastoj u uenju primanja Morzeovih znakova bio posle 20, nedelje uenja. D v a su osnovna uzroIca zastojajijiaprf?d ovanju: Ijj^koa da se piede tia^ilflrenlie obiike obavJian{and<e aktivnosti dokse nepoveze 1 ne uvr-_ jsti onojro-jejiotad naueno: 2) slajaijenjc intcresovanja za rad l dalje ucenjc ili_zbog toga to ono to seuivie ne privlai hmctn je novo lil zato s t o j e u s p o r e n o j ^ r r d o ^ n j e u uenjn pa je snfianjen podsticaj za daljcul?"

Za uspeno napredovanje 140, ^prapsiBia u sticanju vetina, i motort iikghgpi^s nih i verbainih, pored dru. : !.. . gih inilaca koji utiu na 1Q uspeh uenja i o kojima e jo biti govora, naroito su co sc znaajnim pokazala dva \ ' J momenta: rasporedeno (a ne nagomilano) vebanje 0 20 i povczivanje nauenog u Nedelje veibanja jedinstvenu ceiinu. Veliki Slika 30. - Kriva uenja u primanju broj i starijih i novijih istelegrafskih signala traivanja pokazao je znaajnu prednost rasporeenogvebanja. Uslici 31 prikazano je krivarm napredovanje u uenju jednostavne motorne vetine kad nisu izmedu pojedinih pokuaja uenja (kont'muirano uenje) davanJ odmori i kad jc iza svakogpokuaja davan odmorod 75 sekundi. Slika pokazuje izrazitu pidnost raspodeljenog uenja, uen/a pri kome je odmor darnn posle lcraih perioda vcbanja. Kolild trchz da su pcriodi vebanja posle kojih e se dati odmori koJiko trcba da trajc odmorj zavisi od uenja razliitog matcri-

jala. Svakako da suvie dugi periodi odmora ne pomau, nego m o g u ak da uspore napredovanje. M o e se^cao opte pravilo prihvatiti da je bolje koristiti kratke periode vebanja lzmedu lcojih sc-daju kraL ali esti periodi odmora nego jedan ili dva dua perioda odmora izmedu jednog ili dva duga neprekinuta perioda uenja. Bri uspch u obavljanju nekc vetine postie se i povezanijim izvodenjem pokreta 3 formiranjemjedinstvenih sistema pokieta. Napredak u proizvodnosti rada radnilca u industriji, kao i atleriara u razliitim sportskim d i sciplinama, ostvarujc se pre svega nalaenjem takvih si10 12 14 16 18 20 22 stema pokreta koji se pokazuju celishodnijim od dotaPokuajifc* danjih i vre povezivanim Slika 31. Naprcdovanje u uenju sa u jedinstvenu celinu. P i i neprekinutim i raspodeljenim vebanjima obavljanju raziiitih r a d n j i esto se vre suvini pokreti, k o j i su ponekad i meusobno slabo povezani. Zato se u poslednje vreme, u nastojanju da se podigne efikasnost rada, p r i stupa preobuavanju u vrenju m o t o r n i h radnji. Eiiminiu se nepotrebni pokreti, ranije manje celishodni zamenjuju se uspenijim 1 ovi govezuju u jedinstvenu celinu. Ovaj postupak koji se koristi pre svega pri i n d u s t r i j skom radu poznat je pod nazivom studij vremena i pokreta.

PlTANJA I ZADACI

1. Koje se ucnje naziva verbalnim a koje motornim? 2. Koliki se broj cifara, slogova i rei moe u potpunosti reprodukovati posle jednog prezenfovanja? 3. U kalcvoj je zavisnosti broj elemcnata ili duina teltsta koje treba zadrati od broja ponavljanja i vremena potrebnog za ponavljanjc? 4. Koji se delovi u nizu i u telcstu lake a koji tee ue ~ i zato? 5. Koje se uenjc naziva mehanikim a feoje logildm? Zqto je logiko uenje efikasnije?

6. Sta je mnemotehnika? Navedite primere za mnemotehniku. 7. Sta znai stei neku aaviku ili vetinu? 8. Nacrtajte kr'mi uenja sa pozitivnim i sa negativnim ubrzanjem. Koje procese uenja reprezentuje jedna a koje druga kriva uenja? 9. Koje su tri faze u sticanju navika?
10. Koja su dva osnovna uzroka platoa ili zastoja u uenju? 11. Kojrt dva inomenta posebno doprinose uspehu u sticanju vetina?

Jedno od veoma vaznih pitanja u vezi sa uenjem jeste da li ramjeuenje_ --trtrce~na naknadno uenj? ) ^ p^mag u ov?m Mpnjifpr^ p_nrnpta Prenoenje dejstva ranijeg uenja na kasnije naziva se transferom uenja. Ako famjeriicenje pomaze da kasnije uenje bud&Trze i lakse, govonmo o pozitlvnom transferu. Pozitivan transfer imamo, na primer, kacTuenje jednog jezika, uzmimt) latinskog, olakava uenje drugog jezika, na primer francuskog. Pozitivan transfer imamo i u sluaju kad iz nekih razloga tre~ ba dapredemo na pisanje levom rukom, a odranije smo nauili pisanje dcsnom rukom. iUco. medutim. raniie ucenie ometa i oteava novo uenje, goyorimo _anegativnorn trnn^fern iii interferenciji. Negativan transfer lmamo, na primer, kad usvojeni nain govora u nekom kraju, lokalni dijalekt, koji smo nauili u detinjstvu, oteava da savladamo knjievni govor.

(A) Teorijaformalnih disciplina

D u g o je vladalo misljertjc da prosto upranjavanje jedne psihike funkcije, na primcr pnmcnja ili miljenja, doprinosi razvitku ove funkcije, Pamenje ce Sfi prcma tom shvatanju razvijati utoiiko boljc ukoliko ee.budemo uiii napnmet; miljenje e postati uspenije ako b u d e m o reavaii vie zadataka koji zahtevaju misljenje. Pri tome, smatrato se, nijc vano ta parntimo ili kakvc zadatkc reavamo. Vano je koiiko se v e b a m o u pamenju ili m i l j e n j u i da !i uimo takav materijal koji vie veba pamenje i miljenje. Vladalo jc, na primer, shvatanjc da uenje napamet latinskih proznih tekstova doprinosi boljcm pamenju i istorijskog matenjaJa Ui nekog stranogjezika. Nekim je kolslm prcdmetima, pos e b n o u e n j u latinskogjezika i matcmatike, pridavana naroita vanost u vebanju pamenja i miijenja. Ovc su disdpiine smatranc naroito vanim u nastavi. Smatrano jc da

su ti predmctr korisni ne samo zbog togn. to uei ih sticmo odredeno znanje ncgo, prc svega, zbog toga to ovi predmeti razvijaju sposobnost pamenja i uenja. Vrednost ovih koiskih prcdmeta - vladaio je miljcnje - nije prvenstveno u sadraju koji se ui nego u prirodi predmcta koji se ui, u formalnoj osobini predmeta, koja je vie tli manje pogodna da razvije nase sposobnosti. Takvo siivatanje naziva se teorijom formalnih disciplana. Ovakvo miljenje utjcalo je u vciikoj meri na organizovanje nastave. Smatrano jc da nije bitno u kolskc pknove uvesti preamete koji e po o n o m e to se uti, po svom sndr/.aju, biti korisni za kasniju aktivnost. Vano je, naglaavano je, uiti prcdmete koji e razvijati sposobnosti uopte. Zato su centraino mesto ranijc u koiuma imaii klasini jezici.za koje se verovaio da razvijaju takve sposobnosu, iako je njihovo neposredno koricnje u svakodncvnom ivotu od manjeg znaaja.

Rczultati ovog ispitivanja pokazuju da je g r u p a k o j a j e uilapravila kako trcba uiti n a -

predovala u uenju svih vrsta materijah i bila bolja ne samood kontrolne grupc nego i od
1 eksperimentalne grupe. O n a eksperimentalna grupa koja se vebala bezuputsiava kako da ui ( I eksperimentalna) b i h je znarno slabija od one koja je pouavana kako trcba da u i (II eksperimentalna grupa). Vrena su i posebna ispitivanja o vrednosd pojedinili kolskih predmeta za razvitak sposobnosti miljenja. Posebno je ispitivana vrednost aritmetike i geomctrije. Ovakva ispitivanja su pokazala da vebanje u reavanju aritmetikih zadataka zaista dovodi do uspenijeg reavanja drugih aritmetikih zadataka. Isto tako vebanje u reavanju geometriiskih zadataka dovodi d o uspenijeg reavanja drugih geometrijskih zadataka. Ali do uspenijeg reavanja aritmetikih i geometrijskih zadataka dolaziloje samo o n d a k a d su pri uenju isticani odredeni principi zakijuivanja i naina rcavanja zadataka. Medutim, slina korist postizala $e i od uenja drugih predmeta, kad su ovi predavani tako da je ukazivano na to kako se dolo do odredenog saznanja i kako trcba izvoditi optije zakljuke. l z ovih ispitivanja proizlazi da aritmfttika i geometrija imaju izvesnu vrednost za razvijanja miljenja, ukoljko se u nastavi ukazuje.na.odredene principe zakljuivanja i logikog miljcnja.

B Eksp erimentalno ispitivanje transfera

Psiholozi su pristupili eksperimentalnom proveravanju ovakvog shvatanja. Izmedu veeg broja ogleda koji su izvreni da bi sc proverila opravdanost teorije formalnih disciplina naveemo jedno poznato istraivanje, istraivanje psihoioga Vudrova. O n jc proveravao da 3i vebanje u zapamivanju odredcnih vrsta materijala - u uenju slogova bez smtsla, uenju stihova, uenju proznili tekstova, datuma - dovodi do poveanja opte sposobnosti pamenja. Formiraoje tri grupc ispitanika.vPrva grupa, kontrolna, nije uopte uvebavana. Drugc dve grupe eksperimentalne, uile su u toku trideset tri dana svaka ukupno 177 minuta, stihove i slogove b e j smisla. J e d n a od ovih grupa, I eksperimentalna grupa, nijc dobijala nikakva uputstva o tome kako treba da ui, dok je II ekspcrimentalna grupa dobijah takva uputstva. Kod te grupe 76 minuta, od ukupno 177 koliko je vremcna korieno za uenjc, posvceno je upuivanju u to da treba uiti u celinama, da treba koristiti pri zapamivanju slogova bezsmisia povezivanje u ritmike ceiirie, da se treba presliavati, da trcba traiti smisao u materijalu koji se ui. Svi su ispitanici ispitani pre poetka ogleda da bi se videla njiho'va sposobnost pamenja 6 vrsta materijala. Isto takvo ispitivanje izvreno je i posle perioda od 33 dana uenja. Pokazalo se da 31 i II eksperimentalna grupa pokazuju prednost u zapamivanju pred kontroinom grupom, ali da je ta prednost dalcko vea kod II ekspcrimcntalne grupc, kao to to pokazuju rczultati izneti u donjoj tabeli:

^Krste transfera
Brojnaispitivanja pokazuju da pozltivan transfer moe da se ostvari prvenstveno nadva naina, da postojedve vrstepozitivnog;transfera. Prvijetran^ s f e r n a o s n o v u i d e n t i m K i l i s ^ ^ ^ e l e m e n a t a u matenjalu ko|Te uio pre i u materijalu koji eTui kasnije. Ucenje je^nog romanskog jezika, na primer francuskog, doprinosi tome da se lake ui drugi romansla jezik, na primer italijansid. Dnigu_i_vaniju vrsrn transffrfl.predsravlja transfer koji se sastoji u koiitfpjn pr? Mkn^dnnm nrpnp* priiicipa^jrftod^ i t e h n i ka u e n j g j i o j l ^ i u i s v o j e f ^ og ucenja. Ako uei neki materijaluoimozakonitosti,pravilaili nam^Ttopsupogodni dase zapamti neki materijal - pa to primenimo u kasntjem uenju, ovo e uenje biti bre i lake. Ovo, izmeu ostalog, potvrduje i prikazan ogied Vudrova. Ispitanici II eksperimentalne grupe uili su kasnije bre jer su usvojili odreena pravila i principe kako se ui. Uoptavanje (generalizacija) 0 tome kako treba posmatrati, kako treba izvoditi zakljuke, kako treba uiti, pre svega je momenat koji utie na to da se javi pozitivan transfer pri posmatranju, miljenju 1 uenju. Da bi korist od sadanjeg uenja bila to vea pn buduem uenju ili obavljanju nekog posia, potrebno je u toku uenja obratid panju na takvo uoptavanje.

Vrsia mater'ijala
S TIHOVI
PROZ/i.
lNJENICE

Rnziike u mpehv uienja I cksperimcntaina grupn

+3,7
-3,2
+8,1 . '

(izraiene uprocentimn) II eksperimentaMa grupa

+22,2
+21,0
+17,7

D ATUM
S MISLENE REI
K OMSONANTI

+8,5
+4,0 .
-1,0

+58,7
+55,7
+14,4

Vaan momenat koji doprinosi pozitivnom rransferu jeste iusvajanje odreenih stavova lcoje treba primeniti pri posmatranju, miljenju ili pri uenju. Talcvi sravovi su na primer: da svaki predmet ili pojavu treba paljivo i detaljno osmotriti, da treba uiti neki materijal sa panjom i traei njegove smislene veze, da se treba uzdrati od naglog sudenja i imati kritiki stav prema iznetim tvrdnjama, da treba nai uzrok tekoa, da ne treba uporno ponavljati naine koji su se pokazali nekorisnim, nego traiti nove, da treba biti otvoren za nove kombinacije. Teorija formalnih disciphna koja je tvrdila da se samim tim to se neto ui i pamti veba sposobnostpamenja nije potvrdena i ne smatra se tanom. Na pitanje moe li se ipak vebati ili unapreivati pamenje psiholozi odgovaraju da moe. Ali to je mogue; pre svega, primenjivanjem odrcenih naina uenja koji su korisni za uspeh uenja. P a m e n j e s e , dakle, moe vebati, ali ne jednostavno istim uenjem napamet, nego usvajanjem uspenognaina uenja. Bre emo uiti i vie zapamtici ako nauimo kako treba da uimo.

^Jfrimena sfeenog znanja

Transfer dolazi do izraaja naroito korisno u primeni, u praksi onoga to je naueno. U koli se usvajaju razliita znanja ne samo radi toga da bikno razumeli pojave u prirodi i drutvu nego i radi toga da bismo mogli steena znanja koristiti pri reavanju zadataka i problema na koje naiiazimo u praksi i ivotu - da bismo mogli naa znanja preneti u ivot. Koliko e prenoenje ili transfer steenih znanja biti uspean 2avisi, izmedu ostalog, od uslova u kojima je znanje steeno. Cesto uimo opta pravila, zakonitosti, razliite tendencije javljanja pojava i na taj nain stiemo generalizovano znanje. Sticanje takvog opteg znanja je veoma vano, ali ono samo po sebi nije garancija da emo ga umeti koristiti u praksi. Mogue je da smo mi u stanju da uspeno reprodukujemo pravih i principe a to ne znamo da primenimo u praktinim situacijama, ih ak, uopte ne znamo da se znanjima koja posedujemo mogu reiti odredeni problemi. Istraivanje i iskustvo pokazuju da ee se lake primenjivati neko steeno znanje ako smo to znanje sticali na taj nain to je izvedeno iz velikog

156

broja primera, ako msmo uili sarno pravilo nego i kako jc pravilo izvedeno i na osnovu ega je izvedeno. Primena nauenoga bie utoliko uspenija ukoliko su primeri iz kojih je pravilo izvedeno bili brojniji i raznovrsniji. Lake e se i uspenije primenjivati znanje ako se vepri uenju ukazuje na mogunost njegove priinene; ako se prilikom uenja navode sluajevi u kojima je mogue primeniti ono to se ut. Potrebno je ve pri uenju ukazivati na mogunost primene onogato se ui u razliitim situacijama u praksi.Transfcr se ne javlja sam po sebi. Zato nije dovoljno uiti samo pravila i zakonitosti; potrebno je ne samo da se stie znanje nego i da se uvebava primena toga znanja.
P l T A N J A I ZADACI

1. Sta se podrazumeva pod pozitivnim a ta pod negativnim transferom? 2. U emu je sutina tzv. teorije formalnih disciplina? 3 . Opiite ogled (Vudrova) kojim se ispituje pod kojim uslovima v e b a n j e zapamivanja ima efekta. 4. Imaju ii pojedini kolski predmeti poseban znaaj za razvijanje sposobnosti? 5. ICoje se dve vrste transfera razlikuju? 6. Sta prvenstveno doprinosi razvijanju sposobnosd pamenja? 7. Koji odredeni stavOvi doprinose pdzitivnoin transferu? . 8. Koji su uslovi vani da se steeno znanje uspeno primenjuje?

e i vrste pamenja
Karakterisfike pamenja
Proveravamo da li smo neto nauiii pokuavanjem da naueno posle izvesnog vremena reprodulcujemo. Ako u tome uspemo, kaemo da smo zapamtili ono to smo uinUi. Zato dokuenje odredujemo kao relativno trajno menjanje jedinke na osnovu iskustvaj pamenjc moemo odrediti kao relativno trajanje ove promene. O pamenju moemo govoriti kao o procesu, kao o odredenoj mentahioj akdvnosti ili vrsti doivljaja. Ali o pamenju moemogovoriti i kao o spo-

sobnosti, kao o dispoziciji iii spremnosti da se obnove sadraji koje smo ranije uili. Govoreci o pamenju kao o procesu treba istai da je ono slo-zen proces. Cini ga vie razliitih psihikih procesa: zadravanje onog to smo nauili, zaboravljanje - jer se redovno ono to je naueno ne zadrava u potpunosti - zatim prepoznavanje i obnavijanje sadraja koje smo uili. Kao svi psihiki procesi, i pamenje ima svoju fizioloku osnovu.Tu osnovu ine pre svega promene u kori velikog mozga. O n o to smo naudi ostavlja neku promenu, trag u modanoj kori^ a o kojoj sc promeni govori kao o engramu iii mnemogramu, M i ne znamo jo tano kakve je vrste ta promena, Ali verovatno je da je to promena u strukturi nervnih elija u kori velikog mozga i u vezama medu ne'rvnim eiijama angaovanim pri uenju nekog sadraja. Mogli bismo rei da je proces zadravanja trajanjc takvih promena u nervnom sistemu, a zaboravljanje da je slabijenje - ili, slikovito izraeno, bledenje tlh promena. Prepoznavanje i reprodukovanje bilo bi aktiviranje tih tragova izazvanih procesom uenja. Pogreno je gledati na pamenje kao na uvanje utisaka - opaaja, predstava, znanja - u mozgu kao u nckom magacinu, Pamenje ne znai trajanje doivljaja, nego ostajanje tragova doivljaja koje smo imali pri uenju.

Vrstepamenja
Pamenje se moe podelitt prema razliitim k r i f ^ r ' j " > n ' r n n M a t p cp hkovati iiamerno pamenje ili zapamivanje. koje imamo u siuaju kad sebipostavimoilj daneto zapamtimo. Odtakvogpamenjarazlikovalobi se nenamerno pamenje, to jest zadravanje nekih doivljenih sadraja i onda kada nismo postavili sebi cilj da ih zadrzimo. J ^ajce se razlikuju motorno pamenje j mentalno pamenje^ Mo to rno pamenje se odnosi na zadravanje i obnavijanje riauenih pokieta; vetina pisanja na maini ih piivanja poivala bi na motornom pameniu. Hffie n taino p a m enj e s e sastoji u zadravanju i obnavljarrju razliitiliinteTektuainih doivljaja (opaaja, misli).U o k v i r u m e i ^ l n o ^ a m e n j a c g s t o se razlikuju sli.knvitn paTncnie ili pamrrnjgjikova od verbaino-IoRikoa: pamenja. Pod prvim podrazumcvamo pamcnje predmeta~sllka,Iuopste^

reprodukovanje ranijih opaaja u vidu predstava. Logino verbalno pamenje jeste zadravanje materijah i njegovo reprodukovanje reima. Rani-

je, kad se smatralo da se pamenje manifestuje iskljuivo u predstavarna,

razlikovali su se vizuelni tipovi, to jest osobe koje imaju najee vizuelne ili vidne predstave, zatim auditivni ili sluni tipovi, to jesc osobe kod kojih je najea reprodukcija pokreta, Medutim, Ijudi, iako u razliitoj meri, pored rakvog slikovitog pamenja, redovno reprodukuju ono to su zadrali u pametlju i purem rei. A i tamo gde imamo izrazito slikovito pamenje veoma je retko da se javljaju isti vizuelni ili drugi pomenuti tipovi pamenja. Najee se javljaju sve tri vrste slikovitog pamenja kod iste osobe, a pored toga i verbalno-logiko pamenje, Napomenuto je ve da o pamenju moemo govoriti i kao o sposobnosti. JDiglednoJ^dagosl^jii^'vidiiglnpra7jijt p 11 ^ " r ' n o s t i pojedinaeada zadre i reprodukuju ono to su nauili. Postoje razhke u o b i m u j a m z a j a ^ koji su pojedinci u stanju da zadre u pamenju, Icao 1 u traianju zadravaJnja onog sto su naucili. Prema neidm ispitivanjima dokje nekim ispitamcimapotrebno da naue jednu kratku pesmicu desetponavljanja, drugima je potrebno 26 ponavljanja da bi je mogii bez greke reprodukovati. Ili dok neke osobe mogu posle jednog itanja da iz jednog teksta koji je sadravao 190 rei zadre i reprodukuju 125 rei, drugi su bili u stanju da zadre samo 45 rei. Prcma nekim rezultatima individualne razlike u sposobnosti pamenja jo su i vee. Postavljeno je pitanje postoji li optasposobnost pamenja, jednaka sposobnost pamenja za razhite vrste sadraja ih postoje posebnc i m e u 6obno nezavisne sposobnosti pamenja za odredene vrste sadraja. Ima dosta autora koji zastupaju shvatanje da postoje posebne sposobnosti pamenja i pozivaju sena injenicu da ima pojedinaca koji mogu da pamte neobino duge nizove brojeva i da napamet obavljaju duge i sloene raunske operacije, dokaa lica ili tekstove ne pokazuju natproseno pamenje. Drugi su opet aurori iznosili miljenje da postoji jedna opta sposobnost pamenja, a da zavisi od interesovanja osobe za pojedine vrste sadr-aja - z a brojeve, istorijske podatke, likove- u kojoj e se oblasti manifestovati bolje a u kojoj slabije pamenje. Postupkom faktorske analize pokuali su istraivai da provere postoji li jedna opta sposobnost pamenja ili vie takvih sposobnosti. Rezultati takvih ispitivanja ukazuju na to da postoji jedan opjiiajvtor pameiiiaT-ali da-paE&d-aj&ga postoje i drugi faktori - grupni i ^s^ccifioi/Io znai da neko ko ima dobro pamcnjeza jeHnuvrstumaterijala ima u izvesnoj meri takvo pamenje i za ostalc vrste materijala, ali ipak postoji vea sposobnost za pojedine vrste. Takve posebne sposobno-

159

sti koje bi inile grupne faktore pamenja bile bi sposobnost za zadiavanje vizuelnih utisaka, zazadravanje auditivnih utisaka i za ideje. U okviru ovih grupnih-faktora nadeni su i specifini faktori, tako, na primer, u okviru posebno ra2vijene sposobnosti za utiske preko ula vida, jo i posebne sposobnosti za pamenje lica, prostornih odnosa i brojeva. Ali iako talcvi i drugi faktori pamenja postoje, kakva e vrsta pamenja biti razvijena zavisie u velikoj meri i od interesovanja za odreene vi-ste sadraja.

Tri sistemapamenja

Mogue je razhkovati tri sistema ili tri tipa pamenja :^epzoriio, lcratlcorono i dugorono, Razlikuju ses obzirom na obim zapamenih podatatrajanje zapamenog, kao i n ^psihike proc'ese, na kojima poivaju i 7 lunkcije koje lmaju. Ujsenzorno pamenje ulazi ogroman broj podataka putem senzornih organaTpre^svega preko cu^ vma i siuha. AirBro] informacijajcojt se prima TToHredenom trenutku je ogranien; osoba od jejjnom ne primeuje vie od 4 do 7 jedinica. Uoene mformacijebrzo se gube i nc pamte se due, nego obino krae, od jedne sekunde. Medutim, jer sralno zapaamo nove drai, obim podataka koji ulazi u senzornu memoriju u toku vrcmena je ogroman. Za snalaenje oveka i njegovu aktivnost vano je i korisno da se preteni deo senzornih informacija brzo gubi iz pamenja. IJjdrugi memorijskisi$tem 3 luratieoronopamenje,prelazisamo mali deo Jzsenzornogpamcenja.Ni taj deo neostajedugou pamenju-svega 15-20. Primer jezapamivanje telefonskog broja koji nam trenutno treba i iji niz brojeva pamtimo toliko dugo koliko je potrebno da ih na telefonskom aparatu pokrenemo. Upotrebu kratkoronog pamenja imamo i pri ra2umevanju izgovorene ili napisane reenice; da bismo je shvadli moramo da pamtimo sve rei koje jeine i vezu mcdu njima. O b i m jedinica koji se zadreava u kratkoronom pamenju iznosi oko 7. Konstatovao je to i psiholog D. Miler u svojoj knjizi iji je naslov Maginibroj sedam, plusiliminus clva (G. A. Miller, 1956). Ali broj zapamenih jedinica ako se poveu u celinu moe biti vei od esto spominjanog broja sedam. Pokazuje to sledei ogied: mi neemo upamtiti sledeih dvanaest slova i njihov raspored: T, A, N, E, l6o

uoimo da su to obmutim redom poreana

siova rei EKSPERIMENAT, zadriaemo ih bez potekoa i posle jednog

prezentovanja. Osmiljavanje, ponavljanje, povezivanje sa postojeim znanjem omoguava da se informacije zadrze. Zato je vazno pri uenju da se sadraj savladava ponavljanjem, razumevanjem i ostniljavanjem.To obez.beuje prelaz informacija iz kratkoronog u dugorono - pamenje i njihovo zadravanje. Hzjcratkorocnog pamenja u dugorono prelazi samo mali deo podataka onaj za ije smo zadravanje iz razliitih uzroka motmsam.TaJse pamtnT toku dugog vremena, a deo za ceo zivor. A kokcina zadrzanog ie ogromna i ine se razna seanja, znanja, ideje, veltine i umea7nasa~C"f11s L,Voj!_.L-i-L identitet~Prema oceni jednog strucnjaka odrastao ovekima olco miiijardu, kalco"se on izraava, bita informacija uskladistenih u dugoronom pamenju (Landanev, 1986). Aii nije sasvim ispravno da tu ogromnu koliinu informacija koju posedujemo i koju nam dugorono pamenje stavlja na raspolaganje nazivamo uskladitenom i skladitem. Postoji naime stalan proces odredivanja toga materijala, njegovog novog povezivanja i povezivanja sa novim informacijama, njegove prerade} obnove i kombinovanja.

Strunjaci pokuavaju da velikn Ifnlirinn infnrm^rijn kojase n a h z i u dugoronoi m e m o riii svrstaiu s obzirnm pn garjr-Taj n f>rlrprtF;f]eJclase. Neki razlikuju, medu ostalim, procedU^^ljiiuaernoriju. Ona se odnosi na sadraje koji kazuju kako se neto radi: kako se vozi bidkl, ktiko se pee odredem vrsta kolaa. Zatim, deklarativn.u inemoriju koja bi obuhvirilo^ rtri prjmer, imena poznatih ljudi. Ali najee se rar.likuju kao dve vrstc dugoroT r r - ftemantiko i epizgdiko pamenje. Semantiko sadri znanja o znaenju pojmova, o idejama, o injenicama, o pravima i zaiconito$tiiTra. rpLiv.1 prvcn&ivenu-ffa verb.ilnirft-grmrtelTma i ne ukijuuje znanja o t o m e g d c je i kada znanje steeno. M i , na primer, znamo kako se naziva gbvni grad Rumunije ali ne i kako i gde s m o to nauili. Epizodino pamenje sadri podatke povezane sa n a s o m osobom: znanje O knjigama koje su nam se svidele, o pozonnim komadima koje s m o gledali i naim ocenama o njima. Sadr2aj se odnosi na zbivanja, epizode, h naleg ivota. Redovno je sa mnogo dctalja 'i u velikoj meripoiva na ikonikim simbolima, na reprodukovanim slikama. Vie je pokuaja da se objasni kojim se mentalnim operacijama i na ta. se ovck oslanja da iz t o g ogromnog rezervoara nade infonnacije koje mu rrenutno trebaju. Stara je pretpostavka da je to koricenjem asocijacija. A medii novijim pokuajima objanjenja je tzv. teorija ostmkturi informacija u v i d u mree.Jcdna od prosirenihvarijanti o hijerarhijskoj pove^anosti pojmova u dugoronom pamenju. Ali postoje i koncepcije o drugim vrstama strukturnih mrca i povezanosti informacija upamenju.

161

Predstave
Silkovito pamcenje manifestuje se u predstavama. Predstavc su rcprodukcijeopaaja ilinjihovili dela. Zajedntko im je sa opaajima da su ulne i predstava opaaja boje ima boju, a predstava intcnzivnog zvuka ima intenzitet. Od opaaja se obino razlikuju po tome to su manje ive, manje potpune i manje postojane. Da su manjeive^ znai da su boje koje predstavljamo blee od onih koje opaamo, da su intenziteti koje reprodukujemo na osnovu pamenja slabiji d onih kojc dSivljavamo kad dra neposredno deluje na nae ulo. Da su predstave manje potpune ili da su fragmentarne, znai da se u. predstavama reprodukuju samo neki delovi opaaja, a mnogi detalji doivljeni u opaaju ne nalaze se vie u predstavi, Zato predstave i kad su najivlje i najpotpunije, nisu reprodukovane koptje opaaja. Da su predstave manje postojane, znai da ne traju due vremena nego da se neke pojedinosti u predstavama as javljaju as gube. Ali predstave i kad su najivlje i najpotpunije nisu kopije opaaja, one su samo sline opaajima ijc su reprodukcije i samo podseaju na njih. Postoje veoma velike individualne razlilce u ivotu i potpunosti predstava. Neki pojedinci imaju samo veoma blede i veoma fragmentarne predstave. Dosta je est takav sluaj kod naunika koji esto operiu apstraktnim pojmovima. Predstave mogu, medutim, kod pojedinaca i u izvesnim usiovima biti veoma ive, relativno potpune i dosta postojane. Tako je vrlo esto kod umetnika, posebno kod slikara koji opaeni pejzaiii likuspevaju da nacrtaju po seanju. Zive slune predstave esto se javijaju kod muziara koji su u stanju da tano reprodukuju ranije opaene tonove i kombinacije tonova. Posebnu ivost i potpunost predstava imamo kod ejdetskih slika. Pod ejdetsldm slikama podrazumevamo reprodukovanje posmatranih objekata u istoj ivosti i istoj potpunosti kao kad je posmatrani objekt bio prisutan. Kod izvesnog broja dece postoji naime sposobnost da neku sliku koju su posmatraH izvesno vreme opaaju i opisuju u svim detaljima i poto je slika uklonjena. Za takvu decu kaemo da poseduju ejdetsku sposobnost.Takva deca mogu, na primer, da posle nekoliko minuta posmatranja, a poto se ukloni slika, navedu koliko prozora ima na kuama koje su posmatrali na slici, koji je kuni broj, kakav je eventualni natpis na kui - iako to ni-

su saoptavali za vreme posmatranja. Sama deca sa takvom sposobnou

izjavljuju da, 1 potoje slika uklorijena, sliku vide kao da je prisutna. Iako redovno postoji razlika izmedu opaaja i predstava u njihovoj ivosti, potpunosti i postojanosti, ipakne moemo rei daje u tomesutinska razlika izmedu ove dve vrste doivljaja.To ne moemo rei zbog toga to postoje sluajevi izuzetne ivosti predstava, kao to je kod pojavg. ejdetsldh slika. Bitna razlika izmedu opaaja i predstava je pre svega u znanju ili svesti o tome da opaaj imamo kad drai neposredno deluju na naa ula, a predstave kad imamo uine doivljaje mora drai u tom momentu ne dcluju na ula i mi smo toga svesni. Kad takve svesti nema, mi nismo u mogunosti da razlikujemo izmedu opaaja i predstava. Takav je sluaj kod pojava koje nazivamo Iialucinacijama. Pod halucinacijama podrazumevamo reprodukovanje opaaja koje prati uverenje o prisustvu drai iako u stvari drai ne deluju u tom momentu na naa ula. Halucinacije su izuzetne pojave koje se sistcmatski javljaju kod pojedinih duevnih poremeaja, iako se povremeno i kod normalnih Ijudi mogu pojaviti sluajevi halucinacije. Kod pojedinih duevnih poremeaja bolesnici uju glasove koji im prete, oseaju miris otrova (koga nema) u jclu, oseaju da im neke ivotinje nagrizaju srce, vide razliite predmete, na primer, ivotinje ili insekte (kao to je sluaj kod hroninih alkoholiara) - iako spoljne drai za cakve doivijaje ne postoje. Pored svesti o tome da objekti i situacije koji se slikovito doivljavaju u predstavama ipak nisu prisumi, vana odlika predstava u odnosu na opaaje jeste i njihova uoptenost. Predstava ak i o nekom konkretnom predmetu, na primer, o stolu za kojim redovno radimo, jeste uoptavanje iz veeg broja razliitih opaaja. Mi, naime, neki objekt, na primer sto, opaamo uvek u svim odreenim uslovim^ ~ pri p.dredcnom osvetljenju, sa odredenim stvarima na njcmu, iz odredenog poloaja. A kad taj sto predstavimo, onda se ne obaziremo na sve pojedinosti, nego ih zanemarujemo i u predstavi doivljavamo samo neke osobine stoia. Zato kaemo da su predstave uvek u izvesnoj meri generalizovane ili uoptene. Naroito su uoptcne predstave kojima slikovito doivljavamo itavu klasu predmeta. Kad zamiljamo kuu, mosc, drvo, oveka uopte, imamo takve predstave o itavoj klasi predmeta. Nazivamo ih optim predstavama i one ine prelaz od opaaja ka pojmovima.

Patoloskepromenepamenja
Iz razliitih uzroka usled osteenja mozgat usled njegovog oboijenja ili njcgove degeneracijc, pazatim iz psiholokih razloga-javljaju se razliiti poremeaji pamenja.Jedan od esdh poremeaja jesteveomasmanjenasposobnost da se naui no\i materijal ili da seono to je ranije naueno obnovi. Kad postoji tskva, u odnosu nfl normalnu, smanjena sposobnostzapamivanja novih i obnavljanja ranijih podataka, govo'ri se o hipomneziji Javlja se kod mnogih duevnih oboljenja. Aiijavljase i kao zakonicapojava sa starenjem-stari Ijudi redovno tee ue i slabije zadravaju novi materijal. Pri tom za njih vai takozvani z.akon regresije, to jest pojava da teko pamte novo i lako zaboravljaju to se dogodilo u skoroj prolosu, iako se reiativnoivo seaju stvari koje su se dogodile u njihovoj davnoj prolosti. Kad je potpuno izgubljena sposobnost pameuja, govorimo o amneziji. Amnezija moe biti potpuna i u tom sluaju ovekzaboravlja sve to se ranije sa njim dogodilo, a moe biti delimina ili parcijaina kad ne moe da se seti samo nekjh perioda iz svoga ivota.Takve pardjalne amnezije su dosta este; obino, na primer, motocildista posle nesrenog pada ne moe da se seti onoga to sc dogodilo pri padu i nekofiko sati pre toga; Postoji i itava grupa poremeaja pamenja koje se nazivaju paramnezijama. Pod paramnezijama podrazumevaju se lana seanja - o v e k j e uveren daje doiveo nesto to nije stvarno doiveo niti je bilo mogue da doivj. ini mu se, na primer, da jc grad u koji je doao prvi put u svom ivotu vevideoili da osobu koju je stvarnoprvi put sreo poznaje veodranije. Poremeajem pamenja moe se nazvati i nesposobnost da se zaboravc neki doivljaji i zadrfavaju mnogobrojni detalji svih dogaaja. Iako retka, i takva pojava - a koja sc naziva hipermnczijom - takode ometa normainu aktivnost oveka.

PlTANJA I ZADACI

1. Koje sve psihike procese ukljucuje pamdenje? 2. ta predstavlja fizioloku osnovtf pamenja? 3. Koje se vrste mentalnog pamenja mogu razhko\rati? 4. Koje su grupe falctora pamenja utvrdene postupkom faktorske analize? 5. Kalcva je razlika izmedu opaaja i predstava?
6. Sta su e j d e t s k e slike i ta ih karakterie? 7. S t a se p o d r a z u m e v a p o d h ' a l u d n a c i j a m a ?

8. ta podrazumevamo pod uoptenou predstava, a ta podrazumevamo pod optim predstavama?

9. S t a j e h i p o m n e z i j a a ta amnczija?

10. Sta su to hipermnczije a ta puramnezije? Kako se manifestuju?

D a bismo neke sadraje ili neke pokrete koje smo uili mogli koristiti pri kasnijoj aktivnosti, potrebno je da ono ito smo uili na neki nain traje, da se ne gubi nego da se zadrava. Pojavu da ono to smo uili moemo kasnije, posle dueg iii kraeg vremena proteklog od uenja, da koristimo nazivamo zadravanjem ili retencijom. Mi retenciju ne moemo neposredno posmatrati i prouavati budui da ona nije nita drugo nego vie ili manje nepotpuno trajanje u nervnom sistemu onoga to smo nauili. AJi da zadravanje postoji, zakljuujemo na osnovu toga to smo u mogunosti da obnovimo ono to smo videli iii da boljei bre ponovo nauimo neto to smo ranijeuiii. Zato se i pojavazadravanjaprouava izuavanjem obnavljanja, prepoznavanja i ponovnog uenja ranije uenog materijala. Zadravanje je uvekpovezano sa zaboravijanjem jer zadravanje onog to smo uili redovno nije potpuno. Z a t o o zadravanju i zaboravljanju govorimo kao o medusobno povezanim procesima. Kad govorimo o zadravanju, obraamo panju na ono to je od uenja ostalo, a kad govorimo o zaboravijanju, obraamo panju na ono to se od nauenog izgubilo. Ali ne samo da se ne zadrava sve to je naueno nego se i ono to je naueno, u vremenu proteklom od uenja do obnavljanja t menja. O n o to se zadrava ne zadrava se u istom obiilu u kome je naueno. Promene do kojih dolazi u toku zadravanja, medu ostahma, prouavao je i engleski psiholog Bartlet. Po njemu je mogue razlikovati trivrste promena u toku procesa zadravanja. 1) Prvu vrstu promena nazvao je uproavanjem sadraja, a ona se ogleda u gubljenju zaatnog dela detalja i u povezivanju preostalih delova u j e d n u povezanu ali detaljima siromaniju celinu. 2) Drugu vrstu promena koje nastaju u toku zadravanja nazvao je racionalizacijom sadraja; ona se sastoji u konstruisanju objanjenja za ono to nije jasno, u zamenjivanju nepoznatog i neobinog sa poznatijim i uobiajenim. 3) Treu vrstu promena nazvao je naglaavanjem. Neke pojedinosti i neki momenti koji u originalnom sadraju nisu bili istaknuti posebno se isdu pri obnaA'ljanju onog to je ueno. Sve ove kvalitativne promene

u toku zadravanja predstavljaju usaglaavanje novog materijala koji se ui naem znanju koje imamo odranije, naim shvatanjima i stavovima obrazovanim pre svega pod uticajem drutvenih normi i shvatanja. Zato ncki autori ovc promene u toku zadravanja nazivaju i asimilacijom. Uticaj stavovai drugih osobinalinosti na zadravanje moe nam ilustrovati ogled izvren sa studentima jednog amerikog univerziteta. Izabrane su dve grupe ispitanika odreenih tako da su u jednoj grupi bili ispitanici sa pozitivnim stavom prema (tadanjem) Sovjetskom Savezut a u drugoj sa negativnim stavom prema njemu. I jednoj i drugoj grupi dato je da ue po obimu i teini dva priblino jednaka teksta. Ali jedan od tih tekstova sadravao je podatke koji su govorili u priiog Sovjetskog Saveza, a d r u g i j e kritikovao stanje u Sovjetskom Savezu. Pokazalo se da su ispitanici I bre nauih i potpunije zadrali one tekstove koji su bili u skladu sa njihovim stavovima.

Reprodukovana iigura

Pokazana figura Saopteno daje:

Reprodukovana figura Saopleno da je: slremen

-flaSa

mesec

CrO'

naoari

tegovi

Slika 32;-

Uticaj usmerenosti pri opaianju na zadriavanje

166

Poseban znaaj za zadravanje i promene u toku zadravanja ima usmerenost u toku uenja. Orijentacija koju imamo jo u toku uenjaznaajno utie na to to e sc i kako e se zadrati ono to uimo.To nam iiustruje jedan poznat ogled sa prezentovanjem siika odredenih predmeta dvema grupamaispitanika. Za iste slike jednoj grupi je reeno da predstavljaju jedan predmet, a drugoj grupi da predstavljaju neki drugi predmet. Kad je od ispitanika zatraeno da posle izvgsnog vremena nacrtaju slike koje su im ranije pokazane, i'spiranici su crtaii predmete u'skladu sa obavetenjima koja su dobiii pri prezentovanju slika, kao to pokazuje slika 32.

Proces zaboravljanja
Pod zaboravljanjem podrazumevamo potpuno ili delimino, trajno ili priutemeno g u b l j e n j e o n o g a t o smo nauili.. 1 zaboravljanje, kao i zadravanje, ne moemo neposredno prouavati. Zato proces z a b o r a v i j a n j k ^ r o ^ uavamojiajisnnvri_ohnavljanjaili prepoznavanja materijala kojimouili. Cesto ono to narriizgie3a_da sln?nrpqtgunoGti zaboraviii mi sTntTTpalTu mogucnosti da u odredenim uslovima obnovimo. Zaboravijanje je u tom sluajubTIo~amo pnvremeffoTCesto seUesava u roku pIHoterapije (leenja psiholokim putem) da se pacijenti sete dogadaja iz detinjstva koji su izazvaU snano uzbuenje kod njih i predstavljali izvor psihikih tekoa, iako im vie nisu nikada dolaziii u svcst, Mogue je i u hipnozi, kao i usled dejstva nekih hemijskih preparata, da se obnove doivljaji kojih se do tada ljudi nisu uopte seali. Ova pojava obnavljanja doivljaja, za koje se moglo smatrati da su potpuno zaboravljeni, razlog je, smatraju neki strunjaci, da potpunog zaboravljanja i nema. jako modjjjorppnrtfl flahoravljanja nema^ dclimino zaboravljanje redpvnajejojava. Mi se nikada ne seamo u potpunosti onoga to smo nauiliili doiveli. Zaboravljanje nastupa im prestaneuenje.Mi smo u stanju da posle izvcsnog vremena~oBnovimo samo dedTTtoobino mali deo, onoga to smo uili.To ne moraznaiti da je ono to smo nauiliizgubljeno bez svakog traga. Ono ro smo nauili pomae nam da lake uimo sline sadraje, kao to utie i na nae ocenjivanje stvari i zbivanja, na stavove kao i na nac cdokupno shvatanje, Uenici, smatraju neki strunjaci, od kraja kolske godijie do poetka idue zaborave pola giadiva koje su u toku prole godine nauili.

Slika 33 - Ebinghausova kriva zaboravijanja

Zaboravljanje, kao iuenje, ne tee jednoliko. Zaboravljanje je u vremenu koje^sledi neposredno iza uenja znatno bre nego ulcasnijim"peTiodima. O v a j nejednoliki tok zaboravljanja utvrdio je jo krajem protog veka Ebinghaus, a potvrdila su mnoga kasnija ispitivanja. Tokzaboravljanja prouava se najee na taj nain to se razhiti sadraji (slogovi bez smisia, rei sa smislom, smisleni tekstovi) ponovo ue posie razliitih vremenskih perioda i pri tom meri koliko ponavljanja i koliko vremena treba upotrebiti pri ponovnom uenju. Na osnovu velikog broja takvih ispitivanja bilo je mogue utvrditi da jezaboravljanje u poetku veoma naglo, da ono postepeno opada, a iza izvesnog perioda da postaje neznatno. Moe se proeeszaboravljanja prikazati grafiki, takozvanom krivonizaboravljaiija. U slici 33 prilcazana je kriva zaboravljanja materijala bez smisla. Sa ove sUke moe se uoiti da: posle20 minuta zaboravljamo 42% nauenih slogova bez smisla 1 asa 9 asova 1 dana 2 dana 6 dana 56% 64% 66% ,72% 75% 24%

31 dana

Posle 20 minuta zaboravijeno je vec: preko 40% nauenog matcrijala. Da zaboravljanje tee lstom brzij^om i dalje, mi bismo za manje od 1 asa zaboravili sve to smo nauiii. Ali se proces zaboravljanja ubrzo usporava, a jo sporije tee posle 1 dana, tako da mi i posle 30 dana zadravamo oko 20% materijala. Slian je tok zab'oravljanja i smislenog materijala, i on je u pocetku bri a potom znatno sporiji, samo to se u svim periodima zadrava znatno vei procenat onoga to je naueno nego pri uenju materijala bez smisla. Cak i posle 17 godina mogao je Ebinghaus konstatovati da je stihove Bajronovog epa ,,Don Huan" uio za jednu petinu vremena bre nego prihkom prvogUenja, da je dakle zadrano od tih stihova oko 20%.

Uzroci zaboravljanja
Dugo vremena je smatrano da do gabojajdjapja dolazi usled toga to se trajrovi u mozgupostep,enf>gtihe, da se gube kao to sezatire staza kojom ljudi ne hodaju. Kao argumentza ovo shvatanje navodeno je daje zaboravljanje vee ako je vie vremena prolo od uenja. Medutim, takvom tumaenju uzroka zaboravljanja protivrei vei broj pojava. Izmeu ostalih i pojava reminiscencije, to jestpojava da mi neki relativno obiman i sloen tekst moemo bolje da reprodukujemo izvesno vreme posle uenja nego neposredno iza uenja. Takvom tumaenju protivrei injenica da se u starosri ljudi relativno dobro seaju upravo doivljaja iz detinjstva, kao i to da se u odredenim uslovima mogu obnoviti veoma davno doivljeni dogadaji. Iako se spontano znboravljanje ne moe smatrati jedinim uzrokom zaboravljanja, prihvadjivo je shvatanje da se tragovi u mozgu ostali od uenja, ako nema u meduvremenu ponovljenog uenja ili bbnavljanja bnoga to smo uili, u toku vremena spontano menjaju. Menja se stanje u neuronima i nervnim vezama medu njima, Ali i ova pojava menjanja nervnih elija i veza medu njima nije prema danasnjem shvatanju glavni i jedini uzrok zaboravljanja. M i ne moerno, smatra se danas, takvim spontanim fiziolokim pojavama objasniti u potpunosti pojavu zaboravljartja. Prema shvatanju Frojda i psihoanalitiara glavni uzrok zaboravljanja jeste u potiskivanjn IT nair Tv*ffti sadrata koji su nam iz nekog razloga neprijatni. Zaboravljanje je po pravilu, smatraju oni, motivisano zaboravljanje. TrojTilustruje to pnmerom iz vlastitog iskustva i saoptava kako se nije mogao sctiti lmena svog pacijcnta u ijem leenju nije imao uspeha. Po-

169

smatranja nam potvrduju da mi vrio esto zaboravimo da odemo na sastanak na koji ne elimo da odemo, zaboravimo da vratimo posudenu icnjigu koju bismo voleli da imamo. Vci broj klinikih psihologa koji su u toku rata radili u pojedinim armijama izvetava o pojavama deliminog zaboravljanja (parcijalne amnezije), zaboravljanja nekih dogadaja iz neposredne prolosti kod vojnika. Neki se vojnici po povratku izborbe nisu mogli setiti onoga to se desilo za vreme borbe. O n i su tano znali kojoj jedinici pripadaju, mogli su se setiti raziiitih pojedinosti pred borbu, i uopte mnogih dctalja - to pokazuje da im opta sposobnost pamenja nije nestala. Ali za odredene periode u toku borbe nastala je potpuna praznina u seanju. U toku Ieenja pokazalo se da su oni biii u nemogunosti da se setc takvih perioda u kojima su uinili neto ega ih je bilo stid, perioda u kome su se pokazali kao kukavice, u kojima su napustili druga u borbi i uopte postupaka koje drutvo ocenjuje kao neasne. Nesumnjivo je da je oteano obavljanje nekih dogadaja u svesti, zbog toga to nam je neprijatno da ih se setimo, zaista jedan od uzroka zaboravljanja. Ali ni taj uzroknije osnovni uzrokzaboravIjanja. Danas jc usvojeno miljenje da je glavni uzrok zaboravljanja u tome to naa aktivnost gosle uenja omrra nhnflvljanjp nnoga to smo uili pre. Naknadna aktivnosfHe^ Tnjp ^n^trag, rf trnnktivnn i fcpri^ inhihir^ nno grojp, rpnijc nauenoTGlavjii - T ib^rrHj"nji Ifi, lrae se, u retroaktivnoj inhibiciji.
Istraivai, da bi proverili tano.st ovoga turaacnja, pristupili su istraivanjima u kojinia su sc ispitanici koji su prethodno nauili odredeni sadriaj bavili neposredno posie ucenja raziiitim vrstama aktivnosti. U jednom od takvih oglcda formirano je esrgrupa ispitanika. Sve su te grupe prethodno ujednaent's obzirom na njiHovu sposobnot pamccnja. Sve su one morale da ue napamet odreeni matcrijal, da memoriraju jedan niz prideva. Posle togajedna grupa, kontrolna grupa, mirovala je, a ostalih pet eksperimentalnih grupa produ'do je da ui razliiti materijal. Prva eksperimentaina grupa uila j e nizove prideva koji su bili sinonimi (rei sa istim znaenjcm) pridevima koje su ranije uili, druga prideve koji su bih antonimi (rei suprotnbgznaenja), trca prideve koji po znaenju ni5u imali vezu sa ranije nauenim pridc\>imar ctvita besmislene slogove, i peta listu brojeva. Eksperimentaine grupc uilc su,dakie,materijal koji je bio u raziiitom stepenu slian materijalu koji su ranije uili. Kad su posle toga sve grupe ispitane da bi se utvrdilo koliko su zaboravile od pridcva kojc su najpre uile, pokazalo se da je retroaktivna inhibicija bila najjaa kod prve eksperimentalne grupe, kod one grupe koja je naknadno uilaprideve sinonime.Ta je grupa zaboraviia oko 88% prvobitno nauenih prideva. Druga eksperimentalna grupa zaboravila je 82%, trca 78%, etvrta 74%, a pecs oko 63%. Kontrolna grupa, to jest ona koja je mirovala poste prvog uenja i nije trebaio nita dalje da ui, zaboravila je najmanjc 55% materijala.

170

Ovaj ogled, kao i vei broj slinih, poicazuje da se zaista kao vaan uzrok
zaboravljanja moe smatrati medusobno ometanjeranijenauenoginak n a d n e aktivnosti. Sadraji ovc dve aktivnosti ometaju jedan drugi u veoj ili manjoj meri, mterferiraju, tim vie koliko su slinijr, 1 zato se naueni podaci u veoj ili manjoj meri gube i zaboravljaju. D a je zaista naknadna aktivnost jedan od bitnih uzroka zaboravljanja, jasno pokazuje i veoma poznat ogled o riznlci u koliinizaboravljanja u toku sna i u budnom stanju. Na osnovu ispitivanja sa razliinm grupffrnFsubjekata kod kojih su ispidvali koUinu zadranog, odnosno zaboravljenog materijala posle razliitih perioda spavanja i razliitih perioda budnogstanja dva istraivaa, Denkins i Dalenbah, kao to je navedeno u uvodnom delu knjige, utvrdili su da se u snu, kad je ovek veoma malo aktivan, zaboravlja znatno manjc nego u budnom stanju. Njihovi ispitanici su od slogova bez smisla poslejednog asa spavanja zadrali 70% a posle isto toliko vremena koje su proveli budni samo 46%. Razlika izmedu koliine zadranog materijala u budnom stanju i posle spavanja, jo je vea posle duih perioda vremena. Posie dva asa spavanja, pokazuju rezultati, i nema vie zaboravljanja. Upravo na osnovu ovih rezultata naputeno je shvatanje, koje je do tadavladalo, da je glavni uzrokzaboravljanja vreme koje je prolo od uenja.-Ova ispitivanja oigledno pokazuju da do zaboravljanja dolazi presvega usled naknadnc aktivnosti, usled toga to doivljaji koje imamo posle uenja oteavaju obnavljanje onoga to smo nauili. Istraivanjima su utvrdeni posebni.uslovi koji uti^ n a ?tfpen_delovanja rerrnaktiiM^rrTTThrhtrijp. Tn . -Slirnost ranije nauenog gradiva i gradi^ a koie se ui. Sto je vea slinost vee je i zaboravljanje. Zbog togane tre-^~ ,ha.dase jedan zadx~uo:imuedini sadraii. 2. Vfemeproteldo izmeduuenja dvagradiva. Ako je vreme duzeTnanje se zaboravlja. Z,bog toga je korisno da poston odmor izingtferuceriia dva mateniaia. 'S. Stepen nauenosti_gia:. dtva. U k o l i ^ s u gradiva^bolje naugnaintoliko e se manje ometati. Zato uenju novoggradiva trcEapristupititek posto ;e prethodno dobro naueh<x4. bTcpen uiganizovaiiosLi gmdiva. Ukoliko je gradivo bolje poveza^tio-ULEmislenu celmn, '"^TFn rV hin manjr inrrrfp.rp.nc^Zatojevanojla sc. pri ninjn ^rr^divo pnvfp n r ^ i n u j . lsticanjespecifinostisvakog od gradrva. UI^Iik^ujzicjiPgl'Hrfnf Hrakteusilke svakog od matergdorftH^ "nTLoyrrfl7likf j slinosrj, i.roliko_e s c n i a n i e o m e ^ ^ r ^ u e n i u i'reprodu^ kovanju. T o je razlog^injenici da je korisno uporedivati gradiva i fiksirati ta ih karakterie. rnr;rr: " ~~ "

U zadnje vreme ulcazuje se na to a pored retroaktivne inhibicije uzrokzaboravljanja moe biti i proaktivnainhibicija. O proaktivnoj inhibiciji govorimo kad aktivnost koju smo vrili pre uenja izaziva zaboravljanje onoga to kasnije uimo. Kao dokaz uticaja prethodne aktivnosti na zaboravljanje kasnijeg uenja navodi se da oni ispitanici koji su uili neposrcdno pre aktuelnog uenja nizove slogova bez smisla vie zaboravljaju od ovih slogova nego oni koji pre toga nisu uiU napamet slogove bez smisla. Prema nekim istraivanjima alcjeu svakodnevnom ivotu proaktivna inhibicija - delovanje onog to smo ranije uili - ei uzrok zaboravljanja nego retroaktivna inhibicija. Proaktivnom inhibicijom objanjava se zato deca lako memoriraju razliite vrste tekstova iako nemaju veu sposobnost pamenja od odraslih. Smatra se da oni od proitanog ili sluanog zadre vie jer je manja koUina njiliovog ranijeg znanja i zato se manje oteava zadravanje materijala koji ue. I proaktivna i retroaktivna inhibicija predstavijaju koncepcijekoje se nazivaiu t e orijama aTtTvno g zaboravljanja, koje naglasava|u iaje zaboravljanje posIediH. aknvnosti koja se javlja bilo posle, bilo pre aktualnog uenja. Iako su esti i vani uzroci zaboravljanja, ipak nisu i jedini uzrok zaboravljanja, Postoji vie vrsta zaboravljanja i vie uzronika zaboravljanja.

PlTANjA I ZADACI 1. U emu dolazi d o izraaja i kako se utvrduje retencijar 2. ICojc su tri vrste p r o m e n a u toku procesa zadravaaja icoje navodi Bartlet? 3. Prikaite na p r i m e r i m a uticaj stavova i uticaj u s m e r e n o s t i na s a d r a j z a d r a n o g ( z a p a m e n o g ) gradiva. 4. N a c r t a j t e i opiite krivu zaboravljanja. 5. Kako se t e o r i j o m s p o n r a n o g zaboravljanja objanjava zaboravljanje? 6. U emu se sastoji potisltivanje ) usled ega nastaje? 7. Iznesite p o d a t k e u prilog objanjenja zaboravljanja r e t r o a k t i v n o m i n h i b i cijom.

8. ta se podrazumeva pod proaktivnom inhibicijom?

9. Navedite uslove koji utiu na stepen delovanja retroaktivne i p r o a k t i v n e inhibicije. " r 10. Ivojim je p o s m p c i m a pri uenju mogue smanjiti dejstvo i n t e r f c r e n c i j e ?

Cinioci koji utiu na uspeli

uenja i pamcenja ^J
Grufefaktora koje utiu na uspenost uenja
Veoma je velild broj iriilaca koji utiu na uspenost uenja i pamenja. Na mnogeTod takvih cmiiaca ukazano je u toku dosadanjeg izlaganja. Svi ovi inioci mogu se podeliti na pct grupa. Prvu grupu inc fizioloki Faktori. kao to je struktura nervnog sistema od koje zavise individualne razlike u sposobnosd pamenja, zadm zdravstveno stanje, odmorenost, odnosno zamorenost, pol i uzrast. Drugu gmpu ine fiziki faktori, kao to su temperatura u prostoriji u kojoj uimo Ui reprodukujemo naueno, vlanost vazduha, koliina kiseonika, doba dana u koje uimo, mesto na kome uimo i drugi.Treu grupu ine faktori uvezisa karakteristikamamaterijala ko~ ji se ui - obim materijala, vrsta materijala, njegova poznatost, smislenost i drugi rininri C.Ptvrti,! grVp" inr pgthr.1oki rinifiri ksr> tO SU motivacija, aktivnost.gri ueriju i osmiljavanje rnafe^ja^ k o j l j ^ - ^ i "N^jviarl/pKi ngrupu obrazuju^rjninri 1 1 tn nti^tnffm i nrgani7?irijotn nrpnja kitueiija^

M i neemo ovde sistematski prikazati sve ove mnogobrojne inioce koji utiu na uspenost uenja. Zadraemo se na izlaganju i uticajima na uenje nekoliko najvanijih faktora iz poslednje dve grupe. Takvi su motivacija, aktivnost pri uenju, uvidanje smisla materijala koji se ui i odredeni postupci pri uenju.

Motivacija
M o e se diskutovati o tome da li ima nemotivisanog uenja^ ali je van sva" lce sumnje da redovao uenje zavj^np^ g^pgn nd-interesovanja i volje da seneto naur^od motivnrije. Da.jezaistamodvacijaglavnasnagakojapokree uenje i koja odravanapor da se neto naui, pokazuju mnoga ispitivanja i mnogi primeri iz svakodnevnog ivota. D o neuspeha uenika u koli, ako oni imaju normalne sposobnosti, dolazi pre svega zbog nedo-

voljne motivacijc za ucnje. Ispitivanja pokazuju da je obino takozvani kvocijent postignuca, to jest odnos izmedu moguriosti da se neto naui i stvarnog rezultata ucnja, naroito lcod aka sa srednjim occnama nii od njibove sposobnosd uenja. Koliko je vana motivacija za uspeh u uenju, pokazuje 1 to da mi t a m o gde postoji neuspeh u uenju obino m o e m o utvrditi gubljenje iU slabljenje volje za uenjem. Ovakvo slabljenje motivacije esto je usled linih problema i emocionainih smetnji koje se javljaju kod uenika. Vanost motivacije oigledno pokazujc i delovanje n a m e r e da se ui i odluke kako da se ui. A k o nema namere da sr n^iv. nanri, i vpnma viliki Hrnj ponavljanja ne daje gotovo nil<akvc rezultate. lalco smo nekoliko stotina hiljada puta preli stepenice do naeg stana na drugom spratu, mi ne znamo koliko ima d h stepenica ako ih nismo namerno brojali. Ljudi esto ne mogu rei kakva je boja oiju njihovih poznanika iako ih gotovo svakodnevno sretaju. N e mogu da kau jer nisu imali namere da zapamte boju oiju. Ukoliko je namera odreenija, utoliko je uspeh uenja i vei, D a li emo neto zapamdti za due ili krae vreme, zavisi od nae odiuke da uimo tako da due zapamtimo ili da uimo tako da zapamtimo samo kratko vreme, za nekoliko dana. Zato je estsluaj dase posle uenja kojim se eU s t e a znanje samo za predstojei ispit gotovo sve to je naueno zaboravi. M o d v i koji pokreu uenje mogtiiaiil^aaltetticlja da Gtclmcmo prirn^rrtg^okoline, tenja da se istaknemo^predjfjr^hmp, ^ j 7.a ?azpanjern novoga i interesovanje za matenjal koji ucimo, i mnogi dru^i. Radi razvijanja motuTacije u skolskom uenju koriste se razliita sredstva kojima se nastoje aktrualizirati, oiveti, motivi karakteristini za pojedince.Takvi p o d sticaji za aktuaUziranje motiva veomasu esto pohvale i nagrade, kao i ka.zne i ukon. U pedagokoj psihoiogiji poblie se razmatraju pojedme vrste. podsticaja i njihova vrednost za ucenje. ~ Nije neopravdanprigovor da"e~uIothesto koriste i rakvipodsticaji koji ne samo da koriste nego esto imaju i tetne posledice. M n o g i strunjaci naglaavaju da se u koU previe razvija elja za isticanjem nad drugima. U izvesnoj meri i uobiajeni nain ocenjivanja ocenama izraenim brojcvima podrava ovakvu tenju za isticanjem pred ostalima. Razvija se tako m o tivacija koja nije u skladu sa nekim drutvenim vrednostima, sa razvijinjem oseanja soUdarnosti sa drugima i spremnou da se drugima p o m o g n e . Opravdano se istie da je najkorisnija i najvrednija motivacija za uenje in-

teres za saznanjem novoga i za materijal koji se uL Ovu vrstu motivacije

trebalo bi pie svega razvijati.

Aktivnost
Dovoljna motivacija oglecia se u aktivnosti pri uenju. Aii kada se istie vanost aktivnosti za uspeh u uenju, ne misli se na optu aktivnost, budnost pri uenju, nego se misli na konkretan rad na gradivu lcoje se ui. Veoma j e vano za uspeh u uenju da se materijal koji se ui ne ponavlja jednostavno itajui ga, nego da se u njemu trae i nalaze celine, da se izdvajaju pojedini deiovi i onda povezuju, da se prave beleke i izvodi, a poseban znaaj ima presliavanje, to jest pokuavanje da se reprodukuje ono to se dotad uilo. Ovakvo pokuavanje reprodukovanja onoga to se uiio od odluujueg je znaaja i pri motornom i pri vcrbalnom uenju. Pri uenju motornih vetina vano je da se radnje koje se ue pokuavaju samostalno izvriti. Slino je i pri.uenju verbalifog materijala ^ treba nastojati to pre . i to vie samostalno reprodukovati ono to smo dotada itali. Pokuavanje reprodukovanja, presliavanje, ima viestruk pozitivan efekat na uspeh uenja. Cuva nas od javljanja dosade pri prostom ponavljanju i od slablje-nja motivacije za uenje, a istovremeno nam pokazuje koliko smo uspeli u savladivanju materijala.

0 20 40 60 % Presluavanja

80

0 20 40 60 % PresluSavanja

80

90

Slika 34. - Grafiki prikaz prednosti uenja sa presliavanjem

175

I eksperimentalna ispitivanja potvruju v a i n o s t prestiavanja za uspeh uenja. U jednom, u strunoj literaturi esto pominjanom, ogledu formirane su ujednaene grupe prema sposobnosti uenja. Sve grupe su dobile zadatak da ue nizove slogova bez smisia i odredene smislene 'tekstove. Aii svaka grupa je trebalo da od vremeirk koje joj je bilo na raspolaganju za uenje razliiti deo koristi za presliavanje, Rezultati prikazani u slici 34 pokazuju prednost uenja sa presliavanjem nad uenjem bezprestiavanja.

Uvianje smisla
Ve je pomenuto da se mnogo bre ui i due pamti smisleni materijal nego materijal bez smisla. Iz ovoga saznanja proizlazi da je za uspeh uenja neobino vano shvatiti smisao onoga to se ui. Treba uvek nastojati da uenje bude logiko, a izbegavati da bude mehaniko. Zakone, pravila, formule koje treba da nauimo potrebno je pre toga da razumemo. Novo gradivo koje uimo treba da povezujemo sa ranije steenim znanjem i da naemo slinosti sa njim i razlike od njega, Vizuelna sredstva u nastavi - eme, crtei, dijagrami i slike doprinose tispehu u uenju, pre svega zbog toga to nam omoguavaju dabolje shvatimo ono to uimo. Zlatno pravilo nastave je pravilo koje je postavio ve odavno uveni pedagog Komenski: ,,Ne treba traiti nita da se naui za ta nismo sigurni da je dobro shvaeno".

Tehnika iicenja
Odavno je uoeno da nisu svi postupci pri uenju uspeni. Dosta je ispilivanja i proveravanja izvrcno o tome da li je korisnije koncentrisano uenje ili uenje raspodeljeno u vremenu i da li je korisnije globalno uenje, uenje materijala u celini, ili uenje raspodeljeno po delovima. Rezultati ispitivanja nedvosmisleno pokazuju prednost uenja raspodeJjenoguvremenu nad koncentrisanim uenjem. Vei e biti uspeh u uenju akolTtDktrrreloliko dana dva do tri puta ponavljamo neki materijal nego ako sva ponavljanjavrimo jedno za drugim. Vie je uzroka zbog kojih je raspodeljeno uenje uspenije. Pri koncentrisanom uenju lake dolazi do zamaranja i slabljenja motivacije. Jedan od

vanih uzroka lei i u fome to nervni procesi izazvani uenjem traju neko vreme i posle aktivnosti ucenjaj pa tako odmori omogucavaju da se bolje utvrdi ono to je ueno. Nadalje, posle odmora pristupamo gradivu sa novog gledita i uoavamo na njemu ono to nismo ranije i lakse se oslobadamo od necelishodnih i pogrenih pristupa da neto shvatimo i nauimo. Rezultati ispitivanja o tome da li je korisnije uiti ponavljajui gradivo u celini, ili uiti deo po deo gradiva, nisu tako jasni. Ako se ui u ceiinama, potpunije se uvida smisao gradiva i boije povezuju njegovi delovi. Ne stvaraju se ni veze izmedu kraja jednih delova i poetlca drugih delova, a koje ometaju dobro reprodukovanje gradiva, kao to se deava kad uimo strofu po strofii neke pesme (pa esto namo da reprodukujemo sve strofe, svaku za sebe, ali nismo u stanju da reprodukujemo itavu pesmu).Medutim, uenje po delovima brze dovodi do uspeha i tako odrava motivaciju za uenje. O n o je i ekonominije, jer sc ne troi vreme za uenje onoga to je lake i to ve znamo, nego se zadrava na teim delovima i onome to slabije znamo. Zavisie od obima i teine gradiva koje se ui koji e od ova dva postupka biti uspeniji. Cesto se preporuuje kombinovano uenje da se najpre upozna celina gradiva, a onda da se ui deo po deo, ukljuujui postepeno svaki od tih delova u celini.

Organizacija ucenja
Uoivsi vanost pojedinih faktora za uenje, strucnjaci su pokusali da izra.de odredene si-, steineuecnja.Jedan od takvihsistemajcstesistcm poznatpodnazivom2PC2P ( ilioz!iaen poetnim slovima cnglcskih rei - SQJR (survey = pregledati, question = pitati, rcad = itati, recite = preslisavati se, review = proveriti ponavljanjem). Prema ovom sistemu treba najpre pregledad matcrijal ucelini, dabiscuvideo osnovni sadraj matcrijala,trcbavideti koji su glavni nasiovi, proitati zakljukc iza pojedinih delova i tako dobiti pregied o materijalu koji traba nauiti. Zatim treba pretvoriri sadraj u pitanja i probleme i pokviati da se na svaki formulisani problem i zadatak nae odgovor, uiti trebaupravo poku$avaju6 da se sistematski naui odgovor na svaki postavljeni problem i 2.adatak. Siedei korakje itanje teksta. Citati treba sa razumcvanjem i sa namcrom da itanje prui odgovornapitanja i problemezakojeje utvrdenodaihsadrii materijal. Citati treba sveto se nalazi u knjizi ili tekstu - i tabele, i graftkone, i opise ilustracija. Uvek treba itati sa naraerora da se zapamd tA se ita t proveravajui da li se razume ono sto se ita. Sledi najvaniji deo uenja, a to je presliavanje deo po deo. Ako uimo vee delove iii itavu knjigu, treba proveravati ponavljanje naslova, glavnih ideja, osnovnih argumcnata i podataka. A k o nisjino u stanju da samostalno reprodukujemo ono to smo dotad itali, treba pono-

177

voitati iponovo se presliavati. Na Uraju trcba ponoviti itav matcrijal u celini- Korisno je ve posie prvog itanja pn delovirna pokuati obnoviti sve u celini. Ali svako treba paljivo ponoviti itav materijai u eelint pre zavretka uenja. Kad se ui zaispit, ovakvo poslednje ponavljanje ne bi trebaio da bude neposredno nekoiiko sati pred sam ispit. Naroito kad treba savladati obimniji materijal korisno je ostaviti jedan ili dva slobodna dnna pred ispit, jer e se tako bolje ovkdati materijaiom u celini. Za uspeh u nenju od natoitogje znaaja da takav dobro organizovan posaipak pri uenju postane stalan nain rada koji se primenjuje iz dana u dan; da postane radna navika.

Programirano uenje
Danas je koiska nastava svakako uspenija nego to je bila pre sto iii vie godina. Unose se u nastavu postepeno saznanja o zakonitostima uenja i ona se tako staino unapreduje. Ali jo uvek, istEu psiholozi, polazei upravo od rezultara izuavanja procesa ucnja, tradicionalna kolska nastava ima krupnih nedostaraka, Pre svega, tu su dva osnovna nedostatka. Prvi s sastoji u tome to scpremalo podstic aktivnostuenikapri utnju, ueniknedovoljno radi sam na materijaiu koji ui. Predavanje nastavnika i itanje gradiva u udbcniku prcdstavijaju obavctenja koja se primaju uglavnom pasivno, Uenje je, medutim, uspenije kada je akttvno, kada onaj koji ui sam radi na materijalu i uJae napor da gn savlada, Drugi,glavni nedostatakje u tome to u e n i k n i j e d o v o l j n o o b a v e t c n o r e zultatima svoga ucnja. kolskc occne jesu dodue iriformacija o uspchu u uenju, ali takvo obavetenje ucnici obino ne dobivaju neposredno poslc uenja, a i kad saznaju za ocene, jo uvek ne znaju ta je u njihovimi&dgovorima bilo dobro a ta nije, Iz psiholokih istraivanja je poznato da je uenje mnogo uspenije kad svako saoptavanje o onoin to je naueno dovodi do neldb posiedica, kad se odmah zna da li jc odgovor bio dobar ilt nijc, kada posle odgovora slcdi kazna ili nagrada. Upravo zbog toga da bi otkJonili ovc nedostatke, psihoiozi su traili nove naine uenja. Jedan od takvih naina; a koji se preporuuje u poslednjc vremc, jeste programirano uenje. Ono obuhvata programirane udbenike i programirano prezcntovanje gradiva pomou maina za uenje. N a osnovu paljivo i dctaljno razradenog pJana izraduju sc progrannirani udbcnici u kojima je gradivo raspodeljeno na itav sistem kraih aii medusobno povezanih zadataka i pitanja. Ucnik treba redom da reava svaki od zadataka i odgovara na svako od pitanja, Pojedina obimnija pttanja i vei zadaci razbijcni su na manje jedinice i zadatke kojc je reiativno iako savladati. Savladavi jedan deo, uenik prelazi na sledei odredujut sam brzinu koja mu odgovara i kojom e savladati gradivo. U piilogu rak\'ih udbenika redovno se naJazi klju na osnovu koga uenik moe proveravati da li jc dobro reio zadatke i pravilno odgovorio na pitanja,

Strunja su pristnpili koridenju i tehnikih sredstava, kojima pokuavaju otkloniti pomenute nedostatke tradicionaJne kolske nastave, Nazvaii su ih mainania za uenje. Prve takve maine koje su s poele ire upotrebljavati konstruisao je 1958.godine psiboiog Skincr.Jcdna odprvih Skinerovih mainazauenjc trebalo je da ponnogns uenidma u savladivanju aritmetike.Maina jebiia konstruisana iako da sc najednom on'orupojavljivao napisani aritmetiki zadatak i vic ponudcnih rccnja toga zadatka. Ucnik treba pritiskivanjem odredcnog dugmera da oznai koji od ponudcnih odgovora smatra ispravnim. Ako je zaista oznaio tacan odgovor, maina to registrujc zvukom ili pojavom svetlosnog signala i automatski se javlja sledei zadatak. Zadaci su uvek mali i njihovo se rcenje lako paniti. Reenje prcthodnih zadataica priprema je za reavanjc kasntjih. Gradivo se postepeno savhdava i sve ire i dublje upoznaje. Ako odgovor koji oznai uenik nije taan, maina zadrava zadatak svc dok uenik ne nade pravi odgovor. Drugi je tip mainc koji se obino koristi za uenjc pojcdinih prcdmcta iz oblasti drutvcnih nauka. ICod ovih maina pojavljuju sc redom na otvoru mainc pitanja. Ucnik treba da napie svoj odgovor na pitanje i zatim pokrcnc mainu na kojoj se sad javlja taan odgovor. Ovaj odgovor uporcduje sa sopstvcnim i tako kontrolie svojc znanje. Sutinu ovih maina za uenje ini prograiniranje matcrijala koji treba nauiti. ICorisr od nastavnih maina, kao to se takode nazivaju, zavisi od toga da li jc materijal koji treba nauiti dobro programiran dali je obuhvaceno itavo gradivo koje treba savladati, da li je uspeno razbijeno na manje i lako savladiva delove, da li su ti delovi medusobno dobro povczani, da li su vainiji i tei problemi dovoljno razradent i istaknuti. Programirano uenje stvarno u velikoj mcri otklanja dva pomenuta nedostatka uobiajenog naina nastave. Ono dovodi do aktiviranja uenika jer je uenje tako organizovano da mora sam da radi, da rcava postavijcne zadatke i odgovara na posravljena pitanja. Ucnikisrovremeno moe staino da proverava da ii je savladao materijal ili ga nije savladao, on je neposredno posle ucnja svakog deU gradiva obaveten o tomc koliko jc uspco u ucnju, Prednost ovakvog uenja je i u tomc to se ostvanije postepeno, dco po deo, tako da svaki uenik moe da ui onoin brzinom koja mu odgovara i da brzinu uenja podeava prema svojim mogunostima. lako su se programirani udbenici i maineza uenje pokazali kao korisna sredstva u nastavi, ne mogu ipak zameniti kolsku nastavu i nastavnika. Pomou njih je teko ili uopte nemogue savladati u potpunosd sloen i teak materijal - shvatiti komphkovane pojmove, uoiti sloenijc odnosc, Mainc za uenje i programirani udbcnici ostaju pomona sredstva nastavc, koju rreba i dalje da vodi nastavnik. Oni su lcorisni ne samo uenicima nego i nastavnicima. OsI<abadajui nastavniKe od zadravanjinajednostavnim pojedinostimaizgradiva, infotmiu iii stalnoo tomekakd su uenici savladali pojedine delove ostpvijajut im vic vremena da kroz diskusiju s? uenicima o svojim izlaganjima potpunije objasne gradivo koje uenici rreba da savladaju.

179

 PlTANjA I 2ADACI

.1. Kojih pet grupa inilaca kojl utiu na uspenost nenja moemo razlikovati? 2, Navedite podatke'koji polcazuju vanost motivacije za uenje. 3,.Koji sve motivi i podsticaji mogu da polcreu na uenje? 4.U emu se sastoji aktivno uenje i kakav je njegov efekat? 5. Opiite ogled kojim se pokazuje vanost presliavanja. 6..Kako glasi tzv. zlatno praviio Komenskog? 7. Zatp ra?podqljeno uenje ima prednost nad kpncentnsanim? 8. ICoje su prednosti uenja gradiva-iv celini a koje uenja gradiva po delovi9. U emu ,se s^stoji sistem uenja koji -se moe nazvati poetnim slovima
10.^ojajSU. dva ospovna n e d o s t a t k a u o b i a j e n o g si.stema nastave koji se n a stojeotklohiti programijranim u e n j e ^ ? . ; ;;.. :

11. Koje su lcaralcteristilce programiranog uenja? 12. Sta su masine za uenje i na lcojim- su'pHnipima zasnovane?
13. ICoje mesto zauzima p r o g r a m i r a n o u e n j e u nastavi?

MILJENJE

Opaanjem mi saznajemo o predmetima koji neposredno cieiuju na naa uia. O n o je osnova svega naegsaznanjajer bez opaanja ne bismo imali podalaka o sveru. AJi opaanje nije dovoljno da potpunije upoznamo stvarnost. Samo na osnovu njega mi se ne bismo mogli snalaziti u novim situacijama u kojima se svakoga dana veoma esto nalazimo. N i korienje pamenja i reprodukovanje onoga to smo opazili nije dovoljno da se snad e m o u mnogobrojnim za nas novim uslovima. Kad bismo se mi koristili samo opaanjem i pamenjem, reagovali bismo kao automati. Bili bismo u stanju da uspeno delujemo samo u takvim situacijama u kojima smo ve bili i u kojima smo reagovali uspeno. M i moramo koristiti sloenije psihike procese da ne bismo ostali vezani uz neposredno date utiske o pojavama i uz njihovu prostu reprodukciju i ogranieni u naem saznanju na ono ito nam je neposredno dato ulima.Takvi sloeni psiliiki procesi koji nam omoguavaju da mnogo potpunije upoznamo stvamost i da se uspenije u njoj snalazimo jesu procesi miljenja. Pomou miljenja mi uvidam o o d n o s e i veze medu pojavama, a to nije dato opaajima i njihovim reprodukcijama. Sposobnosti miljenja zahvaljujemo to smo u stanju da proveravamo i ocenjujemo ispravnost naih opaaja i njihovih reprodukcija, da donosimo sudove o pojavama i stvarlma, da otkrivamo novo to nam je dotada bilo nepoznato i to smo u mogunosti da predviamo budua zbivanja. Miljenje postoji i kod ivotinja, ali je ono kod njih nerazvijeno i predstavlja psihiku aktivnost koju i najvie vrste ivotinja retko koriste. Za oveka je miljenje karakteristina mentaina akdvnost. Covek retko ostaje na onome to mu pruzaju ulni podaci, nego redovno ocenjuje ono to opaa. Samo kod oveka je miljenje ne samo redovna nego i veoma sloena aktivnost koja mu omoguava da vri iroka uoptavanja i da stvara veoma sioene i veoma apstraktne pojmove. Zahvaljujui miljenju ovek je razvio nauku, umetnost i tehniku, otkrr^ajui stalno ono to mu je bilo dotad nepoznato i postajui 've moniji gospodar prirode i svoje sudbine.

Kjrakteri stike procesa miljenja

Stapodrazumevamopod misljenjem
Izraz miijenje upotrebljavamo u vieznaenja. Ponekad se pod misljenjem podrazumeva mentalna aktivnost koju nazivamo seanjem. Kad na pitanjepoznanika: ,,Na ta sada misli?" dobijemo odgovor Mislim kako se zove ovek koga smo malo pre srelT - mi imamo zaista seanje o kome moemo govoriti kao o miljenju.Mi u takvom sluaju nemamo samo prosto reprodukovanje ulnih podataka nego i ocenjivanje koji od podataka, konkretno koje ime zaista odgovara licu koje smo opazili. Imamo traenje veze izmedu imena kojili se podseamo i lica koje smo opazili i konstatovanje da jedno od onih imena kojih smo se setili odgovara licu koje smo opazili. Izraz miljenje upotrebljava se i onda kad konstatujemo da postoji neki odnos izmedu opaenih ulnih podataka. Kad kaem: ,,Ovaj sto je drven", ili kad pogledavi kroz prozor konstatujem: Krovovi su mokri" - ja nemam samo doivljaj osetnih kvaliteta nego i konstatovanje postojanja nekog odnosa, imam sud o p r e d m e t u kop;a opaam i o njeg^vitrt karakte-_ ristikama. Redovno je u opaanje ukljueno rakvo sudenje, iako se ono obino ne doivljava kao poseban proces jer se, zbog toga to smo doneii velik broj sudova o slknim opaajima, proces sudenja u vezi sa takvim opaanjima automatizovao. Ali kad pre donoenja takvih sudova neko drugi ili mi sami sebi postavimo pitanje; Kakav je sto koji vidim, da li je drven ili nije drven?" ili pitanje: ,,Da li su krovovi inokri ili nisu mokri?" - onda postaje oigledno konstatovanje jednog odnosa i postojanje miljenja kao procesa koji se razlikuje od prostog nizanja ulnih utisaka. esto se miljenjem oznaava matanje ili zamiljanjc. Ako na pitanje: 0 emu sada misli?" odgovorim: Mislim na to kako bi bilo lepo kad bih mogao krenuti na put oko sveta" opet moemo govorid o miljenju. M i u tom sluaju nemamo samo javljanje predstava prema zakonima asocijacija (kao to to imamo kad nam neko kae da na re koju nam saoptava odgovorimo prvom rei koja nam padne na pamet), vc imamo povezivanje t

kombmovanje naih predstava i na'nja it jednu novu celinu kojom pretpostavljamo postojanje nekogodnosa. M i se u svim tim sluajevima sluzimo opaajima i predstavama kao znacima ili sredstvima pomocu kojih utvrdujemo vezc i odnose. Imamo zaista procese miljenja. ICad govoiime o miUcniu, medutim f imamo u vidu pre svega mentalnu alctivnost kojornjj_astojimo da savladamo n e k u a k t u e l h u tekou, neld problem precTkojim smo senali^koristei pritorrrn^* e prethodno isicuscvo. Nc gori sijaiicaiaHlmookrenuij prekida, ne otvara nam klju bravu u koju smo ga stavili>radio-aparat ne daje ton iako smo okrenuli dugme - i ja traim uzrok kvara u osvetljenju, u bravi ili u radio-apararu. Nalazimo se pred tekoom ili pred problemom i onda kada itamo neki tekst iji smisao odmah ne shvatamo, nego moramo da ga traimo i nademo. O problemu govorimo i onda kada treba da reimo matematiki zadatakza ije reenje tek trcba da izaberemo izmedu raunskili postupaka koje poznajemo onaj.koji e omoguiti da reimo zadatak. U ovak\'im sluajevirtia, koji predstavljaju za nas n'ove situacije, a za koje nemamo gotova recnja, proces miljenja dolazi najpotpunije do izraaja i mnogi strunjaci govore o miljenju samo kao o mentalnoj akdvnosci lcoju koristimo kad treba da se snaemo u novim i ncpoznatim situacijama. O n i ograniavaju pojam miljenja na pojam razmiljanja. Stvarno, bitne karakteristike procesa miljenja, a po kojima se ono razlikuje od ostalih psihikih procesa, dolaze najjasnije do izraaja u reavanju problemnih situacija. Ali te karaktcristike manje izraene, moemo nai i u ostalim pomenutim doivljajima - scanju, konstatovanju nekog stanja stvari na osnovu opaaja i u matanju ili zamiljanju, Nekoliko je momenata koji se mogu istai kao karakteristini 2a proces miljenja i po kojima se on razlikuje od ostalih psihikih procesa. Pre svega, to su tri momenta: opcrisanjeopaajima, predstavama, reima, pojmovima i drugim rezultatima iskustva kao sredsmma ili znacima (simboliina), a to nam omoguava da miljenjem saznajemo vie nego to je tim doivljajima dato; usmerenost takvog korienja iskustva zadatkom koji elimo da reimo 1 problemom pred kojim se nalazimo; i najzad, uvidanje odnosai veza kojepre nismo uoavali i ije uvidanje upravo predstavlja reenje zadatka iii problema pred kojima smo se nali. Mi bismo zato miljcnje mogli definisati kao usmerenooperisanjcznaclmaih simboiima poniou koga dolazimo do uvianja odnosa.

Operisanje znacima
Prvu bitnu karakteristiku procesa miljenja ini operisanje opaajima, predstavama, pojmovima i drugim doivljajima koji nam reprezentuju nae iskustvo, U strunoj se literaturi ovi reprezentanti naeg iskustva obino nazivaju simbolima, pa se miljenje esto oznaava kao mentalna aktivnost operisanja simboliiria. Pri tom se ptd simbolima podrazumeva sve to reprezentuje neto drugo, to stoji umesto neega drugog. Mi pri miljenju kombinujemo znakove ili simbole, manipuliemo sa njima i povezujetno ib u razliite veze da bismo tako doli do reenjaproblema pred kojim smo se nali. Uzmimo primer reavanja nekog praktinog problema. Ja elim da sluam prenos koncerta na radtju. Okrenem dugme na aparatu, ali on nc daje ton. Postavljam sebi pitanje: Zato aparat ne daje zvuk?" Proveravam da li je aparat ukljuen u elektrinu mreu. Konstatujem da jeste. alje se pitam: D a li je aparat podeen na talasnu duinu Radio-Beograda koji prenosi koncert?" Uveravam se da jeste, a da ipak ne daje ton. Postavljam pitanje da aparat moda nije podeen na srednje talase, Proveravajui, zaista k o m statujem da je bio podeen na kratke talase i da zato nisam mogao sluati eljeni koncert. Prebacujem ga na srednje tala.se i tako reavam problem pred kojim sam se naao. Reavajui ovaj probiem ja-sam opaao aparat, njegove prikljuke, njegovu skalu, njegove talasnc duine, imao sam razliite predstave 1 koristio razliita znanja. Ali ovi doivljaji su bili samo sredstva kojima sam operisao i koja sam kombinovao i povezivao da bih otkrio zato aparatne daje ton. Oni su sluili samo kao znaci pomocu kojih sam traio reenje, Njihovim kombinovanjem pri miljenju mi saznajemo vie nego to je u njima samim sadrano, saznajemo neto ro nam je dotad bilo nepoznato. Zato dokopaaji, predstave i drugi reprezentanti iskustava kojima se koristimo pri miijenju ine neposredno saznanje, miljenje je posredno saznavanje pri kome se koristeiiskustvo saznaje vie nego t o j e d a t o njimasamima.

Usmerenost misljenja
Ne javljaju se ma koja sredstva kojima operiemo pri misljenju, nego se javljaju odreena srcdstva {odredene predstave, odreeni pojmovi), zavisno

od problema koji elimo reiti i od naina koji smo odabraii kao put i po-

stupakkojim traimo reenje. Akoje pred namamatematiki 2adatak, neemo obnavljati predstave i znanja iz istorije nego iz matemadke, i to takva znanja koja su u sadrajnoj vezi sa problemom koji elimo da reimo, Jo u poetku proiog veka psihoiozi tzv. vircburke kole pokazali su da shvatanja psihologa asocijacionista, a koji su smatraii da se miljenje sascoji u javljanju predstava prema mehanikim zakonima asocijacija - nije tano. Oni su svojim ispitanicima postavili zadatak da nekom pojmu, koji im je saopten, nadu nadredeni pojam (kao toje pojmu konj" nadreden pojam ivotinja") ili koordinirani pojam (konj" - krava") ili pojam koji e biti u nekom drugom odnosu. Mogli su urvrditi na osnovu introspektivnih izvetaja svojih ispitanika da su se izmedu mnogobrojnih predstava koje bi se mogle javiti na osnovu slobodrtih asocijacija javljale samo neke od njih, a mnoge i od tih su odbaene jer nisu bile u skladu sa zadatkom i traene su druge koje su odgovaralezadatku.I u naem primeru traenja uzroka tome to radio-aparat ne daje ton javljala su se razliita znanja i razliite predstave, ali pre svega takva znanja i predstave koji su biii u vczi sa problemom koji smo hteli da reimo. Zato moemo rei da je drugabitna karakteristika procesa miljenja usmerenost pri operisanju znacima kojc koristimo prilikom miljenja.

Uvidanje odnosa
Pri miljenju mi operiemo odredenim znacima radi'toga da bismo doli do reenja problema, da bismo saznali ono to ne znamo, shvatih ono to ne razumemo, da bismo otkrili kakvo je neto i zato je neto onakvo kakvo jeste. D o takvih saznanja dolazimo otkrivajui veze i o d n o s e koje dc>-^ tad nismo uoavali. Miljenjem mi uvek utvrdujemo da neto jeste iii nije, da je slino neemu ili razliito od neega drugoga, da je u odreenom odnosu sa neim drugim (na primer u odnosu uzrolca ili u odnosu posledice). Ukratko, mi miljenjem uvek utvrdujemo neke veze i odnose. M i smo u naem primeru uspeli da na radio-aparatu koji nijc davao ton ipak dobijemo ton i da sluamo koncert poto smo nali da je odredeni red i odredeni odnos u aparatu bio poremeen i da je potrebno, da bi on proradio, uspostavid drugaiji red i drugaiji odnos medu delovima koji ine radio-aparat. Kad shvatimo neki tekst koji nam je bio u poetku nerazumljiv,

mi ga shvatamo zato jer smo uoili veze u sadraju koje nam pre toga ni-

subilejasne.
Dosta se esto u toku milljenja ovakvo uvidanje veza i odnosa javlja naglo i istie kao poseban doivljaj.jedan psiholog nazvao je takav istaknutidoivljaj uvidanja odnosa i veza koje pre nismo uoavali aha-doivijajem". Posle pokuavanja da se shvati, na primer, dotad nerazumljivi tekst, njegov smisao kao da odjednom blesne, odjednom postaje jasan. Mi ponekad ak i formulisemo za sebe taj doivljaj reima Aha, to je smisao teksta, to je reenje zadatka!" Upravo zbog toga to miljenjem dolazimo do saznanja odnosa i veza koje nismo pre poznavali, mi miljenjem saznajemo vie ncgo opaanjem i reprodukovanjem ranijih opaaja. Odnosi i veze koje utvrdujemo miljenjem m o g u biti opti odnosi koji predstavljaju zakonitosti zbivanja i stvarnosti. Ali m o g u b i t i iodnosi koji vae samo zakonkretni sadraj o kome razmisljamo. A mogu, najzad,biti i odnosikoji ne odgovaraju stvarnosti i koji predstavljaju pogrene zakljueke.

Utvrdujui da se neki odnosi uvek pojavljuju kada su dati odredeni uslovi, mi mocmo miljenjf m otltr'rf'r npste zakonitosti javlianja pojava. Naa saznanja o zakonima prirodc i drutva uvek su rezultat miljenja, Aii ne mora uvekmiijenjem utvrdeni odnospredstavljati takav opti, bitan i nuan odnos kakve odnose predstavljaju zakoni. Moguc jc da miljenjcm otlcrivamo samo odnose.u jednom pojedinanom sluaju. Kada lekar na osnovu odredcnih simptotna utvrduje da njcgov pacijent boltijc od odredene bolesii, on samo koristi znanje o nckim optim odnosima i zakonitostima, ali sam otkriva odtios 1 1 j c d n o m p o j c d i n a n o m shiaju. Mogue jc da mi milljenjem dodemo i dozakljuka o postojanju odredenih odnosa koji, medutim, nisu dati u stvarnosti, koje mi smatramo ak i akonitostima ali' koji to u stvari nisu. Grki filozof Empedoldo zacelo je na osnovu miljcnja doao do shvatanja da se sve to postoji moe da svede na etiri elcmcnta zemlju, vodu, vazduh i vatru. Ali takavzakljuak, kao to su naknadna saznanja pokazal a , nije taan. O mnogim pojavama postoje razliite medusobno suprotne teorije. A samo jedna od njih moe biti potpuno tana, a csto nijcdna ne zadovoljava. D o svili ovih teorija njihovi autori doii su miljenjem iako njirna nisu otkrtii stitinske i nune odnose u stvarnostt. Zato se miljenje nc moe psiholoski defmisati kao mentalni proces kojim otkrivamo samo bitne i nune odnose mcdu pojavama ncgo se mora odrediti kao mentalna aktivnost kojom dolazimo do konstatovanja nekih odnosa i vtza, a koji nc moraju biti ni nuni, ni opti, pa ni postojati u stvarnosti.

186

Ulogapredstava u miljenju
esta s r e d s t v a k o j a koristimo pri miljenju jesu predstave. Na pitanje ta ini nae miljenje, kakvi su to procesi na kojima ono poiva, dosta je dugo davan odgovor da miljenjc nije nita drugo nego povezivanje predstava po zakonima asocijacije. Psiholozi asocijacionisti su tvrdiii da se ceo psihiki ivot moe svesti na ulne elemente, osete i opaaje i njihove reprodukcije, i da svakom sudu i svakom pojmu i uopte svakoj misli odgovaraju odredene predstave. Nema misljenja bez predstava i ono se moe svesti na povezivanje predstava- tvrdiii su asocijacionisd. Posumnjavi u tanost tala'e postavke da se miljenje moe svesti na predstave, pristupiia je poerkom prolog veka jedna grupa psihologa sistematskom proveravanju ovakvog shvatanja. R.ezultati njihovog ispitivanja potvrdili su opravdanost njihove sumnje. Oni su konstatovali da se miljenje ne moe svesti na opaaje ili na predstave i da mi u procesu miljenja uvek imamo vie nego prosto nizanje predstava. Mogu se u coku miljenja javljati predstave, ali one ne ine bitan momcnat miljenja. O n e su, i kad se javljaju, samo doivljaji kojima ae stuimo pri miljenju. O n e reprezentuju nae prethodno iskustvo kojim se koristimo traei miljenjem reenje nekog problema. Predstave nam mogu pomoi pri reavanju nekog problema ali samo kao nosioci sadraja koji kombinujemo u procesu miljenja, kao znaci kojima se sluimo. Cesto, medutim, kao to su konstatovali istraivai, pri proccsu miljenja nema uopte predstava ili ukoliko ih ima, nisu od vanosti za miljenje. Ispitanici, u istraivanjima koja smo pomenuli, esto su saoptavali da nisu imali nikakvih predstava ili da, i onda kada su imali predstave, one se esto nisu slagale sa njihovim mislima, da nisu sadravale bitne momente u vezi sa onim o emu su mislili.

Ulogapokreta n miljenju
Budui da su ispitivanja pokazala da sc miljenje ne moe svesti na predstave, zaldjudi su neki istraivai {ia neke druge ^ktivnosri organizma ine osnovu procesa miljenja. Izneta su shvatanja da su takve aktivnosti raziiiti miini pokreti, a pre svega miini pokreti govornih organa. Po bihevioristima miljenje nije nita drugo nego prigueni govor, ili jo ta-

nije } odreeni red razliitih, esto veoma slabih i golom oku nepristupanih, miinih pokreta govornih organa. Zaista su istraivanja pokazala da mi obino pri miljenju imanio pokrete bilo govornih organabilo drugih delova tela. Ti pokreti su redovno veoma slabi i njih teko zapaamo iii uopte nezapaamo. Ali ako koristim o posebneaparate.kojima je mogue registrovati i najslabije pokrctej mogue je konstatovati pri miljenju prisustvo razliitih pokreta, a pre svega pokreta govornih organa - usana, jezika. Koristei posebne elektrine iristrumente kojimajemoguezabelein i vrlo male razlike u promeni elektrinog potencijala pri pokretima miia, istraivai su mogli utvrditi postojanje takvih pokreta pri procesima miijenja. Ispitanicima je, na primer, dato uputstvo da raunaju napamet ili samo da zamisle raunanje - pa su takvim aparatima zaista zabeleeni polcreti jezika i usana. Prisustvo odredenih miinih pokreta pri miljenju pokazala su ispitivanja i sa gluvonem o m decom, daklc, sa subjektima koji ne koristc miie govornih organa. Kad je talcvim ispitanima.postavljen zadatak da mnoe ili dele brojeve u glavi", kod 90% ispitanika konstatovana je miina aktivnost, ne dodue govornih organa, nego ruku i prstiju, Iako su ova i druga ispitivanja pokazaia da zaista obino lmamo pokrete pri procesu miljenja, to ipak n e z n a i , kao to su psiholooi bihevioristi smatrali, da se miljenje moe svesti na miine pokrete i njihovodredeni raspored. Miini pokreti mogu da slue, kao i predstave i drugi doivljaji, kao znaci kojima se koristimo pri miljenju, i to zato jer se uz njih vezuju odredena znaenja kojima operiemo pri miljenju. Ali pokreti pri miljenju javljaju se verovatno najee zbog toga to postoji povezanost lzmeu aktivnosti mo2ga i aktivnosti miia. M o z a k koji jc aktiviran pri miljenju upuuje impulse i u razliite organe, pre svcga u onc koji su aktivni pri odredenim misaonim operacijama. Budui da mi redovno mislim o koristei reci, mozak alje impulse u govorne organe i tako dolazi do njihovih pokreta. Pokreti koji prate proces miljenja ili su znaci kojima se sluimo pri miljenju ili su, jo ec, pratee pojave pri miljenju ali nisu sutinski deo miljenja; miljenje se ne moe na njih svesti mti se moe misaoni proces objasniti pokretima.

Miljenje i motivacija
Miljenje, kao i svakaljudska aktivnost, mora biti podstalcnuto nekim pokretaldm snagama, nekim motivima. Razliiri mogu biti motivi koji

pokrecu i odravaju proces miijenja. Mogu se razlikovati dve glavne vrste

motiva koji pokreu i usmeravaju miljenje. Prvu grupu motiva ine motivi ljudskog ponaanja uopte, kao to su elje da neto postignemo ili da se istaloiemo, elja da to bolje obavimo preuzeti posao, ljubav prema nekom kome smo skloni i kome elimo da pomognemo i mnogi drugi. U drugu grupu dolaze motivi koji se javljaju samim uoavanjem da postoji problem: tenja da se problem rei i da nam ono to je nejasno postane jasno, kao i karakteristino za Ijude nastojanje da sc zapocti zadatak uspeno i zavri. Kod istaknutih mislilaca - naucnika, umetnika, pronalazaaposeban pokreta misaonog napora esto je stvaralaka tenja da se sazna ono to je nepoznato. Cesto je kod njih takav motiv osnovni motiv celokupne njihove aktivnosti i njegovom.zadovoljenju frtvuju se mnoga razna zadovoljstva. . Proces miljenja povezan je i sa emocionalnim procesima. U proces miljenja ukljuuju se razna oseanja, pre svega takozvana intelektualna oseanja, kao to su oseanja udenja, radozualosti, sumnje, zadovoljstva zbog napredovanja i uspeha u reavanju problema i nezadovoljstva zbog tekoe i neuspeha u njegovom reavanju. Motivi i oseanja pokreu, odravaju i usmeravaju miljenje. Ah. oni mogu da oteaju reavanje probiema i da utiu na to da prihvatimo kao reenje problema neto to odgovara naim eljama, iako to nije ispravno reenje. Cesto pod udcajem naih elja, oseanja i oekivanja izmeu podataka kojima raspolaemo biramo samo one podatke koji su pogodni da zakljuimo onako kako bismo eleli da bude. Mi osobine i po.stupke sopstvene dece ili uopte osoba koje volimo ocenjujemo drugaije i pozitivnije nego ostalih osoba i kad to nije opravdano. Cesto predrasude, a koje mogu da predstavljaju motivc praene intenzivnim oseanjima, dovode do pogrcnih sudova o narodima i grupama prema kojima postoje predrasude. U strunoj literaturi govori se i o miljenju koje je prvenstveno odredeno naim linim eljama. Takvo miljenje naziva se miljenjem prema elji, a predstavlja jednu vrstu nerealistikog miljenja. Ljudi vrlo esto objanjavaju pojave rukovodeni samo svojim eijama, a ne vodei rauna o realnosti, o injenicama. D o krajnjeg stepena razvijeno takvo miljenje nalazimo kod duevnih oboljenja. Duevni bolesnici vide svet i objanjavaju ga gotovo u potpunosti zavisno od svojih strahovanja i elja. Oni ne vode rauna o realnosti, gube vezu sa stvarnou i nc mogu vie da se snalaze u njoj.

P l T A N J A I ZADACI 1. Koja sc svc z n a e n j a p r i d a j u p o j i n u m i l j e n j a ? 2 . Zato se kao miljcnje i seanjc m o g u oznaiti i sudenje i zamiljanje?

3. Defmiite miljenje I navedite njegove sutinske oznake, 4. Pokaite na primeru da pri misljenju imamo opcrisanje simbolima.
5. Z a t o se o miljenju m o e govoriti k a o o p o s i c d n o m s a z n a v a u j u stvarnosti? 6. Sta se o z n a a v a i z r a z o m a h a - d o i v l j a j " ? 7 . K a k v o j e s h v a t a n j e asocijacionista o u l o z i p r e d s t a v a u miljenju i koji p o daci g o v o r e p r o t i v n j i h o v o g t u m a e n j a ? 8. K a k v a je p o s h v a t a n j u b i h e v i o r i s t a u l o g a p o k r c t a p r i m i l j e n j u i i m e se opovrgava njihovo shvatanje? :' .'.' ' 9. K a k v o j e to m i l j e n j c p o elji i k a d a n a r o i t o d o l a z i d o izraaja?

Znaeiyegovora ijezika
Miljenje i govorveoma su tesno povezani. Predstave koje koristimo u procesu miijenjajia|jIgi>^Hrtj gu^otLi pi'iiidiiUii'u, 1 su-predstavs1ia{Msanih rei - ili auditivne, ili kinestetske. Probiem o kome razmiljamo redovno toimulifmo-iejima. kao sto su i pojmnvi kojirnTmpe riemo pri miljenju i koji predstavljaju najvaniie sredsrvo miljenja isto tako redovno izraeni reima, Neki autori ak svode miljenje na govor, navodei oa je miljenje unutranji i bezglasni govor i nazivajui miljenje verbalnim ponaanjem. Zbog povezanosti miijenja i govora mnogi su istraivai prouavali proces miljenja prvenstveno prouavajui i analizirajui govor. Bitnu ulogu, napomenuto je, u pojavi oveka ima nastanak i razvoj simbolike, a posebno verbalno-simbolike, sposobnosti - govora i jezika. Jezik je najizgradeniji simboiitd sistem, a njegova uloga u ivotu oveka veoma je vana i viestruka. Pre svega je jezik sredstvo miljenja i inilac njegova raz^oja. Jezici su sloeni i izgradeni sistemi kojima je mogue formulisati

190

razliite sadraje i oblike misli i imaju bitne funkcije u ivotu ljudi, Osnovna je funkcija jezika signifikantna, tj. da je nosilacznaenja, Iz nje proizilaze mnoge druge. Prvenstveno je to komunikativna funkcija koja se sastoji u saoptavanju mnogovrsnih sadraja radi ostvarivanja razliitih ciljeva radi organizovanja brojnih i za opstanak potrebnih radnih aktivnosti, prenoenja informacija, podsticanja drugih i uticaja na druge veoma esto koricenjem i lanih sadraja. Potrcba za to prcciznijim komunikacijama je i bila vaan podsticaj razvitku simbohke sposobnosti. Dve druge medu vanim funkcijama jezika jesu razvoj psihikogivota i svesti i obrazovanje samosvesti i linosti, te stvaranje kulture i civilizacije. Koristei jezik i druge simbolike sistemc stvaraju se umetnost, nauka i tehnika, celi jedan novi svet koji svoje posrojanje zahvaljuje upotrebi simbola - sveu simbola. Dugotrajna bioloka evolucija pretvara se za oveka u kulturnu evoluciju koja se odvija brzo i sve bre.

Uticajgovora na miljenje
Uticaj govora na miljenje-pokazuju antropoiokaispitivanja'-Kod naroda kod kojih postoji vic rei za oznaavanje nckih pojava, vie e razlika biti i uoeno niedu tim pojavama, Eskimi, za koje sneg predstavlja veoma znaajan objckt u ivotu, imaju veliki broj razliitih rci za oznaavanje razUitih vrsta snega (na primer, re ,tpulak" za dubok sncg, re ,,upik" za sncg nancscn vcrrom, rc ,rkvali" za sneg koji sc skupio na drveu itd.) i razlilcuju razne vrste snega.Tamo gde postoji vei broj rei za razliite boje lake se zapaaju nijanse medu bojamai lakc prepoznaju boje. Pleme Zunjilndijanaca, na primer, kod koga postoji samo jcdna re za oznaavanje i narandastog i utog esto mea te boje. U jednom novijem ispitivanju pokazanoje kakojcgovormanje obrazovanih siromaniji reima (ima manjc prideva, priloga, sveza kojc upotrcbljavaju), kao i daupotrebljavaju redovno vrlo kratkc i esto i nedovrene reenice. Ovakva nerazvijenost govora ima za posledicu da se ne uoavaju finije razlike medu pojavama, da se tee shvataju i saoptavaju razne ideje i mnoge vrstc odnosa medu pojavama.

Tkknj2nw7 a " A c ; r 'Zjvjeu miljenjaJ-govora- posteji-pjgjivegaJene^govor redovni oblik misTj^jnrmai^ rair;no iv.rnoaiv* nadaljpjpr je. sredstvo pomocu^ng^ 1 1 1 ' ' ^ 1 1 1 c a m " ivn-j-ai ^ nr-gp} te n jj e preeiziia_irazyija. Govor nam omoguava da fiksiramo uocne osobine predmeta i preci2.no izrazimo odnose medu pojavama. Koristei razliite rei, mi ukazujemo na razlike medu predmetima i pojavama a upotrebljavajui iste rei u slinim situacijamaukazujemo na slinost medu stvarima i zbivanjima. Nesposobnost za jasno izraavanje po pravilu ukazuje na to da nam ni misao

nije biia jasna, da smo samo prerpostavljali da imamo odredenu i jasnu misao a da je u stvari nismo imali. Zato razvijanje jasnoe i preciznosti izraavanja - razvijanje kulrure govora - p o m a e i razvijanju odredcnosti i ja-

snoe misli.

; .

Povezanost izmedu miljenja i.govora neznai, medutim, dasumiljenje i g o v o r j e d n o i s t o , da se miljenje moe svesti na govor. Da miijenje i govor nisu isto, pokazuje, medu ostalim, i injenica da sc ista misao moc izraziti razliitim.reima. A to potvrduju i razlike izmedu takozvanog spoIjanjeg iii saoptenog govora i rakozvanog unutranjeg govora kojim se sluimo kad o nemu mislimo, a svoje misli nc saoptavamo drugima. Unutranji govor je u nepotpunim reenicama, on esto sadri samO neke rei koje nam slue kao osnova za razvijanje miljenja. On je, lcao to navodi sovjetski naunik Vigotski, relativno nezavisan od gramatikih pravila kojih se, meutim, pridravamo pri saoptenom govoru, a naroito pri pismenom izraavanju. A ipak miljenje koje se slui unutranjim govorom moe da bude uspeno. Najzad, da miljenje i govor nisu isto potvrduje i injenica da ima misaonih procesa i kod ivih bia koja ne poseduju govor, I malo dete pre nego to naui da upotrcbljava jezik zajednice u kojoj ivi mora da je do odredene. mere razvifo sposobnost miljenja.
Usvajajui govor i razvijajuci ga, ovek rawija i sve svoje psihike funkcije, a posebrio misljenje. Prcmo oveka nad osralim ivim biima poiva upravo na njegovoj razvijenijoj sposobnosti miljenja i govora. ovek nasleduje sposobnost da stekne korienje govora. Usvajajui jezik svoje sredine, dete usvaja i saeto ogromno saznanje itavih generacija i ?.bog ovoga razloga govor predstavlja vaan inilac psihikog razvitka.

Ko m u n ikaiiv n afu n kcija go <v o ra

Zahvaljujui osnovnoj funkciji govora, njegovoj komunikativnoj funkciji ; (korienju govoraza saoptavanje misli, oseanja i elja), ovekuspeva ne.. samo da izvanredno obogati i razvije svoj psihiki ivot nego i da sprovodi u zajednici sa drugima razliite akcije, da razvija svoje proizvodne snage, stvori kulturu i izgradi sloeni sisrem odnosa i institucija. Ova najvanija funkcija govora, njegova komunikativna funkcija, mogua je jer su rei i reenice govoranosioci znacnja (reprezentnjn odredena shvatanja, oseanjaielje) pa preko njih jedan ovek saoptava i prenosi ta zna^ enja drugome. .. ,,

Optenje preko govora (ili komunikacija) meu ljudima ipak nije uvek uspeno jer ne pridaje uvek isto znaenje reima onaj koji rei saoptava kao i onaj koji rei prima. Uzrok talcvoj oteanoj komumkaciji preko govora tei u tome to rei esto imaju vie znaenja, to one pored denotativnog znaenja imaju esto i razliita konotativna znaenja. Denotativno znaenje ie rclativno nedvosmisieno, njime se obuhvataju svi objekti iii sva zbivanja na koje se re odnosi.Takve rei su pre svega rei koje upotrebljava nauka, a naroito matematika, One oznaavaju uvek isto i za sve isto. Medutim, rci kojima se sluimo u svakodnevnom drutvenom kontaktu obinp imaju jo i dodatno ili prikljuno znaenje - konotativno znaenje. Neki pojedinci pridaju saoptenim reima jedno dodatno znaenje, a drugi drugo znaenje. Naroito je to esto sa reima ipojmovima iz poiitikogivota, kao to su demokratija, sloboda, pravo i sline.lspitivanja su pokazala da jo vie nego izmedu pojedinaca, izmeu pripadnika razliitih grupa i razliitih kultura postoje razlike u konotativnim znaenjima koja se pridaju reima. Zbog toga je komunikacija medu Ijudima esto oteana; ljudi upotrebljavaju iste rei a misle na razliite stvari.
PlTANJA I ZADACI 1. U emu doiazi do izraaja p o v e z a n o s t izmedu govora i miljenja? 2. Koji se argumenti m o g u izneti p r o t i v shvatanja da su govor i miljenje istovetni?

3. ta je unutranji govor i ta ga karakterie?

4. U emu govor doprinosi razvijanju miljenja?

5. Navedite antropoloke podatke koji pokazviju uticaj govora na miljenje. 6. U etnu je komunikativna funkija govora?
7. Sta je dcnotativno a ta konotativno znaenje ici? . 8. U emu je jedan od razloga to komunikacija medu Ijudima esto nije uspena?

Pojmovi i formiranje pojmova

tapodrazumevamopodpojmovima
Reeno je da je jedna od bitnih karakteristilca miljenja operisanje znacima. Najei i najvaniji znaci kojima operiemo pri miljenju jesu pojmo-

vi. Pojmovi i miljenje dvostruko su povezam Pre svega mi prilikom miljenja koristimo pojmove kao sredstva kojima manipuiiemo. Kad mi, na primer, nastojimo da shvatimo neko pravilo, mi to ostvarujemo koristei i povezujui odredene pojmove. Pravilo da se obim kruga izraunava tako da se prenik pomnoi sa brojem pi" (TT) - mi emo razumeti aico nam je jasno ta znae pojmovi obim", krug", prenik", pomnoid", broj 7t", Miljenje i pojam povezani su i po tomc to su pojmovi rczuitat misaonog procesa. O n i su ne samo sredstva miljenja nego i proizvod miijenja. U logici se odreduje pojam kao kup bitnih i optih osobina jedne ldase predmeta. Pojmovi uougao", etvorougao", na primer, obuhvataju sve likove ograniene sa tri, odnosno etiri prave linije.To su bitna svojstva itavih grupa Hkova. Samo pojmovi izgradeni u nauci sadre takve bitnc i opte oznake grupe predmeta, a ni oni ih uvek n c sadre jer se u toku razvitka naeg saznanja i nauni pojmovi menjaju.Jo je tee rei da su svi pojmovi koje koriste ljudi u svakodnevnom saobraaju pojmovi koji sadre bitna i nuna svojstva. Covek koji nije video elektrinu lokomotivu, niti uo zanju, pod pojmom lokomotiva podrazumeva samo parnu lokomotivu. Njegov pojam o lokomotivi obuhvata manje prcdmeta i vie oznaka ncgo to je to stvarno opravdano. Pojmovi kod dece redovno ne sadre bitna i nuna svojstva pojedinih grupa predmeta. Deca, na primer, esto pod pojm o m ptica" obuhvitaju sve ono fo leti, pa pod taj pojam svrstavaju i insekte i slepog mia, pa i avton. Ovaj njihov pojam obuhvata vile objekata nego to je to opravdano. Zato je ispravnije rei, kada se govori u psiJiologiji o pojmovima, da pod pojmom podrazumevamo osobine koje se pridaju kao zajednike za grupu predmeta i pojava. Dete koje pod pticama podrazumeva sve to leti poseduje pojam ptice. Taj pojam dodue ne odgovara stvarnosti, ali ipakje pojam jer su njime obuhvaeni objekti koji imaju odredenu zajedniku osobinu. Iako se vrlo csto pojmovi koje upotrebljavaju pojedinci, i kad koriste za njihovo oznaavanjc iste rci, medusobno razhkuju, ipak veina pojmova koje mi koristimo ne sadri redovno razliite i proizvoljne oznake. Kad bi tako bilo, pojmovi ne bi korisdli za snalaenje i uspeno delovanje, niti bi meu ljudima bilo mogue sporazumevanje, Ljudski se pojmovi razvijaj u i u p o t p u n j u j u u toku istorijskog razvitka i u ivotu pojedinca. Ljudi koristei u toku rada razhite predmete stiu sve potpunije znanje o njima i formiraju sve tanije pojmove. I u toku ivota pojedinca staino se ispra-

194

vljaju i preciziraju pojmovi, obuhvatajud u sve veoj meri ne samo zajednike osobine grupa predmeta nego sve vie 1 njihove bitne osobine.

P ro u ca vanjefo rm iranjap ojm o va

M i vladamo ogromnim brojem pojmova. Svaka re govora oznaava neki pojam. Zalwaljujui sposobnosti govora ljudi mogu da steknu i usvoje ogroman broj pojmova. Jednostavni pojmovi, medutim, mogu se nauiti i bez koricenja rei. Ispitivanja pokazuju da i kod ivodnja ima pojmova.
Eksperimentiui sa laboratorijskim pacovima jedan istraiva stavljao je pred njih kartone na kojima su blli nacrtani trouglovi, kmgovi, pravougaonici i druge figure. Pacovi, koje je ostavio da izgladne, mogli su da dobiju hranu kad bi sko'di kroz karton na kojerri je bio naortan trougao ali ne i kad bi skoili kroz karton na kojem je biia nacrtana neka druga figura. Pacovi koji su u poetku skakali na kartone bcz obzira kakva je figura bila na njima, nauili su, posle veeg broja pokuaja, da skau samo na onc kartone na kojima su bili trouglovi, i to nc samo na takvc kartone na kojima je bila jedna vrsta trouglova neg o n a s v c kartone satrouglovima.bczobzirakojavrsta trouglovajcbilana njima.Toznai da su pacovi nauili da razlikuju trouglove od ostalih figura, da su na neki nain uoili ra je zajednika osobina trouglova, daide, da su stekli pojam o trouglu.

AJi kod ivotinja se pojmovi obrazuja veoma sporo i teko i verovatno je da one poseduju veomamalibroj pojmova. Covek, medutim, nesrazmerno lake i bre usvaja mnogobrojne pojmove, zahvaljujui razvijenosti svojih mtelektualnih sposobnosti i korienju govora. Prouavanju procesa usvajanja pojmova posveen je veliki broj istraivanja. Pri prouavanju procesa formiranja pojmova esto se koristi postupak pri kome se ispitanicima pokazuju nizovi razliidh likova ipredmeta. Svakom od tih likova daje se neki naziv, obicno sc oznai nekim slogom ili nekom rei bez smisla. Zatim se pokazuje drugi nizlikova i predmeta u kome svaki ima neto zajedniko sa jednim od likova ili predmeta pokazanih u prvom nizu, Zadatak je ispitanika da ovim likovima i predmetima iz drugog niza nadu odgovarajui naziv izmedu naziva saoptenih uz prvu grupu pokazanih predmeta i likova. Oni to uspevaju kad otkriju ono to je zajedniko likovima iz druge serije i^ikovima iz pr.ve serije, ukratko ako formiraju pojmove.

95

Slika 35. - Ispitivanjc formiranja pojmova p r e m a poscupku Vigotskoga J e d n o istraivanje ovc vrste izvriojc niski psiholog Vigotski. O n j e pokazao lspitanicim a r a z n a geometrijska teia koja su se razlikovala po boji, obliku, irrni i visini - kao to je prika^ano u slici 3S.Te3a koja su istovremeno visoka iiiroka imala su naziv lag", koja su bila visoka i uska mur", niska i Siroka bik', a niska i uska cer". Ispitiva je uzimao jcdno pojednogeomerrijsko reloi ispitanicimajepokazivao naziv koji j e b i o oznaenna njegovoj donjoj strani.Trcbaio je da ispitanici nadu druga geometrijska tela kojfl. nose isti na- _ ziv. Kad su birali tela ?amo po obliku.ili samo po boji ili samo po visini ili samo po irini,;^ a ne s obzirom na dve ovakve katakteristikezajedno, oni su pogreili.Tek na osnovu veeg broja pokuaja ispitanici suuspcvali da sa sigurnou i odjednom izaberu tclo koje ima za-, jednike osobine sa prvobitno pokazanim telom i isti naziv sa njim. O n i su to uspeuali t e k i poto su formirali pojmove q pokazanim telima. ;-=i

Froces formiranjapojmova
N a osnovu istraivanja utvrdeno je da je fornuranje pojmova slozen mtsaoni proces koji se sastoji od uporeivanja predmeta, njihovog razlikovanja, analize, sinteze, a pre svega od apsrrakcije i generalizacije. 0 svim ovim

procesima se ponekad u psihologiji govori kao o raznim vrstama misaonili operacija. Uporedivanje bi bio misafcfni proces koji se sastoji u utvrdivanju slinosd medupredmerima; razlikovanjc ili diskriminacija biobi proces nalaenja razlika medu predmctima i pojavama; analiza hi se sastojala

u ralanjivaniu pojava i predmeta na jednostavnije delove; sinteza u povezivanju ralanjenih delova. Osnovni procesi pri formiranju pojmova jesu apstrakcija (ili apstrahovanje) i generalizacija. Apstrakcijaznai izdvajanje na osnovu uporeaivanja i razlikovanja odredenih karakteristika grupe predmeta, a zanemarivanje drugih svojstava predmeta koja se ocenjuju kao nebitna. Dete, na primer, da bi formiralo pojam jabuke na osnovu iskustava sa veim brojemjabuka, treba da uoi da se kod svih plodova ove vrste javljaju neke osobine- da su sve jabuke okrugle, da se mogu jesti, da imaju odreden.ukus, da imaju semenke; a da se ne obazire na mnoge druge osobine - da su nelce crvene a neke ute, da su velike ili male, da su na drvetu ili na stolu, Generalizacijaili uoptavanje sastoj? se u povezivanju apstrakcijom odvojenih karakteristika u jednu celinu, a uz znanjc da se te odvojene odlike mogu n a d i u drugim sluajevima i da emo tivek kad budu tc karakteristike zajedno date, imati posia sa istom vrstom predmeta ili pojava. Dete kojeje fbrmiralo pojam jabuke postiglo je to tako to je apstrakcijom odvojilo odredene karakteristike jabuka (po kojima se jabukerazlikuju od ostalih predmeta); povczalo u jednu ceiinu i dolo do saznanja da se svi predmeti koji poseduju ove odlike ubrajaju u istu vrstu predmeta. Pri formiranju pojmova glavnu ulogu moe da ima uporeivanje predoenih objekata sa objektnna koje ve odranije poznajemo i sa predmetima ih pojavama o kojima ve imamo pojmove, Kad je najvanije takvo povezivanje novog objekta koji opaamo sa onim to ve otpre znamo, govorimo o f o r m i r a n j u p o j m o v a p o m o i i asimilacije. Sta je za nove, dotad nepoznate predmete zajedniko i karakteritino, saznajemo na osno\Mi onoga to ve znamo o drugim predmetima. U drugim sluajevima vaniju \llogu od uporedivanja sa drugim otpre poznatim predmetima ima postavljanje pretpostavke, hipoteze, da kod nove grupe objekata postoje neke odreene zajednike odlike i proveravanje da li te odlike zaista i postoje. Kad se na ovaj nain formiraju pojmovi, govorimo o aktivnom formiranju pojmova za razliku od formiranja asimiladjom, koje je vie pasivno. Kod oba

97

imamo uglavnom sve pomenute misaone procese, a uvek procese apstrak-

cije i generalizacije.
M i veliki broj pojmova, naroito u detinjstvu, formiramo na osnovu upoznavanja velikog broja novih predmeta i pojavaza koje urvrdujemo zajednike osobine. Ali mnogi novi-pojmovi stiu se i uenjem definicija. Stiemo ih tako to uimo da povezujemo odredene jo otpre poznate pojmove u no\oi celinu i novi pojam, Mi smoT na primer, nauiii ta treba podrazumevati pod pojmom predstava", tako to smo raj pojam defmisali kao obnavljanje ranijih opaaja ili delova opaaja na osnovu pamenja. M i smo u ovom sluaju pojmbve opaaja", ,(obnavijanje", pamenje" povezali u novu celinu i tako stekli novi pojam. Veliki broj pojmova u toku kolskog uenja stiemo upravo tako. .;

Fakiori koji uticu naformiranje pojmova

Poto se uenje i sticanje znanja ostvaruje pre svega usvajanjem novih pojmova, veoma je vano utvrditi kojifaktori olakavaju formiranje pojmova, a koji to oteavaju. Ispitivanjem procesa formiranja pojmova utvrdeni su mnogi od tih faktora. Pojmovi se lake formiraju ako sekoristi materijal koji moemo regi-, strovati ulima, materijal koji moemo videti, opipati, uti, Na primer, pojmove broja, sabiranja, oduzimanja i druge matematike pojmove deca iake naue brojanjem, sabiranjem i oduzimanjem ibica, jabuka, kutija nego samo manipulisanjem brojevima.Zato formiranjepojmova veoma olakava baratanje sa predmetima o kojima treba da obrazujemo pojam, njihovo sastavljanje i raStavljanjc. Shnu ulogu imaju i slike, crtei i rnodeli. Lakese formirajupojmovi o konkrctnim predmetima nego o apstraktnim pojavama. Uenici bre i lakse stvaraju pojmove o razliidm predmctima, o razliitim vrstama ivotinjaili alata, nego o apstraktnim pojavama, kao to su marljivost, urednost, disciplina. Kad elimo da sc usvoje takvi apstraktni pojmovi, korisno je i njih prikazati na konkretnim prirnerima. Ispitivanja su pokazala da je bre i lake formiranje pojmova o konkretnim

predmedma nego o prostornim odnosima (blizu, daieko, ispred, lza) i o brojnim odnosima.

198

ja znanja mogUj medutim, ako su pogrena, oteavati obrazovanje noviii

pojmova, Deca, na primer, teko formiraju ispravan pojam ivog bia. Formiraju ga teko zbog toga to ona obino ocenjuju kao ivo sve ro se kre-

ce: i bicikl, i auto, i avion a na kasnijem uzrastu sve ono to se kree sopstvenom snagom, kao to se kreu ovek i ivotinja. Da bi se formirao ispravan pojam ivog bia i da bi deca shvatila da i biljke predstavljaju ivo bie, treba.da se oslobode ranijih pogrenih pojmova, tj. da ih koriguju. Brem formiranju pojmova mnogo doprinosi istaknutost odlika koje su zajednike nckoj klasi predmeta. Ukoliko su takvi zajedniki elementi vie izdvojeni, vie grupisani, ili na neki drugi nain istaknuti, utoiiko e se lake formirati pojairj o tim ptedmetima. Ako su te odlike skrivene ili se gube u mnostvu razliitih nebitnih pojedinosti na predmetima, pojam e se obrazovati mnogo tee.. Obrazovanju pojmova pomac i kad se jasno istalcne da je cilj upoznavanja sa nekom grupom predmeta i pojava utvrdivanje onoga to jezajedniko. Ako se tako istakne cilj, mnogo e se lake i bre formirati pojam nego ako se objekti jednostavno pokazuju a ne postavi se zahtev da se trai ono to je u njima zajedniko. Vrlo esto se ukazuje i na vanost postupnosti u obrazovanju pojmova. Navodi se da najpre treba pokazari veliki broj predmeta i sluajeva, pa onda tek ukazati na ono to je kod njih zajedniko, ili akpostaviti uenicima da sami otkriju ono to prcdstavlja zajednike odlike tih pojava, Da bi uenici nauih odredena gramatika ili sintaksika pravila stranog jezika koji ue, ili neka aritmetika pravila, navodi sc da je najbolje da uenici sami, na osnovu poznavanja velikog broja reenica na stranom jeziku, ili raunskih primera, izvedu pravila. Neka proveravanja, medutim,pokazuju da je to korisno samo u sluajevima kad imamo na raspolaganju mnogo vremenazaformiranje pojmova. U kolskim uslovima obino nije tako. Zato neki autori smatraju da je u kolskim uslovima korisnije kombinovati direktno upuivanje na zajednike odlilcc sa upoznavanjem sa konkretnim sluajevima. Na taj nain, smatraju ovi autori, bre eseformiratipojam.

199

Pri formiranju pojmova mnogo pomae prethodno znanje. Ako imamo nnlnvams rt Lc^ii>-r>o fjr^Uo nnlnm iti imamo nni-

PlTANJA I ZADACI

1. Sta znai tvrdnja da su pojmovi L sredstva miljenja t proizvod miljenja? 2. Kakva je razlika izmeu odredenja pojma u logici i odredenja pojma u psihologiji? 3. Opiite oglcd kojim se dokazuje da se i kod iivotinja moe govoriti o pojmovim.i. 4. Kojim se postupcima prouava formiranje pojmova kod ljudi? 5. Koje sve posebne procesc uldjuuje formiranje pojniova? 6. Objasnite u emu. se sastoji proes apstrakcije a u emu proces generalizacije pri formiranju pojmova. 7. Koja se dva.naina tormiranja;pojmova razlikuju u strunoj literaturi? 8. U cmu se sastoji.sticanjcpojmova uenjem definicija? 9. Navedite faktore koji olakavaju formiranje pojmova. 10. U emu se sastoji postupnost pri obrazovanju pojmova i da li je ona uvck celihodna?

Zakjuiv^nje i suenje
Zaklji^nmnje
U psihologiji govorimo o zakljuivanju kad iz datih podatalca i saznanja kojima raspolaemo miljenjem dolazimo do novih saznanja. I lcad na osnovu ponavljanja veeg broja predmeta ili pojava izvodimo pojam o njima, mi imamo zakljuivanje; formiranje pojmovau swari je proces zakljuivanja, kao to je zakljuivanje i svrstavanje novih objekata koje sreemo pod ve usvojene pojmove. U prvom sluaju, kad od pojedinanog znanja, o pojedinim predmetima dolazimo do uoptavanja o tim predmetima, do saznanja neke pravilnosti koja vai za sve te predmetc 3 govorimo o induktivnomzakljuivanju. Kad, medudm, od znanja o optem, o tome koje su odlike odredenog pojma, dolazt.mo dp saznanja da i pojedine nove prcdmete treba ukljuiti pod taj pojam, govorimo 0 deduktivnom zakljuivanju. Detaljnije se ovim vrstama zakljuivanja bavi logika.

tog suda, govori se o neposrednom zakljuivanjuj a kad se sud izvodi \z dva ili vie datih sudova, imamo silogistiko zakijuivanje. Logiku inreresuje pre svega koji uslovi moraju biti zadovoljeni da novi sudovi budu logiki opravdani. I ona prouava miljenje ali pre svega zakone i praviia ?.a logikj pravilno miljenje, a nc zakone o mtljenjuuopste.Time sc bavi psihologija miljenja.

Prouavanje procesiizaldjuivanjaru psihologiji-pokazalo je da se obino, u srvarnosci, zakljuivanje ne odvija po pravihma o kojima govori logika. M i ne formuliemo redovno najpre sudove iz kojih izvodimo neki novi sud, ne utvrdujemo da li je svaki od tih sudova opti sud ili delimini sud, ne utvrdujemo koji je pojam zajedniki kod dh sudova, pa tek onda izvodimo novi sud -zakijuak.Tek kada u diskusijama pokuavamo da pobijemo tue trvrdnje ili zakijuke ili nastojimo da dokaemo opravdanost svojih, mi koristimo oblike o kojima govori logika. Opravdano je da govorimo o zakljuivanju i kad novo saznanje i novi sud ne sledi na osnovu talcvog formalno-logikog postupka. Pa ak i kad ne proizlazi nuno iz datih podataka i sudova i kad je rezultatzaldjuivanja logiki nepravilan i neopravdan sud - mi imamo i tada proces zakljuivanja. 1 tvrdnja da je Zemlja ravna ploa kad se iznosi pozivanjem na to da bi ncki Ijudi morali da vise nagiavce u vazduhu kad bi ona imala oblik lopte, predstavlja rezultat zakljuivanja - iako pogrenog zakljuivanja.

Psiholoke greke u zakljuivanjn

Psiholoka lstraivanja pokazuju da pored mnogih logikih greaka na koje ukazuje logika, a koje se pojavljuju pri zakljuivanju, postoji i veliki broj psiholokih uzroka pogrenog zaldjuivanja. Mi, kao to je to ve pominjano, ne doivljavamo intelekmaine procese odvojene od emocionalnih i modvacionih. Zato naa oseanja i nai motivi znaajno utiu na nae zakljuivanje. Ccsto i ometaju ispravno zakljuivanje. Naroito ometaju pravilno zakljuivanje takvi sadraji koji izazivaju intenzivna oseanja ili oivljavaju za nasvane motive. Predrasude, simpatije i antipatije utiu na nae zakljuivanje i sudenje. Isto tako autoritcti, miljenje veine, podstiu nas na donoenje zakljuaka i sudova koji nisu uvek opravdani. O slici koja se pripisujc nekom slavnom slikaru, iako to nije njegova slika i objektivno je bez estetske vrednosti, mi smo skloni da donesemo sud da je ona lepa, iako takav sud ne bismo doneli da nije naveden autontet, da nije pomenuto da ju je naslikao slavan slikar.

N a nelogino zakljuivanje navodi nas u velikoj meri i nae vaspitanje. Posebno na zaldjuivanje kojeje logiki neosnovano navodi reltgiozno vaspitanje, jer uenja svih reiigija sadre nelogino i antilogiko objanjenje mnogih pojava. Z b o g toga je versko vaspitanje esto izvor mnogih pogrenih zakljuaka i praznoverica, kao, na primer, zakljuka da su bolesti i razliite nesree kazna za nae loe postupke. Psihoioka istraivanja pokazala su dva posebna uzroka pogrenogzakJjuivanja.Jedan od njih je takozvani e f e k a t a t m o s f e r e . Ogleda se u tendenciji da se i zakljuku daju one karakteristike koje su imali sudovi - premise - iz kojih se izvodi zaldjuak. M i iz premisa, kao to su; svi A su 5, svi V su S, zakljuujemo da su i svi A=Vt iako takavzaldjuak nije logiki lSpravan. Nepravilnost takvog zakljuka Iako uoavamo ako su nam sadraji sudova kao i samogzakljuka otpre poznati. Nama je u takvom sluaju jasno da, naprimer,iz sudova: Sve ptice su ldmenjaci", Sve ribe su ldmenjac i " - nije opravdano izvesti zaldjuak: Sve ptice su ribe". Aii kada nam nisu sadraji premisa i sadraji 2akljuaka otpre poznati mi smo skloni da ipak izvedemo takav zakljuak. Kao da atmosfera, u pomenutom sluaju univerzalnosc i afirmativnost sudova, iz kojih izvodimo zaldjuke, prelazi. i na zakljuak, pa se i ojemu pridaju iste karakteristike. * Drugi vrlo esti uzrok pogrenom zakljuivanju 1 soenju naziva se u psihologiji h a l o - e f e k t o m . Pod tim se podrazumeva sklonost da se na osnovu opteg suda ili opteg utiska o nekoj pojavi u celini donosi slian sud i o pojedinostima, ili d a s e na osnovu suda o jednom detalju neopravdano zaIdjuuje da slian sud vai i za ostale deralje. Naroito je est ovakav izvor pogrenih zakljuaka pri ocenjivanju raznih osobina linosti. Pozitivan opti utisak o ueniku (na osnovu njegovog lepog izraavanja ili simpatinog izgledaili dranja) moe da utie na to da nastavnikdonese pozitivnu ocenu i o njegovom znanju, iako to znanje ne zasluuje takvu ocenu. lli, usled toga to su ranije ocene nekog uenika dobre, koje je sam dao ili koje su dali drugi nastavnici, nastavnik daje dobru ocenu i za odgovor koji talcvu ocenu ne zasluuje. Razume se vai i obratno: ranije date negativne ocene mogu da utiu da se stroe ocenjuje odgovor nego to bi to bilo opravdano. Prethodne ocene i sudovi kao da izazivaju odjek (halo) na kasnije donesene ocene i sudove.

202

Suenje
P r o c e s zakijuivanja redovno se zavrava. sudom. Z a t o neki autori d e f i n i u s u d kao zavrni d e o procesa zakljuivanja. A l i m i s u d o v e d o n o s i m o i u t o k u procesa zak!juivanja v kao i onda kad nema jasno d o i v l j e n o g z a k l j u ivanja ilizakljuivanja u o p t e n e m a nego se s a m o k o n s t a t u j e p o s t o j a n j e n e k o g o d n o s a . I tvrdnja: D a n a s je oblano", koju d o n o s i m o kad p o g l e d a m o k r o z prozor, a radi toga da bismo reili da li treba da p o n e s e m o kini m a n t i i ili n e - predstavlja sud. Sud predstavlja i tvrdnja d a ljudi idu v i e u b i o s k o p n e g o u pozorite - a donesena na o s n o v u n a e g znanja da u g r a d u i m a vie b i o s k o p a n e g o to ima pozorita ili na o s n o v u proitanih statistikih podataka. Pa i u toku procesa zakljuivanja mi v i e puta, a ne s a m o k a o zavrni stadijum zakljuivanja, d o n o s i m o s u d o v e . S u d kao p s i h o l o k i proces karakteriu pre svega dva m o m e n t a . Prvo, on predstavlja k o n s t a t o v a n j e n e k o g o d n o s a i drugo praen j e d o i v l j a j e m u v e r e n o s t i u tanost ih n e t a n o s t o d n o s a koji se s u d o m i z n o s i . T a k a v doivljaj u v e r e n o s t i p o s e b n o je izrazit kad mi sud d o n o s i m o p o s l e i z v e s n o g dvoumljenja. U logici st obino sudovi dele prema razliitim merilima: da li su potvrdni ili odreni, da ii su opti, pojedinani iii posebni. Psihoioka je podeia sudova prema tome na kakvoj vrsti psiliikih procesa sudovi prvenstveno poivaju. Prema ovom merilu moemo razlikovati vie vrsta sudova. lstraivanja koja smo vrlili u Odeljenju za psihologiju u Beogradu pokazuju da moemo ra^Iikovati najmanjc pet vrsta sudova na osnovu psihikih procesa na kojima oni poivaju, a koji se svi medusobno razlikuju po scepenu uverenosti koji im se pridruuje.Te vrste sudova jesu: 1) Sudovi koji poivaju na aktueinim opaajima o spoljnjem svetu, a koji se mogu oznaiti kao sudovi naperceptivnoj evidentnosti (opaajnoj ociglcdnosti), kao to je, na primer, sud:-,,Eerokojim piem drzim u ruci u . Uz takve sudove imamo najvei stepcn uvercnosti i najtee se odriemo takvih sudova.2) Sudovi koji poivaju na uvidanju logike uunosti iii sudovi nalugikoj evidentnosti.Takav je, na primer, sud: Ako je Petar \ii od Marka, a Marko vii od Milana, onda je Petar vii od Milana". I uz ovakve sudove pridruuje se visok stepen uverenosti, iako u proseku manji nego uz sudove na perceptivnoj oiglednosd. Naroito kod onih osoba koje nisu naviknute na apstraktno mtljenje uverenost uz ovakve sudove je znatno manja nego uz sudove na perccptivnoj evidendji. 3) Sudovi koji poivaju na razliitim vrstama autoriteta, a posebno na naunomautoritetu.Takavje, na primer,sud: Vitamini su potrcbniza zdravlje". I uz sudove na naunom autoritetu rebtivno je velika uverenost, iako se ti sudovi pod uticajem miljenja vcine iii novog autoriteta znatno lake mcnjaju nego sudovi na perceptivnoj i logikoj evidenciji. 4) Sudovi koji poivaju na subjektivnom isku-

stvu, na znanju o tomc to smo sami doiveli. Takav je, na ptimer, sud; Prc nego to donesem odiuku ja dobropromisiim". Znatno je manja uverenostuz ovakve sudove nego uz ostale dosad pomenute vrste sudova. Ovi se sudovi tee mcnjaju pod uticajem drugih osoba nego to se menjaju sudovi na naunom autoritecu, iako je uzposlednje sudovc vca uverenost. 5) Sudovi koji poivaju na afektivnom odnosu premasadraju o kom se donosi sud.Takavje, na primet, sud: Crvena boja jc lcpa od plavc". Ispitivanja su pokazaia da moemo razlikovati dvc grupe ovakvih sudova. Jednu ine sudovi iji je sadrzaj od bitnogznaaja za nas lino. Uz takve sudove imamo rciativno veliku uverenost i takvc sudove teiko menjamo. Drugu grupu afcktivnih sudova ine sudovi ijisadraj za nas nije od velikog linog znaaja. Uz ovakvc sudovc je relativno mala uverenost i oni se rclativno lako mcnjaju. PLTANJA I ZAJDACI

3. ta podrazumevamo pod zatdjuivanjem? Kada govorimo o indukdvnom, a kada o deduktivnom zakljuivanju? 2. ta prouava logilca a sta psihologija u vezi sa zakljuivanjem? 3. U emu se sastoji.efekat atmosfere-pri zakljuivanju? 4. Navedite primere za halo-efekat pri zakljuivanju. 5. Navedite primeve za uticaj motiva i oseanja na izvodenje netanih zakljuaka. 6. U emu je sutina procesa sudenja (donoenja suda) i kojc su osnovne karakteristilce suda? 7. Koje se vrste sudova mogu razlikovati na osnovu psihikih procesa na kojima poivaju sudovir 8. U koju je vrstu sudova vea uverenost a u koju manja?

Imaginativno miljenje
Vrste misljenja
A k o se u procesu miljenja koristimo prvcnstvcno opaajima i njihovim reprodukctjama, govorimo o konlo*etnom ili opaajnom miljenju. A k o prvenstveno koristimo apstraktne pojmove kao simbole kojima operiemo, govorimo o apstraktnommiljenju. Ako je rezultat naeg misaonog procesa neto novo za nas, neto to dotada nismo uopte znali, govorimo o produktivnom misljenju, a ako je taj rezultat i drutveno znaajan, kao

tro su, na primer, nauna otkria, umetnika ciela ili tehnild pronalasci, govorimo o stvaialakom miljenju. U psihoiokoj iiteracuri govori se o jo jednoj vanoj razlici u vrstama miljenja, o realistikom miljenju i o imaginativnom miljenju. Imaginativno miljenje se raziikuje od realisdkog po tome to je slobodnije u kombinovanju veza, manje zavisno od uobiajenog naina reavanja problema i vie pod dejstvom licnih potreba i elja nego realistiko miljenje.

Mata
0 imaginativnom miljenju moe se govoriti kao o mati ili matanju, Ponekad se pojam mate ograniava na tzv. predstave mate, koje bi se sastojalc od kombinovanja delova predstava, a pod matanjem se podrazumeva siobodno kombinovanje predstava. Predstavom mate oznaava se, na primer, predstava o sireni {pola riba poia devojka), sngi (lik sa giavom ene i telom lava), kentaum (bie koje ima ljudsku glavu i konjsko telo). Medutim, i u takvim tvorevinama duha kao to su razliiti fantastini mitoloki likovi ili likovi iz raziiitih religioznih uenja (andeli, davoli, dobri 1 zli duhovi, bogovi) nemamo jednostavno spajanje razliitih predstava i delova predstava nego u srvari pokuiaje objanjenja odredenih pojava i zbivanja o kojima nema dovoljno znanja ili koja se ne umeju logiki da objasne. Zato je opravdano i tzv. predstave mate smatrati rezultatima miijenja. Zamiljanje sirene, na primer, trebalo je da objasni brodolome i stradanja mornara. Nije prosto spajanje razhitih predstava i njihovih delova, ncgo njihovo kombinovanjesa odreenom namerom i smislom. Imaginativno miljenje se ne ograniava na kombinovanje predsrava. Ono dolazi pre svega do izraaja u stvaralakoj delatnosti u umetnosti (stvaranje knjievnih, slikarskih, vajarskih, muzikih 1 drugih vrsta umetnikih dela), u tehnikim pronalascima i u naunom stvaranju. Ali manifestuje se i u svakodnevnoj praksi i svakodnevnoj lconverzaciji u javijanju brojnih i novih ideja, u slobodnom i raznovrsnom kombinovanju znanja i iskustvenih podataka i u originalnosti i duhovitosti reagovanja i odgovora. Pri navodenju karakteristika imaginativnog miljcnja istie se -pored ve pomenute siobode u kombinovanju i manje zavisnosti od uobiajenog naina miljenja - i uticaj linih fakrora (motivi, oseanja, eljc), Icao i no-

205

v o s t i o r i g i n a l n o s t resfenja. I m a g i n a H v n o m i l j e n j e i m a p o s e b n o z n a a j n u u l o g u pri stvaralatvu u m e t n i k a i n a u n i k a . B e z s p o s o b n o s t i da se nalaze n o v e i neuobiajene veze i reenja i nije m o g u c e stvoriti vredna u m e t n i ka i nauna dela. C e s t o se govori o dve vrste i m a g i n a t i v n o g miljenja: a) o i m a g i n a t i v n o m miljenju u s m e r e n o m n a s t v a r a n j e proiaivoda, lcao to su umetnika d e la, t e h n i k i pronalasci i nauni radovi i b ) o i m a g i n a t i v n o m miljenju k o je j e pre s v e g a i z r a z e l j a i n i j e v e z a n o z a o b j e k t i v n o datu siruaciju niti u s m e r e n o na stvarnost. T a k v o i m a g i n a t i v n o miljenje dolazi do izraaja i u s a n j a r e n j u , pri k o m esto s e b e z a m i l j a m o kao p o z n a t e i neobine l i c n o s t i . I m a m o ga i u d e j i m i g r a m a u k o j i m a dete svoja oseanja i p o t r e b e izraava konstruisanjem raznih situacija i izigravanjem raznih uloga. P o s e b n u vrsru iinaginativnog miljenja predstavljaju snovi.

Snovi
Umorni organizam brani sc od potpune iscrpijenosti spavanjem. Za vrcme spavanja fizioloSke i psihike funkcije organizma postaju slabije i sporije. Organiaamne reaguje na mnoge od spotjnih drai, a celokupna duevna aktivnost je smanjena i manje napregnuta i usmerena. Ovakvo oputanje organizma u toku spavanja daje mogunostzaposebnu psihiku aktivnostj za javljanje snova. Odavno snovi intercsuju Ijude, a posebno grivlai ljudsku panju njihova ivost, neobinost i, esto, na oko izraz'tta b&smislenost. irvost snova, u kojima vizuelne slike doivljavamo kao realna zbivanja, moe se objasniti time to su znatni delovi modane kore manje aktivni, pa je intenzitet onih deiova koji su uzbudeni veliki.Neobinost snova pokuava se objasniti time topri sanjanju nema stroge mislene usmerenosti, pa sc simboli kojima operiemo slobodno javljaju.i slobodnije povezuju u cclme nego pri budnom stanju. Besmislcnostsnova, kao to pokazujuneki istraivai, samo jeprividna.U snovirna postoji smisao i oni nisu jednostavno sluajno vezivanje predstava. Zatoje i o njima opravdano govoriti kao o vrsti imaginativnog miljenja. Postoji vie shvatanja o izvorirna snova i o smislu i ulozi snova. Snovi imaju prc svega ulogu uvara spavanja. Umesto da na razliite drai koje na nas deluju dok spavamo odgovaramo istim reakcijama kao u budnom stanju - a to bi prekinulo nae spavanje mi rcagujemo slikama, kojc dozvoljavaju da produirno spavanjc. Otlcrili smo sc pri spavanju: hladno nam je - ali mi se ne budimo nego sanjamo da hodamo bosi po snegu. Veliki broj snova izazvan je unutranjim draima, osetom pridska u pojedinim delovima tela, oseanjem gladi, ei, osetima bola. Aii, brojni snovi nisu izazvani samo razliitim vrstama fiziko-hcmijskih procesau spoljnjem svetu i u naem organizmu, nego i naim psihikim konfliktima, tekoama i uopte intenzivnim doivljajima koje smo imali u roku prolog i ranijih dana.

206

Najiscrpniji pokuaj objanjenja snova dao je osniva psihoanalize Frojd (S. Frcud), On je ukazao na to da snovi, porcd sadraja kojt je oigledan, naanifestan, imaju i svoj skriveni (latentni) smisao. Taj srnisao je pre svega u ispunjenju odredenih eija. Kao to dete kome roditelji nisu dozvoiili da ode na iziet ili mu nisu kupili slatkie u snu ide u bioskop i jedc obilje kolaa i bombona, tako i odrastao oveku snu ispunjava eije koje ne moc ili tcko moe ostvariti u reainosti. Mnoge takve elje ne moe ostvariti jer njihovo ostvarenje drutvo i drutveni morai osuduju. Upravo zato jcr snnogobrojne od naih elja nisu u skladu sa optim drutvenim shvatanjima i moraiom, a i mi sami smo drutvene norme usvojiii kao prindpe sopstvenog ponaanjai one deiuju kao unutranja kontrola, kao savcst (Frojd kae nad-ja) - mi u snu zadovoljavamo svojeelje. Naroito esto su to, prema. Frojdu, seksuaLne elje. Teko je, medutim, prihvadti da snovi predstavljaju uvek ispunjavanjc elja. Ima veoma mnogo &nova, a po nekima je i veina Cflkva, u kojima doivljavamo strah ili teskobu. Po shvatanjima nekih autora mi u snovirna obnavijamo ranije doivijaje, prvenstvcno doivljaje koje smo imali neposredno pre spavanja, dan ili dva ranije, a koji su nas intenzivno zaoloipijaii u toku budnog stnnja. Prvenstveno izazivaju snove takvi dogadaji koji su nam ostali nejasni, i doivljaji koji su ostali neiivljeni. Prema shvatanju pristaiica novije tz\'. kognitivne teorije snova, snovi su pre svega izraz elje da se do kraja domisli ono to je ostalo nejasno. Siike koje imamo u snu pre svega su sredstva kojima traimo da ono to nam je jo nepotpuno jasno objasnimo. Ali dok ima spora u Frojdovom shvatanju o osnovnom izvoru snova, i o smisiu snova, redovno s e u strunojiiteraturi navodeFrojdovc analize mehanizainakoji s e k o r i s t c u snovima. Takv't su mehanizmi pre svega korienje simbola, kondenzacija i pomeranje. Kor i c n j e s i m b o l a u snovima sastoji seu predstavljanju objekata, osoba i situacija drugim objektima koji su po neemu slini onimakoje predstavijamo. K o n d e n z a c i j a j e prcdstavljanje jednim simbolom dva ili vie objekata ili dva ili vie lica. P o m c r a n j e se sastoji u isdcanju kao vanog u sadraju sna neega to u stvari za onoga koji sanja nije vano. Naroitoje esto i upadljivo korienje slikovitiH simbola u snu. Mnogi od takvih simbola su univerzaini jer se pojavljuju kod raznih osoba i kad su iz razliitih kulturnih sredina, Porcd takvih univerzalnih simbola javljajuse u snu i simboli na osnovu linog iskustva one osobe koja sanja. Smisao sna emo razumeti, veii Frojd, ako otkrijemo znaenje mehanizama kojc koristimo u snu. D m a s sc vre i mnoga sistematska eksperimentadnaispitivanjasnova. Pri tome se esto koristi i elektroencefalograf, pomou koga je moguc rcgistrovati koji su regioni modanc kore, u kom stepenu i koliko vremcna aktivni u snu.Takvim ispitivanjem utvrdcno je, izmedu ostalog, da se pri dubokom snu rctko sanja i da oni koji vrsto i dobro spavaju, manje sanjaju od osoba koje slabo spavaju. Utvrdeno je takode da snovi ne. traju dugo. Traju ponekad svega nekolikodeserinasekundi iii manje. I snovi bogati sadrajem mogu da traju svega desetak sckundi. Postoje izrazite individualne razlike u brojnosti javljanja snova; ima osoba koje veoma rctko sanjaju.

207

PLTANJA I ZADACI

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Kada govorimo o konkietnom a kada o apstraktnom miljenju? Po emu se imaginativno miljcnje razlikuje od realistikog? Sta svi predstave mnte? Koje I<arakteristik& rmaginativnog miljenja dolaze do izraaja u stvaralakoj delatnosti? Koja je svrha i koja je knrakteristika spavanja i snova? Koje se tri odlike sadraja snova rdovno istiu i kako se objanjavaju? Koji se izvori snova mogu razlilcovati? Kakvo objanjcnjc snova daje Erojd?

9. Kako se istraiuju saovi i koji.s'u rezuitati e m p i r i j s k o g istraivanja snova? 10. O p i i t e I pokuajte objasniti neke od vlastitih snova ili snova svojih p o -

znanika.

Proces reavanjaproblema
Pokuavanjepri reavanjuproblema
Uvideti veze i odnose - to redovno znai reiti problem pred kojim smo se nali. Uvek kad se nademo pred nekim pitanjem na koje treba da damo odgovor, ili u nekoj situaciji u kojoj treba da.se snademo, imamo posla sn problemom. O problemu govorimo kad nam je poznat cilj, ali nam nije p o znat put kojim emo doi do cilja. Problem je mogue reavati na razliite naine. Nije svako reavanje probiemne situacije miljenjc. Zivotinje se snalazc esto na osnovu instinkta. O n e i kad se prvi put nadu u nekoj za njih novoj situaciji, esto uspevaju da se pomou nasledene cclishodne aktivnosti snadu u takvoj situaciji. I ovek ponekad u neoekivanim situacijama koristi uroene refleksne reakcije. On, na primer, automatski i refleksno uspostavlja ravnotcu kad se spotalne o neki predmet. Nije reavanje problema miljcnjcm ni reavanje problema prostim reprodukovanjem steenog znanja. Nije, najzad, ni reavanje problema miljenjem lcad problemnu situaciju savladamo sluajnim pokuavanjcm i pogadanjem.

M e d u t i m , iako reenje problema slepim pokaavanjem nije miljenje, mi i pri reavanju problema miljenjem koristimo pokuavanje. Pokuavanje jc redovno sastavni deo reavanja problema kod oveka i kad koristi miljenje; ono nam pomae da bolje upoznamo situaciju u kojoj treba da se snademo. U poetku reavanja probiema pokuavanje moe biti potpuno siepo pokuavanje ili pokuavanjc nasumice. Ono je stepo utoliko vie ukoliko je situacija neobinija i nepoznatija. Ali u produetku reavanja pokuavanje ne ostaje slepo nego kod oveka, po pravilu, postaje usniereno nastojanje da se problem to odredenije postavi, da se konkretizuje j da se od optijih, manje odredenih naina reavanja dode do odredenih naina i najzad do jednog sasvim konkretnog postupka koji e dovesti do uspeha. Zamiljeni pokuaji kojima ovek nastoji da savlada tekoe postaju hipoteze, pretpostavke da se reenjc moda ostvari na neki odredeni nain, a pokuavanje reenja prema zamisli predstavlja proveravanje tih hipoteza. Zato i pokuaji koji ne dovode do cilja nisu nelcorisni, oni nas pribliavaju uspenom reenju. Jedan psiholog, prouavajui proces reavanja problcma (K. Duncker) na osnovu veeg broja ogledazakijuuje da ovekkad naide na problem najprevri uoptene pokuaje.Tim pokuajimanastoji da se orijentie u kom pravcu da trai reenje. Sledezatim odredeni pokuaji, koje on naziva funkcionalnim pokuajima, a sastoji se u traenju naina kako da se postupi, kao i u postavljanju odreenih pfetpostavki o rome ta e se dogoditi ako na odredeni nain postupimo.Trei stupanj u procesu reavanja probiema i treu vrstu pokuaja predstavlja pokuavanje sasvim odreenih postupaka od kojih se oekuje da e dovesti do definitivnog uspeha. Ako takvi specifini pokuaji ne uspcju, trae se drugaiji specifini postupci. Ako ovekni tada ne uspe, on rnoe da trai novu orijentaciju u reavanju problema.
Ovakav tok procesa rccnja problemai ove vrsre pokuavanja u proccsu reavanja iiustrujc ovaj istraiva anali-zom jednog svogogleda. O n j e svojirr ispiumicima postaviosledei problem. Rckao im jc da pretpostavc da ncki ovckima raku sromaku koji se nc moe opcrisati. Aii ako sc upotrcbi zraenjc, modi e se unititi tumor. Problem je u tome kako posdi da zraci budu dovoljno intenzivni, a da istovremeno nc unite zdravo tldvo koje okruuje tumor. Zahtcvao jc od svojih ispitanilca da giasno misic i rcgistrovao je njihovc izjave i onda ih anaiizirao. Ispitanici su najpre iznosili opte ideje (vrili uoptcnc pokuaje), predlagali su da treba izbei dodir zraka i zdravog tkiva, da zdravi dco treba uiniti neosetljivim, da treba smanjiti intengitet zraka dok pcoiaze zdravim tkivom. Ali

takve opte ideje jo nisu davale reenja. Sledili su predlozi o odredenim nainima resavanja, a koji su se nadovezivali na iznesene opce ideje (tunkcioiialni pokuaji). Ispitanici su predbgali: trcba korisud slobodan pur do stomaka - put u komc ncma tkiva, treba uneti hemikalijc koje ce uiniti tldvo neosetljivim, zracima sa periferije trtba dati slabiji intenzitct, a na tumor koncentrisati jae zrake.To su biie ideje o nainu reiavanja problema od kojih, mcduum, ni jedna nije defmitivno reavala problem.Trebalo je odrediri i spccifini posrupak kojim bi se mogao ostvariti nelu od predloenih naina. Prva dva od pomenutih predloga nisu dovodila do nalaienja takvog postupka. Oni koji su doli do konanog rcenja prihvataii su trcdi od pomcnutih fimkcionalnih reenja (da zrake treba koncenrrisati prcma tumoru) i doli su do nalaenja spccifinog postupka koji dovodi do uspeha - do zakljuka da rreba koristiti soivo koje c omoguc'iti da sc intenzivni zraci uprave samo na bolesni deo stomaka.

Direkcijapri reavanjnproblema
V e o m a vaan m o m e n a t u procesu reavanja p r o b l e m a predstavlja o d r e i v a n j e pravca u k o m e s e traziti r e e n j e . T a k v o odredivanje pravca na2iv a m o direkcijom ili m o d e l o m traganja. U s v o j e n a direkcija u s m e r a v a s v e n a e m e n t a l n e p r o c e s e - ona o d r e d u j e na ta e m o obratid panju, lcoja e se znanja i predstave obnavljati, kako e se pojedini podaci povezivati. Alco je ona pogrena, n e e m o uspeti u reavanju problema. Kad se, na primer, nalazimo pred z a d a t k o m da reimo neki matemariki problemj mi em o ga relativno b r z o reiti ako z n a m o na koji n a i n ovu vrstu m a t e m a t i kih problema treba reavati. O v o z n a n j e o n a i n u koji treba koristiti slui n a m kao direkcija pri reavanju zadataka.

Znaaj direkcije za uspeh u reavanju probiema prikazaemo nu jo jednom primcru. Dato nam je est tapia, na primer, estibica, i postavljen zadatak da od njih konstruiemo etiritrougia.U oglcdima u kojima je takavzadatakposttvljcn ispitanicima.anije im data nikaicva druga orijentacija, nijcdan od ispitanika nije uspeo da rci zadatak. Ispitiva je onda napomenuo da zadataktreba reavati tako dasvaka ibica bude stranica dva trougla. Sada je izvestan broj uspeo da rei zadatakjer im je uputstvo sluilo kao direkcija. Kad je jo preciznije orijentisan zadatak i kad je ispitiva saoptio da reenjc treba traitiu trodimenzionalnom prostoru a ne u dvodimcnzionalnom prostoru, svi su ispitanici uspeii da rec taj zadatak. Oni su sada u tome uspeli jer su imali jasmi direkciju u kom pravcu treba traiti rccnje probSema, Upravo zbog toga to u poetku ispinvanja nisu imali pravilnt) direkciju nego.^u smatrali da resnje treba da bude u dvodimenzionalnom prostoru, u kome za ovaj probiem nema recnja, ispitanici nisu u poetku uspevali. Ovaj zadaraki njegovo reenje prikazani su u siici 36.

210

Slika 36. - Probkm konstruisanja trouglova od est ibica

Kako ustrajanje na naviknutim postupcima i naviknutoj upotrebi predmeta oteava i o n e m o g u a v a reavanje problema, a kako sposobnost da se nalaze razliid i novi pristupi reenju i nove neuobiajene upotrebe predmeta dovodi do uspeha u reavanju problema - pokazuju i eksperimenti psihologaMajera (N. R . M a i e r ) . U j e d n o m od njegovih ogleda zahtevano je od ispitanika da poveu krajeve dva konopa koja su visila sa tavartice. Ali konopi su biii jedan od drugoga toliko udaljeni da ispitanici kad su uhvatilijedan nisu mogli dosei drugi. M o g u n o reenjesastojaio se u tome da ispitanikzanjiejedan od konopa, napravi od njegaklatno i da prihvatt konop drei drugi u ruci, kad mu se priblii. U prostoriji su se nalazila kleta koja je bilo mogue zavezati za konop i tako napravi klatno.Medutim, subjektima je preputeno da sami trae reenje. Oni nisu uspevali da ree ovaj zadatak sve dok im nije usmerena panja na to da je m o g u n o koristiti kleta za to da se od jednog kenopa napravi klatno. Sve dok nisu otkrili da se neki predmet moe koristiti i za drugu funkciju a ne samo za onu na koju su nauili da se koristi, da se kleta mogu koristiti ne samo za vadenje eksera, nego i kao uteg pomou koga je moguno napraviti klatno,ispitanici nisu uspeli reid problem.Trebalo je osloboditi s e a b l o n a u miljenju, promeniti direkciju miljenja, postati fleksibilan ili pokredjiv u svoin miljenju - da bi se dolo do reenja. Iz ovih, kao i izdrugih istraivanja proizilazi da mi moramo, da bismo uspeli reiti neki problem, upraviti nau menralnu akcivnost u odredenom pravcu, u odredenoj direkciji. A k o takva direkcija ne dovodi do reenja,

211

moramo je izmemti. Direkdjn. moe biti optija koja - kao to je bilo pomenuto u ranijem primeru - samo orijentie u k o m e pravcu treba traiti reenje, a m o e biti i odredenija i ukazivati na nain i na sredstva kojima e se traiti reenje problema.

Faktori koji utiu na uspeh n reavanjuproblema

N a uspeh u reavanju problema utie vei broj inilaca. M i jo nedovoljno poznajemo sve faktore lcoji utiu na lzbor pravca, naina i sredstava reenja problema i time na uspeh u rcenju problema. Ali istraivanja ukazuju na izvestan broj takvih inilaca. M i m o e m o razlikovati dve grupe takvih faktora. Prvi su u vezi sa samirn problemom lcoji trcba reiti, a drugi u vezi sa linosti i osobinama hnosti onoga koji reava problem. M e d u inioce iz prve grupe ubrajaju se organizacija i raspored elemenata i podataka vanih za reenje problema. Prostorni problemi lake e se reiti ako su svi takvi elementi u vidnom polju, ako su grupisani ili ako su u takvom m c d u s o b n o m poloaju da se veze meu elementima - koje treba uoid da bi se reio problem - lakse zapaaju. T e e je, na primer, reid zadatak izraunavanja povrine kvadrata na osnovu poznavanja duine poluprenika u njemu upisanog kruga kad je poluprenik dat u poloaju u kome ga vidimo u figuri a, u slici 37, nego u poloaju u figuri b. Laksc je reiti zadatak iz figure b zbog toga to sc poluprenik kruga opaa u ovoj figuri kao pola stranice kvadrata, a to nije tako uoljivo IZ ftgure a. U s p e h u reavanju problema zavisi esto od broja i vrste podatalca kojima raspolaemo. Potreban je uvekodredeni broj podataka, Ali suvie veliki broj podataka, a naroito takvih koji nisu bitni za reavanje problema, oteava njegovo reenje. U takvom sluaju lako se dogada da mi panju obratimo na nebitne

a)
Sllka 37.

b)
P r o b f c m nalacrtja povrinc

kvadrata pomou poluprenika upisanog kruga

podatke za uspeno reavanje problema i da nismo u stanju da izmedu velikog broja podacaka ocenimo koji su vani za uspeh u reavanju probiema. Medu faktorima u vezi sa linocu onoga koji reava problem svakako ima veliki znaaj znanje iz oblasti u koju problem spada. Mehanike probleme
reava uspenije onaj koji ima vie znanja iz m e h a n i k e , a matemadke neko

ko zna bolje matematiku. Aii ispitivanja pokazuju daje za reavanje mnogih probiemnih siruacija od koristi samo ono znanjekojimase mi elastino sluzimo, koje smo u stanju da podeavamo i menjamo u skladu sa datom situacijom. Ako je znanje neelastino, ako mi nae iskustvo ne umemo da primenjujemo ili ga kruto primenjujemo, ako probleme uve.k pokuavamo da reimo na naviknuti nain - mi esto neemo doi do reenja uopte, ili emo reavati probleme na manje uspean i manje eelishodan nain. Istraivanja pokazuju da je upravo uporno korienjenaviknutihnaina reavanja u svim situacijama jedan od glavnih uzroka da mi ne nalazimo najcelishodnija reenja problema.
Potvrduju nam to, medu ostalim, slsdea istraivanja. Jedan istraiva, Lahins (A. Lucluns) dao je ispitanicima zadatak da navcdu kako bi lconstci tri posudt (posude a, b i c) dobib odrcdenu koliinu vode. Forrnirao je dve grupe, kspcrimentalnu i kontrolnu grupu. Eksperimentalna grupa trcbaio je redom da rcava u intcrvaiima od dva i po minuta odredcne zadatke. Prvi redom da rcava u intervalima od dva i po minut-a odredene zadatkc. Prvi zadataksluio j e z a ilustraciju i na njemu je pokazano kakoje moguc dobiti tano 20 Iitara voae koristei jednu posudu (posudu a) od 29 iitara i posudu (b) od tri litre. A posle toga dati su ostaii zadaci navedeni u donjem p^gkdu; , Posude a 1) 2) 3) 4) 29 21 14 18 9 20 23 15 . Tracna koiiina

b
3

vode 20

: 127 163 43 42 59 49 39

325 10 4 3 3

100 99 5 21 31 20 1S

5)
6) 7) 8)

Probiemi do ukljuivo estog reavaju se po odredenom ablonu: iz posude 1 > dva puta st presipa u posudu c, zatim jedanput u posudu a, preostala koliina vode daje traenu koliinu. Probleme sedam i osam mogue jc, medutim, reiti mnogo jednostavnije. Ipakje

u eksperimentalnoj grupi 81% ispitanika reavao i ove probleme na isti i manje celishodan nain kao i prethodnc. U kontrolnoj gnipi, medutim, kojoj je odmah posle zadatka 1 dat zadatak 7 pa onda zadatak 8, svi su ispitanici reavali zadatke na najbrzt i najjcdnostavniji nain. U eksperimentainoj grupi stvorena je na osnovu ponavljanja odredenog naina reavanja sprcmnost da se na ovaj nain reavaju problemi i onda kad se on vie nije pokazivao celishodnim.

Za uspeno reavanje problema imajuznaaja i drugi lini faktori. Od ovih, pored inteligencije koja je neophodna za reavanje sloenijih probiema, istiu se kao naroito vane neke osobine linosti. Pre svega, osetljivost za probleme, koja osobina se moe opisati kao radoznaiost i tenja da sc saznaju i otkriju nepoznate i nove strane pojave i sklonost da se sn'ari ne prihvataju kao same po sebi razumljive. Druga osobina, koja je u vczi sa ovom, a vana j e z a uspeh u reavanju problema, jeste otvorenostduha; sastoji se u sklonosti da se primaju i traernove ideje, da se ne ostaje uporno na ablonsldm nainima reavanja i da se umeju stvari posmatrati na nov nain. Trea vana osobina linosti je upornost u radu, istrajnost u traenju reenja i uprkos svih tekoa na koje se nailazi. N a osnovu ispitivanja o faktorima koji utiu na uspeh u reavanju problema mogu se izvesti odreeni praktini zaldjuci o tome kako rraba postupati ako imamo tekoa u reavanju zadataka.Takvi zakljuci su, medu ostalim, da treba to jasnije postaviti problem, nastojati tano odrediti u emu je teskoa, ne bid maloduan nego pokuavati ga resiri na mnogo naina. Najkorisniji saveti za uspeno reavanje problema jesu: da se rreba osloboditi od naviknutih naina reenja kad oni ne dovode do uspeha i da treba biti otvoren za nove ideje. Kad nam odreeni nain ne daje rezuitate, ne treba kruto na tom nainu ostati, treba ga napustiti i traiti drugaije puteve. N e treba smatrati nijedan od naina reavanja unapred besmislenim. Ako uprkos pokuavanja ne dolazi do reenja, korisno je prekinuti za neko vreme sa pokuajima da bi se ponovo pristupilo pokuaju reenja, sagledavajui problem sa novih aspekata i koristei nove ideje i nove kombinacije,

Stvaralako miljenje
Kad misaonom aktivnou dolazimo do novih originalnih resenja koja imaju optu drutvenu vrednost, govorimo o stvaralakom miljenju. Umetnika dela, nauna otkria i tehnild pronalasci rezultati su takvog stvara-

lakog rmljenja.To jeui pojam i veoma strog kriterij za odredivanje stvaralakog miijenja. M n o g o je iri pojam i blai kriterij kad kao stvaralako miljenje odredimo svaki misaoni tokkoji dovodi do novih reenja, malcar ona biia nova samoza onoga ko ih je naao.To znai dase o stvaralakom miljenju moe govoriti uvek kada nadena reenja nisu proste kopije ranijih vlastitih reenja ih podraavanje jjiih miijenja. Ne moraju, dalde, imati optu drutvenu vr'ednost. Originalno objanjenje neke pojave, nov i duhovit odgovor, ako su rezuitati slobodnog kombinovanja i traenja, ve predstavljaju po tom odredenju vrstu stvaralakog miljenja. Prema tome je stvaralako ili produkdvno miijenje svako reavanje problema. Kao karakteristike stvaralakogmiljenja navode se mnoge odlike misljenja, Cesto se, pozivajui se na Giiforda (Guilford), navode medu ostalim: originalnost - koja se sastoji u nalaenju neobinih i retkih odgovora: fleksibilnost - koju ini sposobnost menjanja usmerenosti miljenja; fluentnost koju karakterie sposobnost da se proizvede mnogo ideja; sposobnost redefinisanja koja se sastoji u pronalaenju novih upotreba poznatih objekata; osedjivost za probleme - koju ini sposobnost otkrivanja pitanja i problema; elaboracija-umenostda se u detaljerazvije originalna ideja reenja, Psiholozi su pokuali na osnovu posmatranja kako umetnici, pronalazai, 1 naunici postupaju kada stvaraju svoja dela, kao i na osnovu njihovih obavetenja o tome kako stvaraju, da dobiju uvid u proces stvaralakog miljenja. Prema njihovim analizama esto je mogue u procesu stvaralakog miljenja razEkovati etirifaze, koje se, uostalom, mogu i uoiti i pri svakom reavanju problema.Te faze nazvane su latinskim tcrminima: preparacija (priprema), inkubacija (sazrevanje), iluminacija (nadahnue), verifikacija (proveravanje). Prva faza preparacije sastoji se u pripremanju za reenje problema, u upoznavanju sa problemom i podacima u vezi sa njim. Naunici se upoznaju sa ispitivanjima i rezultauma u reavanju probiema, slinih onom koji oni pokuavaju da ree. Umetnici prikupljaju materijal u vezi sa temom koju ele obraditi. Ve u periodu preparacije dolazi i do traenja optih ideja o tome kako e se problem reiti i do pokuavanja da se naznai reenje. Ve se u tom periodu neke idejeza reenje odbacuju a druge zadravaju i trae prihvaenim idejama uskiadeni putcvi i postupci za konano reenje probiema. Ako se takvi putevi pokau pogodnim, onda nema druge faze. Ali esto stvaraoci nisu zadovoljni ni sa jednim od naina kojima su pokuali da ree problem. Oni pokuavaju sa veim brojem takvih naina ali ih ni-

jedan ne zadovoljava jer ne vodi ka eljenom uspehu. Kad takvo due i mnogobrojno pokuavanje ne dovede do uspeha, obino nastupa period inkubacija u kome se stvaraoci vie ne bave iskljuivo problemom koji su postaviii. Oni esto i namerno izbegavaju da se daljc intenzivno bave probiemom ije ih je uzaludno pokuavanje reenja zamorilo. Taj period nebavljenja, ili bar ne vise intenzivnog bavljenja sa problemom, moe biti kraci ili dui. Posle odredenog perioda inkubacije esto doiazi odjednom do ideje kako e se uspeno reiti problem.Taj momenat u kome traimo reenje koje kao da odjednom sine stvaraocu naziva se iluminacijom, Dosca je stvaralaca koji navode da im je iznenada, a kada venisu intenzivno razmiljali o problemu, dola ideja kako e postavljeni probiem reiti. Cct\'rta faza je verifikacija ili provcravanje. Prihvaeno reenje se primcnjuje, provcrava njegova podesnost i problem do kraja resava. N e moe se rei da se u procesu stvaralakog miljenja ove etiri faze uvek jasno odvajaju. Uvekse, medutim, jasno istiu dve od njih, koje su i najvanije za stvaralako miijenje. To su, prvo, aktivan i naporan misaoni rad kojim se upoznaje sa problemom i utkom se prikujblja materijal potreban za njegovo reenjc.I, drugo, nalaenje ideje u kom pravcu treba traiti reenja i naina i sredstava kojima e se reavati problem.
PLTANJA I ZAUACI

Kada govorimo o problemu i o reavanju problema miljenjem? Kakva je uloga pokuavanja u reavanju problema? Koje faze u reavanju problema i koje vrste pokuavanja razlikuje Dunkerr Prikaitc na primcru (koji navodi Dunker) faze i karakteristike procesa reavanja problema. 5. Sta je direkcijapri reavanju problcma i kakvo je njeno delovanje? 6. Prikaite Majerov ogled kojim se pokazuje znaaj ispravne direkcij za reavanje problema. 7. Koji inioci (u vczi sa problemom koji se reava) utiu na uspeh u rcavanju problema? 8. Navedite line faktore koji su znaajni za uspeh u reavanju problema. 9. Na koju estu smctnju u reavanju problema ukazujc Laensov oglcd sa presipanjem vode? Prikaite taj ogled. 10. Naveditc neke od praittinih saveta za uspeh u reavanju problema. 11. Kojc je ue a koje ire znaenje pojma stvaralakog miljenja? 12. Koje su, prema Gilfordu, karakteristike stvaralakog miljenja? 13. ICoje sc ctiri fazc stvaralakog miljenja esto raziilaiju i ta ih karakteric?

1. 2. 3. 4.

Individualne razlike u sposobnosti misljenja

Postoje iridividualne razlike u uspenosti miljenia i u nainu miljenja. 0 tim razlikama govori se ponekad kao, na primer, kod nekih sovjetskih psihologa, kao o razlikama u svojsrvimfl imi:i ili svojstvima milienja. Kao najvflnija svojstva misijenja ii kojima poscojt; individualne razlike pominju sovjetski prikazi: elastinost, kritinost, samostalnost, konlu etnost, irinu, dubirtu i brzinu miljenja. Eiastinost miljcnja sastojala bi se u sposobnosti nalaenja novih t raznovrsnijih reenja i u sprcmnosti naputanja dotad korienih ali ncuspcnih naina rcavanja nckogproblcma. Kritinost miijenjasastojaJa bise u provcravanju postavki od kojih se polazi u teavanju problema i provcravanju zakJjuaka do kojih se do3azi, kao i u uvidanju dobrih i siabih razloga za donete zakljuke. Samosrainost se ogleda u mogunosti da se uoavajuproblemi i sopstvenim naporom trae i nalaze recnja. Konkrctnost miljenja bila bi u sposobnosri da sc u procesu miljcnja pored apstraktnih uoptavanja uzimaju u obzir i posebni usiovi, vani za pitanje o kome se razmilja. irinom uma oznaava se umenost da sc s uspehom razmiija o raznim piranjima iz raznih oblasti pojava. Pod dubinom podrazumeva se prodiranjc u sutinu piranja, traenjc i otkrivanje ne samo bliih nego i daljili uzroka neka pojave i razmatranje problema u njegovoj mnogostrukoj povezanosti. Brzina miljenja, najzad, ogledala bi sc: u sposobnosti da se za kratko vreme nalaze uspcna rccnja problema. O pomenutim svojstvima uraa govorc autori, koji ih navode, vie na osnovu uoptavanja iz svakodnevnog iskastva, a manjc na osnovu sistematskog istraivanja individualnih raziikau sposobnosti i nainima miljenja. Sistematski sc pokuavaju utvrditi uzroci individualnih razlika u uspenosti miljcnja i u nainima miijenja ispttivanjem intcligcncijc i njcne prirode.

f^lJefimctja intetigencije^priroda inteligencije

I n d i v i d u a l n e razlike u uspenosti miljcnja redovno se oznaavaju kao razl i k e u inteligcnciji. Inteligencija se razliito defutie: kao s p o s o b n o s t da sc n a u i n o v o i d o t a d n e p o z n a t o , kao s p o s o b n o s t za formiranje apstraktnih p o j m o v a i za apstraktno miljenje; kao s p o s o b n o s t prilagodavanja i snala e n j a u n o v i m siruacijama. N a j e e s e navodi odredenje: i n t e l i g e n c n a je ^ p o s o b n o J L s n a l a / t t n j ^ u n o v i m s i t u a d j a m a . P o t o je intcligencija s p o s o b n o s t reavanja problema p u t e m miljenja, kao sutinska psihika aktivn o s t koja se upranjava pri i n t e k g e n t n o m ponaanju, m o e se smatrati da

217

je uvidanje bitnih odnosa u problemnoj situaciji. A bitnim i znaajnim odnosima oznaavamo one koji su od vanosti za reenje problema, ZJI snalaenje u situaciji koja j e z a nas nova. Postoji spor i o tome d a l i j e inteligencijajednajedinst\'ena sposobnost ili se sastoji od odredenogbrojarazliitih posebnih sposobnosti, da li je opta sposobnost koja dolazi do izraaja kod biio koje aktivnosti koja se moe nazvati inteligencijom ili postoji vie nezavisnih vrsra inteligencijc. Ispitivanja vrena posebnim raunskim postupkom koji se naziva faktorskom analizom dala su delimian odgovor na ovo pitanje. Svi se istraivai slau u tome da pored opte sposobnosti postoje i posebne. Razlika je medutim u tome kakav im se znaaj pridaje i koje se od posebnih sposobnosti razlikuju. Mogue je navesti tri shvatanja o prirodi i vezi ovih sposobnosti. U toku prouavanja prirode inteligencije najpre je, kao to je to inio Spirman, istican znaaj jedinstvene opte sposobnosti. Zatim je preovladalo shvatanje da za inteiigentno ponaanje znaajnu ulogu ima odredeni ogranieni broj posebnih ili primarnih sposobnosti. Takvo je miljenje zastupaoTerston. Istraujui dalje strukturu inteligencije, neki su autori, pre svega Gilford,zakIjuiii da postoji veoma veliki broj razliitih sposobnostt. Danas opet mnogi strunjaci smatraju da opta sposobnosr ima vei znaaj nego to joj se pridavao u toku poslednjih deserak godina kada se faktorskom analizom dolo do zakljuka da postoji 150 i vie sposobnosti.
P o s t u p a k faktorske analize pri ispitivanju prirode ili strukture inteligencije sastoji se u zadavanju velikog broja razliitih vrsta zadataka, rcdovno testova intcligencije, vecem broju lica. Nckima od tih zadataka proverava se kakva je sposobnost razumevanja razliitili verbalnih formulacija ili kakva je sposobnost nalaenja novih rei ih sposobnost uoptav a n j a i z d a t i h podataka. Drugim zadacima proverava se sposobnost opcrisanja brojevima i obavljanja razliidh raunskih operacija.Treima se provcrava umenost reavanja razliitih tehnikih problema i snalaenja u prosroru, itd. N a osnovu rezultata reenja u ta-

kvim zadacima, ispituje se z a svakog ispitanika kolika je korelacija, podudarnost, medu

rczultatima u reavanju razliitih zadataka. Ako postoji visoka korelacija, onda je opravdano prctpostaviti da je uzrok podudarnocti za uspeh u reavanju odredene grupe zadataka postojanje jednog faktora, jcdne posebne sposobnosu koja omoguava da se zadaci koji uiaze u tu grupu uspEno ree. 'V Prvi je primenio ovakav postupak fakrorske analize u ispirivanju sposobnosti engleski psiholog Spirman. O n je na osnovu svojih rezultata postavio tcoriju dvaju faktora. Uspch u svakom poslu, zakljuio jc Spirman, zavisi od dve grupe faktora: od jednog optcg ili

generainog faktora, koji odgovai a onome sto nazivamo inteiigencijom, i od vic posebnih ili spccifinih faktora vajiih za uspeno obavljanje odredenih vrsta poslova. Opti ili g (generalni) faktor prcdstavlja ono to se obino oznaava inteiigcncijom. O n j e najvazniji za intehgentno ponaanje. Specifini faktori koji dolaze prvenstveno do izraaja u uspenosri u pojedinim vrstama aktivnosti rezultat su posebnog'interesovanjaza tu aktivnost i posebnog vebanja i iskustva. Poto je utvrdio da i medu pojedinbn grupaina specifiniii faktora postoji koreladja,Spirman je zakljuio dapostoji i trca vrsta faktora koje je on nazvaogrupnim faktorima. :.,, Z a prouavanje stnikture inteiigcncije naroito su vredna istraivanja vrena, takode, postupkom faktorske analize, koja je izvrio ameriki psihologTerston (L. Thurstone). Po n j e m u uspeno reavanje razliiuh vrsta problema zavisi od odredenogbrojaposebnih faktora (on ih je naao sedam) koji svi u veoj iii manjoj mcri uestvuju pri inteligentnim r a d n j a m a , a u izvesnoj merj i od jednog opteg faktora. O d Spirmanovog.Terstonovo shvatanje se razlikuje po tome to on smatra da pod intehgencijom treba podrazumevati kombinaciju svin sedam posebnih faktora i optcg faktora, i toTerston pridaje veiznaaj onim posebnim faktorima. Ovih sedam faktora kojc jeTcrston nazvao p r i m a r n i m s p o s o b n o s t i m a bili bi: 1) W-faktor ilt sposobno9t reitosti, a koji.se manifestuje u iakom naiaenju rei, bogatstvu renika i lakom i tecnom jezikom izraavanju; 2) ^-faktor ili sposobnost za razumevanje rcima formuiisanih sadraja- 3) /V-faktor ili numeriki faktor, sposobnost uspenog operisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim raunskim operacijama; 4) 5-faktor ili spacijalni faktor, sposobnost predstavijanja i zamiljanja p r o stornih odnosa; 5) iVf-faktor lli faktor memorisanja, sposobnost zadravanja i obnavljanja utisaka, pre svcga takvih koji se pamte mehaniki; 6) F-faktor iii faktor pcrcipiranja (opaanja) koji se ogleda u sposobnosti brzog uoavanja objekata i u zapaanju i malih razlika, pre svega posredstvom vjda i 7) i ? - f a k t o r j l i faktor rezonovanja koji se oglcda u sposobnosti nalaenja optih'principa i izvodenja praviia i zakonitosti iz datih podntaka. M n o g i strunjaci slnu se suTerstonovim shvatanjem o strukturi intcligcncije i n a p i t a nje o piirodi inteiigendje odgovaraju: ona nijc ni jcdinstvcna sposobnosr, niti jcdnoscavno suina razliitih posebnih sposobnosti nego je sloena sposobnost koju ine opta sposobnost, koja u izvesnoj, vcoj ili manjoj meri dolazi uvek do izraaja, zajedno sa odredenim brojem poscbnih sposobnosti. Prouavanje strukture inteiigcncije pomOu faktorske anaiize nastavili su mnogi istraivai. Njihovi sc rezultati u izvesnoj mcri raziikuju od lerstonovih. Ali ipak sva istraivanja pokazuju da pri reavanju razliitih probiema uspeh ne zavisi samo od jedne sposobnosti nego od vie njih. A i sposobnosri i faktori (o kojima na osnovu istraivanja zakljuuju da ine inteligenciju) u velikoj meri predstavljaju sline sposobnosti onima na koje su ukazali Spirman iTerston, iako novija istraivanja navode mnogo vci broj faktora i sposobnosti nego to su ih oni nali. Vre6 brojna istraivania faktorskom anahzom sposobnosti,jedan od najpoznatijih savrem e n i h istraivaa u toj oblasti, ameriki psiholog Gilford (P. Guilford) nalazi da inteligenciju ili intelekt, kako se on izraava, sainjava v e o m a veliki broj faktora. Ove faktorc m o e m o da grupiemo u pet grupu: 1) sposobnost pamenja - od kojih zavisi zadravajije

i obnavljanje raznih vrta utis'aka;2) kognitivne sposobnosti - od kojih zavisi uoavanje podataka i osetljivosc za nalaenje pnoblema; 3) sposobnosti konvergentnog miljenja- od kojihzavisi sposobnost da se dosledno ide ka nalaenju rcenja u pravcu koji jc oznaen zadatkom; 4) Sposobnostr divergentnog miljenja kojc se ogk-daju u bogatstvu ideja, originalnosti,kreativnosti i u mogunosti da se za dati probiem nade vie dobrih recnjav 5) sposobnosd evaluativnog miljenja koje se oglcdaju u kritinosti i tanom ocenjivanju ta je ispcavno a ta nije. Svaka od ovih grupa sposobnosti sastoji sc od veeg broja posebnih sposobnosti, i to jc uzrok razlikama u vrstama inteligencije. G d e su vie razvijenc evaluativne sposobnosti, imamo posJa sa takozvanom kritikom inteligencijom, kojauspcno analizira i ocenjuje data tuda reenja. A gde jc razvijcna naroito sposobnost divergencnog miljcnja, imamo ivu stvaralaku inteligenclju,

JMferenje inteli^enc^e^ testoui inteligencije

Odavno je uoeno da se ljudi razlikuju po svojim intelektualnim sposobnostima i da u velikoj meri uspeh u razliitirn poslovima zavisi od stepena razvijenosti ovih sposobnosti. Da bi se mogao predvidati uspeh odraslih osoba na razliirim poslovima korieni su razni postupci ocenjivanja njihove inteligencije, D u g o su, medutim, ti postupci bili dosta proizvoljni i dosta nesigurni.Traeno jc zbog toga neko sredstvo kojim e btti raoguno sigumije ut \Tditi kolika je inteligencija odreene osobe i pomou koga e svi koji ga budu upotrebljavali doi do istih ocena o inteligenciji pojedinaca. Smatra se da takvo sredstvo predstavijaju testovi inteligencije. Testovi inteiigencije, kao i svi testovi uopte, predstavljaju (kao to je to izneto u izlaganju o.metodama i tehnikama psihologije) skup zadatalcaza k o j e j e n a o s n o v u p r e t h o d n o g i s p i t i v a n j a .utvrdeno na koji ih nain treba postavljati i na koji nain trcba ocenjivati rezultatc koji se dobijaju njihovim reenjem, i za koji su skup zadataka, pored toga, utvrene merne lcarakteristtke - valjanosti, pouzdanosti i objektivnosti. Sistem zadataka koji lmaju svc pomenute osobine a slueza un.rrdivanje stepena mteligencije nazivaju se testovima inteligencije. Prvi test inteligencije konstruisali su francuski natinici B i n e i S i m o n (A. Binet i T. Simon) 1905. godine. Taj tcst bio je nametijen pronalaenju dece koja nisu u stanju da prate redovnu nastavu., a da bi se, radei posebno sa tom decom, omoguilo da i ona uspeno napreduju u nastavi. Kine je, da bi utvrdio koja e deca moi akoja nee moi pratiti redovnu nastavu} posle dueg proveravanja snstavio odreden broi zadatalca kojima je is-

pitivao da li deca mogu da shvate pojedine vrste problema, da li su ustanju da nadu reenja za njih, i da li su dovoljno kridna da ocene vrednost svojih reenja.Tri godina kasnije, Bine je dalje razvio ispitivanje inteligencije. Buduci da 1 inteligencija raste sa uzrastom, a starija deca su sposobnija a reavanje razliitih zadataka nego mlada, Bine je odabrao po pet zadataka za svaku godinu starosti. Izdvojio je takve zadatke koje veina dece na odredenom uzrastu uspeno reava, ali koje ne uspeva da rei veina mlade dece. Koristei ove zadatke on je morao da odredi uinni uzrast svakog ispitanog deteta. Dete od sedam godina koje je u stanju da rei svezadatke predvideneza ni godinu, kao i svezadatke za ranije godine, a nije u stanju da rei zadatke za kasnije g o d i n e - ima umni uzrast od 7 godina.Njegov umni uzrast podudara se sa njegovim kalendarskim iU hronolokim uzrasrom. Ali ne moraju uvek da se umni i kalendarski uzrast podudaraju, iako je tako kod veine dece. Ako neko dete od 7 godina reava neke od zadataka predvidene i za starije godine, njegov je umni uzrast vii od njegovog kalendarskog uzrasta 1 njegova inteligencija iznad prosene. Ako pak ne resava ni sve zadatke za sedmu godinu ili neke ranije godine, onda je njegov umni uzrast ispod njegovog kaiendarskog uzrasta i njegova inteligencija ispod prosene. Sa Bineovim testovima poelo je tako ne samo pouzdanije ispitivanje inteligencije nego i merenje inteligencije. Polazei od ispitivanja Bineovim postupkom, naden je nain i za brojno izraavanje stepena inteligencijc, za izraunavanje visine koeficijenta ili kolinikainteligencije. Kolinikinteligencije izraunava se pojednostavnoj formuh:
IO^JdlL x 100,

KU gdc je IQ kolinikinteligencije, MUluentalni uzras^a if[/kalcndarsiu uzrast. Ako se za neko dete urvrdi da se njegov mcntalni uzrasr tano podudara sa kalcndarskim uzrastom, onda e njegov IQ biti tano 100, (7/7 x x 100). Ako je njegov umni uzrast iznad njegovog kalendarskog, ako na primer dete od 7 godina pokazuje umni uzrasc od 8 godina, onda e njegov kolinik inteligencije biti iznad 100, u navedenom primeru on e iznositi 114, (8/7 -100). Ako je pak njcgov umni uzrast ispod njegovog kalendarskog, ako na primer kod nekog deteta od 7 godina nademo da je njegov umni uzrast 6 godina, onda e njegov kolinik inteligencije biti ispod prosenoga, u konlcretnom sluaju iznosie 85, (6/7 x 100).

Ugledanjem na Bineov test konstruisan je vetiki broj drugih restova za ispitivanje inteligencije u mnogim zemljama. Kod nas je po uzoru na Bineov test izraden test inreligencije B. Stevanovic'a, poznat pod nazivom Beogradska revizija Bine-Simenove skale".
U Beogradskoj reviziji" nalazi sc za svaku godinu po esc zadataka, tako da recnje svakog od zadataka ima vrednost od po dva mcseca umnoguzrasca. Zadaci su izabrani posle briljivog proveravanja na velikom uzorku dece i omladine iz nae zemljc, Urvrdene su norme za ocenjivanje uspeha, a koje su blae za seosku nego za gradsku decu. Data su opirna uputstva za tumaenje odgovora ispitanika. Test se pokazao vcorna uspenim i jo se danas mnogo korisri. Radi boljeg upoznavanja sa tim kako izgJedaju zadaci u tcstovima, navctfemo zadatke koji se naiaze.uovom.restu za decu od 7 godina.To su sledcci zadaci. 1. Opis dveju od tri pokazane slike. 2. Oznaavanjc etiri glavne boje. 3. Ponavljanje est brojeva. 4. Navodenje razlilut izmedu dve stvari, na primer izmcdu leptira i buvc, kamena i jajeca, daske i stakla. 5. Prccrtavanjc romba olovkom. 6. Brojanje unatrag od 20 do 1, s lim da sc nc pravi vie od jedne grekc.

I Koliko ima kocki u svakom skupu?

II Koji je put kroz lavirint najkrai? lx|>! |o lo |o|x lx b|xlx lx h l o l o l n h I v I n i ^ T l T ILI Proditfi n'\7 III Produi niz Slika 38. - Primcri zadataka iz navedenih tcstova intcligcncije

222

Testovi inteligencije mogu se koristiti ne samo za merenje inteligencije dcce nego i z a merenje inteligencije odraslih o s o b a . T e s t o v i inteligencije mogu biti verbalni i neverbalni. Verbalni testovi inteligencije takvi su testovi u kojima su zackci formulisani reima i kod kojih treba reima i odgovarati na zadatke. Neverbalni testovi sn testovi pri kojima ne treba koristiti govor nego sc zadaci reavaju rukovanjem predmetima ili slikama.Testovi inteligencije, nadalje, mogu biti individualni i grupni. Individuaini testovi su oni testovi pomou kojih ispitiva ispituje inteligenciju svakog ispitanika ponaosob. Grupnim testovima moguno je istovremeno ispitivati inteligenciju itave jedne grupe ispitanika.
Danas postoji veoma vel'!K.broj razliitih te'stova inteligendje, verbalnih i neverbalnih, 'individualnih i grupnih, Medu veotna esto koriene spadaju razne prerade Bineovog testa, Veksterov {Wechs]er) test inteligencije za decu i odtasie i Ravenove (Raven) progresivne matrice. Nekoliko primeta zadataka iz jednog nevcrbalnog tcsta intdigencije prikazano je u sLici 38. T kod nas je konstruisano vie dobrih testova inteligencije. Pored pomenutog testa, nazvanog Beogradska ievizija",B. Stevanovije izradio jedan grupni verbalni testza ispitivanje inteligencije. Nekoliko uspeno primenjivanih testova inteligendje konstruisao je, sam ili sa. saradnicima, i Z. Bujas: test poznat pod nazivom ,,M-serija", grupni test iriteligencije na-zvan BOB-test", i nekoliko novijih testova iriteligencije kojima se vie nego postojeim testovimaispitujusposobnost kombinovanja i stvaralako miljenje.

Testovi intcligcncije mogu se koristiti za razne svrhe. Pomou njih je mogue sapribliinom tanou oceniti razvijenost sposobnosti miljenja pojedinaca. Njihovom pomoi mogue je, izmedu ostalog, utvrditi da R je neuspeh u uenju kod pojedinih uenika izazvan njihovom nesposobnou za uenje ili nekim drugim uzrokom i pokazati da li uenici postiu onaj uspeh koji bi prema svojim sposobnostima mogli. Oni se koriste i prilikom odvajanja u posebna odeljenja one dece koja zbog toga to su slabije umno razvijena ne mogu da pratc rcdovnu nastavu. Pokazali su se korisnim i u predvianju uspenog obavljanja raziiitih poslova i zanimanja (a koja zahtevaju odreen stepen inteligencije), pa se u mnogim zemljama, a i kod nas, koriste pri izboru Ijudi za pojedina zanimanja i pri savetovanju pojedinaca koje zanimanje da izaberu.

Treba, medutim, naglasiti da testovi ne otkrivaju sa punom sigurnou inteligenciju svakog pojedinca i da na osnovu rezultata postignudh na testovima ne moemo sa potpunom pouzdanou predvideti budui uspeh u razliitim posiovima svakoga pojedinca. Uzroka da testovi nemaju apsolutnu vrednost, da nisu sasvim sigurno sredstvo za utvrdivanje stvame inteligencije (da nisu apsolutno sigumo dijagnostiko sredstvo) i da nisu sasvim pouzdano srcdstvo za predvidanje budueg uspehii u poslu i u ivotu (apsolutno sigurno prognostiko sredstvo) - ima vie, Postoje pre svega dvauzroka da testovi intcligencije nisu sasvim sigurno sredstvo utvrdivanja stvarne inteligencije pojedinca. Prvi uzrok lei u tom e to se testovima inteligencije meri sposobnost miljenja, kakva je ojra u odredenom trenutku, do lcoga stepena se razvila, a razvitak inteligencije zavisi i od uslovaukojimajepojc&inaciveo i i\d. D a je on iveo u boljim uslovima, verovatno bi imao i vii stepen inteligencije; a ako bude ubudue imao boLje usiove za razvitak intehgencije, verovatno je da e njegova inteligencija biti via nego to je u momcritu ispitivanja. Testovima inteligencije uvek merimo rezultatdelovanjauenja na nasleemdaturodeni kapacitet ili potencijal inteligencije. Drugi je glavni uzrok njihove samo relativne vrednosti to odgovori pojedinca na zadatke u testovima ne zavisesamo od sposobnosti miljenja ispitanikanego i od njegovogznanja i iskustva. lako se nastoje izabrati takvi zadaci za testove da individualno znanje i opsta kultura sredine u kojoj ispitanici ive ne utiu na odgovore (nego da se testovima utvrdi samo sposobnost miljenja bez obzira na steeno znanje i razliku u znanju), nemogue je u potpunosti izbei kav uticaj. Z b o g toga testovi konscruisani u jednoj zemlji ne mogu se bez~^ proveravanja njihove podesnosti i bez.posebnog prilagodavanja koristiti z a ^ S ispitivanje u drugoj zemlji.
Testovi inteligencije imaju i druga ogranienja. Svakim od testova inteligencije prover.t- va se u veoj jneri razvijenost nckiii sposobnosti vie n e g o nelcih drugih, iako one s v c ^ . zajedno ine inteligenciju. B'tneSimonova skaia, na primerj ka.o i ostali vecbalni testovi,--uspcnijc ispituje verbalne nego ostaJe sposobnosti. Drugim tcstovima potpunije se utvrduje sposobnost prostornog predstavijanja ili neke tehnike sposobnosti od eposobnosci zakijuivanja pomou rei. Koja e vrsta zadataka biti preteno data u testovima, zavisi [ od rogakojim se sposobnostima pridnje vea vanost u pojedinoj kuiturnoj sredini. Na razultate testova utie i zalaganje ispitanilca pri njihovom reavanju. Da bi rezukati bili relativno sigurni, potrebno je da svi ispitaniciulau puni n a p o r u reavanje zadatakau teStu, a to ponckad pojedinci ne ine ili zbog toga to nisu dovolino motivisani ili zbog t o j

224

Medutim, iako reenje problema slepim pokuavanjem nije miljenje, mi i pri reavanju probiema miljenjem koristimo polcuavanje, Pokuavanje j e redovno sastavni deo reavanja problema kod oveka i kad koristi miljenje; ono nam pomae da bolje upoznamo situaciju u kojoj treba da se snaemo. U poetku reavanja problema pokuavanje moe biti potpuno slepo pokuavanje ili pokuavanje nasumice, Ono je slepo utoliko vie ukoliko je situacija neobinija i nepoznatija. Ali u produetku reavanja pokuavanje ne ostaje siepo nego kod oveka, po pravilu, postaje usmereno nastojarije da se problem to odredenije postavi, da se konkretizuje j. da se od optijih, manje odredenih naina reavanja doe do odredenih naina i najzad do jednog sasvim konkietnog postupka koji e dovesti do uspeha. Zamiijeni pokuaji kojima ovek nastoji da savlada tekoe postaju hipoteze v pretpostavke da se reenje moda ostvari na neki odredeni nain, a pokuavanje reenja prema zamisli predstavlja proveravanje tih hipoteza. Zato i pokuaji koji ne dovode do cilja nisu nekor'isni, oni nas pribliavaju uspenom reenju. Jedan psiholog, prouavajui proces reavanja problema (K. Duncker) tia osnovu veeg broja ogleda zaldjuuje da ovek kad naide na probiem najprevri uoptene pokuaje.Tim pokuajima nastoji da se orijentie u kom pravcu da trai reenje. Slede zatim odredeni pokusaji, koje on naziva funkcionalnim pokuajima, a sastoji se u traenju naina kako da se postupi, kao i u postavljanju odredenih pretpostavld o tome ta e se dogoditi ako na odreeni nain posrupimo.Trei srupanj u procesu resavanja problema i treu vrstu pokuaja predstavlja pokuavanje sasvim oreenih postupaka od kojih se oekuje da e dovcsti do definmvnog uspeha. Ako takvi specifini pokuaji ne uspcju, trae se drugaiji specifini postupci. Ako ovek ni tada ne uspe, on moe da trai novu orijentaciju u reavanju problema.
O v a k w tok procesa recnja probiema i ovc vrste pokuavanja u procesu reavanja ilustruj e ovaj istraiiva analizom jednog svog ogleda. O n je svojim ispitanicima posravio sledect problem. Rekao im jc da pretpostave da neki ovekirna rak u stomaku koji se ne moe operisati. Ali ako se upotrebi zraenje, moi e se unilriti tumor. Problcm je u tomc kako postii da zraci budu dovoljno intenzivni, a da istovremeno ne unite zdravo tkivo koje olcruuje tumor. Zahtevaoje odsvojih ispitanika da glasno misle i registrovaoje njihove izjave i onda ih analizirao. Ispitamci su najprc iznosili opte ideje (vriii uoptene pokuaje), predlagali su da treba izbei dodir zraka i zdravog tkiva, da zdravi deo treba uiniti neosetljivim, da treba smanjiti intenzitet zraka dok prolazc zdravini tkivom. Ali

222

takve opte ideje jo nisu davale resenja. Sledili su prediozi o odredenim nainima reavanja, a koji su se nadovezivali na iznesene opsce ideje (funkdonalni polcuaji). Ispitanici su prcdlagali: treba koristiri slobodan put do stomaka - put u kome ncma ckiva, creba uneti hemikalije koje e uiniti tkivo neosedjivim, zracima su periferije treba dati slabiji intenzitet, a na tumor koncentrisati jae zrake.To su bile ideje o nainu reavanja problema od kojih, medutim, ni jedna nije'definidvno reavala problem.Trebalo jc odrediri i specifini postupak kojim bi se mogao ostvariti neki od predloenih naina. Prva dva od pomenutih predloga nisu dovodila do nalaenja takvog postupka. Oni koji su doli do konanog reenja prihvatali su trei od pomenutih funkcionalnih reenja (da zrake treba koncentrisati prema tumoru) i doli su do nalaenjaspecifinog postupka koji dovodi do uspeha - do zakljukada treba koristiti soivo koje e omoguiti da se intenzivni zraci uprave samo na boiesni/deo stomaka.

D irekcija p ri reia va nju p ro blerna

V o m a vaan m o m e n a t u procesu reavanja problema predstavlja o d r e d i v a n j e pravca u k o m e s e t r a i t i reenje. T a k v o odredivanje pravca n a z i v a m o direkcijom ili m o d e l o m traganja. U s v o j e n a direkcija u s m e r a v a s v e n a e m e n t a l n e p r o c e s e - o n a odreduje na ta e m o obratiti p a n j u , koja e se znanja i predstave obnavljati, kako e se pojedini p o d a c i p o v e z i v a t i . A k o je ona pogrena, n e e m o uspeti u reavanju probiema. K a d se, na primcr, nalazimo pred z a d a t k o m da reimo n e k i m a r e m a d k i p r o b l e m , mi.e-m o ga relativno brzo resiti ako z n a m o na koji nain ovu vrsni m a t e m a t i Idh problema treba reavati. O v o znanje o nainu koji treba koristiti shii n a m kao direkcija pri rcavanju zadataka. Znaaj direkcije za uspeh u reavanju problema prikazaemo na jo jednom primeru. Datc namje est tapia, na primer, estibica, i postavljen zadatakdaod njih konstruicmo etiri trougla. U" oglcdima u kojima je takavzadatak postavljen ispitanicima, a nije im data nikakva drtiga orijentacija, nijcdan od ispitanika nije uspeo da tei zadatak. Ispitiva je onda napomenuo da zadatakTreba reavad tako da svaka ibica bude stranica dva trougla, Sada je izvescan broj uspeo da rei zadatak jcr im je uputscvo sluilo kao direkcija. Kad je jo preciznije orijentisan zadatak i kad je ispitiva saoptio da rcenje treba traiti u trodimenzionalnom prostoru a ne u dvodimenzionalnom prostoru, svi su ispitanici uspeli da ree taj zadatak. Oni susadau tomeuspeli jersu imali jasnu direkciju u kom pravcu trcba traiti recnjc problema. Upravo zbog toga to u poerku ispirivarija nisu imali pravilnu direkciju nego su smarrali da reenje rreba da bude u dvodimenzionainom prostoru, u kome za ovaj problcm nema reenja, ispitanici nisu u poetku uspevaii. Ovaj zadarak i njegovo recnje prikazani su u slici 36,

223

Slika 36. - Probiem konstjrui^nja trouglova. od est ibica

Kako ustrajanjc na navilaiutimpostupcima i naviknutoj upotrebi predm e t a o t e i a v a i onemoguavareavanje problema, a kako sposobnost da se nalaze razliiti i novi pristupi reenju i nove neuobiajene upotrebepredmeta dovodi do uspeha u reavanju problema - pokazuju i eksperimenti p s i h o l o g a M a j e r a (N. R. Maier). U jednom od njegovih ogledazahtevano je od ispitanika da poveu krajeve dva konopa koja su visila sa tavanice. Aii k o n o p i su biii jedan od drugoga toliko udaljeni da ispitanicl kad su uhvatili jedan nisu mogli dosei drugi. M o g u n o reenje sastojalo se u tome da ispitanik zanjise jedan od konopa, napravi o d njega klatno i da prihvati kon o p drei drugi u ruci, kad mu se priblii. U prostoriji su se nalazila kleta koja je bilo mogue zavezati za konop i tako napravi klatno. Medutim, subjektima je preputeno da sami trae reenje. Oni nisu uspevali da ree ovaj zadatak sve dok im nije usmerena panja na to da je moguno koristiti kleta za to da se od jednog konopa napravi^klatno. Sve dok ntsu otkrili da se neki preamet moe koristiti i za drugu funkciju a ne samo za o n u na koju su nauili da se koristi, da se Ideta mogai koristiti ne samo za vaenje eksera, nego i kao uteg pomou koga je moguno napraviti kiatno, ispitanici nisu uspeli reiti problem.Trebalo je o s l o b o d i t i se ablonau m i s l j e n j u , promeniti direkcijunuljenja, postati fleksibtlan ili pokretljiv u svom miljenju - da bi se dolo do reenja. I z ovih, kao i iz drugih istraivanja proizilazi da mi moramo, da bismo uspeli reiti ncki problem, upraviti nau mentalnu aktivnost u odredenom pravcu, u odredenoj direkciji. A k o takva direkcija ne dovodi do reenja,

moramo je izmeniti. Direkcija m o e biti optija koja - kao to je biio po~ menuto u ranijem primeru - samo orijcntie u kome pravcu treba traiti reenje, a moe biti i odreenija i ukaztvati na nain i na sredstva kojima e se traiti reenje problema.

Faktori koji utiu na nspeh u resavanjuproblema

N a uspeh u reavanju probiema utie vei broj inilaca. M i jo nedovoljno poznajemo sve faktore koji utiu na izbor pravca, naina i sredstava recnja problema i time na uspeh u reenju probiema. Ali istraivanja ukazuju na izvestan broj takvih inilaca. M i m o e m o razLikovati dve grupe takvih faktora. Prvi su u vezi sa samim problemom koji treba reiti, a drugi u vezi sa iinosti i osobinama linosti onoga koji reava problem. M e d u inioce iz prve grupe ubrajaju se organizacija i raspored e l e m e n a t a i podataka vanih za reenje problema. Prostorni problemi lake e se reiti ako su svi takvi e l e m e n d u vidnom polju, ako su grupisani ili ako su u takvom medusobnom poloaju da se veze medu elementima - koje treba uoiti da bi se reio problem - lake zapaaju, Tee je, na primer, rcsiti zadatakizraunavanja povrine kvadrata na ostiovu poznavanja duine p o luprenika u njemu upisanog kruga kad je poiuprenik ctatu poloaju u kome ga vidimo u figuri , u slici 37, nego u poloaju u figuri b. Lake je reiti zadatak iz figure b z b o g toga to se poluprenik kruga opaa u ovoj figuri kao pola stranice kvadrata, a to nije tako uoljivo iz. figure a. U s p e h u resavanju probiema zavisi esto o d broja i v r s t e podataka kojima r a s p o l a e mo. Potreban jc uvek odredeni broj podataka. A i i suvie veliki broj podataka, a naroito takvih koji nisu bitni za reavanje problema, oteava njcgovo rcenje. U takvom sluaju 3ako se dogada da mi panju obratimo na n e b i t n e

a)

b)

Slika 37.- Probiem nolacnja povrinc kvadrata pomou poluprenika upisanog

podatke za uspeno reavanje probiema i da nismo u stanju da izmeu velikog broja podataka ocenimo koji su vani za uspch u reavanju problcma. Medu faktorima u vezi sa linou onoga koji reava problem svakako ima veliki znaaj znanje iz oblasti u koju problem spada. Mehanike probleme reava uspenije onaj koji ima vie znanja iz mehanike, a matematike neko ko zna bolje matematiku. Ali ispitivanja pokazuju dajeza reavanje mnogih problemnih situacija od koristi samorono znanjekojimase mielastino sluimo r koje smo u sta'nju da podeavamo i menjamo u skiadu sa datom situacijorm Ako je znanje neelastino, ako mi nae iskustvo ne umemo da primenjujemo ili ga kruto primenjujemo, ako probleme uvek pokuavamo da reimo na naviknuti nain - mi esto neemo doi do reenja uopte, ili emo reavati probleme na manje uspean i manje celishodan naan, Istraivanja pokazuju da je upravo uporno korienje naviknutih nainu resavanja u svim situacijama jedan od glavnih uzroka da rm ne nalazimo najcelishodnija reenja problema.
Potvrduju nam ro, medu osralim, sledea isrraivatija. Jedan isnaiva, Lahins (A. Luchins) dao je ispitanicima zadarak da navedu kako bi koristei tri posude (posude a, b i c} dobiL odreenu kolilnu vodc. Formirao je dvc grupe, ekspcrimentnlnu i kontrolnu grupu. Elcsperimentalna grupa uebalo je rcdom da resava u intcrvalima od dva i po tninuta odredene zadatke, Prvi redom da reava u intcrvalima od dva i po minuta odrcdene zadatke. Prvi zadatak siuio je za ikistraciju i na njemu je pokazano kako je mogue dobiti tano 20 litara vode koristei jednu posudu (posvidu a) od 29 litara i posudu (b) od tri litre, A posle toga dati su ostali zadaci navedeni u donjcm pregledu: Posude a 1) 2) 3) 4) 29 21
14

Tracna koliina b 3 127 163 43 42 59 49 39 3 25 10 6 4 3 3

vode 20 100 99 S 21 31 20 18

18 9 20 23 15

S)
6) 7) 8)

Problemi do ukljuivo estog rcavaju sc po odredenom ablonu: iz posudc b dva puta ss presipa u posudu c, zatim jedanput u posudu a, preostala koiiina vode daje traenu koliitut. Problcme sedatn i o&nnrt mogue je r rnedutim, rciti mnogo jcdnostavnije. Ipnkj

u ekspcrimcntalnoj grupi 81% ispiranika reavao i ove probleme na isci i manje celishodan nain kao i prethodne. U kontroinoj grupi, medutim, kojoj je odmah posle zadaika 1 dat zadatak 7 pa onda zadatak 8, svi su ispitanici rcavaii zadatke na najbri i najjcdnostavniji nain.Uekspcrimentalnojgrupi stvorenajc na osnovu ponavljanja odredenognaina reavanja spremnost da sc na ovaj nain reavaju problemi i onda kad se on vie nije pokazivaocelishodnim. ".

Za uspeno reavanje problema imaju znaaja i drugi linifaktori. Od ovih, pored inteligendje koja je neophodna za reavanje sloenijih problema, istiu se kao naroito vane neke osobine linosti. Pre svega, osetljivost za probleme, koja osobina se mo opisati kao radoznalost i tenja da se saznaju i otkriju nepoznate i nove straTie pojave i sklonost da se stvari ne prihvataju kao same po sebi razumljive. Druga osobina, koja je u vezi sa ovom, a vana je za uspeh u reavanju problema, jeste otvorenost duha; sastoji se u sklonosti da se primaju i trae nove ideje, da se ne ostaje uporno na ablonskim nainima reavanja i da se umeju stvari posmatrati na nov nain. Trea vana osobina linosti je upornost u radu, istrajnost u traenju reenja i uprkos svih tekoa na koje se nailazi. N a osnovu ispitivanja o faktorima koji utiu na uspeh u reavanju problema mogu se izvesti odredeni praktini zaldjuci o tome kako traba postupati ako imamo tekoa u reavanju zadatalca. Takvi zakljuci su, meu ostalim, da treba to jasnije postaviti problem, nastojati tano odrediti u cmu je tekoa3 ne biti maloduan nego pokuavati ga reiri na mnogo naina. Najkorisniji saveti za uspeno reavanje probkma jesu: da se treba osloboditi od naviknutih naina reenja kad oni ne dovode do uspeha i da treba biti otvoren za nove ideje. Kad nam odreeni nain nc daje rezultate, ne treba kruto na torn nainu pstati/treba ga napustiti i traiti drugaijeputeve. N e treba smatrati nijedan od naina reavanja unapred besmislenim. Ake uprkos pokuavanja ne dolazi do reenja, korisno je prekinud za neko vreme sa pofeuajima da bi se ponovo pristupilo pokuaju reenja, sagiedavajui problem sa novih aspekata i koristei nove ideje i nove kombinacije.

Stvaralako miljenje
Kad misaonom aktivnou doiazimo do novih originalnih reenja koja imaju optu drutvenu vrednost, govorimo o stvaralackom miljenju. Umetnika dela, nauna otkria i tehniki pronalasci rezukaii su takvog st\'ara-

laltog miljenja.To je ui pojam i veoma strog kriterij z.a odredivanje stvaralakog miljenja, M n o g o je iri pojam i blazi kriterij kad kao stvaralako miljenje odredimo svaki mtsaoni tok koji dovodi do novih reenja, makar ona bila nova samo za onoga ko ih je naao.To znai da se o stvaralakom miljenju moe govoriti uvekkada nadena reenja nisu proste kopije ranijih vLastitih reenja ili podraavanje tudihmiljenja. N e moraju, dakle, imati optu drutvenu vrednost. Originalno objanjenje neke pojave, nov i duhovit odgovor, ako su rezultati slobodnog kombinovanja i traenja, vec predstavljaju po tom.pdredenju vrst*j stvaralakog-jniljenja. Prema tome je stvaralako ili produktivno miljenje svako reavanje problema. Kao ltarakteristike stvaralakog miljenja navode se mnoge odlike miljenja. Cesto se, pozivajui se na Giiforda (Guilford), navode medu ostalim: originalnost - koja se sastoji u nalaenju neobinih i retkih odgovora: fleksibilnost - koju ini sposobnost menjanja usmerenosti miljenja; fluentnost koju karakterie sposobnost da se proizvede mnogo ideja; sposobnost redefinisanja - koja se sastoji u pronaiaenju novih upotreba poznatih objekata; osedjivost za probieme - koju ini sposobnost otkrivanja pitanja i problema; elaboracija - umenost da se u detalje razvije originalna ideja reenja. Psiholozi su pokuali na osnovu posmatranja kako umetnici, pronalazai, i naunici postupaju kada stvaraju svojadela, kao i na osnovu njihovih obavetenja o tome kako stvaraju, da dobiju uvid u proces stvaralakog miljenja. Prema njihovim analizama esto je mogue u procesu stvaralakog miljenja razlikovati etiri faze, koje se, uostaiom, mogu i uoiti i pri svakom reavanju problema.Te faze nazvane su latinskim terminima: preparacija (priprema), inkubacija (sazrevanje), iluminacija (nadahnue), verifikacija (proveravanje). Prva faza preparacije sastoji se u pripremanju za reenje problema,u upoznavanju sa problemom i podacima u vezi sa njim. Naunici se upoznaju sa ispitivanjima i rezultatima u reavanju problema, slinih onom koji oni pokuavaju da ree. Umetnici prikupljaju materijal u vezi sa temom koju ele obraditi. Ve u periodu preparacije dolazi i do traenja optih ideja o tome kako e se problem reiti i do pokuavanja da se naznai reenje. Ve se u tom pcriodu neke ideje za resenje odbacuju a druge zadravaju i trae prihvaenim idejama uskiaeni putevi i postupci za konano reenje problema. Ako se takvi putevi pokau pogodnim, onda nema druge faze. Ali esto stvaraoci nisu zadovoijni ni sa jednim od naina kojima su pokuali da ree probiem. Oni pokuavaju' sa veim brojem takvih naina ali i'h ni228

jedan ne zadovoljava jer ne vodi ka eljenom uspehu. Kaci takvo due i mnogobrojno pokuavanje ne dovede do uspeha, obino nastupa period inkubacija u kome se stvaraoci vie ne bave iskljuivo probiemom koji su postavili. Oni esto i namemo izbegavaju da sc dalje intenzivno bave problemom ije ih je uzaludno pokuavanje reenja zamoriio. Taj period nebavljenja, ili bar ne vie intenzivnog bavljenja sa problemom, moe biti krai ili dui. Posle odreenog perioda inkubacije esto dolazi odjednom do ideje kako de se uspeno reiti problem.Taj momenat u kome traimo reenje koje kao da odjednom sine stvaraocu naziva se iluminacijom. Dosta je stvaralaca koji navode da im je iznenada, a kada ve nisu intenzivno razmiljaii o problemu, dola ideja kako e postavljeni problem reiti. Cetvrta faza je verifilcacija ili proveravanje. Prihvaeno reenje se primenjuje, proverava njegova podesnost i problem do kraja reava. N e moe se rei da seu procesu stVAfalakog miljenja ove etiri taze uvek jasno odvajaju, Uvek se, meutim, jasno istiu dve od njih, koje su i najvanije za stVaralako miijenje. To su, prvo, aktivan i naporan misaoni rad kojim se u'poznaje sa problemom i u kom se prikuplja materijal potreban za njegovo reenje. I, drugo, nalaenje ideje u kom pravcu treba traiti reenja i naina i sredstava kojima e se reavati probiem.
PLTANJA I ZADACI

1. 2. 3. 4.

Kada govorimo o problemu i o reavanju problema miljtnjcm? Kakva je uloga pokuavanja u reavanju probiema? Koje faze u reavanju problema i koje vrste pokuavajija raziikuje Dunkcr? Prikaite na primeru {koji navodi Dunker) fazc i karakteristike procesa reavanja problcma. 5. Sta jc direkcija prircavanju problema i kakvo je njeno delovanje?
6. Prikatte M a j e r o v ogled kojim se pokazuje znaaj ispravne direkcijc za reavanje problema.

7. Koji inioci (u vezi sa problemom koji se reava) utiu na uspeh u reavanju probtema? 8. Navedite line faktore koji su znaajni za uspeh u reavanju problema. 9. Na koju cstu smetnju u reavanju probiema ukazuje Laensov ogled sa presipanjem vode? Prikaite taj ogled. 10. Navedite nekc od prakticnih savetii za uspeh u reavanju problema. 11. Koje je ue a koje ire znaenje pojma stva.ralakog miljenja? 12. Koje su, prema Giifordu, karakteristike stvaralakog miljenja? 13. Koje se etiri fazc srvaralakog miljenja esto razlikuju i ta ilt karaktcrie?

Inteiigencija
Individnalne razlike n sposobnosti misljenja
Postoje individunlne ruzlike u uspenosti miljenja i u nainu miiljenja. O tim razhkamu govori sc ponclod kao, na primcr, kod nekih sovjccskih psihologa, kao o razlikama u svojstvima uma ili svojstvima miljcnja. Kao najvainija svojstva miljenja u kojima posiojc individualne razlike pominju sovjetski prikazi: elastinost, kritinost, siiinostainost, koulcretnost, irinu, dubinu i br2inu miljenja. Elastinost miljcnja sastojala bi se u sposobnosti nalaenja noviij i raznovrsnijih reenja i u spremnosti naputn.nja dotad korienih ali.neuspeni]i naina renvanja nekog problema. Kridnost miljenja sastojala bi se u proveravanju postavki od kojih se polazi u reavanja problema i proveravanju zakljuaka do kojili se doiazi, kao i u uvidanju dobrih i slabih razloga za donete zakljuke. Samostalnost se ogleda u mogunosci da se uoavaju problemi i sopsrvcnim naporom trae i nalaze reenja, Konkretriost rniijenja bila bi u sposobnosti da se u proecsu miljerja pored apstraktnih uopravanja uzimajuu obzir i posebni uslovi, vani za pitanjc o komc se razmilja. irinom uma oznaava scumenost da se s uspehom razmilja o r a z n i m pitanjima iz raznih oblasti pojava, Pod dubinom podrazumeva se prodiranje u sutinu pitanja, trazenje i otkrivanje ne samo bhzih nego 5 daljili uzroka neka pojave i razmattanje problema u njegovoj mnogostrukoj povezanosti. Brzina miljenja, najzad, ogledala bi sc u sposobnosti da se za kratko vreme nalaze uspenareenjaproblema. O pomenutim svojstvima uma govore autori, koji ih navode, vie na osnovu uoptavanjn iz svakodnevnog iskustva, a manje na osnovu sisrematskog istraivanja individualnih razlika u sposobnosti i nainima miljenja. Sistematski se pokuavaju utvrditi uzroci individualnih razlika u uspenosti miijerija i u nainima miljenja ispitivanjem inteligencije i njenc prirode.

Definicija inteligencije ipriroda inteligencije

I n d i v i d u a l n e razlike u uspenosti raiijenja r e d o v n o se o z n a a v a j u Itao razi i k e u i n t e i i g e n c i j i . Inteligencija se razliito definie: kao s p o s o b n o s t da se naui n o v o i d o t a d n e p o z n a t o , kao s p o a o b n o s t z a f o r m i r a n j e apstraktnih p o j m o v a i za apstraktno miljenje; kao s p o s o b n o s t prilagoavanja i snalaenja u n o v i m situacijama. N a j e e se navodi odreenje: i n t e l i g e n c i j a j e s p o s o b n o s r s n a l a e n j a u n o v i m s i t u a c i j a m a . P o t o je i n t e l i g e n c i j a s p o s o b n o s t reavanja problema p u t e m miljenja, kao sutinska p s i h i k a aktivn o s t koja se upranjava pri i n t e l i g e n t n o m ponaanju, m o e se smatrati da

je uvidanje b i t n i h o d n o s a u p r o b l e m n o j situaciji. A bitnim i znaajnim odnosima oznaavamo one koji su od vanosti za reenje problema, za snalaenjc u situaciji koja je za nas nova. Postoji spor i o tome dali je inteligencija jednajedinstvena sposobnost ili se sastoji od odredenog brojarazliitih posebnih sposobnosti, da h jc opta sposobnost koja dolazi do izraaja kod bilo koje aktivnosti koja se moe nazvati inteligencijom ih postoji vise nezavisnih vrsta inteligencije. Ispitivanja vrena posebnim raunskim postupkom koji se naziva faktorskom analizom daia su deiimian odgovor na ovo pitanje. Svi se istraivai slau u tome da pored opte sposobnosti postoje i posebne. Razlika je medutim u tome kakav im se znaaj pridaje i koje se od posebnih sposobnosti razlikuju. Moguce je navesti tri shvatanjao prirodi i vezi ovih sposobnosti, U toku prouavanja prirode inteligencije najpre je, lcao to je to inio Spirman, istican znaaj jedinstvene opte sposobnosti. Zatim je preovladalo shvatanje da za inteligentno ponaanje znaajnu ulogu ima odredeni ogranieni broj posebnih ili primarnih sposobnosti.Takvo je miIjenjezastupaoTerston.Istraujuidalje strukturu inteligencije, neki su autori, pre svega Gilford, zakljuili da postoji veoma velild broj razliitih sposobnosti.Danas opet mnogi strunjaci smatraju da opta sposobnost ima vei znaaj nego to joj se pridavao u toku poslednjih desetak godina kada se faktorskom analizom dolo do zaldjuka da postoji 150 i vie sposobnosti.
Postupakfaktorskeanalize pri ispitivanju prirode ili strukrure inteligencije sastoji se u zadavanju velikogbroja razliitih vrstazadataka, redovno tcstova inteligencije, veem broju lica. Nekima od tih zadataka proverava se kakva je sposobnosr razumevanja razliirih verbalnih formulacija iii kakva je sposobnost nalacnja novih rei ili sposobnost uoptavanja iz datih podataka. Drugim zadacima provcrava se sposobnost operisanja brojevima i obavljanjarazliitil) raunsldh operacija.Treima se proverava umenost reavanja razliitih tchnikih problcma i snalaenja ,u prostoru, itd. Na osnovu rezultata rcenja u ta'kvim zadacima, ispitujc za svakog ispirgriika kolika je korebcija, podudamost, mcdu rezultatima u reavanju razliitih zadataka. Ako postoji visoka korelacija, onda je opravdano pretpostaviti da je uzrok podudarnocti za uspeh u reavanju odredene grupe zadataka postojanje jednog faktora, jedne poscbne sposobnosri koja omoguava da se zadaci koji ulaze u tu grupu uspeno ree. Prvi jc primcnio ovalcavpostupakfaktorske analize u ispitivanju sposobnosti engiesld psihoiog Spirman On je ria osnovu svojih rezultata postavio teoriju dvaju faktora. Uspeh u svakom poslu, zakljuio jc Spirman, zavisi od dve grupc faktora: od jednog opreg ili

generaJnog faktora, koji odgovara onome to nazivanio inteiigencijom, i od vie posebnih ili specifinih faktora vainihza uspeno obavljanjc odredenili vrstaposlova, Opti iii g (generalni) faktor predstavija ono sro sc obino oznaava inteligeticijom. On jc najvaniji za inteligentno ponaanje. Spectfini faktori koji dolaze prvenstveno do izraaja u Uspenosti u pojedinim vrstama aktivnosti rezultat su posebnog interesovanja za tu aktivnost i posebnog vebanja i iskustva. Poto je utvrdio da i meu pojedinim grupama speciftnih faktora postoji korelacija, Spirmajr je zakijuio da postoji i trea vrsta faktorakoje je on nazvao grupnim faktortma. Za prouavanje strukture inteiigencije naroito su vredna istraivanja vrena, takode, postupkom faktorske anaiize, koja je izvrio ameriki psihoiogTerston (L.Thurstonc). Po njemu uspeno reavanje raziiitih vrsta problemazavisi od odreenog broja posebnih faktora (on ih je naao sedam) koji svi u veoj ili manjoj meri uctvuju pri inteiigcntnim radnjama, a u izvesnoj meri i od jednog opteg faktora. Od Spirmanovog, Terstonovo shvatanje se razlikuje po tome to on smatra da pod iiiteligencijom treba podrazumevati konibinaciju svih sedamposebnihfaktorai opteg faktora, t toTerston pridaje vci znaaj onim poscbnim faktorima. Ovih scdam faktora koje jeTerston nazvao primarntm sposobnostima bili bi: 1) K-'-faktor iii sposobnost reitosd, a koji sc manifestuje u lakom nalaenju rei, bogatstvu renika i lakom i tenom jezikom izraavanju; 2) F-faktor ili sposobnost za rasumevanje reima formulisanih sadraja; 3) JV-faktor ili numeriki faktor, sposobnost uspenog opcrisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim raunskim operacijama; 4) S-faktor ili spacijalni faktor, sposobnost predstavljanja i zamiijanja prostornih odnosa; 5) M-faktor ilt faktor memorisanja, sposobnostzadravanja i obnavljanja utisaka, pre svega takvih koji scpamte mehaniki; 6) P-faktor ili faktorpcrcipiranja (opaanja) koji se ogleda u sposobnosti brzog uoavanja objekata i u zapaanju i malih razlika, pre svega posredstvom vida i 7) i?-faktor iii faktor rezonovanja koji se ogleda u sposobnosti nalaenja optih principa i izvodenja pravila i zakonitosti iz datih podataka. Mnogi strunjaci siau se sa Terstonovim shvatanjem o strukturi inteligencije i nn pitanje o prirodi inteligencije odgovaraju: ona nije ni jcdinstvena sposobnost, niti jednoscavno suma razliitih posebnih sposobnosti nego je sloiena sposobnost koju ine opta sposobnost, kojau iz\'csnoj,veoj ili manjoj mcri dolaziuvckdo izraaja,zajcdno saodrcdemm brojemposebnih sposobnosd. Prouavanje strukture inteligencije pomou 'faktorske anaiize nastavili su mnogi istraivai. Njihovi se rezultati U;izvesnoj meri ralikuju odTerston'oviJi. AJi ipak sva istraivanja pokazuju da pri reavanju razliitih probiema uspeh ne zavisi samo od jedne sposobnosti nego od vie njiJi. A i sposobnosti i faktori (o kojima na osnovu istraivanja zakJjuuju da ine inteiigenciju) u velikoj meri predstavljaju sline sposobnosti onima na koje su uJ<azaEi Spirman iTerston.iako novijaistraivanja navode mnogo veibroj faktora i sposobnosti nego to su ih oni nali. Vrei brojna istraivanja faktorskom anaiizom sposobnosti, jedan od najpoznatijili savremenih istrazivaa u toj oblasti, ameriki.psiholog Gilford (P. Guiiford) nalazi da inteligenciju ili intclekt, kako se on izraava, sainjava veoma veliki broj faktora. Ove faktore moemo da grupiemo u petgrupa: 1) sposobnostpamenja-od kojihzavisi zadravajije

i obnavljanje raznih vrta urisakii; 2) kognitivne sposobnosti ~od kojili zavisi uoavanjc podataka i osetljivost za nalaenje problema; 3) sposobnosti konvetgentnog miljenja - od kojih zavisi sposobnost da sc dosledno ide ka nalacnju rescnja u pravcu koji ie oznaen zadatkom; 4) sposobnosti divcrgcntnog miljenia koje se ogledaju u bogatstvu ideja, originainosri, icrcativnostt iu mogunosti d a s c za daci problem nadevie dobriii reenja; 5) sposobnosti evaluativnog miljenja koje se ogledaju u lcritinosti i tanom ocenjivanju ta jc ispravno a ta nijc. Svaka od ovih grupa sposobnosti sastoji se od veeg broja posebnih sposobnosti, i to je uzrok raziikama u vrstama inteJigencije. Gdc su vic razvijenc evaluativnc sposobnosti, imamo posla sa takozvanom lcririkom inteiigcncijom, koja uspeno anaiizirai ocenjuje data tuda reenja. A g d e je razvijena naroito sposobnost divergentnog miljenja, imamo ivu stvaralacku inteligenciju.

Merenje i?iteligencije; testovi inteligencijc

Odavno je uoeno da se ljudi razlikuju po svojitTt intelektualnim sposobnostima i da u velikoj meri uspeh u raziiitim poslo\ r ima zavisi od stepena razvijenosti ovih sposbbnosti. D a bi se mogao predviati uspeh odraslih osoba na raziiitim poslovima korieni su razni postupci ocenjivanja lijihove inteligencije. Dugo su, medutim, ti postnpci bili dosta proizvoijni i dosta tiesigurni. Traeno je zbog toga neko sredstvo kojim e biti moguno sigurnije utvrditi koiika je inteligencija odredene osobe i pomou koga e svi koji ga budu upotrebljavali doi do istih ocena o inteligenciji pojedinaca. Smatra sc da takvo sredstvo predstavljaju tesrovi inteligencije. Testovi inteligencije, kao i svi testovi uopte, predstavljaju (kao to je to izneto u izlaganju o metodama i tehnilcama psihologijc) skup zadatakaza koje je na osnovu prethodnog ispitivanja utvrdeno na koji ih nain treba postavljati i na koji nain tieba ocenjivati rczultatc koji se dobijaju njihovim reenjem, i za koji su skup zadataka, pored toga, utvrene mcrnekaralctertstike - valjariosti, poiizdanosti i objektivnosti. Sistem zadatalca koji imaju sve pomeriute osobine a slue za utvrivanje stepena inteligencije nazivaju se testovima inteligencijc. Prvi test intcligencijc konstruisali su francuslci naunici B i n e i S i m o n (A. Binet iT. Simon) 1905. godine.Taj testbio je namenjen pronalaenju dece koja nisu u stanju da prate redovnu nastavu, a da bi se, radei posebno sa tom decom, omoguilo da i ona uspeno napreduju u nastavi. B m e je, da bi utvrdio koja e deca moi a koja nee moi pratiti redovnu nastavu, posle dueg proveravanja sastavio odreden broj zadataka kojima je is-

233

pitivao da li deca mogu da shvate pojedine vrste probiema, da li su u stanju da nadu reenja za njih, i da li su dovoljno kritina da ocene vrednost svojih reenja.Tri godina kasnije, Bineje dalje razvio ispitivanje inteligencije. Budui da i inteligencija raste sa uzrastom, a starija deca su sposobnija za reavanje razliitih zadataka nego mlada, Bine je odabrao po pet zadataka za svaku godinu starosti. Izdv5jio je takve zadatke koje veina dece na odredenom uzrastu'uspeno reava, ali koje ne uspeva da rei vcina mlade dece. Korisrei ove zadatke on je morao da odredi urnni uzrast svakog ispitanog deteta. Dete od sedam godina koje je u stanju da rei sve zadatke predvidene za tu godinu, kao i sve zadatke za ranije godine, a nije u stanju da rei zadatke za lcasnije godine ima umni uzrast od 7 godina. Njegov umni uzrasr podudara se sa njegovim kaiendarskim ili hronolokim uzrastom. Ali ne moraju uvek da se umni i kalendarski uzrast podudaraju, iako je tako kod veinc dece. Ako neko dete od 7 godina reava ncke od zadataka predvidene i za starije godine, njegov je umni uzrast vii od njegovog kalendarskog uzrasta i njegova inteligencija iznad prosene. Alco pak ne reava ni sve zadatke za sedmu godinu ili nelce ranije godine, onda je njegov umni uzrast ispod njegovog kalendarskog uzrasta i njegova inteligencija ispod prosene. Sa Bineovim testovima poelo je tako ne samo pouzdanije ispitivanje intehgencije nego i merenje inteligencije. Polazei od ispitivanja Bmeovim postupkom, naden je nain i za brojno izraavanje stepena inteligencije, za izraunavanje visine koeficijenta ili koiinika inteligencije. Koiinilc inteligencije izraunava se po jednostavnoj formuli: jq^-M1L KU
x

100,

gde je JQ koiinik inteLigencije,7WI/mentalni uzrast a jZ/kalendarski uzrast. A k o se za neko dete utvrdi da se njegov mentalni uzrast tano podudara sa kalendarskim uzrastom, onda e njegov IQ biti tano 100, (7/7 x x 100). A k o je njegov umni uzrast iznad njegovog kalendarskog, ako na primer dere od 7 godina pokazuje umni uzrast od 8 godina, onda e njegov lcolinik inteligencije biti iznad 100, u navedenom primeru oii e iznositi 114, ( 8 / 7 4 0 0 ) . A k o je pak njegov umni uzrast ispod njegovog kalendarskog, ako na primer kod nekog deteta od 7 godina n a d e m o da jc njegov umni uzrast 6 godina, onda e njegov kolinikinteligencije biti ispod prosenoga, u konkretnom sluaju iznosic 85, (6/7 x 100).

234

U g l e d a n j e m na Bineov test konstruisan je veliki broj drugih testova za ispitivanje inteligencije u m n o g i m zemljama. Kod nas je po uzoru na Bineov rest izraden test inteligencije B. Stevanovia, poznat pod nazivom Reogradska revizija Bine-Sirnenove skale". U Beogradsknj revizjjr nalazi se za svaku godinu po est zadataka, tako da reenjc svakog od zadataka ima vrednost od po dva meseca umnog uzrasta. Zadaci su izabrani poslc briljivog provcravanja na vclikom uzorku dece i omladine iz nac zemlje. Utvrene su normc za ocenjivanjc uspeha, a koje su blaze za seosku ncgo za gradsku dccu. Data su opirna upurstva za mmacnje odgovora ispitanika.Test se pokazao veomauspenim i jo se danas mnogo koristi. Radi boljeg upoznavanja sa tim kako izgledaju zadaci u tcsrovima, naveemo zadatke koji se nalaze u ovom testu za decu pd 7 godina.To su sLedeci zadaci. 1. Opis dveju od tri pokazane siike. 2. Oznaavanje etiri glavne boje. 3. Ponavljanje est brojcva. 4. Navodenje razlika izmedu dve stvari, na primer izmcdu ieptira i buve, kamena i jajeta, daske i stakla. 5. Precrtavanje tomba olovkom. 6. Brojanje unatrag od 20 do 1, s tim da se nc pravi vie od jedne greke.

I Koliko ima kocki u svakom skupu?

rr Koji je put kroz lavirint najkrai? l x lx lc> b Ip III Produi niz lx Ifl lxlx lx lxlo]o )n lx lx Inl 1 I I I 1 1 1 1 I I

Shka 38. - Primeri zadataka iz navedenih testova inteligencije

235

Testovi inteligencije mogu se koristiti ne samo za merenje inteligencije ciece nego iza merenje inteligcncije odraslih osoba.Testovi inteligencije inogu biti verbalni i neverbalni. Verbalni testovi inteligencije takvi su testovi u kojima su zadaci formulisani reima i kod kojih treba reima i odgovarati na zadatke. Neverbalni testovi su testovi pri kojima ne treba korisdti govor nego se zadaci reavaju rukovanjem predmetima iii slikama. Testovi inteligencije, nadalje, mogu biti individualni i g r u p n i . Individualni testovi suoni testovi pomou kojih ispitiva ispituje inteligenciju svakog ispitanika ponaosob. Grupnim testovima moguno je istovremeno ispitivati iriteligenciju itave jedne grupe ispitanika.
Danas postoji veoma veiik broj razliitih testova inteligencije, verbalnih i neverbaJnih, individualnih i g r u p n i h . M e d u veoma esto koricne spadaju razne prerade Bineovog testa, Veksierov (VVechsler) test inteligencije za decu i odrasle i Ravenove (Raven) progresivne matrice. Nekoliko primera zadataka iz jednog neverbalnog testa inteligencije prikazano je u siici 38, I kod nas je konstruisano vie dobrih restova inteiigendje. Pored p o m e n u t o g testa, nazvanog ,,Beogradskarcvizija", B. Stevanovijeizradiojedan grupni verbalni t e s t z a i s p i tivanje inteligendje. Nekoliko uspeno primenjivanih testova inteligencije konstruisao je, sam iJi sa saradnicima, i Z. Bujas: test poznat pod nazivom ,,M-serija", grupni test inteligencije nazvan BOB-test", i nekoliko novijih testova inteligencije kojima se vise nego postojeim testovima ispituju sposobnost kombinovanja i stvaralako miljenje.

Vrednost testova inteligencije

Tcstovi inteligencije mogu se koristiti za razne svrhe, Pomou njih.je mogue sa priblinom tanou oceniti razvijcnost sposobnosti misljenja pojedinaca. Njihovom pomoi mogue je, izmedu ostalog, utvrditi da li je neuspeh u uenju kod pojedinih uenikaizazvan njihovom nesposobnou za uenje tli nekim drugim uzrokom i pokazati da li uenici postiu onaj uspeh koji bi prema svojim sposobnostima mogli. Oni se koriste i prilikom odvajanja u posebna odeljenja one dece koja zbog toga to su slabije umno razvijena ne mogu da prate redovnu nastavu. Pokazali su se korisnim t u predvidanju uspenog obavljanja razliitih poslova i zanimanja (a koja zahtevaju odreen stepen inteligencije), pa se u mnogim zemljama, a i kod nas/koriste pri izboru ljudi za pojedina zanimanja i pri savetovanju pojedinaca koje zanimanje da izaberu.

236

Treba, medutim,naglasiti da testovi ne otkrivaju sa punom sigurnou inteligenciju svakog pojedinca i da na osnovu rezultata postignutih na tcstovima ne mocmo sa potpunom pouzdanocu predvideti buduc'i uspeh u razliitim poslovima svakoga pojedinca. Uzroka da testovi nemaju apsoI u t n u vrednost, da nisu sasvim sigurno sredstvo za utvrdivanje stvarne inteligencije (da nisu apsolutno sigurno dijagnosdko sredstvo) i da nisu sasvim pouzdano sredsrvo za predvidanje buduceg uspeha u poslu i u ivotu (apsoiutno sigurno prognostiko sredstvo) - ima vie, Postoje prc svega dva uzroka da testovi inteligencije nisu sasvim sigurno sredstvo utvrdivanja stvarne inteligencije pojedinca. Pr\'i uzrok lei u tome to se testovima inteligcncije meri sposobnost miljenja, kakva je ona u odredenom trenutku, do koga stepena se razvila, a raa.vitakintehgencije zavisi i od uslova u kojima je pojedinac iveo i ivi. D a je on iveo u boIjim uslovima, verovatno bi imao i vii stepen inteligencije, a ako budeubudue imao bolje uslove za razvitak inteligencije, verovatno je da c njegova inteligencija biti via ncgo to je u m o m e n t u ispitivanja. Testovima inteligencije uvek merimo rezultat delovanja uenja na nasledem daturoeni kapacitet ili potencijal inteligencije. Drugi je glavni uzrok njihove samo relativne vrednosti to odgovori pojedinca na zadatke u testovima ne ^avise samo od sposobnosti miljenja ispitanika nego i od njegovogznanja i iskustva. Iako se nastoje izabrati takvi zadaci za restove da individualno znanje i opta kultura sredine u kojoj ispitanici ive ne utiu na odgovore (nego da se testovima utvrdi samo sposobnost miljenja bez obzira na steeno znanje i razliku u znanju), nemogue je u potpunosti izbei takav uticaj. Zbog toga testovi konstruisani u jednoj zemlji ne mogu sebez proveravanja njihove podesnosti i bez posebnog prilagodavanja korisdti za ispitivanje u drugoj zemlji.
Testovi inteligencije irnaju i drugu ogranienja. Svaldm od testova inteligencije proverava se u v e o j meri razvijcnost ncldK sposobnosti vie nego n c k i h d r u g i h , iako onc s\re zajedno ine inteligenciju. Bine-Simonova skala, na primcr, kao i ostali verbalni testovi, uspcnijc ispituje vcrbainc nego ostaie sposobnosti. Drugim tcscovima potpunije se utvrdujc sposobnost prostornog prcdstavljanja Lii neke tchnike sposobnosti od sposobnosu zakijuivanja pomou rei. Koja c vrsta zadataka biti prctctno data u testovima, zavisi i od toga kojim sc sposobnostima pridaje veca vanost u pojedinoj kulturnoj sredini. Na razultate testovauticizalaganjcispitanika pri njihovom reavanju. Da bi rezultati bili reladvno sigurni, potrcbno je da svi ispitanid ulazu puni napor u reavanje zadataka n restu, a to ponekad pojedinci nc ine ili zbog toga Ito nisu dovoljno motivisani ili zbog to-

237

Emocionaino izraavanje, kao uopterazvitakemocija, zavisi od dva inioca - od nasleda i njime odreaenih normalnih fiziolokih promena pri emocijama i od socijainog uenja. Poznati naunik Darvin n k T ^ n , j^ n ^ d ^ - i ti ffnocionainom cjzraavanju. Emocionaina ekspresija, po njemu, delom je neposredna posledica fiziolokih promena koje se zbivajuu emocionalnom stanju. Zbog fiziolokih promena u emocijama dolazi do pojava bledila, crvenila, drhtanja i drugih spoljnih izraza emocionalnih stanja. Emocionaini izraz je delom ostatak nekad korisnih polaeta u situacijama vanim za jedinku, a u kojima i dolazi do intenzivnih emocija. Na primer, staian i kod svih jednakredosled pokreta pri emociji iznenadenja - a u kom se stanju redom javlja: zatvaranje onih kapaka, pokreti giave, pokretanje vrata unapred, zatim pokretanje ramena i najzad itavog tela - predstavlja na nasledu zasnovanu pripremljenost jedinke da se upusti u borbu sa eventualnom opasnou. I stiskanje pesnica u ljutnji ili skupljanje zuba u besu predstavljaju ostatke napadakih pokreta naih predaka u situacijama kad su bili ugroeni. Izvesna slinostu izraavanju cmocionainih stanja kod svih ljudi govori, takode, o ulozi nasleda u emocionalnoj ekspresiji. Medutim, izraavanje emocija zavisi i od uenja kako da izraavamo odredene emocije^Antropoloski nalazipolcazujudaseiste emocljeurazltcitim uslovima i sredinama izraavaju na razliir nain. Pljuvanje na nekoga lcod nas je, i kod mnogih drugih naroda,- izraz krajnjeg prezira, a kod neIdh afrikih plemena znak naldonosd i dobre volje. Sirom otvorene oi kod nas su izraz udenja, a kod Kineza veoma estoznakljutnje. Zvidanje na nekoj priredbi dosad je ugiavnom bilo znak nezadovoljstva, a sve ee se danas njime oznaava odobravanje. Postoje medu pripadnicima razliitih kuitura i razlike u stepenu izraavanja emocjja. lndijanci i narodi Dalekog istoka u mnogo manjoj meri pokretima izraavaju svoje emocije nego ro to ine stanovnici juga Evrope ili Amerike. Sve to pokazuje da je u znatnoj meri emocionalni izraz ponaanje koje se ui pripadnou odredenoj kulturi.

e emocion atn ogvzraz a

Emocije se manifestuju u razliitim pokretima, a pre svega u lzrazu iica, u pokretima tela i u promenama glasaTNajce iao izraz^medja javija~fu"pofaeti iica (mimika). Ispitivano'j kojro'd pkfeTatlcFpredstavljaju najupadljivije izraze emocija. Zakljueno je da su to pokrcti miida oko oiju i miia oko usriju. Na osnovu ovili pokreta formiraju se i karakteristine razlike u izrazu lica pri pozitivnim i pri negativnim oseanjima, kao to to pokazuje ematski slika 41. Prizadovoljstvu podignuti su miii oko oiju i usta> a pri nezadovoljstvu su oputeni. este karakterisnne pokrete pri emocijama_pidstavIiaju i pokreti tela, naroito udova (pantomimilca). Za strah su, na primer/IS?a1ctentini pokreti udaljavanja od onoga to je izazvalo strah. Kod gneva su karaktcristini esti i intenzivni nekoordinirani pokreti. Zalost se pokazuje lcroz oputeno i mlitavo dranje tela, a radost karakterie vrsto i nagore upravljeno dranje, . - -

Slika 41. - ematska slika izraza lica pri prijatnim r " i ncpiijatnim oseanjima

I glas oveka je veonia izrazit znak emocija. Jecanje i pla, na primer, karaktensticni su za 'aiitbL, ^inch za radost, nagh vrisak za strah i iznenadenje. I redovni govor izraava emocionalnost govornilca. Pri gnevu glas.je po pravilu povicn,jdue rei se skrauju, a pauze, izmedu govorrith celina smanjuju. Kod alosti je tempo govora usporen i pauze izmeu pojedinih rei produene. Emocionalni izraz glasa ima vanu ulogu i kod pevaa. Periodine varijacije ujaini i visini tona (vibraror) karakteriu pevanje pojedinih pevaa, pa kod nekih pevaa imamo utisak da pevaju sa vie oseanja nego drugi. Prema nekim istraivaima glas ak vie nego izraz lica

242

odaje emocije. Posebtiim aparatima, vibrografima, mogue je utvrditi ose-

anja i promene u oseanjima i kod onih ljudi koji inae uspeno skrivaju
svoje emocije.

Ocenjivanje emocija na osnovu izraza

U saobraaju sa ljudima mi stalno pratimo njihov emocionalni izraz. N a osnovu njcga mi ocenjujemo kako reaguju na nae.postupkc, procenjujemo njihove namere i orijentiemo nae ponaanje. Izvreno je d o s t a ispitivanja o t a n o s t i ocenjivanja emocija na o s n o v u izraza, a p o s e b n o na osnovu izraza iica. Ova su ispitivanja pokazala da mi na osnovu izraza lica sa relativnom sigurnou m o e m o oceniti postojanje pozitivnih odnosno negativnih oseanja.Tee, medutim f procenjujemo pojedine vrste sloenih oseanja. Vrlo esto, pokazuju istraivanja, m o g u iste izraze da ocene razliite osobe lcao ekspresije razliitih emocija. esto na primer, izraz iica koji neki ocenjuju kao izraz straha, drugi ocenjuju kao izraz iznenaenja ili gneva. Ipak je ocenjivanje pojedinih emocija na osnovu izraza sigurnije nego t o bi bilo da j e sluajno pogaanje. Iako mi ne m o e m o sa sigurnou oceniu na osnovu izraza svaku sloenu emociju, mi m o e m o sa dosra velikom sigurnou razlikovati na osnovu izraza pojedine grupe emocija od drugih grupa emocija, i izbei njihovo zamenjivanje.
Aineriki psiholog Vudvort izradioje na osnovu rezultata vedeg broja istraivanja o tanosti ocenjivanja emocija skalu koja saeto prikazuje nalaze o mogunosti razlikovanja emocija po izrazu.jDn je podelio emocije na est sledeih grupa\ L tjnhav srca, veselosr, II. iznenadenje; III. strah i pgt'^p; IV. gnev Lodlunpst: V. gadenie i odvratnosti .'

VI, prezir,
Dok se emocije istih giupa kao i.susednih grupa teiko mogu razlikovati na osnovu izraza, retko e se iii nikad zameniti one emocije koje su u gornjoj skali jedne od drugih udaljene za dva ili vie stepeni.Tee sc zamenjuju one emocije koje su vie udaljene u toj skali, naprimer, emocija ljubavi sa emocijom gadenja.

M i emocije na osnovu izraza reladvno tano ocenjujemo, pre svega zbog toga to ne koristimo pri ocenjivanju samo jednu vrstu podataka, nego razli-

ite vrste znakova. Tanoj oceni emocija naroito pomae poznavanjc situacijeukojoj sejavlja einocionalni izraz, M i u stvari esto vie nu osnovu poznavanja onoga to sc zbiva ncgo na osnovu slike emacionalnogizraza i ocenjujemo emocije kod subjekata koje posmatramo. U procenjivanju tudih emocija na osnovu izraza pomau nam i konvencionalni emocionalni izrazi; u odredenom drutvu utvrdehi nain izraavanja odreenih emocija. Ponelcad ti konvencionalni izrazi emocija i oteavaju tano ocenjivanje emocija, jer Ijudi esto namerno izraavaju emocije kad ih nemaju ili pokuavaju da izrazom manifestuju suprotne emocije od onih koje slvamo imaju.
PLTANJA I ZADACI

1. Kako Darvin objalnjava poreklo emocionalnog izraza?

2. O p i i t e redosled pokreta pri iznenadenju. ICakav je smisao tih pokreta?

3. Navedite antropoloke podatke koji pokazuju vanost uenja za izraavanje cmocija. 4. Koje su glavne vrste pokreta kojima se izraavaju emocije? 5. ta pokazuju rezultati ispitivahja tanosti ocenjivanja emocija na osnovu izraza lica? 6. Prikaite Vudvortovu skalu i objasnite je. 7. Koji momenti pomau da se emocijc tanije ocene na osnovu izraza?

Pojedine vrste^osecaiija
Pokuaji klasifikacije oseanja
Mnogobrojne emocije koje se javljaju kod Ijudi mogu se klasifikovati u grupe prema razhitim meriiima. Prema njihovoj vanosti i prema uestalosti javijanja razliknju se primarneemociie. kao to su straLgnev, radost i alost od ostalih. Oseanjase javljajuuzneki intelektualni doivliaj"i velimo da imaju svoju intelcktuainu osnovu. Zato oseanja moemo razlikovati i prenia inteieJctualnim doivljajima uz koje se javijaju. ICao posebna grupa oseanja razlikuju se oseanja vezana uz pojedine vrste ulnih utisaka, uz osete, i nazivaju se ulnim oseanjima. Najrazliitije kJasifikacije mogu se izvriti s obzirom na sadraj predstava i misii uz koje se vezuju razliita ose-

anja. Na osnovu sadraja ovih intelektualnih procesa mogu se razlikovati oseanja koja se odnose n a sopstvenu linost, oseanja koja se o d n o se na druge Ijude i cstetska oseanja. Po trajanju se raziikuju raspoloenja, kao emocionalna stanja koja due traju, od kratkotrajnih emocionalnih stanja. Intenzivnije emocije esto se izdvajaju pod nazivom afckat.Mi emo ukratko opisati neke od emocija iz neke od pomenurih grupa.

Za primarne emocije karakteristino je da sejavljaju relativno rano u toku individualnog razvitka i da se javljaju uz razliite potrebe, motive i aktivnosti, pa prema tome veoma esto. O d primarnih emocija najea i najvanija je emocija straha. Oseanje straha se po pravilu javlja kao reagov a n j e na simacije koje se o c e n j u j u kao opasneza nas a mi se ne oseamo spremnim da se toj preteoj opasnosti suprotstavimo. Za pojedinca postoje u svetu mnoge potencijalne opasnosti 1 strah se relativno esto javlja. Cesto se javlja ve kod malog deteta. Iznenadni jaki zvuk i neoekivano gubljenje podloge smatraju se draima na koje ve sasvim malo dete reaguje strahom. Kod odrasiih su razliite situacije koje mogu izazvati strah - opasnost da e se izgubiti voljena osoba, imovina, poloaj, ugled i mnoge druge siruacije. Ako se opasnost koja je izazvala strah produava, a sve vie postaje jasna naa nemo da se suprotstavimo opasnosd, strah se uvcava i preiazi u doivljaj uasa. U tom stanju ponaanje ne odgovara situaciji, postaje nekorisno i necelishodno, i govorimo o panici. Tri pomenute karakteristike oseanja-promeneu fizioiokim procesima, u pokretima i karakteristian doivl}aj-=r jasno sr pnlcazuju-i kodstrflha U stanju straha dolazi do izrazitih fizio1n5kih prnmepa - nhrzano^ i n^r?^nomernog disanja, poveanogjg-vnng pritiskr1, g'""^ , jp^f-njJ^lT' snen)a zenica, i do drugih promena. Uveava se pokretljivost organizma pored promena u lzrazu lica dolazi do vee napregnutosti miiav uestalik-pokreta ruk"u i nogu, n eventualno i do beania. Naizad._strah se doivljavakao intenzivno oseanjc neprijatnosti. Strah utie na mnoge druge psihike procese. Ako je intenzivan. strah smanjuje nivo intelekriialwk-pmrf;anj milj?njf p^rVr mflnjfl )YP i celiITo^" no, t>svii|cai-rnOTatni^nw^3iskbe i est^ ^ " g^H 1 ! rini pmiitojjojedinac inae ne bi uinio i e^a sc kad prode emocija sddi.

245

jSrrah n nnrmalnim sluajevima nestaje kad prestane situacija koju ocenjujemo l a o opasnu. Aii i preduzimanje^kcija^jOfiasnosti dovo"grdo s'manjenja ili nestanka straha. Kod ovekakoji vidi da se s uspehom suprotstavlja "opasnoti strah se guhi. Uesnici u ratnim okrajima i borbama esto navode da su oseali strah pre poetka bitke, ah kada je do nje dolo i oni u njoj akdvno uestvovali, strah se gubio. Celishodna akcija kojom se suprotstavljamo opasnosti najuspenije je sredstvo za otklanjanje straha. Strah je normalnareakcija na opasnost. D o k ne postane suvie inten2ivanTon moze d a l t m m i jei aktivim oigiinizam i im ga spremnim da se odupre opasnosti. Strah je esto vaan motiv ponaanja ljudi. Roditelji koriste strah kod dece'kao jedno od^redstva za vaspitanje. 1 drutvo koristi strah od razliitih vrsta kazni (drutvene osude, globe, zatvora) kao sredstvo za odravanje drutvenih normi i potovanje zakonskih propisa. _J%gtn j^vlj^ a^Vilfar. jedan od simptomau^duevnim poremeaiima i bolestima. Kod psihickog oboljcnja meianholije oseanje potitenosti esto jepraeno intenzivnim strahom. ICod lalcsih duevnih poremeaja, neuroza, esto se javlja posebna vrsta srmha knja sg. nazivaranksioznou ili j^&k t djjdMtaeuJI i slLepiijtrm, a poHlojornse podrazumeva intenzivan dugotrajan strah pri Irnm^ n<;riKa od rpga jgf vrStUStrahrpicd^Lajjj^ju fifoiJeTj^r^rpP. se pndra7iiimeva Atrah ododredenihobjekata i situacija (vode, zatvorenog prostor^jxuiotv^ljudh)7a koje ~^nejiredstavliaiu stvarnu opasnost mtJ opravdan 1 racionalan razlog straha.

J^Gnev
Gnev, kao i druge sline emocije, ljutnju, srdbu, bes -izazivaomctanje zatjovnljgnjanaihmotiva i ostyartnffl n^iK^iljeva. UzmemoITdctetu igraku ili spreimo li njegovo slobodno kretanje rukama i nogama, izazvae to kod deteta reakciju gneva. Slino: ako se odraslom oveku isprei neka smetnja da postigne eljeni poloaj ili eljeno priznanje, pojavie se kod njega ljutnja i gnev. Naroito se lako javlja intenzivno oseanje gneva ako je neka druga osoba uzrok spreavanja zadovoljenja naih motiva. Intenzitet ovog oseanja veoma varira, se kiee nd h ^ n m n n g l - ^ a do sitnih ali cstili negodovanja. Iako relativno slabo po intenzitetu, ova he-

246

godovanja esto su doivljaji koji znatno utiu na ponaanje ljudi. Ispitujui kojc su situacije najee izvori takvog estog negodovanja utvrdili su istraivai da su to pre svega drugi Ijudi, njihovi postupci i njihove osobine. Kaoito.se sa uzrastom inenja uzrok javljanja gneva, menja se i niegovoizraavanje. U ranom detinistvu manifestuje se gnev u jasno izraenim agresivmin pokretima. Kasnije, jerstiemo iskustvo da okolina negativno reagujena talcvo manitestovari|p. g n i T i - a ? ; ostaju prikriveni i manj e direktni. Sve se vie izraavaju psovaniem, potceniivanjpm i ismevanjem drugih osoba i ogovaranjem. Fizioloke promene koje se javjjaju pri_gnpvn - nhr7.nr|i kjvotok, ubrzano disanje, zadravame aktivnostfprobavn 1 h organa i druge - d o v o d e do mobilizacijc teiesne energije i do vee priprem]jgnjKtt org^n'^mn da otkioni prepreke zadovoljenju motiva, a to' je"i dovelp do frnnrijf gne.ya Gnev se redovno manifestuje u agresivnosti. Ponekad se ta agresivnost direktno.pokazuje. Ali kad su izvor gneva osobe prema kojima je za nas opasno ili tetno da ispoljimo agresivnost, agresivnost se esto prenosi na druge osobe, iako one nisu stvarni izvor smetnji da zadovoljimo nae motive. Covek iji je gnev izazvao njegov pretpostavljeni, koji ga je ukorio iii ga nije nagradio oekivanom nagradom, esto ispoljava agresivnost na drugim osobama, na lanovima svoje porodice ili drugim osobama ije mu reakcije nee bid na tetu. Dosta esto su to manjine u sopstvenoj zemlji ili pripadnici razliitih nacionalnosti na koje se prenosi ovakva agresivnost koja se ne moe upraviti na stvarni izvor gneva. Kad se agresivnost izazvanagnevom ne manifestuje otvoreno, dolazi do gomilanja oseanja agresivnosti, do trajnih agresivnih. sklonosti u linosti. Oseanje neprijateljstva prema Ijudima uopte ili prema pojedinim grupama ljudi, esto je posledica takvih agresivnih tendencija koje su postale karakteristika linosti pojedinca.

Radost i zalost
Veoma este emocije, a koje se redovno u jen^iyotuizmenjuju,jesu radosti alost. K a i g s t i e iavlia obicno kad jJojHemo^osntvi^^ infenzitet zavisiejsd toga Jcoliko je taj cilj za nas bio vaam da hjsmojra lako iJLl teko ostvarili i da lismo do njega doli_aosrrpgno iijnagjg. Radost je vea ako je za ostvarenje cilja trebaio uioiti vie napora i ako je cilj postignut neoekivano i naglo.

247

Zalost se najrprp 'pvVp kad i /rr^jJ^jrno nestoto jeza nas bUo od vrednt)sti i z n a a j a . Kad dete lzgubi omiljenu igraku, a odrastao ovek neku osobu koju je voleo, pojavjjuje se emocija alosti. Za razliku od ostalih primainih emocija, alost jc manje aktivna,.manje osposobljuje organizam za akciju. j m a t r a se da se u toku razvirka kasnije javlja emodjaalosti nego to sejavljaju ostale primarne emocije.

Gulna oseanja
Oseanja koja se javljajuuzninc utiske, uz osete, nazivaju seulnira oseanjirna. Ova sti oseanja vrlo esta i vana za odravanje oveka. Javljaju se pre svega uz ulne utiske koji su bioloki vani, uz organskc osete, oscte ukusa, a prvensrveno uz oscte bola. Ali javijaju se i uz ostale vrstc oseta - dodira, toplog, hladnog, kao i uz oscte vida i sluha. Oseti bola i doivliaii ncprijatnosti koji se vczuju uzove osete obino su tako usko po^vezani da mi ovejdoivliaje teko odvaiarrio i razlikujemo. U svakodnevnom govorirtaro koristimo izraz oseanje lii emocija bolaj iako je, kao to smo pornenuii, doivljaj bola po pravilu oset. Kad je oset bola slabe jaine, on nc izaziva uvelc doivliaj neprijatnosti, ak ponekad blag oset bola moe biti praen dotvljajem prijatnosti, na primer biag oseaj gladi iii, blag umor. Obino saporastom intenzitetaoseta boia dolazi i dointcnzivnog doivljaja ncprijatnosd. Intenzitet ovog doivijaja naroito povcava srrah. Bol (ako nije intenzivan), koji oseamou nckom unutranjem organu nee izazvati jau neprijatnost sve dok se ne ponemo piaiti da je doivljeni oser boia znak neke tee bolesti, Ako poverujemo, na primer, da je bol simptum raka, doivljaj neprijatnosti e se veoma poveati. Kad se uverimo da doivljeni bol nije znak neke opasnosti za nas, opet e doivljaj neprijatnosti pOStati slabiji. Ima oseta koji redovno izazivaju prijatnost - slatko, umercno topio, neki odreeni miris. Drugi oseti izazivaju redovno neprijatnost-gorko, oseti bola, dotvljaj munine, miris sumporvodonika. Ako poraste intcnzitet ovih poslcdnjih oseta (koje redovno prati doivljaj neprijatnosti), porae i doivljaj nepi^jatnosti.Medutirrl, sa poveanjem inrenziteta oseta koji dok su umerenog intenziteta izazivaju prijatnost dolazi obino do promene u kvalitetu oseanja. Doivljaj prijatnosti dalje ne raste nego slabi, a moe prei i u doivijaj neprijatnosti. Suvie slatko jclo postaje neugodno, kao i previe intenzivan miris koji nam je bio ugodan d o k j e bio umerene jaine.

Izmedu ovih oseanja veoma esto su oseanja uspeha i neuspeha. ICad ocenjujemo da je ono to smo postigli od vrednosti, javlja se oseanje uspeha; a kad occnimo da je postignuti rezultat, i pored napora koji smo uloili, bezvredan, javlja se oseanje neuspeha. Ova e oseanja zavisiti u velikoj meri od zahteva koje sebi sami postavljamo (od nivoa aspiracije). Oseanje zadovoljstva zbog uspeha javie se pre svega kad posle uloenog napora ocenimo da smo dosdgli ili ak premaili zahteve koje smo postavili sami sebi. Vanu ulogu ima i ocena drugih o vrcdnosti postignutih rezultata. Ako drugt occnjuju da je ono to smo postigii znaajno, i mi emo to oceniti kao sopstveni uspeh, iako pre toga nismo ono to smo stvarali tako ocenjivali. Kad se postignUti rezilltat ocenjuje kao veoma znaajno dostignue nae linosti, kao njen izrazit uspeh, javlja se oseanje ponosa. Kada, medutim, postupimo suprotno idealima i moralnim principima koje smo usvojili, javlja se oseanje stida. Takozvanamoralnaoseanja ine pre svega oseanje zadovoljstva i ponosa da postupimo prema odredenim usvojenim moralnim principima i oseanje stida, krivice i kajanja to nismo prema tim, od nas usvojenim, unutranjim principima delovanja postupili. Moralno vaspitanje sastoji sc u nastojanju da pojedinac usvoji drutvena moralna shvatanja kao sopstvene principe ponaanja i da prema njima odreuje i ocenjuje svoje postupke. Ako j e dolo do razvitka moralnih oseanja, onda e svest da smo prekrili ncki od nas usvojenih moralnih principa izazvati kod nas oseanje krivice. Kad svoje prole postupke ocenjujemo kao neispravne, iii kao postupke koji su doneli tete nama ih drugome, govorimo o oseanju kajanja.

Oseanja upravljena ka drugim osobama

Najvanije izmeu oseanja upravljenih ka drugim osobama jeste oseanje Ijubavi. Postoje razliite vrste Ijubavi. Sastavni deo materinske Ijubavi je opaanje svoga deteta kao slabog i kao bia kome je potrebna pomo, zadovoljstvo ro iriu se moe pruiti pomo i zatita, te stalna tenja da sopstvenom detetu bude to bolje. Cesto se naglaava da je to najnesebinija emocija i osnova altruistikog ponaanja. Ljubavdeteta prcma majci sadri kao vaan sastavni doivljaj potrebe za zatitom i pomoi od drugoga. Kod odraslog deteta to oseanje u velikoj meri sadri doivljaj zahvalnosti za pruenu pomo 1 podrku. U umetnosti najee prikazivano osea-

Oseanja upvavljena ka sopstvenoj linosti

Postoji veliki broj emocija koje sejavljajupovezano sa sadrajima naih misli i predstava. Grupu takvih emocija prcdstavljaju oseanja u vczi sa sopstvenom linou.

249

nje ljubavi je prikazivanje romantine ljubavi 2aljubljenih. Ukazuje se na snagu toga oseanja i na njegov uticaj na celokupno ponaanje pojedinca. Ovo oseanje poiva na elji da se bude zajedno sa osobom drugoga pola i njegov intenzitetzavisi, izmedu ostalog, od toga da li je takvu elju lake ili tee ostvariti.Tekoa da se ostvari zdovoljenje te elje dovodi do jaanja intenziteta ovog oseanja i ono je, kao to mnogi autori pokazuju, najintenzivnije tamo gde postoji odvojenost od voljene osobe i tekoa da se ona preovlada. Jezgro svih vrsta oseanja ljubavi ini doivljaj privlanosti za odreenu osobu, oseanje nenosti i odanost prema njoj i elja za zajednicom sa njom, Pored oseanja ljubavi, esta oseanja iz ove grupe jesu oseanje Ijubomore, zavisti, mrnje, oseanje simpadja, saaljenja, prezira, zluradosti i mnoga druga. Sutina oseanja ijubomore jeste da voljena osoba od koje oekujemo da svoju Ijubav i panju usmeri prema nama ro (prema naoj ocent) ne ini nego ih upravlja na druge osobe. Stepen ljubomore zavisie, izmedu ostalog, od toga koliko nam je, prema naoj oceni, ijubav uzvraena, a u velikoj meri i od oseanja sopstvene nesigurnosti. Ukoliko je ovakvo oseanje nesigurnosti vee, vea je verovatnoa za javljanje Ijubomore. Postoji Ijubomora ne samo izmedu mukarca i ene koji se vole nego i izmedu brae i sestara, u krugu prijatelja i u drugim odnosima meu Ijudima. Veoma intenzivna moe biti Ijubomora izmedu brae i esto odluno utie na razvitaklinosti. Oseanje zavisti se javlja kad neka osoba poseduje neto to bismo eleli za sebe, a naroito kad smatramo da mi na to i m a m o vie prava nego ta druga osoba. Kad uzoeanjeneprijateljstva postoji i elja da se drugoj osobi nakodi, da se oni uniti - govorimo o oseanju mrnje. Mrzi se obino osoba koja ima neki znaaj za nas, koja nam je psiholoki bliska.

Estetska oseanja
Postoji vei broj oseanja koja se mogu uvrstiti u grupu oscanja koja uldjucuju ocenjiv a n j e v r e d n o s t i ncega. Medu ova oseanja ubrajaju se oseanja potovanja i strahopotovanja. Posebnu grupu tih oseanja vrednovanja ine estetska oseanja.Pod njimapodraaucnevamo oseanje prijatnosti izazvano naomocenom da je neto ]cpo. O tomc ta ini sutinu lepograspravljaposebnafilozofska discipiina- estetika. U esrctici se ra'imatra da lije oseanjc lepogdoiivljaj sklada, reda i srazmere, ltao to neki smiitraju, ili je do-

ivijaj uskladenosti izmedu oblika i sadraja, ili poiva na nekom drugom momentu. U empirijskoj psihologiji ispitivano je pre svega koji oblici izazivaju oseanje lepoga kod od-

redene grupe osoba, pripadnika odredene kulture.

Ve pre stotinu godina jedan oci osnivaa eksperimentalne psihologije Fehner, vrio je ogiede k o j i m a j e proveravao da ii je Aristotelova p o s t a v k a o zlatnoni prcscku ilizlatnom rezu kao osnovnorn odnosu koji ifcazivaju oseanje lepog tana, Po Aristotelu se kao iepa doivljava linijn kada je podeljena tako da se itava Ijnija odnosi prema veecm delu kao vei deo linijc prema manjem deiu; brojevima izraeno: kad vei deo linije i/.nosi 0,618 (618 hiljaditjh) itave iinije. U etvorouglu imali bismo ovu Aristoretovu srazmeru kad bi visina iznosila 0,618 duine. Ispitivanja su pokazala da je zaista najvei deo ispitanika izjavljivao da mu se najvie dopada etvorougao u kome je odnos visine prema duini 0 t 67 :1. Ali znatan broj ispitanika birao je i druge vrste etvorouglova. Naroito esto su birani et\'orouglovi u kojima je odnos visine i duine bio 1 :1, dakle kvadrati i rombovi. Vrena su ispidvanjao dopadanju i drugih iikova. Izmedu eiipsa najvie se d o p a d a k o n a kod koje je manja osovina iznosila 0,61-0,70 vee osovine, a kod jednakokrakih trouglovaoni kod kojihje odnosvisitie prema osnovici bio ili 1,60 :1 ili 0 , 4 1 : 1 . Aii, postavlja se pitanje da li je prijatridt kojilliEazivaju jednostavni obiicj kao to su pomenuti likovi, stvarno estetsko zadovoljstvo zbog odredenog oblika i odnosa linija ili je to ?.adovoljstvo izazvano time to likovi odredetiog obiika podseaju n a neto to nam se dopada. Ponovijena ispitivanja u razliitim sredinama pokazala su da n a ocenu o tome tn je lepo u vciikoj mert utiu standardi prihvaeni u odredeno doba od odredenih grupa, i d a j e tako ve pri dopadanju jednostavnih oblika.Ni onda kad je re o jcdnostavnim oblicima, zakljueno je, n e m a s t a l n i h p r a v i l a za to tae se doiveti kao lepo, a ta kao runo. Jo manje je mogue utvrditi nekc zakonitosti kad je re o sloenim formama i sadrajima. Upravo iz tog razLoga empirijska psiliologija nije mnogo napredovala u ispitivanju cstetskih oseanja. Prikazivanje i tumaenje bogatstva estetskih doivljaja ostali su pre svega oblast slobodnog razmatranja strunjaka i-zdrugih naunih disciplina.

Sentimenti
O p i s a n a o s e c a n j a , i p r i m a r n a i o n a upravljena na s o p s t v e n u l i n o s t i u s m e r e n a ka d r u g i m o s o b a m a , r e d o v n o j u sastavrii d e o s l o e n i h d i s p o z i c i j a k o j e se p r e m a istaknut&m p s i h o l o g u M e k D u g a l u ( M c D o u g a l i ) nazrvaju s e n timentima. S e n t i m e n t i predstavljaju s t e e n u s l o e n u d i s p o z i c i j u za e m o c i o n a l n o r e a g o v a n j e u v e z i s a n e k o m o s o b o m ili n e k i m o b j e k t o m , O n i s u struktura ili s i s t e m tragova u n e r v n o m s i s t e m u koji se a k t u a l i z i r a ju, stupaju u dejstvo, kad p o s t a n e m o svesni objekta p r e m a k o m e postoji s e n t i m e n t . Z a v i s n o o d s i t u a c i j e u kojoj se nalazi o b j e k t javljaju se i v r s t e e m o c i j a . L j u b a v p r e m a n e k o j o s o b i , k a o i m r n j a ili p a t r i o t i z a m j e s u s e n -

timenti. Kad sretnemo voljenu osobu, javice se oseanje nenosti ili sree, kad saznamo da se voljenoj osobi dogodilo neto neprijatno, reagovaemo oseanjem alosti ili zabrinutosti. Ili: ako naa zemlja naprcdujc i nai zcmljaci postiu ncki uspeh, javie se (na osnovu sentinienta patriotizma) oseanje ponosa, a ako je neko ugroava - oseanje gneva. Pojam sentimenta je veoma pogodan da se objasni sloenost i povezanost naeg emocionalnog ponaanja. Takva sloena dispozicija za emocionalno reagovanje moe biti upravljena i na vlastitu linost. U tom sluaju govorimo o ja-senumentu, sentimentu upravljenom na sebe samog.Takav sentiment je osnova mnogih sloenih emocija samopotovanja, opisanih oseanja linog uspeha i neuspeha, moralnih oseanja i drugih emocija.

Afekti i raspoloenja
Afektima se obino oznaavaju intenzivna emocionalna stanja koja se naglo javljaju, imaju buran tok i praena su izrazitim telesnim promenama. Svalcaemocija, a naroito primarna emocija, postaje afekat kadse razvije do velikogintenziteta. Primeri afekata jesu bes, panian strah, neobuzdana radost. Kod afekata je uticaj na intelektualne procese veoma izrazit i jako je smanjena svesna kontrola sopstvenih postupaka, Miljenje postaje rigidno i uporno se zadrava na istim idejama, ono postaje nekritino, javlja se nesposobnost da se postupi metodiki i po planu. Energija, koja je kod afekta jo u veem stepenu mobilisana nego kod ostalih.emocija, oslobada se 1 izaziva poveanu aktivnost organizma. Zato kod afekata imamo brojne i intenzivne pokrete - kretanje, plakanje, vikanje. Za zdravlje je takvo davanje oduka mobilisanoj energiji korisno, jer ukoliko se afekat ne iivi, ne odreaguje, moe esto javljanje afekatadovesti, kao to je pomenuto, do psihosomatslcih poremeaja. Kod afekata, kao i kod svih oseanja, mogu se uoiti izvesne karakteristikc u njihovom javljanju i toku. I kod oseanja moemo govoriti o poiavi koja je slina adaptaciji kod oseta. Ako situacija koja izaziva oseanjc dugo traje ili se esto ponavlja, mogue je da oseanje koje sc javlja uz ovu situaciju pone da slabi i da se postepeno gubi. Pesma koja nam se svida, ako

252

se stalno peva prestaje da izaziva zadovoljstvo, a moe a k d a izazove i suprotno osecanje. I najdublja alost zbog gubitJta voljene osobe vremenom lzbledi, Ova pojava naziva se zasienou ili saturacijom oseanja. Diuga zakonitost emocionalnog ponaanja koja nam pomae da razumemo mnoge reakcije Ijudi jeste pojava prenosa ili iradijacijc oseanja. Sa jednog intelektualnog sadraja oseanje se prenosi na drugi zbog toga ro se ovi sadraji povezuju. esto nam je neka osoba, iako je prvi put vidimo, simpatina ili anriparina. To je zbog toga to nas podsea na neke Ijude koje volimo ili ne volimo. Mesto u kom smo doivcli veliku prijatnost postaje nam 1 samo prijatno. Da odreeni objektnzazivaju kod nekih neurotinih osoba intenzivan bezrazloan strah (koji se u psihologiji naziva fobijom), objanjava nam asocijativna povezanost toga objekta sa neldm za nas veoma tekim doivljajem u prolosti-Mogue je d^. sc ova asocijativna veza ostvaruje preko itavog lanca sadraja,.da je potpuno zaboravljena i da tek dugotrajnija analiza uspeva da je otkiije. 0 manje intenzivnim emocionalnim stanjima, a koja relativno dugo traju 1 daju emocionalni ton svem naem doivljavanju, govorimo kao o raspoloenjima. Cesto su raspoloenja izazvana dogadajima koji su izazvali intenzivna oseanja prijatnosti ili neprijatnosti, pa ta oseanja u oslabljenom intenzitetu i bez znanja o tome ta ih je izazvalo traju. Neki za nas znaajan uspeh ne izaziva samo ivu radost u trenutku kad saznajemo za njega nego ostaje kao vedro raspoloenje u toku itavog dana ili u toku vie dana. Postoji veliki broj razliitili raspoloenja koja se sva mogu svrstati u dve velike grupe - u grupu pozitivnih i u grupu negativnih raspoloenja. Postoje individualnc razlike, uslovljene osobinama temperamenta, u tome koliko e se esto javljati, koliko dugo ce trajati i lcakva e se raspoloenja javljati.
PLTANJA 1 ZADACI

1. Na osnovu kojih jc kriterijuma mogue klasifikovati oseanja? 2. Koje se emocijc nazivaju primarnim? 3. Navedite karakteristike emocije straha? 4. Sta se podrazumeva pod anksioznou a.ta pod fobijama? 5. Koje situacije izazivaju gnev i kako se on izraava? 6. ICoje situacije izazivaju radost a koje aiost? 7. Kalcva su to ulna oseanja ijcojaje njihova funkcija? 8. Kalcva je veza izrnedn oseta bola i doivljaja neprijatnosti?

9. ta su to jn-sentimenti? Opiite neka oseanja upravljena na vlastitu linost. 10. Opiite oscanja ljubavi i ljubomore. 11! Koja oseanja nazivamo estetskim i lcako se pokuava objasniti njihovo ja- vljanje? 12. Sta se podrazumeva pod sentimentima?" 13. Odrcdite pojam i naveditc Icaraktcrisrike afelcata. 14. Sta podrazumevamo pod raspoloenjem?

FizioloH^ osnovi oseanj^)

Ulogapojedinih delova nervnog sistema
Fizioloku osnovu emocionalnog ponaanja ini u stvari itav organizam, Ali poseban znaaj imaju vegetativni nervni sistem sa endokrinim sistemom, hipotalamus i modana kora. Vegetativni nervni sistem, iji jeematski pregled dat u siici 7, ima vanu ulogu kod emodonalnih reakcija. On regulie i rad lezda sa unutranjim luenjem. Rad ovih lezda, kao to je ve reeno, utie na fiinkcionisanje rada pojedinih organa i reguhe njihovu aktivnost. Od endokrmih lezda kod emocionalnih reakcija naroiti znaaj ima nadbubrena iezda, a od hormona koje ona lui hormon aterialifi- Ovaj hormon deluje, medu ostalim, na poveanje eera u krvi i na taj nain na stvaranje vika energije u organizmu. Iako vegetativni nervni sistem ima vanu ulogu pri javljanju emocija, on ne deluje ipak sasvim autonomno (samostalno) kao to to njegovo ime kazuje. On deluje povezano sa drugim delovima neivnog sistema. Povezan je hipotalamusom, koji predstavlja centar za reguhsanje rada vegetativnog nervnog sistema, kao i sa modanom korom. Ukazujc se na znaaj za emocionalno ponaanje dela u mozgu koji se naziva limbikim sistemom.To je prsten nervnih struktura koji se nalazi iznad talamusa i hipotalamusa. U tom delu dolazi, prema Papecovoj (Papez)

'f ' 'Z ir ^

254

i M e k L i n o v o j (McLean) teoriji, do emocionalnog iskustva.Tu se registruju reakcije iz hipotalamusa i posredstvom tog deia nervnog sistema postajerno svesni visceralnih promena pri emocijaim. Hipotalamus ini grupa nervnih elija smetena na dnu mozga. Preko talamusa (koji predstavlja nervnu formaciju koja se nalazi neposredno do hipotalamusa) i hipotaiamusa idu nervni impulsi iz receptora i i z unutranjih organa u kom, kao i iz kore u unutranje organe, pa preko njih organizam ostvaruje kontrolu nad razliitim fizioiokim procesima. Da hipotaiamus utie na rad unutranjih organa, pokazuju ispiuvanja kod kojih se direktno drai hipotalamus, Ako, na primer, hipotalamus neposredno draimo eiektrinim putem, javie se reakcije organizma, sline onima koje se javljaju u emocijama, na primer kod emocija besa. Maka kojoj podraimo na taj nain hipotalamus pokazuje sve spoljne znake besa -frktanje, nakostreenu dlaku, borbeni poloaj tela. D a se ona ipak ne nalazi u istom stanju kao kad neka spoljna dra, na primer, pas koji je napada, izazove ovakvu reakciju, pokazuje injenica da maka i pored ovih znakova bcsa produava da jede. Hipotalamus je povezan sa modanom korom, a koja takode ima znaajnu ulogu pri javljanju emocija. Uestvovanje modane kore pri javljanju emocija neophodno je pre svega zbog toga to njeno aktiviranje tek omoguava da opaamo situacije i da ih ocenjujemo kao vane iii nevane, opasne ili neopasne. O d aktivnosti modane kore, nadalje, zavisi da li e emocionalno stanje potrajati ili e prestati im nestane situacija u vezi sa kojom se emocija pojavila. Naroito je vana uloga kore u tome to koi i ublaava intenzitet reakcija raziiitih organa pri emocijama. Ispitivanjapokazuju da se kod ivotinja kojima se ukloni kora javljaju veoma intenzivne spoljne emocionalne reakcije, neuskladene situaciji u kojoj se ivotinja nalazi. Sllnu po~ sledicu izaziva prekidanje veza izmedu hipotaiamusa i modane kore ljudi, kao to to pokazuju sluajevi bolenika kod kojih je duevno oboljenje leeno postupkom takozvane frontalnelabotomije. Ovaj operacioni postupak sastoji s e u presecanju nervnih veza izmeu hipotalamusa i eonog dela modane kore. Osobe kod kojih je izvrena takva operacija esto pokazuju poboljanje duevne bolesti, ali se kod njih pojavljuje druga jedna pojava lako padaju u jarost i reakcije im postaju veoma intenzivne i neobuzdane, manje vode rauna o etikim principima i drutvenim normama.

55

Teorije oseanja
Meu pokuajuna da se objasni cmocionaino ponaanjt Ljudi u cclini mocmo razbkovati dvc grupc rcorija, Jednu grupu ine opte teonje kojima se ieli pokazati u emu jc smisao javljarja oseanja u Ijudskom ivotu i koju ulogu ona imaju u snalaenju i prilagodavanju oveka na stvarnost. Drugu grupu ine posebne teorije koje teite polau na objanjcnje ulogc pojedinih neurofkiolo'kih procesa koji se odvijaju pri emocionalnom reagovanju. Medu teorije pr\'e grupe mocmo uvrstiti takozvanu tcorijn emcrgcncijc ili tcoriju rcagovanja na izncnadnu situaciju kojuje medu prvimaformulisaoKcnon ( W . Cannon]. Po ovoj tcoriji emocionalno reagovanje predstavlja naglu i posebnu mobilizaciju organizma radi toga da bi postao sposoban da savlada ncoekivano nastalu sicuaciju i opasnost koju takva siruacija u sebi krije. Bliska ovoj teoriji jeste teorija koja crnocionaino stanje smaira stanjcm vanrcdnogaktiviranja organizmn. Na organizam je uvek aktivan. P o t p u n o neaktivan je samo mrtav ocganizam. Ali postoje razliiti stupnjevi aktivizacije organizma. U necmocionalnom stanju organizam je u cclini manje aktivan ncgo u cmocionalnom stanju, a kod blagih cmocija opet manjc nego kod afekta. Poveana aktivizacija osposobljava organizam za vei napor i za brtt i odiucniju akciju. Autor teorije aktivizacije Lindsli (Lindslcy) smatra da je za javljanje emocija, kao i zaaktivitet i budnost organizma, posebno znaajna redkularna formacija,posebno njen deo u modanom deblu. Kad je taj deo nesposoban za dejstvo, nastupa sranje apadje i nema emocija. Postoji, rncdutim, jcdna granica celishodne alctivizacije. Kud aktiviranje organizma prede ovu g r a n i c u t o n d a ova poveana aktivnost nije vie korisna jer dovodi do neusldadenog ponaanja. Jcdna novija tcorija koju jc razvio ameriki socijalni psiholog Sehter (Schachter) naglaava da doivljaj odredene emocije zavisi od interakcije dvg faktora. Zavisi od fiziolokih procesa u organizmu i kognitivnih procesa kojima sc tumai socijalna situacija u trenutku psiholoke uzbudenosti. A k o smo u trenutku fizioloke uzbudenosti u vcselom drutvu, doiveemo emociju vcselosti, a ako sc pri istovrsnoj fiziolokoj uzbudcnosti prcpiremo sa nekim, doiveemo emociju ljutnje. Izmedu posebnih teorija oscanja kojc objanjavaju ulogu pojcdinih procesa pri cmocionalnom reagovanju esto se pominju dve teorije: Dems-Langeova (James-Lange) teorija i Kenon-Berdova (Cannon-Bard) hipotalamika tcorija, Po D e m s - L a n g e o v o j teoriji emocije nastaju kad mi na opaenu situaciju rcflcklorno rcagujemo promenamn u radu pojedinih unutranjih organa. Ove organske promene doivljavamo kao organskc osete i upravo ovi oseti o promenama u naim unutranjim organima ine sutinu emocija. M i ne plaemo smatra se po ovoj teoriji - zato to smo alosni ili ne stiskamo pesnice zato to smo ljuti, nego mi smo alosni zato to phemo, a ljuti zato to stiskamo pesnice.Mi rcagujcmo refleksno plaem ili stiskanjem pssnica na neku situaciju, a znanje o ovim naim sopstvcnim reakcijama, na osnovu oseta o njima, ini surinu emocija. U prilogovoj teoriji navodc njeni autori da e namerno izazivanje pojedinih pokreta, kar raktcristinih pri odredenim emocijama, dovesti i do javijanja cmocija. Giumci koji svo-

256

jim dranjcm podraavaju dranje karaktcristino za pojedine emocije i sami dolaze u

emocionalno stanje koje podraiavaju, smatraju priscalice ove teorije. 1 obratno, navode,
oni, ako mi namcrno zadrimo pokrete, karakteris;ine za odredcnu emociju, izgubie se i emocija.

Slika 42. - ematslu prikaz Dems-Langeove (a) i hipotalamike (b) teorije oseanja

lako su telesne promene vaaji sastavni deo emocija, ne mogu se emocije sa njima identifdcovati. Vanu ulogu pri javljanju emocija ima i znaenje koje mi pridajemo situacijaina na kojc emocionalno rcagujemo. Nadalje, protiv ove teorije govori injenica da. je mogue da mi doivimo emociju, iako nemamo obavetenje o telesnim promenama u unutranjim orgnnima - kao to to pokazuju primeri ljudi kojima je usled nesreoog siuaja prekinuta ncrvna veza izmedu moz^a i unutranjilt or^ana, Upravo o o^oj injenici vodi rauna hipotalamilui teorija objanjavajui proccs javijanja emocija. Po liipotaiamikoj tcoiiji do'voijno je-zn javljanje cmocija da u modanu koru dodu impulsi iz hipotalamusa, a koji jc aktiviran jer nervni impuisi iz rcceptora (koji se javljaju kad opaamo neku siruaciju) proiazc kroz njcga i aktiviraju ga. Ovo aktiviranje hipotalamusa istovremeno izaziva sprovodenje nervnih impulsa u modanu koru i u pojedine unutranje organe. N e moraju, dakic, stvarno da budu ovi unutranji organi aktivirani i da mi imamo o njima osete, a da bismo imaii emocije. Medutim, ni ova tcorija nije u mogunosti da rclativno jednolikim i stcrcotipnim refleksnim reakcijama hipotaiamusa objasni svu raznolikost i sve bogacsrvo naeg emocionalnog ivota. Scmatske prikaze Dems-Langeove i hipotaiamikc tcorije emocija imamo u siici 42.

 ' Prr &NJA I ZADAI

- l;:Kakyu ulogu ima vegetativni nervui sistem u javljanju emocija? :2.'Sta-je hipotalamus i Icakva je njegova funkja u emocionalnom ponaanju? 3.-Kakva je uloga, prema Papec-Mek Linovoj teoriji, limbickog sistema pri c emocijama? ;.....L<.,. ; ; : ... 4.'Kakvaij.e^nkcija;i^'b^^qs-kpre u emocionalnom ponaanjii? . .5. Kafco : tearyaeme^ smisaoiemocija?; 6.: Koja je .psnovnaiideji teorije akdviranja? .. = . 7- Kako"Sehterpva k^gnitivpa teorija pbjalnjiva doivljaj poscbnih emocija? . . 8 *.Prjl^ teo'rijc:''emocija! Koje se kritike ' . ' ?primedb:ejst^.vljaju=toj teoriji? 7 ?'"' . . ' 9. iGkoliipotalamikateonj'a objanjaya.:ipEbces javljanja embija? -

258

ACIJA I AKTIVNI IVOT

Osnovna karakteristika svih ivih bia je njihova aktivnost. Ona moe biti uvek ista i sastojati se u kontinuiranom ponavljanju nekih ivotnih funkcija, na primer asimiiacije i razmnoavanja, kao to je to sluaj kodbiljaka. Ali ve kod niih ivotinjskih vrsta alctivnost je mnogo raznolikija i obimnija. Kod oveka je ona neuporedivo razliitija i neuporedivo bogatija. Pri tome, i to je posebno karakteristika aktivnosti oveka, ona je delovanje prema unapred zamiljenim ciljevima. Prouavajui aktivnost oveka, psihologija se dugo vremena zadravala na prouavanju pokreta koje ovek vri obavijajui razne radnje 1 delatnosti. Dugo se psihologija nije sistematski bavila prouavanjem za nas zanimijivijeg i znaajnijeg pitanja o unutranjim iniocima koji izazivaju odredene Ijudske postupke, nije se bavila problemom motivacije. Danas je, medutim, pitanje motivacije- pitanje o unutranjim faktorima koji odreduju ili udu na to da ovek postupa onako kako postupa - jedno od centralnih pitanja psihologije. Dodue, ni danas psihologija nije u mogjinosti da da konaan odgovor na pitanje koje su toisve pokretakc snage koje izazivaju raznoliku ljudsku akdvnost. Ona moe da nam kae poneto o pojedinim procesima koji su u vezi sa uzrocima odredenog ponaanja ljudi, pre svcga o takvom ponaanju koje ima svoj izvor u bioiokim potrebama oveka. Sloenu i raznoliku aktivnost oveka u mnogobrojnim drutvenim odnosima i situacijamapsihologija jo idanas moe samo delimino daobjasni. Kako je pitanje o motivima kod oveka od sutinskog znaaja za upoznavanje linosti pojedinca, izlaganjem o motivaciji ulazimo ve u oblast psihologije linosti. U ovom odeljku bie govora o unutranjim pokretaima ljudskih postupaka i njihovom javljanju i delovanju, o motivima i procesu motivacije.

59

Pojam motiva i vrste motivay

Javljanje motiva
Kako e ovek u o'dredcnom momencu postupiti, zavisi od mnogo inikca - od situacije u kojoj se nalai, od toga kako tu,sitaaciju opaa i ocenjuje, od raziiitih njegovih osobenosureagovanja na dral i situacije - aii uvek i od za pojcdinca karakceriscinih unutranjih faktora koji ga pokzeu na aktivnost, koji tu aktivnost usmeravaju i rcguliu. Proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja odredenih ciljeva, usmeravanja aktivnosd na odredene objekte i regulisanja naina na koji e se postupiti nazivamo motivacijom. One unutranje inioce koji pokreu na aktivnost. koji je usmeravaju i njome upravljaju - radi ^^rvar^^j^ odrcdenih cUjna - na7.ivarno motr-_^ vima. Motivi su ors;ansld i pfiholoski ^ini^^-k^jfp1 ^ki^1'11 iH-^^m^rnv^j1^ ^onaajnje_oveka, i to kako njegove postupke tako i njegovo opaanje, ue-^ nje_ijn i lj enjeT Izvor motiva su potrebe. Pod potrebama podrazumevamo nedostajanje neega. Ako je to nedostatak neega u organizmu. na piimei ncdojfevtajc odreenih h r a n ljivnTmlTe r i j a u"Tctu7govori m o o-orgajiskmiootrebama. Ako taj nedostatak nije organski, nego je manje ili vie neodredena teznja _ jji vigp. jagna i cvfgna -?Hj"a t^ ^T^prijm nhjr'ktima ili sitU^rijama, mi gr>r vorimo o pjiholokim potrebama. Ponekad se izjednauju pojmovi potreba i motiv. Ah to nije opravdano. Moe postojati neki nedostatak ii organi^rnuTada mi taj nedostatakuopte ne doivljavamo i da nas ne pokree na Ostvarivanje nekog cilja. M o gu, na primer, da u organizmu nedostaju odredeni vitamini i da mi o tome nita ne znamo niti ita zbog toga preduzimamo. I psiholoke potrebe ne moraju uvek biti upravljene na neld odreeni cilj. Mogu se izraziti samo nemirom i nespokojst\'om i manje-vie neodredenom tenjom za promenom situacije u kojoj se nalazimo. Potrebe ne izazivaju uvek neposredno ostvarivanje ciljeva kojima se one mogu zadovoljiti. One izazivaju pre svega aktiviranje organizma. Urodene organske potrebe izazivaju aktiviranje odiedcnih fiziolokih procesa i o

260

tome aktiviranju organizma uskd javljanja potrebe govorimo kao o nagonima. Urodene, za neku vrstu ivih bia karakteristine potrebe izazivaju uroene fizioloke mehanizme; na primer potreba za odredenim hranljivim supstancijama izaziva promene u hormonalnoj sekreciji, sastavu lcrvi i druge fizioloke promene. Cesto se ne pravi razlika izmedu urodenihpotreba i nagona, pa se govori o potrebi za hranom iii o nagonu za hranom, o selcsualnoj potrebi ili o seksualnom nagonu. Mnogi psiholozi, medutim, da bi istakli sloenost procesa javljanja motiva, ukazuju na razliku izmedu ova dva termina. Izrazom potreba oznaavaju nedostatak u organizmu, a izrazom nafrnn aktivir^njp. nrganizmn usled tora nedo_sratka. Kada potreba dovede do aktiviranja organizma, mi to redovilo doivljav a m o k a o n a p r e g n u t o s t ili tenziju organizma - i m a m o doivljaj potrebe. Zato za nagone moemo rei da su svesno doivljene potrebe. Kod ovelca se redovno na doivljaj potrcbe- nadovezujc zamiljanje objckata i situacija kojima moemo potrebe zadbvoljiti.Takve'.objekte'i situacije kojima oekujemo da emo zadovoljiti doivljenu potrebu nazivamo ciljevima. Proces motivacije odvija se sledeim redom: javljanje potrebe - aktiviranje organizma - doivljaj potrebe - zamiljanje cilja kojirn se potreba moe zadovoljiti. Budui da su kao i svim drugim psihikim procesima, tako i motivaciji, osnova odredeni neuropsiholoki procesi, tnogue je da dode do aktivnosti oveka 1 njegovih postupalca a da on ne bude svestan ni stvarnih izvora m stvarnih ciljeva tih postupaka. Samo neko drugi koji analizira njegovo ponaanjc uoava da su postupci usmereni na zadovoljenje odreenih potreba odreenim ciijevima. O takvoj aktivnosti govorimo kao o nesvesno motivisanoj aktivnosti Kao to treba razlikovati pojam motiva od pojma potrebe, treba ga razlikovati i od pojma podsticaja. Pod podsticajem podrazumevamo takvc objekte i situacije koji izazivaju javljanje motiva, podstiu da se motivi aktualiziraju, da oive. Nagrade i pohvale su na primer podstieaji. Na uenika deluje pohvala ne zbog toga to ga ona neposredno pokree na bolji rad, nego to oivljava njegov motivza drutvenim priznanjem. Jedan od veoma estih podsticaja je novac, budui da on omoguava zadovoljenjc razliitih naih motiva.

261

Mofivacija i oseanja
Pod motivima ne podrazumevamo samo one unutranje faktore koji izazivaju odredenu aktivnost nego i one koji je usmeravaju prema razliitim objektima i koji reguliu kako e se.aktivnost obaviti. Nedoscatak hranljivih materija u organizmu lzazvae odredene fizioloke procese u organizmu, a ovi dalje aktivnost u traenju materije kojom e se otkloniti nedostatak; ukratko izazvae javljanje motiva za hranom. Ali ovek ne uzima ma koju hranu nego trai odredene vrste hrane u zavisnosti od svojih navika. Opetje neki unutranji faktor, neki motiv, bio taj koji je usmerio aktivnost traenja hrane upravo na odredenu vrstu hrane. Covek nee biio kako da uzima hranu, on trai da bude ista, eli da koristi tanjir, viljuku. Opet je odreeni, kulturom formirani, motiv koji regulie nain na koji e se zadovoljiti doivljena potreba. Postoji veoma vehki broj motiva koji odreduju Ijudsko ponaanje i nijedno nabrajanje ne moe da ih iscrpe.. a svaka njihova klasifikacija ostaje nepotpuna. Razliite navike, interesi, stavovi i druge osobinelinosti m o gu delovati takode kao motivi. Naroito su za motivaciju ljudi vana oseanja. lako se ne moe prihvatiti miljenje nekih strunjalca da su oscanja jedini motivi i da mi uvek teimo da uinimo ono to e nam doneti prijatnost i da izbegnemo ono to bi moglo doneti neprijatnost, ipaksu emocije esti morivi. Mi mnoge stvari inimo radi prijarnosti koju nam pruaju. Oblaporne osobe jedu i vie nego to im je potrebno, a iz zadovoljstva koje im prua jelo. Mnogejpostupke vriinoiradi toga da bismo izbegli neprijatna oseanja koje bi nphovoneiwreniemoglo_iman za posledicu. AIi niti su svi emocionalni do^TvIjajirnotivi,niusuoseanjajedini motivikoji pokreuiusmcravaju nau aktivnost prema odredenim ciljevima. Uvek su, medutim, oseanja i motivi tesno povezani. Redovno se u toku procesa motivacije javljaju razliira oseanja - oseanje zadovoljstva zbog uspesnog ostvarivanja prihvacnih ciljeva, a nezadovoljstva i ljutnje zbog tekoa da se postavljeni cilj ostvari. Ali posebni znaaj lmaju emocije za motivaciju jer mobiliu energiju oveka. Pomenuli smo da su sastavni deo oseanja mnogobrojne promeneu organizmu. Ove promene omoguavaju ulaganje veeg napora u ostvarivanju ciljeva i uspenije savlaivanje pre-

preka. U strahu ovek moze da uini ono to inae ne bi mogao; ijubav pokrece na podvige koje ravnoduan ovek ne bi bio u stanju da izvri. Oseanja, po pravilu, pomau ostvarenju motiva jer daju intenzitet i snagu aktivnosti izazvanoj motivima,jer pojaavaju tuaktivnost.

Poknaji klasijtkacije motiva

Motivi se mogu podeliti prema razliitim merilima. Mogu se razlikovati prema tome da li poiva|'u naurodenimpotrebama 111 na steenim potrebama, pa $e razUkuju urodeni i steeni motivi. Motiv za hranom poiva, na primrr na urodenoj potrebi, ajnotiv za sticanjem imovine na steenoj potrebi. " Motivi se nadalje mogu podeliti na primarnej^ekundar-neoiiotive. Cesto seTTGronlm motivima govori kao o primarnim, a o svim steenim kao o sekundarmm motivima^Katkad se lzrazom primarm motivi ne o'Zliniiva-jju-^arrraTfTbtivi koji poivaju na urodenim potrebama nego svi koji su bitni za bioioku i socijainu egzistenciju oveka, pa se primarnim motivima., pored urodenih fiziolokih motiva, smatraju 1 razliiti socijalni motivi, kao m'otiv za drutvom, za sigurnou i neki drugi. Najesa iepodelamotiva_aaJiQloke, socijalng^ipersonalne motive.Pod bioloklm motiviina podrazumevaju se oni koji por.ivaju na telesnjm_^Qr trebama. To su po pravilu urodeni motivi, iako ne moraju svi bioloki mo"tivi bitTitrodeni. I motiv za puenjem kod strasnog puaa ili za alkoholom kod alkoholiara zasniva se na telesnoj potrebi - ali takvoj koja nije urodena nego je steena. Motivi koji poivaju na psiholokim potrebama (rmpotrebama koje nisuizazvane nedostatkom neegau organizmu), aza ije ostvarenje je neophodaji-kofi^nlct ^ dKigigriTudiiLia i ITiihoVo priSustvo i kojt ru zajedniki veem broju ijudi - nazivaju se socijalnim motivima. Po nekim shvatanjima svi socijalm motivi poivaju na stecemm potrebama. Po miljenju drugih, a za koje miljenje ima vie razloga, neki socijaini motivi, kao na primer motiv da se bude u drutvu sa drugim ljudima, poivaju takoe na urodenim potrebama. Kao o jednoj podvrsti motiva mogmo^ovoriri o personalnim m o t m m a , to jest o j a k v i m mirnvrma kohpoi^alvi nn psihnloskim potrebamaJ-Voji sn iisrgeigpi pre svega tra rrz&nj i int^rtrs10 vlasHMinti Personalnim se nazivaju i mnogobroj-

m motivi koji zavise prvenstvcno oci linog iskustva i razlikuju se kod razliitih pojedinaca.

svuku ljudsku akciju moeino objasnin kao postupakpukrenut tom tcnjom.Takvo shva-

tanje naziva se Ijedonistiko, Medutim, po naem miljenju s pravom, ovakvo se shvatanjc osporava. Razliiti su i brojni motivi pokretai Ijudske aktivnosci a nc samo tenja za zadovoijstvom. Ljudi csto prihvataju ciijevc i posrupke, pokrenute, na primer motivom oseanja dunosti ili odredeniin stavovima i mornlnim principima, iako znaju da e co imati za posledicu tekoe za njih i mnoge neprijacnosti.

Shvatanja o motivima
Velike su razlike i u shvaranjima o tome koje su osnovne pokretake snage Ijudske aktivnosti i koji su motivi karakteristini zn ljudsko ponaanje. Neki autori smatraju da sc ceiokupno ljudsko ponaanje moe objasniti \z relativno malog brnja organsldh potrebu. Takve bi potrebe biie pre svega potreba za hranom, vodom, seksualna potreba i jos nekoliko drugih biolokiii potreba, Sve te potrebe su uroitene potrbe. Jedini stvarni mocivi su bioloki motivi, Svi drugi motivi ljudske aktivnosti zasnivaju se'na ovalcvim urodenim bioiokim motivima i nastaju tako to se zadovoljenje odreenih bioiokih motiva ostvaruje najedan odreden nain iii pomou jednog odreenog objekta, Ljubav deteta ptema majci moe postati motiv-vele ovi autori - aii onatopostajezato ro dctc naui da majka predstavija osobu koja zadovoljava njegove bioloke potrebe, Jedan vid ovakvog bioiogistikog gledanja na motivaciju oveka jeste i shvatanje da pored urodenih bioiokih motiva postoji odreden broj i urodenih nebiolokih motiva, in.stinkflta. 'Prema instinktivistikoj teoriji celokupno ponaanje oveka svodi se na odreden broj nasledem datih instinkata koji predstavljaju pokretae svih aktivnosti oveka. Najpoznatije instinktivistiko uenje o motivaciji je shvatanjc MekDugala koji ponaanjc ljudi objanjava sa osamnaest vrsta instinkata koji treba da predstavljaju konane uzroke svih postupaka Ijudi. Prema drugom shvatanju, a za koje po naem miljenju ima vie opravdanja, pored ogranienog broja urodenih moriva postoji veoma veliki broj motiva koji ne poivaju na teieSnim potrebama i koji.nisu urodeni nego su se razvili u toku individualnog ivota pojcdinaca. Nije moguno, prema ovom shvatanju, ponuanje ijudi objasniti svodenjcm na ogranicni broj ni telesnih potreba ni urodenih motiva - instinkata, jerijudski postupci mogu imati svoj izvor u veoma veljkom broju razliitih niotiva od kojih jc prctcna vcina steena na osnovu linog iskustva u toku ivota. Treba pomenuti da psihobzi, iako-se ralikuju u shvatanjima o prirodi Ijudskih motiva, svi prihvataju da odrasli Ijudi postavljaju veoma veliki broj razliitih ciljeva. Aii pristalice shvatanja da se ponaanje Ijudi moe objasniti iz ogranienog broja urodenih motiva smatraju da tjudi ovc razliite ciljevc postavljaju uvck radi zadovoijenja ogranienog broja urodenih motiva. Kakvo god da je ponaanje, mi moemo analizom utvrditi da sti njegovi pokretai uvek samo nekj od malog.broja urodenili rr\otiva oveka.Medutim, pristalicc shvatanjada kod odraslogoveka pnostoji veJiki broj tnotiva rnisle da steeni motivi postaju autonomni.postaju ssamostaine shage ponaanja. Odrastao ovek tci njihovom zadovoijcnju radi njih samih, a nc radi zadovoljenja nckih dmgih urodcnih motiva. Analize postupaka ljudi ukazuju na to da je vie razloga za ovakvo shvatanje. Postoji i prilino proireno shvatanje da je tenjazazadovoljstvom (tenja da se postignc oseanje prijatnosu i izbegne oseanje neprijatnosti) opti i osnovni motiv, kao i da

PLTANJA I ZADACI Po cmu se alctivnost oveka razlikuje od aktivnosti niih vrsta ivih bida? Sta p o d r a z u m e v a m o pod motivacijom i motivima? Sta se podrazumcva pod potrcbama a ta pod nagonima? Kakva je veza izmedu potreba i motiva? ta se podrazurneva pod ciljevima a ta pod podsticajima? Kada g o v o r i m o 0 nesvesnoj mocivacijt^. U e m u se sastoji hedonistika koncepcija motivacije i koji sc prigovori mogu dati toj koncepciji? 8. Kakva j e uioga oseanja u procesu motivacije? 9. Kakva j e razlika izmcu shvatanja o organsldm potrebama kao osnovnim motivima i instinktivistikog shvatanja? 10. N a v e d i t e neke pokuaje klasifikacije motiva. 11. Koja su dvu osnovna shvatanja o polcretaldm snagama ljudske aktivnosti? Izncsite njihov znaaj za objanjcnje ljudskog ponaanja. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Bioloke p otrebejjBotivi
Princip homeostaze
- Sve bioloke potrebe predstavljaju nedostatak ili suviak odredene materije u organizmu. Usled takvog nedostatka ili suvika dolaz-i do poremeaja u funkcionisanju organizma. Organizam, prcma miljenju Kenoma ( W . C a n n o m ) , automatski tci da u njemu nastalu neravnoteu usled nedostatka ih suvika neke materije otldoni i usposta\d ravnoteu. Radi uspostavljanja ravnotee automatski se javlja akrivnost organizma. Ovalao automatsko javljanje aktivnosti organizma radi uspostavljanja ravnotec K e n o m naziva homeostazorn. ICad se poremeti normaina ravnotea orga-

264

nizma, organizam autornarski stupa u dejstvo, aktivira se i preduzima akcije (da na primer nae hranu) da bi se uspostavila poremeena ravnotea, M o e se govorid O dve vrste potreba koje se zasnivaju na principu h o mcostaza. Jednu vrstu ine potrebe izazvane nedostatkom neke marerije u organizmu, na primer renoso ili kiseonika. Drugu ine organske pocrebe izazvane nekim suvikom u organizmu, na primer suvinih produkata metaboiizma. Prve izazivaju aktivnost i ponaanje kojima se otldanja nedostatak, a druge aktivnost i ponaanje kojima se oslobada organizam suvika. U oba sluajeva dolazi do uspostavljanja za organizam porrebnog normalnog s t a n j a , d o l a z i d o s t a n j a ravnotee. Kad dode do ravnotee, nestaje potrcbaT s tim da bi se javila kad ponovo dodc do poremeaja stanja ravnotee. Moe se rei da u organizmu postoji crajan proces naizmcninog naruavanja i uspostavljanja ravnotee. Taj proces se sasroji od: 1. javljanja potrebe i njom pokrenute aktivnosti organizma, 2. preduzimanja akcija kojima je svrha zadovoljenje potrebe - instrumentalnog ponaanja i 3. postizanja cilja i oslobodenja od napetosti izazvane potrebama.Taj ceo proces nazivamo m o t i v a c i o n i m c i k l u s o m . Danas se javljanje biolokih motiva najee objanjava ovim principom homeostaze. Neld autori govore, medutim, o homeostazi kao o optem principu javljanja rnotiva, pa i javljanje socijalnih mouva objanjavaju principom homeostaze tenjom da se uspostavi poremeena socijalna ravnotea.

Motivigladiiedi

-^Pesfoji UKianieiii bi ^Htfodenih-biolokih potreba i motiva.To su motivi za h r a n m i z a vodom^-seksualni motiv, materinski mgjiivpatreba za temperaturom koja odgovarTnaserirtdT^.za lzbegavanjem bola, za/o3morom i s n o m . z a kremnjem i aktivnoau, j jo neke diugtMotivi gkdi i edi poivaju na potrebi za odreenim hemijskim materijama.Javljaju se kad nastupi nedostatak odredene vrste hrane ili ncdostatak vode. Ovaj nedostatak dovodi do fiziolokih promena u organizmu i do njegovog akdviranja, a kad se potrebe i aktiviranje organizma doive i zamiljaju objekti kojima se potreba moe zadovoljid, govorimo o motivu za hranom ili zavodom.

D u g o se smatralo da fizioioku osnovu motiva za hranom iii motivagladi predstavlja pokretanje stomaka; kasnije da tu osnovu ine odredene promene u hemijskom sastavu krvi. Danas se zna da ove promene tekzajedno sa odredenim hormonalnim procesima i procesima u hipotalamusu ine fizioioki mehanizam koji dovodi do doivljaja gladi. Slino, odreene hormonalne promene i promene u hipotalamusu zajedno sa smanjenjem koliine vode u organizmu, predstavljaju fizioloku osnovu motiva edi. Postoje u hipotalamusu centri za zadravanje javljanja gladi i edi i centri za njihovo podsticanje. Veo ma su sloeni motivi giadi i e^i. Kad su oni nezadovoljeni, dobija|u prvenstvo nad sviniostalim inotivima. U jednom eksperimentalnom IStraivanju prouavane su promene u ponaanju grupe studenata koja je dobrovoljno pristala da u toku 24 nedelje uzima samo smanjenu koliinu hrane. Utvrdeno je da se usled nezadovoljenja modva gladi smanjila celokupna aktivnost ispitanika, da su znatan deo vremena mataii o hrani, da su postepeno ostali motivi, a pre svega seksualni motiv^ slabili, a motiv za hranom postajao sve dominantniji. Na osnovu veeg broja istraivanja smatra se da su esto pojave preterane tedljivosti, krtosti, ili tenje za gomiianjem hrane i imovine postale osobine pojedinaca jer su kroz dugi period vremena, obino u mladosti, veoma oskudevali u hrani. N e moe se govoritt o jedinstvenom doivljajugladi nego postoji vie vrstagladi, prema tome za kojom vrstom hranljivih materija organizam ima potrebe - glad za mastima, za belanevinama, ugljenim hidratima, solima, odredenim mineralima i druge vrste gladi. Prema nekim autorima, mogue je razlikovati najmanje 11 vrsta gladi.

Materinski motiv
Kad se govori o materinskom motivu, istiu mnogi istraivai, onda se tim terminom obuhvatajuii stvarldva mouva - motiv da s~e imajjTde^i motiv da se brine o ve rodenoj deci. Prvi o d o v i h motiva nazivase predinaterinsloiTT^a diu^njmslematerinsldm motivom. PoslematerinskTmbtiv smatra se uglavnomurodenim motivom^dok o tome da li jc predmaterinski moriv uroaen ili nije postoji diskusija. Autori koji zastupaju miljenje da je i predmarerinski motiv uroden ukazuju na izrazito interesovanje de-

vojica za igranje Jutkama i njihovo interesovanje za malu decu. Drugi, medittim, misleda je ovo interesovanjepre svega posiedica usmeravanjainteresovanja devojtca na ove objekte, kao to je inanfe intcresovanjc kod deaka za iutke posiedica odvraanja od igranja lutkama.
D a ;e m a t e r i n s k i m o t i v , a p o s e b n o p o s j e m a t c r i n s k j m o t i v , n c o b i n o s n a ajTjrtoriv_kod m n n g i h vrqra ?iyjh far^, p n k a ^ i i M ^ i r a T ^ v ^ n iVlrHn n

lim i ogiedi u kojima je snaga pojedinih vrsta motiva ispitivana na taj nain to su ivotinjc (pacovi) na kojima je vreno ispitivanje, da bi zadovoljile razliite bioloke potrebe, morale da produ preko elektricitetom nabijene mree i pretrpe veoma jake i boine elektrine udare. Pokazaio se da je naj- . vie pacova-enki najrhanje oklev'alo prilikom prelaslca preko naelektrisanogprostora kad je trebalo da dodu db svoje Tnladiinrndi nvoga moriv a p o sna?rj sledio je motivza vodom, pa nrotivza hranom. Na poslednjem mestu po snazi bio je seksuaini motiv.

Seksualnimotiv
jMTinlnskn nsno\m pvoga motiva predstavljatti'nkciontsanje endokrinih lezdha posebno gonada (polnih lezdal i hipoHztTirefa-eeiiaJ^^ androgena (testosterona i androsterona) kod mukaraca. a estrogena kod" ena neposrednijejpovod javljanja seksualnih tenji. Fizioloki mehanizam ovoga motiva, medutim, iako je relativno dobro pogmTTlie moe nam u potpunosti objasniti ni jflvljanjenizadovolienie ov5fr inbtiva kod oveka. beksualni motiv kod oveka ne zavisi nisla niaiiic ud razliitih psiholoiuhl'aktora ne^o od fizioiokih proesa koji ine njegovu osnovu. Poznato je da je dosta est sluaj, naroito kod zena, da i pri normalnim organskim osnovama za javijanjeseksualnog motiva ne dolazi do njegovog javljanja. Seksualne elje izvor su raziiitih postupaka pojedinaca i razlog mnogih ^jghtjBTponfi^nja-I^ji nankt) nemaju vezc sa tim motivom, iako su stvarno izazvani njime. Ovo je zbog toga to zadovoljenje seksualnih elja u velikom stepenu zavisi od shvatanja sredine u kojoj pojedinac jyi. Drutveniuticaji stvoriii su od ovogmotiva veoma plastian motiv, motivkoji se zadovoljava na veoma razliite naina. O ovom svedoe antropoloki podaci koji govore o razliitim oblicima ponaanja u vezi sa zadovoljenjem

268

seksuainog m o t i v a - o r a z l i k n m a u idealu enske lepote, o raziilcama u shvatanju o tome sa Icojim je osobama doputen seksualni odnos, o tome kada je takav odnos doputen. Buduei da razliite drutvene norme esto ograniavaju i spreavaju neposredno zadovoljavanje ovog motiva, nastoji se da se on zadovoiji posredno i zaobiiazno i esto je tek detaljnim prouavanjem uzroka odredenih posmpaka mogue urvrditi da su mnogi posrupci koji na izgled nemaju veze sa seksuainim motivom ipak njime izazvani. Seksualni motiv jc osnova i sloenog oseanjaljubavi i z m e d u mukarca i ene. Ali ovo se oseanje ni izdaleka ne iscrpljuje u seksualnim eljama i emocijama vezanim za njih. Uporedo sa seksuainim motivom u ijubavi se manifestuju i mnogi od drugih za ijude vanih motiva - motiv za afektivnom vezanou, za drutvom, za vaenjem, za sigurnou i drugi. To ini ljubav veoma sloenim, veoma socijalizovanim i veoma humanizovanim odnosom u ivotu oveka.

Ostale biolokepotrebe i motivi

Postoji izvestan broj i drugih biolokih potreba koje je neophodno zadovoljiti da bi se ovek odrao i normalno razvijao. Neke od njih se zadovoljavaju automatski i bez svesnog angaovanja oveka, pa i ne postaju motivi, Druge od t'ih potreba ovek, medurim, doivljava i vodi rauna o tome kojim objektima i na koji nain e ih zadovoljiti. Potrebuza k i s e o n i k o m mi u normalnim uslovima ne doivljavamo i zadovoljavamo je automarski refleksnim aktivnostima disanja. Delimino je tako i sa zadovoljenjem p o t r e b e z a odreenom temperaturom tela. Organizam sam, automatskom termoregulacijom, obezbeduje odredenu stalnu temperaturu tela neopliodnuza funkcionisanje organizma. Zato kad se smanji, dolazi do aktiviranja miia koj'e se manifestuje drhtanjem i jeenjem koe, a usled ega dolazi do stvaranja toplote. Poto automarsko regulisanje teinperarure organizma nije dovoljno da se obezbedi odgovarajua topiota, postaje ova potreba i motivom. Doivljava se hladnoa lli toplota i preduzimaju mere da bi se obezbedila odgovarajua temperatura - grade se stanovi, oblae se toplija odela, zagrevaju prostorije u kojirna ivimo. U Ijudskom drutvu ni potreba za izluivanjem suvinih proizvoda metabolizma i varenja ne regulie se automatski nego na drutvenim

normama utvrden nain, Vazne bioloke potrebe, kao to su potrebe zaizbegavanjem bola i potreba za spavanjem i odmorom, zadovoljavaju se delimieno refleksno adelimino preko usmerene aktivnosti. Pored pomenutih biolokih potreba i motiva, u savremenoj lircraturi govori se o nekoliko drugih, takozvanih optih biolokih potreba, optih potreba organizma. Jedna takva opta bioloka potreba, karakteristina za sva iva bia, jeste potreba za alctivnou i angazovanjem funkcija kojima organizam raspolae. N e izazivaju javljanje aktivnosti samo razliite potrebe nego postoji i potreba za aktivnou. Ispidvanja svedoe da ivotinje potcazuju utoliko veu aktivnost, ukoliko su prethodno due vremena prisilno drane neaktivnima. Zivotinje manifestuju aktivnost esto i kada ta aktivnost nije potkrepijivana niti slui postizanju nekog posebnog cilja za koji bi bila instrumentalna, Vre se iz zadovoljstva u samom obavljanju aktivnosti. I ovekima odredenu potrebu za aktiviranjem razliitih svojih funkcija - senzornih, motornih i raznih drugih mentalnih fiinkcija. On ima potrebu da koristi svoja ula, svoje miie, svoje sposobnosti i doivljava zadovoljstvo u njihovom korienju. Ogledi u kojima su ispitanici ivell odreeno vreme izolovani 1 sa stimulacijom ogranienom na najmanju meru (odvojeni od Ijudi i drai koliko je bilo mogue) pokazuju da se takve situacije doivljavaju kao izrazito neprijatne. Ispitanici stvaraju sebi sami drai - govore glasno i pevaju, doivljavaju drai kojih nema - imaju halucinacije. U takvom stanju organizam ne nastoji da se oslobodi delovanja drai koje ga pokreu na aktivnost, kao to je ovo siuaj kod dosad opisanih organskih potreba (za hranom } vodom i ostalih). On nastoji da se oslobodi neprijatnog stanja (izazvanog zacelo nekom posebnom vrstom draenja) usled toga to nema delovanja spoljnih drai na organizam. Postoji potreba da se aktiviraju ula i razne fiinkcije, Stanje neaktivnostii mirovanja nije prirodno stanje za organlzam. On tei <}a se tog stanja-'oslobodi i dode u prirodno stanjeu kom su njegove funkcije angaovane i aktivne. Zato se i o potrebiza aktivnou, kao i o drugim biolokim potrehama, moe govoriti kao o homeostatskim. T o j e naroito izrazito kad su te funkcije u razvoju i u svome naponu. U toj potrebiza aktivnoulei u velikoj meri, na primer, intercsovanjc omladine za sport i za rirmiko kreranje kaoto je ples. Druga takva opta bioloka potreba jeste urodeno interesovanje za nove situacije i tenja da se manipulie novim nepoznatim stvarima. Ispitivanja

270

pokazuju da pacovi islrauju prolaze u lavirintu i k a d n i s u g i a d n i ili edni

i u sluajevima kad ih na to ne goni neka druga bioloka potreba. i m p a n zi, kao i deca, barataju stvarima, otvaraju i h , razgledaju i interesuju se za njih, pogotovo dok su stvari za njih nove. Neki a u t o r i govore zbog toga o

urodenoj potrebi za upoznavanjem svoje sredine i novih stvari i situacija govori se o potrcbi za satnavailjem i motivvi radoznalosti.

PLTANJA I ZADACI l.'Sta se podrazumeva pod homeostatikom aktivnou organizma? 2:jKoje dve vrstc potrcba poivaju na principu homeostaze? ini modvacioni cikius?: . 4. Kada nastaje motiv gladi i koje su njegove fizioloke osnove? 5. Koje se dve komponentc razlikuju u okviru materinskog motiva? 6. Od kojili inilaca zavisi seksualni motiv kod oveka? 7.,I(ada bioloske potrebe ppstaju,motiyi? Polcaite to na primerima biolokih potreba koje poznajete. , 8. Navedite aigumen.te za p stojahje potrebe Za akdvnodu kao samostalne . gbtr.ebeV 9: Sta se podrazumva.pod nrr/.ivorn radpznalost? Navedite:podatke koji go^ u p riipg pos toj anj a - m^

Socijalni motivi
Socijalni karakter Ijudske motivacije
Na sve mentalne futikcije oveka odluan udcaj imaju socijalni uslovi u kojima se razvija i ivi. Jo vie je to nego kod drugih procesa oigledno kod procesa motivacije. Svi motivi oveka Zkvise od drutva i drutvenih uslova.To pokazuju pre svega dva momenta: socijalizacija biolokih potreba i postojanje velikog broja delovanja drutvenih usiova steenih ih razvijcnih motiva.

Iako uroene i zajednike svim Ijudima, bioloke potrebe se oformljuju u motive zavisno od dmtvenih uslova. Od sredine u kojoj se ovek razvija i ivi zavisie kojim e objektima i na koji nain zadovoljiti svoje bioloke potrebe. Zato su svibioloki motivi uvek socijaiizovani motivi. To potvruju ve pomenuti podaci o razlikama u seksualnom motivu i o formiranju pojedinih biololdli potreba u motive.To oigledno ilustruju i pojave u vezi sa motivom gladi. Mi, bez obzira na njiho\m bioloku vrednosr, neka jela volimo i pretpostavljamo drugima, a neka odbacujemo i gadimo ih se. N e m a , na primer, nilcakvog fiziolokog razloga da Ijudi ne jedu ne samo konjsko meso nego da ne jedu ni meso pasa, maaka pa i drugih ivotinja. AJi, ipak, rrinogi Ijudi e tek u krajnjoj nudi, ili ni u takvoj situaciji, pristupiti uzimanju ove vrste hrane. Antropoloki podaci pokazuju da bi se moglo rei da nema gotovo nijedne vrste jela koja u nekoj sredini ne bi predstavljala omiljenojelo ada isto jeio u nekoj drugoj sredini uopte ne bude korieno Icao hrana. Navocli se primer da se u Japanu i Kini ne jedu mleko ni maslac, a istovremeno se veoma cene kao jelo razne vrste zmija, sirovih riba i drugih morsldh ivotinja. Socijalna priroda Ijudske motivacije ogleda se i u tome to je pretena veina ljudskih potreba i motiva povezana sa drutvenim ivotom i nastala kao rezultat drutvenogivota ljudi. Veina Ijudskih motiva jesu takvi motivi koji se III mogu zadovoljid samo ncposrednim kontaktom sa drugim Ijudima (socijalni motivi u uem srnisiu) ili pretpostavljaju postojanje drutva i drurvenih institucija (kao to je sluaj sa personalnim motivima). Za ponaanje ljudi naroiti znaaj imaju socijalni motivi. Socijalnih motiva je veoma velilti brpj. Neki su od njih univerzalni i sreemo ih u odredenom stepenu razvijene u svim dr&stvima. Drugi'socijaini motivi karakt e r i s t i n i su samo za vei ili manji broj drutva ili samo za pojedina drutva. M o g u e jc razlikovati socijalne motive za^ije zadovoljenje ne samo da je neophodan neposredan kontaktsa drugim osobama nego koji su usmereni na dodir sa drugim ljudima.Takvi su motivi za diutvom 1 njemu srodni motivi za afektivnom vezanosu i afilijativni motiv, kao to je takav i agresivni motiv. Govori se kao o socijalnim motivima i o grupi optih i za socijalno ponasanje vanih motiva koji za svoju rcalizaciju takode zahlevaju drutvene uslove ali koji su usmereni pre svega na vlastitu linost.Talcvi su motiv za samopotvrdivanjem, za postignuem, za samoaktualizacijom, kao i mottvi za sigurnou i sticanjem. Z b o g toga to su usmereni na

272

vlastiru linost, nazivaju se 1 personainim ili ja (ego) motivima, p o d kojim a se inae podrazumevaju, pre svega, motivi koji su steeni na osnovu linogiskustva a nisu opti motivi nego se razlikuju kod razliitih pojcdinaca. Sve su to sloeni motivi koji su ili u celini steeni (putem linog iskustva) delovanjem socijalnih iniiaca ili bar razvijeni prvenstveno u toku socijalnog uenja.

Motiv za drutvom
Ponekad se u strunoj literaturi govori o jednom optem motivu za drutvom. Cesto se opet u okviru njcga razlikuje vie sporednih motiva - gregarni, afilijativni i motiv za afekdvnom vezanou. M o t i v za drutvom ogleda se u tenji oveka da bude u drutvu sa drugima, da izbegava dugotrajniju usamljenost i da eli prisustvo drugih osoba. I opte iskustvo i podaci razliite vrste pokazuju kako je motiv za drutvom opti i snani motiv. Autobiografski podaci brodolomaca, zatvorenil<a t zarobljenika i pustinjaka pokazuju kako se teko podnosi nepostojanje kontakta sa drugim osobama. Potvruju to i neki eksperimentalni podaci koji pokazuju da potpunu izoladju od drugih osoba pojedinci ne mogu izdrati ni u toku nekoliko dana. D o k gregarni motiv dolazi do izraaja pre svega u tenji da se bude u prisustvu drugih osoba, afilijativni se motiv manifestuje u elji da se bude u neposrednom kontaktu sa pojedinim osobama, da sc sa njima udruuje u razliitim aktivnosuma. M o u v za afelctivnom vezanou predstavlja potrebu za emocionalnom vezanou, potrebu ljudi da vole i budu voljeni. M o g u se razlikovati socijalni motivi u uem smisIu.To su motivi usmereni na povezivanje sa drugim ijudima. Takav je motiv za drutvom i njemu srodni motivi t afilijativni motiv i mfttiv za afektivi\om vezanou. Upravo zbog toga to su motivi za drutvom opti motivi i veoma esto jaId motivi, vei broj autora smatra da postoji uroeni socijalni motiv koji je bilo nasleden od naih ivotinjskih predaka (kod kojih nalazimo, takode, razne oblike socijalnog ponaanja), bilo formiran u toku razvitka Ijudskog roda i da ga prcma tome pojedinac takode nasleduje a ne stie u toku individualnog ivota. Drugi autori, medutim, zastupaju miljenje da

ovaj motiv nije uroen nego da se stie u toku ivota, a da svoj izvor ima u bespomonosd malog deteta. Budui da se dete ne moe odrati ni najkrai period vremena bez pomoi i-staranja drugih, razvija se jo u najranijem detinjstvu - smatraju ovi autori - potreba za osloncem na druge i za dodirom sa drugima, U toj rano razvijenoj potrebi, smatra se, iei izvor motiva za drutvom. Vie podataka govori u prilog urodenosti drutvenog motiva. M e d u ostalim, u prilog ovog shvatanja ide i injenica da se u odredenom, i to relativno ranom periodu razvoja javlja zakonito potreba za drutvom i za kontaktom sa drugom decom. Vcrovatno je, medutim, da je neophodno da se uroeni osnovi ove potrebe za drutvom dalje razviju da

bi dosio do formiranja afilijativnogmotiva koji karakterie odraslog oveI<a. Medu ostalim, talcvi uslovi jesu da dete odraste u drutvu i u kontakti-

Slika 43. Ispitivanje urodenosti motiva za afektivnom vezanou

ma sa ljudtma i da sredina ne postupa sa njim surovo, Podaci pokazuju da

u sluajevima kada ne postoje o b a ova uslova obino nema ni razvijenog

motiva za drutvom,
Poslednjih godinapokuava se i eksperimentalno ispitati koji od u s i o v a d e l u j u n a r a z v i j a n j e afilijarivnogmotlva i na njegov intenzitet. Jedan istraiiva (ehter) jahtevao je od svojih ispitanika da biraju da li e vreme do ogleda, a za koji im je saoptio da e uskoro biti izvricn sa njima i da e biti veoma neugodan, provesti sami III u drutvu sa drugima. Ustanovioje da oni kod kojih jc od strahapred ogledom stvoreno izrazitije nespokojstvo u veem broju trac da budu sa drugima. Zakljuio je da je stepen anksioznosti i ockivanje da e u drutvenoj situaciji doi do ubkavanja strahovanja jedan od faktora od koga zavisi jaina afdijativnog motiva.Tnj zakljuak podravaju i u istom eksperimentu utvreni podaci da jediuci i prvorodena deca pokazuju veu anksioznost i znatno eie trae da vreme provode u drutvu. Objanjava sc to time da su roditelji prema jedincima i prema prvorodenoj deci mnogo briniji, estd'r preterano briljivi i da zato kod prvorodenc d e c e i jedinaca dolaza do razvijanja potrebe d a k a d god se nadu u tekoj sicuadji trae osion a c u drugim osobama, U prilogovih zakljuaka. idu i podadda je vei broj jedinacai prvorodene dccc koja trae psihoterapeuta kad imaju tckoa; daklc, da trae u tekoama drustvenu situaciju.

Postoji izvestan broj drugih motiva povezanih sa afilijativnim motivom. Jedan od ovih motiva jeste m o t i v z a afelcrivnom vezanou. Ovaj se motiv ogleda u potrebi da nekoga volimo i da nam drugi uzvraa naklonost i u tenji da budemo emocionalno vezarii sa drugim osobama. Ispitivanja, kojima je proveravano da li je ovaj motiv uroen ili nije, govore u prilog shvatanja o njegovoj uroenosti, Ispitivanja su vrena sa tekroenim majmunima. Jedni od njih smeteni su uz lutke sline odraslim majmunima, a drugi uz predmet ispleten od ice. Mali majmuni su mogli da prelaze od jednog mesta na drugo. I kad mleko kojim su se hranili nije bilo smeteno uz majku - lutku, nego uz predmet od ice, mali sii majmuni ipak vei deo vremena provodili priljubljeni uz majku - lutku. Ilustraciju iz ovoga ogleda imamo u slici 43.

Motiv za samopoturivanjem i njemu srodni motivi

Opravdano je od socijalnih motiva u uem smislu razlikovati talcve socijalne motive za koje je karakteristino da se odnose pre svega na vlastitu linost, iako je i za njihovo zadovoljenje neophodno postojanje ljudi, drutva i drutvenih insritucija. (O njima se moe govoriti i kao o optim per-

275

sonalnim motivima.) Takvi su pre svega m o t i v z a samopotvrivanjem 1 njem u srodni motivi, k a o i motivi z a postignucem i samostalnou. Motivzasamopotvrivanjem manifestuje se pre svega u tenji pojedinca da ga prizna sredina u kojoj ivir'Dosta je autora koji u svojim razrnatranjima o osnovnim osobinama oveka govore o ovom motivu kao sutinskom i karakteristinom motivu. Jedan oblik ovog motiva predstavlja motivzaprestiom ili ugledom, koji se ogleda u tenji da se istakne ispred ostalih u svojoj sredini, ljudi pokazuju tenju da se istaknu ispred ostalih svojim izgledom, znanjem, imovinom. Antropolozi izvetavaju da ima drutava u kojirna je ovaj motiv neobino jak. Meu ostalim, oni izvetavaju o jednom indijanskom plemenu u kome planovi plemena nastojc da steknu to vie stoke, hrane, alata i raznih predmeta i to sve uvaju tako da svi lanovi plemena mogu da vide ta sve oni imaju - a onda, prilikom plemenske sveanosti, sve to spaie. Onaj lan piemena koji ima vie da spali ocenjuje se l<ao ugledniji. Ali ovaj motiv za prcstiom nije opti motiv. Postoje drutva u kojima se izbegava svako isticanje pojedinca i smatra se nedohnim i sramotnim. Srodan i povezan sa motivom za.samopotvrdivanjem jeste i motivz;a moi ih za dominacijom, a koji u drutvenim odnosima ima veliki znaaj. U strunoj iitcraturi veoma esto se kao motivi iz ove grupe pominju motivi za postignuem, za samostalnou i za samoaktualizacijom. M o t i v z a postignuem, koji spada medu najvie izuavane sloene motiveu psihologiji, manifestuje se u tenji da se postigne uspeh u nekoj aktivnosti - u uenju, u sportu, u poslu koji ovek obavlja. Pojedinci se razlilcuju u stepenu zahteva koji sebt postavljaju. Neki postavljaju visoke zahteve i veoma se uporno trude da ih postignu, a intenzivnim oscanjem nezadovoljstva reaguju na neuspeh u tome. Drugi ne postavljaju tee ostvarljive ciljeve; ako im i drugi postave takve ciljeve, nc nastoje da ih postignu i relativno su ravnoduni prema posugnutom rezultatu. Na osnovu istraivanja ovog motiva ukazuje se na to da njegovo razvijanje u velikoj meri zavisi od nagradivanja pokuaja deteta da uspe i od nagradivanja uspeha, a kaznjavanja neuspeha. Amerild istraivai ukazuju na to da postoje znatne razhke u razvijenosti ovoga motiva medu klasama. Roditelji srednje klase odlunije naglaavaju potrebu postizanja drutvreno priznatih rezultata i uspeha i cc odaju priznanje za uspch i nagraduju ga nego roditelji iz rad-

nikc klase. Istraivanja ukazuju i nauticaj starosti rnajke na razvitak ovo-

ga motiva. Kad je porodica mala, sinovi mladih majki pokazuju intenzivniji motiv za postignucem nego sinovi starijih majki. Ako se poveda porodica, imamo s u p r o t n u pojavu - sinovi m l a d i h majki pokazuju manji i n t e n z i t e t toga motiva nego sinovi m a j k i srednje s t a r o s t i i starijih majki. M o t i v z a samostalnou smarra se motivom koji nalazimo kod svih ljudi. Svi pokazuju tenju da budu konkretne linosti, da imaju izvesnu sarnostalnost odluivanja, da ne budu pod stalnim nadzorom i staranjem. M n o g i autori nalaze sutinu oveka u jednom drugom sa motivom samopotvrdivanja povezanom motivu.To je m o t i v z a samoaktualizacijom i stvaralatvom. Oni naglaavaju da je karakteristika oveka da nastoji da njegove sposobnosti i sklonosti dodu do izraaja kroz raznoliku akdvnosr i da ovek nalazi zadovoljstvo u tome da ispolji sve svoje mogunosti.

Agresivnost
Pod socijalnim morivima, reeno je, podrazumevaju se motivi za ijejezadovoljcnje potreban neposredni kontakt sa drugim osobama. Oni, vie od ostalih motiva, utiu na drutveno ponasanje. Ali, potrebno je istai, ne doprinose svi socijalni motivi razvijanju dobrih i skladnih odnosa medu Ijudima. Nisu svi socijalni motivi pozitivni ili prosocijalni. Socijalnim se nazivaju i taicvi motivi za ije je zadovoljenje potreban neposredan kontakt sa drugim osobama, koji su vani za drutvo i drutvene odnose, ali koji ne doprinose razvijanju dobrih odnosa meu Ijudima nego se zadovoljavaju manifestovanjem neprijateljstva prema drugim osobama.Takav vaan socijalni motiv, na primer, jeste agresivni niotiv. Agresivnost se manifestuje u sklonosti i zadovoljstvu u tom da se napadnu drugi Ijudi, fiziki ili reima, i u tcnji da se nanose razne vrste tete drugima. Postoji diskusija o urodenosti agresivnogmotiva. Ima autora koji sniatraju da je agresivnost ne samo jedan od bitnih ljudskih motiva nego i da je uroden motiv. Njegovu urodenost obrazlau tvrdenjem da oduvek medu Ijudima postoje sukobi i ratovi. Pozivajtii'se na urodenost toga motiva zastupaju shvatanje da su ratovi u prirodi Ijudi i da su neizbeni, kao i da je verovanje u mogunost trajnog mira iluzija, Antropoloka istraivanja, medutim,

277

pokazuju da nisu sva ljudska pkmena borbena i agresivna, Ratovi i sukobi veoma su esto izazvant razliidm razlozima i razliidm motivima a ne naprosto eijom da se napadnu drugi. Mnogi psiholozi zastupaju suprorno m i ljenje - da agresivnost i borbenost u odnosima vie predstavljaju u drutvu nauen nain zadovoljavanja motiva nego samostalan moriv. Mogue je zadovoljiti razlicite motive i suprotnim nainom - saradnjom i kooperacijom sa drugima, Od drutvenih uslova i vaspitanja deteta, pre svega, zavisi da li de se agresivnost raz\dti kao karakteristilca ljudi ih nee. Agresivnost je zaista dosta esta karakteristika ponaanja ijudi. Aii kad je

re o agresivnosti, trebauoiti razliku izmeu motiva agresivnosti i agres i v n o g r e a g o v a n j a n a napad na rias, ili na ometanje zadovoljenja naih motiva. Agresivnost se prirodno javlja kao reakcija kad nas neko ugrozi, napadne fiziki ili povredi nau linost i omalovai nau vrednost. Javlja se esto i kao posledica ometanja zadovoljenja razliitih naih motiva, iako kao to pokazuju mnoga istraivanja - i nije redovna posledica takvog ometanja. Agresivnost se javlja kao reakcija na ometanje zadovoljenja motiva pre svega pod odredenim uslovima. Dva takva uslova jesu kad ocenjujemo da zadovoljenju naih motiva smeta neka druga osoba postupajui nepravedno i samovoljno prema nama i kad se agresivnim ponaanjem uspeva otldoniti smetnja zadovoljenju motiva. Zbog toga to je agresivnost izvor mnogih drutvenih problema sukoba medu Ijudima, ratova, predrasuda, okmtnosti prema deci t odrashma - po 1 sveeno je dosta napora utvrdivanjituslova pod kojima dolazi do razvitka agresivnosti, kao i onih uslova koji doprinose njenom suzbijanju. Ispitivanja pokazuju da stepen agresivnog ponaanja zavisi u velikoj meri od vaspitavanja deteta i od reagovanja sredine na ispoljenu agresivnost. Mogue je da roditelji i nenamerno razvijaju agresivnost. Kad majka poputa detetu i ini mu po volji da bi umirila njegovu agresivnu reakciju (bes, vikanje), ona i bez svoje volje razvija agresivnost kod niega.Trpeljivost prema manifestovanju agresivnosti dovodi do njenog razvijanja, esto se razvija na osnovu podraavanja ponaanja odraslih - ako otac u svom ponaanju ispoljava agresivnost, verovatno je da e i dete prihvatiti takavoblik ponaanja kao svoj. Agresivno ponaanje oca, i kad mu je cilj da kazni agresivnost koju jepokazalo dete, moe takoe da doprinosi razvijanju deje agresivnosti. Najbolji naan spreavanja razvitka agresivnosti, smatraju istraivai, jeste srdaan odnos prema deci, neispoljavanje jarosti i bcsa i kad se dete

kanjava i suzbijanje ispoljavanja deje agresivnosti. Vea e se agresivnost

razviti, pokazuju neka ispitivanja, lad osobe veruju da nee za agresivnost

biti kanjeni. Uoavanje da u sredini u kojoj ivi pojedinac postoji colerancija prema agrcsivrtim izgredima i da se ona biago iii nikako ne kanjava,

verovatno doprinosi razvijanju agresivnosti.

U vezi sa pojavom agresivnosti vreno je dosta ispitivanja o uticaju masovnili siedstava komuniicacije (filmovi, teievizijsld programi, iiteratura) u kojima se prikazuje agresivnost. lako rezultad nisu sasvim jasm 1 definitivni, oni pokazuju da viticaj takvih sadraja u kojima se prikazuje agresivnost (na primer kriminalnih filmova i krimmalne literature) zavisi od vie faktora. Osobe koje su pre gledanja filma u kome se prikazuje neki agresivni sadraj bile same nezadovoijne, ljute i agresivne, postaju posie gledanja filma manje agresivne; posmatrana agresivnost kao da im je posluila da projektuju, i ive, svoju sopsrvenu.Takvo oslobadanje od vlasddh agresivnih impuisa posmatranjem prikazane agresivnosti ili manifestovanjem svoje naziva se katarzom. N e dolazi, medudm, do lcatarze uvekkad se posmatra (na primer u filmu) prikazana agresivnost. A i onda kad dolazi do takvog slabljenja agresivnosd i njenog gubijenja, to je samo privremeno. Osobe koje pre gledanja fiima nisu biie agresivne, pokazivae posle gledanja takvih filmova vie agresivnosti u ponaanju. Negativan uticaj sadraja u kojima se pokazuje nasilje na razvijanje agresivnosti javlja se naroito onda kad osobe koje su prikazane kao agresivne nisu bile kanjene za svoju agresivnost. Neki autori smatraju da masovna sredstva komunikacije, na primer, filmovi u kojima se prikazuje agresivnost u blagoj meri i gde se agresivnost kanjava (kao to je obino u filmovima sa Divljeg zapada) vie doprinose osiobaanju od agresivnosti nego njenom razvijanju. Ali ako nije tako, prikazivanja agresivnosti dovode do podraavanja prikazanog agresivnog ponaanja. Opravdano je miljenje onih autora koji smatraju da esto prikazivanje agresivnog ponaanja utie da se agresivno reagovanje ocenjuje kao normalno ponaanje i da nema razloga da se uke napor da se uzdri od agresivnosti.

Neki od ostalih sloenih motiva

M e d u motivima dosta se esto kao vazni pokretai ljudskog ponaanja pominju motiv sigurnosti i motiv za sticanjem imovinc. Motivsigurnosti manifestujc se u tenji da se odri ncproruenjcna situaclja kojaobezbeuje egzistenciju i zadovoljenjeza pojedincabitnih

279

motiva. Postoji kod ljudi potrcba za sigurnou da e obczbediti sredstvaza ivor, da c ocuvati svoj drutveni poioaj i da e biti ravnopravno tretirani sa drugiraa. - Motiv sigurnosti je veoma snaan moriv ve kod deteta. Kod njtga j e on izraen u porrebi da bude voijeno i paeuo. Danas se u psihologiji istie da nezadovoljenje decije potrebe za oseanjem Eigiirnosti moe imati negativne posledice za formiranje linosti, Deca koja se ne oscaju dovoljno sigurnom, navodi se, mogu u toku itavog ivota da pokazuju kao karakteristine crte linosti ncpdvcrljivost prema okolini, neprijatcljski odnos prema drugima i agrcsivnost. Dcca kod koje je zadovoljen motivsigurnosti vcrovatnije je da e biti socijahtija i bolji saradnici u raziiitim aktivnostima. Naroito vanu ulogu ima ovaj motiv sigurnosti u drutvcnom sistemu u kojem se javljaju periodirie ekonomske krizc - u kapitalistikom drutvenom sistemu.Dosta je amerikih psihologa koji ocenjuju motiv sigurnosu kao jedan od najvanijih socijalnih motiva. Ima shvatanja prema kojima se motiv za sticanjem imovine smatra ne samo snanim i vanim motivom nego iurodcnim motivom. Obrazlaese njegova urodenost pozivanjem ria to da vc kod dece postojt tenja za skupljanjem razliitih predmeta, a kao izrazurodenog modva za sticanjem. Zakljuuje se da s obzirom na to da je motiv za sticanjem uroen, sastavni deo ljudske prirode, da takav drutveni sistem koji na njemu poiva prcdstavlja prirodan drutveni sistem. U ovakvom zakljuku u stvari i tei smisao insistiranja na urodcnosti ovoga motiva. Rczultati mnogih ispitivanja, naprotiv, pokazuju da motiv Zasticanjem imovine nijc opti motiv,dapostoji i danas niz drutavau kojima nijc itarakteristika njihovih lanova tenjaza sticanjem imovine. Paljivije analize pokazuju i da pomenuti argument o sakupljanju razliitih predmeta kod dece ne moe da sc odri jer su razliiti razlozi takvog sakupljanja - vrlo esto clja za saznanjem novoga, podraavanje onoga to drugi ine,zadovoljstvo bavljenja nekim poslom i drugi.

Moralna svest kaopokretacka snaga

0 m o r a l n o j s v e s t i n e m o e m o govoriti k a o o p o s e b n o m m o t i v u k a o t o je, na p r i m e r , afilijativni m o t i v ili m o t i v z a p o s t i g n u e m . M e d u t i m , m o r a l n a svest predstavlja v a n u o p t u p o k r e t a k u s n a g u o v e k a koja dolazi d o izraaja u v e i i k o m broju l j u d s k i h p o s t u p a k a . O n a j e najvaniji r e z u l t a t p r o c e s a socijalizacije, tj. p r o c e s a u e n j a k o j i m , d e l o v a n j e m razhitih. s o c i j a l n i h inilaca (a pre s v e g a d r u g i h osoba}> p o j e d i n a c s t i e d r u t v e n o v a n e o b l i k e p o n a a n j a i xazvija s e u l i n o s t . S a s t o j i se u u v e r e n j u o t o m ta j e d o b r o i praviino a ta n i j e , t e n d e n c i j i d a se u sklad u sa t i m u v e r e n j e m p o s t u p i i u e m o c i o n a l n i m d o i v i j a j i m a koji se j a v l j a j u u v e z i sa o s t v a r i v a n j e m i n e o s t v a r i v a n j e m h n i h n o r m i o t o m e ta treba 1 ta n e treba i n i t i . V e l i m o da m o r a l n a s v e s t u l U j u u j e tri k o m p o n e n t e kognitivnu, konativnu (delatnu) i afektivnu.

M o r a l n a se svest pojedinaca obrazuje pod uticajem drurvenib normi, u

drutvu prihvaenih principa o tome ta je pravo i ta treba uiniti a ta ni~

j e pravo i ne sme se uiniti. Te drurvene moralnc norme utiu na forrniranje linih moralnih normi. Drutvene normc, izmcnjene ili neizmenjene, usvajaju se kao line norme koje onda reguliu nae ponaanje. Ljudi postupaju na odredeni nain ne samo zbog toga to se od njih to zahteva, to su nagradeni ili kaznjeni, nego i zbog toga to lh izgradeni vlastiti principi gone da postupaju na odreaeni nain, t o ocenjuju da je to njihova dunost prema vlastitoj iinosti. Moralna svest, kao to pokazuju istraivanja, a pre svega vajcarskog psihologa Pjaea, postepeno se rnenja. Na mladem uzrastu, do 9 godma otprilike, moralna svest je, smatra Pjae, heteronomna Kao moralno, kao ono to treba uraditi, prihvata se ono to drugi (roditelji i druge osobe i insdtucije) zahtevaju. Posle toga perioda ona se razvija Jcao autonomna moralnost i svaki se postupak ocenjuje i preduzima na osnovu izgraenih vlastirih principa ponaanja. Istraivai ukazuju na neke oblike vaspitanja koji oteavajuformiranje drutvenim normama usklaene moralne svesti. Formiranje talcve moralne svesti oteano je kad se detetu dozvoljava da ini sve to hoe i nita mu se ne zabranjuje. Manifestuje se samo ljubav za dete, a nikad se ne kanjava i ne pokazuje uskraivanje Ijubavi. Takvo dete lako postaje sebino i samoivo. Spreava formiranje drutveno poeljne moralne svesti i kad roditelji ne pokazuju dovoljno ljubavi prema detetu, i to iii zbog toga to je stvarno nemaju ili jer ne vode rauna.o.potrebi deteta da oseti da ga vole. Dosta je verovadno da e u takvom sluaju umesto razvijanja moralne svesti doi do razvijanja agresivnosti deteta ili do pojave nezainteresovanosti za svoju sredinu i za drutvo. Negativno deluje na razvijanje moraine svesti i nedosledno postupanje roditelja. Kad roditeiji u pojedtnim sluajevima na nepoeljno ponaanje deteta reaguju otro a u dsugim sluajevima nagraduju rakvo ponaanje deteta, kad je, drugim reima, reagovanje roditelja za dete nepredvidivo, verovatno je da e ono postati nesigurno i da e se kod njega razviti sklonost ka neurotinosti a nee se normalno razvijati njegova moralna svest. Za formiranje moralne svesti imaju naroid znaaj roditelji jer se pre svegu preko njih prenose na dete drutvena shvatanja i drutvcni etiki principi. Ali roditelji nisu jedini faktori u formiranju moralne svesti. Vaznu ulogu imaju i druge osobe sa kojima dete dolazi u kontakt i razne drutvene in-

stitucije i organizacije (kola, razna udruenja i drutva). lako je rano detinjstvo najvanije doba za formiranje moralne svesti, moralni razvitak se produava u toku itavog detinjstva, u toku mladatakog doba, a i u toku itavog ivota. Dodiri sa raznim osobama van porodice i upoznavanje drutvenih vrednosti razliitim putevima; na primer, preko hterature, tampe, filma, televizije - mogu delovati u svako doba. Moe doi 1 do toga da se, to je naroito izraeno u periodima krupnih drutvenih promena, formira moralnu svest kod mladih ljudi koja je drugaija od one koja je karakteristina za njihove roditeljc. Javlja se razlika izmedu moralnih vrednosti i principa roditelja i dece.

Personalni momenti motivacije

Motivi o kojima smo dosada govorili postoje gotovo kod svih ljudi veine drutventh zajednica koje poznajemo, pa se o njima moe govoriti kao o optim motivima. Ali iako ti motivi postoje gotovo kod svih, oni ipak nisu sasvim jednaki motivi. Ljudi i takve opte ili univerzalne motive ne zadovoljavaju na isti nain i istim objektima. U ranom detinjstvu unutranja napregnutost koja se javlja usled nezadovoljenja motiva otklanja se na taj nain to se prihvata prvi objekt kojim je mogue zadovoljiti motiv. Ali kad pojedinac stekne iskustvo da razliiti objckti i razliite situacije mogu zadovoijiti odreeni motiv, on vri izbor meu objektima i situacijama. On objekte i situacije procenjuje prema tome koju su vrednost stekli za njega. Neke objekte i situacijc prihvata kao cilj, a druge ne prihvata kao cilj. G o vorimo o procesu procenc cilja. Na tu procenu cilja utiu razliiti faktori, ali pre svega ona zavisi od specifinosti linog iskustva pojedinca, Razliito iskustvo Ijudi ima za posledicu da oni trae i razliite objekte za zadovoljenje i takvih optih motiva kao to su bioloki motivi. U tom linom iskustvu lei uzrokda poneke osobe kao cilj postavljaju neuobiajene objekte i trae neuobiajene naine zadovoljenja svojih motiva.U tom lei znatnim delom i uzrok to pojedinci u svojim motivima odstupaju od normalnog ponaanja Ijudi. AU ljude ne poki-eu na aktivnost niti njihovu aktivnost usmeravaju samo takvi opti, kod veine ljudi shni motivi. Njih pokreu na aktivnosti mnogi posebni, na osno\ii njihovog specifjnoglinogiskustva formirani inotivi. Takve motive nazivamo personalnim motivima. Broj talcvih perso-

282

'i*

nalnih motiva je neobino veiiki.Takvi motivi mogu biti razne vrste za pojedince karakteristinih dispozicija - razliiti lini interesi (podrazumevajui pod interesima objekte i sadrzaje na koje pojedinac obraa panju i njima se bavi u misiima), razne line sklonosti (pod ime podrazumevamo aktivno bavljenje poslovima i sadrajima koji nas interesuju), razliiti lini stavovi, zatim steene navike, razliite osobine iinosti, za pojedinca'karakteristina oseanja, Zbog uioge ovih rnomenata u motivaciji nije lako do kraja objasniti uzroke ponaanja pojedinca i predviati ga.

Nivo aspiracije
Znaaj personalnih momenata u motivaciji ogleda se i u sloenosti i teini dostupnosti ciijeva koje pojedinac postavlja radi zadovoijenja svojih motiva, Raziiite osobe postavljajurazliito dostupne ciljeve. O razlikama u dostupnosti ciljeva koje Ijudi sami sebi postavljaju govorimo kao o razlikama u stepenu ili nivou zahte\ra, kao o nivou njihove aspiracije. Ljudi, na primer, opredeljujui se za posao kojim e se u budunosti baviti, biraju razliita zanimanja s obzirom na napor koji treba uloiti da se za njih osposobe i da se ona obavljaju. Jedni biraju zanimanje slubenika za koje nije potrebno due pripremanje i ire znanje, a drugi ele postati inenjeri, lekari, naunici. Ali i pri obavijanju istog posla ljtidi sebi postavljaju raziiite zahteve. Izvesni uenici se zadovoljavaju time da jednostavno zavre razred bez obzira s kakvim uspehom, dok drugi postavljaju sebi cilj da razred iii ispit poloe sa odlinim uspehom. Nivo aspiracije zavisi od vie faktora. Postavljajui ciljeve koje emo ostvariti, obino vodimo rauna o tome da.budu dovoljno teki da bi njihovo ostvarenje doveio do zadovoljstva zboguspeha, jer suvie lako ostvareni ciljevi ne pruaju zadovoljstvo uspeha. Ali istovremeno treba da vodimo rauna da ne postavimo suvie teke ciljeve za ostvarenje, da ne bi dolo do neuspeha i doivljavanja neprijatnosti koji prate neuspehe. Sta e se oceniti kao ostvariv cilj to zavisi pre svega od uspeha ili neuspeha koje je pojedinac imao ranije obavijajui istu iH druge aktivnosti. Uspeh podie nivo aspiracije^ a prethodni neuspeh ga smanjuje. Zavisi, nadalje, od toga sa kim se pojedinac uporcduje. Ako se uporeduje sa nekim koga smatra manje vrednim ili manje sposobnim od sebe, a taj postie isti ili vei uspeh od njega u nekoj aktivnosti koju on sam ceni ili koju drutvo ceniT on e po-

dii svoj nivo aspiracijc i nastojae da postigne vie. Zavisi zatim od optcg

nivoa aspiracije u odredenoj sredini, od vanosti koju zadatak i m a za pojedinca, od zainrercsovanosti za zadatak koji rrcba izvriri, kao i od pojedinth osobina iinosti. Postoje znatpe individualnCrazlike u nivou postav l j e n i h c i i j e v a . N e l d Ijudi zbog straha o d neuspeha postavljaju redovno ciljeve koji su nii od njihovih mogunosti. Drugi, opet, po pravilu, precenjuju svoje mogunosti, sve im izgleda lako ostvarivo i postavljaju ciljeve tee i s l o e n i j e nego to su u s t a n j u da ostvare.

Hijerarhija motiva; motiv za

samoakUializacijom

Ulaui napor da ostvarimo odredeni cilj, mi to, po pravilu, inimo radi zadovoljavanja veeg broja motiva. Redak je sluaj da mi tcimo u svojim akrivnostima zadovoljenjU samo jednog motiva. Kad, na primer, biramo za~ nimanje kojim emo se baviti u toku ivota, mi to onda inimo obino i da bismo zadovoijili motiv sigurnosti, i na motivza ugledom i interesovanje za odreenu vrstu poslova, a verovatno i-neke druge motive. Ponaanje pojedinca je po pravilu mnogostruko odreeno, determinisano vcim brojem motiva. M o e se javiti vie motiva koje je u isto vreme nemogue zadovoijiti. Zadovoljenje jednog motiva zahteva odricanje od zadovoijenja ostalih motiva. U takvom sluaju ovek e zadovoljiti onaj motiv koji je trcnutno jai, onaj koji j e za ovelca u tom momentu vaniji. Za motiv koji prevlada kaemo da je dominantan motiv. Ljudi e u razliitim situacijama razliitim motivima dati prednost, razliiti motivi e postati dominantni motivi. Postoje .i r a z i i k e u z n a a j u koji p r i d a j u p o j e d i n c i razliitim od svojih motiva. Ipak se moe rci da postoji izvesna opta zakonitost u tome koji c motivi postati dominantni kad doe do sukoba motiva, kao sto postoji 1 odredeni red, odredena pravilnost kojom se javljaju i smenjuju odredene vrste motiva u toku ivota kao glavni pokretai aktivnosti. O tom redu vanosti motiva za delatnost Ijudi govorimo kao o hijerarhiji motiva.
esto se u literaturi navodi shvatanjeo hijerarhiji motiva, koje je izlozio psihoiog Mftslov (A. Maslovv). Po njemu c bioloki motivi, ako se jave istovrcmeno sa ostaiim motivima, dobiti prvenstvo, a medu bioloskim morteima prioritet e imati motiv edi, pa mo-

tivgladi., a onda ostali bioloki motivi i drugc bioiokc potrebe.Posle biolokih motivapo

prvensrvu u zadovoijavanju dohzi mociv sigvirnosti. On e ptstati vladajud (dominantm j mouv ponaanja tekkad su oioloske potrebe zadovoljene. 1 ovaj motiv predstavija veoma jak i vaian motiv ve kod dece. Deca rcaguju sa strahom i oseajijem ncmira lcad god se pojavi neka nova situacija koja bi mogla ugroziti njihovu bczbednost i sigumost. Svadu i sukobe medu roditcljima dete, na primer, osea lcao opasnost za sebe, kod njcga sc javlja strah od toga da bude naputeno ili odvojeno od roditclja i jaka potrcba dazadovoIji motiv sigurnosti. Bioloki motivi i motivsigurnosti, po Maslovu, predstavljaju motivc niega reda. Organizovano drutvo, po pravilu, uspeva da zadovolji ovc motive svojiti gradana. Zato u takvim drutvima, rede kod zdravih t normalnih Ijudi, sreemo bioloke motive kao dominantnc morivc njihovog ponaanja. Trei u ovom hijerarhijskom redu je motivza emocionatnom vezanou,.potrebada nckoga vonmo 1 da budemo voljcru. Uvnj se motiv javlja kao znaajan pokreta ljudske aktivnosti tek kada su pomenuti niimotivizadovoljeni- U normalnim uslovima popravilu je i ovaj motiv zadovoijen; samo u siuajcvima psihikih poremcaja, u ticurotikim sluajcvima, on postajc dominantan motiv. Siedi motiv za samopotvrdivanjem, za ugkdom, a sastoji se u elji da budemo i da se pokazemo sposobntma, jakima, nezavisnima, slobodnima, samostainima i priznarima.Uvaj motivpostaje znaajan pokreta dslovatija IjucTi ukoiiko su ve pomenuti motivr u navedenoj Icstvici motiva zadovoljeni. Kao poslcdnji i najviL moriv navodi Mnslov inotivza samoaktualizacijom. On se sa$roji u tenjida ispoljimo onotoumemo i ono to jcsmo. Uovckono to mozTda bude,mora da bude. Muziar koji stvarno ima muzikih sposobnosti, mora da stvara muziku, pcsnik da pie pesme, Ne mora, medutim, samoaktualizacija da bude uvek izuzetna stvaralaka aktivnost. Motiv za samoaktualizacijom zadovoljie i oni Ijudi koji u posao koji radc ulau sve svoje sposobnosti i interese i nalaze zadovoljstvo u njcmu. U slici 44 cmatski je prikazano Maslovljevo shvatanje o hijerarhiji motiva ili hijerarhiji potreba kalco se on izraava. Bioloki motivi kad nisu zadovoljeni, prema ovom izhganju, imaju prioritct nad svim ostalim motivima.Treba, medutim, napomenuti d a j e mogue dau odrcdenim situacijama bioloki motivi ostunu slabiji od razliitih nebiololdh motiva, Icad doe do sukoba medu njima. Mogu odredeni stavovi i etiki principi postati tolikosnani pokretai ponaanja da c se ovck odrei zadovoljenja biolokih motiva akobi time povredio svojc moralne Motivi principe, Svakako je mnogo tec da pojedini ncbioloki moti- Slika 44. - Sematski prikaz hijerahije motiva vi prcvladaju biolokc motive,

prema Maslovu

ako su bioloke potrebe ostatc kroz dui period nezadovoljene. Zaro se esto dogada da Ijudi iztoeni dugotrajnom gladovanju naputaju mnoge od uobiajenih naina ponaanja, a ponekad i etikc principc, kojima sc inac rukovodc u svom ponaanju. Poro bioloki motivi imaju prioritet pred osralim motivima koji sejavljaju istovremeno sa njima, kao i to da neki motivi imaju prioritet pred motivom za samoakrualizacijom, ne znai da su ti motivi za oveka'vaniji od'motiva za samoaktualizacijom- Naprotiv, A4aslov istie da za ponaanje oveka t za, objanjenje njegovih postupaka motivi imaju uroIiko vee znaenje, ukoliko su blie vrhu navedene lestvice rnotiva. Mi moemo raziikovati, prema tomt, motive po hijerarhiji s obzirom na njihov prioritet u zadovoljavanju i vanost za fiziko odravanje, a s druge strane, s obzirom na njihovu vanost za razvitak oveka. Ta dva hijerarhijska reda suprotna su jedan drugoma. Majvee znaenje ima za oveka motiv za samoaktualizacijom. Zadovoljenje niih po vanosti motiva samo je preduslov da bi se moglo teiti ostvarenju ovoga za razvitakhnosri najvanijeg motiva. i

PlTANJA 1 ZAUACI

1. Sta se podrazumeva pod socijalizacijom biolokih potreba? Navedite podatke o socijalizaciji potrebe za hranom i seksualnih potreba 2. U emudolazi do.izraaja socijalni karakter Ijudske motivacije? 3. Koji se motivi nazivaju socijalnim a koji personalnim? 4. Koja se tri oblika motiva za dmtvom razlikuju i kako se manifestuju?
5. Kakva su shvatanja j j poreklu motiva za drutvorn?;-.

6. Koji uslovi utvrdeni ekspenmentalnlm istraivanjem deluju na razvijanje :: afilijadvnog motiva? - ' 7. Opiite ogled kojim je proveravano da li.je motiv za afektivnom vezanou uroden ili nije, . ... 8. Koji se argumenti iznose u diskusiji o uroenosd agresivnog motiva? 9. Koji uslovi mogu dovesti do sticanja'.agrfesivnpg ponaanja? 10. Sta se podrazumieva pod katarzom? 11. Kalcvo je vae miljenje o uticaju masovnih srestava komunikacija kojirna se prikazuje agiesivnost? ; ' 12. U emu dolazi do izraaja modv za samopotvrdivanjem i koji su njemu srodni motivi? I .. 13. U emu se manifestuje m o t i v i a ppstignuem i od kojih faktora zavisi ;r njegov intenzitet? '" ' ;-f .:, .--. 14. Kako se odreduje motiv sigumosti i koje se posledice nczadovoljenja ovog motiva navode? 15. Koja se.miljenja iznose o poreldu motiva za sticanjem? 16. Sta podrazumevamo pod moralnim principima ili moralnom svecu? 17. Koje dvc vrste moralnosti razlilcuje Pjae?

18. Koji naini vaspitanja oteavaju formiranje drutvenim normama usfdadene moralne svesti? 19. Koje sve za pojedinca karakteristine dispozicije mogu biti personaini motivi? 20. Od kojih faktora zavisi nivo aspiracife? 21. Sta ztiai tvrdnja da je nae ponaanje mnogostruko odredeno? 22. Izloite Maslovljevo shvatanje o hijcrarliiji motiva. 23. Sta je sadraj motiva za samoaktualizacijom?.

Zadovoljavanje i ometanje zadovoljenja motlva

Posledice zadovoljenja motiva
Veliki deo svojih potreba i modva zadovoljavaju ljudi bez tekoa, Covek, po pravilu, im se pojavi potreba za hranom, uzirha hranu i zadovoljava potrebu koja se javlja. On zaeli da bude u drutvu, pa potrai prijatelje i nalazi ih. Cesto mi i ne obraamo panju na to da zadovoljavamo veliki broj motiva, upravo zbog toga jer ih zadovoljavamo bez posebnog napora. Ali zadovoljenje motiva ima vane posledice za ponaanje oveka. Zadovoljavanjem motiva kojije dotadbio nezadovoljen dolazido prestanka napetosti koju je izazvala nezadovoljena po.treba. Prestaje riio i uticaj nezadovoljenog rnotiva na 'nae kagfiitiVlrie fiinkcije (opaanje,pamenje, miljenje) i nae ceiokupno ponaanje. D o k su m o t m nezadovoljeni, dobivaju centralno mesto u naim doivljajima. Zadovoljivi motiv ovek moe da upravi svoju aktivnost na ostvarenje novili ciljeva i zadataka, Zadovoljivi bioloke potrebe.ovek moe da zadovoljava vie modva i ostvaruje razliite nove, vie i ire ciljeve. ovek koji je uspeo da zadovolji raziiite iine potrebe moi e vie napora da uloi u razliite opte-drutveno znaajne aktivnosti. Druga vana posiedica uspenog zadovoljenja odreenih motiva jeste menjanje snage i znaaja tog mottva za ponaanje pojedinca. Usled zadovoijavanja odreenog modva on moe u odreenim sluajevima da postane jai nego to je bio, a u odredenim znatno slabiji. Agresivnost koja se na-

grauje moe postati karakteristicno ponaanje oveka. Slino kao kad kod nekoga ija se eija za isticanjem ili za moi vie puta lako 'zadovoijavala, mogu ovi motivi postati karakteristini motivi ponaanja. ovek moe da kao glavni ivorni cilj postavlja zadovoljavanje ovih motiva. Mogue je, medutim, da efekat estog i lakog zadovoljenja motiva bude suprotan. M o e se dogoditi da u takvom.sluaju ovek prestahe teiti njihovom zadovoljenju da dode do zasienostt motiva. Covek ija je potreba za ugledom zadovoljena nee teiti da se u svakoj priiici istakne; onaj kome je 2adovoIjen motiv za afektivnom vezanou nee traiti da stalno uspostavlja nove i nove emocionalne odnose. D a li e doi do jaanja ili do slabljenja zadovoljenih motiva, zavisie pre svega od toga da II su drugi motivi zadovoljeni. Neko ko uspeva da razne svoje motive zadovolji nee traiti trajno i preterano zadovoljavanje jednog motiva. Nee, na primer} teiti tome da se stalno istie ili da svuda pokazuje svoju vlast. Po pravilu, medutim, onaj ko nije uspeo dazadovolji razne od vanih svojih motiva orijentisae se na zadovoljavanje takvog motiva koji je lako uspeo da zadovolji.To e predstavljati vrstu nadoknade, kompenzacije za neuspeh u zadovoljenju ostalih motiva. Lako zadovoljavanje raznih motiva moe imati 1 drugih negativnih posledica, M o e dovesti ili do preteranog poveatija nivoa aspiracije i uverenosti osobe da je u mogunosti da svaki cilj ostvari, do samozaovoljstva i uobraenosti. S druge strane, moe lako zadovoljavanje razliitih motiva da dovede do nezainteresovanosti i apadnosti. Zavisie od razliitih osobinalinosti, posebno od toga koliko su jaki razliciti drugi motivi (na primer, motiv za postignuem), da li e doi do uveanja aspiracija ili do rijihovog smanjenja i prestanka.

Frustracija i izvorifrustracije
Ljudi obino ne zadovoljavaju lako sve svoje motive. U toku itavog ivota oni esto dolaze u situacije u kojima ne mogu da n potpunostizadovoIje svoje motivc, ili ne mogu uopte da ih zadovolje. U takvim situacijama moraju se ulagati posebni napori i preduzimati razliiti postupci da bi se savladale smetnje koje su se ispreile zadovoljenju njihovih motiva. O poL

288

rtaanju l j u d i u t a k v i m situacijama govorimo k a o o prilagoavanju. Ma-

nje smetnje i manje prepreke, a takve se.Stalno suprotstavljaju zadovoljenju motiva i ostvarenju r a z l i i t i h naih ciljeva, relativno se l a k o savladuju. AU kad naidu tec prepreke, onda dolazi do frustracije i razliirih posiedi-

ca frustracije,
Frustracijom nazivamo spreavanjc, osujeenjezadovoljenja motiva. Psiholoko stanje u kome se nalazi pojedinac l<ad neto spreava zadovoljenje njegovih motiva nazivamo frustracionom situacijom. Za poznavanjc linosti vano je znati kako se ponasaju ljudi prihkom frustracije. Nelce Ijude i manji neuspeh u zadovoljavanju njihovih modva obeshrabruje ili dovodi do Ijutnje i besa. Drugi, medutim, pokuavaju da pojaanim naporom, ili nekim novim nainima zadovoljenja motiva dodu do ostvarenja postavljenih ciljeva. Ljude moemo razUkovati prema tome da li su vie ih manje otporni prema neuspehu. Otpornost prema neuspehu oznaava se u psihoiogiji tenninom frustraciona tolerancija (podnoenje, tolerisanje frustracije). Neki su Ijudi frustraciono toierantni, oui lalce podnose ometanjc i spreavanje os'tvarenja postavljenih ciljcva, a drugi nisu frustracio"no tolerantni, svaka smetnja da zadovolje postavljeni cilj izaziva kod njih obeshrabrenost, potitenost ili agresivnost. D o frustracije moe d o i iz vie uzroka. Moe d o i do f r u s t r a c i j e jer su se pojavile neke objektivne fizike prepreke iii barijere. Na pnmer, gladni s m o a nema hrane da zadovoljimo glad. Ili, spremiU smo se da poemo u

e t n j u , a p o k v a r i i o se vreme. Kad se jave ovaicve o b j e k t i v n e smetnje ostvarenju postavljenih ciljeva, govorimo o objektivnim barijerama. Smetnje mogu biti i socijalne prirode. Ove vrste barijera imamo kad su ljudi ih njihova shvatanja prepreka ostvarenju naih motiva, Na primer, kada roditelji ne dozvoljavaju sinu da izabere odzedeno zanimanje; iii kad zabranjuju kerci da se uda za mladia za koga ona eli da se uda. Uzrok frustracije moe, nadalje biti i u samoj linosti, u njenoj nedovoljnoj sposobnosti da postigne ono to jc sebi postavila za cilj. Ovakav uzrok spreavanja zadovoljenja motiva obino ima znatno tec posledice nego to i h izazivaju objektiviie i socijalne prcprekc.Uzroci frustracije, najzad, m o g u biti sulcobirazliitih motivau. oveku. Sukobe motiva nazivamo konfliktima, a situacija u kojoj se ovek nalazi usled sukoba motiva naziva se konfliktnom s i t u a c i j o m . Izvori najjaih frustracija upravo su razliiti konflikti.

Vrste konflikata
Psiholog Levin ukazao je na postojanje tri tipa konflikata. Prvi tip, koji se naziva konfliktom dvostrukogprivlaenja, imamo kad rreba da se opredelimo izmeu dva cilja a oba nas priviae, Na primer, mladiu koji eli da se oeni dopadaju se dve devojke. O n dolazi u nedoumicu koju da izabere i neodluan je u tome ta da uradi, pa kaemo da je doao u konfliktnu situaciju. Kiasian je primer takvog konflikta prikazan u prii o Buridanovom magarcu,koji se naao izmedu dva plasta sena. Oba piasta bila su jednako lepa i svea i oba ga privlaila istom snagom.Magarac ne moe da se opredeii ni za jedan jer im je privlana snaga jednaka, i ugine od gladi.Meutim, u stvarnosti obino se takav konflikt relativno iako resava. Redovno u jednom momentujedan od ciljeva izgledaprivlaniji 1 osoba se opredeljujeza taj cilj. Moe dodue kasnije da izgleda naputeni cilj privlaniji, pa se javlja aljenje to se nije za njega opredelila. Po pravilu, ova vrsta konflikata nema teih posledica. ematski je prikazana ftgurom A u slici 45, Drugi dp konflikata imamo kad se nalazimo pred izborom da uinimo jednu od dve stvari, a obe su nam neprijatne. Ovaj tip konflikata naziva se kon-

SHka 45. - ematski prikaz ripova konflikata

fliktom dvostrukog odbijanja. Situacija u kojoj se nalazimo takva je da im se udaljimo od jedne neprijatne stvari, pribliavamo se drugoj? takode neprijatnoj stvari. Naiazimo se, kao to se veli, izmedu dva zla, a teko nam je utvrditi koje je manje. Student mora da ui ali uenje mu je neprijatno i radije bi poao sa drutvom, ali istovremeno zna da e ako ne bude uto, doived neprijatnost zbog neuspeha na ispitu. Slina je situadja u koju dolazi pialjiv vojnik - on se plai borbe ali se plai i da pobegne iz borbe zbog posiedica koje bi za njega takvo bekstvo moglo imati. Buduci da se osoba mora opredeliti za jednu situaciju, esto izabira onu ije negativnc posledice nece doi odmah do izraaja. Student, na primer, poto ispit ne predstoji neposredno, reava se da ne ui i na taj nain izbegava trenutnu neprijatnost, Katkada je osobi suvie teko odluid se za ma koje od moguih reenja. U takvom sluaju trai ponekad izlaz beanjem iz situacije u kojoj se nalazi. Plaljivi vojnik da bi izbegao ncprijatnost od borbe a i neprijatnostzbog bekstva iz borbe, dobiva simptome boiesti, on bei u bolest, U svim armijama se u toku rata javljaju prilino esto takozvane ratne neuroze. To su psihiki poremeaji koji imajui organske simptome, a koji su obino posledica upravo ovakvih konfliktnih situacija. 1 u svakodnevnom ivotu moemo nai siine primere - mnoge glavobolje 1 mnoga oseanja takozvane telesne indispozicije imaju izvor u shnim konfliktnim situacijama.Mi zbog glavoboije ne moramo da radimo ono to znamo da bi trebalo da radimo, a neprijatno nam je da to inimo, Sematki je prikazan ovaj tip konflikta figurom B u slici 45.

Trei tip konflikta, a koji se naziva konfliktom privlaenja i odbijanja,

imamo kad u isto vreme jedan isti predmct privlai i odbija ili kad obe situacijc koje moemo izabrati kao cilj sadre i privlane i odbojne stranc. Istovremeno nas cilj privlai i odbija, Primer prve forme ovog tipa konflikta imamo kod devojke koja voli slatkie ali sc boji da ne odeblja, ili kod deaka Icoji bi voleo da pomilujc psa ali ga se istovremeno i plai. Primer dvostrukog odbijanja i privlaenja imamo kod oveka koji se reava birajui izmeu dva posla - od kojih je jedan tctan po zdravlje, ali dobro plaen, a drugi slabo plaen, ali nije tetan po zdravlje. Odluuje se za jedno, pa se ta odluka napusti i donosi odluka da se uini drugo, pa se opet i ova odluka naputa i dolazi do dugotrajnog i munog menjanja odluka i kolebanja. Kad privlaenja i odbijanja nisu jaka, onda ovakva konfliktna situacija ncma teih posledica. Ah kad je veoma jaka tenja da se neto uini i istovre-

meno veoma veliki strah oci toga, situacija ima cee poslcdice.Tako je do-

sta esto kad se sukobe s jedne strane seksuaine elje, a s druge vaea m o ralna shvatanja. Ovaj tip konflikta prikazan je figurama V i G u siici 45. Razume se ovalcvo prikazivanje konflikata i konfliktnih situacija u velikoj je meri uproeno. Ve'ina konflikatf ukljueuje ne dva nego vie ciljeva, nije uvek vrednost pojedinih ciljeva tako jasna, reavanje u konfliktnoj situaciji moe da potraje veoma dugo 1 koriste se razliiti pokuaji reenja.

Reagovanje naji'ustracije
Na frustracije i na konflikte mogue je reagovati dvojako reaiistiki i nereahstiki. Realistiki nain reagovanja imamo kad neko ko je naiao na prepreku u ostvarivanju odredenog ciija ponovo pokuava, ulaui ovog puta vei napor. Neko ko je pao na ispitu bolje se priprema za sledei izlazak na ispit. Drugi nain realistikog reagovanja jeste u tome da se ponovo pokua da sepostigne isti cilj aii sada neldm drugim, pogodnijim i celishodnijim nainom. Ne uspevi da rei matematiki zadatak jednim postupkom, uenik trai drugi, bolji. Reahstiki moemo smatrati i reagovanje kad se modv koji se ne moe zadovoljiti-prvobitno postavijenim ciljcm zadovolji drugim ciljem koji moe manje-vie da zameni prvobitno postayljeni ciij. Neki teko ostvarijiv cilj zamenjuje se lalcse ostvarljivim, kojim ,'e ipak moe zadovoijiti motiv. N e moe neko da se oeni izvesnom devojkom ali se moe oeniti drugom koja ga takoe privlai. Ne moemo da se istaknemo uspehom u uenju, ali moemo da se istakncmo uspesima u sportu. Jedan 1 drugi cilj zadovoljavaju tenju da se istaknemo. M o gue je u nekim sluajevima da se motiv zadovolji indirelctnim putem. Umesto ciljeva kojima sc neposredno zadovoljava motiv mogu se postaviti ciljevi koji ga posredno zadovoljavaju. Zena koja eli da ima decu ah iz nekih razloga ne moe da ih ima postaje vaspitaica i na taj nain radei u dodiru je s decom, ona svoj materinski motiv poSredno zadovoljava. U sluajevima realistikog reagovanja na frustraciju mi se frustracije oslobadamo i ona ne izaziva negativneposledice. O nerealistikom reagovanju nafrustraciju govorimo onda lcad situaciju koja je izazvala frustraciju pokuavamo da reimo na taj nain to traimo, bez svesne namere da to inimo, razliite naine da pred sobom pri-

k i j e m o n e u s p e h u ostvarenju o d r e & i h ciljeva, MT-lcrivo prilcazujemo, fal sifikujerno pravo sranjc i scbi i drugima i na taj nain skrivamo doivljeni neuspeh pred sobom i pokuavamo da to uinimo i pred drugima. U rom sluaju frustracija redovno ima negativne posledice.

Posledicefrustracije
Iako se obino u prikazima posledica frustracije obraca panja samo na njihovo negativno delovanje, frustracije veoma esro imaju pozitivan efekat. Svaki ovek u svom nastojanju da ostvari odredene ciljeve nailazi na prepreke i smetnje. Aii takve smetnje ne rnoraju da dovedu do neuspeha u aktivnosti ni do drugih negarivnih posledica. Naprotiv, veoma esto mogu da koriste razvitku linosti jer prisiljavaju pojedmca da paljivo ocenizadatak, da tiai najpogodniji nain kako e ga reid, da oceni svoje mogiunosti i da ulae maksimalni napor i tako razvija svoje sposobnosti. Zato se moe rei da frustracije upravo predstavljaju uslov za razvijanje razliitih pozitivnih osobina oveka. Covekzahvaljujui tekoama na koje nailazi razvija svoje sposobnosti, razvija metodinostu radu, upornostu ostvarivanju ciljeva,inventivnost i druge pozitivne osobine. Posledice frustracije esto su, meutim, negativne. Ve naputanje prihvaenih ciljeva i zamena prvobitnih sa drugim ciijevima koji ipak nisu jednako poeljni i privlani, kao prvobitno postavljeni, esto ima negativne posiedice. Najtee i najtrajnije posledice frustracije javljaju se kad smo prisiIjeni da se u potpunosti odreknemo zadovoljenja inae snanih motiva, Pre svega posledica takvih frustracija jejavljanje agresivnosti. Kad ovek mora da-se odrekne zadovoljenja neega emu je teio, on postaje ljut i svoju ljutnju ispoljava napadom pre svega na uzrokfrustracije, na primer, napadom na suparnika kojijezauzeo eljem poloaj. Veoma esto, ovekpnsiljen da se odreknc zadovoljenja nekog svog motiva, kad ne moe napasti stvarni uzrok frustracije, svoju Ijutnju ispoijava napadom na osobe igrupe osoba koje nisu stvarni uzrok frustraciji. Govorimo o pomeranju agresije. Agresivnost j e obino neposredna reakcija na frustraciju, Ima autora koji smatraju da uopte svaka agresivnost ima svoj izvor u frustrariji, kao i da svaka frustrzaja ima za posledicu agresivnost. Medutim, mi smo to vei pomenuli\ mogupostojatirazliati uzroci agresivnogponaanja a ne mora

'93

ro u v e k biti frustracija. U z r o k agresivnog ponaanja m o e biti, na primer, o d b r a n a od tudeg napada, ili elja da se neega d o m o g n e m o , ili sadisdka skJonost, Isro tako ne mora svaka frustracija da d o v e d e do agresije. M o g u ce je, na primer, da se kao posledica frustracije javi realisciko reagovanje, pa i napustanje cilja koji se dotle nastojao ostvariti s a bez agresivnosti kao posledice.
Posledica jaldh frustracija moe biti i dezotganizovanoponaanje. U calcvom sluaju ponaanje posraje manje celishodno. Gube se sloenijii finiji naini reagovanja, pri kojima se vodi rauna o specifinosu simacije a javlja se esto vraanje na jednostavnije i primitivnije oblike ponaanje. Vrio esto reagovanje u frustracionoj situaciji postaje nereahstino i rigidno (kruto). Ponavlja se isti nain reagovanja, iako se dotad pokazao nekorisnim. Postavljcni zadatak stalno iznova pokuavamo reiti vcc* korienim a neposrednim nainima. N e traese novi pristupi problemu i novi naini njegovog resavanja. Ovo, razume sef jo vie oteava reenje zadataka koji se ve pokazao tekim i zbog toga izazvao frustraciju. Najznaajnija negadvna posledica frustracije, naglaava se, jeste anksioznost - oseanje nespokojstva, nesigurnosti, teskobnosti, strepnje, neodredenog straha. Ovakvo stanje postaje utoliko intenzivnije ukohko se ee javi frustracija sn^nih i za pojedinca vanih motiva. Anksioznost se pre svega javlja zbog ugroenosti oseanja samoporovanja.Frustracija koja se ponavlja poinje da znai vie nego neuspeh u savladavanju nekog konkretnog zadatka, poinje u sve veoj meri da sc occnjuje kao znak sopstvene slabosti i inferiornosti. Naravno, nee sve vrste frustracije dovesri do takvog oseanja line manje vrednosti i do anksioznosti. Ako se ttoi da su spoljne okolnosti nezavisno od naili sposobnosti i nae linosti uzrok neuspeha u ostvarenju postavljenih ciljeva, po pravilu nee doi do takvog oseanja inferiornosti kao ni do anksioznosti, Ali ako se oceni, osea ili sumnja da je sopstvena nesposobnost osnovni uzrok za neuspeh, javie se oseanje anksioznosti. Anksioznost i agresivnost meusobno su povezani i uzajamno se pojaavaju. Oseanje nesigurnosti samo po sebi izaziva agresivnost. S druge strane, zbog toga to sopstvenu agresivnost doivljavamo kao suprotnu drutvenom moraluili to se plaimo da e izazvati tudu agresivnost prema nama, i agresivnost sama izaziva anksioznost. Jedna od posledica frustracije jestej uestalo korienje takozvanih odbrambemh mchanizama, a najtee poslcdice trajnih intcnzivnih frustra-

dja SU psiliosomatski poremeaji i porcmeaji psihikog iivota poznati

pod nazivom neuroza.

Odbrambeni mehanizmi
Jedna od veoma karakteristinih reakcija na frustraciju i njome izazvanu anksioznost jeste javljanje odbrambenih mehanizama.Jedan odznaajnih priloga psihoiogiji i razumevanju ponaanja oveka, koji je dao osniva psihoanahze Frojd, jeste njegovo otkrie veeg broja razliitih postupaka kojtma se ovek slui u odbrani samopotovanja, a koji su nazvani odbrambenim mehanizmima iH odbranama naegja. Odbrambeni mehanizmise koriste da bismo pred sobom i pred drugima sakriii neuspeh u ostvarivanju razliitih ciljeva i otklonih pomisao da je naa nesposobnost, naa inferiornost, uzrok tih neuspeha. Nisu odbrambem mehanizmi toliko rieposredne reakcije na doivljaj neuspeha, koliko su reakcija na doivljaj anlcsioznosti. Njihov izvor je pre svega u anksioznosti koja je posledica frustracije. Oni treba da pokau nama samima i drugima da nismo nesposobni i slabi i zbog toga Iino odgovorni za neuspeh ili da mi nemamo takve sldonosti koje drutvo osuuje i kojima drutveni moral ne dozvoljava da se zadovolje - iako stvamo jeste tako. ' "" Potrebno je istai da se ovek odbrambenim mehanizmima ne koristi sa svesnom namerom. Covek ih korisd ne znajui da ih upotrebljava.Tekkad osoba, izbegavajui da samoj sebi prizna da nije uspelabog toga to je nesposobna> iznosi iskonstruisane i tobonje razloge svog neuspeha, i sama veruje da su to stvarni razlozi ili ni samoj sebi ne priznaje da ima elje i skionosd koje sredina osuuje i potiskuje ih iz svesti, ili sebi i drugima prikazuje kao drugaije nego to su stvarno - tek u tom sluaju imamo posla sa odbrambenim mehanizmom. Kad ovek zna da su razloi koje navodi netani, kad zna da lano prikazuje svoje elje i sklonosti mi nemamo posia sa odbrambenim mehanizmom nego sa svesnom obmanom. U psiholokoj literaturi pominje se veliki broj razliitih odbrambenih mehanizama - meu ostalim: racionalizacija, identifjkacija, projekcija, matanje, represija, regresija, kompenzacija i sublimacija. Poznavanje ovih mehanizama pomae nqm u razumevaitju i objanjenjii ponaanja i postupaka Ijudi, kao i boljem shvatanju sopstvene hnosti.

295

Jedan od najece korienih mehanizama je mehanizam racionalizacije. Toje odbrambeni mehanizam kojim linost da bi pravdala svojeponaanje umesto pravih razloga ponaanja iznosi iskonstruisane, lane razioge. Stvarne razloge ponaanja nee da iznosi pojedinac koji koristi ovaj odbrambeni mehanizam jer bi to znaiio priznanje vlaslite manje vrednosti iii mogla dovesti do drutvene osude. Koristei ovaj mehanizam osoba veruje da su iskonstrukani razlozi ponaanja zaista motivi rijenih postupaka. Ona obmanjuje i samu sebe, Retko e, na primer, neko navesti da je pao na ispitu zato to nije bio sposoban da naui, a esto e rei da je pao jer je ispitiva bio pristrasan ili jer nije imao sree. Neko ko nije dobio oekivano unapredenje iii nagradu retko e rei da je to zbog toga to to nije zasluio. Verovae sam, a govorie i drugima,da je to zbog toga to prema njemu nije pravedno postupijeno, to su nagrade davane prema prijateljstvu i vezama. Mi svakog dana mnogo puta nalazimo razliite racionalizacije da bismo odravali dobro miljenje o sebi ili o onirna koji su nam bliski i koje vohmo. U hteraturi se razhkuju dve vrste racionalizacije. Jedna se naziva racionalizacijom tipa luseio groe". Kao Hsica iz basne koja za groe do koga ne moe da dode kae da je lciseio, tako veoma esto i Ijudi kad ne uspeju da postignu odredeni ciij, govore da taj cilj nije ni bio vredan napora ili da im do njega nije ni bilo stalo. Druga je racionalizacija tipa slatki limun". Oekivalo se da e postii vaan i znaajan cilj, a postignut je u stvari malo vredan i malo znaajan rezultat. Sad se vrednost postignutog uveava i beznaajan uspeh prikazuje kao veliki.. Kad se u zadovoljavanju motiva ne uspe, moe da se trai zamena za svoj neuspeh u uspesima drugih. U siuaju kad za modve koje nismo mogli sam i ostvariti traimo i nalazimo zadovoljenje u ostvarenjima drugih, govorimo o identifikaciji. Mi se poistoveujemo sa drugima radi toga da bis m o u u s p e h u drugih videli 1 sopstveni uspeh a koji nismo bili u stanju da postignemo sami. Veoma se esto deca rdentifikuju s a roditeijima. Sama, slaba i bespomona - ona poioaj i vreanost roditelja prikazuju i doivljavaju kao svoju sopstvenu vrcdnost i snagu, 1 kod odraslih ljudi je identifikacija veoma esta, ICad neko ko ima eiju za pustolovinama lli za putovanjima i tu elju ne moe da zadovolji sopstvenom aktivnou, pa je zadovoljava uivljavajui se u junaka romana i njegovu sudbinu doivljava kao sopstvenu - imamo takode posla sa identifikacijom. I roditelji se esto identifikuju sa svojom decom. Oni svoje neosmrene ambicije nastoje da zadovolje lu-oz ivotni uspeh dece. Cesto roditelji vre pritisak na dccu-

296

da se pripremaju za odrcaeno zanimanje, a za koje deca nemaju ni sklonosti ni sposobnosti, n a p n m e r teraju ili da za\Te odredeni fakultet, a pre svega zbog t o g a to su nekad sami eleli da zavre rakav fakultet a to nisu uspeli. Neka elja, koju ne moemo zadovoljiti'jer sredina u kojoj ivimo i drutvena shvatanja osuduju zadovoljenje takve elje, ilt neki motiv, koji ne smemo da priznamo, ni sebi ni drugima, jer je u suprornosti sa moralnim principima - zadovoljavaju se ponekad na taj nain to se drugima pripisuje postojanje takve elje ili takvog motiva. Ivad na taj nain nastojimo da otklonimo anksioznost izazvanu firustracijom, govorimo o mehanizmu projekcije. Mehanizam projekcije imamo i kad neku izrazito negativnu sopstvenu osobinu pripisujemo drugima. Dosta se cesto dogada da neko ko je sam izrazito plaljiv ili krt o mnogim drugim Ijudima govori kao o kukavicama i tvrdicama. Jedan od mehanizama predstavlja i matanje i dnevno sanjarenje, O matanju i dnevnom sanjarenju kao i o mehanizmu odbrane govorimo onda kad svoje elje i motive umesto da ih zadovoljavamo realnom aktivnou zadovoljavamo zamiljanjem da su ostvareni.I ovaj mehanizam je dosta est. Gotovo svi ljudi mataju o slavi, priznanju, o limm podvizirna i uspesima, o svojoj sjajnoj buduhosti. Dete masta o o n o m e t o e l i - o ljubavi i panji prema njemu, o slatkiima, o igri. Cesto je i ivo matanje u mladalako doba kad se zamiljaju neobini podvizi koji e zadiviti okolinu, vellki lini uspesi i slava. Jedno ispitivanje vreno medu studentima na jednom od amerikih univerziteta pokazalo je da 98% studenata koristi veoma esto ovaj mehanizam. Navode se dve forme ovog mehanizma - predstavljanje sebc kao heroja i linosti koja ima uspehe i zbog ega joj se sredina divi, i zamiljanje sebe kao nepriznate osobei muenika o ijim vrednostima okolina i ne sluti. Zamilja se esto i sopstvena smrt, posle koje e tek sredina u kojoj se ivelo videti ta je izgubila. Najznaajniji meu odbrambenim mehanizmima jeste mehanizam represije ili potisldvanja. O represiji govorimo kada motive koji su u suprotnosti sa drutvenim normama potiskujemo iz svesti ili kad uopte ono to nam je neugodno da znamo na neld nain uinimo da ne znamo, da zaboravimo.Mi nekeod naih motiva nastojimo potisnuti izsvesti jer ne samo to je zadovoljavanje ovih motiva - budui da su u suprotnosti sa etikmi principima drutva a koje smo i mi usvojili kao sopstvene principe pona-

anja - drutveno n e d o p u s t i v o nego to nas v e i znanje o posrojanju takvih motiva uznemirava i izaziva kod nas oseanje krivice.Jednostavni primeri 2a represiju jesu zaboravljanje da se d o d e na u g o v o r e n i sasranak jer se u stvari ne eli doi na taj sastanak, zaboravljanje d a s e vrati pozajmljena Icnjiga jer se e h zadrati, iako je tuda. M n o g o znaajniji p o svojim posledicama su sluajevi potiskivanja snanih drutveno neprihvaenih mociva, pre svega seksualnih elja suprotnih vladajuem m o r a l n o m shvatanju.Tatcvi motivi, ako su bili snani, potiskivanjem ne prestaju da deluju. O n i se manifestuju na razne naine; u snovima, u n a o k o u d n o m i neobjanjivoni ponaanju, i ponaanju koje odstupa o d n o r m a l n o g a , K o d svakog o d o d b r a m b e n i h m e h a n i z a m a postoji dehmina represija, jer da nije rako mi bis m o znali d a ti odbrambeni m e h a n i z m i predstavljaju s a m o pokuaje prikrivanja d o i v l j e n o g n e u s p e h a ili nedozvoljenih elja. V e o m a e s t odbrambeni m e h a n i z a m jeste i m e h a n i z a m regresije. Sastoji se u vraanju na naine reagovanja koji su bili karakteristini u j e d n o m ranijem periodu naega razvitka, u prelasku sa z r e h j e g na primitivniji nain ponaanja. K a d s e odraslo dete sprei da zadovolji n e k u elju, o n o pribegava plau koji u stvari predstavlja n o r m a l n i n a i n izraavanja potreba i n j e n o g nezadovoljenja k o d sasvim m a l o g deteta a n e i kod odraslog deteta. ICad ovek u sluaju da nije u stanju d a rei n e k i p r o b l e m ili zadovoiji neki svoj m o t i v p o n e da psuje i praska - o n se t a k o d e vraa na primitivniji nain ponaanja, korisd m e h a n i z a m regresije. N j i m a se slui i mlada e n a koja kad ne m o e da savlada probleme u braku, bei majci ili preri da e s e vratiti majci - o n a s e vraa j e d n o m n a i n u ponaanja iz detinjstva, kad j e u nevolji traila zastitu majke. O v a j m e h a n i z a m koristi i nedovoljn o z r e o m u , koji nije u stanju da savlada t e k o e u o d n o s i m a sa e n o m i e n i sralno suprotstavlja majku navodei da je o n a u m e l a bolje da kuva, da se b o l j e brinula 0 kui, vie starala o njemu. O b i n o se kao o o d b r a m b e n i m m e h a n i z m i m a g o v o r i i o kompenzaciji i 0 sublimaciji. Stvarno s u i kompenzacija i sublimacija uvek reakcija na frustraciju, ali nisu uvek odbrambeni m e h a n i z m i . O n i t o nisu onda kad s m o svesni da ih koristimo. Kompenzacija se sastoji u z a m e n i ciljeva koje je te k o ostvariti sa o n i m lakse ostvarljivim. N e k o ko j e fizild slab i uzalud pokuava d a svoju elju za v a e n j e m zadovolji i s t i c a n j e m u fizikoj snazi i s p r e m n o s t i , pa z b o g t o g a taj m o t i v za v a e n j e m zadovoljava istiui se u n e k o j oblasti u kojoj m u telesna slabost ne s m e t a , na primer u intelekmal-

n o m r a d u . J o j e e o b r a t a n sluaj - n e k o k o n e m o e z a d o v o l j i t i s v o j u elju z a v a e n j e m isdui se ispred ostaiih u n e k o m i n t e i e k t u a l n o m p o s l u p o k u s a v a da j e z a d o v o i j i isticanjem u s p o r t u ili u l e p o m o d e v a n j u . D e v o j ka koja n i j e u m o g u n o s t i d a s e i s t a k n e l e p o t o m m o e d a s e i s t a k n e u k u s o m u o d e v a n j u ili s v o j i m o b r a z o v a n j e m . U o v a k v i m s l u a j e v i m a k o m p e n z a c i j a s e s a s t o j i u z a m e n i t e k o o s t v a r i v i h ili n e o s t v a r i v i h ciljeva, d r u g i m c i l j e v i m a koji s e m o g u r e a l i z o v a t i i koji m o g u z a m e n i t i p r v o b i t n e ciljeve i p r e d s t a v l j a j u r e a l i s t i k u r e a k c i j u n a frustraciju. K o m p e n z a c i j a p r e d s t a v i j a o d b r a m b e n i m e h a n i z a m s a m o o n d a k a d o v e k s a m nije s v e s t a n i k a d n e e s a m o m s e b i d a p r i z n a d a n o v i cilj k o m e tei predstavlja z a m e n u z a cilj koji n i j e u s p e o o s t v a n t i . V r s t u k o m p e n z a c i j e p r e d s t a v l j a i s u b l i m a c i j a . O sublimaciji g o v o r i m o lcad l i n o s t n e k i s v o j m o t i v koji n e m o e z a d o v o l j i t i o s t v a r e n j e m cilja koji j e n e p o s r e d n o j d i r e k t n o z a d o v o l j e n j e m o t i v a , taj m o d v z a d o v o l j a v a o s t v a r e n j e m d r u g i h , p o s r e d n i h ciljeva, i t o t a k v i h koji s u d r u t v e n o c e n j e n i . Z e n a k o j a n e m o e d a z a d o v o l j i s v o j m a t e r i n s k i motiv, p a s e p o s v e u j e r a d u s a d e c o m - k o r i s t i o v u f o r m u r e a g o v a n j a n a frustraciju. S u b l i m a c i j a t a k o d e p r e d s t a v l j a o d b r a m b e n i m e h a n i z a m s a m o u sluaju kad n i s m o s v e s n i z a m e n e ciljeva. P s i h o a n a l i t i a r i i z n o s e m i l j e n j e d a sve d r u t v e n o p r i z n a t e d e i a t n o s t i , n a p r i m e r , u m e t n i k o i n a u n o stvaralatvo p r e d s t a v i j a j u s u b i i m a c i j u z a n e z a d o v o l j e n i s e k s u a l n i m o t i v . T a k o je, kao t o p o k a z u j u m n o g a i s p i t i v a n j a i a n a i i z e , m e d u t i m , s a m o u relativno r e t k i m s l u a j e v i m a . N i s u , kao t o s e vidi v e i z n a v e d e n i h primera, o d b r a m b e n i m e h a n i z m i u v e k ni n e k o r i s n i n i t e t n i n a i n i reagovanja, niti s u n e n o r m a l n i p o s t u p c i . P o v r e m e n o i h s v i m i k o r i s t i m o , N e k i su o d njih i v e o m a v a n i z a n o r m a lan r a z v i t a k l i n o s t i . T a k a v j e , n a primer, sluaj sa i d e n t i f i k a c i j o m . I d e n t i fikacija s a r o d i t e l j i m a , p o s e b n o sa o c e m , d o v o d i d o prihvatanja r a z n i h e d kih p r i n c i p a i n o r m i p o n a a n j a a koje drutvo preko roditelja k a o p o s r e d n i k a nastoji d a u s v o j e svi n j e g o v i l a n o v i . O d b r a m b e n i m e h a n i z m i e s t o p o m a u da se odri samopotovanje, da se ovek oslobodi o s e a n j a i i e s i g u r n o sti. A l i a k o o d b r a m b e n i m e h a n i z m i p o s t a n u est ili ak r e d o v a n n a i n reagovanja, k o m e p o j e d i n a c p r i b e g a v a i m se nade u nekoj t e k o i , o n i p o s t a j u t e t n i z a u s p e n o d e l a n j e p o j e d i n c a . O n i tada predstavljaju s i m p t o m e , z n a kove,javljanja ili p o s t o j a n j a n e u r o d n o g stanja. O t e a v a j u o d r a v a n j e n o r m a l n i h o d n o s a s a d r u g i m l j u d i m a i u s p e n o obavljanje s v o j i h p o s l o v a i d u nosti. D u e v n o zdrav ovek koristi povrcmeno neki o d o d b r a m b e n i h

m e h a n i z a m a , ali o n s e pre s v e g a b o r i s a t e k o a m a k o j e s e pojavljuju u o s t v a r i v a n j u p o s t a v i j e n i h ciljeva, o n je t i h t e k o a s v e s t a n i p r e d u z i m a m e re d a i h s a v k d a . N e u r o d a n p o j e d i n a c koristi o d b r a m b e n e m e h a n i z m e kao trajan n a i n p o n a a n j a a n e bori s e sa p o t e k o a m a i z a t o v i e nijc u staniu d a s a p u n i m u s p e h o m reava z a d a t k e p r e d k o j i m a s e naiazi.
i PLTANJA I ZADACI -

1. D o k o j i h negativriih posledica m o e d o v e s d suvie lako ili preesto zadovoljavanjie;.motiva? ... ; .

2. K o j e vrste prepreka mogu izazvati frustraciju? . 3. Kakav je konfiikt dvostrukog privlaenja a kakav k o n t l i k t dvosti-ukog od-

4. Navedite, na osnovxt vlastitog iskustva, primere konfliltata.

5. Kada se javlja i kalwo,.ponaanjeizaziva;konflikt istovremenog privlaenja i odbijanjn? . . . .,.. . . . s. . ; 6. Kada g o v o r i m o o realistikom Ji kada o nerealistikom reagovanju na f r u stracije? , .. , . 7. N a v e d i t e pozitivne i negativne posledice frustracijc. 8. U s l e d ega"dolazi do ko'riehja oMbrambenih m e h a n i z a m a i'koja je njihova zajedhika lcarakteristila? v, " : ' '' 9. ICoja su dva tipa m e h a n i z m a racionalizacije? 10. Kada govorimo o mchanizmii represije a : kadvi o t n e h a n i z m u regresije? 11. Sta se p o d r a z u m e v a pod kompenzacijom i ta p o d sublimacijom? 12. Prikaite sutinu m e h a n i z m a identifikacije, p r o j e k c i j e i matanja i navcdite primerc za ove vrste melianizma. "

Voljsia radnja
Karakteristike voljne radnje
C o v e k j e i z r a z i t o a k t i v n o bie. O n s t a l n o n e t o i n i i p r e d u z i m a . P o s c b n a k a r a k t e r i s t i k a Ijudske a k t i v n o s t i j e s t e da j e o n a d e l o v a n j e s a s v c s n o m n a m e r o m d a s e o s t v a r e o d r e d e n i ciljevi. P o j e d i n e a k t e i p o s t u p k e o v e k a k o jc o n p r e d u z i m a prcma unapred zamiijenim i p r i h v a e n i m ciljevima na-

300

z i v a m o v o l j n i m radnjama, a p o v e z a n i sistcm voljnih radnji n a z i v a m o delatnou. D e l a t n o s t se sastoji iz niza voljnih radnji; delatnost radnika z a poslenog u fabrici sasroji se od velikog broja radnji koje vri - dolaenja u fabriku, pripreme maina i alata kojkna e raditi, izrade odredenih proi2-

voda, proveravanja ispravnosti o n o g a to j e proizveo.

U dosadanjim izlaganjima o aktivnosti oveka bilo je govora pre svega o motivima, o snagama koje pokreu ili usmeravaju aktivnost oveka. Ali akrivnost oveka ne sascoji se samo u javljanju motiva, ona ukljuuje i njihovo ostvarivanje. Sastavni deo svake delatnosti oveka jeste i veliki broj razliitih voljnih radnji. Psiholoke analize voljne radnjc pokazuju da su za nju karakteristina etiri momenta. . Prva je karakteristika voljne radnje znanje o ciijevima koji se radnjom nameravaju ostvariti. Kod voljnih radnji imamo uvek svest o cilju koji nameravamo postii akrivnou, Voljna radnja je uvek svesna radnja, Refleksne aktivnosti nisu voljne radnje jer pri njima reagujui na neku dra koja deluje mi nemamo cilj koji refleksnom aktivnou elimo ostvarid, Radnik, medutim, obradujui sirovinu zna zaro to ini, zna da takvom obradom eli da stvori odredeni proizvod. I(jao to potrebe izazivaju aktivnost, one odreduju i ciljeve. N e javljaju se ciljevi odvojeno i pre potreba. Oni su izazvani potrebama. Druga je karakteristika voljnih radnji znanje o mogunosti ostvarenja ciIja i o sredstvima pomou kojih e se pristupiti njegovom ostvarenju. D a bi dolo stvarno do akcije, do voljne radnje, neophodna je uverenost da moemo ulaganjem napora realizovati cilj i da postoji nain kojim emo postii ostvarenje cilja. Ako takvog znanja i takve uverenosti nema, mi imamo samo zelju da neto bude aii ne pristupamo akciji, ne dolazi do ostvarenja cilja. Samo ako je elja realna, ako je ona ostvariva elja i mi to znamo mogue je da se pristupi preduzimanju postupaka koji e dovesti do ostvarenja cilja; samo u tom sluaju moemo govoriti o voljnoj radnji, Trea i jedna od sutmskih karakteristika voJjne radnje je prihvatanje odrcenogcilja kao cilja akcije. A k o postojiprinuda da neto inimo i m i to radimojer to moramo, ne moemo govoriti o voljnoj ladnji. Takozvanc kompulsivne aktivnosti, kao to je na primerporreba da se stalno peru ruke kodpojedinih ncurotinih osoba, nisu voljne radnje. Da. bismo mogli govoriri o voljnojradnji, neophodno je da. svojom voljom prihvatamo cilj radnje. Autorirazlikujuponekndjediiostavne voljneradnjeisloene volj-

i j I

jor

neradnje. Jednostavmm voljnim radnjama nazivaju one kod kojih se na doivljaj potrebe odmah nadovezuje prihvatanje i izvravanje cilja; nema kolebanja, dvoumljenja i razmiljanja. Imamo potrebu za hranom i uzimamo jelo koje je na stoiu. Sloenesu voljne radnje one pri kojima imamo javljanje vie ciijeva i vise motiva i neophodnost da biramo niedu njima. Kod takvih voljnih radnji postoji borba motiva. Samo talcve radnje kod kojih postoji borba motiva smatraju neki autori voljnim radnjama jer samo kod njih dolazi do jasnog doivijaja odluke a koja je po njima najvaniji momenat voLjne radnje. Voljnom radnjom, medudm, treba smatrati svaku onu radnju u kojoj postoji svesno prihvatanje odredenog cilja i svesno nastoja-

nje da se on osrvari.
Bitna karakteristika voljne radnje jeste i pristupanjerealizaciji voljne radnje5 njenom izvravanju. Bez toga nema takode voljne radnje. Caicako je cilj i prihvaen, pa i kad postoji borba motiva i doivljaj odluke, ako nema izvrenja, mi moemo govoriti samo o nameri da se neto uini aii ne i o stvarnoj voljnoj radnji. Namera moe biti sasravni deo voljne radnje kad se izvrenje voljne radnje odlae. Ali ako se ne pristupi jzvravanju, makar posle izvesnog perioda odlaganja, ne moemo govoriti o voljnoj radnji, Izvravanje moe bid vie ili manje sloeno, sa planom ili bez njega. Obino se prihvatajui cilj zamilja i nain t postupak pri ostvarivanju cilja. Poseban je psiholoki probiem na koji nain deluje odluka da se vre upravo odredeni akti u toku, esto dueg, perioda realizovanja cilja. Neki istraivai pokuavaju da to objasne time to odluka nesvesno usmerava (determinie) nae doivljaje i akte koji su potrebni da bi se cilj ostvario, da deluje kao nesvesna determinatorna tendencija. Mogue je zamisliti da odluka stvara u nervnom sistemu spremnost da on na odreeni nain funkcionie i time usmerava nau aktivnost prema cilju koji smo prihvatili.

Problemi u vezi sa voljom

Postoji ve vekovima spor u filozofiji o tome da H stvarno postoji slobodan izbor cilja ili je to privid, a da je snaga motiva ta koja odreduje ta e se kao cilj ostvariti. Ovo posiednje shvatanje naziva se deterministikim shvatanjem. Suprotno je miljenje da jc prihvatanje cilja stvai slobodnog nahodenja, potpuno siobodnog izbora koji jc mogao i da se ne uini.Takvo se shvatanje naziva indeterminiscikim.Postoji, drugim reima, spor u tome ima 3i slobodnc volje ili ne. Odgovor na ovu dilemu moe biti, a psiholoE podaci podraavaju ovalcav odgovor, da se sloboda sastoji ne u mogucnosti da deluje ma koji motiv

i da se izabere ma koji cilj, nego u tome da postoji mogunost javljanjavelikog broja niotiva i zamiljanja veeg broja ciljeva. Sloboda se sastoji, prema tome, u injenici da nismo u viasd prvog motiva koji se javi nego da moemo svestrano da razmatramo nameravanu akciju i na taj nain dovedemo do javljanja razliitih motiva za njeno sprovodenje. Uinie se ono za ta postoji vie motiva i za ta postoje jai motivi. Sloboda sc sastoji u vlasti nad nama sarnima i nad spoljnom prirodom zasnovana na saznanju prirodne nunosti'r - veli Engcls. O n a j tcoji vie mogunosti poznaje, koji zna vanost pojedinih momcnata, bie i sbbodniji jer c pri njegovom odluivanju moi da deluje vie motiva. Postoji dugorrajni spor u psihologiji i o tome d a l i su voljni doivljaji svojevrsni doivljaji, specifini doivljajt koji se raziikuju od intelektuainih i cmocionalnih doivljajaili se i doivijaji koje nazivamo voijom i voljrtim doivljajirrja'rhogu svesti na odredenu organizaciju i kombinaciju intetektualnih ili emocionalnih ili obe vrste ovih doivljaja. Autori koji zastupaju miljenja da postoje svojfcvrsni voljni doivljaji pozivaju se na rezultatc odredenog broja istraf.ivanja. O v a istraivanja vrcna su na taj nain to su ispitanici dovodeni. u situaciju da donesu odiuku da li c uiniti jedno jli neto drugo (brojeve koji su im pokazant oni su mogti po svojoj odluci da sabiraju ili odbijaju; mogli su da produe sa dranjem ispruene ruke - poto im je saopteno da se eli videti koiika jc njihova istrajnost i ko o d ispitanika moe vie d a izdri - ili da ruku spuste). Ispitanici su izvcta.vali da su u takvim situacijama imaii jasan doivljajsopstvenogodluivanja, doivljaj da ono to ine, ine jer sami tako hoe, doivijaj d a j e od njihovog j a zavisilo kako c postuphi. Psihoioka karakteristika voljnih doivljaja i njihova specifinost- navode pristalice shvatanja da se voljni doivljaji ne mogu svesti na emodonalne i intelektualne doivljaje - jeste u t o m e da se naa linost, nae ja,-doivljava kao u z r o k akcije. M e d u t i m , zaista jc sporno da li m o e m o analizom naih doivljaja utvrditi posebne vrste doivljaja koji ne bi bili ni intelektuaini ni emocionaini. Ali nije sporno da postoje posebni oblici ijudskog ponaanja koji se razlikuju od drugih oblika ponaanja i kojc moemo nazvati voljnim radnjama i da ove svoj izvor imaju u tendendji ka aktivnosti, karakteristinoj za sva iva bia.

PLTANJA I 3ADACI

l . ta p o d r a z u m e v a m o p o d v o l j n o m radnjom, a t a p o d delatnou? 2i'1djfe sei.cetiri karalteristike v o l j n e r d d n j e mogu istaci? 3;'ltilcve su j e d n o s t a v n ' a k a k v e sloerie voljne radnje?"- ' 4.; U : 'emu j e spor u''mSkuiji o s l o b o d n o j volji? K a k o se m o e o b j a s n i t i d o ivljaj^lobodne volje'? r -"" ;

33

LINOST

Pojam i proMemi psilnelogi)e licnosti

Pojamlinosti
Ako elimo da upo2namo psihilci ivot oveka, ne smemo da se zadrimo samo na prouavanju pojcdinih vrsta psihikih procesa opaanja, miljenja, oseanja, motivacije i pojedinih osobina - kao to su inteligencija ili senzorne i motorne sposobnosti. Svi ti procesi i sve te osobine uvek Su procesi i osobine odredene osobe. Posmatrajui ponaanje pojedinog oveka ucelini, mi uoavamo odredene karakteristike psihikog ivota Ijudi koje ne moemo zapaziti prouavajui odvojeno pojedine vrste psihikih proccsa i pojedine osobine. Pre svega, mogue je uoiti izvesnu doslednost u ponaanju svakog pojedinca. Dosiednost ponaanja dolazi do izraaja u siinom ponaanju u slinim situacijama. Mi tu dosiednost u ponaanju konstatujemo navodei za pojedinca da je marljiv ili lenj, veseo ili ozbiljan, sebian ili nesebian. Ljudi nisu potpuno dosledni, ali ipakjesu toliko da se o pojedincu moe govoriti kao o osobi sa odredenim osobinama ije se ponaanje moe predvidati sa izvesnom verovatnoom. ovek ne poseduje samo jednu osobinu, koju sa veom ili manjom doslednou ispoijava, nego uvek poseduje i pokazuje vie osobina. Te osobine i oblici ponaanja su povezani, ine organizaciju ili jedinstvo. Nije ponaanje ovelca skup pojedinanih i nepovezanih aktivnosti, niti su osobine koje ima neuskladeni aglomerati osobina. Povezane su te osobine u jedinstvo i predstavljaju manje-jdi vise uskia^pu inregraciju:-One su sklop (sistem) a ne skup. Jedinstvo, iako je retko potpuno, moemo esto utvrditi i tamo gde na prvi pogled izgleda da nema nikakvog sklada izmedu osobina i po-

304

naanja kroz koje sc manifestuju o s o b i n e . N e k a osoba moc, na primer, p o -

kazivati u nekim svojim p o s t u p c i m a sebinost, a u drugima nesebinost.

A l i kad s h v a t i m o da i s e b i n o s t i n e s e b i n o s t kod ove osobe predstavljaju i z r a z z a t u o s o b u znaajne karakterisrike, tenje da s e istakne, razumeem o d a i u o v o m sluaju p o s t o j i j e d i n s t v o . N a e e ponaanje biti u t o l i k o j e d i n s t v e n i j e i doslednije u k o l i k o s u jai m o t i v j koji nas pokreu a vea uverenost u opravdanostdijeva kojima teimo i vea tanostshvatanja koju imamo. Z n a a j n a karakteristika ponaanja svake p o j e d i n e osobe jeste i njena o s o b e n o s t . Posmatrajui p o n a a n j e ljudi, m o e m o v i d e d da svaki p o j e d i n a c p o k a z u j e u izvesnoj meri o s o b e n , z a njega icarakteritian nain ponaanja. S v a k i s e o v e k , ako se p o s m a t r a n j e g o v o p o n a a n j e u celini, razlikuje p o s v o m ponaanju od svih d r u g i h ljudi. I o s o b i n e koje poseduju (a k o j e u p r a v o d o l a z e d o izraaja u aktivnosti Ijudi) i kako su te osobine p o v e z a n e u j e d i n s r v o razlikuju se kod razliidh p o j e d i n a c a . Svaki ovck j m a s v o j stil p o n a a n j a koji n a razliite n a i n c d o l a z i d o izraaja - u pokretima, dranju, h o d u j rukopisu. P o n e k a d se o s o b e n o s t ili j e d i n s t v e n o s t ponaanja s v a k o g p o j e d i n c a naroito naglaava. D a b i s m o m o g l i razumeti pojedinca, treba p r e s v e g a urvrditi njegovu o s o b e n o s t , razliitost o d svih d r u g i h - smatra p s i h o l o g O l p o r t . I o s o b e n o s t je s a m o relativna. O n a je dovoljno izrazita d a s e m o e govoriti o p o j e d i n c u k a o drugaijoj osobi o d d r u g i h ali n e t o l i k o d r u g a i j o j d a n c b i s m o m o g l i u p o r e d i v a t i ponaanje raznih p o j e d i n a c a i urvrditi njihove zajednike k a r a k t e t i s d k e i zakonitosti. P r o u a v a n j e ponaanja p o j e d i n c a u celini i obraanje panje na opti na i n p o n a a n j a Ijudi i s v a k o g p o j e d i n c a z a d a t a k j e p s i h o l o g i j c l i n o s t i . S o b z i r o m n a t o to prouavajui l i n o s t treba pratiti c e l o k u p n o p o n a a nje ljudi i v o d i t i rauna o v e l i k o m broju indaca od kojih o n o zavisi, z a d a tak p s i h o l o g i j e linosti je v e o m a s l o e n i t e a k . M i r a s p o l a e m o sa m a n j e p r o v e r e n o g z n a n j a i manje saglasnosti m e d u s t r u n j a c i m a o pitanjima p s i h o l o g i j e linosti n e g o o p o j e d i n i m vrstama psihikih procesa.

Problemi kojeprouavapsihologija linosti

M o e m o navesti tri giavne g r u p e p r o b l c m a psihoJogije linosd. P r v u g r u p u p r o b l e m a u izuavanju linosti ine pitanja prikazivanja i o p i s i v a n j a l i n o s t i i s t r u k f u r e J i n o s t i . A k o j e linost cclokupni nain p o n a -

35

anja nelce o s o b e , postavlja se pitanje kako opisati i prikazati linost. R e ldi s m o d a j e t o m o g u e n a v o e n j e m relativno brojnih i o p t i h d i s p o z i c i ja, n a v o d e n j e m brojnih optih osobina. Koje su t o "osobine, tcako se o n e m a nifestuju u ponaanju, kakva je povezanost m e u njima - vana su i posebna pitanja koja n e reavaju svi strunjaci jednako. Kada n e k u pojavu prikazuj e m o svodedi j e na e l e m e n t e ili j e d i n i c e i njihovu p o v e z a n o s t 3 g o v o r i m o o strukturi. P r v u veliku grupu p r o b l e m a p s i h o l o g i j e linosri ine, dakle, p i tanja o j e d i n i c a m a prikazivanja linosti i o njihovoj p o v e z a n o s t i ih pitanja strukture iinosti. D r u g u v a n u g r u p u pitanja i n e pitanja o d i n a m i c i l i n o s t i , o s n a g a m a k o j e p o k r e u n a aktivnost pojedine o s o b e i o n a i n i m a n a koji se pokretaka snaga linosti m a n i f e s t u j e . O v o m e v a n o m pitanju m i s m o v e p o s v e tili z n a t a n d e o izlaganja govorei o m o u v i m a i motivaciji. Z a t o u o v o m prik a z u p r o b l e m a p s i h o l o g i j e h n o s d n e e biti p o t r e b e da se p o s e b n o govori o dinamici. Treu, verovatno najvie prouavanu grupu piranja psihologije linosti predstavljaju p r o b l e m i razvitkalinosti, Razvitak h n o s t i zavisi o d m n o g i h in i l a c a o d n a s l e d n i h o s n o v a , o d aktivnosti p o j e d i n c a i v e h k o g broja raz n i h faktora s r e d i n e . Koji o d ovih faktora i k a k a v z n a a j i m a z a formiranje l i n o s t i , d a li p o s t o j e stupnjevi u razvitku linosti i koji su ako postoje, d a li s u uslovi u r a n o m detinjstvu jedini i odluujui inioci ili nisu - i druga v a n a pitanja u l a z e u o v u grupu p r o b i e m a linosti. P o s t o j e i d r u g i v a n i p r o b l e m i kojima se bavi p s i h o l o g i j a h n o s t i . M e d u o s t a h m p i t a n j i m a : o samosvesti - o doivljaju s a m o g sebe kao o s o be; o ekspresiji ili i z r a z u linosti i osobina linosti k r o z r a z n e spoljne teles n e m a n i f e s t a c i j e , kao t o su crte lica, dranje, r u k o p i s ; o vrednosti n a u n i h p o s t u p a k a u prouavanju i opisivanju linosti i m n o g a d r u g a pitanja.

Definicije linosti
L i n o s t m o e m o odrediti kao z a pojedinu o s o b u karakteristian opti nain ponaanja, T a k v o j e odredenje, m e d u t i m , v e o m a opte; o n o n a m n e kazuje koje d e l o v e ili m o m e n t e ponaanja trcba p r o u a v a t i i prikazivati i z u avajui l i n o s t , a n e daje o d g o v o r ni na druge v a n e p r o b l e m e p s i h o l o g i j e linosti.

S t r u n j a c i koji s u se bavili p i t a n j e m l i n o s t i pokuavali su z b o g toga, o d r e d u j u i l i n o s t , d a u k a u na n e k e r e l a d v n o trajne psihike o s n o v e kojima b i b i l o m o g u e prikazati 2a ijude karak&eristine o p t e , n a i n e ponaanja i k o j i m a b i b i l o m o g u e objasniti d o s l e d n o s t , j e d i n s t v o 1 o s o b e n o s t ponaanja. R e d o v n o s e t a k v i m smatraju r a z l i i t e v r s t e dispozicija, pre s v e g a d i s p o z i c i j e o d k o j i h zavisi reiativno i r o k o b i m a k d v n o s r i i koje se, bar u veiikoj m e ri, f o r m i r a j u 1 razvijaju na o s n o v u i s k u s t v a p o j e d i n a c a . T a k v e personalne d i s p o z i c i j e n a z i v a j u s e o s o b i n a m a i i n o s t i . Z e l i m o li, dakle, d a t i p o t p u n i j e odredenje linosd, m o e m o je definisati kao j e d i n s t v e n u o r g a n i z a c i j a o s o b i n a koja se formira u z a j a m n i m d e l o v a n j e m j e d i n k e i sredine i odreduje o p ti, z a p o j e d i n c a karakteristian n a i n p o n a a n j a . D a j u i takvo odredenje, m i z a u z i m a m o i odredeno stanovite 0 n e k i m o s n o v n i m p r o b l e m i m a p s i h o l o g i j e l i n o s t i . M i , pre svcga, p r i h v a t a m o d a s u m o m e n t i n a k o j e treba o b r a t i t i p a n j u pri p r o u a v a n j u l i n o s t i - o s o b i n e l i n o s t i , a p r v e n s t v e n o r e l a d v n o o p t e i reiativno trajne o s o b i n e i i n o sti. D r u g o , n a g l a a v a m o d a o v e o s o b i n e i n e organizaciju ili s i s t e m i d a l i n o s t n e i n i j e d n o s t a v n o z b i r m a k o j i h o s o b i n a n e g o njihova m e d u s o b n a p o v e z a n o s t i z a v i s n o s t . T r e e , p r i h v a t a m o da o v e o s o b i n e i n e j e d n u j e d i n s t v e n u o r g a n i z a c i j u ili s t a i k t u r u , d a s u d r u g a i j e u i z v e s n o j m e r i i n a d r u gaiji n a i n p o v c z a n e k o d s v a k o g p o j e d i n c a i d a je svaki p o j e d i n a c o s o b e n o j e d i n s t v o o s o b i n a i da s e svaka l i n o s t u i z v e s n o j meri razlikuje o d svake d r u g e . C e t v r t o , z a s t u p a m o s h v a t a n j e d a s e o s o b i n e koje i n e H n o s t f o r m i r a j u u t o k u i v o t a p o j e d i n a c a , d a l i n o s t nije data r o e n j e m , n e g o d a s e razvija z a v i s n o o d s r e d i n e , a pre Svega o d s o c i j a l n i h u s l o v a kojt d e l u j u na n a s l e d e m date o r g a n s k e o s n o v e . P e t o , p r i h v a t a m o da f o r m i r a n a o r g a n i z a cija o s o b i n a u t i e n a p o s t u p k e i d o i v l j a j e p o j e d i n c a , da s c u n j i m a o g l e d a i d a p o n a a n j e p o j e d i n c a n e z a v i s i s a m o o d siruacije u kojoj s e nalazi n e g o i od njegove l i n o s t i i od z a njega k a r a k t e r i s t i n i h osobina. P o s t o j e i m n o g a druga o d r e e n j a p o j m a i i n o s t i - u z a v i s n o s t i o d t o g a k a k o s e objanjavaju o s n o v n i p r o b l e m i p s i h o i o g i j e l i n o s d . D e f i n i c i j e l i n o s d p o pravilu istiu, i a k o u r a z l i i t i m f o r m u l a c i j a m a , u o p t e n e n a i n e p o n a a n j a i d i s p o z i c i j e z a n j i h k a o m o m e n t e n a koje treba o b r a t i t i p a n j u p r i k a z u j u i l i n o s t G o t o v o s v e n a g l a a v a j u da l i n o s t nije n e t o t o b i p o s t o j a l o m i i n o p s i h i k i h p r o c e s a i o s o b i n a o v e k a , neki p o s e b a n d e o p s i h i k o g i v o t a , n e g o u p r a v o z a p o j e d i n c a karakteristian opti n a i n p o n a a nja.

307

PLTANJA I ZADACI

1. Zato je pottebno prouavati ne samo pojedine psihike procese nego i jponaanje u cciini? 2. Sta se podrazumevn pod doslednocu ponaanja pojedinca a ta pod jedinstvom? 3. Sta je zadatak psihologije linosti i koji su glavni problcmi koje izuava?
4. Koji se m o m e n t i u navedenim definicijama linosti istiu? 5. Pokuajte da date prikaz linosti jedne osobe Icoju dobro poznajete. 6. Anidizbajte odlomak iz romana koji ste poslednji itali, a u kome se prikazuje linost nekog od lica romana. lznesite koji se podaei navode i kojim se psiholokim pojmovima linost iz romana prikazujc.

Struktura linosti
Licnostkao organizacija osobina
D v a najeanaina na koja se opti nain ponaanja ljudi prikazuje i pojedina linostopisujejesu: 1. navodenje nekih pojedinih optih osobina ili crta i 2. razlikovanje odredenih tipova linosti i svrstavanje pojedinih osoba u nekl od razlikovanih tipova. Mi smo linost odredih kao jedinstvenu organizaciju osobina, i to talcvih osobina koje odreduju irok obim aktivnosd osobe. Takve opte osobine linosti mogu biti motivi, stavovi, vrednosti, navike, kao i komplelcsi koje pojedinac ima, a i karakteristian nain na koji reava tekoe na koje nailazi u ivotu. Sve ove dispozicije, lcoje ugiavnom predstavijaju steene karakteristike, ine da sc pojcdinac na odredeni nain i rclativno dosledno ponasa i mogu se sve smatrati optim osobinama hnosti. Kad nastojimo da to potpunije prikaemo linost neke osobe, navodimo razne od ovih osobma - ako lh smatramo karakteristinim za osobu koju prikazujemo i vanim za svrhu zbog kojc osobu prikazujemo.

Crte licnosti
M i se, medutim, najee pri prouavanju i prikazivanju linosti koristimo ut\'rdivanjem i navodenjem onih optih osobinakoje nazivamo crtamaiinosti. Pod njima podrazumevamo tendenciju da na isti nain delujemo ne samo u jednakim situacijama nego i u svim situacijama koje procenjujemo kao sline. Opravdanje za prikazivanje linosti relativno optim i relativno trajnim osobinama, koje nazivamo crtama linosti, daje nam posmatranje ponaanja pojedinaca. Posmatramo li aktivnost nekog pojedinca tokom dueg vremena, zapaziemo da kod njega postoji vea ili manja doslednost u ponaanju. Ovu doslednost moemo objasniti postojanjem crta ili reiativno trajnih i relativno optih osobina linosti. Neko je, na primcr, obino energian, a drugi neodluan, neko sebian, a drugi altruistian. M i kaemo za takve osobe da pokazuju kao osobine svoje linosti energinost, sebinost, ili aitruizam. Pojedinci seu razliitim prilikama ponaaju na slian nain, a razne osobe u jcdnalom spoljnim uslovima donekle razliito postupaju. Opravdano je pretpostaviti da su kod razliitih osoba crre linosti na razliit nain povezane (i, iako se jednako nazivaju, kod raznih se osoba razliito manifestuju), pa crtama linosti moemo objasniti i osobenost kao karakteristiku linosti. Poznavajui opte osobine-, cite linosti nekogpojedinca, moemo, nadalje, sa izvesnom verovatnoom predvidati kako e se ponaati u razliitim prilikama. U prilog opravdanosti shvatanja da posrojc relativno trajne osobine lii crte kojima je mogue prikazati Iinost govori i dugogodinje opte iskustvo i opta praksa. Kroz vekove se iinost ljudi prikazuje navodenjem tak\ah osobina ili crta. Crte linosti mogu biti vie ili manje uopstene ili generalizovane. Pod generatizovanou ili uoptenou osobina podrazumeva se obim aktivnosti u kome se pojedina osobina ogleda. Neke osobine manifestuju se gotovo u svim postupcima pojcdinaca,a druge samo u ogranienom broju postupaka. Na primer, nervoznost, samokontrola, aktivitet manifestuju se gotovo u svim postupcima pojedinaca koje te osobine poseduju, Osobina istrajnosti, meutim, ogledae se i kod onog pojedinca koji je poseduje samo onda kad bude postojala potreba da on produi neki posao uprkos neprijatnosti koju mu taj posao priinjava. Crte linosti, mogu, nadalje, biti vie ih manje univerzaine (opte). Zato to postoje odreene opte ijudske potrebe i karakteristike, jer svi Ijudi mo-

raju reavati odredeni broj slinih problema, jer za sve Ijude, ili bar pripadn i k e neke o d r e d e n e zajednice, postoje shni usiovi u k o j i m a ostvaruju p o stavljene ciljeve i reavaju svoje probleme - m n o g e o s o b i n e su univerzalnc ih sline k o d ljudi i m o g u c e j e ljude uporedivati s o b z i r o m na njih. Kad g o v o r i m o da s u crte linosti manje ili vie univerzaine, m i s h m o na to da ih m o e m o nai kod z n a t n o g broja pojedinaca. P o t p u n o u n i v e r z a l n e bile bi o n e crte koje b i s m o sretali k o d svih Ijudi.Takve o s o b i n e su, na primer, razliite telesne o s o b i n e , kao na primer visina ili teina. A l i takve s u o s o b i n c i m n o g e sposobnosti, a i d r u g e pojedine crte linosti p o k a z u j u relativno vis o k stepen univerzalnosti. C r t e hnosti m o g u biti razvijene u v e e m ili m a n j e m s t e p e n u ; z a t o o njim a m o c m o govoriti kao o d i m e n z i j a m a linosti. O njima g o v o r i m o kao o veliinama lcojima na odredent nain m o e m o m e r i t i l i n o s t . J c d a n od b i t n i h zadataka p s i h o l o g i j e linosti j e nalaenje p o g o d n i h p o s t u p a k a z a utvrdivanje postojanja razliitih osobina, kao i z a m e r e n j e u k o m stepenu j e odredena crta l i n o s d razvijena.

Broj i vrste crta licnosti

i

Svaki razvijcniji j e z i k sadri n e k o h k o hiljada termina, pre s v e g a pridcva i i m e n i c a , kojima s e oznaavaju takve u o p t e n e o s o b i n e i i n o s t i s o b z i r o m n a koje je m o g u e uporedivati pojedince m e d u s o b n o . L e n j , marljiv, u p o ran, sebian, nesebian, nagao, osetljiv, neosetijiv, vedar, h l a d n o k r v a n , p o k o ran, silovit, miran ~ neki su s a m o o d primera takvih t e r m i n a k o j i m a o z n a a v a m o crte linosti. Ovaj veliki broj termina kojima s e oznaava spremiiost z a relativno trajne i relativno opte naine ponaanja p o k u a v a j u strunjaci srediti pre svega n a dva naina. Prvo, svodenjem na ogranieni broj osnovnih osobina o d kojih zavise i sa kojima su p o v e z a n e m n o g c druge o s o b i n e i naini ponaanja - kao to se to pokuava p o m o u faktorske anah z e osobina linosti, D r u g o , grupisanjem ovih o s o b i n a ili crta u nelcoliko kategorijaili vrsta crta a prema t o m e na koje s e o b l i k e p o n a a n j a Ijudi odnose. Mi moertio p r e m a ovorti merilu razlikovati crte t e m p e r a m e n t a , karakterai s p o s o b n o s t i . P o t o s e pojedinci razlikuju i p o s v o j i m t e l e s n i m o s o b i n a m a i p o t o i z m e u telesnih osobenosti i p o j e d i n i h d r u g i h vrsta crta postoji veza, m o e m o govoriti i o t e i e s n i m o s o b i n a m a k a o o g r u p i o s o bina.

jio

Faktorska analiza crta Iinosti

Svaka nauka nastoji da pojmovi koje onn koristi budu to egzaktniji i to ekonominiji. Ona nastoji da za jednu odrcdenu pojavu koristi jedan odreden naziv i da upotrebljava nnjmanje moguc broj naziva i pojmova, a da se ipak njima mogu prikazati sve pojave koje se i-zviavaju. I u psihoiogiji linosti, u kojoj inae razliiti autori koriste vcoma vcliki broj razliitih termina, esto veoma ncodredenih 1 mcdusobno nedovoljno razgranienih, uinjen je pokuaj da se pojmovi kojima se opisuje linost to tanije odrede i svedu na samo neophodno potreban broj. Jedan od postupaka kojima se to nastojj postii jcste postupakfaktorske anaiize. Faktorska analiza je poseban raunski postupak koji omoguava izraunavanje korclacije (stepena povezanosti) izmedu velikog broja podataJia. Korienjcm faktorske analize moguc je svesti velilu broj crta Unosti na manji broj medusobno nezavisnih faktora ili primarnih osobina ili crta, kako ove faktore nazivaju neki autori. Polazei od liste prideva kojima se oznaavaju opte osobine linosti, ameriki psiholog R. Katcl (R. Cattell), sredinom etrdesetih godina proiog veka, pokuava da osobine koje se tim brojnim nazivtma oznaavaju svede na najmanji i ncophodan broj. Najpre na osnovu logikc analize zakljuuje da se mogu svesti na 171 razliitu osobinu. Koristei faktorsku analizu, a to znai izraunavajui korelaciju svake osobine sa svakom drugom, dobija najpre 35 skupova (gtozdova") osobina.To su.zakljuuje Katel.povrinske ili sekundarnc osobine. Na osnovu utvrdivanja lazvijenosti tih 35 povrinskih crta kod veeg broja ispitanika vri ponovnu faktorsku analizu i dobija 12 faktora koje smatra osnovnim iJi izvornim crtama linosti. Usavravajui i razvijajui postupak faktorske analize Katel, pcdesetih i ezdesetih goduia proiog veka, koriguje i dopunjuje broj faktora i dobija od l do 21 faktor ili dimenziju, meusobno relativno nezavisnih. Za njihovo utvrdivanje Katel konstruie poseban instrumenat (Upitnik za utvrdivanje esnaest faktora Iinosti"). Ovih 16 faktora dolazl do izraaja u sledcim osobinama:

1. Faktor A Otvoren (srditats, spokojan) 2. Faktor B Vie intcligcntan (spusoban ja apstrakuio miilicnjc) 3. Faktor C Emucicmalno jtabibn (pribvsca rcalnosc, hladnokrvan, vca snaga cgn) 4. Faksor E Samosvestan (agresivan, nezavisan, uporan, dominantan) 5. Faktor F Bezbrian (lakomislen, vcsto, sklon zaiosu) 6. Faktor C Savtstan (postojan, poitiijt propist, jai supcrcgo) 7. Fakior H Prcduzimljiv (bcz inhibicija, spon-

Reicrvisau (povucn, kritian, bladan) Manje inteligintan (manjc sposobnn la apstraktno misijcnje) Fodloan osedanjima (pnnnje emocionalno 6tabilan, lako sc uzbucluje, slabija snaga ega) Pokoran (blag, konformira sc, submisivan)

- " Trczvcn {razborit, ozbiljan, utljiv) M a n j e rvestan (sam sebt zakon, prelazj prcko obaveza, slabiji supcrcgo) Plaljiv (suzdran, skucn)

tan)

8. Fikcor / N t i a n (wvisan, trai Mititn,otljiv)

9. Faktor L Sumnjiav (f/rdokarnn, tcsko g i jc prcViriti) 10. Faktoi M Imaginativnn ( b t i smish z prak-

Crub (oslanja se n;t sebe, r4a]istian) Povcrljiv (prilagodljiv, Jako svc prihvata)

Praktian (btiian, konvcttcionilan, zavisun od

Spoljnc rcalncjsti)

tinOj botmski)
1 1 . Faktor N Proraunat (vet, reir, piodoran) 12. Faktor 0 Zabrinut (uzncmircn, brian, sldon osc^anju krivice} 13. Faktor 14. Faktor Skloji eksptritneiitisanjii (kridan, Dovoljan S.im sebi (sldon da sam

- Iskien (piirodan.prostoduan, sentimentalan Spokojan (siguran, samopouzdan, miran)

Konzcrvativan (pouije titvrdcnc idcjc)

- Zavtsart od grupc (oslonjcn na drugc, slus diugc, ncsamostahn)

liberalatij rodikalnii)
odluujc, domiijat, samostalan)

15. Faktor g - Kontrolie se (samoriisciplinovan,

jaks samokontrola) 16. Fiktor Q, Naprcgnut (napct, ri7.dffl7.ljiv, visoka t c n z i j i )

- Dslonjcn na slitaj (nc vodi raduna o formi, neurcdan, sledi svoje probccve) Rdaksiran (miran, trom, nefnjstriran, nisb. tenrijn)

Ovih fisnaest faktora ili osnovnih osobina moie biti razvijeno u lazliitom stepenu, od jedne krajnosti do drugc. Zbog toga sc o njiraa moe govoriti kao o dtmcnzijama iinosti, Iako su ovi faktori uglavnom nczavisni jedan od drugoga, pokazuje se izrnedu nekih od njih izvcsna rnala korclacija. Ako navedene faktore podvrgncmo dnljoj faktorskoj annlizi, dobiemo, nalazi Katel, estfaktora drugoga reda, Medu njima su najvnnija dva, koji se mogu oznaici kao ekstravertiranost i anksioznosr-sindromnc osobine koje navodi i engleski psiholog Ajzenk kao osnovne dimenzijc linostt, Poz.navajui faktorc linosti, smatraju pristaiice faktorskc analize linosti, mi nnoiemo prikazari linost u celini i moemo rei ta je za pojedinu linost najvanije. Ali ako eiimo, istiu i oni, da prikaemo linost potpunije, da posebno osvetlimo ncku odicdenu stranu pojedinca, mi moicmo posebno ispitivati i prikazivati osobine tempcramenta, posebno sposobnosti, posebno motive, posebno naine prilagodavanja, poscbno linc probleme karakteristine za pojcdinu osobu, Sta cmo iscrpnije pnkazati, zavisie od toga koju stranu Hnosti elimo detaijnije daupoznamo. Mcdutim, ako elimo prikazati hnost u celini, njene najoptijc osobine, mi emo to na najjednostavniji i najekonominiji nain postii utvrdivanjem stcpena u kom se kod pojedinca srcu esnaest pomenunh faktorailj neki drugi faktori-veprema tome koje je i kolikofaktora pojedini autor posuapkom faktorske analizc naao. Empirijski zasnovan faktorski pristup linosti pokazuje se korismrn i strunjaci ga prihvataju u dijagnostici linosti. Javljaju sc i drugi, pored Katelovog, faktorski modcli linosti. jedan od njih, iroko korien, jc i engleskogpsihologa Ajzenka (Eysenck). O n prikazuje linostutvrdujui posebnim faktorsko-analitikim posjupkom stepen razvijenosti tri iroke dimenzije ili tipa'ponaanja. Svakfod dimcnzij.i obuhvata ceo skloj) iii sindrom crta linosti. Prva tipoloka dimenzija, najrasprostranjcnija u populaciji, je ekstraverzi-

312

jn-introverzTja. Ekstraveruie ili okrcnuce prema spolja, prema sveru i ljudinia s odlikujc otvorenost, dmtvenost, akdviret, esco i nestaJnost i nepouzdarost. Introvcrtnir okrcnuti prema unutra, tj. premasebi, jcsu povueni, mirni, ncdrutvcni.skloni pesimizmu. Drttgvj dimenziju oznaava Ajzcnk ncuroticixmom. Ona obuhvata osobine koje k^zuju o stc p e n u emocionalnc uravnorcienosti, cmocionainoj stabilnosti ili nestabilnosti. Trecu dimenziju, koju istraivanjima naknadno pronulazi, Ajzenk naziva psihoticizmom. KoJ j c d n o g dcla osoba, kod onih kojisu skloni javljanju duevnih oboljenja psihozama, manifcstuje se u osobinama kao to su socijaina izolovanost, oseanje krivicc, sumnjiavost t irnpuisivnost. Drugi deo osoba nematakva svojsrva u izraenom stepenu. Pokrcc sc diskusijn da li je koristci samo cri dimeniije Enosii moguc adekvatno prikazati Unost. Strunjaci psiholozi pristupaju novim taktorskim istraivanjima iinosci. Naln'zc kno faktore kojiroa jc moguc prika-aati Jjnosti vie od tri Ajzenkova a manj& od 16 Kacclovih faktora. Najprihvaeniji su pecofaktorski modeli.Jedan od najpoznatijih je onaj koji su konstruisaii Kosta i MckKrc (Costa i M c C r a e , 1992, 1995). U njihovont se modelu, saoptenom devedesetih godina XX veka, pored dva od tri Ajzenkova faktora nnlaze jo tri, a do bojih su doli sistematskim istraivanjima. Svaki od tih pet faktora obuhvata est optih crta linosti. Konscruisaii su L upitnikc za njihovo utvrdivanjc (Invcnrari P l - R i N E O P I - R ) . T i h pet faktorajcsu; ncuroticizam -> sa crtaina anksioz.nosti (prcma terminima kako su ih koristilibeogradski strunjaci koji su vrednosc modcia proveravali na uzorku beogradskih studcnata i uenika) i gnevnog hostiliteta i jo etiri drugc; elcstravcrzija - sa crtama toplina, drueljubivost i drugima; otvorenost (u engleskom originaiu opencss to cxpcricncc" otvorcnostza nova iskustva) sa crtama fantazija, cstctika i ostalima; saradljivost (na cngieskom agrccablcncss, srdanost) - sa crtama povcrcnje, iskrenost i drugima; tc savesnost - sa crtama komperencijaj red i dtugima. D a t g i poznaci petofaktorski modelje Goidbcrgov (Goldberg, 1990). Dosta je slian prah o d n o m modelu. Razlikujc se od njega to neki od fakrora imaju drugaiji naziv, a svaki od njih uldjuuje neto vei broj rta.Tako, na prirner, u modelu Koste i MekKiea trci faktor nosi naziv otvorcnost, a kod Gotdbergaje topcti i n a z i v m u j e intclekt. Ukljtjuje, medu ostalima, kno pozitivne crte lingsti intelektvialnost i inteligenciju a kao ncgativne plitkost i glupost. Korisnost pctofakrorskih modcla linostipotvrduje sc veim brojem ispitivanja i proveravanjima njihove vrednosti za dijagnostilcu linosti u vic zemalja. Evaluacija modeSa koji su izradill Kosta i MekKre, a koji se ponekad naziva velika pctorka (engleski big fivc) izvrena jc i na uzorku od 422 bcogradska studenta i srednjokolca (1997). Koristci taj i drugc sline modele dobija sc jasan odreden opis pojedine linosti koji se pokazuju kongruentnint kada isti modcl i instrumente koriste drugi ispitivai-Ali kao nedostatak, kno esto kod postupk;i tja jc osnova u statisttkim prosccima, nc dobija sc dovoljan uvid u posebnost pojedinelinosti.Tako je tim vie ro i broj i sadraj fakcora zavisi od toga koji se podaci uzimaju u postupak pri izraunavanju faktora jer jo nijc mogne ukljutri svc vidove ponaanja iz kojih bi se pri ispitivanju ma koje osobe dobile za njenu linost bitne karakteristike.

Temperamenat
M e d u t i m , m n o g o ee n e g o p o m o u faktora linost se prouava i prikazuje navodenjem pojedinih crta u okviru p o m e n u t i h veliidh grupa o s o b i na hnost - osobina t e m p e r a m e n t a , karaktera i sposobnosti. T e m p e r a m e n t o m oznaavamo pre svega koliko se lako, koliko esto, sa k o jim intenzitetom i sa kojim trajanjem javijaju oseanja, l<ao i to koji e m o cionaini ton (emocije prijatnosd ili neprijatnosti) se ee javlja.Temperam e n t bi, prema t o m e , predstavljao dispozicijeza n a i n emocionalnog reagovanja. Ali temperamenat-ne pokazuje s a m o emocionalni n a i n reagovanja pojedinca nego i b r z i n u , . s n a g u i trajanje svih aktivnosti pojedinca uopte, Prema tome, t e m p e r a m e n a t bi s e mogao odrediti i lcao za pojedinca karalcteristian nain reagovanja na razliite drai i situacije. P o n e kad s e ak, kao to je ro uobiajeno u engleskoj srrunoj iiteraruri, i z j c d n a avaju pojmovi t e m p e r a m e n a t i linost. Postoji vie pokuaja razlikovanja odredenih v r s t a t e m p e r a m e n a t a i o s o bina temperamenata. N a j p o z n a t i j a i najproirenija klasifikacija t e m p e r a menata, iako veoma stara, jeste klasifikacija koju j e dao grld lekar i f d o z o f Hipokrat, a koju je upotpunio drugi antiki mislilac Galen. Hipokratova klasifikadja razlikuje etiri tipa temperamenta: kolerini, sangvinini, f l e g matini i melanholini t e m p c r a m e n a t . Kolerini temperamenat s e o g i e d a u jakim oseanjima, i a k o m reavanju na akciju i esrom uzbudivanju. P o s e b n a je karakteristika oveka koji se odlikuje koierinim t e m p e r a m e n t o m da se lako naljuti i lako i j a k o m a n i festuje svoju Ijutnju, pa zato esto dolazi u sukobe sa drugim Ijudima. U k r a t k o kolerini temperamenat karakteriu nagle i jake reakcije. Sangvinian temperamenat n a l a z i m o kod oveka koji brzo reaguje, ija oseanja, meutim, nisu izrazito jaka i ne traju dugo. Talcav ovek lako m e nja raspoloenje, brzo prelazi iz negativnog raspoloenja u pozitivno a sldon je v e d r o m raspobenju. Ukratko, ovaj temperamenat karakteriu brze ali slabije reakcije. Flegmatini temperamenat i m a onaj ovek koji reaguje rede, reakcije su m u spore a oseanja slaba i slabo s e manifestuju. T o je p o pravilu m i r a n , staloen, slabo osetljiv i slabo pokretljiv ovek. U k r a t k o , flegmatini t e m peramenat karakteriu slabe i spore reakcije.

314

M e l a n h o l i n i t e m p e r a m e n a t bi posedovao o v e k k o j i retko reaguje aii kad a reaguje, o n d a to mi intenzivnim o s e a n j i m a koja d u g o traju. Reaguje, pre svega, na o n o to. je u vezi sa njegovom l i n o u . T e k o s e odluuje, slab o j e pokredjiv a preovladuju kod njega neprijatna oseanja, oseanje tug e i z a b r i n u t o s t i . U k r a t k o , to je t e m p e r a m e n a t kod koga s u reakcije retke, s p o r e ali jake. i

e m a t s k i b i s m o mogli prikazati ova etiri tipa t e m p e r a m e n t a crteom dat i m u slici 4 6 .

mz\
r1 ISl. J f ^

j.Razd I a H 1 1 jm
#

\\

\\

mm\
M I
&

iiAKtivanH

.03 O

X
ItD.B'aKtitefri

</

Slika 46. - ematski prikaz karakteristika etiri klasina tipa temperamenta Sa razliitim izmenamai razliitim objasnjenjima nalazimo slinu podelu temperamenata i kod pojcdinih savremenih istrazivaa. Jednu takvu podelu tcmperamenata, slinu Hipokratovoj, nalazimo na primer kod poznatog fiziologa i psihologa Pavlova. Ali dok je Hipokrat svoju podelu tempcramenaca objanjavao preovladivanjem odrecnth vrsta telesnih sokova (ako preovlauje u ili hole - imamo kolerini temperamenat, ako preovladuje krv ili sangvis - imamo sangvinini temperamenat, ako preovladuje sluz ili Qegma imanio flegmadni temperamenat, ako preovladuje crna u ili melaina hole irnatno melanholini temperamenat), Paviov do svoje podele dolazi na osnovu razlikovanja odredenih naina funkciontsanja nervnog sistema. Pavlov razlikuje etiri dpa funkcionisanja nervnog sistema. Svakom od ovih tipova odgovara jedan tip temperamenatal Zivahn o m tipu funkcionisanja odgovara sarigvinini temperamenat. Neobuzdanom tipu funkcionisanja nervnog sistema odgovnra koierini temperamenat. Mirnom tipu ncrvnog sistema odgovora flegmatini temperamcnat i slabom tipu melanholini temperamenat. Pavlov daje i drukiju ocenu vrednosti nekih od temperamenata od Hipokrata. Za Pavlova flegmatini tip temperamenta predstavlja vredniji, drutveno poeljniji i korisniji tip nego to to predstavlja meianbolini temperamenat. Po Pavlovu, melanbolini temperamenat odgovara slabom tipu funkcionisanja. nervnog sistema, pa je osoba koja se, prcma Pavlovljevoj podeli, odlikuje melanholinim temperamentom neaktivna, apatina i za drustveni ivot i napredak nevana j nekorisna linost. S t o s u se H i p o k r a t o v a klasifikacija t e m p e r a m e n a t a i razne druge njoj slin e p o d e l e t e m p e r a m e n a t a tako d u g o odrale, razlog e biti svakalco u to-

315

m e to se takvom t i p o l o g i j o m u o a v a j u neke od stvarnih razlika u n a i n u r e a g o v a n j a ljudi. T e m p e r a m c n a t z a j e d n o sa i n t e l i g e n c i j o m i f m k i m o s o b i n a m a p o j e d i n a ca z a v i s i u v e l i k o j ineri o d n a s l e a . Postoji a k z n a t a n broj autora koji ternp e r a m e n a t u p o t p u n o s t i s v o d e na naslede i koji n a v o d e da je t e m p e r a m e nat o d r e d e n u celosti o r g a n i z a c i j o m i s t r u k t u r o m v e g e t a t i v n o g n e r v j i o g s i s t e m a i sa njim p o v e z a n o g e n d o k r i n o g sistema. D r u g i autori, p r i h v a t a jui takode da u odreivanju t e m p e r a m e n t a naslee ima bitnu u l o g u , s m a traju, m e d u t i m , da i u s l o v i s r e d i n e u kojoj o v e k i v i unaju uticaja n a f o r miranje osobina temperamenta pojedinca. Iznosecl argumente za o v o d r u g o shvatanje, a koje n a m izgleda opravdanije, oni istiu da t e m p e r a m e n a t ni-_ je nezavisan o d konkretne a k t i v n o s t i oveka i o d o d r e d e n e situacije u k o joj se o n nalazi. Drukija e biti s i i k a - t e m p e r a m e n t a c o v e k a k a d j e o n o t o o n radi u skladu sa n j e g o v i m m o t i v i m a , stavovima i interesima; svaki p u t kad b u d u pokretai n j e g o v e aktivnosti m o t i v i koji su za njega bitni ili v a ni, aktivnost koju on b u d e ispoljavao verovatno e biti m n o g o i v I j a . T e m p e r a m e n a t se, nadalje, u t o k u i v o t a , m o e u izvesnoj m e r i m e n j a t i n c sam o z b o g z a k o n i t i h p r o m e n a f i z i o l o k i h o s n o v a (jer se sa starenjem m e n j a i funkcionisanje vegetativnog i e n d o k r i n o g sistema) nego i usled o p t e g razvitka linosti. A k o se l i n o s t sidadnije razvija, k o d nje e se razviti i o d redene osobine temperamenta, m e u ostalim, vea emocionalna zrelost, tolerantnost, vea s a m o k o n t r o i a i uzdrljivost, N a i n reagovanja Ijudi najz a d zavisie, takode, u velikoj meri i o d toga kako se okolina o d n o s i p r e ma p o j e d i n c u . U k o l i k o je sredina vie prijateljski n a l d o n j e n a i reakcije p o j e d i n a c a bie smirenije i.vie prijateljske, a c e l o k u p n o n j e g o v o p o n a a n j e sigurnije.

Karakter

I izraz karakter upotrebljava s e u psihologiji u \ 4 e r a z i i a t i h znaenja. M n o gi, naroito evropski psiholozi, upotrebljavaju term'm karakter u m e s t o term i n a l i n o s t , pa govore o karakterologiji oznaavajui time psihologiju i i n o s t i . D o s t a csto se i z r a z o m k a r a k t e r oznaava m o r a l t i a strana l i n o s t i . K a e se: o karakteru g o v o r i m o kad s e linost ocenjuje s o b z i r o m na to u k o joj se meri ponaa u skladu sa d r u t v e n i m m o r a l n i m principima. I k a d se o

karakteru i karakternim crtama govori samo kao o jednoj strani linos, pridaju se tim izrazima razliita znaenja, U sovjetskoj strunoj Jiteraturi o z n a -

316

avaju se na primer rim terrmnima za pojedinca najbitnije osobine, orie osobine koje daju peat celokupnom njegovom ponaanju. Vrlo esto se izrazom karakter oznaavaju voljne ili konativne osobine oveka, pa se lcao o osobinama karaktera govori o upornosti, odlunosti, doslednosti u ponaanju, inicijativnosti i siinim osobinama. Pod karakterom 1 karakrernim osobinama treba, po naem miljenju, podrazumevati zaista voljne osobine, ali pre svega ako se one pojavijuju u ponaanju u vezi sa moralnim principima koji vae za odreeno drutvo. Pod karakterom, dakle, treba podrazumevati sistem crtaiinosti koje pokazuju kako pojedinac postupa i deluje u vezi sa moralnim principima i moralnim shvatanjim.a drutva u kome ivi. Karakterne osobine su prema tome one karakteristine crte pojcdinca kojima seizraavaju istovremeno i njegove voljne osobine i njegovodnos prema drutvenim etikim principima. Pod karaktermm osobmama treba zaista podrazumevati voljne osobme, kao to su doslednost, upornost, energinost. Ali te se osobine manifestuju kroz odredene akrivnosti i postupke. N e postoje flktivnosti same po sebi, takve koje bi bile bez sadraja 1 kojima se neke namere i ciljevi ne bi ostvarivali. Neko je dosledan i energian izvravajui odreene postupke koji se u odreenom drutvu ocenjuju kao opravdani ili neopravdani, poeljni ili nepoeljni, dobri ili loi, moralni ili nemoralni. Zato je teko odvojiti voljne osobine od moralnih ocena. Cak i kad bismo u tome uspeli, morali bismo navoditi, prilcazujui linost i karakteristike ponaanja s obzirom na to da ii su u skiadu ili nisu sa moralnim naelima koja vaie u drutvu u kom ivimo. To su, naime, veoma vane karakteristike ponaanja i osobine linosti. Hrabrost, kukaviluk, savesnost, nesavesnosr, potenje, neporenje i mnoga diuga svojstva iinosti koje ukljuuju moraino vrednovanje - predstavljaju osobine koje redovno ocenjujemo i koje su vaan sastavni deo linosti. Ovu vrsru osobina mi prvenstveno nazivamo karakternim osohinasna. Karakterne osobine, moemo rei, jesu one crte pojedinaca kojima se izraaVaju istovremeno i njegove voljne osobine i njegovo ostvarivanje moralnih principa. Pod ]<arakterom treba, moemo zaldjuiti, da podrazumevamo sistem osobina kojima se oznaava nain akdvnosti u ostvanvanjn drutveno vanih ciljeva. Zaro je opravdano rei da pojam karaktera obuhvata ne samo voljne dispozicije nego i dispozicijeza moraino ponaanje. U karakterne osobine treba zbog toga uvrstiti 1 socijalne modve, socijalne stavove i vrednosri karakterisrine za pojedinu osobu.

S a o v i m s h v a t a n j e m j e u s k l a d u i razlikovanje vrsta karaktera koje n a l a z i m o u starijim p r i k a z i m a p s i h o l o g i j e j a k o j e i d a n a s s r e e m o esto u s v a k o dnevnom i v o t u . G o v o r i s e o d o b r o m i l o e m karakteru, o v r s t o m i s l a b o m karakteru. D o b a r karakter b i i m a o o v e k koji se o d l i k u j e m o r a l n i m o s o b i n a m a ali koji n e m o r a i s t o v r e m e n o da se o d l i k u j e i o d l u n o u u p o n a a n j u . L o karakter bi i m a o o v e k k o j i s e n e dri m o r a i n i h principa, i a k o p o k a z u j e o d i u n o s t u s v o j i m p o s t u p c i m a . C v r s t karakter bi i m a o o n a j k o j i p o r e d m o r a l n i h principa p o k a z u j e i e n e r g i n o s t i u p o r n o s t u s v o m p o n a a n j u , a slab lcarakter o n a j koji d o d u e m o e da p o s e d u j e i n e k e p o z i t i v n e m o r a l n e o s o b i n e ali n e m a o d l u n o s t i d a ih primenjuje.

Sposobnosti
N i j e b e z znaaja z a l i n o s t p o j e d i n c a d a li je o n i n t e l i g e n t a n ili nije, ili d a li i m a o d r e d e n e d r u g e s p o s o b n o s d ili nertla. O d s t e p e n a inteligencije, n a p r i m e r , zavisi o b i m i n t e r e s a p o j e d i n c a , m o g u n o s t d a o c e n j u j e tude i s v o j e p o s t u p k e , v e i ili m a n j i u s p e h u p o s l o v i m a , a o d u s p e h a o p e t o s e a n j a s o p s t v e n e v r e d n o s t i i d r u g e v a n e crte l i n o s t i . Z a t o s e inteiigencija u p r v o m r e d u , a o n d a i razliite p o s e b n e s p o s o b n o s t i , m o g u smatrati za pojedinca vanim osobinama linosti. M i p o d s p o s o b n o s d m a p o d r a z u m e v a m o o n e crte l i n o s t i o d kojih z a v i s i razlika u u s p e n o m obavljanju o d r e d e n i h p o s l o v a - a a k o oni koji o b a v l j a ju t e poslove imaju 6lino iskustvo i ako su p o d j e d n a k o motivisani d a te p o s l o v e u s p e n o o b a v e . N a o s n o v u r a z n i h ispitivanja s p o s o b n o s t i , a p o s e b n o n a o s n o v u i s p i t i v a n j a p o m o u faktorske analize, m o e m o razlikovati tri g r u p e s p o s o b n o s t i . P r v u g r u p u i n e intelektualne ili vie mentalne sposobnosti ili u k r a t k o i n t e l i g e n c i j a - o kojoj j e v e b i l o rei. D r u g u g r u p u s p o s o b n o s t i i n e psihomotorne sposobnosti.Treu g r u p u ine senzorne sposobnosti. M o e m o razlikovati vei broj psihomotornih sposobnosti: runu s p o s o b n o s t - koja s e o g l e d a u u s p e n o j k o o r d i n a c i j i p o k r e t a ruku i u o p t e u v e t i n i vrenja p o k r e t a r u k o m ; s p r e t n o s t prstiju - koja s e o g l e d a u u s p e n o m obavljanju p o s l o v a pri kojima treba koristiti prste p o d k o n r r o l o m vida; s p o s o b n o s t b r z o g m o t o r n o g reagovanja - koja s c o g l e d a u b r z o m p o n a v l j a n j u j e d n o s t a v n i h pokreta; k a o i m n o g e d r u g e . K o d v e l i k o g broja fizikih p o -

slova u s p e h zavisi o d p s i h o m o t o r n i h s p o s o b n o s t i koje p o j e d i n a c p o s e d u j e . N e k a d s e s m a t r a i o , a neki autori zastupaju takvo m i l j e n j e i danas, da p o s t o j i j e d n a o p t a m o t o r n a s p o s o b n o s t ili opsta spretnost z a teiesni rad. I z g l e d a , m e d u t i m , da je opravdanije govoriti o v e e m broju p o s e b n i h s p o s o b n o s t i : o s p r e t n o s t i r u k u , spretnosti prstiju i d r u g i m p o s e b n i m m o t o r n i m s p o s o b n o s t i m a . N i s u n a i m e , strunjaci uspeii d a k o n s t r u i u test k o j i m bi b i l o m o g u e utvrditi t e l e s n u spretnost u o p t e , ali s u u s p e l i sastaviti d o b r e t e s t o v e z a i s p i t i v a n j e p o j e d i n i h o d p o m e n u t i h vrsta m o t o r n i h s p o sobnosti. P o s t o j i vei broj i senzornili sposobnosti. M e d u takve s p o s o b n o s t i ubrajaju s e s p o s o b n o s t i z a razlikovanje intenziteta i lcvaliteta razliitih vrsta j e d n o s t a v n i h ulnih drai. P o s t o j e s e n z o r n e s p o s o b n o s t i u oblasti vida, u oblasti sluha, m i r i s a , s t a t i k i h , k i n e s t e t s k i h i d r u g i h oseta. U s v a k o j o d o v i h o b l a s t i p o s t o j i vei broj s e n z o r s k i h s p o s o b n o s t i . U oblasti v i d a , n a primer, m o e m o i z m e d u o s t a l i h s p o s o b n o s t i razlikovati s p o s o b n o s t razlikovanja h r o m a t s k i h boja, o s e t l j i v o s t z a razlike u pojedinoj boji, o s e d j i v o s t z a razlike u svetiini, o t r i n u vida, otrinu s t e r e o s k o p s k o g v i d e n j a ( o p a a n j a d u b i n e ) i d r u g e . I m n o g e o d o v i h s p o s o b n o s t i su, k a o i m o t o r n e s p o s o b n o sti, v a n e z a v r e n j e r a z l i i t i h p o s l o v a . Z a t o s e e s t o pri i z b o r u ljudi z a obavljanje o d r e d e n i h z a n i m a n j a ispituju i n j i h o v e m o t o r n e s e n z o r n e s p o sobnosti.

Telesne osobine
T e i e s n e o s o b i n e ine t a k o d e karakteristike pojedinca. O n e m o g u b i d m o r f o l o k e , k a o t o su, n a primer, visina, oblik glave, d u i n a u d o v a ili m i i a vost; i fizioloke, k a o t o su, n a primer } o s o b e n o s t i v e g e t a t i v n o g n e r v n o g s i s t e m a , c n d o k r i n o g s i s t e m a ili elektrinih m o d a n i h talasa. Z a p o z n a v a nje l i n o s t i n j i h o v j e z n a a j n e s u m n j i v o z n a t n o m a n j i n e g o to j e znaaj d o s a d p r i k a z a n i h g r u p a o s o b i n a linosti. M i u s v a k o d n e v n o m i v o t u e s t o z a k l j u u j e m o o l i n o s t i p o j e d i n a c a na' o s n o v u n j i h o v i h t e l e s n i h o s o b i n a . V r l o je, na primer, r a i r e n o miljenje da v i s o k o e l o g o v o r i o v i s o k o m stepe.nu inteligencije, r a z v i j e n a donja vilica o o d l u n o s t i , v e l i k a u s t a o ulnosti, i slicno. Ispitivanja koja s u izvrena sa cil j e m d a s e provere takva i siina miljenja p o k a z a l a su, m e d u t i m , da i z m e -

u ovih telesriih osobina i n j i m a pripisivanih psihildh karakteristika ili

n e m a uopte koreiacije ili je ona v e o m a mala. V e u vrednost za procenu

osobina l i n o s t i pojedinaca i m a j u neke d r u g e telesne karakterisrike - crte
iica, d r z a n j e 1 drugi izraajni p o k r e t i , A3i p r o c e n j i v a n j e l i n o s t i i na o s n o -

vu ovakvih osobina veoma je nepouzdano.

Eilo je vie pokunja da sc utvrdi povezanost izmedu pojedinth telcsnih osobina, s jedne strane, i odredenili psihikib osobina.'s druge strane, i dn se na taj nain na osnovu lako uoljivih telesnih karakteristika sazna u linosti odredenog pojedinca. Bilo je, na primer, pokuaja da se linost ocenjuje na osnovu oblika lobanje - kao to je to iniia frenologija, ili da se ocenjuje na osnovu oblika pojedinih delova lica - kao to je to inila fiziognomika, iti ak na osnovu crta ruku *- kao to jc to pokuala hiromantija, Svi su se ovi pokuaji, medutim, pokazali neosnovanim i ncnaunim. Ne moe se ipak poricati mogucnost postojanja izvesne povezanosti izmedu teiesnih i psihikih osobina. Opravdano je pretpostaviti da odredeni, nasledem datiosnovi istovrem e n o izazivaju odrcdcne telcsnc i odtedene psihike osobine.U novijoj psihoiokoj btcraturi naroito su poznata dva takva pokuaja da se nade veza izmedu telesnog izgteda i psil-iikih osobina, a oba polaze od toga da odrcdena struktura endokrinog sistemaizaziva, s jedne stranc, odreden telcsni i2glcd a, s druge strane, javljanje odredenih osobina temperamentai iinosti uopte.To su pokusaji Krcmcra i cldona, a o kojima e j o biti rei. D a telesne karaktcristike a posebno teEesni izgled, imaju uticaja na to kak\a e se Iinost formirati, sigurno razlog lei u velikoj meri u tome to od teiesnog izgleda pojcdinca zn^ visi kako e se drugi ljudi ponaati prema njemu, A dranje okoline prema nama sigurno d a u t i e naformiranje odredenih psthikih osobina u nas. Izraziro lepa zena, na primcr, drugaije e biti prihvaena od okolinc nego runa ena, zdrav i snaan ovek drugatje od nekog oveka sa tclesnom manom. Usled odnosa d m g i h moc se dogoditi da se kod takve izrazito lepe osobe formiraju crte linosti kao to su uobrfiZenost, sujetnost, nastojanje da budc u centru:pauje, ali esto i igurnost u sebe, otvorenost. Prema Ijudinia sa izrazitim telesnim manama okolina reaguje csto sa odbijanjem, prezirom ili snnijenjcm. Naroito su otre rcakdje dece prema svojim vrnjacima koji imaju neku telesnu monu, a period detinjstva posebnpje.znaajan zaformiranje linosti. Ovala'o reagovanje okoline moze kod dece i ljudi sa telesnom manom da izazove poviacnie u sebe, oscanje nesigurnosti, agresivnost i drugc sline crte linosti. Ulcoliko se kod Ijudi sa telesnim dcfcktima javc ovalwe osobme, one nisu neposredno povczajie sa njihovom celesnom manom, nego je do njihovog javljanja dolo zbog toga to se ljudi prema telesno defektnim drugaijc odnose nego prema zdravima.

320

PlTANJA I 2ADACI

1. Kpie se relarivno brojne osobine linosti mogu razlikovati? Kakva je razlika izmedu navika i crta linosti? Kakve su genenilizovane ili uoptene i univerzalne ili opte crte linosti? 2. Koji su argumenti u prilog crta liriosti kao jedimca za prikazivanje linosti? 3. Navedite glavne osobine licnosti jednog od vaih prijatelja. Navedite glavne osobine linosti glavnog junaka u knjizi koju ste poslednju proitali 4. Koje se etiri vrste crra linosti mogu razlikovati? 5. Sta se podrazumeva pod temperamcntom? o. Uporediie Hipoiaatovo i Pavlovljevo objanjenje temperamenta i njihovo razlikovanje vrsta temperamenta. 7. ICakva je uloga nasleda a kakva sredine u formiranju temperamenta. S.ta se sve podrazumeva pod pojmom karaktera? 9. Zato je potrebno govoreci o karaktem voditi rauna ne samo o voljnim osobinama nego i o moralriim pirincipima? 10. Zato treba inteligenciju i ostale vrstc sposobnosti smatrati vanim osobinama linosti? 11. Kakve su morfoioke a kakve fizioloke telesne osobine? 12. ICako se moe objasnici postojanje povezanosti izmedu teiesnih osobina i osobina linosti? 13.Koji je cilj i postupak faktorske analize linosti? 14. ICako je Katel doao do ralikovanja 16 faktora linosti? Sta predstavljaju i zasto se mogu oznaavati lcao dimenzije linosti?

t?.

' T i p o v i i tipologije linosti

Pojam tipa
I z potrebe da se lake utvrdi i lake i bre proceni linost pojedine osobe nikli su ideja o tipovima linosti i pokuaj da se nade ogranien broj uzoraka linosti pomocu kojih bi bilo mogue opisati ma koju pojedinu linost. Potrebno je samo na osnovu nekihznakova {nekih karakteristika ponaanja ili odreenih telesnih osobina) svrstati pojedinca u jedan od razLikovanih tipova. Poto fip linosti oznaava ceo sistem crta linosti, mi takvim postitp!

321

k o m dobivamo iscrpnu sliku o linosti pojedinca. Svaki o d razlikovanih ripova reprezentuje itavu povezanu celinu osobina linosti. Ocenivi da neko pripada odredenom tipu mi s a m i m tim d o z n a j e m o i glavne karakteristike njegove linosti. D o k crtama l i n o s t i p r i k a z u j e m o samo pojcdinane karakteristike osobe t tipovima o b u h v a t a m o veliki broj karakteristika. Pojam tipa se i definie kao sistem osobina koji s e m o g u razlikovati o d drugih sistema i koji slui kao m o d e i u koji se svrstavaju pojedini sluajevi. Razlikovanje odredenog broja tipova u koje s e pokuavaju svrstati sve ili deo osoba naziva se tipologijom. T i p o l o g i j e obuhvataju dva ili vie razlikovanih tipova. J e d n a o d prvih tipologija l i n o s d je ve p o m e n u t a tipologija koju j e dao Hipokrat, razlikujui etiri vrste t e m p e r a m e n t a . D a n a s postoji velikibroj tipologija. Kod nekih se u razlikovane tipove svrstavaju pojedinci na o s n o v u telesnih karakteristika kao to j e Eo u tipologijama koje su izradili Krem e r (Kretschmer) i S e l d o n (Sheldon). ICod drugih je razlikovanje na o s n o vu odredenih psiholokih funkcija kao to j e to u tipologiji koju daje Jung.

Jungovi tipovi
Svajcarski psihijatar i p s i h o l o g j u n g ( C . J u n g ) razlikuje dva osnovna naina ponaanja kod Ijudi introvertno i ekstravertno. P r e m a ovim nainima, smatra Jung, ljudi se m o g u svrstati u introvertirani i ekstravertirani tip linosti. Introvertnu linost (okrenutu unutra, p r e m a sebi) karakterisala bi s k l o n o s t ka razmiljanju, povuenost, uzdrljivost u ispoljavanju emocija, redi i slabiji kontakti sa ostalim Ijudima, bavljenje sopstvenim doivljajima. Ekstravertnu linost (okrenutu spoljnom svetu, prema stvarnosti i prem a Ijudima) karakterie otvorenost ponaanja, s p r e m n o s t na n e p o s r e d n u akciju, realistinosr, interesovanje za fiziku i socijalnu sredinu u kojoj i vi, dobri kontakti sa drugim ljudima. Treba n a p o m e n u t i d a sam J u n g n e s m a t r a d a k o d s v a k o g oveka postoji s a m o j e d a n ili drugi nain reagovanja. O n j e u v i d e o d a ova gruba podela na dve grupe ne m o e zadovoljiti i u kasnijim s v o j i m radovima govori o vi e podvrsta i kombinacija ekstravertiranogi introvertiranog tipa.

Tipologija Kremera
Drugu tipologija koja sc vcoma csto pominjc u literaturi i koja ima veliki broj pristalica, naroito m e d u psihijatrima, jeste tipologija koju je dao ncmaki psihijatar Kretmer (E. Krctschmer). Upsihijatriji se esto razlikuju kao glavne viste dulevnih oboljenja shizofrcnija i ciklino iii manijakaino-depresivno dtiSevno oboljenje. Kremer je doao do zakljuka da boiesnici koji boluju od shizofrenijc pokazuju odieden telesni iigled, da su redovno visoki i mravi i da prcma tome i pripadaju takozvanom l e p t o z o m n o m iii asteninom telesnom tipu, ili da su dobro gradeni i pripadaju takozvanom atletskom tipu, O n i koji boluju od cirkularnog duevnog oboijenja redovno su nii rastom i debeliuka'sti i pripadaju takozvanom piknikom telesnom tipu. Polazei od svog iskustva sa duevnim bolcsnicima, Kremer raziikuje i kod normainih osoba dva tipa linosti shizotimni tip i ciklotimni tip. Z a shizotimni tip linosti, veli Kremer, karakteristini su povuenost, ozbiljnost, laka razdraljivost, sklonost fanatikom zastupanju neke ideje, hladan odnos prema drugim Ijudima, individualizam, sklonost Lroniji, iina osetljivost i druge. Osobe koje pripadaju sliizotipnom tipu pokazuju umercno razvijene istc osobinc koje su kod shizofrenih bolesnika prcterano razvijcne, toliko razvijene da izazivaju ncnormalno ponaanjc. Za ciklotinmu linost karaktcristini su otvorenost, drutvcnost, taktinost, vedrina, srdaan odnos prema drugima, realistinost, praktinost, nalaenje zadovoljstva u telesnim uiivanjima, skionost ali i ncke druge osobine.To su normalno razvijene one iste osobine koje SU kod obolelih od manijakalno-depresivnog duevnog oboljenja razvijene do krajnosti. Kao to oboleli od shizofienije pokazuju odre'denu teiesnu konstituciju, tako i normaine shizotilne Unosti pokazuju isto tkvu telesnu konsdtuciju i pripadaju leptozomnom ili atietskom tipu. Isto vai i za svc osobe koje pripadaju cikiotimnom tipu; ove osobe, kao i duevni bolesnici koji boluju od manijakalno-depresivne duevnebolesti, pripadaju piknikom tipu. Zato je mogue na osnovu telesnog izgleda, smatra Krcmer, occniti i osobine linosti i linosti u celini.

eldonovi
Trea, u psihologiji iinosti csto navodena tipologija, jeste tipologija koju je dao amerikipsiholog eidon (W. Sheldon). Proveravajua da Li se mogu ra^Ukovati odredeni tipovi teiesne konsdtucije, doao je do zakljuka da mi moemo razvrstati ijude s obzirom na njihov telesni izgled u tri grupe: u one kod kojih preovladuje takozvana e n d o m o r f n a komponcnta, one kod kojih preovladuje mezomorfna i one kod kojih preovlauje ektomorfn a komponenta. Ljudi kod kojiii se istiu cndomorfnc teiesne karakteristike imaju razvijen srcdnji deo tela, stomak, a kosti 5 miifi su im skbije razvijeni. Ljudi kod kojih pretee inezornorfna komponenta imaju razvijene kosd i miie i izgledaju vrsti i ilavi. Najzad, ljudi kod kojih dominira ektomorfnakomponenta imaju slabo razvijene miie i nenu i labiinu teicsnu gradu.

323

N a slian nain kao to je ispitivao telesne osobine, eldon je ispitivao i osobine iinosti, Opet je aakljuio da se mogu razlikovati grvipe osobina linosti koje se tedovrto javljaju zajedno. Prema tome kojc od tih grupa osobina preovladuju, moemo govoritt o tri tipa linosti: viscerotonikom, somatotonikom i cerebrotonikom tipu linosti ili tcmpcramenta. Viscerotoniki tip karakterisu cmocionaina uravnocccnost, dosiednost u ponaanju, tolcrantnost prema drugima, srdaan odnos prema Ijudima, praktinost, rcaliz a m , sklonost prema udobnosci. Somatotoniki tip odlikuju aktivnost, pokrctijivost, energinost, hrabrost, tenja za vku i gospodarcnjem, agrcsivnost, netrpeijivost, sklonost iziaganju opasnosti, nedostatak takta i saoseanja sa drugima. Cerebrotoniki tip se istie kontrolisanjem svojih postupaka, sklonou ka razmiljaniu, uzdrljivou i povuenou, izbegavanjem drutva i bune sredinc, velikom osetljivou, fizikom ncotpornou i lakim zamaranjem. Proveravajui biunskim putem haao je da postoji visoka korelacija izmedu odredenih telesnih tipova i odredenih tipova linosd - endomorfnom telesnom tipu odgovara viscerotoniki tip Henosti, mezomorfnom somatotoniki, a ekt o m o r f n o m cerebrotoniki tip linosti. S obzirom na to da postoji visoka korelacija, ini smo u mogunosti r smatra eldon, po telesnom izgledu oceniti i osobine linosti.

Vrednost tipologija
I a k o se p o m e n u t e t i p o l o g i j e e s t o n a v o d e i k o r i s t e , m o g u c j e svakoj o d n j i h nai v e i broj p r i g o v o r a . Veliki broj p s i h o l o g a kritikuje i p o s t u p k e n a o s n o v u k o j i h s u t i p o l o g i j e d o b i v e n e i u o p t a v a n j a koja su a u t o r i i z v e l i . O p r a v d a n o s t o v i h kritika p o t v r u j u m n o g a n a k r i a d n a ispitivanja i z kojih n e p r o i z i l a z i d a postoji visoki s t e p e n p o d u d a r n o s t i i z m e d u o d r e e n i h t e l e s n i h i o d r e d e n i h psihikih osobina. I ovim i s v i m ostalim tipologijama m o e se i z n e t i jedan opti prigovor z a s n o v a n na m n o g o b r o j n i m p o s m a t r a n j i m a ljudi: da j e n e m o g u n o s v e Ijude svrstati u o g r a n i e n i broj o d r e e n i h t i p o v a , b i l o t e l e s n i h b i l o p s i h o i o k i h , K a d s e , na p r i m e r p o k u s a j u p o -

Ekstravertni

Meani tip (ambivertni)

(ntrovertni

Slika 47. Kriva raspodele ljudi prema osobinama ekstraverdranosti i introvertiranosti

324

jedinci svrstati prema J u n g o v o j tipologiji, vidi se da je v e o m a m a l o osoba k o d k o j i h naJazimo s a m o o s o b i n e koje on pripisuje e k s t r a v e r t i r a n o m tipu iii s a m o osobine koje pridaje introvertiranom tipu. Ogromna vecina ljudi p o k a z u j e n e k e o s o b i n e j e d n o g i n e k e o s o b i n e d r u g o g tipa - k a o to s e to vidi 1 iz lcrive u siici 47. Ovo vai i za razvrstavanje pojedinaca prema Krem e r o v o j i e l d o n o v o j tipologiji.. Truba rei da ni Seldon, a ni pobornici drugih novijih tipologija ne smatraju da je sve ljude mogue svrstati u ogranieni broj medusobno otro razgranienih tipova. Ove tipologije takode, kaoi prikazi linosti pojmom crta, pretpostavijaju da tipinost pojedinaca moe biti vie ili manje izrazita, da su crte iinosti koje uldjuuje odreeni tip vie ili manje razvijene. Pretena veina ljudi pokazuje upravo srednji stepen razvijenosti sistema crta koje ine tip. N e zastupaju novije tipologije, ni shvatanje da svi ljudi imaju samo one crte linosti koje se pretpostavljaju razlikovanim tipovima (u olcviru odreene tipoiogije). Smatra sesamo da je kod nekih osoba odredeni sklop crta koji ini tip izrazitije razvijen nego neke druge crte.To onda i opravdava svrstavanje neke konkrctne osobe u odredeni tip linosti.

Sindromni tip
Pojam tipa opravdano je, smatra se danas, upotrebljavati u znaenju sindromnog tipa. Sindrom je pojam uzer iz medicine i oznaava povezano javljanje nekih karakteristinih osobina. Neke osobe mogu, uz ostale za njih karakteristine osobine pokazivati 1 grupu sindromnih osobina. Naprimer, neka osoba moe pokazivati takozvani sindrom kompulsivnosti i moguno je govoriti o kompulsivnom tipu ili kompulsivnoj linosti, tj. o iinosti koja pokazuje osobine preterane urednosti, preterane pedantnosti, U'rdoglavosti i tvrdiluka. Slian smisao i znaenje sindromnog tipa ima i pojam autoritarnelinosti, linosti koja pokazuje sklonost za prihvatanje antidemokratskih politikih stavova. Autoritarna linost je kako su je prikazali Adorno i saradnici - linost koja pokazuje autoritarni sindrom, osobine kao to su potovanje vlasti, pokornost autoritetu, neelastinost miljenja, agresivnost, suprotstavljanje svemu subjektivnom i imaginativnom, formalizam i konvencionalnost u ponaanju, sklonost moralisanju i spremnost da vlastite drutveno osudivanje e l j e pripisuje d r u g i m a .

Samosvest
M n o g i istraivai linosti i m n o g e teorije linosti naglaavaju vanost sam o s v e s t i za razumevanje linosti. G o v o r e o d o z i v l j a j u v l a s t i t o g j a ili o sam o s v e s t i kao o n e o b i n o v a n o j karakteristici svakelinosti, Naaiost, razliite teorije linosti pojam samosvesti upotrebljavaju u v e o m a razliitom s m i s l u i esto ga v e o m a nejasno odreduju. S a m o s v e s t bi s e sastojala u doivijaju opaaja, misli, osecanja, motiva, koje p o j e d i n a c ima, kao sopstven i h doivljaja i u svesti da m i predstavljamo o d r e d e n u , u toku n a e g i v o ta istu i o d drugih osoba raziiitu linost. S a m o s v e s t m o e m o odrediti kao znanje o sebi lcao jeinstvenoj i osobenoj jedinici, a uz. koje se znanje pridruuju i odredena oseanja i tenje - p o n o s s a m i m s o b o m ili nezadovoljstvo, kao i nastojanje da svoje o s o b i n e razvijemo ili da ih i z m e n i m o , to odgovara M e k D u g o l o v o m p o j m u j a - s e n t i m e n t a , S a m o s v e s t se razvijapostepeno.Malo dete n e m a samosvesti. O n o nema doivljaja o sebi kao o individualnosti i n e k o v r e m e n e raziikuje s e b e o d o k o i i n e . S a m o s v e s t s e razvija sa s v e j a s n i j i m r a z l i k o v a n j e m i z m e d u s o p s t v e n o g tela i svoje sredine. U deijoj psihologiji istiu se razliiti m o m e n ti kao vani z a formiranje samosvesti. T o je pre svega g o v o r p o m o u koga d e t e saznaje za svoje ime, a koje postaje s i m b o l z a njegov i d e n u t e t i p o m o u koga ui razliku i z m e d u sebe i o k o i i n e . V a n u u l o g u ima uporedivanje sa ostalima, sa njihovim i z g i e d o m i njihovim p o n a a n j e m i uoavanje razl i k e i z m e u t u d e g i s o p s t v e n o g izgieda i p o n a a n j a . N a razvijanje s a m o svesti utie i slika koju okolina ima o detetu i k o j u o n a na razliite naine d e t e t u saoptava. U toku kasnijeg razvitka v a n u u l o g u imaju ideali i a m bicije koji se javljaju i koji se nastoje ostvariti. S l i k a koju i m a m o o sebi, doivljaj samosvesti, u v e l i k o m s t e p e n u zavisi o d togata okolina inisli o nama. U k p l i k o je povoljnije rniljenje o nama, vee j e i nae samopotovanje i oseanje sigurnosti.Treba, m e d u t i m , istai da slika o sebi esto nije realna slika. Z a p r i p a d n i k e z a p a d n e civilizacije, nav o d i se u strunoj literaturi, karakteristino j e d a o n i sami sebe smatraju o b i n o vrednijim n e g o to stvarno jesu, a to, m e d u t i m , nije karakterisrin o kod pripadnika svih civilizacija, na primer k o d Indijaca, pripadnika budistike vere. I z r a z u s a m o s v e s t pridaje s e p o n e k a d i d o n e k l e m i s t i n o znacnje, prikaz u j u a je kao neku samostalnu snagu unutar linosti, k i o neko p o s e b n o bi-

 e u o v e k u o t p r i l i k e k a o t o s e u razliitim r e i i g i o z n i m s i s t e m i m a z a m i lja i prikazuje pojam due. Samosvest se, medutim, ne moe shvatiti kao n c k a s a m o s t a l n a s n a g a koja u o v e k u p o s t o j i o d v o j e n o i n e z a v i s n o o d n j e g o v i h p s i h i k i h p r o c e s a i f u n k c i j a . O n a n e p o s t o j i o d u v e k n c g o s e stvara i razvija. J e d n o m f o r m i r a n a u t i e n a usklaivanje o s o b i n a p o j e d i n c a i z n a ajno doprinosi da linost p o s t a n e uskiadeno jedinstvo, D o javljanja s a m o s v e s t i d o l a z i k a o t o p o k a z u j u n a u n i c i (a p o s e b n o ruski p s i h o l o g V i g o t s k i ) , j e r se, p o r e d g l a s n o g i j a v n o g , k o m u n i k a c i j i n a m e n j e n o g g o v o r a , pojavljuje i b e z g l a s n i i. privatni, unutranji, g o v o r . N j i m e o s o b a prati i o c e n j u j e s v o j e d o i v l j a j e o s a m o j sebi - svoja o s e a n j a , s v o j e n a m e r e , svoja k o l e b a n j a i o d l u k e . O s o b a ocenjuj s a m U sebe, f o r m i r a i razvija s v e s t o s e b i ili s a m o s v e s t . S a m o s v e s t j e o s n o v a z a r a z v i t a k z a o v e k a karakt e r i s t i n o g p s i h i k o g i v o t a i v a a n u s l o v formiranja i razvoja l i n o s t i . U vczi sa linou mogue je razlikovati vise sadraja samosvesti, pre svega tri doivljaja;
identiteta, integriteta i individualitcta. P o d identitetom p o d r a z u m e v a se n e p o s r e d n a

izvesnost da su svi doivljaji koje imamo nai doivljaji, kao t sigurno zrtanje da smo isti koji smo biii i rartije (kontinuirani identitet). Integtitet oznaava nau stalnu tcnju da nac odlukc i postupci budu u sldadu sa ostaiim naim svojstvima, a posebno sa usvojenim vrednostima i principima i u veoj iii manjoj uspeliosti da tu tenju ostvatimo. Pod doivljajem individualiteta podrazumevamo tenju da sc oseamo kao poscbne osobe kojc sc razlikuju od drugih.U skladu sa doivijajimaidentiteta, integritcta i individuaiitcta mi nastojimo da i nae ponaanje bude koliko je mogue konsekventno (dosledno), konzistentno (uskladeno) i za nas karakteristino. Samosvest sc pojavljuje i u drugim vidovima: kao pojam o sebi - ocena o osobinama koje smatramo karakteristinim za sebe; kao samovrednovanje- prihvatanje nekih svojlb . svojstava kao pozitivniii i pocijnib a drugih nefcih kao negativnih i kojib bi trebalo da se oslobodimo; kao samokontrola - praenje vlastitih reagovanja i nastojanje da bude u skladu sa ponaanjem koje se smatra vrednim i cenjenim.
PlTANJA I ZADACI

1, Koji j e uzrok traenja tipova r konstruisanja tipologija^licnost? 2. Po ceriiu se-razlikuje prikazivanje linosti pojmbm rta 6d. prikazivanja 6 rnbii poj ma tipa^ . '3;|Kbje psobijie, pjfema j u n g u , jma introVertirani tip licnoti a koje ekstrave'r'tirahi tip? ' 4\:-Zz'-kbjtUnosti.iiiMjievmkpla znate da-su prikazane k a o introvertira-

hi a Jco/Vtao;^

5. ICoje tipove liriosti razlikuje Kremer L koji i m , p o njegovom miljenju, tipovi teiesne konstitucije odgovaraju? 6. K a k o je Kremer doao d o svoje.tipologije a kadco e l d o n d o svoje? 7. K o j e t i p o v e linosti razlikuje Seldon i koje o s o b i n e poscduju na osnovu njegovih nalaza?, 8. Koji se prigovori iznose svLstnvafiju .ijudi u t i p o v e Linosti? Kakav j e to s i n d r o m n i tip? 9. ICoje crte linosti posednje autoritarna linost?

Razvitak linosti
Bioloki osnovi linosti
I l i n o s t , k a o I s v e p s i h i k e funkcije, l m a s v o j u b i o l o k u o s n o v u datu n a s l e d e m . M o e m o razlikovati tri g r u p e b i o l o k i h f a k t o r a koje i n e o s n o v e l i n o s t i . T o su nervni sistem, endokrini sistem i telesna konsdtucija. N e r v n i s i s t e m predstavlja faktor o d k o g a z a v i s i r a z v i t a k linosti z b o g t o ga t o n j e g o v a struktura u v e l i k o j meri o d r e u j e m o g u n o s t i razvitka p o j e d i n i h o s o b i n a . O d sastava n e r v n o g s i s t e m a , n a p r i m e r , zavise d i s p o z i c i je z a i n t e l i g e n c i j u i druge sposobnosti. F u n k c i o n i s a n j e v e g e c a t i v n o g n e i v n o g sistema, zajedno sa endokrinim sistemom, u z n a t n o m stepenu odreduje o s o b i n e t e m p e r a m e n t a . Ispitivanja p o k a z u j u d a l k a k o d kojih p o s t o j e i n t e n z i v n i j e reakcije v e g e t a t i v n o g n e r v n o g s i s t e m a p o k a z u j u v e c u i v o s t i p o kretljivost. V e m e d u n o v o r o d e n o m d e c o m p o s t o j e r a z i i k e u koliini i i n t e n z i t e t u n j i h o v i h reakcija - u p l a k a n j u , u u z i m a n j u h r a n e , u p o k r e t i j i v o s d i u o p t e u e n e r g i j i k o j o m raspolau. D r u g i f a k t o r koji ini b i o l o k u o s n o v u i i n o s t i j e s t e e n d o k r i n i s i s t e m . I m a s h v a t a n j a d a o d l e z d a sa u n u t r a n j i m l u e n j e m u v e l i k o m s t e p c n u z a v i s e razliite o s o b i n e licnosti. V e i n a istraivaa, m e u t i m , d a n a s smatra da d o tle d o k e n d o k r i n i s i s t e m n o r m a l n p f i i n k c i o n i e o n i m a znaajniji u d c a j s a m o n a f o r m i r a n j e o s o b i n a t e m p e t a m e n t a , a n e i n a o s t a l e crte linosti. T e k kad d o e d o poremeaja u funkonisanju l e z d a sa unutranjim luenjcm, o n e znaajnijc utiu i na razvitakdrugih osobina linosti.

T e l e s n a konstitucija j e treci b i o l o k i m o m c n a t koji utie n a f o r m i r a n j e linosti. Pod t e l e s n o m k o n s r i t i i c i j o i n p o d r a z u m e v a j u se veliina i razvijen o s t p o j e d i n i h d e l o v a t e l a , s r a z m e r a m e d u t i m d e i o v i m a , n o r m a i n o s r ili n e n o r m a l n o s t p o j e d i n i h o r g a n a i d r u g e telesnc odlike. B i l o je i i m a s h v a tanja da i z m e d u t e l e s n i h i f i z i k i h o s o b i n a postojt uska p o v e z a n o s t . V e je p o m e n u t o da p r o v e r a v a n j a koja s u vrcna t o nisu potvrdila. C i n j e n i c a da t e i e s n e o s o b i n e i m a j u i z v e s n u u l o g u u razvitku linosti d o l a z i p r e s v e g a o t u d a , k a o to j e v e c p o m e n u t o , t o o k o l i n a na ijude razliita i z g l e d a razliito reaguje, a ove reakcije o k o l i n e utiu na formiranje o d r e d e n i h o s o b i n a . l a k o b i o l o k i m o m e n t i i m a j u znaaja za razvitaklinosti, o n i s u s a m o o s n o va p o t r e b n a z a dalje razvijanje i f o r m i r a n j e liriosti, O n i n i s u o d i u u j u i f a k t o r z a r a z v i t a k l i n o s t i . O d i u u j u i znaaj imaju faktori s r e d i n e , a pre s v e g a socijalni faktori.

Socijalnifaktori razvitka linosti

F o r m i r a n j e l i n o s u osrvaruje se p r v e n s t v e n o p o d u t i c a j e m s o c i j a l t i i h f a k tora. Z a t o j e o p r a v d a n o e s t o n a v o d e n j e da je l i n o s t n e s a m o p s i h o i o k a n e g o i s o c i j a l n a pojava, da j e o n a rezultat uticaja s o c i j a l n i h f a k t o r a na b i o loki d a t u o s n o v u . S o c i j a l n i u s l o v i , a pre svega d o d i r sa l j u d i m a i p r o i z v o dima l j u d s k e a k t i v n o s t i , n e o p h o d n i su da bi sc Ijudska j e d i n k a razvila u h u m a n o b i e , u b i e k o j e i m a k a r a k t e r i s t i k c koje o z n a a v a m o k a o I j u d s k e k a r a k t e r i s t i k e . T e k socijalizacijom ljudske j e d i n k e , t o jest p o m o u socijaln o g u e n j a ( u e n j a p o d d e j s t v o m soctjalnth faktora) f o r m t r a se l j u d s k a ltnost. V e o m a j e veliki broj r a z l i i t i h vrsta s o c i j a l n i h faktora koji u t i u na f o r m i ranje i i n o s t i - p o r o d i c a i p o r o d i n i uslovi u kojima sc p o d i e d e t e , kola, g r u p a v r n j a k a , r o d a c i i p o z n a n i c i ? a k o j i m a d e t e dolazi u d o d i r , o r g a n i z a cije i d r u t v a u k o j e j e o n o u l a n j e n o , literatura koju ita i f i l m o v i k o j e g l e da, b r a k i o d n o s i u b r a k u , z a n i m a n j e koje o v e k o b a v l j a i u s p e h u t o m z a n i m a n j u , socijalni p o l o a j i u l o g a koje i m a u drutvu, p r i p a d n o s t razliitim g r u p a m a , k u l t u r a u k o j o j rasre i ivi i drucveni s i s t e m z a j e d n i c e u kojoj s e razvija. M i e m o u d a l j e m i z l a g a n j u p o s e b n o ukracko p o m e n u d uticaj sam o n e k i h o d o v i h s o c i j a l n i h faktora.

.329

Ulogaporodice
U s t r u n o j literaturi najvea v a n o s t za f o r m i r a n j e i i n o s t i pridaje se p o r o d i c i , k o n k r e t n o - o d n o s i m a u njoj i p o l o a j u koji d e t e i m a u porodici. S h v a t a n j e m n o g i h strunjaka jc da su uslovi p o r o d i n o g i v o t a u p r v i m g o d i n a m a d e t i n j s t v a o d l u u j u i za to kakva e s e l i n o s t f o r m i r a t i i kakva e o n a biti u tolcu i t a v o g ivota. Deteje o t a c oveka, nagiaavaju ovi autori z a j e d n o sa F r o j d o m , o s n i v a e m p s i h o a n a l i z e , e i e i t i m e d a k a u da vie o d s v e g a d r u g o g o d r e d u j e kakva e biti l i n o s t o d r a s l o g o v e k a n j e g o v o ran o d e t i n j s t v o . I s t o v r e m e n o , pristaiie p s i h o a n a l i z e ' n a v o d e da su za razvit a k l i n o s t i n a r o i t o v a n i doivljaji'koje u p r v i m g o d i n a m a ivota i m a det e u v e z i sa i s h r a n o m , sa navikavanjem na i s t o u i s a d i s c i p i i n o m koja se o d n j e g a trai, U s t r u c n o j literaturi s e naglasava v a n o s t d e t i n j s t v a z a razvitak linosti, a p r e s v e g a v a n o s t da d e t e i m a oseaj sigurnosti, d a o s e a d a se roditelji o n j e m u b r i n u i da g a vole, N e d o v o l j n a briga z a d e t e iii n e p o s t o j a n j e ljubavi p r e m a n j e m u p r v e n s t v e n i su uzroci javljanja o d r e d e n i h d r u t v e n o n e p o e l j n i h o s o b i n a , k a o t o su agresivnost, neprijateljski s t a v p r e m a o k o h m , i i i p o v u e n o s t u s e b e i pasivnost, N e e toliko s m e t a t i s k l a d n o m razvitku d e teta, s m a t r a s e d a n a s , to o n o nije d o j e n o , p a n e e n j e g o v razvitak o m c t a ti n i s t r o g a d i s c i p l i n a , ako dete tu disciplinu shvari k a o i z r a z brige za njeg a - k o l i k o n e b r i g a z a d e t e i loa a t m o s f e r a u p o r o d i c i . D o b r a a t m o s f e r a u p o r o d i c i i ljubavprema detetu vaniji su n e g o p o j e d i n e vrste p o s t u p a k a p r e m a deci. D e c i i z p o r o d i c a u k o j i m a p o s t o j i m e d u s o b n o poverenje, ljubav, drugarski o d n o s i i z m e d u rdd'itelja''amih i i z m e d u roditelja i dece, v e r o v a t n i j e j e d a e biti Ijudi sa p o z i t i v n i m o s o b i n a m a , n e z a v i s n i j e o s o b e , sigurniji u s e b e i uravnoteeniji n e g o d e c a iz p o r o d i c a u k o j i m a su esti sukobi i r a z m i r i c e i u k o j i m a n e m a d o v o l j n o panje p r e m a d e t c t u . D a j e o d n o s roditelji p r e m a deci i nain na koji o n i p o d i u i vaspiravaju d e cu j e d a n o d n a j v a n i j i h inilaca u razvitku l i n o s t i , p o t \ ' r d u j u s i s t e m a t s k a ispitivanja k o j a poitazuju da je o s n o v n i u z r o k r a z l i i t i h n e g a t i v n i h o s o b i n a k o d p o j e d i n a c a neispravan nain podizanja dece. P r e v e h k a s t r o g o s t i n e p o k a z i v a n j e Ijubavi izaziva ili p o v u e n o s t u s e b i ili a g r e s i v n o s t ; n e d o s l e d n o s t u p o s t u p c i m a prema d e c i izaziva o s e a n j e n e s i g u r n o s c i i razvijanje s k l o n o s t i k a n e u r o t i n o s t i ; i preveiika briga i m a e n j e imaju n e g a t i v n e p o s l e d i c e z a r a z v i t a k l i n o s t i jer izazivaju n e s a m o s t a l n o s t i s e b i n o s t , N o -

3.3

vija ispitivanja u k a z u j u n a t o da j e n e o p h o d n o p o s t a v l j a d z a h t e v e deci, d a je nuna izvesna disciplina. U t i c a j p o r o d i c e i roditelja n a razvitak iinosti d e t e t a velilu j e i z v i e r a z l o ga; pre s v e g a t o d r u t v o p r e k o roditelja prenosi u drutvu p r i h v a e n a s h v a tanja o p o e l j n i m o s o b i n a m a i e l j e p p m ponaanju. Roditelji, nadaije, p r e d Stavljaju u z o r z a dec'u s k o j i m s c d e a i d e n t i f i k u j u l koji p o d r a a v a j u . V c i broj i s p i t i v a n j a p o k a z u j e da j e r e d o v n o veiika p o d u d a r n o s t i z m e d u s t a v o v a roditelja i d e c e p r e m a r a z n i m d r u t v e n i m p o j a v a m a . D a n a s s e u k a z u j e na t o d a nije s a m o p e r i o d r a n o g detinjstva p e r i o d u k o m e d o i a z i d o v a n o g uticaja n a razvitak linosti. I kasniji periodi ivota, u p o r o d i c i i v a n nje, o d z n a a j a s u z a razvitaklinosti. P o s e b n o j e v a a n p e riod kad d e a k iii d e v o j i c a postaju m l a d i ili devojka. U t o m r a z d o b l j u d o g a a s e p r e l a z iz p o t p u n e z a v i s n o s t i o d roditelja u relativnu s a m o s t a l n o s t O m l a d i n a u t o m p e r i o d u s v o g a razvitka izrazito tei z a n e z a v i s n o u i sam o s t a l n o u . A k o roditelji n e b u d u d e c i priznali p r a v o n a i z v e s n u n e z a v i snost, davali i z v e s n u s l o b o d u , m o e to i m a t i z a p o s l e d i c u p o n a a n j e koje e s e m a n i f e s t o v a t i bilo u a g r e s i v n o s t i i n e o b u z d a n o s t i ili u z a t v o r e n o s t i i p o vlaenju u sebe.

Uticaj kole
V a a n s o c i j a l n i f a k t o r u r a z v i t k u l i n o s t i jeste i kola. U k o l i s e s i s t e m a t ski p r o d u a v a i razvija p i o c e s i n t e l e k t u a l n o g , e m o c i o n a l n o g i s o c i j a l n o g razvitka z a p o e t o g u p o r o d i c i . S k o l a j e v a n a z a razvitak d e t e t a pre s v e g a t o d o l a z a k u k o l u p r e d s t a v l j a d o l a z a k u n o v u sredinu, s a n o v i j i m i s t r o i m z a h t e v i m a i n o v i m i d r u g a i j i m o d n o s i m a n e g o to s u bili z a h t e v i i o d n o s i u p o r o d i c i . D e t e j e p r i s i l j e n o da razvija o s e a n j e o d g o v o r n o s t i i d a ui d a stvara r a z n e o d n o s e sa d r u g i m o s o b a m a . P r e k o k o l e d r u t v o n a s t o j i da razvija k o d d e c e o n e o s o b i n e k o j e s m a t r a p o e l j n i m , a da s p r e i razvijanje o s o b i n a k o j e s m a t r a n e g a t i v n i m . P r e k o ciljeva i zadataka v a s p i t a n j a i o b r a z o v a n j a d r u t v o nastoji d a f o r m i r a o d r e d e n a d r u t v e n a s h v a t a n j a i o d r e d e ne s o c i j a l n e s t a v o v e . T o s e o s t v a r u j e i kroz sadraj n a s t a v e k o j i m s e p r c n o si o d r e d e n o g l e d a n j e n a s v e t i d r u t v o , k a o i k r o z d i r e k t n o r a z v i j a n j e o d r e d e n i h o s o b i n a . V a a n uticaj na razvijanje o d r e e n i h o s o b i n a i i n o s t i , p o r e d nastavriogprogramaivaspitnili ciljeva k o j e k o l a s i s t e m a t s k i n a -

stoji ostvariti, imaju i orgariizacijakolskogivota i linostuitelja. O r ganizacija kolskog ivota m o e poivati n a principu autoritativnosti a mo e s e temeljiri na razvijanju d e m o k r a t s k i h o d n o s a . U i t e l j i , kao i roditelji, predstavljaju z a d e t e u z o r e na koje se o n o u g l e d a i n j i h o v e o s o b i n e l i n o sti i njihov posnipak prema deci mogu biti od presudnog ^naaja za formiranje linosti.

Uloga vrnjaka
Veliki broj autora ist-ie da vinjaci - g r u p a d e c e ili o m l a d i n e i s t o g d o b a i i s t i h inreresovanja, d' sa k o j o m je p o j e d i n a c e s t o u d r u t v u - i m a j u u d e tinjstvu i m l a d a l a k o m d o b u znaajan, pa i o d l u u j u c i uticaj na f o r m i r a n j e m n o g i h o s o b i n a linosti, U o p t e drugovanje predstavlja veoma vano s r e d s t \ r o socijalizacije pojedinca. O n o d o p r i n o s i razvijanju d r u t \ ' e n o s t i , u s v a j a n j u n o v i h s o c i j a l n i h stavova, n o r m a l n o m r a z v i j a n j u d e t e t a i o m l a d i n c a , i z b e g a v a n j u n e o b i n o g , e k s c e n t r i n o g p o n a a n j a i p o d s t i c a n j u line s a m o s t a l n o s t i i o s e a n j a nezavisnosti. G r u p a vrnjaka z n a t n o u t i e na to k o j e e v r e d n o s t i m i a d i i d e v o j k a teiti d a ostvare, ta e i m biti ideali. P o s e b n o je veli3d uticaj n a razvoj interesovanja, na n a i n o d e v a n j a , o d m a r a n j a i z a bavljanja i n a i n g o v o r a i izraavanja. Postoji v e i broj p o s e b n i h ispitivan j a k a k o drut\ro vrnjaka utie na p o j e d i n e f o r m e p o n a a n j a . M e d u o s t a l i m ispitivanjima, vrseno je j e d n o novije istraivanje o t o m e kako se razvijaju ili m e n j a j u stavovi o m l a d i n e i da li su stavovi m l a d i a i devojaka sliniji stav o v i m a roditelja ili stavovima vrnjaka. M e d u o s t a l i m s t a v o v i m a , praen j e r a z v i t a k stava p r e m a u l o z i e n e . U m d e n o je i z a d e a k e i z a d e v o j k e d a u p e r i o d u i z m e u 1 5 i 18 g o d i n a postoji vea p o d u d a r n o s t u t o m stavu sa vr n j a c i m a n e g o sa s t a v o v i m a roditelja. U l a s n i j i m g o d i n a m a , u p e r i o d u o d 2 0 d o 2 4 g o d i n e , dolazi k o d deaka d o pribliavanja ranije o d b i j e n i m stav o v i m a o.ca, a k o d devojaka d o v e e g i z j e d n a e n j a sa s t a v o v i m a m a j k e , ali u t o m p e r i o d u p o s t o j e jo razlike i z m e d u s t a v o v a d e c e i stava roditelja sup r o t n o g pola. U l o g a vrnjaka n a p o n a a n j e p o j e d i n a c a u o e n a j e i pri ispitivanju u z r o k a prestupnitva maloletnika. M n o g a ispitivanja s u p o k a z a l a da j e e s t o j e d a n o d v a n i h u z r o k a prestupnitva prihvatanje s h v a t a n j a i p o n a a n j a vrnjaka sa k o j i m a p o j e d i n a c d r u g u j e . I a k o d e l i k v e n t n o s t ( p r e s t u p n i t v o ) n e m o r a biti d i r c k t n a p o s l e d i c a d r u g o v a n j a sa o d r e e r i i m g r u p a m a , n e g o j e

. 33 2

esto njen osnovni uzrok u ravim domaim prilikama, sredina v r n j a b koja namee odreena shvatanja predstavlja esto faktor koji orijentie pojedince na prcstupnitvo,

Kultura i linosi
S v a k i p o j e d i n a c s e razvija u o d r e d e n o j z a j e d n i c i , a koja i m a svoja pravila p o n a a n j a i s v o j a shvatanja o m n o g i m v a n i m p i t a n j i m a zivota. O b i a j i i n a v i k e p o n a a n j a karakteristini za n e k u zajednicu, stavovi, vrednosti i u v e renja koji s u i z r a z d r u t v e n e strukture, k a o i razni o d n o s i i i n s t i m c i j e koje postoje u zajcdnici - sve t o ini kulturu odredene zajednice. Pojam kulture z a t o j e v e o m a i r o k i d o s t a n e o d r c d e n p o j a m , i a k o se m n o g o koristi pri o b j a n j a v a n j u razvitka l i n o s t i . N a g l a s a v a s e da upravo k u l t u r a l i z a c i j a ili u s v a j a n j e n a i n a p o n a a n j a i s h v a t a n j a koji su svojstveni o d r e d e n o j k u l t u ri f o r m i r a i i n i l i n o s t . B c z usvajanja p o n a a n j a k a r a k t e r i s t i n o g z a o d r c d e n u k u l t u r u m i b i s m o , k a e se, m o g l i g o v o r i t i s a m o o b i o l o k i m i p s i h o loskim biima a ne i o linostima. Na vanost kuicurc za ponaanjc i formiranje linosti ukazuju pre svega mnoga antropolokaispitivanja. Ovim ispirivanjima se pokazuje da pripadnici odredene kulrure pokazuju odredene osobine linosti.Mcdu ostaiim,jedan istraiva.Margarct Mid (M.Mead), uporeduje tri plcmcna sa Nove Gvinejp,,Qna n&lazi da kod njih postojc razliirc kulturc i s tim u skladu razliite linosti. Pripadnici jcdnog picmena, plemcna Arape, smatraju da je nedolino isticati sc prcd ostalim ianovima zajednice, teiti vlasti, miroJjubivi su, tolcrantni u svojim odnosima i blagi u svojim postupcima prcma deci. Kao linosii knrakterise ih spremnost za medusobno pomaganjc i trpeijivost. ICod plemcna Mundugumor ceni se iina hrabrost, deca $e podiu na strog, gotovo svirov nain. Line karakreristike pripadnika tog plcmena su agresivnost, ratobomost, netrpeljivost. Kod treeg plemenn Cambuii karakteristino je poscojanje strogih formi u ponaanju, a kao line osobinc toga pJemena istiu se zadovoljstvo u ceremonijama, smisao za umetnost i tenje za ukraavanjem. I veliki broj drugiii autora pokazuje kako od odredcnih karakteristika kulture znvise odredene osobine linosti u mnogim 2.ajednicama, A u t o r i koji i s t i u v a n o s t k u l t u r e z a f o r m i r a n j e l i n o s t i objanjavaju u c a j k u l t u r e t i m e t o p r i p a d n i c i o d r e d e n e z a j e d n i c e v e o d detinjstva i m a j u ista i s k u s t v a , a p r e s v e g a t i m e t o j e z a o d r e d e n u k u l t u r u karakteristian o d r e d e n n a i n p o d i z a n j a d e c e . U s l e d t o g a , n a v o d e neki autori, stvara s e k o d s v i h p r i p a d n i k a s l i n a o s n o v a linosti, b a z i n a l i n o s t . I m a ak a u t o r a k o -

.333

ji smatraju da linost nije nista drugo nego subjekttvna strana kulture shvatanja i p o n a a n j a koja proizilaze i z obiaja i z a h t e v a k o j e postavlja o d redena sredina. Z a i s t a su brojna istraivanja pokazala da z a n e k u z a j e d n i c u karakterisrina s h v a t a n j a i Icarakteristini o d n o s i znaajno utiu na f o r m i r a n j e linos t i . Z a j e d n i c a i m a o d r e d e n e p r i n c i p e k a k o se treba p o n a a t i u razliitim s i t u a c i j a m a i daje o d g o v o r e na razna pitanja koja s v a k i p o j e d i n a c treba da resi u s v o m i v o t u - k a k o p o d i z a t i d e c u , k a k o se p r i p r e m i t i za razna z a n i m a n j a , k a k o s e reguliu o d n o s i i z m e d u m u k a r a c a i e n a , k a k o p o s t u p i t i u b o l e s t i , ta treba c e n i t i a ta prezirati. O v i principi i o v a shvatanja se usvajaju i p o s t a j u z a p o j e d i n c a unutranji p r i n c i p i p o s t u p a n j a i o d r e u j u f o r m i r a n j e n j e g o v i h o s o b i n a . Ispitivanja kulture 1 n j e n e u l o g e u razvitku linosti n e s u m n j i v o da doprinose boljem razumevanju linosti. Isticanjem u l o g e k u l t u r e n a g l a a v a se j e d a n ranije d o s t a z a n e m a r e n i m o m e n a t koji utie na f o r m i r a n j e l i n o s t i uloga k o n k r e t n e istorije n e k e z a j e d n i c e i njenih tradicija, I p o s e b n i uslovi raz\ntlca n e k o g o d r e d e n o g drutva, n j e g o v e tradicije i obiaji, n j e g o v a istorija, z a c e l o p r e d s t a v l j a j u f a k t o r e koji, p o v e z a n o sa d r u g i m s o c i j a l n i m f a k t o r i m a , u t i u na f o r m i r a n j e linosti. M e d u t i m , e s t o s e preteruje u isticanju u l o g e k u l t u r e u f o r m i r a n j u i i n o sti i t i m e stvara p o g r e n a slika o linosti. Z a n e m a r u j e se i n e v o d i se raun a o t o m e da n i u j e d n o j kulturi nisu svi njeni p r i p a d n i c i j e d n a k i p a ni slini p o s v o j i m o s o b i n a m a l i n o s t i . N i u s l a b o r a z v i j e n i m z a j e d n i c a m a , u k o j i m a p o s t o j i s t r o e pridravanje p r o p i s a o p o n a a n j u i v e i uticaj z a j e d n i k e k u l t u r e n a p o j e d i n c a , nisu s v i l a n o v i z a j e d n i c e j e d n a k e linosri. N i su svi p r i p a d n i c i p l e m e n a A r a p e s j e d n a k o t o l e r a n t n i , niti svi p r i p a d n i c i p l e m e n a M u n d u g u m o r j e d n a k o agresivni. Jos j e m a n j e m o g u c prikazivati l a n o v e p o j e d i n i h razvijenih drutava k a o j e d n o o b r a z n e linosti. M i m a l o s a z n a j e m o o p o j e d i n c i m a kao o l i n o s t i m a a k o i m p r i d a m o s a m o n e k e o z n a k e koje s e smatraju karakteristinim za p r i p a d n i k e o d r e d e n o g drutva. D r u g i n e d o s t a t a k k a d a se objanjava f o r m i r a n j e linosri p r v e n s t v e n o p o m o u p o j m a kulture lei u t o m e t o je, k o r i s t e i i s k l j u i v o ili p r v e n s t v e n o p o j a m k u l t u r e z a objanjavanje linosti, n e m o g n e u o i t i koji o d m n o g o b r o j n i h f a k t o r a koji u l a z e u v e o m a iroki i n e o d r e d e n p o j a m kulture i u kojoj m e r i i p o d k o j i m u s l o v i m a u t i u na r a z v i t a k l i n o s t i . C e s t o se i s t i c a n j e m t o g a p o j m a prikriva znaaj talco v a n i h s o c i j a l n i h inilaca z a razvitak l i n o s t i , k a o t o s u k i a s* na pripadnost i drutveni s i s t e m .

.334

Polozaji i uioge
D a p o s t o j i uticaj kulture na form-iranje i i n o s t i r e d o v n o s e d o k a z u j e u k a z i v a n j e m n a v a n o s t p o l o a j a i u l o g a koji p o s t o j e u o d r e d e n o j kulturi za p o n a a n j e Ijudi. O v i p o j m o v i zaista doprinose razumevanju formiranja linosti. Pod p o i o a j e m ili p o z i c i j o m ( s t a t u s o m ) p o d r a z u m e v a m o m e s t o i funkcije k o j e p o j e d i n a c i m a u d r u t v u i u r a z l i i t i m g r u p a m a iji je lan. A p o d u l o g o m p o d r a z u m e v a s e p o n a a n j e k o j e j e u o d r e d e n o j kulturi v e z a n o u z o d r e d e n i p o l o a j i koje s e o e k u j e , a o b i n o i z a h t e v a , d a onaj k o ima odredeni poloaj redovno manifestuje. U s v a k o m d r u t v u p o s t o j e o d r e d e n e p o z i c i j e (statusi) ili poloaji s o b z i r o m n a p o l , n a u z r a s t , na z a n i m a n j e i n a razne a k t i v n o s t i k o j e Ijudi obavljaju. T o s u u n i v e r z a l n i p o l o a j i koji p o s t o j e u s v a k o m drutvu. P o r e d o v i h p o l o a j a u s v a k o m drutvu p o s t o j e m n o g i d r u g i koji se e s t o razlikuju u r a z l i i t i m d r u t v i m a . U z svaki p o l o a j v e z u j e se i odreeno oekivano pona a u j e , u l o g a . U n u t a r svake o d m n o g o b r o j n i h g r u p a k o j e p o s t o j e u s v a k o m d r u s t v u k a o t o su porodica, g r u p e vrnjaka, g r u p e p o z a n i m a n j u , r a d n e g r u p e i m n o g e druge. svaki p r i p a d h i k g r u p e i m a ' s v o j e m e s t o i u z njega v e z a n u u i o g u . O e k u j e s e i z a h t e v a o d r e d e n o p o n a a n j e o d nastavnika a o d r e e n o p o n a a n j e o d u e n i k a , drugaije o d r u k o v o d i o c a u nekoj u s t a n o vi a d r u g o o d n j e g o v i h s l u b e n i k a , o d r e d e n o p o n a a n j e o d o c a p o r o d i c e , o d m a j k e , ili o d d e c e . R a z l i k e m e u k u l t u r a m a r e d o v n o su i r a z l i k e u t o m e koji sve poioaji u p o j e d i n o j kulturi postoje, a jo vie u t o m e koje s e ponaanje oekuje o d p o j e d i n a c a sa o d r e d e n i m p o l o a j e m . Sa p r o m e n a m a u d r u t v u dolazi i d o p r o m e n a u p o s t o j a n j u o d r e d e n i h p o l o a j a i u u l o g a m a k o j e se v e z u j u u z p o i o a j . N e k i p o l o a j i 1 u i o g e nestaju a d r u g i se javljaju. U s o c i j a l i s t i k o m s i s t e m u , na prirner, nestaju p o l o a j i u l o g a v l a s n i k a sredstava za p r o i z v o d n j u ( v l a s n i k a fabrika, v e l e p o s e d n i k a ) a javljaju se n o v i p o l o a j i i n o v e u l o ge> n a p r i m e r , n o v i p o l o a j i n o v a u l o g a r a d n i k a kao s a m o u p r a v l j a a . I u z p o l o a j koji p o s t a j u i sa p r o m c n o m d r u t v e n o g s i s t e m a m o e doi d o m e n j a n j a u l o g a ; u s o c i j a h z m u se, n a primer, p o s t e p e n o m e n j a u i o g a e n e , ili uioga rukovodioca. S v a k i p o j e d i n a c r e d o v n o j e ian v i e g r u p a i u svakoj o d n j i h i m a o d r e d e ni p o l o a j i o d r e e n u u i o g u o n j e o t a c p o r o d i c e , r a d n i k u n e k o m p r e d u z e u 3 l a n j e n e k e organizacije ili drutva, u k l j u e n j e u g r u p u prijatelja. O n

.335

s e p o n a a u s l d a d u sa s v o j i m p o l o a j i m a - u p o r o d i c i k a o o t a c p o r o d i c e , u p r e d u z e u k a o l a n k o l e k t i v a , m e d u prijateljima k a o d o b a r drug, O b i n o ljudi b e z t e k o a ost\'aruju m n o g e u l o g e koje i m a j u jer s e p o n a a n j e v e z a n o u z o d r e d e n i p o l o a j n e m o r a b i t n o razlikovati o d p o n a a n j a v e z a n o g z a d r u g i p o l o a j niti biti sa njim u s u p r o t n o s t i i jcr u l o g e koje trcba d a p r e u z i m a o b i n o n i s u i s t o v r e m e n e . A l i m o e sc d o g o d i t i d a - p o s t o j e s u p r o t n o sti m e d u p o n a a n j i m a , k o j e zalitevaju razliiti p o l o a j i . U t a k v o m sluaju g o v o r i m o o s u k o b u u l o g a . S u k o b i u l o g a z a h t e v a j u ulaganja n a p o r a da s e ree i reavaju se n a razliire naine davanjem p r v e n s t v a j e d n o j u l o z i nad d r u g o m , n a p u t a n j e m j e d n o g poioaja (na primer, e n a z b o g s v o j i h ob;iv e z a u kui n a p u t a s v o j e z a n i m a n j e ) , ili t r a e n j e m k o m p r o m i s a . S u k o b i u l o g a m o g u biti, m e d u t i m , i izvor o z b i l j n i h tekoa, p a i d u e v n i h p o r e meaja. Zauzimajui due vremena odredenlpolo'aj'ljudi stiu i neke karakterisrike linosti koje nisu nune za poslove vezane za poioaj. Ponckad zauzimanje nekog poloaja moc dovesti do formiranja drutveno nepoeljnih naina ponaanja i osobina linosd. Ovo itustruje u savremenoj litcraruri dosta csto prikazivane negativne osobinc Ijudi koji rade na raznim administrativnim zadacima kojima se reguliu razni odnosi i poslovi i koji vrc razne u razvijenom drutvai brojne i neophodne, birokratske flinkcije. Govori se o osobinama birokrate, a koje se ogledaju u postupanju sa Ijudima lcao sa prcdmetima ili sluajevima.u neobazrivosti prema pojedincima, u gubljenju izvida daje posao koji obavljaju samo jcdna od velikog broja fiinkcija neophodnih u drutvu, i u uvercnju da je njihov posao od izuzetne vanosti i da ima smisao sam po scbi. K o r i e n j e p o j m o v a p o l o a j a i u l o g a doprinosi o b j a n j e n j u p o n a a n j a Ijudi i f o r m i r a n j a n j i h o v e linosti. N e ponaaju s e Ijudi u v e k j e d n a k o , n c g o se n j i h o v o p o n a a n j e razlikuje prema t o m e u kalcvoj s e situaciji n a l a z e , kakav p o l o a j z a u z i m a j u . N e k i su autori ak miljenja da p o n a a n j e Ijudi treb a objanjavati i s k l j u i v o koristei p o j m o v e situacije, p o l o a j a i u l o g a . N i s u neke trajne o s o b i n e l i n o s t i , crte linosti, vele o n i , f a k t o r i koji o d r e d u j u p o n a a n j e Ijudi, jer e s e Ijudi p o n a a t i o n a k o k a k o situacija u kojoj s e n a laze namee, a uloga vezana uz njihovpoloaj zahteva.Takvo shvatanje naz i v a s e s i t u a c i o n i m s h v a t a n j e m ili s i t u a c i o n o m t e o r i j o m . P n l i k o m o b r a z l a g a n j a o v o g s h v a t a n j a n a v o d i s e d a se Ijudi u r a z l i i t i m s i t u a c i j a m a i na razliitim poloajima razliito ponaaju, a n e p o k a ? , u j u iste osobine l i n o sti. A l i i a k o z a i s t a p o j m o v i situacije, poloaja i u l o g e d o p r i n o s e o b j a n j e nju l i n o s t i i p o n a a n j a Ijudi, oni n e m o g u da u i n e s u v i n i m ili da z a m e n e o b j a s n j e n j e l i n o s t i u t v r d i v a n j e m relativno t r a j n i h i r e l a t i v n o o p t i h

sobina linosci. Razliiti pojedinci isre .uloge obavljaju na razlicit nain. l a k o i m a j u isti poloaj,. ne p o n a a j u se i n e m a j u iste o s o b i n e svi nastavnici k a o n i svi u c n i c i . I p a k v a n o s t p o l o a j a i u l o g e za p o n a a n j c ljudi govori z a t o d a u t v r d u j u i crte iinosti n e k o g p o j e d i n c a m o r a m o v o d i t i rauna i o t o m e u kojoj se situaciji ponaanje koje o c e n j u j e m o manifestuje.To nam pom a e d a bolje s h v a t i m o nedosiednosti pa i suprotnosti u ponaanju ijudi.

Klasnapripadnost
j e d a n o d v e o m a v a n i h statusa za r a z v i t a k i f o r m i r a n j e linosti u k l a s n o m d r u t v u p r e d s t a v l j a ldasna pripadnost, U p s i h o i o k o j ]iteraturi t e k s e u n o v i j e d o b a u k a z u j e na v a n o s t p r i p a d a n j a p o j e d i n a c a o d r e e n o j ldasi. R a z l i k u j u i , k a o to j e t o najee u s o c i o l o k o j i p s i h o l o k o j iiteraturi na Z a p a d u , tri sloja, a o k o j i m a se g o v o r i k a o o k l a s a m a , i u okviru njih o d r e d e n i b r o j p o t k l a s a , n a v o d i se da je z a p r i p a d n i k e t a k o z v a n e g o r n j e l d a s e e s t a k a r a k t e r i s t i k a n j i h o v e linosti - t e n j a d a o s t a n u na vlasti, k o n z e r v a t i v n o s t , s e b i n o s t , autokratski o d n o s p r e m a l j u d i m a , a i s t o v r e m e n o vea sig u r n o s t i o d l u n o s t . Z a p r i p a d n i k e s r e d n j e I d a s e lcarakteristini su tenje z a p o v e a n j e m s v o g a u g l e d a i p o b o l j a n j e m m a t e r i j a l n o g stanja, oseanje n e s i g u r n o s t i i nezadovoljstva. K o d s i r o m a n i j e g sloja ove kiase este su o s o b i n e k o n z e r v a t i v n o s t , predrasude i a g r e s i v n o s t k a o izrazi n e u s p e h a da z a d o v o l j e s v o j e a m b i c i j e . Z a p r i p a d n i k e r a d n i k e k l a s e ili d o n j e klase, kako j e p o n e k a d n a z i v a j u a m e r i k i a u t o r i , n a v o d e s e r a z n e karakteristike. Z a g o r n j i s l o j o v e klase - tenja za b o l j i m p o l o a j e m i v e i m d r u t v e n i m u g l e d o m , n a s t o j a n j e d a njihova d e c a stelcnu b o l j e o b r a z o v a n j e i b o l j e nriesto u d r u t v u . Z a d o n j i sloj o v e klase - m a n j a a m b i c i j a u o d n o s u n a s e b e i u o d n o s u n a d e c u , n e s i g u r n o s t , esta a g r e s i v n o s t p r e m a svojoj b l i o j o k o l i n i . Ialco s u d o s t a velike razlike u n a v o d e n j u o d r e d e n i h o s o b i n a l i n o s t i kao kar a k t e r i s t i n i h z a p o j e d i n e klase autori se i p a k s l a u da p o s t o j e z n a t n e razl i k e u p o n a a n j u i z m e d u p r i p a d n i k a p o j e d i n i h ldasa u n j i h o v i m p o r o d i n i m o d n o s i m a , u n j i h o v o m n a i n u o d m a r a n j a i zabavljanja, u n j i h o v o m p o s t u p k u pri p o d i z a n j u dece, u n j i h o v i m s o c i j a l n i m s t a v o v i m a i u m n o g i m d r u g i m o s o b i n a m a . N e postoji p o t p u n a j e d n o o b r a z n o s t p o n a a n j a i o s o b i n a p r i p a d n i k a o d r e d e n e klase, niti s u r a z l i k e u n a i n u p o n a a n j a m e d u k l a s a m a u s v a k o m p e r i o d u j e d n a k o i s t a k n u t e , ali k a d a s e p o s m a t r a j u n a i n i p o n a a n j a k o d p r i p a d n i k a o d r e d e n e l d a s e u celini a u t o k u d u e g vre-

.337

m e n s k o g p e r i o d a , m o g u e j e utvrditi razlike u m n o g i m f o r m a m a p o s t u panja i u m n o g i m o s o b i n a m a l i n o s d . U z r o k da se u z Idasnu p r i p a d n o s t v e z u j u o d r e d e n i n a i n i p o n a a n j a lei u razliitom drutvenom poloaju pripadnika p o j e d i n i h klasa, u u l o z i k o j u o n i imaju u p r o i z v o d n j i dobara i u ueu koje i m a j u u raspodeli p r o i z v o d a . R a z l i k e u d r u t v e n o m poloaju imaju z a p o s i e d i e u 1 razliite sredin e u kojima p r i p a d n i c i p o j e d i n i h Idasa ive. Kontalcti sa p r i p a d n i c i m a v i e Idase su o t e a n i , a odravaju se pre svega sa p r i p a d n i c i m a iste klase i i s t o g s l o j a . T a k o v e d e c a roditelja pripadnika o d r e d e n e Idase i sloja stiu o d r e d e n o iskustvo i usvajaju n a i n e ponaanja lcarakteristine z a tu ldasu i sloj,

Uloga drutvenog sistema

Veliki je broj i d r u g i h faktora sredine, a p o s e b n o socijalnih faktora koji utiu na f o r m i r a n j e l i i j o s d . Veina o^ih faktora z n a a j n o zavisi o d d r u t v e n o g sistema. D r u t v e n i s i s t e m deluje na r a z v i t a k i i n o s t i p o s r e d n o preko mnogih falctora. D a li e postojati uticaj klasne p r i p a d n o s t i , na primer, z a visi o d toga da li ljudi i v e u k l a s n o m drutvu ili n e , O d d r u t v e n o g s i s t e m a zavise u z n a a j n o j m e r i i porodini o d n o s i i kolski s i s t e m i m n o g i d r u gi inioci koji d e l u j u na formiranje linosti. A l i o d r e e n i d r u t v e n i p o r e d a k deluje i neposredno. S v a k o d r u t v o p o stavlja u skladu sa s v o j i m u r e e n j e m o d r e d e n e p r i n c i p e p o n a a n j a , z a h t e va o d r e d e n m o r a l . i u d e n a stvaranje o d r e d e n i h m o t i v a i d r u g i h o s o b i n a Jinosti. , , Veliki uticaj i m a o d r e d e n i drutveni s i s t e m na razvitak l i n o s t i i z b o g t o ga to o d d r u t v e n o g u r e e n j a z a v i s i i k a k v e e m o g u n o s t i p o s t o j a t i z a razvitak lanova drutva. P r i p a d n i c i r a d n i k e k l a s e u k l a s n o m s i s t e m u i m a j u o g r a n i e n e m o g u n o s t i da razviju svoje s k l o n o s t i i s p o s o b n o s t i - njim a j e o t e a n o sticanje obrazovanja i o n e m o g u e n o u p r a n j a v a n j e m n o g i h z a n i m a n j a i funkcija. Vladajua klasa, iako i m a vie m o g u n o s t i da se o b r a zuje, t a k o d e nije u stanju d a s k l a d n o razvije svoju l i n o s t u p r a v o z b o g t o g a t o su p r i p a d n i c i te klase v e z a n i svojim k l a s n i m p o i o a j e m . O n i e l e z a drati svoj p o v l a e n i p o l o a j i e k o n o m s k e i p o l i t i k e p o v l a s t i c e k o j e i m o n prua. Z a t o o n i n u n o podravaju razvijanje o n a k v i h o s o b i n a linosti

k o j e o m o g u a v a j u o d r a v a n j e n j i h o v o g p o v i a e n o g poloaja - tenju z a i m o v i n o m , z a nioi, z a p o i o a j c m , n e t o l e r a n t n o s t , k o n z e r v a t i v n o s t . S ukidanjem kiasnog sistema postavljaju se uslovi i za s u t i n s k e p r o m e n e u r a z v i t k u linosti. G u b e se p o s t e p e n o n e k e ranije karakteristike, a p o i n j u ra-zvijad nove. l a k o s e takve p r o m e n e odvijaju p o s t e p e n o , o n e p o i nju o d m a h sa u k i d a n j e m k l a s n o g p o r e t k a . P r e svega z b o g t o g a t o o d m a h d o l a z i d o k r u p n i h p r o m e n a u d r u t v e n o j m o b i l n o s t i , u m o g u n o s t i da prip a d n i c i d o t a d e k s p i o a t i s a n e k l a s e z a u z m u n o v e poloaje i s t e k n u o b r a z o v a n j e , t o i m j e u ranijem k l a s n o m s i s t e m u bilo n e m o g u e . N i j e s a m o p r o m e n a u d r u t v e n o j pokretljivosti f a k t o r koji izaziva p r o m e n e u p o n a a n j u i p r u a i n o g u n o s t potpunijegrazvitkalinosti z a sve l a n o v e drutva. J o v a n i j i r a z l o g lei u t o m e t o j e b e s k i a s n i s i s t e m z a s n o v a n na drugaij e m p o g l e d u na svet, t o postavlja n o v e n o r m e i n o v e v r e d n o s t i koje p o s t e p e n o p o s t a j u n o r m e i stavovi s v e v e e g dela stanovnitva. T a k o se p o s t e p e n o , i a k o n e b e z napora i tekoa, stvaraju i nove, p r o m e n j e n i m drutvenim uslovima uskladene osobine linosti.

Zrela linost
D e l o v a n j e m m n o g o b r o j n i h a n i l a c a s r e d i n e n a n a s l e d e m datu osnovu, razvija s e u t o k u ivota p o j e d i n c a n j e g o v a l i n o s t . L i n o s t p o s t a j e sve razvijenija, u s k l a d e n i j a i zreiija. P r i l i k o m p o k u a j a d a se o d g o v o r i n a pitanje ta k a r a k t e r i e zrelu l i n o s t treba u p o z o r i t i n a t o da e o d shvatanja v e z a n i h u z o d r e e n u kulturu i p r i p a d n o s t o d r e e n o j grupi u velikoj meri zavisiti k o j e e s e p o j e d i n e o s o b i n e h n o s t i p o s e b n o eniti i oznaavati kao o s o b i n e z r e l e linosti. P s i h o l o z i nastojei da o d r e d e k o j e o s o b i n e k a r a k t e r i u z r e l u . I i n o s t , p o k u ali s u to koristei razliite e m p i r i j s k e p o s t u p k e . U j e d n o m t a k v o m p o k u a j u z a h t e v a n o j e o d g r u p e procenjivaca d a o c e n e o d r e d e n i broj s t u d e n a t a s o b z i r o m n a s t e p e n n j i h o v o g d u e v n o g zdravlja i n j i h o v e zrelosti. P o t o s u d o b i l i takve o c e n e , p o m o u v e e g broja razliitih m e t o d a i tehnika z a ispitivanje h n o s t i , utvrdili su k o d p o j e d i n a c a o z n a e n i m z r e i i m i kod o n i h o z n a c e n i h k a o m a n j e z r e l i m odredene osobine linosti. Zakljuili su d a s u razlike i z m e d u o n i h koji se o c e n j u j u k a o d u e v n o zdravi 1 z r e h i o n i h z a k o j e s e daje o c e n a da su n e d o v o l j n o razvijeni k a o linosti u e f i k a s n o s t i o r -

g a n i 2 o v a n j a svoje d e k t n o s t i radi ostvarenja postavljenih ciljeva (zreliji su uporniji u ostvarivanju zadataka 1 otporniji prema smetnjama i tekoam a ) , u ocenjivanju stvarnosti (kod zreiijih l i n o s d sudovi su taniji 1 p o s t o ji b o l j e p o z n a v a n j e s a m o g a s e b e ) , u razvijenosti e t i k i h p r i n c i p a (2relije o s o b e su o d g o v o r n i j e , ozbijjnije, tolerantnije), u o d n o s i m a p r c m a d r u g i m a (zreiiji su m a n j e nepoverljivi p r e m a ljudima, m a n j e e g o i s t i n i ) i u u s k l a d e n o s t i s o p s t v e n e h n o s t i (zrcliji su m a n j e neurotini i sa m a n j e a b n o r m a l n i h sklonosti). D r u g a i j i p o s t u p a k p r i m e n i o j e p o z n a t i p s i h o l o g M a s l o v . O n j e na o s n o vu a n a l i z e biografija i s t a k n u t i h Ijudi'iz prolosti i i s t a k n u t i h s a v r e m e n i k a z a k l j u i o d a zrelu l i n o s t karakterie pre svega 1 4 o s o b i n a . M e d u o s t a l i m : rcalistiko ocenjivanje s t v a r n o s t i , prihvatanje i s e b e i d r u g i h o n a k v i h k a kvi jesUj s p o n t a n o s t u a k c i j a m a , socijalna oseanja i s i m p a t i j a p r e m a Ijudima, d e m o k r a t i z a m i o d s u s t v o etnikih i rasnih predrasuda, jasni etiki p r i n cipi, s m i s a o z a h u m o r a b e z i s m e v a n j a d r u g i h i, p r e svega, s t v a r a l a t v o k a o s u t i n s k a k a r a k c e r i s t i k a z r e l i h linosth Z a c e l o u talcvim p o k u a j i m a odreivanja o s o b i n a zrele l i n o s t i , lcoliko g o d oni bili briljivo s p r o v e d e n i . i m a dosta proizvoljnosti a z a k l j u c i koji s e d o n o s c z a v i s e i o d l i n o s t i istraivaa k a o i o d drutva i k u l t u r e k o j i m a p r i pada. A l i p o t o postoje n e k e karakteristike koje proiziaze iz s u t i n s k i h o b e leja o v e k a k a o vrste i v i h bia, jer se u t o k u d r u t v e n o g r a z v i t k a m o e u o i t i i pratiti o d r e e n a p r a v i l n o s t u razvitku ljudi i n j i h o v i h o s o b m a o p r a v d a n o j e prihvatiti da s u m n o g e o d n a v e d e n i h o s o b i n a z a i s t a k a r a k t e ristika razvijene i zrele l i n o s t i .
PlTANJA I ZADACI

1. Koje se tri vrste biolokih osnova linosri mogu razlikovati i Itakva je njihova uloga u formiranju linosti? 2. Sta podra2umevamo p o d socijalizacijom? 3. Koji se oblici ponaanja m o g u oznaiti drutveno vanim i ta ini njihovu osnovu? 4. Sta se eli rei izrekom , , D e t e je o.tjtc oveka"? 5. Koji odnosi i postupci roditelja mogti imati ncgativnc posledice za razvoj linosti deteta? 6. Opiite nacine podizanja dece - na o s n o \ n znanja i iskusn'a koje imate. 7. Kako se ostvaj'uje uticaj kole n a formiranje linosti?

.40

8. Koliko se i u emu - prema vaoj oceni - manifeshije uticaj kole na linost vaih diugova, a u emu i koliko pojedinih srcdstava m a s o v n i h m t o i macija? 9. Z a t o se vrnjaci m o g u smatrati vanim i n i o c e m socijalizacije? 10. K a k o se objanjava uticaj kulture na linost? 11. Sta se podrazumeva pod poloajem a ta p o d u l o g o m ? 12. Navedite kojc sve poloajc i uloge imate vi sami, a koje \ra otac ili neki rodak. 13. Sta su t o sukobi uloga? Navcdite primere za sukobe uloga. 14. Sta je sadraj situacionog shvatanja iii situacione teorije o ponaanju? 15. Koje su karakteristike poloaja i uloga mukaraca i ena u razvijenoj Si'edini, a koje u pacrljarhatnoj sredini? 16. Koje se klase t potklase navode u strunoj literaturi Z a p a d a i koje se osubine vezuju za njih? 17. Sta se eli rei time da drutveni sistem utie na formiranje linosti p o sredno i neposredno? 18. Z a t o ukidanje klasnog sistema stvara m o g u n o s t i z a potpuniji razvitak linosti? 19. S ostvarenjem socijalistike revolucije u naoj zemlji dolo je d o promene u ponaanju, shvatanjima i osbbinama ijudi. Navedite n e k e o d takvih promena. 2 0 . Koje se osobine i karakteristike navode kao svojsrvene zreloj i razvijcnoj hnosti? 2 1 . N a v e d i t e osobinc kojc se pridaju nekoj vanoj i znaajnoj linosti koju i sami cenite i koja se ocenjuje kao razvijena linosc.

Ispitivanje linostl
U prouavanju linosci i u nastojanjima da se utvrdc karaktcristine osobinc linosti i za pojedinca karakccristina struktura njegovih osobina koriste se u psihologiji iinosti razliiti naini ispitivanja.Traeni su i trac se postupci kojima e biti roogue na osnovu jednog iseka ponaanja, na osnovu uzoraka ponasanja, dati rchtivno pouzdanu ocenu linosti. Ve dosada su nadeni mnogi naini ispitivanja.Treba, inedutim, odmah rci da i pored upornog nascojanja jo uvek ne raspolacmo jednim ili sa vie odredetiih poscupaka koji bi preristavljali siguran i pouzdan nain ispitivanja i ocenjivanja iinosti. Svc metode i tehnikc, pomenute u uvodnom delu, koriste se i u izuavanju hnosti, n pnrcd njih i veliki broj drugih postupakit. Ali svi ti postupci imaju samo rclativnu vrednost i dosra su nesigurna sredstva u ispitivanju linosti.

.341

Mnogobrojnc postupke koji se koriste u ispidvanju linosti mogue je podeliti, kao Ito ro ine neki autori, na tri gnjpe: na subjektivne, na objektivnc i na projektivne postupke ispitivanja linosti. Subjcktivnimpostupcimaili tebnikama ispitivanja linosti nazivaju se takvi naini ispitivanja koji poivaju na izvetajima ispitanika ija sc linost ispiaije o samima scbi, na njihovim obavetenjima o svojim subjekuvnim stanjima. Izrncdu velikog broja ovakvih postupaka naroito se esto primenjuju intervju, inventar Jinosti i razliiti postupci samoproccnjivanja. Veoma csto se za dijagnozu linosti koriste razliiti inventari linosti koji se nazivaju testovima licnosti. Izmcdu njih koriste sc veoma esto naroito dva: M i nesota multifazni personalni inventar (MMPI) i Olport-Vernon-Lindzijeva (Ailport-Vernon-Lindzey) skaia za ispitivanje vrednosti. U objektivne tehnike ubrajaju se, medu ostalim, sistematsko posmatranje ponaanja, ska!e proccne i eksperimenti razliite vrste. Postoje razne vrste sistematskog posmatranja ponaanja, medu ostalim, posrupakvremenskog uzroka (pri kome seu odredenim vrcmenskim razmacima a u toku nekoliko sekundi iii minuta posmatra ponaanje odredene osobe) i situacioni tcstovi ili minijaturnc situacije (pri kojima se namerno konstruiu odredene situacije pogodne da izazovu manifestovanje osobine koja se eli oceniti), Dosta esto sc koristi elttperimenatnc samo zaprouavanjeproblematike psihologije linosti nego i radiutvrdivanja odredenih crta linosti.Tako se, na primer, u laboratorijskim usiovima ispituje osobina sugestibilnosd, O d ovih postupaka naroito se esro primenjuje tehnika skala procene pri kojoj sudije procenjivai ocenjuju jednu osobinu ili grupe osobina linosti. Postoji i veliki broj razliitih projcktivnih tehnika. Koristei takvc tehnikc, od ispitanika se zahteva ili da objasne ta opaaju, ili da protumae prikazanu slilcu, ili da zavre zapoeti crte, ili da saopte svoje prve asocijacije ili da na nekt drugi nain reaguju na neku nepotpuno odreenu situaciju. Izmedu projcktivnih postupaka naroito se esto koriste Rorahov test i test tematske apercepcije. Primenjujui Rorahov test, od ispitanika se zahtcva da daju saopstenje o deset na osnovu prethodnih ispirivanja izabranih mrlja mastila. Pri upotrcbi tcsta tematskc apercepcije (TAT) zahteva sc od ispitanika da daju svoje tumacnjc svakc od dvadeset rclativno ncodredenih slika, a kojc omoguavaju razliita objanjenja. Posebnu vrstu postupaka ine razliite tehnilce kojima se pokuavaju utvrditi osobine linosti na osnovu razliitih vrsta izraza - na osnovu pokreta lica, glasa, govora, gestova, dranja i hoda, rukopisa. O ovoj grupi tehnika kod kojih ispitanik nc projektuje svojc osobinc u tumaenju onoga to opaa ncgo ispitiva tumai spontano koricnje razliitc vrste izraza, govorimo kao o ekspresivnim tehnilcama. lako se u svakodnevnom ivotu ocenjuju osobine ljudi sa kojima dolazimo u dodir u velikoj meri na osnovu razliarih vrsta izraza, u naunoj psihologiji ne pridaje se zasada vea vrcdnost ovakvom nainu occnjivanja linosti jer jo nije dovoljno prouen, Psiholozi odluno odbijaju pokuaje razliitih nestrunjaka da n a t a j nain ocenjuju linost. Ali psiholozi prihvataju da razliiti ob : lici izraavanja (rukopis, gias, dranje i drugi.izrazi) predstavljtiju manifestacijc odrcdenih

.342

osobinn licnosti i da je u naelu opravdano traiti postupak i n a i n e ocenjivanja linosti na osnovu pojedinih vrsta izraza. Medutim, naa dosadanja saznanja nisu dovoljna da bismo sa potrebnom sigurnosti na osnovu ma koje vrste izraza zakljucili o linosti ili o pojedinim njenim osobinama. Pomenute grupe postupaka. ispicivanji linosti predstavljaju sanio jedari deo tehnika koje se koriste. U strunoj hteraturi pominju se i rnnoge druge vrstc postupaka - utvrdivanje telesnih karakteristika, sistematsko korienje linih dokumenata (dnevnika, biografskih i autobiografskih podataka, pisama), dubinska anaiiza, istorija siuajeva i druge, Koristci razne od ovih postupaka, a obino kombinujui vie njih, mi moemo da saznamo o problemima iinosti i da upoznamo do izresnog stepena linost koju ispitujemo. Pored svcga toga mi jo nemamo dovoljanbroj sigurnthi opteupotrebijivili postupaka u ispitivanju linosti. To pokazuje ve postojanje tako velikog broja razliitih tehnika. Zacelo e se sa uveanjem naeg saznanja i daljim istraivanjima doi do toga da se ogranii broj postupaka, da manje vredni otpadnu, vredniji da se usavre i da se pronadu novi, boiji naini ispitivanja. Aii verovatno je da e za ispitivanje takve sloene pojave kao sto je Linost biti potrcbno koristiti redovno vie postupaka - i rad't toga da sc dobivent podaci mogu jedni drugim dopuniti i korigovati, kao i radi toga to je mogu raziiiti ptistup linosti prcma tome koji jc cilj ispitivanja i za koju stranu linosti se ispitiva interesuje. Da bismo dobiii celovitu siiku o linosti, uopte, kao i to sigurnije saznanje o uslovima koji odreduju karakteristike linosti, potrebno je psiholokim postupcima dobivene podatke o licnosti dovesti u vezu sa brojnim iniocima koji predstavljaju faktore od kojih zavisi ponaanje sa telesnim karaktedsdkama,proiou ispitanika, njihovim a k c i j a m a i rezultatima tih akcija, a pre svega sa brojnim socijalnim fnktorima od kojih, kao to je pomenuto, pre svega zavisi formiranje linosti.
PlTANJA 1 ZADACI

1. N a koji n a i n i h a osnovu.kojih podataka d o i a i m o u svakodnevnim suKsretimaisa l j u d i m a d o ocene b njihovim o s o b i n a m a linosti? 2. Kdcve s u to. i koje su subjektivnc fchnike ispitivanja linosti koje se kori3. K b j i su:.to naurti p o s t u p d koji se nazivaju o b j e k t i v n i m tehnikama: za ispitivanje linostP . .. 4. S t a j e s u t m a projektivnih tehnika- 5 5. N a osnovu^kojih se sveVrsta'izraza pokuavaju utvrditi crte linosti? 6. D a li ste uli z a frenologiju, grafoipgiju r :hiromaniju i f i z i o g n o m i k u ? Koji ': seiod- ovih po'sftijjaka-m^ 7..U e m u je tekoa ispitivanja litiosdiLnalaenja valjanih i p o u z d a n i h in-

.143

Teorijeiinosti
Pokuaji objanjenja linosti u celini
U v e k j e p o s t o j a l o i v o i n t e r e s o v a n j e z a o v e k o v i i p r i r o d u , K a k v a j e vrsta i v i h bia o v e k , ta g a r a z l i k u j e o d d r u g i h bia, kojc su n j e g o v e t n o g u n o s t i i m n o g a druga pitanja i n t e r e s o v a l a s u o d a v n o i interesuju i d a n a s m i slioe. P r o b l e m o m l i n o s t i n e bavi s e s a m o p s i h o l o g i j a n e g o i n e k e d r u g e n a u n c discipline, a m e d u n j i m a p r v e n s t v e n o i f i l o z o f i j a . F i l o z o f i j u u r a z m a t r a n j i m a o linosti i n t e r e s u j e u e m u j e s u t i n a o v e k a , u k o j o j m e r i j e o n s l o b o d a n u svojim p o s t u p c i m a i u reavanju s o p s t v c n c s u d b i n e , k o j e j e n j e g o v o m e s t o u drutvu, s v e t u r k o s m o s u , I f i l o z o f i j a i d r u g e n a u n e d i s c i p h n e k a d razmatraju l i n o s t k o r i s t e s e p o dacima koje i m m o e p r u i t i p s i h o l o g i j a o prirodi o v e k a i o p r o b l e m a t i ci linosti, M e d u t i m , p o r e d svih p o s t i g n u t i h rezultata s i s t e m a t s l d m p s i h o l o l d m istraivanjima, m i n e r a s p o l a e i n o d o v o l j n o s i g u r n i m p o d a c i m a da b i s m o m o g l i dati p o t p u n o o b j a n j e n j e o s n o v n i h p r o b l e m a l i n o s t i , o b j a n j e n j e k o j e bi bilo o p t e p r i h v a e n o i koje bi b i l o m a k a r i p r i b l i n o t o l i k o s i g u r n o k a o t o je, na primer, o b j a n j e n j e n e k i h p r i r o d n i h pojava. P s i h o l o zi s u i d a n a s , kad e l e d a p r i k a u p o n a a n j e ovel<a u c e h n i , p r i s i l j e n i d a koriste p o d a t k e od kojih s u m n o g i n e d o v o l j n o p r o v e r e n i i da p r i b e g a v a j u k o n s t r u i s a n j u i z a m i l j a n j u . Z a t o su objanjenja l i n o s t i k o j i m a d a n a s r a s p o l a e m o u g l a v n o m teorijehipotetikogkaraktera, to j e s t na o s n o v u n e s a m o podataka nego i m n o g i h hipoteza i konstrukcija izgradene sinteze. S v e teorije linosti-koriste r e z u l t a t e p s i h o l o k i h istraivanja ali, s o b z i r o m da p o s t o j e m n o g a n e r e e n a pitanja i m n o g i n e d o v o l j n o sigurni nalazi, a u t o ri teorija linosti prisiljeni s u d a k o r i s t e m n o g e n e p r o v e r e n e p r e t p o s t a v k e da bi pokuali dati c e l o v i t u s l i k u o p o n a a n j u o v e k a , Postoji d a n a s r e l a t i v n o veliki broj r a z i i a t i h p o k u a j a o b j a n j e n j a o s n o v n i h p r o b l e m a l i n o s t i , postoji veliki broj teorija Iinosti,

Frojdo vapsihoctnalitika teorija

Psihiki ivot, ilae Frojd, nalik je ledenom hregu koji plovi morcm. Kao to se samo mali deo brega vidi iznad povrinc, a njegova se ogromna masa nalazi pod vodom, tako

. 344
!

je i o d psihikih procesa. samo ncznatan dco svcstan, a ogroman broj pripada oblasti nesvesnoga. U oblasri nesvijsnoga lee i pokrtake snagc IjudsJdh p o s t u p a k a - kae Frojcl, izlaui svoje shvatanje o dinamicilinosti.Takve snage su nagoni ili instinkti, Frojdgo\ r orI o dvema grupama instinkara: insrinktima ivota i insttnktima sinrti. Pfvi stuc odranju jedinke i odrianju vrste.Medu njih seubrajaju nagon gladi, nagonza vodom istksualni n u g o n . Energija koja goni na zadovoljenje ovili instinkata jcste libido. Za r a z u m e v a n j c ponaanja oveka zapadne civilizacije najvanije je Upoznati seksuaini instinkt i nain njegovog zadovoljavanja zbog toga to se za zadovoljenjt upravo ovog instinkta postavljaju u drutvu razliira ogranienja i mnogobrojne zabrane, Drugu grupu instinkata ine instinkti smrti iii razaraki (dcsrruktivni) insunkti. Covek, kao i svn orgajiska materija, tei da se vrati u stanjc mirovanja, stanje neorganske mrtve marcrije iz koje je iva materija i nastaia. U ovom instinktu lei, po Frojdu, izvor sklonosti Sjudi ka agresiji i razaranju, uzrok ratova, mfidusobnih proganjanja i zlostavljanja. Instinkti, kao i sve to pojcdinacnaslcduje od svojih predaka, ine deo linosti koji Frojd larinskim izrazom oznaava id (oito).Id tei da postigne po svaku cenu zadovoljenje instinkata koji ga goiie da ih neposredno i odmah, rit obazirui se ni na ta, zadovolji. AJi p o pravilu nije mogue instinktc zadovoljiti bko i ncposrsdno. Mi moramo svoje postup* ke podesiti objektivnim uslovima. Zato stupa u dejstvo, kae Frojd iznosci svoju koncepciju s t r u k t u r e iinosd, drugi deo linosti koji 011 naziva ego (ja). E g o vodci rauna o realnoj situaciji nastoji da omogui, makarzaobilaznim putem, zadovoljenje onogaem u nagonski deo tei.Trei deo linosti koji ra'Jikuje Frojd jeste s u p e r e g o ili nadja.Taj deo linosti se p o Frojdu sastoji od principa, normi, moralnih propisa, ideala koje je pojedinac vaspitanjem u kui, a pre svega identifikacijom sa occm, a onda i raznim drugirn socijainim uticajima usvojio. Pojedinacih jc uneo, introjiciraou scbc ioni postaju vaan rcgulator njcgovog ponaanja, Glavna uloga tog dela linosti jcstc da zadrava i spreava zadovoljenje znhteva koje postavlja id a koji nisu u skladu sa drutvenim moralom, a poscbno razliitih seksualnih i agresivnih tcnji, i da ih potiskujc iz svesne sfere u ncsvcsnu. N c treba, navodi Frojd, ova tri dela linosti shvadti kao tri nezavisna ili samostalna dcla. O n i u stvari prcdstavljaju tri straneponasanjaljudi. Bioloku stranu li;nosti,osnovnc ftziotoke potrcbe i nagone, predstavlja id. Psiholoka strana Hnosti, razliite psihake funkcijc, kao to su opaanje, pamenje, miljenje, jeste ono to se naziva cgo. A supercgo jc socijalna strana linosti - p o d drutvenim uticajem od pojedinca usvojene drutveile 1101m e koje postaju principi sopstvenog ponaanja. I z m e d u id, ega i supcrega dolazi vrlo esto do sukoba. Kad dodc do takvog sukoba, linost postajc nesigurna i zastraena. Pojedinac nastoji da svoju teskobu (anksioznost) savlada, da se oslobodi stanja strahovanja i nesigurnosti i u ru svrhu koristi razliite odbramb e n e m e h a n i z m e . Takvi su mehanizmi, izmedu ostalih, represija, projekcija, reakcija, fiksacija, regresija, identifikacija. Ovi mehanizmi maskiraju i izobliuju motive i ciljevc koie superego nc prihvata, a kojima id tei, tako da ih linost, iako roga nije svcsna, ipak zadovoljava i ostvaruje, makar posrcdno i delimino. Kad su sukobi izmedu id, cga i superega veoma otri i esti, dolazi do porcmeaja u ponaanju, do ncuroza i do duevnih oboljcnja (psihoza).

Po Frojdovom shvatanju odluujue je za formiranjelinosti rano detinjstvo. Kakva e sc linost razviti i kakva e ona biti u toku itavog ivota pojedinca, resava se, po Frojdu, do pcte godine ivota. Dere u svom razvitku prolazi kroz odrcdcnc stadijumc. U prvom od tih stadijuma, koji traje otprilike do kraja prve godine ivota, usta su, kae Frojd, glavna oblast preko kojih dcte izraava svoju aktivnost. Istovremcno su i glavni deo tela koji prua zadovoljstvo detetu, a to zadovoljstvo jc u sutini seksualnozadovoljsrvo. Ovaj prvi sradijum u razvitku Frojd naziva oralnim stadijumom. Poslc oralnog stadijuma slcdi analni stadijum kroz koji dete prolazi u toku druge godine ivota. Sad je gla\mo interesovanjt i glavno zadovoljstvo u defekaciji (obavljanju velike nude). Posle anainog slcdi faliki stadijum (faius znai muki poini organ). U tom stadijumu je manipulisanjc seksuainim organom izvor zadovoljstva i najvanija crogcna zona, to jestzona koja prun seksualnozadovoljstvo. Ova tri stadijuma Frojd naziva pregenitainim stadijumima. Posle njih slcdi periodlatencije, povlaenja i slabijcg ispoljavanja scksuainih interesovanja, Poseban znaaj za razvitak linosti ima trei, pregenitalni stadijum,faliki stadijum. U toku toga stadijuma javlja se, od Frojda i ostalih psihoanalitiara naroito istican, tzv. Edtpovkompleks. Nazvan jc tako prerna grkom mitu o tebanskom kralju Edipu koji je ubio svoga oca i ocnio scsvojom majkom nc-znajui da jc s njima u krvnom srodstvu.Po Frojdu, naime, postoji kod deteta tenja prema i^ditelju suprotnogj pola a ncprijateljstvo prema roditelju isroga pola, koga dete doivljava kao rivala. Od toga da li je pojedinac uspeno savladao pojedine od ovih stadijuma, da se nije u kasnijem razvitku zadrao u zadovoljavanju svog seksualnog instinkta objektima koji su karakteristini za raniji stadijurn, zavisi uspcnt razvitaklinosti. Posicdnji stadijum u razvitku jestc gcnitalni stadijum. Sad vieiibido nijc upravljcn na sopsrvenu iinost nego na osobu suprotnog pola. U poctku razvitka ovoga stadijuma, u mkdalako doba, doba puberteta, javlja se ne samo israzito interesovanje za osobe suprotnog pola, ncgo nastupaju i druge vane promcne u linosti - naglo se razvija socijalizacija, prihvatanje drutvenih normi kao sopstvenih principa ponaanja, sve vise se izmcdu mehanizama koristi mehanizam sublimacijc, to jest zadovoljenjc seksualnog i drugih motiva, kad se ne mogu neposredno zadovoljitt, takvim aktivnostima koje su drun'eno priznate i cenjene. Pojedinac se u ovom periodu preobraava iz jedinke koja trai zadovoljstvo u sebi u socijalizovanu linost koja, ukoliko se normalno razvija, prihvata drutvene ciljeve i bori sc za njih. Aii pregenitalni impulsi nisu sasvim nestali ni kod odrasiog oveka. Oni postoje i kod normalnog oveka, povezani sa novim tenjama i novim ciljevima. Frojdovom uenju postavljaju se mnoge kritike primcdbe; a i opcavdano je mnogo srvari zameriti. Neopravdano je njegovo svodenje motiva oveka u sutini svega na dva insdnkta, a prvenstveno na seksualni instinkt. Neobino je i teko prihvatljivo njegovo shvatanje o postojanju instinkta smrti, urodene tenjc ovcka ka uniravanju sebe i drugih. Veoma je spomo i njegovo uenje o Edipovom kompleksu. U Frojdovom uenju pretcrano se naglaava uloga naslea a zanemarujc uloga socijalnih faktora. Frojd dodue govori o socijalnim iniocima u razvitku linosti, ali im pridaje manji znaaj nego biololdm i svodi ih pre svcgn na uticaj koji se osrvaruje u porodici. Ne moe sc prihvatirt ni njego-

vo shvatanje o Lskljuivom znacnju prvih godina iivota za formiranje linosti, kao to su

i problemjitine i neke dmgc Frojdove postavkc. Ved je broj metodolokih zamcrki Frojdovoj teoriji - t o mnoge pojmove koje korisfi nije precizno odredio, to nije korisrio ne-

utvrdcn i sigurniji posrupak istraivanja, to je uporrebljavao mnogo nesigurnih i problematinih postavki u svojoj teoriji. Nesumnjivo je, medutim, da je Frojd dao veoma znaajnn prllngpoznavanju ovcka i razvitku psihologije oveka. Njegovo uenje sadri veoma znaajna saznanja i prcdstavlja veliki napredak u objanjavanju ponaanja oveka, Frojdova je zaslugaisticanjc dinaminog karaktera linosti i naglaavanje uloge motiva L motivacije. On je ukazao napostojanje konflikata u oveku i na njihovu vanost za razumevanje Ijudskog ponaanja. Poscbno je krupan prilog psihologiji njegovo ukazivanje naznaaj detinjstva, otkiie razliitih odbrambenih mehanizama. Poznavanje ovih mehanizama omoguava da se znatan deo ponaanja oveka, dosad neshvaen i neshvatljiv, objasni i razume. Znaajan je i njegov dosledno sproveden stav da se ni jedna manifestacija oveka ne smatra sluajnom ncgo se svakoj trai uzrok i svaka povezuje sa linou oveka, Posebno treba istai snaan podstrek koji je dao daljem istraivanju pstbikogivota posravljajui veliki broj razliitih hiporeza i iznosci vcliko bogatstvo ideja.

Olportovapersonalistika teorija linosti

Po Oiportu Frojdova psihoanalitika teorija moe biti korisna za objanjenje abnormalnog ponasnja, ali nije tana, bar u giavnom svom delu, kad treba da fjoslui objanjenju ponaanja normalnog oveka. Bioloki motivi, ono to Frojd naziva id, prcdstavljaju vane regulatore ponaanja deteta, Kod odraslog oveka, medutim, postoji veoma mnogo razliirih motiva - iznosi Olport govorci o dinamict Iinosti. Ovi motivi mogu imati svoj izvor u urodenim biolokim potrdjama. Aii veza izmeu biolokih potreba i novoformiranih moriva jc samo istorijska, ona je samo postojala u prolosti pojedinca. U toku razvitka linosti ona je prekinuta.Moguno je da neto to je ovek inio izbioloke potrebe postaje kasnije samostalna pokrctaka snaga. Ono to je bilo ranije sredstvo da sc zadovolji odredena bioloka potreba moe postati autonoman, samostaian motiv.Takav nastanak motiva Olport naziva funkcionalnom autonomijonn motiva. Kod oveka se u toku linog razvitka javlja veoma vcliki broj motiva i nemogue je njegove posnjpke objasniti svodcnjcm na nekoliko biolokih potreba ili instinkata. Olportova teoiija linosti nazivase i teorijom crta zbog toga to on linostprikazuje kao organizaciju relativno trajnih optih osobuia lli crta linosti. Crtc linosti su osnovna realnost psiholokc strukturc Linosti. Svc su osobine individualne. Uvek kad sc navodi da dva oveka ili vie njih iniaju iste osobine, treba imati na umu da su to iste osobine samo po imenu a stvarno razliitc. Mi govorimo za razliite ljude, na primer, da su ambiciozni, uporni, poreni ili im prldajemo neke druge osobine, ali svaki od njih je na svoj nain ambtciozan, uporati i potcn.

Osobine imaju i motivacicni karaktcr. One pokazuju nc samo kako se ncko ponaa ncgo i podstiu linost na odredenu aktivnost. Kad kaemo za nekoga da je socijaiun, navodi Olport, mi time ne izraavamo samo nain njegovog ophoncnja sa Ijudima, nego oznaavamo i cilj njegovog ponaanja - kazujemo istoviemeno da taj ovck trazi i sU'ara kontaktc sa Ijudima. Zato mi iinost moemo prilcazati navodei kakve optc osobiuc ili crte on ima, Ati elimo li potpunije upoznati oveka i razumeti njegovo ponaanje, mi tnoramo znati emu pojedinac tei, koje dljeve postavlja, kojc intercse tma i kakvc vrcclnnsti eli da osrvari. Razmatrajuci razvitaklinosti, Oiport naglaava da je samo novorodena dcte bic kojim upravljaju nasledni faktori i kod koga su bioloske potrebe giavni poltretai aktivnosti. Aii linosc sc postcpeno menjai razvija. O d jedinke kojaje pri'rodenjuiskljuivo bioloko bie,uenjem se, i posebno funkcionalnom autonomijom motivu, formirazrela individua koju pokree sistem osobina formiranih u tokuivota.Tako razvijena linost nije pokrenuta na svojc postupke nesvesnim nagonom, kao to istie psihoanalirika teorija, nego je njeno delovanje svesno, Covek po pravilu zna ta radi i zato radi, Samo kod onih pojedinaca koji trpe od poremcaja, ncsvcsna motivacija ima vanu ulogu. Stcpcn u kome o d rastao ovek tzbegnva nesvesnu modvaciju i u kome su njegove osobine relativno nezavisne od bioJokih potreba-pokazujc stcpen normalnosti i zrclosti, Kritiari stavljaju vie prigovora Olportovoj teoriji. Njemu se opravdano moe prigovoriti to potie postojanje neke blie veze izmedu ponaanja detcra i odraslog oveka i izmedu ponaanja normalnog i nenormalnog pojedinca. Iz njegovog prikazivanja iinosti proizlazi da izmedu detetai odrasloga oveka, kao i izmeu normalnog i abnormalnog, ne postoji prclaz nego jaz. Opravdan je i prigovor da Olporr ne pridaje odgovarajui znaaj ulozi sredine i socijalnih usEova u razvitku linosti. Kad bi doslcdno sprovodio svoju ideju o funkcionalnoj flutonomiji, on bi m o r a o u znatno veoi meri da istakne vaznost socijalnih uslovn. Njegovo je ucnje, nadalje, pod uticajem takozvanog personalistikog shvatanja, to jcst takvog shvatanja koje u svakom pojcdincu vidi potpuno osobcnu jedinku, tako da izvodenjc optih zakljuaka o linosti izgleda neoprnvdano i nemoguc. Ah Oiportova tcorija ima i mnogo pozitivnih strana, O n opravdano istie ulogu svesnih faktora nasuprot nipodatavanju takvih faktora od strane psihoanalitiara, Mnogi psiholozi prihvataju njegovo shvatanje o sloienosti motivacije oveka jer ono omoguava porpunijc objanjcnje ponaanja Ijudi. Vclika odlika Olportove teorijejcstc i to u velikoj meri koristi postignutc rezultate psiholokih istraivanja i to ih uspeno povezuje i ukljuujc u svoje tumaenje linosti.

Fr071101x1 socijalnd teorija licnosti.

Izmedu teorija Jinosti koje naglasavaju ulogu socijalnih faktorajcdna od znaajnijih jeste Fromova teorija. Predriosc njegovog shvatanja jc u tome to linost razmatra uzimajui u punoj mcri u obzir, porcd psiholokih momenata, i sociolokc i niozofsko-etikc m o m e n t e i koristi mnogc od Marksovih naiaza i postavid.

.348

ovek je po Fromu deo prirodc i bic koje ima zajednikogsa svojim ivotiniskim precirna, a isrovremeno i specifino Ijudsko bie. Kao deo prirode, kao bioJosko bie, ovek ima

odredene fizioloke potrebe koje mora da zadovolji. Kao ljudsko bie on poseduje posebne oznake, kao to su razum, matanje, samosvest, i posebne za ovelcti karakteristine potrebe kojih nemaju druga iva bia. Ovakve specifieneljudsicepotrebc po Fromu su potrcba za ve-zanosu, za emocion:dnom;vez.pm.,s,(drugim ljudima; potreba da nadc svoje mcsto i svoju ulogu u svetu, da bude deo drutva, punopravan, priznat i prihvaen njegov lan; potreba za stvaranjem, da ne budc samo kreatura, stvor prirode, nego i kreator, onaj koji stvara; potreba da bude odredena i posebna linost, da ima svoj identiter, najzad, potreba oveka da ima odreden pogled na svet, da svet i zbivanja u njemu razujnc i moc da objasni. Ove specifine ijudske potrebe ne stiu se u toku ivota pojedinca, O n e su se formiralc u toku ljudskc evolucijc i savremcni ovek vc ih prima naslcdcm i one su nc manje snani i nc manje vani motivi od biolokih motiva. O v e potrebc, medutim, iako su se formirale u toku razvitka Ijudske vrste, ni jedan drutveni sistcm koji jc dosad postojao nije omoguavao da se u potpunosti zadovolje, Svaki od dosad postoieil') drutvenih sistcma postavljao je mnogezahteve ponaanju ovcka, a koji su bili u suprotnosti sa njegovom sutinskom prirodom. Zato je ponaanje ijudi i njihova linost u svim dosadanjim drutvima kompromis izmcdu sutinskih Ijudskih tenji i zahteva drutva. Linost jc rezultat prilagodavanja ijudskih potreba uslovima ivota. Ccntralni pojam kojim se objanjavavcza izmcdu odrcdcnogdrutva i pojedinca jeste pojam socijalnog karakteia. Pod tim podrazumevamo deo linosti koji je slian kod veine prtpadnika odredene kulture u odredenom periodu drutvenog razvitka. Funkcija socijalnog kftraktera jeste da ianovi drutva, njegovih klasa i siojeva, usled toga to su pod uticajem drutvenih'uslova razvile odredene osobine iinosti, cle da deluju upravo nnako kako je potrebno da deluju da bi se druivo odrato i funkcioni&alo. Moderno iiidustrijsko drutvo, na ptimer, razvija kao crte socijalnog karaktera disciplinovanost, urcdnost, tanost. Linost oveka, onakvu kakva je u odrcdenom drun>u u odredenom momcntu, moemo razumcti samo onda ako poznajemo drutveni sistem u kom ovekivi. Kad god se drutvo znaajnije menja, na primer iz feudalizma prelazi u kapitaiizam ili iz manufakturne na industrijsku proizvodnju, to ima krupne posiedice i za linost. Menja'iu se vrednostt i norme i vri novo nasilje nad ovekom. Zato je u svakom od dosadanjih drutvcnih sistema.ovekbio otuen, alijeniran, od svoje Ijudske prirode- kae From, koristei Marksovtermin i pojam alijenacije. Najveaje otudenost oveka od sarnoga sebe u modernom drutvu XX vcka. Covck doivijava i sebe i druge kao sn r ar. Vrednost oveka ne ceni sc prema njegovim Ijudskim kvalitetima nego prema rome kcjlika je njegova prodajna cena, koliko poseduje i koiiko moc znraditi. Mesto stvaralakog rada nalazimo rutinsld rad. Covek sc u svom ponaanju nc upravlja prcma svojim Ijudskim karakteristikama nego prcma onome to drugi misle i inc, gubi se oseanje sopstvcnc linosti a naiazi zadovoljstvo u odobravanju okoiinc. Osnovno oscanje oveka koji jc iveo u dosad poznatim drutvenim formacijama. a poscbno ovclca u kapitalizmu, jeste oscanje osamljcnosti. Cov e k u toku drutvenog razvitka stie izvesnu slobodu, ali to nije prava sloboda, to je sloboda

.349

o d o d r e d e n i h stega ali n e i s l o b o d a d a o v e k i s p o l j i s v o j u s u u n s k u p r i r o d u . Z a t o o v e k iz o v a k v e s i o b o d e n a s t o j i d a p o b c g n e . D v a su p u t a d a o v e k i z b e g n e o s e a n j e o s a m l j e n o sti - j e d a n j e p o d v r g a v a n j e n e k o m a u t o r i t e t u i p o t p u n o k o n f o r m i r a n j e s r e d i n i , a d r u g i j e u j e d i n j a v a n j e sa d r u g i m l j u d i m a u I j u b a v i , r a v n o p r a v n o s t i i b r a t s t v u , S a m o o v a j d r u g i p u t predstavlja reenje koje odgovara ovekovoj prirodi. D o s a d a n i j e d n o d r u t v o nije o m o g u i l o oveku d a ispolji i razvjje svoju pravu i j u d s k u p r i r o d u , P o s t o j t i p a k m o g u n o s t d a st s t v o r i t a k a v d r u t v c n i s i s t c m koji c m o i z a d o v o Ijiti s p c c i f i n e i j u d s k e p o t r e b c . T c k t a k v o d r u t v o b i c z d r a v o d r u t v o , za razlilcu o d svih d o s a d a n j i h d r u t v e n i h s i s t e m a k o j i su, p o F r o m u , bili n e z d r a v a d r u t v a . D r u t v o b u d u n o s t i u k o m e e m o i d o i d o s k J a d n o g ' r a z v o j a i i n o s t i i u k o m c e biti u s k i a d e n i z a j e d n i k i i iini i n t e r e s i n a z i v a F r o m h u m a n i s t i k i m k o m u n i t a r i z m o m ili h u i n a n i s t i k i m s o c i j a i i z m o m . T a k v o driltvo m o i e se s t v o r i t i a k o se i z v r e r e v o i u c i o n a r n e p r o m c n e n e s a m o u e k o n o m s k i m o d n o s i m a n e g o i u s v i m d r u t v e n i m o d n o s i m a , a cime i u l i n o s t i . K a o t o se i iz i z J a g a n j a v i d i , F r o m o v a t c o r i j a i i n o s t i n i j e s a m o p s i h o l o k a t e o r i j a n c g n i s t o v r c m e n o i socioloka i ftiozofska koncepcija. Psiliolozi o p r a v d a n o zameraju F r o m o v o m u e n j u d a m n o g e o d s v o j i h p o s t a v k i , k o j e bi i n a e m o g l e b i t i t a n e , nije d o v o l j n o z a s n o v a o n a p s i h o l o k i m p o d a c i m a , n e g o se e s t o k o r i s r i o k o n s t r u k c i j a m a . N e k e s u p r o t n o sti u s v o m i z l a g a n j u n i j e u s p e o d a i z m i r i . P o s r a v l j a sc, n a i m e , p i t a n j c k a k o ro d a o v e k , s a m p o sebi t o l i k o p o z i t i v a n , s t a l n o s t v a r a n e s a v r e n e i r d a v e d r u t v e n e s i s t e m e . U z r o k t o m e n e s k l a d u lei u t o m c t o F r o m , i a k o g o v o r i o e k o n o m s k i m f a k t o r i m a , i p a k njthovvi u l o g u potcenjuje.Jedan o d uzroka iei svakako i u t o m e to potcenjuje i znaaj biolokih f a k t o r a l i n o s t i i d a j e n e o p r a v d a n o i d e a l i z o v a n u sliku o o v c k u . I b i o l o k o p o r e k l o i d o s a d a n j i uslovi i v o t a o v e k a ostavili su t r a g a u n j e g o v o j I i c n o s t i i I j u d s k e k a r a k t e r i s t i k e nisu s a m o izrazito pozitivne osobine, koje F r o m navodi i nagiaava, ncgo i m n o g e n c g a tivne osobine.

Skinerova bihevioristika teorija Iinosti

P r e m a bihevioristikom ucnju Skinerova (Skinncr) teorija dosledno zahteva praenjc objektivno m a n i f e s t o v a n o g p o n a a n j a (englcski bchavior). O d psihikih proccsa c e n t r a l n o m e s t o i m a uenje, a o d t r i g l a v h a p r o b l e m a psihologije linosti - strukture, d i n a m i k e i razvoja - p i t a n j e razvoja. Odlikabihevioristikih koncepcija, a posebno Skincrove.jeste e m p i r i j s k a z a s n o v a n o s t p o s t a v k i , p o p r a v i i u z a s n o v a n o s t n a p o d a c i m a d o b i v c n i m e k s p e r i m e n t a i n i m p o s u i p k o m . N a z i v a j u se b i h e v i o r i s u k e h n o s t i i s i t u a c i o n i m jer n a g l a a v a j u z a v i s n o s t p o n a a n j a o d d r a i i s i t u a c i j a u k o j i r n a o s o b e d e l u j u . e l i m o li o b j a s n i t i linost i n j e n o p o n a a n j e , t r e b a u t v r d i t i v e z e i z m c d u p r o m e n a u sredini oveka, u s i t u a ciji u k o j o j s e n a l a z i , i p r o m e n a u n j e g o v o m p o n a a n j u . Z a r a z l i k u o d V o t s o n a ( W a t s o n ) , p o k r e t a a b i h e v i o r i s t i k o g u e n j a , S k i n e r s m a t r a da p s i h i k e pojave treba uzcti p r i o b j a n j a v a n j u u o b z i r ali s a m o a k o se mogvt i k o l i k o s e m o g u o b j e k t i v n o p r a t i t i i m e r i t l L i n o s t p o j e d i n c a p o S l d n e r u j e p o n a a n j c p o s m a t r a n o u c e l i n i . F o r m i r a se u c n j c m u s i o v l j a v a n j e m . J c d n i m d e l o m k J a s i n i m u s l o v l j a v a n j c m a k o j e jc p r o u a v a o i p r i k a z i v a o P a -

35

v l o v . P r e t e n o i n s r r u m e n t a l n i m u s i o v l j a v a n j e m . T u v r s t u u e n j a k o j u je n a z v a o o p e r a c i o n i m ili o p e r a n t n i m p o t k r e p l j i v a n j e m i z u a v a o j e S k i n e r g o d i n a m a i d o p r i n e o z n a a j n o n j e g o v o m upoznavanju. T a k v o u e n j e i m a m o kada neki o d s p o m e n t m h i sluajnih oblik a p o n a a n j a i m a j u p o s l c d i c e z a j e d i n k u , p r e d s t a v l j a j u n a g r a d u ili k a z n u , p o t k r e p i j u j u z a d r a v a n j e o d r e d e n o g p o n a a n j a ili k a d a p o d s t i u n j e g o v o n a p u t a n j e . L i n o s t j e s i s t c m p o t k r e p l j i v a n i h i tako n a u e n i h i odravanih naina ponaanja karakteristinih za pojedinca. S i s t e m a t s k i m i i n v e n t i v n i m b r o j n i m eksperimentima na i i v o t i n j a m a Skiner jc izuavao proces u e n j a i utvrdio m n o g e zakonitosti toga za psihiki ivot p o s e b n o z n a a j n o g proc e s a i s p r a v o m se s m a t r a z a j e d n o g o d n a j z n a a j n J j i h p s i h o l o g a X X veica. ( U o d e l j k u o u e n j u i o d l o m k u o u e n j u p o k u a v a n j e m i i n s t r u m e n t a l n i m u s l o v l j a v a n j c m i z n e t e su n e k e in.forma.cije o S k i n e r o v o m i z u a v a n j u i n a l a z i m a ) . O g l e d e je vrio n a i v o t i n j a m a j e r j e s m a t r a o d a j e k o d j e d n o s t a v n i j i b o r g a n i z a m a lakse utvrditi z a k o n i r o s t i i z u a v a n i h p o java i jer je bio uveren d a o s n o v n e zakonitosti uenja imaju univerzalnu vrcdnost i vae i z a i v o t i n j s k i s v e t i z a o v e k a . . P o n a a n j ' e ove'ka j e s i o i e n i j e . A l i b e z o b z i r a n a to, m i l j e n j e j e S k i n e r o v o , o s n o v n e z a k o n i t o s t i uenja, a koje j e i sutina iinosti, j e s u iste. O p r a v d a n o j e koricnjc e k s p e r i m e n t a l n o g izuavanja,zastupao je shvatanje Skiner, i zato to u izuavanju psihikog ivota i linosti treba napustiti mentalistike p o j m o v c i objanjcn j a . N e z b o g t o g a t o k o d o v e k a n e bi b i i o p s i h i k i h p r o c e s a i s t a n j a - o s e a n j a , e l j a , s h v a t a n j a , n a m e r a - n e g o z a t o to za o b j a n j c n j e ponaanja, pa o n d a i z a p r e d s t a v l j a n j c i k o n t r o l u p o n a a n j a , n i s u v a n i . T r e b a t e i t i t o m e d a se n a e k o j e j e o b j e k t i v n o z b i v a n j e p r e t h o d i l o o d r e d e n o m p o n a a n j u . M i , na primer, p o s p o l j n i m o b l i c i m a p o n a a n j a - da n e k o v i e , d a s e n e u o b i a j e n o b r z o k r e e , p o n j e g o v o m i z g l e d u iica o c e n j u j e m o d a j e p o j e d i n a c ljut; a ljutnju o b j a n j a v a m o o p e t n e k i m antecedentnim i m a n i f e s t n i m zbivanjim a , t i m e d a j e o s o b u n e k o n a p a o , u z e o j o j n e t o , p o v r c d i o sc. Z a p r o u a v a n j e p o n a a n j a i linosti p o t r e b n o j e u t v r d i t i vezu i z m e d u p o n a a n j a j e d i n k e i zbivanja u sredint, a za n a l a e n j e u z r o k a m e n j a n j a p o n a a n j a v e z u sa p r o m e n a m a u s r e d i n i , Poiazei o d n a v e d e n i h postavki i koristei nalaze m n o g o b r o j n i h e k s p e r i m e n t a i n i h izu a v a n j a d o l a z i S k i n e r , s a m i sa s v o j i m s a r a d n i c i m a i p r i s t a l i c a m a , d o m n o g o b r o j m h o b j a n j e n j a i s a z n a n j a o p o n a a n j u i l i n o s t i . M e d u o s t a l i m r e z u l t a t n j e g o v o g i z u a v a n j a su nalazi o vrstama pozitivnog i ncgarivnog potkrepijivanja i o razlikama i z m e d u njih. P o z i t i v n o j e o n o k o j e dovofi't d o n a g r a d e i k d f i s t i a n c g a t i v n o d o k a z n e i t e t e . S k i n e r t o i l u s t r u j e n a p o n a a n j u d v a b r a t a . S t a r i j i se i g r a k a m i o n o m , M l a d i b r a t b i s e t a k o d e i g r a o sa n j i m . ICad t o s t a r i j i b r a t p r i h v a t a , m a j k a k o j a ih p o s m a t r a , n a g r a d u j e k o o p e r a t i v n o p o n a a n j e s t a r i j e g b r a t a i p o h v a l i g a . N a v e e r g i e d a j u b r a a t e l e v i z i j u . M i a d e m se n e svida t o Stariji g l e d a i m e n j a p r o g r a m . S t a r i j i g a u d a r i a m a j k a g a z a a g r e s i v n o p o n a a n j e k a n j a v a i a l j e u k r e v e t . P o z i t i v n i m se p o d r a v a p o e l j n o a n e g a t i v n i m p o k u a v a o t k l o n t t i ili oslabiti n e p o e i j n o . S k i n e r se o d l u n o zaiae z a p r i m e n j i v a n j e p o z i t i v n o g a to m a n j e n e g a t i v n o g p o t k r e p i j e n j a jer se n j i m e , po pravilu, s a m o suzdrava o d p r i v r e m e n o g m a n i f e stovanja n e p o i e l j n o g p o n a a n j a , a izazivaju odredeni negativni efekti. Raziikuje p r i m a r n o i sekundarno potkrepljenje. P r v o i m a m o kada ono neposredno dovodi d o nagrade kao h r a n a d o p r e s t a n l c a g l a d i . C e e j e s e k u n d a r n o , O n o n i j e s a m o p o s e b i v r e d n o , aii m o e

351

d a p o s l u i d a sc p o s t i g n u r a z n e p o c i j n e s i t u a c i j c , N a j r a s p r o s r r a n j e u i j c s e l c u n d a r n o p o c -

krepijenje je novac. Vatan su doprinos upoznavanju procesa uenja i utvruenja zakonitos t i r a z l i i t o g r e d o s l e d a i s a d r a j a p o t k r c p l j i v a n j a . P o t k r e p i j i v a n j e m o e biti k o n t i n u i r a n o , tj. p o d r a a v a n j e s v a k e p o j a v e p o e l j n o g p o n a a n j a . a m o e b i d i p o v r c m e n o i3i i n t c i m i t e n t n o , t j . p o t k r e p l j i v a n j e s a m o i z a i z v e s n i h , uvelc iscih ih r a z l i i t i h , p r o t c k l i b p e r i o d a v r e m e n a . P o k a z u j e se d a j e , p o p r a v i l u , i n t e r m i t e n t n o p o t k r e p l j i v a n j e e f i k a s n i j e o d k o n t i n n i r a n o g . U t v r e n e su, n a d a l j e , z a k o n i t o s t i g e n e r a l i z a c i j e i d i s k r i m i n a c i j e , tj. p o e l j n o g r e a g o v a n j a i n a stine a n c s a m o j e d n a k e s i t u a c i j e , o d n o s n o r a z l i i t o g p o n a a n j a p r i v e i m ili m n n j i m r a z l i k a m a u s i t u a c i j i . 2 a k o n i t o s t i k o j c S k i n e r u t v r d u j e n i s u s a m o o p s t e p o s r a v k e n e g o su i o d r e d c n a i srtsvim j a s n a i p r e c i z n a p r a v i i a p o n a a n i a . D a bi s e p r o m e n i l o i k o n t r o l i s a i o p o n a a n j e , p o t r e b n o je, n a g l a a v a Slciner, u p o z n a t i i s t o r i j u s t i c a n j a k o n k r e t n o g p o n a a n j a odredene osobe a ne s a m o opte z a k o n e i n s i r u m e n t a i n o g potkrepijiv a n j a . S i s t c m a t s k i m i v c o m a brojniiti i s t r a i v a n j i m a S k i n e r a i n j e g o v i h s a r a d n i k a srcen jc irok uvid i b o g a t o z n a n j e o z a k o n i t o s t i m a p o n a s a n j a . P r e t e n o se S k i n c r b a v i p i t a n j e m razvoja l i n o s t i . A r a z v o j se o s t v a r u j e u e n j e m p r c m a ist r a i v a n j i m a u t v r d e n i m z a k o n i t o s t i m a . D r u g a dva o p t a p f o b l e m a psihologije linosti s t r u k t u r e i d i n a m i k e - Skiner m a n j e o b r a d u j e . M o e se govociu o s t r u k t u d i c r t a m a linos t i veli o n . A l i osobine.ili c r t e linosti treba s h v a t i t i k a o o d r e d c n c n a i n e p o n a a n j a u o d r e d e n i m s i t u a c i j a m a . p o c l c r e p l j i v a n j e m n a u e n e i o d r a v a r t c . Svi k n r a k c e r i s t i n i z a p o j e d i n c a i r c i a t i v n o t r a j n i n a i n i p o n a a n j a i n e s t r u k t u r u I i n o s t i . I o n o to se n a z i v a d i n a m i k o m l i n o s t i j e veza i z m c d u p r o m c n c u sredini i p r o m c n c u p o n a a n j u . U izmcnjenoi srcdini ran i j e p o n a a n j c nije vte c e l i s h o d n o , pa se m e n j a . U z r o k j e , d a k l e , n o v o g p o n a a n j a u p r o m e n j e n o j s p o l j n j o j situaciji. D i n a m i k a i i n o s d j e p r c m a t o m e n t a k v i m p r o m e n a m a s r e d i n e k o je d o v o d e do eljenih p r o m e n a panaanja. S k i n c r j e j e d a n o d n a j i s t a k n u t i j i h , ne s a m o a m e r i k i h , p s i h o l o g a . N a i a z i m a s v o j i h i z u z e r n o brojnih sistematskih eksperimentalnih istraivanja d a o j e znaajan doprinos upozjtav a n j u procesa uenja, q t i m e i upoznavanju v a n o g s e g m e n t a ponaanja i linosti. Iz n a i a z a svojih b r o j n i h i inventivnih ogieda i z g r a d u j e k o h e r e n t n u s l i k u o p o n a a n j u i linosti. O n a p o i v a n a m a l o m b r o j u o p t i h p r i n c i p a iju v r e d n o s t r e i t o d o k a z u j e i k o j e k o r i s t i k a o o s n o v u o b j a n j e n j a celokupne ljudske akcivnosci, O v r e d n o s c i Skinerovih nalaza o u e n j u svedoi n j i h o v a u s p e n a p r i n i e n a u m n o g i m o b l a s t i m a . M e r t u ostaiim u praksi u e n j a , p o s e b n o u p r o g r a m i r a n o m u c n j u k o j c j c S k i n c r z a m i s l i o , tt p e d a g o k o j a k t i v n o s t i u o p t e , u organizovanju industrijskog r a d a j e e n j u govornih m a n a . u bihcvioralnoni pris t u p u u isrraivanjima, dijagnostici i terapiji u klintkoj psihologiji. M e u c i m , koliko god Skincrov doprinos bio znaajan, n j e g o v o m o b j a l n j e n j u ponaanja u c e l i n i , n j e g o v o j teoriji J i n o s t i , m o g u se staviti o z b i i j n i p r i g o \ r o r i . N j e g o v i m t u m a e n j c m i n s t r u m e n t a l n o g u c n j a ir. r e f l e l n i h i s p o n t a n i h , d a k l e v e p o s t o j c i h , p o k r e c a , r e k o j e o b j a s n i t i poreklo novih oblika ponaanja. N i j e prihvatljivo ni Skinerovo z a n c m a r i v a n j c u i o g e n a s l c d a i b i o l o k i h f a k t o r a . N i j e n e s a m o l a k o n e g o e s t o ni m o g u e m e n j a t i ni t u d e ni v k s t i t o p o n a a n j e m e n j a j u i p o p l a p u s r e d i n u i s i r u a c i j e . N i j e m a n j c n e t i v e r l j i v o isticanje istovetnosti osnovnih zakonitosti ponaanja i m c n j a n j a p o n a a n j a ivotinja, u a p r i -

m e r b e l i h m i e v a i g o l u b a , a sa k o j i m a j e S k i n e r v r i o svoje c k s p c r i m e n t e , i o v e k a n c u z i m a j u c i u obzir kvalirarivne raziike u psihikom ivotu i ponaanju oveka i ivorinja. Skin e r o v a slika o p o n a a n j u oveka j c s t e j a s n a , prccizna i uskladena k o n c e p c i j a . A i i toliko j a s n a i iz m a l o o p t i h z a k o n a i z v e d e n a d a je u p r o c n a i n e t a n a . N c m a u n j o j m c s t a za o v c k a d i s t i n k r i v n o j i f u n d a m e n r a i n o j karajktcrisrici - razvijc,nosti s i m b o t i k c s p o s o b n o s t i . N e v i d i se 'LZ S k i n e r o v o g t u m a e n j a da se o v e k s v o j o j s r e d i n i ne s a m o p r i b g o d a v a n e g o i d a j e m e n j a , p o n c k a d d o d u c n a n o s e i i t e t u i p r i r o d n o j s r c d i n i i s e b i . N c v i d i se d a o v e k u v e k a i v o t i n j e riikad, s r v a r a k u l t u r u i c i v i l i z a c i j u - i j i s a d r a j i z a c e l o n i s u u v e k s a m o pozitivni. Covek ima, nadalje, ne samo saivotinjamazajcdnikc pokrctake akuvn o s t i , n e g o s u p o k r e t a i 5 iz s i m b o l i k e f u n k c i j c p r o i z a l c s n a g e - t r a e n j c s m i s t a i s a z n a n j a , p o r v r i v a n j e v l a s t i t e v r c d n o s t i , te - m a k a r m e d u s o b n o s u p r o t n e i p r o m e n l j i v e - m n o ge ideoloke potrcbe.

Maslovljeva humanistika teorija linosti

Z a teorije linosti koje se nazivaju h u m a n i s t i k i m karakteristino je n a g l a a v a n j e bitne razlikc o v e k a i n j e g o v o g p o n a a n j a o d p o n a a n j a svake d r u g e vrste, n a v o d c n j e svesnosti i d e l o v a n j e p r e m a u s v o j e n i m c i l j e v i m a - ali p r e s v e g a i s t i c a n j e p o i i t i v n i h o d l i k a o v e k a n j e g o v e t e n j e d a razvije i realizuje svoje m o g u n o s t i i njcgovo n a s t o j a n j e z a a f r r m a c i j o m h u m a n i h i h u m a n i s t i k i h v r e d n o s t i . H u m a n i s t i k e teorije o d b a c u j u p e s i m i z a m psilioanalize i psihoanaJitiko prikazivanje oveka kao bia kojim vladaju nesvesni destruktivni n a g o n i . P r o t i v e se i r e d u k c i o n i s t i k o m biheviorizmu i prikazivanju p o n a a n j a kao p o t p u n o odredchog uslovima sredine. V i e je p s i h o l o g a koji iznose sline ideje i koje svrstavaju m e d u z a s t u p n i k e h u m a n i s t i k e p s i h o l o g i j e . M e d u o s t a i i m a t o su O l p o r t ( A J l p o r t ) i j e se k o n c e p c i j e m o g u o z n a i t i h u m a n i s t i k i m p c r s o n a l i z m o m i F r o m ( F r o m m ) ija s e s h v a t a n j a m o g u n a z v a t i i h u m a n i s t i k o m s o c i j a l n o m p s i h o a n a l i z o m . I s t o t a k o G o l d t a j n ( G o l d s t e i n ) , k o j i j e p r v i i d e j u snm o a k t u a l i z a c i j c r a z v i o u t e o r i j u l i n o s t i i R o d e r s ( R o g e r s ) , koji j e t a k o d e z a s t u p a o miljcnjt: d a svaka o s o b a p o s c d u j e o s n o v e za b o g a t i stvaralaki razvitak. A j o j e s t o t i n u g o d i n a p r c M a s l o v a ( M a s l o w ) i s p o m c n u d h autora i M a r k s (Marx) iznosio u r a z m a t r a n j i m a o ov e k u siine i d e j e . Naglaavao j e kao suttnske karaktcrisuke ovcka stvaralatvo i r j e g o v u t e n j u d a r a z v i j e s v o j e m n o g o s t r u k e m o g u n o s t i . O n e se r a z v i j a j u i o s t v a r u j u r a d o m ; ali s i o b o d n i m i s p o n t a n i m - i s t i e M a r k s . K a d a , m e d u t i m , d o l a z i d o k J a s n i h o d n o s a u d r u t v u , d o e k s p i o a t a c i j e , i r a d p r e s t a j e d a b u d e s l o b o d a n , n a s t u p a a l i j e n a c i j a ili o t u d e n j c o v e k a . B i t n o j e p s i h o i o k o obeleje tc pojave da spreava reaiizovanje mogvinosti oveka i razvoja iinosti, G l a v n i j e p r e d s t a v n i k h u m a n i s t i k e k o n c e p d j e iinosti Maslov. o v e k p o n j e m u nije n e s v c s n i m i b e z o b z i r n i m n a g o n i m a u p r a v l j a n o bie, n i t i j e m e h a n i k i r o b o t . Z d r a v i n o r m a l a n o v e k nije rdav i zao. N j e g o v a sutina je pozitivna. O n p o s e d u j c n a s l e d e m data sam o pozitivna i n c u u a l n a svojstva. U dobrim usiovima i ncutralna postaju pozirivna i v r e d n a . N i j e o v e k s a m o n a j r a z v i j e n i j a ivotinjska vrsta, O n j e j c d i n s t v e n a i p o s e b n a t v o -

.353

revirta prirode sa spedfinim pozitivnim karaktcrisrikama. Izlaui svojcshvatanjc o l j u d s k o j p r i r o d i isrie s v e s n o s t p o s t u p a k a o v c k a i n j c g o v u s l o b o d u . C o v c k s v e s n o p o s t a v l j a s e b i c i l j e v e i s l o b o d n i m i z b o r o m d o n o s i s v o j e o d l u k e , Z a o n o t o i m ic o d g o v o r a n i 2 n a d a j e o d g o v o r a n . S v a k o m e su o v e k u , veli M a s i o v , s \ ' o j s c v e n e p o z i t i v n e o d l i k e , d a t e b a r k a o m o g u n o s r . - T a k v e izrazito p02itivne o s o b i n e j e s u t e n j a z a d o b r o t o m , p r a v d o m , z a ljubavi p r c m a d r u g i m a i zaetikim vrednostima. A n a r o i t o z a snraranjcm i stvaralakom a k t i v n o u . S t v a r a l a t v o je po M a s l o v u u n i v e r z a l n a I j u d s k a o s o b i n a koja r e m o r a doi d o i z r a z a j a s a m o u v i d u d r u t v e n o o p t e k o r i s n i h p r o i z v o d a - k a o u m e t r i i k o , n a u n o ili t e h n i k o delo - n e g o i u svakodnevnoj Ijudskoj delatnosti. P s i h o l o g i j a , m e d u t i m , prikazujui oveka o b r a a p a n j u p r v e n s t v e n o , k a k o se M a s l o v i z r a a v a , , , n a m r a n i j u , vie zlu pOl o v i n u o v e k a " . A rrcbaJobi, veli, da p o s t u p a s u p r o t n o t o m e , d a se bavi p o z i t i v n o m s t r a n o m o v e k a i d a i s t i e n j e g o v u v r e d n o s t j e r j e to s u c i n s k o o b e i e j e o v e k a . N e s m e n a u k a , p o s e b n o p s i h o l o l c a , da b u d c v r e d n o s n o n e u t r a l n a n e g o t r e b n d a d o p r i n o s i u p o z n a v a n j u uslova za realizovanje razvoja oveka; trcba d a b u d c l i u m a n a i h u m a n i s t i k a . P o s e b n o i s t i e M a s i o v i d e t a l j n o p r i k a z u j e o d l i k u k o j u s m a t r a z a oveka n a j i z r a z i t i j o m i b i r n o m - t e n j u za s a m o a k t u a l i z a c i j o m . Z a o v e k a j c k a r a k t c r i s t i n o a a s r a i n o rei d a sc razvija i d a raste. o v e k je ncprestano p o s t o j a n j e . T a t e n j a , koju naziva p o t r e b o m za s a m o a k t u a l i z f t c i j o m , p r o i z l a z i i z p r i r o d e s v a k o g a p o j e d i n c a . o v e k m o r a da b u d e o n o t o m o e d a b u d e . O n m o r a d a b u d c v e r a n svojoj s o p s n ' e n o j prirodi, O v u p o t r e b u m o e m o nazvati samoostvarivanjem" vtli doslovno Maslov. Svaki ovck poseduje m n o g e p o t e n c i j a l e , m e d u n j i m a i specifine i za njega k a r a k r e r i s t i n e , i nastoji ih s a m o a k t u a l i z a c i j o m rcalizovati. D a u tome samo ogranieni broj ljudi uspcva, u z r o k j e to nastojan j e o v e k a o m e t a j u nepovoljni drutvcni uslovi, M a s l o v p r i s r u p a i empirijskom utvrdivanju osobina koje p o k a z u j u uspeno osrvarenjt te n j e z a s a m o a k r u a l i z a c i j o m . I z a b r a o j c za i s p i t i v a n j e 4 9 l i n o s t i . T o su n e k o l i k o istalcnut'ih l i n o s t i k o j e s u u s p e l c u s a m o a k m a l i z a c i j i - k a o t o s u L i n k o l n ( L i n c o l n ) , D c f e r s o n ( J e f f e r s o n ) , A j n t a j n ( E i n s t e i n ) , p s i h o l o g V i ] j e m D e m s ( W i l t i a m J a m e s ) , A l b e r t Svajcer ( S c h w e i t z c r ) , S p i n o z a ; z a t i m n e k o l i k o n j e g o v i h l i n i h p o z n a n i k a , te n e k o l i k o o s o b a koje su m a n t f e s t o v a l e t e n j u z a s a m o a k t u a l i z a c i j o m a!i n i s u u p o t p u n o s t i u t o m e u s p e l e - k a a a m e r i k i pcsnik V i t m a n (VVhitman) ifrancuski slikar R e n o a r (Renoir). Na osnovu analiz e p o d a t a k a z a k l j u i o j e o p e t n a e s t a k o s o b i n a l i n o s t i i z r a e n i h k o d o s o b a k o j e su u s a m o aktualizaciji uspclc. O s o b e uspene u samoaktualizaciji u z n a t n o veoj meri od osoba k o j e t o n i s u r e a J n o o c e n j u j u stvari o k o sebe, s e b e s a m e i d r u g e ; v i e su o r i j e n t i s a n c n a z a d a t k e i p r o b l e m e o d o p t e v a n o s t i , vie se o d l i k u j u o r i g i n a l n o u i n e z a v i s n o u . S a m o a k t u a i i z o v a n e o s o b e s p o s o b n e su za z a n o s , s r d a n e su, o d l i k u j u i h d e m o l c r a t s k i stavovi i v r e d n o sti, i m a j u p r i s a n p r i j a t e l j s k i o d n o s sa o g r a n i e n i m b r o j e m i z a b r a n i h ljudi, p o s e d u j u s m i s a o z a h u m o r i n e i z r u g u j u se d r u g i m a . AH n i s u b e z s l a b o s t i j m a n a i m o g u d a b u d u priscrasne, sujetne i podlone povremenim afektivnim i s p a d i m a . M o t i v a c i j a j e p i t a n j e k o m e je M a s l o v u svojim r a z m a t r a n j i m a posvecio najvie p a n j e . N j e g o v a s h v a t a n j a o m o t i v i m a su i izazvala n a j v e u p a n j u i i m a J a najvic u t i c a j a , L j u d s k e e l j e i ciljevi i r n a j u p o M a s l o v u svoj i z v o r u p o c r e b a m a o d Jcojih su n c k e sline o n i m a

k o d d r u g i h > p o s e b n o k o d r a z v i j e n i h , v r s r a ivih b i a . A i i v e i n a p o t r e b a s u s p e c i f i n e i k a r a k t e r i s t i n e z a i j u d e . S v e i m a j u g e n e t s k u o s n o v u . R a z l i k u j c p e t g r u p a p o t r c b a . T o SU b i o i o k c p o t r e b e , z a s i g u r n o s t i , z a p r i p a d n o u i i j u b a v i . z a s a m o p o t o v a n j e m i u g l e d o n i , te z a s a m o a k t u a i i z a c i j o m . S v a k a o d g r u p a u k i j u u j e vie p o j e d i n i h p o t r e b a Ui m o r i v a . P e r n a v e d c n i h k a t e g o r i j a p o t r e b a u h i j e r a r h i j s k o j su v e z i . B i o l o k e se p r v c , a p o t r e b e z a s a m o a k t u a J i z a e i j o m p o s l e d n j e se p o j a v i j u j u . M o g u s e r a z l i k o v a t i p o t r c b e n e d o s t a t k a , i j e j e z a d o v o l j e n j e n e o p h o d n o z a o d r a v a n j e , i p o t r e b e r a s t a . P r v c je n e o p h o d n o z a d o v o i j i t i d a bi se

pojaviie

d r u g e , b i t n e z a r a z v o j l i n o s t i , i d a bi d o l o , m a k a r d e l i m i n o , d o s a m o a k -

t u a i i z a c i j e , z a r a z v i j e n o s t i i n o s t i n a j v a n i j c g r u p e p o t r e b a . ( U o v o j su k n j i z i n e k a M a s i o vljeva o b j a n j e n j a data i u odcljku o mbtivaciji.) M n o g e su o d M a s l o v l j e v i h ideja p r i h v a e n e od veeg broja s t r u n j a k a . T a k o , zalaganje za p r e f e r i r a n j e b a v l j e n j a z d r a v i m i n o r m a l n i m o s o b a m a u izuavanju h n o s t i , o b r a a n j e vcc p a n j e na pozittvne Ijudske odlike, postavke o hijerarhijskoj povezanosti motiva. Ali d o s t a j e z a m e r k i i M a s i o v i j e v o j t e o r i j i i n j e n o m d o k a z i v a n j u . O p r a v d a n o j e r e i d a j c suvie o p t i m i s t i k a i d a se n j o m idealizuje ovek. O n a nije d o v o i j n o p r e c i z n a i t e k o je n j e n o vcr i f i k o v a n j e , P r e svega z b o g t o g a to su karakteristike giavne odlike n a g l a e n i h pozitivnih kvaliteta oveka, samoaktuahzovanosti, nedovoijno potvrdenc i o d r e d e n e . I pokuaju njih o v o g e m p i r i j s k o g provcravanja opravdan jc prigovor zbog subjektivnosti u z o r k a i subjcktivnosti izbora osobina kao indikatora samoaktualizovanosti.I M a s i o v sam u predgovoru s v o j o j k n j i z i Mativacija ilinost n a p o m i n j c d a njegovoj teoriji jo u v e k n c d o s t a j e eksperim e n t a i n a provera i podrka (strana 4 7 srpskog prcvoda, objavijenog 1 9 9 2 . godine). K a o to se m o e s p o r i u prenaglaavanje pozitivnosti ljudske prirode, s p o r n o j e i obrazloenje konstatacije da j e ostvarena samoaktualizovanost retka z b o g toga to n j c n u realizaciju o m c t a d r u r v e n a s r e d i n a - a s o b z i r o m n a t o d a su o p e t l j u d i o n i koji s t v a r a j u i i n c d r u r v c n u s r e d i n u . A l i , i p o r e d o v i h o g r a n i e n j a p o k a z a i a se M a s i o v i j e v a t c o r i j a s t i m u l a t i v n o m z a i z uavanje linosti i k o r i s n o m u praksi psiholoskog savetovanja i u vaspitnoj aktivnosti.

PlTANJA I ZADACI

.1V

1. Z a t o se teorije linosti oznaavaju kao teorije hipotetikog karaktera? 2;iCoje je Frojdovo a koje O l p o r t o v o hvatanje o striikturi h n o s t i ? 3; t | a k o F r o j d a kako O i p o r t prikazujiiji t u m a c e dinaraiku iinosti? 4: K a k o Frojd a kako\Olpt;:qbjanjavajii'razvita^ lienosti? 5} K a k o se p o Frojdu foripjLta superego, koja je njegova f u n k c i j a ? 6. Kakav j e smisao o d b r a m B e n i h m e h a n i z a m a p o Frojdu? Prikaite pojedine r n e h a n i z m e ilocne u delu o motivaciji. 7. Kojc stadije razvitka razlikuje Frojd? 8. Koje s e kritike p r i m e d b e . p o n e k a d stavljaju Frojdovim t u m a e n j i m a , a koje se njegove zasluge istiu? 9. Z a t o s e O l p o r t o v a teorijalinosti na2iva personaiistikom?

10. Pokuajtc rtai primerc z a proccs f u a k c i o n a l n c a u t o n o m i j e motiva k a k o ga prikazuje Olport. s " vf: " f ' 5lJ ' ;* ' 11". Z a t o se O l p o r t o v a teorija linosti raoe nazvati i t e o r i j o m crta? Koje bitne karakteristike imaju, p o n j e m u , crte linosti? 12. Sta O l p o r t , za razliku od Frojda, mtsli o n e s v e s n o m ? 13. K o j e se.kritilce p r i m e d b e tnogu staviti O l p o r t o v o m s h v a t a n j u o linosti? 14. ICoje su p o F r o m u specifine ljudske p o t r e b e ? 15.; Sta F r o m podrazumeva pod socijalnim k a r a k t e r o n i i koja je njegova f u n k ''dja? ' 'fvi. '. . 16. U e m u dolazi do izraaja o t u d e n o s t oveka u m.odernojti drutvu X X v c :ka - p o Fromu? : - : : 17: Kojc'driitvo otiScava'Fro'm ..zdravim-'druh'bm?''"

POSEBAN DEO
N E K A PITANJA IZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE N E K A PITANJA PSIHOLOGIJE PADA P s i H O P A T O L O G I j A I MENTALNA HIGIJENA

N E K A PITANJA IZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE

Problemi socijalne psihologije

O d p o e t k a o v o g a v e k a razvija se k a o p o s e b n a p s i h o l o k a d i s c i p l i n a s o c i j a l a a p s i h o l o g i j a . l a k o s u o d a v n o m n o g i m i s i i o c i iznosili svoja r a z m a t r a nja o d r u t v e n o m p o n a a n j u o v e k a , t e k p o e t k o m o v o g a v e k a p s i h o l o z i su poeli sistematski, koristei odgovarajue n a u n e postupke, d a p o m o u e m p i r i j s k i h istraivanja p r o u a v a j u pitanja d r u t v e n o g p o n a a n j a ljudi. Socijalnu psihologiju m o e m o u najkraim crtama odrediti kao nauno prouavanje ponaanja pojedinca u drutvu, lako v e o m a opte i dosta n e o dredeno, ovakvo definisanje socijalne psihoiogije omoguava da se njime o b u h v a t i p r o u a v a n j e razliitih p r o b l e m a k o j i m a se d a n a s s o c i j a l n a p s i h o l o g i j a b a v i i m n o g i h n o v i h pitanja k o j i m a e se v e r o v a t n o u sve v e o j m e 1 ri baviti u b u d u n o s t i . M o g l i b i s m o rei d a p o s t o j e tri g r u p e p r o b l e m a koje i z u a v a s o c i j a l n a p s i h o l o g i j a . P r v o su to p r o u a v a n j a uticaja socijalnih faktora n a p o j e d i n e p s i h i k e p r o c e s e i na l i n o s t i u celini. U o v o j grupi p r o b l e m a najvaniji j e p r o u a v a n j e p r o c e s a socijalizacije o v e k a i e f e k a t a socijalizacije ( p r o u a v a n j a uticaja s o c i j a l n i h faktora n a f o r m i r a n j e o n a k v e l i n o s t i k a k v u s r e e m o k o d odraslog s a v r e m e n o g oveka u o d r e d e n o m drutvu) i p o s e b n o socijalnih m o t i v a i s o c i j a l n i h stavova. D r u g u g r u p u p r o b l e m a ini p r o u a v a n j e p o n a a n j a l j u d i u r a z l i i t i m s o c i j a i n i m s i t u a c i j a m a - u o d n o s i m a sa d r u g i m o s o b a m a , u m a l i m i v e i i k i m g r u p a m a . O s n o v n a pitanja, i z o v e g r u p e p r o b l e m a , k o j i m a se d a n a s s o c i j a l n a p s i h o l o g i j a bavi, j e s u p r o u a v a n j e o p a a nja d r u g i h o s o b a i g r u p n o g p o n a a n j a . J e d n i m i z r a z o m o z n a a v a j u s c p r o b l e m i o v e g r u p e lcao problem socijalneinterakcije.Treu o b l a s t p r o b l e m a i n i p r o u a v a n j e uticaja psiholokih momenata na pojedine vrste drutvenili pojava - n a j e z i k , na p o l i t i k i i v o t , n a o d n o s e m e d u l j u d i m a i dravama, na proizvodnju i potronju dobara i druge drutvene pojave. S o -

.359

cijalni p s i h o l o z i t e k s u poeli d a istrauj'u n e k e o d v c o m a b r o j n i h p r o b l e ma iz ove oblasti. Najrazvijenija su, iako su i ona jo uvek na poetku, prou a v a n j a o vezi i z r n e d u p s i h o l o k i h fakrora i p r o i z v o d n j e ( i n d u s f r i j s k a s o cijalna p s i h o l o g j j a ) i p s i h o l o l o h milaca 3 j e z i k a (psiholjingvisti)ca). U o v o m k r a t k o m p r c g l e d u m i n e e m o biti u m o g u n o s t i da p o m c n e m o n i t a o r e z u l t a t i m a istraivanja m n o g i h pitanja k o j i m a s e d a n a s bavi s o c i j a l n a p s i h o l o g i j a - o g i a s o v i m a , stereotipijama, p o n a a n j u m a s e i m n o g i m d r u g i m . M i e m o u k r a t k o izneti s a m o n e k o l i k o p o d a t a k a o d o s a d a najvi e i s p i t i v a n i m p r o b l e m i m a socijalne^psihoiogije - o o p a a n j u d r u g i h o s o ba, o s t a v o v i m a i p r e d r a s u d a m a i o p o n a a n j u p o j e d i n c a u g r u p i .

Opaanje drugih osoba

Proces opaanja drugih osoba
M i n e o p a a m o s a m o f i z i e k e o b j e k t e . M i isto t a k o v r l o e s t o o p a a m o i d r u g e o s o b e i o c e n j u j e m o n j i h o v e o s o b i n e , O p a a n j e d r u g i h o s o b a ulazi u t a k o z v a n o s o c i j a l n o o p a a n j c , a p o d kojim se p o d r a z u m e v a o p a a n j e r a z l i i t i h s o c i j a l n i h situacija, a p o s e b n o o p a a n j e i o c e n j i v a n j e o s o b a sa k o j i m a d o l a z i m o u d o d i r . M a d a taj naziv n e o d g o v a r a u p o t p u n o s t i , jer m i k a d s t v a r a m o sliku o d r u g i m osobarp.ai Q. n j i h o v o m p o n a a n j u u d r u t v u j o s v i e o d korienja p o d a t a k a koje d o b i j a m o p r e k o u i a k o r i s t i m o n a e i s k u s t v o i s l u i m o s e z a k l j u i v a n j e m . O n se i p a k o d r a o k a o t e h n i k i n a z i v z a o p a a n j e socijalnih situacija i za razlikovanje o d o p a a n j a fizikih p r e d m e t a . P o t o j e z a n a s o c e n a o t o m e kakve o s o b i n e d r u g i Ijudi i m a j u 1 ta o n i n a m e r a v a j u v e o m a znaajna, pristupilo sc izuavanju p r o c e s a o c e n j i v a n j a n a mera, eija i r a z n i h o s o b m a o s o b a sa k o j i m a d o l a z i m o u dodir. O v a j p r o c e s j e u m n o g o m e slian procesu opaanja f i z i k i h o b j e k a t a . M i k o r i s t i m o pri t o m e p o d a t k e d o b i v e n e p o s r e d s t v o m ula i i z m e d u tih p o d a t a k a m i v r i m o t a k o d e selekciju ili izbordrai. Zavisic i k o d o p a a n j a o s o b a o d 11ae u s m e r e n o s t i , n a e m o t i v a c i j e i kulture u kojoj i v i m o n a k o j e e m o drai obratiti panju, N a druge e m o osobine obratiti panju kad e i i m o d a ocenimo da ii j e n e k i o v e k p o d e s a n z a o d r e d e n i p o s a o , a na d r u g e k a d tra-

 i m o prijatelja. D r u g a i j e e m o o p a a t i n a u d e c u n e g o to o p a a m o t u du d e c u . U razliitim kulturama obraa se panja na razliite osobme lin o s t i ; u n e k i r n n e r a z v j j e n i m d r u t v i m a , n a primer, n a to da li pojedinac i m a m a g i j s k u rno, m o d a urekne 1 b a c a ini, u d r u g o j n e k o j na s p o s o b n o s t i u m e n o s t d a z a r a d i m n o g o n o v c a , u treoj n a o s o b m u socijalnosti i d r u g e u t o m drutvu cenjene osobine. I d r u g a j e d n a 2 a k o n i t o s t koja v a i i 2 a o p a i a n j e f i z i k i h objekata vai i z a o p a a n j e d r u g i h o s o b a , a to j e z a k o n i t o s t o p a a n j a c e l i n e . Ispitivanja o p a a n j a d r u g i h o s o b a p o k a 2 u j u da i occnjujui p o j e d i n e Ijude i ostvarujui n a o s n o v u d a t i h drai sliku o n j i m a , m i v r i m o d o p u n j a v a n j e z a p a e n i h d r a i i p r i d a j e m o o s o b a m a neke o s o b i n e o . k o j i m a n i s m o u m o g u n o s t i d a z a I d j u i m o sa s i g u r n o u , a i o p a e n e drai t u m a i m o vi skladu sa c e l i n o m . A l i p o m n o g i m k a r a k t e r i s t i k a m a razlikuje s e o p a a n j e o s o b a o d o p a a n j a p r e d m e t a . M i , pre s v e g a ^ d r ^ g e o s o b e o p a z a m o kao a k d v d a bia koja i m a ju o s c a n j a , m i s l i , e l j e i koja m o g u d a d e l u j u . Z a t o m n o g o vaniju i v e l i k u u l o g u u i z b o r u d r a i imaju n a a o s e a n j a , n a i m o t i v i , n a a s h v a t a n j a i k u l t u r a k o j o j p r i p a d a m o . I s p i t i v a n j a p o k a 2 u j u d a e i n o k o d istih o s o b a o p a z i t i d r u g a i j e o s o b i n e a k o 0110 t o t e o s o b e i n e predstavlja z a nas k o rist, a d r u g a i j e a k o predstavlja za n a s tetu. O d n a i h oseanja p r e m a d r u g i m o s o b a m a u z n a t n o j m e r i zavisi k a k v a c m o oseanja o c e n i t i da i m a j u d r u g e o s o b e p r e m a nama. A k o i m a m o p o z i t i v n a oseanja, p o k a z u j e m o s k l o n o s t d a o c e n j u j e m o da i drugi i m a j u p r e m a n a m a p o z i t i v n a o s e a n j a , a ako i m a m o prema drugima negativna oseanja, ee e m o nego to j e t o o p r a v d a n o o c e n i t i d a s u i d r u g i neprijateljski r a s p o l o e n i p r e m a n a m a . U o p a a n j u d r u g i h o s o b a p o s e b a n z n a a j i m a p i v i u t i s a k i l i prvaimpresij a k o j u s t i e m o o n e k o j o s o b i . M i e s t o n e o b i c n o b r z o , posle svega n e k o l i k o d e s e t i n a s e k u n d i posmatranja, d o n o s i m o , relativno celoviru sliku o n e koj o s o b i . M i r e d o v n o u nau, t a k o b r z o s t v o r e n u o c e n u u k l a p a m o i o c e n u 0 profesiji, o e k o n o m s k o m poloaju, o nacionalnosti i o m n o g i m drugiin o b e l e j i m a . K a d j e d n o m f o r m i r a m o p r v u i m p r e s i j u , o n a s e vrsto o d r a v a 1 u t i e n a n a e d a l j e o p a a n j e . K a d s e p o j a v e neki p o d a c i koji nisu u s k l a d u s a n a s i m p r v i m u t i s k o m , m i t a k v e p o d a t k e vrlo esto iJi p r e v i d a m o , n e o p a a m o , ili i h i z o l u j e m o o c e n j u j u i i h k a o n e b i t n e i p o k a z u j e m o s J d o n o s t d a s v e t o k a s n i j e s a z n a m o t u m a i m o u s k l a d u sa p r v i m u t i s k o m koji s m o o o s o b i stekli. V a n u u l o g u u o p a a n j u di-ugih o s o b a i m a t a k o z v a n o s t e r e o t i p n o g l e d a n j e n a Ijude. P o d s t e r e o t i p n i m o p a a n j e m ili s t e r e o t i p i j a m a mi p o d r a z u m e -

.361

v a m o u p r o e n e , e s t o s a s v i m n e o s n o v a n e slike o p o j e d i n i m grupam'a ljudi - p r i p a d n i c i m a o d r e d e n i h profesija, s t a n o v n i c i m a o d r e d e n i h krajeva, o d r e d e n i m n a r o d i m a i rasama. M i p o j e d i n u o s o b u o b i n o o p a a m o k a o lana n e k c o d tih g r u p a i p r i p i s u j e m o joj o s o b i n e k o j e , o b i n o b e z d o v o l j n o o s n o v a , p r i p i s u j e m o itavoj g r u p i . U v r u j e m o j e u u n a p t e d s t v o r e n e o c e n e o p o j e d i n i m g r u p a m a ijudi. M i s m o skloni d a , na p r i m e r , svc E n g l e z e o c e n j u j e m o kao h l a d n o k r v n e , s v c Italijane k a o i v a h n e . U p r a v o takve stereotipije o p o j e d i n i m n a r o d i m a , a koje n a z i v a m o e t n i l c i m stereotipijam a , v e o m a su este. K a d su negativne, predstavijaju s m e t n j u razvijanju m e d u n a c i o n a l n i h o d n o s a . A l i s t e r e o t i p n o glcdanje p o s t o j i i u o d n o s u na razliite d r u g e k a t e g o r i j e ljudi - p r i p a d n i k e o d r e d e n i h z a n i m a n j a , sve l a n o v e n e k e organizacije, sve p o j e d i n c e i s t o g doba.

iniocikoji utiu na tanost opazanja osoba

O s i m k o l i c i n e p o d a t a k a k o j i m a r a s p o l a e m o , n a e m o t i v a c i j e , kulture k o j o j p r i p a d a m o , stereotipija k o j e s m o stvorili, veliki j e broj i d r u g i h faktora koji u t i u na nae o p a a n j e d r u g i h o s o b a i od kojih zavisi t a n o s t t o g a o p a anja. M o g l i b i s m o i h svrstati u dve velike grupe. P r v u g r u p u i n e o s o b i n e onoga koga opaamo i o c e n j u j e m o . M e d u o v e s e ubraja v e a o t v o r e n o s t u ispoljavanju s v o j i h o s o b i n a . Svaki je o v e k , k a e j e d a n autor, k a o M e s e c koji i m a svoju.svetlu stranu koju pokazuje i s v o j u t a m n u s t r a n u k o j u n e p o k a z u j e . L j u d i s e razlikuju u s t e p e n u u k o j e m p r i l m v a j u s v o j e o s o b i n e . M i e m o tanije opaati o n e o s o b e koje n e p o s r e d n i j e i o t v o r e n i j e m a nifestuju svoje osobirie. D r u g i m o m e n a t 6d koga zavisi tanost naeg o p a a n j a j e s t e s l i n o s t o n o g a k o g a o p a a m o n a m a s a m i m a . L j u d e koji su n a m slini tanije o c e n j u j e m o . Igtpri^ari k n j i e v n o s t i n a v o d e d a j e m a l o p i s a c a koji su d o b r o o p i s a l i e n s k e likove. U e n i c i , p o k a z u j u n e k a ispitivanja, tanije o c e n j u j u svoje d r u g o v e n e g o nastavnici. T r e i v a a n inilac i z o v e g r u p e a o d k o g a z a v i s i t a n o s t opaanja t u d i h o s o b i n a j e s t e i z r a z i t o s t o s o b i n e koja s e o c e n j u j e ; o n e o s o b i n e koje s u i z r a z i t e , v e o m a r a z v i j e n e , m n o g o boije m o e m o o c e n i t i n e g o o s o b i n e koje s u m a n j e r a z v i j e n e . U d r u g u g r u p u ubrajaju s e karakteristike onoga koji ocenjuje. Medu takve o s o b i n e d o l a z i prc s v e g a iskustvo koje i m a m o o p o n a a n j u ljudi - o n i

k o j i i m a j u v e e i s k u s t v o u o p h o d e n j u sa l j u d i m a uspenije i h ocenjuju. D o sta e s t o s e n a v o d i d a starije g e n e r a c i j e n e t a n o ocenjuju o m l a d i n u . T o s c moe objasniti time t o 5U znatne razlil <e izmec?u Knosti o m l a d i n c a i llcn o s t i o d r a s l o g iii starijeg o v e k a . A l i , s d n j g e strane, i s k u s t v o odraslih p o m a e d a u m n o g i m s t v a r i m a o c e n j u j u o m l a d i n u tanije n e g o to o m l a d i n a o c e n j u j e odrasle, ije m o t i v e i n a m e r e o m l a d i n a e s t o teko m o e d a s h v a ti. D r u g e o s o b i n c o n o g a lcoji o p a a , a koje u t i u na tanost opaanja jesu' i n t e l i g e n c i j a , s l o e n o s t sopstv r ene p r i r o d e , kritinost p r e m a s a m o m e sebi, z a i n t e r e s o v a n o s t za p s i h i k i i v o t , n e p r i s t r a s n o s t i o p r e z n o s t u d o n o e n j u s u d o v a , S v e o v e o s o b i n e u k o l i k o s u r a z v i j e n i j e u t o l i k o v i e d o p r i n o s e tan i j e m o p a a n j u d r u g i h o s o b a , : V e i broj istraivanja p o k a z u j e da i p r i p a d n o s t p o l u i m a i z v e s n o g uticaja n a t a n o s t opaaiija. N a v o d i se d a s u e n e bolji o c e n j i v a i i objanjava t i m e t o su o n e z b o g s v o g poloaja p r i s i l j e n e d a v e u p a n j u obraaju n a o s o b i n e m u k a r a c a i n a njihova oseanja, d a j e z a njih v a n i j e d a t a n o o c e n j u j u n e g o t o j e t o v a n o u naoj k u l t u r i z a mukarce. M i r e d o v n o o c e n j u j e m o d r u g e o s o b e n a o s n o v u relativno m a l o p o u z d a n i h p o d a t a k a , k o t i s t e i d o s t a s l o b o d n o t u m a e n j e i stojei p o d u t i c a j e m s o p s t v e n i h m o t i v a 1 o s e a n j a . Z a t o s u e s t o naa opaanja ne s a m o n e p o t p u n a n e g o 1 netana. M i vrio esto pogreno ocenjujemo. N e k e od greaka u ocenjivanju javljaju se v r l o e s t o i o t a k v i m g r e k a m a g o v o r i m o k a o o s i s t e m a t s k i m g r e k a m a pri o p a a n j u d r u g i h o s o b a . J e d n a takva greka n a z i v a s e h a l o - e f e k t o m , a sastoji s e u n a o j s k l o n o s t i d a o c e n j u j e m o b i i o prem a p r v o m o p t e r n u t i s k u , bilo p r e m a j e d n o j o s o b i n i koju s m o u p o z n a l i s v e o s o b i n e n e k e linosti. N a s t i v n i k koji s m a t r a d a j e o d r e d e n i u e n i k d o * bar u u e n j u s k l o n j e da o c e n i d a i m a i d r n g e p o z i t i v n e o s o b i n e : V e data p o z i t i v n a ili n e g a t i v n a o c e n a i m a svoj o d j e k na ostale o c e n e koje se d o n o se. C e s t izvor greaka je i naa s k l o n o s t da d n i g e o c e n j u j e m o p r e m a s e b i ako s m o sami uredni, lako o c e n j u j e m o druge kao neuredne; ako s m o sami n e d o v o l j n o a m b i c i o z n i , d r u g e o c e n j u j e m o k a o preterano a m b i c i o z n e . j e d n a dalja t a k v a s i s t e m a t s k a g r e s k a koja s e javlja pri o p a a n j u d r u g i h o s o b a jeste greka koja s e naziva m e t a f o r i k o m generalizacijom, a sastoji se u s k l o n o s t i da o p a e n e f i z i k e o s o b i n e p r e n o s i m o i na o c e n j i v a n j e p s i h i k i h o s o b i n a ; d a za n e k o g a koji i m a g r u b u k o u s m a t r a m o da i m a i surova o s e anja; z a n e k o g a koji i m a n i s k o e t o d a i m a i s l a b o razvijenu i n t e l i g e n c i j u i slino.

PlTANjA I ZADACI

l v K o j e su tri velike grupe probjeina koje prouavn socijalna psihologija?

2. Sta se podrazumeva pod socijaimm opaarijem?

3. Po einu je o p a a n j e osoba slino opaanju fizikih o b j e k a t a a p o e m u sc razlikuje o d njega? 4. Kalcve su karakteristike prve impresijc i kakvo ]e n j e n o dejtvo? 5. Sta p o d r a z u m e v a m o p o d stereotipijama? 6. Navedite, koristei vlastito zapaanje, ria osiiovtv k o j i h podatalca o c e n j u j e m o osobine drugih. v 7. K.oje o d kaiakteristika o n o g a ko.opaa utiu; na. t a n o s t naih ocena? 8. Sta je to halo-efeltat i koji-su drugi esti izvori p o g r c n o g ocenjivanja drugih osoba?

'

Pojam i karakteristike

L i n o s t , k a o t o j e p o m c n u t o , najee p r i k a z u j e m o k o r i s t e i p o j a m crta. K a d e l i m o d a u t v r d i m o i p o k a e m o o d n o s n e k o g d e l a s t a n o v n i r v a ili n e k o g pojedinca prema razliitim drutvenim pitanjima, m i to r e d o v n o inim o n a taj n a i n to u t v r d u j e m o k a k v e s t a v o v e i m a p r e r p a t i m p i t a n j i m a . S t a v o v e b i s m o n a j j e d n o s t a v n i j e m o g h o d r e d i t i k a o s p r e m n o s t d a se bilo pozitivnobilo negativno reaguje na odredene objelcte ili pojave. Z a o n o g a k o j e z a r a z o r u a n j e l c a e m o da i m a p o z i t i v a n s t a v p r e m a r a z o r u a n j u , a z a n e k o g a k o j e p r o t i v r a z o r u a n j a k a e m o da i m a n c g a t i v a n s t a v p r e m a p i t a n j u r a z o r u a n j a . U p r a v o p o t o m e t o u v e k o z n a a v a j u d a 3i s m o z a n e t o ili p r o t i v n e e g a , r a z l i k u j u s e stavovi o d crta l i n o s t i , a k o j e o b i n o p o k a z u j u n a i n k a k o s e n e k o p o n a a (kao, na primer, c r t a m a r l j i v o s t i - d a je n e k o o b i n o m a r i j i v ; c t t a u r e d n o s t i -^da j e n e k o o b i n o u r e d a n ) . O d crta se s t a v o v i r a z l i k u j u i p o t o m e t o su m a n j e opti i j a v l j a j u s e u v e z i sa m a n j i m b r o j e m situacija n e g o to se javljaju crte. D a b i s m o p o t p u n i j e u p o z n a l i prirodu stava, treba i s t a i n e k e s u t t n s k e k a r a k t e r i s t i k e s t a v o v a . P r v a takva karakteristika j e s t e d a s t a v o v i p r e d s t a v l j a j u d i s p o z i c i j e . T o z n a i d a s t a v o v i i m a j u svoju f i z i o l o k o - n e r v n u o s n o v u i d a d o l a z e d o izraaja k a d s e t e f i z i o l o k e o s n o v e a k t i v i i a j u , a t a k o j e o n d a

3<>4

k a d o v e k d o d e u dodir sa p o j a v a m a p r e m a k o j i m a i m a stav. K a d se, n a priirter, p o v e d e re o razoruzanju, o n d a c e n e k o k o i m a p o z i t i v a n stav p r e m a r a z o r u a n j u i z n e t i svoje miljenje p r o t i v n a o r u i a n j a ; njegova e s e d i s p o z i cija, k a e m o , akuvirati. D r u g a j e karakteristilca stavova da s u s t e e n e dispozicije, S t a v o v i su formirani n a o s n o v u iskustva u t o k u ivota. Ljudi se n e r a d a j u n i k a o socijalisti n i k a o a n t i s o c i j a l i s u , n e radaju se n i k a o rasisti ili k a o antirasisti. O n i t o postaju, a p o s t a j u tako t o se k o d njih formiraju o d r e d e n i stavovi, Trea je karakteristika t o stavovi imaju direktivno dejst\'o, a p o r e d toga e s t o i dinamino dejstvo. D a i m a j u direktivno dejstvo, z n a i da p o k a z u j u da li j e n e k o z a n e t o ili p r o t i v neega. D a i m a j u d i n a m i n o d e j s t v o , o z n a a v a da imaju za p o s l e d i c u d a p o j e d i n a c u skladu sa svojim stav o m i deluje, p r e d u z i m a akcije. S t a v o v i su z a t o u veoj ili m a n j o j meri i p o k r e t a k e s n a g e , motivi koji izazivaju p o s t u p k c . Stavovi, najzad predstavljaj u povezanost, integraciju, triju osnovnih mentalnih funkcija: saznajne, e m o c i o n a l n e i voljne. S v e o v e tri f u n k c i j e d o l a z e d o izraaja u stavu. N e g a t i v a n s t a v p r e m a rasnoj diskriminaciji u k l j u u j e odredena s a z n a n j a - da n e m a v i i h i n i i h rasa, o d r e d e n a o s e a n j a o s e a n j e nezadovoljstva kad u o i m o d a p o s t o j i rasna d i s k r i m i n a c i j a , k a o i o d r e d e n e r e n d e n c i j e ka akciji p r e d u z i m a n j c o d r e d e n i h p o s r u p a k a p r o t i v r a s n e diskriminacije. M o e s e g o v o r i t i o p e r s o n a l n i m ili l i n i m s t a v o v i m a i o s o c i j a l n i m s t a v o v i m a . Personalni s t a v o \ T su k a r a k t e r i s t i n i s a m o z a o d r e d e n o g p o j e d i n c a i n e o d n o s e s e n a p o j a v e o d o p t e d r u t v e n e v a n o s t i . T a k a v lini stav je, na p r i m e r , s t a v o d r e d e n e o s o b e p r e m a n e k o m s v o m prijatelju. T a k v i stavovi s u o d i n t e r e s a z a p s i h o l o k u a n a i i z u p o j e d i n e Linosti. S o c i j a l n a p s i h o l o g i j a i z u a v a socijalne s t a v o v e , ro j e s t s t a v o v e p r e m a d r u r v e n o v a n i m p o j a v a m a , a koji nisu k a r a k t e r i s t i n i s a m o z a p o j e d i n c a n e g o k o j e n a l a z i m o v i e ili m a n j e i z r a e n e k o d s v i h iii k o d v e i n e lanova n e k o g drutva ili n e k e g r u p e , Socljalni stavovt su, n a p r i m e r , stavovi p r e m a p o j e d i n i m nacijam a ili p i t a n j u n a c i o n a l n o s t i u o p t e , p r e m a p o j e d i n i m religijama ili pitanju religije u o p t e , p r e m a s i s t e m u obrazovfenja i vaspitanja, k a o i p r e m a r a z n i m drugim drutvenim problemima.

Predrasude k'ao vrsta stavova

S t a v o v e m o c m o raziikovati i p r e m a s t e p e n u njihove l o g i k e z a s n o v a n o sti, p r e m a i n t e n z i t e t u e m o c i j a k o j e i m se p r i d r u u j u i p r e m a u p o r n o s t i k o j o m se odravaju, S t a v o v e koji n i s u z a s n o v a n i ni na k a k v i m injenicama ili

.365

o p r a v d a n i m r a z l o z i m a , koji su redovno praeni j a k i m e m o c i j a m a i k o j e j e t e k o m e n j a t i - n a z i v a m o predrasudama, P r e d r a s u d e m o g u bici p o z i t i v n e ili n e g a t i v n e . N e g a t i v n i m predrasudama, ili p r e d r a s u d a m a u u e m s m i s l u , o z n a a v a m o talcve p r e d r a s u d e koje uldjuuju n e g a d v a n o d n o s p r e m a o s o b a m a ili p o j a v a m a . A k o su to n e o s n o v a n i negativni stavovi p i e m a p o j e d i n i m n a r o d i m a , g o v o r i m o o e t n i l d m predrasudama. U p r a v o se u psihologiji posveuje velika paznja izuavanju e t n i l d h 1 rasnih p r e d r a s u d a . R a z l o g za to j c to takve predrasude v e o m a o t e z a v a j u o d n o s e m e d u p o j e d i n c i m a i n a r o d i m a i siue kao s r c d s t v o r a z v i j a n j a s u k o b a i n e p r i j a t e l j s t v a . Predstavljaju krenje principa r a z u m n o s t i - jer se u p r k o s s v o joj n e t a n o s t i i u p r k o s j a i d m razlozima protiv njih u p o r n o odravaju. O n e z n a e p o v r e d u principa pravednosti - j e r s e g m p a p r e m a kojoj postoje predr a s u d e diskriminira i p r o g o n i . S u p r o t n e su i principu h u m a n o s t i - jer s e ne p o t u j e ljudsko d o s t o j a n s t v o p r o g o n j e n e manjine. P r e d r a s u d e p r e m a narod i m a i e t n i k i m g r u p a m a sastavni su d e o svakog n a c i o n a l i z m a . N a i a z i m o ih v i e iii m a n j e proirene i vie ili manje i n t e n z i v n e u s v a k o m drutvu. D a s u p r e d r a s u d e t o l i k o proirene i postojane m o e se objasniti v i e s t r u k i m i z v o r i m a p r e d r a s u d a , Vladajua klasa pravda p r e d r a s u d a m a izrabljtvanje pojedinih naroda i grupa a istovremeno nastoji d a nezadovoljsh'o e k s p l o a t i s a n e l d a s e v i a s t i t o g naroda prervori u n e t r p e l j i v o s t i neprijateljstvo prema d r u g i m narodima i grupama. Ponavijani sukobi i suprotnosti m e d u , esto s u s e d n i m 1 srodnim, narodima dovode d o toga da predrasude p o s t a j u d e o s h v a t a n j a v e U k o g dela stanovnitva. R a z n e v r s t e t e k o a i n e z a d o v o l j s t v a m o g u biti izvor predrasuda. P r e d r a s u d e s e l a k o o b r a z u j u i ire jer postoji p o t r e b a ljudi da a g r e s i v n o s t i z a z v a n u s p r e a v a n j e m z a d o v o l j e n j a svojih elja ( f r u s t r a c i j o m ) i z r a z e 1 tak o s e o s l o b o d e t e n z i j e . O v a s e a g r e s i v n o s t e s t o n e upravlja na s t v a r n o g u z r o n s k a n e z a d o v o l j s t v a (jer.je to o p a s n o ili n e m o g u e ) n e g o se u s m e r a va - d e l o v a n j e m n a c i o n a l i s t i k e propagande, tradicije i d r u g i h u z r o k a - na o d r e e n e n a r o d e i g r u p e . O v a k v o objanjenje n a s t a n k a p r e d r a s u d a naziva s e frustracionom teorijom porelda p r e d r a s u d a ili t e o r i j o m traenja rtve.

Dimenzije stavova

S t a v o v i se n e razlikuju s a m o p o t o m e to su p o z i t i v n i ili n e g a t i v n i , z a ili p r o t i v , ili p r e m a t o m e t o s u u vezi sa j e d n o m ili d r u g o m v r s t o m pojava.

.366

I pozitivni stavovi piema istoj pojavi, na primer, prema potrebi ukldanja rasne diskriminacije3 raziikuju se kod razliidh ljudi. Oni se mogu razlikovati po ekstremnosd, po svojoj snazi, po svojoj izrazitosti iii otvorenosti, po'dosiednosti i po svom kognitivnom sadraju. Po ekstremnosti se razlikuju jer mogu biti u razliitom stepenu pozitivni kao to mogu biti i u razliitom stepenu negativni. Doslednost stavova pokazuje se u tome u kojoj se meri primenjuju na sve sluajeve gde ih je mogue primeniti. Neko je, na primer, u naeiu za princip samoopredeljenja, ali niie za ostvarenje toga principa kad je re o jednom odreenom narodu. U takvom sluaju je stav nedovoljno dosledan. Snaga stava pokazuje se u otpornosti i prema podacima koji su u suprptnosti sa njegovim sadrajem. Izrazitost ili otvorenost stava pokazuje nam da li se stavovi manje ili vie spremno i otvoreno manifestuju; mogu stavovi biti i veoma snani a da se ipakjasno ne izraavaju. * " Pomenute razlike u stavovima naivamo dimenzijama stavova, to jest takvim osobinama koje mogu biti izraene u veem ili manjem stepenu. S t a v p r e m a istoj pojavi m o e k o d razliitih Ijudi d a se v e z u j e u z razliite i d e j e i s a d r a j e . N e k o je, na primer, z a s o c i j a l i z a m p r v e n s t v e n o z a t o to je u v e r e n d a s e s a m o u s o c i j a l i s t i k o m s i s t e m u m o g u p o t p u n o otkloniti n e m a t i n a i b e d a , drugi j e za s o c i j a l i z a m u p r v o m r e d u z b o g t o g a to smatra d a j e s o c i j a l i z a m j e d i n o drutveno u r e d e n j e u k o m e se m o g u d o s l e d n o ostvariti d e m o k r a t s k i o d n o s i , a trei p r v e n s t v e n o jer j e u v e r e n d a socijalistiki d r u t v e n i s i s t e m o m o g u a v a p u n i r a z v i t a k linosti. l a k o s e p o j a m stava relativno k a s n o p o e o d a koristi u objasnjavanju p o n a a n j a ljudi, korienje p o j m a stava n a g l o s e proiriio a prouavanje s t a v o v a n a g l o razvilo. P r o u a v a n j e s o c i j a l n i h s t a v o v a d a n a s j e j e d a n o d najvie prouavanih problema socijalne psihologije, a prema n e k i m autorima i c e n t r a i n i p r o b l e m socijaine p s i h o i o g i j e , M n o g o b r o j n a istraivanja p o s i e d n j i h 4 0 g o d i n a pruila s u m n o g a s a z n a n j a o karakteristikama, poreklu, d e l o v a n j u , f u n k c i j i , m e n j a n j u i m o g u n o s t i m a ispitivanja stavova.

Formiranje stavova
Istraivanja o poreklu stavova pokazala su da obrazovanje stavova zavisi od velikog broja razlicitih faktora. Sve ove faktore mogli bismo svrstati u tri

kategorije. Prvu kategoriju s v i h f a k t o r a ini g r u p a kojoj p o j e d i n a c p r i p a d a i shvatanja karakreristina za ru g r u p u . K a k v e c sravove p o j c d i n a c i m a ti p r e m a razliitim p o j a v a m a , zavisi pre svega o d toga ltojoj g m p i p r i p a d a i kakvi se stavovi u toj g r u p i z a s t u p a j u . N a r o i t o v a n u u l o g u i m a j u p o r o d i c a i shvatanja u p o r o d i c i , nacija ili nacionalna kultura i k i a s n a prip a d n o s t . Ispitivanja p o k a z u j u d a postoji siinost stavova i z m e d u roditelja i d e c e , k a o to postoji i sLicnost u s t a v o v i m a i z m e d u m n o g i h p r i p a d n i k a iste nacije i pripadnika iste klase. ,Drugu l<ategoriju faktora o d k o j i h zavisi formiranje stavova i n e lino islcustvo i I t i f o r m a e i j e o p o j a v a m a p r e m a k o j i m a p o s t o j i stav. I a k o nai s t a v o v i u velikoj meri zavise o d n a i h potreba, elja i interesa, i o b j e k t i v n a saz n a n j a o p o j a v a m a i m a j u uticaj na t o kakav e stav n e k o i m a t i p r e m a t i m p o j a v a m a . U p r i l o g s h v a t a n j u da i i n f o r m a c i j e i m a j u z n a a j a n uticaj u f o r m i r a n j u stavova govori i m n o g i m istraivanjima p o t v r d c n a teorija p o z n a ta p o d n a z i v o m teorija kognitivne neusklaenosti ili l c o g n i t i v n e disonancije. Prema toj teoriji Ijudi n e s k l a d i z m e d u saznanja oseaju k a o izrazitu n e u g o d n o s t i uoeni nesklad i h disonancija deluje kao motiv, pokree n a t o d a se neskiad o t k l o n i . I a k o t a k v o nastojanje n e d o v o d i u v e k d o p r e o v l a d a v a n j a o b j e k t i v n o v r e d n i j i h i n j e n i c a , i p a k se to e s t o deava. D o g a a s e d o d u e m n o g o p u t a d a se n o v a s a z n a n j a lcoja n i s u u s k l a d u sa s t a v o v i m a koji o d ranije p o s t o j e p o t i s k u j u i z svesti, da i m s e pridaje m a n j i z n a a j ili d a s e t u m a e tako da bi se u s k l a d i l e sa ranijim s t a v o v i m a . A l i to e s t o i n e u s p e v a i n o v e injenice d o v o d e . d o n o v i h stavova. T r e u kategoriju faktora i n e m o t i v i i c r t e l i n o s t i p o j e d i n c a . S a s v i m j e s i g u r n o da potrebe p o j e d i n c a i m o g u n o s t i da ih zadovolji imaju v a n u u l o g u u formiranju stavova. P r e m a d r u t \ r e n o m s i s t e m u u k o m e d o b r o i v i m o v e r o v a t n o j e d a e m o i m a t i p o z i t i v a n stav, a p r e m a d r u t v e n i m u s t a n o v a m a k o j e spreavaju z a d o v o l j e n j e n a i h elja i ambicija v e r o v a t n o j e d a e m o i m a t i negativan stav. P s i h o l o k a istrazivanja p o k a z u j u d a i trajne k a rakteristike iinosti, struktura p o j e d i n e linosti, i m a j u znaaja u f o r m i r a n j u stavova. P r e m a n a v e d e n o m istraivanju A d o r n a i n j e g o v i h s a r a d n i k a i z r a z i t u s k l o n o s t da p r i h v a t e a n t i d e m o k r a t s k a s h v a t a n j a \ s t a v o v e p o k a z u j u o s o b e k o d kojih kao trajne karakteristike iinosti n a l a z i m o i z r a z i t o p o t o v a n j e autoriteta i vlasti, n a g o m i l a n u agresivnost, s k l o n o s t k o n f o r m i z m u i n e k e d r u g e o s o b i n e , A d o r n o t a k v e l i n o s t i naziva a u t o r i t a r n i m i i n o s t i m a i m o g a o je utvrditi da jc m e u p r i s t a l i c a m a faistikih i d c o i o g i j a v e l i k i broj t a k v i h linosti.

Delovanje stavova
Stavovi deluju nanae opaanje, pamenje, miljenje, kao i na nae postupke. Mi pokazujemo sldonost da stvari opaamo i tumaimo u skladu sa naim stavovima. Neko ko ima pozitivan stav prema pripadnicima neke nacije opaa pre svega ono to je kod pripadnika te nacije pozitivno i spreman je da sve to pripadnici te nacije cme opaa kao dobro i vredno. To potvruje i spomenuto ispitivanje dveju grupa studenata izvreno u S A D - jedne koja je bila orijentisana prosovjetski i jedne koja je bila orijentisana antisovjetski - koje je.pokazalo da su obe grupe zapamtile iste sadraje u razliitom obimu, a u zavisnosd od njihovog stava. A pre svega stavovi utiu na nae akcije; Pozidvan stav prema principu samoupravljanja izaziva nae zaiaganje da se samoupravljanje to doslednije sprovodi a negadvan stav mnoge postupke kojima se koi i spreava razvijanje samoupravljanja. Upravo zbog toga to stavovi utiu na nae postupke utvrdivanjem stavova mogue je predvidati ponaanje ljudi. To je poseban razlog to se vre mnoga ispitivanja o tomc kakve stavove pripadnici pojcdinih grupa stanovmtva imaju prema razliitim drutvenim pojavama.

Menjanje stavova
Stavovi se, uopte uzev, dosta teko menjaju, A naroito teko se menjaju predrasude. Izmedu ostalih uzroka da se stavovi ne menjaju ni brzo ni lako jesu selektivni karakter naeg opaanja i oseanja, izazvan postojeim stavovima a koji se sastoji u sklonosti da pre opaamo ono to je u skladu sa naim stavovima i da sc pre svega toga seamo; zatim namerno izbegavanje da se upoznamo sa podacima i injenicama koje su u suprotnosti sa naim stavovima; potom elja ljudi da njihovi stavovi budu u skladu sa stavovima grupe kojoj pripadaju; i najad'korienje razliirih odbrambenih mehanizama da bismo umanjili vrednost podataka koji su u suprotnosti sa naim stavovima. Najvaniji uzrok to se stavovi, a posebno predrasude, teko menjaju jeste njihov fnnkcionalni karakter. Stavovi slue kao fiksirani standardi koji

omoguavaju da ocenjujemo ra-zliite i brojne situacije na pojave. Cesto slue za zadovoljenje raznih elja i fnotiva - za prihvaenosu od sredine, za samopotovanjem. Predrasude esto predstavljaju nain ispoljavanja po^ tisnute i nagomilane agresivnosri, a mnogo puta slue i za zadovoljenje drutveno neprihvaenih i osuivanih impuisa i eija. Kako Ijudi esto koriste razliite odbrambene mehanizme da bi zadrali svoje stavove i postupke u sldadu sa njima, pokazuju psiholoka istraivanja o tome kako se puai odnose prema obavetenjima o tetnosti puenja i opasnosti od raka usled puenja, Oni ili nipodatavaju i negiraju takve informacije, navodei da.su svi podaci o tome da puenje izaziva rak nesigurni i bez vrednosti; ili vre izolovanje podataka, navodei da to vai za neke kategorije ljudi ali za onu kategoriju u koju se oni ubrajaju ne vai; ili poj^avajui svoj pozitivan stavprema puenju traenjem novih razloga da i dalje postupaju onako lcako su dotada (navodei, na primeiv da je puenje veliko zadovoljstvo, da smiruje oveka kad je napregnut i uzbuden i slino). Iako se teko menjaju, to ipak ne znai da se stavovi ne mogu promeniti. Promenu stava mogu izazvati ili joj pomoi razliciti momenti; u naelu oni isti faktori koji izazivaju formiranje stavova. Promenu stava moe izazvati prelazaki2 jedne grupe u drugu grupu sa drugaijim stavovima. Ako dodemo iz sela u grad, verovatno je da emo napustiti mnoga shvatanja i sravove karakreristine za seosku sredinu i prihvatiri takve koji postoje u gradu. Promenu moe izazvati i promena line situacije; na primer priznanje koje nam prua drutvo u kome ivimo, a prema'ijem drutvenom uredenju smo imali negativan stav ublaie taj negativan stav ili ak promeniti ga u pozitivan stav. Vaan izvor promena su i obavetenja o pojavama prema kojima imamo stav; upoznavanje sa podacima o tome kakve bi katastrofalne posiedice imao atomski rat uticalo je na mnoge da zauzmu pozidvan srav prema razoruanju. Poslednjih su godina vrena mnoga istraivanja o tome koji od razliitil i posebnih uslova pomau da informacije koje se daju utiu na to da h e delovanje tih informacija biti vee ili manje. Ova su ispitivanja pokazala, medu ostalima, daje stepen promenestava izazvan nelcim saoptenjem obrnuto srazmeran ekstremnosti stava (im je stav ekstremniji tim je uticaj saoptenja na promenu manji); da autoritet onoga koji iznosi podarke, kao i privlanost njegove linosti znatno doprinose delovanju informacija; da

. 370

e vei uticaj imati informacija osobe koju ocenjujemo da pripada grupi kojoj i mi sami pripadamo; da e se lake menjati stavovi ako se primeti da te stavove menjaju i drugi; da je dvostrana informacija - u kojoj se iznose argumenti i za i protiv nekog stava - uticajnija kod obrazovanijih, kao i u sluaju kad su ijudi izloeni kasnije suprotnim podacima; da je bolje ostaviti one koji primaju saoptenja da sami izvedu zakljuak aE pod uslovom da izneseni podaci jasno ukazuju na opravdanost promene koja seeli izazvati; da suvie naglaene opasnosti i pretnje imaju esto manji efekat nego blae i opreznije oznaene opasnosti; da kod onih koji imaju ekstremne stavove te stavove moemo lake izmeniti zalaganjem za biae promene nego za potpune promene u stavu, U svojim istraivanjima socijalni psiholozi ukazali su i na mnoge druge momente koji uticu na veu ili manju uspenost ubedivanja ili persuazije.

Propaganda
Ova se saznanja koriste pri delatnosti koju nazivamo propagandom. Naziv potie od latinske rei propagare, koja znai iriti nesto, a pre svega iriti vesti, odredena shvatanja i ideje. Medutim, smisao propagande nije da se samo ire odredene ideje. Osnovni je njen cilj da se izazove odredena akcija kod onih kojima se obraa. Zato je tanije odredenje pojma propagande sistematsko nastojanje da se formiraju odredeni stavovi kod pojedinaca i grupa a radi toga dabi se kontrolisala njihova. akcija. Kad je cilj propagande uspenija prodaja neke robe, govori se o reklami. D a bi propaganda bila uspena, potrebno je osigurati obraanje panje, voditi rauna o karakteristikama onih kojima je namenjena, a pre svega izazvati spremnost da se prihvate propagirane ideje. To se postie - glavnim postupkom pri propagandi - povezivanjem propagiranih stavova sa neldm eljama i tenjama publike kojoj se obraa - vrlo esto sa tenjom za imovinom, za zdravljem, sa seksualnim motivom, motivom za vaenjein. Veliki je broj raznih postupaka, tehnika, koje koristi propaganda. esto su koriene: isticanje nekih ldeja, izbor odredenih sadraja, uporno ponavljanje odredenih tvrdnji, ali i iskljuivanje i izmiljanje podataka. Vrlo esto upotrebljavaju propagandisti neopravdano hvaljenje onog za ta se zalau - oznaavajui ga naprednim, pozitivnim, demokratskim, kao i neopravdano osudivanje navodei da je ono sa ime se ne slau - nazadno, tetno, rdavo.

Propaganda moe biti veoma uticajna, lako nije coliko mona kako ponekad izglecla - a posebno to nije kad ne predstavlja jedini izvor informacija.

Javno mnjenje
Stavovi su sastavni deo javnog mnjenja i!i javnog miljenja. Pod tim pojmom podrazumevamo stavove i shvatanja stanovnitva ili dela stanovnitva o pojedinim dmtveno vanim pitanjima. Ja\mo mnjenje, naglaavaju Strunjaci, ne obuhvata samo stavove nego i shvatanja ili miljenja, RazLika izmcdu stava i shvatanja je u tome to su shvatanja ili miljenja manje opta, manje vrsta i manje trajna. Mi govorimo o stavu prerna demokratiji, a o miljenju kako se demokratija u odredenom periodu ostvaruje u odredenoj zemlji. Mi imamo stav o sistemu kolovanja, a miljenje o nekom zakonu kojim se reava sistem kolovanja. Kad ispitujemo javno mnjenje, mi redovno ispitujemo ne samo stavovc nego i miljcnje. Formiranje javnog mnjenja u naelu zavisi od istih inilaca koje smo pomcnuli govorei o formiranju stavova. Posebnu uiogu u stvaranju javnog mnjenja stanovnitva imaju masovnasredstvakomunikacije- novine, radio, televizija..I o delovanju ovih sredstava postoji danas veliki broj ispitivanja. Mnoga od njih ukazuju da dek>vanje tih sred'stava nije samo neposredno, to jest ne samo usled toga to se novine itaju, radio slua ili televizijski programgleda, nego i posredno. Ostvaruje sc i na taj nain to pojeainci koji su neposredno primili ta saoptenja prenose njihov sadraj na osobe sa kojima dolaze u dodir. Prema shvatanju mnogih autora ovakvo, kako ga orii nazivaju dvostepeno, delovanje preko pojedinaca Icoji su aktivni, ivahni, lako stupaju u kontakt i dobro se izraavuju, deLovanje masovnih sredstava komunikacija vee je nego to je njihovim neposrednim primanjem.

Ispitivanje stavova ijavnog mnjenja

P o s t o j i veliki b r o j razliitih p o s t u p a k a koji ee p r i m c n j u j u u i s p i t i v a n j u stavova i u t v r d i v a n j u k o j e i kakve stavove i m a j u p o j e d i n c i i p o j e d i n e gTupc. Niijsirc koriseni p o s t u p c i su upitnikiintervju.

Aii

p o t o su d o s t a n e s i g i j r n i p o d a c i koji se

tako

dobijaju,

traeni

su i

d r u g i p o s t u p c i z a ispitivanje scavova. J e d a n o d takvilt p o s t u p a k a koji jc p o u z d a n i j i j e s t c

. 372

postupak koji se naziva skalom za roercnje stavova. Postoji vise vrsta takvih skala. Kod svih se zahteva od ispitaiiika da se izjasne o odredenim h'rdnjama izabranim na osnovu prethodnog ispitivanja.
N a v o d i m o n e k e oci talcvih t v r d n j i iz j e d n e skaie z a m e r e n j e stavova tcojom se i s p i a i j e stav

prema ratu.
( 1 . 3 ) N c k a z e m l j a n e m o e da n a p r e d u j c a k o n e m a n a c i o n a i n e a s t i , a rac j e j e d i n o sreds t v o d a se ta a s t o u v a . ( 2 , 5 ) K a d se r a t o b j a v i , m i sv't u e b a d a se p r i j a v i m o z a r a t ( 5 , 2 ) R a t o v i su j e d i n o o n d a o p r a v d a n i k a d se p r e d u z u n a j u radt o d h r a n e slabijih n a r o d a . ( 8 . 4 ) N e p o t o v a n j e I j u d s k o g i i v o t a i p r a v a , a to i m a , m o u. s v a k o m r a t u , u?,rok j e zloina i n j i h o v o g porasta u drurvu. ( 1 0 , 6 ) S v i n a r o d i bi t r e b a i o b e z o d l a g a n j a d a se r a z o r u a j u , I s p i t a n i c i t r e b a d a o z n a c sa k o j i m a se o d t v r d n j i a i m a i h o b i n o o k o 2 0 - slau. S v a lca t v r d n j a i m a s v o j u r a u n s l u u r v r d e n u v r e d n o s t , koja se k r e e o d 1 d o 11. K o n s t a t o v a n j e m k o j e t v r d n j e p o j e d i n a c p r i h v a t a u m o g u c n o s d s m o d a o d r e d i m o d a li j e s t a v p o z i t i v a n ili n e g a t i v a n i u k o m j c to s t e p e n u . S k a l c s l i n e o v i m a n a z i v a j u s c i n t e r v a l n i m ili s k a l a m a T c r s t o n o v o g t i p a , a p o s t o j e i d r u g e vrste s k a k . Sve su o n e k o n s t r u i s a n e na o d r e d e n n a i n , e s t o v e o m a s l o z e n i d u g o t r a j a n ; n a o d r c d e n i n a i n se sa n j i m a vrsi i s p i d v a n j e i n a u t v r d e n n a c t n se o c e n j u j u r e z u l t a t i . J o e e o e g o s t a v o v i p r e m a p o j e d i n i m o p s t i r n p i t a n j i m a i s p i t u j c se j a v n o m n j e n j e 0 p o j c d i n i m s a v r e m c n i m drustvenim p r o b l e m i m a . U m n o g i m zcmljama postoje danas pos e b n e u s t a n o v e k o j e s e bave i s p i t i v a n j e m j a v n o g m n j e n j a . J e d n a o d p r v i h takvih u s t a n o v a j e p o z n a t i G a l u p o v i n s t i t u t z a i s p i t i v a n j e j a v n o g m n j e n j a , O v e i n s t i t u c i j e k o r i s t e pri i s p i r i v a n j u j a v n o g m n j e n j a r e d o v n o p o s e b n u lica k o j a n a o s n o v u i z r a d e n i h u p i t n i k a r a z g o v a r a j u sa p o j e d i n c i m a , a k o j i p r e d s t a v f j a j u u z o r a k i z s t a n o v n i r v a ije se j a v n o m n j e n j e p r e m a n e k o m p i t a n j u i s p i t u j e . C i t a v s e p o s t u p a k o b i n o n a z i v a a n k c t i r a n j e i n . D a bi o v a k v o i s p i t i v a n j e i m a l o v r e d n o s t i , n e o p h o d n o j e d a su i n s t r u m e n t i ( u p t t n i c i ) p r a v t l n o k o n s r r u i s a n i , d a j e i s p i t i v a n j e i s p r a v n o s p r o v e d e n o , d a j e t s p i t a n o d o v o l j n o p o j e d i n a c a koji z a i s t a r e p r e z e n t u j u d c o s c a n o v n i s t v a ije se m i l j e n j e e l i u m d i t i . D o s t a veliki b r o j ispit i v a n j a , m e d u t i m , n c z a d o v o l j a v a sve o v c z a h t e v e i z a t o n e m a n i k a k v u Lli i m a sasvim m a ]u v r e d n o s t , i a k o se c s t o p r i k a z u j e k a o i s p i t i v a n j e stavova ili j a v n o g m n j e n j a .

PlTANJA I ZADACI 1. N a v e d i t e definiciju i karakteristike p o j m a stava. , 2 . K a k v a j e razlika izmedu linih i socijalnih stavova? 3. N a v e d i t e n e k o l i k p pojava p r c m a k o j i m vi i vai drugovi i m a t e izraenije socijalne stavove, ; t 4..ICojii;Vrstu stavova tiazivamo p r e d r a s u d a m a ?

.373

5. Vie je izvora predrasuda; navedite nekoliko. 6. Kako frustraciona tcorija objanjava poreklo predrasuda? 7. Navedite dimenzije stavova i ta pojedine od njih oznaavaju. 8. Koja su tri opta faktora koji neposredno utiu na fonniranje socijainih stavova? _ . 9. Navedite primere z a u t i c a j socijalnih stavova na pojedine psihike funkcije. 10. Koji je prakdni razlog ispitivanju socijalnih stavova? - l l . U emu je funkeionainost stavpva i predrasuda? 12. ICoja sc tri odbrambena- m e h a n i z m a esro 'kdristc da bi se zadrali stavovj? aurij^ stavova. { l4, ta'sepora'zurite^ .; - : ' v r 15: Kai koji.se nain nastojiizazvati spreninosi za prihvatanje sadraja koji se propagandom ele narnetnuti? ; 16. ^ e ^ h , | ) ^ e . . p r o p a g a n d e ; p o z n a j e t e ? 17. Pokaitema' riekolikb: primera : elcbnomske^ptopagaiide, na -televiziji ili ra1 8 i ; K ^ a ; j e : r a ^ ^ ' ' i m e d u stavova i'miljenja' : (shvatanja)?; 19, ( Na.koji s s nain osu^aruje delpyanje m;aspvnih sredstava komunikacija? 20. Navedite riele od posmpak^.koji se koriste za jpitivanje sravova. 21..Kako e i s p i t u j e j a v n o m n j e n j e i kojeuslove talcvo ispirivanjerreba d a zadovdlji? :' * " : . - : ''

Ponaanje u grupi
Prouavanjegrupa igrupnogponaanja
Svi p r i p a d a m o v e e m broju razliitih g r u p a . O d r o e n j a lanovi s m o p o rodice, p o s t a j e m o z a t i m lanovi g r u p e vrnjaka, p a razreda u koli koju p o s e u j e m o , brane z a j e d n i c e i p o r o d i c e koju o s n i v a m o , r a d n e jedinice u u s t a n o v i u kojoj r a d i m o , r a z n i h p o l i t i k i h i s t r u n i h o r g a n i z a c i j a , l o k a l n e z a j e d n i c e u kojoj b o r a v i m o , nacije kojoj p r i p a d a m o , Idase ili sloja u k o j e n a s j e m o g u e uvrstjti p r e m a n a e m s o c i j a l n o - e k o n o m s k o m p o l o a j u , d r a v e u kojoj i v i m o . S v e o v e v e e ili m a n j e z a j e d n i c e u t i u i j e d n a n a d r u g u k a o i na p o j e d i n c e koji su n j i h o v i lanovi. N e k e o d njih i m a j u z n a a j a n uticaj i na o s t a l e g r u p e i n a p o j e d i n c c . T a k v e su p r e s v e g a p o r o d i c a u k o j o j

. 374

s m o o d r a s l i , nacija i n a c i o n a l n a kultura kojoj p r i p a d a m o i ldasa u koju s e s v r s t a v a m o , U i z l a g a n j u o razvitku linosti p o k u a l i s m o d a u k a e m o na uticaj ovih grupa na razvitaklinosti. Ali p r i p a d n o s t r a z h i t i m g r u p a m a izaziva i oblike ponasanja koji se javljaju s a m o u grupi i kojih van g r u p e n e m a . S t r u n j a c i z a p o j e d i n e dru t v e n e n a u k e , z a i n t e r e s o v a n i za pojave g r u p n o g i v o t a , iznosili su svoja razm a t r a n j a i o b j a n j e n j a r a z l i i d h m o m e n a t a u v e z i sa g r u p a m a i g r u p n i m p o n a a n j e m . P o s i e d n j i h g o d i n a izuavaju vrlo i v o i p s i h o l o z i g r u p n o p o n a a n j e . U t o m i z u a v a n j u koriste r e d o v n o e m p i r i j s k o , a v r l o e s t o i eksp e r i m e n t a l n o p r o u a v a n j e . D v a su o s n o v n a p o s t u p k a koja s e koriste u prouavanju m a l i h grupa neposredno posmatranje ponasanja pripadnika grupa i korienje sociometrijskogpostupka.

Pojam grupe i vrste grupa

P o d g r u p o m , u n a j i r e m smislu, p o d r a z u m e v a m o v e i iii m a n j i broj p o j e d i n a c a koji i m a j u n e k u zajednikukkarakteristiku/.U t o m s m i s l u g r u p a j e i klasa, i nacija, i d r a v n a z a j e d n i c a , k a o i p o r o d i c a ili k r u g prijatelja ili p u b l i k a n a n e k o j priredbi. J a s n o da i z m e d u tih razliitih vrsta g r u p a postoje v e l i k e r a z l i k e . T o n i s u s a m o razlike p o broju lanova g r u p e - p o e m u b i s m o i h m o g l i p o d e l i t i u v e l i k e i m a l e g r u p e - n e g o su t o r a z l i k e i s o b z i r o m na s t e p e n povezanosti m e d u pripadnicima neke grupe. A k o j e ta p o v e z a n o s t v e o m a m a l a i ako n e m a n i k a k v e o r g a n i z a c i j e u grupi, g o v o r i m o o m n o t v u ili a g r e g a t u . M n o t v o m o e biti i s a m o prosto priv r e m e n o p r i s u s t v o v e e g broja ljudi, kao to n a p r i m e r m n o t v o ine svi o n i koji s e n a l a z e u o d r e d e n o m trenutku na e l e z n i k o j s t a n i c i . K a d k o d t a k v o g m n o t v a p o s t o j i j e d a n zajedniki - j a s n o i z r a e n cilj n j i h o v o g pris u s t v a - g o v o r i m o o p u b i i c i , k a o t o je, na primer, g r u p a o s o b a koja prisustvuje n e k o m k o n c e r t u . A k o j e m n o t v o aktivnije n e g o to j e publika a u e snici u afektivnom stanju i njihovo ponaanje odstupa o d normalnog ( u o b i a j c n o g ) i d r u t v e n i m n o r m a m a regulisanog esto se govori o masi. Kad s u medutim, u malim grupama veze medu lanovima mnogostruke, r e d o v n o i c m o c i o n a l n e , g r u p e se nazivaju primarnimgrupama. P r i m a r n e g r u p c s u , n a p r i m e r , p o r o d i c a ili k r u g prijatelja, ili radna j e d i n i c a . I m a l e g r u p e u k o j i m a ne p o s t o j i izrazita e m o c i o n a l n a p o v e z a n o s t m e d u pripad-

n i c i m a g r u p e , k a o i sve velike g r u p e , n a z i v a j u s e j e d n i m l m e n o m s e k u n darnim grupama. M a l e g r u p e m o g u se p o d e l i t i i p r e m a t o m e d a li j e u n a p r e d u t v r d e n s i s t e m o d n o s a koji e postojati u g r u p a m a , ili se tek taj s i s t e m stvara u t o k u d e l o vanja g r u p e , P r v e se nazivaju formalnim a d r u g e neformalnim g r u p a m a . V e i broj u s i s t e m p o v e z a n i h m a n j i h g r u p a n a z t v a s e u s t r u n o j iiteraturi o r g a n i z a c i j o m , k a o t o je, n a primer, v o j s k a ili n e k a v e a u s t a n o v a , U k r a t k o m p r e g l e d u koji se o v d e daje bie rei o i n a l o j g r u p i , to jest o g r u pi k o j a s e sastoji o d o g r a n i e n o g broja p o j e d i n a c a m e d u k o j i m a postoji m e u s o b n i uticaj i koji s t o j e u o d r e d e n i m m e d u s o b n i m o d n o s i m a . M a l a s e grupa p o o v i m karakteristikama i.defmie k a o socijalna jedinica koju ine o g r a n i e n i broj p o j e d i n a c a , a sa o d r e e n o m s t r u k t u r o m i o d r e d e n i m n o r m a m a ponaanja. I z danas rezultatima ve bogate ptohlematike istraivanja malih grupa p o m e n u e m o uiu-atko n e k e p o d a t k e o strukturi i r u k o v o d e n j u , g r u p n i m n o r m a m a i k o n f o r m i r a n j u g r u p n i m . n o r m a m a , i o u s l o v i m a e f i k a s n o s t i takvih grupa.

Strukfura grupe
G r u p e p o s t o j e radi ostvarenja o d r e d e n i h z a j e d n i k i h ciijeva k n o v a g r u p e . R a d e i n a ostvarivanju tih ciljeva, lanovi. g r u p e s u u m e u s o b n o m kontalct u , m e u s o b n o saraduju. A k t i v n o s t i j e d n i h d o p u n j a v a j u s e a k t i v n o s t i m a d r u g i h i vle ili m a n j e u z a j a m n o zavise. U t o k u d e l o v a n j a g r u p e lanovi d o bijaju o d r e d e n e p o l o a j e i o d r e d e n e u l o g e koji s e sve v i e uvrsuju. T a k o g r u p a p o s l e i z v e s n o g v r e m e n a predstavlja j e d a n v i e ili m a n j e ustaljen sistem poloaja i uloga i meusobnih odnosa. U njoj s e stvara hijerarhija statusa i uloga. N e k i lanovi i m a j u vaniji p o l o a j 1 uticaj i vie su c e n j e n i a d r u g i i m a j u m a n j i uticaj i m a n j u v a n o s t u d e l o v a n j u g r u p e , O v a k a v s t a b i l i z o v a n i . s i s t e m o d n o s a m e d u l a n o v i m a g r u p e n a z i v a se s t r u k turorn gi upe. S t r u k t u r a g r u p e o g l e d a se pre s v e g a u h i j e r a r h i j i p o l o a j a , ali i u t o m e k a kvi k o n t a k t i i u kojoj m e r i p o s t o j e m e d u l a n o v i m a g r u p e , kakvi su o d n o si - p r e s v e g a lini - m e u l a n o v i m a g r u p e i k a k a v j e n a i n r u k o v o d e n j a

g r u p o m . S t r u k t u r a g r u p e u t i e na k o h e z i v n o s t ili j e d i n s t v o ( m o r a i ) g r u p e t na z a d o v o l j s t v o p o s l o m koji lanovi obavljaju^ kao i na e f i k a s n o s t ili u s p e n o s t u o s r v a r i v a n j u z a d a t a k a radi kojih j e g r u p a f o r m i r a n a i p o s t o j i .

EsKadrila A
Slika 48.

Eskadrila B
- S o c i o g r a m i dvc lctake eskadrilc

M i m o e m o relativno b r z o utvrditi p o m o u s o c i o m e t r i j s k e a n a l i z e kakvi su m e d u s o b n i o d n o s i u m a l o j g r u p i . U s v o m najprostijem o b l i k u s o c i o m e t r i j s k i p o s t u p a k s e s a s t o j i u o d g o v a r a n j u svih lanova g r u p e n a p i t a n j e sa kojim a o d l a n o v a g r u p e bi najvie voleli d a obavljaju n e k u o d r e d e n u a k t i v n o s t a sa k o j i m a bi to n a j m a n j e voleli. N a o s n o v u o d g o v o r a na takva pitanja, m o e m o z a k l j u i t i o o d n o s i m a u grupi, a ove o d n o s e m o e m o i grafiki prikaz a t i p o m o u sociograma. P r i m e r i s o c i o g r a m a dati su u slici 4 8 . T o su s o c i o g r a m t d v e letake eskadrile, esto prikazivani u literaturi, K r u g o v i prilcazuju p o j e d i n e l a n o v c . K r u g o v i sa s l o v i m a K oznaavaju k o m a n d a n t e eskadrila, k r u g o v i sa s l o v i m a ZK z a m e n i k e k o m a n d a n a t a , a k r u g o v i sa b r o j e v i m a o d 1 d o 1 7 - s e d a m n a e s t o s t a l i h lanova g r u p e . P u n e linije sa s t r e l i c a m a p o k a z u j u k o j e p o j e d i n c e k o j i ianovi biraju k a o n a j o m i l j e n i j e , a l i n i j e sa tak a m a i s t r e l i c a m a o n e z a k o j e izjavijuju d a ih n a j m a n j e v o l e . I z prikazanth s o c i o g r a m a v i d i m o da j e k o m a n d a n t eskadrile A d o b i o n a j v e i broj izbora, a d o s t a v e l i k i broj i n j e g o v z a m e n i k I z s o c i o g r a m a B s e v i d i d a k o m a n d a n t n i j e d o b i o ni j e d a n p o z i t i v a n izbor 7 a da je i z a m e n i k a v e l i k i broj o z n a i o k a o o s o b u koju n a j m a n j e voli. S o c i o g r a m i pokazuju da su o d n o s i u eskadrili A d o b r i a o d n o s i u eskadrili B slabi. G r u p a A je k o h e z i v n i j a , k a o to je i - p r e m a d r u g i m p o d a c i m a - efikasnija n e g o grupa B.

Ispitivanje o v i m p o s t u p k o m i izrada s o c i o g r a m a m o e sc koristiti u razliit i m g r u p a m a , na p r i m e r z a utvrivanje o d n o s a u n e k o m razrednom kolektivu. N a o s n o v u dobivenih podataka m o g u se o b i n o i preduzimati odredene m e r e da s e stanje u grupi, ako nije dobro, popravi.

Vrste struktura
M o g u e j e razlikovad vie vrsta g r u p n e strukture. N a j v a n i j e su struktura m o i , k o m u n i k a c i o n a s t m k t u r a i s o c i o m e t r i j s k a ili afekcivna struktura. Sve o z n a a v a j u o d r e d e n i sistem poioaja i u l o g a l a n o v a g r u p e . T i se poloaji i u l o g e d o b r i m d e l o m podudaraju, i a k o n e u p o t p u n o s t i . P o d stmkturom s obzirom na mo p o d r a z u m e v a j u s e razlike u s t e p e n u uticaja koji i m a svaki o d l a n o v a g r u p e n a ostale l a n o v e . K a o i u d r u g i m v r s r a m a strukture postoji i u okviru o v e srrukture hijerarhijski o d n o s - j e d n i i m a j u v e i uticaj, a drugi manji. O n i sa v e o m m o i u t i u na vei broj l a n o v a grupe i v e i broj oblika ponaanja. S t e p e n uticaja zavisi o d izvora m o i (linih o s o b i n a i sredstava k o j i m a r a s p o i a e p o j e d i n i lan g r u p e i ko-* ja o m o g u a v a j u da ostvaruje uticaj) i s p r e m n o s t i l a n o v a g r u p e da taj uticaj p r i h v a t e . P r e m a i z v o r i m a m o i i spremnosti lanova g r u p e dz p r i h v a t e neiji uticaj razlikuje se e s t o p e t t i p o v a m o i . P r v a vrsta m o i je m o nagradivanja o n a p o i v a n a m o g u n o s t i o n e o s o b e koja i m a m o d a nagrauje ( o b e z b e r di v e u platu, u n a p r e d e n j e , bolju o c e n u ) . D r u g i t i p m o i je m o prisile z a s n i v a s e na m o g u n o s t i p r i m e n e sankcija, n a m o g u n o s t i kanjavanja l a n o v a g r u p e ( s m a n j e n j e plate, davanje slabih o c e n a ) . T r e a vrsta m o i j e l e g i t i m n a m o i poiva na od lanova g r u p e p r i h v a e n o m pravu n e k e o s o b e d a i m a n a d n j i m a m o ( n a primer, u p a t r i j a r h a l n o j p o r o d i c i o t a c nad o s t a l i m l a n o v i m a p o r o d i c e ) . Cetvrti tip m o i j e r e f e r e n t n a m o koja ima svoj i z v o r u u g l e d u i autoritetu koji u i v a v o d a ili n e k i lan grupe. (Talaoi m o i m a , na primer, omiljeni nastavnik.) P e t a vrsta m o i , strunjaka m o , z a s n i v a s e n a o c e n i lanova g r u p e da p o j e d i n a c p o s e d u j e p o s e b n a znanja i v e t i n e o d z n a a j a za u s p e n o ostvarenje z a d a t a k a g r u p e . Komunilcaciona struktura ogled'a se u p o l o a j i m a i u l o g a m a s o b z i r o m na t o sa k o l i k o j e d r u g i h lanova grupe svaki p o j e d i n a c u n e p o s r e d n o m saobraaju i k o l i k o informacija prima i daje. O n a j k o i m a vise korttakata, ko

d a j e i p r i m a v i e o b a v e t e n j a i m a v a i n i j i p o l o a j u grupi i, p o pravilu, z a dovoljniji j c svojim lanstvom u grupi. Sociometrijska iii afektivna struktura izraava p r i v l a n o s t i o d b o j n o s t medu lanovima grupe. U k o l i k o je veca p r i v l a n o s t medu veim brojem lanova grupe, a manje izolovanih i medusobno suprotnih podgrupa ili klivei su kohezivnost, jedinstvo i vrsrina grupe-

Rukovodenje grupom
jedna od najvanijih karakteristika grupne struktur.e jeste vodstvo iii rukovodenje. Grupa da bi postigl'a ciljeve radi kojih postoji treba da deluje organizovano i uskladeno.Takvo deiovanje sepo pravilu ostvaruje time to neko rukovodi grupom, preuzima ulogu voe, Ima grupa za koju su unapred predvidene uloge, a pre svega uloga vode. U vojnoj jedinici, na primer, predvieno je uvek postojanje nekog rukovodioca, a koji se postavlja sa strane. Takve grupe nazivaju se formalnim grupama, a vode u njima formalnim vodama. Grupe u kojima ne postoji unapred utvrden sistem poloaja u grupi nazivaju se neformalnim grupama, a pojedinac, lan grupe koji ima najvei uticaj iakp nema formalni status vode, naziva se neformalnim vodom. Moe 1 u formalnim grupama postojati pored formalnog vode i neformalni voda. To je osoba koja nema poioaj voe i ne zauzima mesto rukovodioca aE koja ima stvarno najvei uticaj u grupi, ponekad vei nego to ga ima formaini voda. Koristei postupak faktorske anaHZe istraivai su zakljuili o postojanju dvegrupezadatakakojevrivoa. Prvagrupazadataka sastoji se u staranju o skladnim odnosima u grupi, u podsticanju lanova grupe na uskladcnu aktivnost i uopte u nastojanju da svaki pojcdinac u grupi bude to zadovoljniji. Ovu funkciju nazvah su istraivai funkcijom staranja 0 lanovima grupe. Drugu grupu zadataka ine zadaci upravljanja grupom i pokretanja aktivnosti ianova grupe na rad. Nazvali su je funkcijom upravljanja grupom. Pokazuju se najboljima oni rukovodioci koji obe ove funkcije uspeno obavljaju.
e s t o s e u l i t e r a t u r i f u n k c i j e r u k o v o d e n j a d e l e i na p r i m a r n e i s e k u n d a m e . P r i m a r n c f u n k cije s a s t o j e se u u p r a v l j k n j u g r u p o m i usliladivaaju aktivn^stL lanova g r u p e . M e u ove

funlccije ubraja se posCavJjanje zadataka, planiranje osrvarivanja ciljeva grupe, reprczenrovanjegrupe, staranjeo tome daodnosibudu uskladeni, posredovanje u sukobima i njihovo reavanje, Cesro vode imaju i druge funkcije a koje se nazivaju sekundarnim.Takve su, na primer, da voda siui kao uzor u ponaanju, da preuzima odgovornost koju lanovi grupe izbcgavaju da preuzmu, da uknzujc na stavovc kojc p o razliirim pitanjima creba zauzeti, a ponekad : da budc ]ice na kome lanovi ispoEjavaju svoja razoaranja kad grupa ne uspe.

Nacini mkovoenja
Rukovoditi grupom mogue je na.vie naina. Dva medusobno izrazito razliifa naina rukovodenja - a izmedu kojih moe biti vie preiaza - jesu autokratsko i demokratsko rukovoenje. Pri aurokratskom tli autoritativnom rukovodenju voda sve reava sam; on odreduje dalje i blie zadatke grupe, odreduje naine njihovog ostvarenja, sam odluuje koji e od lanova grupe izvravati koji posao, ocenjuje ostvarenje zadataka, malo se ili nimalo savetuje sa ostalim lanovima grupe. Pri dcmokratskom rukovodenju lanovi uestvuju u postavljanju i zadataka i naina na koji e se ostvariti, imaju mogunost da utiu na izbor poslova koje e raditi i mogunost da uspeh obavljenog posla ocenjuju zajedno sa rukovodiocem. Jedno od prvih eksperimentainih ispitivanja grupnog ponaanja bilo je ispitivanje o vrednosti autolcratskogrukovodcnja, nasuprot demokratskom rukovodenju. Ovo ispitivanje i mnoga kasnija pokazala su da je demokratsko rukovodenje vie eljeno od lanova grupe. Moe da bude i efikasnije i da pri takvom rukovodenju grupa postie bolje rezultate u ostvarivanju svojih zadataka. Pri autokratskom rukovodenju lanovi grupe su neinicijativni, pasivni, sa potisnutim agresivnim tenjama koje izraavaju kad im se za to prui priiika.'U demokratski rukovoaenoj grupi lanovi grupe su jedinstveniji, zadoi'oljniji i spremniji da se angattju na savladivanju tekoa. Da demokratski nain rukovodenja ima veliku vrednost i u industnjskom radu, polcazuje vei broj istraivanja. Da je opravdano railikovati vie naina rukovodenja razliitih po svojoj uspenosti f porvrdiloje ekspcrirncntalno istraivanjeizvedenojo tridesctih godinaXX veka. Istraivai (K. Lewin, R. Lippitt, R, K. Whitc) sastaviii su tri vrste grupa deaka, izjednaene po mnogim karakteristikaina. U svnlcoj od vrsta grupa odredrli su vodu grupe i dali mu upuistvo kako da rukovodi gtupom. U 1. vrsei grupa voda je rrebaio da sam postavlja sve zndatke kojc grupa treba da izvrli, da se ne savetuje sa ostaiim lanovirna grupe, da lanove

38O

ostavlja u n e i z v e s n o s t i k o j i e b i t i k a s n i j i z a d a c i . U 2 . vrsti g r u p a v o d a j e t r e b a l o d a k r o z d i s k u s i j u s a l a n o v i m a u t v r d i i r a z r a d i p l a n r a d a , da p r e p u s t i b n o v i m a g r u p e d a b i r a j u sa k i m e r a d i t i i d a i m o m o g u i d a u t i u n a r a s p o r e d z a d a t a k a , U 3 . v r s t i g r u p a v o d a je d a v a o s a m o opce o b a v c t e n j e koji jc radni z a d a t a k g r u p e , a a a n o v i m a g r u p e p r e p u s t i o j e d a s a m i , b e z n j e g o v o g u e a , o s t v a r e taj z a d a t a k k a k o h o e . P r v i n a i n r u k o v o d e n j a b i o j e a u t o k r a t s k i , d r u g i d e m o k r a t s k i , a t r e c i s a s v i r n s l o b o d a n n a i n r u k o v o d e n j a . S v a k a od ovih g r u p a p r o l a je kroz demokrarski i autokratski ruin rukovodenia.Ispidvanja s u p o k a z a l a d a s u i s p i t a n i c i biJi n a j z a d o v o l j n i j i d e m o k r a t s k i m n a i n o n i r u k o v o d e n j a , a n a j m a n j c z a d o v o l j n i a u t o ! < r a t s k i m . P r i a u t o k r a t s k o m r u k o v o d e n j u j a v l j a l a sc p o v e a n a a g r e s i v n o s t k o d l a n o v a g r u p e ili i z r a z i r a a p a t i n o s t i n e z a i n t e r e s o v a n o s t z a r a d . F o k a z a l e su sti i razLike u p r o d u k r i v n o s t i r a d a ; v e a j e b i l a pri d c m o k r a t s k o m i a u t o k r a t s k o m r t i k o v o d e nju, a m a n j a pri s l o b o d n o m rukovodenju.

Linost vode
Dugo se vremena vodi spor o tome da li postoje osobe koje su po svojim osobinama predodredene da budu vode; postoje li, drugim reima, taicve linosti koje e u bilo kojoj grupi i bilo kojoj situaciji postati vode. Brojni pokuaji da se potvrdi opravdanost ovog shvatanja i da se utvrde osobine linosti koje pojedinca predodreduju za vodu nisu dalijasne rezultate. Pokazalo se da od sastava grupe, od vrste'zadataka koje grupa treba da izvrsi i od drugih okolnosti zavisi ko e postati voda i da to nije samo jedna unapred predodredena osoba nego je mogue da vie osoba izmedu lanova grupe s uspehom rukovode. Ipak^ postoje neke osobine koje se relativno esto nalaze kod onih koji dobijaju ulogu vode.Takvesu pre svega veea inteligencija od prosene u grupi (ali koja nije ipakznatno vea nego ostalih lanova grupe), sigurnost u sebe, uspenost u reavanju zadataka grupe, dobar kontakt sa ljudima a i lina teznja da se bude voda. Svakako nemaju svi pojedinci uslove za uspeno rukovodenje grupom, ali je sigurno da i mnogi od onih koji ne rukovode poseduju osobine koje bi ih uinile uspenim rukovodiocima kad bi im se rukovodenje poverilo. Da je tako, potvrduje i uspeh u poduavanju u rukovodenju. Danas se, naime, radi ostvarenja boIjih odnosa u grupi, a pre svega radi podizanja produktivnosti grupe,preduzima i vebanje za rukovoenje, prvenstveno vebanje poslovoda kako e to uspenije upravljati svojim radnim jedinicama.

. 381

Efikasnost grupe
G r u p e s e o b r a z u j u i odravaju radi ostvarenja o d r e d e n i h zadataica - u n e k o m i n d u s t r i j s k o m p r e d u z e u radi p r o i z v o d n j e , g r u p a prijat'elja radi z a d o voljstva koje prua n j i h o v m e d u s o b n i - k o n t a k t , n e k i u p r a v n i organ ili izvr n i o d b o r radi reavanja raznih pitanja o r g a n i z a c i j e ije upravljanje m u je p o v e r e n o . Z a g r u p u koja uspeno obavlja poslove raai kojih j e f o r m i r a na, v e h m o da j e efikasna i u s p e n a grupa. E f i k a s n o s t s e m o e ogledati u v e o j ili b o l j o j p r o i z v o d n j i , u d o n o e n j u p r a v i l n i h i d o b r i h o d l u k a a k o j e s e u s p e n o ostvaruju i u ostvarivanju raziiidh d r u g i h zadataica.
J e d a n o d najzaslunijih istraivaa p o n a a n j a p o j e d i n a c a u g r u p i , p s i h o l o g L e v i n , p o s e b n o se b a v i o p r o u a v a n j e m p r o m e n a d o k o j i h d o l a z i u p o n a a n j u p o j c d i n a c a n j i h o v i r n b o r a v k o m u g r u p i . O v a k v e p r o m e n e u p o n a a n j u n a z v a o je g r u p n o m d i n a m i k o m . O n je u t v r d i o d a s e l a k e m e n j a j u stavovi i p o t p u n i j e s p r o v o d c o d l u k e k a d se k o r i s t i s l o b o d n a g r u p n a diskusija. Vei j e b r o j ietraivaa p o r v r d i o L e v i n o v e n a l a a e d a j e d o n o e n j e o d l u k a cfilcasnije p r c t h o d n o obavljajudi g r u p n e diskusije. U j e d n o m o d takvih istraivanja, izvrenom u j e d n o m a m e r i k o m p r e d u z e u u k o m su p o s l o d a v c i naili na j a k o t p o r r a d n i k a d a p r i h v a t e n o v i n a i n r a d a , i s t r a i v a j e f o r m i r a o tri v r s t c g r u p a . P r v u v r s t u i n i l e s u g r u p e r a d n i k a k o j i m a j e p r e d s t a v n i k uprave preduzea izloio p o t r e b u da se p r o m e n i nain rada. U d r u g o j v r s t i g r u p a b i l i s u o k u p l j e n i p r e d s t a v n i c i radnilca i z a b r a n i o d n j i h . I n j i m a su l a n o v i u p r a v e u k a z i v a l i n a n e o p h o d n o s t d a se p r o m e n i n a i n r a d a j c r , a k o s e t o n e u i n i , f a b r i k a n e c m o i d a s e o d r i n a t r i t u . Z a h t e v a n o j e d a o k u p l j c n i p r c d s t a v n i c i r a d n i k a i z n e s u s v o j e m i l j e n j e i s a m i p r e d l o e k a k o bi b i l o n a j b o l j c u v e s t i r a d n i k e u n o v i n a i n p r o i z v o d n j e . U t r e o j v r s t i g r u p a bili s u s a m i r a d n t c i . I o d n j i h j e t r a c n o d a i z n e s u s v o j e m i l j c n j c i s v o j e p r e d l o g e , P o k a z a l o sc d a s u r a d n i c i u p r a v o iz o v e t r e e g r u p e n a j b r z e p r i h v a t i l i n o vi n a i n p r o i z v o d n j e i p r v i najvie poveali p r o d u k r i v n o s t r a d a . K o d r a d n i k a iz p r v e g n t p e , tj. k o d o n i h k o j i n i s u i m a l i m o g u n o s t i d a d i s k u t u j u i d a p r e d l a u , n a j s p o r i j e j e u v o d c n n o v i nain r a d a } a p r o d u k d v n o s t , k a d j e taj n o v i n a i n u v e d e n , n i j e rasla n e g o o p a d a l a .

Veliki broj r a z n i h g r u p a - k a o to s u upravni o d b o r i , k o m i s i j e i d r u g e razliite p r i v r e m e n e g r u p e - i m a j u kao svoju o s n o v n u f u n k c i j u donoenje odluIca.Takve g r u p e treba da ree o d r e d e n a pitanja i d o n e s u najbolje o d l u k e z a n j i h o v o u s p e n o ostvarenje. Socijalni p s i h o l o z i koristei p o s e b n e p o s t u p ke, iz\ r rili s u v e i broj ispitivanja o p o n a a n j u u t a k v i m g r u p a m a . D v a s u p i t a n j a pre s v e g a prouavana: 1 ) d a li je u s p e n i j e r e a v a n j e z a d a t a k a , p o s e b n o d o n o e n j e o d i u k a , kad se zakljuci d o n o s e u g r u p i ili kad se o n i d o n o s e p o j e d i n a n o ; 2 ) p o d k o j i m u s l o v i m a j e rad g r u p e koja d o n o s i o d l u k e uspeniji.

D a li e b i t i u s p e n i j e i n d i v i d u a l n o i l i grupno reavanje zadatalca., zavisi o d mnogih i n i l a c a - o d prirode zadatakaj o d osobina ianova grupe, o d n j i h o v i h m e d u s o b a i h o d n o s a i o d d r u g i h m o m e n a t a . I a k o $ e n e m o e rei d a j e u v e k reavanje u g r u p i b o l j c o d i n d i v i d u a l n o g d o n o c n j a o d l u k a , u velikorn broju sluajeva je grupno reavanje superiornije. O n o j e t o iz dva razloga: j e r pri g r u p n o m r e a v a n j u lolazi d o v i e ideja, p o g r e n e ideje s e lalce o t k r i v a j u i o d b a c u j u , p o d s t i e s e n a l a e n j e n o v i h reenja - a t o j e n a roito v a n o - i z b o g toga t o s e o d l u k e bolje i upornije sprovode kad su d o n e s e n e na o s n o v u z a j e d n i k o g razmatranja i zajednike o d l u k e . Ipak, s u v i e v e l i k a g r u p a n i j e p o g o d n a za t a k v o c e l i s h o d n o reavanje z a d a t a k a . O n a t o n i j e z b o g t o g a t o s e u njoj s m a n j u j e u e e p o j e d i n a c a a najaktivn i j i - a e s t o su to o s o b e sa i z r a z i t o m t e n j o m z a d o m i n a c i j o m - u s p e v a j u da s e n a m e t n u g r u p i i m o g u d a d o b i j u v e i z n a a j i v e i uticaj n e g o t o j e t o ceiishodno. Da bi n e k i odbor k o m i s i j a , i u o p t e grupa koja d o n o s i o d l u k e m o g l a k o r i stiti p r e d n o s t g r u p n o g o d l u i v a n j a p o t r e b n o j e d a b u d u z a d o v o l j e n i n e k i u s l o v i . N e k e a n a l i z e p o k a z u j u d a s u n e k i o d t a k v i h u s l o v a vainih za u s pean r a d o v a k v i h g r u p a : d a j e s v i m a p r i s u t n i m a jasan cilj s a s t a n k a ; d a svi p r i h v a t a j u taj cilj 1 ele d a n a d u n a j b o l j e reenje; da postoji d i s k u s i j a i u njoj s l o b o d n o i z n o s e l a n o v i s v o j a miljertja, a paljivo sluaju t u d a ; da p o s t o j e i r a z i i k e u m i l j e n j i m a i i z v e s n a n e s l a g a n j a ali da s e te r a z l i k c niti p r e t e r a n o istiu niti d a s e prikrivaju; d a k r i d k o v a n j e t u d i h m i l j e n j a i p r e d l o g a n e sadri n a p a d e n a linost n e g o s t a l o e n o obrazlaganje s o p s t v e n o g miljenja; da o n a j koji r u k o v o d i s a s t a n k o m n e tei da s e i s t a k n e ili d a p o k a e s v o ju m o i vanost 1 da s a m odluuje; d a se formalno glasanje i nadglasavanje s v e d e n a n a j m a n j u m e r u i n e prihvata k a o stalno reenjc r a z m i n i o i i a e a j a n c g o d a se nastoji da se o d l u k e donose saglasno; da atmosfera n a sastanku b u d e n e n a p r e g n u t a , b e z l i n i h s u k o b l j a v a n j a , i radna.

Grupne norme i konformiranjegrupnim normama

O d l a n o v a g r u p e o e k u j e s e d a s e pridravaju o d r e d e n i h n a i n a m i l j e n j a i p o s t u p a n j a , d a usvajaju o d r e d e n e g r u p n e n o r m e . G r u p n e n o r m e m o e m o o z n a i t i k a o naine ponaanja koji se oekuju od lanova grupe. U t o k u p o s t o j a n j a g i u p e razvijaju s e i o d r e d e n a shvatanja i o d r e d e n i n a i n i p o n a a n j a , p r e s v e g a u v e z i s a o s n o v n i m c i l j e v i m a grupe. A i i p o s t a v l j a j u se

i o d r e d e n i p r i n c i p i p o n a a n j a koji n i s u n u n o p o v e z a n i sa z a d a c i m a g r u pe, Razvija se izvesna jednoobraznpst u shvatanjrma i p o s t u p c i m a u vezi sa razliitim p i t a n j i m a . J e d n a o d b i t n i l i karakteristika g r u p e jeste f o r m i r a njc g r u p n i h n o r m i . C l a n o v i g r u p e p r i h v a t a j u n o r m e u z a v i s n o s t i o d v i e inilaca: o d p o v e z a n o s t i g r u p e - ukoliko j e g r u p a j e d i n s t v e n i j a u t o l i k o sc pre i v i e f o r m i r a j u n o r m e ; o d t o g a k o l i k o n j i h o v o o d r a v a n j e i z g l e d a v a n i j e za ostvarcnje ciljeva g r u p e - u k o l i k o i z g l e d a v a n i j e u t o l i k o s e o d l u nije z a h t e v a d a se n o r m e odravaju i u t o l i k o s e v i e o d r a v a j u ; o d s t e p e n a pritiska d a s e pridrava tih n o r m i - u k o l i k o s u otrije i d o s l e d m j e m e r e k a n j a v a n j a u s i u c a j u d a i h s e lanovi g r u p e n e p r i d r a v a j u u t o l i k o s e n o r m e v r e dre. U t i c a j g r u p n i h n o r m i , i takvih koje n i s u b i t n e z a o s t v a r i v a n j e ciijeva g r u pe, v e o m a je veliki na ponaanje svakog lana grupe. T o vai i z a m a l e i za v e l i k e g r u p e . P o s t o j i s k l o n o s t da se p o n a a n j e u s k l a d u sa g r u p n i m n o r m a m a p r i h v a t a a k i o n d a kad p o s t o j i l i n o u v e r e n j e d a b i t r e b a l o d r u g a i j e d a s e p o s t u p i . O toj sldoriosti d a se prihvate s t a v o v i i n a i n i p o s t u p a n j a v e i n e , g o v o r i m o k a o o konformiranju.iii k o n f o r m i z m u . U s p e n o d e l o v a n j e grupe zahteva u izvesnoj meri prihvatanje o d r e d e n i h optih naina ponaanja, k a o to t o drutveni iv o t u o p t e z a h t e v a . A l i s e e s t o po~ draavaju s t a v o v i 1 n a i n i p o s t u p a nja i k a d t o z a g r u p u i d r u t v o n i j e od v a n o s t i , n e g o a k i m o e da b u de t e t n o z a d r u t v e n i napredak i razvitak. U m e s t o d a s e s u p r o t s t a v i o n o m e t o n e valja, kritikuje o n o t o nije d o b r o , trai n o v o t o bi b i l o b o lje o d p o s t o j e e g - i n i s e n a p r o s r o o n o t o d r u g i rade i t o v e i n a o e kuje d a s e u r a d i .
8" 614" 8 " 6 W Koliko veiiki m o c biti u t i c a j g r u p e i vcci-

ne jia ponasanje pojedinca, potvrduju i Slika 49. - siika staudardnc linije i Unija laboratonjski cksperimenti. U strun lkeraturi za uporcivanje u Aovom ' j P o z n a : J e e k s P e r i m e r i t M ->e izveo siholo A A s c h ) 1U kom ,e ekspcrimejitu grupnog pritiska P S -

.384

lcazao d a z n a t a n d e o l a n o v a g r u p a p r i h v a t a u z r i a t r i o j m e r i i o i g l c d n o n c c a n e s u d o v c o

veJidni pokazanih iinija, ako cab 'e'sudove iznose s\a ostaii lanovi grupe. Od ispitarika
j c t r a i e n o d a n a v e d u k o j o j j e o d cri t i n i j c z a u p o r e d i v a n j c p o k a z a n a linija j e d n a k a ( k a o s t o se p r i k a z u j e u s l i d 4 9 ) . P o t o j c n c k o i i k o

prisutnih u d o g o v o r u

sa e k s p c r i m e n E a t o r o m i

p r c m a n j e g o v o m u p u t s t v u d a l o s v e s n o p o g r e a n o d g o v o r , ispitanici koji su p o s i e d n j i o d g o v a r a l i (1 k o j i n i s u z n a l i z a d o g o v o r ) u v i e o d t r e i n e o c e n a davali su t a k o d e p o g r e a n o d g o v o r . R e z u l t a t i veJikog b r o j a p o n o v i j c n i h i s p i t i v a n j a p o k a z u j u da se u p r o s e k u p o d p r i t i s k o m g r u p e d a j e j c d n a t r c i n a p o g r c s n i h s u d o v a . P o j e d i n c i , o s o b e k o j c su v i e s k l o n e k o n f o r m i r a n j u , d a j u i z n a t n o vei b r o j o i g l e d n o n c t a n i h o d g o v o r a p o d l e u i p r i t i s k u grupc.

P o t o j e p o d r a z a v a n j e p o n a a n j a v e i n e v e o m a v a n a i esta socijalna p o java, p r i s t u p i l o se ispitivanju i n i l a c a k o j i u t i u n a k o n f o r m i r a n j e . Istra i v a n j a p o k a z u j u d a postoji v e i broj taicvih faktora: s t e p e n j a s n o e situacije - u k o l i k o j e situacija nejasnija konformiranje je vee; stepen jedinstvenosti grupe - ukoliko j e jedinstvenost vea utoliko e samostaln o s t p o j e d i n c a biti manja; o d s t e p e n a pritiska koji s e vri na p r i h v a t a n j e n o r m i - u k o l i k o su m e r e p r o t i v o n i h koji s e n e pridravaju o p t i h s h v a t a nja otrije k o n f o r m i r a n j e j e izraziuje; o d uzrasta deca, i to m l a d a v i e n e g o starija, s k l o n i j a su k o n f o r m i r a n j u n e g o odrasii; i o d d r u g i h inilaca. V r e n a su i ispitivanja da li k o n f o r m i r a n j e zavisi i o d pola, P o k a z a l o se u vie ispitivanja da j e k o n f o r m i r a n j e v e e k o d e n a n e g o k o d mukaraca. M e d u t i m , ispitivanja su p o k a z a l a d a j e t a k o s a m o kad s e v r e ispitivanja s a o d r a s l i m m u k a r c i m a i e n a m a . I z m e d u d e a k a i devojica nije b i l o r a z h k e u k o n f o r m i r a n j u . Z a t o s e s m a t r a d a v e e k o n f o r m i r a n j e k o d e n a nije neka u r o d e n a karakteristika v e z a n a u z pol, n e g o p o s l e d i c a shvatanja koje p o s t o ji u m n o g i m k u l t u r a m a da e n e t r e b a da p o k a z u j u m a n j e s a m o s t a l n o s t i i inicijative, a v i e da se p o k o r a v a j u i potinjavaju. I s p i t i v a n o j e t a k o d e koje o s o b i n e i i n o s t i utiu na s t e p e n k o n f o r m i r a n j a . O v a ispitivanja s u p o k a zala d a j e verovatno da su m e d u takvim o s o b i n a m a tntehgencija i s i g u r n o s t u sebe, ukoliko su te osobine razvijene u v e e m stepenu, konformiranje je manje.

PlTANJA I ZADACI

1. Kako se definie mala grupa i koje se njcne karakteristikc m o g u izvcsti iz deftnicije? 2. Koje se male grupe nazivaju primarnim grupama? 3. Sta j e organizacija? N a v e d i t e primere nekoliko organizacija. 4. ta se esto podraznmeva p o d terminima mnotvo i masa (gomila)?

5. ta se podrazumeva pod strulcturom grupe? 6. Koji se tipovi mnci razlilcuju? Navcdire primere za p o j e d i n e vrste moi. 7 ? S t a se p o d r a z u m e v a pod komunikacionom a t a p o d sociometrijskom strukturom? 8. Koji se voda naziva formalmin a koji neformalnim? 9. Koje su karakteristike demokratskog naina rukovodenja a koje autolcrat'skog? 10. Opiite istrazivanje o nainima rukovodenja : koje su izvriii Levin i sanidnici. ' ".. . . r .: .. 11. Koje se crte linosti nalaze ee kod voda nego k o d ostalih lanova gru12. Ita se podrazumeva pod grupnom dinamikom? N a v e d i t e neke probleme koje izuava. . . . *.;r 13. Koja su dva razloga z b o g kojih je g m p n o reavanje problcma esto uspenije od'indiviciualnog?; ". ."' V4. Navedir neke o d uslpva koji : doprinose uspenbm radu takozvanih diskusionib grupa ltao to 'su. upravhi dtibbri ili kbmisija. 15. ta se podrazumeva p o d grupnini normama? 1 16. ta se oznaava t e r n u p o m l ^ r i f o r m i r a n j a ? . 17. N a loji j e nain ispitivano konformiranje u opisatnom A o v o m ogledu? 18. Koji inioci utiu na konformiranfc? v ; *

N E K A PITANJA PSIHOLOGIJE RADA

Problemi psihologije rada

Danas postoji kao razvijena grana psihologije disciplina koja se bavi proucavanjem uloge psihikih inilaca pri radu - psihologija rada- Veliki je broj pitanja kojima se bavi psihologija rada. Mogli bismo ove probieme podehti u etiri velike grupe. Prvu grupu ini prouavanje prirode rada, fizioloskih i psihikih procesa pri radu, kao i optih faktora od kojih zavisi uspenost rada. Drugu grupu problema mogli bismo nazvati problemima prilagodavanja oveka radu. Medu ove probleme ubrajaju se nalaenje psihikih osobina koje zahtevaju pojedine vrste posia, ntvrdivanje u kojoj meri pojedinci poseduju znanja, vetine, sposobnosti i sklonosti za odredene vrste poslova (profesionalna selekcija i orijentacija); ispitivanje najboljih naina osposobijavanja ljudizaodredene vrste poslova (profesionalno osposobljavanje), ispitivanje najuspenijeg naina procenjivanja uspeha koji ljudi postiu pri radu. Treu, veliku grupu problema predstavljaju problemi u vezi sa organizovanjem radnih uslova (osvetljenje, temperatura, vlaga, zvunost), u vezi sa organizacijom radnog mesta, konstrukcijom alata, signalnih uredaja, maina - a da bi sve to bilo to podeenije oveku i on sa to manje napora obavljao rad. Ova grupa problema obuhvata se esto jednim nazivom kao prilagodavanje rada oveku, a sve je ee u upotrebi za oznaavanje izuavanja ovih pitanja termin inenjerijska ili tehnika psihologija. Cetvrtu grupu problema obuhvataju pitanja uloge razliitih posebnih psiholokih faktora pri radu - motivacije, odnosa medu ljudima, psiholokih inilaca pri nesreama pri radu i raznih faktora koji utiu na menjanje radnih mesta i menjanje zanimanja (fluktuacija) i na izostajanje sa posla (apsentizam). Ovde e biti pomenuto samo nekoliko tema iz prfe i druge grup problema.

Oseovne karakteristike rada

Svaki rad j e p s i l i o f i z i o l o k i proces pri k o m e s e troi energija, V e za odr a v a n j e o s n o v r t i h i v o t n t h funkcija, za o d r a v a n j e n a e g o r g a n i z m a , troim o energiju. R a d z a h t e v a p o v e a n n a p o r i z a t o j e pri radu potronja energije p o v e a n a . P o v e a n a energija pri radu p o t r e b n a je jer j e p o v e a n napor m i i a i raznih organa, m e d u ostalim i n e r v n i h elija. R a d pri k o m e preovladava p o v e a n o angaovanje miia naziva se t e l e s n i m r a d o m , a onaj pri k o m e j e p o s e b n o poveana aktivnost nervnili eiija u m o d a n o j kori - m e n t a l n i m ili umniin r a d o m , Ispidvanja pokazuju d a j e z a ftziki rad potrebn o p o pravilu v e e poveanje ulaganja energije n e g o z a u m n i rad. I a k o se g o v o r i o t e l e s n o m i u m n o m radu kao o d v e m a v r s t a m a rada, treba istai d a u stvarnosti otre podele n e m a . Pri s v a k o m r a d u treba koristiti i m i i e i r a z n e p s i h i k e funkcije. Postoje s a m o r a z i i k e u s t e p e n u u k o m s e a n g a u j u u radu krupni miii, a u k o m e n e r v n e e l i j e m o d a n e kore. Pri k v a i i f i k o v a n o m i v i s o k o k v a l i f i k o v a n o m t e l e s n o m r a d u , n a primer, n e m a m o s a m o a n g a o v a n j e misia, n e g o u velikoj m e r i a n g a o v a n j e razliitih p s i h i k i h f u n k c i j a , u z n a t n o veoj meri n e g o pri m n o g i m p o s l o v i m a koji nisu fiziki, n e g o n a primer pri j e d n o s t a v n i m k a n c e l a r i j s k i m p o s i o v i m a . S d r u g e strane, i pri u m n o m radu p o t r e b n o je i z v e s n o a n g a o v a n j e miia. U o p t e , d a b i s e u s p e n o obavljao m e n t a i n i rad, p o t r e b n a je i z v e s n a nap r e g n u t o s t m i i a . Z a t o se, smatraju m n o g i istraivai, m a n j e u s p e n o obavlja raziiiti p s i h i k i rad, na primer uenje, l e e i n e g o s e d e i .

Kadni uinak
R a d o m se ostvaruju odreeni zadaci; izraduju razliiti p r e d m e t i , stiu nova saznanja. Ivoliina i kvalitet postignua ostvarenih r a d o m naziva se r a d n i m u i n k o m 211 e f e k t o m rada. Efekat rada zavisi o d m n o g i h inilaca - fizickih uslova (temperatura, vlanost, koliina kiseonika u v a z d u h u , osvet!jenje,buka), o d sredstava za rad (alat, maine, radni proces), o d s p o s o b n o s t i i u m e nosti o n o g a koji radi i o d drugih faktora. A l i i p o d p r e t p o s t a v k o m da Su svi ovi inioci j e d n a k i , radni u i n a k u toku o d r e d e n o g trajanja rada, na primer, r a d n o g d a n a iLi r a d n e nedelje, nije isti. O n se menja u t o k u r a d n o g dana, kao to se m e n j a u toku nedelje, pa i u toku meseca r U slici 5 0 p r i k a z a n o je kolebanje r a d n o g ucinka pri tekom telesnom radu.

.388

I kriva umnog rada slina je o v o j , k a o ro to l z m c d u ostaiih i s p i t i v a n j a polca-zuju i ispitivanja k o j a j e k o d nas vrio Z , B u j a s . R e z u l t a t i p r o s e n o g broja "g > N i z v r e n i h raunskih radnji p o - "O stignuti u vremenskim razma-., 95 c i m a o d p o po!a asa p o k a z u j u r a s p o r e d p r i k a z a n u slici 5 1 .
4 5 asovi rada Slika 50. - T i p i n a kriva kolebanja pri tckorn telcsnom tadu

S" E O O 2

V/2

2 1 /j

3 3Yz 4 4Vi 5 Trajanje rada u asovima

5Vs

6Vs

Slika 51. - ICriva radnog uinka pri intekktuainom radu prema ispitivanjima Z. Bujasa O v o k o l e b a n j e r a d n o g u i n k a zavisi pre svega od e t i r i f a k t o r a : o d u r e d i v a n j a - k o j e i m a z a p o s l e d i c u m a n j i u i n a k u p o e t k u rada j e r se t e k treb a p r i l a g o d i t i pojaanoj a k t i v n o s t i razliitih organa, a koju z a h t e v a rad; p o e t n o g e i a n a - p o v e a n o g i n r e r e s o v a n j a z a p o s a o koji j e n o v i zanimljiv, a t o i m a z a posiedicu d a s e u p o c e t k u v i e z a l a e i tako u i z v c s n o j meri s m a n j u j e n e g a t i v a n u i n a k u g r a d i v a n j a ; o d u m o r a - koji d o v o d i d o p o s t e p e -

nog smanjivanja radnog uinka; i od zavrnog elana - poveanog zalaganja pred kraj rada jer se zna da e se uskoro posao zavrsiti, a to ima za posledicu da se donekle smanjuje delovanje umora.

Umor
Najvaniji faktor od koga zavisi menjanje radnog uinka, tanije reeno njegovo opadanje, jeste umor. Umor se zakonito javlja posle izvesnog perioda rada. Umor ima svoju fizioloku i svoju psiholoku stranu. Fizioloku stranu 6ne odredene biolifcmijske'promene u organizmu usled kojih dolazi do promena u raznim fiziolokim fimkcijama (poveanje potronje Idseonika, poveanje krvnog pritiska, poveanje napetosti miia, poveanje sprovodenja eiektrine struje kroz lcou, smanjenje osetljivosti uia, smanjenje uskladenosti polcreta). Psiholoku stranu ini oseanje neprijatnosti i nelagodnosti, liao i (kad jeumorveoma veliki) oseanje iscrpljenosti. Treba istai da fizioloke promene - fizioloki umor i oscanje umora psiholoki umor ne idu uveksasvim uporedo, Moe doi do oseanja umora, iako organizam nije stvarno iscrpljen i nisu nasrupile fizioloke posledice umora. To se deava kad izgubimo interesovanje za posao i on izaziva kod nas oseanje dosade, Moe postojati i stvarna fizioloka iscrpljenost a da se umor ne osea. Tako je pri uzimanju razliitih hemijskih preparata (droga) koji smanjuju ili otklanjaju oseaj umora. Posledice umora, i fiziolokog i psiholokog, ogledaju se u smanjenjn uspenog rada - u manjoj koliini proizvoda, njihovom slabijem kvalitetu, u manje celishodnom postupku pri radu.

Odmaranje
Dva su glavna naina borbe protiv umora - odmaranje i korienje razni'h sredstava za podsticanje aktivnosti (raznih stimulatora). Odmaranje je najbolje sredsrvo borbe protiv zamorenosui. Odmaranje moe biti aktivno - kad posle zavretka posla vrimo neku drugu aktivnost, a moc biti pasivno - kad posle zavretka posla potpuno

. 390

m i r u j e m o , Pasivan odmor j e k o r i s t a n p o s l e t e i k o g f i z i k o g rada, kao i p o s l e v e o m a o d g o v o r n o g u m n o g rada. A k t i v n o o d m a r a n j e j e k o r i s n i j e posle i a k e g f i z i k o g rada, k a o i p o s l e n e s u v i e n a p o r n o g i n t e l e k t u a i n o g rada. N a j p o t p u n i j i oblik. o d m a r a n j a j e s t e s p a v a n j e . P r i spavanju d o l a z i do o b n a v l j a n j a o r g a n i z m a i o n o se ne m o e n i i m z a m e n i t i . N i j e j e d n a k o d m o r pri s v a k o m s p a v a n j u . O d m o r zavisi o d d u b i n e i trajanja spavanja. O v e su d v e Itarakteristike s p a v a n j a u o b r n u t o j s r a z m e r i - sa k r a r k o o m spavanja o b i n o raste d u b i n a s p a v a n j a i o b r a t n o . K o l i k o e spavanje d o p r i n e t i o b n a v i j a n j u o r g a n i z m a z a v i s i i o d t o g a d a li u n a p r e d z n a m o k o l i k o n a m vrem e n a s t o j i n a raspolaganju z a s p a v a n j e iii n e . A k o z n a m o d a i m a m o m o g u n o s t i d a s p a v a m o s a m o o d r e d e n o k r a e v r e m e , n a p r i m e r p e t asova, s p a v a n j e u t o k u tih a s o v a bie kori'nije n e g o s p a v a n j e isto t o l i k o v r e m e n a ali k a d nas n e k o p r o b u d i , a m i s m o o e k i v a l i d a e m o spavati due, na p r i m e r o s a m ili d e v e t asova. K o d v e i n e Ijudi m a n j a j e t e t a o d slaaivan j a v e e m j i h sati spavanja. ( o d t o g a d a p o d u n a spavanje kasnije n e g o obi110} n e g o o d skraivanja j u t a m j e g s p a v a n j a (ranije ustajanje n e g o obino). O t k k n j a n j u u m o r a m o g u d o p r i n e t i i s t i m u l a t o r i , r a z ! i i t a sredstva koja d e l u j u n a n e r v n i s i s t e m i o m o g u a v a j u d a s e r a d n a a k t i v n o s t p r o d u i pa a k i d a s e r a d n a a k t i v n o s t p o v e a . S t i m u l a t o r i m o g u biti f a r m a k o l o k i , f i z i o l o l d i p s i h o l o k i . F a r m a k o l o k i su razliiti alkaloidi (kava, aj) i razli i t i h e m i j s k i p r e p a r a d ( f e n a m i n , a k t e d r o n , p e r v i t i n ) . N a r o i t o su efikasni p o j e d i n i h e m i j s k i s t i m u l a t o r i . A h o n i i z a z i v a j u riaknadnu iscrpljenost; a p o t o o t k l a n j a j u o s e a n j e u m o r a i t a k o s p r e a v a j u da s e o r g a n i z a m brani 0 d i s c r p l j e n o s t i , o n i p o s t a j u p o s l e d u c Upotreb.e t e t n i z a o r g a n i z a m . F i z i o l o k i s t i m u l a t o r i su, n a prirn^r, l a k a g i m n a s t i k a , u m i v a n j e hca i vrata h l a d n o m v o d o m , p o j a a n o disanj'e. ,Oni s u b e z tetnih p o s l e d i c a za org a n i z a m a h j e n j i h o v u i n a k m n o g o m a n j i o d f a r m a k o l o k i h stimulatora. j V l n o g t a u t o t i smatraju d a su o d s t i m u l a t o r a najkorisniji p s i h o l o k i s t i m u l a t o r i - podizanje interesovanja za posao, poveanje zadovoljstva poslom, o t k l a n j a n j e m o n o t o n i j e na radu. O n i d e i u j u p r i r o d n i m p u t e m , stvaranjem e m o c i j a k o j e aktiviraju o r g a n i z a m . K o r i s t e i p s i h o i o k e s t i m u l a t o r e ne jav l j a s e n e o s e t l j i v o s t o r g a n i z m a n a i s c r p l j e n o s t i n e dolazi do t o g a d a se p r e d e g r a n i c a n a p r e z a n j a koja bi m o g l a i m a t i t e t n e p o s l e d i c e z a o r g a n i z a m , lcao t o j e t o slua] k o d f a r m a k o l o k i h s t i m u l a t o r a .

Radni efekat i efikasnost n radu

Radei ma koji posao, mogue je uraditt vie ili manje. Kad se uradi vie, kaemo da je efekat rada vei. Poveani radni uinakmoe se posrii veim naprezanjem u radu i poveanim uiaganjem energije. Ali mogue je uraditi vre i bolje i b e z v e e g ulagaaja energije i veeg iscrpljivanja. K a d se na taj

nain postigne vet radni uinak, govorimo o veoj efikasnosti ili uspeno-

Uspenost ili efikasnost rada zavisi od mnogo inilaca. Mogli bismo ih podeliti u dve grupe: spoljne faktore i unutranje ili line faktore. Spoljni faktori su radni uslovi u kojima se radi, sredstva kojima se radi, organizacija posla, tehnoloki postupak pri radu i drugi. Unutranji inioci su ovek koji radi i njegove osobine. Osobine koje utiu na efikasnost mogu biti: a) radne navike oveka, njegove vetine i znanja - a to pokazuje ono ta ovek ume i zna; b) sposobnosti - od kojih zavisi ta ovek moe i c) sldonosti, motivi i druge osobine linosti - od kojih zavise spremnost i volja oveka da obavlja odredeni posao,

Profesionalna selekcija iprofesionalna orijentacija

Kada se izmeu veeg broja onih koji trae neki posao biraju pojedinci za koje sc pretpostavlja da e taj posao najuspenije obavljati govorimo o izboru za posao ili o profesionalnoj selelcciji. Takva se selekcija vri u velikom broju preduzea i ustanova i pri tome primenjuju razliiti postupci, Trae se ocene o tome kako je pojedmac obavljao posao na svom ranijem radnom mcstu, inovnik odgovoran za personalnu ili loidrovsku slubu razgovara sa onima koji trae posao, zahteva se da se ispune odredene viste upitnika i vri izbor na razne druge naine. Cesto ovi postupci nisu najpodesniji i strunjaci iznose mnoge njihove nedostatke. Bolji je postupalc pri kome strunjaci koji imaju dovoijno psiholokog znanja koriste razliite psiholoke instrumente za utvrdivanje znanja, vetine, sposobnosti i sklonosti za posao. Od profesionalne selekcije treba razlikovati profesionalnu orijentaciju. Pod profesionalnom orijentacijom podrazumeva se aktivnost kojoj je cilj da se pomogne pojedincima u to uspenijem izboru zanimanja. Pri pro-

U svojim postupcima vazno je da vodimo raunao naim emocionalnim reakcijama. IstakH smo da postoji tesna veza izmedu emocija i organskih promena i da esta i jaka uzbuenja mogu dovesti do organskih poremeaja. Zato je potrebno da se izbegavaju emocije kad bi one mogie postati tetne za organizam. Pre svega treba izbegavati sporove i konfhkte sa osobama koje volimo. Ako dozvohmo agresivno ponaanje iii ak i neprijateljstvo prema onima koji su nam bliski, izazvaemo u sebi teak unutranji konflikt, uznemirenost i nesppkoj$tvo. Emocije ipak ne rreba suzbijati i potiskivati.Treba ih izraziti ali nalazei prihvatljiv nain njihovog manifestovanja za druge, takav nain koji nau okolinu nee povrediti 1 nas nee dovesti u sukob sa njom. Treba kod sebe razvijati frustracionutoleranciju, sposobnost da podnesemo privremeni neuspeh i da se nosimo sa tekoama. Kad se nadetno pred problemom koji nam je teko reiti, treba da ga objektivno razmotrimo> da vidimo njegove stvarne uzroke i da traimo najpodesnije mogunosti reavanja problema. Treba da sebe navikavamo da na tekou ne reagujemo besom i agresijom i da svaki svoj neuspeh ne pokuavamo pravdati traenjem uzroka neuspchu u drugima i uopte tamo gde taj uzrok ne postoji. O sebi treba stvoritirealistiku sliku. Ne treba sebe zavaravati uverenjem 0 sopstvenim sposobnostima i mogunostima niti pridavati sebi svojstva koja nemamo.Treba same sebeprih'vatiti onakvima kakvijesmo. Ali to n e znai da treba da se'adovoljimo time da inimo samo ono to smo dotad inih.Treba pokuavati ostvarivati 1 novo, vie i bolje od onoga to smo dotad postizah. Potrebno je nai aktivnostkoju emo obavljati sazadovroljstvom i posao koji emo vriti sauspehom. Pre svega jevano da nam nae redovno zanimanje prua zadovoljstvo i omoguava doivljaj uspeha. Ali ako nas ono ne zadovoljava u potpunosti, nadimo neku drugu oblast delatnosti koju emo upranjavati sa zadovoljstvom i u kojoj emo moi doiveti uspeh. Najzad, vano je ukljuiti se u drutveni ivot i uestvovati u drut\'enim akcijama. Za duevnu ravnoteu neophodno je oseanje da mi u drutvu imamo svoje mesto i svoju funkciju, da smodrutveno korisni i da nas sredina prihvata i ceni. ,j

.405

P l T A N j A I ZADACI

1 . ' K o j e su d v e osnovne vrste leenja d u e v n i h o b o l j e n i a ? 2 . K o j e su o s n o v n e postavke psihoanalitikog p o s t t t p k a leenja? 3. t a se p o d r a z u m e v a pod terapijom p o n a a n j a ? 4 . - Z a k o j e s v r h e psibolozi najee p r i m e n j u j u p s i h o l o s k o savetovanje? 5. K o j i j e o s n o v n i cilj psiholokog ssvetovanja? 6. K o j e sve zadatkc.meritalne higijene m o e t e da n a v e d e t e ? 7. Navedite mentalno-higijcnslva.uputtva koja su od k o n s t i pri podizanju dece. 8. K o j i h j e m e n t a l n o - h i g i j e n s k i h pravila k o r i s n o se p r i d r a v a t i u saradnji sa drugima? 9. N a v e d i t e m e n t a l n o - h i g i j e n s k e principe k o j i h se v a l j a pridravati pri vlastitim reagovanjima i posnjpcima.. i ; , . ..

SADRAJ
I. Unjodni deo
PREDMET, RAZVOJ I M E T O D E PSIHOLOGIJE P r e d m c t psiliologije Sta prouavfl psihologija Teorijski i praktini zadatak i znaaj psihologijc Rawitakpsihologije D v a pcrioda u razvitku psiliologije Psihologija kao s a m a s t a l n a nauka G r a n c psihologij .9 .10 .10 11 7 7 7 Vrste testove Vrednosc tcstova 22 30 31 32 32 34 34

Mcrenjc i koricnje scatistike u psihologiji 31

Mogunost

merenja psihikih pojava

Korienje statistike , . , . . , , . , . , , , Mere statiscikog opisivanja Mere statistikogzalcljuivanja Pitanja i zadaci

'ORGANSKI OSNOVI
PSIHIKOG IVOTA 36 37 37 j 37 38 .40 40 41 42 43 44 44 45 45 46 47 49 51 51 52 52
T

Vainiji psiholoki pravci

P i t a n j a i zadaci

.14

12 ^ Rcceptori i fektori Rcccptori Misii.. Pitanja i zadaci ULoga nervnog sistcma Rnzvitakncrvnogsistcma Neuron 18 19 19 Nervno uzbudenje Pitanja i zadaci Glavni dclovi ncrvnog sistenia . . . . Perifcrni nervni sistem Kimena modina Mozak Modanakora Vegetativni nervni sistcm . Mozakisvest Pitanja i zadaci Funkcionisanjc ncrvnog istcma. Refleksniluk Uslovni refleksi . . . . ...... Pavlovljevoobjanjenje Elekccini talasi u m o d a n o j Uori Pitanjc lokalizacijc psihikih procesa u mozgu Primarne s e p z o r r e i m o t o r n e z o n e Lokalizacija uenja i misljenja Uloga conih asocijativnih z o n a Ncurotransmiteri i Zlezde sa unutranjim t u e n j e m

.. .16

METODE1TEHNIKE P S I H O L O K O G I S T R A I V A N J A . . .17 M c t o d o l o k i principi i m e t o d e E k s p f t r i m e n t a l n o istraivarje 17 18

Nervni s i s t e m - njegova uioga i sastav . . . .40

Karaktcristike ckspcrimentalnog
istrazivanja P r i m c r j e d n o g psilioioskog c k s p e r i m e n t a b i o g istraivanja Vrste e k s p e r i m e n t a l n o g istraivanja

Vrednosc e k s p c r i m c n t a l n o g istraiivanja . . .20 Sistematsko neekspcrimentalno istraivanjc20 Karaktetistike n e e k s p e r i m e n t a l n o g istTaivnnja P r i m e r ncckspcriraentalnog istraivanja Vrstc sisternatskog n c e k s p c r l m c n t a l n o g istraivanja Introspekcija T e h n i k e p s i h o l o s k o g istraivanja Upitnik lntcrvju Skale procene Anketiranje Sociometrijski postupak Projektivne cehnike Tcstovi Karaktcristike tcstova
1

.-20 i .21 -22 .22 24 ..24 25 25 .26 26 ,27 28 28

53 53 54 55 . . . . . .56 57 58 59

P i t a n p i zadaci

.60

Pitanja i zadaci

101

Pojedine vrste oseta

R A Z V I T A I C P S I H I K O G I V O T A . , ,61 Razvitak ponaanja i psihikog ivotaiivotinja R a i v i t a k rengovanja organizma N a s t a n a k psihikog ivota Instinktivno ponaanje N a v i k c k a o oblikponasanja P i t a n j a izadaci Razvitak psihikog iivota Ijudi U l o g a rada u razvitku psihikog iivota ovcka Z n a a j fortniranja rukc U l o g a govora Filogenerski razvitak psihikog ivota ljudi F a k t o r i od kojili zavisi psihiki razvitak pojcdinca Naslcde i sazrevanje . , . . , , ULoga srcdinc Uloga flktivnosii Ispitivanjc uloge naslcda i srcdinc P i t a n j a i zadaci Razdoblja u razvitku pojcdinaca ctiri glavna pcrioda Detinjstvo M l a d a k k o doba D o b a zrelosti D o b a starosti Pitnnja i zadaci 61 .61 62 63 66 70 71 71 72 .73
;

101
.101 105 108 -10'J H1 112 ..112 114 114

Oseti vida Oseti sluha Osett ukusa i m i n s a Koni oseti Pitanja i zadaci C e l o v h o s t i p r c d m c t n o s r opazaja Grupisanje drai u celine O p a a n j e figura i osnove Stalnost opaaja

Oscti pokreta, ravnoteie i organski oseti ,110

Intelektualno ponaanjc kod ivotinja . . . .68

Uloga iskusrva i motivacije u opaanju . . .116 Uloga iskustv:i u izboru i grupisanju drai 116 Usmerenost opazanja na osnovu iskustva .117 Motivacija i o p a a n j e Iluzajc i o b m a n ,75 ^ 7r 78 81 82 83 84 85 85 86 .86 87 .88 .S9 UENJEI PAMENJE' ta p o d r a z u m c v a m o pod uenjern 129 129 Pitanja i z a d a c i Opaanjc prostornih osobina O p a a n j e vremcna Pitanja i z a d a c i . . Panja pri opaanju 118 119 120 120 123 1-5 125

.Opaanje prostoVnih i vremcnskilt osobina .120

Karaktcristike panje
inioci koji izazivaju panju O b i m panje Kolebanje p a n j e P i t a n j a i zadaci

125
.126 .127 128 128

Vanost uenja

129

II. Sisiematski
OPAANJE Saznajni procesi

deo
93 93 93 \7\93" 95 95 95 96 97 98 .98 100

ra p o d r a z u m e v a m o pod opaianjcm Sloenost opaanja Opaaji i oscti ulni organi i oscti N a s t a n a k oseta Vrste drazi i uia Adekvarne i neadekvatne drai Pragovi drai Vcbcrov i Fchnerov zakon A d a p t a c i j a i scnzibilizacija

Dcfmicijaucnja t30 Vrsce uenja 130 Uenjc uslovljavanjcm . . . . . . . . . . . . . . . 1 3 1 Pavlovljeva istraivanja 131 Uslovljavanje vicg reda 133 Generalizacija uslovnrig reagovanja 134 Pojaavanje i gaenje uslovnog refleksa . .134 Mehaniko u e n j e 136 P i t i n j a i zadaci Uenje pokusavanjem Pitanja i zadaci Uenjc uvidanjcni Razlikc i z m e u u e n j a kod ivotinja i kod oveka Teorijc ucenja 137 137 .140 141 142 143

408

Teorijc ucnja Uloga asocijacija F i t a n j a i zadaci Verbalno i m o t o r n o uenje V e r b a l n o u e n j e i ponavijanje Vcrbaino ucnjc i mcsto u n i i u U c n j e verbainog smislenog marcrijala M o t o r n o ucnje T o k sticanja navika P l a t o u uenju P i t a n j a i zadaci T r a n s f e r uenja Teorija f o r m a l n i b discipiina Vrste transfera Primcnastccnogznanja Pitanja i zadaci P a m c n j c i vrscc pamdcnja Karaktcristike pam<fenja Vrstc p a m c n j a T r i sistema p a m e n j a Prcdstave Patolokc p r o m e n e pamenja P i t a n j a i zadaci Z adrava nj c i zaboravlj a nj c Proces zaboravljanja Uzroci z a b o r a v l j ^ j j ^ f t P i t a n j a i zadaci Cinioci koji titiu na uspch ucnja i pamcnja , , . . . , , , G r u p c faktora koji utiu na nspcnostuenja

143 144 145 145 146 147 . .148 ,148 149 150 .152 153 ...........153 155 156 157 157 157 158 .160 -...162 .164 164 165 .167 .169 172 173 173

Uloga

predstava u miljenju

187 187

U l o g a pokreta u miijenju

Miljcnjc i motivaeija
Pitanja i zadaci Miljenje i govor Z n a a j govora i jezika Uticaj govora na miljenjc Komunikativna funkcija govora "Pitanja i zadaci Pojmovi i formiranjc pojmova Prouavanje formiranja pojmova Proccs formironja pojmova Pitanja i zadaci Zaldjuivanjc i.sudcnjc Zakljuivanje Psiholokc grckc u zakljuivanju Sudenjc . . . . ' Pitanja i zadaci Imaginativno miljcnjc Vrste miljenja Mata Snovi Pitanja i zadaci Proces reavanja problema Pokuavanjc pri reavanju problema Direkcija pri rcavanju problcma
K

188
190 .190 .190 .191 192 193 193 . ....195 196 ! .200 200 200 201 203 204 204 .204 205 206 208 .208 208 210 .

ta podrazumcvamo pod jiojmovima . . . .193

E k s p e r i m e n t a l n o ispitivanjc rransfera . . .154

Faktori koji utiii! na fotmiranje pojmova .198

Zadravanje i promene u toku zadravanja .165

Motivacija
Aktivnost U v i d a n j c smisla T c l m i k a uenja Organizacija ucnja P r o g r a m i r a n o unje P i t a n j a i zadacis MILJENJE

173
175 176 176 177 178 180 181

Karakteristike procesa miljcnja 182 ta p o d r a z u m c v a m o pod miljenjem . . . .182 O p e r i s a n j c znacima .184 U s m e r c n o s t miljenja 184

Faktori koji utiu na uspeh u rtavanju problema ,...,, 212 Stvaralako miljenjc 214 1 Pitanja i zadaci 216 Intcligencija . . . .217 Individualnc razlikc u sposobnosti misljenja 217 Definicija intdigencijc i priroda inteligencije 217 M c r c n j t intcligcncijc; tcstovi intciigcncije220 Vrednost testova inteligencije 223 Uloga nasleda i sredinc . . . . . . . . . . . . . .225 Razvoj intcligencije .228 Raspodela stanovnitva po scepenu inteligencije ,228 U m n a zaostalost 229 O b d a r e n o s t i genijalnost 230 Pitanja i zadaci 231

Uvidanjc odnosa , . . , , , , . . . . . , , , . , .185

0SEAN7A Karakterisrike i razvitak oscanja Odlike emocionalnog jjonaanja . . Uloga naslca u razvitku oseanja Uloga vienja u razvitku oscanja Pitanja i zadaci Organske promene pri oseanju '

.232 232 232 ,233 235 .236 ,237

Pitanja i zadaci Socijalni motivi Socijalni karaktcr Ijudskc motivacijc Motiv za drutvom Motiv za samopotvrdivanjcm i njcmu

271 271 27] .27 J

srodni motivi Agresivnosr

275 , . , . . . . . . .277
279 . . . .280 282 283 284 286 287 287 288 .290 292 293 .295 300 300 - .300 302 303 304

Vrste tclcsnth promena

D c t k t o r lai Psihosomatski poremeaji Pitanja i 2adaci Izraavanje oseanja VrstcemocionaJnog izraza Pitanja i zadaci Pojedine vrsre oscanja Pokusaji klasiftkacijc oscanja Strah Gnev Radost i alost C u l n a oseanja Poreklo cmocionainog izraza . . . ;

237
.238 239 240 , , . . . . , . . , . , J41 241 ,242 244 244 244 245 246 247 24$

Ncki od ostalih slocnih motiva Moralna svesr kao pokreraka snaga Personalni m o m c n t i morivacije Nivo aspiracije Hijcrarhija motiva; m o t i v z a samoaktualizacijom Pitanja i zadaci Zadovoljavanje i Omctanjt Zadovoljenja motiva Posledice zadovoljenja motiva Frustracija i izvori frustracijc Vrste konflikata , , . Reagovanje na frustracije Posledice frustracijc Odbrambeni mehanizmi Piranja i zadaci Voljna radnja Karakteristikevoljneradnje Problcmi u vezi sa voljom Pitanja i zadaci LINOST

Ocenjivanje emocija na osnovu izraza . . .243

Oseanja upravljcna ka sopstvcnoj linosti 2 4 8 Oseanja upravljena ka drugim o s o b a m i .249 Esreiska oscanja Sentimcnti Afekti i raspoloienja P i t a n j a i zadaci Fizioloki osnovi oseanja Tcorije oseanja P i t a n j a i zadaci '.. , , . , : .250 251 252 253 254 256 .';258

Pojam.i p r o b l e m i psihologije linosti . . . .304 P o j a m linosti T^efinicijeiinosti Pitanja i zadaci Struktura linosti Linost kao organi'iacija osobina Crte linosri Broj i vrste crra linosii Fakrorslca anaiiza crta Unosti Temperamenat Karaktcr Sposobnosti Teiesne o s o b i n c Pitanja i zadaci Tipovi i tipologijc linosti Pojam 'tipa A .304 306 308 308 308 309 310 311 . . - . " . . . . .314 316 ..318 319 ,321 321 321 Problemi koje prouava psiliologija linosti 305

Uloga pojcdinih delova nervnog sistema .254

M O T I V A C I J A 1 A K T I V N I I V O T . . .259 Pojam motiva i vrste motiva . . . . . . . . . . ,260 .lavljanje motiva Motivacija i oseanja . , . * Pokuaji ldasifikacije motiva Shvatanja o motivima Piranja i zadaci Bioloke potrebe i motivi . Princip homeostaze Motivi gladi i edi Matcrinski motiv . , . . ; Seksualni motiv Ostale bioloJke potrcbc i motivi 260 262 263 264 ,265 265 265 266 267 .268 ,269

. 410

Jungovi tipovi
T i p o l o g i j a Kremera eldonovi tipovi V r c d n o s t tipologija S i n d r o m n i rip Samosvest P i t a n j a i zadaci Razviiak Iinosri Bioloki osnovi linosci Socijalni fakcori razi-icka linosci U l o g a porodicc Uticaj kole Uloga vrnjaka Kultura i iinost Poloaji i uloge Klasna pripadnost Uloga d n ^ t v e n o g sistetna Zrela linost Pitanja i zadaci Ispitivanjc linosti Pitanja i zadaci T c o r i j c linosti Pokuaji objanjeoja linosti u celini Frojdova psihoaralitika ttorija Fromova socijalna tccrija linosri Skincrova bihtvioriscika tcorija linosti Piiarua i zadaci

322
323 323 324 325 .326 .327 328 ' 328 32B .330 331 332 .333 335 337 338 .339 .340 341 343 344 344 344 348 .350 355

Menjanjestavova
Propaganda Javno mnjcnje Ispitivanjc stavova ijavnog mnjenja Ponaanje u grupi Pojam grupe i vrscc grupa Strukturagrupe Vrscc struktura Rukovodcnje gruponi Nain rukovodenja Linostvodc Efikasnost grupe

.369
371 372 372 374 375 376 378 379 380 381 382 383 385

Pitanja i zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 7 3 Prouavanje grupa i grupnog ponaanja . .374

G r u p n e orme i konformjranje grupnim normama ..." Pitanja i zadaci NEKAPITANJA P S I H O L O G I J E RADA Problemi psihologije rada . Osnovne karakteristike rada Radni uinak Umor Odmaranje Radni efckat i eftkasnosc u raau Profesionalna selekcija i pcofesionalna orijcncacija Pitanja i zadaci PSIHOPATOLOGIJA 1 M E N T A L N A HIGIJENA

387 387 388 383 390 390 392 392 .193

O l p o r t o v a personalistika teorija licnosti .347

Maslovljcva humaniscika tcorija linosti .353

III. Poseban

deo

394

N E K A PITANJAIZ SOCIJALNE PSIHOLOGIJE Problcmi socijaine psihologijc O p a a n j e drugih osoba Proccs opazanja drugih osoba inioci koji utiu na tinosc opaianja osoba Pitanja i z.idaci Socijalni stnvovi P o j a m i karakteristikc Predrasude kao \Tsce scavova D i m c n z i j e itavova . Formiranjc stavova . . . . . ' Delov;mjc stavova

Psihopacologija -394 3 5 9 ' N o r m a l n o i nenormalno ponaanje . . . . .394 Psihike tekoce i psihiki porenicaji . . .395 .359 Neurozc 396 .360 Psihoze 397 .'. .360 Psihopatije 399 Picanja i zadaci 399 362 400 364 " Tvlencalna higijena Lecnje duevnihoboljenja 400 364 Psiholoko savcKwjmjc 402 364 365 366 367 369 Zadaci mentalnc higijcnc Neki principi mcntalne higijene Pitanja i 2adaci 403 404 406

DrNIKOLAROT

OPTA P S I H O L O G I J A
TrinatsSo,pTtradtno izdnnje, 2004. g o d i n a

IzJava ZAVOD ZA UDBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA Beograd, Obilicevvcnac 5 Litcrun i u redn ii MILO JANKOVI " Lmot SELMAfOLOVl Grafiki urednik MILAN MRKOBRAD KOTtktOT SOFITABOKOVI

O b t m ; 25iii stamparskih tabak Fotrr\V J6.S x 23,5 cm \ Tira: 15Qp primcraka

:

M ^ l p t

Rukopis predat u tarapu marta 2004. g o d i n e , tampsnje-avrcno reprcmbra 2004. g o d i n e . S r a m p a N O V I D A N I " - Bcograd

f'-

'

I S B N 86-17-11383-9