Istorija Srba Vladimir orovi Predgovor Predgovor je napisao V. orovi pripremajui delo za tampu.

. Istorija srpskog naroda dr Vladimira orovia obuhvatie celokupan prikaz prolosti srpskog naroda od najstarijih vremena pa sve do danas. U knjizi se izlae najpre politika sudbina rba kroz sve mene! toliko mnogobrojne i tako raznovrsne! i dodir i veze rba sa ostalim dravama i narodima na "alkanu. udbina triju velikih sila! u tri perioda srpske prolosti! vezana je za rbe i srpski narod# Vizantije! $urske i %ustrije& 'leci! 'a(arska! "ugarska! %lbanija imaju itave vekove svoje istorije u dodiru sa nama. U knjizi su svi ti momenti prikazani genetiki! da se od poetka dobije tana slika o karakteru tih odnosa i o njihovom uzajamnom uticaju. hvaena tako! knjiga je! prirodno! obuhvatila i kulturnu istoriju! hotei da prikae i kulturne veze i uticaje pojedinih naroda. )itave glave govore o naoj knjievnosti i umetnosti. $endencija je knjige! da se istakne u dovoljnoj meri ulazak srpskog naroda u evropsku zajednicu! da se obelee tekoe s kojima se borio i napori koje je uloio! i da se! ukazujui uvek na iniciative i uticaje koji su dolazili sa strane! na(e ono to je bitno i trajno srpsko! i to je bilo pozitivno i konstruktivno. Istorija treba da pokae! koje su to unutranje vrednosti i kakve vrste bile! to su uspele da nas odre kroz tolike vekove i kroz neverovatno teke krize. U knjizi nema nacionalnog samohvalisanja! ali ima nacionalne vere. *arod! koji je preturio tolike nevolje! u najteim prilikama! nema razloga da se sada! ma u kom asu! predaje malodunosti. +njiga je ra(ena sa svom naunikom opreznou! i uvek je imala pred oima samo istinu. $a istina je ponekad neprijatna za pojedince ili pojedine skupine! ali ona se morala rei# bez istine nema prave istorije! a sem toga za one! kojima istorija treba da bude ,uiteljica ivota-! ona gubi svoj pravi znaaj im hoe da izvesne injenice bilo prikrije! bilo izvrne. U naoj prolosti ima toliko svetlog! lepog i velikog! da nas slabo i r(avo nema ta da uzbu(uje i ono ak dolazi kao dopuna velikom! da ga jae istakne. U naoj knjievnosti ova e Istorija biti novina. +njige +. .ireeka prikazuju samo staru srpsku dravu! a Istorija g. t. tanojevia izlae samo politiku sudbinu srpskog naroda. /va nova Istorija g. orovia bie kulturno0politika. U njoj je istorija svih srpskih oblasti i drava! ra(ena sinhronistiki i sa tenjom! da se to bolje vide i obrade njihove etnike osnove i razvoj zajednica. U dovoljnoj su meri istaknute i nae veze sa 1rvatima i lovencima od najstarijih vremena! kad smo nesumnjivo utvr(eni kao jedna velika plemenska zajednica! pa sve do naeg toliko dugo oekivanog Ujedinjenja. 2okualo se naglasiti! koliko su koje nae oblasti uticale na duh i stvaranje narodne celine i kakav im je znaaj u zajednikoj dravi. $o e pokazati dovoljno jasno! da nema dela u naem dravnom organizmu! koji nema zasluga za nj i koji ne predstavlja jednu neizluivu pozitivnu komponentu. /va knjiga! sem ovog svog nacionalnog interesa! pokazuje jo i to! kako se u nas u poslednje vreme lepo razvija istoriska nauka. Videe se! koliko je novih ispitivanja i rezultata dolo posle 3433. god.! kad je objavljena prva .ireekova knjiga! i koliko se u izvesnim pitanjima otilo dalje. 2ostavila su se nova pitanja i probudili stari problemi. /vaj veliki vetski 5at! sa svojim promenama svih vrsta! uneo je u istoriska shvatanja izvesnu oiglednost! kakva se ranije teko dala zamisliti. 2red naim oima ruile su se stare vievekovne drave i obarali se prestoli& izbijale revolucije& pomerale se geogra6ske karte iz osnove& pred svet se postavljala nebrojena! sloena i dotle nesluena pitanja izukrtanih interesa svih kontinenata. $o omoguava dublje ulaenje u shvatanja dravnih problema i relacija i sud s neto vie pregleda. rpska istorija u vezi je sa 1

Istorija Srba Vladimir orovi optom! i ne moe se ni shvatiti ni raditi bez nje. rpsko pitanje u mnogom pogledu i nama samim postaje jasnije! kad je u relje6u velike svetske politike. Isto tako! postupci naih protivnika i veliki istoriski sukobi mogu biti pravilno cenjeni samo kad ih posmatramo u tom velikom okviru i sa celom pozadinom.

Prodiranje Slovena na Balkan

eoba ili veliko pomeranje naroda! koje je poelo uzimati sve veeg maha od drugog veka posle 1rista! bee jedan od najznaajnijih pokreta u historiji 7vrope. /n je! kako je to lepo primeeno! znaio u isto vreme i raspadanje i obnovu. tari svet! kome je politiki bila glavni predstavnik mona 5imska Imperija! uzmicao je i padao pod neodoljivom navalom sveih i aktivnih plemena! koja su! najpre sa severa a posle i sa istoka! stremila prema njegovim sreditima. ,+ako za nau dravu nastaju ve poslednja vremena-! pisao je jo $acit u svojoj Germaniji! ,najbolje to nam jo srea moe da pokloni! jeste nesloga me(u neprijateljima.- Uzroci i motivi za ta velika pomeranja itavih plemena i naroda raznovrsni su i veoma sloeni! ali je njihov proces gotovo iz pravila morao dovoditi do sukoba sa 5imljanima. /vi su daleko istakli svoje dravne granice# izazivali su na dosta strana svojim osvajakim prohtevima reakcije ugroenih& i drali su pod svojom vlau sve glavne prilaze za srednju i junu 7vropu i njena najplodnija i najpitomija podruja. Ve krajem drugog veka vode se borbe na dunavskoj liniji izme(u 5imljana i germanskih plemena! koja su u pokretu& a ekspanzivni i mnogobrojni 8oti dopiru sve do obala 9rnoga 'ora! da se u narednom veku! s pojedinim odredima! prebace pustoei u 'alu %ziju i podnoje +avkaza. /d sredine treeg veka poinje gotska o6anziva na "alkansko ostrvo! izvo(ena preteno iz stare :akije a dananje 5umunije. /seajui tekoe odravanja suvie dalekih i rastegnutih granica! 5imljani se reavaju! pred kraj treeg veka! da napuste izvesne oblasti! kao na primer istaknutu :akiju! pa da na prirodno povoljnijim granicama! sa vie koncentracije snaga! izvre bolju organizaciju odbrane. %li 9arevini nije bilo pomoi. Iako je opasnost od nasrtljivih varvara bila oigledna! u Imperiji se ipak! u nekoliko mahova i na nekoliko strana! vode ogorene borbe raznih pretendenata za carski presto. *ekoliko takvih obrauna svreno je i na balkanskom podruju! neki gotovo pred oima spoljanjih neprijatelja. U mnogo prilika trai se saradnja tu(inaca! i za tu saradnju rtvuju se krupni dravni interesi. U etvrtom veku jedan itav niz ,ilirskih- careva! iju seriju malo ranije poinje :ioklecijan! koji su poticali iz raznih mesta Ilirikuma i koji su dolazili na vlast zahvaljujui u glavnom svojim vojnikim sposobnostima! uspeo je! donekle! da izvede izvesne re6orme i razviju vojniko samopouzdanje! ali ni on nije mogao da sprei proces raspadanja. 9arevina je postala preteka! da bi se mogla u celini odrati. vestan toga! a rukovo(en i drugim razlozima! podigao je +onstantin Veliki 9arigrad ;<<=. god.> kao novu prestonicu! davi tom naroit znaaj "alkanskom 2oluostrvu. 8od. <4?. izvedena je i stvarna podela 9arstva u istono i zapadno! iako to moda nije bila prava tendencija tvorca te podele! cara $eodosija. +rajem etvrtog veka! oko <@=. god. pojavie se hunske gomile na podruju dananje 5usije. 2od njihovim pritiskom izvesna se plemena toga podruja povlae prema zapadu! dok im druga! pokorena! priznaju vlast. *a udaru 1unima behu naroito 8oti! vrlo moni! koji su se jo tu razvili u dve velike skupine! istonu i zapadnu. :ok su istoni dobrim delom priznavali hunsku vlast! zapadni su poeli itav niz neobinih pustolovina. .edan njihov deo spustio se na "alkan! potukao tu jednu carsku vojsku i u smelom zaletu dopro do samog 9arigrada& posle tog prvog zaleta! koji je bio suzbijen! oni se pribiraju ponovo i neto pregovorima i obeanjima a neto silom i pretnjama 2

Istorija Srba Vladimir orovi postaju upola gospodari na "alkanu. "alkana prelaze u Italiju! gde A3=. god. uzimaju i pljakaju 5im. 2okorivi i potisnuvi 8ote! 1uni su nesmetano prodrli do :unava! povukavi sa sobom delove pregaenih naroda! germanskih i slovenskih. 2ojave lovena u podruju oko :unava nesumnjivo su u vezi sa gotskim povlaenjem i hunskim nadiranjem. 'eanje 8ota i 1una i sa ovima "ugara na tom podruju pomeranja ostavilo je traga u naim starim spomenicima& tim se da tumaiti! to neki nai stari pisci! sa tevanom 2rvovenanim! nazivaju "ugare 8otima. :osada je pravac pomeranja bio u glavnom od severa prema jugu i jugoistono! a mnogo manje prema zapadu& s pojavom 1una poinje veliko kretanje masa od istoka prema zapadu i jugozapadu. :oline dunavske postaju poprita dugih borbi& panonska kotlina je krajnji cilj mnogih seoba! a Vlaka slui za nekoliko stolea kao neka vrsta podruja za prelaz. Ve germanskim nadiranjem poremeeni poredak na dunavskoj liniji pretvara se sad u potpun etniki i dravni haos. $u se sruuju i meaju starinci i doljaci! gonjeni i gonioci! pobe(eni i pobedioci! rase 7vrope i %zije! najraznovrsniji tipovi i jezici. Ba vremena hunskog gospodara %tile ;A<<0A?<. god.>! ,bia gospodnjeg-! koji je zadao strah celoj 7vropi i ije su ratnike gomile prelazile duboko u Crancusku i u Italiju! stradale su mnogo i severne balkanske pokrajine! naroito podruje od :unava do june 'orave. 2osle njegove nagle smrti raspala se hunska drava za neobino kratko vreme. *jenim padom koristie se u glavnom dva germanska 1unima podlona plemena# 8oti u 2anoniji i 8etidi u :akiji. 8otima je bio gospodar $eodorih! junak epske poezije germanske! ovek od vee vrednosti. /n se brzo snaao u hunskom rasulu i postao je! za kratko vreme! jedno od glavnih lica u historiji "alkana i rednje 7vrope. /n pokorava i ujedinjuje gotska plemena na podruju evropskog dela Istonog 5imskog 9arstva. *jegova je mo tolika! da ga car Benon ADA. god. imenuje konzulom! bojei se da se od saveznika ne prometne u neprijatelja. +ad mu je gotski elemenat postao i suvie sumnjiv! car $eodoriha upuuje! kao svog mandatara! u Italiju! da tamo silom preuzme vlast od /doakra! koji je A@E. sruio Bapadno 5imsko 9arstvo. /dazivajui se carevom pozivu $eodorih je ADD. god. krenuo sa najveim delom svojih ljudi na Italiju! ostavivi panonsko podruje i dunavsku liniju bez pravog gospodara. *a plodna podruja! koja behu napustili 8oti! krenulo je vie varvarskih plemena. everna granica 9arevine imala je tu dosta nezatienih prelaza! jer car Benon nije mogao da mesto 8ota njihovu odbranu poveri svojoj vojsci. +ao vrlo aktivni javljaju se na toj strani! odmah posle odlaska 8ota! hunski "ugari. Bugari su aziskog porekla! hunsko pleme s neto meavine! to im i ime kae ;u tursko0mongolskom bulgha znai ,meati->. 2ripadaju juno0tatarskoj rasi ;agataj>! a po jeziku su najsrodniji uvakoj grupi! ouvanoj u istonoj 5usiji! u oblasti 2ovoloja. *jih su povukli sa sobom 1uni& ,stara "ugarska-! kako se u VII veku zove njihova postojbina! bila je preteno u kubanskoj oblasti. Ve ADF. god. zvao ih je car Benon u pomo protiv 8ota. U borbi s 8otima "ugari nisu imali sree& ali su zato sad! posle njihova odlaska! eleli da se bogato okoriste. 2rodiranju varvara u to doba pomagale su u Istonom 9arstvu i druge prilike. U Vizantiji je iza smrti cara Benona! A43. nastala borba za presto. 9arica njegova! %rijadna! uspela je da proturi za cara jednog od svojih niih dvorskih inovnika! silencijara %nastasija! koji se etrdeset dana posle smrti muevljeve venao s njom i postavio je ponovno za caricu. 2rotiv njih se! sa izvesnom sumnjom za bratovu smrt i sa mnogo ogorenja! die brat Benonov Gongin sa svojim zemljacima Izaurima. Gongin ubrzo bi uhvaen u 9arigradu! prognan u 7gipat i tamo rukopoloen za popa! ali se ustanak! koji je on potaknuo! razbuktao po Izauriji i uzo opasne razmere. $ri godine trebalo je vizantiskoj vojsci! dok je uguila ustanak i dok joj je uspelo! da dobije glave 3

Istorija Srba Vladimir orovi zadnjih i najopasnijih protivnika. :a bi u nekoliko postao siguran od eventualnih novih pobuna car %nastasije naredi! te se velik deo Izaura raseli s njihovih ognjita i naseli po $rakiji. /sim toga! bilo je tada velikih verskih borbi radi otrine vaseljenskog halkedonskog sabora ;od A?3.> i radi intriga! koje su ga pratile kao i veinu vaseljenskih sabora. .eretiki nazori *estora i 7utahija nisu bili bez svojih pristalica& sam je 9ar na uas opozicije simpatisao sa uenjem ovog drugog i doputao u 9arigradu njegovo slobodno propovedanje. 9arigradska patrijarija! elei da pojaa svoj ugled kao patrijarija prestonice i da izvede crkveno jedinstvo na istoku! bee reila da se carigradskom patrijarhu priznaju iste povlastice kakve je imao papa u 5imu za zapad i da carigradski patrijarh bude poloajem najstariji od svih istonih. *ezadovoljstvo je usled toga bilo poelo da dobija antigrko obeleje. )itave pokrajine 'ale %zije i %6rike ustadoe protiv carigradskih odluka i postojala je ne mala opasnost! da pokret sa verskog pre(e i na isto politiko polje. Izme(u 5ima i 9arigrada do(e usled toga ak do stvarnog raskida. *ajzad! ?=F. god.! Vizantija se bez potrebe zaplela u rat sa perziskim vladarom +abadom. 5at taj! koji je trajao tri godine! bez mnogo sree za obe strane! istroio je znatno dravu i oslabio njenu vojnu snagu! a nije joj doneo nikakvih stvarnih uspeha. ve su te stvari bez sumnje pratili i varvarski narodi oko :unava. *ije sluajno! da one iste godine! A4<.! kad u 9arigradu besni buna protiv cara i carice u izauriskom pokretu! varvari prelaze :unav i upadaju u $rakiju! gde s uspehom vojuju. %nastasije! nemoan za borbu na vie strana! alje $eodorihu! pobedniku u Italiji! vladalake znakove poslednjeg rimskog imperatora! da bi bio siguran bar od njega& a na dunavske varvare! me(u kojima su glavni "ugari! alje jaku vojsku. %li god. A44.! kod reke 9urte! bi ta vojska! koja je imala 3?.=== vojnika i ?F4 ratnih kola! strahovito potuena! izgubivi etiri vo(e i vie od A.=== vojnika. /hrabreni tim uspehom "ugari nastavie borbu! i ?=F.! ne naiavi ni na kakav otpor vizantiske vojske! oplenie nemilice $rakiju. *ije nemogue! da su Izauri! koje je %nastasije silom kolonizirao po tim krajevima! moda i namerno! da mu se osvete sudelovali s "ugarima ili im pomagali za razna obavetavanja. Ba to vreme 8oti su iz Italije proirili granice svog poseda i na istonu obalu .adranskog 'ora! zauzevi svu :almaciju u rimskom opsegu! sve do +olubare! i itav rem sa ingidunumom ;dananjim "eogradom>. I podruje moravske doline bee nesigurno. 8od. ?=?. tu je izveden jedan tako silan napad "ugara i njihovih pomagaa na Vizantince kod reke 'orave ;'arga>! da je po reima savremenika! kod poraene vizantiske vojske sasvim skrhan vojniki duh otpora. $e borbe i stalni unutranji nemiri! naroito u 9arigradu! gde su stranke u popularnom cirkusu stvarale este nerede! iscrpie u velikoj meri vojne snage u dravi. 9ar se ozbiljno zabrinu o sudbini nekih svojih oblasti! pa ak i samog 9arigrada. I s toga se! iz straha prodiranja varvara i njihovih nenadnih prepada! odlui da prestonicu opae jakim zatitnim zidom! kako bi je zatitio od iznena(enja i da bi je u sluaju potrebe mogao lake da brani. *a tu misao ini se! da je bio doao i njegov prethodnik! car Benon. ,:ugi zid- njegov ;HI JKLMIN HOPQIR>! koji je hvatao od 8rkog do 7gejskog 'ora! u liniji od elimvrije do 1erakleje! bio je dugaak nekih A= rimskih milja! visok i debeo po F= stopa i dopunjen kulama za vojnike. Imao je na E==.=== kubnih metara kamena. /sim toga! da bi peak vie bio siguran od napada varvara! car pomae! po svretku dugog zida ;?3F.>! i naseljavanje! u donjim krajevima oko :unava! germanskog plemena 1erula! koji su se potucali po ovim krajevima 7vrope i jednim delom! u V veku! sainjavali pratnju i pomagae %tilinih 1una u tim predelima! a u ovo doba bili prijatelji i saveznici Istonih 8ota. +olonizacije tu(inaca za zatitu dravnih granica bila je mera kojom se Vizantija nije samo jednom posluila! a koliko je ta mera 4

Istorija Srba Vladimir orovi stvarno bila podesna da zatiti dravu i koliko je otkrivala njenu slabost pokazuju najbolje doga(aji! koji su doli posle toga. +raj %nastasijeve vladavine bio je vrlo buran. Uavi u strasne verske borbe kao eutihijanac on je izazvao protiv sebe gotovo svu hijerarhiju i ogroman deo naroda. /vo neraspoloenje poveali su jo i novi 6inansijski nameti. 2osle jedne bune car pozatvara i poubija mnoge od buntovnika& svrgnu sva tri patrijarha# carigradskog! antiohiskog i jerusalimskog& rastera mnoge episkope i svetenike i izazva pometenost u crkvenim odnoajima svog doba. $aj mete u dravi upotrebi vojvoda Vitilijan! iz Baldape s :unava! latinskog porekla koji die ustanak u $rakiji. :a bi skupio to vie vojske! on pozva u pomo i varvare. 'e(u njima je bilo mnogo 1una i "ugara. velikom masom on razbi nekolike careve vojske i pljakajui prodre do samog 9arigrada. /dbaen odatle! posle jedne neuspele pomorske bitke! on se povukao u unutranjost kao stvarni gospodar $rakije! ne ustruavajui se od akcije u susednim oblastima. Uspeh njegov dolazio je dobrim delom od tog! to se on nije istakao kao prost buntovnik! nego i kao verski protivnik carev. 2rotiv cara i eutihijanaca izjavie se na svojim sastancima episkopi Ilirika i 8rke! i posle episkopi 7pira pomagani i od trupa toga kraja. 2od utiscima raznih borba i zavera! doekavi ?3@. jedan ogoren upad varvara ;do $ermopila!> stalno u trzavicama! uporni %nastasije! presvisnuo je jedne olujne noi ?3D. godine. 2osle %nastasijeve smrti proglasi se za cara neoekivano poglavar njegove telesne garde .ustin. *epismen i prilino prost! ali poduzetan! taj je ovek ostavio svoje rodno selo i krenuo u svet za boljom sreom! pa je! zahvaljujui svojoj upornoj energiji! hrabrosti ;u izauriskom ratu stekao je poverenje carevo> i seoskoj lukavosti! doao do najveeg mesta u dravi. +ao ispravan pravoslavac on bi od protivnika eutihijanskih i prolog cara pozdravljen kao izbavilac i pomagan svim autoritetom crkve. /n se izmiri i sa Vitilijanom! domami ga u dvor i imenova magistrom vojnika i konzulom! da ga malo posle smakne i tako kao jedinog opasnog takmaca za uvek skloni s puta. 2red kraj ivota car se sve vie oslanjao na svog sestria .ustinijana i uini ga najzad u aprilu ?F@. svojim savladarom! da mu iza smrti! u avgustu te godine! preda obezbe(en i nepreporan presto. *ovi car! jedna od najkrupnijih linosti vizantiske historije! bee zanimljiva kombinacija nesumnjive bistrine i ireg duha sa upornou tvrde pameti i neodmerenou surovih instikata. /brazovan paljivo on je imao obimnog enciklopediskog znanja starih 6ilozo6a i iv interes za mnoga pitanja savremenog ivota. "avio se pesnitvom i bogoslovijom ;njemu se pripisuje poznata crkvena pesma ,.edinorodni sine->& bio vrlo upuen pravnik i njegova kodi6ikacija rimskog prava i danas je na ceni ;Corpus iuris civilis>& a kao sjajan spomenik njegovih visokih ideja stoji slavna %ja o6ija! najvelianstvenija gra(evina imperatorskog 9arigrada. +ao vladar on je! me(utim dravi doneo samo relativne koristi. 2recenjujui i svoje snage i sredstva on je poduzimao poslove! koji su se izvodili sa mnogo napora i rtava! a zavravali esto sa vrlo problematinim vrednostima. Uvukavi Vizantiju u sukobe gotovo sa svim svetom! da bi obnovio stari sjaj i znaaj carstva! on je iscrpao sve njene izvore i sokove i doveo je do potpune iznurenosti i 6inansiske nemoi! to je bilo porazno ne samo za njegove naslednike! nego i za kraj same njegove vladavine. Iz neto suvie optih vesti znademo! da je ve delimino tokom .ustinove! a s poetka .ustinijanove vladavine nastalo opet ivo kretanje u punoj meri varvarskih plemena u predelima oko :unava. vake godine! kazuje jedan savremeni grki pisac! provaljuju 1uni! %nti i loveni! SLTKUVNIP! u vizantiske pokrajine i to kroz Ilirik i itavu $rakiju! od .onskog 'ora do predgra(a 9arigrada. 2rve prelaze pokuali su %nti! 5

Istorija Srba Vladimir orovi i nisu dobro proli& ali njihov prvi neuspeh nije obeshrabrio druge. 9ar je! zbog tih upada! bio ponekad u osetnoj neprilici. Uavi u rat sa 2erzijom! koji je izbio pred smrt .ustinovu! .ustinijan nije imao dovoljno vojske! da je baci prema dunavskim napadaima i da ih obuzdava u prohtevima. gornje strane :unava spominje ih u prvoj polovini VI veka savremeni vizantiski pisac 2rokopije! koji navodi! da loveni zajedno sa jednokrvnim %ntilima zauzimaju najvei deo prostora na drugoj obali reke. I svi drugi pisci VI veka poznaju lovene u tim krajevima U edmogradskoj oni su ostavili mnogo toponomastikog traga! a dananja se Vlaka jedno vreme tada zvala slovenskom zemljom. Bnai! dakle! da su tu oni stigli tokom druge polovine V i na poetku VI stolea! zajedno sa hunskim i bugarskim etama! koje su nadirale iz istonijih krajeva 7vrope i potiskivale lovene imajui ih vie kao podlonike nego kao saveznike. *aroito behu na udarcu slovenska plemena iza karpatskih klanaca! od :njestra do mora! ona koja spominje savremeni .ordanes ; claveni! clavani>! kuda su najvie i najlake prolazili nadirai! da bi se spustili u obe dunavske kotline. 5adi ovisnosti od tih zavojevakih naroda slovensko je narodno ime kod mnogih zapadnih pisaca i plemena dovedeno u etimoloku vezu sa latinskim nazivom robova# lovWninX0 clavanus0 clavus. IP LKP YKNIZUPIP [\I]K^I\OZIJONIP. loveni! koji su iveli! i ako mnogobrojni! nepoznati blie 7vropi i njezinim piscima! sve iza karpatskih gora i od Visle do %zovskog 'ora! javljaju se u historiji sa svojim imenom tek u ovo doba! kad su doli na domak grkih granica! potisnuti iz svoje postojbine od tih raznih naroda u optem pomeranju tih vremena. Ime lovWninX dolazi od korena _leu 0 LTZ\` 0 cluere! i oznaava ljude! koji ive oko reka& itav niz imena izvora i potoka ouvan je sve dosad s tim imenom# lovac! lovinje! lovin! lavnica i dr. 2rvi put se spominje to ime u teolokim pitanjima i odgovorima 2seudo09ezara *azijanskog! IP SLTKZVNIP LKP aZ]`NPHIP! 2rotiv tih novih dunavskih neprijatelja .ustinijan! u oskudici dovoljne vojske! postavi dobre zapovednike# najpre svog sinovca 8ermana! veta i srena u borbama! pa posle 1ilvuda ;?<3. god.>! poreklom %nta. /vaj se hrabro borio protiv svojih saplemenika! ali je posle tri pobune i zaglavio od njih. Iza te dvojice ne do(e niko! da ih dostojno zameni i pritisak napadaa poe da biva sve tei. U to vreme izbi u 9arigradu opasna buna protiv cara! potekla od mono6izita i pristalica %nastasijevih potomaka! i to jo vie omete organizaciju otpora na severnoj strani. 2osle! tek to je slavni carev vojvoda Velizar krvavo uguio bunu! poe novi rat sa Vandalima u %6rici! a tri godine docnije! ?<?. i opasno i dugotrajno vojevanje u Italiji protiv Istonih 8ota. Bauzet na toliko strana car ne dospeva da obrati punu panju doga(ajima oko :unava! niti s poetka tome neprijatelju pridaje onu vanost! koju ostalima. 5adi toga loveni! %nti i "ugari postaju sve slobodniji i sve nasrtljiviji i sve se vie uvruju na plodnom terenu! na kom su se nali. .edna borba izme(u %nta i lovena ?<<. omela je za neko vreme njihove akcije protiv 9arstva! ali za to "ugari iskoriavaju talijanski rat! provaljuju duboko na "alkan i imaju vrlo ljute borbe sa vizantiskim prore(enim posadama. )ak je poglavar Ilirika! 1un %skum! bio zarobljen od "ugara i odveden u njihovu zemlju. U oskudici svoje vojske zauzete ratove u Italiji! Vizantinci su traili pomoi i u tih plemena! koja su delomino prelazila :unav i postajala njihovi podanici. +ad je 8epid 'undo! poglavar irmiuma! pristavi uz Vizantince! postao zapovednik Ilirika! on je tu naao ,mnotvo "ugara-! koji sigurno nisu bili samo etnici. U borbama protiv 8ota carevom vo(i Velizaru! posle zauzea 2ontusa! dolazi pomo od 3.E== konjanika sa vizantiskim zapovednicima! ali sa vojnicima sastavljenim ,najvie- od 1una! lovena i %nta! i onih! to stanuju s gornje strane :unava. *jihov vizantiski vo(a zna 6

Istorija Srba Vladimir orovi ak i neke navike slovenskog ratovanja. /ni su veti! saoptava on! da se sakriju za grm ili za kamen i da! iskoivi iznenada! zarobe iva neprijatelja. ,/ko :unava! gde stanuju! tako su uvek napadali 8rke i ostale varvare.- U vizantiskoj vojsci protiv $erzije bilo je ne samo slovenskih i antskih vojnika! nego i zapovednika. $o zajedniko vojevanje znatno je doprinosilo! da loveni poznaju iz blie grke vojne obiaje i taktiku i da se njima poslue& a slabost romejska! koja je trebala njihove pomoi! davala im je uverenje! da nemaju odvie opasna protivnika. $o saznanje moglo je da se pojaava svaki dan. :ugotrajni rat u Italiji sa svakovrsnim obrtima oevidno je crpao snage carstva i izazivao svojim ekonomskim posledicama ne samo nezadovoljstvo! nego i nove neprijatelje. U skoro pokorenoj %6rici izbijali su nemiri i zavere! radi kojih se morala tamo drati i stalno zanavljati jaa posada. /ko ?A=. poe i perziski vladar 1ozroje nove napadaje na vizantiske oblasti 'ale %zije! na ekonomski najrazvijenije i po carstvo najvanije. Iskoriavajui tu zaposlenost Vizantije na drugim stranama i loveni su! kao i drugi narodi njihova susedstva! prelazili :unav i ili u pljaku. 1roniari belee jedan straan upad "ugara b 1una u to vreme. U Iliriku su bila uzeta <F grada! a 3F=.=== zarobljenika odvedeno je preko :unava. .ustinijan je! da umiri bar neke! nudio lovenima pogodbu. 2od uslovom da brane slina upadanja 1unima b "ugarima! on im je davao stari grad $uris! podignut nekad od cara $rajana! i zemlju oko njega! obeavajui im uz to svaku potporu i dosta novaca. Ba lovene je to bio dokaz vie o oslabeloj snazi mone carevine. *ajzad! ?AF. godine! poto se i pre javljala na mahove! obuhvati strahovita kuga evropski svet kosei ljudske ivote. *aroito postrada od nje u ulice zbijeni! mnogo naseljeni i nekad mnogo higijenski 9arigrad b sam .ustinijan jedva je preboleo b ali ne bee pote(ena ni provinciska mesta! zajedno s vojnikim posadama. +ad je reavao da pone akciju protiv 8ota u Italiji car .ustinijan se pourio! da im to pre oduzme :almaciju! kako bi mu ova mogla posluiti kao jedna od operacionih baza. *jegova vojska grupisala se! u glavnom! na obalama :almacije! suzbijajui gotske pokuaje! da se iskrcaju i povrate izgubljeno. Unutranjosti zapadnog "alkana nije se obraala dovoljna panja& tamo su bile ogromne planine! teko prohodne! s velikim umama i sa putevima nedovoljno pogodnim za vee ekspedicije. $o su dobro pratila plemena sa dunavske linije i prema tom su udeavali svoje upade. +ad se vizantiska vojska prebacila u Italiju! nagrnue loveni preko granice u veim gomilama. Ba vreme tog dugog rata u Italiji loveni gotovo svake godine upadaju u susedne oblasti Vizantije. 2oee se ve pomalo i privikavati! da na desnoj obali reke! esto duboko u unutranjosti carstva! i prezimljuju i da se poneki tu i nastanjuju. +ad je Velizar uspeo da preotme od 8ota 5im! slovenske ete oplenie sav Ilirik! sve do 7pidamna ;:raa>! ubijajui i robei koga stignu i otimajui ak i same gradove! jer ,nije bilo nikog da ih brani-! kako belei jedan savremenik. Vizantiska vojska od nekih 3?.=== ljudi nije smela da se upusti u borbu s njima! to znai da su loveni brojem bili znatno jai i opasniji. 5omejske stvari uopte ne idu dobro. 5at u Italiji ne moe da se vodi bez dovoljnih sredstava i vojske! i Velizar! nemajui toga moli! da bude opozvan. 8epidi! jedan gotski ogranak zauzeli su grad irmij ?<E. god. i gotovo svu :akiju! a Gangobardima je car ustupio grad *orikum i panonske tvr(ave! da bi ih dobio kao saveznike protiv 8ota. $o ove nije smetalo da! spustivi se do :unava! blizu 8epida! provaljuju u :almaciju i Ilirik i da tamo! toboe kao carevi saveznici! plene i robe. :ruga daka mesta! s nanovo utvr(enim ingidunom ustupio je car 1erulima! koji nisu bili mnogo bolji od Gangobarda! ali koji su bar ili u vojsku! u redove 6ederata! u neku vrstu ,stranih legija-. *jima je car davao i poklone! upravo najam! po koji su dolazili

Istorija Srba Vladimir orovi naroiti poslanici! kao to ih je pre davao i 8epidima. Ubrzo su ta varvarska plemena poela me(usobnu borbu! posebno 8epidi i Gangobardi! i iskrvavila su se! podbadana od carigradske diplomatije! toliko! da nisu za due vremena bila nikakva ozbiljna opasnost ni za 9arigrad! ni za druge susede. 9arigrad je i eleo! da ih vidi zava(ene i upuene na pomo i zavisnost od njega i onesposobljene za ma kakvu zajedniku akciju veeg stila. $a borba izme(u 8ota i Vizantije! izme(u varvara s :unava i carskih eta! izme(u 8epida! 1erula! Gangobarda& to guanje s puno krvi! stvorilo je u tim oblastima od :unava do mora i na obe obale oko :unava jedno stanje! u kome se mnogima inilo da je sve mogue. %utoritet vlasti nije se oseao mnogo bolje od zidina pojedinih tvr(ava. +ad se 9arevina kretala da pokae svoju snagu! to je bivalo samo na mahove i uvek u lokalnim akcijama na samom "alkanu. U pauzama! posle napora! kuljale bi kroz mnoge prolaze nove ete varvara! uvek spremne za haranje! esto sa sveim pridolicama i vlasti su bile nemone da ih spree. 9arska vojska odnosila je ponekad pobede! gde se za njih dala prilika& ali protiv nenadnih upada i prepada i protiv plavljenja severnih granica tu(im elementima! nije moglo biti drugog leka nego da se tamo obrazuje jaka i neprobojna obrana. .edan strahovit pohod lovena u unutranjost carstva zabeleen je ?AD. godine. .edna njihova eta! ne vea od <.=== ljudi! prela je bez zapreke :unav! pa bez ikakve muke i 'aricu! i tu se podelila u dve grupe. 2rolazei u pustoenju Ilirik i $rakiju one su tukle vizantiske odele! s kojima bi se sukobile! iako su ponekad bile slabije brojem. .edno jako odelenje konjice! koje je bilo u trakoj tvr(avi 9urulu pod zapovednitvom carskog dvorjanina %zbada! pokua napadaj! ali bi razbijeno ,bez ikakve muke- i ,poubijano u najsramnijem begu-! a sam %zbad zarobljen. *jemu su napadai najpre skidali remenje s koe na le(ima! pa ga onda bacili u vatru. loveni su po tom! nesmetano! opsedali i udarali i na tvr(ave! stekavi iskustva i ratne vetine& a pre! govori 2rokopije! ,niti se usu(ivahu sii u ravnicu niti boriti se oko gradova-. $ako zauzee i primorski traki grad $oper! dvanaestak dana hoda od samog 9arigrada. 'uko stanovnitvo u njemu! oko 3?.=== poubijae! a ene i decu sa svim blagom povedoe u roblje. /vaj slovenski pohod opisan je kao jezovito delo klanja i mrcvarenja! ravno hunskim krvolotvima. Iza njih su kao svirep trag ostajale leine poubijanih bez obzira na godine! i to posmicanih ne maem ili strelom! nego pobijenih na kolje ili premlaenih po glavi! poto bi im ruke i noge sputali me(u etiri daske u procep. :ruge su! ne mogavi ih sa sobom uz mnogu stoku povesti kuama! ugonili u njihove staje i tamo ih sve zajedno spaljivali. U svoju zemlju poveli su roblja na desetine hiljada. 2osle izvlaenja Velizareva u Italiji stvari po(oe sasvim r(avo po Vizantince i gotski kralj $otila imao je da savlada jo samo izvesne slabe romejske posade! koje su se hrabro opirale! ali bez pomoi iz otadbine bile osu(ene da propanu. +ad je bila neposredno ugroena ak i icilija i 'esana odlui se .ustinijan! da jo jednom napne snagu i pokua sreu. Ba vrhovnog vo(u postavi svog sinovca 8ermana i dade mu dovoljno sredstava! da prikupi i organizuje vojsku. 8eman je bio ovek jae vrednosti i uivao je dobar glas& naroito su ga se pribojavali %nti i loveni! protiv kojih je ranije s uspehom ratovao na :unavu. :ok je on u Iliriku! u ardici! opremao vojsku! pre(oe loveni! u broju kao nikad dotle! u Vizantiju i utaborie se pred *iem. *eke od njih! koji su se rasuli po zemlji! da bi pljakali! uhvate Vizantinci i ispitaju! pa uvi da nameravaju napasti ak olun i okolne gradove obaveste odmah o tome cara. /vaj se zabrinu i naredi 8ermanu! da odustane od pohoda na Italiju! nego da svakako gleda suzbiti lovene. /vi! doznavi za to! i raunajui sa 8ermanovom vojskom! ne usudie

Istorija Srba Vladimir orovi se da prime borbu! nego preavi ilirske gore spustie se u :almaciju. +ad je minula ta opasnost 8erman naredi da se vojska sprema za Italiju! ali mu! usled nagle smrti! ne bi su(eno da naum izvede. *jegovi zamenici do(oe u olunu i odlue da tu prezime nalazei! da bi zbog odmakla vremena bilo teko preduzeti suvim put za Italiju ;??=>. U to vreme pre(e preko :unava nova grupa lovena i spoji se sa onima! to su ve bili na drugoj strani. Ve je onda upadalo u oi to prelaenje i navaljivanje lovena na Vizantiju! kadgod ova poduzima jae akcije protiv $otile i 8ota. *ije udo s toga! to se kod 8rka javljalo podozrenje! da to ne biva sluajno i da izme(u $otile i lovena postoje neke veze. /ni su ih tumaili podmiivanjem od strane $otiline! u glavnom onim sredstvom! kojim su se Vizantinci sluili izigravajui susedne narode u svoje svrhe. +arakteristino je! doista! da je $otilino ime ostalo zapameno kod .unih lovena i da najstarija naa hronika! Dukljanska! stavlja $otilu u slovenske vladare. cto su loveni upadali u vizantiske pokrajine obino onda! kad je romejska vojska prelazila u Italiju nije teko razumeti. /ni su imali prilike da se obavetavaju o tim kretanjima od svojih ljudi! i inae! i znajui da im se! u oskudici vojske! nee moi staviti ozbiljan otpor ili su preko ave i :unava vie u pljaku nego u borbu. 2rotiv tih novih slovenskih eta car je ovog puta opremio znatnu vojsku. ukobili su se ak kod %drijanopolja. 2retovareni plenom! kad su ugledali 8rke! loveni se povukoe na jednu glavicu ekajui napad& dok je careva vojska s poetka oklevala! a kasnije! naterana neraspoloenjem vojnika zbog oskudice u hrani! poela je borbu sa pomeanim oseanjima. Vizantiski poraz bio je potpun& prvi put tom prilikom loveni su oteli i njihovu zastavu. *esmetani! oni su iza tog nastavili plenjenje i opustoili su oblast %stiku! za koju se dotle nije pamtilo da je bila harana i koja je! prema tom! bila retko bogat plen. /vako pljakajui slovenske su ete stigle do samog Velikog Bida! neto malo vie nego dan hoda od samog 9arigrada. *ova romejska vojska! u poteri! stigla je jednu slovensku etu tih pljakaa i povratila jedan deo plena i zarobljenika! ali su drugi uspeli da se jo uvek s bogatom pljakom vrate kuama. 2oueni iskustvom posle tih upada i eljni da nesmetano priberu nove ete za de6initivan napad protiv 8ota! Vizantinci su postavili vrlo paljive i dovoljne strae na dunavskoj liniji! da spreavaju prepade s te strane. toga novi slovenski napadaji! ??F.! ne idu vie u $rakiju! nego znatno zapadnije! preko gepidskog podruja! u Ilirik! u zapadnu rbiju ili istonu "osnu. $ako su proli gotovo nesmetano! pljakajui i ubijajui. Vizantiska vojska! nesumnjivo brojem slabija! nije smela uopte da se upusti u borbu s njima! nego je samo napadala pozadinu i hvatala pojedince. *ije ak mogla ni da zada tee udarce lovenima pri povratku preko samog :unava. +oliki je bio slovenski plen tog puta vidi se najbolje po tom! to su 8epidima! za prevoz preko :unava! plaali po dukat na glavu i uspeli! naravno! da odvuku i itav plen. :a bi u budunosti spreili veze lovena sa 8epidima! u 9arigradu se ve mislilo o tom! ta da se ponudi ovim drugima! pa da lovene ostave osamljene i tim lake dostupane osveti. %li borba! koja uskoro nasta izme(u krvnih neprijatelja! 8epida i Gangobarda! dade caru prilike! da jevtinije do(e do reenja. :a bi kaznio slovenske pomagae on se stavi na stranu Gangobarda i pomoe im! bez posebnog vojnikog uea! da dobiju pobedu. U tim borbama 8epide su pomagali "ugari! a za svoje usluge naplaivali su se sem od njih jo i od Vizantije! haranjem njenih pokrajina. 2osle $otilina poraza kod $agina i njegove pogibije ;??F.> i posle tim prouzrokovane propasti gotske drave! prestaju za neko vreme i upadi lovena i drugih naroda s :unava. Uplaila ih je tom prilikom pokazana upornost i energija 9arevine i mogunost! da se ta vojska pobednica obrati sad protiv njih. 2restale su! moda! u isto vreme i sve veze! koje su imali sa 8otima i $otilom. 2o svoj prilici! posle pada Italije! 9

Istorija Srba Vladimir orovi mogao je .ustinijan u prvi mah da odvoji i neto vie vojske za posade u gradovima unutranjosti i da pojaa strae oko :unava! ako nikim drugim a ono $raanima i Ilirima! koje je u velikom broju bio pokupio za zadnji napad protiv $otile. +raj .ustinijanove vladavine bio je inae vrlo sumoran. /n je ostao pobednik na nekoliko strana! skrio je opasne drave i Vandala i 8ota! uspeo ak! da zakorai i u cpaniju! muenu unutranjim borbama! ali je to sve donelo vrlo male ili gotovo nikakve koristi snaenju matice carstva. *eprestano ratovanje trailo je silne ljudske rtve! varvarisalo naravi i ruilo opta dobra i materijalne i duhovne kulture. 9vetna Italija postala je gomila zgarita i poprite podivljalih ljudskih opora. everna %6rika! od rata i kuge! opustela je gotovo sasvim i stala sve naglije da propada. Cinansije dravne ile su sve vie na gore! i kao posledica doao je s jedne strane pritisak na narod! da se stvore novi izvori prihoda! a s druge opte padanje vrednosti i poskupljivanje ivota. Bloupotreba kod nedovoljno plaene vojske i inovnika postaju javna sablazan. 2rve carske uredbe! da se do(e do 6inansiske ravnotee! tiu se smanjivanja vojske. 'esto EA?.=== ljudi! koliko je trebalo biti u logorima! ostaje jedva 3?=.=== i to rasutih po svima pokrajinama prostranog carstva! od 'ale %zije do cpanije. 2a i ta tako svedena vojska bila je bedno izdravana! neuredno plaana i slabo hranjena& dolazilo je ak dotle! da su vojnici ponekad morali i prositi ili beati iz legija. /ko ??D. naputaju se mnoga utvr(enja u 'eziji i oko :unava& kod Gaza u %ziji vizantiski zapovednici ruili su svojim rukama zidove utvr(enih mesta koja su naputali! da ne bi posluila posle neprijatelju. Bamoren i ostareo! car se bavi vie crkvenim nego vojnikim poslovima i njegova klonulost oseala se i odraavala i u svim drugim dravnim organima. 2red kraj njegove vladavine opasnost od ,varvara- zapretila je neposredno samom 9arigradu i oevidno pokazivala zlo! koje! pored svih dalekih uspeha na zapadu! nije moglo da se sprei na kunjem pragu. 8odina ??D. bila je vrlo teka. ilan zemljotres u 9arigradu otetio je mnoge zgrade u varoi! a %nastasijev zid! zanemaren i inae! razvalio se na nekoliko mesta. Usled otre zime :unav se bio toliko sledio! da su preko njega mogli prelaziti ne samo ljudi! nego i teka kola. /vu priliku iskoristio je vo(a kutrigurskih "ugara Bavergan ;Baver0han>! da provali u Vizantiju. *a put mu nije stao niko. )ak se izrino navodi da je naao puste pogranine krajeve i da je bez muke dopro do $rakije. jednom etom on je! kroz provaljeni %nastasijev zid! doao gotovo do pred samu prestonicu inei nasilja svake vrste. U 9arigradu nasta velik mete dobeglica i neopisan strah. .ustinijan dade neke dragocenosti preneti u 'alu %ziju! to jo vie pojaa opte zaprepaenje. cto je najgore! u samoj prestonici ne bee dovoljno prave vojske za borbu. 9arska garda! sholariji! behu vie za paradu i nimalo svikli boju! a i oni su jedva dostizali da zaposednu najvanije take na samim gradskim zidinama. U nevolji bi pozvan stari Velizar! da spasava grad. neto veterana i slobodnih trupa! s mnogo seljaka! koji su imali da u zgodan as zahalau sa svih strana! iskusni Velizar je uspeo da odbije neprijatelja! iskoristivi grabljivost "ugara! koji! ratrkani radi pljake! behu izgubili sposobnost koncentrisane akcije. +lonulost careva ispoljila se! me(utim! i tom prilikom. Bavergan! koji se posle uzmaka ispod 9arigrada bio pribrao! jer nije bilo nikog da ga goni! traio je od .ustinijana novane naknade i dobio ih je! poto se car ustruavao da otee pregovore. U to vreme dolazi na vizantiske granice jo jedno novo azisko pleme! koje e nekoliko vekova biti jedno od najvanijih u historiji srednje 7vrope. $o su %vari ili /bri. $ursko0tatarskog porekla oni su ranije stanovali negde iza +aspiskog 'ora. /blikom! bojom lica i obiajima oni su toliko bliski 1unima! da ih mnogi od starijih pisaca ili potpuno meaju ili svesno identi6ikuju s njima. .edan vizantiski pisac!

10

Istorija Srba Vladimir orovi $eo6ilakt imokata! koji ima najbolja obavetenja o njima! tvrdi! da oni i jesu u stvari 1uni! a da su avarsko ime uzeli od slavnog i uvenog plemena %vara! da bi tim imenom stvorili sebi vei ugled. *omadsko pleme! oni su menjali svoja sedita! esto od volje! a esto i prisiljeni. U turskom avar uopte oznaava begunca i skitaa. /vog puta ;??F.> njih su bili potisli $urci i u begu pred njima %vari su! inae kao i svi 1uni dobri konjanici! doprli na zapadne obale 9rnog 'ora. /datle! njih oko F=.===! beei i dalje ostavie i crnomorske narode! koji su iveli onuda. $aj njihov beg zapamen je dobro i Vizantinci su im ga docnije ee prebacivali! dok su $urci svakom prilikom naglaavali! da su %vari jo uvek njihovi podanici! i da! ma gde bili! ne mogu izbei mau njihova sultana. $o beanje %vara i borbe! koje su nastale usled njihova nadiranja prema zapadu! kao i me(usobna klanja hunskih plemena iznad :unava! izazvae optu pometenost. Baplaena plemena tih podruja nisu znala ta sve moe izii iz tog opteg neprijateljstva i stoga se! u nevolji! obraaju 9arigradu i nudei toboe svoje usluge u stvari trae! da otud budu podrani. 9ar ih sve! usvojivi jednom taktiku mienja! prima usrdno i otputa s poklonima. +ao ostali varvari postupaju i %vari. 8od. ??D. oni preko %lana ulaze u veze s 8rcima i to na ovaj nain. U zemlji Gaza bavio se tada .ustin! sin 8ermanov! koga obavestie %lani o varvarskim eljama! a taj to saopti dalje caru. *a .ustinijanov zahtev do(e u prestonicu posebno avarsko poslanstvo. /no se tu razmetalo snagom svoga plemena i njegovom nepobedivou i koriu! koju bi moglo imati 9arstvo od njihova saveznitva! a trailo je kao cenu za to dostojne darove! stalnu platu i rodnu zemlju za stanovanje. :osledan svojoj politici .ustinijan je pristao na to. avez je bio sklopljen i nailazio je na odobravanje! jer se Vizantinima inilo! da je glavno da drugi za njih svravaju poslove! pa svejedno! da li e %vari pobediti ili biti pobe(eni. I odista! oni naskoro poinju napadaje za raun Vizantije i bore se sa Utigurima! Balima i abirima i ljuto nagr(uju %nte. %li lukavi! oni se u brzo snalaze na novom podruju! razabiru odnose u susedstvu i ve uskoro ire svoj opseg. /ko god. ?EF. alju poslanika u 9arigrad i trae! da im se odredi zemlja za naselja. 2rema predlogu stratiga .ustina car im ponudi bivu postojbinu 1erula! takozvanu drugu 2anoniju! ali %vari ne primie te ponude. .ustin bee! me(utim! poverljivo saznao! da je elja %vara u stvari bila sasvim druga# oni nisu traili zemlju kao za stalno naselje! nego kao pogodan teren za pljaku i s toga su hteli da pre(u na desnu obalu :unava! i to! radi lakeg uspeha! sa dozvolom 9arevine. aznavi za to Vizantija s podozrenjem prati rad avarskih ljudi! oduzima im oruje! koje su kupovali na njenom podruju! sprema odbranu reke i odbija da ispuni postavljene zahteve. $o izazva proteste od avarske strane i ubrzo ponu spremanja za otvorena neprijateljstva. cto se nije moglo dobiti lukavstvom trebalo je osvojiti na sablji. ukob se zaotrio jo i tim! to je posle smrti .ustinijanove ;?E?.> njegov naslednik .ustin II iz osnova promenio ujakovu politiku prema varvarima. 2oremeene 6inansije dravne i suvina popustljivost doveli su vladu u vrlo teak poloaj i u zemlji se javljala jaka struja protiv iroke ruke .ustinijanove. .ustin smatra da je mienje varvara bilo loe sredstvo za njihovo smirivanje& oni su to smatrali vie znakom slabosti nego nekom dravnom mudrou i usled toga je osetno stradao sam ugled 9arevine. +ad su %vari uputili svoje poslanstvo novom caru traei ne samo dotadanje darove! nego i njihovo poveavanje! ukazujui pored svoje velike snage i na zasluge! koje su uinili 9arevini prekrativi dotle uobiajena varvarska pljakanja po $rakiji! .ustin im dade odgovor koji je bio pun imperatorske samosvesti i nimalo sklon za pazar. *isu oni ni potreba ni strah imperije i ovo sve! to se ini za njih vie je milost nego obaveza. /dbivi! da im da ono! to su traili on im je u jednoj reenici izneo program svoje 11

Istorija Srba Vladimir orovi politike# mesto novca i otkupa! varvare e odbijati od Vizantije strah pred njenom snagom. %vari! koji su me(utim okupili oko sebe ostatke srodnih hunskih plemena! i u istonoj 7vropi i na desnoj obali :unava! neke milom! a neke silom! kao u me(usobnim borbama iskrvavljena bugarska plemena! poeli su bili da se ire prema zapadu i bez pristanka .ustinijanova. +onjanici! u irokim poljanama ovih predela oni! kao i 1uni %tilina vremena! imaju prostrano poprite za svoje ispade. 5atnici su po zanatu i od potrebe. :osta brzo poznavaju 2anoniju! prelaze u nju i u zaletima iskrsavaju ak na 6ranakim granicama. Uplaeni donekle odlunou novog cara oni ostavljaju na miru vizantijske granice! bar za jedno izvesno vreme! i sve se vie obru prema zapadu. 2rva njihova nadiranja su u severozapadnom pravcu prema $iringiji! gde prisiljavaju 6ranake vladare na odustajanje od ratova protiv njih. %varsko probijanje prema jugozapadu dolo je neto docnije i bilo je izazvano borbama izme(u 8epida i Gangobarda. 2omueni odavno izme(u sebe i krvno zava(eni! i jedno i drugo od tih plemena trailo je saveznike za straan i konaan obraun. Gangobardi se obraaju %varima! nalazei da su im Vizantici! saveznici 8epida! zajedniki neprijatelji. "ajan! poglavica avarski! pristade na savez! ali uz cenu! da njemu pripane osvojena gepidska zemlja! uz druge neke delove. U borbi iza toga 8epidi su bili potueni i u njihovu zemlju! u dolinu ua :rave! sve do Cruke 8ore! prodree %vari. Vizantinci su jedva uspeli da za sebe spasu tvrdi grad irmij! kao krajnju taku i kulu na savskoj granici. Uavi u gepidsko podruje %vari se jo vie pomeraju prema jugu i naroito prema zapadu! a kao Gangobardi! osetivi neposredno nezgode avarskog susedstva! iskoristie promenu uprave u Italiji i krenue tamo ?ED. ,sa enama i decom i svim pokustvom-! zauzee %vari i njihove zemlje. Bapadni izvori kazuju! da su ih Gangobardi sami ustupili %varima s pogodbom! da ih opet uzmu! ako im bude nude da se vraaju. Banimljivo je! doista! da veze izme(u ta dva plemena i iza toga ostaju dosta srdane i ako je ovde tako lako pretpostaviti! da su Gangobardi na svom terenu vie uzmicali! nego to su ga darivali. $ako su se krajem ezdesetih godina VI veka %vari rairili po svoj 2anoniji i postali na tom podruju glavni inilac. :olazei kao pobednici oni su tu zagospodarili i svim rasutim slovenskim naseljima! koja su se ovde zatekla od ranijih pohoda! ili su ih dovodili sa sobom! kad su prolazei njihovim zemljama pomerali slovenska stanita sve od doline :njestra i :njepra! pa do dunavskog ua.

Sloveni sa Avarima
%vari su tako! izbegavi direktne vee sukobe s Vizantijom! postigli ipak donekle ono! to su traili# ali su obuhvatili itavu dunavsku dolinu i stali sad prema 9arevini sa izvesnim pravom na dalju ekspanziju i sa izvesnom a6irmacijom svoje snage. ad se samo nije vie radilo o tom! da pre(u na desnu obalu :unava u gornjem toku! nego da pre(u sa severne strane na junu u njegovom donjem toku! odnosno da iz osnova pomere stabilizovanu severnu granicu 9arevine. $a se elja kod njih javlja vrlo brzo i vrlo jasno. /ni glasno trae i hoe stari irmij! ne samo kao najvaniji emporij toga kraja! nego vie kao opasno uporite vizantiske vojske na podruju! koje njima ima da bude ishodite. %li veti! i u strahu od jo neokuane snage careve vojske! oni ele da se nagode i da to dobiju mirnim putem. 9ar ih uporno odbija u tom zahtevu! no vezan na drugoj strani! ipak pokuava pregovore! ali za veu sigurnost alje tamo kao glavnog pregovaraa vo(u dvorske strae i svog docnijeg suvladara $iberija. /vaj dolazi do izvesnog sporazuma s njima! ali se caru taj ini suvie popustljiv i on stoga goni na rat kao na najbolje sredstvo da se smire i upamte ti svi uzbesneli doljaci. %li rat nije ispunio nade careve. Vizantiska vojska! oseajui protivniku nadmo! uzmicala je pred

12

Istorija Srba Vladimir orovi %varima i drala se jedino u sirmiskoj tvr(avi. Izgleda ak! da su avarske ete prodrle do $rakije i da su tek! tu suzbijene! pristale na mir. $aj mir! iji sadraj nije potpuno poznat! morao je! me(utim! svakako voditi rauna o tom! da su %vari postali stvarni gospodari itava podruja od Cruke 8ore do blizu ua :unava! izuzimajui jedino dve carske tvr(ave! irmij i ingidunum. Ba itavo to vreme o lovenima nema bliih vesti. Vizantija je vie zabavljena %varima nego njima i ne obraa im pune panje. loveni! verovatno! sudeluju s %varima zajedno! kao njihovi podanici na podruju dananje Vojvodine i s toga ih grki pisci ne navode naroito. $ek oko ?@D. god. zabeleen je jedan opasan slovenski pohod protiv 9arevine! ali ni taj ne bee izveden od lovena s avarskog panonskog podruja! nego sa donjeg :unava. U ogromnom broju! sa nekih 3==.=== ljudi! provalili su oni u $rakiju da je plene. Vizantiski car bee na nevolji. Bapleten od ranije u dug i vrlo promenljiv rat sa $erzijom! on sad nije imao dovoljno raspoloivih eta! da ih baci protiv lovena. toga alje poslanstvo avarskom poglavaru "ajanu! da mu ovaj pomogne tim! to e napasti lovene u njihovoj zemlji i tako ih odvui od Vizantije. %vari pristadoe i to! u glavnom! s toga! to su eleli da i nad tim delom slovenskih plemena utvrde svoju vlast. .o pre ovog poziva bio je "ajan pozvao slovenske poglavice i vo(u im :avrentija! da ga priznaju kao vrhovnog gospodara i da mu plaaju danak. loveni su dali kratak odgovor. ,+akav je to ovek to se greje sunanim zracima! koji e uiniti da se pokorimod $a mi smo se nauili da vladamo tu(om! a ne drugi naom zemljom. % to drukije ne moe biti dok traje ratova i maeva.- *a to je dolo do sva(e! u kojoj zaglavi avarsko poslanstvo. "ajan je sad naao pogodan as! da kao mandatar Vizantije osveti uvredu! a i! prema reima savremenog 'enandra 2rotektora! to se nadao ,da e nai zemlju punu bogatstva! poto su pre loveni opljakali romejsko podruje! a njihovo nije niko drugi od ostalih naroda.- %vari! s grkim izaslanikom! i s vojskom od E=.=== oklopnika! pre(oe na romejsko podruje i preko dananje severne rbije i "ugarske! zaobilaznim putem! stigoe na donji :unav. 2reavi reku u la(ama sa po dve krme napadoe odmah slovensko podruje i razgrabie sve! ,a da se nigde niko od tamonjih varvara nije usudio da se s njima upusti u borbu! nego se behu razbegli po ipraju i u guste ume.- Velik broj vizantiskih zarobljenika! koji se zatekao me(u lovenima! bi oslobo(en i vraen kuama. ame lovene poterae %vari na obavezu plaanja danka. %li im su se %vari odatle povukli u svoje podruje! loveni brzo digoe glavu! pa nastavie prema 8rcima dalje upade u $rakiju! a prema %varima prkosni stav nepokornosti. /setivi "ajan sa %varima! da Vizantija treba njega i da je! prema tom! njena snaga drukija nego to je on zamiljao! odlui se brzo! da sam! bez imalo obzira! uzme utvr(eni irmij. 2oslao je! istina! svog oveka u 9arigrad da primi od cara ugovoreni godinji poklon od D=.=== nomizmata! to je bila posledica zadnjeg mira! i saekao njegov povratak! pa je onda! obaveten da rat s 2erzijom jo traje! digao svu vojsku i pao izme(u irmija i ingidunuma. $u se spremao da pone dizati most na avi! ne samo da bi lake delovao prema irmiju! nego i da bi imao povoljniji prelaz u vizantisko podruje. *a grke proteste odgovarao je! da to podizanje nije upereno protiv njih! nego protiv lovena! koji ne ispunjavaju prema njemu uzetih obaveza& b ali da e svakog! ko bi pokuao da ga ometa u tom poslu! smatrati kao neprijatelja. *e mogui mu se odupreti 8rci su pasivno posmatrali rad. +ad je most bio gotov %vari su izali s pravim zahtevom traei predaju grada. vesni da je irmij vanredno vano strateko mesto za romejsku vojsku! koja se u njemu moe pribrati i iz njega poinjati akcije bez opasnosti prelaza preko reke! oni ele! da to mesto dobiju u svoje ruke i s tim i stvarno jemstvo za svoju sigurnost. /ni znaju vizantisku nepouzdanost prema ranijim narodima 13

Istorija Srba Vladimir orovi na ovom podruju i! poueni iskustvom! nee da doive njihovu sudbinu. U 9arigradu se! pored sve nezgode opteg poloaja! nije moglo na to pristati. 2ad irmija znaio bi mnogo vie nego pad ma kog drugog grada u unutranjosti. *e samo da se rui jedna jaka brana carevine! nego! to je jo gore! njene slabosti postaju oevidne! gubi se strah od njene snage i severna plemena na granici poee da idu za avarskim primerom. ,Voleo bih mu dati-! kau da je rekao car $iberije! ,jednu od dve moje keri! nego grad irmij.- *emajui vojske! a eljan da spase grad! posla nekoliko viih i manjih zapovednika! da iz Ilirika i :almacije s tamonjim posadama pokuaju pomo. /bratio se i Gangobardima. %vari su! me(utim! podigli jo jedan most s druge strane! i varo tako potpuno otsekli. $aj drugi most bio je vrlo verovatno podignut na kanalu cara 2roba! koji je bio sproveden od .arka do +upinova i koji je od rema pravio neku vrstu ostrva. 8rad se hrabro drao! sve dok mu nije poelo nedostajati hrane& a onda! ostavljen bez pomoi! teko namuen gla(u! morade da se preda! ?DF. godine. a irmijem! ,preslavnim gradom-! kako vele savremeni Vizantinci! pala je prednja romejska kula na severnoj granici! najvaniji mostovni branik za prelaz ave! i tim padom stvorena je prva rupa na bedemu carevine. lovenska plemena! krenuvi u onako velikom broju u Vizantiju! nisu bila mnogo pometena avarskom akcijom protiv njih. *jihovi glavni odredi ak se ne htedoe ni vraati dok ne svre ono! to behu naumili. /vog puta! u unutranjosti ni od kog nesmetani! oni pljakaju iroka vizantiska podruja! i to! kako veli savremeni .ovan 76eski! jedan jermenski pisac! ,itavu 1eladu! tesalske i trake pokrajine- i ,zauzee mnoge varoi i gradove-. Vano je! me(utim! da oni ne naputaju odmah zemlju! u koju provale! nego da tu poinju prezimljavati i ostajati ,kao u svojoj zemlji-. Isti pisac izrino kazuje! kako loveni u Vizantiji ,stanuju sasvim slobodno i bez straha! kao na svom vlastitom podruju&- dalje! da ,do dananjeg dana ;to je godina ?DA.> stanuju! sede i poivaju u romejskim pokrajinama! bez brige i straha! plenei! ubijajui i palei& obogatili su se& imaju zlata i srebra! ergele konja i mnogo oruja i nauili su ratovati bolje od 5omeja.- I ako te rei ne treba uzeti doslovno! jer sam kazuje! da su loveni bili i isterivani i da! jo uvek priprosti! ne izlaze van umskih predela i da ne znaju za oruje osim kopalja! ipak one kazuju toliko! da se loveni poinju privikavati na vizantiske zemlje i da iza pljakakih upada ostaju i poneki! koji se tu zadravaju i delomino nastanjuju. :a je to nastanjivanja bilo u primetnoj meri krajem VI ili poetkom VII veka vidi se iz jednog detalja vojnikog stratekog spisa! koji se pripisivao caru 'avrikiju. U opisu lovena i %nta tamo se kae! kako su ta plemena slobodoljubiva i nikako voljna da robuju ili da neko njima vlada! ,a naroito u vlastitoj zemlji.- U $aktici cara Gava to se mesto precizira# da je njihova zemlja s one strane :unava. Bnai! dakle! da je s njima bilo iskustva i na drugoj strani reke! gde su uvali svoje osobine! i ako na tu(em tlu. +ad je umro car $iberije ;?DF.> i nasledio ga njegov zet i uspeni vojskovo(a u %ziji 'avrikije! severna je granica carevine bila veoma rovita. va bolja vojska bila je jo uvek zauzeta u bogatim i za carstvo vrlo vanim pokrajinama 'ale %zije. /seajui to! varvari postaju sve nasrtljiviji. *e poznavajui jo novog cara hagan bee poslao svoje ljude u 9arigrad! da za svaki sluaj sklopi mir. +od 'avrikija to poslanstvo s poetka nailazi na lep prijem i on pristaje da prizna stvoreno stanje! ne elei novih zapleta. $u predusretljivost %vari shvatie kao slabost i uvi(ajui da je mir prei carevini nego njima! hagan ga je naskoro poeo ucenjivati i spremao se! da svoj steeni posed jo bolje zaokrui. 2okloni! koji mu se alju iz prestonice! nisu mu dovoljno lepi i on ih vraa natrag& trai povienje godinjeg dara sa D=.=== na 3==.=== zlatnika. +ad mu 'avrikije to odbija! "ajan ?DA. prekida ugovor i odmah poinje rat. *jegov napadaj 14

Istorija Srba Vladimir orovi na pogranini ingidunum bio je toliko nenadan! da je zatekao gra(ane van grada! pri poljskom radu. 2o napred smiljenom planu %vari su napali sve romejske tvr(ave na velikoj dunavskoj arteriji! ingidunum! %uguste i Viminacij. U toj navali oni prodree sve do %nhijala! naiavi na otpor samo kod singidumskih gradskih vrata. Iznena(eni i donekle uplaeni tim naglim prodiranjem varvara! Vizantinci im poslae dvojicu izaslanika! biveg poglavara icilije! 7lpidija i careva dvorjanika iz telesne strae +omentiola! da pregovaraju o miru. /seajui svoju snagu hagan je bio ohol i uzimao je pretei stav! i kad se jedan od vizantiskih poslanika! +omentiol! usudio da odgovori ravnom merom! bio je toliko besan! da ih umalo nije oba pogubio. 2osle izvesnog vremena pregovori su ipak ponovo nastavljeni i ?D?. dolo je do mira poputanjem Vizantije i primanjem poznatih avarskih zahteva. %li stvarnog mira nije bilo. Videi nemo carevine ni loveni ne htedoe da ostanu bez udela u dobiti. $e iste godine! kad %vari sklapaju mir s Vizantijom! po svoj prilici samo za to da se pripreme za nove pohode! javljaju se i loveni sa svojim napadajima. Vizantiski ljudi su drali! da su te napadaje neposredno potakli %vari. tvar nije nemogua! i ako je malo neobina iza onih upada avarskih na njihovo podruje za raun Vizantije. /bjasniti se moe ili tako! da su i %vari i loveni uvideli! da im je mnogo izdanije zajedniki napadati na oslabelo carstvo! nego se troiti u uzajamnoj borbi& ili da su loveni! pritenjeni i zaplaeni od avarske sile! primili na se dunost njihovih prethodnica. Upad lovena! posle mira sa %varima! doao je neoekivano i imao je! usled toga! s poetka uspeha. 2rodrli su duboko ak do :ugog Bida! i u opasnosti za prestonicu sam je car organizovao obranu. 2oznati +omentiol je! me(utim! s trake strane pripremao ete i onda! jednog dana kod reke 7rginije iznenada izvrio napad i znatno potukao neke pljakake odrede. loveni su ipak ostali u zemlji i +omentiol ih je morao napasti po drugi put kod %drijanopolja! blizu tvr(ave %nsina! gde su bili pod vo(stvom nekog 5adogosta. $ek tom drugom pobedom bila je %stika oslobo(ena od lovena. U jesen iste godine! ?D?.! krenu se protiv Vizantije i hagan "ajan sa %varima! moda u pomo lovenima. Izgovor ili moda neposredan povod za napadaj bio je u povre(enom ponosu "ajanovom. .edan skitski svetenik ;,bokolabra-> uinio je preljubu s jednom od haganovih ena i na begu u $ursku bio je uhvaen od Vizantinaca i! mesto %varima! poslat je u 9arigrad. 5azdraen tom nepanjom prema njegovoj asti i linosti "ajan je odmah otpoeo neprijateljstva! toliko naglo! da njegov poslanik u prestonici! koji bee doao da primi godinje poklone! nije imao kad da se vrati. 1agan je opustoio svu dunavsku okolinu i zauzeo s neto otpora vei deo graninih tvr(ava. 9ar poveri vrhovno zapovednitvo vojske +omentiolu. Ba teke prilike Vizantije na "alkanu nema moda reitijeg svedoanstva od toga! da je cela ta vojska! pribrana u %nhijalu! iznosila tek E.=== pravih boraca i da se sa tom akom ljudi imala braniti itava dunavska linija i svi balkanski klancie 2a ipak! izvesni vizantiski odredi drahu se vrlo dobro i kod $omija umalo ne zarobie samog hagana. amo! kad je razmer snaga bio i suvie oevidan i u vo(e uao strah! da pri borbi ne pro(u vrlo r(avo! nastala je pometnja i zare(ali porazi. %vari prodree u $rakiju! uzee mnoge gradove i zaustavie se pred %drijanopoljem. Uzbu(ena prestonica bila je veoma nezadovoljna itavom organizacijom obrane i u svojim prekorima i posprdnim pesmama nije tedela ni vojno vodstvo! ni samog cara. 2od utiskom neposredne opasnosti brzo je spremljena nova vojska! koja sa uspehom prima borbu i posle poraza %vara isti $rakiju od provalnika. *egde u to vreme pada i prvi slovenski pohod protiv oluna! dugo zapamen i u narodnoj i u crkvenoj tradiciji onoga kraja. U legendi o sv. :imitriju pria se! da su

15

Istorija Srba Vladimir orovi jedne nedelje! FF. septembra ?DE.! osvanuli pred solunskim gradom mnogobrojni loveni ;i tu se ponavlja broj od 3==.===>! upueni tamo od hagana. Badrali su se najpre oko tvr(avice sv. 'atrone! a onda su svom snagom jurnuli na grad nosei ve spremljene lestvice! da bi mogli uskoiti na zidove. 8radska posada! i ako iznena(ena! hrabro se opirala pomagana od gra(ana. loveni su ve bili veti ratnoj vetini pri opsadi gradova& imali su sve opsadne sprave! ogromne baliste i ak takozvane kornjae! koje su radi zatite bile prekrivene najpre suhim koama! a posle! da se ne bi zapalile! prevuene ponovo sveim koama volovskim i kamilskim. "acali su kamenje na grad! kazuje jedan oevidac! koji su bili kao itavi mali humii. Ipak nisu uspeli. 1rabrost branilaca bila je velika! a otpor vrst i sa mnogo dovitljivosti. 2osle jednog ispada! iju su sreu pripisivali zatitniku grada sv. :imitriju! olunjani prilino potiskuju slovenske napadae. *e nadajui se takvom otporu loveni brzo malaksavaju i sedmi dan naputaju opsadu! da se od oluna upute prema 8rkoj! gde su pljakajui prodrli vrlo duboko i gde se zadravaju sve do ?D4. godine. +ad je ?43.! usled unutranjih kriza u 2erziji! Vizantija mogla da uspeno zavri poslove na toj strani za jedan dui period godina! car 'avrikije odmah prebacuje svoju vojsku u 7vropu! jedva doekavi! da sa dovoljnom snagom obezbedi severne granice i sa sredstvima dostojnim 9arevine istupi pred varvare. Gino! kao nijedan vladalac pre njega! krenuo se 'avrikije na dunavsku liniju! da pregleda stanje zemlje i pograninih gradova i da osmotri vojsku! koja se pribirala oko %nhijala. Iz tog vremena zabeleen je jedan vrlo zanimljiv podatak. Vizantiski vojnici behu uhvatili i doveli pred cara trojicu lovena! koji uza se nisu imali nita od oruja! nego samo svoje muzike instrumente! neku vrstu kitara. *a carevo pitanje# ko su i ta rade u njegovoj zemlji! oni su odgovorili vrlo uopteno i nimalo verovatno. /ni su kazivali! da su poreklom loveni sa nekog zapadnog okeana. *jima je hagan poslao ljude! s bogatim poklonima za poglavice! da bi i me(u njima mogli kupiti narod za vojsku. /ni su! vele! primili poklone! ali odbili ponudu! izgovarajui se na tegobe puta. *jih trojica su bili poslani! da to saopte haganu! a on ih je! ljut radi odgovora! silom zadravao! ne marei za utvr(eno pravilo me(unarodnih odnosa! da su poslanici nepovredivi. 5adi toga su oni! uvi za romejsku zemlju! dobegli u $rakiju. *ose kitare! jer su se u njihovoj zemlji ne zna za oruje& pevaju samo uz lire! a ne uz bojne trube. 9aru su se svidele njihove pesme! a divio se razvijenosti njihovih telesa& pa ih lepo ugosti i uputi u unutranjost. $o naivno kazivanje s pravom je ve odavno tumaeno kao neka vrsta eretluka& pre e biti! da su ova tri lovena vrila slubu uhoda i unapred bila spremna! da dadu! na oi bezopasni! takav odgovor. Iz saoptenja politiki vano bilo bi samo to! da su %vari! spremajui se za borbe! traili da pojaaju svoju vojsku i da se! u isto vreme! smire sa ostalim protivnicima. a Gangobardima su se! doista! i nagodili ?43. godine. 5at se! prema tome! tokom te godine! spremao na obe strane i moglo se misliti! da e biti i vrlo teak i vrlo krvav. *eprijateljstva su poela ?4F. god. 9ar 'avrikije je odbio haganu povienje godinjih plaanja! to je ovaj! verovatno namerno! udesio kao povod za rat. a %varima ratuju i loveni! i to! kako po svemu izgleda! kao njihovi podlonici. U legendi sv. :imitrija izrino se kae! da je haganu podloan ,ceo narod- lovena ;HI PNI\f K[IN>. :rugi jedan grki pisac! $eo6ilakt imokata! kazuje! da je hagan ,naredio- lovenima! da mu priprave mnogo la(a! kako bi na njima preao :unav. /vi su poeli svoj posao blizu ua ave u :unav. U tom radu ih je! me(utim! mnogo ometala singidumska posada! koja je esto ispadala iz grada i palila donesenu i pripravljenu gra(u. 5adi toga avarske i slovenske ete opsednu grad. /psada je trajala kratko vreme& iznenada! sedmi dan! pozvao je hagan svoje ljude da napuste ingidunum. /vi su naravno! to uinili 16

Istorija Srba Vladimir orovi odmah! ali su naplatili od grada kao cenu za odlazak# F.=== zlatnika! i jedan zlatom okien sto i jednu skupocenu haljinu. 2ripreme za prelaz 1aganove vojske poele su onda na drugom mestu! blizu grada irmija! odnosno ispod 'itrovice. 1agan veli! imokata! ,pripremi mnotvo lovena da teu drvo-. +ad su la(e bile gotove! on posla jedno odelenje vojske da ide napred i zadaje strah! a sam krenu dalje na istok! prema "ononiji. Vrhovnu komandu vizantiske vojske imao je vojvoda 2risk. *jegove se ete dobro dre! ali slabije brojem moraju ipak! da uzmiu. 1agan osvaja grad po grad! dok najposle ne stie i pod :riziperu. 2osle opsade od nekoliko dana! usled jednog nenadnog ispada gradske posade! njegova vojska naglo uzmae i umalo ne prsnu u beg. Gakoverni svet rednjega Veka pripisivao je to nekom udnom privi(enju. +ad su se! prialo se! otvorila gradska vrata! uinilo se %varima da bezbrojne grke 6alange silaze iz grada i uplaeni tim varvarski vojnici naglo ustuknue. .aka volja haganova povratila je ubrzo potrebnu disciplinu i obezbedila mu nove pobede. 1agan potiskuje 2riska sa itave dunavske linije i progoni ga i u unutranjost& sve do dobro utvr(enog grada 9urula. :a pomogne svom teko pritenjenom vojvodi car 'avrikije alje jedno pismo! upueno toboe 2risku! ali udeeno da pane u ruke %varima. 9ar je kao sokolio 2riska da izdri! dok vizantiska 6lota! koja je toboe ve poslata! ne svri svoj napadaj na avarsko podruje! iza le(a haganove vojske. :obivi to pismo! avarski vo(a poveruje u nj! primi mali otkup od 2riska! die opsadu i krenu odmah natrag! da titi ugroeni domai kraj. prolea idue godine ;?4<.> posla car 2riska ponovo na :unav! da sprei slovenske upade u $rakiju. 9ar mu je tom prilikom naglasio! da se neprijatelj sigurno nee smiriti! dok se ne uveri da prema sebi ima opasna protivnika& odnosno! ako se solidnom obranom i utvr(ivanjem dunavskih granica ne onemogue njihovi nasrtaji. Vizantiska vojska do(e do :orostola potpuno spremna za borbu. $u stie 2rasku haganovo poslanstvo traei obavetenja! emu ima da slui taj novi vojni pohod! kad je lanjske godine izme(u njih dolo do mira. 2risk je odgovorio! da se Vizantinci ne spremaju na %vare nego na lovene i da! prema tome! nema ni govora o povredi mirovnog ugovora. Iza toga! jedne noi! sasvim iznenada! 2risk je prebacio svoje ete preko :unava i napao slovensku vojsku! koju je vodio 5adagost. *apad je bio tako neoekivan! da je sam 5adagost jedva izneo ivu glavu uskoivi na neosedlana konja. :oavi posle sebi! u sukobu s jednim vizantiskim odelenjem! on je pokuao da im suzbije nalet! ali je i po drugi put morao da se spasava jednim vratolomnim skokom u reku! koju je sreno preplivao. lovenska zemlja bi poharana! a ljudi razjureni. :obiveni plen je 2risk uputio u 9arigrad! sa pratnjom od <== vojnika. *a putu! ak na estom konaku! dakle duboko u unutranjosti! napala je na taj karavan jedna jaka slovenska eta i bila bi sigurno ugrabila sav tovar! da nije sluajno dola jedna nova grka eta prvima u pomo i tako spasla stvar. /vaj je sluaj veoma karakteristian za tadanje prilike na "alkanu i nesigurnost! koja je vladala ak za le(ima operativne vojske! u pokrajini najblioj prestonici& isto kao to je dokaz o slobodi slovenskih eta na vizantiskom tlu i donekle moda o njihovu odomaivanju. 2risk je! posle prvog uspeha! nastavio ratovanje. *jegove ete polaze za lovenima duboko u njihovu unutranjost u dananjoj Vlakoj. loveni se povlae u okolne ume i ritove! gde su nameravali navui neprijateljsku vojsku! nevetu tom terenu! i sasvim je satrti. Vizantincima! koji su bili doli u dosta teak poloaj! pomoe izdaja jednog 8epida. /n je doveo Vizantince do poloaja jedne slovenske ete i uinio! da su iznena(eni loveni morali primiti i izgubiti borbu. 8rki vo(a %leksandar bee udario na teke muke tom prilikom zarobljene lovene! da bi mu dali potrebne podatke i o ostalim slovenskim odelenjima! ali su muenici uporno ostajali nemi i nesavitljivi. 17

Istorija Srba Vladimir orovi 8epid! vrlo dobro obaveten o lovenima! ponudi ponovo svoje usluge. /n ode jednom od slovenskih poglavica! nekom 'uoku! obavesti ga o porazu 5adogostovom i zamoli ga! da mu dade ljudi i la(a da ih spase. 'uok mu dade 3?= amaca i <== veslaa. njima 8epid do(e do reke 2aspirija! pa ih tu izdade Vizantincima& a odmah za tim sprovede 2riskovu vojsku i u 'uokov kraj. 8rka vojska upade tamo onaj dan! kad je 'uok davao dau svom bratu i kad sve zvanice behu izopijane. U samom meteu mnogi od lovena bie poubijani! a sam 'uok zarobljen. 9ar je eleo! da sva ta akcija ne ostane na polovnim merama i s toga neredi! da vojska prezimi na slovenskom podruju! kako bi odmah s prolea mogla poeti ponovo proiavanje i leve obale :unava. $a naredba izazva pobunu u vojsci. 2risk je i sam mislio! da je mudrije povui se na svoje podruje& jedno zbog solidnije ishrane a drugo radi nesigurnosti u tu(oj zemlji! gde su prepadi svaki as mogui. 'avrikije ga je! radi tih obzira 2riskovih prema raspoloenju vojske smenio sa poloaja glavnog zapovednika! a na njegovo je mesto postavio svog brata 2etra. 1aganu je bilo neobino ovo povlaenje vizantiske vojske! pa posla svoje ljude 2risku! da izvide stvar. U isto vreme! on je stao initi sve pripreme! da on sa svoje strane napane Vizantince& a izdade naredbu i lovenima da prelaze :unav. 2risk! obaveten o tom! alje jednog svog pouzdana oveka haganu! da ga na svaki nain odvrati od te akcije. 1agan je! kao gospodar ovog ,celog naroda-! izjavljivao! da je 2risk ,stupio na moju zemlju i napao na moje podanike-! pa je b mesto da brani svoje podanike! zatraio udeo u plenu. 2risk je s mukom nagovorio svoje vojnike! da pristanu na to. 1aganu je vraeno ?.=== zarobljenih lovena! a on je zadovoljan tim pristao! da vizantiska vojska pre(e preko njegova podruja. .asno je! prema ovome! ma koliko inae vesti bile nejasne! da su slovenska naselja! i to ne samo ona na zapadu! oko ave! nego i ona u :akiji! bila u ovisnosti od %vara& samo su ova istona! zbog udaljenosti! bila u mnogom slobodnija. 2rimetili smo! u ostalom! ve ranije! da je hagan ba tim dakim lovenima slao poslanstva sa zahtevom da mu plaaju danak i da ih je! kad su oni odbijali! prisiljavao na to. :a su oni! kad god su mogli! izbegavali da mu ine po volji i da je hagan! sa svoje strane njih upotrebljavao kao monetu u svojim raunima! nije nimalo neobina pojava ni u odnosima savremenih! a kamo li onovremenih naroda. 9ar je otro prekorio 2riska radi tog postupka. /n je dobro video! da e ovo haganovo posredovanje samo pojaati avarski presti kod lovena. U koliko su se loveni ranije i opirali %varima! oni e sad da se dre s njima neto iz straha od Vizantije! a neto s toga! to neposredno oseaju stvarnu i respektovanu snagu 1aganovu. *ovo ratovanje na dunavskoj liniji nastavljeno je s prolea ?4E. god. Vizantiska vojska bee prilino pokolebana u disciplini i nezadovoljna s nekim carevim re6ormama. loveni! oporavljeni od prolih udaraca! postaju ponovo agresivni i njihove pljake po $rakiji bivaju i opet esta pojava. Banimljiv je iz tog vremena opis jednog sukoba izme(u njih i vizantiske vojske. .edna eta od E== lovena! opljakavi neke gradove! gonila je bogat plen i vodila mnogo zarobljenika. Vizantiski zapovednik! onaj poznati %leksandar! pouri sa 3=== konjanika! da ih stigne i otme plen. +ad opazie vizantisku vojsku loveni poee ubijati zarobljenike! ostavljajui samo ene i decu. U isti mah! brzo! od kola sa plenom napravie svoje bedeme. Vizantinci su se ustruavali da ih napanu! jer su slovenske strele dobro ga(ale u njihove konje. %leksandar s toga naredi! da vojnici sjau i da linim junatvom razbiju neprijatelja. loveni su! u jarosti! stali sei i ostale zarobljenike! to je veoma uzbudilo napadae i donelo im najposle pobedu. 'e(utim! ostala romejska vojska ostade dugo neaktivna. U jednom lovu! beei od vepra! vojvoda 2etar bee se udario o jedno drvo i povredio nogu! pa je due bolestan potpuno napustio vojne operacije. U prestonici se verovalo! da on namerno izbegava 18

Istorija Srba Vladimir orovi borbu i da njegova linost ne daje dovoljnih garancija za sigurnu obranu carevine. +ad je! direktno prekoren od cara! pokuao neto ivlju akciju i prelaz preko :unava imao je velikih gubitaka i vie je tetio ugledu carske vojske tim nego svojom pasivnou. .edna njegova izvidnica od dvaestak ljudi bee upuena preko :unava! da pre 2etrova prelaza reke uhodi slovenske poloaje i kretanja. Izmorena i nedovoljno oprezna ta je izvidnica zaspala u jednoj umi i pala u ruke lovenima. :a bi spasli glave ti ljudi odadoe lovenima sve to su znali o 2etrovim namerama. $ad vo(a lovena! 2irigost! do(e sa svojim etama blizu reke i spremi zasede u umama. +ad je vojvoda 2etar naredio svojoj vojsci prelaz preko :unava doekali su loveni prvi odred od 3=== ljudi i potpuno ga unitili. Videvi to vojvoda 2etar izdade naredbu! da sva vojska pre(e odjednom i da! u punoj snazi! primi napadaj. loveni izi(oe da spreavaju prelaz i iskrcavanje. %li kia vizantiskih strela obasu njihov tabor i kad pade 2irogost oni ostavie bojno polje. *emajui konja Vizantinci ih nisu progonili! nego se zadovoljie tim! to su tom pobedom postali gospodari nad obe obale :unava. +ad su! pribravi se! poli napred u tu(u i nepoznatu zemlju! romejski vojnici nai(oe na teke neprilike. *aroito ih je muila e( u nekom kraju :obrue! gde na daleko nije bilo tekue vode ili jaeg izvora. .edan ovek! koga su nali da ih povede do kakve reke! sprovede ih do neke blie nepoznate 1elivakije. +ad je vojska polegla da se halapljivo napije vode osue na njih svoje strele loveni! sakriveni u umama protivne obale! verovatno ve unapred spremljeni za taj sluaj. Vizantinci pokuae da ih potisnu! ali videi se prema upornu neprijatelju u nepoznatom kraju! nesigurni za le(a! a u strahu od kakve nove izdaje! oni poee brzo da se povlae i nisu se dali zaustaviti sve dok nisu pregradili :unav. )itavo 2etrovo ratovanje zavrilo je! prema tom! neuspehom i car je s toga bio prisiljen! da mu oduzme vrhovno vo(stvo. prolea ?4D. pribrao je novi vrhovni zapovednik! poznati 2risk iz ranijih ratovanja! izmorenu vojsku u %stici i zaudio se kad je video koliko je prore(ena. /bnovivi je i podigavi joj duh! on pre(e s njom :unav i do(e do *ova. 1agan je i opet zatraio objanjenje radi tog sukoba! a 2risk mu je odgovorio sa starim pretvaranjem! da je doao s toga! to je tu lov dobar i to je mesto s dobrim vodama i zgodno za jahanje. 1agan je primeivao! da je to avarska zemlja i da 5omeji kre mir prelazei u nju& 2risk je! opet! odgovarao! da je zemlja vizantiska i da on s pravom dolazi tu. %vari su! prema ovom! smatrali sebe kao gospodare podruja na kom su stanovali loveni i ponaali su se! u ovaj mah! kao pozvani da uzmu na se dunost njihovih zatitnika. 5adi toga na taj vizantiski upad odgovorie osvajanjem ingidunuma! ije stanovnitvo preselie na svoje podruje. 2risk na to pouri da vojsku priblii osvojenom gradu i stie s njom na dunavski otoi igu! oko <= milja udaljen od varoi! a sam potrai hagana u +onstantioli! da govori s njim povodom toga. 1agan je sedeo na obali! a 2risk je sedeo na la(i i tako su nad :unavom vodili otar razgovor. :o sporazuma nije dolo& ta vie! hagan je! naljuen vizantiskim prebacivanjem! prekinuo razgovor i besno doviknuo! da e tragom ingidunuma naskoro poi i mnogi drugi gradovi. 2osle tog uzaludnog sastanka 2risk naredi svom zapovedniku 8uduju! da povrati izgubljeni grad. /vaj s 6lotom doplovi pod varo i spremi napadaj. %vari! u obrani! mesto poruenih bedema postavie niz bedema od kola! kao loveni u prologodinjoj izvidnikoj bici! ali ne mogae odoleti. +ad je ingidunum ponovo doao u vizantiske ruke! oni odmah poee podizati zidove i utvrde elei da grad obezbede od kakva novog prepada. $o utvr(ivanje dade toboe povod haganu! da u svoj 6ormi objavi Vizantiji rat.

19

Istorija Srba Vladimir orovi %varska vojska ovog puta nije upala ni u $rakiju ni u Ilirik! nego mnogo zapadnije! u Istru i :almaciju. /vamo je hagan imao vie izgleda na plen! jer su krajevi bili ranije neiscrpeni& a moda se ustruavao i da primi borbu s 2riskom oko tekih balkanskih klanaca! gde su se 8rci bili dobro pripremili. *ezatiena :almacija stradala je mnogo& spominje se! da su %vari i loveni tom prilikom razorili na A= gradova i mesta. 2risk nije mogao sa svojom malom vojskom da sprei tu provalu& poslao je samo oprobanog 8uduja sa F.=== vojnika! da izvi(a i uznemirava avarske ete. Izbegavajui vojniki put! na kom bi se morao sukobiti sa glavnom vojskom neprijatelja! oprezan 8uduj se sa svojim vojnicima verao kroz klance i s uspehom iznena(ivao i robio avarske strae i komoru. .edna takva pobeda nad oveim jednim odelenjem lovena i %vara silno je obeselila papu 8rgura Velikog! kad ga je! zabrinuta! obavestio o njoj ekzarh Italije. 2ri borbama na zapadu hagan je hteo da ima i saveznika. *aao ih je u svojim starim prijateljima Gangobardima! radi kojih je uputio jedno poslanstvo 6ranakom kralju upozoravajui ga! da bude u miru koliko sa njim lino! toliko i sa njima. a Gangobardima zajedno slovenske i avarske ete prodiru u Istru! palei i pustoei sve. U julu E==. god. papa 8rgur Veliki piui solunskom episkopu 'aksimu kae mu! da se mnogo brine i alosti povodom toga! to mu ovaj javlja o opasnostima od slovenskog plemena i to tim vie! ,jer kroz prolaz Istre poee ve ulaziti i u Italiju.- % teei ga veli mu sa rezignacijom i sa proricanjem r(ave budunosti! da se ipak ne smuuje sasvim radi toga! ,jer oni! koji e iveti posle nas! videe jo gora vremenae2red zimu ?44.! poeo je hagan akciju i na istok. 2oao je na grad $omi! a 2risk se pourio odmah za njim da grad brani. %li do vee borbe nije dolo cele te zime. labo opskrbljena! romejska je vojska poela da pati od gladi i s prolea! uz asni post! ta njihova nevolja je bila optepoznata. Iznena(uje! u tom asu! jedan retko ovekoljubiv postupak avarskog gospodara. /baveten o toj junakoj muci! 1agan je preko Vaskrsa ponudio Vizantincima primirje od pet dana i poslao je gladnoj vojsci dovoljno hrane! da se potkrepi. $o je! naravno! znatno delovalo na slabljenje ratnikog raspoloenja. U to vreme poveo je +omentiol drugu vojsku protiv %vara idui prema *ikopolju. +od grada .atra do(e do borbe! nenadne po Vizantince i s toga katastro6alne. +omentiol je! izgubivi potpuno glavu u iznena(enju! davao smetene naredbe i znatno je doprineo! da se okrene u beg i ono eta! to je bilo spremno da vodi borbu. U vojsci s toga nasta opte uverenje! da je on uinio izdaju i namerno upropastio vojsku. U :riziperi mu ne dadoe ui u grad! nego ga doekae pogrdama i kamenjem! i on posramljen pobee u 9arigrad. *jegove usplahirene vesti! i izgled begunaca! izazvae tamo opte zaprepaenje. 'nogi! u panici! pomislie da se spasavaju u %ziju. 9ar hitno opremi svoju gardu s neto druge vojske i gra(ana! da uva :ugi Bid i prestonicu mislei! da e %vari! po staroj navici! dopreti dotle. /ni su doista i bili poterali +omentiola i progonei ga zauzeli :riziperu! kad odjednom me(u njima nasta straan pomor. amom haganu za jedan dan umre sedmoro dece. $o omete i potpuno zaustavi njegovu vojsku. 9arigradski senat odlui da trai mir. 9arevo poslanstvo nalo je hagana u :riziperi jo teko alosna! ali sklona za pregovore. 2ostignut sporazum glasio je da :unav postane me(a izme(u Vizantije i %vara. 1agan je rtvovao istone! dake! lovene dozvoljavajui 5omejima! da u borbi protiv njih mogu prelaziti :unav. 5adi ega je on tako postupio nije danas poznato& ali je vrlo verovatno s toga! to ti loveni nisu pokazivali nimalo sklonosti da vre prema njemu podanike obaveze. /ni se!

20

Istorija Srba Vladimir orovi oevidno! nisu borili sa Vizantijom za to! da bi primili avarsko gospodstvo& njihova elja bila je uvek da ostanu! koliko mogu! slobodni na sve strane. 2ored svega njegova neuspeha u proloj borbi i pored svega ogorenja! koje je vladalo protiv njega i u vojsci i u gra(anstvu! car i opet imenova +omentiola za vo(u na :unavu. Uinio je to na svoju tetu! jer je sad mrnja sa pobe(enog vojskovo(e prenoena i na sama cara. 9ar je! me(utim! uinio to s nadom! da e +omentiol! pouen skupim iskustvom! biti u novim borbama mnogo obazriviji i da e upeti sve svoje sile! da spere ljagu s imena. 'ir! koji bee sklopljen sa haganom! car nije hteo da potuje. *jegova namera bee nepokolebiva! da snanom o6anzivom odbije varvare to dalje od 9arstva i da! osetno kanjeni! ti narodi iz ruskih stepa zadugo ne pomisle pribliiti se me(ama mone 9arevine. U ingidunumu sjedinila se u leto E==. god. +omentiolova vojska sa 2riskovom i iz tvrdog Viminacija poela! s ozbiljnim borbama! prelaz preko :unava. 2od vetim vodstvom 2riskovim oni u tri velike bitke ostae pobedioci& u treoj i de6initivnoj zaglavilo je oko 3?.=== varvara zajedno sa nekim od sinova haganovih. %vari uzmakoe u banatske doline prikupljajui nove snage. 2risk po(e i tamo za njima i razbi ih ponovo. :a ih dotue to jae on posla jedno odelenje od A.=== ljudi! da pre(e ak i reku $isu i da ih i tamo goni. $aj vizantiski odred naiao je na drugoj obali $ise tri gepidska naselja! u kojima je sve okrenuo pod no. Uporan! hagan je skupio nove ete ne samo avarske! nego i od drugih podlonih i zastraenih naroda i plemena! me(u kojima je bilo mnogo lovena. I ta nova! na brzu ruku prikupljena! vojska bi razjurena! ostavivi velik broj ljudi kao zarobljenika u napadaevim rukama. U ropstvo pade D.=== lovena! <.=== %vara i E.F== drugih varvara. $ek tada hagan se rei! da pone moliti carigradskog gospodara za milost prema zarobljenicima i za obzire prema sebi lino. 9ar 'avrikije primi avarsko poslanstvo i pusti iz $omija itavo roblje! a +omentiol se te jeseni vrati s vojne starim i gotovo zaboravljenim $rajanovim putem. 8ranica je posle toga ostala potpuno mirna. Ba to vreme 9arigrad se spremao na strane krize. 9ar 'avrikije nije bio nikad mnogo voljen u svojoj prestonici. Ve ranije! pri prvom +omentiolovom porazu od %vara! bilo je javnih pogrda protiv njega. +ad je! pred kraj E=3. god. nastala u 9arigradu glad! car je! pri jednom javnom ophodu! bio napanut ne samo pogrdama! nego i kamenjem. 5at sa %varima nije bio nimalo popularan. 9aru se otro prebacivalo! da je pristrasan i tvrdica. 2ublika je protestovala! to on titi +omentiola! kriva za dva teka romejska poraza! a suvie zapostavlja u stvari zaslunog 2riska. +ad je 'avrikije! posle pobede u "anatu! za glavnog zapovednika vojske mesto 2riska postavio svog brata 2etra! pod ijim je vodstvom onako ljuto stradala vojska u pohodu protiv lovena! protesti poee da uzimaju opasne razmere. Vojska se oseala uvre(enom i njena disciplina poe osetno da poputa. em svega toga! o 'avrikiju se bio proneo glas! kako nije hteo otkupiti iz avarskog ropstva romejske etnike i kako je hagan! razjaren zbog toga! dao sve poklati. menjivanje 2riskovo bee donekle ohrabrilo i utuenog hagana. )im mu je doao glas! da je opasni protivnik povuen! njegovi ljudi poinju da postaju ivlji i okupljaju se u podruju oko gerdapa. :o 'avrikija dopre glas! kako hagan sprema osvetu i pomilja ak na jedan pohod na 9arigrad. Babrinut! on naredi 2etru! da preduhitri %vare i da ih napane odmah na levoj obali :unava. 2etar se ne usudi da krene ravno protiv %vara! nego uputi jednog svog podzapovednika na avarske podanike lovene. 8uduj! odre(eni podzapovednik! pre(e :unav i postie izvesne uspehe. U svom pohodu on je bio pomagan i od %nta! koji se ovog puta javljaju kao saveznici Vizantinaca. I mnogi drugi avarski podanici bee od hagana! vie od straha zbog prole

21

Istorija Srba Vladimir orovi katastro6e! nego zbog novih podviga vizantiskih. Vizantiska vojska! puna nepoverenja prema novom vrhovnom zapovedniku! nije htela sad da prodire dublje u opasne slovenske krajeve i da uopte ostaje na levoj strani :unava. 9aru se! me(utim! inilo! da je preko potrebno iskoristiti prole uspehe i mete avarskih podanika i nare(ivao je s toga! da se o6anziva nikako ne prekida i da se ne da daha protivniku. *jegova je naredba glasila! da vojska bezuvetno mora prezimiti na neprijateljskom podruju i da tim potvrdi uspehe i bude lake spremna na konane borbe s prolea. %li! pokolebana u disciplini! vojska odbi! da se pokori toj naredbi. *a tu upornost vojsku je nagonilo jo i to! to zbog gladi nije mogla da se alje etama hrana iz prestonice! nego im je poruivano! da se snabdevaju plenom od neprijatelja. *a careve ponovne i ozbiljne pozive vojska odgovori tim! to poe otvorenu bunu. Ba novog cara me(u etama bi izvikan jedan od buntovnikih vo(a! prosti i surovi Cokas. 2obunu vojske pozdravi nezadovoljna prestonica i odmah se pridrui carevim protivnicima. F<. novembra E=F. Cokas bi krunisan! a do malo dana pogibe 'avrikije i pet njegovih sinova. padom 'avrikijevim naputena je i njegova o6anzivna politika prema %varima i lovenima. /n je bio poslednji car Istone Imperije! koji je na dunavskoj liniji odbijao navale severnih i istonih plemena! hotei da dravu spase od varvarske najezde. *ovi car! jedan od najobinijih vojnikih skorojevia! nije imao svoje dravne politike! a dobivi vlast putem jednog prevrata svu je svoju snagu troio samo na to da svoj presto zatiti od sudbine svog pretasnika. +ad su se digli 2erzijanci toboe da svete 'avrikija! a u stvari da iskoriste trzavice 9arstva! nastale na sve strane! ,kroz itav istok! i +ilikiju i %ziju i 2alestinu i sve okolne zemlje sve do same carice gradova!- kako kae :imitrijeva legenda! Cokas naputa severnu granicu! povisuje danak haganu! a svu vojnu snagu prebacuje iz 7vrope u %ziju. $amo stvari idu sve gore i 2erzijanci! u jedan mah! postaju gotovo gospodari severnog maloaziskog podruja. U pometenosti! koja je nastala u Vizantiji prilikom promene na prestolu i povlaenja vojske u %ziju! naroito gledaju da se osvete i okoriste susedna avarska i slovenska plemena. 2rvih godina Cokasove vlade pominje se jedan vei upad %vara u $rakiju& a do malo uestae i pohodi lovena. lovenske ete prelaze bez napora preko nezatienih granica& silaze u pojedina mesta! zajedno sa enama i decom& i negde vre pljake i pale! a negde se i zadravaju. %vari! za to vreme! ire svoju mo prema zapadu i od E=<0E3=. god. ratuju i osvajaju po 6urlanskom i mletakom podruju ne nailazei nigde na otpor! koji bi im slomio zalet. /vo prodiranje varvara! uspesi 2erzijanaca! glad! zaraze i line opaine Cokasove izazvae nove bune u Vizantiji! koje! istina! skrie novog cara! ali ne mogoe popraviti sve one zle posledice! koje bee izazvao protekli mete. 2oetkom oktobra E3=. god. Cokas bi sruen i izmrcvaren! a vlast ugrabi glavni vo(a opozicije! zapovednik %6rike i jedan od boljih vojvoda u borbama protiv 2erzijanaca! uveni i posle mnogo hvaljeni 1iraklije.

Sloveni naseljavaju Balkan

8lavna dravna briga cara 1iraklija! za itavo vreme njegove vladavine bee usredsre(ena u bitnosti na aziska pitanja. *a to su ga nagonile! s jedne strane! teke prilike 9arevine u tom kraju! a s druge i lini interesi. /n je bio poreklom s istoka! iz +apadokije& svu je mladost proveo u 'aloj %ziji! gde je za vlade 'avrikijeve vojevao s 2erzijancima& svoj uspeh protiv Cokasa imao je u glavnom da zahvali a6rikim etama i aziskim prijateljima. em toga! za Vizantisku Imperiju posed bogatih oblasti 'ale %zije i 7gipta bee jedno od ivotnih pitanja! naroito radi snabdevanja s hranom pasivnih evropskih oblasti. *ajposle! pritisak 2erzijanaca i njihovo bezobzirno nadiranje! kao i osvajanje glavnih mesta 'ale %zije i ak egipatske %leksandrije ;E34.>! traili su 22

Istorija Srba Vladimir orovi neodoljivo! da 9arevina preduzme energina sredstva za svoju obranu. 5adi svega toga car 1iraklije je svoj glavni interes obratio na istok i odmah! od prve godine svoje vlade! poeo tamo vojnike akcije. Bapadni deo 9arevine prepustio je! me(utim! ako ne njegovoj sudbini! a ono svakako daleko sporednijoj svojoj brizi. loveni su vrlo dobro oseali! da Vizantiska Imperija nema dovoljno vojske! koja bi mogla da sprei njihovo nadiranje na "alkan. Videi! da su granice nedovoljno tiene! loveni sa %varima zajedno prelaze tamo praeni porodicama& a kako je sve manje bilo vojnikih vizantiskih pokuaja! da se oni silom odbiju! to je tip ovih prelaza postepeno gubio karakter vojnike borbe. poetka! loveni idu da pljakaju& a kasnije! kad je posle estih pljakanja plena ostajalo sve manje! oni se poinju zadovoljavati tim! da prosto otimaju i zauzimaju tu(a naputena polja i njive i da mesto pokretnih uzimaju nepokretna imanja. +od lovena bilo je verovatno prebegavanja i prelaenja na vizantisko podruje jo i s toga! da bi se izbeglo surovostima avarske vlasti! koja je bila vrlo teka. *esumnjivo stoji! da su prvih godina VII veka njihovi pohodi neobino esti& da najvei deo starih gradova propada tih godina i da se otad o njima gube tragovi. Vesti iz sredine VII veka ve jasno govore o jakim i ve stalnim slovenskim kolonijama na "alkanu. 2roces preotimanja i kolonizacija izvren je! dakle! u tom vremenu! kad je Vizantija bila sva zauzeta svojim tekim i napornim krizama i borbama na istoku. loveni su bili vrlo ekspanzivni. *jihova naselja hvataju u VII veku od 9rnog 'ora pa sve do bavarske granice! a sudei po jaini njihovih eta ne izgleda da su bila retka. 8od. E33. loveni provaljuju u Istru i silno je pljakaju! a u isto vreme tuku se i po "avarskoj. :ruge slovenske ete haraju po Vizantiji. U olun se zbeglo mnotvo porodica iz dunavskih! panonskih i dakih oblasti! a poimence se spominje stanovnitvo iz *ia i o6ije. olunska legenda sv. :imitrija kazuje! kako se digao ogroman slovenski narod raznih plemena! :rugovia! agudata! Velegezita! Vajunita! "rzita i drugih ;od kojih mnoga! sudei po nazivu! nisu bila slovenska> i kako je opljakao ne samo unutranjost! nego kako je! na unovima! stigao i oplenio i svu $esaliju! okolna ostrva! grke otoke zajedno sa 9ikladima! svu %haju! 7pir! velik deo Ilirika i ak jedan deo %zije! opustoio mnoge gradove i pokrajine i napao najzad i sam olun. *apad je bio i sa mora i sa suva. :a to nije imao biti prost pljakaki napad zakljuivalo se u olunu po tom! to su s napadaima bile i njihove ene sa prtljagom! spremne da se nastane tu odmah posle pada grada. Bnai! oevidno! da je naseljavanje lovena ve vreno na taj nain i da su! pre te opsade oluna! sasvim dole na jugu 9arevine! drugi neki gradovi! severniji i blii neprijatelju! ve tako preli u slovenske ruke. lovenski napadaj na olun i ovog puta nije uspeo. lovenski brodari! suvie zbijeni na unovima! tako su loe manevrisali prilikom opteg juria na grad! da se velik deo la(a sopstvenom krivicom izvrtao i izazvao optu zabunu kod 6lote. am slovenski vo(a! 1acon! bio je zarobljen i posle kamenovan. loveni ipak ne naputaju plana da se nekako doepaju oluna i pozivaju hogana! da im do(e u pomo. 1ogan se odazvao pozivu! ali tek posle dve godine. /n je! pria legenda! pokupio ,sva plemena varvarska- sa lovenima i "ugarima i onda poslao konjicu! da posvrava prethodne poslove i izvri prepad. am je doao pod grad malo kasnije! sa ogromnom vojskom i sa potrebnim spravama za opsadu. %li je grad i ovog puta uspeo da se spase uporno branjen od svih slojeva stanovnitva! a pomognut i od carigradskih vlasti. U ovo vreme pada i osvajanje :almacije. *esigurnost u njoj ve i ranije pokazuje ponajbolje sakrivanje i zakopavanje novca i nakita domaeg stanovnitva. U *aroni na(en je zakopan zlatni nakit jedne hrianke s novcima careva od .ustina I do $iberija II! sklonjenim sigurno u strahu od neprijatelja& a u 8rabovniku! kod Gjubukog!

23

Istorija Srba Vladimir orovi bio je u jednoj gomili sakriven gvozdeni lonac sa zlatnim novcem cara .ustinijana i .ustina II. :almatinski gradovi! s puno starog bogastva! bili su od varvara gotovo po pravilu osvajani! pa rueni. tara i ugledna alona bila je uzeta! po prianju +onstantina 2or6irogenita! prevarom ; loveni i %vari presvukli su se u odela romejskih vojnika>! a po gradskoj tradiciji! zabeleenoj kod $ome %rhi(akona! posle due opsade ;oko E3A. god.>. 8radsko stanovnitvo spasavalo se na susedne otoke kako tu! tako i pri zauzeu 7pidaura. em alone i 7pidaura stradali su tom prilikom i mnogi drugi gradovi kao :uklja! *arona i :amavijum ;u "osni>! a neoteeni ostadoe jedino Badar i $rogir. 'esto stare alone podignut je posle u blizini pljet& mesto 7pidaura :ubrovnik& a mesto :uklje "ar. )uvena dunavska tvr(ava ingidunum stradala je vrlo mnogo tih vremena i potpuno je za uvek izgubila svoje ime. Isto tako i vani Viminacijum i 9ibale u lavoniji i druga mesta. /vo stradanje gradova upada u oi. /no je! istina! obina pojava kod svih varvarskih najezda! ali je na naem podruju bilo i suvie veliko. igurno je! da je gradsko stanovnitvo pokuavalo samo da brani svoj imetak i da je zbog toga! i radi pljake! kod napadaa pojaan bes razaranja. Vizantija je upravo u to doba bila najtea pritenjena od 2erzijanaca. 8od. E3A. bee pao u njihove ruke .erusalim! a E34. i daleka %leksandrija. 2osed 7gipta! itnice carevine! bee ozbiljno ugroen. 9ar 1iraklija odlui s toga! da napregne svu snagu protiv toliko ojaanog neprijatelja i da lino vodi vojsku. :a bi se koliko0toliko obezbedio s le(a on nudi %varima vrlo povoljne uvete! ako pristanu na to! da budu lojalni susedi. 2reko poslanika bi ugovoreno! da se 1iraklije i hogan lino sastanu u 1irakleji! na domak same prestonice. U svoj svojoj carskoj slavi! s bogatim darovima! sa bleteom spremom! car je stigao na zakazani sastanak. 1ogan! me(utim! bee pripravio zasedu da ga uhvati i 1irakliju je jedva uspelo! da se! preruen! spase u poslednji as. av njegov bogati carski prtljag ugrabie %vari. U isti mah haganovi ljudi! iskoriavaju optu zabunu! pojurie prema 9arigradu! da ga uzmu prepadom. ama varo obranila se bez mnogo rtava! ali su za to stradala predgra(a sve do takozvanih Blatnih Vrata. 2ustoei $rakiju vratili su se %vari kuama vodei mnotvo roblja ;E34. god.>. 2ored svega toga! 1iraklije nije mogao da prekine veze s njima. /pasnost na istoku bila je jo vea& a da vodi rat na dve strane Vizantija niti je smela! niti bi mogla. *a muci! 1iraklije obnavlja pregovore s haganom i prima uvete mira! kao da je teko pobe(en. 9ar je imao da plaa podvostruen prvanji danak! po F==.=== zlatnika! i jo da dade taoce kao jemstvo za mir. +oliko je caru bilo stalo do tog da do(e do sporazuma vidi se jo vrlo dobro i po tom! to je me(u taocima bio i jedan njegov vanbrani sin i jedan sestri. klopivi mir s haganom 1iraklije se svom snagom baca na 2erziju. /setivi njegovu novu snagu u borbama perziski vladar +ozroje poe da trai saveznike. *aao ih je! prirodno! u %varima! koji su bili lako gotovi na pogodbu! znajui da 2erzijanci nemaju ta traiti u 7vropi. U leto EFE. god. imao je biti izveden zajedniki napadaj na 9arigrad. 2erzijanci su trebali napasti prestonicu sa aziske strane! a %vari sa evropske. a %varima su ili i loveni sainjavajui najvei deo njihove 6lote. *a 2etrov0dan te godine stigoe prve avarske ete pred :ugi Bid. 1agan je krenuo sva sebi podlona plemena! "ugare! 8epide i lovene i sa ogromnom vojskom opsede 9arigrad. loveni! koji su dolazili 9rnim 'orem! behu poveli sobom i ene! koje su bile veti brodari. .edan deo lovena pridruio se %varima! po pozivu! kao neka vrsta saveznika! lakome na bogat carigradski plen. ,I zemlja i more napuni se divljih naroda-! kae jedan savremenik& a drugi veli da stie ,besni vihor neprijatelja! bljujui! kao neizmerna puina! varvarski mulj.- <3. jula poeo je opti juri. *a jednoj strani napadali su %vari! a na drugoj loveni! koji su imali prve redove ,golih peaka-! a druge u oklopima. /ni 24

Istorija Srba Vladimir orovi su dovukli i opsadne sprave. *a jednom delu 6ronta podigli su dvanaest kula! koje su po visini bile ravne gradskim bedemima. loveni su jo bili dobili zadatak! da na svojim la(ama prevoze 2erzijance sa aziske obale. %li slovenski mali amci nisu se mogli meriti sa vizantiskim bojnim la(ama. em toga! nastale su za njih velike nezgode! to su Vizantinci primetili da se oni sporazumevaju s %varima pomou davanja znakova vatrom! pa su ih varali. $akva jedna prevara odluila je ak ishod celog preduzea. Vizantiski .ermeni zapalili su vatre u luci kod v. *ikole! a loveni! mislei da su to %vari! krenuli su tamo! zapali u zasedu i teko nastradali. 1agan! besan to je zbog toga onemoguen kombinovani napadaj s kopna i mora! pripisujui poraz ne prevari! nego nevetini slovenskoj! dade poubijati i one koji su bili spaeni. lovenska je pogibija bila strahovita& ,usled mnoge krvi zacrvene se morska voda-! kae jedan savremenik. )itav zaliv Blatnog 5oga! gde je napanuta slovenska 6lota! bio je pun mrtvih telesa i praznih amaca. loveni posle toga uzmakoe! a zbog njih morade se povui i hogan! poruivi pre kule i zatrpavi rovove. loveni su prsli na sve strane! ,iako ih!- veli jedan izvor! ,niko nije gonio-. "ilo je svakako vie iz straha od %vara! nego od Vizantinaca. 2oraz je bio zavren D. avgusta EFE. god. %varsko0slovenski poraz pred 9arigradom stvorio je novu 6azu u odnosima izme(u njih. 2ostupanje haganovo sa lovenima! na oigled neprijatelju! delovalo je silno na sve koji su sudelovali u borbi. /gorenje je! prirodno! pojaavalo i to! to se osetilo da snaga gospodara nije tolika! kolika se njima inila& i to je vizantiska pobeda obustavila sva bogata 6inansiska sredstva! koja su dotad jaala %vare i osiguravala im prevlast nad ostalim narodima s leve obale :unava. % svoju prevlast oni su iskoriavali svirepo. tare hronike govore o tom sa stranim primerima. +ad su 1uni0 %vari polazili protiv koga! pie hroniar Credegar! oni su napred slali lovene! a sami bi ostajali pred taborom. %ko loveni pobede %vari istre da uzmu plen& a ako podlegnu oni su im davali pomo. Bimi bi dolazili me(u lovene! da se hrane! da im uzmu plen i da spavaju s njihovim enama i kerima. Uz to su im loveni davali i drugi danak. 5uska! takozvana *estorova hronika izrino naglaava! da su %vari ,nasilje inilienama slovenskoga plemena :uljeba. )ak su slovenske ene zaprezali mesto konja. toga je razumljivo da sad! kad se javila prilika da se pone raskrtavanje s %varima! loveni ustaju protiv njih. *a podruju dananje .une )eke! %ustrije i severne lovenije pobunjeni loveni! pod vodstvom jednog 6ranakog trgovca! ama! uspee ak da stvore svoju dravu! koja je trajala dve0tri desetine godina. amu se negde iza E<F. pridruio i :rvan! knez Guikih rba! duh gente urbiorum! iue eh genere clavinorum erant! koji je dotle bio pod 6ranakom vlau. $o je najstariji historiski spomen srpskog imena uopte! koje e se posle javiti i kod slovenskih plemena na jugu. 2rotiv %vara ne ustae samo loveni. 2osle haganove smrti nastae me(u %varima i "ugarima borbe oko nasledstva. *ije potpuno jasno na osnovu ega su "ugari traili svoj deo vlasti! ali je to svakako karakteristino za opadanje avarskog ugleda. U tim borbama stradali su "ugari i jedan njihov deo doao je lovenima traei sklonita& pa se posle! ne zna se zato! uputio u Italiju! u "enevent. 'nogo ozbiljniji bio je pokret istonih "ugara! Unogundura! koji stanovahu na podruju od :njestra i %zovskog 'ora na istok. /dmetnuvi se od %vara! bugarski poglavica +uvrat ili +urt u(e u blie veze sa Vizantijom i sklopi s njom savez. 9ar 1iraklije napravi ak +uvrata vizantiskim patricijem. 9arevini je dobro doao taj sukob izme(u %vara i "ugara! i ona je novog saveznika zerdno pomagala! da bi mogao istrajati i biti po nju od koristi. Iako je 1iraklije! malo posle avarsko0slovenskog poraza pred 9arigradom! uspeo da strahovito potue i 2erzijance u bici kod *inive ;EF@.> i da izazove gra(anski rat kod

25

Istorija Srba Vladimir orovi njih! on ipak nije mogao da na istoku dobije eljeni mir. 2erzija je bila skrena! i nikad vie nije postala ozbiljan protivnik Vizantije. %li mesto nje javlja se novi i isto tako opasan protivnik& ak! po svom sveem zamahu i velikom verskom oduevljenju! gotovo i opasniji. $o su %rapi! zvani araceni! sa novim prorokom 'uhamedom. /d E<=. god. 'uhamed postaje neosporan vo( %rapa. $e godine on je u trium6u uao u 'eku! koju je ranije morao naputati! i njegova vera Islam osvaja naglo sve vee krugove arapskih plemena. )itav pokret ima koliko verski! toliko isto i politiki karakter. *aslednici 'uhamedovi sa islamskom verom vre u stvari i ujedinjavanje arapskih plemena. %rapi osvajaju iriju! 2alestinu! Irak! Bapadnu 2erziju! 'ezopotamiju posle 7gipat i $ripolis! i Islam postaje vera ogromne veine naroda 'ale %zije. Ve pre sredine VII veka nova arapska drava! iznikla naglo kao tropski cvet! postade jedan od najvanijih inilaca u redozemnom "azenu. Babrinut za sudbinu svojih pokrajina na istoku car je spremao nove vojske. %li! bolestan! on nema vie pre(anje aktivnosti. +raj velikih borbi! koje su poele izme(u Vizantije i %rapa! 1iraklije nije doiveo& on je umro EA3. god.! ostavljajui dravu pred krupnim zapletima. /vo vreme! od 'avrikija do 1iraklija! predstavlja period slovenskog uvrivanja na "alkanu. Istona pitanja behu postavljena s vie snage! nego zapadna. *a istoku su prema 9arevini bile organizovane snage jedne drave i jednog pokreta s vo(stvom retkih sposobnosti& na zapadu i severu "alkana javljale su se! me(utim! ete! koje nisu bile novost i koje s toga ne izgledahu neposredno opasne! i koje svoje ulaenje u zemlje Vizantije ne izvo(ahu pod jednim vo(stvom! s jasnim planom. "orbe izme(u %vara i lovena injahu se u 9arigradu kao pogodan znak! da ni jedna ni druga strana nee biti posle njih sposobna za vee akcije! i s toga ih putahu da se krve ak i na svom podruju pomaui jedne protiv drugih! i to lovene protiv %vara. Upadi tih eta trajali su ve itav jedan vek! i mada neprijatni! nisu ipak doveli Vizantiju pred nesavladive tekoe& u 9arigradu se raunalo! da se s njima moe! ako i kad zatreba! s neto napora snage relativno lako i brzo izai na kraj. 'e(utim! zahvaljujui svojim velikim masama! loveni su uspeli! da se rasprostru duboko po celom "alkanu! a da se na njegovom severu i zapadu duboko ukorene. *a tom podruju oni su brzo postali brojem nadmoniji od uro(enika i potiskivali su ove! ili ih vremenom apsorbovali! na svima linijama. :ocniji vizantiski car +onstantin 2or6irogenit pripoveda! s neto legendarnih elemenata! da su za vreme vlade cara 1iraklija poele prve seobe rba i 1rvata na "alkansko 2oluostrvo. *apomenuvi! da su 1rvati doli na jug pre rba sa severa! gde su im bili najblii susedi! na granicama 6ranake drave! on kazuje! da su oni bili ,dobegli- caru 1irakliju u vreme! kad su %vari zauzeli :almaciju i opusteli je. carevim odobravanjem! i verovatno s neto njegove pomoi! 1rvati su potisli %vare i nastanili se u toj oblasti. U tom prianju ima koliko se da proveriti! najvie istine. 2okret lovena protiv %vara uzeo je vrlo iroke razmere i borbe 1rvata s njima ine sastavni elemenat opte akcije. *ije sluajno ni ono! to se navodi! da su jedna plemena dolazila pre drugih. /evidno! nita ne bi bilo manje stvarno! nego verovati! da su slovenske mase u ovo sto godina! to smo im kretanja mogli pratiti! dolazile samo s jedne strane! u jednom pravcu i u isto doba. 'i nemamo nikakvih pozitivnih dokaza! da su 1rvati doli na jug pre rba! ali da je to moglo biti! o tom nema nikakve sumnje. I za rbe je slino prianje. :va su brata! kazuje isti vizantiski car! nasledila u vlasti oca& pa je jedan s pola naroda krenuo u Vizantiju i doao sve do oluna. /tud je i ostalo ime jednog tamonjeg naselja rbljija! HK SOMUTPK. 2osle nekog vremena ti se

26

Istorija Srba Vladimir orovi loveni uputie natrag! ali! preavi :unav! predomisle se i zamole cara! preko beogradskog zapovednika! da im ustupi drugu zemlju za nastanjivanje. 9ar im dade ove od %vara opustoene zemlje# 5aku! Betu! *eretljansku +rajinu! Bahumlje! $ravuniju i +onavlje. lovenski pohodi do oluna doista su postojali! kao i njihovo povlaenje na :unav i preko :unava. Ba rbe se ne veli! da su se borili protiv %vara! nego da su doli posle njihova pustoenja. :a li su ti rbi bili ranije u vezi sa %varima! moda kao njihovi podanici! nema podataka! u pisanim izvorima! ali se to sa mnogo verovatnosti moe zakljuivati na osnovu njihova geogra6skog smetaja. rpska naselja u Vizantiji neposredno granie sa oblastima! gde je bila avarska vlast i gde su se u glavnom odravali svi ovi doga(aji! koje smo napred pominjali. am car +onstantin 2or6irogenit naveo je jedno prianje! koje je nesumnjivo srpskohrvatskog porekla! a sastoji se u ovom# da su 1rvati doli na jug iz "ele 1rvatske! a rbi iz "ele rbije! "ojke! odnosno neka njihova plemena sa Visle. *a osnovu arapskih pisaca putnika j veka dolo se do zakljuka! da je "ela ili Velika 1rvatska obuhvatala dobrim delom istoni deo dananje )ehoslovake& a "ela rbija 8aliciju i podruje oko izvora :njestra i Visle. Vrlo je verovatno! da su i plemena iz tih krajeva! u vezi sa ostalim slovenskim naseljima srednje 7vrope! postala aktivnija posle ustanka protiv %vara& i da su stupila i u dogovore sa Vizantijom. :a li je i koliko je bilo rba i 1rvata na "alkanu i u panonskoj dolini i pre tih borbi ne moe se sigurno tvrditi! ali je verovatno. Verovatno tim vie! to se i srpsko i hrvatsko ime sree duboko u 8rkoj! u $esaliji i 2eloponezu! kud ih je bacao talas ranijih pohoda! svejedno da li u manjim ili veim grupama. 2o naem miljenju! slovenske migracije ;u koliko ih tako moemo nazvati> ile su tokom itavog jednog stolea kroz celo podruje tamonje 5umunije i 'a(arske! i sva slovenska plemena iz susednih oblasti! a me(u njima i rbi i 1rvati! uestvovali su u njima! prema prilikama! sa veim ili manjim masama. U borbi s %varima i posle njihove propasti dobili su samo aktivni rbi i 1rvati vei zamah. 'e(u slovenskim plemenima na jugu ta su dva ubrzo uzela vodeu ulogu. *a istoku! izme(u :unava i "alkana! loveni! u prvoj polovini VII veka! stanuju u tolikom broju! da se itava ta oblast naziva lovenskom! SLTKUPN^K. Vizantiski pisci vele! da je tamo bilo sedam slovenskih plemena. Isto je tako u VII veku bila u slovenskim rukama i :almacija. redinom VII veka ta je oblast u nekoliko ve bila smirena& to izlazi bar donekle po injenici! to je papa Ivan IV oko EAF. god. slao svog opata 'artina! da po Istri i :almaciji otkupljuje roblje i svetake moti. :a su loveni u to doba imali sigurna uporita na dalmatinskoj obali! sledi odatle! to su EAF. s velikom 6lotom napali u Italiji beneventsko kneevstvo i usudili se iskrcati blizu eponta. $aj im podvig nije uspeo! ali je svakako karakteristian i za sigurnost njihove zale(ine i za njihov napadaki duh. /d balkanskih pokrajina 9arevine bee prilino slobodna od lovena dolina 'orave! glavna prometna arterija! koja je spajala prestonicu s :unavom i 7vropom. lovenska naselja tuda! u koliko ih je bilo! nisu dolazila do veeg izraza. U vizantiskoj vlasti ostadoe *i i o6ija sve do Ij veka. /stali delovi "alkanskog 2oluostrva na istoku i zapadu! od "ara s jedne i "alkana s druge strane! izuzimajui primorske gradove! behu ve preteno slovenska zemlja. $okom prve polovine VII veka kolonizacija lovena na "alkanu bila je ve u glavnom svrena stvar.

Balkanska kultura u doba seobe Slovena

'ona 5imska Imperija! koja je jo FF4. god. pre 1rista poela svoja osvajanja Ilirika i koja je ve od cara %vgusta gospodar "alkanskog 2oluostrva! ostavila je ovde! 27

Istorija Srba Vladimir orovi kao i na drugim stranama u toku od nekoliko vekova! duboke tragove svoje dravne kulture. 5imsko0latinska kultura pomerila je! pre svega! dotadanji uticaj grkog jezika. $anije! taj se uticaj oseao i na najzapadnijim takama "alkanskog 2oluostrva. 8rku kulturu odravale su stare njihove kolonije# %polonija ;2ojani kod Valone>! 7pidamnos b :irahijum ;:ra> Gisos ;Gje>! +orkira 9rna ;+orula>! Isa ;Vis>! Caros ;1var>! $ragurijon ;$rogir>! 7petijon ; tobre>. U isku je ak ostalo grkih natpisa! i mnogo pomena o kultu 1eraklovom. *ovac u naim krajevima bio je ponajvie grki& drahme i hemidrahme iz %polonije i :irahija ile su ne samo duboko u unutranjost! u sredinju "osnu! nego ak i preko :unava u 7rdelj. Ilirski kraljevi kuju novce s grkim natpisima. U religiji prodire kult 1ermesa! 2ana! %rtemide i *im6e. 2osle rimskog osvajanja grki je jezik potisnut i u vekovima posle 1rista bilo ga je u tim krajevima gotovo sasvim nestalo. /svojivi ove oblasti 5imljani su se odmah dali na to! da ih to bolje obezbede za sebe. Uvode se naskoro na svim strateki vanijim mestima gradovi i garnizoni i stvaraju se dobre komunikacije. rimskim garnizonima ide upotreba i kolonizacija zemlje! koja biva trajnija! kad vojnika sluba u ovim krajevima postaje nasledna. 2rvi niz tvr(ava poinje s dalmatinske strane! odakle je nastalo i prvo prodiranje. druge strane! u kasnije vreme! irio se rimski elemenat i du :unava! stigavi tamo delomino iz .adranskog 2rimorja! a delomino iz 'aedonije. Uz aktivne vojnike u tim logorima i oko njih bilo je mnogo veterana! koji su! otsluivi vojsku! ostajali u zemlji! kao trgovci! zanatlije! posrednici itd. i koji su! naroito! irili rimski uticaj. Vrlo su brzo! jo za prvih careva! izgra(eni vojniki putevi. .edna cesta! nastavljajui se na talijanske! ila je od Istre sve do kadra! odvajajui jedan krak za isak! drugi od alone na avu i trei od *arone na :rinu. 2ored ave iao je veliki put od Gjubljane i iska na irmij i dalje do mora! hvatajui sporednim putevima glavna mesta pojedinih oblasti. 2ored tih glavnijih linija bilo je mnogo kraih i sporednih! koje su sluile lokalnim interesima! kao linija *arona b *evesinje ili 7pidaur b $ravunija. 2osebno vaan put bee uveni Ignjatijev put ;!via 7gnatiak>! koji je spajao Ilirik s 'aedonijom i $rakijom. 2oinjui iz :raa! taj je put vodio preko /hrida i "itolja na olun i sluio korisno sve do *ovog Veka. 8lavni vojniki put! ,prastara arterija- od :unava do 9arigrada! bio je izra(en ve E4. god. Vodio je moravskom dolinom i *iavom na o6iju! a odatle! preko takozvanih $rajanovih vrata! dolinom 'arice. $aj put! ;irok oko est metara>! poploan velikim poligonima kamenjem ili nabijen peskom ;otud naziv kaldrma b LKTI\ ]MIJI\>! ilao je obino u pravoj liniji. /znake su obeleavale milje ;mille passuum>! s duinom od 3ADF metra. Uz put su bile stanice za prenoita ;mansio> i za izmenu konja ;mutatio>! kakve se jo uvek spominju po 5usiji. Ba uvanje puteva i javnu bezbednost podizana su mala utvr(enja ;castella! praesidia> ili kule ;turres>. /d "eograda do 9arigrada bila je <3 stanica! A< mesta za izmenu konja! i oko E@= milja. *a takozvanim $rajanovim vratima! na tom putu! bila je administrativna podela Istoka i Bapada. $rakija je potpadala pod pre6ekturu Istoka! a itav ostali "alkanski 2oluotok pod pre6ekturu Ilirika. 8lavno mesto na zapadnom delu 2oluostrva bila je alona ; olin>. Ba vreme cara :ioklecijana! koji je poeo tu u blizini da podie svoj velianstveni dvor! grad postaje jedno od prvih mesta itave drave. 2or6irogenit kae! da je velik gotovo kao pola 9arigrada. pomen na :ioklecijana ;cara :ukljana>! koji je i umro tu ;<3<.> i bio sahranjen u svom mauzoleju! pretvorenom posle u stonu crkvu! ouvan je u narodu ovog kraja sve do danas. alona je bila administrativno sredite cele prostrane 28

Istorija Srba Vladimir orovi :almacije! koja je hvatala do +olubare! i jedno od glavnih trgovakih mesta. )itava obala .adranskog 2rimorja bee gusto zasijana manjim i veim kolonijama i gradovima! od kojih su mnogi! iako nastali pre 5imljana! dobili postepeno latinski karakter. 2oinjui od granice provincije :almacije! od %lbone ;Gabina> i Clanone! i od $arsatika ;$rsata>! na raskru puteva za :almaciju i isak! vea naselja se u glavnom dre& tako# enia ; enj>! 7nona ;*in>! .ader! .adera ;Badar>! $ragurijum ;$rogir>! *arona ;Vid kod 'etkovia>! koja je bila na plovnoj *eretvi kao i /neum ;/mi> na 9etini. U unutranjosti! na reci +rki! razvio se glavni grad Giburnije kardona ; kradin>! u kome je bilo sedite jednog od tri dalmatinska okruga i u kom se odravao sabor ;concilium> severne :almacije. em toga vana mesta u unutranjosti behu# %serija ;2odgra(e kod "enkovca>! *edinum ;*adin>! "urnum ;cupljaja 9rkva>! Varvaria 7kvum ;)itluk kod inja>! 2romona ;$eplju>! *ove ;5unovi>! 'unicipium 'agnum ;"aljina 8lavica> ikuli ;"iha! kod +atel *ovog>! 2ons $iluri ;$rilj>! 'unicipium alvium ;8rkovci kod Givna>! "istue vetus ;Varvara kod 2rozora>! "istue nova ;Benica>. tari grad :almata! trabonov ,veliki grad- :elmijon! :elminijum! sauvao je svoje ime do danas! :lmmmno b :umno! :uvno. *a jugu od *arone stajao je 7pidaur ;9avtat>! sredinte junog dalmatinskog okruga. U istonoj 1ercegovini postojao je neki stari grad u 2otocima kod 'ostara i znaajan grad kod toca. Veliko rimsko utvr(enje bee 'ogorjelo kod )apljine. U istonoj "osni zna se da je neka kolonija b colonia 5is... b identina sa 5ogaticom i da je bila jedna jo blie neodre(ena kolonija u arajevskom 2olju. :omavija! :omavijum kod rebrenice bee jedno od najvanijih rudarskih mesta cele rimske drave u ovim stranama. U "oki +otorskoj najvaniji grad i ponekad sedite ilirskih kraljeva bee 5izon! 5isinium ;5isan>& a onda %gruvijum b 8rbalj! "atua! "udua ;"udva>. U :ukljanskom 2rimorju vaan je Ulcinium ;Ulcinj> i najjunija taka provincije :almacije 7lisos! Gisos! Gisum ;Gje>. /tuda je jedan put vodio do unutranjosti prema *iu. U 2okrajini 2revalitani bee glavno sredite stare Ilirske drave! kodra! do koje se dolazilo vodenim putem uz "ojanu. 2rema Giviju! to je bila ,arh munitissima- i vanredno cenjena po svom stratekom znaaju. :rugo vano mesto bila je :oklea kod 2odgorice! po kojoj je itava oblast dobila naziv :uklja. $u je ivelo ilirsko pleme :okleata! ,2rinceps civitatis :oclatium-. *eki +ajo 7pikadijes sahranjen je u altui! u dananjim Vilusama na 8rahovu. tari ilirski grad je i 'eteon! 'edeon ;'edun>. *a jugu je sve vreme bio od velikog znaaja 7pidamnos0:irahijum ;:ra>. Gika i +rbava imaju isto tako mnogo starih naselja. I samo ime Gike starog je porekla. 8rad koTINpIP bie verovatno primorska Gopsika! a kqMHI[OT^H`P 0 /rtoplinia! /rtopula bie identina sa tinicom. :ruga vanija mesta su ova# Vegia ;+arlobag>! 'onetium ;"rinje>! %rupium ;2rozor kod /toca>. 2reko podruja .apoda u ovoj oblasti rimska naselja nisu bila jae razvijena. 8lavni grad .apoda 'etulum ;'unjava kod /gulina> propao je prilikom rimskog osvajanja. *a izvoru 2rivilice kod "ihaa bilo je narodno svetilite .apoda. /d svih mesta unutranjosti najznaajnija je bila iscia ; isak>! sredite pokrajine avije. $u je bilo stecite mnogih puteva i vana taka brodarstva na avi. $ip starih savskih amaca ouvan je u jedinstvenom prehistoriskom primerku sarajevskog muzeja. 5adi velikog trgovakog znaaja isak je imao i svoju kovnicu novca. /stala su vanija mesta ova# %ndautonija ;citarjevo>! ervicium ;kod 8radike>! %iua Viva ;Varadin>! %iuas .asac ;Varadinske $oplice>! 'arsonija ;"rod>! 9ibale ;Vinkovci>! iz koga behu rodom dva cara! Valentijan I ;<EA0 <@?.> i njegov brat i suvladar Valens ;<EA0<@D.>! zatim 'ursa ;/sek>. /d drugih manjih mesta na :unavu i oko njega vanija su# +ornakum ; otin>! +uknum ;Ilok>! $itoburgum ;:alj>! "oninia ;"anotor>! 5icium ; urduk>! %kuminkum ; tari 29

Istorija Srba Vladimir orovi lankamen>! "asiane ;2etrovci kod 5ume>! koje je dobilo ime po "asijanu! sinu eptimija evera. 8lavno mesto istone 2anonije bee irmium! irmij ;'itrovica>! po kom je itava susedna oblast dobila svoje ime rem. 2ostavi kolonija ve od vremena Clavijevaca on se tokom III0VI veka razvio u svetovnu i crkvenu metropolu. $u se nalazio lep carski dvor! am6iteatar! kovnica novca i 6abrika oruja. U irmiju je FDF. zaglavio u vojnikoj pobuni car 2rob! koji je! da bi zaposlio vojnike! naredio da se sade vinogradi po Crukoj 8ori i dalje nie oko medereva. 2rema ingidunumu! na utoku ave u :unav! bee $aurunum ;Bemun>. /davno! u svoj historiji "alkana! mesto dananjeg "eograda bee od velikog znaaja! radi svog stratekog i privredno vanog poloaja. *jegovi prvi osnivai! keltski kordisci! stvarali su od njega tvr(avu! a 5imljani su ga posle razvili udesivi tu glavni logor jedne legije. U ingidunumu se rodio car .ovijan ;r<EA.>& ovde je bilo sedite arijanskog episkopa i jednog arijanskog sabora ;<EE.>. +od 5itopeka bee $rikornium! grad plemena istog imena& dalje na istok Vinceja ; mederevo>! prema kom se nalazila +onstantiola! +onstanciola ;+ovin>. Vrlo vaan bee Viminacium ;+ostolac>! sa svojom kovnicom novca i pristanitem za renu 6lotu. $u je 34E. god. +arakala bio proglaen za cezara. /datle je skretao dunavski put za 9arigrad. /stala mesta oko :unava behu# Gederata ;kod 5ama>! 2inkum ;Veliko 8radite>! bogati rudnik! 7geta ;"rza 2alanka>! %kve ;2rahovo>! u vizantisko doba vladiansko sredite s veim opsegom! 'argum ;/raje kod :ubravice>. 1orreum 'argi ;uprija> bio je najvei grad u unutranjosti 'ezije! uprav na granici :ardanije. %rsena je 5aanj! a 2raesidium 2ompei *eriev 1an kod %leksinca. *aisus ;*i>! rodno mesto cara +ostantina Velikog! stecite est raznih vanih puteva! imao je odavno vrlo velik prometni znaaj! i s toga je oduvek! sve do naih dana! bio traen i napadan. /d 5atiarije ;%rera> prema *iu! i od 2rahova prema upriji vodili su putevi s :unava u unutranjost i njih su loveni pri svojim upadima esto upotrebljavali. toga je tamo car .ustinijan podigao i obnovio F@ gradova i tvr(ava! branei liniju $imoka. U zapadnom delu rbije rimskih mesta od veeg znaaja nije bilo. :almatinsko0meziska pogranina oblast bee u glavnom oko 8uberevca i 5udnika& izvesni rudnici ;'ajdan i 2arlozi! 5udnik! tojnik> pripadali su :almaciji. pominje se neki rimski municipij 'al... ;'alavicusd> u Visibabi kod 2oege. 5imsko naselje bilo je! ini se! i u 2levljima. /d *ia prema jugoistoku i jugu behu kupi ;Blokuani kod koplja>. 9ar .ustinijan! koji se rodio u blizini te varoi! u selu $aurisiju! podigao je kupi na rang maedonske metropole! davi joj latinski naziv .ustiniana 2rima. .ustinijan je podelio Istoni Ilirik u dve crkvene oblasti! :akiju i 'aedoniju. /voj drugoj odre(eno je sredite! zajedno s politikim! u kupima ;?<?. godine>! a u oblast su joj spadale# gornja i donja 'ezija! obe :akije! 2revalitana! :ardanija najsevernija pokrajina 'akedonije takozvana 'acedonia salutaris i jedan deo 2anonije. 2osle E=F. god. nema vie nikakvih vesti o toj arhiepiskopiji! a ,politiko teite iz .ustinijane 2rime ponovo se premeta u olun-. /evidno je! da je to bilo u vezi sa nadiranjem lovena. 2rokopije je kazivao za taj grad! da je bio vanredno ukraen hramovima! dvorovima! tritima! I staru varo Ulpijanu ;Gipljan> .ustinijan je udostojio svoje panje! obnovio je i dao joj ime .ustiniana ecunda. /ba su ta imena ostala samo u zvaninoj crkvenoj literaturi! a u narodu samom ostala su starija imena do naih dana# kopine ! arnautski ckup! turski Uskup i Uup. /d kupi prema jugu nema naroito velikih rimskih naselja. Ve je 'omzen primetio da ,nikad nije svuda kroz maedonsku unutranjost krenuo energian pokret gradskog razvoja& udaljeniji predeli jedva su! bar stvarno! izili iz seoskog reda.-

30

Istorija Srba Vladimir orovi /d interesa je vano granino mesto tobi ;kod 8rackog>! gde se sad vre sistematska iskopavanja! 1erakleja Ginkestis ;"itolj>! zvani ponekad i 2elagonija! i Gihnis! prozvan posle %hris ;/hrid>. /hrid je bio poruen u borbama za seobe naroda i do veeg znaaja doao je tek u slovensko doba. .unije behu 7desa ;Voden>! nekad prestonica maedonskih vladalaca i "eroja ;Verija! +ara6erija! "er>! jedna od prvih hrianskih episkopija "alkana! gde je propovedao sam apostol 2avle. .edno vreme taj je grad bio takmac olunu! najvanijem gradu vizantske drave posle prestonice. *a putu izme(u koplja i 8radskog bila je i granica izme(u latinske i grke domene. *emajui uvek dovoljno vojske na raspoloenju! da bi spreavao sve navale varvara preko :unava! .ustinijan je bio poeo da podie i obnavlja stare rimske gradove i tvr(ave! da mesto ive ljudske snage postavi tvr(avne branike i da razre(enim posadama da bolju zatitu i vie mogunosti za otpor. 5imska naselja ila su! u glavnom! ponajvie uz morsku obalu i du velikih plovnih reka! a naselja u unutranjosti ili su se razvijala na glavnim stecitima puteva ili su poticala od starog domaeg stanovnitva. redite "alkana nema ni u pola onoliko naselja koliko peri6erija& sistem gradskog razvoja bio je! vojniki shvaen! kao povezani limes! koji je s peri6erije s mora! i prirodnih komunikacija prodirao prema :unavu i u unutranjost. $aj sistem je dobrim delom zadrao i .ustinijan! samo je mesto o6anzivnog imao kod njega de6anzivni karakter. Iza rimske linije dunavskih tvr(ava .ustinijan podie jo jedan niz utvr(enja! slabijih! ali korisnih i osigurava paljivo i bokove! da protivniku uini to teim prodiranje prema prestonici. 2rokopije! savremenik i historiar .ustinijanov! u svom delu / gra(evinama podrobno navodi to podizanje gradova. /no je poeto ve prvih godina .ustinijanove vlade! ali se osea tek sredinom VI veka! kad 1uni i loveni ne mogu da prodiru s trake strane! nego iz 2anonije. Uz svoj rodni kraj .ustinijan je naroito utvrdio glavna mesta unutranjosti! *i i o6iju! gde su se sticali mnogi putevi. Uz dunavsku liniju podigoe se straare i utvrde& sva su mesta imala biti ogra(ena rovovima i nasipima! u koliko se ne bi dospela obnoviti stara utvr(enja s kulama i zidovima. $e gra(evine nisu bile uvek solidne& podizane su urno! s materijalom koji je bio pri ruci! i bez ikakvih drugih sem stratekih obzira. ,'anji zamkovi imaju na uglovima etiri okrugle kule! vee varoi etvoro0estoro0 ili osmougaone kule od tri boja. $aj se tip lako raspoznaje u hemskim zemljama. everni zid erdike ; o6ije> sa okruglim kulama skrpljen je od staroga materijala! sa grkim natpisima iz ranijega doba carstva! oltarima trakih boanstava i nadgrobnim kamenovima. Bamak ;+ulina> 5avna u dolini $imoka sa okruglim kulama popravljen je od temelja iz materijala rimskih kamenitih gra(evina i natpisa. Isto tako i velika veina spomenika iz Viminacija nije na(ena u prvobitnom poloaju! nego su uzidani u stenama velikog zamka! koji je podignut od kamenja stare varoi-. /d ingidunuma ;"eograd>! koji je bio prilino zapusteo! .ustinijan ponovo napravi grad ,slavnim i dostojnim prianja-. U blizini "eograda podigao je i grad /ktavon! a uz :unav podie i obnovi itav niz gradova! me(u kojima Gederatu kod 5ama i 2inkum ;Veliko 8radite>. "roj manjih gradova i straara peo se na stotine! a sluili su koliko za obranu! toliko i za zbegove seoskog i nezatienog sveta. U samom timokom kraju! u podruju tvr(ave %kve ;2rahova> bilo je <@ takvih gradova i straara& sam uveni 8amzigrad izgleda da je iz tog vremena& od ingidunuma do ilirske granice bilo ih je <4! a do ua :unava D=. )ak u 'aedoniji i :ardaniji bilo ih je 3F@. trah od provale irio se po svoj carevini! a radi r(avog iskustva i potrebe da se ne vee operativna vojska utvr(ivao se ne samo sever! nego i sredina 9arstva! pa ak i jug sa 7pirom i $esalijom sve do klasinih $ermopila.

31

Istorija Srba Vladimir orovi 2rema lovenima sluile su za odbranu naroito utvrde oko ilistrije. loveni! koji se ,stalno prikradaju i potajno napadaju one to tuda idu! uinili su tamonja mesta nesigurnim- kazuje za njih 2rokopije! opisujui gradnje u tim predelima. Bbog slovenskih provala i pljakanja sasvim je bila zapustela tvr(ava Ulmita! koju .ustinijan podie iz temelja! da bi! kako se veli! onaj kraj ,bio slobodan od slovenskog nasrtanja i zasede.- $aj sistem .ustinijanovih tvr(ava u :obrui hvatao je do $ule i :unaveca ;1almirisa>. %li te tvr(ave nisu bile od vee koristi. *jihov veliki broj iao je na tetu solidnosti. 2ri navalama lovena! "ugara i %vara videlo se! da su padale bez mnogo otporne snage. *i izgled im nije bio od jaeg utiska i vrlo je dobro primeeno! da se nijedan od tih gradova nije odrao u narodnoj uspomeni s .ustinijanovim imenom onako! kako je sluaj s gra(evinama cara $rajana! Cilipa ili +onstantina. ,U ruevinama gradova i tvr(ava nije jo na(en ni jedan jedini natpis! koji bi ovekoveio slavu velikog graditelja .ustinijana-. 2ri podizanju tih gradova uestvovali su svi oni narodi! to su iveli oko :unava& njihovih tragova ima dosta u toponomastici VI veka! gde se inae u to doba ne bi mogli oekivati. $akav je! na primer! naziv :olebin ;YITOUPN>! koji je oevidno u vezi sa slovenskim plemenom :uljeba! :oleba. U "ugarskoj bi moda mogle biti slovenskog porekla tene ;SHONO\>. )isto slovenski karakter ima kapljica! kopljice ;SLK[TP\`>! za koje se izrino kae! da je ,novo-. Isto je tako naeg tipa u podruju *ia naziv Vraita ;sMKH\P]HK>! ,nov grad-. $i nazivi mogli su poticati bilo od vojnikih najamnika u vizantiskoj vojsci! bilo od slovenskih doseljenika! koji su tu ostali sa pristankom vizantiskih vlasti. 'noga od starih mesta stradala su za vreme svih ovih najezda tokom VI0VII veka. *ajvei je deo! ipak! propao u VI i poetkom VII veka! kad su loveni sami! ili u zajednici s drugim narodima! upadali u Vizantiju! da se koriste pljakom iz tih starih i bogatih mesta. :oklena! 7pidaur! *arona! arona! %gruvijum! 'ursa! ingidunum! Viminacium i drugi znatni gradovi propali su za uvek ba pri upadima lovena. *jihovo razbeglo stanovnitvo nije se vie vraalo na stara ognjita! sem u strategiski vani ingidunum! nego su izbeglice! posle! u blizini starih mesta podizali nova# 2odgoricu! :ubrovnik! +otor! plit! /sek. Ipak bilo je dosta starih gradova! koji su se i odrali& naroito to behu oni! koji su se nalazili na manje izloenim mestima. Bnaajna je injenica! da je dobra polovina ovih naselja zadrala svoje staro ime. Upada! dalje! u oi da glavne reke na naem podruju nisu slavizirane# :unav! ava! :rina! *eretva! Gim! ana! "osna! $ara! Vardar! $imok i dr. zadravaju svoja stara neslovenska imena. 2redslovenska su imena 2romina! :inara! 'osor! Gapad! "rgat! +lisura! :urmitor! Vele! 5odopa! "alkan! +omovi! )akor i dr. 'e(utim! dosta planina ima ipak slovenske nazive! kao 2rokletije! 1um! 5udnik! "jelaica! "ukovica! Vuja 2lanina! 'okra 8ora! 'edvednik i dr. *azivi otoka u .adranskom 'oru gotovo su svi nasle(e starine# od +urikom b +rk! Caros b 1var! "ratia b "ra! 2ag! 2ostumiana b 2aman! %rba b 5ab! 'elita b 'ljet i sl. U zemljama "alkanskog 2oluostrva! ak i daleko na zapadu! ouvano je sve do danas romansko ime. )uvena planina 5omanija u "osni najbolji je primer za to. Imamo i sela 5omane! 5omanovce i sl. )ak i ime manastira 5inja derivat je od 5omana. *ajvie neposredno primljenih imena mesta ima u 2rimorju! i oko :unava! gde je romanska kultura bila najintenzivnija& ponegde su stari oblici slavizirani nastavcima ili analogijom na neku slinu narodnu re! i to obino iz vulgarizovanih i dijalektskih oblika. /d plemena .adesina postali su i .aderi i .ader! i imena .adran i Badar na zapadu i .adar na istoku& od plemena :elmata i :almata nastala je s istim vokalom :almacija

32

Istorija Srba Vladimir orovi i s vokalnim :lmmno0:umno! :uvno! a s nento sloenijim procesom 8lamo od :lamo. Ima izvesnih metateza u primanju imena mesta! kao kardona b kradin! irmium b rem ili $ilur b $rilur b $rilj. Inae je preuzimanje bilo dosta neposredno# od enia b enj! $ragurium b $rogir! :oklea b :uklja! 'edeon b 'edun! kodra b kadar! i sl. 2onekad se ime starih mesta ouvalo u nekom malom sporednom lokalitetu! kao od *arone b *orin ili od 'arsonije bara 'rsunj. Ima i primera! da su imena izvesnih mesta uzimana ne po nominativu! nego po drugim padeima. 9elje je dolo ne od 9eleja! nego od 9eleje& %d musculum! dalo je /mialj. /d vulgarnog SPI tKTKHP dollo je verovatno ou[KTKZIN v %spalato v 0plWtm! plit. $ako je od vulgarno0grkog HPM HVN [IVPN dollo Istanpol i tambol. /d same oznake stare gradske optine civitas! ouvano je cmvmtatm b 9avtat. /d 9astra romana imamo u remu ime +ostroman. tara romanska kultura ouvala se najsvesnije u 2rimorju! gde je itavo vreme odravan neposredan dodir sa Italijom kao maticom te civilizacije. Unutranje romanske kolonije! ma koliko da su imale uticaja na optu kulturu okolnog stanovnitva! nisu mogle da itavoj zemlji dadu potpuno svoje obeleje! kao one primorske i kao donekle dunavske. U unutranjosti je! sem toga! bilo i vie uticaja istone grke kulture i grkog jezika! koji su spreavali apsolutnu prevlast latinskog. 8ranica izme(u ta dva jezika ila je! od prilike! od Gjea! ispod puta kadar b 2rizren na Gipljan i koplje! pa odatle prema o6iji. Ginija oko ovih mesta bila je sa pomeanim uticajima. Gatinski je ponegde iao i preko te zone! ali nije bio jae intenzivnosti. Inae! uticaj latinskog bio je vrlo veliki. $o je bio zvanini jezik drave i kao takav uveden pogotovo u svu administraciju. ami carevi vizantiski podravali su ga u sveanim aktima svojim autoritetom. /snivajui kupi .ustinijan ga naziva ,.ustinijana prima- i 2rokopije mora da tumai svojoj publici! kako to ima da znai ,prva-. Gatinski je! isto tako! bio i jezik vojske! u kojoj su sluili razni narodi 9arstva i na njemu se sporazumevali! kao nedavno nemakim u %ustriji. 2reko vojske i logora prodirao je latinski jezik u narod. Gatinska komanda ostala je prvih vekova ak i u vizantiskoj vojsci. U :almaciji se u latinskoj kulturi bio razvio ist romanski jezik! s mnogo arkaikih elemenata! ouvan gotovo do naih vremena. 5umunski! u istonom delu! s neto mla(im tipom! isto je tako produkat latinske kulture. )ak i arnautski! jedna vrsta lingvistikih petre6akata! gotovo je u dobroj polovini romanskog porekla. Ba ljude! koji su govorili latinski! upotrebljavan je u itavoj rednjoj 7vropi naziv Vlaha! dobro poznat svim slovenskim narodima. 2otekao od keltskog plemena Volcae! to ime su primili 8ermani kao walhaz! walh! i oznaavali su njim svoje poromanjene susede. /d 8ermana su preuzeli to ime i loveni. +od nas su tako sebe zvali stari :ubrovani jo u jIII veku! svesni svoje romanske kulture! i ime Vlaha isticali su kao razlikujui se od svojih srpskih suseda. U unutranjosti! romanski elemenat nije uvek predstavnik vie kulture kao na 2rimorju. *jegovi pripadnici povlae se ispred lovena u planine ali se ovde0onde grupiu u vee celine! kao u .unoj 'aedoniji ili u karpatskim predelima. U planinama oni se preteno bave stoarstvom! tako da su kod nas vremenom pojmovi Vlah i stoar postali gotovo sinonimi. *jihove stoarske organizacije sa katunima! i njihova stoarska terminologija osvajaju izvesna podruja naih dinarskih krajeva. U istonoj "osni i zapadnoj rbiji cela se jedna oblast zove tari Vlah! u 1ercegovini se tolac i njegovo podruje zvalo ranije :onji Vlasi& izvesna naa plemena zovu se Vlasi :robnjaci! Vlasi 'irilovii! Vlasi "anjani. U 9rnoj 8ori itav se jedan kraj naziva +atunska *ahija. U staroj srpskoj dravi Vlaha je bilo dosta i pominju se esto. Ba razliku od primorskih Vlaha ove br(anske! po odelu i mrkom licu! zovu ,crnogunjcima-! ,9rnima Vlasima- b ,'auro0Vlasima-! ,'or0Vlasima-! ,'orlacima-. Banimljivo je! da jedan dobar deo

33

Istorija Srba Vladimir orovi naih planina! gde je stoarstvo i mlekarstvo naroito razvijeno! nosi naziv Vlai! Vlahovii! Vlahinja! Vlaka! Vlakovci i sl. cto romanski elemenat "alkanskog 2oluostrva nije mogao da asimiluje slovenske doseljenike! kao to je ranije inio sa Ilirima i $raanima! sa 8ermanima u Italiji! ili sa 8alima u Crancuskoj! ima vie razloga. U ono ranije doba rimska je snaga bila u naponu& sad! posle IV i V veka! dravni organizam bio je istroen. U dravi se sve vie osea uticaj tu(ih naroda! koji je Imperiji opasan i onda kad je u njegovoj slubi! a ne samo kad je u borbi s njim. 'etei seobe naroda znatno su pomerili i oslabili romansko stanovnitvo! loveni su doli na "alkan u veim masama i imali su za sobom bogate rezerve& za njihove upade ima nekoliko puta vesti! da se vre s gomilama od vie desetina hiljada. 5omani su! prema njima! sve vie gubili teren& ostavljeni sami sebi! sa slabom ili nedovoljnom dravnom pomou! oni su gubili i duh i staru aktivnost. 5omani su nekad dolazili kao osvajai! svesni svoje snage! bili gospodari& dok su sad bili potiskivani! pobe(eni! predmet pljake. 2re dolaska lovena! na "alkanu se ve bila prilino razvila hrianska vera. U IV veku bilo je u balkanskim oblastima nekoliko aktivnih episkopija. .edan episkop u irmiju s ponosom je hvalio svoje mesto! ,glavu Ilirika-! u kom je hrianstvo za vreme :ioklecijanovih progona dalo dovoljno dokaza o vrstini svojih vernika. 2o crkvi sv. :imitrija! koju je u tom gradu podigao pre6ekt Geontije ;oko A3F.>! irmij se prozvao !civitas s. :emetriik! odnosno 'itrovica ;:imitrovica>. U ovom kraju bilo se naroito rairilo %rijevo tumaenje 1ristove prirode i s toga su u irmiju drana etiri crkvena sinoda ;<AD.! <?3.! <?@0D.! i <@D.>. *a podruju dananje rbije bilo je nekoliko episkopija ;Viminacium! ingidunum! 1oreum 'argi! %kve! *i! 5ameziana! 2autalija! Ulpijana! tobi>! od kojih je ona u Viminaciju od V veka postala mitropolija. U kupi .ustinijan je 3A. aprila ?<?. ustanovio arhiepiskopiju! kao sredite nove samostalne crkvene oblasti! koja je obuhvatala pet pokrajina ;dananju "ugarsku! veim delom& rbiju! severnu i junu! sa remom& i severnu %lbaniju s 9rnom 8orom>. /snivanje ove arhiepiskopije! koja je obuhvatala najvei deo balkanske unutranjosti! gde se dotle priznavala kompetencija papina! izazvalo je proteste u 5imu. 9ar je iz politikih razloga morao da popusti i ?A?. izdao je novelu! kojom je arhiepiskopiji oduzeo samostalnost i priznao papino pravo na njenu oblast. 2oslednji podatak o ovoj arhiepiskopiji datira iz E=F. god.& verovatno je naputena u vezi sa provalama lovena na poetku VII veka. U rimskoj pokrajini 'eziji! negde u "ugarskoj! delovao je u IV veku gotski episkop! arijevac Ul6ila ;Vul6ila>! koji je za svoju pastvu spremio prevod *ovog Baveta i prvi gotski al6abet. .o u Ij veku! oko $omija! odravala se gotska liturgija. U :almaciji alona bee kako svetovna tako i crkvena metropola! po osnivanju ranija od svih severnih i istonih. U njoj je u V veku podignuta jedna bazilika! ije razmere nema gotovo nijedan drugi crkveni spomenik starog i slovenskog veka ;?D.F= h FD.?= m>. $u su! po jednom ne sasvim sigurnom izvoru! bila drana dva pokrajinska crkvena sabora! ?<=. i ?<<. godine. +ao podrune aloni navode se ove dalmatinske i bosanske episkopije# %rba! .adar! kradona! *arona! 7pidaur! "istue& pa 'artaritana i "aroe! ija je lokalizacija nesigurna. *a drugom saboru od ?<<. bilo je zakljueno! da se osnuju jo tri episkopije! ali papa je! nezadovoljan! osudio postupke i s toga ne izgleda verovatno! da su one ostvarene. +ad se obrazovala pokrajina 2revalitana! onda je crkvena metropola za tu oblast postala kadra ; kadar>. /ko te i drake mitropolije pominju se kao episkopije :uklja! arda! Gje i verovatno Ulcinj. urevnjivost izme(u verskih poglavica u 5imu i 9arigradu starog je datuma. Iako je administrativna vlast izme(u 5ima i 9arigrada deljena u dvoje! 5im nije bio

34

Istorija Srba Vladimir orovi sklon da to do kraja primi i u crkvenom pogledu. 2apa Inoentije I ovlastio je A3F. god. solunskog episkopa da vodi brigu o crkvi i reava sve sporove u oblastima %haje! 7pira! +rita! :akije! 'ezije! :ardanije! 2revalitane i 'aedonije! dakle gotovo celog "alkanskog 2oluostrva sem $rakije. olunski episkop postao je papin vikar. :a to nije bilo rado gledano u 9arigradu razume se samo po sebi& isto kao i to! da je zbog toga dolazilo do sukoba! javnih i tajnih. *esumnjivo je! me(utim! da je do VII veka rimski uticaj na podruju zapadnog i sredinjeg "alkana bio preteniji od carigradskog. 9rkvena organizacija dopunjavala je! dakle! uticaj organizacije administrativne i vojnike. U naim zemljama episkopi su bili u ogromnoj veini romanskog porekla. /d 4D ouvanih imena iz istonih i sredinjih oblasti! ?4 je nesumnjivo latinskih kao %mantius! aturninus! ekundianus! 8ajus! 8ojce! "onozus! Celiks! "enenatus! +orualius i sl. 5omanskog je porekla u ostalom! bila i porodica cara .ustina I! iji lanovi nose latinska imena. $ek od VII veka! dolaskom istonjaka 1iraklija! ulazi u vojsku i dravne slube vie grkog i istonjakog elementa& i tek od njegova vremena Vizantija sa svojim balkanskim pokrajinama postaje vie nosilac grke kulture. %li! mesto da potiskuje latinski! ona je imala da sa uasom oseti kako sve vie "alkansko 2oluostrvo plavi slovenski elemenat i slovenski jezik. 'esto latinskog koji je izumirao dolazio je slovenski elemenat! sve! neodoljiv! mnogobrojan! koji je hteo da ivi. +ad smo doli na "alkansko 2oluostrvo mi smo rbi dospeli potpuno u s6eru uticaja latinske kulture. 2reko nje smo dobili sva prva obavetenja i u njoj nali osnove prvog hrianskog vaspitanja. *aziv 8rka! gospodara "alkana! doao nam je ne od njih samih! kao $urcima i %rapima! koji ih po slubenom imenu x`JKHIP nazivaju 5um i Urum! nego po latinskom 8raecus! 8rXkX b 8rk. Vladara Vizantije nismo! isto tako! zvali po slubenom imenu UK]PTOZ\! ve po latinskom caesar b cWsarm! cesar! car. U nanem starom jeziku romanskog porekla su rei# altare b oltar! arca b raka! cerrus b cer! compater b kmotr b kum! maturus b mator! oleum b olaj! sanctus b sant! vesica b beika! missa b misa! cruh0crusi0krus b krst. *eke romanske rei ostale su i u srednjegrkom i slovenskom! tako calendae b koleda! cominus b kamina! komin! castellum b kastel! +ostolac! castrum b kostur! cisterna b cisterna! clausura b klisura! commercium b kumer! cursus0cursarius b kursar! husar! gusar! magister b majstor! palatium b palata! porta b porta itd. 2rimeri su! kao to se vidi! raznovrsni i potiu ne samo od uticaja crkve i administracije nego i od materijalne kulture! koju su loveni nali i primali na "alkanu. Veze izme(u 5omana i lovena na "alkanu postojale su vremenom sve tenje. 'nogobrojniji! loveni su najvei deo romanskog stanovnitva na zapadnom delu "alkana pretopili u svojim redovima. Vlasi stoari! izmeali su se potpuno sa rbima. $o je dolo ponajvie s toga! to su se oboji bavili preteno stoarstvom i to ih nije delila vera. +ad su $urci poeli podvlaivati srpske drave oni vie nisu mogli da prave velike etnike razlike izme(u rba i Vlaha! nego su br(ansko pravoslavno stoarsko stanovnitvo zvali uopte Vlasima& a kasnije su oni! i mnogi drugi narodi! isto u pogrdnom smislu! zvali sve pravoslavne uopte Vlasima. 5omani su se dugo drali odvojeno u svojim zatvorenim gradskim optinama na 2rimorju! ali je i tamo od j veka poeo sve jai priliv lovena! koji su! posle! tim gradovima dali manje0vie pretean slovenski karakter& :ubrovnik i pljet! koji su jo jII veka bili romanski! u jV i jVI veku postaju nosioci nove slovenske kulture i knjievnosti. ,*e moe biti sumnje- pie .. 7rdeljanovi jednom prilikom! ,da su starosedeoci! koji su mnogo vekova pre dolaska rba iveli na ovom zemljitu i 35

Istorija Srba Vladimir orovi prilagodili se njegovim prilikama! imali i takvih kulturnih tekovina! koje su rbi morali od njih primiti! jer su im bile najpodesnije za ivot u novoj postojbini ili su obeleavale pojmove i predmete! koji su rbima dotle bili nepoznati. U takve tekovine spada npr. kamena kua i koliba! po koji deo odela! neki stoarski termini i verovatno po koja praksa u stoarenju... .a sam! prilikom svojih prouavanja u plemenima "rda i stare 9rne 8ore mogao zapaziti neke interesantne pojave kao posledicu etnikog stapanja rba sa starim Vlasima i s %rbanasima... Bapazio sam npr. interesantne kombinacije od srpske i vlake topogra6ske nomenklature i mogao sam utvrditi! da su rbi poprimali od Vlaha one geogra6ske termine specijalnog karaktera! koji su podeeni osobitoj prirodi karsnog terena... /vaj proces primanja i stapanja izme(u naeg naroda i balkanskih starinaca vrio se naravno samo u visokim planinskim predelima! u kojima su bili zaostali Vlasi i %rbanasi u neto veem broju. I primljene osobine bi ostale ograniene samo na te predele! da nije bilo poznatih migracija iz dinarskih krajeva u 2osavinu! 2odrinje i 2omoravlje sa cumadijom. %li su tim migracijama dinarski naseljenici preplavili ove oblasti na severu i severoistoku i predali starijem stanovnitvu gotovo sve svoje osobine! tako da su i one od njih to su bile pozajmljene od balkanskih starosedelaca postale manje ili vie optim osobinama svih ili velikih delova rba i 1rvata od .adranskog 'ora pa daleko na istok do u sliv reke $imoka-. Unutranjost "alkanskog 2oluostrva! naroito istona "osna i 1ercegovina! 5aka i zapadna rbija behu vrlo malo i nejednako zasijane rimskim kolonijama. /d starih rimskih mesta najmanje ih je do VII veka ouvanih na tom podruju. $ome nije isti razlog! koji je i za iezavanje starih kolonija u remu. U remu se to zbilo usled silnog meanja naroda od IV0VII veka i tekih borbi i perturbacija na tom podruju. U ovoj oblasti to je dolo s toga! to je rimska penetracija bila manje intenzivna zbog udaljenosti od ishodinih sredita i zbog geogra6ske odvojenosti i tee pristupanosti. /va oblast opasana je na celom zapadu i jugu itavim planinskim nizovima dinarskog sistema! preko kojih se prelazilo teko i samo u duim etapama& s istoka je zaklanjao masiv care& dok su rudnike planine i moravske ume titile tu oblast sa severa. I iz alone i iz 9arigrada u ove se krajeve stizalo teko! s mnogo napora! a bez prave koristi. 2rirodno je s toga! da je taj kraj ostao kao jedan od najkonzervativnijih na celom "alkanu& udnim sticajem prilika i! moda! naklonosti! dogodilo se! da smo se u taj najkonzervativniji predeo naselili ba mi rbi.

Slovenska plemena i njihova kultura

loveni! ija su najstarija sedita bila u podruju dananje istone i june 2oljske i jugozapadne 5usije! pripadaju indoevropskoj zajednici. /ni predstavljaju krajnju severoistonu grupu naroda te pripadnosti. *jihova istona granica prelazi u podruje tatarsko0mongolskih naroda. toga u staroj slovenskoj kulturi! pored indoevropskih nasle(a i veza nailazimo na jak uticaj i tih istonih suseda. :a to slovensku kulturu ini neobinijom i vie sloenom razume se samo po sebi& ali to je ono! to je ini zanimljivom i vanom i za optu evropsku zajednicu. lovenski jezik pismeno je utvr(en na jednom dijalektu tek u Ij veku posle 1rista! a sve sigurne vesti! koje imamo o njemu kao i o lovenima uopte! nisu starije od VI stolea. a jezicima Istoka i .ugoistoka! jermenskim! albanskim i baltiskim! slovenski pripada grupi satem b jezika. 2o srodnosti s tim grupama da se odrediti i njegovo teritorijalno rasprostiranje. lovenski se na istoku dodirivao sa ariskim ili tanije iranskim! jer s njim zajedno ima proces prvobitnog s posle i b i u b vokala i glasova k! r. Geksikalno je iransko baga sigurno u vezi sa naim bogX. druge strane! slovenski ima vrlo mnogo srodnih crta sa baltiskim jezicima! litvanskim! letskim i 36

Istorija Srba Vladimir orovi izumrlim pruskim. Iz praslovenskog jezika razvile su se u glavnom tri velike slovenske jezike skupine! prema geogra6skom irenju pojedinih plemena! prema glasovno0 6iziolokim osobinama svojih nosilaca! i prema kulturnom uticaju susednih plemena. Bapadna je grupa eko0poljska! sa kaupskim! luiko0srpskim i gotovo izumrlim polapskim& istona je ruska& trea je grupa jugoslovenska. U samim junoslovenskim dijalektima ni danas! ni u prolosti! nije bilo otrih granica izme(u pojedinih dijalekata! izme(u slovenskih! srpskohrvatskih i bugarskih! nego su svi prelazili jedni u druge. cto se naroito tie slovenakih i srpskohrvatskih govora! za njihovu starinu %. "eli daje ovakvo tumaenje# ,2re dolaska njihovih pretstavnika na "alkansko 2oluostrvo b oni su govorili jednim! zajednikim jezikom. U granicama tadanje njihove drutvene zajednice dobivane su tri dialekatske nianse# kajkavska! akavska i tokavska! od kojih su i posle toga akavski i kajkavski dijalekat razvijali zajednike crte. +ada su njihovi pretstavnici doli na "alkansko 2oluostrvo! odnos se me(u njima promenio u toliko to su sada akavski i tokavski dialekti poeli da ive optim ivotom! a jedan je deo kajkavskog dialekta b hrvatski kajkavski poeo da potpada pod sve jae uticaje tokavskog i akavskog dialekta! i da se razvija zasebno od slovenakog kajkavskog.rodnost i slinost slovenskih jezika vrlo je velika& mnogo vea nego srodnost izme(u romanskih i germanskih. 5azloga za to ima vie. 2rvi je i najodluniji! to su loveni dugo iveli u jednoj neprekinutoj masi! grupisani na terenu nedeljenom velikim morima i sve do j veka neuklinenom od drugih! tu(ih naroda. :rugi! vrlo vaan je razlog taj! to slovenski elemenat nije uao u onakve ,amalgamirajue procese- sa tu(im elementima! u kakve su ulazili na jugu Iliri0%rbanasi! ili :ako05omani! ili %nglo0 asi0*ormani! nego je! izuzevi donekle "ugare! odrao u glavnom svoj etniko0 lingvistiki karakter ist! u koliko nije sasvim podlegao 6iziki monijem stranom uticaju. *ajzad! trei je razlog! to je svest o slovenskoj zajednici bila dosta iva i to su veza izme(u pojedinih plemena i naroda trajale dugo sa uverenjem o etnikoj pripadnosti. , vi slovenski jezici ili nareja odrali su verno i isto dosada stari zajedniko0slovenski jeziki tip! istina sa razlinim gubicima ili modi6ikacijama-! naglaavao je V. .agi. :olaskom 'a(ara i stvaranjem njihove drave rastrgnuta je neposredna veza izme(u severnih i junih lovena! a nadiranjem *emaca putem niz :unav gubila se veza izme(u )eha i zapadnih .unih lovena. %li tragovi pre(anje zajednice jo su oevidni. )akavska akcentacija! koja je kod nas najizrazitiji predstavnik starog tipa! ima dosta dodirnih taaka sa najzapadnijim ruskim dialektima! kao i slovenaka sa istonim ekim. 2odudaranja ima! isto tako! i u 6onetici. 2osrednici su bili ponajvie slovaki i maloruski dialekti! koji su dugo bili u neposrednom dodiru s junoslovenskim. .ezika zajednica i neposredno srodstvo pretpostavlja! prirodno! i jednu zajedniku jeziku i optu kulturu. /na se mogla razviti samo na jednom zajednikom podruju! na kom su slovenska plemena ivela u neposrednom uzajamnom dodiru. pomena o starim lovenima nema ni u jednog pisca do VI veka. +rajevi Istone 7vrope! daleko od dravnih ambicija rimskih i od grkih kolonija na 9rnom 'oru! bili su za stare pisce neka polumitska naselja i sve vesti o njima bile su ili vrlo opte! kad su dole po neposrednijem saznanju! ili vrlo legendarne! kad su se prepriavale. /d nekih optih imena naroda! koja se tamo pominju! kao kita i armata! ne moe se pouzdano utvrditi! da li se i u koliko se odnose na lovene. neto vie sigurnosti moemo pratiti! kako se za lovene javlja ponekad ime Veneta ;Veneti! 37

Istorija Srba Vladimir orovi Venedi! winden! wender>& jo u jIj veku neka slovenska plemena nazivaju se Vendima i Vindima. %li i pri tom treba biti vrlo oprezan! jer je venetsko ime raireno po svoj 7vropi i jer je postojalo vrlo staro italsko pleme Veneta! koje je imalo svoje podruje Venetiju! posle Veneciju. 2od venetskim imenom izrino podrazumeva lovene latinski pisac VI veka! 8ot .ordanis. /n kazuje# ,'nogobrojni narod Veneta stanuje od izvora reka Vistule preko ogromnih podruja... 'akar to im se imena sad menjaju prema razliitim porodicama i mestima! oni se u glavnom ipak nazivaju klaveni i %nti.- *jihovo se podruje! veli taj pisac! prostire ,od grada *ovijetunenskog i jezera koje se zove 'urzijansko sve do :njestra i na sever sve do Visle& oni imaju za naselja movare i ume. % %nti! koji su od njih najhrabriji! tamo gde se savije 2ontisko 'ore! proteu se od :njestra sve do :njepra. *a tom podruju! pod istim imenom! postoje i raniji spomeni moe biti ba naih plemena! ali se ni kod jednog pisca ne da ovako utvrditi! na koga se neposredno misli. Ve 2linije navodi me(u plemenima to dopiru do Visle! uz armate i cire! i Venece& a $acit! neto opredeljenije! odbija da dovede u zajednicu Venete sa 8ermanima i armatima! iako su! dri! blii prvima. *a 2ajtingerovoj karti smeteni su Vendi me(u :unavom i :njestrom. /d Visle do :njestra ceo prostor pripada! u glavnom! lovenima& na tom podruju oni ostaju kroz itavo doba historije! irei se odatle na jug! istok! i na zapad. +od veine pisaca oni su prikazani kao ,vrlo velik narod- ili ,kao bezbrojna plemena-. +arakter i tip jednog naselja najbolje obeleavaju njegovi narodni topogra6ski nazivi. %rapi i 2erzijanci! upozorava dobro +. .ireek! imaju bezbroj imena za sve vrste stepa i ravnica& cpanjolci za planine! a kod lovena ,pada u oi bogastvo naziva za tekue i stajae vode! za izvore i studence! jezera i brlje! barutine i movari! za ume! bunje i gajeve. 2rotivno tome retki su zajedniki slovenski nazivi za oblik planina! te je lokalna terminologija u +arpatima! istonim %lpima! u +arstu na %driji i na "alkanu vrlo razliita.- Bnai! dakle! da su loveni iveli u nekom kraju punom uma i voda. I samo ime loven! videli smo napred! u vezi je s tim i dolazi od korena kleu0 cluere. 2oznata narodna 6raza ,oslavilo je prolee- oznaava pokret dotle zamrzlih voda i bu(enje novog ivota pod suncem. %rapski stari pisci navode! da je ,zemlja lovena ravnica pokrivena umom-! a loveni da ,ive u umama-. 2ut za +ijev ,vodi kroz stepe! besputicom! kroz potoke i velike ume-. 2oljski nauenjak 5osta6inski upozorio je na injenicu! da su loveni re bukva dobili od 8ermana& iz tog izlazi! da u prvoj postojbini lovena nije bilo toga drveta. $akvo podruje postoji! doista! oko srednjeg :njepra! u dananjem 2olesju& on je s toga sklon verovati! da je ba na tom podruju i bila prvobitna otadbina slovenskih plemena. loveni su! doista! bili vrlo veti u ivotu na vodi. /ni majstorski grade la(e& sami su odlini brodari! i to i muki i enske. U jednom stratekom spisu! koji se pripisivao caru 'avrikiju! kazuje se! da naselja lovena i %nta ,lee uz reke... oko njih su ponajobinije neposredno ume! ili bare! ili ritovi.- ,U prelaenju reka vetiji su od svih ljudi. /dlino izdravaju u vodi! pa esto neki od njih iznena(eni kakvom opasnou u svojim naseljima zagnjure se u dubinu! dre u ustima trske udeene za takvu priliku! duge i potpuno izvrene! koje dopiru do povrine vode! pa leei nauznake u dubini diu kroz njih i izdravaju mnogo sati tako.- *a svojim la(ama loveni se otiskuju vrlo daleko i dopiru ak do +ikladskih /strva. Ba staru postojbinu rba kazuje +onstantin 2or6irogenit u svom vanom spisu / upravljanju dravom! da rbi ,potiu od nekrtenih rba! prozvanih i belih! to stanuju s one strane $urske ;tj. 'a(arske> na podruju! koje oni zovu "ojki ;sIyLP>! gde granii Cranaka kao i velika nekrtena 1rvatska! prozvana i "ela-. "eli 1rvati stanuju ,uz

38

Istorija Srba Vladimir orovi Cranaku-! a ,podloni su /tonu! velikom kralju 6ranakom i saskom! i nekrteni su! a s $urcima se oro(avaju i prijateljuju-. "alkanski 1rvati potiu od tih belih 1rvata! koji behu ,susedi lovenima! nepokrtenim rbima-. /vde se oevidno misli na Guike rbe! ija lokalizacija tano odgovara danim granicama. .edan istoni pisac pominje rbe kao stanovnike ,koji se pruaju prema istoku! a daleko su od zapada-. .edan anonimni geogra6 bavarski Ij veka navodi opet! da su , erviani tolika drava! da su iz nje nastala sva slovenska plemena i da! kao to tvrde! otud vode poreklo-. :a li od tih rba u stvari potiu i nai juni precid .ezina veza izme(u rba na jugu i Guikih rba nije takva! da pokazuje neposrednu bliu srodnost! naroito ne srodnost za ovako dosta kasno doba rastanka. 2o prirodi svog mesta luiki govor je prelaz od poljskih do ekih osobina i daleko je od karakteristika srpskohrvatskog jezika. rpsko pleme od )eke ;"ojka b terra "oiorum! "ohemia> do ,istoka-! ili hrvatsko od 2olabja do :njepra! u tolikoj rasprostranjenosti! teko da je bilo jedinstvenog tipa. Isto je tako malo verovatno! da su ceo taj iroki prostor naseljavali samo pripadnici jednog plemena. 2re e biti istina! da su na tom prostoru ivela i druga slovenska plemena! izmeana! usled pomeranja s istoka prema zapadu. 2lemenska imena toga vremena veoma su pomerena. Ima :uljeba! na primer! javlja se na "ugu i u )ekoj& ime %nta nalazi se od +avkaza do %lpa. Ime 1rvata nije uopte slovenskog nego iransko0sarmatskog porekla! a javlja se kao lino ime u natpisima II i III veka u $anaisu! i nije izvesno da je s poetka imalo etniku oznaku. C. 5amou ga izvodi od rei haurvatar ,uvar stoke- ili huurvatha ,prijatelj-. Ime Cranaka! na primer! koje dolazi od 6rancus oznaavalo je najpre ,samo injenicu politike slobode kretanja za vladajue klase-. rpsko i hrvatsko pleme bilo je! po svoj prilici gospodaree pleme! odnosno to su organizovanije plemenske skupine! koje su kao takve dole do jaeg izraza. Ima jedna vest kod +onstantina 2or6irogenita! u kojoj se kae! da su za jedan napadaj u Italiju :ubrovani na svojim la(ama preveli# HIZ\ M`UKHIZ\ LKP HIZ\ lolmoZ\ SLTKUKMhINHK\! t.j. ,1rvate i ostale slovenske gospodare-. *a podruju lovenaca! zapadno od 9elovca! oko 'osburga! bilo je sredite jedne starije upe! gde su kroz rednji Vek postojali ,kasazi- kao jedna vrsta plemena i slobodnih ljudi! ije se ime jo uvek uva u mnogim mesnim nazivima. *a tom istom podruju! neto proirenom! ouvano je u monogra6iji i hrvatsko ime na vie mesta i Gj. 1auptman je sa razlogom mogao izvesti zakljuak! ,da je kasaz i 1rvat isto-. Vano je utvrditi! da se grad srpskog kralja )imislava zvao +esigesburg! t. j. grad +esiga! odnosno +asaga. 2or6iregenit pria! da se jedan od petoro brae! koji je 1rvate doveo na jug! zvao +osencis! a drugi 1rvat. 1rvatin je i kod nas u rednjem Veku esto upotrebljavano kao lino ime. rpsko ime! me(utim! nije bilo mnogo u obiaju kao lino ime. *arodski! ono je u najstarije vreme glasilo rmblinm& oblik rbin docnijeg je porekla. U tu(im spomenicima zovu nas urbi! orabi! SOMUlIP. 7timologija imena jol nije utvr(ena& ali je! ini se! slinog kulturnog porekla kao i naziv lovena ;srXbati! sorbere>! po naem ivotu blizu vode. Banimljivo je i vrlo vano! da je 2or6irogenit zabeleio humsko predanje! po kom rod njihovih vladara Vuevia ili Vievia potie ,od nekrtenih stanovnika oko reke Visle-. 2o tom bi veza jednog srpskog plemena sa severnim lovenima dananjeg poljskog podruja bila utvr(ena na nain! kojim se i sada slue ispitivai naselja. 'i ne vidimo nikakva opravdanog razloga zato se tim predanjima ne bi moglo potpuno verovati. .ezike razlike! u dialektu! ne mogu biti dovoljan razlog protiv toga. U neposrednom dodiru s drugim! vrlo srodnim slovenskim elementima! razlike su se postepeno gubile& a meavine je bilo i kod naih saplemenika na jugu! kao i kod onih na severu. 5adi oskudice dokumenata sve do j veka nama je danas gotovo nemogue 39

Istorija Srba Vladimir orovi apsolutno utvrditi sve mene tih procesa! a da su postojala nesumnjiva pretapanja i izjednaavanja da se zakljuiti iz pojave! da je mnogo slovenskih plemena! s raznih strana! uestvovalo u kolonizaciji "alkana i pretrpelo! nesumnjivo! mnogo izmena svog prvobitnog tipa. cta je ostalo u dananjem naem jeziku od dialekta %bodrata! :uljeba ili moljanad Ba poreklo naih starih naselja dosta govore i toponomastike paralele. 2oznata je pojava! da se kod odseljenika esto javljaju imena njihovih pre(anjih oblasti. toga! po svoj prilici! nije sluajno to imamo 'lavu kod nas i u 2oljskoj& :unajec u 1ercegovini i :unajec u 8aliciji& /dru i kod nas i u cleskoj& vitavu u "osni i 'oravskoj! 2inju u .unoj rbiji i cleskoj& 'oravu po celom naem podruju od severa do juga i sl. U krakovskoj oblasti! pored drugih primera! vredi sravniti# "ronovice i hrvatski "ranovec! *jegosavice b *egoslavce! 2rzibislavice b 2ribislavec i sl. +arakteristino je i ime 8ali u 8aliciji i na 8ali u junoj rbiji. U +arpatima! me(u lovacima! sretamo nazive# itnica! livnik! "rusnica! $eplica! Gjubotinja! 2lavnica! trojna! $vrdoin i dr.& a u Bvolekom Gesu! u lovakoj# latina! +amenica! ctavnice! +rupinica! trahora i sl. *a nekoliko se samo slovenskih strana sreta naziv +ijeve lovenska plemena! koja dolaahu na "alkan! nisu bila uvek istog ueg roda. $o se vidi odmah ve po tom! to ona nisu silazila na :unav jednim putem i iz jedne oblasti. eljenja lovena imala su! u glavnom! dva pravca. .edni su silazili uz obale 9rnoga 'ora! preko :njestra i ereta! u dananju 5umuniju! a odatle na :unav. $o su istona plemena! kojih je bilo vie& po reima grkog hroniara $eo6ana! sedam0osam. 'ojsoj 1orenski! jermenski geogra6 VII veka! kazuje da je u :akiji ivelo ak dvadeset i pet slovenskih plemena i da su ona otud! potisnuta 8otima! prela :unav i posela ne samo $rakiju i 'aedoniju! nego i %haju i :almaciju. :rugi su silazili u panonsku dolinu preko +arpata! verovatno krenuti najpre od 1una i usled toga dugo vremena tu(i podlonici. .edan njihov deo prelazio je :unav i avu ponekad iz vlastite inicijative! a ponekad u slubi %vara. 2rva! ne znamo kad i u kom obimu vrena kretanja izazvala su! posle! nova! ili iz nevolje! radi potiskivanja& ili iz elje za pljakom& ili po primeru prvih& ili na poziv u saveznitvo. *eka od tih plemena poznata su nam po imenu. $eo6an izrino pominje everce ;SOUOMOP\>! koje su "ugari premestili iz naselja oko Varne. U takozvanoj *estorovoj 1ronici ima pomena o plemenu everjana ,po :esni! po ami i po uli-! daleko na severu! koje je DD<. pokorio knez /leg. .edan deo ovog plemena dopro je do 8rke! gde u 7piru jo uvek postoji uspomena na njih u imenu evrani ;SOUMKNV> b everjani. 2ostoji milljenje! da su oni stanovali i izme(u $amia i )arne i da je po njima dobio ime everinski "anat! dok mi drimo da je ovo ime dolo od grada everina i imena cara eptimija evera. edam drugih plemena! koja su bila u njihovoj okolici! pomerie "ugari prema jugu i prema zapadu do granica avarskih. $eo6an ne pominje njihova imena! nego za neka od njih doznajemo s druge strane. .edni su se! izgleda! zvali 'oravci! po reci 'oravi! kojoj su dali nov slovenski oblik! mesto starog 'argusa. Ime 'oravaca ;z`MKU`N> javlja se tek oko Ij veka! a 2or6irogenit pominje oblast 'orave ;z`MKUPK\>. 2leme $imoana! za koje 6ranaki hroniar %jnhard belei da se D3D. god. odvojilo od "ugarske! dobilo je taj naziv po $imoku! u ,ijem se podruju bee naselilo. a severa su i %bodriti! naseljeni u :aciji! po kojima je ostao naziv ,bodroke upanije-. U )ekoj je postojalo pleme :eana. 'oda se u naem nazivu :eani ouvao trag jednog plemenskog naziva. Ba rbe ; orabi> kau %jnhardovi %nali DFF.! da zauzimaju ,velik deo :almacije-. *jih 2or6irogenit! jedan vek docnije! opisuje kao

40

Istorija Srba Vladimir orovi gospodare i stanovnike podruja od 5asa sve do 2live i 9etine. +ad je car +onstantin III EA4. god. napao vardarske lovene i jedan deo njihov silom preselio u 'alu %ziju! oni su tamo! po svom imenu! osnovali grad 8ordoservon. rpskih kolonista bilo je i po grkim oblastima! sudei po imenima urpi i erbohija u $esaliji! erbijanika u +orinau! erbon u %rkadiji i dr. U 'aedoniji je ouvano povie imena slovenskih plemena. 2leme :rugovia! u junom delu 'aedonije i oko 2ologa! imalo je svoju posebnu episkopiju. /no se! kao i neka druga plemena pominje u solunskoj legendi v. :imitrija! VII i VIII veka. 2leme ,:regovia- navodi! me(utim! +ijevska 1ronika i u 5usiji me(u 2ripjatom i :vinom! a ime ,:ragovia- pominje se j0jII veka i u %ltmarku. /vde je moda ime ne samo plemenski naziv! nego i oznaka zajednice. agudati su stanovali izme(u oluna i Verije! verovatno istono od Vardara! i nisu! u sutini! isti loveni. *jihovo ime potsea na ma(arsko0hunske akule! akulate! zekol{. *aziv mesta akulevo ;u lerinskoj oblasti>! iji starosedeoci imaju predanje da su tu ,od vetko vreme- i reica akuleva mogu biti ostaci njihovih naselja. Velegeziti su se naselili u $esaliji! gde se oko zaliva Vola stvorila! provincia "elegezitiae. Vajuniti su se iz 'aedonije pomerili prema 7piru! gde od jIV veka postoji oblast Vagenecija. :a su Vajuni b "abuni! kako neki misle! nije sigurno. "rziti! "rsjaci stanovali su oko /hridskog i 2respanskog .ezera! dopirui sve do Velesa& i od svih slovenskih plemena na jugu pokazivali su najvie aktivnosti. "ez blie oznake naziva u :imitrijevoj legendi navode se slovenska plemena s 5ighina i sa trume. /vi s 5ighina! pomeani s vlakim elementima! prodrli su u VIII veku i u vetu 8oru i irili se po tim krajevima. 2ored njih izvori od VIII0jIII veka spominju i jedno pleme moljana i ,smoljansku temu-! zajedno s njihovom episkopijom. "ili su se naselili na srednjoj i gornjoj 'esti i dopirali su do %rde. +ijevska 1ronika kazuje! da je veliko pleme +rivia podiglo grad molensk& a zna i za rusko pleme moljane. U 1ercegovini! na desnoj obali *eretve! postoji vrlo jako brastvo moljana. /kolina oluna bila je puna slovenskih naselja. ami 8rci nazivaju taj kraj jedno vreme , lovenskom- ;SLTKUPNPK>. :omalo u tom vanom trgovakom gradu slovenski jezik dolazi znatno do izraza. U starom |itiju v. 'etodija ak se pria! kako je vizantiski car 'ihajlo nagovarao v. irila da se primi teke dunosti pokrtavanja lovena! poto zna njihov jezik. ,Vi ste olunjani-! veli se da je on govorio! ,a olunjani svi isto slovenski govore-. *a jugu "alkanskoga 2oluostrva doprli su loveni sa svojim veim naseljima ak do 2eloponeza. 2or6irogenit s uzdahom belei da je sva zemlja izgubila grki karakter i postala varvarska. U Ij veku oni su tu ak osnovali slobodnu svoju oblast. /d tih slovenskih plemena izrino se pominju na jugu! u Gakademoniji i na 1elosu! 'ilinci i .ezerci. U oblasti 9akona slovenski je elemenat bio toliko jak! da se u jednom spomeniku iz 3AD?. govori o ,krajevima 9akonije ili lavonije-. U tim slovenskim grupama! koje su silazile tako daleko na jug! bilo je mnogo rba i 1rvata i u toponomastici cele 8rke ouvano je dosta tragova njihovih sve do danas. rpska imena spomenusmo malo ranije! a ime 1orvata nalazi se u %tici! $esaliji i %rgolidi. *a "alkanu se nalazi i neto tragova velikog plemena :uljeba! koje je imalo svojih saplemenika oko reke "uga. *jih su 1uni i %vari razvejali na vie strana! a velik deo njihov doveli su kao roblje u 2anoniju! gde su ih strano muili. *a "alkanu! u 7piru! pomenuli smo .ustinijanovu tvr(avu :olebin. Ime :uljebi sreemo u opoanskom 2omeniku! :ulibi u "osni! a :ulibie u :almaciji. Veliko slovensko pleme behu i 1rvati. /ni su naselili zapadni deo "alkanskog 2oluostrva do 2live i Givna i postepeno do *eretve! a na severu su daleko premaili avu i preko njenog izvora. Vrlo bliski rbima! oni su kod starih pisaca zamenjivani u vie mahova& kod grkih pisaca jI i jII veka nalaze se izrino ovakve reenice# ,*arod 41

Istorija Srba Vladimir orovi rba! koje zovu i 1rvatima- ; kilica> ili ,*arod 1rvata! koje neki zovu i rbima;Bonara>. tara hrvatska naselja nalaze se u toponomastici po +ranjskoj! ctajerskoj i u junoj %ustriji. lovensku rasutost tumai dovoljno njihov nain ivota. "ez vrste! povezane unutranje organizacije oni su iveli plemenski podeljeni! ne priznavajui vlast jedne vrhovne uprave. /va su plemena! iako zahvaena jednom optom bujicom! ipak nastavljala da ive svojim zasebnim ivotom! vezujui se za srodne susede po nudi. ,/vim plemenima! klavinima i %ntima-! veli 2rokopije! ,ne vlada jedan ovek! nego od starine ive u demokratiji.- ,|ive bez vlasti-! govori 2seudo0'avrikije! ,u me(usobnoj mrnji! i ne poznaju reda... +od njih vlada razlika shvatanja! pa ili se ne sloe ili ako se i sloe ipak drugi prekorauju brzo ono! to se odredi! poto su svi strasno jedni protiv drugih i poto niko nije voljan da ustupi drugom-. $akva plemenska podvojenost i otsustvo vrhovne vlasti i discipline imali su kao posledicu nemo inae mnogobrojnih lovena da za dugo ne stvore prave organizovane drave i njihovu oskudicu sposobnosti za organizovan otpor. Ustanak i borbu protiv %vara sprema tek 6ranaki trgovac amo. 'alo naivno! ali verovatno tano kazuje +ijevska 1ronika! kako su loveni! posle me(usobnih borbi! sami pristali da u 5usiji od Varega prime gospodara. ,Bemlja je naa velika i obimna! a nema u njoj naroda! nego do(ite da knezujete i vladate nama-. $ako je! vele! glasila njihova poruka. amo oskudicom sposobnosti za organizaciju da se tumaiti i pojava! da su i 1uni! i %vari! i "ugari! brojem nesumnjivo slabiji od njih! mogli da im se nature kao gospodari! i to ne samo u prvim godinama prepada! nego za itava deset stolea. druge strane! takav nain ivota i uprave! sa linim izraajem pojedinaca i brastava u svakoj akciji! izazivao je ljubav za linom i narodnom slobodom. $u crtu lovena zapaaju mnogi stari pisci! nesumnjivo po primerima linog pregalatva! a to ona nije dala uvek eljene rezultate bio je ponajglavniji razlog u tom! u em je bio i uzrok te ljubavi. 2oznat je ponosni slovenski odgovor haganovim poslanicima# ,+akav je to ovek koga greju sunani zraci! koji e uiniti da se mi pokorimod- 2seudo0 'avrikijev spis izrino navodi kako se loveni ,nikako ne daju u ropstvo ili podanitvo! a naroito u svojoj zemlji-. :emokratske osobine ure(enja primitivnih organizacija preteno su karakteristika zemljoradnikih elemenata! dok se kod stoara lake razvija razlika poseda i po tom lini uticaj u njihovoj sredini. +ako je to tano istakao 1. 1irt! nema stalea koji je toliko upuen na uzajamnu pomo kao zemljoradnik. toari! me(utim! nisu u toj meri zavisni jedni od drugih& oni do svog blagostanja ne dolaze iskljuivo svojim trudom i otud kod njih psiholoke sklonosti da prisvoje tu(e bolje. +od zemljoradnika je razumljiva i ljubav za zemlju hraniteljku. Bemljoradnik je vezan za zemlju koju obra(uje i godinama priprema za bolji rod& dok stoar! radi potreba pae! koja se menja po vremenima godine! ima vie nomadskih sklonosti. /tud je lake pokretan i manje spreman da za odbranu zemlje! odnosno njenog slobodnog poseda i s tim u vezi pojma slobode uopte! rtvuje ivot. %ntropoloki tip starih lovena nije sasvim pouzdano utvr(en. igurno je samo! da smo u veini ranije bili dolihoke6ali i da smo imali pretene osobine nordiske rase. Ba tanije podatke nedostaje pouzdan materijal starih slovenskih grobova i iskopavanja uopte. :unavske lovene opisuju vizantiski pisci kao visoke i jake ljude& sam car 'avrikije udio se jednom prilikom veliini njihovih telesa i razvijenosti udova. 2rokopije veli za njih! da im je boja kose bila ri(a. $o potvr(uju i neki arapski pisci! koji lovene uopte prikazuju kao rumene i sa rusom kosom. .edan arapski pisac bio je 42

Istorija Srba Vladimir orovi ak i sam prozvan lovenom! to je bio izrastao! svetle kose i modrih oiju. 2lavi tip ljudi! me(utim! nije samo karakteristika lovena! nego severnih naroda uopte. Banimljivo je! da Ilijada izvesne grke junake! kao %hila i 'enelaja! prikazuje isto kao plave ljude. 'eanja s drugim narodima! koji su prelazili kao manje ili vie stalni elemenat preko "alkana! izmenila su znatno antropoloka obeleja starijih rasa i uinila i njih ! kao i u ostalom i sve druge narode u 7vropi! zanimljivom smesom njihova 6izikog prometa. *ai krajevi nisu dovoljno i sistematski ispitivani u pogledu antropolokih osobina! ali se na osnovu dosadanjih prouavanja dade nesumnjivo utvrditi! da je danas u mnogim oblastima kod nas plavi! odnosno svetli! tip manje zastupljen od tamnog. Ba 1ercegovinu! na primer! dolazi samo E.33} sa svetlom bojom lica! a AF.FF} sa svetlom bojom oiju& u "oki ?.44} sa svetlom bojom kose! a <F.@3} sa oima ugasite boje. 'e(utim! na osnovu prouavanja u %ntropolokoj sekciji zagrebakog ociolokog :rutva ;istina! na malom broju lica> nalazi ". Barnik! da me(u decom slovenakog porekla ,sasvim tamne pigmentacije uope nema! a svjetlokosih i modrookih ima AD} ;1rvati <<.@}>. Gokalni uticaji i veze sa stanovnitvom neposrednih susednih oblasti uinili su da se raniji na tip asimilovao novim na "alkanu specijalno dinarsko0jablanskim. lovenake lobanje! opet! s obzirom na njihov potiljak! blie su tirolskim alpsko0germanskim nego ekim! isto kao i s obzirom na njihovu brahike6aliju ;?<.A} kod lovenaca! ?<.?} kod $irolaca>. 2o prouavanjima V. Gebceltera svetle oi me(u lovencima uopte prevla(uju& procenat njihov iznosi ?F0?D}. U rbiji je procenat AD.?}! u 1rvatskoj A4.F}. $amna kompleksija prevla(uje u zapadnoj "osni i 1ercegovini sa ?F0??}! a u dalmatinskom Bagorju iznosi ak E<}. +. :ronilov tvrdi za maedonske lovene! da su ?A.D} tamnih oiju! ??.E} tamno0kestenjave boje! a da je ljudi ri(e kose samo =.E}. .. 7rdeljanovi nalazi! da je kod .unih lovena najmnogobrojnije zastupljena istono0 evropska rasa! sa plavom kompleksijom! danas brahike6alnim oblikom glave! okruglim licem! podebelim ;esto malo ugnutim> nosom i sa osrednjim rastom. ,Ima kod .unih lovena celih oaza! u kojima je stanovnitvo jo veinom odralo plavu i otvoreno0 sme(u kompleksiju i pripada najvie istono0evropskoj a manjim delom nordoidnoj i nordiskoj rasi. $akve sam oaze nalazio u severoistonoj rbiji! u 2ovardarju i kod 1rvata u Bagorju i u $uropolju.- :ruga! veoma mnogobrojna rasa kod .unih lovena jeste dinarska ili jadranska. *jeni pripadnici imaju crnomanjastu boju! visoku lubanju ,sa gotovo strmim potiljkom-! brahike6ali su& karakterie ih jo dugo! usko ili ovalno! lice! povijen! orlovski nos! okotost i visok stas. ,2omenuti jako izdueni oblici glave i tela isto nam nehotino izazivaju utisak! da je ova rasa postala u nekim vrlo visokim planinskim predelima! gde je vekovno naporno penjanje i silaenje po strmim stranama primoravalo miie na jake pokrete. /na je zaista i danas u 7vropi rasprostranjena poglavito po planinskim predelima. matra se da je najistija u "osni sa 1ercegovinom! u 9rnoj 8ori! u :almaciji i u 1rvatskoj! i da je ima i me(u lovencima.- 'ongoloidni elementi uneseni su u na narod preko mnogih hunsko0mongolskih plemena! koja su ivela me(u lovenima! kao to behu 1uni! /bri! "ugari! 'a(ari! +umani! 2eenjezi! $atari i $urci. U svojim privremenim stanitima oko :unava! u ona nesigurna vremena! pri estim pomeranjima i ugroavanjima! loveni su ponekad davali utisak kao da su nomadska plemena. 2rokopije kazuje za njih da ,stanuju u bednim kolibama! udaljeni znatno jedni od drugih! a menjajui svi esto mesto naselja-. %li! im se malo smire! loveni se dobrim delom odaju zemljoradnji! kojom su se bavili i u staroj postojbini. trategikon istie bogatstvo njihovih ambara! naroito u itu i prosu! u :unavskoj dolini. Ibrahim ibn .akub je govorio za proso da je glavni produkt slovenskog itarstva. 'enander! u VI veku! spominje vizantijsko paljenje slovenskih polja! nesumnjivo 43

Istorija Srba Vladimir orovi obra(enih ili sa etvom. Uostalom! da su stari loveni! kao dobri zemljoradnici! poznavali vie vrsta ita svedoe njihovi zajedniki nazivi# ito! vlat! klas! zrno! penica! ovas! jeam! proso! ra i naziv gumno. *jihovo ralo preuzeli su *emci ;u nemakom %rl>! a moda i re plug. ,Izuzevi ope rijei! kao orati itd.-! naglaava 2. kok! ,itava poljoprivredna terminologija rumunska slovenskoga je porijekla. Isto tako i arbanaska. %rbanasi kao gortaci nemaju! na primjer! svoga izraza za kositi. /ni govore za ovaj pojam slovenski izraz ;me kosit>. U oblasti grkoga jezika konstatovani su slovenski poljoprivredni izrazi ak u 2eloponezu. +ozja vuna zove se tu! na primjer! slovenskim adjektivom kozna-. lovenska spoljanjost nije uvek bila mnogo pohvalna. +azuje se! verovatno za one koji stanuju oko vode! da na sebi od odela nemaju nita sem gaa. 8ae su zaista opta slovenska re. Inae je oblaenje u slovenskim jezicima i kulturi poznata stvar! ;odWti! obXlWti>. Istina! za glavne delove odela imaju tu(e nazive# koulja dolazi od latinskog casula! gunj od gunna i kapa od cappa. aj! saja! ajak! dolazi od latinskog sagum. lovenske rei su! me(utim! za odela od koa! kao kouh i uba ;ubara>! apka. +rzno se na zapadu uopte zvalo ,sclavina-! 6rancuski ,esclavine-. ,|ive teko i ubogo kao 'asageti-! pie 2rokopije! ,i kao i oni puni su uvek neistoe.- /vaj njegov podatak izgleda malo udnovat i! po svoj prilici! tie se nekog planinskog slovenskog plemena! jer znamo sigurno da su loveni rado i esto ili u vodu i da su! pri jednoj opsadi oluna! neki od njih bili iznena(eni pri kupanju. :a su se brijali vidi se po tome! to je glagol briti opteslovenski& ne zna se samo da li su brijali glavu ili samo bradu. *aroito se hvali njihova izdrljivost. *esvikli na neko naroito blagostanje oni! po trategikonu! ,lako podnose i vruinu i studen i mokrinu i golotinju tela i oskudicu namirnica-. +ao svi varvari! naroito kao njihovi traki susedi! vole da piju i pijui bez mere esto se opijaju i stradaju zbog toga. vima lovenima dobro je poznata re pir. 'oralne njihove osobine pokazuju! da je kod njih bilo! pored surovosti primitivaca! dosta esto i osobina vieg stepena. 2rokopije s toga i kazuje za njih! da nisu! ,r(avi ni zlikovci ni najmanje-! nego samo da su prosti. I 'enander ih opisuje! isto tako! kao varvarski proste i naprasite! koji u srdbi ubijaju ak i inae nepovredive tu(e poslanike. .ovan 76eski pie! kako su ,prosti ljudi! koji se ne usu(uju izii van uma u predele bez drveta& ne znaju ta je oruje! osim dve tri lonkadije! t.j. koplja.2seudo 'avrikije naroito podvlai njihovu panju prema strancima ,)uvajui provode ih iz mesta u mesto gde im ustreba! pa! ako se nebriljivou ugostitelja dogodi da stranac nastrada! napane na ugostitelja onaj to mu ga je predao! po dunom obiaju da osveti stranca-. 2radeda historiara 2avla Bakona! negde u VI veku! na begu u otadbinu spasla je milostiva jedna starica lovenka sakrivi ga od potere! a hranei ga! potpuno izgladnelog! postepenim poveavanjem obroka! ,da ne bi! kad bi mu dala hrane da se zasiti! odmah i umro-. *i zarobljenike ne dre celo vreme kao roblje. 2osle izvesnog vremena! kazuje jedan vojni grki pisac! oni ostavljaju na volju tim zarobljenicima da se odlue ,da li se hoe vratiti u svoju zemlju! uz neki otkup! ili ostati onde slobodni i kao prijatelji-. +ao varvari! nisu mnogo pouzdani i ne cene uvek ugovore! ali je zanimljivo! da im se taj nedostatak pripisuje vie strahu nego gramljivosti. $o je dolo moda delimino i iz iskustva! jer su! iz lakovernosti! ponekad puno stradali. "ilo je! naravno! i pohlepe. +ao svi primitivni ljudi! vole da prisvoje tu(e i s toga! pie trategikon ,svoje nune stvari potajno zatrpavaju ne posedujui javno nieg preko mere-. U drutvu i 44

Istorija Srba Vladimir orovi ropstvu aziskih naroda! a i sami jo sirovi! oni su ponekad bili vrlo svirepi& nabijanje na kolac! bacanje ivih ljudi u vatru! i deranje koe s le(a nisu retki sluajevi! koji se pripisuju pljakakim slovenskim etama. I u porodinom ivotu njihovom bilo je dosta primitivnosti. +ao stare galske poglavice i kao 8ermani! koji imaju po vie ena! tako se i za stare slovenske knezove zna! da su iveli u poligamiji. Vladar amo imao je dvanaest ena ,vinidskog porekla-& u poligamiji je iveo i ruski knez Vladimir. +ijevska 1ronika naroito istie nevaljalstvo ruskih plemena 5adimiraca! Vjatia i evera! koji se razlikuju od ostalih inei javno blud pred oevima i snahama i drei po dve i po tri ene. 2ravog braka nije bilo! i mi znamo da je v. ava jo u jIII veku me(u rbima naroito delovao! da ih privede ,zakonitom blagoslovu-. Ba vreme irila i 'etodija bilo je po 'oravskoj mnogo ,enidaba beasnih-. U 5usiji prost svet za dugo je izbegavao crkveni brak! a sve do jVII veka nalazi se osuda onih! koji imaju po nekoliko ena. 'u je bio onaj! koji je imao vie prava& on je ene kupovao! otimao! uzimao i putao& ene su bile pasivne i gotovo bespravne. ,|ena je bila neto! to se je malo razlikovalo od jednog predmeta muevlje svojine-. Ba slovenske ene kazuje 2seudo 'avrikije! da su estite ,preko svakog ljudskog naina- i da esto puta idu dobrovoljno u smrt za svojim muem! ,ne hotei provoditi ivot ,kao udovice-. +. +adlec lepo primeava! da je za to bilo i drugih razloga. , loveni su verovali u ivot posle smrti i zbog toga su pokojnicima polagali u grob sve! to im je trebalo za ivot. +ao takvu stvar su smatrali i enu-. Unutranje ure(enje lovena bilo je plemensko& i to! kako smo videli! bez jae organizacije. ,|ive bez vlasti! u me(usobnoj mrnji! i ne poznaju reda! kazuje za njih trategikon. , loveni su neustraivi i ratoborni-! pie Ibrahim Ibn .akub! ,i kad me(usobno ne bi bili nesloni radi mnogostrukog razgranjivanja njihovih plemena i rascepkanosti njihovih brastava! ne bi se nijedan narod na zemlji mogao s njima meriti po snazi-. U opisu 2seudo09ezarija kae se za lovene oko :unava! da su ,drski! samovlasni i bez vo(a-. 'e(utim! nije tano da su loveni bili bez ikakvih vo(a i vlasti. /ni nisu imali jednog zajednikog vo(e ili poglavara nad vie plemena! a da su pojedina manja plemena imala svoje poglavice o tom nema sumnje. Isti vojni spis izrino belei# ,kako je me(u lovenima mnogo poglavara! pa su nesloni me(u sobom! nije neumesno neke od njih premamiti ili reima ili poklonima-. I 'enander spominje jednog slovenskog poglavara :avrentija i narodne vo(e s njim. +od $eo6ilakta imokate uhvaeni loveni izjavljuju! da je hagan poslao ljude s bogatim darovima da aste njihove poglavice. U tog pisca navodi se! s one strane :unava! neki slovenski poglavar 'uok ak s nekom veom vlau. Banimljivo je! da arapski pisac j veka! 'asudi! pominje veliki ugled slovenskog plemena Volinjana i njihova poglavara! koji se zove 'aak! a koji bee ujedno i vrhovni poglavar ostalih vladara. *arodno ime za te poglavice nije poznato u to doba! ali se dosta rano javlja re upan! kao poglavar upe. 5e je po svoj prilici hunskog porekla! jer se javlja oko IV veka u napisima u *a(i ent 'uklou! po tragu %tilinom. 5e je rano ula u opti slovenski promet& od nje je eko i poljsko hpan i pan i posle ma(arsko ispan. I drugi nazivi za poglavice stranog su porekla& ban je dolo od avarskog hagana "ajana! a knez ;kXn~ zm> je od germanske rei +uningiaz. 5e kralj postala je metatezom od +arl! po +arlu Velikom. loveni nisu bili naroita ratnika rasa. Inicijativa za borbe i napade u veem stilu dolazila je stalno od drugih! 1una! 8ota! "ugara i %vara& oni sami imali su stalno neeg pasivnog. *jihovo oruje bilo je oskudno! a nain ratovanja vrlo primitivan. *isu bili konjanici kao 1uni i %vari! nego u glavnom peaci i pomorci. $ek u zajednici s

45

Istorija Srba Vladimir orovi 1unima oni su se svikli na konje. +ao peaci nisu imali oklopa! nego su ili u borbu sa kopljima i malim titovima. +ao takve poznaju ih 2rokopije i .ovan 76eski! koji posle dodaje! da su se loveni u borbama po Vizantiji znatno izvetili. ,/bogatili su se-! veli ovaj drugi! ,i imaju zlata i srebra! ergele konja i mnogo oruja i nauili su se ratovati vie nego 5omeji-. Vojni spisi grki dosta podrobno opisuju bojnu taktiku lovena. *esvikli na borbe s dobro uvebanom redovnom vojskom! oni u glavnom nastoje da iskoriste pogodnosti svog terena! koji odlino poznaju. /bino kuaju da navuku protivnika u guste svojih uma! u klance i opasna mesta! gde ovi ne znaju da se sna(u i gde ne mogu da se razviju. , lue se veto zasedama! prepadima i podvalama! po danu i po noi! udeavajui mnogostruke naine-. *emaju noeva! nego nose ,po dva mala koplja-! a ,poneki od njih- idu ,i sa titovima dobrim ali tekim-. lue se uz to drvenim lukovima i vrlo opasnim malim strelicama! natopljenim jakim otrovom. ,+ad se dogodi da se usude upustiti u pravu bitku! zajedno viui krenu se malo napred! pa ako se protivnici poplae od njihove vike napadaju svom estinom. % ako ne! bee natrag! ne urei da se iz bliza sukobe sa snagom svog neprijatelja-. Vizantiski taktiar preporuuje radi svega toga! da pohodi protiv lovena bivaju u zimsko doba! kad se zamrznu reke i postanu zgodne za prelaz! kad ogoli uma i kad nastanu tegobe za ishranu i snabdevanje kod slovenskih porodica. $e svoje osobine veta prepada loveni su izvodili i u vizantiskoj vojsci! u koju! zajedno sa %ntima! poinju da stupaju ve u prvoj polovini VI veka. U pohodima na "alkan ponajvie su se drali gorskih kosa! namerno izbegavajui doline i opasnosti! koje im je tamo mogla stvoriti redovna vojska. Banimljivo je! da su u pljakakim etama i na veim ekspedicijama sa lovenima ile i njihove ene! negde radi plena! negde da odmah prisvoje tu(e kue! a negde i sa planom! da pomau muke u borbi! kao! na primer! pri napadu na 9arigrad EFE. god. lovenski upadi u Vizantiju bili su raznoga tipa. 2onekad! kad su ili u veem broju i kad su bili s vo(ama od pouzdanja! ili moda u zajednici s iskusnijima u borbi! oni su upotrebljavali stare rimske puteve s :unava na *i! ili niz Vardar do oluna. :rei se u zajednici! oni su tad imali i neke svoje ,tabore-. %li! grki pisci istiu i to! kako su oni ponekad zazirali od puteva i dolina i drali se gora i klanaca. *o i tamo su imali neke tabore! u kojima su se zbirali. *jihovi odredi nemaju dovoljno izdrljivosti! vetine i discipline da se bore s pravom vojskom& u gorama oni su slobodniji! jer tamo redovne ete! naroito konjanike! tee manevriu! a i inicijativa za borbu uslovljena je vie od prisebnosti pojedinaca. U bojnoj vetini loveni su se tokom borbi znatno uvebali. Ve u drugoj polovini VI veka oni znaju za ubojne sprave! pri opsadi gradova! nose ,kornjae- i sprave za bacanje kamena i slue se lestvicama da se ispnu na gradske bedeme. U :imitrijevoj legendi istie se ak i njihova dovitljivost posle izvesnog ratnog iskustva. :a bi sauvali svoje veslae od kamenja i strela! koje na njih bacaju branioci sa zidova! loveni su svoje la(e pokrivali daskama i oguljenim sveim koama! titei u isti mah svoje ljude od vatre! koja je bacana na njih. U borbe nisu ili sasvim rastureni! nego su imali svoje vojvode. 8lavne vrste oruja primili su loveni od svojih germanskih suseda. 'a! me ;mmm> dolazi od gotskog mekja! lem od staronemakog helma& ak je i strWla u vezi sa staronemakim trala. Iz nemakog je i re vitez ;vit~ zm> od Vithungi. Iz iranskog je! me(utim! topor b sekira! a samo ime sekira je u vezi sa skitskim sagaris. $esla! trei naziv za isto oruje! jeste nemaka dehsala. /klop brmnih! brnja! brnje! za koji se znalo da kod lovena dugo nije bio u upotrebi! uzet je od gotskog brunjo. lovensko je ko{ih b koplje i tit. *o je posle doao u vojniku upotrebu.

46

Istorija Srba Vladimir orovi I inae su bile vrlo tesne veze izme(u 8ermana i lovena na itavoj zapadnoj granici starih i novih naselja. 8ermanskog su porekla kod lovena mnoge rei Bapadne kulture. Izba b istXba donla je od latinske rei stuba germanskim posredovanjem& hia! hmzX potie od gotskog hus& kuhinja od staronemakog kuchina. )ak i re crmkm b crkva dolazi od staronemakog chirihha! odnosno k{rko! a krmstm od staronemakog krist. *aroito je velik uticaj nordiskih elemenata u pogledu kune kulture kod 5usa. 5ei kao ! trpeza! banja i sl.! kao izraz visoke kulture! potiu iz grkog ;[KPKHPIN! [KPKHK! HMI[O\[! UKNOPK>. I druge neke rei materijalnog prometa dole su lovenima preko 8ermana i u vezi sa njima. 5e kupiti! na primer! germanskog je porekla ;kaupian>& loveni su dotle vrili trgovinu obino zamenom. 8ermans ke su oznake i za novac# pWn~ zX b penjez od phenningos i stlazm od skillings. 5e mto! plata! carina u vezi je sa staronemakim mmta. /d lovena primali su opet *emci naroito mnoge rei za oznaku krzna! kojima su loveni bili bogati. /d lovena oni doznaju i za azisku! odnosno vizantisku svilu# selecho b silcho b elkX. Ime velikog slovenskog plemena 5usa dolo je od nordiskog 5us! koje je uzeto iz 6inske oznake cveda. Ba oznaku tih germanskih stranaca! tu(ina! uzeli su stari loveni ak njihov naziv Izinda kao oudv i toudv. )ak i pojam pismenosti doao je delimino otud. 5e boukm potie od bcka! bcv! odakle je dola re bouch i "uch. *eke od stranih naroda poznali su loveni jo za vreme svoje zajednice. $ako 1une! za koje je najstariji oblik 1nX! pa 8ote ;8XginX>. asm! asinm oznaava akse u svima slovenskim jezicima. *arod pala! koji je iveo negde oko Visle! ostao je u slovenskom predanju kao neko silnije ljudsko bie u pojmu polin! Ispolin. Isto je tako kao neko silnije stvorenje zapamen i /brun! koji je izvesnim slovenskim jezicima oznaava diva ;e. obr! poljski obrz{m>. +od nas ostao je pomen /bara ;%bara! %vara> dosta iv u toponomastici! naroito u zapadnom delu naeg podruja. /d "latnog .ezera do beke ume celo podruje zvalo se u VII0VIII veku !%variak i !terra %varorumk& jedno vreme! njihova odelenja behu se grupisala u dananjoj Gici. Izme(u Vrbasa i *ina! Brmanje i +apele ima sedam mesta s nazivom /brovac i /barska. 5e obarski oznaava tano neto plahovito i surovo ;n. pr. ,vikati obarski->. 2o toj ivljoj uspomeni na %vare i po izvesnim njihovim tradicijama ;n. pr. naziv bana od "ajana> moe se rei! da je uticaj %vara bio preteniji na zapadu! me(u lovencima i 1rvatima! nego na istoku. $ek posle primanja hrianstva postao je za stare lovene naziv .elini identian sa !paganik i nevernici. Ime ceremet! esto kod 5usa i kod nas! oznaava verovatno armate. U staroj postojbini loveni su imali svoja sela zvana vmsm! ouvana u toponomastikim nazivima po svim slovenskim zemljama kao ves i vas. /pte je poznat i naziv selo! istina prvobitno samo u pojmu nestalnog ili pojedinanog naselja. +ua je bila u upotrebi kod svih lovena! a posebno je u njoj nazvano ognjite. 5e dom je isto tako optepoznata. 8rad je bilo prvobitno samo ogra(eno mesto za sklonite& posle se razvio u sredite upe. Ima dosta u lovena Viegrada! tj. gradova na breuljcima& zatim "eograda i "iograda sa beljenim gradskim platnima& neki gradovi se zovu Bemljen ;Bemun> i 9rni 8rad! jer su pravljeni od zemlje. Banimljivi su gradovi u movarnim predelima kao "latograd! "latno na "latnom .ezeru i 'ozaburg u +orukoj. astavni delovi kue! tj. krov! streha! sleme! klet! stena! prag! dveri! vrata! pa ak i okno! opte su slovenske oznake! iako neke od njih ;n. pr. krov prema staronor. hro6 i stWna got. stains> nisu domaeg porekla. vi su loveni znali i za pe. .edan! neto docniji! izvor kazuje zato su stare slovenske kue bile uboge! podizane prostim lepom na pleter ili obine svima poznate zemunice. +ad do(e neprijatelj! objanjava se tamo! gubitak takvih

47

Istorija Srba Vladimir orovi kuica mogao se laka srca prealiti! a sem toga takve kue nisu mogle biti ni mamac za plen. :a je me(u njima bilo i drugih zanimanja osim stoarstva i zemljoradnje svedoe pojmovi za zanatliju remeslo. |ene su radile kune poslove! a znale su sve# plesti! presti ;s tim u vezi opte su slovenske rei vreteno! nit! povesmo! kudelja> i tkati. /pte su slovenske rei platno! sukno! tkanica. Bnali su i za lan. /d obue! +onstantin 2or6irogenit spominje kod rba njihove crevlje! po svoj prilici jednu vrstu opanaka! napominjui da su ,bedne i je6tine-. |ivei u umama! oni su znali ne samo za prostu seu drveta! nego i za tesanje. Videli smo! da su oni sluili %varima kao glavni majstori za pravljenje la(a i mostova. Upadljiv je kod nas velik broj oznaka za razne vrste la(a! kao brod! plav! la(a! pram! un! i iz grkog rano pozajmljeni korablj ;LKMKUI\>. /d domaih ivotinja stari loveni znali su goveda! ak i bika i bivola& ovcu! barana! brava ;koji je najpre oznaavao ukopljenu ivotinju>! kozu! svinju! konja! orla! psa. Cranaki hroniar Credegar pria! da su loveni bili ,bi6ulci- %varima. +. +adlec lepo tumai! da je !bi6ulcusk ,modi6ikacija klasine rei bubulcus! koja je prvobitno znaila# volar! tj. ovek! koji uva i pase volove! dakle pastir! uopte momak u gazdinstvu& docnije je dobila svoj znaaj# ratar! zemljoradnik-. 2ojam skotX oznaavao je stoku! ali u isto vreme i novac kao njenu vrednost. 2od aziskim uticajem izvesni slovenski i estonski knezovi pili su kobilje mleko! odnosno kumis. 2seudo0 9ezar spominje ak! kako loveni rado jedu ne samo enske dojke ,jer su pune mleka-! nego! ta vie! i lisice i divlje make i svinje. /vaj navod ne potvr(uje nijedno drugo vrelo& on je! pored tolikog obilja domae stoke i bogastva riba u njihovim vodama! i inae malo verovatan. +ao dokaz za ribarsko zanimanje moe posluiti re mrea! zajednika svim lovenima. 1rana slovenska bila je dosta raznovrsna. |ito su mleli na kamene rune rvnje ili na vodeni mlin! da dobiju brano! muku. 1leb ;u vezi s gotskim hlaiba> je bio poznat svim slovenskim plemenima. /d povra znali su svi za repu! soivo! grah! leu! bob! luk! pa ak i za mak. luili su se i solju. 'leko i od njega sir opte su poznata stvar. /d voa su poznavali jabuku! kruku! vinju! trenju ;rWmnh>! slivu! prasku i orah. Bnali su! sem toga! i za dinju i tikvu. )ela je bila paena kod svih naih plemena i njen med cenjen je i kod stranaca. tarim bavarskim manastirima dodeljivani su uvek slovenski elari kao najvetiji. /d meda se pravilo kao opojno pie i danas voljena medovina. Vino je rano ulo u obiaj kod svih lovena! a bie i da se proizvodilo u junim delovima stare postojbine. U novoj ga je otadbini! na "alkanu! bilo dosta. +od lovena se dosta puta spominje ljubav za muziku. Bnamo od imokate za onu trojicu lovena! to su bili uhvaeni sa samim kitarama! a bez ikakva oruja! i za njihove rei! da im je ,rat bio nepoznat i da su im! prirodno! milija vebanja u muzici-. .ednom prilikom! kad je poopijane lovene imao da prevari! u nekoj zasedi! jedan 8epid im se pribliavao na prijateljsku ,pevajui avarske pesme-! njima sigurno poznate. %rapski pisci spominju! kako loveni poznaju vie vrsta instrumenata i sa strunama i za duvanje. Bajedniki je izraz svima pWti i odatle pWsnm! a opte je poznata svirala. 8rka re LPKMK prevodi se u nas sa gusle! pa posle i pKTHUMPIN! a glagol LPKMP\OPN sa g~ sti b gusti. $a vrsta instrumenta i sva tradicija uz nj postali su najbitniji elemenat duhovne kulture naeg naroda. U religioznom pogledu ivot starih lovena bio je dosta jednostavan i daleko od bogatstva mita i ivopisnosti ne samo grke! nego i polumrane germanske mitologije. I tu! kao i u optim obavetenjima o nama! nedostaju epovi teogoniskih osobina! kakve 48

Istorija Srba Vladimir orovi imaju Indi! 8rci ili 8ermani. *arod je bio u osnovi monoteistian& dve vrlo vane vesti prikazuju ga apsolutno u tim shvatanjima. ,Veruju da postoji samo jedan bog! tvorac munje-! kazuje 2rokopije! ,i da je on jedini gospodar svega i rtvuju mu goveda i sve rtve. Usuda niti poznaju niti inae priznaju da ima kakva uticaja na ljude! ali kad im je ve smrt na domak! ili ih svlada bolest ili su u ratu! zavetuju se! ako izbegnu! da e odmah za duu rtvovati bogu i spasavi se rtvuju! kao to su obeali! i misle da su otkupili svoj spas tom rtvom. ctuju uz to i reke i nim6e i druga neka boanstva i rtvuju im svima i vraaju po tim rtvama-. 1elmold! jedan hroniar severnih lovena! kazuje! da i oni veruju u jednog boga! koji je na nebu! gospodar i $vorac svega. $o shvatanje! nastalo prema patriarhalnoj porodino0plemenskoj organizaciji! nije potpuno monoteistiko kao u tarom Bavetu! ali mu je u mnogom vrlo blisko& blie nego shvatanje starih 8rka! kod kojih je Bevs! stanujui na nebu! ,otac ljudi i bogova-! ali ponekad i zavisan od njih.

"oanstva! koja se pominju kod severnih lovena! nisu uvek utvr(ena i kod junih. *esumnjivo je optepoznat 2erun! bog silnog udara i groma. *jega su smatrali stari da odgovara Bevsu i u jednom prevodu jII0jIII veka preveli ga tako. Bakletve u staroj ruskoj dravi injene su u ime "oga i 2eruna. +od .unih lovena ime 2erunovo ouvano je naroito u toponomastici! i to ponajee za imena visova i brda! i moda u vatrenom cvetu perunici! koji u :ubrovniku zovu jo i bogia. "og varog! za koga jedan izvor polapskih lovena kae da se ,asti i tuje mimo druge- i da je prvi me(u bogovima! poznat i pod imenom varoi! zamenio je u jednom starom prevodu! nastalom moda kod bugarskih lovena! grkog boga 1e6aista. /n je! prema tom! bog ognja! a njegov sin :abog bog je sunca. /vo boanstvo inae nije poznato kod .unih lovena po drugim izvorima. :abog se spominje samo u dve narodne pripovetke kod rba! i to kao protivnik hrianskog boga. /d niih boanstava odrale su se u narodnom verovanju sve do danas vile. *arodne pesme znaju za vile brodarice! neku vrstu rusaljki! i za vile nagorkinje. 2rve se nalaze uz vode i jezera i vrlo su opake& druge su vile gorske! neobino lepe i vanredne pevaice. /ne potseaju na muze na 1elikonu! koje po vedroj slici u 1eziodovoj $eogoniji! igraju i pevaju u planini oko izvora. /ne su vidovite! imaju proroki dar& znaju sva gorska vrela i sve trave. )esto pomau dobrim junacima i sestrime se s njima& ponekad se i udaju za junake! ali na silu. 'e(utim! surovnjive su! udljive! i vrlo opasne! kad ovek nagazi na njihovo kolo! ili kad je suvie indiskretan. Izrino je zabeleeno narodno verovanje! da ,nije svakom dato da ih mora videti. 2onekad je vila zamiljana i uopteno kao neka demonska sila! koju treba ublaiti posebnim rtvama ;n. pr. u narodnoj pesmi Bidanje kadra>. "rodarice su jo gore! one kod voda trae brodarinu#

/d junaka oba oka crna % od konja dvije noge prve! % od tice iz ramena krila.

49

Istorija Srba Vladimir orovi U junoj rbiji i u "ugarskoj est je spomen samovila! i to i u jednoj i u drugoj vezi. 2ored tih vila narod jo veruje u ro(enice i su(aje! su(enice! koje odre(uju ljudsku sudbinu. +ao ovi stariji narodi! i loveni su bili puni praznoverica. Ve 1erodot! u opisu kitije! pria za jedno! verovatno slovensko! pleme *ure0*eure! kako se kod njih ,svake godine jedan put svako za nekoliko dana pretvori u vuka! pa se opet vraaju u staro oblije-. /datle je dolo i udno ime vukodlak. +od 8rka to je TZLKN`VI\ ! u 5imljana versipellis! kod 8ermana were_ol6. :anas se kod nas vukodlak izjednaio s pojmom vampira! a zamena je dola usled toga! to se! kao u starim germanskim skaskama! verovalo! da umrli ljudi uzimaju vuji oblik. Isto je tako opte verovanje svih starijih naroda i u vetice. U narodu se ponekad i vukodlak i vetica nazivaju lepir. $o dolazi iz opteg narodnog verovanja! da se dua esto pojavljuje u obliku lepira ;u grkom! na primer Z^V oznaava i duu i lepira>. 2rotiv vetica i tu(ih zlih demona zatitnik svoje oblasti je vedogonja ili zduha. $o je! po narodnom verovanju! ovek iji duh! ostavivi telo! luta u obliku tice! pa ili sam ili u drutvu s drugima vodi borbu ,o carstvo nad morem i nad zemljom-. Verovanje to vrlo je ivo u %lbaniji i 9rnoj 8ori! gde su borbe prirodnih elemenata strahovito potencirane! i gde je glavna briga! da li e prevladati primorska nepogoda sa planinskima! ili njihova dobra srea. "orbe se izme(u tih zduhaa vode svaim& kamenjem! gredama! liem! mlinskim kolima! vodenijem kapima! drvljem! kladama! korijenjem i "og te pita im li ne jo-. Isto je tako veoma raireno verovanje u domae zatitnike duhove! sjene ili sjenovike! koji mogu biti i ljudi i ivotinje! a naroito zmije kunice. +od Gitavaca! 2oljaka! )eha! rba i 1rvata to tovanje kune zmije bila je gotovo opta pojava& ubiti nju znailo je ne samo nesreu za itavu porodicu! nego i samu smrt domainovu. 'oj ded! ima 'ilutinovi u 'ostaru! umro je! kau! na preac s toga! to je ubio domau zmiju. voje zatitne duhove imaju i jezera! planine i ume i stoga se ponekad doga(a! da izvesni ljudi! od straha pred njima! ne smeju da diraju i njihova podruja. +ao prirodni narodi loveni su tovali naroito nebeska tela. .o iz jV veka postoje crkvena zabrana protiv onih! koji bi se klanjali suncu i mesecu. $ragove oboavanja ognja ostalo je jo i sad& i preskakanje preko ivanjdanskih vatara! to treba da ponese zdravlje! neposredan je dokaz za to. |rtvovanja radi pomoi izvesnog boanstva ili iz zahvalnosti zbog spasa i danas su u obiaju kod svega naeg naroda! pored nesvesnih rtava odravanih iz predanja. Isto su tako u obiaju ,zavetovanja- za rtve! odnosno za neko pregaranje! kad se ljudi nalaze u nevolji ili opasnosti. Videli smo iz napred navedenih 2rokopijevih rei! da je ta crta kod lovena vrlo stara& hrianstvo je docnije pojaalo! ali je zadralo kod njih verovanja osnovne paganske osobine. *arod bira pojedine svece kao svoje zatitnike! kao nekad bogove! i obraa se njima kao pravom boanstvu. 2rimorske crkve pune su raznovrsnih priloga! koje spaeni mornari prinose svecima! naroito v. *ikoli! koje su zazvali u nevolji i kod kojih su se kao obavezali. 2oznati su u 1ercegovini i 9rnoj 8ori zavetovanja v. Vasiliju /strokom! u istonoj "osni )ajnikoj +rasnici! a u 1rvatskoj 'ariji "istrikoj. *eposredni primer starih prazninih rtvovanja kod nas ouvan je u obiaju badnjaka i boine veselice ili peenice. . $rojanovi! koji je opisivao srpske rtvene obiaje! naglaava! da se za ljudske i stone bolesti ,uvek rtvuje ivotinja! a nikad biljka ili to od nje-. :ok se za everne lovene kazuje! da su jedno vreme prinosili i ljudske rtve! za .une lovene nema o tom nigde pravog spomena. U narodnim pesmama samo priaju se sluajevi! da se ne moe podii neki grad ili most bez ljudske rtve. U narodu postoji i verovanje! da se u neku veu gra(evinu mora

50

Istorija Srba Vladimir orovi uzidati bar neija senka! ako gra(evina treba da se odri! kad ve nije mogue uzidati oveka. *a temenima gra(evina gotovo je obavezna jo uvek ivotinjska rtva. .edan izvor za everne lovene! episkop $itmar! navodi! da oni nisu verovali u zagrobni ivot. , loveni dre da se sa vremenskom smru sve zavrava-. $vrdnja ta izgleda! me(utim! preterana! bar s obzirom na obiaj da se mrtvima nosi hrana i da se oni javljaju ma i u nakaznom obliku vampira ili tenaca. 'rtvaci su kod lovena ponekad spaljivani! naroito se taj obiaj odravao kod 5usa i Gitavaca. paljeni su bili! moda zbog urbe! i izginuli loveni pod 9arigradom EFE. godine. ahranjivanje je ulo u obiaj naroito uticajem hrianstva! ali ga je bilo i ranije! sudei po ostacima starih grobljita. 5e grob poznata je svima lovenima. cta je bivalo s duom posle smrti nije jasno! ali je njeno postojanje bilo van sumnje! sudei po izvesnim aranjima s njom u vezi. 'rtvima su se davale dae. $eo6ilakt imokata navodi! kako je slovenski knez 'uok davao dau svom pokojnom bratu i kako su se svi tom prilikom poopijali. U starom jeziku poznate su te posmrtne gozbe pod imenom trizna. .edan istoni pisac spominje! da se tom prilikom deli sve imanje umrlog na tri dela& jedan od njih ide na to! da se za nj pije za duu umrlog. $o potsea na narodnu tradiciju o smrti +raljevia 'arka! koji isto tako! svoje imanje deli na troje! a jedan deo daje ,kljastu i slijepu-! ,da pjevaju i spominju 'arka-. Uz mrtvaca se esto sahranjivalo i njegovo oruje. $rizni slina je i strava! koja se pominje kod 1una u V veku! a koja je gotskog porekla. 5e je danas poznata kod svih severnih lovena! a zanimljivo je! da je nema kod junih! gde bi se mogla oekivati najprirodnije. *ajvanije svetkovine kod naeg naroda! krsno ime ili slava! "oi i hrianske zadunice u vezi su sa kultom mrtvih. *a te praznike sprema se koljivo ili penica i pale se svee. *a slavi se upotrebljava vino! koje se zove punje ;romansko0umbrisko# pune! pone> a oznaava samo sakralno pie. 2rimanje ubogih! bojaka i prokaenih tih dana u svoj dom i njihovo goenje u vezi je s narodnim verovanjem! da su ta lica u stvari njihovi preci. ,2oljska re uboze znai isto to i manes-. , obzirom na visok znaaj koji kult predaka ima u religiji svih lovena-! kae V. )ajkanovi! ,ni najmanje nas ne udi to oni pretke smatraju za boanstva par ehcellence! i to u prosjaku! koji treba da bude prerueno boanstvo! gledaju ba olicetvorenog pretka-. Izvestan niz narodnih obiaja doneli su nai preci verovatno iz stare postojbine! kao n. pr. svetkovanje prolea o gur(ev0danu! ali su dobar deo primili i razvili i ovde na "alkanu. 5usalje su romanske svetkovine 5osaria! odn. 5osalia! kao i koledanje to odgovara rimskim 9alendae. /biaj dodola poznat je i %rnautima pod imenom dordoletse& i 1. "ari tvrdi! da je re iz arbanakog ula u srpski. Isto tako svi balkanski narodi znadu i za prporue. 'e(utim! ekonomski obiaji! kao moba! molba! zamanica! sprega! pozajmica i sl. isto su narodnog imena i narodnog porekla. tarija re bedba za mobu izgleda da je u vezi sa nemakom "ede. U boljevakom srezu u rbiji i u jednom delu "ugarske postoji obiaj! da se na dan v. .ovana ili "ogojavljanje ikone i krstovi nose na reku ili kladenac i da se tu peru. V. )ajkanovi sa razlogom vidi u tom ostatak starog obiaja kupanja idola! poznat pod latinskim nazivom lavatio! poto se to vri odre(enog dana i na odre(enom mestu. 5ok kupanja je vrlo karakteristian. / "ogojavljenju se zavrava niz ,nekrtenih dana-! posle koga je potrebno ritualsko ienje. $akav obiaj! oevidno! rbi nisu mogli primiti iz hrianstva& on reito govori za to! da su ikone zamenile ranije idole! koji su se zvali balvani! poto to znaenje ova re ima i danas u ruskom i u nekim srpskim 51

Istorija Srba Vladimir orovi krajevima. :obro poznati obiaj ,noenja krsta- nije hrianskog porekla& neko je! iz svetenikih krugova uradio! da sa krstovima zameni stari obiaj noenja idola b balvana. .ezika kultura i opti stepen slovenske civilizacije u doba oko VIII veka behu ve prilino razvijeni. 2ostojale su rei i izrazi za dosta suptilne pojmove. *ajbolji dokaz je za to taj! da je prevod vetog 2isma u Ij veku bio potpuno mogu na tom jeziku i da se! izuzimajui izvesne tananosti kojima je obilovao najkulturniji jezik toga vremena! dao gotovo sav grki leksikalni! pa ak i 6razeoloki! izraziti slovenski. lovenski doljaci bili su kulturno aktivniji i individualniji od izvesnih plemena koja su zatekli na "alkanu! na primer %lbaneza! i pokazali ve tim da su elemenat koji e novoj sredini i hteti i moi dati izvesna obeleja svojih osobina.

Organiza ija slovenskih plemena na Balkanu

Ba plemensku organizaciju! koja se danas ouvala samo u nekim brdskim dinarskim oblastima ;istona 1ercegovina! 9rna 8ora! "oka! i u %rbanasa>! ima nekoliko znaajnih arhaistinih karakteristika. vako pleme ima svoju odre(enu teritoriju. , vud je sedite plemena sa njegovim stalnim naseljima u sredini plemenske teritorije-! kazuje .. 7rdeljanovi! koji je ta pitanja posebno prouavao! ,a odasvuda unaokolo je irok pojas ili zona nenaseljenog! delom neutralnog zemljita. *egde je ta zona tako iroka! da se po njoj moe ii po ceo dan i vie! a da se ne nai(e ni na kakvo stalno naselje. U njoj su samo planine sa umama i pasitima! oko kojih su se susedna plemena redovno borila i otimala-. $aj pojas zemljita svojina je celog plemena i zove se plemenska zajednica. 2lemena su sastavljena iz brastava! a brastva iz rodova. "rastva su ,uvek nastanjena u grupi! u zasebnim selima ili u grupama od sela-. Veza izme(u njih je# isto krsno ime i tradicija o zajednikom poreklu. $ih pojava! bez krsnog imena naravno! ima i kod muslimana! i to ak i u oblastima daljim od ovih brdskih predela. U optini "rezi! na primer! u visokom srezu! u sred "osne! imaju nekolika naselja muslimana starinaca! gde jedno ili dva brastva sainjavaju itava sela. Vuk +aradi zabeleio je 3D<@. za 9rnogorce! da i nemaju pravih sela. ,$amo se zna samo za plemena! pa i ako pojedina brastva ili porodice! koje ine pleme i grade ;ponajvie od kamena> kue na jednom mjestu! to se takva gomila kua ne moe nazvati selom! jer nema ni svoga imena ni atara-. va vea brastva hrianska imaju obino i svoju crkvu. $a pojava lepo se da pratiti jo i sada u trebinjskoj oblasti. "rastvenici se! naravno! uzajamno pomau u svakom pogledu& uvreda! nevolja ili pogibija jednog lana prenosi se odmah na itavo brastvo. $o se naroito mani6estuje u krvnoj osveti! koje jo i danas ima po 9rnoj 8ori! "oki i me(u %rnautima. *a elu brastava stoji glavar ili knez! u zadnje doba gotovo s naslednim pravom za izvesne porodice! isto kao i vojvoda! koji je bio najpre vojniki predstavnik plemena. U emberiji porodica Ive +neevia ;ime kazuje tradiciju> bila je dugo na elu kneine! glavar je od starine bio nasledan. U :robnjaku! me(utim! vojvode su se birale. +ao u staro vreme! plemena su ivela isto demokratski. Imala su svoje osvetano obiajno pravo ;n. pr. 8rbaljski Bakonik! ili 2oljiki tatut! ili Vasojeviki Bakon>. kupljali su se brastvenici ili predstavnici rodova na svoje redovne ili vanredne zborove za reavanje raznih pitanja& a zadravali su za se! ponekad isto 6ormalno! pravo izbora svojih stareina. *eka od naih plemena dola su u veze sa starosedelakim i moda se! sudei po njihovim nazivima! kao +ui! 'ataruge! "ukumiri! 9uce itd.! i stopila s njima. $om stapanju nesumnjivo je mnogo doprineo i njihov geogra6ski poloaj u planinama dinarskog sistema! gde posebna kon6iguracija zemljita uvetuju izvesnu podvojenost i

52

Istorija Srba Vladimir orovi ogranienost prema drugima! a uu uzajamnu vezu. sklonosti kod njih. tim su u vezi i jake konzervativne

2lemenske teritorije bile su! u glavnom! pojedine relativno male upe! 6ormirane u malim prirodnim jedinicama oko pojedinih reka ;$oplica! Vrhbosna! 5ama! +omorica! 'oraa i dr.> u njihovim dolinama i na obalama! ili u karsnim poljima ;Catnica! Gjubomir! )evo i dr.> ili na zgodnim kombinacijama dolina i pasita ;5udine! :raevica! 2odluje i dr.>. Banimljivo je! da danas upa ili ,upno mesto- oznaava! po V. "ogiiu! samo ,predio gdje je pitomo! t.j. gdje snijega nema i gdje ra(a vinograd.Ime |upe za izvesne oblasti ouvalo se sve dosad ;kod +ruevca! :ubrovnika! u 8rblju>. 5odovi i brastva iveli su u tim upama u nesumnjivoj koheziji! ali da su imali naroito razvijen ivot u zadruzi! sa vrlo razgranatim porodicama u jednom uem krugu! nije sigurna stvar. 'a koliko da je individualno oseanje bilo podvrgnuto plemenskom! ipak nije verovatno! da bi se ralanjavanje porodice u neto slobodnije jedinice spreavalo nekom optom disciplinom. I narodna tradicija i izvesna historijska kazivanja donose esto puta vesti o tom! kako su neka braa ili ak i sinovi za iva oca kretali svojim putevima! da na(u povoljnije uvete za ivot. .edino! to se gledalo da ouva bila su imanja u zemlji i s tim u vezi poloaj i ugled! koji dolazi iz njenog poseda. plemenskim ivotom uvetovan je kult tradicionalizma i u linim i u duhovnim stvarima. +od prvih on se izraava posebno u potovanju kolenovia i u nezgodnom poloaju onih koji su inokosni ili doljaci& a u drugim u optem razvijanju plemenskih predanja. 5e plemenit i plemi! kao oznaka neeg boljeg! dole su kao izraz tog patrijarhalnog morala i kulta plemena. U sredini upe bio je obino grad! utoite u sluaju napada. +ao u Crancuskoj i u nas je vremenom ime grad postalo isto i za ville i chateau! jer se u toj prvobitnoj utvrdi vremenom razvilo i gradsko naselje. U naem jeziku gradovi za odbranu! odnosno! u sluaju potrebe i kao bojni objekti! imaju i svoje posebne nazive! kao :oboj! amobor! +otor i +otorac. ,2o ovome znaenju i grad 2odzvizd u "osanskoj +rajini sadri u imenu neku 6orti6ikatirnu karakteristiku. Ima je! neto iskvaren! stari apelativ podzvizdX ! koji znai podzemni hodnik! vodeni rov! zidani kanal.- Ispod grada obino se razvijalo 2odgra(e kao naselje& tako! na primer! kod "lagaja. V. kari upozorio je na dosta esto ime amograd. /n je primetio! da na mestima s tim imenom ,nema solidnije gra(e i konstrukcije! to upuuje na neko davno vrijeme! kada nai pretci! valjda! jo nijesu bili dosta vjeti podizanju veih i solidnijih gradova-. *a elu upe bili su upani! i to kao nasledna gospoda. 2or6irogenit navodi za trebinjsku oblast etiri roda naslednih upana! a u jednom natpisu iz vremena oko 33D=. god. iza trebinjskog upana 8rda! valjda do punoletstva njegovih sinova! spominje se kao upan njegov brat 5adomir. *ad upanima bio je vladar! I KMQ`N ! ija vlast obuhvata nekoliko susednih upa! ali iji narodni naziv ina nije poznat. $ih vladara u srpskim zemljama u Ij veku bee vie. 2ored Vlastimira spominje se trebinjski upan +rajina kome Vlastimir daje ker za enu i titulu vladara! ,hotei ga odlikovati- i dajui mu tom prilikom samostalnost. 9entralizacija vlasti ne postoji& u tom Vlastimirovom aktu ima neeg to potsea na postupke naih zadrunih obiaja. U Bahumlju je nasledna dinastija Vievia vodila svoju dravnu politiku. |upan koji je uspeo da savlada veinu susednih i da se istakne iznad njih postao je veliki upan. $a titula odrala se u rbiji sve do 3F3@. godine! odnosno do proglasa +raljevstva. 8ranine upe zvale su se kraj i krajina! i to ime odralo se u mnogim oblastima sve do danas! iako su se u nekima granice ve odavno izmenile. Bbog nesigurnosti u njima i estih sukoba njihov naziv postao je sinonim za etniko ratovanje ;,zakrajiniti-! ,+oina +rajina->. .aanjem centralne vlasti opadala je vlast upana! ali se odravala sve do 53

Istorija Srba Vladimir orovi pred kraj jIV veka! istina toliko ograniena! da se kod :ubrovana javljala zamena upana i sudije. I upan i vladari bili su u svojoj vlasti ograniavani donekle starom ustanovom narodnih sabora. /d upskih skuptina! proirivanjem teritorija! razvijali su se dravni sabori! jedna ustanova koja je bila potpuno tu(a savremenoj Vizantiji. Vlast tih sabora i njihov ugled bili su dosta veliki. *emanja je na saboru! posle duge diskusije i otpora sabranih! donosio odluke o gonjenju jeretika& na saboru se odrekao prestola i utvrdio nasle(e& :uanov zakonik objavljivan je na saboru. *a *emanjin sabor bili su pozvati# pristavnici! knezovi! vojvode i vojini. *a saboru pred smrt kralja :ragutina bili su prisutni svi episkopi i igumani i sva vlastela njegove drave. U slino sastavljenim saborima vreni su i izbori arhiepiskopa. eljacima saborisanje bez uea vlasti nije bilo dozvoljeno od vremena :uanova Bakonika& s ueem vlasti! da sasluaju izvesne naredbe ili da pomognu pri razgraniavanjima ili u drugim lokalnim pitanjima! seoski se zborovi javljaju i docnije. /blik i izgled malih plemenskih sabora poznat nam je iz opisa poljikih skuptina kod pljeta. 2oljiani su poreklom iz "osne. *jihove skuptine! odravane pod vedrim nebom! pod 8racom kod 8ate! sainjavala su samo plemenita gospoda toga kraja! koja su se skupljala na odre(eno mesto! ,zborie-! gde su raspravljala o ure(enju i zakonima svoje oblasti i vrila sudsku vlast. U naroitim sluajevima i tu se docnije sazivao ,zbor podimski-! t. j. sa prestavnicima svake kue! u kojoj ima ivih ljudi ;,po dimu->. 2omen o takvim plemenskim skuptinama u 2atroviima ima i Gjubia u svom +anjou 'acedonoviu# ,*a sred primorja optine patrovske ima jedna mala luka! pusto alo! koju ljudi i dan dananji zovu :robnijem 2ijeskom. $o je zemanom bivalo mjesto gdje se narod kupio na zbor i na odluke... )etiri su(e i dvanaest vlastela! od svakog plemena po jedan ovjek! slobodno i na poro(e izabrani! sjedili bi pod jednom me(om vrh pijeska! a ostali domaini jedan do drugoga po pijesku! i tu vijeali i sudili o najvanijema poslima-. "ez blie oznake ko u njima uestvuje navode se esti zborovi u staroj trebinjskoj oblasti. +ako se jednom prilikom! u jednoj poruci ;3AE<. god.! porte nobilium et sbori de $rebigne>! rastavljaju plemii od zbora izgleda da je ovaj bio sastavljen od prostog puka. kuptina u +uima bivala je obino na 'arkov :an! na visoravni 5ogama. *a nju su dolazili svi vojnici iz plemena! naoruani. /d jVI veka! posle turskih osvajanja! takvih zborova biva sve manje. U starom opsegu i znaaju javljaju se samo pred neke velike akcije ili od nevolje. %li se ustanova pamti. U :robnjacima jo se i sad zna ,Bborna 8lavica-. +od 8acka postoji ,Bborna 8omila-! ,na koju se sastajao narodni sabor u prastaro vreme-. +roz sve vreme robovanja pod $urcima saborom se stalno zvao narodni skup kod crkve u izvesne praznike. *arodni sabor obeleio je 3D=A. u /racu i poetak 2rvog Ustanka i datum stvaranja obnovljene rbije. Ve za stare lovene zabeleio je .ordanis u VI veku! da im se ,imena menjaju prema razliitim porodicama i mestima-. $a osobina plemenskog ure(enja javlja se jo uvek kod .unih lovena. Ve je +. .iriek istakao! kako su izvesna plemena potisnula svojim nazivima imena ranijih oblasti& tako se mesto upa Vrsinje! /nogot ili 2apratna javljaju Bupci! *ikii! 'rkojevii. I me(u samim brastvima dosta su este izmene naziva pojedinih rodova. *arodno predanje pamti donekle te veze! ali ih dosta esto mea i pretvara u legendu. Ipak! dadu se na vie strana pratiti itavi nizovi rodova iz jedne stare porodice. U neretvanskoj +rajini ivelo je uveno pleme +aia b 8rci ga zovu ak ,narod- ;OZNI\ >! b ije pleme ide vrlo daleko. /d njega potiu mnoga brastva! historijski potpuno autentina# 'ioii! |arkovii! %ndrijaevii! tipii! 2etkovii! "artulovii i dr. U trebinjskoj oblasti mono bee brastvo Gjubibratia! koje se pod tim imenom pominje od jIV veka. Ve 3A<F. navodi se pet linija toga roda# Gjubiii kao 54

Istorija Srba Vladimir orovi najvaniji! zatim 'edvjedovii! :abiivovii! :obrukovii. U 2opovu se od 3<AF. pominju *ikolii! ija prezimena posle nalazimo kao Vukosalie! "ogiie! 8rgurevie. 9rnogorska dinastija 2etrovia izvodila je svoje poreklo od neke bosanske loze! koja da je preko *ikia i "anjana stigla pod Goven. +ao rodonaelnici njihova brastva oznaavana su dva brata# 5aji! od koga su 5adonii! |utkovii i dr.! i 1eraka! od koga su sami 2etrovii! 2opovii! +ustudije i jo neki. 2lemenske organizacije sline naima imaju jo i danas od balkanskih naroda samo %rnauti sa svojim 6isovima. *ema sumnje! da je u obe organizacije! na tako bliskom i geogra6ski istovetnom terenu! bilo dosta uzajamnih uticaja. +ui se! u ostalom! i smatraju kao neki prelaz od rba %rnautima! kao i +limente prelaz od %rnauta rbima. /d naih pokrajina nikakva traga razvijenijoj plemenskoj organizaciji nema u istonoj rbiji i 'aedoniji! kao ni u lavoniji i savskoj dolini. 8lavni uslov za to bie najpre i ponajvie u samom terenu! gde je! u bogatim i irokim dolinama! prosto nemogue provesti onako prirodno razgranienje plemena i upa! kakvo su davali klanci i uvale dinarskog sistema. :rugi je! isto tako vaan! razlog i taj! to je pomeranje stanovnitva u tim dolinama! kao glavnim prometnim putevima i kao zbog bogastva naroito privlanim takama! bilo mnogo intenzivnije! nego u sporednim i tee pristupanim zapadnim gorama. 5azbijeni tip tamonje grupacije slovenske dokumentuje se! me(u ostalim! naroito i tim! to su postali apsolutno pasivna podloga bugarskih osvajaa i to ne mogoe da stvore nigde nacionalne dravne organizacije sa svojim naturenim plemenskim karakterom. :rave rba i 1rvata nastale su u podruju dinarske i plemenske sisteme. )itavo balkansko podruje koje su naselili loveni zvalo se! prema naem optem nazivu! ,slovenska zemlja-! , lovenska-! SLTKUPNPK! clavenia i clavonia! u arbanakom ckkenija! ili ckkinikea. U mletakim! dubrovakim i kotorskim latinskim dokumentima itavo slovensko podruje od 2rimorja do Vardara! ak i za vreme kad su se u unutranjosti jasno razaznavale dravne di6erencijacije rba i 1rvata! zvalo se clavonia. $o je podruje slovenskog naselja za razliku od romanskog. U +otoru i :ubrovniku od kraja jIII veka oznaka clavonia suava se esto na oznaku rbije. Inae! trag tog starog naziva ouvan je i danas u imenu pokrajine lavonije. *a osnovu vesti kod cara +onstantina 2or6irogenita iza sredine j i vesti :ukljanske 1ronike iz jII veka moe se dati dosta siguran pregled o geogra6skoj podeli naih oblasti j0jII veka. 8ranica izme(u srpskog i hrvatskog podruja u sredini j veka bila je na rekama 9etini i 2livi& 1rvatskoj pripadale su oblasti od Givna do .ajca. /d 9etine poinjalo je podruje *eretljana! uvenih gusara! koje 2or6irogenit pominje kao potomke nepokrtenih rba. *jihovo podruje obuhvatalo je tri upanije# makarsku! rastoku ;od Imotskog do Gjubukog> i ,dalensku- ;moda ,dalmensku- v :almisium! :almesium b /mi>. U njihovoj vlasti behu ostrva 'ljet! +orula! "ra i 1var. 8lavni neretljanski gradovi bili su# Vrulja ;danas 8ornja "rela>! 'akarska! /strog i Gaven vrg 8raca& ali od svih je najznatniji tvrdi /mi. *a *eretvi! dokle je dopirala neretljanska granica! poinjala je arhontija zahumska. Ime je dobila po 1umu iznad "oke ;"lagaja>! ispod koga je izvirala reka "una. *a tom 1umu postojala su dva grada# "ona i 1um! od kojih su ostali tragovi sve do danas. U toj oblasti vladao je rod Vievia! koji svoje poreklo izvode iz stare postojbine oko Visle. 8lavna mesta ove oblasti behu# ton! /lje! :obar& gradovi 'okriski ;moda 'okro kod 'ostara> i 8lumainik ;moda 8lumine> nisu jo sigurno utvr(eni. Istona granica Bahumlja ila je verovatno do

55

Istorija Srba Vladimir orovi planina oko +alinovika ;moda je i to naziv za grko 8alumanik> ili 8atakog 2olja! gde se dodirivala s granicom $ravunije. $ane granice izme(u $ravunije i Bahumlja ne mogu se danas povui& sigurno je! da su 2opovo! Gjubinje i :abar pripadali Bahumlju i da se trebinjsko0zahumska granica ravala kod samog :ubrovnika. :ukljanin navodi devet zahumskih upanija# stonsku! popovsku! :ubrave! Guku! :abar! Veljake! |apsku! goriku i nepoznate Veenike! Veenik negde oko *eretve. $o su granice Bahumlja iz druge polovine jII veka! kada se ono poelo iriti na raun neretljanskog poseda. $rebinjska arhontija! koja je poinjala od +otora! imala je celu levu obalu "oke i +onavlje& dopirala je do pred sam :ubrovnik! a na sever do 8acka! a na istoku joj je granica ila $rebinjicom i planinama banjanskim. /d uvek su! kazuje vizantinski car! trebinjski upravljai bili vazali arhontu rbije! odnosno 5ake. *a ovom podruju spominju se gradovi# $rebinje! 5isan! Vrm! Gukovac i moda livje ;staro Betlivi0 etlivi! tilivi>. :ukljanin zna za devet trebinjskih upanija# Gjubomir! Catnica! 5udine! +ruevice! Vrm! 5isan! :raevica! +onavlje i |rnovica. :ubrovnik! stenjen u svojim zidinama! irio se u glavnom na raun trebinjskih i zahumskih suseda& njegova poljska dobra! posebno vinogradi! leali su u glavnom na njihovom zemljitu i radi toga su :ubrovani plaali susednim vladarima po <E zlatnika godinje kirije! zvane mogori. :uklja! koja se od jII veka sve ee zove Beta! hvatala je od vizantiskog drakog temata! od "ara do $ravunije. *a zapadu je! od kadarskog .ezera i samog kadra ila Betom do 2ive. U njoj se spominju samo tri stara mesta# 8radac ; tari 8rad b "udva>! *ovi 8rad ;moda 2revlaka> i jo neutvr(ena Gontodokla ;GD ta b ljuta! u vezi s :uklja>. *ajvaniji grad bila je svakako stara :ioklea! :oklea! po kojoj je cela oblast dobila ime& ali je taj grad u j veku ve bio u ruevinama. I ovde se kod :ukljanina javlja karakteristini broj od devet upanija i gradova# Guska b ljeka! 2odluje! +uevo b +evo b )evo s "udvom! +oplik! /blik! 2apratna ;izme(u "ara i Ulcinja>! 9rmnica! 8rbalj. :ukljanin spominje i oblast podgorje sa upanijama# /nogot! 'oraa! +omarnica! 2iva! .ezero! $uina! 8usinje! +om! :abar! *eretva! i 5ama. /va poslednja upa susedna hrvatskom podruju! ula je od 33<D. god u slubenu titulu ma(arskih kraljeva. /va oblast 2odgorja obuhvatala je takozvanu staru! severnu 1ercegovinu od 5ame do 'orae. "osna! koja je u j veku bila mala oblast oko izvora reke istog imena! imala je svega dva grada# +otorac i nepoznati :esnik ;moda uteska>. /na je bila u vezi sa rbijom i smatrana kao srpsko podruje. +raj oli ;severoistona "osna oko $uzle> 2or6irogenit izrino navodi kao srpski. Uz ol! oli pominje se posle i Usora sa oblau oko te reke& od jIV veka o sa Usorom idu obino zajedno i oblast im dopire sve do :rine. :onji +raji behu severozapadno od Usore! s gradovima +ljuem i vrbanjskim +otorom. U jednoj povelji ma(arskog kralja "ele iz 3FAA. god. pominju se obe upe bosanske# Vrhbosna! oko izvora reke "osne! u sarajevskom polju! Gepenica u 6ojnikom! Vidoi s Gjubiniem! 'ile ;kod Benice>! Gava! Uskoplje b koplje! a na istoku "ora s gradom 2raom i upa "ored ;moda "ira>. |upe zapadne! od Uskoplja do Givna! javljaju se i pod optim imenom Bavrja. $u su se granice "osne meale s hrvatskim i vrlo su esto te upe bile i u sastavu hrvatske drave. U samoj rbiji! koju od "osne deli :rina! nastanjeni su ovi gradovi# :estinik ili :ostinik! koji nije identi6ikovan! isto kao ni grad crnobuki ili crnovrki! zatim 'e(ureje! po svoj prilici itava oblast s gradom ;moda amobor kod 8orada ili oko nad spojem 2ive i $are>! :renik ;moda dananji uiki :renik ili! manje verovatno! stari "reznik! "reznica b 2levlje>! Gesnik b Genica i oli. tare oblasti srpske iz sredine jII veka! podeljene me(u *emanjinu brau! behu "ijelo 2olje na donjem Gimu! "udimlje na gornjem Gimu! 8radac na 'oravi ;sad )aak> i 5as s ibarskom i rasinskom dolinom! koja se vezala uz $oplicu. Istona granica rbije sredinom Ij veka bee kod *ovog 2azara! a u jI veku oko Bveana. :o 56

Istorija Srba Vladimir orovi *emanjine akcije rbija nije prelazila 'oravu& na sever nije ila preko 5udnika! a na jugoistok ne dalje od 2ei i gakovice. 8lavna snaga srpskog naroda bee! prema tom! u planinskom podruju istone 1ercegovine! sredinje i istone "osne! *ovog 2azara! jugozapadne rbije i Bete. *ijedna od bogatih dolina! ni +osovo! ni 'orava! ni 'etohija! ni 'ava ne behu tada potpuno u srpskoj vlasti. rpska plemena! nedovoljno povezana me(usobno! i bez pouzdanja u uspeh! poneto i zaplaena sudbinom svojih slovenskih saplemenika na istoku! koji behu postali plen "ugara i Vizantinaca! ostaju u svojim planinama itavih pet vekova& a kad se krajem jII veka javi nabujala snaga za ekspanziju njen put je bio unapred odre(en. +ao planinske lavine spustie se tad ta plemena u susedne doline i ve za dva veka ona e postati gospodari njihovi u najveem delu i odrae se na tom podruju kroz sve vekove svoje historije. :obar deo tih upa i oblasti ima! kao to se vidi! nova imena. )ak je i staru :uklju zamenila Beta! a jedan deo :almacije dobio je nazive *eretljanska /blast i 9rvena 1rvatska. U "oki i u 2rimorju upe imaju nazive :raevica i |rnovnica. /uvani nazivi u vezi su ponajvie sa starim imenima reka! ali i ti su znatno slavizirani ;Vrh0bosna! 2odrinje>. Bnai! dakle! da se nova podela upa nije mnogo oslanjala na stare tradicije te vrste. %li je ipak nesumnjivo! da je podravana i delom razvijana u vezi sa starim romanskim katunima. 'noga plemena oznaavana su prosto tim imenom ;+atun :robnjaci! +atun 'irilovii>. U jednoj turskoj kanunami! koja je odre(ivala po starom nainu ure(aj Vlaha oko $imoka! veli se! da jedan katun ini pedeset kua& to je! dakle! postao neki tehniki izraz za vrstu i obim jedne ue organizacije. U jIV veku! u +rbavi! za ,Vlahe- se izrino kae! da se uzajamno bore ,sa svojim katunom-. Verovatno je naziv katuna! pre samo jedne pastirske zajednice! uao u narod kao oznaka ue organizacije jednog kraja i jedne plemenske grupe. 2osed zemlje! koji je dugo bivao u zajednici! dobio je po plemenu naziv plemenina i plemenita zemlja. Individualnije oznake! nastale nesumnjivo po linoj svojini! zovu se dedina! oina ili oevina i najobinije batina ;od bata b otac& otud batiniti b naslediti od oca>. :edina u ekom pravu oznaava ,nepokretna dobra! koja su sainjavala kolektivnu svojinu cele porodice i prelazila su od predaka ;dedova> na potomke-. Vladari su docnije ograniili pravo nasle(a! naroito u posedu uma. U :eanskoj 2ovelji! na primer! izrino se kae# ,u planinama nema niko batine osim kralja i crkava kojima su kraljevi dali-. +ad je vladarska mo ojaala! oni esto poklanjaju ne samo pojedina dobra! nego i itave upe! i to sa naslednim pravom! isto kao to im ih i oduzimlju u sluaju nemilosti. +asnije se javlja i pronija! kao razvijena ustanova rimskog graniarskog prava ;limitanei>. $o su posedi! koje je vladar davao pojedincima za izvesne usluge uz pravo linog uivanja! ali ne kao stalne batine. +. +adlec misli! da se ,pae i ume nisu uopte delile! nego su ostajale u zajednikom uivanju sviju porodica. Uee u uivanju te optinske zemlje sainjavalo je prinadlenost pojedinih gospodarskih imanja i u ekom se pravu nazivalo vola! docnije zvole! u ruskom pravu ugodme! kod 1rvata b pristojanje! kod rba i "ugara pravini... *jive i livade su odre(ivale samo na izvesni rok. +ad je on istekao! zemlja se je opet ponovo odre(ivala pojedinim porodicama! eventualno u drugim razmerama! jer u toku vremena neke su se porodice usled umiranja smanjivale! a druge su se naprotiv zbog obilnog ra(anja poveavale. $akvo periodino odre(ivanje zemlje jo danas dolazi pod nazivom ,peredWlm- u ruskim selima! gde se je odrao t.z. ,mirX-! t.j. zemljinna optina-. U nas je ovo ponovo odre(ivanje zemljinog poseda vrila :ubrovaka 5epublika& u unutranjosti nemamo za to dovoljnih primera.

57

Istorija Srba Vladimir orovi U starim naim spomenicima! u rano vreme! ima dosta spomena o izvesnoj di6erencijaciji me(u pojedinim ljudima! do koje je dolo usled njihova izuzetnog poloaja u plemenu. 'a koliko da je narod bio sav jednak i demokratskih shvatanja! u njemu se vrlo rano javljaju razne stareine i poglavice. Ima vie primera o tom da se u ranom rednjem Veku spominju slovenske poglavice! svakako u prvom redu plemenske. U naim zemljama! u najranijim vremenima! gospodari ili vladari pojedinih oblasti pominju se kao nasledna gospoda. % im se do vlasti dolazi po pravu nasledstva b a u nas su! s poetka! svi sinovi nasle(ivali oca i delili oblast na svoje delove b odmah se izdvaja i jedno povlaeno brastvo! koje! posle! svojim sporednim linijama enidbama i udadbama! stvara svoj vii krug. 2lemenske organizacije uvetuju i same sobom izvesno potovanje svoje snage i tradicija i vrlo su kooperne prema skorojeviima i priselicama. 5e bojar! bojarin! u nas boljar dolazi od tursko0mongolsko bajar! to je najpre znailo ,bogat-! pa onda ,odlian-& ona pokazuje i kod nas! kao svuda na svetu! da se uticaj i ugled sticao i bogatstvom. v. ava navodi u biogra6iji svoga oca srpske boljare! koji s njegovom braom i svetenstvom idu u susret motima *emanjinim! a 2rvovenani! opisujui *emanjin zbor protiv jeretika! pominje starce i velmoe. 7timologija ove rei je jasna veli moum je moni! !ugledni gospodink. /pti obiniji naziv za te istaknutije ljude bio je vlastelin! vlastela& ime kazuje i njihovu prvu 6unkciju ; tevan 2rvovenani izrino pominje ,kneze zemli svoje ie nad vlastkmi->. Vojnici ,vojini-! behu manje plemstvo! posle zvano i vlasteliii. /stali svet! seoski i gra(anski! bili su sebri& tek docnije postao je ,sebar- sinonim za seljaki! prostaki. 5e je poznata i 5usima i Gitavcima i oznaavala je zajedniara i sudeonika. Bakupci ili najamnici zvali su se meropsi ;naziv je doao od rodopske provincije 'erope>. +met od comes0comitis0comet i nije imao svoje dananje znaenje u naim zapadnim oblastima. $o su najpre! u "osni! bili plemii! a u Beti seoski starci i sudije. $ek od jV veka javlja se re u smislu !zakupnikak. U :ubrovniku je kmet odavno oznaavao seljaka. U rbiji! me(utim! od novijeg vremena re se upotrebljava za predstavnike optinske vlasti. 5obovi su otroci i idu kao ,vena batina- gospodara! dok ih ne oslobodi. 8ra(anski stale postojao je samo u 2rimorju i upravljao se! sa plemiskim vodstvom! po svojim propisanim zakonima ili statutima. vi vaniji gradovi! :ubrovnik! +otor! "ar! :rivast! Ulcinj i dr. imali su svoje statute! od kojih su nam neki do danas ouvani. U unutranjosti gra(ana je bilo vrlo malo. .o u jIV veku pisao je jedan zapadni putnik! kako rbija gotovo i nema tvrdih gradova! a i to ih ima oni su bez rovova i zidova. ,Bgrade i dvorovi kako kraljevski tako i ostalih plemia sagra(eni su od brvana i od drveta& niti ja tamo gde videh dvora ili kue od kamena ili od zemlje! manj u latinskim gradovima na primorju-. *ae gradske kolonije u unutranjosti razvile su se uz rudarska mesta! kao "rskovo! rebrenica! Cojnica! 5udnik! *ovo "rdo! .anjevo! +ratovo itd.! gde su bila naselja saskih rudara i primorskih trgovaca. $o su s poetka bili trgovi i tek su se vremenom razvili u gradove. /d kraja jII veka pod srpsku vlast poinju dolaziti stari gradovi 'aedonije koplje! 2rilep! /hrid! er i dr.! a na severu odavno izgra(eni "eograd. :obar deo starih rimskih naselja ostao je naputen i neiskorien! u ruevinama. *arod se u glavnom vratio svom starom zanimanju# stoarstvu i zemljoradnji. toarstvom se bavio! istina posredno! i sam kralj! kao u jIj veku knez 'ilo. *jegova stoka imala je na trgu prednost pred svakom drugom. "osanski kraljevi su u masama izvozili svoj sir preko :ubrovnika. +ao u staroj domovini! gajila se u glavnom ovca i svinja! a u manjoj meri goveda! koze i konji. 1ranili su ih na livadama i senom! koje je poznato svima lovenima. :a je izme(u naih doseljenika i starih balkanskih stoara bilo iva dodira i tesnih uzajamnih veza vidi se najbolje po tom! to je sve do danas za 58

Istorija Srba Vladimir orovi stoarske predmete i proizvode ostalo u naem jeziku vrlo mnogo romansko0vlakih i arnautskih naziva. Vuna se zove# kaba! reja i ruda& pastiri se kupe u katune& sir se naziva# urda! kakavalj! kunuzdra! bualina! ulina& suho meso zove se prut& sir se donosi u bronzinu. 2ovici i usklici za ivotinje gotovo su istovetni kod nas i kod %rnauta! a isto tako i nazivi za pojedine ivotinje. Iz tih starih vremena je i obiaj baija i naziv balija za jednu vrstu muslimanskih stoara. toari su se kretali po celom "alkanu! leti u planine! a zimi u humnine& zbog njihovih ispaa! solila i planina dolazilo je od pamtiveka do tekih sukoba. 2astirskih zajednica! koje sluaj tako zanese! ima ponekad i u mestima gde se ne bi oekivale. U stolakom kraju! u sred 1ercegovine! nalazimo u jIV veku "urmaze! oevidno pastire albanskog porekla. U arbanaskom zot znai !gospodink! a u 1ercegovini postoji ugledno brastvo Botovia. $okom :rine! sve do iza rebrenice! prodrlo je nekoliko arbanaskih rei i odralo se tamo u takozvanom ,banalakom- tajnom govoru. /d stoarskih arbanaskog su porekla# kaljac! kalje b konj ;kalk! rum. cal caballus>! mi b meso! em b pas& a od drugih# buke b hleb! rua b vino! vajza b devojka! viza b voda. Vrlo je vana pojava! koju je zabeleio .. 9viji! da sve stoare pri njihovim vanijim kretanjima ,zovu %rnautima! pa i kad su srpskoga porekla-. U olunsko 2olje! pitomo i pogodno za zimovnik! silazili su stoari ne samo iz ma(edonskih i albanskih strana! nego ak i iz 2eteri. ,ckrijelji iz sela "orovtice-! kazuje "or. 'ilojevi! ,sputali su se sa svojim stadima preko *ovog 2azara! 'itrovice i koplja niz Vardar i poetkom zime stizali u okolinu Gugadinskog .ezera-. "ogastvo u stoci bilo je u naim stranama vrlo veliko& broj se! naravno! ne zna! ali od stoke su iveli itavi krajevi i oblasti. em stoarstvom! primorski nai krajevi i ljudi oko velikih maedonskih jezera bavili su se jo i ribolovom. U narodne pesme ula je ,riba od /hrida-. *eretljani su tom zanimanju pridodali jo i gusarstvo! koje je dugo ugroavalo trgovinu na .adranskom 'oru. 5ano se pominje i lov na mnogobrojnu divlja u velikim i teko prohodnim umama. inovi upana Vlastimira poslali su bugarskom knezu "orisu dva psa i dva sokola kao ,gostinsko uzdarje-! a za lov sa sokolovima pria se ve u biogra6iji v. irila olunskog! da je to ,obiaj bogatima-. 'ladi *emanjin 5asko izgovorio se ocu! pred beg u vetu 8oru! da ide u lov na jelene. +ao u staroj postojbini! koe zbijenih ivotinja sluile su ne samo za domau upotrebu i zimsko odelo! nego i za izvoz i za plaanje dabina. U 1rvatskoj je za to najvie sluila kuna i otud je dola ne samo na banski novac! nego i u zemaljski grb. 8onjen i gonei! u borbi i pljaki! spustio se slovenski elemenat sa raznih strana istoka i severa u dunavsku dolinu i odatle u unutranjost "alkana. .o primitivan i usplahiren itavim vrtlogom eobe *aroda on je zapao u balkanske ume i klance! s poetka vrlo malo siguran da e tu i ostati. nepoverenjem su pratili novi doljaci ne samo svaki pokret vizantiskih vlasti! nego i kretanje svojih saplemenika i brzo su! u grabljivosti primitivaca! stali srtati jedni na druge! da bi! uzajamno istrti! bili sigurniji za plen. 1istorija balkanskih lovena! u prvim vekovima njihova ivota na "alkanu! to je niz sukoba sa susedima i vlastima! koji ih potiskuju ili pokuavaju podjarmiti! uzajamno vrebanje i nepoverenje! i postepeno privikavanje na novo zemljite i kulturu nove sredine. Bugari i balkanski Sloveni 2osle smrti cara 1iraklija i njegova sina i naslednika +onstantina ;oba su umrla EA3. god.>! Vizantija je imala da preturi jednu poveu dvorsku krizu u vreme! kad je! i bez toga! imala dovoljno briga i opasnosti. %rapski pokret uzimao je sve vie maha i liavao Vizantiju jedne po jedne oblasti. U isto vreme! posle smrti bugarskog hana 59

Istorija Srba Vladimir orovi +uvrata ;EAF. god.>! nastaje i pomeranje bugarskih plemena iz podruja oko 'eotskog .ezera prema zapadu i jugu. .edan od petorice +uvratovih sinova! pria stara legenda! Isperih ili %sparuh preao je sa svojim ljudima :njepar i :njestar i doao u :obruu! u kraj zvani Ugao ;q^LI\>! koji stvara dunavska delta. *a tom podruju! oko dananjeg *ikolicela! spominje %sparuha i jedan jermenski geogra6 VII veka. $u su se "ugari odmah utvrdili! i to u glavnom! na sve strane! u irim i uim otkopima. *eto tragova tih opkopa! koji su iskoriavali i stare rimske utvrde! odralo se delimino sve do naih dana. U jednom domaem letopisu! ouvanom u viziji proroka Isaije! nastalom u drugoj polovini jI veka! kazuje se! kako je ,trei deo +umana ili "ugara naselio ,zemlju +arvunsku-! ,od :unava do mora-. $a ,zemlja +arvunska- jeste dananje podruje "alika i zove se tako do jIII veka. .asno je! da na tako ogranienom podruju broj doseljenih ljudi nije mogao biti veliki i da je jedva iznosio koju desetinu hiljada. 2omeranje "ugara iz njihove ranije oblasti dolo je! kao i sva druga pomeranja naroda tih vremena na tom podruju! pod pritiskom turskih 1azara. "ugari su! opet! ustupajui prema zapadu! delom pomerali! a delom podjarmljivali slovenska i avarska plemena! na koja su putem nailazili. %rapska o6anziva protiv Vizantije bee uzela! u drugoj polovini VII veka! iroke razmere. %rapi dopiru do +alkedona& osvajaju +rit& iskrcavaju se na iciliji. Usu(uju se najzad da s 6lotom do(u i pod sam 9arigrad! poto su uzeli +izik u 'ramornom 'oru. edam godina uzastopce pokuavaju oni da zagospodare vizantiskom prestonicom! dok E@@. nisu de6initivno prinu(eni na uzmak. /ve napadaje %rapa iskoristili su "ugari! da se prebacuju na desnu stranu :unava! neto eljni pljake! a neto i iz potrebe da proire svoje podruje. Vizantiski pokuaj! izveden E@4. god.! da se "ugarima na :unavu sprei dalje prodiranje! zavrio se s tekim porazom. /dmah posle tog poraza! kao pobednici! "ugari prelaze :unav i oko Varne zauzimaju svoja nova! stalna sedita. /datle se! dosta naglo! ire prema zapadu i jugu. 2restonica nove drave stvorena je u 2liski! na dosta velikom! utvr(enom prostoru od F< kmF! u blizini dananjeg sela %bobe. lovenska plemena! koja se behu smestila u tom kraju! nisu mogla da odole novim osvajaima. /na priznadoe vrhovnu vlast bugarsku. "ugari ih! kazuje jedan grki izvor! krenue sa dotadanjih naselja i pomerie znatno prema zapadu i jugu kao neku vrstu svojih predstraa. Vojniki bolje spremni! naiavi kao organizovana celina! poneseni postignutim uspehom! "ugari su! iako malobrojni! lako savladali razasuta slovenska plemena i naturili im svoju vlast. Isti sluaj bio je sa Varezima u 5usiji. Ipak! izgleda! da postupak "ugara sa pokorenim lovenima nije imao one ranije avarske svireposti. /boje je! i lovene i "ugare! zdruivala zajednika borba protiv Vizantije. +ako malobrojni "ugari nisu smeli da prime borbu i sa 8rcima i sa lovenima! oni su se! najverovatnije! drali donekle sa ovim drugima kao manje opasnim i pomagali ih u borbama i u odbrani. loveni su u "ugarima! makar i preko volje! dobili saveznika! s kojim su i ranije imali neto veza! i s kojim su! kao i sa "ugarima srodnim %varima! bili spojeni izvesnom tradicijom. 2o svojoj dosta pasivnoj prirodi nisu loveni reagovali na to! to je vrhovna vlast dopala "ugarima i to su ovi svojom organizacijom i imenom dali karakter novoj dravi. Ba lovene je uopte karakteristina ova pojava# prvu njihovu slobodnu dravu organizuje tu(inac amo& prvu dravnu organizaciju stvaraju me(u njima na jugu "ugari! a na istoku Varezi. lovenske inicijative za stvaranje svoje drave jo nije bilo& bar im se nijedan pokuaj u tom smislu nije mogao ispuniti i biti vidnije primeen. *ije nam dovoljno jasno! ta je sve nagnalo Vizantiju! da posle prvog neuspeha ne samo ostane pasivna prema "ugarima! kao to je! donekle! bila prema lovenima!

60

Istorija Srba Vladimir orovi nego da im! ta vie! prizna i njihovu dravnu tvorevinu. 5omejska vojska imala je i teih poraza! nego to je bio onaj na :unavu! pa je ipak nastavljala borbe i nije uputala neprijatelja bez novog otpora na svoje podruje i naroito nije uzimala tu obaveza prema njemu. ada! o novim borbama nema ni pomena. *aprotiv. Vizantiski pisci pominju! da su "ugari! utvrdivi se na novom podruju! poeli da vre napadaje na vizantiska sela i gradove! i to ne toliko da ih pljakaju! koliko da ih pokore. 9ar je bio prisiljen njihovim ugroavanjem! da u(e s njima u pregovore! da im prizna dravu i da se ak obavee na plaanje izvesnog godinjeg prinosa za njih. $ako je brzo i u stvari bez mnogo napora poela bugarska drava svoju ilavu i istrajnu aktivnost na "alkanu. loveni su iveli u svojim masama odvojeno od "ugara i razlikovali se od njih toliko! da to primeuju i tu(inci. ve im je razliito# i spoljanji oblik lica! i odelo! i jezik kojim govore i dobar deo kulture. 'ongolskog tipa! s ispupenim jagodicama i krivim oima! delimino odranim sve do danas! sa turbanima i aravarama! okieni konjskim repovima u vojnoj 6ormaciji! preteno konjanici! "ugari su ve na prvi pogled odudarali od slovenskih itelja. Ista je stvar i u dravnoj organizaciji. *a jednoj strani je kagan! kan! han! kao vrhovni poglavar drave! sa svojim ka6kanom kao prvim savetnikom i tarkanom kao namesnikom u pokrajinama! sa viim i niim plemstvom! boljarima i bagainima! a na drugoj strani slovenska plemena sa svojim poglavicama. $rebae vie od dva veka! da se ta relativno mala grupa doljaka krvnim meanjem sa lovenima! zajednikim ivotom! i uticajem civilizacije! a posebno hrianstva! toliko izjednai sa masom svog stanovnitva! da koliko0toliko pone predstavljati jednu zajednicu. 5ezultat je poznat# "ugari su primili jezik svojih mnogobrojnih slovenskih podanika! a loveni su dobili bugarsko ime i bugarsku dravnu organizaciju. *esumnjivo! da taj proces ne bi iao ni u dva0tri veka s primetnijim rezultatima! da od ranije nije bilo izvesnih meanja izme(u lovena i tih aziskih plemena! naroito u zajednikom ropstvu pod %varima! i da ti etniki melezi nisu vrili svoj uticaj u obe grupe. Ba vlade cara .ustinijana II ;ED?0@33.! s prekidom> Vizantija bee postala poprite ogorenih gra(anskih ratova. 2lahovit i neobuzdan! car je napustio miroljubivu politiku svog oca! i poeo je niz ratovanja na vie strana& najpre na "alkanu! pa posle u %ziji! oba puta krei sam postojee ugovore. /paajui razvitak nove bugarske drave i verovatno njen uticaj na slovenska plemena! on odluuje da ih razdvoji i oslabi. I s toga! na poetku svoje vlade! EDD. godine! kree s vojskom prema olunu! koji je esto! i ba nedavno! bio ugroavan od lovena i ija je okolica bila preplavljena slovenskim naseljima. 9ar se bojao da loveni ne uzmu taj grad! za se ili u drutvu s "ugarima! i da odseku zapadni "alkan od neposredne veze s 9arigradom. 9ar se! iz svih tih razloga! odluuje! da me(usobno neslone lovene ne samo potue! nego i da bezuvetno oslabi njihov tamonji broj. "ez obzira! neka silom! a neka milom! on mnoga slovenska naselja raseli sa tih mesta i stanovnike im prevede u 'alu %ziju! u /psikij! gde su bili manje opasni. "roj tih preseljenika bio je veliki! jer grki izvori navode da je car od njih sastavio vojsku od <=.=== ljudi i postavio joj na elo nekog Isbula ;*ebula>! verovatno oveka bugarskog porekla. *a povratku s te ekspedicije car je u trakim klancima bio napadnut od "ugara! koji su ponovo poli u pomo lovenima! kao i na poetku pohoda! kad su bili suzbijeni. /vog puta behu s vie sree i nanesoe 8rcima znatne gubitke. /gorenje lovena protiv cara bilo je veliko. Ba vreme njegova rata s %rapima u 'aloj %ziji! loveni su prili na stranu njegovih protivnika. U bitci kod kilikiskog evastopolja! E4F. god.! slovenska vojska od F=.=== ljudi ostavi 8rke! pre(e %rapima i donese im pobedu. "esan radi toga .ustinijan neke lovene ponovo raseli! a neke pobi. /vaj poraz ubrza carev pad! E4?. godine. 61

Istorija Srba Vladimir orovi Iza njegova pada u Vizantiji nastaju vojnike terevenke. 9arevi se smenjuju! vojska se plete u politiku! a neprijatelji napreduju na sve strane. vrgnuti car! da bi se ponovo doepao prestola! trai saveznike na sve strane. +ad ne uspeva kod 1azara on dolazi "ugarima. a njihovom i slovenskom pomou osvaja 9arigrad! @=?. god. 2rirodno! za takvu uslugu dao je i nagradu b bugarski han $ervel bi ne samo bogato obdaren! nego ak i ogrnut carskom hlamidom i proglaen esarom! dobivi najveu titulu pored carske. 2osle toga ugled "ugarske silno jaa! naroito me(u lovenima. .ustinijan je to ubrzo uvideo i sam! i elei da popravi to je pokvario preduzima @=D. god. jedan pohod protiv "ugarske. %li taj je pohod postigao obrnut uspeh. Vizantiska vojska bila je potpuno poraena! sam car se iz %nhijala jedva spasao& i presti "ugara! mesto da bude umanjen! porastao je jo vie. .ustinijanova vladavina zatrovala je odnose u Vizantiji toliko! da njegova pogibija nije mogla da ih smiri. 2revrati i krize doterae dotle! da je bilo kandidata! koji su! bukvalno! beali od oskrvnavljene carske krune. 2reko dvadeset godina trajali su ti metei& od E4?0@3E. god. Vizantija je promenila sedam careva& dok najzad nije na vladu doao energini Gav III Izaurski. *jega je iznela maloaziska vojska! kao nekad 1iraklija! jer je jasno uvi(ala opasnost s te strane od arapskog zamaha. /d @3E0D. god. Vizantija je bila u najozbiljnijoj opasnosti od %rapa& sam 9arigrad bio je preko godinu dana u opsadi. U nevolji! 9arevina je morala da trai ak i bugarsku pomo! iako se moglo unapred misliti! da ta ne moe biti nesebina. +ad je uspeo da spase prestonicu i suzbije %rape! car Gav se sav predao re6ormisanju ve dotrajalog starog dravnog organizma. U tim re6ormama! koje imaju vojniki karakter! on ponekad i preteruje& njegova borba protiv ikona svakako nije bila neophodna dravna potreba. U toj borbi! koja e trajati preko sto godina i obuhvatiti sav hrianski svet! Gav III dolazi u sukob i sa papskom kurijom i donosi tim povodom jednu krupnu odluku. :a se osveti papi! koji se stavio na stranu njegovih protivnika! car reava @<F. god.! da se od papske jurisdikcije oduzme! pored icilije i donje Italije! jo i itavo zapadno podruje "alkana! ceo Ilirik! i da se podvrgne vlasti carigradskog patrijarha. /vo je bila jedna od najvanijih odluka u historiji "alkana. 5omanski uticaj! koji je do VII veka u tim oblastima bio toliko vidan i znaajan! poeo je da slabi usled dolaska na vlast istonjakih elemenata! kao to behu 1iraklije i sad Gav! koji su pojaavali grki karakter zemlje i s njim u vezi istonjake osobine! ali se do ove odluke zapadni uticaj uporno drao! ak i u olunu i u +orintu! radi toga to su te dijeceze spadale pod vlast 5ima. /d ove odluke taj se uticaj gubi i na "alkanu se zadrava samo uz 2rimorje! radi trgovakih i neposrednih drugih veza! i u oblastima koje otpadaju iz vizantiske dravne zajednice. .uni loveni tako dolaze jednim delom pod jedan a drugim pod drugi uticaj& usled toga se kod njih razvijaju pored politikih! i izvesne kulturne razlike. Iz ovog sukoba izme(u 5ima i 9arigrada! koji e se vremenom! i pored svih pokuaja izmirenja! sve vema produbljivati! nastaje sudbonosna suparnika borba o prvenstvo. 9arigrad veruje! da je on naslednik starog 5ima kao ,novi 5im-& u njemu je car i gospodar drave i u njemu je! prema tom! sredite svega i politikog i duhovnog ivota. 5im ne naputa svoje stare tradicije i da postane ravan 9arigradu i bolji od njega on misli na svetovnu dravu! u kojoj je crkveni poglavar ujedno i politiki. cto se Ilirika tie! njega 5im nije nikad prealio. /n ga stalno smatra kao deo na koji ima prava! trai veza i naina da ga dobije natrag i pomae u njemu svaki pokret koji je uperen protiv 9arigrada.

62

Istorija Srba Vladimir orovi Ba vreme vlade cara Gava ima jedna jedina! i to kasnija vest o dranju balkanskih lovena. +nez slovenskog plemena oko 5ighina! 2rebud! bee oko @<?. god. osumnjien da sprema navalu na olun! i s toga bi vezan i odveden u 9arigrad. )uvi za to loveni i s 5ighina i oko trume zauzee se za nj! zajedno s nekim oluncima! i izradie kod cara ne oslobo(enje! nego samo skidanje okova. 2rebud! postavi polu slobodan! ului priliku i pobegne! ali bi uhvaen i posle novog pokuaja begstva ubijen. *a glas o njegovoj smrti slovenska plemena trumljana! 5ighina i agudata! posle i :rugovia! opsedoe olun i drahu ga tako opsednuta gotovo dve godine! prekinuvi mu sve veze na suhu i sav dovoz hrane morem. Iako je grad mnogo patio od gladi! on se uporno i hrabro branio! dok nije stigla careva pomo i potisnula napadae. Velegeziti su tom prilikom ostali verni uz 8rke! snabdevajui ih hranom. Vest je ova veoma karakteristina za snagu i samopouzdanje lovena u neposrednoj blizini oluna i tako daleko na jugu 'aedonije! kao i za njihove me(usobne odnose. Usled strahovite kuge i pomora behu opusteli ne samo gusto naseljeni i prljavi glavni grad! nego i mnoge oblasti u unutranjosti Vizantije. :a popuni praznine pouzdanim elementom car +onstantin V +opronim! naslednik Gavov! dade preseljavati u prestonicu grko stanovnitvo iz unutranjosti i sa otoka! a u opustela i ispranjena podruja po $rakiji dade dovesti svoje saplemenike irce i .ermene kao bedem protiv "ugara i lovena. $o dovede do sukoba i rata s "ugarima! koji je s prekidima trajao oko dvadeset godina. Ba vreme tih borbi! vo(enih s promenljivom sreom! "ugari su bunili i maedonske lovene! da bi s njima zajedno imali vie izgleda na uspeh! i ovi su im se pridruivali. .edna kratka vizantiska vest belei! da je +ostantin oko @?D. zaratio i na njih! pa neke zarobio! a neke pokorio. "ugarski han $elec ;od @E3. god.> imao je! u ratu! ,kao saveznike ne malu mnoinu lovena.- %li! i on i njegovi saveznici pretrpie straan poraz kod %nhijala! @E<. god. $elec bi u "ugarskoj radi tog poraza ubijen. ovim nesrenim ratovanjem u vezi je i jedna velika seoba slovenskih plemena! koja ,beei iz svoje zemlje- pre(oe 9rno 'ore! pa se s carevom doznakom naselie u 'aloj %ziji oko reke %rtanasa. "roj slovenskih izbeglica cenio se tom prilikom na F=D.=== glava. Ba lovene ovoga vremena! verovatno za one oko oluna! znamo jo da mnogo gusare %rhipelagom. @ED. god. car je morao da otkupljuje od njih stanovnike otoka Imbra! $eneda i amotrake! davi za F.?== tih robova b svilene haljinee "ugarski vladar $elerig ;od @ED4. god.> koji je uspeo da sredi prilike u zemlji posle poraza od @E<. videvi zemlju nastradalu od pustoenja! poraza i gra(anskih ratova! i usled odlaska one velike mase lovena! do(e na misao da pone novu kolonizaciju "ugarske. 2omiljao je u prvom redu na susedna slovenska plemena "rsjaka. 2oeo je slati ljude! da pregovaraju s njima o tome! a spremao se! ako ne mogne drukije! i da ih i silom preseli. U 9arigrad je u jesen @@<. dola vest! da "ugari za taj pohod opremaju 3F.=== ljudi. :a ih predupredi! car napade i pobedi "ugare u njihovoj zemlji. /d daljih teih udaraca spasla ih je samo careva smrt ;@@?.>. %varska drava! sa kojom su loveni za vie od dva veka imali toliko veza! preivljavala je u ovo doba svoje poslednje dane. %vari su se umeali u germanska plemenska razraunavanja i pomagali su bavarskog vojvodu $asila protiv +arla Velikog. $o izazva njegovu osvetu. /d @43. god. poinje njegova iroko organizovana o6anziva protiv %vara i u alpskim predelima i u panonskoj dolini. Uplaeni njegovom snagom! %vari se me(u sobom bore ne znajui kako da mu se odupru& jedni su za pokornost! drugi za rat! trei za traenje veza sa susedima. ve to nije pomoglo. Cranaka vojska! u kojoj je bilo i lovena! prodrla je duboko u avarsku zemlju! izme(u :unava i $ise! i osvojila njihovu prestonicu sa ,hringovima-! ogra(enu sa devet otkopa

63

Istorija Srba Vladimir orovi od kamena ili ilovae! i tu ugrabila bogati! vekovima sabirani! plen bivih kagana. %varski otpor bio je neznatan. /ni su se! uplaeni! predavali ili begali daleko preko $ise! bez traga. +od lovena! u 5uskoj 1ronici! ostalo je predanje o tom njihovom bednom zavretku. /vaj pohod zavren je @4E. god. $ek posle tog pohoda javlja se pokuaj jednog veeg ustanka! ali i tad ne kreu sami %vari! nego udrueni sa nekim slovenskim plemenima. /va su stradala prilikom prolaska 6ranakih eta preko njihova podruja! a imala su razloga i inae da budu nezadovoljna 6ranakom upravom. Ustanak je izbio @4@. god.! i! s prekidima! tinjao do @44.! kada je de6initivno uguen. +oliko je tu bilo klanja b ubijanja! veli 6ranaki hroniar %jnhard! svedoe najbolje pusta panonska polja! u kojima se ak izgubio i trag ljudskog naselja. ,U ovom ratu izgibe sve plemstvo hunsko! propade sva slava-. %vari se rasue! a izvesni im delovi pretopie se u srodne "ugare ili posle u 'a(are! koji e docnije doi na njihova stara sedita i obnoviti opet hunske uspomene. 2oslednje vesti o pokoravanju panonskih 1una b lovena Crancima potiu iz D=<. god.! tada se oni ,predadoe carevoj vlasti sa svim to ima(ahu-. U Vizantiji je ponovo zapoeo niz dvorskih spletaka i kriza. U unutranjosti! nezadovoljnici diu ustanke. 'e(u ostalima zabeleen je i jedan ustanak lovena iz @D<. god.! koji je uhvatio iroke razmere! od 'aedonije sve do 2eloponeza. Ustanak je uguio patricije tavrikije. ,/n ih sve pokori i uini obveznicima carstva-! pie hroniar $eo6an! poto je me(u njima ugrabio silan plen. Iz tih rei vidi se dovoljno# dotadanji odnoaj tih lovena prema 9arevini i obim njihove ekspanzije i na tom delu "alkanskog 2oluostrva. *egde od prilike u isto doba! oko D=F. godine! javljaju se na "alkanu dva nova vladara i dve nove dinastije# u Vizantiji car *ii6or! dotadanji glavni blagajnik! a u "ugarskoj njegov krvnik! kan +rum. /ni primaju vlast u asu! kad +arlo Veliki! skrivi avarsku dravu! prelazi u sveru Istonog 9arstva. +arlu je najopasniji protivnik mogla biti samo Vizantija& s toga on i trai saveznike protiv nje. *jegove veze s popularnim bagdadskim kali6om 1arun0al05aidom potiu! po svoj prilici! poglavito iz tih motiva. Vano je! da i han +rum upada u %varsku i dovrava +arlovo delo njihova potpunog poraza! a da pobedniki kralj ,povue ruku od "ugara-! kako veli jedan zapadni izvor! ,poto nisu izgledali da e ma u em koditi 6ranakoj dravi"ugarska tada kod "eograda i kod ua $ise neposredno granii sa Crancima! da se postepeno pone pomicati na njihov raun prema zapadu. "alkanski loveni! odnosno loveni u 2eloponezu! ponovie ustanak i poetkom Ij veka. /va injenica# da se ustanak javlja dva puta u istoj oblasti! tako daleko na jugu 8rke! najbolji je dokaz o tom! kako je bila intenzivna slovenska kolonizacija VI0VII veka i koliko je na elemenat tamo imao svoje ivotne energije. loveni 'aedonije! da bi bili jai prema Vizantiji! ulaze u veze s "ugarima& a "ugari i sami! iskoriavajui krize 9arevine silaze u slovenske oblasti! posebno u trumu i vre tamo napadaje na vizantiske vlasti. D=4. god. zauzeli su "ugari o6iju! vano stecite puteva s Istoka i Bapada. 9ar *ii6or! kao i carevi pre njega! elei da oslabi snagu slovenskog elementa! preduzima mere da u slovenska naselja uvede novo grko stanovnitvo. Ba tu kolonizaciju on je u prvom redu odre(ivao vojnike! koji su ranije! u rimsko doba! bili najpouzdaniji instrumenat romanizacije i najlake pokretan u sluaju potrebe. *aredba nije bila dobro primljena ni kod samih 8rka! ali je provo(ena D=40D3=. godine. $u celu akciju! kao i sve dalje pokuaje da se suzbiju bugarska irenja prema jugu! presekla je strahovita pogibija cara *ii6ora! D33. god. $o je bio najtei udar! koji je dosad! u borbama od VI veka! zadesio Vizantiju na "alkanu i u velikoj joj meri unizio ugled. :a su "ugari iskoristili pobedu i jurnuli u osvajanja razume se samo po sebi. /ve godine 64

Istorija Srba Vladimir orovi posle te pobede! D3<.! oni su odneli jo jednu! nad novim carem 'ihailom I! i tim jo vie istakli r(av poloaj 9arevine. "ugarske ete stiu pod sam 9arigrad! a +rum se spremao da se D3A. god. sa %varima i ,svim lovenima- konano obrauna sa grkom prestonicom. Usled tih priprema zatekla ga je smrt! i to nasilna.

Prvi zajedni!ki pokret Srba" #rvata i Slovena a

Cranaka drava +arla Velikog dopirala je do "eograda i u Crukoj 8ori ostavila trag svoga imena ;Crug v Cranak>& lovence je pokorila krajem VIII! a 1rvate poetkom Ij veka. Uprava njenih inovnika nije bila dobra& i odmah prvih godina javljaju se tube i nezadovoljstva. *aroito su bile este tube na 6urlanskog vojvodu +adolaka& D3D. one su bile podnesene ak +arlovom nasledniku Gudvigu. +ao tuilac javio se poglavar donje 2anonije! Gjudevid 2osavski. *a dravnom saboru u 1eristalu D3D. god. cara Gudviga su pozdravili neki hrvatski izaslanici i predstavnici $imoana! koji su se ,nedavno- odmetnuli od "ugara i zatraili vrhovnu vlast 6ranaku. cta je opredelilo $imoane da se otcepe od "ugarske! ne znamo pouzdano! ali je najverovatnije da su stradali prilikom metea i reakcije iza +rumove smrti i da su hteli ivot s manje potresa. Gjudevid je stupio s $imoanima u vezu i uspeo je! da ih kao saplemenike privoli! da se pridrue neposredno njemu. Uza nj je pristao i jedan deo lovenaca. :a je pokret bio popularan u slovenskom elementu vidi se po tom! to se hrvatsko pleme 8adaana odmetnulo od svog kneza "orne! kad je taj poeo borbu protiv Gjudevida na 6ranakoj strani. Banimljivo je geogra6sko prostiranje ovog pokreta. /no je bilo vrlo ekstenzivno! od ave do blizu $imoka! dakle du glavne horizontalne arterije "alkana! koju ine ava i :unav. U irinu! dalje od tih reka! pokret nije mnogo iao. obzirom na teke komunikacije ovog vremena ovaj je put bio i najprirodniji& tim je! od najstarijih vremena! iao glavni promet od 9rnog 'ora prema .adranskom i obratno. Ba etniku saradnju slovenskih plemena na severnom delu "alkanskog 2oluostrva ovo grupisanje oko Gjudevida 2osavskog od velikog je znaaja. +ada je video da tube na 6ranakom dvoru ostaju bez uspeha! Gjudevid D34. god. podie ustanak. 9ar posla protiv njega samog +adolaha! ali taj ne svri nita i na povratku s neuspelog pohoda umre od groznice. .ula D34.! na saboru u Ingulenhajmu! pojavili su se ponovo Gjudevidovi poslanici! nudei mir! ali samo pod izvesnim uvetima. $i uslovi nam nisu ouvani! ali je najverovatnije! da su izaslanici slovenski traili ogranienje 6ranake samovolje i veu vlast domaih vo(a. 9ar je odbio slovenske uvete i postavio druge. $i su bili za pobunjenike neprihvatljivi! b traila se sigurno potpuna pokornost! b i Gjudevid s toga razvija svoju dalju akciju na pribiranju slovenskih snaga. Cranci jo iste godine alju novu vojsku! koja nalazi Gjudevida dosta daleko! uz :ravu! upuena da odmee tamonja i dalja slovenska plemena. 2otisnut! Gjudevid se povukao u unutranjost svog podruja! nepoznato gde. :ok je 6ranaka vojska napadala sa severozapada! kretala je sa jugozapada vojska hrvatskog kneza "orne protiv Gjudevida! na koga se! sa "ornom! digao i Gjudevidov tast :ragomu. U borbi kod +upe 8adaani napustie svog vo(u "ornu& :ragomu pogibe! a "orna se jedva spasao begstvom. Gjudevid je! naravno! iskoristio taj poraz i prodro u :almaciju! decembra meseca! da ne da "orni prilike da se pribere i elei da podri usplamtelu mrnju na Cranke. %li mu taj pohod nije zavrio s uspehom. Idue godine! DF=.! u sporazumu s "ornom! krenule su na Gjudevida tri 6ranake vojske. /ne su skrile otpor lovenaca i ile pravo u sredite Gjudevidove oblasti. 2red tolikom silom Gjudevid se povukao u jedan svoj tvrdi grad! odravi se u njemu dok se 6ranake vojske! posle haranja! nisu povratile! prore(ene boleu. .edini uspeh bio im je taj! da su pokorili lovene u +ranjskoj oko ave i jedan deo odmetnutih +arantanaca! koji su se bili

65

Istorija Srba Vladimir orovi pridruili Gjudevidu. Cranaki pohod ponovljen je i naredne godine! u glavnom sa slinim rezultatom. $ek DFF. godina bila je sudbonosna za Gjudevida. 2red velikom 6ranakom vojskom! koja je dolazila bolje opremljena! on se ovog puta uplaio i sklonio& a verovatno ga je uplaio i beg patrijarha iz 8rada! Cortunata! koji ga je pomagao protiv Cranaka i koji je pritenjen od njih! morao da se sklanja u Badar! na vizantisko podruje. Iz ove veze dalo bi se! moda! zakljuivati! da je u ovom Gjudevidovom otporu bilo moda i neto vizantiskih sugestija. "eei ispred Cranaka! Gjudevid je! pria 6ranaki analist! pobegao rbima! ,za koji se narod kazuje da zauzima velik deo :almacije-. $o je DFF. godine prvi sasvim nesumnjiv pomen srpskog imena u ovim krajevima "alkana. ,:almacija-! u koju je Gjudevid pobegao! bila je dananja "osna! koja je! gotovo cela! pripadala toj staroj geogra6skoj oblasti. Iz svog sredita! iz iska! Gjudevid je najlake i najsigurnije mogao doi u tu zemlju. $u je Gjudevid bio usrdno primljen. 'e(utim! on tu ubija srpskog upana koji ga je primio i podvrgava sebi njegovu oblast. .edni su historiari pokuavali da brane taj postupak pretpostavkom da ga je! moa! dotini upan hteo izdati Crancima. Verovatnije je svakako! da je Gjudevid bio ovek malih moralnih skrupula& pored ovog postupka! koji ne opravdava ubistvo i potom grabe! u gostima! ak ni za izdaju! za to bi govorila i injenica! to se protiv njega dizao njegov tast. U isto vreme! Gjudevid alje i poslanstvo 6ranakom caru izjavljujui spremnost da ga ponovo prizna kao gospodara. %li car se nee da uputa u pregovore. /mraen i nesiguran u "osni! Gjudevid bei u "orninu dravu! jednom njegovom srodniku! koji ga posle malo vremena! DF<. god.! daje ubiti. va njegova drava potpala je ponovo pod 6ranaku vlast& a pokret koji je prvi put u naoj historiji za oslobo(enje od tu(inaca ujedinio dobre delove 1rvata! rba i lovenaca! propao je zbog nedostatka snage i od male vrednosti oveka! koji ga je nosio. "ugari su odmah po tom poveli pregovore s Crancima! da povrate $imoane pod svoju vlast. %li ovi! u zajednici s "odriima oko :unava! opiru se tome. "odrii se obraaju 6ranakom caru da ih pomogne i zatiti. /vaj je izvesno vreme bio u nedoumici! kako da se dri! jer mu stvari! tamo daleko! negde na kraju 7vrope! nisu bile jasne& s toga je traio vremena! da proui pitanje i da se obavesti. *estrpljivi! "ugari su pourivali reenje! a kad ono nije stiglo! i kad se sem tog pitanja javie i druga! oni upotrebie silu. U leto DF@. god. krenue "ugari! poto su se dobro pripremili! la(ama uz :unav! pa! preavi u :ravu! izbie u 2anoniju. $u su! vrei pljaku! izagnali sve dotadanje slovenske i 6ranake zapovednike! a postavili bugarske. Cranci su brzo preduzeli mere! da povrate svoju vlast! i imali su uspeha. *ovi bugarski napadaj! DF4. god.! i opet uz :ravu! nije doneo tete itavoj zemlji! nego samo nekim pograninim naseljima. %li obnovljena 6ranaka vlast nije bila duga veka. "orbe u dinastiji dadoe prilike "ugarima! da se uvrste u istonoj 2anoniji& oni dobie rem i ingidunum! koji od Ij veka nosi slovenski naziv "eograd! i sve ranije odmetnute oblasti. Bapadna granica ila im je po svoj prilici do +olubare i blizu do zapadne 'orave. $im bugarskim zavojevanjem preseena je dalja 6ranaka o6anziva u jugoistonoj 7vropi.

Prva srpska dr$ava

U itavoj prvoj polovini Ij veka Vizantija je patila od unutranjih nereda. "orbe oko prestola! borbe oko ikona i teke 6inansiske krize podelile su gra(ane u ljuto zava(ene tabore! koji su! u slepoj mrnji! esto zaboravljali velike dravne interese. *a raun Vizantije jaahu se "ugari i %rapi. /vi drugi dobijaju DF?. ostrvo +rit& D<3. uzimaju 2alermo& D<4. $arent. /d DA=. god.! poto su razbili mletaku 6lotu! njima je slobodan put u .adransko 'ore. I doista! bez DA3.! arapske la(e napadaju jadranske gradove i dopiru do jednog utoka reke 2ada& a manja njihova odelelja napadaju "udvu!

66

Istorija Srba Vladimir orovi 5ozu i donji +otor. DAF. osvajaju oni "ari! a DAE.! na uas svega hrianskog zapada! prodiru do samog 5ima. 'letaka 6lota! kojoj pada u dunost da brani te delove 9arevine! zauzeta je gotovo sva borbama s %rapima. 9arska 6lota se pojavljuje retko i sa malim brojem brodovlja. $o! i arapski zaleti! daju maha slovenskim gusarima oko *eretve! da i oni razviju svoje brodarske sposobnosti& naravno! samo u svom interesu. /ivela je stara ilirska tradicija piraterije! radi koje je nekad izazvan rat s 5imljanima. tari loveni! videli smo! imali su isto tako brodarske vetine i smelosti. Ve sredinom VII veka krenuli su oni! ba sa dalmatinske obale! prema Italiji i napali epont. 2osle su svoje napadaje po .adranskom 'oru ponavljali ee i postajali! postepeno! najvea opasnost za slobodnu plovidbu. +ad je mletako brodovlje DF@D. god. bilo u sicilijanskim vodama kao straa! *eretljani uzimaju vie maha& a kad se 6lota vratila! oni se smiruju. )ak im se! vele mletaki spomenici! kao za veu sigurnost! jedan od vo(a i krstio u 'lecima. 'e(utim! oni su nestalni i varljivi kao i njihovo more. )im se prilike u 'lecima ili u .adranskom 'oru pogoraju! oni nastavljaju stari zanat. .edan njihov napadaj iz D<A?. god.! kad su opljakali i pobili neke mletake trgovce na povratku iz "eneventa! izazvao je protiv njih veliko ogorenje u 'lecima. :a prekrate to napadanje preduzeli su 'leani D<4. veliku ekspediciju protiv slovenskih gusara. / borbama njihovim te godine nema pomena! ali se zna! da je dolo do izmirenja i sa 1rvatima i sa jednim delom *eretljana. amo taj mir nije dugo trajao& ne zna se! da li s toga! to su ga nai ljudi sklopili moda za to! da bi izbegli opasnosti& ili! verovatnije! s toga! to nije bio sklopljen sa svima! nego samo sa jednim plemenom ili brastvom njihovim. 'letaki napadaj ponovljen je DA=. god. protiv neretljanskog vo(e Gjudislava! i zavrio je njihovim neuspehom. 2osle dva poraza mletake 6lote! koje su im odmah iza toga naneli %rapi! 'leani se nisu mogli uputati u nove borbe s dalmatinskim lovenima. %li su ovi zato nasrtljivi. DAE. god. prodiru oni do blizu samih 'letaka i pljakaju lagunski grad +aorle. U tim smelim pohodima jaa njihova samosvest i privikavanje na slobodu line i plemenske akcije. /d srpskih plemena *eretljani su prvi uzeli inicijativu za borbe! ali ne kao akciju u Gjudevida 2osavskoga sa ciljem narodne samoodbrane i plemenske grupacije! nego za slobodu sebinih prohteva i obezbe(enje pljake. *a istoku! "ugari su se bili potpuno uvrstili i jaali sve vie. *jihove granice na zapadu! videli smo! ile su vrlo daleko& a na jugu su dopirale do 5odope! zahvaljujui vizantiskoj nesposobnosti da ih suzbije. .edino prema zapadu i jugozapadu njihova granica nije blie odre(ena. :osta rano "ugari su poeli da pokazuju tenje prema olunu i 7gejskom 'oru! a u ovo vreme ve i prema .adranskom. Iskoriavajui borbe Vizantije s %rapima! oni nastoje da se probiju u oba pravca. D<@. god. zabeleen je! bez bliih pojedinosti! jedan bugarski pohod prema olunu. njim je moda u vezi jedan ustanak lovena u 2eloponezu! koji izbija u to doba. 2osle su "ugari poeli akciju i prema zapadu i pokorili su maedonska slovenska plemena gotovo do solunskog i brakog primorja! uzevi /hrid i svu oblast na reci :evolu. rbi su za ovo vreme u 5akoj! u svojim klancima! na budui nikom nikom na udarcu! iveli dosta povueno! u svojoj staroj plemenskoj organizaciji. 2riznavana je po imenu vrhovna vlast Vizantiji! koja se u tom zaturenom i od prestonice gotovo odvojenom kraju jedva oseala. Bemljom su upravljali domai vladari veliki upani! po pravu nasle(a. +ad je me(u upanima izbio jedan! koji se naturio za ,velikog-! ne da se utvrditi& ali njegova vlast nije jo uvek bila tolika! da je iskljuivala uticaj i saradnju drugih upana. Bemlja je bila deljena me(u brau vladarevu& najstariji! kao vladar! imao je izvesnu domainsku vlast u zadruzi. *eki od tih vladara poznati su! ali samo po

67

Istorija Srba Vladimir orovi imenu# Vieslav! pa njegov sin 5adoslav! pa sin ovoga 2rosigoj. $ek sa Vieslavovim praunukom Vlastimirom dolazi vie vesti. :o njegova vremena! pie +ostantin 2or6irogenit! ,ivljahu "ugari sa rbljima mirno kao susedi i komije! pazei jedni druge-. "ugarski vladar 2resjam ;D<E.0D?F.> prekinuo je tu idilu. "ugarskim osvajanjima stala su na put srpska plemena! koja su se poela zbog opasnosti! vre zbijati oko 5ake. *a +olubari! na 'oravi i na +osovu "ugarima je bila udarena brana. 2resjam s toga odlui da pokori rbe. *apao ih je! ali nije uspeo. rbi se hrabro odupree u svojim teko pristupanim klancima i umama i posle tri godine uzaludnog naprezanja "ugari su morali da odustanu od svoje namere. :atum tih borbi nije siguran! ali je verovatno da pada negde izme(u DA=0D?=. god. *esumnjivo je! da je Vlastimirov ugled usled toga znatno porastao. :a je on bio gospodar ne samo 5ake! nego i daljih oblasti vidi se jasno odatle! to udajui ker za trebinjskog upana! a hotei da ga odlikuje! ,imenova ga vladarem i uini samostalnim-! kako veli 2or6irogenit! to sigurno ne bi mogao initi da na to nije imao stvarnog prava. /vim 2resjamovim napadajem poinju prve borbe izme(u rba i "ugara. Izazvali su ih ovi drugi u svojoj zavojevakoj politici. U prvo vreme rbi su u de6anzivi i u tekoj situaciji jedva uspevaju da se odre! ali doskora! kroz dva0tri veka! oni prelaze u napadaj! i rasno istiji! br(anski sraniji! sa jaim i bolje odranim nacionalnim tradicijama! ostaju pobednici i uspevaju da dobiju prevlast nad slovenskim elementom "alkanskog 2oluostrva. 2resjamov sin "oris obnovio je prema rbima o6anzivnu politiku svoga oca. 2osle Vlastimirove smrti vladala su nad rbijom tri njegova sina 'utimir! trojimir i 8ojnik! razdelivi me(u sobom oevu zemlju. "oris! verujui da "ugari sad nee naii na raniji otpor! krenu na rbiju svoju vojsku. rbi i ovog puta ostadoe pobednici. /ni ne samo to potukoe "ugare! nego i zarobie "orisova sina Vladimira i dvanaest bugarskih boljara. 2osle sklopljenog mira! bojei se za sebe! "oris je zamolio sigurnu pratnju do granice i dobio je u licu dvojice sinova 'utimirovih! "rana i tevana. /ni ga! pria 2or6irogenit! ,ispratie zdrava itava do granica sve do 5asa-. $u! kod 5asa! tj. kod dananjeg *ovog 2azara! bila je! dakle! sredinom Ij veka! granica rake drave. $u su! na granici! izmenjena gostinska uzdarja. "oris je dao 'utimiroviima ,velike darove-! a oni njemu dva roba! dva sokola! dva psa i 4= koa. "ugari su tvrdili! da je ovo davanje sa srpske strane bilo obavezno! dakle kao neka vrsta danka. 2ohod "orisov! prema tome! oni nisu smatrali da je zavren porazom! nego nekom vrstom dogovora. rbi nisu bili mnogo sigurni za dalje borbe i s toga su rado prihvatili ponu(enu pogodbu& tim pre! to ih "ugari nisu dirali u posedu niti menjali njihovo unutranje ure(enje.

Pokrtavanje %u$nih Slovena

:oavi na "alkan .uni loveni su tu ve zatekli potpuno razvijenu hriansku kulturu. 2ostepenim vezama sa starosedelakim elementom oni primaju poneto od nje! pa joj posle prilaze s vie poverenja! najpre kao pojedinci! a kasnije kao celina. Vest +onstantina 2or6irogenita! da su bili krteni ve u VII veku! za vlade cara 1iraklija i njegovom inicijativom! i to preko svetenika iz 5ima! koje je on nabavio! ne izgleda nimalo verovatna. $eko je primiti! da bi on za hristijanizaciju! koja je imala biti prvo pribliavanje vladajuem elementu i jedan pogodan izgled za asimilaciju! uzimao svetenike sa zapada! a ne svoj grki! njemu pouzdaniji elemenat. tvar je pre u ovom# zahvaljujui solunskom vikarijatu! koji je stajao pod papinom vrhovnom vlau! zapadni uticaj bio je gotovo apsolutan me(u rbima i sve do preloma s carem Gavom! odnosno do @<F. god.! latinsko svetenstvo bilo je pretenije i upravo glavni inilac u 68

Istorija Srba Vladimir orovi hrianskoj misiji. U 9arigradu se znalo o tom i u tradiciji j veka! u 2or6irogenitovo doba! stvar je dobila pomalo pomuen legendarni oblik i ambiciju da inicijativu zadri za se. Isto je tako malo pouzdan i drugi deo careva prianja! da je ve tada uspelo hrianskom svetenstvu stvarnije delovati u pravcu hristijanizacije. +oliko se danas zna! itav sedmi vek nije doneo velikih promena u nainu ivota i u kulturi .unih lovena i primanje hrianstva! u koliko ga je bilo! vrilo se samo pojedinano. U viziji v. +olumbana! na poetku VII veka! izrino se kae! da loveni! kojima je on mislio ii da propoveda! nisu jo zreli za to& a v. %mand! koji se uputio me(u njih i propovedao u mestima oko :unava! vratio se natrag kad je video ,da mu tu nee biti dovoljno ploda i muenitva.labom napredovanju hrianstva kod .unih lovena inicijativom od vizantiske strane krivi su ne samo slovenski konzervatizam i nepoverenje! nego u istoj meri i politika protivnost prema Vizantiji i ustruavanje da se s njim u(e u tenje veze! kao i zatrovane verske prilike me(u samim 8rcima. /d VII0Ij veka tamo ne prestaju jeretike sekte! verska gonjenja i krvave borbe u ime vere. *aroito se behu raspalile strasti za vreme borbe oko ikona! koja je ispunila ceo jedan vek. *a zapadu je hrianstvo bilo sumnjivo radi toga! to je dolazilo iz "avarske ili Curlanske! odnosno iz *emake i Italije! sa onih strana! odakle je pretilo i politiko zavojevanje. 2adom avarske drave i a6irmacijom 6ranake snage akcija hristijanizacije pola je znatno bre. *aroito su se mirili sa stvorenim stanjem neki od knezova i velikaa! koji su tim hteli da pokau svoju lojalnost prema novoj dravi. 2rimanje hrianstva postalo je gotovo identino s priznavanjem 6ranake vrhovne vlasti. 'e(u lovencima taj je proces uzeo toliko maha! da je ve u prvoj polovini Ij veka najvei deo uglednijeg sveta pripadao 1ristovoj veri. I me(u 1rvatima hrianstvo se irilo u veoj meri najpre 6ranakim uticajem. *inska crkva! u kojoj je stvoreno sedite za hrvatskog biskupa! posveena je galskom svecu %selu. Ba v. Urza se izrino kae! da je u :almaciji pokrstio mnoge pagane ba u vreme +arla Velikog. Bapadni uticaj pokazuje i crkvena arhitektura toga vremena! iji se spomenici nalaze ne samo u :almaciji! nego idu dublje u unutranjost ;u "osnu! na primer& crkve u Benici! :abravini! "rezi>! sa karakteristinim tipovima u vratima spljetske stolne crkve v. :ujma& u +apeli v. +ria! u *inu& u mramornoj grobnici Ivana 5avenjanina i sl. 2oreklo tog vrlo kitnjastog stila s razlogom se smeta u severnu Italiju! a Cranci su mu samo bili posrednici. +od rba je hrianski uticaj u to vreme bio najslabiji. Vizantiska kultura jedva je prelazila granice care i +osova& sa severa Cranci nisu prekoraivali ave i :unava! a sa zapada delila ih je od primorja! osim u junom delu od *eretve do "ojane! hrvatska drava. U najveem delu do njih je hrianstvo moglo doi samo posrednim putem! preko "ugarske i :almacije. $ako je u stvari i bilo. 1rianski spomenici bosanskog podruja iz Ij0jI veka potpuno su u vezi sa dalmatinskim i imaju apsolutno iste tipove i analogije. )ak je i jezik latinski. U dva 6ragmenta! jedan iz "reze blizu arajeva! a drugi iz :renova kod 2rijepolja! oba s latinskim natpisima hrianskog porekla! ouvani su neposredni dokumenti tog uticaja! a lokaliteti nalaza pokazuju ne samo mesto dopiranja! nego i pravac puta. *a jugu! u zetskom i humskom primorju! romanski uticaj je jo vidniji. %li je ostalo! sve do danas! vrlo mnogo tragova i vizantiskih veza i uticaja! i to ne samo u lokalnim oznakama ;n. pr. u :ubrovniku 2ile 0 [ZTKP! obeleavanje! a parte pelagi! igalo 0 KP^TI\ ! bazilika! starea 0 ]HOMOK i sl.>! nego i u religioznoj kulturi. ,Velikomuenik te6an! koji je zbog slinosti svoga imena sa grkom rei kruna ;]HOKNI\> vaio kao zatitnik 9arigradskog 9arstva! javlja se i u :almaciji me(u 69

Istorija Srba Vladimir orovi crkvenim imenima& njemu bee posveena saborna crkva u kadru i najstarija stolna crkva u :ubrovniku. +ult muenika ergija i Vakha! koji je osobito cvetao u .ustinijanovo doba! zastupljen je bio jednom opcijom kod kadra na "ojani! crkvama u "aru! +otoru i na brdu iznad :ubrovnika ;sada r(>- i to po nekim drugim mestima dubrovake okolice ;+oloepu! +oruli i dr.>. 2ored njih tuju se i jo neki sveci s istonih strana! kao +uzma i :amjan! solunski v. :imitrije! v. %tanasije! v. $eodor. am zatitnik :ubrovnika! v. Vlaho! bio je muenik s istone strane! isto kao i zatitnik +otora v. $ri6un. /tud! kao vidna karakteristika tog dvostrukog uticaja! pojava! da ,:ubrovani postavie na svoje zidine parca v. Vlaha sad u istonom sad u zapadnom ornatu& imamo uspomena u :ubrovniku i +otoru! kako biskupi! i ako upotrebljavahu latinski jezik pri slubi bojoj! obavljajui je po rimskome obredu! za itav jedan vek oblae pri oltaru vizantijske crkvene haljine- ili ,kako se pod istim svodom die rimsko0latinski oltar uz vizantijski ikonostazij-. lovenske kolonije u blizini veih grkih mesta! kao na primer oluna! ili u oblastima daljim od gustih saplemenikih naselja! gde su bile vie izloene uticaju svoje neslovenske okolice! primale su hrianstvo po prirodnom procesu asimilacije. Upozoreno je na izvesne nove grke episkopije! koje su bile osnovane oevidno s namerom da deluju me(u lovenima& to su Velikaja i molenska episkopija pod Cilipskom mitropolijom& rbija i :rugoviska pod olunskom! i .ezerska i 5adovika pod Gariskom. :a je hrianska misija me(u tim lovenima imala uspeha vidi se najbolje po tom! to je iz slovenskih redova iziao carigradski patrijarh *ikita ;@EE.0 @D=. god.>. 'e(u tim lovenima stvoreni su prvi osnovi za hristijanizaciju ostalih saplemenika& tu se izradila polagano! slovenska crkvena terminologija! i slovenski se jezik poeo upotrebljavati za prevo(enje grkih crkvenih tekstova. lovenski apostoli iz oluna! irilo i 'etodije! tu su nali oslonca za svoje spremanje slovenske liturgije i propovedi. "ez tih prethodnih radova njihovo bi delo bilo jedva mogue. *ijedan se jezik ne osposobljava za dve0tri godine za knjievnu upotrebu& takvog sluaja nije bilo nigde na svetu! ni u kom veku. 8lavna aktivnost u pokrtavanju .unih lovena poinje ipak od sredine Ij veka! i to pod pritiskom izvesnih politikih doga(aja. 'oravski knez 5astislav! u sukobu s Crancima! morao je da trai saveznika! na koga bi se mogao osloniti. *aao ga je u Vizantiji. 1ristijanizacija njegovih podanika od vizantiskih poverenika bila je samo jedno sredstvo za vre veze i jedna garancija Vizantiji za produenje njenog uticaja. toga je njegova ponuda u 9arigradu primljena rado i ostvarena brzo. +ao carevi poverenici i hrianski propovednici upuena su u 'oravsku! DE<. god dva brata olunjanina! iril i 'etodije. Izbor je pao na njih iz dva razloga. 2rvi je taj! to je +onstantin ;iril u kalu(erstvu> bio drug carev! njemu lino odan! a sem toga vrlo uen i ugledan. /n je bio bibliotekar u carigradskoj v. o6iji i uitelj 6ilozo6ije. Ve dotle +onstantin se istakao svojim zalaganjem za ikone i svojim misijama me(u aracenima i 1azarima. 'etodije! njegov brat! bio je ranije upravnik jedne slovenske oblasti! pa se posle odrekao svetovnog ivota i povukao se u manastir! odakle je poao s +onstantinom na +rim! me(u 1azare. vojim ranijim administrativnim iskustvom sa lovenima on je! pored brata! dobro doao za novu akciju u istom elementu. :rugi je razlog bio u tom! to su obojica poznavala dobro slovenski jezik! i to su! kao olunjani! dolazili s njima i u blii dodir! i kao takvi najbolje mogli znati! ta se ponajpre ima preduzeti za novu misiju i koliko se mogu koristiti prethodnim radom. njihovim radom u vezi su i poeci slovenske pismenosti. Gegende o irilu i 'etodiju kazuju! da su njih dvojica! shvativi svoj poziv vrlo savesno! pregli da za

70

Istorija Srba Vladimir orovi lovene prevedu potrebne bogoslubene knjige i da za izraavanje slovenske rei udese pogodna slova. :otle kod lovena ili uopte nije bilo pismenosti ;nego se pomagahu raboima! pomou crta i rezova>! ili su se! prema podruju! upotrebljavala latinska i grka pismena! podjednako nepogodna da izraze mnoge osobenosti slovenske 6onetike. +onstantin s toga podeava za lovene novu azbuku. U glavnom uzima i on grko kurzivno pismo s nekoliko znakova iz njemu dobro poznatih istonjakih al6abeta! i stvara tako novo slovensko pismo zvano glagolicu. .ezik u +onstantinovim prevodima je slovenski junomaedonski dialekat! koji je i u docnijim prepisima j i jI veka zadrao svoje glavne crte. U 'oravskoj je carevo izaslanstvo! s irilom i 'etodijem! bilo vrlo usrdno primljeno i poelo je odmah s uspehom! da deluje! ali ne za dugo. Cranci nisu mogli dozvoliti! da se jedan slovenski knez na njihovoj granici tako lako odmetne od njih i vee s Vizantijom! i s toga su protiv 5astislava upotrebili silu i nagnali ga na pokornost. Isto tako su uzeli energian stav protiv novih propovednika i nemaki svetenici! koji su 'oravsku smatrali svojim verskim podrujem. iril i 'etodije morali su ii u 5im! da tamo objasne svoje delovanje. iril ;koji se tek u 5imu! pred samu smrt! zakalu(erio i dobio to ime> napravio je tamo lep utisak i dobio je odobrenje svog rada! ali ga lino nije mogao iskoristiti. Umro je DE4. god. i sahranjen je s mnogo poasti u crkvi v. +limenta! ije je moti naao na 1erzonu i preneo ih u 5im. 'etodije! koji je u 5imu primio sveteniki in! vratio se natrag! ali ne vie u 'oravsku! koja je bila u ratu s *emcima! nego u 2anoniju! knezu +ocelju. 2apa je dozvolio slovensku slubu& traio je samo da se na misi apostol i evan(elje itaju najpre latinski! pa onda slovenski. U 2anoniji je 'etodije razvio veliku aktivnost& radi nje je i postavljen za vrhovnog verskog poglavara panonske crkve. %li radi nje je imao i neprilika. *emako svetenstvo nerado je gledalo njegov rad u svojoj domeni i nije prezalo ni od vrlo otrih mera da 'etodija onemogui. /n je bio zatvoren! odveden negde u cvabenland i 6iziki muen. paen posredovanjem papinim! 'etodije je morao ponovo prei u 'oravsku! da tu i opet ne bude pote(en od novih nezgoda. cirei veru! prevodei crkvi potrebne knjige! 'etodije je ipak izdrao na svom opasnom mestu sve do svoje smrti! DD?. god. 2rema njemu su! u poslednje vreme! moda radi papinih zauzimanja! *emci imali bar nekih obzira& ali kad je on umro protiv njegovih uenika die se prava hajka. 8onjeni bez ikakve potede! ak prodavani kao roblje! slovenski pratioci 'etodijevi! kao i njegovi aktivniji uenici! moradoe za kratko vreme da napuste moravsko podruje i da se spasavaju kako znaju. +ao to su 'oravci hteli! da se pomou vizantiskih svetenika zatite od nemakog uticaja u duhovnom ivotu! tako su isto hteli i "ugari da se pomou germanskih svetenika zatite od suvie bliske Vizantije. U postupku jednih i drugih kao da ima veze. 'oda je Vizantija svoju misiju u 'oravsku i uputila onako rado! to je htela da na taj nain odgovori Crancuzima za veze s "ugarima. ame "ugare prisilila je Vizantija DEAA. god.! jednim vojnim pohodom! da prekine poete veze. am bugarski vladar! "oris! primi hrianstvo i po kumu caru 'ihajlu uze njegovo ime. cirenjem hrianstva "ugarska gubi svoj azijatski karakter! a irenjem slovenske pismenosti dobija postepeno slovensko obeleje. 2okuaji veza sa zapadom! sa *emcima i papom *ikolom I! postavljeni su u "ugarskoj i posle pokrtavanja! ali ih je Vizantija uvek znala presei na vreme. :olazak na vladu Vasilija I 'aedonca ;DE@0DDE> doneo je znatne promene u Vizantiji. /vaj energini ovek uspeo je! da tenje vee uz Vizantiju ne samo bliske "ugare! nego i udaljene 1rvate. /n dobro uva podruje 9arevine. +ad je od aracena

71

Istorija Srba Vladimir orovi ugroeni :ubrovnik zatraio carevu pomo! ovaj je brzo ispunio molbu i u .adransko 'ore poslao jaku 6lotu. 9arev admiral! *ikita /ri6as! ulazi u blie veze sa srpskim plemenima oko :ubrovnika! sa Bahumcima! $rebinjcima i +onavljanima! i poziva ih na zajedniku borbu protiv aracena! i to ne na kopnu! nego i na la(ama ;DE4. god.>. Upada u oi! da su pozvana na saradnju samo plemena iz june :almacije. evernija! 1rvati i :almatinci! behu ula u veze sa italskim kraljem Gudvikom I! i izazvala protiv sebe gnev Vizantije. +ad su neki , loveni- iz tih plemena napali i opljakali papine legate na putu iz 9arigrada u .akin! upotrebie to 8rci kao dobar povod da ih napanu i prisile na pokornost ;D@3. god.>. *eretljani su dugo vremena bili vrlo uporni! da promene svoje gusarske navike i uopte svoj nain ivota. *aroito su bili protivni hrianstvu! u kom su gledali samo sredstvo za svoje potinjavanje. 2or6irogenit je ostavio pomen! da su *eretljani ak bili prozvati ,paganima-! ,s toga to nisu pristali da se pokrste u ono vreme! kad su se krstili svi rblji-. 9ar Vasilije je! najzad! savladao i njih. 2ritenjeni! oni su poslali jedno poslanstvo caru i zatraili krtenje! a on im je poslao svetenike i primio ih pod zatitu. /ko D@D. god. gotovo sva :almacija vraa se ponovo pod vlast carigradskog gospodara! a dobrim delom i pod vlast carigradske crkve. $o! istina! ne traje dugo! ali je znaajno za veliki zamah Vasilijev. Ba vlade cara Vasilija i kneza "orisa0'ihaila pada glavna aktivnost u hristijanizaciji .unih lovena. *ajvei deo uenika irila i 'etodija sklonio se na "alkan. .edne! koji su bili prodani kao roblje! otkupio je jedan vizantiski legat u 'lecima i uputio u 9arigrad. 9ar ih je tamo lepo primio i jedne zadrao! a druge uputio u narod. :rugi su se neposredno spasavali preko 2anonije u "ugarsku! proavi kroz "eograd! koji je tada bio u "orisovoj vlasti. "oris ih je! kao i Vasilije! primio lepo. /n je s njima dobio itav kadar uenih i iskusnih ljudi! zgodnih da nastave poeto delo hrianske misije. Vrlo je karakteristino! da ih je vrlo mali broj zadrao u samoj "ugarskoj! nego ih u veini alje u najzapadniji kraj svoje drave! tamo na put prema :rau i .adranskom 'oru. :a li je to bilo s toga! to im ipak nije mnogo verovao! pa ih je hteo imati dalje od same "ugarsked Ili obratno! da ih je slao tamo! na peri6eriju! da deluju me(u lovenima i da ih pridobiaju za njegovu dravud /d uenika 'etodijevih neke znamo po imenu i njihovoj velikoj aktivnosti. +liment je delao u kraju +utmievice! oko /hrida i :evola! koji posle njega preuzima *aum. /vi uenici 'etodijevi! naroito +liment! koji je imao sedite u :evolu! razvie neobinu delatnost b legenda govori o <.?== (akae b i ne samo to utvrdie hrianstvo! nego i stvorie osnove knjievnosti .unih lovena! a posebno rba i "ugara. +liment je delao u tom zapadnom kraju i od D4<. god.! kad je postao episkop blie neutvr(ene dremiko0 belike eparhije. *jegov naslednik *aum! koji je 4==. god. podigao svoj manastir na /hridskom .ezeru! istakao se pre toga svojom knjievnom inicijativom. U :evolu! +limentovom i njegovom zaslugom! stvorila se prava kola slovenske pismenosti i hrianskog obrazovanja. +liment ;r43E.> preiveo je *auma! koji se pred kraj ivota povukao u svoj manastir! gde je i umro! 43=. god. I +liment je umro u /hridu i sahranjen je u crkvi v. 2antelejmona. +od rba su za to vreme poele me(usobne borbe. inovi Vlastimirovi ne ostae u slozi. *ajstariji! 'utimir! hteo je da kao takav ima vrhovnu vlast i kako su se braa njegova! trojimir i 8ojnik! tome opirala! on ih obojicu uhvati i posla u "ugarsku! nalazei u njenom vladaru pomagaa za svoje ciljeve. U stvari! "oris je hteo da dobije uticaja na prilike u rbiji i da pomae tamo one! koji bi se u svojoj politici oslanjali na "ugare mesto na Vizantiju. /n s toga prognate srpske knezove prima ljubazno! drei ih kao oru(e za svoje potrebe! i tamo +lonimira! trojimirova sina! oeni s jednom uglednom "ugarkom. .ednog od srodnika! svog sinovca 2etra 8ojnikovia! 'utimir je 72

Istorija Srba Vladimir orovi zadrao kod sebe! ali se taj! uplaen oevim udesom! skloni u 1rvatsku. U verskom pogledu 'utimir se drao istone crkve! iako ga je papa Ivan VIII pozvao! da se! po tradiciji prethodnika! vrati panonskoj dijecezi! naroito valjda s obzirom na to! to je u 'etodiju dobila slovenskog episkopa. U 2or6irogenita je saoptena i injenica o odnoaju dalmatinskog romanskog gradskog i ostrvskog stanovnitva prema lovenima njihova zale(a. I *eretljani i 1rvati uznemiravali su to stanovnitvo! kad je iz svojih zidina izlazilo da obra(uje zemlju. U nevolji! 5omani se obratie u 9arigrad s molbom za pomo ili za upustva ta da rade. 9ar im odobri! da se nagode i da daju lovenima izvesne novane ottete! a carevini da plaaju tek toliko! ,da se pokae pokornost i podlonost romejskim carevima-. :ubrovnik! iji tesni grad mora(ae da proiruje svoje posede i da za nasade i vinograde zahvata susedna trebinjska i humska zemljita! plaao je po <E zlatica zakupnine ;,mogori-> dotinim vladarima. Uzajamni! sre(eniji odnoaj izme(u tih gradova i njihovih slovenskih suseda doprineo je znatno! da se i s te strane postepeno iri hrianska kultura me(u njih. Bapadni uticaj! naroito u Beti! gde je bilo dosta romanskog elementa po gradovima! i uz *eretvu! i po celom 2rimorju! irio se od ranog rednjeg Veka sve do ovih dana. :uboko u "osni! u VIII ili Ij veku! postojala je u "rezi jedna stara bazilika s jednim natpisom b ;irgini> genetrici! a u :renovu kod 2rijepolja druga! sa natpisom iz istog vremena# $e 9hriste auctore ponti6eh. U "udimlju imamo do danas ouvana imena brda 'isa i +oludra& a u +olainu i 2eteru uju se i danas zapadni oblici za manastir ,mojstir- i ,molstir-. "reg r( kod "reze dobio je ime! kao i dubrovaki! po nekoj crkvi v. r(a! kao i brdo Ivan po v. Ivanu. U srpskim zemljama! kao to se vidi! ukrtao se i istoni i zapadni uticaj. U Beti i 2rimorju zapadni je bio veoma jak i radi uticaja romanskog stanovnitva i radi veza s Italijom. U 5akoj dvor se drao Vizantije i "ugarske! a puk se kolebao. lovenski crkveni uticaj iz 'aedonije teko da je dopirao u 5aku pre poetka j veka! a kad je dopro nema sumnje! da je imao znatne privlane snage radi narodnog jezika u bogosluenju. 'aedonski slovenski element delovao je toliko na 5aane! da je! sredinom jII veka! prema preteno katolikoj Beti 5aka bila u glavnom isto pravoslavna domena. /d kraja Ij veka nastaje nova epoha u historiji .unih lovena. /d tada! primivi hrianstvo! oni postepeno ulaze u hriansku kulturu i dobivaju nove elemente za izgra(ivanje svoje civilizacije. hrianstvom su u vezi# i stvaranje slovenske pismenosti i zaeci slovenske knjievnosti. em toga! od j veka je vidna i promena dosadanjeg kulturnog uticaja. :otada su! izuzevi trake i maedonske lovene! svi drugi bili u romanskoj s6eri kulture! a odsada se! uticajem ne samo politikih! nego i religiozno0civilizatorskih inilaca! obru postepeno prema 9arigradu i Vizantiji ne samo rbi! nego ak i jedan deo panonskih lovena i dobar deo 1rvata. /vo obrtanje 6ronta nije se odralo za due vreme na peri6eriskim delovima zapadnog "alkana! ali je njegov najvei deo! od "osne do 9rnog 'ora! ostao u novoj orijentaciji za nekoliko vekova. rbi su preteno! sem Bete i 2rimorja! do jIII veka! uli u s6eru istone vizantiske kulture. 2rvi i najbolji posrednici bili su njihovi saplemenici iz 'aedonije.

Srbi izme&u Vizantije" #rvatske i Bugarske

*eretljani se nisu dali odvii od svojih gusarskih navika. :a ih silom urazume! poslali su 'leani u avgustu DD@. god. jednu kaznenu ekspediciju protiv njih. %li je taj pohod r(avo proao. toga se! septembra iste godine! krenu sam dude! 2etar +andijan! sa 3F la(a! da on izvede napadaj. poetka je postigao izvesne uspehe! ali kad se 73

Istorija Srba Vladimir orovi iskrcao na kopno! kod 'akarske! i uao dublje u zemlju! gonei protivnika! *eretljani ga skleptae i potpuno porazie ;3D. septembra>. am dude pade u boju. $aj poraz ostavio je u 'lecima teak utisak. Bbog njega! dobrim delom! 5epublika @. maja DDD. obnavlja savez s talijanskim vladarem "erengarom protiv lovena ,neprijatelja naih i vaih-. /ko D4=. god. prodro je iz 1rvatske u rbiju! posle 'utimirove smrti! izbegli 2etar 8ojnikovi. /n je svrgnuo 'utimirova sina i naslednika 2ribislava! uvrstio se u zemlji! i odrao na prestolu vie od etvrt veka. 'utimirovi sinovi! trojica! bee 1rvatima i trae tamo sklonite i pomo. 2okuaj srednjeg brata "rana da sa hrvatskom pomou srui 2etra nije imao uspeha ;oko D4A.>. "ran sam bi uhvaen i oslepljen. Isto je tako propao i pokuaj +lonimirov! koji je provalivi iz "ugarske! bio zauzeo grad :ostinicu ;oko D4E.>. 2etar! jai ovek! odupro se svima. a 1rvatima je! izgleda! prekinuo veze! iako su ga oni s poetka podravali! verovatno s toga! to su najpre traili nagradu za usluge! a posle pomagali njegove protivnike. U prvo vreme 2etar se! valjda preko oca ili strica ili ro(aka tamo! pribliio "ugarima i okumio se s njihovim novim vladarom imeonom ;od D4<. god.>. iguran na toj strani! on je poeo da se iri prema zapadu! na raun humskih i neretljanskih vladara. imeon! bugarski gospodar! najvei koga je dala njihova historija! vaspitan u 9arigradu! izvrgao se u najljueg protivnika Vizantije. U njemu se! vremenom! razvila ambicija! da on! svojom sveom snagom! zameni to carstvo! koje se! po njegovom uverenju! odravalo vie vetinom nego snagom. :a bi imao slobodne ruke on se sprijateljio sa 2etrom 8ojnikoviem i podravao ga je! verovatno! u 5akoj. Vizantiski car! Gav VI 'udri! protiv opasnog bugarskog napadaa pozva u pomo jedan nov 6insko0hunski narod! 'a(are! koji se do tada iz Ugrije! istono od srednjeg Urala! behu spustili do u "esarabiju. 'ali! tamne puti! sa izbrijanim glavama! na kojima su ostajali samo perini! ogrnuti zverinjim koama! u glavnom konjanici! 'a(ari su bili potpuno azisko0turskog tipa i Vizantinci ih s toga ee zovu $urcima. *omadski narod! ivei od lova i stoarstva! oni su bili vrlo svirepi& bukvalno su pili krv i jeli ivo ili poluivo meso. 2rvi put se javljaju na :unavu D<D. god. kao pomonici "ugara! sa kojima imaju izvesne rasne srodnosti! u borbama protiv 8rka. 2red kraj Ij veka poznaju ih svi narodi srednje i istone 7vrope. /d D4F. oni ulaze u dunavsku dolinu sluei kao neka vrsta ratnih pomonika najpre Crancima! a onda Vizantiji. imeon je naao protiv njih novog saveznika u 2eenezima! u jednom isto tako aziskom plemenu sa podruja june 5usije. 2otisnuti od njih! 'a(ari naputaju svoja ranija sedita i D4?E. god. nastanjuju se de6initivno na podruju izme(u :unava i $ise. *jihovim dolaskom u te krajeve suzbijeno je bugarsko irenje na levoj obali :unava i bugarska vlast u 2anoniji. 'a(arskim dolaskom i njihovim nastanjivanjem u panonskoj dolini prekinuta je i neposredna veza izme(u .unih i evernih i everoistonih lovena! 2oljaka! lovaka i Ukrajinaca. imeon je pojaao napade protiv Vizantije naroito posle smrti cara Gava! ;r43F. god.>! iskoriavajui u 9arigradu gotovo uobiajene krize oko nasledstva. Vizantija je! oseajui veliku opasnost! napregla sve svoje snage da odoli "ugarima. 9arigradska diplomatija postala je veoma aktivna traei na sve strane saveznike. U nevolji obratila se i rbima. :raki zapovednik Gav 5abduh doao je lino u neretvanski kraj! koji je tad bio pod vlau 2etrovom! s misijom da pridobije rbe protiv "ugara! u vezi s 'a(arima. Bahumski upan 'ikajlo Vievi! koga je 2etar potisnuo iz Bahumlja na susedna ostrva! obavesti o tim pregovorima "ugare. /n je uopte bio priao bugarskoj politici! nadajui se da e njihovom pomou suzbiti 2etra! koji je

74

Istorija Srba Vladimir orovi pokazivao tenje da se oslobodi bugarskog pritiska. 'ihajlo je jo 43F. god. uhvatio sina mletakog duda i docnijeg duda 2etra "adoarija! kad se iz 9arigrada vraao u 'letke! i poslao ga je imeonu. imeonova politika bila je jasna# on je! da presee sve te opasne veze protiv sebe! pogodio najpre najaeg protivnika. U bitki kod %helosa! 43@. god.! on je strahovito potukao 8rke. /dmah za tim! dok je jednu vojsku uputio na 9arigrad! krenuo je drugu na rbe! da srui 2etra i dovede na vladu 2avla "ranovia! unuka 'utimirova. %li je 2etar bio jak& odrao se s uspehom protiv svih dotadanjih napadaja& i nije bilo neverovatno da e i sada njegov otpor biti vrlo snaan. toga "ugari smislie prevaru. /ni ga! pod zakletvom! pozvae na dogovor. +ad je on poverovao zakletvi i doao! oni ga uhvatie i vezana odvedoe u "ugarsku. $amo je i umro u imeonovoj tamnici. Vladu u rbiji preuze bugarski tienik 2avle "ranovi! priznavi imeonovu vrhovnu vlast. 2osle tih svojih pobeda imeon se 43D. god. krunisao za cara! stvorivi u isto vreme i bugarsku patrijariju. *euspesi vizantiski dovedoe u 9arigradu do velikih promena. *a elo drave do(e zapovednik 6lote 5oman Gakapen! 434. god. kao savladar i posle tast maloletnog cara +onstantina 2or6irogenita. $a promena uvredi imeona! koji je imao ugovor s Vizantijom da njegova ki postane njihova carica i da tako on sam do(e do uticaja u 9arigradu. *ovi rat bio je neizbean! i poeo je vrlo brzo. U to vreme nalazio se u 9arigradu srpski kneevi Baharija! sin 2ribislava! prvenca 'utimirova! koji se pred 2etrom bio sklonio u 1rvatsku. Vizantiska diplomatija ponudi Bahariji! da s njihovom pomou izvede prevrat u rbiji i srui bugarskog tienika 2avla. 8rci su oevidno hteli da "ugare zaposle na toj strani i odvrate od 9arigrada. Baharijin pokuaj nije uspeo. am Baharija bi uhvaen i poslat u "ugarsku! gde je uvan u okovima ;4F=F3. god.>. %li malo iza toga uloge se potpuno menjaju. igurno potaknut grkim obeanjima! a moda i izazvan kakvom surovou "ugara! sam 2avle se digao protiv imeona. %li! kao i drugi pre njega! nemade uspeha. imeon posla sa svojom vojskom protiv njega Bahariju! za koga je drao da ga je bavljenje u "ugarskoj nauilo pameti. 2avle bi zbaen! a Baharija do(e na vlast! 4FF. god. %li Baharija nije bio prijatelj "ugara. *jihov pritisak opredelio ga je brzo! da nastavi svoje ranije veze s Vizantijom. +ao povod za novi stav njemu je dobro doao jedan ustanak u samoj "ugarskoj! koji je izbio 4F<. god. :a li je on dao kakve pomoi ustanicima i da li je imao uopte kakvih veza s njima ne zna se pouzdano! ali je sigurno da se sam opredelio protiv imeona. toga imeon uputi u rbiju jednu kaznenu ekspediciju! kojoj behu na elu $eodor igrica i 'armaj! one iste vo(e koje su s 2avlom "ranoviem i ranije dolazile tamo protiv 2etra. rbi suzbie tu vojsku s velikim bugarskim gubicima& u borbi im padoe obe vo(e. +ao dokaz svoje pobede Baharija posla u 9arigrad njihove glave i oruje. +ivan radi tog poraza! imeon posla u rbiju novu! znatno jau vojsku! i uza nju! toboe kao novog kandidata za presto! +lonimirova sina )aslava. Baharija se prepade od te nove sile i! ne smejui da je saeka u zemlji! pobee u 1rvatsku. rbija je! ipak! mogla da dade otpora& "ugari su bili dobro obaveteni o svom prolom porazu. toga ponovo pribegavaju lukavstvu. 2ozivajui srpske upane da do(u na jedno odre(eno mesto i prihvate svog novog vladara )aslava! oni su se kleli! da ne misle nita r(avo. Baboravivi slinu lakovernost 2etrovu! rbi poverovae i do(oe na to mesto. $u vo(e bie odmah pohvatane! a obezglavljen narod posta lak plen bugarskog napadaja. "ugari u(oe u rbiju! pohvatae tamo velik deo stanovnitva ,od malog do velikog- i odvedoe ga u "ugarsku. .edan samo deo! zapadni svakako! uspeo je da se spase u 1rvatsku. /vo zatiivanje rba i veze 1rvata s Vizantijom izazvae imeona da krene vojsku i na 1rvatsku! ali je u tom pothvatu bio zle sree. 1rvatski kralj $omislav s uspehom je 75

Istorija Srba Vladimir orovi odbio bugarske napadaje! preduzimane! istina! na toj daljini! s nevelikim snagama. rbija je me(utim postala obina bugarska pokrajina. 'ihajlo Vievi! protivnik 2etra 8ojnikovia! a saveznik cara imeona! kao da se u poslednje vreme bio povukao od "ugara. 2osle pada 2etrova on je sigurno dobio natrag svoju zahumsku oblast i pratio! bez ivljeg uea! borbe u 5akoj. / njegovu dranju za vreme ovog tekog ratovanja izme(u rba i 1rvata s jedne i "ugara s druge strane nema nikakva pomena. $ek 4F?. spominje se on! uz kralja $omislava! kao uesnik na spljetskom crkvenom saboru! na kom se raspravljalo o slovenskom bogosluenju u 1rvatskoj i susedstvu. 2o svemu se ini! da 'ihajlo nije bio tada potpuno samostalan! nego da je zavisio od $omislava. 2o zakljuku tog sabora pljet je postao crkvena metropola ne samo hrvatske! nego i zahumske srpske drave. 'ihajlo se! posle toga! javlja kao izvestan vojniki inilac. 3=. jula 4FE. uzeo je on talijanski grad ipont! koji je nominalno bio vizantiski! ali lako mogao postati plen pljakakih %rapa ili Gangobarda. /evidno je! da 'ihajlo nije morao uzimati taj udaljeni talijanski grad za svoj raun! jer ga ne bi mogao trajno odrati. *ije! me(utim! sigurno! da li je to inio radi plena! iz gusarske sklonosti& ili po elji $omislavljevoj& ili! moda! po poruci iz 9arigrada. .er ne dugo iza toga on je uao u veze s Vizantijom i dobio je otud plemstvo i titulu ,antipata-! tj . namesnika. 2osle smrti cara imeona ;F@. maja 4F@.> "ugarska poe naglo opadati. va(e nastae u samoj dinastiji izme(u carevih sinova& u boljarskim redovima! dugo pritiskivanim silnim carevim autoritetom! javie se veliki prohtevi& ratom zamorena zemlja traila je oduke. "ogumilski pokret! koji uze naglo da se iri! bio je ista reakcija osvajakom duhu imeonove politike# ljudi su traili uguivanje strasti! vraanja odricanju i sporila su vlasti. 2ostanak te sekte vee se uz ime nekog popa "ogumila! koji se javio za vreme imeonova naslednika! cara 2etra& u stvari! to je niz uenja koja potiu iz starih gnostika! a imaju dubljih veza sa pavlikijancima i manihejima. U osnovi dualistika! kao sve vere Istoka! bogumilska sekta je taj dualizam naglaavala do kraja u svima pojavama# boga i (avola! odnosno due i tela! vere i drave. 8lavni propovednici te vere bili su pavlikanski irci i .ermeni! koji su bili kolonizovani na "alkanu od VII0j veka& ali se pokret razvio naroito posle smrti cara imeona! kad je nezadovoljstvo u zemlji moglo da se slobodnije izrazi. "ogumili su imali izvesnih racionalistikih crta& bili su protivnici verskih simbolizacija! apstraktnih teorija i dogmatiarstva& traili su! da se 1ristova vera razume onako kako je propovedana! bez naslanjanja na tari Bavet! prosta i jednostavna! ali duboka po svojoj sutini. /dbacuju krst i krtenje dece! priest! vaskrs mrtvih. *e veruju u istilite i zagrobni ivot. Gjuti su protivnici hijerarhije i nekrianskog sjaja crkve. /vaj svet sujete nije delo boje nego (avolsko& s toga treba duhovnim savladati telesno& vratiti se izvoru pravog apostolskog hrianskog ivota. 2rotivnici bogumila! kao uveni +ozma 2rezviter! napadaju ih prekorima! da su protivnici vlasti! da osu(uju bogatstva! da bune sluge protiv gospodara! da daju enama mnogo prava. :a je ta socijalna kritika imala svoje opravdanosti vidi se iz rei! koje govori sam +ozma# svetenici stranstvuju po tu(im zemljama! pa i u ro(enoj& ne brinu se o pastvi nego samo o sebi i svojima& uestvuju u meteima! ili pijane ,budui sluge utrobi! a ne bogu-! ili se zanose pohotom& ili se bave trgovakim poslovima& kad odu u manastire! ne mogui podnositi askezu i disciplinu! vraaju se starom ivotu ,kao psi na svoje bljuvotine-. Uenje bogumila imalo je velikog uspeha! naroito me(u lovenima. izvesnim demokratskim osobinama! s neto nacionalnih crta vidnih u samom imenu sekte! u nazivima brae ;ded! strojnik>! bogumilizam im je postao blizak i drag. "ilo je moda i izvesnog socijalno0politikog opredeljenja. Vlasti su u "ugarskoj bile jo uvek stari bugarski 76

Istorija Srba Vladimir orovi boljari! sa jo neistrtim plemenskim oseanjima& ili pod 2etrom! na dvoru! grke. loveni! iroki puk! bili su nosioci glavnih tereta. *ije sluajno! da se u jednoj0dve od poznatih bogumilskih organizacija! me(u "rsjacima i :rugoviima! na donjem Vardaru i oko "abune! organizuje doskora nova! od "ugara nezavisna! drava. 'oda je ak i ime babuna! koje se navodi kao druga oznaka za bogumile! naroito u srpskim oblastima! u vezi s tom organizacijom. Iz "ugarske i 'aedonije ta je sekta prela posle i u rbiju! a odatle u "osnu. 2rva se otcepila od "ugarske rbija. Ba vreme uzajamnih borbi i metea u Ugarskoj reio se )aslav +lonimirovi da obnovi svoju otadbinu. a etvoricom drugova on 4<3. god. pobee iz 2reslava u 5aku. / pustoi! koja je tada vladala u rbiji! priale su se na zainteresovanom carigradskom dvoru neobine stvari. )aslav je! govorilo se! zatekao u zemlji svega pedeset ljudi! koji su lutali planinama i hranili se lovom! a ne imali ni ena ni dece. 2rianje je nesumnjivo preterano! ali je verovatno da je zemlja liila na kakvo zgarite i da su prometni putevi bili naputeni. $akvu zemlju )aslavu nije bilo teko ,zauzeti-. /n se odmah obratio vizantiskom dvoru traei pomoi i zatite. 9ar 5oman! kome je svako slabljenje "ugarske bilo dobro dolo! iako se s njom smirio! a imajui i ranije rbiju u svojim kombinacijama! prihvatio je odmah ponudu )aslavljevu. Vizantija je dala za obnovu rbije materijalna sredstva! koja su donosile one izbeglice to su se iz "ugarske! preko 9arigrada! ili iz Vizantije same! vraale u otadbinu. Vratie se i begunci iz 1rvatske i drugih susednih zemalja. rbija se! zajednikom saradnjom! brzo oporavljala. "ugarska nije! koliko se zna! zauzeta domaim zlom! preduzimala nita protiv )aslava& verovatno je tome doprinelo i dranje Vizantije! koja je odmah pokazala iv interes za srpsko pitanje. Ba vlade cara +onstantina 2or6irogenita! stalno pomagan od Vizantije kao njen tienik! )aslav je uspeo da znatno utvrdi svoju vlast i ojaa rbiju. /n je bio jo iv! kad je car pisao svoj vani spis / dravnoj upravi! u kom je naveo granice tadanje srpske drave. rbija je tada obuhvatala dananju "osnu do 2live! 9etine i Gijevna na zapadu& $ravunija i +onavlje priznavali su srpsku vlast! a Bahumlje i *eretljanska oblast oznaavani su kao podruje srpskog stanovnitva i drave. *a istoku je srpska granica dopirala do 5asa! a prema severu ila je do 5udnika i moda do ave. *a jugu se )aslav naslanjao na srpska plemena u :uklji. )aslav je imao iru dravu nego Vlastimir! ali je sredite i njegove drave bilo u dananjoj istonoj "osni i severoistonoj 1ercegovini i zapadnoj rbiji& od izvora *eretve do zapadne 'orave. $aj kraj! za vie od dva veka! predstavlja sredite srpskog plemena i zametak srpske drave. Ui naziv rbija 2or6irogenit daje za severoistonu "osnu sa olima i za kraj od izvora Gima! 5asa pa do 5udnika! nazivajui to ,pokrtenom rbijom-. %li u cara se nalazi i iri obim tog imena. 2rvi put se kod njega! dakle sredinom j veka! za ovu itavu )aslavovu tvorevinu! upotrebljava ime rbija! P SOMUTPK. 2od srpskim imenom 2or6irogenit obuhvata sva plemena! koja su ula u obim )aslavove drave! "osance! 5aane! $rebinjce! +onavljane! :ukljane! Bahumce i *eretljane. 2od )aslavom se! dakle! vri prvo srpsko plemensko grupisanje u naoj prolosti! i to kao reakcija na bugarsku osvajaku politiku imeonova vremena. :inastija Vievia gubi svoj znaaj iako se 'ihajlo u drugom delu svoje vladavine! pred kraj imeonova ivota! pribliio Vizantiji i bio primljen od nje. /d tih srpskih plemena *eretljani su bili najratoborniji *jihova gusarenja po .adranskom 'oru ne malaksavaju. 'leani su s toga s njima na ivoj muci. 7kspedicija! koju je protiv njih poveo sa << la(e dude 2etar +andijan! 4AD. god.! ne postie nikakve uspehe. 2osle jo jednog neuspelog pohoda 'leani su bili prisiljeni na

77

Istorija Srba Vladimir orovi pregovaranje i! kako se ini! na plaanje izvesnih ,darova-! da bi mogli nesmetano ploviti. *eretljani su se koristili i unutranjim neredima u 1rvatskoj posle smrti kralja +reimira ;oko 4A?. god.> i zauzeli su otoke +azu! Vis i Gastovo! a drali su pored njih i etiri svoja ostrva 'ljet! +orulu! "ra i 1var. .edan arapski pisac! koji je upotrebljavao savremene izvore! pie za ovo vreme o lovenima "alkanskog 2oluostrva! koji su prekrivali itavo njegovo podruje! da su njihova zapadna plemena! rbi i 1rvati! najhrabrija i da stanovnici onih krajeva zaziru od njih i trae njihovu zatitu. :a nije njihove plemenske rascepkanosti i surevnjivosti! kako su smeli i odvani! ,ne bi se s njima mogao meriti po sili nijedan narod na svetu-. /ni stanuju! kae! u teko pristupanim gorama! bave se zemljoradnjom i trgovinom! i njihovi tovari idu kopnom i vodom sve do 5usije i 9arigrada. rbe i 1rvate od poetka j veka esto i surovo napadaju 'a(ari! bilo da na njih udaraju neposredno! bilo da preko njihova podruja prodiru u tu(e oblasti. 2oslednje godine vlade cara +onstantina! 4?4.! o Vaskrsu! oni prodiru duboko u Vizantiju! do blizu same prestonice. U tim napadajima nije! verovatno! bila pote(ena ni rbija. U :ukljanskoj 1ronici ima podua pria o tom! kako je )aslav doao u sukob s 'a(arima i poginuo od njih. *eki vo(a ma(arski! +i! upao je s vojskom u "osnu i plenio je. )aslav pouri sa svojim etama proti njega. tie ga negde kod :rine i potpuno ga potue& sam +i pogibe u toj borbi. *jegova udovica po(e poglavici ma(arskom s molbom! da joj da novu vojsku! da bi osvetila mua. a ,nebrojenom vojskom-! pria hronika! pola je ona protiv )aslava. Batekla ga je negde u remu. 2o noi! iznenada! napali su 'a(ari na rbe! potukli ih i uhvatili i samog )aslava i svu njegovu muku rodbinu. 2o naredbi +iove udovice! vezali su im noge i ruke i pobacali ih sve u avu. $o je bilo negde oko 4E=. god. )aslavom je pala i njegova dravna tvorevina. .edini historiski izvor za to vreme! vrlo mutan i nepouzdan! :ukljanska 1ronika! zabeleila je samo injenicu! da se rbija iza )aslavljeve pogibije raspala u manje jedinice i da je takvo stanje trajalo due vremena. 5aka se odvojila od "osne! koju je osvojio hrvatski kralj +reimir II. "osanski ban! videvi da mu ne moe odoleti! pobee 'a(arima. U ostalim srpskim pokrajinama uzee vlast lokalni gospodari. $ako se pria za trebinjsku oblast! da je u njoj obrazovana posebna kneevina.

'r$ava maedonskih Slovena

8od. 4E4. umro je naprasno u "ugarskoj car 2etar. Ve za njegove vlade "ugarska je poela naglo opadati! a posle njegove smrti raspad se ubrzao jo vie. 2rvih godina 2etrove vlade odmetnuli su se od njega rbi iz 5ake& a odmah po njegovoj smrti pokuali su odmetanje i loveni iz 'aedonije. *a elu ustanka behu etiri sina brsjakog kneza *ikole sa imenima starozavetnih lica# :avid! 'ojsije! %ron i amuilo. udei po imenima iz njihove porodice ;majka im se zvala 5ipsimija! jedan sin %ronov %luzijan> oni su bili jermenskog porekla! bar po enskoj liniji& i to iz jermenskih kolonija sa Vardara! koje su bile naroito pojaane za vreme cara $eo6ila ;DF40DAF.>. *jihov ustanak nije uspeo! jer je zakonite naslednike 2etrove pomagala Vizantija. %li su doskora "ugarsku preplovile ruske eti kneza vjatoslava. :a ih odagna odatle i iz $rakije! gde su bili opasnost za samu Vizantiju! krenuo je protiv njih car .ovan 9imishija. +ad je odbio 5use! car nije hteo da vaspostavlja bugarsku dravu! nego je prosto zaposeo svojim garnizonima! 4@3. god. 2o :ukljanskoj 1ronici vizantiska je vojska prela iz "ugarske i u 5aku! pa pokorila i nju.

78

Istorija Srba Vladimir orovi +ad je 3=. januara 4@E. godine umro car .ovan 9imishije! nenadno! me(u njegovim velikaima! koji su vrili neku vrstu tutorstva za maloletne sinove! nasta razdor i otimanje za vlast. $e unutranje borbe u 9arevini iskoristie naroito balkanski loveni. :ukljanska 1ronika pria da su se tad pobunili 5aani na severu& a iz drugih! pouzdanijih izvora! doznajemo i za ustanak maedonskih lovena. inovi kneza *ikole! koji su se javili ranije kao vo(e pokreta! digoe 4@E. god.! dakle uskoro iza careve smrti! veliki ustanak u 'aedoniji. *jihovo ishodite bilo je podruje june 'aedonije od Velesa do /hrida! a glavno mesto bee im 2respa i posle /hrid. U selu 8ermanu prespanskog kraja! kod jedne stare crkvice! na(en je nadgrobni spomenik! koji je 44F<. god. amuilo! najmla(i +neevi! podigao ocu *ikoli! majci i bratu :avidu! koji je kao najstariji bio primio vlast. Ustanak brzo uze maha. +ad su uli za nj! oko 4@4. god. pohitae iz 9arigrada bugarski potonji vladari! "oris II i brat mu 5oman! da pomou tih ustanika povrate svoju vlast u "ugarskoj. %li nemadoe sree. "oris je poginuo na putu! ubijen od jednog "ugarina! koji ga nije poznao u grkom odelu& a 5oman! iako je stigao u Vidin! ne na(e nikakva veeg odziva. 8lavni vo(a ustanka! amuilo! nije bio od ljudi! koji bi svoje uspehe ustupio drugome. /d etiri brata on je naskoro ostao jedinac. 'ojsej je pao pri napadaju na grad er& :avida su ubili maedonski Vlasi u gorama izme(u 2respe i +ostura& a %rona je docnije dao ubiti sam amuilo! moda radi njegovih veza sa Vizantijom ili to nije mogao da se sloi s njim oko podele vlasti. +ad nee da deli vlast s bratom! jo manje e je amuilo hteti deliti s careviem 5omanom. /n 5omanu daje samo podre(eni poloaj namesnika u koplju! to ovaj prima videi da nema inae izgleda za uspeh u borbi protiv njega. amuilo! prema tom! odbija bugarsku zakonitu dinastiju od vlasti nad svojim podrujem& on stvara novu dravu i uzima vlast za sebe i svoje potomke. $aj svoj samostalni stav on odrava do kraja. Iako je posle zauzeo "ugarsku i prestonicu njenu 2reslav! on tamo nee da prenosi svoje sedite! nego ostaje veran 2respi i /hridu. U ta mesta on je preneo i sedite patrijarije! hotei da patrijarh bude uza nj kao uz novog cara. .edino to je primio kao neposredno nasle(e stare bugarske drave to je carska titula i ustanova patrijarije! kojima je hteo i da obelei svoj stav prema Vizantiji i da pokae kontinuitet imeonove tvorevine kao nove dravne koncepcije protiv svemoi 9arigrada. toga je njegova drava smatrana kao nastavak stare "ugarske od svih savremenika! pa i od same Vizantije. Vizantija je pune etiri godine! od 4@E.04D=.! bila zauzeta pobunom! koju je digao u 'aloj %ziji vojvoda Varda klir& i posle toga raznim ustancima za oslobo(enje muslimana! koje je osokolila akcija klirova. amuilo primeava! da su u evropskim oblastima 9arevine prore(eni garnizoni i s toga ivo radi da svoju ustaniku akciju to vie razvije i dobijeno uvrsti. Ve 4@4. on sa vojskom dopire do u $esaliju i opseda Garisu! koju je posle due opsade! u jednom novom pohodu! osvojio 4D<. god. /pljakavi grad! on je stanovnitvo! verovatno slovenskog porekla! preselio u 'aedoniju! a muke uvrstio u vojsku. $om prilikom preneo je i moti larikog svetitelja %hilija i podigao mu crkvu na jednom od prespanskih otoka! koji se danas zove %il. /d tada datira kult ovog inae malo znaajnog svetitelja me(u .unim lovenima. U egligovskoj upi podignuta je u jIV veku crkva %rhiljevica! a u uikom kraju postoji mesto i manastir %rilje. 2ad Garise izazvao je u grkom svetu razumljivo ogorenje& opasnost od amuilove akcije postala je do oiglednosti jasna za sve. Ba ovu maedonsku dinastiju vezano je nekoliko romantiarskih pripovedaka! iju verodostojnost nije uvek lako proveriti. *aroito su este ljubavne historije.

79

Istorija Srba Vladimir orovi amuilov sin! 8avrilo05adomir! pri osvajanju Garise! zaljubio se u jednu lepu 8rkinju Irenu i rastavio se posle radi nje sa svojom prvom enom! kerkom ma(arskog kralja. 8od 4DE.! kazuje druga pria! pregovarao je sevastiski mitropolit za mir izme(u Vizantije i amuila. /vaj je me(u ostalim traio za nekog svog bliskog srodnika sestru cara Vasilija II za enu. 8rci su im kao nevestu podmetnuli ker jednog dvorjanina. +ad su to doznali amuilo i njegovi ljudi spalili su mitropolita! koji je doveo mladu! i rat je planuo nanovo. 8rci su tad pokuali da odvoje od amuila %lusijana! neko njemu vrlo blisko lice! koje je gospodarilo u jednom delu drave. *ije sigurno ko je taj %lusijan# da li posle dobro poznati unuk %rona! brata amuilova! ili neki %ronov sin! ili! kako neki bugarski nauenjaci dre! %ron sam! koga je amuilo dao ubiti. igurno je! da je te godine dolo do jednog veeg pohoda Vasilijeva protiv lovena. Vizantiski car udario je na o6iju! kao glavno sredite puteva od 9arigrada prema zapadu! i kao na najistonije mesto dokle je tada dopro slovenski pokret. 2red o6ijom grka vojska! pod zapovednitvom jo neiskusnog cara! ostaje za tri nedelje neaktivna! opsedajui grad i rasipljujui se po okolini radi hrane za sebe i za konje. amuilovi ljudi ih! tako rasute! napadaju! plene i ubijaju. +ako je loe i na brzu ruku bila opremljena sva vojska! koja nije imala potrebnog iskustva! vidi se najbolje po tom! to joj naskoro nestaje hrane. 2risiljen svim tim! pria Gav gakon! carev pratilac na ovom pohodu! Vasilije mora da se nesvrena posla vraa natrag. 2ri tom povlaenju! u klancu takozvanih $rojanovih vrata! napadoe ih sa svih strana maedonske ete i napravie pravi pokolj. 9arev ator! sve blago i sav prtljag bee zaplenjeni. am je amuilo vodio svoju vojsku i 3@. avgusta 4DE. odneo ovu pobedu. *jen rezultat bilo je osvajanje itave "ugarske! sve do :unava. +ao neposredna posledica ovog poraza bee novi gra(anski rat u Vizantiji! koji i opet vodi Varda klir i drugi vojvoda Varda Cokas. /ni trae za sebe carsku krunu. U nevolji! car Vasilije se obratio 5usima i samo sa njihovom pomou! posle due borbe! uspeo je da ouva presto. Ba vreme te krize! koja je trajala sve do 4D4. god.! amuilo je nastavio svoja osvajanja na "alkanu. $ada je! verovatno! on pokorio 5aku i "osnu i uzeo od 'a(ara rem! u kom postoji episkopija podvrgnuta /hridu. 'ada je! isto tako! uzeo i Betu s $rebinjem. U Beti je u to doba vladao knez Vladimir& prestonica mu bee kod crkve 2reiste +rajinske! ispod +atrkola! a oblast mu je obuhvatala dananju 9rnu 8oru i jedan deo severne %lbanije. +ad je amuilo napao njegovo podruje! Vladimir se sklonio na brdo /blik. /stavljajui jedan deo vojske da ga opseda! amuilo je s ostalim etama osvajao druga mesta. 2ritenjen gla(u i izdajom Vladimir se predao! bio svezan i poslat u zatvor u 2respu. :ukljanska 1ronika! koja je za ovu partiju imala jedno dosta pouzdano itije Vladimirovo kao izvor! kazuje! da je amuilo! ljut to nije mogao osvojiti Ulcinja! poo da pleni i pali itavu :almaciju! sve do Badra. /datle se! u jednom smelom i dotle neuvenom vojnom pohodu preko "osne i 5ake! vratio u svoju oblast. *a zapadu je! dakle! amuilo prodro dalje od cara imeona& njegova je drava uopte najvea slovenska tvorevina na "alkanu. *ikad vie! sve do naih dana! nisu loveni imali u svojoj vlasti toliko poseda. *a jugu! amuilo je 4D4. god. uzeo Veriju i rpite. 2rilino je poznata iz knjievnosti! u kojoj je vie puta obra(ivana! dalja sudbina Vladimirova. +i amuilova! +osara ;u grkim izvorima zvana $eodora>! zaljubila se u mladog sunja Vladimira i izmolila je u oca njegovu ruku. amuilo imao je u svojoj politici i irih poteza. /n nije iao samo za tim! da! prigrabivi zemlje! postupa sa osvojenim oblastima kao sa surovo pokorenim podrujem! nego je eleo da nove podanike na neki srdaniji nain vee za sebe i svoju dravu. /n je! mudro! vratio Vladimiru Betu! da u njoj i dalje vlada! ali odsada kao njegov ovek! zet i vazal. Isto je tako vratio oduzetu trebinjsku oblast i Vladimirovu stricu :ragomiru. 2osle ovog veze 80

Istorija Srba Vladimir orovi izme(u 'aedonije i severnih srpskih oblasti postale su tenje i srdanije. rpska crkva dola je pod vlast ohridske patrijarije. $o je pojaalo uticaj pravoslavlja i naroito uticaj i irenje maedonske slovenske knjievnosti me(u rbima. U tom vremenu do 44=. god. amuilo je osvojio i 7pir i draku oblast. /n je bio zet gradskog drakog kmeta .ovana 1risilija! i verovatno je do :raa doao s njegovom pomou. $ako je amuilova drava izlazila na tri mora# 9rno! 7gejsko i .adransko! a na severu je bila ograniena avom i :unavom. /d 443. god. njegova se srea obre. 9ar Vasilije II! sav vojnik! energian! dosledan i nepopustljiv! poto je smirio sve unutranje nezgode! prelazi u o6anzivu! da raisti svoje odnose i sa amuilom. Vesti o ovom periodu maedonske historije dosta su pomuene i nesaglasne! i na osnovu njih ne da se uvek stvoriti potpuno tana slika. .asno je samo to! da Vasilije II ima uspeha! iako jo nede6initivnih! i da postepeno osvaja teren. .edan jermenski hroniar zabeleio je jednu vrlo vanu injenicu iz ovog vremena. 9ar je bio naselio u evropskim tematima mnogo .ermena! dotle pouzdanih prijatelja Vizantije! i raunao je na njih u sluaju potrebe. +ad je! me(utim! izbio rat! jedan dobar deo tih naseljenika! sa dve vo(e! preao je amuilu. :a li tu nema posredne potvrde za amuilovo jermensko poreklod +ad je Vasilije! zbog napada egipatskih muslimana u 'aloj %ziji! morao 44?. god. prekinuti ratovanje u 7vropi i poi na tu stranu! obnovio je amuilo svoje udarce protiv Vizantije. /vog puta 44E. god.! on je krenuo ravno na olun. 8rad nije mogao da uzme! ali je 8rcima zadao pod gradskim bedemima osetan udarac i zarobio je %ota! sina gradskog zapovednika 8ligorija $aronita. a oluna krenuo je amuilo na jug 8rke! sve do 2eloponeza! u smelim i vratolomnim zaletima. )im je dobio vesti o tome! car Vasilije je odmah uputio protiv amuila *ii6ora Urana! vrlo sposobna vojskovo(u. Iz oluna! gde je spremio sigurnu odbranu! pourio je Uran za amuilom i u dolini perhija naiao je na njegovu vojsku. 'aedonci su bili iznena(eni! ali! nadajui se da 8rci nee moi prei usled kia nabujalu reku perhij! ne uznemirie se mnogo. 8rci su ih! me(utim! zaobili i izveli noni prepad. loveni su u toj borbi ljuto stradali& sam amuilo bio je tee ranjen i jedva je uspeo da se spase sa isto tako ranjenim sinom& a na 3F.=== njegovih ratnika dopalo je ropstva. $aj udarac otpoeo je niz daljih amuilovih nesrea. Ima jedna vest! da se on pod utiskom katastro6a bio obratio caru Vasiliju molei mir. :o mira nije dolo& i to! kako jedan istonjaki izvor kae! s toga to se amuilo predomislio u poslednji as. )uo je! kae! da je tad umro poslednji bugarski car b valjda 5oman! jer drugog nije bilo b i onda se trgao. *apustio je pregovore i proglasio sebe za cara. Vest ta u suprotnosti je sa grkim izvorima! koji znaju za cara 5omana i posle tog datuma i za njegovu dalju sudbinu& a i teko je verovati! da bi se amuilo proglaavao za cara ba sad! posle tako krupnog poraza. Istina! sam jedan poraz ne bi bio dovoljan da dotue amuila. *e manje teak poraz pretrpio je i car Vasilije! pa nije podlegao. %li je bilo razlike u karakteru poraza. U jednom Vasilije! jo mlad i neiskusan! dobija udarac kao pouku za budunost& on iza toga! s tvrdom verom u sebe! radi ivo dalje! ide napred i oevidno doivljava uspehe. U drugoj! amuila stie udarac posle itavog niza uspeha! kao kazna za preveliku smelost! u doba zrelih godina kad se nedae tee podnose. U novim borbama nije vie napada amuilo nego Vasilije. 2rilikom vizantiskog napadaja 44@. god. amuilo je gotovo pasivan. *ii6or Uran je iz oluna prodro u maedonsku oblast i plenio je tri meseca. /d poetka novog veka akciju protiv 'aedonske 9arevine preuzima sam Vasilije. 8od 33=3. pokorila je 81

Istorija Srba Vladimir orovi njegova vojska "ugarsku! zauzela obe stare prestonice i poruila mnogo utvr(enja. *aredne godine napali su Vizantinci na june amuilove oblasti. Gjudi su poeli gubiti veru u amuila. *jegov zet! :obromir! bez borbe je predao grad Veriju i postao zato vizantiski antipat. :rugi vojvoda :imitrije $ihonas predao je grad +olindron! pod uvetom da s vojskom dobije slobodan prolaz do amuila. .edino je rpite hrabro branio vojvoda *ikolica! koji je! zarobljen! prezreo grke asti! pobegao amuilu! pokuao nove borbe! ali ponovo bio zarobljen i odveden u carigradske tamnice. 2osle toga Vasilije osvaja $esaliju. U osvojenim mestima sistematski iseljava slovensko stanovnitvo! a dovodi grko. 2o povratku iz $esalije car je napao i uzeo Voden! jednu od glavnih tvr(ava maedonskih! koja je titila prilaz za 2respu i /hrid. $ree godine! 3==<.! poto su svrili stvari na jugu! 8rci opet nastavljaju akcije na severu. $e godine napadali su Vidin. :a spase taj grad! dok je dosada bio pasivan! amuilo sad preduzima energinu diverziju. Gicem na Veliku 8ospoinu rupio je on s vojskom u %drijanopolj! i oplenio grad koji je sav bio u prazninom raspoloenju. +arakteristino je svakako! da amuilo nee da u(e u borbu s carevom vojskom& on sad ne ide u pomo Vidinu! kao to je nekad jurio da spase o6iju. .edino to je pokuao bilo je to! da presretne grku vojsku! kad je posle zauzea Vidina pola na koplje. Vasilije je zatekao maedonsku vojsku na izabranim poloajima kod Vardara. "ez oklevanja! on je preao nabujalu reku! napao iznena(enog amuila i zadao mu udarac slian onom u dolini perhija. 9ar Vasilije uao je tad pobedonosno u osvojeno koplje! koje mu je! po kilicinom prianju! predao bugarski bivi car 5oman. 2o zauzeu koplja Vasilije je poao pod tvrdi grad 2ernik! u dolini trume! ali nije uspeo ni da ga osvoji! ni da obeanjima skloni na izdaju njegova zapovednika +rakru. amuilo je! po carevu povratku! 3==A.! pokuao nov napad na olun! ali sasvim uzaludno. amuilo je doiveo udarce i u porodici. 'ladog zarobljenika solunskog! %ota! on je oenio svojom erkom i uputio ga je potom za upravnika drake oblasti. 'ladi %ot ;sudei po imenu! i on jermenske krvi>! kad je video obrt sree amuilove! izdaje amuila i bei u 9arigrad. njim je u izdaji uestvovao i sam tast amuilov 1risilije. U 9arigradu! Vasilije lepo primi i nagradi %ota! usvoji i njegove predloge i poruke o tom! kako treba udesiti napad i predaju gradova! i postupi po njima. 3==?. god. :ra je bio ponovo u vizantiskoj vlasti. +ao to nekada car imeon nije hteo da sklapa mira sa Vizantijom! nego je stalno bio s njom ,na ratnoj nozi-! tako je sad inio i Vasilije protiv amuila. /n mu ne dv da odahne. *jegove ete esto napadaju amuilovo podruje i nanose mu tete. /d 3==A.03=3A. god. nema nijedne sigurne vesti o ma kakvom o6anzivnom pokuaju amuilovom. 'esto toga! u strahu od vizantiskih napadaja! on podie utvr(enja i pregra(uje klisuru u strumikoj dolini me(u /gradenom i "elasicom. +ad je Vasilije! poetkom 3=3A. god.! pokuao tud da se probije naiao je na nesavladive tekoe. Uvi(ajui! da tako nee moi proi! on poveri zapovedniku maedonske teme *ii6oru +si6ijasu da obi(e ove poloaje iza "elasice! dok on bude napadao s preda. amuilo je za to vreme! da odvrati Vasilija! poslao monu vojsku i opet protiv oluna! pod vo(stvom vojvode *estorice& ali je ta vojska pretrpela potpun poraz. 'e(utim je ki6ijas izvrio svoj zadatak. *a zaprepaenje maedonske posade pojavile su se grke ete sa "elasice njoj u bok i sasvim je rastrojile. F4. jula 3=3A. zametnula se odluna bitka! koja je zavrila slovenskim porazom. am stari amuilo pao bi u vizantisko ropstvo! da ga nije spasao jedan oajniki juri njegova sina! ali su ipak obojica morali da se begstvom spasavaju s nesrenog bojita. amuilo se sklonio u 2rilep! u jedan od najtvr(ih gradova 'aedonije. trumica se ipak odrala! zahvaljujui tome! to je stanovnitvo tvr(ave 'aukova kamenjem i strelama odbilo grke napadaje. Inae! 82

Istorija Srba Vladimir orovi slovenska je vojska strahovito stradala. 3?.=== ljudi bee palo u grke ruke. urovi vizantiski car! pun osvete! i da zastrai! kaznio je nesrene zarobljenike oslepljivanjem! ostavljajui na svaku stotinu po jednog oravog kao vo(u. Uinio je to verovatno s toga! to je jedan odred lovena! pod vo(stvom amuilova sina 5adomira! iz zasede pobio jedan deo njegovih vojnika u tesnacu izme(u "elasice i 2lau0planine. +ad su pred amuila stigli ti ubogaljeni vojnici! nekad cvet njegove vojske! on je dobio srani udar! i domalo je umro! E. oktobra 3=3A. god. amuila je nasledio njegov sin 8avrilo05adomir! lino veoma hrabar i odluan! ali bez prave sree. Izmorena dugim i neuspelim ratovanjem njegova zemlja bee klonula! a energini protivnik nije doputao da se pribere nova snaga. .o iste jeseni! 3=3A.! car nastavlja ratovanje! elei da iskoristi pobedu. 2osle vesti o porazu caru se predao grad 'elnik. )im je dobio glas o amuilovoj smrti Vasilije je odmah krenuo u sredite maedonske :rave! u samu 2elagoniju! da po mogunosti dokraji rat. *jegova vojska zauzela je ctip i 2rilep! a on je sam popalio "itolj! u kom je bio dvor novog cara. +ad je zazimilo vratio se Vasilije u olun! poetkom januara 3=3?. god. /datle se s prolea! aprila meseca! krenuo opet u 'aedoniju! da pokori odmetnuti Voden. Bauzevi grad! car je njegovo slovensko stanovnitvo preselio u bolerski kraj! a mesto njega je doveo grki elemenat& i to ne ratare i radnike! nego prave pustahije zvane ,kontorate- b kopljanike. /sim toga! u klancu na putu za /strovo i "itolj dao je car sazidati dva nova grada! +ardiju i v. Iliju. :alje odatle nije iao! nego se vratio u olun. 2ritisnut tolikom nesreom! a bez izgleda na skori uspeh! 5adomir povi glavu i posla u olun jedno poverljivo lice! jednog 8rka s odseenom rukom! da ponudi mir i potpunu lojalnost. %li je car ponudu odbio. /n je verovao da je 'aedonska :rava u ropcu i da joj samo treba zadati poslednji udarac. toga uputi u moglenski kraj vojsku! koju su vodili *ii6or +si6ija i solunski zapovednik +onstantin :iogen. 8rad moglenski hrabro je branio vojvoda Ilica. 'orao je doi lino sam car! da preuzme zapovednitvo nad vojskom! da potkopa i potpali bedeme! i da prisili posadu na predaju. I odatle je muko sposobno stanovnitvo preseljeno! i to ak u .ermensku! u oblast Vaspurakan. am grad je spaljen i poruen. /dmah potom pao je i drugi grad moglenski! *otija. 'alo dana iza tog uspeha stie caru Vasiliju poslanstvo od novog maedonskog gospodara! .ovana Vladislava. $o je bio sin amuilova brata %rona! koga je amuilo dao ubiti. /vaj je! verovatno! iskoristio nedae amuilove i 5adomirove! i pun osvete! a eljan vlasti! ubio je 5adomira kod mesta 2etriska! koje se nalazi kod istoimenog jezera. :ukljanska 1ronika izrino kazuje! da ga je na to razraunavanje poticao sam car Vasilije! razumljivo iz kakvih pobuda. virep! Vladislav je ne samo ubio 5adomira! nego mu je dao ubiti i enu! a sina oslepiti. $o je bilo negde s poetka jeseni 3=3?. god.! po svoj prilici septembra meseca. :oavi na vlast Vladislav je pohitao da izjavi pokornost caru Vasiliju i da zamoli mir. Vasilije je bio voljan njemu odobriti ono! to je 5adomiru odbio& to daje! donekle! potvrde :ukljaninovoj prii o njihovim tajnim vezama. %li! ba u taj mah! stie njemu ugledni velika maedonski! kavhan $eodor! kako se ini! pristalica starog amuila i njegova sina. /n je prikazao Vladislava vrlo crnim bojama i odgovarao je cara da ulazi s njim u veze. 2redloio je ak caru! da se Vladislav ubije i najmio je za taj posao jednog Vladisavljevog dvorjanina. %li! ovaj dvorjanin! verniji Vladislavu nego $eodoru! ubi ovog na povratku kui. 9ar Vasilije! potaknut sumnjama $eodorovim! inae protivnik 'aedonske :rave i ne eljom da je to pre satre! uze ovo ubistvo kao povod da pone novi rat. "ez ikakve vee muke car je ovog puta prodro do samog /hrida. /datle je nameravao krenuti na :ra i tamo utvrditi

83

Istorija Srba Vladimir orovi svoju vlast! kad mu stie vest! da je jedan njegov odred! koji je operisao u 2elagoniji! nastradao od eta maedonskog vojvode Ivca. 9ar odmah po(e u 2elagoniju! ali se Ivac povukao u planine! nemajui snage da primi borbu s glavnom grkom vojskom. Vasilije se potom vratio u olun! a dve vojske posla u dva razna pravca da uzmu jo zaostalih delova 'aedonske :rave i da ih smire& jednu u trumicu! a drugu prema o6iji. 2rva je uzela tvr(avu $ermicu ;"anjsku kod trumiced>! a druga "ojanu kod o6ije. U takvim prilikama ta bi bilo prirodnije! nego pribrati sve narodne snage za zajedniki otpord +rvavi Vladislav smatrao je! da e ojaati svoj poloaj ako potamani sve takmace i srodnike amuilove porodice. /n s toga radi o glavi i zetskom knezu Vladimiru. Gegenda kae! da je ovaj! pored svih opomena svoje ene! a amuilove keri! na obeanja i zakletve Vladislavljeve! doao u 2respu! i tu! po naredbi Vladislavljevoj! bio ubijen pred crkvom FF. maja 3=3E. god. |ena mu je posle prenela telo i sahranila u krajinskoj crkvi. /datle je preneseno najpre u :ra ;3F3?. god.>! a posle je sahranjeno u novom! po njemu prozvanom manastiru kod 7lbasana ;cen in>. Vladimirova drava pala je u plen Vladislavu. +ult kneza i muenika Vladimira razvio se dosta rano. .edno njegovo latinsko itije! u izvodu! sauvano je u :ukljanskoj 1ronici! a potie nesumnjivo iz jI veka. 2olitiki znaaj kneza Vladimira! oevidno! nije bio velik& njegov kult s toga dolazie nesumnjivo od moralne vrednosti njegove linosti. .o uvek! na dan njegove smrti! ide puk na planinu 5umiju nosei sa sobom jedan krst! za koji veruju da se na njemu Vladislav zaklinjao! kako mu nee uiniti prevare. $a sveanost okuplja sve susede! pravoslavne! katolike i muslimane. Isto tako ima kulta kneeva i u Bapadnoj 'aedoniji. U manastiru v. .ovana "igorskog! pria se! ouvana je glava Vladimirova! koju je tamo sam doneo. kraja leta 3=3E. god. car Vasilije! svrivi izvesne poslove u 9arigradu! polazi ponovo protiv 'aedonaca. $vrdi grad 2ernik! koji je odoleo tolikim napadima! bio je glavni cilj njegove nove akcije. 2osle tromesene opsade ;upravo posle DD dana> Vasilije je i ovog puta morao da se vrati ne mogavi ni opet nagnati hrabru posadu ni na predaju ni na izdaju. )im je oslavilo prolee 3=3@. god. Vizantinci su krenuli na novi pohod. Iz 'ozinopolja! gde je car ee zimovao! poao je prema +osturu! poto je uz put uzeo jo nepoznati grad Gong. %li napori njegovi da osvoji taj tvrdi grad brzo! na prepad! nemadoe uspeha. Ba due opsedanje! me(utim! car nije imao vremena ni potrebnog spokojstva. 7vo zato. "a tu njemu je stigla vest! da je poznati branilac 2ernika! vojvoda +rakra stupio u savez s 2eenezima! da se sjedinio sa Vladislavom i da se sprema da! uzevi :orostol! napane cara s le(a iz "ugarske. :obivi te glasove Vasilije poinje da se povlai! osvajajui i ruei uz put gradove Viegrad! Veriju i predele /strova i 'oliska. *a putu mu javie! da je opasnost prola u nekoliko! poto su 2eenezi odbili da sudeluju u borbi protiv cara. Vasilije krene na to protiv grada etine! na izlasku iz 'orihova u bitoljsku kotlinu! gde se nalazi jedan carski dvor maedonski i velike zalihe ita. *edovoljno utvr(en! grad je bez muke pao u grke ruke! s celim plenom. 'aedonska vojska pouri u pomo. 9ar Vasilije joj posla u susret zapovednika solunske teme! +onstantina :iogena. 'aedonci su bili veto zaveli i opkolili njegovu vojsku i sigurno bi je potpuno porazili! da joj nije stigao u pomo sam car pourivi sa svojom konjicom. +ad su maedonski osmatrai ugledali tu vojsku! u uasnom strahu stadoe vikat# ,"eite! beite! eto carae-! nato svu vojsku obuze panika. U najveoj pometenosti vojska prenu na sve strane! potpuno nesposobna za borbu! zajedno sa samim Vladislavom. 2osle te pobede Vasilije se neko vreme zadra u Vodenu da organizuje nove krajeve! a onda ode na zimovanje u 9arigrad ;4. januara 3=3D.>.

84

Istorija Srba Vladimir orovi Vladislav! koji je imao energiju re(e vrste! nije klonuo ni posle tog poraza. Iza careva dolaska on odmah poinje novu akciju! ali sasvim na drugoj strani& verovatno s toga! to se tamo nadao lakem uspehu. /n udara na :ra! na koji je od poetka svoje vladavine bio bacio oko. %li tu! pod :raem! prilikom borbe Vladislavljeve sa samim zapovednikom grada! biva napadnut od dvojice peaka i ubijen. 8rk kilica! a jo vie :ukljanska 1ronika! prikazuju to ubistvo kao neto tajanstveno! odnosno kao neku boju odmazdu& u stvari! kao da ima razloga verovanju da je Vladislav poginuo od svojih ljudi. Vest o pogibiji Vladislavljevoj krenula je cara! da odmah! marta meseca 3=3D. god.! po(e u 'aedoniju i de6initivno pokori tu zemlju. U samoj 'aedoniji nasta malodunost. Bemlja je bila izmuena dugim i bezuspenim ratovanjem i otrovana unutranjom borbom& a izgledi na neki obrt sree ne behu nikakvi. toga velik deo velikaa pouri! da se preda caru i spase svoje oblasti i prava. Ve u %drijanopolju stigoe mu brat i sin hrabroga +rakre! koji mu izjavie pokornost i predadoe <E gradova zajedno sa dotle neosvojivim 2ernikom. 9ar oberuke primi ponudu& samom +rakri dade in patricija i ostavi ga na njegovom starom poloaju. +ad je tako bio obezbe(en od "ugarske! Vasilije po(e u 'osinopolj! da uredi i pitanja 'aedonije. 2o primeru +rakrinom do(oe i mnogi drugi velikai sa raznih strana! iz 2elagonije! 'orovizda i iz Gipljana s +osova. U eru stigao je cara +rakra sa ostalim gospodarima predatih gradova i lino je izjavio svoju podlonost. $u su mu se predali i vojvoda :ragomu! gospodar trumice! koga car isto napravi patricijem! i "ogdan! zapovednik ,unutranjih gradova.- Upada u oi! da je sem +rakre kod maedonskih vojvoda malo bugarskih! nego prevla(uju isto slovenska imena! kao i kod mla(ih lanova dinastije. 2red samim gradom trumicom doekao je cara arhiepiskop .ovan ;:avid> sa svetenstvom! molei za milost u ime 'arije! ene Vladislavljeve! koja se odricala svih vladalakih prava. $o je bila potpuna kapitulacija 'aedonske 9arevine. U pobednikom pohodu car je proao koplje! ctip! 2rosek i uao je najposle u /hrid! gde je doekan s molepstvijima i klicanjem. U staroj prestonici amuilovoj Vasilije je naiao na ogromno bogatstvo& bilo je! pria se! vie od hiljadu kentenara zlata i mnotvo zlatom i biserom okienih haljina i nakita. $u je zatekao i Vladislavljevu udovicu sa decom njenom i 5adomirovom. 9ar je bio prema njima milostiv i uzeo ih je pod svoju zatitu! ali ih je! u isto vreme! stavio pod nadzor. )ak i Vladislavljeva sina 2rusijana! koji se bee! sa dva brata! povukao u planinu $omor i pokuao da tamo organizuje borbu! primi u :evolu usrdno i dade mu titulu magistra. 2rusijan i braa mu %lusijan i %ron vraali su se! po imenima! na staru jermensku tradiciju porodice. +od 2respanskog .ezera car je ovom prilikom podigao dve nove tvr(ave! Vasilidu i +onstanciju! u ast svoga i bratova imena. %li se ipak ovom prilikom ne pokorie sve vojvode i knezovi maedonski. Vojvoda Ivac! poznat sa svoje posede nad 8rcima u 2elagoniji! ne hte da prizna vrhovnu vlast Vasilijevu i odmetnu se u planine! da sprema ustanak. 8rci tumae njegov otpor tim! to je on hteo da obnovi amuilovu dravu i uzme njegovu titulu i poloaj. *a planini Vrohotu! u gradu 2ronitu! Ivac je poeo da okuplja ustanike. $aj je pokret morao biti vrlo ozbiljan! kad je car lino doao u :evol! da! primivi carevie! pozove na predaju i Ivca! nudei mu istu milost! koju je ve pokazao prema ostalim njegovim vojvodskim drugovima! a upozoravajui ga na bezizglednost dalje borbe. :a bi dobio vremena Ivac u(e u pregovore! oteui ih namerno to due. $ako je zadrao cara gotovo dva meseca. $ada novi ohridski zapovednik! .evstatije :a6nomil do(e na ovaj plan prevare. Vojvoda Ivac slavio je svake godine Veliku 8ospoinu i po starom obiaju primao taj dan u svoj dom goste i namernike. .evstatije sa dvojicom svojih ljudi ode na 85

Istorija Srba Vladimir orovi Ivevu slavu. /vaj ga primi lepo! iako je bio iznena(en tom posetom. 2osle crkvenog obreda .evstatije pozove Ivca na tajni dogovor u etiri oka! pa kad je ovaj doao .evstatije ga! kao 6iziki jai! obori na zemlju i pomou svojih pratilaca vee i oslepi. Uzrujanim gostima izjavio je! da to radi u ime carevo. Ubogaljenog Ivca odveo je potom caru Vasiliju! koji ga dade baciti u tamnicu. .evstatije je! za nagradu! dobio upravu nad :raem. 2ored Ivca zna se i za jo neke maedonske vojvode! koji nisu hteli da se pokore. $ako je neki vojvoda 8avra mislio na ustanak i uao radi toga u veze sa 7lemagom Crancison! koji je bio zapovednik "erata i priznavao Vasilijevu vrhovnu vlast. +ad se doznalo za tu zaveru! 8avra je bio uhvaen i oslepljen! a 7lemag se odbranio od optube i zadrao staro dostojanstvo. Ustanak je pokuao i stari vo(a *ikolica. /n se ranije istakao kao hrabar branilac rpita! ali je najzad morao da se preda. 9ar Vasilije ga je! kao sina jednog uglednog vizantinskog inovnika! pomilovao i imenovao patricijem. *ikolica se naskoro vratio u 'aedoniju i! za vlade amuilove! pokuavao nove napadaje na rpite. 2osle sloma 'aedonske :rave on se spremao na nove borbe. %li! gonjen od Vizantije i carske vojske! videi sve skrhano! *ikolica se sam jedne noi predao carevim ljudima. "io je okovan i poslat u olun. +rajem 3=3D. god. bila je itava zemlja pokorena! a Vasilije je! radi svoje energije! u ovim dugim i krvavim borbama! dobio naziv ,ubice "ugara-. *a 'aloj 2respi! na ostrvcu %ilu! jo se nalaze ruevine stare amuilove crkve v. %hila. Ba nju strune arhitekte nalaze! da predstavlja prelazni tip jelinistiko0 orientalne kole i da ima iste dispozicije kao tara 'itropolija u 'ezemvriji! na obali 9rnoga 'ora. :ruga amuilova gra(evina! crkva v. 8ermana! u selu 8ermanu! pokazuje uticaje anatolske kole! ije je poreklo u .ermenskoj. 9rkva je ta u novije vreme popravljana i dogra(ivana. 2ored nadgrobne ploe amuilovih roditelja i brata mu :avida! to su jedini ostaci amuilove vladavine! koja je bila tako neobina po svojim velikim uspesima! kao i po naglim obrtima sree. U naoj prolosti nije bilo primera naglijeg uspeha i naglijeg pada! kao to je sluaj sa sudbinom 'aedonske :rave. *a krajnjem severu nekadanje 'aedonske :rave u remu! drao se jo! posle pada svih oblasti na jugu! sremski poglavica ermo. *e mogui ga! bez teih napora! savladati! poruio mu je vizantiski namesnik u dananjoj rbiji! +onstantin :iogen! da eli s njim neki lini dogovor. vaki je imao da povede sa sobom po trojicu sluga& a sastanak je trebalo odrati na sred jedne reke! verovatno ave. *a sastanku! :iogen ubi erma i onda s vojskom krene i bez muke uze grad irmij! odnosno 'itrovicu! koji mu je predala ermova ena. Vizantiska vlast proiri se tako! 3=34. god.! sve do rema na severu i .adranskog 'ora na zapadu. /svojivi 'aedonsku :ravu car Vasilije nije pokazivao one surovosti! kakva bi se mogla oekivati od njega posle onog postupka sa zarobljenicima iza bitke kod "elasice& a nije nastavio ni onaj sistem helenizacije ove oblasti! kako je inio ranije zauzimajui izvesna mesta. 'esto toga! kako videsmo! on je na mnogim poloajima ostavljao stare knezove i zapovednike. 'aedonija je bila podeljena u etiri teme! a glavno sedite upravnika bee u koplju. Vaniji gradovi i tvr(ave behu posednuti pouzdanim grkim ljudima& a vojniko ure(enje dobilo je! kao u vizantiskim oblastima Italije! karakter katepanata. 2oreski sistem nije udeen prema teem vizantiskom! nego je ostalo da se plaa za porezu mat ita! mat prosa i krag vina. Vrlo vano bee i to! to je Vasilije zadrao avtoke6alnu ohridsku arhiepiskopiju! koja se! u tradiciji bive bugarske patrijarije! zvala i patrijarijom! ostavivi joj sva njena prava i granice. 9ar! 86

Istorija Srba Vladimir orovi istina! ne priznaje toj crkvi patrijariskog dostojanstva! ali to je! posle pada 'eedonske :rave! u prvi mah malo bunilo njene pripadnike! poto je na upravi ostala ista linost! arhiepiskop .ovan. /vaj ovek uspeo je izgraditi kod cara da ohridskoj crkvi potvrdi sve one granice! koje je ona dobila za vreme amuilovo. 2ovelja o tom izdana je ohridskoj crkvi F=. maja 3=F=. godine. 2rema toj i jo dve povelje izdane 3=3403=F=. god.! ohridska arhiepiskopija imala je pod sobom <3 episkopiju# obuhvatajui na severu "ranievo! "eograd i rem! na severozapadu 5as i 2rizren! na istoku ilistriju! Vidin! o6iju trumicu! na jugu Veriju i rpite! na jugozapadu "utrinto i .anjinu. :obar deo tih zapadnih episkopija dobila je ohridska mitropolija na raun drake. /pseg arhiepiskopije ohridske obuhvatio je u glavnom sredinu! trup "alkanskog 2oluostrva i njegov zapadni deo izuzimajui %lbaniju i 2rimorje. /d "ugarske je u sastav ohridske arhiepiskopije ulazio samo zapadni deo. $eite delatnosti ohridske crkve bilo je! dakle! na isto slovenskom podruju! koje je delimino i ranije bilo! a sad de6initivno dolo van domaaja rimske crkve. Bapadni uticaj u oblasti 5ake bio je delovanjem ohridskog svetenstva postepeno suzbijen! da kasnije sasvim iezne. +ao u crkvi! tako je! verovatno! i u svemu drugom u 'aedonskoj :ravi bio vidan slovenski karakter njezin. 9ar Vasilije i njegovi naslednici dali su posle ohridsku crkvu u grke ruke& uticaj grki postepeno se jaao i oseao sve vie& b ali on nije mogao da znatno izmeni glavni slovenski 6ond! i to jedno s toga! to je stvaranjem slovenske knjievnosti irilo0 'etodijevske kole! i stvaranjem slovenske 'aedonske :rave razvijena slovenska narodna svest& i drugo! to je slovenskim radom od jednog stolea stvorena tradicija i bogat duhovni kapital! koji se vie nisu dali potisnuti. U vezi sa amuilovim ratovanjem protiv Vizantije dogodile su se i osetne promene u .adranskom 2rimorju. 'letaka 5epublika! koja se znatno razvila pred kraj j veka! iskoristila je sukob 9arevine sa amuilom da ojaa svoj poloaj u .adranskom 'oru. em toga! za vreme hrvatskih unutranjih borbi! posle smrti tevana :rislava ;r44@.>! 'leani se upletoe u hrvatske i dalmatinske poslove! titei svoje trgovake kolonije i romansko gradsko stanovnitvo. U prolee! 4. maja 3===. god.! krenuo je dud 2etar II /rseolo protiv 1rvata i *eretljana! da ih prisili na vo(enje obzira prema mletakim interesima. *jegov pohod toga puta liio je na kakav trium6. +ao pobedilac! bez napora! esto i bez ikakve borbe! on je proao celu istonu obalu .adrana. *eto otpora dali su samo *eretljani. 2rva njihova rtva bila je jedna grupa od A= trgovaca! koja se iz %pulije vraala kui. +od otoka +ae savladale su *eretljane mnogobrojnije mletake la(e. U pljetu! gde je dude na svom pohodu bio svratio! pojavilo se izaslanstvo slobodnih *eretljana! koje je trailo da se njihovi saplemenici oslobode! a obeavalo da e doi dudu sam neretljanski knez sa svojim ljudima! koji e dati sveanu izjavu# da nee vie uznemiravati mletake la(e i da se odriu onog danka! koji su im ranije 'leani plaali za slobodnu plovidbu. :ud pristade i pusti zarobljenike! zadravi samo estoricu kao zalogu za ispravnost obaveze. $ako se smirie *eretljani s kopna. +orulani! koji u(oe u borbu s 'leanima! bie savladani. +rvav otpor dat je dudu i na otoku Gastovu. /vo za gusare vrlo pogodno ostrvo sa svojim mnogim dragama i klancima bilo je kod 'leana veoma ozloglaeno. toga su sad traili! da se razrui lastovski grad i da bude potpuno naputen. +ad su Gastovljani to odbili dolo je do borbe. 'letaka nadmo odnela je pobedu& lastovski grad bi sruen i opustoen. +od crkve v. 'aksima! na malom jednom otoiu! do(e dudu na poklonjenje i dubrovaki episkop i izjavi mu odanost u ime svog grada. $ako je dud 2etar II s uspehom zavrio svoju ekspediciju. +ad je 3=3D. god. bila sruena 'aedonska :rava! i kad pobedonosne vizantiske vojske do(oe do 2rimorja! priznadoe i 1rvati vizantisku vrhovnu vlast. Verovatno je da su to s njima zajedno uinili i *eretljani. $ako je car Vasilije II postao vrhovni gospodar svih .unih lovena sem lovenaca. 87

Istorija Srba Vladimir orovi

(etska dr$ava
/gromno Vasilijevo dravno nasledstvo pada u slabe ruke. Iza njegove smrti! 3=F?. god.! do(e za kratko vreme na vlast brat mu +onstantin! a posle ovog muevi i ljubimci njegove keri Boe! jedne kasno udate princeze! koja je u starosti urila da nadoknadi strogo i uredno proivljenu mladost. :vor je ponovo postao sredite spletaka i uzajamnih optuivanja. U pokrajinama javljaju se pokreti pojedinih uglednijih vo(a i zapovednika! koji ele da izbiju na povrinu i koji tee da se doepaju i samog prestola. a severa poinju da bivaju sve ei upadi 2eenega! koji dobro oseaju da u 9arigradu nije sva panja obraena pitanjima odbrane dravnih granica. U 9arevini! sa novim i sluajno na(enim carevima! kakav bee! na primer! 'ihajlo IV 2a6lagonac! dolaze do vlasti razni sumnjivi i skorojeviski elementi. 5azvija se i korupcija. 2ritisak politiki i ekonomski ogorava ljude i izaziva proteste i pobune. *ovi reim prekinuo je i sa tradicijom Vasilijeve politike u 'aedoniji. Ba ohridskog arhiepiskopa doveden je jedan 8rk! Gav! ueni harto6ilaks carigradske v. o6ije. $ako je ukinuto poslednje visoko zvanje slovenske hijerarhije i okrnjeno pravo slovenskih episkopa da biraju svog poglavara. 'e(u lovenima jo su bile dosta ive tradicije o svojoj dravi i dosta jaka plemenska svest u suprotnosti prema 8rcima. toga je sasvim razumljivo to se na pritisak vlasti javio jak i buntovan otpor. $im pre! to je i nova poreska politika vizantiskih vlasti! s odbijanjem primanja prihoda ,u prirodi-! razdraila svet u 'aedoniji. /tvoren ustanak izbi! kad u zemlju stie iz grkog ropstva 2etar :eljan! koji se izdavao za sina cara 5adomira. Ustanak je buknuo 3=A=. god. na severu! u okolini "eograda! na podruju ugroavanom od 2eenega! gde se 2etar! verovatno! nadao i pomoi od 'a(ara! poto mu je majka! ako je on doista bio 5adomirov sin iz prvog braka! bila ma(arska princeza. Ustanak se brzo rairi po svoj dananjoj severnoj rbiji i doprije do *ia i koplja. U isto vreme izbi i ustanak u :rau protiv tamonjeg gramljivog vizantiskog zapovednika! a na elo ustanka do(e neki $ihomir! kao odlian vojnik. /evidno je! ve po imenu vo(e! da je u tom ustanku slovenski elemenat uzeo iva uea. 2ored ta dva! izbio je i ustanak u Beti! najozbiljniji i najuspeniji. 2osle ubistva kneza Vladimira! pria :ukljanska 1ronika! u zemlji je nastalo bezvla(e i zluradost. +otorani su ubili kneza :ragomira s motivacijom! da nee vie vladara koji e ih pritiskati! i da je dolo vreme kada vladara nestaje. %li posle grkog zavojevanja u zemlji je nastalo teko stanje. in :ragomirov! :obroslav! uzeo je na se per6idnu ulogu! da podbada 8rke na sve vee opaine! pravei im se inae kao prijatelj! a bunio je s druge strane narod protiv ugnjetaa. I jednog dana! kivan na 8rke! narod se die i pobi sve njihove velikae! koji se zatekoe me(u njima. $ada pozvae :obroslava! koji primi vlast nad narodom i poe borbu za oslobo(enje. $aj :ukljaninov :obroslav u grkim spisima zove se tevan Vojislav! i mi svi ovo drugo ime! poto se nalazi u pouzdanijim izvorima! uzimamo kao pravo. 8rci su nam zabeleili! da je prvi ustanak me(u rbima buknuo 3=<?E. godine! ali da je brzo zavren jednim nametnutim ugovorom. Vojislav je bio uzet za taoca i odveden u 9arigrad! a nadzor nad pobunjenom zemljom poveren $eo6ilu 7rotiku. Vojislav je naskoro pobegao! doepao se svojih planina i poeo borbu! zavladavi ubrzo itavim krajem od Bahumlja do kadarskog jezera. Betskom uspehu znatno su pomogli ustanci :eljanov i $ihomirov. +ao usled vatre podmetnute s vie strana itav je "alkan buktao u pobuni. :eljanova vojska sjedini se s $ihomirovom. :a ne bi bilo borbe o prvenstvo! $ihomir bi ubijen! a :eljan 88

Istorija Srba Vladimir orovi proglaen za jedinog vladara. 2obedonosna vojska ustanika prodre ak do starodrevne $ebe. Uz put! kao u 7piru! gde su ubili poreskog stareinu! pridruie im se i drugi nezadovoljni elementi. 9ar 'ihajlo! uplaen! pobee u 9arigrad iz oluna! u kome se tad sluajno nalazio. Usred tih uspeha stie ustanike nesrea. %lusijan! sin 6atalnoga cara Vladislava! koji je bio namesnik u 7rzeruku! pa radi nekih nepravilnosti stavljen pod istragu i progonjen! pobee u 7vropu i! uvi za ustanak! javi se :eljanu kod /strova. /n je pourio da se postavio kao kandidat za presto! iako to nije hteo odmah da kae. :eljan ga je primio lepo! podelio ak vlast s njim i dao mu dobar deo vojske! da s njom zauzme olun. %li nesposobni %lusijan pretrpi poraz. :a se osveti 2etru za prekore s toga! i da ga ukloni kao takmaca! %lusijan ga dade! na jednoj naroito prire(enoj gozbi! opiti i oslepiti. $o nedelo ne donese mu ono emu se nadao& narod nije bio nimalo voljan da po(e za takvim ovekom. %lusijan! videi to! ode 8rcima. 9ar 'ihajlo! obaveten o svemu! pouri prema /strovu! napade tamo pometenu vojsku i porazi je! a slepog :eljana zarobi. Iza tog po(e za 2rilep! koji je branio 'anojlo Ivac! verovatno srodnik hrabrog vojvode amuilova. 2oto su osvojili taj grad 8rci su poli prema severu! gde su ustanici dali poslednji otpor kod "ojane! blizu o6ije. +ad je i taj bio skren! 3=A3. god.! itava 'aedonija dopala je ponovo pod grku vlast. reniji bee u svojim borbama tevan Vojislav. 2roteravi grke vlasti! on je u svojoj gorovitoj otadbini bio nesmetan od 8rka sve dok nije sam dao povoda za napadaj. 9aru 'ihajlu! koji se bavio u olunu! bee poslata! verovatno iz .une Italije! jedna velika poiljka zlata od 3= kentenara. "ura je la(u sa tim dragocenim teretom bacila na zetsku obalu. Vojislav je zlato! koje mu je tako dolo na noge! zaplenio i zadrao! pored svih protesta carevih. $ada se car 'ihajlo odluio da kazni odmetnutog kneza. 7vnuh 8eorgije 2rovat dobi naredbu da krene u Betu. $aj vojskovo(a zapade u zetskim klancima u spremljenu zasedu! 3=A=. god.! i bi potpuno poraen. U ovoj borbi naroito se istakao Vojislavov sin 5adoslav! koji je ubio jednog od grkih zapovednika i tim uneo prvu zabunu u njihovu vojsku. preeni :eljanovim napredovanjem! 8rci nisu mogli da odmah ponove napadaj! nego su morali pustiti! da se Vojislav ojaa i dovoljno spremi za dalje borbe. 9ar 'ihajlo nije doiveo nove pothvate u Beti. Umro je! jo mlad! krajem 3=A3. god. U 9arigradu je ceo poetak naredne godine proao u dvorskim pobunama& carica Boe bila je oterana u manastir i ponovo vraena! a na prestolu se za pola godine izmenjae dva cara. /d 33. juna 3=AF. trei mu carice Boe i novi car Vizantije postade +onstantin Ij 'onomah. .edno od prvih dela novoga cara bee kaznena ekspedicija protiv Bete. :raki zapovednik! patricije 'ihajlo! dobi zapoved da pokori Betu. :ukljanska 1ronika ima vest! da je car poslao posebne ljude sa dosta zlata i srebra! da pokrene protiv Beana rakog upana! bosanskog bana i zahumskog kneza. %ko bi ta vest bila tana! onda bi to znailo da te zemlje nisu u to vreme bile u potpunoj grkoj vlasti! nego da su domai vladaoci! moda pod nominalnom grkom vrhovnom vlau! imali izvesna avtonomna prava! ili su ih moda sami sebi proirili usled metea u 9arevini! izazvanih :eljanovim i Betskim ustankom. $i su se vladari odazvali pozivu! poslali svoje ete u pomo i poverili ih Gjutovidu! humskom knezu! kao vrhovnom zapovedniku u tom pohodu. /n! doista! krenu protiv Bete s trebinjskog podruja! a 8rci sa velikom vojskom ;govori se o E=.=== ljudi> navalie od kadra i "ara. Beani se povukoe u klance crmnike nahije. 8rci su oplenili bogate doline primorske Bete! i ne htedoe da idu dublje u planine. *a povratku nai(oe sve klance oko utormana posednute od Beana. 2o prianju 8rka +edrena! rbi su osuli na Vizantince kamenje i stene i strele sa svojih visina! a ovi su! ne mogui da upotrebe svoje oruje! gledali samo da iznesu ivu glavu. *astradoe uasno. +ao vihor! jurnue Beanci za preplaenom 89

Istorija Srba Vladimir orovi gomilom! koja je! po grkom izvetaju! izgubila @ zapovednika i na A=.=== ljudi! i gonie ih sve do reke :rima. 2obedivi tako 8rke! Vojislav se obrte prema Gjutovidu. Izabra ?= od zarobljenih 8rka! pa ih! onako zaplaene i ranjave! posla pred sobom 1umljanima! da ispriaju grku pogibiju. Gjutovid je! me(utim! neaktivan ekao kod +lobuka. +ad je Vojislavljev sin 8ojislav stigao sa zetskom vojskom pred +lobuk! nije mu bilo teko da razbije savezniku vojsku. am je Gjutovid bio ranjen na megdanu sa 8ojislavom i dvojicom njegovih ljudi. Betski uspeh bio je! prema tom! potpun na obe strane. 8ranice Vojislavljeve drave dopree! po :ukljaninu! sve do Vojue na istoku! a itava trebinjska oblast ;s +onavljem> na zapadu! zajedno s nekim delovima primorskog 1uma ;do tona> do(e pod njegovu vlast. /va je pobeda bila izvojevana krajem 3=AF. godine. 2osle ovog poraza Vizantija nije preduzimala nita protiv Bete. Badrale su je! verovatno! u prvi mah opasne navale 5usa! koji stigoe do pod samu prestonicu ;3=A<. god.> i zapleti s *ormanima! koji poee sistematski potiskivati 8rke iz june Italije. *a sam "alkan sve ee upadahu gomile 2eenega. Vizantija je na muci s njima. .edne miti! druge alje u vojsku! u 'alu %ziju! a tree! po predlogu namesnika u "ugarskoj! naseljava u podruju izme(u *ia! o6ije i koplja. 8ramljivi! nasrtljivi! nepouzdani! oni postaju napast 9arevine& njihovi pohodi! pljakaki i razbojniki! dopiru ponekad do samog 9arigrada. Vojislav je! zbog svega ovoga! u dalekoj Beti bio ostavljen na miru. .edino je dubrovaki grki strateg +atakalon nameravao jednu prevaru u stilu onih! kakve su izvedene protiv Ivca i ermona. /n se ponudio Vojislavu da mu bude krteni kum jednom novoro(enom sinu. Vojislav je! lukav i oprezan! toboe pristao i ugovorio sastanak u jednom pristanitu. +atakalon je stigao sa ratnim la(ama! ali kad je stupio na suho! iskoie iz zasede Vojislavljevi ljudi! te ga s pratnjom uhvatie i okovae. rbi na to osvojie i ratne la(e! te na njima odvedoe +atakalona kao sunja u ton. Vojislav je umro u 2rapratni! u svojoj prestonici! i sahranjen je u crkvi v. %ndrije. 2osle Vojislavljeve smrti! prema prianjima :ukljanske 1ronike! pokualo je stanovnitvo trebinjske oblasti! pod vodstvom nekog :omanca! da se oslobodi zetske vrhovne vlasti. *aslednik Vojislavljev! 'ihajlo! imao je dosta muke dok je savladao ustanike! zahvaljujui za konani uspeh svom! u borbama s 8rcima ve oprobanom! bratu 5adoslavu. a Vizantijom 'ihajlo nema uopte nikakvih sukoba. /n je bio zadovoljan! kao i otac mu Vojislav poslednjih godina! da njega Vizantija ostavi na miru! da bi mogao srediti svoje odnose u Beti i sa susedima. Vizantija je! me(utim! sita dvorskih kriza i spletaka! reila jednom vojnikom pobunom za dui niz godina pitanje carstva i carske dinastije. 8od. 3=?@. proglaen je za cara Isak +omnen! prvi iz dinastije +omnena! koja e Vizantiji posle dati tri uzastopna velika vladara i koja e! poslednji put! obnoviti ambicije i tradicije Istone 9arevine .ustinijanove. Isak je vlado malo! i sam je pomogao da do(e na presto njegov prijatelj i odlini 6inansijer +onstantin j :uka! koji je imao da sredi poremeenu administraciju u dravi. 'ihajlo je! negde oko 3=?F. god.! uao u intimnije veze s 8rcima i dobio je titulu njihova protospatera! a ima vesti i da se oenio jednom grkom princezom. cta je 'ihajla opredelilo da se priblii Vizantiji nije poblie poznato& odnosi u susedstvu! koliko se danas zna! nisu po nj bili mnogo opasni. U jI veku "alkan je bio sa vie strana preplavljen napadajima tu(ih naroda. 5usi su dolazili pod 9arigrad& 'a(ari su odavno poeli da se sputaju preko :unava& 2eenezi su se ve ugnezdili u nekim krajevima! gde se u mesnim imenima jo ouvao spomen na njih ;sr. na primer 2eenjevce! 2eenoge i sl.>. 8od. 3=E?. izbilo je u nae krajeve jo jedno novo pleme. $o su bili +umani! ili po ruskom 2olovci! plemenski 90

Istorija Srba Vladimir orovi srodnici 1una i %vara. /ni su izbili na "alkan za 2eenezima! a potiskivani od 5usa. *jihova pojava! E=.=== na broj! znaila je itav uas. /ni su kao poplava prelili itavu "ugarsku i doprli ak do 9arigrada! oluna i 1elade! a da im grka vojska nije nigde stavila ozbiljan otpor. +umane je! u glavnom! unitilo to! to su se razlili suvie daleko! pa su! onda stradali kao pojedinane grupe. +ad su! pritenjeni! zamolili milost! naselie ih po oblasti oko koplja! gde +umanovo jo i danas nosi jasan trag spomena svojih nekadanjih itelja. U 'a(arskoj! oni su se odrali due i tragova o njima ima mnogo vie. .o opasniji od tih severnih napadaa behu za Vizantiju avanturistiki *ormani! dobro poznati radi svojih smelih podviga u historijama svih severnih evropskih naroda. /ni su 3=@<. imali u svojoj vlasti celu vizantisku .unu Italiju! a od onda pokazae jasno svoje tendencije da se prebace i na istonu obalu .adranskog 'ora. /ni su radili donekle u sporazumu s papama! koje su raskinule sve veze s Vizantijom i 3=?A. god. objavili i de6initivni prekid s carigradskom patrijarijom. 5oman! sin nekadanjeg namesnika dananje rbije! +onstantina :iogena! bee! udnim sticajem prilika 3=E@.! postao car. 8od. 3=@3. izgubio je jednu bitku i carstvo. U 9arigradu! po obiaju! poee strasne spletke i borbe oko prestola. 5oman je u 'aloj %ziji uzalud pokuao da se odri& ali je tu! na oigled $uraka! koji su sve vie uzimali maha! otkrio unutranje borbe Vizantije. em $uraka! 9arevini se javie neprijatelji i s drugih strana. .una Italija! pod vo(stvom *ormana! sasvim se oslobodi vizantiske vlasti. /ve metee i borbe iskoristie! me(u ostalima! i maedonski loveni! iji se borbeni duh ne bee smirio ni posle toliko skupih iskustava. 'oda je bilo kakva potsticaja za to od ljudi cara 5omana. 'aedonski boljari! veinom iz okoline koplja! pod gor(om Vojtehom! ije ime ne kazuje slovensko poreklo! digoe pravi ustanak. :a u borbama ne bi ostali osamljeni! oni se obratie za pomo knezu 'ihajlu u Beti. igurno je bilo seanja na srodnike veze izme(u amuila i Vladimira! odnosno na zajedniki rad maedonskih i zetskih poglavara. I ustanak Vojislavljev! sasvim verovatno! ne pada sluajno kad i akcija 2etra :eljana. 'ihajlo prihvati njihovu ponudu i dade im kao poglavicu svoga sina "odina! 3=@<. god. a +onstantinom "odinom 'ihajlo je poslao vojvodu 2etrila i vrlo mali broj vojske! svega <== ljudi. /prezan! 'ihajlo kao da nije hteo da ulazi u veliku avanturu i hteo je samo da odri veze s pokretom i da osmotri optu situaciju. U 2rizrenu "odina proglasie! prema tradiciji koja je jo bila iva za ,bugarskog- cara! i po poslednjem bugarskom caru 2etru on dobi novo ime 2etar. kopljanski namesnik! koji pokua da ugui pokret! bi poraen i zarobljen. *a to se maedonska vojska! nedovoljno mudra! i eljna da pokret to vie teritorijalno proiri! podeli na dvoje# jedna po(e prema *iu! s "odinom kao vo(om! a druga u junu 'aedoniju. I 'ihajlo! pomagan od 1rvata! napade na draku oblast i vizantiske gradove u :almaciji! verujui posle prvih uspeha! da je pokret na dobru putu. 'e(utim! juni deo maedonske vojske! koji bee bez napora uzeo /hrid i :evol! nastrada pod gradom +osturom. $amo se bee prikupila ne samo vizantiska vojska! nego i neki bugarski i maedonski velikai koji su bili protiv ustanka. uzbivi 2etrila! Vizantinci se obrnue protiv "odina! uz koga behu pristali svi krajevi od rema do Vidina. +ad Vizantinci uzee koplje "odin se! u zimu! po snegu! uputi iz *ia prema Beti. +od 2auna! na +osovu! stigoe ga 8rci! potukoe ga i zarobie. $ako je skrhan i ovaj maedonski ustanak. +ao zarobljenika odvedoe "odina u 9arigrad! gde ga zatvorie u manastiru v. r(a i Vakha. +ad je Isak +omnen bio poslat u iriju! upuen bi tamo! u %ntiohiju! i mladi "odin. /datle se spasao i vratio u otadbinu pomou mletakih brodara! koje za to bee najmio njegov otac. +ad je skren maedonski ustanak! Vizantija odlui! da kazni i Beane i 1rvate. :raki namesnik! *ii6or "rienije! dobi naredbu za napadaj. +ratki izvetaj njegova 91

Istorija Srba Vladimir orovi sina kae! da je on pobedio zetskog neprijatelja! da je uzeo taoce i da je ostavio posade u vanijim mestima! naroito dalmatinskim! koje je opet povratio romejskoj vlasti. +arakteristina je njegova opreznost! za veu sigurnost vojske! da je dao prokriti klance i puteve! kako ne bi proao u toj gorovitoj zemlji kao njegov pretasnik. Bnamo! da je ovom prilikom potpuno unitena 2respa i opljakan hram . %hilija. :ukljaninova 1ronika dodaje jo! da je u ovim borbama 'ihajlo pogubio sve sinove sem zarobljenog "odina. "orba je zavrena 3=@A. god. U 5imu je! u ovo vreme! bio na elu crkve kao papa moni 8rgur VII! jedna od najistaknutijih i najautoritativnijih linosti u celoj historiji papa. +ao predstavnik boije moi on je na zemlji hteo papskoj vlasti da stvori ne samo moralni! nego b stvarni 6iziki presti. /n hoe papsku mo da naturi kao dravnu& hoe da bude darodavac kruna& glavni regulator svetske politike u religioznom zamahu. /n 3=@E. god. dovodi do prestola hrvatskog kralja Bvonimira! ali kao vazala papske kurije. Izgubivi poverenje kod Vizantije! knez 'ihajlo je morao traiti naslona na nekoj drugoj strani. 2rirodno je! da ga je potraio kod tada silnog pape 8rgura! koji mu je od glavnih evropskih sila bio najblii. Verovatno je delovao i primer hrvatskog kralja. 2apa nije imao nikakva razloga! da 'ihajlovu ponudu ne primi. U jednom pismu od 4. januara 3=@D. 'ihajlo se naziva kraljem. 2rema tome! on je tu titulu dobio po svoj prilici tokom 3=@@. god. 2apa je! primanjem 'ihajla! hteo oevidno da pojaa svoj uticaj na istonoj strani .adranskog 'ora! odnosno da povrati poziciju izgubljenu @<F. godine. Vrlo je verovatno! da je papa i od 'ihajla traio da prizna njegovu vrhovnu vlast! po svom osvetanom naelu. 'ihajlo je to priznao isto kao i Bvonimir! bez ikakva utrba po politiki znaaj svoje drave. *aprotiv. /na je tim samo dobila& imala je sad 6ormalno priznanje sa najkompetentnijeg mesta u 7vropi. Vredi zabeleiti! da je tih godina! 3=@E. god.! i trea slovenska drava! 2oljska! dobila ,kraljevstvo- od 8rgura VII. 'ihajlo je eleo! da u svojoj dravi dobije i posebnu arhiepiskopiju kao versku centralu. / tom je i pisao papi 8rguru. +atolici njegova podruja! b a i on sam bee katolike vere! b behu pod vlau dubrovake episkopije! koju nedavno behu potinili spljetskoj arhiepiskopiji. 5azumljivo je po tom! to 'ihailo nije rado gledao! da njegovi podanici imaju svog verskog poglavicu u tu(oj dravi. %li on nije doekao da mu se ta elja ispuni. $ek je za vreme vlade njegova sina "odina! D. januara 3=D4. god.! barska episkopija dobila dugo eljeno unapre(enje. U Vizantiji krajem sedamdesetih godina jII veka nasta prava jagma oko carskog prestola. U borbu u(oe nita manje od pet raznih kandidata! koji nisu prezali ni od kakvih sredstava. +ao kandidat istie se i poznati nam draki zapovednik *ii6or "rienije! koga pobedi retko sposobni %leksije +omnen! glavni zapovednik vojske i domalo car Vizantije ;3=D3. god.>. U tim vizantiskim me(usobicama 'ihajlo nije uestvovao! ali je pojaao svoj ugled. Ba to vreme on je! me(utim! ivo razvio veze sa *ormanima. .o 3=@<. god.! kad je bio potuen skopljanski zapovednik! bee u njegovoj vojsci zarobljen jedan langobardski o6icir iz donje Italije. *jega 'ihajlo! po primeru amuilovom! napravi zetom. /vaj je ovek! izgleda! bio neka vrsta 'ihajlova posrednika. Vo(a normanske stranke u %puliji! jedan od najbogatijih gra(ana! %rgirac iz "arija! dolazi lino kralju 'ihajlu i u aprilu 3=D3. god. udaje za "odina svoju ker .akvintu. /va veza pojaala je donekle i akcija drakog zapovednika gor(a 'onomahata. Baraen primerom svog prethodnika! i on je spremao ustanak i sanjao o kruni. 5adi toga je uao u pregovore s *ormanima i 'ihajlom. +ad je stvar postala opasnija! i kad je %leksije pokazao vie snage! nego to je ovaj pretpostavljao! 'onomahat nemade snage da se upusti u pustolovinu! nego dobee 'ihajlu.

92

Istorija Srba Vladimir orovi *ormani! pod vo(stvom 5oberta 8viskara! a od sredine 3=D=. god. i sa pristankom pape 8rgura! behu se reili da se prebace u podruje drakog temata i da se tu stalno ugnezde. $o su stare tenje svih gospodara .une Italije. /datle! starim emporijama Istonog 9arstva! traei za svoje koliko osvajake toliko i lakome prohteve pogodno podruje. Vizantija je brzo osetila njihovu opasnost. I jedni i drugi raunahu na rbe! ija bi pomo u tim oblastima bila dragocena. 5eiti se! me(utim! bilo je vrlo teko! jer je ishod borbe bio veoma neodre(en. :ubrovnik sa svojom 6lotom pristade uz *ormane. 'leani! bojei se od *ormana za svoj poloaj na .adranu! pristae uz Vizantiju. Verovatno je dranje 'letaka uticalo na rbe u Beti! da se suvie ne izlau. +ralj "odin! koji je nekako u to vreme nasledio oca! vodio je dvolinu politiku& on je toboe pristao uz Vizantiju! i kad je car %leksije lino doao pod :ra i on je lino doveo tamo jedan odred svoje vojske. %li stvarno u borbe ni za jednu ni za drugu nije hteo nikako da u(e. 5obert se iskrcao u Valoni u prolee 3=D3. god. i ubrzo je s vojskom pao pod :ra. :ok je on opsedao grad stie car %leksije u pomo svojima! ali pretrpi teak poraz! 3D. oktobra 3=D3. "odin je! stojei po strani za vreme te borbe! ekao ishod. 2osle te pobede *ormani osvojie :ra i prodirui dalje uzee tokom 3=DF. god. celu 'aedoniju s /hridom! a na severu koplje! dalje 7pir i $esaliju. :ukljanska tradicija potvr(uje za "odina karakteristiku %ne +omnene! da je bio ,vrlo ratoboran i pun podmuklosti-. /n je! pria se! potisnuo sve ro(ake centraliui vlast u svojoj ruci. /n ukida patrijarhalno zajedniko vladanje itave porodice sa posebnim srodnicima b vladarima pojedinih upa! koji su bili u mnogom nezavisni. *jegovo dranje u borbi pod :raem dovoljno karakterie njegov moral. /n iskoriava to! to su *ormani presekli veze izme(u Bete i Vizantije i to su teite svoje akcije preneli vie na jug. *jemu je ostalo slobodan sever i severo0zapad. U to vreme "odin je uzeo 5aku i napravio je obinom pokrajinom Bete! davi joj za upravnika dva svoja dvorska upana Vukana i 'arka. Batim zauze i "osnu i postavi u njoj nekog kneza tevana! isto kao svog namesnika. 9ar %leksije! kao nekad Vasilije II! nije klonuo posle prvog poraza! nego energino pribira vojsku za nove borbe. /d 3=D<. god. on postepeno potiskuje *ormane! dok ih posle smrti 5obertove ;3=D?.> nije prisilio da potpuno napuste "alkan. :ukljanska 1ronika belei! da je "odin tom prilikom dobio :ra. %ko je to i bilo! b a potvrde za to nema! b to je trajalo vrlo kratko vreme. Vizantiji je :ra bio i suvie vana taka! a da bi je oni lako pregoreli. "odin ne bee niim zaduio 9arevinu! da bi ona imala prema njemu obzira. 2ostoji i druga vest! isto tako nedovoljno sigurna! da je "odin bio poseo i :ubrovnik i sagradio u njemu tvr(avu. 2ovod za to su dale neke dinastike sva(e! koje je naroito izazvala "odinova ena .akvinta. "odin je! doista! bio ovek vrlo nemirna duha. Baposlenost Vizantije sa 2eenezima on je iskoristio! da ee vri upade u vizantiske oblasti. 2ri jednom takvom napadu on je 3=4=. god. bio zarobljen! ali se brzo doepao slobode! ne zna se kojim nainom. Vrativi se u otadbinu! on ponovo postaje aktivan i ve 3=43. god. ulazi u nove borbe zajedno sa rakim upanom Vukanom. %na +omnina! glavni grki izvor za ovo doba! ,bila je tano obavetena da izme(u Vizantije i rba lei itav pojas zemlje i znala je da taj nije bez utvr(enja. $o je! dakle! bila tipina vizantiska granina ivica! kakvu su oni odravali naroito prema ratobornim narodima! koji su se svaki as zaletali u vizantinske oblasti da pljakaju i osvajaju-. 2osle 3=43. god. prestaju grke vesti o "odinu. Izgleda! da je on! zauzet domaim borbama s ro(acima! bio manje aktivan prema 8rcima& a bie tano i to! da je njegovo ropstvo 3=4=. god. dalo povoda domaim protivnicima da dignu glave i da je

93

Istorija Srba Vladimir orovi uopte "odinov ugled poeo da pada. "odinovom nizbrdicom poeo je da opada i znaaj same Bete. ve aktivniji postaje raki upan Vukan! koji krajem jI veka vodi glavne borbe s 8rcima. 2oprite borbe je u glavnom zapadni deo +osova! gde se Bvean nalazio u srpskim! a Gipljan u grkim rukama. ,8ranica je poinjala na :rimu! ila je njime pa se na severoistoku proirivala u granini rub i okretala $oplici! poto Vranje pre Vukanovih osvajanja nije bilo srpsko-. Vukanovi upadi! iako etnikog karaktera! bili su ozbiljni i zadavali su brige prestonici. am je car obilazio pogranina utvr(enja. Ba Vukana se pie! da je straan i o njegovim se napadajima pie s grozom. 3=4<. on je zauzeo i popalio vani Gipljan. $o nagna cara da sam krene na granicu. :oznavi za carev dolazak! Vukan mu posla u koplje pismo s porukom! da je do sukoba dolo zbog izazivanja grkih graninih vlasti! a on da je lino spreman na lojalne susedske odnose. :a to pokae ponudio je caru taoce izme(u svojih ro(aka. 9ar se! udnovato! zadovoljio tom izjavom i vratio se u 9arigrad ne preduzevi nikakve druge mere. Vukan je! proavi neoekivano dobro! nastavio doskora svoju etniku akciju. cta vie! on je te godine kod Bveana razbio i vojsku drakog zapovednika! a careva sinovca .ovana +omnina! koja bee krenula da ga smiri. 2osle te pobede! Vukanove se ete zaletahu do $etova! koplja i ak do Vranja! ne radi osvajanja! nego radi pljake i iz ratnike obesti. $o izazva cara da idue godine ponovo krene na rbiju. +ad je stigao u Gipljan posla mu Vukan svoje poslanike nudei ponovo mir i taoce. 9ar! zauzet dinastikim spletkama u 9arigradu i r(avim vestima s :unava! pristade ponovo. Vukan ovog puta po(e lino kod cara sa svojom pratnjom ro(aka i upana! kao pravi vladar. $om prilikom predao je caru i traene taoce! F= ljudi! i svoja dva sinovca Uroa i tevana Vukana. U ovo vreme pada i poetak krstakih ratova. 2rodiranje $uraka u 'alu %ziju i osvajanje 2alestine sa .erusalimom davalo je povoda papama! da krenu akciju o ,oslobo(enju svetih mesta-. Inicijativu je dao agilni 8rgur VII. +ad je papa Urban II 3=4?. god.! na saborima u 2jaenci i +lermonu! stao da zaziva pomo krianskog sveta za krstaki rat i u oduevljenim propovednicima! kao 2etru %mijenskom! naiao na pogodno oru(e! uztalasa se itav zapad i ubrzo se organizova prvi pohod u 2alestinu. %li krstai! skupljeni sa raznih strana! od belosvetskih avanturista! behu sve pre nego zatonici boiji. 8ibon ih je nazvao otro ,ivotinjama bez razuma i bez ovenosti-! a nemaki historik 8. +au6man ree za njih da su bili ,poruga na religiozne ciljeve! koje su uzeli za plat-. .edan! i to vei! deo tih krstaa proao je i kroz nae zemlje dolazei nam preko 'a(arske. /ni su obino prelazili kod "eograda i moravskom dolinom ili do *ia! a odatle ponajee preko o6ije i %drijanopolja za 9arigrad. 2rvi je proao! u prolee 3=4E. god. 6rancuski vitez 8otije sa svoja etiri sina i 3?.=== ljudi. .o ispred "eograda oni su izazivali protiv sebe tamonje stanovnitvo kradui i otimajui njihovu stoku. +ad su! krenuvi iz "eograda! zali u guste moravske ume! izme(u njih i tamonjeg stanovnitva poinju prave borbe. I jedna i druga strana hoe pljake& a mrnja je bila velika kod naih i zbog toga! to je ceo pohod liio na zavojevaku najezdu. U gusteu uma! gde ih nai presreu! poginuo je me(u ostalima i sam 8otije. :ruga grupa krstaa! pod vo(stvom 2etra %mijenskog! hotei da osveti ranije drugove! izaziva nove sukobe. /d njih je! ve pre prelaska :unava stradao Bemun! a posle naroito *i! u kom je grki zapovednik prema njima imao obzira i bio na veri obmanut. $rei odred! najvei! pod vo(stvom 8ot6rida "uljonskog! proao je mirno! poto su i grke vlasti i sami krstai preduzeli potrebne mere opreznosti i panje. 2oslednji su od krstaa proli naim zemljama 2rovansalci! u zimu 3=4E.@.! pod vo(stvom tuluskog gro6a 5ajmunda. /ni su doli u :almaciju preko severne Italije i Istre! suvim! ne obavestivi o tom hrvatskog kralja. toga je sasvim razumljivo to su 94

Istorija Srba Vladimir orovi na putu imali mnogo neprilika. 1rvate i rbe njihov opis prikazuje kao surove i grabljive! pune nepoverenja! koji bee od njih i nee da im ine nikakve usluge. Bamlja! kroz koju su proli! opisana je tano kao brdovita i uz to kao gorovita! s velikim rekama& slabo je obra(ena i malo nastanjena. tanovnitvo joj se! u glavnom! bavi stoarstvom. *a tom putu stradali su poslednji odredi i zalutali i odvojeni pojedinci od domaih! neprijateljski raspoloenih! ljudi. Ba osvetu! i da zastrae! krstai su sekli slovenskim zarobljenicima ruke! noge i noseve ili su im kopali oi! i tim su ih ogoravali jo vie. $aj teki put krstaa trajao je do kadra etrdeset dana. U kadru ih je! me(utim! kralj "odin primio vrlo lepo i pobratio se ak sa gro6om 5ajmundom. %li nije mogao da sprei i dalja uznemiravanja krstaa! koja su prestala tek njihovim dolaskom u :ra. /d krstakih pohoda! ma i kratkotrajnih! stradale su sve balkanske zemlje sem 5ake i "osne. 5aka je! sklonjena! ne bivi nikom na putu! ostala potpuno pote(ena. $o je nesumnjivo bilo od izvesnog znaaja i pomoglo je jo vie jaanju Vukanovu. astanak "odinov sa 5ajmundom poslednji je historijski spomen! koji je ouvan o zetskom kralju. :atum njegove smrti nije poznat& ali u novom srpskom pokretu od 33=E. god. njemu vie nema traga. Vrlo je verovatno! s toga! da je umro negde izme(u 3=4D.033=?. godine. ahranjen je kod kadra! u crkvi v. ergija i Vakha. :a je reim "odinov bio vrlo nepopularan kazuje izrino :ukljanska 1ronika priajui! da narod nije hteo za vladara njegova sina 'ihajla ,radi r(avtine njegove majke-! nego uze "odinova brata :obroslava. Iz toga! zetska historija je ispunjena krvavim smutnjama oko prestola! u kojima se radi vlasti rtvovalo sve. .edni pretendenti deluju iz :raa! pomagani od grkih vlasti i prijatelja! a drugi se grupiu u 5akoj oko Vukana! traei da im on osigura vlast u Beti. Vukan iskoriava te slutnje! ulazi s vojskom u Betu i! zarobivi :obroslava! dovodi na presto +oapora "ranisavljevia! ali kao svog tienika. 5aka se tako die iznad Bete i preuzima vo(stvo u srpskom plemenu. +oaporu je taj pritisak 5ake bio vrlo teak i on je gledao da pomou drugih srpskih oblasti povrati raniji znaaj Bete. 5adi toga uzima za enu ker bosanskog bana! ija je ovisnost od Bete! usled poslednjih metea! postala vrlo labava. +ad je pokuao da i humsku zemlju povrati u stari odnoaj pokornosti! naiao je na otpor i poginuo u tim borbama. Iza +oaporove pogibije doao je na presto! opet obilaenjem neposredne "odinove linije! Vladimir! sin Vladimira! najstarijeg brata "odinova. /vaj je napustio misao o borbi s 5akom! sasvim se pribliio Vukanu i postao je ak njegov zet. $ako je za izvesno vreme b :ukljanin govori o dvanaest godina b osigurao svojoj zemlji mir. +rstaki rat u 'aloj %ziji doveo je! me(utim! do sukoba izme(u Vizantije i krstaa. 'e(u grkim protivnicima naroito se isticao "oemund! sin 5oberta 8viskara! pun starih nasle(enih mrnja protiv 9arigrada. +rajem 33=A. god. on se vratio u 7vropu! da trai pomoi i saveznika protiv 8rka! optuujui cara kao potajnog pomagaa $uraka. Bnajui veze i aktivnost "oemundovu! car %leksije 33=?. god. pre(e u olun! da se obavesti o stanju na zapadu "alkana i da preporui pregled i popravku tamonjih utvr(enja. Usled ovih spremanja stie mu vest! da su ponovo zapoeli napadaji rba iz 5ake. *e moe se niim utvrditi! da li je u tim napadima bilo kakve veze sa "oemundom. Vukan je s prolea 33=E. god. napao drakog namesnika i potukao ga je. %li kad mu stie vest! da se car lino! po etvrti put! kree prema 5akoj i da je na putu doao u trumicu! on pribee i opet svom oprobanom sredstvu# pouri da poalje poslanstvo i da ponovo ponudi taoce! sve kao znak svoje dobre volje. 9ar i ovog puta! ne elei zapleta i da bi presekao sve osnove za kakve veze rba s opasnijim protivnicima! primi izvinu i! ta vie! smeni dotadanjeg drakog zapovednika. $a 95

Istorija Srba Vladimir orovi careva dobra volja i naroito njegova vrlo ozbiljna spremanja za rat delovali su na Vukana da ostane u borbama izme(u Vizantije i "oemunda ne samo potpuno neutralan! nego ak i prijateljski prema 9arevini. *ama se ini! da bi u ovom pohodu od 33=E. god. mogli moda nai osnovu za datiranje doga(aja oko +ooperova dolaska na presto u Beti. :a nije sukob izazvan meanjem drakog zapovednika u unutranja rako0zetska pitanja i da nije! zbog toga! dolo do njegove smened "ilo bi! ipak! malo suvie naivno! da car toliko puta veruje Vukanu! ako ovaj nije morao da se brani razlozima! koji bi cara mogli uveriti! da on nije izaziva u svakoj prilici. 1ronoloki red doga(aja! koji su se za sve to vreme razvijali u srpskim zemljama! ne da se tano utvrditi. 2ouzdanih izvora za taj period nema! a vesti :ukljanske 1ronike! mada su u ovom periodu neto sre(enije! nisu ipak takve vrste! da se moemo na njih osloniti bez ustruavanja. 8lavni momenti! prema njenom prianju! bili bi ovi. 2revlast 5ake u Beti nije bila bez otpora. "orbe u dinastiji ne prestaju! zahvaljujui poglavito! neskrupuloznoj i svirepoj .akvinti. /va uklanja s vlasti kraljeve Vladimira i starog :obroslava i povraa na presto svog sina gor(a. "ranisavljevii! potisnuti s vlasti i nesigurni za ivot! trae sklonita i potpore u :rau. Bapovednik :raa! .ovan +omnen! docniji car! rado upotrebljava priliku da se uplete u zetske odnose. 8rka vojska pobedi gor(a i zauze kadar. Ba vladara bi doveden 8rubea "ranisavljevi! oevidno kao tienik 8rka. 5azumljivo je s toga! to se gor(e obre sada prema 5akoj! u koju se spasao! dok mu je mati .akvinta bila uhvaena u +otoru i poslata u 9arigrad! gde je i umrla. rakom pomou gor(e! u jednoj bici kod "ara! savlada 8rubeu! koji i sam pogibe. 2ouen iskustvom! on nudi izmirenje "ranisavljeviima i ustupa nekima na upravi pojedine upanije. ami "ranisavljevii nisu vie sloni izme(u sebe& jedni primaju ponu(ene upanije! drugi idu u 5aku! a trei i dalje ostaju s 8rcima. mrt upana Vukana u 5akoj znatno je pomogla gor(u da se ne samo uvrsti! nego i da pojaa uticaj Bete. U 5akoj behu nastali metei i gor(e ih iskoristi! da na tamonji presto dovede sinovca Vukanova! Uroa! koga su ro(aci kao suparnika bili zatvorili. 2rirodno je! da se Uro oseao za to obaveznim gor(u! i da je u njemu gledao zatitnika. /vaj uspeh gor(ev doveo je do novih sukoba s "ranisavljeviima! koji se sad svi obraaju za pomo grkom zapovedniku u :rau. U :rau vie nije bio .ovan +omnin& od 333D. on je postao car Vizantije. U :rau se pamtila njegova politika prema zetskim dinastikim spletkama i s toga novi zapovednik rado po(e u zajedniku akciju s njima. rpski pretendenti! s vizantiskom vojskom! po(oe u dva maha na Betu. :rugi put kralj gor(e bi potuen i pobee u 9rmnicu. Bemlja! zamorena tim dinastikim pregonjenjima! poe da se buni. 2rvi se die +otor! a i 5aka se odmetnu od Bete. +ralj gor(e! kao begunac! lutajui iz mesta u mesto! pade u ruke protivnika i bi odveden najpre u :ra! a odatle u 9arigrad! gde je i umro. Ba kralja u Beti! kao grki vazal! do(e 8radihna "orisavljevi. U tim borbama izgubljene su glavne tekovine Vojislavljeve i 'ihajlove drave. Beta je izgubila slobodu i dola je ponovo pod vrhovnu vlast Vizantije. Izmuen! narod je doekao tu(insko posredovanje kao neku vrstu olakanja. 8lavni predstavnici narodnog suvereniteta bili su teko kompromitovani& izgledalo je da zemlja postoji i mora da strada samo zbog njih. *a tonu je nedavno izblie prouena jedna mala crkva v. 'ihajla. 9eo njen sklop i gra(evinski i dekorativni upuuje nas na kraj jI ili na poetak jII veka. amo ime sveca kome je crkva podignuta potsea ivo na zetske gospodare! kod kojih je ime i kult 'ihajlov est i razumljiv. ton je! zna se! bio u njihovoj vlasti. U toj crkvi ouvana je 6reska vladara ktitora! na alost! bez imena! i jo poneto od starog ivopisa. $o je

96

Istorija Srba Vladimir orovi najstariji portret naih vladara! a to su ,ujedno i najstariji srednjevjekovni a6reski u itavoj .ugoslaviji-. Gj. +araman! koji je podrobno prouio tu crkvu! nalazi! da je ovaj stonski ivopis ,rustina ali vrlo interesantna interpretacija ranoromanikog italskog slikarstva-

Srbija za vreme borbi Vizantije i )garske

'a(arska kraljevina! koja se tokom jI veka razvila i ojaala! oseala je od poetka jII veka neodoljivu potrebu da dobije izlazak na more. *jena ekspanziona snaga traila je sem toga i drugih puteva. /dbaeni sa nemakih granica! 'a(ari se upuuju prema "alkanskom 2oluostrvu kao podruju slabijeg otpora. 8od. 33=F. oni su prisilili 1rvate na zajedniki dravni ivot! a do 333=. pokorili su i primorske gradove koji su pripadali 'lecima i itav niz severnih ostrva u .adranskom 'oru. 5adi tog prodiranja u :almaciju razvilo se suparnitvo izme(u 'letaka i 'a(arske! koje je s izvesnim prekidima trajalo dve0tri stotine godina! podravano ivotnom potrebom 'a(arske da ima svoju obalu. 2oto su dobili 1rvatsku i :almaciju! 'a(ari su oko 33<E. god. doprli i u "osnu i dobili veliku upu 5amu! koja od 33<D ulazi u ma(arsku kraljevsku titulu. 'a(ari tako dolaze u neposredne veze sa 1rvatima i rbima balkanskog podruja i ivo utiu na njihov politiki ivot. Vizantija! koja se pod tri energina cara iz dinastije +omnena! pod %leksijem! .ovanom i 'anojlom! od 3=D3033D=. god.! digla ponovo i obnovila svoj stari sjaj i svoju mo! morala je doi u sukobe s 'a(arskom! koja je tako snano zakoraila na "alkan. 'a(arsko irenje vrilo se na podruju koje je bilo pod suverenitetom vizantiske krune i na njen raun. 2olitika podozrenja Vizantije pojaale su i porodine spletke. 9ar .ovan +omnin bio je ma(arski zet i kao takav posveen u njihove porodine krize. 5azumljivo je! da su u tim trvenjima i jedni i drugi! i 'a(ari i 8rci! obraali posebnu panju srpskom dranju. %ko i kad do(e do borbe oni e se voditi ili na samom podruju gde rbi ive ili na njegovim granicama& u takvoj prilici dranje rba moglo je ponekad da bude odluno. /tud nastojanja 'a(ara da sa rbima u(u u to tenje veze! kao i tenje 8rka da me(u rbima na(u za sebe to pouzdanije poglavice. /ko 33F@. god. dolo je do rata izme(u Vizantije i 'a(arske. 'a(arska vojska osvoji "eograd i njegovim kamenjem stade pojaavati zemunski grad. 'a(ari su bez muke prodrli sve do *ia i o6ije! a delimino jo i dalje! ak do Cilipopolja. 9ar .ovan pohita da ih suzbije. +ombinujui napadaj s kopna i s vode! on uputi pojau 6lotu uz :unav. 2otisnuvi 'a(are s "alkana! on ih! zbunjene! potue na levoj obali :unava! kod 1rama. 2o njegovu povratku 'a(ari pomognuti od )eha! ponove napadaj na "ranievo. 9ar se ponovo vraa na :unav da ih odbaci! ali je pohod bio urno spremljen i zavrio je dosta jalovo. U vezi s tim ratovanjem javlja se i ustanak rba! koji su izmoreni me(usobnim borbama! bili priznali grku vrhovnu vlast. U 5asu je sedeo predstavnik Vizantije. rbi su digli ustanak potaknuti verovatno od ma(arskih ljudi. .ednim prepadom oni zauzee 5as. 8rki predstavnik! +ritopl! pobee u 9arigrad! gde ga car! za sramotu! dade obui u ensko odelo! posaditi na magarca i tako voditi po prestonici. 9ar sam krenu na rbe! verovatno posle pohoda na :unav! i pokori ih. Izvesne zarobljenike preselio je ak u *ikomidiju. :ukljanska 1ronika belei za vreme vlade kralja gor(a "odinovia borbe s 8rcima! poraz i veliko zarobljavanje. U samoj 5akoj tad je bio veliki upan Uro! sinovac Vukanov. Ime Uro! kako je ve napomenuo .ireek! nije srpsko i dolazi od ma(arskog oblika Ur r osius. Ba vreme Uroevo veze izme(u rba i 'a(ara dosta su srdane. +ralj ma(arske tevan II! hotei da obi(e kao naslednika svog polubrata "orisa! bee namenio krunu svom bratu od strica! slepom "eli. /n je "elu i oenio 97

Istorija Srba Vladimir orovi jednom srpskom princezom! .elenom! erkom Uroevom! malo pred svoju smrt ;3. marta 33<3.>. /va srpsko0ma(arska dvorska veza bila je od znatna uticaja na razvoj daljih doga(aja. 'a(ari su teite svoje politike ovog vremena vidno preneli na balkanska pitanja. *jihova borbena linija prelazi avu i :unav& oni ak tee da se postepeno uvrste i u moravskoj dolini. Uavi u borbe ranije s 'lecima i sad sa Vizantijom! 'a(ari ele! prirodno! da sa slovenskim elementom ostanu u dobrim vezama. +raljica .elena i naroito njen brat "elo! koji ivi na ma(arskom dvoru! vre jak uticaj u 'a(arskoj. *jihova politika je vrsta! i miroljubiva. Ba vlade "ele II i .elenino dobili su 'a(ari 5amu! a moda i ostalu "osnu. U osnivakoj povelji manastira )atara u 'a(arskoj! na skupu u /strogonu! 33<@. god.! "ela II ,po pristanku cele zemlje- daje bosansko vojvodstvo svom sinu Gadislavu. *ema nikakva pomena o tom kako je "osna dola u ma(arski posed& ali ne izgleda nemogue! da je dolazak 'a(ara u 5amu! svakako iz :almacije! mogao biti i bez otpora s bosanske strane. 2osle smrti kralja "ele ;33A3. god.>! regentsku vlast za njegova maloletnog naslednika 8ejzu I! vrili su kraljeva udovica .elena i brat joj! palatin i ban "elo. "eloem se jo jae naglaava sloveno6ilska politika ma(arske drave. Ba mladog kralja 8ejzu bi isproena ki ruskog velikog kneza u +ijevu! a "eloeva ki je udata za brata nove kraljice. U ovo vreme! nekako! javlja se u "osni ban "ori. /n je poreklom iz 8rabarja! blizu "roda! i imao je poseda na obe strane ave. +ako je i zbog kojih zasluga doao "ori do asti bosanskog namesnika! odnosno bana! nije poznato& zna se samo! da je pripadao jednom jakom brastvu. *e zna se nita o tom! da li je za bana doao pristankom naroda! ili zahvaljujui svojoj linoj vrednosti! ili kao ma(arski poverenik. U ovom poslednjem sluaju bilo bi za ma(arsku politiku tog vremena karakteristino! da je na to mesto postavljen on! rbin ili 1rvat! a ne koji od ma(arskih velikaa. 8od. 33A<. dolazi na vizantiski presto car 'anojlo +omnin. $o je poslednji veliki! pravi car Vizantije& lep! darovit! 6iziki vanredno razvijen! poduzetan u velikim planovima i smeo u podvizima. ,'anojlo je bio ideal jednog viteza po 6ranakom shvatanju- kae lepo 1. 8elcer. *jegova je snaga! istina! bila vie 6izika nego intelektualna! ali je imponovala! i dala Vizantiji ugled kakav vie nikad nije imala! naslanjajui se na tekovine dva njegova velika romanska prethodnika. Ba njegova vremena proao je drugi krstaki pohod preko vizantiskog podruja u 7vropi! 33A@.! i opet ne bez kriza i sukoba. 9arevi sukobi sa zapadnjacima dadoe povoda *ormanima da obnove svoje davne napade na istonoj obali .adranskog 'ora i da napadnu i druga podruja 9arevine. +ad ih je 'anojlo potukao i kad se spremao da ih napane i u Italiji! *ormani pokuae na sve naine da zabave cara nekim domaim zlom. /bratie se ak i 'a(arima! pa i nama rbima! da bi se krenuli protiv Vizantije i olakali njihov poloaj. $eko je utvrditi! da li je srpski ustanak iz 33A4. god. u kakvoj vezi s tom agitacijom! ili je ta veza samo kombinacija grkih hroniara po koincidenciji doga(aja. Istina je! samo! da je veliki upan raki Uro 2rvoslav ustao protiv Vizantije. 9ar 'anojlo! osvojivi od *ormana +r6! do(e s vojskom lino u rbiju i zauze 5as. rbi su se bojali otvorena sukoba s njime! pa se povukoe u planine. /stavivi kao svog namesnika +onstantina %n(ela on je poao da pokori i ostale pobunjene strane. Betski knez 5adoslav ne bee se pridruio ustanku i s toga je sad bez bojazni iziao pred cara. 'anojlo ga je lepo primio i ostavio ga! da kao njegov vazal vlada i dalje. 2oto je na juri osvojio grad 8ali nie Bveana car se morade vratiti u 5as! jer su rbi tu bili pritesnili njegova namesnika. rbi se ponovo povukoe u planine! kuda ih grka vojska nije smela da goni. +ako je u to vreme nastala i zima! car 'anojlo popali Uroev dvor! opleni okolinu 5asa i vrati se u 9arigrad. Idue godine on vie nije hteo da kree na rbiju! dok je u gori bilo lista! nego po staroj 98

Istorija Srba Vladimir orovi taktici! preporuivanoj jo od 2seudo0'avrikija! saeka da list opane! kako bi rbi imali manje sklonita! a njegova vojska manje iznena(enja. rbi su za to vreme uli u savez s 'a(arima i ekali pomo od njih. /baveten o tom car je poao u *i! da odatle lake sprei spajanje srpske i ma(arske vojske! ako bi ova pola starim putem niz moravsku dolinu. )uvi! verovatno! za izvesna kretanja oko ave on pouri iz *ia i preko Gugomira izbi na avu! a odatle na :rinu. /va reka je! kae +inam! savremeni grki hroniar! razdvajala "osnu ,od ostale rbije-. 'a(ari su za to vreme ve bili stigli u rbiju! verovatno preko "osne. *jihove pomone ete sainjavahu 2eenezi i muslimansko hazarsko pleme +alisija! koje bee naseljeno oko remske 'itrovice i koje je! nema sumnje! u vezi i sa mesnim nazivom +alesija kod Bvornika. +od :rine do(e do prvih sukoba. 9ar je za to vreme s veim delom vojske ekao na seenikom putu da bolje razmotri optu situaciju! pa onda krenu na $aru! gde se behu zdruile srpske i ma(arske ete. U borbi su obe strane pokazale mnogo junatva! ali su 8rci! bolje vo(eni! odneli pobedu. *aroito se u toj borbi lino istakao sam car. "orio se kao legendarni 5oland! spasavajui svoje iz najteih situacija. U dvoboju s ma(arskim vo(om "akhinom! jednom grdosijom retke snage! dobio je ak jedan strahovit udarac po glavi! iju je smrtonosnost odbila samo jaka kaciga! koja mu se ipak bila zasekla u meso. *a kraju tog stranog dvoboja car je ranio 'a(ara po ruci i zarobio ga. "akhinovim padom reena je i bitka. $ad se pokorio i Uro. U pokajnikom odelu doao je on caru u tabor i molio i dobio oprotaj. Ustavi ispred carevih noga! on se zakleo na vernost i primio obavezu da e pomagati cara sa F.=== ljudi pri ratovanju u 7vropi! na zapadu! a sa ?== u %ziji! na istoku! mesto sa <== ljudi koliko se dotle davalo. 2oto je pokorio rbe car odlui da kazni i 'a(are. 33?3. god. spremao je napadaj s planom! da mu ovea 6lota s :unava pomogne iskrcavanje vojske! koja se okupljala oko "eograda. +ad 6lota zakasni on je ne htede ekati! nego se amcima prebaci u rem. :opro je! plenei! do Cruke 8ore! a onda se vratio da uzme due opsa(ivani Bemun. "roj zarobljenika bio je ovoga puta vei od broja careve vojske. 'a(arska vojska! koju je vodio "elo! nedovoljno jaka brojem! manevrisala je prema "ranievu! hotei moda da ugrozi 8rcima veze sa zale(em. 9ar se uputi odmah na taj kraj! da ugrozi 'a(are i u $amikom podruju. Bbunjeni i uplaeni 'a(ari zatraie mir i car im ga dade zadovoljan postignutim uspesima. 'a(ari ne mogoe da preale ovaj neuspeh i s toga se poee spremati na osvetu. U veze s ma(arskim dvorom u(e vizantiski namesnik u "eogradu i "ranievu! a carev ro(ak! %ndronik +omnen! lep! hrabar i vanredno duhovit ovek! ali cinik! do krajnje mere. /n je bio voljan da izda 'a(arima dunavske grke tvr(ave pod uslovom da mu oni pomognu dobiti carsku krunu u 9arigradu. 'anojlo je na vreme pohvatao prepisku o toj stvari i spreio izdaju. 'a(ari domalo pre(oe u otvoren napadaj! spremivi se dobro i polako. jeseni 33?A. god. krenue oni i opet na "ranievo! s pomonom vojskom bosanskog bana "oria! )eha i s neto tu(ih plaenika. 9ar 'anojlo! nimalo iznena(en po(e im u susret. *a glas o njegovu dolasku! u ma(arskoj vojsci nasta zabuna i povlaenje. Bbog nadole vode ne mogae 'a(ari da pre(u odmah :unav! nego se uputie prema "eogradu! da tu prebrode avu. 2rilikom toga povlaenja nastradao je od 'a(ara jedan grki odred! koji je bio upuen da progoni "osance s banom "oriem! pa naiao na njih. 9ar je s mukom uspeo! da umiri uplaene "eogra(ane! koji su hteli da se predaju 'a(arima. Idue godine! kad se car spremao na nove akcije! 'a(ari mu ponudie mir! pobojavi se njegovih veza sa Cridrihom "arbarosom. 9ar je brzo pristao na mir hotei da dobije slobodne ruke protiv *ormana u Italiji.

99

Istorija Srba Vladimir orovi Ba vreme ovih ma(arsko0grkih borbi 5aani se ne pominju kao ma(arski saveznici. Veliki upan Uro II! koji je bio ma(arski prijatelj! bee potisnut! a kao njegov takmac izbio je :esa! njegov brat. :esa je oko 33?=. god. postao gospodar :uklje! $rebinja i Bahumlja! verovatno posle rata s 8rcima. Iz god. 33?3. postoji jedna njegova povelja benediktinskom manastiru v. 'arije na 'onte 8arganu! kojom mu je ustupio ostrvo 'ljet. /jaavi se na svom podruju! :esa je potisnuo brata! moda i kao predstavnik one politike! koja nije htela da se naslanja na 'a(are. /ba su se brata nala pred carem 'anojlom! kivni jedan na drugog! s puno uzajamnih optuaba. )ak su i sablje potrzali jedan protiv drugog. 'anojlo se opredelio ovog puta za Uroa! nemajui sigurno nikakva dokaza da je prekrio zakletvu. $raio je! naravno! od njega da se na primljenu obavezu zakune jo jednom i uzeo mu je! za veu sigurnost! jo i taoce. 'e(utim! car nije odbio ni :esu. /n je njemu! verovatno kao predstavniku antima(arske struje! dao kao lino leno bogati neki kraj ,:endra-! upravo neku ,cumadiju-! uz rake zemlje. /n je tako od :ese napravio svog poverenika i venu opomenu za Uroa. Uro se nije dugo odrao. *eposredan uzrok njegovom padu nije poznat! ali je sigurno da je izgubio poverenje kod cara 'anojla. +ao njegov naslednik javlja se "elo! moda njegov mla(i brat! koji se zbog dinastikih sukoba u 'a(arskoj sklonio u 5aku. %li "elo ne ostaje dugo na prestolu! nego se doskora ponovo vraa u Ugarsku. Iza njega dolazi na vlast :esa! oko 33?=. god. /vo je bio ovek irih veza i vee energije. Ulazio je u pregovore s *emcima! a izgleda da se orodio i sa mletakim dudom Vitalom II 'ikijelijem! udavi svoju ker za njegova sina Geonarda. 8lavnu svoju aktivnost razvio je :asa u Beti! gde je potisnuo tamonjeg kneza 5adoslava na primorje od +otora do kadra. 2rema Vizantiji bio je :esa s poetka lojalan i povratio joj je onu oblast ,cumadije-! koja mu je bila ustupljena kao lino leno. %li! god. 33EF.! kad je u Ugarskoj digla glavu antigrka stranka i proterala jednog 'anojlovog kandidata za presto! :esa poinje politiku koja nije bila dovoljno pouzdana za 8rke. /n ponovo zauzima ustupljenu oblast ,cumadije- i ustruava se! sve do dolaska careva u *i! da uputi u grku vojsku obavezni broj pomonih eta. 'anojlo s toga sumnja u nj! veruje u neke opasne veze :esine s 'a(arima i na kraju odluuje! da :esu ukloni iz rbije povedavi ga sa sobom kao zarobljenika. 'a(arska je tokom 33EF<. god. bila poprite ogorenih dinastikih kriza! koje su! zbog vizantiskog posredovanja! dobile isto politiki karakter. 2osle dugih borbi pobednik je ostao tevan IV! sin kralja 8ejze. Ba vreme tih borbi bosanski ban "ori drao je stranu vizantiskog kandidata! isto kao i stari "elo! koji je u to vreme bio ban 1rvatske. 2osle tevanove pobede "elou nestaje traga& po svoj prilici svrgao ga je mladi kralj kao svog protivnika ili je poginuo u vreme tih me(usobica. Isto tako ma(arski kralj se osvetio i banu "oriu! poslavi na nj s vojskom nemakog viteza 8ot6rida! rodonaelnika porodice +elad. .edan mutni izvor pominje! da je bosanski vo(a bio potuen i da je 8ot6rid radi svog uspeha postao miljenik kralja tevana. +ao kraljev pristalica verovatno je doao s 8ot6ridom u "osnu i jedan knez +otroman! koji je s kraljem tevanom 33E<. god.! kao svedok! potpisao povelju s povlasticama spljetskoj crkvi. 'oda je taj +otroman! ,8ot-! kako ga zovu dubrovaki izvori jV veka! pravi rodonaelnik bosanske dinastije +otromania.

Ste*an +emanja
2olitika aktivnost *emanjina! gotovo kroz ceo njegov ivot! uslovljena je upornom borbom izme(u Vizantije i 'a(arske o prevlast u severnim delovima "alkanskog 2oluostrva. Bahvaljujui toj borbi! naroito posle smrti monog cara 100

Istorija Srba Vladimir orovi 'anojla! uspelo je *emanjinom dravnikom talentu da rbiju razvije kao osetnog politikog inioca na "alkanskom 2oluostrvu i da joj da dravni program me(u srpskim i srodnim slovenskim plemenima za itav niz vekova. /d *emanje poinje prava srpska drava rednjega Veka& do njegove pojave mi smo imali samo historiju plemena! lokalne pokrete i line pokuaje! ali nismo imali prave dravne misli. /n je! kako je to ve lepo istakao njegov sin! tevan 2rvovenani! ,skuplja izgubljenih delova svog otaastva! a i obnovitelj-. 2re *emanje! dve glavne srpske oblasti! Beta i 5aka! behu dva jaka i nepomirljiva suparnika. Beta! kao primorska oblast! bila je pod jakim uticajem stare romanske kulture i sa mnogo elemenata njene etnike tradicije. "ar! sa katolikom arhibiskupijom! bio je jedan od glavnih rasadnika te kulture& posle +otor i :ubrovnik delovahu sa svoje strane. $u je gotovo iskljuiv uticaj zapadne crkve. vi natpisi do kraja jII veka pisani su tamo latinski! kao i mnogo pominjana :ukljanska 1ronika. 2oznata je injenica! da poetkom jII veka! kad se *emanja rodio! u unutranjosti! blizu 2odgorice! nije bilo pravoslavnog svetenika i da je novoro(eni bio krten po zapadnom obredu. 2ored rba! u Beti je bio dobar procenat 5omana i %rbanasa i uticaj te etnike meavine morao se i politiki oseati. 2rema takvoj Beti stala je konzervativna! patrijalhalna i rasno mnogo istija 5aka! u kojoj se uvao narodni jezik i s njim ostalo narodno nasle(e. U njoj je uticaj istone crkve! s narodnim slovenskim elementom! bio toliko jak! da je *emanja! kad se vratio u tu oblast! mogao i po drugi put biti krten i to! naravno! po istonom obredu. Izme(u takve dve oblasti moralo je! po sili prilika! doi do borbe. 2rva srpska drava obrazovala se u 5akoj i odatle je poela srbizacija susednih oblasti. U jI veku Beta je uspela! da se prva iupa ispod grke vlasti i da postane vodea sila me(u rbima. %li ta njena prevlast traje kratko& jedva neto vie od pola veka. 2eri6eriski delovi jednog naroda! kao i peri6eriske oblasti! ne mogu biti jezgra jedne velike drave. toga je pojmljivo! to Beta ili dalmatinska 1rvatska nisu mogle nikad okupiti pod svoju vlast sva narodna plemena! ili su to inile samo privremeno! u izuzetno povoljnim prilikama. *emanjom je i to pitanje reeno de6initivno. /snova srpske srednjevekovne drave postala je 5aka! koja se nalazila u sreditu srpskih oblasti i po tom svom sredinjem poloaju ona je bila centralni deo celog naeg dravnog organizma. *emanjina porodica poreklom je iz Bete. U njoj se esto ponavljaju imena predaka! kao to je to i inae est sluaj! i mi po tim imenima moemo praviti izvesne zakljuke. *emanjin prvi sin nosi ime Vukan! Vukana *emanjia gor(e! tevana *emanjia 5adoslav! a to su sve poznata imena iz zetske dinastije. Vukan je bio poznati "odinov ro(ak i moni upan u 5akoj& moda je on i neposredni predak *emanjin. /tac *emanjin izgleda da se zvao Bavida& koliko se dosad zna! on nije bio linost od veeg znaaja. /n je za vreme dinastikih borbi u 5akoj! posle "odinove i Vukanove smrti! bio proteran otuda i sklonio se za izvesno vreme u Betu. $u mu se 333A. god. rodio *emanja! u 5ibnici kod 2odgorice. Ima predanje! da je tu posle podignut manastir v. 2etra i 2avla. +ad je njegov otac uspeo da se vrati u 5aku ,na stalno mesto-! posle poraza kralja gor(a! *emanja bi krten ponovo. 1otei! da njegov sin u 5akoj mogne biti od uticaja i vrsta korena! otac je uinio tu karakteristinu promenu! nesumnjivo kao oevidan ustupak shvatanjima! koja su vladala u toj zemlji. %ko je to krtenje eleo sam *emanja onda je to jasan znak njegove politike uvi(avnosti i gipkosti. /vo prekrtavanje ujedno ilustruje protivnost izme(u obadve kulture! u Beti i 5akoj! i oseanje njihovih pripadnika kad se na(u na poslu u drugoj sredini.

101

Istorija Srba Vladimir orovi 'ladost *emanjina bila je veoma burna. U svojoj oblasti! u koju su spadale 2odgorica! Ibar i 5asina do 'orave! on je poeo svoje prvo administrativno0politiko delovanje. U porodici je postojala tradicija uzajamnog progonjenja i nepoverenja& sablanjive scene otimanja o vlast bile su na dnevnom redu. *jima je bio zaraen i sam *emanja. %mbiciozan i bez mnogo obzira on je hteo da preskoi stariju brau. *jegov sin biogra6 ne krije! da je radi toga! prirodno! bio omrznut od brae i da je izazvao njihov otpor. *emanja je s poetka vodio grko6ilsku politiku raunajui da e pomou nje doi pre do uticaja. $ako je dopro glas o njemu i do cara 'anojla. 9ar je! pri svom dolasku u *i ;moda 33EF. god.>! pozvao *emanju i da ga ohrabri u tom pravcu bogato ga je obdario! dao mu oblast :uboicu kod Geskovca kao venu batinu i proglasio ga u njoj samovlasnim. 2onovio je! dakle! i s njim donekle ono! to je ve ranije probao sa :esom. 9ar je! uklonivi :esu! a davi *emanji naroit znaaj! svakako hteo da u rbiji stvori istu situaciju. U sluaju novih zapleta sa 'a(arskom nije hteo da ima neprilika i sa srpske strane. 'a(are je car 'anojlo bio sasvim pritesnio. +raljevi "ela morao je iveti u 9arigradu! gde su ga i oenili! a "eline zemlje! :almacija sa junom Ugarskom ;ispod Velebita>! morale su doi pod carigradsku upravu. 'a(ari su radi toga ogoreni i spremaju otpor. 9ar 'anojlo! obaveten o njihovu nezadovoljstvu i unutranjim trzavicama! u dva maha upada u 'a(arsku! 33E<.A. god. 8od. 33EA. uzeo je car juriem Bemun i poharao itav rem. Uz 8rke su ili i obavezni odredi rba. :ruga grka vojska! pod vo(stvom .ovana :uke krenula je na zapad! preko rbije i "osne na :almaciju. "ez velikog otpora 8rci su uzeli ?@ gradova od pljeta do "ara. 2okorili su tom prilikom "osnu i :almaciju i naterali ih! da priznaju grku vrhovnu vlast. U severnoj :almaciji postade grki namesnik *ii6or 1alu6a! a u junoj s :ukljom kir Izanacije. rem i susedne oblasti do(oe pod vlast +ostantina %n(ela i Vasilija $ripsiha. Ba njihove uprave podigoe se poruene kule zemunske! a utvrdie se i beogradska gradska platna. Isto tako bee obnovljene utvrde "ranieva i *ia! a "ranievo jo i naroito naseljeno. U ovo vreme u rbiji se ponovo javlja :esa. *e znamo kako je otiao iz 9arigrada! da li s kakvom carevom dozvolom ili kao begunac! ali u rbiji on je ponovo protivnik Vizantije. +ad se car spremao da krene na nj! :esa se prepane i zamoli da ga car primi. 'anojlo! uvek dosta lakoveran! primi ga& istina! s mnogo prekora ali bez gore tete. :esa mu se dodue zakleo na vernost! ali bez namere da dri obavezu. ,Bakleh se jezikom-! govori za nj jedan grki pisac! ,ali srce osta bez zakletve-. *emanja je za to vreme bio povuen! i svakako na strani 'anojlovoj. Iz tog vremena su njegove zadubine u +urumliji! v. *ikola i "ogorodiin 'anastir. 'letaka 5epublika koja se ranije obraala za pomo Vizantiji zbog osvajake politike Cridriha "arbarosa u severnoj Italiji! poe vidno da menja svoje dranje kad vide 8rke kao gospodare :almacije. /na se priblii 'a(arskoj kao prirodnom savezniku protiv 8rka. U isti mah poeli su da rade i me(u srpskim plemenima! naroito u 5akoj! kako bi ih digli protiv Vizantije. *a novi rat se nije dugo ekalo. 'a(ari krenue vojniku akciju ve 33EE. god.! da potisnu 8rke iz novodobijenih oblasti. 2rve uspehe postigli su u :almaciji! gde nije bilo mnogo carskih posada! a potom i u remu. 'a(arski uspesi s jedne strane! a napredovanje 8rka u Italiji! gde su zauzeli vani .akin s druge! opredelie 'letke da stupe u otvoren savez s 'a(arskom. 9ar 'anojlo! sagledavi opasnost! rei se da celu ovu akciju ugui u zametku. *a 'a(arsku krenue tri vojske! jedna s :unava! a druge dve ak preko Vlake i 'oldavske! da upanu u srce zemlje! izvodei jedan dotle neupotrebljavani strateki manevar. :ok je glavna ma(arska vojska operisala prema :unavu! zale su dve grke

102

Istorija Srba Vladimir orovi vojske duboko u njihovo podruje izazvavi optu paniku. 'a(ari bie prisiljeni da preko posrednika mole primirje. Verovatno zbog nekih njihovih preteranih zahteva ne do(e do mira! nego se ratovanje nastavi i cele 33E@. god.! i to na ma(arsku tetu. U remu i :almaciji grku vlast predstavljahu! kako smo videli! carski namesnici& dok su u 5akoj! "osni i ostacima Bete vladali domai gospodari pod vrhovnom vlau 8rka. rbi iz 5ake! za vreme ovog ratovanja! ispunie svoje obaveze prema 8rcima! poslavi u njihovu vojsku svoje odrede! koji se pominju na grkoj strani u borbama po remu. %li! izgleda! da je ba zbog tog uestvovanja dolo do nekog prevrata u zemlji. 8od. 33ED. nenadno izbija na povrinu *emanja i to! mimo sva oekivanja! domalo kao protivnik 8rka. Vesti o ovom periodu nae historije veoma su mutne i ovek teko moe dobiti sliku o pravom razvoju prilika. asvim su nejasni podaci o :esinoj sudbini. igurno je samo jedno! da je ustanak u zemlji izbio povodom uea rba u ovom ratu! i da je car 'anojlo lino doao da ga ugui. Velikog upana srpskog uhvatio je i poveo u 9arigrad kao roba. :esa je! koliko se ini! bio za 'a(are. %li nije jasno kako se *emanja! miljenik cara 'anojla! naao doskora kao protivnik 8rka. *jihovi izvori pominju ga s mrnjom! kao oveka drska i nezajaljiva i kao nepouzdana. *emanjin sin i biogra6! tevan 2rvovenani! opisujui oevu mladost! kae! kako su ga starija braa zamrzela! to je radio u svojoj zemlji sve na svoju ruku! ne savetujui se s njima. 2o svoj prilici! njima se nije svi(ala njegova politika! koja je prvih godina bila grko6ilska. :esu je smenio u 5akoj *emanjin stariji brat! ije je ime! izgleda! bilo $ihomir. /vaj s ostalom braom uhvati *emanju i baci ga u tamnicu. Iz tog zatvora *emanja se naskoro spasao! ne znamo ijom pomou! i odmah se spremao na osvetu. Uspeo je da ostane u 5akoj pobedilac i da nagna brau da trae sklonita u tu(im stranama. 'eni se ini! da bi objanjenje za sve ovo prianje mogli dati ovako. *emanja se! verovatno! nadao! da e mesto :ese doi on kao dotadanji predstavnik grke stranke! dok je 'anojlo doveo na presto njegova najstarijeg brata. Gjut zbog toga *emanja menja svoju politiku! i savladavi brau trai naslona kod 'a(ara i njihovih saveznika. 'oda se njihovom pomou i spasao iz zatvora. $ako razumemo i zato car protiv *emanje alje $ihomira sa svojim pomonim etama! me(u kojima je bilo 8rka! Cranaka i $uraka. *emanja doeka protivnika na +osovu! kod 2antina! i strano ih potue. am $ihomir zaglavi tom prilikom u itnici. *emanja! sad kao protivnik Vizantije ulazi u tenje veze sa 'lecima! koji su zbog svog odmetnitva od Vizantije izazvali gnev 'anojlov protiv sebe. 'leani u 2rimorju poinju ivu akciju protiv 8rka. *emanja eli da im se pridrui! i to ba akcijom u tom pravcu! prema 2rimorju! a posebno prema +otoru. +ad je mletaka 6lota! koja je organizovana na brzu ruku posle napada na mletake trgovce u 9arigradu ;3F. marta 33@3.>! krenula u septembru te godine prema istoku! pokorila je! uz put! $rogir i :ubrovnik. $ada je nekako poela i *emanjina akcija. U isto vreme *emanja je uao i u veze s 'a(arima i preko njih sa austriskim vojvodom! koji je bio u srodstvu s ma(arskim kraljem. toga je jednu svoju vojsku *emanja uputio i u moravsku dolinu! ugroavajui saobraaj izme(u *ia i "eograda. Imamo iz tog vremena nekoliko zanimljivih podataka o rbima. U 5avnom! dananjoj gupriji! na sred moravskog puta! bilo je srpsko stanovnitvo. /no nije htelo da pusti u grad saskog kralja 1ajnriha Gava! krajem marta 33@F.! kako su ih grki pratioci kraljevi kao carske podanike nagonili na to. rbi su oevidno bili uzbunjeni *emanjinom akcijom! i nisu hteli da prime saskog kralja kao grkog prijatelja. *emcima su rbi! u svojim umama! izgledali divlji! neobuzdani i suroviji od ivotinja! sa dosta podmuklosti. rbi su blizu 5avnog izvrili i jedan neuspeli noni napad na njihov dobro uvani tabor. rbi su! pisao je skoro u isto vreme Viljem $irski! ,narod neobrazovan! bez svake discipline! stanovnik gora i uma! 103

Istorija Srba Vladimir orovi nepoznat sa zemljoradnjom. rbi su bogati domaom sitnom i krupnom stokom! mlekom! mesom! medom i voskom.- :rski i nasrtljivi! oni napadaju susedstvo i ugroavaju mir. +od 'a(ara brzo nasta promena. 2osle smrti kralja tevana ;A. marta 33@F. god.>! kad se 'anojlo bee krenuo s vojskom da im za kralja dovede svog kandidata "elu! pogrenog %leksija! doeka ga u o6iji njihovo poslanstvo i zamoli da im svog kandidata uputi na presto. +ad je tako bez muke reio pitanje 'a(arima! car se okrenu protiv rba. 'leii behu! me(utim! nastradali u istonim vodama i od njih se nije imalo emu nadati. Uplaen! *emanja se povue u planine i otud porui caru da hoe da se pokori. +ad je razabrao da se moe nadati milosti! stigao je pred 'anojla gologlav i bosonog! s golim rukama do lakata! s konopcem o vratu! podnosei caru ma! da s njim uradi to hoe. /vaj stav potsea u naem narodu na scenu pri krvnom umiru! kad krivac dolazi da moli milost. 2red carem *emanja je pao niice i molio za oprotenje. 9ar se smilovao! ali ga ipak povede sa sobom u 9arigrad! da mu ukrasi pobedni trijum6. Visok i naoit *emanja je bio od svih primeen! a carigradska publika! kao i njeni pisci! nije tedela s potsmehom na njegov raun. U pohvalnoj besedi caru arhiepiskopa .evstatija pominje se! da je *emanja bio ,na bolje okrenut- vie ranama nego grozom. rpski narod je u toj besedi oznaen kao ,veliki-! a *emanja kao ,uven- ili ,slavan-. 2osle ove teke lekcije *emanja vie nije pomiljao na otpor protiv 'anojla. av se dao na sre(ivanje prilika u svojoj dravi. *aroitu je panju obratio suzbijanju bogumilske jeresi i jaanju pravoslavlja. 2rotiv jeretika je upotrebio vrlo otre mere# njihovom uitelju odrezao je jezik! a sledbenike je ak i spaljivao ili naterivao u beg& imanja im je zaplenio! a knjige spalio. *jegova braa morala su da mu se pokore i priznaju njegovu vrhovnu vlast! da bi mogla da zadre svoje oblasti. +raj oko zapadne 'orave drao je tracimir! koji je osnovao "ogorodinin 'anastir u 8racu ;)aku>! a u Bahumlju je vladao ,veliki knez- 'iroslav! osniva manastira v. 2etra na Gimu! za kim je bila udata sestra bosanskog bana +ulina. 'iroslav je navukao na se prekore papske kurije i 33D3. god. prokletstvo jednog papinog legata! to je uzeo zatitu neretljanske +aie! koji behu ubili spletskog biskupa 5ajnerija! i to je zadrao za se biskupov novac. em toga! 'iroslav je spreavao da se urede odnosi i popune mesta u nekadanjim katedralnim seditima njegove oblasti. 'iroslavov urak! poslovini bosanski ban +ulin! javlja se pouzdano od 33D=. god.! a verovatno je i od ranije vladao u "osni. 'oda je on doao neposredno iza bana "oria! negde odmah iza 33E<. god. ad je! kao i *emanja! priznavao vrhovnu vlast Vizantije. .o u punoj mukoj snazi! sa ?D godina! umro je FA. septembra 33D=. god. silni car 'anojlo! poslednji veliki car Vizantije. *jegova vladavina! mada puna uspeha! bila je u stvari vie niz sjajno izvedenih vojnikih manevara! nego dravnikih konstrukcija. I s toga je! jo za njegova ivota! bilo jasnih znakova da Vizantija pati od dosta nevolja! koje on nije uspeo da otkloni& posle njegove smrti zlo je! naglo i nepotedno! uzelo neodoljiv mah. 9arev sin! %leksije! bio je maloletan! a njegova okolina! odmah od prvog dana! poe borbu za vlast. Vetim spletkama i s retkim cinizmom doepa se prestola %ndronik +omnen! ro(ak 'anojlov! ovek velike darovitosti! ali jo vee pokvarenosti i svireposti. )im su neprijatelji Vizantije saznali za 'anojlovu smrt i za krize u dinastiji! spremie se da povrate i okaju sve! to su izgubili za 'anojlove vlade. Ve u zimu 3=D=3. zauzeli su 'a(ari severnu :almaciju zajedno sa mletakim ali njima odanim Badrom. *a vest! da je u 9arigradu zatvorena 'anojlova udovica! preao je ma(arski kralj "ela! prijatelj i tienik 'anojlov! 33DF. god. u otvoren napadaj i na dunavskoj liniji! prema "eogradu i "ranievu! poto je zauzeo rem. 2okolj Gatina u

104

Istorija Srba Vladimir orovi 9arigradu! koji su pomagali nepopularnu vladu careve udovice! izazva protiv Vizantije ogorene proteste i ubrza odluke za osvetu. +ad pogibe careva udovica i posle mladi car %leksije! uz druga lica iz carske kue i aristokratije! %ndronikova vladavina bi igosana kao najgrublja. I tevan 2rvovenani kod nas zabeleio je! kako u 9arigradu nastade ,car ljuti i krvoprolijatelj-. 2rotiv Vizantije die se ma(arski kralj "ela i s njim u savezu *emanja i! kako izgleda! bosanski ban +ulin. "ela je hteo da sveti carevu udovicu! svoju svastiku! a u stvari da nastavi ekspanzivnu politiku 'a(arske! koju 'anojlo bee zaustavio. *emanja je iao za tim! da oslobodi rbe od Vizantije i da proiri svoje dravno podruje. "osanci su ratovali uz ma(arsku vojsku. Vizantijsku vojsku u istonoj rbiji! prema 'a(arima! vodili su %leksije Vranas b %ndronik Gapardas. *a glas! da je %ndronik preuzeo vlast u 9arigradu! me(u njima nastadoe nesuglasice i potom rastrojstvo u vojsci. Vranas je bio za %ndronika! a Gapardas protiv njega. /vaj drugi napusti vojsku i krenu za linim avanturama. 5azumljiva je stvar! da ova vojska nije mogla biti podesna za vee akcije. 'a(arska i srpska vojska potisnula je 8rke iz moravske doline i prodrla je sve do o6ije! opljakavi "eograd! "ranievo! 5avno! *i i samu o6iju. 'a(ari su tu prekinuli ratovanje i vratili se natrag! a *emanja je ostao da dalje ratuje za svoj raun. 8lavna *emanjina osvajanja izvrena su u ovo vreme! od 33D<0334=. godine& na alost! tana hronologija njegove aktivnosti jo nije utvr(ena. /n je potpuno pokorio Betu u celom njenom opsegu! zajedno sa kadrom! i itavo bokeko primorje. /d svih gradova izdvojio je i potedio +otor ;33D?. god.>& u njemu je ak sazidao i svoj dvor. ,8rko je ime istrebio-! pie 2rvovenani! ,da im se ne pominje otad u toj oblasti-. $om prilikom uklonjena je iz Bete i stara domaa dinastija! odnosno njen poslednji vladar! veliki knez 'ihajlo. F=. avgusta 33D4. god. nala se 'ihajlova ena :esislava! u pratnji barskog arhiepiskopa 8rgura i nekih drugih dvorskih ljudi! kao begunica u :ubrovniku! gde je predala optini dve la(e. "arski arhiepiskop uzalud je traio veza i moda pomoi kod svog spljetskog u 1ristu brata& u ovaj mah nije bilo nikog! ko bi hteo i mogao da sprei *emanjinu akciju u tom pravcu. /d junih primorskih gradova protiv *emanje se s uspehom odrao jedini :ubrovnik. .aki gradski bedemi titili su malu republiku pod v. r(em s kopna! dok za udar s mora *emanja nije imao dovoljne 6lote. 2rema dubrovakim hronikama! pisanim kasnije! ali ponajvie na osnovu stare gra(e! napad na dubrovako podruje izvela su 33DA.;d> god. *emanjina braa! humski gospodar i neposredni sused 'iroslav i tracimir. 'iroslavljeva 6lota stradala je 3D. avgusta kod 2oljica! preko puta od malog ostrva +oloepa! a tracimirov pohod na +orulu! posle gubitka 6lote! zavrio se s potpunim neuspehom. 2ouena iskustvom! braa su ponovila napadaj idue godine na :ubrovnik samo s kopna! ali i opet bez sree. F@. septembra 33DE. potpisan je ugovor o miru koji je i ouvan. |upan *evdal i :ruina Vidoevi doli su u :ubrovnik i utvrdili pogodbe mira sa zastupnikom normanske sicilske kraljevine! iju su vrhovnu vlast priznavali :ubrovani kratko vreme od 33D?.0334F. god.! s knezom dubrovakim +rvaem i arhiepiskopom $ribunom. :ubrovani su tim ugovorom dobili slobodnu trgovinu po rakoj dravi& pravo ispae na *emanjinom podruju i iskoriavanje ume. 1umljanima je za to dato pravo slobodnog prometa u :ubrovniku. U leto 33D?. krenuta je i velika normanska o6anziva protiv Vizantije! koja je posredno pomagala i *emanjinim uspesima. *ormani uzee :ra i olun i spremahu se na sam 9arigrad. U prestonici izbi buna! kojoj se stavi na elo Isak %n(el! od 3F. septembra novi car. %ndronik bi uhvaen i u strahovitim mukama ubijen. *ormani!

105

Istorija Srba Vladimir orovi izgubivi u pljakanju potrebnu disciplinu! bie u jesen poraeni na donjoj trumi i izgubie sve tekovine. U vreme ovih optih pokreta odmetnula se 33D?. god. od Vizantije i "ugarska! pod vo(stvom brae $eodora i %sana "elguna. :a bi se osigurali od Vizantije! koja je! pored svih unutranjih nezgoda! pokuala da ustanak ugui! "ugari u(oe u veze sa +umanima preko :unava i sa *emanjom preko $imoka. *emanja je s planom irio svoju akciju prema "ugarskoj& osvojio je *i i prodro u timoku dolinu. $u je zauzeo i poruio gradove vrljig! 5avno kod +njaevca i +oelj. 2okuaj cara Isaka 33DE@. god.! da pokori "ugare! nije imao uspeha& oni su za nepune dve godine ve uspeli da prilino razviju svoju snagu. 9ar Isak je u ovoj tekoj situaciji za 9arevinu pokazivao vie energije nego to se od njega moglo oekivati. :a se oslobodi najopasnijeg protivnika! on se izmirio s 'a(arima i oenio se erkom kralja "ele. Uz nju je trebalo da dobije i izgubljene gradove u moravskoj dolini. %li je *emanja! uavi u to podruje kao osvaja! hteo tu i da ostane! oseajui i privredni i vojniki znaaj moravske doline. toga je on! po svoj prilici! i pomagao bugarski ustanak i odravao veze s njima. *a glas! da je <. oktobra 33D@. sultan aladin osvojio grob gospodnji! krenu se moni nemaki car Cridrih "arbarosa na nov krstaki pohod. /n! koji je vek proveo sporei se sa 5imom i nosio ig nekadanje crkvene kletve! hteo je! pred kraj ivota! da jednim velikim delom! idealom tadanjeg vitetva! dade dokaza o svojoj dubokoj hrianskoj odanosti. rbi su! izgleda! znali za nj. /n je bio poznati protivnik Vizantije u Italiji. +ako je *emanja doao s njim u vezu ne moe se pouzdano tvrditi! ali ini se! da je posrednik bio istarski krajiki gro6 i titularni vojvoda 1rvatske i lavonije! "ertold %ndeks. *emanjin brat 'iroslav pregovarao je s njim da za svog sina $oljena uzme "ertoldovu ker. / "oiu 33DD. god. doli su *emanjini poslanici u *irnberg! caru Cridrihu! s porukom! da njihov gospodar rado oekuje krstae u svojoj zemlji. +ad je u maju idue godine car krenuo iz 5egensburga poznatim putem preko 'a(arske i stigao u moravsku dolinu! mogao je da vidi neposredno razliku izme(u srpskog i grkog ponaanja. )itavim putem! do *emanjine granice! napadali su grki najamnici i drugi pljakai! ponajvie po zapovesti branievskog zapovednika! prtljag i pozadinu krstake vojske. *emanja je! me(utim! pozdravio cara! kad je F@. jula stigao u *i! zajedno sa svojim bratom tracimirom! najsrdanije. /ni donesoe vojsci obilate ponude u vinu! jemu i mesu. *emanja je izloio caru svoju antigrku aktivnost i ponudio mu svoju saradnju& da se oprosti grke vlasti! on je pristajao da prizna Cridrihovu! jer je mogla biti svakako manje neposredno osetna. I "ugari su! isto tako u *iu! po primeru svojih srpskih saveznika ponudili caru saradnju u borbi protiv 8rka. 'e(utim! Cridrih sad nije iao kao neprijatelj Vizantije& naprotiv! on je ak imao s njom jednu vrstu prijateljskog ugovora o slobodnom prolazu. 9ar je s toga po svoj prilici u *iu jo bio uzdran. 8rci su! naravno! bili obaveteni o svemu ovom. *a putu za o6iju nai(oe krstai na vizantisku vojsku! koja je bila toboe upuena protiv *emanje! ali u stvari spreavala i prolazak krstaa i dolazila s njima do sukoba! u raznim klancima! a posebno sa njihovim odvojenim odelenjima. +rstai su imali naroitih tekoa sa snabdevanjem vojske! jer su im 8rci pravili raznovrsne neprilike. toga u $rakiji do(e do pravog neprijateljstva. Gjutit! car Cridrih je pomiljao da izvede ak i napad na 9arigrad. U $rakiji on se! u isto vreme! reio i da primi ponude rba i "ugara! koji su mu mogli biti od znatne vojnike koristi. am *emanja cenio je svoju vojnu pomo na F=.=== ljudi! a "ugari na dva puta toliko. *emanja! iako ve u godinama! b sada je mogao imati dve0tri godine preko sedamdeset! b nije malaksavao u svojoj delatnosti! da to bolje i to pre iskoristi sve momente. /n je poao za krstaima sve do $rajanovih Vrata! pa je odatle

106

Istorija Srba Vladimir orovi skrenuo na dalja osvajanja! a caru Cridrihu je poslao svoje izaslanike u %ndrijanopolj. 2regovore je u ime carevo vodio s *emanjom "erhtold %ndeks! njegov novi prijatelj. *emanja je osvojio ovom prilikom itav niz gradova# 2ernik! Bemen! Velbud! |itomisk! tob i samo koplje. U %drijanopolju! 3A. 6ebruara 334=. god.! dolo je do mira izme(u 8rka i krstaa& Cridrih je svakako imao na umu vie aladina i pravi cilj svog pohoda! nego Isaka i njegove 8rke. )im se oslobodio te opasnosti! car Isak se rei da svu snagu obrne protiv rba i "ugara. "rzo preduzeti pohod protiv "ugara nije uspeo& s toga se car za novi pohod protiv rba spremi mnogo ozbiljnije. U jesen 334=. ;ili moda 3343. god.> krenuo je on na *emanju s dobro opremljenom vojskom. *emanja se pred 8rcima povukao s juga i negde na 'oravi primi bitku. U toj borbi proao je r(avo. *jegova vojska bi potuena! zemlja tog kraja opustoena! a njegov dvor! verovatno u +urumliji ili u njenoj blizini! popaljen. %li *emanja nije bio savladan& on je borbu mogao nastaviti i negde u svojim planinama 5ake. 9ar Isak je s toga voleo! da se s njim nagodi i pristao je da bude vrlo popustljiv. :obar deo *emanjinih osvajanja ostade rbima& tako sva Beta! +osovo s Gipljanom i 'etohija do blizu 2rizrena. Vizantija je gledala samo da rastavi rbe od "ugara i da zadri glavna mesta moravskog puta! kao *i i 5avno. rbi su! me(utim! ve u velikoj meri preplavili okolinu tih mesta i rairili se i prema istoku i prema severu! i to kao vrlo nepouzdani grki podanici. :a obezbedi grki uticaj u rbiji! car Isak je ugovorio! da njegova bratiina .evdokija! ki %leksija %nela! po(e za srednjeg *emanjina sina tevana! koji e imati da nasledi oca na prestolu. $akvi uslovi mira pokazuju najbolje koliko je *emanja ojaao! koliko se rbija digla! i kako se njena snaga i osetljivost *emanjina sad! ipak! potovala. 2ri ranijim porazima srpski su upani bili sreni ako spasu glavu i odre presto& vizantiska milost bila je esto ista milostinja i dobijala se s najveim uniavanjem. ad! me(utim! sa rbijom se pregovara! ine joj se ustupci i trai se njeno prijateljstvo. Istina! to se deava u doba Isakovo! a ne u 'anojlovo& u vreme kad Vizantija teko boluje od domaeg rata. /vim mirom s 8rcima zavrio je stari i ve zamoreni *emanja svoje ratnike podvige. 5ezultat njegovih dugogodinjih nastojanja bio je vrlo pozitivan. 2od njegovom vlau poelo je pribiranje srpskih oblasti u jednu celinu. :obivi Betu! *emanja znatno proiruje srpsku oblast na moru! a novim osvajanjima pomerio je srpske granice iz brdskih predela u tri velike susedne doline# u moravsku! kosovsku i metohisku. Izlazei tako iz svog planinskog sklonita u svima pravcima! a naroito na iroki carski drum dunavske doline rbi postaju aktivan i vaan inilac u balkanskoj politici! mnogo vie nego to su dotle bili. "osanska dinastija je u rodbinskoj vezi s *emanjom! a "ugari su mu saveznici. U srpskoj dravnoj politici osea se! da pored avanturistikog i sluajnog i etnikog! to je dotle prevla(ivalo! ima i neeg dravnikog i stvaralakog! odre(enog za budunost i za trajniji ivot. $aj potez neeg stabilnijeg i monumentalnijeg odluno karakteriu *emanjine crkvene gra(evine. :o njihova vremena mi kao da nismo imali nijednog srpskog crkvenog spomenika vee umetnike vrednosti& to moe biti razlog! to se kod naroda nije ouvao gotovo nikakav spomen o naim vladarima pre *emanje! i to je predanje o njima! nevezano za vidne objekte! gotovo potpuno iezlo iz pameti. a *emanjom! koji je! ne gonei katolike! pravoslavlje uinio dravnom verom! poinje bogata serija naih velianstvenih srednjevekovnih zadubina! dostojnih pune umetnike panje. 9rkva v. *ikole u +urumliji! gur(evi tubovi i nadasve jo i danas dobro ouvana krasna tudenica najbolji su dokazi *emanjina uspona. Ba tudenicu kau strunjaci! da joj je tehnika ,stajala na visini najsavrenije suvremene tehnike na zapadu-. +o se odluuje na takva 107

Istorija Srba Vladimir orovi dela nesumnjivo je da osea u sebi sposobnost ivota i posle smrti i da veruje u stabilnost onoga to je uspeo da stvori. +ad je vizantiski car Isak 334A. god. pokuao da suzbije bugarsku ekspanzivnost i u svom ratnom pohodu r(avo proao! javi se protiv njega mona opozicija! kojoj je bio jedan od vo(a njegov brat %leksije! tast tevana *emanjia. 'oda to! da ustupi mesto %leksijevu zetu& a moda i nepoverenje Vizantije prema *emanji kao starom savezniku "ugara& a moda i 6izika klonulost! iako je ona najmanje verovatna b bi uzrok da se *emanja! na "lagovesti 334?. god.! odrekao prestola. Ba njegova naslednika ne do(e stariji mu sin Vukan! nego srednji tevan! vizantiski zet! to mnogo govori u prilog miljenju da je *emanjina abdikacija dola iz politike potrebe. Vukan dobi na upravu Betu s $rebinjem! 1vasno i oinsku $oplicu. $rei! najmla(i *emanjin sin! 5astko! njegov mezimac! bee negde u jesen 3343. ili 334F. god.! oduevljen prianjima o vetoj 8ori! otiao tamo u ruski manastir i primio monaki in i novo ime ava. 'alo dana po *emanjinoj abdikaciji! 3=. aprila 334?. god.! car Isak bi u taboru kod +ipsele svrgnut s vlasti i oslepljen! a na carski presto do(e spletkama vrlo veti %leksije. 2oto se odrekao prestola *emanja se! zajedno sa enom! zamonaio u 5asu! u crkvi v. 2etra i 2avla! pa se onda povukao on u tudenicu! a ena mu! sad prozvana %nastasija! u "ogorodiin 'anastir kod +urumlije. *emanja je iz tudenice pratio razvoj politikih doga(aja. +ad je video da je grka carska kriza ostala bez daljih posledica i bez opasnosti po rbiju i da je novi i neratoborni car paljiv prema svom zetu ;imenovao ga je ak sevastokratorom>! b reio se *emanja da napusti zemlju i da ostatak ivota provede u vetoj 8ori! uz svog ljubimca. U jesen 334@. god. doao je monah imeon na %tos i tu proiveo neto vie od dve godine. U sporazumu sa svetogorskom optinom i sinom avom! a po dozvoli cara %leksija! punom panje prema imeonu i avi! podigao je *emanja 3344. god. na severnom delu vete 8ore manastir 1ilandar kao srpsku obitelj! ,koja e sluiti za primanje ljudi od srpskoga naroda-! kako izrino pie u carevoj hrisovulji. 1ilandar je! po carevoj odluci! postao ,samostalan! svojevlastan i samoupravan-! odnosno prava carska lavra. 1ilandar je postao najaktivniji srpski manastir rednjeg Veka! rasadnik crkvene kulture i pismenosti vizantiskog tipa! i mesto za najsolidnije obrazovanje naih monaha. U narodnoj tradiciji ,bkjel Vilendar usred 8ore vete- zauzima jedno od najasnijih mesta. U njemu je *emanja! sa DE godina ivota i ispustio duu! na suroj rogozini i s kamenom pod glavom! 3<. 6ebruara 3F==. god. +ao rodonaelnika dinastije *emanjia! kao zasluna branitelja i utvrditelja pravosla vlja u rbiji i kao oveka koji je svoj burni ivot okajao monakom rizom i molitvom! srpska crkva proglasila je *emanju za svetitelja.

,atinsko -arstvo i stvaranje Srpske .raljevine

*emanjina nenadana abdikacija i potiskivanje najstarijeg njegova sina sa velikoupanskog prestola nisu mogli proi bez krize u zemlji. Vukan se oseao uvre(enim. ablanjiva scena bratske borbe oko vizantiskog prestola imala je svog odjeka i u srpskim zemljama. Vukan! raunajui sa jo nesmirenim separatistikim strujama u Beti i sa katolikim elementom u njoj! koji je teko podnosio preteni uticaj pravoslavlja u *emanjinoj dravi! dolazi na misao da iskoristi to suparnitvo. *eposredan povod za to dao mu je napadaj ma(arskog princa %ndrije na humsku zemlju. /vaj je od brata 7merika oteo 334@. hercetvo :almacije i 1rvatske i ve je s ranog prolea naredne godine napao 1um. :ajui izvestan poklon manastiru v. +revina u Badru! E. maja 334D. god.! %ndrija pominje svoju pobedu ,kako u 1umu! 108

Istorija Srba Vladimir orovi tako i u 5akoj-. U itiji svog oca tevan! koji pria kako se odazvao njegovu pozivu da pomogne zidanje 1ilandara! kazuje! kako je tom prilikom! dakle 334D.4.! uzdajui se u 1rista i njegove molitve! bio bez straha od onih koji su ga napadali! niti se bojao ,etanija inoplemenika varvara-. Vukan je s %ndrijom sklopio savez protiv brata s namerom! da njegovom pomou do(e na srpski presto. U leto 334D. god. %ndrija se sukobio ponovo s bratom 7merikom i izazvao s toga protiv sebe papino prokletstvo. U %ndrijinom sluaju Vukan je naao neposredan primer vie za svoje dranje prema tevanu. :a obezbedi pobedu svojoj stvari Vukan se te godine bio obratio i papi molei ga da u njegovu zemlju uputi svoje legate i pojaa nadzor i uticaj zapadne crkve. D. januara 3344. papa se odazvao toj molbi i uputio je u Betu dva svoja poslanika. %li aljui ih papa je svoju preporuku za njih uputio u isti mah i velikom upanu tevanu i enama obojice brae. 2apa! prema tom! nije tim aktom pokazao naroito isticanje Vukana mimo vladajueg brata& on je samo rado prihvatio priliku da pojaa uticaj 5ima u tim oblastima gde je pravoslavlje poelo da uzima maha. Vukan! da bi stekao papino poverenje! smatra i prikazuje dolazak legata kao naroitu sreu za svoju zemlju i daje im punu slobodu rada. U isti mah on obavetava papu! kako je u njegovom susedstvu zlo stanje. ,U zemlji ma(arskog kralja! t.j. u "osni-! pie on! jeres je uhvatila maha! jer je sam ban +ulin sa enom i sestrom! udovicom kneza 'iroslava! i sa mnogim srodnicima i sa vie od 3=.=== dua preao u nju. Vukan ne kae koja je to jeres! ali je verovatno da misli na bogumilstvo. 'a(arski kralj naterao ih je! da se upute papi i da tamo prikau svoje verovanje! ali su se oni! kazuje Vukan! vratili sa izmiljenim pismima! kao da im je to papa odobrio. toga on sad moli papu! da savetuje ma(arskom kralju! neka ih ,istrebi iz svoje drave kao kukolj iz enice-. %li sve te dostave nisu mogle odluiti papu da istupi protiv tevana. % sam tevan drao se vrlo veto. I on je! iz straha od katolikog saveza! predusretljivo primio oba papina legata i u svom pismu papi! kao ,svom duhovnom ocu-! poruivao! da e uputiti svoje posebno poslanstvo u 5im. /no je doista i dolo! i to sa naroitom molbom tevanovom! da mu papa poalje kraljevsku krunu. U papi! tevan se nadao dobiti zatitu od napadaja ma(arskog suseda i svoga brata. 'isli se! da ga je tenja da dokae svoj raskid s Vizantijom opredelila! i da otera i svoju enu! grku princezu .evdokiju! navodei! inae! kao razlog za taj postupak njenu ugu i! kako se prialo u 9arigradu! jo i neverstvo. 'i! me(utim! drimo da to nee biti. tevan je .evdokiju oterao golu! samo u koulji! oevidno ljut radi njenih postupaka& tolika bezobzirnost moe se tumaiti jedino velikom linom razdraenou. ami 8rci! koji govore o tom doga(aju! nisu mu nikako pridavali politike motive. 2apa Inoentije III! koji je pred oima imao samo crkvene interese! bio bi pristao da tevanu poalje krunu! samo da bi pridobio jednog izmatikog poglavara vie. %li je ma(arski kralj odluno ustao protiv te namere. $o je ak i pospeilo njegovu odluku! da napane tevana. U savezu sa Vukanom prodrli su 'a(ari 3F=F. god. u rbiju i pokorili je. Vukan je postao veliki upan! dobio je rake zemlje i niku oblast! a 7merik uze za se titulu srpskog kralja i oblast istono od 'orave. Vukan je! tako! postao ma(arski vazal! kao to je bio i bosanski ban +ulin. tevan sam pria! kako je tom prilikom rbija bila opustoena! a on se naao van otadbine. Izgleda! da se sklonio u "ugarsku! prijateljima svoga oca. Izme(u "ugara i 'a(ara do(e brzo! jo 3F=<. god.! do sukoba radi granica u istonoj rbiji. +alojovan ili .ovanica! bugarski vladar toga vremena! sran i svirep! osta pobeditelj& 'a(ari moradoe da se povuku iz "ranieva! a Vukan iz

109

Istorija Srba Vladimir orovi nikog kraja. tevan se! posle te bugarske pobede! vratio u rbiju! na svoj presto! a Vukan se povukao u Betu. I bosanski ban +ulin nalazio se u slinoj opasnosti. Vukanova dostava i tuba spljetskog nadbiskupa! da je +ulin dao utoite prognatim jereticima iz pljeta i $rogira! potaknu energinog papu Inoentija III da upozori pismom kralja 7merika na ponaanje +ulinovo i da ga pozove da tome uini kraj. "osanski ban! pozvan na odgovornost! izbegao je opasnosti samo tako! to se napravio da ne razume u emu bi bila jeres njegove zemlje i traei toboe pouke. 2apin legat za "alkan! Ivan de +azemaris! doao je na to u "osnu i D. aprila 3F=<. na "olinom 2olju primio sveano i obavezno odricanje "osanaca od izvesnih verskih obiaja! koje su dotle drali. 2redstavnici "osne! s istim legatom! otili su potom ma(arskom kralju i ponovili pred njim svoje odluke i poloili zakletvu. $om aktu prisustvovao je i +ulinov sin nepoznata imena. $ako se "osna spasla jedne bede! koja joj je! u doba tadanje ma(arske agresivnosti! mogla doneti velikih neprilika. Bauzimanjem aktivnog i autoritativnog pape Inoentija III dolo je poetkom jIII veka do novog krstakog rata. 8od. 3F=F. bee se u 'lecima i njihovoj okolici iskupila prilina krstaka vojska. %li nezgoda za nju nastade u tom! to krstai nisu imali da plate svu pogo(enu sumu za prevoz! koja je iznosila D?.=== maraka srebra. 'leci iskoristie te novane neprilike krstaa i ponudie im! posle izvesnih pregovora! da e pristati da ih prevezu na dug ;suma duga iznosila je oko <A.=== maraka>! ako im krstai pomognu! da uz put savladaju odmetnuti Badar. tari dude! 7nriko :andolo! kome je tad bilo na devedeset godina i koji bee slep! po(e sam sa krstaima! davi tako primer i svojim sugra(anima. %li on je poao na istok s drugim eljama i mislima nego to ih je imalo njegovo krstako drutvo. U isto vreme javila se i akcija vizantiskog princa %leksija! sina oslepljenog cara Isaka. /n je preduzimao sve mogue samo da srui svog strica imenjaka. U 5imu je nudio crkvenu uniju! a krstaima politike i ekonomske usluge! samo da mu pomognu povratiti izgubljeni oev presto. 'leani su rado pristali na saradnju! jedno da izvuku tetu priinjenu Gatinima prilikom njihova pokolja u 9arigradu! a drugo! da povrate izgubljena trgovaka trita i dobiju nove povlastice. U jesen! D. oktobra 3F=F.! krenula je velika mletaka 6lota na istok s krstaima. FA. novembra pao je Badar u mletake ruke. $amo stie doskora i princ %leksije. I pored protesta papina i otpora nekih krstaa! tu bi reeno da krstaki pohod! mesto u sveta mesta! krene najpre na 9arigrad. +rajem aprila 3F=<. uputila se krstaka vojska iz Badra! sa novim grkim carskim pretendentom kao %leksijem IV. +ao svog novog cara pozdravie %leksija uz put :ubrovnik i :ra. F<. juna stigla je 6lota u an te6ano! pred 9arigrad! i odmah naskoro poela opsadu. 9ar %leksije III! uplaen! pobee iz prestonice u "ugarsku! a sam grad branio je njegov zet $eodor Gaskaris. 2osle %leksijeva begstva! u noi 3@. jula! izgledalo je! da je cilj krstaa postignut. lepi Isak izveden je iz zatvora i vraen na presto! a 3. avgusta krunisan je %leksije kao njegov savladar. 'leani! kojima se nije naputao 9arigrad! zatraie isplatu od 3==.=== maraka srebra! koja je bila ugovorena kao cena za njihovu saradnju. U isto vreme traeno je i da se izvri obaveza u pogledu crkvene unije. 2ritisak 6inansiskih organa na narod! da se iscedi onoliki novac za 'leane! koji nije potedeo ni crkve i njihovo blago! i ovi pregovori s 5imom uzbunie svetenstvo i ceo narod. I izbegli car %leksije III! pravei se kao rtva pravoslavlja i tu(inske obesti! razvi iz %drijanopolja ivu agitaciju protiv novog stanja u 9arigradu. Videi! kako 110

Istorija Srba Vladimir orovi latino6obija u narodu uzima sve vie maha i kako postaje neodoljiva! mladi car %leksije menja svoju politiku i naputa svoje pomagae. ,"edno derle-! rekao mu je tad razjareni :andolo! ,mi smo te digli iz blata i opet emo te u nj bacitie- "orba izme(u Gatina i 8rka posta neizbena. %li i me(u samim 8rcima nastadoe neredi i spletke. /ba cara! otac i sin! bie krajem januara 3F=A. svrgnuti s vlasti. Isak! star i iznemogao! umre od straha! a %leksije bi zadavljen. :ok se vodila borba oko njihova prestola! trulu i iskvarenu Vizantiju branilo je! u glavnom! nekoliko varokih najamnika i vojvoda %leksije 'urzu6lo kao novi car %leksije V. 2oslednjeg dana! kad su krstai juriajui ve prodirali u 9arigrad! pobegao je i taj novi car! a za njegova naslednika bi izvikan hrabri $eodor Gaskaris. %li on nije imao ta vie da spasava. 3<. aprila 3F=A. Gatini su postali gospodari gorde vizantiske prestonice! u koju! od njenog osnivanja! ne u(e dotad nikad tu(in kao osvaja. U 9arigradu je posle toga osnovano Gatinsko 9arstvo. |elei da pojaa znaaj 'letaka i njene privredne interese! stari :andalo! dua celog ovog preduzea! radio je na tom! da novi car ne bude jaka linost! ni nova carevina jaka drava! jer e samo tako 'leci moi odrati svoj presti i naturati svoju volju. am za sebe on krune niti je trebao ni traio! i kad mu je ponu(ena on je odbio. %li njegovim uticajem bi izabran za carigradskog imperatora "alduin Clandriski i 3E. maja krunisan u opljakanoj %ja o6iji. Ba patrijarha u 9arigradu bi postavljen 'leanin $oma 'orozini i uza nj! za v. o6iju! jo trinaest mletakih kanonika. %li je za svakog poznavaoca prilika na Istoku bilo jasno! da takve mere nee dovesti do crkvene unije. Uz ranija nasilja pri zauzimanju 9arigrada ovo otimanje v. o6ije bee samo razlog vie! da se u duama ortodoksnog grkog svetenstva razvija jo dublja mrnja na zavojevaa i stvori trajniji jaz izme(u obe crkve. taro Vizantisko 9arstvo raspade se u vie delova. 2ored 9arigradskog! teritorijalno vrlo ogranienog! Gatinskog 9arstva! dobi "oni6acije 'onte6eratski 'aedoniju sa prestonicom u olunu. 2eloponez! 7pir! Ilirik i neka ostrva dobie 'leci! koji posedoe i jedan deo $rakije i jedan deo samog 9arigrada. :rugi 6rancuski plemii podobijae razne male kneine. I 8rci sami! tamo gde su uspeli da se odre! razbie se u vie drava. U *ikeji se obrazova novo grko carstvo! kao nastavak carigradskog! pod poslednjim vladarem carigradskim! $eodorom Gaskarisem. *ezavisno od njega razvie +omnini svoju vlast u dalekom $rapezuntu. :espotat %rte u 7piru drala je jo jedna grana dinastije %n(ela. 2rirodna je stvar! da je tako vana promena imala velikih posledica na celom "alkanu. /d balkanskih drava padom Vizantije ponajvie se koristila "ugarska. *jen vladar! +alojovan! ve je i neto ranije bio stupio u veze s papskom kurijom! a sad ih je samo usrdnije razvio. U jesen 3F=A.! @. novembra! papin kardinal Gav posvetio je trnovskog arhiepiskopa Vasilija za bugarskog primasa! a sjutri dan krunisao je +alojovana za ,kralja-! ne ,cara-! "ugarske. +alojovan se za to! u ime svog naroda! podvrgao vrhovnoj vlasti rimske crkve. +alojovanovom primeru sledio je i srpski veliki upan. *jegovu volju da iz 5ima dobije kraljevsku krunu pominje papa u jednom pismu iz iste 3F=A. god. %li ma(arski kralj! koji nije mogao spreiti veza izme(u pape i "ugara! uspeo je da sprei kraljevsku titulu za srpskog velikog upana. "ugarska je bila i prva drava! koja je poela borbu s Gatinima i imala uspeha. U borbi s neobino odlunim i brzim +alojovanom dopao je kao zarobljenik u bugarske ruke sam car "alduin! posle izgubljene bitke kod %drijanopolja! 3?. aprila 3F=?. $amo je posle ubijen! na veoma grozan nain. *a carigradski presto do(e "alduinov brat! 1enrik Clandriski! ili .eris Cilander! kako ga po grkom zove tevan *emanji. U borbi 111

Istorija Srba Vladimir orovi s "ugarima poginuo je 3F=@. i "oni6acije 'onte6eratski. +alojovan je! inilo se jedno vreme! bio glavni inilac na "alkanskom 2oluostrvu. %li ga je brzo nestalo. +ad je! posle pogibije "oni6acijeve! pourio da uzme olun! pao je pod njegovim zidinama od udarca jednog svog vojvode! D. oktobra 3F=@. njim je zastala i bugarska o6anziva i polet obnovljene bugarske drave. /snivanje Gatinskog 9arstva uticalo je! prirodno! i na odnose u rbiji. :ubrovaka 5epublika! mesto dotadanje vizantiske vrhovne vlasti! prima 3F=?. mletaku. 8rad je zadrao svoje staro ure(enje! ali mu je! radi kontrole! knez uvek imao biti 'leanin. +nezovi su najpre bivali doivotni! a posle samo sa mandatom od dve godine. U svojim trgovakim odnosima sa susedima :ubrovani su i dalje imali slobodne ruke. $ako su! na primer! ve 3F=E. god. traili i dobili trgovake povlastice od 'ihajla :uke! epirskog despota. U samoj rbiji tevan *emanji je mudro pratio razvoj doga(aja! ne izlaui se ni za krstae ni za "ugare. Isto je tako ostao miran i Vukan u Beti. ava! u svojoj biogra6iji tevana *emanje! pria da je Vukan bio iv! kad se on vratio u rbiju poetkom 3F=D. god. donosei iz 1ilandara mrtvo telo oevo. U tudenici! 34. 6ebruara 3F=D.! *emanja je sahranjen ponovo! a nad mrtvim oevim telom ava je konano izmirio oba brata. %li ve u leto te godine Vukan vie nije bio iv ili bar nije bio na vlasti! poto se kao dukljanski kralj pominje njegov najstariji sin gor(e. gor(e se! na ime! <. jula 3F=D.! zakleo na vernost mletakom dudu! bez obzira na svog strica tevana! i bio spreman da s 'leanima zajedno ratuje protiv %rbanasa :imitrija 2rogonovia! zeta svoje kue! koji je prema 'leanima bio nepouzdan. Izgleda! da se gor(e u Beti smatrao kao samostalan i da je politiku vodio na svoju ruku. 2osle smrti +alojovanove nastadoe u "ugarskoj veliki metei. 'aloletni .ovan %sen! sin %sena I! morade da bei iz zemlje! a vlast ugrabi sestri +alojovanov! "oril. Usled odmetanja i nepriznavanja njegove vlasti "oril je izgubio mnogo od tekovina svoga ujaka. 'a(ari mu oduzee "eograd i "ranievo i proirie svoje granice sve do dananje uprije u rbiji. +alojovanov srodnik trez! vrlo ugledan i ak pretendent na presto! dobee tevanu *emanjiu. /n je! verovatno! potsetio tevana na usluge! koje je njemu! u slinoj prilici uinio +alojovan. I pored protesta "orilovih! tevan se zauzeo za treza! pobratio se s njim i pomogao ga vojniki da se doepa tvrdog 2roseka na Vardaru i da se tu uvrsti. Iz 2roseka trez je proirio svoju vlast sve do /hrida i blizu oluna. am tevan kazuje! da je ,oteo i predao njemu pola carstva bugarskoga-! ostavivi ga da vlada u 2roseku pod njegovom zatitom. "orilo nije u prvi mah mogao da spreava sve te svoje protivnike! jer je bio nastavio borbe s Gatinima i u njima pretrpeo teak poraz ;F. avgusta 3F=D. kod Cilinopolja>. +ad Gatini! zauzeti u borbi s 8rcima i zbog svojih me(usobica! nisu do kraja iskoristili svoje pobede! "orilo! dobivi oduke! poinje razraunavanja s protivnicima! koje je! s druge strane! njegov poraz bio ohrabrio. U $rnovu! 33. 6ebruara 3F33.! odran je dravni sabor protiv bogumila! a u stvari protiv careve opozicije. *askoro potom! posredovanjem papinim! dolo je do izmirenja izme(u "orila i oba susedna katolika vladara. 9ar 1ajnrih posta zet "orilov! uzevi njegovu bratuedu! a 'a(ari su spasli njegovu vlast! poslavi mu pomo da ugui jednu veliku pobunu u vidinskoj oblasti. 2oto je sredio odnose s katolikim vladarima i sa 1enrikom ak sklopio i savez! odlui se car "orilo da napane srpskog veliko upana. tevan mu nije bio prijatelj! i bugarska opozicija! kao i trez! nalazila je kod njega sklonita i moda potpore. Bajedno sa 1enrikom krenuli su "ugari na rbe! po svoj prilici 3F3A. god. U blizini *ia! jednim 112

Istorija Srba Vladimir orovi nonim prepadom! rbi su saveznike pomutili i nagnali na povlaenje. :a se osvete za taj poraz! i da postignu sigurniji uspeh! saveznici poee da se bolje spremaju. /beanjima i izgledima na neku dobit! oni premamie na svoju stranu treza i digoe ga protiv tevana. tevan posla prosekom gospodaru svog umnog brata avu! da ga odvrati od tog saveza. %li avino nagovaranje osta bez uspeha. $ad se prilo drugim sredstvima. avini biogra6i priaju! kako je "og! na avinu molbu! poslao ,an(ela ljutakoji probode treza. 2osle njegove pogibije napad saveznika bi na izvesno vreme odloen. trezovu oblast zauzee! me(utim! Gatini iz oluna ;sam 2rosek i njegov kraj>! a delom 8rci iz 7pira! koji ovladae kopljem i severnom 'aedonijom. 7pirski despot! 'ihajlo I! bee se za ovo vreme osetno ojaao. 2od njegovu vlast bee dola cela %lbanija s :raem! i sad! kako videsmo! i severna 'aedonija. /vo poslednje osvajanje! i naroito zauzimanje kadra! dovedoe 'ihajla u sukob sa tevanom. %li do rata izme(u njih nije dolo. .edan sluga ubio je 'ihajla u branoj postelji i tim! kao i kod treza! reio pitanje najkraim nainom! verovatno 3F3?. god. *aslednik 'ihajlov! njegov polubrat $eodor! brzo na(e naina da se izmiri sa rbima. 'ihajlov brat 'anojlo uze za enu jednu od srpskih princeza! a sam tevan nameravae da uzme 'ariju! ker poginulog despota 'ihajla! udovicu 7vstatija Clandriskog! brata prve dvojice latinskih careva! ali mu to ne dozvolie crkvene vlasti grke radi bliskog srodstva. +asnije je! ne znamo tano koje godine! tevanov najstariji sin 5adoslav uzeo za enu $eodorovu ker %nu. *jihov zaruni prsten ouvan je do danas! na kom! u grkim stihovima! stoji napisano# ,Vereniki prsten tevana! izdanka od loze :uka! primi rukama! %no! rode +omnina.Ba rbiju nastade velika opasnost! kad izme(u Gatinskog 9arstva i 'a(arske do(e do bliih veza. 2olitiki planovi ove dvojice katolikih vladara uzimali su u svoju kombinaciju rbiju kao podruje koje im je na putu za neposredniju saradnju. *jihove namere nisu bile skrivene. 8od. 3F3E. reie se car 1enrik i ma(arski kralj %ndrija da se sastanu u *iu! i to s vojskom i jedan i drugi. /evidno! pohod je spreman samo protiv rbije! jer sa "ugarskom behu u dobrim odnosima. am tevan *emanji pie! da je namera protivnika bila ,prognati me i zemlju otaastva moga razdeliti i sebi zadrati-. /ni su bili uputili poziv i tevanu! da do(e na taj sastanak. tevan! diplomatski vrlo vet! u sporazumu s bratom avom! odlui da pokua rastaviti saveznike. ma(arskim kraljem u poslednje vreme nije imao nikakvih sukoba! pa mu se sporazum s njim uinio lake mogu. toga po(e sa avom preda nj! pre sastanka u *iu! na granicu kod 5avnog ;t. j. dananje uprije>. $u doeka kralja %ndriju 3=. aprila sa svima poastima! kao prijatelja! i gostio ga je dvanaest dana. Iznena(en! kralj %ndrija je odgovorio na te ljubaznosti panjom sa svoje strane i odustao je od nameravane borbe. +ad se tako obezbedio od 'a(ara! poao je onda tevan s %ndrijom zajedno u *i! kao prijatelji. 1enrik! me(utim! ,pun gneva i jarosti-! nije se dao lako slomiti. /n je od tevana na svaki nain traio jedan komad rbije! makar i mali. tevan! siguran da ga 'a(ari nee napasti! nije poputao i ak se spremao da kazni 1enrika. /n dade posesti sve klance oko *ia! verovatno i grdelike i sievake! da sprei Gatinima povratak ili da natera 1enrika na poputanje. 1enriku u taj mah nije bilo do borbe. U solunskoj dravi bee dolo do krupnih trzavica i 'argarita! solunska vladarka! sestra kralja %ndrije! molila je 1enrika za pomo. toga on! kad je naiao na tevanov otpor i video da ne moe postii to eli prostom pretnjom! odustade od dalje akcije. 2ovlaenje mu je osigurao kralj %ndrija! koji je posredovao kod tevana. /dmah iz rbije 1enrik je poao prema olunu! ali ga je na tom putu iznenadila smrt! 33. juna 3F3E. god.

113

Istorija Srba Vladimir orovi /vaj savez dvojice katolikih vladara protiv rbije! i osamljenost rbije u politici! naterae tevana da trai negde naslona. tim u vezi trebalo je naputati donekle i isto pravoslavsku orientaciju srpske drave! kako je zamiljao *emanja i izvodio ava. 'oda je isto katoliki kralj %ndrija ve u 5avnom traio kakvih obeanja u tom pravcu. *esumnjivo je! da je tevan 3F3@. god. izveo krupan preokret u svojoj politici. /moguila mu ga je svakako brana veza sa %nom :andalo! unukom slavnog duda 1enrika! koja je ostvarena negde u to vreme. :a li preko 'letaka! ili neposredno! tevan je stupio i u veze sa papskom kurijom i traio tamo ponovo kraljevsku krunu i izvesnu moralnu potporu. 2apa 1onorije III odazvao se toj molbi rado! jer ona je znaila novu tekovinu rimskoj stolici na "alkanskom 2oluostrvu. .edan poseban papinski legat! koji je preko pljeta otiao u rbiju! doneo je krunu za tevana i 3F3@. god. krunisao ga njom. $aj preokret tevanove politike nije bio dobro primljen u zemlji. $radicija pravoslavlja ve je bila uhvatila korena. 2rotiv tevana se naroito die njegov brat ava! dotadanji mu verni saradnik! glavni pretstavnik pravoslavlja i vizantiske crkvene kulture u rbiji i po svom inu i po svom svetogorskom vaspitanju. ava nije hteo da izaziva borbe u zemlji! da je ne bi izloio kakvim neprilikama! nego je napustio tudenicu u rbiji i otiao u vetu 8oru. 'e(utim! ba ove iste godine! 3F3@.! na "alkanu nastaju krupne promene. 'esto umrlog cara 1enrika do(e na carigradski presto 2etar +urtnejski! njegov zet. +ad se on krenuo na svoju carsku dunost iz 5ima! gde je bio krunisan! pokua da otme! po elji 'leana! 7pircima :ra. $im izazva njihovu osvetu. *e uspevi pod :raem! car 2etar se uputio suhim za 9arigrad! ali ga 7pirci na tom putu negde oko ckumbe predusretoe i ubie. 9areva pogibija izazva u spletkama bogatom 9arigradu zbunjenost i itav niz novih intriga i pregonjenja u "ugarskoj. 2osle smrti latinskog cara 1enrika! car "orilo gubi svaki oslonac i biva potisnut s vlasti kad se 3F3@. pojavio zakoniti naslednik! izbegli .ovan %sen II! praen ruskim etama. "orilo se drao jedno vreme u $rnovu! ali ga najposle izdade narod i plemstvo i otvori gradska vrata mladom caru. 8od. 3F3D. "orilo je izgubio presto i onji vid. b 'a(arski kralj %ndrija bee se u avgustu 3F3@. god. iz pljeta krenuo na krstaki rat u 2alestinu! s koga se idue godine bez imalo slave vratio u zava(enu i prezaduenu zemlju. b .edine dve drave na "alkanu! ije stanje bee sre(eno i koje su mogle da se koriste ovom pomuenou! behu rbija i epirska drava despota $eodora. 2ogibija cara 2etra i odlazak kralja %ndrije znatno su izmenili uvete! pod kojima je kralj tevan stvarao svoju latino6ilsku politiku. /n to brzo uvi(a i politiki vrlo gibak! vodei rauna i o pravoslavskoj opoziciji u zemlji! on se reava da se vrati na staru liniju. toga se miri sa avom! koji! da se osigura pravoslavlje u rbiji! trai da se izvede organizacija srpske crkve. $akva organizacija dobro bi dola tevanu i iz isto politikih razloga. 9rkva njegove drave nalazila se pod vrhovnom vlau ohridskog arhiepiskopa! koji je bio epirski podanik. $eodor epirski! koji se istakao kao protivnik Gatina i na ijem je podruju poginuo car 2etar! imao je zbog te latino6obije nesumnjivih simpatija me(u svetenstvom u rbiji. Uticaj njegov i njegove ohridske arhiepiskopije mogao je! s toga! postati moda i opasan po tevana& otud kod ovog sklonost da se za rbe stvori posebna srpska crkvena organizacija. ava je lino uzeo na se! da ide u *ikeju! caru i patrijarhu! i da tamo izradi samostalnost srpske crkve. U *ikeji ava je bio srdano doekan. Ba cara $eodora Gaskarisa to je znailo! da u rbiji moe dobiti jednog saveznika vie! i to na "alkanu! za borbu protiv Gatina. em toga! kako je izme(u *ikejaca i 7piraca postojala izvesna surevnjivost u pitanju 114

Istorija Srba Vladimir orovi eventualnog nasle(a Vizantije i 9arigrada! kad se jednog dana skrhaju Gatini! to je! razumljivo! u *ikeji bilo rado primljeno da se rbija obraa njima i da se na dosta lak nain moe dobiti njeno prijateljstvo. Ba patrijarha to je znailo vraanje istoku i njegovom uticaju jedne zemlje! koja je bila u opasnosti da postane papinska domena. /ni s toga pristadoe da srpsku crkvu priznaju avtoke6alnom. Ba arhiepiskopa samostalne srpske crkve bi posveen sam ava! jedna od najjaih linosti tadanje rbije! ovek sa mnogo veza me(u rbima. $o je bilo 3F34. god. asvim je razumljivo! da je osnivanje samostalne srpske crkve izazvalo proteste iz /hrida! a naroito od :imitrija 1omatijana! tadanjeg arhiepiskopa. rbija je tako za vlade tevana *emanjia! prvog svog venanog kralja! dobila dve velike tekovine u svom dravnom razvoju# postala je kraljevina i dobila je svoju samostalnu crkvenu organizaciju. *emanjino delo! ve u prvom narataju! biva dogra(eno sa nesumnjivim uspehom. rbija je postala prava drava! sa svojom individualnou i sa svojim nesumnjivim stvaralakim ambicijama. %li! i to treba dodati! da u itavoj naoj prolosti nije bilo perioda! gde su na upravi zemlje bila dva lana dinastije s tako izuzetnim sposobnostima! kao to behu tevan i ava! i u tako uskoj i na jedan cilj koncentrisanoj saradnji. /rganizatorski rad avin u srpskoj crkvi bio je vrlo energian. /n je! pre svega! toj novoj organizaciji dao ist nacionalni karakter. 8rka vladiku! koga je zatekao u 2rizrenu! svrgnuo je i u mesto njega postavio rbina! svog uenika! odnosno svog oveka. I to nije jedina crta njegove borbenosti. /dre(ivanje sedita novoosnovanih episkopija izvedeno je isto tako s naroitom dravnoverskom namerom. %rhiepiskopija je stavljena u |iu! u novu zadubinu kralja tevana! daleko na sever od 5asa ili tudenice! a nedaleko od ma(arske granice. 7piskopija u :abru na Gimu stavljena je gotovo na samu granicu bosansku! da deluje na tamonji pravoslavni elemenat i da suzbija bogumilsko uenje. Betska episkopija smetena je na 2revlaku! u "oku +otorsku! van same prave Bete! a 1umska u ton# b obe gotovo na peri6eriji kraljevine! ali oevidno sa ciljem da suzbijaju katolinu akciju koja se naroito irila sa podruja kotorske i dubrovake biskupije. U ranije vreme i pravoslavni su manastiri bili podvrgnuti nadzoru katolikog barskog nadbiskupa& posle avine akcije taj se odnoaj poinje da menja u obrnutom pravcu. 2ravoslavlje je! posle avine organizacije! postalo konano dravna vera nemanjiske rbije. ava je u tom pogledu radio dosledno i bez imalo obzira. "ogumile je suzbio iz rbije jo njegov otac *emanja! a ava je! kao svetogorski latino6ob! uinio sa svoje strane sve da sprei i oslabi uticaj katolianstva. 2reko svetenstva! na koje je sam neposredno uticao i primerom i poukom! ava je dizao i opti kulturni nivo celog naroda! nastojei da u njemu razvija ljudske vrline i smisao za gra(anske dunosti. rpsku dravnu misao nemanjiske dinastije stvorio je 6iziki *emanja! a intelektualno ava. *acionalno! ili bolje reeno! etniko jedinstvo bilo je u to doba jo nedovoljno svesno i ne bi spreilo da i dalje dolazi do onakvih sukoba kakvih behu oni izme(u 5ake i Bete! odnosno izme(u katolianstva i pravoslavlja. Versko jedinstvo bilo je u ona vremena jedini delujui amalgam i! zahvaljujui avinu radu! ono je doista i delovalo. :ruga linija *emanjia! kneza 'iroslava! vladala je u 1umu pod vrhovnom vlau rakog velikog upana! odnosno kralja. Vlast nekih lanova te porodice irila se ponekad i na susedne dalmatinske gradove! koji su inae imali i zadravali svoju lokalnu avtonomiju. $ako je naslednik kneza 'iroslava! u nas slavna i poznata po vanredno dragocenim 7van(eliju koje je za nj pisao dijak 8ligorije! knez 2etar ;334D0 3FF@.>! bio 3FF<. god. izabran za spljetskog kneza i uveden u tu dunost od spljetskog

115

Istorija Srba Vladimir orovi gra(anstva i pored vrlo ogorenog otpora od strane katolinog svetenstva. +ao spljetski knez on je dugo otro vodio borbu sa hrvatskim brastvom cubia. 2o saoptenjima iz kasnijih izvora! knez 2etar je! poznat i inae kao borben tip! ratovao i sa kraljem tevanom i u tom ratovanju je r(avo proao! izgubivi svu oblast na levoj obali *eretve. +ralj %ndrija! po povratku iz vete Bemlje! protestovao je protiv toga! to je tevan uzeo kraljevsku krunu i pretio je ak i ratom. %li je stanje u njegovoj zemlji bilo tako r(avo! da se kralj nije smeo ni usuditi da je izlae novim naporima. 2lemstvo je bilo toliko ojaalo i pritesnilo %ndriju! da je morao 3FFF. god. objaviti svoju uvenu Blatnu bulu! koja je! isto kao i neto malo ranije izdata engleska 'agna charta! suavala kraljevsku vlast u korist plemstva. tevan nije znao za sve to! pa je pokuao da na %ndriju deluje diplomatskim putem. 'oda je s tim u vezi iljanje tevanova poslanika 'etodija u 5im papi 1onoriju III! da taj sa svoje strane utie na ma(arskog kralja. em toga tevan je uputio u 'a(arsku i brata avu! po svoj prilici! u drugoj polovini 3F34. ili poetkom 3FF=. god.! da i on umiri %ndriju. avini biogra6i priaju! kako se kralj %ndrija toboe s poetka opirao! ali da je na kraju popustio pred oiglednom svetou avinom. avina je misija svakako uspela! ali vie s toga to kralj %ndrija nije mogao! a ne to nije hteo da ratuje. /dnosi izme(u rbije i 'a(arske postali su posle toga dosta srdani. Iz obzira prema ma(arskom kralju propustio je tevan 3FF3. god.! da nesmetano pro(e kroz njegovu zemlju novi latinski car! 5obert +urtnejski! sin poginulog cara 2etra! a urak %ndrijin. .edan 6rancuski izvor toga vremena ;,7htrait de la compilation dite de "andonin gk %vernes-> kazuje! da je tom prilikom dolo do jedne podvale srpskom kralju. 9ar 5obert imao je uza se jednog ,serana- iz Gila! za koga se govorilo da je njegov nezakoniti stric. Gepu ker toga serana dao je car bogato nagizdati i! pretstavljajui je kao svoju ro(enu! uspe! da je proturi za enu ,srpskom kralju-! verovatno jednom sinu ili nekom bliskom ro(aku tevanovom. *ije nimalo verovatno da je to bila .elena! Crancuskinja! udata za treeg sina tevanova! poto je .elena morala biti mla(a bar za itavih 3?0F= godina.

Srpske me&usobi e
tevan 2rvovenani je kraj ivota proveo u miru. 2red smrt! koja ga je zadesila oko 3FF@. god.! on se po oevom primeru pokalu(erio i postao monah imon. vom nasledniku 5adoslavu ostavio je dravu potpuno sre(enu i unutra i u odnosima sa svima susedima. 5adoslav je bio potpuno u senci svog monog tasta. $eodor epirski bee 3FF<. god. osvojio olun! proglasio se za cara i postao najsilniji vladar na "alkanu. %li! ponesen velikim i naglim uspesima! on bee precenio svoju snagu i uao u borbe sa mnogo protivnika! s Gatinima! s 8rcima *ikejskog 9arstva i najposle s "ugarima. .edino je rbe ostavio na miru. 5adoslav! sin jedne grke! a suprug druge grke princeze! oseao se i sam kao 2olugrk. *jegov zaruni prsten ima grki tekst& grki se potpisuje i na poveljama. /n se ne ponosi imenom *emanjia! nego svojom carskom lozom :uka. 8rki je natpis i na njegovom bakarnom novcu u obliku zdelice! koji je on prvi poeo da kuje u rba! po uzoru na novac svog deda cara %leksija. rpski letopisci pominju uticaj $eodorove keri na 5adoslava! koju zovu ,nova :alida-! kazujui bukvalno! da mu je ona zavrtela glavu. )ini se! da je 5adoslav! pod uticajem 7piraca! popustio i pred protestima ohridske crkve protiv srpske crkvene avtoke6alnosti& nesumnjivo je! da je s 8rcima tamo opet uspostavio blie veze. 2ouzdano je! da ga je :imitrije 1omatijan! ohridski arhiepiskop! s kojim je bio u prepisci radi raznih teolokih pitanja! hvalio! i pisao je patrijarhu 8ermanu u *ikeji kako je rbija pobona 116

Istorija Srba Vladimir orovi zemlja! ukraena ,au valjanoga morala svake vrste-. 1omatijan je inae lino bio protivnik srpske samostalne crkve i protestovao je! kako znamo! kod ave kad je ona dobijena. *ezadovoljan takvim stanjem u rbiji ava je napustio zemlju i krenuo na istok! u sveta mesta! 3FF4. god. *a tom putu on se svratio na nikejski! $eodoru neprijateljski! dvor! kod cara .ovana Vataca. +ad je 3F<=. god. car %sen pobedio cara $eodora kod +lokotnice i zarobio ga! bio je uzdrman i 5adoslavov poloaj u rbiji. "ugarski car smatrao je rbiju! radi velikog $eodorova uticaja u njoj! kao neku njemu vazalnu dravu! i s toga je! posle ove pobede dovrujui u $rnovu svoju lepu crkvu u slavu )etrdeset 'uenika! hvalei se postignutim uspehom! zapisao! kako je dobio celu $eodorovu zemlju ,od .edrena do :raa- i zemlje ,grku i jo arbanasku i srpsku-. I doista najvei deo $eodorove drave do(e pod neposrednu vlast %senovu& u olunu samo! s $esalijom i 7pirom! osta na vlasti %senov zet 'anojlo. rpski princ Vladislav! drugi sin tevana 2rvovenanog! postade isto zet %senov. /n je! naskoro po padu $eodorovom sa ostalim nezadovoljnicima u rbiji poeo borbu protiv 5adoslava. 5adoslav se drao jedno vreme! ali je pred monijim bratom morao najposle da pobegne iz rbije! krajem 3F<<. god. klonio se u :ubrovnik. $aj mudri trgovaki grad! koji je sve vie irio svoj promet i od cara %sena dobio povlastice za svoje trgovce! primio je s panjom i dobeglog srpskog kralja. Iz zahvalnosti on im je! za sluaj da se vrati na presto! dao obilate povlastice# da trguju bez carine! da ne plaaju mogoria i da su im slobodni vinogradi! koje su dotle zasadili po rnovnikoj upi. Iz :ubrovnika je kralj 5adoslav moda neto pokuavao protiv brata! kralja Vladislava! jer je ovaj u to vreme poeo da uznemiruje malu republiku! koja se iz straha obraala i bosanskom banu *inoslavu da je po potrebi zatiti. Bbog panje prema kralju 5adoslavu dobili su :ubrovani izvesne povlastice u zemlji despota 'anojla! 3F<A. god.! kamo je iz :ubrovnika otiao svrgnuti kralj sa enom! verovatno s namerom da tamo trai energiniju podrku. U :rau! pria jedan stari srpski biogra6! ekalo je 5adoslava novo razoaranje. $amo mu neki Cranak ugrabi enu! a njemu samom ugrozi ivot. Gien krune i ene! kralj 5adoslav se odrekao svetske sujete i primio je monaki in. +ao monah .ovan! povuen i zaboravljen! umro je u nekom manastiru po svoj prilici u tudenici! gde je sahranjen. tric 5adoslavljev i Vladisavljev! ava! koji se bio vratio s istoka i uticao da borbe izme(u brae ne uzmu opasnije razmere za rbiju! nije bio zadovoljan stanjem stvari. rbija je za dug niz godina bila pote(ena od sukoba sa susedima i taj mir mogla je da iskoristi za svoje unutranje jaanje. *a tom je naroito radio ava. $eodosije! avin biogra6! pripisuje njemu u zaslugu! to je dolo do braka izme(u Vladislava i %senove keri "eloslave. %li! kao to je ranije! za vreme 5adoslavovo! u rbiji preovla(ivao uticaj cara $eodora! tako se sad za vreme kralja Vladislava! u rbiji oseao uticaj cara %sena! u vreme od 3F<=03FA=. god. najmonijeg vladara na "alkanu. *apadaj 'a(ara na %senove zemlje i njihovo zauzimanje "eograda i "ranieva! 3F<F. god.! i vrlo zategnuti odnosi s latinskim baronima u 9arigradu! opredelie cara %sena da raskine veze sa papskom kurijom! koja je bila na strani njegovih protivnika. $aj korak carev naiao je na veliko odobravanje celog pravoslavnog klira. :otle je postojala vrlo jaka opozicija svetenstva iz bive $eodorove drave! odnosno od strane ohridske crkve! koja nije dozvoljavala da pravoslavni episkopi i svetenstvo priznaju vlast bugarskog primasa b patrijarha! poto je on! sa svoje strane! priznavao papinu vrhovnu vlast. 2osle raskida s 5imom! %sen je pokuao da obnovi veze s patrijarijom u *ikeji! ali se otud trailo kao prvi uvet da bugarska crkva prizna vrhovnu vlast nikejskoj. %sen na to nije pristao& on je eleo izmirenje! a ne ponienje svoje crkve.

117

Istorija Srba Vladimir orovi toga! i bez pristanka 5ima i 9arigrada! on dade izabrati za pravoslavnog bugarskog patrijarha .oakima. %li je! ipak! iz razumljivih razloga! teio! da svojoj patrijariji izradi priznanje. U pomo mu je dola nova politika situacija. 2rotiv saveza katolikih drava! Gatinskog 9arstva i 'a(arske! trebalo je stvoriti savez pravoslavnih drava. %sen s toga nudi pregovore nikejskom caru! .ovanu Vatacu. tvoreni sporazum izme(u njih prihvatio je despot 'ihajlo i verovatno kralj Vladislav. Ba avu! strica Vladislavljeva! zna se! da je krajem 3F<<. god. napustio svoj arhiepiskopski poloaj i kao svog naslednika ostavio remca %rsenija. 2osle je otiao ponovo na istok! u .erusalim! %leksandriju i na inaj! odatle u %ntiohiju i *ikeju! a iz *ikeje u 9arigrad i vetu 8oru. vrivi taj veliki put! on se krenuo u "ugarsku! u $rnovo! caru %senu. $aj put avin u sve etiri prestonice patrijarha pravoslavne crkve i navraanja u "ugarsku! kuda mu se nije trebalo vraati u rbiju! po svoj prilici je u vezi sa pomenutom akcijom %senovom za priznavanje bugarske patrijarije. %senu je ava! kao ugledna linost! sa dosta veza! po svoj prilici posluio kao posrednik u tom poslu. Uspeh je bio postignut. U 8alipolju! na maloaziskoj strani! 3F<?. god.! objavljen je grko0bugarski savez i priznanje bugarske patrijarije od sva etiri patrijarha. /ba stara biogra6a avina! :omentijan i $eodosije! kazuju! da je car prema njemu bio vrlo paljiv. +od %sena je ava i umro! u $rnovu! 3A. januara 3F<?. god. /datle je prenesen u Vladislavljevu zadubinu u manastir 'ileevo! gde je sa svim sjajem srpske crkve poloen u novi grob! E. maja 3F<@. $u se sauvao i njegov lik! ra(en od nekog umetnika re(e vrste! koji je umeo da svojoj 6reski da individualan izraz sa mnogo neposrednosti. uv! s dugom bradom! prosedom! koja kazuje da ava nije umro u dubokoj starosti! sa izvesnom otrinom u krupnim crtama! koje pokazuju jaku volju! ava ima prodirne sugestivne oi! sline dubokoj vodi. )itav lik ima krepine i pretstavlja vie dravnika nego svetitelja. 2rema njemu likovi mladog kralja Vladislava ;imaju dva>! plava! s malom negovanom bradom! s neim mekim u izrazu! izgledaju prosto kao da su sa neke 6eminizirane prirode. $o! to je Vladislav na obe 6reske prikazan kao mlad! iako je doiveo svakako preko pedeset godina! i neposrednost avina lika! govore oito za to! da je 6reske radio neki majstor neposredno posle podizanja manastira i avine sahrane. +ao osniva srpske samostalne crkve! njen prvi arhiepiskop i organizator& kao jaka linost! koja je uticala na sre(ivanje i snaenje rbije& kao prvi na knjievnik! kome! pored tipika za karejsku eliju i manastire 1ilandar i tudenicu! zahvaljujemo i za prvo! lepo pisano! originalno itije srpsko ;ra(eno kao uvod za tudeniki $ipik> tevana *emanje& b veti ava je proglaen za sveca. /n je najpopularniji narodni svetitelj! s nacionalnom bojom jo od jIII veka! i centralna linost mnogobrojnih hagiogra6skih motiva narodne usmene knjievnosti. U ovo vreme bee naroito ozloglaena na papskoj kuriji bosanska drava. :ostave! da se tamo uvreila neka opasna jeres! gonile su na aktivnost i 5im i "udim& prvi iz verskih! a drugi iz politikih motiva. 2rimer jake ruke! koja je u bojem gnevu ,divno besnela- strahovitim ocenama u $uluzi! u Crancuskoj! izgledao je kao stvoren i za poluvarvarsku "osnu. caljui 3FF3. god. svog legata %koncija u "osnu! papa se tuio da jeretici tamo javno ispovedaju svoju veru ,kao to lamije doje svoju tenad golim sisama-! pa je s toga pozvao kralja %ndriju i ugarski episkopat! da ih unite. +ralj %ndrija u to vreme nije mogao da deluje u "osni! isto kao to nije mogao nita preduzimati ni u rbiji! zauzet unutranjim krizama. .edino su 'a(ari uspeli! da 33F?. god. "osna bude podvrgnuta u crkvenom pogledu ma(arskoj kalokoj podbiskupiji. 2apa je! odobravajui taj akt! pozvao nadbiskupa! da u svojoj novoj oblasti strogo deluje protiv jeretika i da protiv njih propoveda i pravi krstaki rat. *adbiskup kaloki! Ugrin! pokuavao je doista! da preduzme neto po elji papinoj i naao je i jednog vojskovo(u! .ovana %n(ela! sestria ma(arskog kralja %ndrije! vizantiskog emigranta! koji je tada! 118

Istorija Srba Vladimir orovi sa majkom zajedno! bio gospodar rema. %li ozbiljne krize u 'a(arskoj i posle sukobi s "ugarima nisu dozvoljavali ni %n(elu! kao ni drugim 'a(arima! da se zapliu u bosanske stvari. *arodnoj crkvi u "osni zapreti vea opasnost tridesetih godina jIII veka. 2renestinski biskup .akov bee 3F<<. god.! kao papin legat! svrio jedan posao u 'a(arskoj i onda stigao u "osnu. vojim velikim autoritetom! i politikim i crkvenim! on je uticao na tadanjeg bosanskog bana *inoslava da dade izjavu! da e on ostati u katolikoj veri! iako su njegovi preci bili jeretici. vojim pismom od 3=. oktobra 3F<<. god. papa je *inoslava! na osnovu te izjave! primio pod svoju zatitu i garantovao mu integritet ,pravom predragog mi u 1ristu sina naeg svetlog kralja Ugarske-. *inoslavljev ro(ak 2rijezda preao je isto tako na katolianstvo. /nima! koji su tad delovali u "osni! taj sam in pokrtavanja nije bio dovoljan kao jemstvo za njegovu ispravnost! nego su traili neto jo neposrednije. 2rijezda je morao dati svog sina za taoca! i kasnije je sam *inoslav! uveravajui papu o njegovoj ispravnosti! trebao moliti ak u 5im da bude puten. +ad se tako teki uslovi postavljaju lanovima vladajue kue! i oni ih primaju! onda je nesumnjiv znak da onaj koji to trai pretstavlja neku neobinu snagu. Verska aktivnost katolika u "osni posle toga vrlo je iva. U "osnu se! jo iste godine! upuuje jedan poseban biskup! .ohanes Vildeshauzen! rodom *emac iz Crajburga. :ominikanski red! poznat kao vrlo otar u proganjanju 6rancuskih jeretika! dolazi isto tako! po papinoj naredbi! da deluje u "osni. Gegati rimski bivaju sve ei& "osni se oevidno poklanja sve vea panja. Ba nju se na papskoj kuriji govori! da zbog jeretika izgleda ,kao pustinja i ikara! puka trnja i kopriva! i postala je leglo guja-. *ovi biskup ima toliko samosvesti i energije! da nee da vodi rauna ni o eljama ma(arskog kralja! i sam papa mora da ga smiruje i! u interesu kurije! nagoni na poputanja. 'e(utim! u zemlji postoji jak narodni otpor. Iz 5ima se s toga! jednim pismom od 3@. oktobra 3F<A. god.! trai ista situacija u "osni! i! ako ne pomogne drugo! preporuuje se krstaki rat. 1rvatskog hercega +olomana papa 8rgur Ij izrino upuuje na tu dunost! a kad se on odazvao! papa ga je! gornjeg datuma! uzeo pod svoju zatitu kao vojnika 1ristovog. U 5imu se ovoj ekspediciji davala tolika vanost! da su krstai za "osnu bili izjednaeni sa osloboditeljima vete Bemlje. $akvo raspoloenje u 5imu izazivala je Ugarska! da bi ga posle mogla iskoristiti u svoje politike svrhe. +ralj %ndrija je izlagao papi opasnost od nepouzdanih bosanskih banova i potrebu da se vlast nad "osnom potpuno preda ma(arskim kraljevima! koji se ne bi dozvoljavali da se u zemlji javlja sve ovo! to je sad u njoj. 2apa je primio te sugestije 'a(arske i 4. avgusta 3F<?. god. odobrio je kraljevu odluku! da "osna pripadne %ndrijinom sinu +olomanu. +oloman je i poeo rat u "osni! u ime vere! a u stvari u ime svojih i ma(arskih osvajakih ciljeva. "an *inoslav! koji je raniju izjavu dao pod pritiskom! bio je pravi pretstavnik otpornih "osanaca. /ni nisu hteli novu veru! koju su im donosili na ma(arskom mau. naga 'a(arske ovog vremena bila je vrlo velika. U ratnom pohodu protiv %ustrije oni su 3F<?. god. digli vojsku! koja se! verovatno preterano! cenila na F==.=== ljudi! ali koja je bila silna ako je iznosila i polovinu tog broja. *inoslavu nije bilo lako ni inae. U zemlji je jedan deo velikaa priao 'a(arima ;n. pr. usorski knez ibislav! sin inae nepoznatog bana tepana>! a drugi se plaio. /n se s toga povlaio u svoje teko pristupane planine i izbegavao otvorenu borbu. Bbog toga se ratovanje prilino oteglo. 'a(ari postigoe izvesne uspehe u Bahumlju i Bapadnim tranama! ali prave! sredinje "osne nisu mogli osvojiti. 8od. 3F<D.! FE. aprila! pisao je! istina! papa! da je +oloman unitio jeretiku napast& F<. decembra iste godine govorio je o ,desnici tvoriteljevoj koja trium6uje-! ali svi ti uspesi! u koliko ih je bilo! behu kratka veka. Ve 3FA=. god. dolazi ban *inoslav bezbrino u :ubrovnik i tu ak obeava 5epublici da e 119

Istorija Srba Vladimir orovi je uzeti u zatitu! ako bi dolo do njenog sukoba s rakim kraljem. +ad dve godine posle rata s 'a(arima *inoslav uzima na se ulogu zatitnika i izlae se opasnosti! da u(e u jedan nov rat! znai# prvo! da njegov poloaj u "osni nije bio nimalo nesiguran i drugo! da ma(arski udarci nisu naneli njegovoj dravi tolike tete! da bi joj trebalo due vremena za oporavljanje. *a papskoj kuriji predlagali su isto tako otre mere i protiv starih neretljanskih gusara! koji nikako nisu hteli da se okane svog starog zanata. 2leme +aia bilo je u tom pogledu najvie na zlu glasu. +ralj %ndrija im je pretio kaznenom ekspedicijom& papa 1onorije III pozvao je susedne pljeane! da i oni suzbijaju to zlo. +aii se nisu dali obuzdati& oni su samom papinom legatu %konciju spremali zamke. 2o svemu se ini! da je bilo izvesnih veza izme(u "osanaca! *eretljana i Bahumljana& ak nije nemogue da je zaseda protiv %koncija dola ba kao slovenska reakcija na rimske pokuaje! da slomiju otpor naih ljudi. ,2atareni- me(u +aiima glavni su oslonac za tu pretpostavku. 2ritisnuti neto jae! *eretljani su god. 3FFE. malo popustili! ali ih je zao glas gonio i dalje. U dubrovakoj obavezi prema 'lecima od 3<. januara 3F<F. izrino se veli! da :ubrovani nee primati u svoj grad +aie i /miane! ,ili druge karamije i pljakae ili otimae-! i da e pomagati 'leane! ako krenu svoje la(e protiv njih. U opte! bie neprijatelji svima gusarima ,od :raa do 'letaka-. $ek za vreme priprema za krstaki rat u "osni! /miani su iz predostronosti! 3@. marta 3F<?.! sklopili mir sa :ubrovnikom. 5at je u "osni besneo u punom jeku! kad je kralj Vladislav preneo u 'ileevo telo v. ave. avez Vladislavljeva tasta! cara %sena! sa nikejskim 8rcima pokazao se odmah na delu i 3F<E. god. udrueni pobedniki saveznici ugroavali su sam 9arigrad. Vladislav nije ulazio u tu akciju! kao to se nije meao ni u druge politike poslove "ugara. %li bi po svoj prilici bio uvuen u rat izme(u "ugara i 'a(ara! koji su ovi spremali! osokoljeni uspehom u "osni! neto iz svojih rauna! a neto po pozivu pape 8rgura Ij! da nije dolo do one strane najezde $atara! koja je 3FA3. god. preplavila 'a(arsku i zahvatila i severni deo "alkana. +ao vihor jurnule su konjike horde $atara odnekud iz ruskih stepa u srednju 7vropu. +umanske ete prsnule su pred njima na sve strane& ruski kneevi behu pokoreni& poljski gradovi +rakov i "reslava porueni. 'a(arski kralj! u borbi s njima! pretrpi strahovit poraz i morade beati ak u 2rimorje! na 5ab i u pljet. $atari su poli za njim! ali ve rasuti po irokom podruju! preko kog su prevalili. 5azbijeni od 1rvata pod +lisom! oni su preko "osne! rbije i "ugarske doli na donji :unav! harajui i pustoei uz put sve do ega su mogli doi. 2ote(eni su ostali u 2rimorju samo gradovi s jakim bedemima ;stradali su ipak +otor! va i :rivast> i za konjanike teko prohodne ume sa zbegovima. *a zemljitu june 5usije pribrae se ti i drugi odredi ponovo i osnovae monu tatarsku dravu Blatne 1orde. $aj njihov pohod izvazvao je uzbunu kroz sve zemlje kuda je proao. *eto taj potres! a jo vie smrt cara %sena ;r3FA3.>! koji je bio glavna Vladislavljeva podrka! bie uzrok! da se u zemlji javio pokret protiv njega. *jemu se dogodilo isto ono! to i njegovom starijem bratu 5adoslavu posle poraza cara $eodora. +ao novi kralj izbio je njihov trei brat Uro! zvani 1rapavi ;valjda zbog ospica>! negde tokom 3FAF. god. Banimljivo je! da je glavni otpor protiv Uroa organizovao ne Vladislav! nego njegova ena! koja se bee moda toga radi! sklonila u :ubrovnik. *ije verovatno! da joj se Vladislav nije pridruio samo s toga! to je bio negde zatvoren. :ubrovaka 5epublika obavezala se kralju Urou! da na svom podruju nee trpeti nikakve agitacije protiv njega. Vladislav se posle izmirio sa Uroem i priznajui vrhovnu vlast mla(eg brata vladao je! ini se! u Beti. .edan zapis iz manastira 'ileeva! iz 3FEA. god.! pisan je! veli se! ,u dane blagovernog kralja Uroa i brata mu kralja Vladislava-. 120

Istorija Srba Vladimir orovi Ba vlade prva dva sina tevana 2rvovenanog rbija je bila pod politikim uticajem monijih suseda! epirskih 8rka i "ugara. *i jedna ni druga vladavina nisu bile s toga mnogo popularne& Vladislavu se! na primer! prebacivalo da je v. ava bio ,begun- ispred njega. %li! ta vladavina i jednog i drugog brata! mada na oi neslavna! bila je ipak od znatne koristi za rbiju. 5adi jakih veza! koje su imali i 5adoslav i Vladislav! niko od suseda nije smeo da ih uznemiruje& 7pir i "ugarska! koji su im mogli postati vrlo opasni! pretvorili su se u zatitnike. toga kralj Uro! kad je doao na vladu! zatie zemlju neistroenu i sposobnu za podvige i s toga je mogao da se javi s izvesnim autoritetom u asu! kad je imalo da se likvidira pitanje ve dotrajalog Gatinskog 9arstva. :almacija je stradala ponajdue od posledica tatarske najezde& izme(u pljeta i $rogira dolo je ak do rata! koji je pretio da uzme opasnije razmere. "eei ispred $atara kralj "ela se bio spasao u $rogir! gde ga primie s puno panje. Iz zahvalnosti on je poveljom od 3D. marta 3FAF. god. dao tom gradu izvesne posede! od kojih su neki od ranije bili spljetska svojina ;n. pr. /strog>. Bbog toga pljeani napadoe na $rogirane krivei ih za otimainu. $rogirane su pomagali hrvatski plemii odani kralju! a pljeani! kojima jedno vreme nije ilo dobro! pozvae kao saveznike bosanskog bana *inoslava! humskog kneza %ndriju i jo neke susede. "ana *inoslava izabrae ak za svog gradskog kneza. :oga(aji se posle toga spletoe. "osansko0spljetski napadaj na tvrdi $rogir nije uspeo! ali je zato stradala trogirska okolina. pljeani napadoe i druga neka mesta! kao +lis. Ugroeni gradovi obratie se u nevolji samom kralju. /vaj uze stvar vrlo ozbiljno! naroito radi *inoslavljeva uea i poe spremati dve vojske# jednu protiv pljeta! a drugu protiv "osne. Vojsku protiv pljeta vodio je slavonski ban :ionisije& ona je u leto 3FAA.! u zajednici s $rogiranima! napala grad i prisilila ga na predaju. U miru! sklopljenom 34. jula! pljeani su bili prilino unieni& kraljeva darivanja $rogiranima morala su biti ispunjena. Iz amnestije! koju je ugovor predvi(ao! bili su iskljueni spljetski saveznici! s *inoslavom na elu. Vojsku protiv ovog drugog vodio je sam kralj "ela i dopro s njom do grada 8lakog. 2ojedinosti o tom ratovanju nisu poznate! ali je sigurno da "osna ovom prilikom nije mnogo stradala. U povelji od F=. jula 3FAA.! kojom kralj daje povlastice i potvr(uje imanja bosanskoj crkvi! kae se da je na to pristao i ban *inoslav sa svojom braom i velikaima. +ralj se nalazio u glakom gradu od 3?0F3. jula& sudei! prema tom kratkom trajanju i ovoj povelji moe se ak misliti da do borbe nije ni dolo! nego da se ban pokorio kralju i izgladio stvar mirnim putem.

(apadnja!ka orijenta ija u Srbiji

redinom jIII veka poela je da se vri velika promena politikih odnosa na "alkanskom 2oluostrvu. 8rki elemenat poinje ponovo da uzima maha. *ikejsko 9arstvo! za vreme .ovana Vataca! vodi energinu i u glavnom sve uspeniju borbu za vaspostavljanje Vizantije i ortodoksije u 9arigradu. *ajpre u savezu s "ugarima! a posle bez njih i protiv njih! oni osvajaju postepeno izgubljene pozicije na "alkanu. /d "ugara su oteli celu istonu 'aedoniju oni! a zapadnu 8rci iz 7pira. +ad je stari oslepljeni car $eodor! davno oslobo(en iz bugarskih ropstva! pokuao iz svog Vodena jednu akciju protiv *ikejaca! u vezi sa 7pircima! dalo je to Vatacu dobrodoao povod da skrha i 7pirce kao mogune takmace i da posedne dobar deo 'aedonije i %rbaniju s gradom +rojom! 3F?<. god. 2ored 8rka na junom delu "alkana! jaku politiku aktivnost pokazuju! u isto vreme! i 'a(ari na severu. /ni se upliu u bugarske me(usobice i od 3FAE. god. "ela IV se naziva ,kraljem "ugarske-. /ko 3FA@. god. 'a(ari stvaraju mavanski banat 121

Istorija Srba Vladimir orovi ispod ave i za prvog upravnika postavljaju kraljeva zeta! ernigovskog ruskog kneza 5ostislava 'ihajlovia! koji pored 'ave dobija jo severoistoni kraj "osne sa oli i Usorom. 2osle smrti bosanskog bana *inoslava ;r iza 3F?=.>! 'a(ari su! iskoristivi tamonje nerede izazvane najverovatnije verskim sukobima! uli s vojskom u "osnu i pokorili je. +ralj "ela pisao je papi 33. novembra 3F?<. god.! kako ima posla s jereticima "ugarske i "osne ,protiv kojih se upravo sad borimo s naom vojskom-. 2osle poraza bosansko je podruje bilo razdeljeno u vie manjih banata i oblasti! koje je kao od milosti delio ma(arski kralj. U samoj uoj! staroj "osni! posle ove borbe! javlja se kao ban neki 2rijezda! verovatno onaj isti *inoslavljev ro(ak iz 3F<<. god. *jega docnije lanovi porodice smatraju kao rodonaelnika dinastije +otromania. U pismima ma(arskog kralja on se naziva kao ,6idelis noster- ;,na verni->! a imao je! dobijene od njega! i posede van "osne! oko 8ornjeg 'iholjca. :a je prema 'a(arima bio u pravom vazalskom odnoaju svedoi injenica! da 3FE=. god. njegove ete sudeluju u ma(arskoj vojsci! kad je ta ratovala sa ekim kraljem 2emislom /tokarom II. U isto vreme 'a(ari su se dali osetiti i u 1umu. |upan 5adoslav humski! sin kneza %ndrije! dotle raki vazal! belei se kao ,veran kletvenik gospodinu kralju ugarskomu-. +ralja Uroa svi ovi doga(aji nisu s poetka neposredno poga(ali. *jegovi prvi sukobi behu sa malom :ubrovakom 5epublikom! koja je! izuzetno! u ovoj prilici htela da vodi politiku velikog stila i da u(e i u opasnije avanture. 2ovod za sukob bilo je nekoliko ;agitacija Vladislavljeve ene! zemljina pogranina pitanja na trebinjskoj granici! trgovake povlastice i dr.>! ali je najvanije sporno pitanje bilo o pravima i posedima dubrovake i barske katolike arhiepiskopije me(u rbima. 2itanje je uz verski dobilo i isto politiki karakter. +ralj Uro! sasvim prirodno! pomagao je nastojanja barske arhiepiskopije iz jasnog razloga! to je eleo da katolika crkva rbije bude pod vlau njegova! a ne tu(eg podanika. +ralj Uro nije zastupao iskljuivu pravoslavsku tradiciju v. ave! moda po tom to je bio sin %ne :andolove! a svakako pod uticajem svoje ene .elene! koja je bila iz vrlo ugledne ali blie nepoznate 6rancuske porodice. %nujska dinastija naziva je ,svojom dragom ro(akom- i nema sumnje da je s njom u nekoj vezi. U 2rimorju je bilo dosta katolika& Uro je prema njima bio predusretljiv! a kraljica .elena! koja se udala za Uroa oko 3FA?. god.! bila im je pravi zatitnik. Uro je hteo da zadovolji svoje katolike podanike i da na papinoj kuriji izradi nepreporno priznanje barske arhiepiskopije! koje joj je od sredine jII veka bilo oduzeto! 3344. god.! za Vukana *emanjia! obnovljeno i posle opet osporeno. :ubrovaka 5epublika uvala je prava svoje crkve s upornou punom energije. U interesu toboe starih i steenih prava obe su crkve! i barska i dubrovaka! izvrile u to vreme itav niz 6alzi6ikata papinskih povelja. 8od. 3FA@. izradie :ubrovani na papskoj kuriji! da se barski kaptol podvrgne dubrovakoj crkvi. +ad je u maju te godine doao dubrovaki kanonik 'atej u "ar! da izvri reenje! naiao je tamo na nepredvi(en otpor. "arski kaptol izjavljivao je! da on ne priznaje to reenje! a puk i klirici uzrujano su vikali# ,cta se nas tie papad *a je papa gospodin na kralj Uroe- in gradskog kneza s nekoliko mladia morao je lino da sprovede :ubrovane do pristanita! da ih ne bi razjarena svetina i telesno napala. /vakvo dranje katolinog elementa daje najbolje svedoanstvo o uspehu tolerantne politike kralja Uroa. 'a koliko se uzimalo u obzir! da su se "arani ovako drali jer su bili u pitanju njihovi lokalni interesi i patriotizam mesta! ipak bi teko bilo verovati! da e jedna katolika opina pretpostaviti jednog kralja izmatika papi! ako taj kralj i njegova politika doista to ne zasluuju. /baveten o toj stvari papa! za udo! nije osudio toliko "arane koliko :ubrovane. Vodei u prvom redu rauna o interesima crkve! a neto i iz politikih razloga! papa je 3FAD. god. imenovao za barskog arhiepiskopa jednog veoma cenjenog crkvenog

122

Istorija Srba Vladimir orovi misionara i svog prijatelja .ovana de 2lano +arpili. *jemu je poverio da tano proui ovaj spor. :ubrovaka 5epublika je ve 3FA4. stala traiti saveznike. $e godine obeao je ban *inoslav :ubrovanima! da e ih tititi u sluaju napadaja srpskog kralja. usednog humskog kneza %ndriju! srpskog vazala! sklonili su te iste godine da im dade obeanje! kako e lepo primiti :ubrovane koji njemu dobegnu i da im dade izjavu da ne e poi na njih s njihovim neprijateljem. 2o tom bi izgledalo! i to je vrlo verovatno! da su se :ubrovani bojali napadaja srpskog kralja zbog svoga dranja! a ne da je inicijativa poticala od njih. %li! kad su! mimo svako oekivanje! oni dali uhvatiti i zatvoriti barskog nadbiskupa! krivica za izazivanje pada na njih. 2oetkom 3F?F. god. vodila se prava parnica izme(u "arana i :ubrovana! u prisustvu obojice arhiepiskopa& a u leto te godine poao je Uro na :ubrovnik. 'ala republika uspela je da za ovaj mah smiri kralja s malo tete! iako su duhovi bili uzrujani. Uro se ljutio to se pregovori u 5imu beskonano oteu i osorno je izjavio! da u njegovoj dravi nema nikakve vlasti ni papa ni rimska crkva& kralj Vladislav otiao je jo dalje! pa je ak i psovao papu i nazvao psima i njega i sve kardinale. Iznena(uje! svakako! i upornost :ubrovnika! koji je traio! pored tolikog ustruavanja sa srpske strane! da njezina crkva bude vrhovna vlast jedne ve mone kraljevine. *e poputajui nikako! a uplaeni napadajem od 3F?F. god.! :ubrovani ele da se jo bolje osiguraju i da s dobrim saveznikom eventualno sami pre(u u napadaj. $akvog saveznika nali su u "ugarima. U leto 3?. juna! 3F?<.! sklopljen je u :ubrovniku savez izme(u njegove vlade i "ugara! i to izrino ,vrhu zlo tvorenje nevernog kralja Uroa-. 2o tom ugovoru! :ubrovani su imali dati pomo "ugarima i na kopnu i na moru i predati im sve gradove koje budu uzeli. :ubrovani e kao nagradu dobiti slobodnu trgovinu po "ugarskoj! sve ranije povlastice po rbiji! malo proirenje zemljita i vrhovno pravo svoje crkve nad primorskim katolicima rbije. 8odinu dana docnije! FF. maja! pridruio se tom savezu i humski upan 5adoslav! sin %ndrijin. *ije sigurno! da li je 5adoslav uao u taj savez pre bugarskog napadaja na rbiju ili usled njega. "ugari su! doista! posle sklopljenog saveza upali u rbiju i prodrli su duboko! ak do manastira v. 2etra na Gimu! koji su opljakali! a moda i do |ie. +ako je dolo do bugarskog povlaenja iz rbije nije danas sigurno poznato& najverovatnije je da je bilo stranog posredovanja! bilo vizantiskog! bilo ma(arskog. 2osle bugarskog povlaenja :ubrovani su doli u teak poloaj. /samljeni! oni su morali traiti mir! koji je sklopljen F<. avgusta 3F?A. 2o tom miru :ubrovnik je morao da plati jedan deo ratne tete. :ugogodinji spor izme(u njihove i barske crkve reen je u korist ove druge& i to je reen tako! to su :ubrovani odustali od parnienja. "arska arhiepiskopija postala je otada neosporena katolika metropola rbije. 8ore od :ubrovana proao je upan 5adoslav. 2osle ovog rata o njemu se gubi svaki trag& bie verovatno da ga je kralj Uro svrgao s vlasti i njegov deo 1uma tenje spojio sa svojom dravom. Iza smrti cara .ovana Vataca ;r3F?A.> pokuae "ugari da povrate 'aedoniju! ali nisu imali sree. *euspeh u tom ratu izazva u "ugarskoj metee i pogibiju cara 'ihajla II! a potom i gra(anski rat. 2osle dugih kriza bi! najzad! za cara izabran +onstantin $ih! unuk *emanjin verovatno po enskoj liniji i posle zet nikejskog novog cara $eodora II Gaskara. voju povelju manastiru v. gor(a 8orga kod koplja $ih pie tako! da se vidi kako je vodio rauna o svim svojim vezama& on radi kako su radili ,sveti i pravoslavni carevi grki i bugarski! i upani i knezovi i kraljevi srpske zemlje. *eto vie uspeha imao je u svojoj antinikejskoj politici posle Vatacove smrti epirski despot 'ihajlo. /n je iskoristio zaposlenost cara $eodora u 'aloj %ziji i 3F?D. poeo je neprijateljstva u 'aedoniji i %lbaniji. :a bi imao vie sigurnosti on je uao tokom 123

Istorija Srba Vladimir orovi doga(aja u savez sa 6ranakim knezovima Vilhelmom Vilarduenskim! gospodarem %haje i 'an6redom kraljem icijlije. /vom je! kao miraz uz svoju ker! ustupio +r6! :ra! Valonu! +aninu i "erat. +ao nekad za vremena 5oberta 8viskara to su *ormani iz .une Italije zakoraili u %lbaniju! smatrajui taj put kao najprirodniji da se odatle ire prema unutranjosti "alkana i zagospodare .adranskim 'orem! tako se imalo ponoviti i ovog puta. %lbanija u brzo postaje domena 6ranakih gospodara. +ralj Uro je s poetka imao izvesnih veza sa carem Vatacem. +ao neposredni! "ugari su mu bili opasniji i on je rado gledao njihovo potiskivanje od nikejskog gospodara. %li posle Vatacove smrti Uro hladni prema *ikejcima! moda zato to mu se inilo da su! posle mnogih uspeha! suvie ojaali svoju mo. 'oda zbog kakvih rodbinskih veza on prilazi 'ihajlovom savezu! u kom zapadnjaci imaju tako vidnog udela! a moda mu je izgledala sigurnija dobit u savezu malih. 8od 3F?D. poela su neprijateljstva. 7pirci su osvojili najvei deo zapadne 'aedonije! pomagani od rba. Bapovednik vizantiske vojske i historiar 8eorgije %kropolita bee se povukao u prilepski grad i tu se zatvorio. I rbi su preko +ieva krenuli na taj grad i uzeli ga! razbivi jednu grku vojsku koja im je bila pola u susret! ali nisu mogli da osvoje samu prilepsku tvr(avu! odnosno onaj grad! koji se! na jednom strmom bregu! izdie iznad varoi i koji je danas poznat pod imenom 'arkovo +ale. rbi su krenuli posle toga na koplje i uzeli ga! a prilepska se tvr(ava! na kraju krajeva! predala zajedno sa svojim zapovednikom! koga u okovima odvedoe u %rtu. Usred ovih borbi umre car $eodor II! poremetivi pred kraj pameu& tek posle duih kriza do(e za njegova naslednika vojskovo(a 'ihajlo 2aleolog! ovek hrabar i sposoban! ali lian i potpuno bezobziran. njim dolazi na vlast nova vizantiska dinastija 2aleologa! koja vlada sve do propasti 9arigrada i grke drave. +ad se uvrstio na prestolu! car 'ihajlo prebaci odmah vojsku u 7vropu! da primi borbu s tamonjim neprijateljima. *jegov brat .ovan potue kod +ostura udruene 7pirce i Cranke! pa odmah nastavi dalje prodiranje. "rzo padoe /hrid! :ebar i okolna mesta. ,$akvi su stanovnici tih zapadnih oblasti-! obrazlae %kropolita sebi za opravdanje tu pojavu! da se u tim krajevima narod bez mnogo otpora miri sa promenama vlasti! ,lako se podvrgavaju svima gospodarima-. amo s pomou svog zeta 'an6reda! koju mu ovaj posla u najtei as! mogao je 'ihajlo da se odri u svojoj oblasti 7pira i severne $esalije. 8rci su zauzeli itavu 'aedoniju! a potisli su i rbe iz koplja. Izgleda! da je kralj Uro! videi sudbinu 7piraca! sam povukao svoju vojsku iz 'aedonije i tako izbegao teoj borbi sa nikejskim trupama. *a srpsko podruje one nisu prelazile. %li glavni vizantiski uspeh ovog pobednikog ratovanja bee vaspostavljanje njihove vlasti u +onstantinovoj prestonici. .ednim nonim prepadom! F?. jula 3FE3. god.! zauzee nikejske trupe 9arigrad i proterae otud Gatine i njihova cara "alduina II. 9ar 'ihajlo 2aleolog! kao obnavlja Vizantije! ,otac otadbine- sveano je metnuo na glavu carsku krunu u %ja0 o6iji. *jegova politika posle tog uspeha ima vie ambicija i zamah. /n je u sukobu s mnogo suseda! a naroito s "ugarima! protiv kojih vojuje due ali bez stalne sree. a rbima se u to vreme nije nosio. /vi su bili jednim delom zauzeti na severu! kao pomonici 'a(ara! u njihovim borbama s ekim kraljem 2emislom /tokarom II ;3FE=. god.>. +ako su rbi postali neka vrsta ma(arskih vazala ne da se utvrditi na osnovu izvora& ja lino mislim! da je to bila cena ma(arskog posredovanja u srpsku korist za vreme srpsko0bugarskog rata 3F?<A. god. rpske pomone ete pominju se u ma(arskoj vojsci izrino uz sigurno vazalne "osance i "ugare iz oblasti despota! posle cara .akova vetoslava. :a srpsko0ma(arske veze

124

Istorija Srba Vladimir orovi postanu blie! oenio se stariji sin Uroev! :ragutin! +atarinom! erkom kralja "ele IV. +ad se enio "elin sin! "ela 'la(i! 3FEA. god.! u svatove! kod "ea! doao je i ,kralj rbije-! verovatno kralj Uro glavom. 'oda je te veze s 'a(arima razvijala kraljica .elena! a moda su one posledica neposrednih ma(arskih uspeha 3F?<. god. u "osni i njihova uvrivanja u 'avi. +ada su u 'a(arskoj! 3FE@. god.! nastale borbe izme(u starog kralja "ele i njegovog prvenca sina tevana! koje su uzele velike razmere i zavrile "elinim porazom! i kada se inilo da je 'a(arska! usled tih borbi znatno oslabljena! reio se kralj Uro da se oprosti njihova tutorstva i da se i sam okoristi tim zapletima. Isto je to bio pokuao malo ranije i bugarski despot vetoslav! ali bez uspeha. :a bi uspeo prema 'a(arima Uro se hteo da osigura prijateljstvom sa 8rcima. 9ar 'ihajlo je rado prihvatio veze sa rbima. 2rotiv njega spremala se iz june Italije vrlo ozbiljna akcija! kojoj je bio na elu +arlo %nujski! brat 6rancuskog kralja Guja Ij! kralj ,obeju icijlija-. U maju 3FE@. sklopio je on ugovor s proteranim latinskim carem "alduinom! na dvoru pape +limenta IV! da se pone naskoro s obnovom Gatinskog 9arstva. *jegova je vojska posela +r6! uzevi to kao etapu za dalje akcije. U takvim prilikama car 'ihajlo je morao voditi rauna o dranju rba. porazum izme(u njega i njih bio je brzo gotov! i da bi bio solidniji trebalo je da kraljevi 'ilutin! drugi sin Uroev! uzme 'ihajlovu ker %nu! i da on kao carski zet postane naslednik prestola. 'e(utim! neuspeh Uroev s 'a(arima pokvari sve planove. /n bee 3FED. god. prodro u 'avu! ali ga tu 'a(ari potpuno potukoe i zarobie. 'a(ari su i prema kralju Urou! kao i prema despotu vetoslavu! pokazali dosta panje& oni su ih zadrali na prestolu! traei samo vie garantija za budunost. $e su se garantije! me(u ostalim! sastojale verovatno u tom! da se kraljeviu :ragutinu! kao ma(arskom zetu i privreniku! da udeo u vlasti i vei uticaj na dravne poslove. U aktima posle toga :ragutin se! doista! naziva ,mla(i kralj-. *a politiku Uroevu uticali su naroito doga(aji u susedstvu posle 3F@3. god.! odnosno posle smrti epirskog despota 'ihajla! kad se njegova drava raspala u dva dela i kad su %nujci iz june Italije! koristei se tim! poseli glavne albanske gradove :ra! Valonu! "erat i +roju i jo neka mesta. "alkanski narodi! protivnici 8rka! poee se spremati da uhvate tenje veze sa +arlom %nujskim. U septembru 3F@3. god. oekivani su na anujskom dvoru poslanici rbije! "ugarske i %lbanije! iako njegova vojska tek 3F@F. poinje svoje operacije u %lbaniji. $ad su %nujci stvorili prvi put posebnu albansku dravu! ,regnum %lbaniae-! na ijem je elu! u njihovo ime! stajao kapetan0maral! sa seditem u :rau. cest uglednih albanskih taoca sedelo je! me(utim! na dvoru kralja +arla. U maju 3F@<. god.! srpski i bugarski poslanici dolaze na +arlov dvor! gde ih vrlo lepo primaju. +raljica .elena je srodnica +arlova! a kralj Uro se izrino zove ,odlini prijatelj-. U ovaj anujski savez ulazi i tesalski gospodar! sevastokrator .ovan! koji se domalo oro(ava s Uroem i daje svoju ker za njegova sina 'ilutina. Ispalo je! dakle! tako! da je grki car! koji je prvi krenuo misao o savezu balkanskih drava protiv nove latinske invazije dobio taj savez protiv sebe. rbija je! posle uzaludne akcije protiv 'a(ara! ula potpuno u veze sa zapadnjakim silama& kralj :ragutin vai kao ma(arski pouzdanik! a kraljica .elena je najsigurnija potpora zapadnog svetenstva i! s njim u vezi! i zatonik zapadne orientacije. Videi opasnost od zapadnjaka car 'ihajlo namisli da je otkloni predlaui papskoj kuriji uniju izme(u pravoslavne i katolike crkve. 5adi toga sazvat je veliki crkveni kongres u Gionu! 3F@A. god. U pregovorima oko ure(enja crkvenih pitanja 'ihailo je uinio veliku pogreku to je izneo predlog da se ukinu! kao nekanonski

125

Istorija Srba Vladimir orovi osnovane! trnovska patrijarija i srpska avtoke6alna arhiepiskopija i da se srpska i bugarska crkva podvrgnu ohridskoj. $o izazva! sasvim prirodno! ogorenje i kod rba i kod "ugara& uopte! itav taj posao sa lionskim saborom i ovaj stav 'ihailov protiv srpske crkve delovali su na rbe! da lake prime antivizantisku politiku Uroevu u savezu sa zapadnjacima! koja im inae svima ne bi bila po volji. I grki klir! sa ijom osetljivou i uticajem car nije raunao u dovoljnoj meri! ustade protiv njegove crkvene politike. 9ar 'ihajlo je svakako raunao! da bi ukidanje trnovske patrijarije i srpske arhiepiskopije i njihovo podvrgavanje 8rcima moglo biti smatrano kao neki dobitak i da bi to moglo uticati da se lake prime ostali zakljuci lionskog sabora! ali se prevario. +njievno i kulturno znatno razvijena grka jerarhija prozrela je sutinu lionskih zakljuaka! koji su donosili prevlast i priznanje papstva! i nije htela ni pomiljati da za ljubav sporednih ustupaka pregori svoj naelni stav. 9ar 'ihajlo! i dovoljno mudar i dovoljno preduzetan! nije se zaustavio samo na diplomatskoj i verskoj akciji. Imajui izvestan oslonac kod %lbanaca on je preduzeo i vojnike mere da suzbije %nujce na "alkanu. jeseni 3F@A. god. njegova vojska je posela "erat i prela te i naredne godine i na bolja osvajanja u drakoj oblasti potiskujui anujske ete. /ve se odravaju! u glavnom! u 2rimorju! gde ih titi i snabdeva kraljeva 6lota. +ralj Uro! koji nije imao uspeha ni prema 8rcima ni prema 'a(arima! traio ga je prema maloj :ubrovakoj 5epublici! kojoj nikad nije bio pravi prijatelj! pored svega to se inilo da su mirom od 3F?A. god. reena sva sporna pitanja izme(u njih. :ubrovnik je 3FE?0E. god. podizao svoje jake bedeme sa kopnene strane! ,da bi obuhvatio podgra(e v. *ikole de +ampo i bolje branio pristanite-. U isto vreme traena je u 'lecima i pomo protiv opasnog rakog suseda. Banimljivo je! da je tada! kao dobra katolikinja! kraljica .elena bila na strani :ubrovana i da im je ak! pismeno! ponudila usluge na raun svog mua i drave! kojoj je ona bila kraljica! obeavajui im! da e ih na vreme izvetavati o kraljevim naredbama. :a li je tada dolo do neprijateljstava i kakvog su obima ona bila nije poznato& tek od 3FED. god. poveava 5epublika svoj godinji danak kralju. %li ni taj novi sporazum nije bio duga veka. 3F@?. god. dola je srpska vojska ponovo pod :ubrovnik! pod vo(stvom samoga kralja! i htela je juriem da ga zauzme. :ubrovaki knez! 2etar epolo! prvi put u dubrovakoj historiji! ne ogranii se samo na uspenu odbranu! nego sam! s vojskom! izvri iz grada prepad na rbe i potisnu ih od gradskih bedema. 2osle tog uspeha poe dubrovaka 6lota napadati srpske obale i pljakati ih. U jednom takvom napadaju nastradae osetno od jedne srpske zasede! koja pohvata oko A= njihovih plemia. "enedikt 8unduli kao vo(a i jedan 'leanin! zamenik epolov! bie! po naredbi Uroevoj! oslepljeni. ,:vanaest dubrovakih poslanika! obuenih u crno odelo! preklinjali su novoga duda! gakoma +ontarinija! da ih pomogne s 6lotom! posle ega su dva mletaka poslanika! koji stigoe na dve galije! posredovali te se mir naskoro obnovio-. 8odinu dana posle toga dolo je! po ma(arskom primeru! i u rbiji do borbe izme(u oca i sina. 'ladi kralj :ragutin! u kog su 'a(ari! kao u svog zeta! imali vie vere! dobio je pomo od ma(arskog dvora i sa tom pomou on je potukao oevu vojsku na gatakom polju! u jesen 3F@E. god. %rhiepiskop :anilo u :ragutinovom itiju prikazuje stvar tako! kao da Uro nije hteo da! po obeanju! dodeli sinu jednu veu oblast za vladanje i da je ovaj! onda! bio prisiljen da vlast otme silom. U stvari! na :ragutina je delovao primer njegova tasta! kralja tevana V! i tadanje neodre(eno dranje Uroevo u borbi izme(u 8rka i %nujaca. +ralj Uro povukao se posle poraza u Bahumlje! moda u trebinjsku oblast! i doskora se zakalu(erio i postao monah imon.

126

Istorija Srba Vladimir orovi Umro je verovatno 3FD=. god.! a sahranjen je u njegovoj lepoj zadubini! u opoanima! 5akoj na izvoru! u manastiru! koji je pored 'ileeva ouvao najlepe srpske 6reske jIII veka. Bbacivanje Uroevo nije prolo u rbiji bez protesta. em kraljice .elene! koja je osu(ivala to delo! protiv njega je bio i glavni pretstavnik srpske crkve! arhiepiskop .oanikije! koji je zbog toga napustio svoj poloaj. 2osle su! iz zahvalnosti! kraljica .elena i kralj 'ilutin dali preneti njegovo mrtvo telo u opoane! da lei pored tela Uroeva. Bnaaj Uroeve vladavine nije bio u politikim uspesima& ti su! kako se vidi! bili ili vrlo mali ili ponekad nikakvi. )ak bi se pre moglo rei! da je linija njegove spoljanje politike! vrlo krivudava! zavrila u mnogom negativno. *jegova vrednost preteno je u unutranjem jaanju drave& a u spoljanjoj politici njegova je glavna zasluga samo u tom! to je! za razliku od svoje brae 5adoslava i Vladislava! mesto njihove pasivne! uzeo vie aktivnu politiku! pokuavajui da je vodi vie samostalno. /n je traio nove orientacije! a nije hteo da se! kao njegova braa! dri samo jedne linije! bez imalo line inicijative. U tim traenjima nije bio uvek srene ruke! ali je prilino pogodio opti put bar u jednom pravcu& savez sa zapadnjacima protiv Vizantije bila je jedina politika mogunost da rbija postigne izvesne koristi ako ne odmah i neposredno! a ono! pod dobrim vo(stvom! u skoroj budunosti. U unutranjoj politici njegov uspeh je neosporan. kakvim je razumevanjem sredio crkvene odnose u zemlji vidi se najbolje po tom! to ga katolici zovu svojim papom! a to pravoslavni arhiepiskom s njim zajedno naputa svoju vlast. :a uvrsti pravoslavlje i da dinastiju tenje vee sa crkvom! on je svakako dosta uinio da njegov brat 2redislav postane arhiepiskop ava II! po ugledu na njihova velikog strica. Ba Uroev dvor je ueni kalu(er :omentijan pisao itije v. ave i v. imeona *emanje. +ralj Uro je prvi poeo eksploatisanje rudarstva u rbiji! a posebno srebrenih majdana u "rskovu! i to! po svoj prilici! pomou saskih rudara koji su ispred $atara prebegli iz 7rdelja u rbiju. 2rve kapitale za taj posao davali su :ubrovani i +otorani kao komisionari 'leana& moda je zbog nekog 6inansiskog pitanja i dolo do kasnijih sukoba izme(u +ralja i 5epublike v. Vlaha. 2rvi srpski bronzani novac po grkom uzoru poeo je da kuje kralj 5adoslav! ali taj pokuaj nije imao gotovo nikakva privrednog znaaja. rpski srednjevekoni novac poinje od kralja Uroa. /n je prvi poeo kovanje srebrenih dinara! po ugledanju na mletake matapane! koji su gospodarili u trgovakom prometu po istonom delu redozemnog 'ora! i taj tip novca zadran je i od svih njegovih naslednika. $im je srpska drava primila! u novanom pogledu! zapadnjaki karakter& prema zapadu je! preko +otora i :ubrovnika! uputila i svoj glavni izvoz ne samo rudarskih! nego i drugih domaih sirovina! preteno stoarskog porekla ;meso! vuna koe! sir! vosak i sl.>. +ralj :ragutin ostao je itava svog ivota odan 'a(arima! pored svih kriza i promena kroz koje je prola njihova drava krajem jIII i na poetku jIV veka. Isto je tako ostao u prijateljstvu i sa napuljskim dvorom. Uticaj srodnikih veza preko :ragutinove ene +atarine bio je u oba sluaja od znatnog uticaja. :ragutin uopte ima dosta obzira u svojim odnosima prema zapadnjacima& 'letaka 5epublika nema razloga da se tui na nj! isto kao i na :ubrovnik. 5adi toga kralj :ragutin uiva simpatije zapadnih pisaca i istie se uvek kao primer estitosti prema mla(em bratu 'ilutinu. U "ugarskoj je od 3F@@.03FD=. besnio gra(anski rat. 9ar +onstantin! slomivi nogu! bee postao tee pokretan i nije mogao s uspehom da suzbije preduzea mnogih ogorenih protivnika! razdraenih naroito postupcima njegove carice. 3F@@. on je izgubio krunu i ivot! a onda je poelo strahovito klanje u zemlji. 2osle dugih borbi i 127

Istorija Srba Vladimir orovi nevolja doepao se! najzad! 3FD=.! carskog prestola jedan +umanac! gor(e $erterije. 2rotiv njega su 8rci radili na sve strane! i onda je sasvim prirodno to se car gor(e odmah pridruio anujskom savezu protiv njih. 5atovanje saveznika na albanskoj strani nije bilo mnogo sreno. ami %lbanci behu preteno uz 8rke i u dosta sluajeva ine neprilike i rbima i anujskim etama i ljudima. U jesen 3F@D. god. ima pomena o tom! kako %lbanci napadaju srpske i dubrovake karavane! koji idu iz "rskova u +otor. U jesen 3F@4. predati su u "rindiziju! u zatvor! neki albanski prvaci kao izdajnici napuljskog kralja. U prolee 3FD3. god.! posle izvesnog napredovanja u srednjoj %lbaniji! do "erata ete kralja +arla bivaju tuene i potisnute s osetnim gubicima. Gjut! s toga! a pun planova! +arlo! pomou svojih irokih veza uvlai u savez i 'letaku 5epubliku& sprema veliko preduzee protiv 8rka& i ozbiljno se nosi milju da u najkrae vreme obnovi Gatinsko 9arstvo! kome bi bio na elu njegov zet Cilip! sin "alduina II. %li i car 'ihajlo ne eka skrtenih ruku da do(e udarac. /n je protiv kralja +arla naao saveznika u aragonskom kralju 2etru! zetu kralja 'an6reda! koga je 3FEE. sruio napuljski gospodar. +ao posledica grko0aragonskog saveza dolo je <3. marta 3FDF. god. icilijansko Vee! pokolj Crancuza na iciliji! i opti ustanak protiv njih. Vizantiski car bacio je ugarak u samu *apuljsku +raljevinu i onda nije nikakvo udo! to kralj +arlo za jedno vreme nije mogao preduzimati nita na "alkanskom 2oluostrvu. U vezi sa ovom anujskom akcijom u %lbaniji bilo je i srpsko kretanje protiv 8rka. /no! kao ni anujsko! nije vo(eno s poetka u velikim razmerama# karakteristino je! me(utim! da nije ilo s njim u istom pravcu. rbi su ratovali u podruju oko car0 planine! i tek kad im se pridruio jedan ugledni grki prebeg! vojvoda +otanica! poeli su da ire svoj krug i da se upuuju s pojedinim etama duboko u 'aedoniju! ak do era. 2osle svog uspeha u %lbaniji 8rci ugrozie i rbe! koji moradoe da se povlae. *eto taj neuspeh! a neto nesrea! to je slomio nogu! pri jahanju! pod gradom .eleem! izazvae kod kralja :ragutina teku potitenost. %rhiepiskop :anilo pripoveda! da je kralj smatrao svoj pad kao boiju kaznu za postupak prema ocu& ali je jo verovatnije! da je na nj delovala nedavna kob njegova ro(aka! hromog bugarskog cara +ostantina. toga on u :eevu! 3FDF. god ustupi presto svom mla(em bratu 'ilutinu! a za sebe zadra zapadni deo oblasti oko 5udnika! 2odrinje! i 1um sa $rebinjem. :ragutin je predao presto 'ilutinu kao neke vrste regentu! elei da nasledstvo prestola ostane svakako u njegovoj liniji! odnosno sinovima mu Vladislavu i Uroicu. $ako su stvar i prikazivali neki savremeni strani pisci& jedan anonimni prikaziva rbije iz 3<=D. god. izrino veli! kako je sam :ragutin govorio! da je presto ustupio privremeno! za vreme svoje teke bolesti posle pada! i da polae svoje pravo na nj. :anilo! me(utim! veli! da je :ragutin 'ilutinu ,darovao presto svoj-. U manastiru %rilju! u :ragutinovoj zadubini! belei se 3F4E@. god. kako je tad vladao ,mladi kralj Uro samodrac-! pa se tek za njim pominje ktitor ,gospodin kralj te6an! brat kralja Uroa-. +asnije! kad je prezdravio! 3FDA. god.! dobio je kralj :ragutin od svog uraka kralja Gadislava! a protiv volje njegove tate .elisavete +umanke! 'avu sa remom! "eograd i od "osne kraj oli i Usore! koja je dotle drala sama .elisaveta. :ragutin se s toga i nazva ,sremski kralj-! po sredinjoj oblasti svoje nove drave. *jegove prestonice behu "eograd! koji tad prvi put dolazi pod srpsku vlast! i :ebrec u remu. :ragutinovu tu oblast anonim iz 3<=D. naziva rbijom! dok za 'ilutinovu ima ime 5aka. U "osni& on u jesen 3FDA. postade zet kralja :ragutina! uzevi njegovu ker .elisavetu. $a brana veza imae posle velika znaaja u historiji "osne i rbije.

Srbija kao glavna balkanska dr$ava

128

Istorija Srba Vladimir orovi 'ilutinom je rbija dobila jednog vladara retkih osobina. *jegov veliki politiki talenat! koji ga je pokazivao kao pravog potomka *emanjinog! doneo je njegovoj dravi nekoliko sjajnih uspeha. Ba njegovo vreme! sre(ena 6inansiski! snana vojniki i dobro vo(ena diplomatski! rbija postade najmonija drava na "alkanu i znatno utie na sudbinu celog susedstva. 'ilutin je uvek znao ta hoe i imao je ambicija i poteza jednog pravog dravnika. %li! kao to obino biva! on je! idui za svojim ciljevima! gledao samo svoje interese i bio je sebian i bezobziran do brutalnosti. 5adi vlasti! koju ne bi ispustio ni pod koju cenu! on je gazio preko svega& ni najro(eniji mu nisu bili pote(eni od svireposti! ako je oseao da smetaju njegovim interesima. .aka linost! koja je nadilazila svoju sredinu! on je svoju volju esto izmetao u ud i od zadovoljavanja te udi pravio ponekad ne samo porodina! nego i dravna pitanja. *jegove oi! u individualno ra(enim portretima u *agorianu i 8raanici! krive i male! imaju neeg lukavog i poudnog! kao dve bitne crte njegovog karaktera. 'ilutin je bio velik vladar! ali r(av kao ovek& :ragutin je! kao linost! imao mnogo vie moralnog oseanja. 'ilutinov primer! jo vie nego *emanjin! daje neposredan dokaz! da dravu jaih razmera ne stvaraju ljudi sentimentalnih osobina& ko i suvie vodi obzira o drugima upada u opasnost da ponekad pomeri svoje. rpska crkva! koja je 'ilutina pored svih linih grehova! i to za crkvena shvatanja dosta tekih! ipak proglasila za sveca! uinila je to gledajui njegove uspehe i njegovo delo! koje je neosporno bilo veliko i trajno. 2romena na prestolu u rbiji! posle :ragutinove abdikacije! nije uticala na spoljanju politiku u +raljevini. *e znajui za icilijansko Vee i nemogunost %nujaca da nastave balkansku akciju po prvobitnom planu! 'ilutin je! veran savezu s njima! produio rat sa Vizantijom i zauzeo je koplje! oba 2ologa! /ve 2olje! Bletovo i 2ijanec. /va osvajanja od 3FDF. god. ostaju stalna srpska tekovina. koplje domalo postaje jedan od glavnih gradova rbije! u kojoj su prevla(ivala stoarska i ratarska naselja uz neto trgovakih i rudarskih. rpsko prodiranje u vardarsku dolinu! koje je prvi zapoeo *emanja poslednjih godina svoje o6anzive! za vreme 'ilutinovo postaje glavni cilj srpske ekspanzije. a juga su! u isto vreme! s uspehom poeli akciju protiv 2aleologa i $esalci. *a saveznike odnose izme(u rba i $esalaca kao da nije uticalo nita to! to je 'ilutin vratio kui svoju prvu enu! ker tesalskog despota .ovana. *a vest o ovim napadajima krenu se sam car 'ihajlo! da suzbije i kazni osvajae. Gegenda kae! kako su uplaene izbeglice uveravale cara! da mu nee ostati ni sam 9arigrad! ako ne suzbije opasnog srpskog napadaa. 9ar je oko sebe pribirao poveu najamniku vojsku! ali ga u sred priprema zadesi smrt u selu %lagama kod 5adosta! 33. decembra 3FDF. god. +renuta vojska! u kojoj je bilo dosta $atara! pola je ipak na rbiju i doprla do Gipljana i 2rizrena. .edan njen deo poao je i dalje! eljan pljake i plena! ali je ljuto nastradao u nabujalom :rimu! kad je pokuao da ga na konjima prepliva. Iza careve smrti srpska o6anziva! poetkom 3FD<. god.! obnovljena je s veim snagama. U akciji je uestvovala vojska i 'ilutinova i :ragutinova. /na je! u smelom zaletu! doprla vrlo duboko! sve do blizu obala 7gejskog 'ora! kod %tosa i +avale. /pljakane behu itava strumska i serska oblast. +ad se :ragutin vratio natrag! ne mogui da izdrava ratne napore! 'ilutin je ratovanje nastavio sam! iza jednog malog odmora! i 3FDA. god.! pomagan od susednih arbanakih velikaa. /vog puta on je zauzeo oblasti debarsku! kievsku i poreku! a opustoio je kraj oko /hrida& ,nije bilo koga da mu se protivi i da ga ukori-! kae biogra6 kraljev. $ako su srpska osvajanja u 'aedoniji proirena s istonog i na zapadni kraj. rpske dravne granice pomakao je 'ilutin ovim srenim ratovanjem do pred gradove trumicu! 2rilep! /hrid i +roju& najvei deo lovenima naseljene 'aedonije doao je pod srpsku vlast. $eite srpske 129

Istorija Srba Vladimir orovi dravne politike pomerilo se prema istoku i jugu. 5aka prestonica i deevski dvor naputaju se i kraljevska sedita postaju 2ritina i koplje. :o 'ilutina rbija je gravitirala samo prema .adranskom 'oru& sad! ovim novim osvajanjima! ona se vidno upuuje prema 7gejskom. :ok je 5aka pretstavljala srpsko sredite podruje! gravitacija prema .adranskom 'oru bila je prirodna! tamo su vodile *eretva i posredno 'oraa i svi glavni stari putevi& :ubrovnik! +otor i "ar behu glavne izlazne take iz unutranjosti. /d 'ilutina sredinja srpska oblast postaje kosovska visoravan i podruje car0planine& tu se stjeu putevi i pravci i prema jugu! niz Vardar! i prema istoku prema "regalnici! i prema severu! niz 'oravu! i prema zapadu! odakle je dobivala svoju glavnu etniku snagu. in cara 'ihajla! car %ndronik II ;3FDF.03<FD.>! slab i povodljiv vladar! nije imao snage da sprei srpsku ekspanziju! koja je za ovo kratko vreme pokazala snaan polet i nenadane uspehe. /n je najvei deo svoje aktivnosti proveo u de6anzivi! i to ponekad vie u stavu molioca! nego to bi odgovaralo jo uvek potovanja dostojnoj snazi Vizantije. U ostalom! bilo je i vrlo teko suzbiti srpsku ekspanziju. /d *emanjina vremena rbi nisu preduzimali o6anziva velikog stila! koje bi prole narodnu snagu! isto kao to zemlja nije stradala ni od jedne tee neprijateljske najezde! koja bi je bacila za dug niz godina u nazadak. 2rikupljena narodna energija traila je da se iskoristi. +od br(anskih elemenata! kao to je bio srpski u rakim planinama! ima te neodoljive tenje da izbije na istinu! u predele lakeg ivota. Vojnikom prodiranju prethodilo je etniko& do jII veka meovito stanovnitvo +osova i 'etohije biva u jIII veku gotovo u veini slavizirano! odnosno srbizirano& ak gra(anski elemenat u ono malo gradova 'etohije i +osova dobija osetan procenat srpskog ivlja. $rgovaki obrauni u :ubrovniku i +otoru u drugoj polovini jIII i prvoj jIV veka pokazuju taj slovenski prirast u dovoljnoj meri. rpskom naglom jaanju najvie je doprinelo brzo razvijanje srpske 6inansiske snage. 7ksploatisanje bogatih srebrenih rudnika! u "rskovu! 5udniku! $repi! "rvniku i drugim mestima davalo je vladaru velike prihode! koji su upotrebljavani dobrim delom za nabavku dobra oruja i dobre najamnike vojske. razvijanjem rudarstva razvila se i trgovina! u kojoj ponajvie uestvuje mletaki kapital. 2oveani trgovaki promet jaao je! sa svoje strane! dravni prihod. :obivi tako jaa sretstva! srpska drava je sasvim prirodno! mogla doi i do svog jaeg izraza. rpski zamah ovoga vremena nije s toga iskorieni uspeh jednog podesnog momenta! nego unutranja potreba jednog ojaanog organizma. +ralj 'ilutin je naroito sablanjavao savremeni svet svojim postupcima prema enama. U tom pogledu za nj nije bilo nikakvih prepreka ni obzira. voju prvu enu! tesalsku princezu! koja mu je rodila sina +onstantina! vratio je prosto kui. /enio se drugi put svojom prijom! sestrom svoje snahe +atarine! :ragutinove ene! .elisavetom! koju je zaveo kao kalu(ericu. /d nje je dobio ker! kojoj je dao udno ime 9arica. I nju je oterao posle kratkog vremena i ve 3FDA. god. venao se sa %nom! erkom bugarskog cara gor(a $erterija. :anas ne znamo! da li je ovde bila po sredi neka strast ili kakav politiki raun. gor(e $erterije! iju su zemlju $atari plenili nekoliko puta i iju je vrhovnu vlast on priznao 3FD?. god.! nije u ovaj mah bio neki znaajniji politiki inilac. $erterijeva se politika sastojala u to vreme u tom! da trai sporazum na sve strane& moda je on gledao da pridobije 'ilutina ovom branom vezom! iz koje je ro(en te6an :eanski. U branievskoj oblasti behu se osilila dva bugarska velikaa! braa :rman i +udelin. U |drelu na 'lavi! u dananjoj gornjekoj klisuri! behu se oni utvrdili! odmetnuli od svake vlasti i uznemiravahu i srpsko i ma(arsko susedstvo. U njihovoj

130

Istorija Srba Vladimir orovi vojsci nalaahu se kao polupljakai a polunajamnici ljudi raznih narodnosti! a ponajvie "ugari! $atari i +umanci. /zloje(eni na njih 'a(ari su poetkom 3FD?. god. uputili protiv njih jednu vojsku da ih kazni. *jihovom primeru sledovali su malo kasnije i rbi. +ralj :ragutin! kao neposredni sused! pokuao je sam da ih kazni! ali im nije mogao uiniti nita! jer su se bili odlino utvrdili u inae teko prohodnom klancu. :ragutin je! po svoj prilici pretrpeo poraz! jer :rman i +udelin pre(oe odmah u napadaj protiv njega i zauzee mu izvesne krajeve. :ragutin pozva 'ilutina na dogovor u 'akovce na 'oravi i zamoli ga za pomo. 'ilutin se odazvao. Ujedinjena srpska vojska ula je potom u "ranievo! potukla i proterala pljakae i njihove gospodare! i zavladala itavom oblau. "ranievo je predato :ragutinu& tada je prvi put dolo pod srpsku vlast i ostalo u njoj celo vreme posle toga. 2osle ovog poraza :rmana i +udelina reio se vidinski knez ciman! koji je moda imao nekih veza s njima ili polagao pravo na njihovo podruje! da se obrauna sa rbima. Iznenada! ne zna se tano koje godine! prodro je on sve do 1vosna! a nameravao je! me(u ostalima! da opljaka pesku arhiepiskopiju. %li tu je pretrpeo poraz od srpske vojske! koja je dohrlila odnekud s juga! i morao se naglo povlaiti. rbi su se dali u poteru za njim i gonili su ga sve do Vidina. ciman se s mukom prebacio preko :unava! dok su rbi zauzeli vidinski grad. a leve obale reke poslao je pobe(eni knez ljude! da mole kralja za pregovore. 'ir je sklopljen na osnovi# da ciman prizna vrhovnu vlast srpskog kralja! a kao jemstvo imala je biti cimanova enidba sa kerju jednog srpskog velmoe. :oista! ciman je doskora uzeo ker velikog upana :ragoa! a docnije njegov sin 'ihajlo 'ilutinovu ker %nu! koju docnije pisci zovu narodski i *edom. /vo ratovanje rba po "ranievu i vidinskoj oblasti dovede ih u sukob s tatarskim hanom *ogajem. *ogaj! koji je imao posebnu oblast od podruja dananje 5umunije! od |eleznih Vrata i :unava! do iza +rima! u izvesnoj jo ne utvr(enoj vezi sa Blatnom 1ordom u 5usiji! bio je moan gospodar i znatno je uticao na politike prilike u zemljama severnog "alkana. 2red njim je pobegao u Vizantiju bugarski car $erterije i bio zamenjen u vlasti vojvodom milcem! kao novim bugarskim carem pod vrhovnom vlau *ogajevom. U susednim ruskim oblastima njegova se re sluala bez pogovora. Vizantiski car 'ihajlo 2aleolog dao mu je jo 3F@<. god. svoju jednu ker za enu. toga je! prilikom careva spremanja protiv rba 3FDF. god.! njegovoj vojsci doao u pomo i jedan vei tatarski odred. ilni *ogaj! koji je imao ranije sukoba i sa 2oljacima i sa 'a(arima! bio je spreman da napane i rbe! jer je on od rba osvojena podruja! naroito vidinsku oblast! smatrao kao svoju domenu. Ba taj napadaj on je ve krenuo i vojsku. 'ilutin! koga su obavestili o *ogajevoj snazi! uplai se i ponudi pregovore. Vrlo je verovatno! da je kralj tom prilikom dao obaveze! da ne misli preduzimati nikakve dalje akcije u tim oblastima. +ao zalogu za svoju dobru volju uputio je *ogaju kao taoca svog sina tevana sa nekoliko druge dece iz vlasteoskih kua. /ni su ostali me(u $atarima sve do *ogajeva sloma i pogibije! kad je dolo i do raspadanja njegove drave. 1ronologija tih doga(aja jo nije utvr(ena& datumi se razilaze u krupnoj meri. +ad su nastale me(u $atarima me(usobne borbe! odluio se bugarski car milec da se oslobodi njihove vrhovne vlasti. :a to postigne on se obratio za pomo kralju 'ilutinu. porazum izme(u rba i "ugara imala je da utvrdi brana veza izme(u 'ilutinova sina tevana i miljeve keri $odore. %li se milac nije mogao odrati. *jega je sruio s vlasti $erterijev sin vetoslav u zajednici s *ogajevim sinom )ekom ;)akom>! koga je posle vetoslav dao ubiti. cta se dogodilo posle sa milcem nije

131

Istorija Srba Vladimir orovi poznato& sigurno je samo to! da se 'ilutin nije radi njega odluivao ni na kakve otrije mere& on je u to vreme bio zauzet krupnim pregovorima sa Vizantijom. 2osle pogibije ma(arskog kralja Gadislava ;r3F4=. god.> nastadoe u 'a(arskoj velike borbe oko njegova nasledstva. va se zemlja podelila u dva tabora# za poslednjeg %rpadovca %ndriju III ,'leia-! u pola odnaro(enog i nepopularnog ,domaegprinca i za anujskog princa +arla 'artela! sestria kralja Gadislava! a sina kralja +arla II. Ba anujsku stranu bee dobar deo monijeg hrvatskog plemstva i s poetka i kralj :ragutin i njegov sin Vladislav! njihovi srodnici. toga Vladislav dobija od anujske strane 34. avgusta 3F4F. god. vojvodstvo cele lavonije sem oblasti koje su ve pripadale knezovima Vodikim i Crankopanima. 'e(utim! malo posle te nagrade! Vladislav kao da je doao u blii dodir sa kraljem %ndrijom& bar se! 3F4<. god.! venao sa njegovom neakom +ostancom iz poznate mletake porodice 'orozini. Iz smrti +arla 'artela ;r3F4?.>! napuljski anujski dvor postavio je kao svog novog kandidata 'artelova sina! +arla 5oberta. :ragutin ovog puta nije bio za tog novog kandidata i pravio mu je smetnje. U tom mutnom vremenu od 3F4=03<==. god.! ban 2avle cubi! poto je ve imao :almaciju i jedan deo 1rvatske u svojoj vlasti! baca oi i na "osnu. /n preduzima neke blie nepoznate vojne pohode u bosanske zemlje i @. aprila 3F44. god. javlja se prvi put s novom titulom ,gospodara "osne-. Izgleda da je to bila neka lina uzurpacija 2avlova! jer upada u oi da o "osni nema pomena u povelji od A. avgusta 3F44. god.! kojom +arlo *apuljski potvr(uje sva prava i oblasti cubia. %ko je i dobio togod od bosanskih zemalja! to je s poetka moglo biti samo na zapadnim stranama. *a istoku! oblast oli i Usora drao je kralj :ragutin! a u sredinjoj "osni izgleda da se bar jo tada drao :ragutinov zet tepan +otroman. Ba vreme ovih borbi oko ma(arskog prestola kralju :ragutinu nije zapala neka vidnija uloga. Izvesni podaci govore za to! da je bio na strani svog paenoga& to pokazuje! sem donekle dranja njegova sina! naroito preporuka napuljskog dvora :ragutinu i njegovoj eni! da pomognu +arla 5oberta! koji se s poetka 3<==. god. spremao da pre(e u :almaciju! a odatle u 'a(arsku. 2osle se videlo! da :ragutin nije ispunio te nade! bar ne s poetka. Iste 3<==. godine knez guro cubi doista je i preveo +arla u pljet! a 3<=3. god. je umro kralj %ndrija. $ako je +arlo ostao jedini pretendent. /n je! prirodno! bio obavezan cubiima i za ovaj mah obasuo ih je svojom milou. *jima za volju! potvrdio je njihovu srodniku knezu 1rvatinu i njegovoj brai bosansku oblast donjih krajeva. am ban 2avle ustupio je svoj deo "osne svom mla(em bratu 'ladenu 3<=3. god. 2avlov sin 'laden! zvan inae i 'laden II! spominje se 3<=A. god. kao knez ,$riju 2olja i itave zemlje klivanjske-. 'a(arski episkopat bee navukao na se gnev pape "oni6acija VIII! to nije pomagao njegova kandidata +arla 5oberta i to je i posle smrti %ndrijine traio kralja za 'a(are na drugoj strani. :a poprave svoj poloaj! oni do(oe na misao! da predloe papskoj kuriji borbu protiv jeretika u "osni! i to i duhovnu i 6iziku. +ao mnogo puta ranije! i sada je "osna imala posluiti kao ventil za opasnu napetost u Ugarskoj. :o borbe je doista i dolo! samo je ona ispala sloenija i tea nego to se nadalo u ma(arskim krugovima. U tu borbu u(oe i cubii. 8od. 3<=F. stajali su jedan protiv drugog bosanski ban tevan +otroman i ban 'laden cubi i to ak na me(i bosanske drave! u oblasti oko :rine. tevan se svakako povukao u oblast svoga tasta! kralja :ragutina. U junu 3<=A. ban 'laden je poginuo od ,nevernih jeretika-. "orbu je nastavio njegov brat 2avle i imao je uspeha& od poetka 3<=?. god. on se zove ,gospodarem itave "osne-! koju daje na upravu svom sinu 'ladenu II. +ako se +arlo 132

Istorija Srba Vladimir orovi 5obert drao tad potpuno uz cubia! to je kralj :ragutin ohladio i prema njemu! pored svih srodnikih veza i preporuka! i ak mu pravio neprilike na granici i me(u velikaima. 1umsku zemlju drao je vrsto kralj 'ilutin od 3FDA. god.! kad je :ragutin! dobivi severne oblasti! ustupio trebinjski kraj majci kraljici .eleni! i kad je 'ilutin zaposeo ostale krajeve humske zemlje. U njima je on kao namesnika postavio svog sina +onstatina. +ralj 'ilutin je tokom 3<=<0A. pregovarao s banom 2avlom i imao s njim ak i jedan sastanak u Vrulji blizu 'akarske. 2rema 1umu cubii nisu nita postigli! on je i dalje ostao neokrnjen u srpskoj vlasti. +ralj 'ilutin! videli smo! nastavio je politiku svog oca i brata u pogledu saveza s %nujcima. +ralj +arlo bee uputio u %lbaniju svog sina Cilipa $arentskog! da upravlja tom oblau. %li Cilip bee slab da odoleva vizantiskim napadajima! koji pred kraj jIII veka behu postali prilino uspeni. /n je oko 3F4?. god. bio izgubio ak i :ra staro ishodino mesto anujskih pothvata protiv Vizantije. /d Vizantinaca ga je preoteo i drao kratko vreme kralj 'ilutin. 8od. 3F4E. grad je bio u srpskoj vlasti. +ad je i kako uputen ne da se pouzdano utvrditi. 8rcima je bilo jasno! da treba odvojiti 'ilutina od Gatina! da bi ove mogli suzbiti s "alkana. Udrueni rbi i Gatini pretstavljaju opasnost ije se sve mogunosti ne dadu sagledati. toga se u 9arigradu odluuju! posle neuspeha njihove o6anzive protiv rba! pod vo(stvom sposobnog i hvaljenog 'ihaila 8lavasa! da 'ilutina zadovolje priznavanjem ustupanja najveeg dela onih oblasti koje je osvojio i da ga tako! po mogunosti! pridobiju na svoju stranu. +ao vo(a poslanstva srpskom kralju bi upuen krajem decembra 3F4D. god. $eodor 'etohit! docnije veliki logotet! ovek vet i pronicav! koji je! idui pet puta u rbiju radi kraljeve enidbe! sam zabeleio svoje vrlo zanimljive utiske s 'ilutinova dvora. Iz jednog njegova pisma dobro smo obaveteni kako je u rbiji postojala jaka opozicija protiv sporazuma s 8rcima& ljudi su govorili da je mir potreban Vizantiji! a ne pobednikoj rbiji. .edan deo 8rka! kao +otanica! koji se behu pridruili rbima! bojao se kraljeva sporazuma s carem i radio je protiv njega. +od nekih rba! kojima je ratni plen i pljaka znatno uveao prihode! bilo je opiranja iz isto materijalnih razloga. +ralj 'ilutin bio je! me(utim! lino voljan da pregovara. +ao peat ugovora imala je i opet da bude jedna enidba. 9ar je ranije bio ponudio kralju svoju sestru! udovicu trapezuntskog cara .ovana II. +ralj 'ilutin bee pristao! ali se vizantiskoj dami nije ilo u nepoznatu i za nju varvarsku zemlju! a sem toga htela je da ostane u $rapezuntu uza sina %leksija! koji se nije slagao sa ujakom. :a ne bi uvre(eni kralj radi tog otkaza prekinuo sve veze! do kojih je 8rcima bilo mnogo stalo! car %ndronik ponudi sad 'ilutinu svoju ker imonidu! jo mlado dete od pet godina. /vaj etvrti brak kraljev! i to s detetom! samo je pojaao opoziciju rba protiv tog sporazuma i kod vlastele i kod jednog dela klira& nezadovoljstva je bilo i kod 8rka. /poziciju carigradskog patrijarha i njegovih jednomiljenika car je morao da ublaava drugim ustupcima i izjavom! da je svoju ker prosto rtvovao da izradi otadbini preko potrebni mir. em toga! bilo je i pokuaja susednih vladara! da se osujeti sporazum izme(u rba i 8rka! koji bi mogao znatno izmeniti odnose na "alkanu. tari saveznici 'ilutinovi! epirski 8rci! odnosno sinovi tesalskog despota .ovana! navaljivali su na 'ilutina pismima i porukama da ne veruje 9arigradu i da! u tenjoj vezi s njima! nastavi poeti posao na ruenju carigradskih vlastodraca. druge strane javljali su se sa svojim ponudama i "ugari. Udovica cara milca! poreklom 8rkinja! iako ve u rodu s 'ilutinom! kao tata njegova sina! obratila se sada 'ilutinu sa predlogom da je uzme za enu i tako dobije i "ugarsku 9arevinu. 'etohit kazuje! kako usplahirena udovica i njeni pomagai ,alju svaki as poruke i izaslanike! preklinju kralja da ima pre njih na umu i da se ne uzda u careva obeanja! jer nisu iskrena niti e se ostvariti-. %li 'ilutin 133

Istorija Srba Vladimir orovi osta nepokolebljiv. "rak sa vizantiskom carskom keri laskao mu je sujeti! inio mu se kao nagrada za njegove politike uspehe i dizao mu ugled prema bratu u pitanju kraljevskog nasledstva. 8od. 3F44. dolo je do konanog sporazuma. rbija je zadrala osvojene gradove! toboe kao miraz uz carevu ker! ali se zakletvom vezao kralj na novo prijateljstvo i uzajamno su dati taoci. *a sred Vardara! posle Vaskrsa 3F44. god! kraljeva trea ena bi! kao da je kakav krivac! predata 8rcima! radi njihove vee sigurnosti! a s njom +otanica i srpski taoci. *a istom mestu predali su 8rci imonidu i svoje taoce. 'ilutin je sam doekao svoju mladu enu& kad je prela Vardar on je sjahao s konja i klekao pred nju. "rak sa %nom ranije je proglaen nezakonit! da bi se 'ilutin! mimo crkvene odredbe! mogao venati i etvrti put. $ako je tevan! 'ilutinov sin iz tog braka! posto odjednom nezakonito dete. U olunu! na sastanku izme(u %ndronika i 'ilutina! to je prijateljstvo dobilo jo tvr(u vezu. U svojoj jednoj povelji manastiru 1ilandaru 'ilutin spominje s ponosom! da je na mau dobio junu rbiju! ali ne bez sujete istie i to! kako je postao zet grkog cara! koji mu onda dade ,onuzi zemlju u priju-. /va promena 'ilutinove politike izazvala je nezadovoljstvo ne samo kod prijanjih saveznika! nego i u njegovoj ro(enoj zemlji! i u samoj njegovoj porodici. +raljica .elena! majka 'ilutinova! pobona starica nije bila zadovoljna ni sa kraljevim politikim dranjem! ni sa njegovim neobinim brakom. 'ilutinovi postupci pokazivali su bezobzirnost jedne vrlo tvrde! sujetne i sebine due. 8rci su! izgleda! znali neto o tom jer su od 'ilutina izrino traili da se na ugovor o miru zakune i .elena. 'ilutin se izvinjavao majinom starou i daljinom i tegobom puta. /vo traenje 8rka da kraljica majka uz kralja bude jemac mira svakako je vaan dokaz za politiki znaaj i uticaj .elene. 'ilutinovo dranje otro je osu(ivao i njegov brat :ragutin. Ima vesti! da je ve tada pomiljao i na oruan sukob! prozirui oevidno i druge planove 'ilutinove! ali se uzdrao! bojei se pomoi vizantiske vojske koju je %ndronik za taj sluaj stavio na raspoloenje! nemajui dovoljno potpore u tada rastrovanoj 'a(arskoj i na drugoj strani zauzetim *apuljcima. em toga! i njegov zet! tevan +otroman! bio je ugroen od 2avla cubia! pa je trebalo obratiti panju i na te stvari. 2rvi! koga je pogodila ova promena 'ilutinove politike bio je :ubrovnik. 'leani! vrhovni gospodari male republike pod r(em! behu poeli ogoren rat sa genovom! saveznicom Vizantije. :a pomogne novoj tazbini srpski kralj je upotrebio otre mere protiv :ubrovnika! kome ranije bee priznao sva prava i povlastice dotle uivane. /n je 3<=3. god. dao po rbiji pozatvarati dubrovake trgovce! a :ubrovani na to zauzee 'ljet i blokirae ue "ojane. :ubrovaki trgovci iz "rskova tuili su se D. maja 3<=F. svojima na moru! kako se! ,u ovoj zemlji zlo ini-. 'letakim zauzimanjem dolo je 3A. septembra 3<=F. god. do mira! po kom kralj ponovo ,stvori milost gradu :ubrovniku-. a 'ilutinom i novom politikom situacijom bila je veoma zadovoljna carigradska diplomatija. *joj je savez sa rbijom doao u pravi as. :a je! mesto sporazuma! morala nastavljati rat sa rbima ili! iz opreznosti! drati u 7vropi vee garnizone! ona bi imala u 'aloj %ziji tekoe! koje bi! moda! bila u nemogunosti da otkloni! a kamoli da savlada. .er u ovo vreme poinje brzo prodiranje $uraka prema maloaziskoj obali. /jaali kao vazali seldukog ikoniskog sultanata! $urci! pod svojim vo(om /smanom! ro(enim 3F?D. god.! postaju aktivni ve od kraja jIII veka. .o 3FDD. god. potukli su oni 8rke kod 'elangine i preneli tamo svoju prestonicu! poturivi i samu varo u +aradahisar& a 3<=3. god. pala je u njihove ruke i *ikomidija. 2osle raspada ikoniskog sultanata $urci poinju da stvaraju novu maloazijsku dravu. $o 134

Istorija Srba Vladimir orovi stvaranje moglo je biti samo na raun Vizantije. 2osle udarca! koji su 3<=3. god. kod "a6ejona zadali $urci vizantiskom prestolonasledniku 'ihajlu! ta je opasnost postala jasna za sve dravnike u 9arigradu. 9ar %ndronik! da bi s vie izgleda odolevao $urcima! uze pod najam jednu jaku druinu panskih ratnika! ,+atalane-! koji su dotle sluili kao najamnici u borbama po Italiji. U borbi s $urcima +atalani su s poetka imali uspeha! ali ve posle dve godine provedene u vizantiskoj slubi oni! pusti! nedisciplinovani i ostrvljeni krvlju! obru 3<=?. god. svoje oruje protiv svojih iznajmitelja! istina ne bez vizantiske krivice! jer! ne behu solidni u plaanju. U toku tih borbi! ozloje(eni +atalanci prevoze se u 7vropu! na 8alipolje i posle na +asandru! i poinju odatle pustoenje susednih oblasti. luili su jedno vreme i jednim delom i kao najamnici kod "ugara. /d njihovih nasrtaja bio je! negde 3<=@. god.! ugroen i manastir 1ilandar! koji je portvovano! s mnogo napora! odbranio iguman :anilo! uveni pisac itija srpskih kraljeva i arhiepiskopa! zahvaljujui dobrim delom i pomoi koju mu je poslao kralj 'ilutin! u ljudima i novcima. "iogra6 :anilov pie kako ,tada nije bilo nai nijednu stazu kud bi se moglo mirno proi! nego borbe i ratnike-. +raljeva pomo unitila je jedan deo pljakaa! a drugi su se! posle izvesnog vremena! povukli u staru 8rku. em sa $urcima u 'aloj %ziji! 8rci su imali velikih tekoa i sa "ugarima! sa kojima se behu zapleli u jedan dug a ne mnogo srean i siguran rat! koji su 3<=@. god zavrili sa velikim poputanjem. +ralj 'ilutin! pratei paljivo razvoj doga(aja! poeo je sumnjati u mogunost odranja Vizantije kao ozbiljnog politikog inioca. *imalo sentimentalan! on je s toga odmah uao u veze s onima! koji su mogli doi u obzir kao eventualni prijemnici njenih poseda. U prvom redu bee to anujski dvor. /bnova Gatinskog 9arstva bee ponovo stavljena na dnevni red. "rat 6rancuskog kralja Cilipa IV! +arlo Valoa! bee se oenio unukom latinskog cara "alduina II i sa njom dobio u miraz titulu njenog deda. 2omagan od brata i izvesnih drugih elemenata na zapadu! on se poeo da sprema na rat i da trai veze radi napadaja na Vizantiju. *apuljski dvor pratio je sve te pripreme sa simpatijom. :ra je opet od 3<=?. god. u vlasti Cilipa $arentskog! sina +arla II! koji se sprema i na dalja osvajanja. Ve u leto 3<=E. god. pokuao je 'ilutin! preko skadarskog episkopa! da ponudi savez Cilipu. "io je! naravno! s obzirom na njegovu mo! rado primljen. E. avgusta te godine odredio je Cilip svog kancelara! koji je imao primiti zakletvu od kralja! a u jesen se i sam lino sastao sa 'ilutinom. +ralj +arlo je odobravao te veze i potvrdio je ugovor. em sa Cilipom! 'ilutin je uao u veze i sa samim +arlom Valoa. 'arko Gukarev iz :ubrovnika i $ri6un 'ikaeli iz +otora otili su! kao njegovi poslanici! papi i ,caru- +arlu u Crancusku! da i s njim sklope savez. *a 6rancuskom dvoru se! prirodno! javio interes za srpsku kraljevinu i jedan njihov ovek! jedan dominikanski kalu(er! bi upuen u rbiju! da je blie sagleda i proui. *jegov izvetaj s toga puta! pisan poetkom 3<=D. god.! ouvan je i sadri zanimljivih podataka! iako je pisan sa mrnjom na kralja 'ilutina i radi njega namerno sa nekoliko neistina. rpski kralj pretstavljen je kao nepouzdan! razvratan i surov. 2ieve simpatije su na strani katolicizma prijateljskijeg kralja :ragutina! koji je jo i u rodu sa %nujcima. +ralj 'ilutin se sad toboe boji napuljskog dvora! jer bi mu kralj +arlo! kao katolik! mogao oteti 2rimorje! u kom je veina nezadovoljnih katolika& a drugo on se boji jo i tog! da stvaranjem Gatinskog 9arstva ne izgubi svoje tekovine! koje su ga dovele do blizu oluna. %li se +arlo Valoa nije obazirao na taj izvetaj. /n je F@. marta 3<=D. sklopio savez sa kraljevim poslanicima blizu 'elena. 8lavna taka tog saveznog ugovora bilo je zajedniko osvajanje Vizantiske Imperije ,protiv %ndronika koji vlada tim 9arstvom i njegovih naslednika-. $im ugovorom +arlo je potvrdio 'ilutinu kao srpski posed ove zemlje i gradove! koje je ranije dobio od Vizantije i drao u svojoj vlasti# itavu oblast izme(u 2rilepa i 135

Istorija Srba Vladimir orovi 2roseka! /ve 2olje do ctipa! debarsku oblast do reke 'ae i kievski kraj do ,1okerije-! koji su svi! po tvr(enju poslanika! donosili kralju svega ?.=== 6lorina godinje. Vrlo je vano za ove teritorijalne potvrde! da ih 'ilutin ne trai za koplje i 2olog! koje svakako smatra kao nesporne u svakom sluaju& dok se za ctip kae u rati6ikaciji ugovora! da ga kralj dri za se i za svoje naslednike! ,niti elimo obavezati se pretekstom pomenute zakletve ;na ugovor> da emo ga napustiti-. $im ugovorom 'ilutin je obeao prei u katoliku veru i svoju ker 9aricu! ro(enu s ma(arskom princezom .elisavetom! dati za +arlova mla(eg sina! isto +arla. *a 'ilutina je svakako delova i uspeh anujskog princa +arla 5oberta! koji je! iako nekrunisan! ve tokom 3<=@. god. postao stvarni gospodar Ugarske. 2apa +liment V verovao je tvrdo u to obeanje i pisao je na vie strana ;patrijarhu u 8rado i prokuratorima 6ranjevaca i dominikanaca>! da privedu u delo kraljevo prelaenje u rimsku crkvu i da mu! kao znak papine panje! predadu njegovu zastavu. 'ilutinovim poslanicima stigla su u rbiju i dva 6rancuska svetenika! kao carevi izaslanici! da prime od kralja potvrdu ugovora. 'ilutin ih je primio i potpisao ugovor F?. jula 3<=D. god. u atoru kod ,8olih 1uma-. 'nogo docnije! tek u decembru 3<3<.! potvrdio je taj ugovor i 6rancuski kralj Cilip. Verujui u ozbiljnost tih planova 'ilutin je! odbacivi obzire prema vizantiskom dvoru! jo te iste godine preao u napadaj. +renuo je vojsku u starom pravcu! prema olunu i 7gejskom 'oru. /d katalonskih saveznika $uraka! koji su s njima zajedno! pljake radi! preli u 7vropu! 'ilutin je uzeo u najam jedan deo eta# 3.=== konjanika i ?== peaka. Vo(a te najamnike vojske bee neki 'elik ili! kako ga :anilo zove! 'elekilj! $urin! koji je! sluei hrianske vladare! postao i sam hrianin. tom vojskom rbi napadoe i solunsku oblast! ali bie odbijeni. 5azuzdana rulja najamnika obrnu se! posle toga! protiv samog 'ilutina. %li ih ovaj savlada i otro kazni& 'elik bi ubijen! a njegovo bratstvo razjureno i premlaeno. 2osle izvesnog vremena 'ilutinu je postalo jasno! da je zapadni antivizantiski plan vie delo avanturistike 6antazije! nego realnih priprema. *jegov strah od nove najezde Gatina na "alkansko 2oluostrvo pokazao se kao neosnovan. Uspesi Cilipa $arentskog u %lbaniji behu neznatni i bez veeg uticaja na balkanske odnose. +ad je to uoio! 'ilutinu nije dugo trebalo da promeni svoju politiku i da se vrati svojim grkim prijateljima. +ad je to izvrio ne da se tano opredeliti! ali svakako jo 3<=4. god. U to vreme! 3<=4. god.! papa +liment V preao je u %vinjon i doveo tim do punog izraaja sukobe u rimokatolikoj crkvi! koji su vladali izme(u $alijana i Crancuza. $i sukobi slabe ugled pape i spreavaju u osetnoj meri! njihov rad veeg politikog zamaha. +ad je iste te godine papa prokleo 'letaku 5epubliku uinio je samo to! da je jedan od najveih inilaca u balkanskoj politici bio izluen iz saradnje s njim! i to! naravno! na njegovu tetu. +arlo Valot! ovek od vie kombinacija! malo posle saveza sa rbima! bee! zajedno s bratom! uao u pregovore da do(e i do nemake carske krune! koja je! pogibijom kralja %lbrehta ;3. maja 3<=D.>! ostala bez svog nosioca. :ocnije! on je potpuno zaokupljen unutranjim pitanjima Crancuske. *a promenu kraljeve politike moda su vrili izvestan uticaj 'leani! koji su bili ogoreni na papu i Crancuze. /ni kao da upuuju 'ilutina i na pokrete protiv %lbanije! odnosno! protiv tamonje anujske vlasti. U jednom pismu 'letake 5epublike kralju od 3=. maja 3<=4. god.! Uro se zove ,kralj rbije! 1uma! :uklje i %lbanije.- $o je prvi pomen %lbanije u tituli srpskog kralja. $aj naziv moda nije upotrebila kao prva srpska kancelarija! nego mletaka! ali je njim obeleena vidna linija u 'ilutinovoj balkanskoj politici i s toga je i vaan i karakteristian.

136

Istorija Srba Vladimir orovi +ralj 'ilutin nije mogao odmah preduzimati vee akcije u %lbaniji. "ilo je vanih pitanja i na drugoj strani. $rebalo je pomagati! najpre! Vizantiji u borbi protiv $uraka. .edno tursko odelenje! kao ono 'elikovo i od prilike iste snage! bee pod vo(om 1alilom zaselo u 8alipolju i po primeru +atalina vrilo pljake po itavoj $rakiji. Vizantija sama nije mogla da ih savlada& tek sa srpskom pomou oni su 3<3F. god. bili potpuno uniteni. Iz zahvalnosti prema rbima car %ndronik je! me(u ostalim! poklonio 1ilandaru selo +ucovo. /vo je bio prvi historiski sukob izme(u rba i $uraka! na evropskom tlu. %li nije bio i jedini. $ursko prodiranje u 'aloj %ziji uzimalo je sve vie maha. *isu tu bili u pitanju manji ili vei pljakaki odredi! nego svesna ekspanzija jedne mlade i dobro ogranizovane drave. 8rke vojske nisu mogle da odole turskim udarcima i pretrpele su vie poraza. 8rci su ve gledali $urke gde se pribliavaju *ikeji i "rusi i gde ih opasuju jednim snanim lancem. Vizantija je! oseajui se sama slabom za borbu s njima! traila savez na vie strana. *a rbe je raunala kao na hrianske i srodnike prijatelje. +ralj 'ilutin odazvao se pozivu svog tasta! cara %ndronika! i uputio je 3<3<. god jednu srpsku vojsku! sa dosta vlastele! u 'alu %ziju! pod vo(stvom velikog vojvode *ovaka 8rebostreka. rbi nisu hteli da se podvrgnu grkoj komandi! nego su sainjavali posebno odelenje. *jihovo ratovanje u 'aloj %ziji bilo je uspeno& ak u *agoriinu! u manastiru v. gor(a! uneseno je u crkveni natpis kako kralj ,u to leto izbi $urke-! dok :anilo govori o tamonjim srpskim pobedama u samim superlativima. U ovo vreme kralj 'ilutin ima i dve teke krize u porodici. Izme(u njega i njegova brata :ragutina odnosi odavno nisu bili iskreni i srdani. 'ilutin je bio sebian i jednom dobijenu vlast oevidno nije hteo isputati iz ruku. :ragutin je eleo da presto osigura svom sinu! a to je prema takvom 'ilutinu mogao postii samo silom. em toga! :ragutin je osu(ivao 'ilutinov poslednji brak i sam po sebi! i radi veza sa Vizantijom. "ezimeni izveta od 3<=D. god. izrino kae! da je me(u braom izbio rat i razlaz radi neslaganja u pitanju o prestolu! koji je trajao jo i te godine. Vizantinci su! jo prilikom udaje imonidine! dali 'ilutinu neto pomonih eta da bi se uspenije branio od :ragutina! za koga su znali da je neprijatelj te veze i politiki i jer je ona imala da podigne 'ilutinov presti. "orbe u "osni poetkom jIV veka izme(u cubia i :ragutinova zeta tevana i sastanci 'ilutinovi s 2avlom cubiem u to vreme moda su s tim u vezi. 5atovanje izme(u brae imalo je manjih i veih pauza. .edno posredovanje poznatog pisca :anila izme(u oba brata zabeleeno je u vreme kad je :anilo bio hilandarski iguman! po svoj prilici negde izme(u 3<=?.0@. god. +ad je 'ilutin uputio svoju vojsku u pomo 8rcima! :ragutin ga je napao ponovo. rpska vlastela! kojoj je 'ilutin naturio svoju volju i koja je osu(ivala njegove udi! prela je u veini na :ragutinovu stranu. 'ilutina je iz vrlo teka poloaja spaslo svetenstvo. /no je zaziralo od :ragutinovih veza sa zapadom! dok je 'ilutin! mada surov i bezobziran! zaduio srpsku crkvu obilatim prilozima! zidanjem i opravljanjem mnogih manastira i jaanjem svetenikog stalea. Vo(a 'ilutinu odanog svetenstva bee poznati biogra6 :anilo! ovek vet! okretan i s puno znanja! koji je nekako u to vreme postao episkop banjski. *jemu je 'ilutin poverio svoje veliko blago na uvanje. tim novcem! na dukate! 'ilutin je prikupio najamniku vojsku! sastavljenu od $uraka! $atara i /seta! i spremio se na pravi rat. %li od tog domaeg rata plaila se cela zemlja. vetenstvo se ivo zauze da se raspra stia i da do(e ponovo do sporazuma. 1ilandarski iguman *ikodim bi upuen od oba kralja i sabora srpske zemlje u 9arigrad! caru %ndroniku i patrijarhu *i6onu! oevidno s misijom! da tamo javi za tekst sporazuma i verovatno dobije neku sankciju. :ragutin je ovom prilikom proirio svoju oblast i dobio je 5udnik& da li je bilo jo nekih drugih promena nije poznato. +ao simbol izmirenja dolo je podizanje manastira "anjske na povlaenu igumaniju! o emu je izdat zajedniki 137

Istorija Srba Vladimir orovi uveni vetoste6anski 1risovulj! sa ueem oba kralja. 2seudobrokar! neprijateljski raspoloen prema 'ilutinu! kazuje ishod itava spora ovako# 'ilutin je u borbi ostao pobe(en. ,% po tom te6an ;:ragutin>! smilovavi se na krv svoga brata! oprosti mu! i po svojoj dragoj volji podeli kraljevinu sa svojim bratom.- 2oto je umro :ragutinov sin Uroic! to je drugi sin njegov! Vladislav! imao naslediti oevu oblast! a 'ilutin da ostane kralj 5ake kao sinovev vazal. %ko je! pod pritiskom! doista pristao na to! 'ilutin ni jednog asa nije pomiljao da tu obavezu doista i odri. :rugi sukob imao je 'ilutin sa sinom tevanom! ro(enom iz braka sa %nom $erterijevom. +ako je bio poniten kraljev brak s njegovom majkom! tevan se! odjednom! obreo kao nezakoniti sin. *eki strani pisci i zovu ga tim imenom. :a je to moralo vre(ati mladog princa i ohladiti njegove odnose sa ocem razume se samo po sebi. +ako je 'ilutin upotrebio imonidu polno jo kao nerazvijeno dete i pokvario joj matericu! to je bilo jasno da e taj brak ostati neplodan. 9arica Irina! tata 'ilutinova! ena vrlo ambiciozna i preduzimljiva! obasipala je 'ilutina raznovrsnim poklonima sa neskrivenom namerom da njegov presto osigura jednom od svojih sinova. /na je poslala s toga u rbiju! negde iza 3<=D. god.! najmla(eg sina :imitrija! ali se taj naskoro vratio. 'ladom grkom princu uinila se srpska drava suvie surova. :a li je posle toga carica izvela drugi! isto tako neuspeo! pokuaj sa starijim sinom $eodorom! koji je postao mon6eratski gospodar! kako to pria jedan grki hroniar! nije sasvim pouzdano. 'e(utim! gotovo je van sumnje da se uticaj tatin na 'ilutina nije ograniio na samo to jedno pitanje. a imonidom je dolo i neto grke dvorske pratnje i ona je sigurno unosila svoja shvatanja i navike u srpski dvor. :a to nije moglo proi bez protesta srpskih dvorskih lica i vlasteoskih porodica ne treba ni isticati posebno. *ajogoreniji je bio kraljev sin! tevan! koji je najnovijom oevom enidbom izgubio najvie. /glaen za nezakonitog gubio je izglede na vlast ili sudelovanje u njoj& a pokuaj sa :imitrijem kazivao mu je! da to oglaavanje nije bila prosta 6ormalnost! nego da e se iz nje izvui sve pravne posledice. U Beti! gde je bio namesnik oev! oko njega se poela kupiti nezadovoljna vlastela. 'oda je tu bilo i opozicije zapadnjakog primorskog elementa protiv vizanto6ilske politike kraljeve. +oji je bio neposredan povod tevanovom ustanku nije poznato! kao ni tano vreme kad je on izbio. 'ilutin pouri s vojskom da ugui pobunu. 2red oevom silom tevan se povukao iza "ojane. :anilo pria! da je 'ilutin ponudio tad sinu pregovore i da je ovaj! dirnut! otiao ocu i molio za oprotenje. +ad ga se doepao! u 'ilutina nije bilo milosti. /n je tevana dao okovati! odvesti u koplje i tamo oslepiti& onda ga je! ubogaljena! poslao u 9arigrad! svom tastu! zajedno sa enom i dva sina! :uanom i :uicom. va je srea bila za tevana to oeva naredba o oslepljenju nije do kraja izvrena. +rvnik! koji je imao da to uini! bio je potkupljen i nije probo nesrenom kraljeviu zenice. "ojei se oca! tevan je to krio za itava njegova ivota i stalno nosio zavoj. U 9arigradu! car %ndronik je imao sauea prema tevanu! kome je tamo umro mla(i sin! i sa svoje strane nije inio nita! to bi oteavalo sudbinu izgnanika i zatoenika. *e znamo kako je kraljica .elena primila vesti o ovim stvarima& moda ih nije ni doekala. Umrla je u dubokoj starosti D. 6ebruara 3<3A. god. 2red kraj ivota primila je u kadru monaki in! i to pravoslavni. ahranjena je u svojoj zadubini! manastiru 8racu! gde je po ljutoj zimi prenesena iz svog dvora! iz "rnjaka. 'alo posle majine smrti razboleo se i kralj :ragutin. /seajui kraj ivota on se pokalu(erio i dobio ime $eoktist! poto je od ranije pokazivao izvesne asketske sklonosti i oseao potrebu da svoje telo kanjava radi grehova mladosti. Umro je 3F. marta 3<3E.! nadivevi sina Uroica! a sahranjen je! ne kao i sin mu u njegovu manastiru %rilju! nego u gur(evim tubovima kod 5asa! u 'ilutinovoj oblasti. 'ilutin je :ragutinovu nasledniku 138

Istorija Srba Vladimir orovi Vladislavu osporio ne samo pravo na vrhovnu vlast u 5akoj! nego i na oev deo drave. /n je odmah upao s vojskom u sinovevu oblast! uhvatio je Vladislava i bacio ga u tamnicu. *jegovu oblast! sem "osne! pripojio je svojoj dravi. kraljem :ragutinom nestalo je u "osni i njegova zeta bana tepana. tepanova ena mora da bei s decom iz zemlje! i to! sudei po tom to su jedni pobegli u :ubrovnik! a drugi u 'edvedgrad! u velikoj urbi. :ubrovnik se posle esto hvalio! kako je prognata banica na njegovom podruju nala sklonita i zatite. 'oda su s tim u vezi 'ilutinovi napadaji na :ubrovnik 3<3@D. god.! koji su obustavljeni zauzimanjem 'leia. U "osni se! na raun +otromania! proirio ban 'laden II cubi! koji ih je! u glavnom! i potisnuo! videi da se posle :ragutinove smrti nema ko zaloiti za njih. amo ban 'laden nije znao da ouva tekovine svog oca. /sion i prek on je izazvao protiv sebe najmonije hrvatske plemiske porodice! kao Crankopane! +urjakovie! "abonie! *elipie! neke primorske gradove kao $rogir! i bosanske plemie 1rvatinie i 'ihovilovie. 'a(arskom kralju +arlu 5obertu! koji se i inae nosio milju da kri mo velikaa! dobro je dolo ovo ogorenje protiv bana 'ladena! i on se brzo reio da bana potpuno oslabi. Verovatno! da popravi svoj poloaj i dobije nove pristalice! ban 'laden je doveo u "osnu za bana tevana II +otromania! sina tevana I. :ubrovani su se posle hvalili! da je u tom bilo i njihove zasluge. *ovi bosanski ban! koji je bio bistra glava i vrlo vet politiar! bio je s poetka potpuno zavisan od 'ladena! gotovo samo njegov namesnik. "an 'laden je! na primer! molio papu za dozvolu da se tepan moe venati sa kerju kneza 'ajnharda /rtenburkog! s kojom je bio u srodstvu. 2apa se odazvao toj molbi pismom od 3D. jula 3<34. god. 2itanje o nasledstvu :ragutinovih zemalja! koje su bile ma(arsko leno! dovede do sukoba izme(u 'a(arske i rbije. +ralj +arlo energino je ustao protiv 'ilutinova prisvajanja tih krajeva. /n je! po preporuci papinoj! stvorio protiv njega itavu koaliciju i organizovao je napade sa vie strana. em sa severa iz 'a(arske! protiv rbije se javie neprijatelji i iz :almacije! koje je vodio 'laden cubi! i iz %lbanije! gde su %nujci imali svoju stranku. 2oloaj 'ilutinov bee prilino teak. %li je rbija ve bila toliko ojaala! da je iz te borbe izila ne samo bez gubitaka! nego u nekoliko i kao pobednica. 2rvi su poeli neprijateljstva protivnici s juga. rpska vlastela iz tona! tri brata "ranivojevia! poee odmah s napadajima na susedne oblasti cubia! gledajui u banu 'ladenu otvorenog protivnika. /d 3=. aprila 3<3D. god. poeo je on da se zove! uz sve dotadanje titule! jo i ,glavnim gospodarom humske zemlje-. 'ilutin se! u istom duhu borbe! prozva ,kraljem 1rvatske-. U ratu koji se vodio 3<3D4. god. ban 'laden je r(avo proao i dobio je mir tek posredstvom :ubrovana! poto je morao dati taoce i me(u njima i ro(enog brata! omikog kneza 8rgura. U zimu 3<3D. god. znalo se u 5imu! da je protiv 'ilutina ustao i Cilip $arentski i itav niz arbanakih prvaka pod vo(stvom tri brata 'usakija. 2apa Ivan jjII sokolio je 3<34. god. odmetnike i borce protiv rba i obeavao im svoju pomo. 2okret je izgledao dosta irok. +ao neprijatelji rba pominju se mnogi arbanaki prvaci kao 2avle 'atarango! Viljem %rijanit! Vladislav 8onoma! dva brata "linita. %li 'ilutin se odra i na toj strani. 'a(ari su napali na 'ilutina sa severa! u 'avi i "eogradu. .edna vojska prodrla je do +olubare! a druga je na juri uzela "eograd i zapalila ga. %li niti je prva mogla da ide dalje od 5udnika! ni druga dalje od +osmaja. +ralj +arlo je pozivao papu! da krene u akciju ostale vladare katolikog sveta! kako bi sa njihovom pomou mogao da prodre do mora i osvoji svu 'ilutinovu dravu. /evidno je! da on ne bi traio tu tu(u pomo! da je sam imao dovoljno snage da izi(e na kraj sa 'ilutinom. 2apa! ljut protivnik izmatikog kralja! za koga kae da je ,u svemu neprijatelj hrianske vere-! razvijao je dosta ivu delatnost da stvori gvozdeni obru oko njega. 2ored pisama upuivanih 139

Istorija Srba Vladimir orovi albanskim glavarima i banu 'ladenu! on je! posle molbe ma(arskog kralja! stao pozivati i ekog i poljskog kralja i druge neke nemake knezove! da pomognu 'a(are i katoliku stvar protiv ,rakog nevernika-. vi ti ljudi imali su! me(utim! preih briga kod kue! a nisu nalazili ni dovoljno razloga da se uputaju u tu daleku i po njih beskorisnu ekspediciju. toga! cela ova akcija osta bez posledica. U zapisu iz 3<34. god. na srebrnom oltaru to ga je dao postaviti u hramu v. *ikole! u "ariju! tovanom kod rba jo od *emanje! 'ilutin je sa izvesnim ponosom dao zabeleiti! da je gospodar zemlje ,od mora sve do reke velikog :unava-. rbija je! dovoljno jaka i stabilna! s uspehom mogla izdrati ovu znatnu probu optereenja. .ak i bezobziran u svojim dravnikim akcijama! 'ilutin je takav isti bio i u porodinim odnosima. urov! cinik! ovek samo svoje volje. /d njega i njegove ljubomore propitala je i imonida! koja se sve vie razvijala u lepu enu. +ralj nije vie bio mlad da bi osvajao& a ni ranije dok je bio mlad! izgleda da nikog nije obavezao svojom ljubavlju. *evoljen ni od kog! otu(en od najro(enijih! on je imao nezavidnu jesen ivota. imonida je ak i beala od njega. Iskoristila je majinu smrt! 3<3@. god.! da se vrati sama u 9arigrad. /tud nije nipoto htela u rbiju. *a pretnje 'ilutinove otac je silom natera da po(e tamo. *a putu! imonida u erezu primi monaki in samo da se spase od 'ilutina. %li njen brat! despot +ostantin! koji je dobro znao ta bi besan 'ilutin mogao da uradi posle toga na tetu Vizantije! razdera sestrinu monaku rizu i predade imonidu rbima! bez obzira na njen pla i jauk. 'ilutin je doskora! oko 3<F=. god.! pod uticajem svetenstva! a naroito arhiepiskopa *ikodima! oprostio najzad sinu tevanu i dozvolio mu da se vrati u rbiju. 2retvarajui se da je potpuno slep! tevan je umirio oca i dobio od njega na upravu upu "udimlje! gde je povuen iveo ekajui svoje vreme. U Vizantiji je car %ndronik od 3<F=. god. imao teke krize u porodici i dravi. $e godine umro je njegov sin i naslednik 'ihajlo! a zamenio ga je kao naslednik prestola njegov sin %ndronik. /vaj nije mario svog tvrdicu deda i nestrpljiv! odmah je zaeleo da starca potpuno potisne s vlasti. U grkom drutvu! sklonom spletkama! u kom stari car ni inae nije uivao mnogo simpatija! on je naao dosta odziva i stvorio jaku stranku! koja je bila gotova da odmah zagazi u borbu. *a elu unukovih ljudi bio je pametni i prepredeni domestik .ovan +antakuzen. U prolee 3<F3. god. dolo je u Vizantiji do otvorene borbe. "ugari su drali stranu staroga cara. 'ilutin se kolebao. U vreme ozbiljne napetosti on je poslao svog izaslanika! kalu(era +alinika! da pozove natrag F.=== kumanskih najamnika! koje je zet bio pozajmio tastu za borbe na istoku. +alinik je uao u pregovore s mladim careviem! kome bi srpska pomo reila celo pitanje i koji je s toga ivo eleo. 'ilutin! nikom pouzdan prijatelj! pokazivao je sklonost da napusti tasta! samo je eleo da se prethodno sastane s mladim %ndronikom negde blizu granice i da se s njim pogodi za cenu pomoi. +ako se sukob izme(u deda i unuka u leto 3<F3. god. privremeno smirio! a kako se uvi(avnijim ljudima u 9arigradu inilo opasno srpsko i bugarsko posredovanje u celom tom sporu! to je i pitanje o 'ilutinovoj pomoi bilo za izvesno vreme odloeno. U brzo potom 'ilutina je nestalo za uvek. Iznenada! F4. oktobra 3<F3. god.! on je umro u *erodimlju! po miljenju lekara od apoplektikog udara! jedva koju nedelju iza zavretka svoje lepe 8raanice i poto mu je stari tast! da ga odobrovolji! i iz zahvalnosti! ustupio manastir v. *ikole kod era. 2o 'ilutinovoj smrti kraljica imonida vratila se u 8rku i umrla je kao kalu(erica u manastiru v. %ndrije. 'ilutin je digao rbiju do glavne balkanske sile. Ba njegova vremena srpska drava se naglo razvila u svima pravcima# i kulturnom i ekonomskom i vojnikom.

140

Istorija Srba Vladimir orovi *jene granice obuhvatile su prvi put branievsku oblast na severu! a trajno je u njen sastav ula severna 'aedonija sa kopljem kao novom prestonicom. 'ava s "eogradom! data :ragutinu kao ma(arsko leno! postaje sve vie srpsko podruje. 'ilutin se ne moe oglasiti za velikog samo zbog njegovih oskudnih moralnih osobina& inae! posle *emanje to je svakako najkrupnija politika linost rbije kroz ceo jIII vek! odnosno linost koja je za rbiju dravniki najvie uinila. .edino je veti ava jaa duhovna vrednost od njega. *apretku 'ilutinove drave svakako je mnogo doprinosilo i to! to se u njoj ustalila njegova vlast za skoro etrdeset godina! pa se u tako dugom roku mogla doslednije provesti izvesna konsolidacija prilika i ojaati autoritet centralne vlasti pored svih njenih nezgodnih strana. 'ilutinom je naroito doao procvat crkvene umetnosti i knjievnosti kao jasan znak opteg poleta zemlje. U njegovo vreme radila su tri velika pisca nae knjievnosti# $eodosije! originalni prera(iva vrlo popularne :omentijanove biogra6ije v. ave i pisac slube i pohvale v. imeonu i v. avi& episkop :anilo! kraljev politiki pomaga! vet i kao ovek i kao pisac! koji je doao na misao da dade itav niz biogra6ije srpskih kraljeva! svojih savremenika ;kraljeva :ragutina i 'ilutina i kraljice .elene> i srpskih arhiepiskopa ;od %rsenija>& i arhiepiskop *ikodim! diplomata rbije u tradiciji v. ave! iji je velik potovalac! koji je 3<34. zavrio svoj vani prevod tipika v. ave .erusalimskog. am je 'ilutin traio i pomagao prepisivanje bogoslubenih knjiga i rad oko njih. .edno lepo evan(elje! ra(eno po njegovoj elji 3<3E. god. i od njega poklonjeno +arejskoj eliji v. ave nalazi se i danas! odlino ouvano! u riznici manastira 1ilandara. *aroito je zasluan kralj 'ilutin za nau crkvenu arhitekturu. /n je od svih naih vladara najvie podigao i obnovio crkava i manastira! i to ne samo u rbiji. *ai stari letopisi belee! da je on vladao AF godine i podigao AF crkve. *jegove dve najsjajnije zadubine u zemlji jesu# jo i danas u celini ouvana 8raanica! poslednje njegovo delo! i od $uraka razruena "anjska. Ba ovu drugu govorio je %ndra te6anovi! poznati strunjak u staroj srpskoj crkvenoj arhitekturi# ,2o svojim dosta velikim dimensijama! po tehnikoj savrenosti! po lepoti razmera! po bogastvu ornamentike! po arhitektonskim oblicima najsavrenije i najpreciznije izvedenim! po lepo smiljenim i originalnim kapitelima! ovu gra(evinu stavljam na prvo mesto od svih gra(evina u romanskom stilu podignutih na srpskom zemljitu. +oliko je meni poznato! suvremeno talijansko gra(evinarstvo moe pokazati primerke samo veih dimensija od ove starine srpske! ali se ova gra(evina u svemu ostalome moe po tehnici i estetici da ravna sa najsavrenijim talijanskim gra(evinama svoga doba. I ne samo to! nego je tehnika tako savrena! da slobodno mogu rei da ni dananja tehnika ne bi mogla pokazati to savrenije od ove gra(evine! u pogledu preciznosti izrade! lepote razmera i lepo smiljene i organski izvedene gra(evine-. 2etokubetna u vizantiskom stilu gra(ena 8raanica! zidana s ukusno sloenim redovima opeka me(u kamenjem! nema inae druge spoljanje dekoracije! ali ostavlja vrlo lep utisak oplemenou svojih linija i razmera i harmonijom celine. *jen se oblik danas esto upotrebljava u modernoj srpskoj crkvenoj arhitekturi. /d drugih crkava koje je 'ilutin izdigao i obnovio u zemlji vanije su# "orodica Gevika u 2rizrenu ;3<=E@.>! i $rojeruica u koplju& hram .oakima i %ne u tudenici ;3<3A.>! v. *ikita u skopskoj 9rnoj 8ori! v. +onstantin u skopskom gradu i dr. Upada u oi povelik broj crkava posveen v. gor(u# u *agoriinu ;3<3<.! ivopisan 3<3D.>! na eravi! v. gor(a08orga! u /rahovici u :abru. majkom je obnovio iz temelja katoliki stari manastir v. r(a na "ojani. 8od. 3F4<. sazidao je dananju glavnu crkvu u 1ilandaru!

141

Istorija Srba Vladimir orovi poto je poruio staru *emanjinu& proirio je konake i itav manastir zatitio gradom. "lizu mora! na mestu stare amarije! podigao je grad s pirgom! 1rusiju! da bi branio prilaz 1ilandaru od razbojnika s morske strane. .o i danas ouvani visoki pirg blizu morske obale poeo je ve sa vrha da se rui. em u rbiji 'ilutin je zidao i pomagao crkve i u drugim krajevima. U olunu je podigao crkve vetoj $rojici! v. *ikoli i v. gor(u i carski dvor! a obdario je crkvu v. :imitrija. U eru je stvorio obitelj v. .ovanu& u 9arigradu je dao podii jednu crkvu u uvenom manastiru 2rodromu. 'ilutin je osnovao i u jerusalimu manastir v. %rhan(ela kao sklonite za srpske hadije i kao a6irmaciju srpske drave i na toj! u hrianstvu tako tovanoj! starini. I tu je poao tragom v. ave! koji je prvi podigao tamo mali manastir! otkupivi jednu eliju. 'ilutinova dareljivost proirila se i do inaja. $u je! u slavnom manastiru "ogorodiinom! podigao hram v. tevanu! kome je posveena i "anjska. U tom manastiru postojala je! kao i u .erusalimu! lepa zbirka srpskih rukopisa od jII0jVI veka! koja jo nije podrobnije prouena! ali koja je! sreom! prilino sauvana. U 9arigradu je 'ilutin podigao i jednu veliku bolnicu! s mnogo kreveta! i kupio za njeno izdravanje mnogo sela& sabrao je u nju vete lekare i dao im dobru platu! da bi stalno bili uz bolesnike. U toj bolnici postala je naskoro kola za uenje medicine& ili bolje! ona je dobila karakter jedne medicinske klinike. ve te tedre poklone mogao je kralj 'ilutin da ini zahvaljujui svojim velikim prihodima od novih! dobro iskoriavanih rudnika. $eodor 'etohit u svom opisu kraljeva dvora kazuje! kako im se 'ilutin pretstavio sav nakien. ,/ko tela imao je vie nakita od skupocenog kamena i bisera! koliko je god moglo da stane i sav je treptio u zlatu. 9eo dom blistae svilenim i zlatnom ukraenim nametajem.- 8rko poslanstvo! hranjeno obilato najraznovrsnijim jelima! dobivalo je hranu na zlatnim i srebrenim tanjirima i posu(u. +ralj je poslanicima poklonio ,svoje najlepe haljine! koje je samo jedan put nosio i opasao nas je pojasima koje je tek jedan put pasao.- )esto ih je zvao za svoju trpezu. /volika dareljivost dolazila je! verovatno! neto i otud to je kralj hteo da se istakne pred grkim poslanicima! u asu kad se pregovaralo da postane carski zet! ali je dobrim delom postala i crta njegova karaktera! omoguena lepim prihodima. U dubrovakim knjigama ima neto podataka o njihovom trgovakom prometu sa rbijom na poetku 'ilutinove vlade. 2o raunanju 8. )remonika 3FDF. god. roba! koju su srpski trgovci! poglavito iz "rskova! uzeli u :ubrovniku na kredit! b u koliko su obrauni ouvani ili uopte zabeleeni b iznosila je 3<.F=E solida i 33 groa. "ilo je svakako i robe koja se uzimala za gotovo ili u razmenu i na kredit koji nije upisan. 8od. 3<F?. promet se znatno razvio i iznosio je oko 3E=.=== perpera godinje. +ako je dobar deo srpske trgovine iao i preko +otora i "ara! to je suma prometa svakako vea. %li i ovako! prema dubrovakom deliminom raunu! vidi se lepo kako je taj razvoj bio dosta brz i sve veih razmera.

Potiskivanje Bugara kao srpskih takma a

+ako je 'ilutin umro naglo! a kako! vrlo nepoverljiv! za ivota nije reio pitanje nasledstva! to je odmah po njegovoj smrti dolo do borbe oko njegova prestola. *i sam pogreb kraljev nije proao na miru. +ad je mrtvo telo 'ilutinovo prenoeno u "anjsku da se tamo sahrani bilo je itavih pljakakih odreda! koji su hteli da otmu ak njegov le. "orba o presto trajala je dugo i vodila se vrlo otro& da rbija nije bila doista jaka i ovrsla! mogla je zbog nje da ima znatnih neprilika. +ao naslednik 'ilutinov smatrao se njegov sin +onstantin! nekadanji humski namesnik! koji se nije niim 142

Istorija Srba Vladimir orovi isticao i koji! izgleda! nije bio od neke vee vrednosti. U lozi *emanjia! ra(enoj u 8raanici! verovatno poslednje godine 'ilutinova ivota! nema tevana kao 'ilutinova sina! a naslikan je +ostantin. /vaj se uz 'ilutina i imonidu pominje i u barskom natpisu. 2oslednjih godina! posle smrti kraljice .elene i progonstva tevanova! dobio je na upravu Betu. $u je proglaen za kralja! i tu je! u kadru! kovao i svoj novac. $o! to je on doao u Betu iza tevana! iako je bio stariji od njega ;poticao je iz prvog 'ilutinova braka>! i to je 'ilutin! mesto njega! pristajao na svoje urake kao mogue naslednike! govorilo bi jasno za to! da ga 'ilutin nije cenio i da je uzeo u kombinaciju kad nije bilo drugog kandidata. tevan koga su smatrali kao izluena iz nasledstva zbog ponitenja braka njegove majke i zbog toga! to se mislilo da je slep! stvorio je vrlo brzo svoju jaku stranku. )im je uo za oevu smrt! tevan je zbacio zavoje s oiju! objavio da mu je v. *ikola povratio vid i spremao se da izbori svoje pravo. 2onudio je +ostantinu da podele vlast! a kad ovaj nije pristao poela je borba. tevan je bolje stajao. +ostantinovo odbijanje da se nagode! tevanovo muenitvo! verovanje u udesnu mo njegova isceljenja i njegovo slovensko poreklo po majci! osvojie mu simpatije veine naroda. +onstantinova lina slabost ispoljila se i tom prilikom! kad nije mogao i razumeo da sprei tevanov uspeh. 8lavni klir napusti +onstantina. *a "ogojavljenje 3<FF. god. krunisao je arhiepiskop *ikodim tevana za kralja! a njegova sina :uana kao ,mladog kralja.- tevan se posle krunisanja slubeno zove Uro III! poto se 'ilutin zvao Uro II. U borbi sa tevanom +onstantin je bio savladan i uhvaen. 2seudobrokar kazuje! da je bio ubijen vrlo svirepo. $aj prema tevanu r(avo raspoloeni pisac kazuje! da je tevan dao +onstantina ,opruiti na jednom komadu drveta! pa mu klincima probi miice i butine! pa ga onda rasee na dve pole! po sredini.U narod je! me(utim! ulo predanje! kako je tevan iz njegove lubanje dao napraviti pehar. :rugi pretendent na presto bee :ragutinov sin Vladislav. /n se! posle 'ilutinove smrti! izbavio iz tamnice i odmah istakao svoje staro pravo na presto. Uza nj pristade dobar deo vlastele iz oblasti njegova oca! gde je uprava :ragutinova bila u boljoj uspomeni od 'ilutinove. Vladislava je pomagao i ma(arski kralj! a verovatno i njegov sestri! bosanski ban tepan. em toga! imao je posredne pomoi i od "ugara. 1umski episkop :anilo! poznati stari pisac! slat je tim povodom u $rnovo i u 9arigrad! da posreduje mir. njim tevan nije s toga mogao svriti tako brzo kao s +ostantinom! iako mu! u 5akoj! od Vladislava nije pretila vea opasnost! niti je ovaj tamo morao da stvori neko monije uporite. 5atovanje se izme(u njih oteglo sve do prolea 3<FA. god.! u glavnom na severnim granicama! oko 5udnika. *a kraju je Vladislav! ipak! podlegao i savladan nije hteo da se sklanja u severoistonu "osnu! u taj kraj njegova oca! nego je otiao negde u 'a(arsku! gde je i umro. *jegovo podruje u "osni poseo je tad de6initivno bosanski ban. /vim meteima u rbiji najvie se koristio tepan II +otromani! mudri bosanski ban! koji se vanredno veto drao i u svima drugim krizama svoga vremena i koji je od dotle male bosanske drave stvorio politikog inioca od znaaja. /n je! za vreme tih prestonih borbi! osvojio od rbije gotovo celo humsko podruje i dao "osni irok izlaz na more. $o osvajanje upotpunio je posle i u neretljanskoj krajini! iskoristivi katastro6u 'ladena cubia. 2osle neuspeha 'ladenova u ratu sa kraljem 'ilutinom ojaao je protiv njega pokret dalmatinskih gradova i neprijateljske vlastele. /sion! 'laden nije imao mnogo prijatelja& ak ni ro(ena braa nisu htela da idu do kraja s njim. Ve 3<34. god. odmetnu se od njega cibenik! a naskoro i $rogir! naavi zatite kod 'leana. abor hrvatskih velikaa! koji je 'laden sazvao da bi na njemu stvorio raspoloenje protiv 'letaka! obrnu se protiv njega sama. "rzo bi ak stvoren savez 143

Istorija Srba Vladimir orovi izme(u pobunjenih gradova i velikaa! da se skri 'ladenova mo. $om savezu pridruio se! me(u drugima! i ban tepan. +ad je kralj +arlo dobio vesti o tom pokretu! on je! nezadovoljan 'ladenom i njegovom nevetom politikom! koja je dovela do mletakog jaanja u 2rimorju! poslao slavonskog bana Ivana "abonia da dokraji pobunu! a i sam se sa vojskom uputi u :almaciju. 'laden je bio poraen od svojih protivnika i na moru i na kopnu! kod "liske. +ad je kralj +arlo stigao u +nin! skrueni 'laden doao je preda nj s darovima i kao molilac. $o mu je spaslo glavu& inae! kralj mu je oduzeo bansku vlast i odveo ga sa sobom kao zarobljenika iz :almacije! negde krajem septembra 3<FF. god. 'ladenovim padom tevan je ostao jedini gospodar i ban "osne. /n se! u glavnom! verno drao uz ma(arskog kralja! kao njegov vazal! i s toga je bez smetnje morao dobiti oblasti :ragutinova sina Vladislava. Bbog postignutih uspeha i mudrim ustupcima on je pridobio za sebe i kljukog kneza Vukoslava 1rvatinia! kome daje upe "anjicu i Vrbanju i gradove +lju i +otor. Ba vremena bana tepana "osna se poela dizati i ekonomski. $rgovaki promet s :ubrovnikom i 2rimorjem postao je ivlji. +ao u rbiji i ovde eksploatacija rudnika donosi dravi bogate prihode. banom tepanom poinje i kovanje bosanskog novca. :ok je ban 'laden kovao svoj novac oponaajui mletake srebrene groe kao i rbi! dotle je ban tepan pribliio svoj tip novca dubrovakom. Ima ak njegova novca! koji s jedne strane imaju bosanski! a s druge dubrovaki natpis. *jih je ban tepan kovao po dubrovakim kalupima! moda s namerom da ujednai odomaenu vrstu novca. Upada u oi! da u "osni nema onako monumentalnih crkvenih gra(evina! kakve se u isto vreme podiu u rbiji ili u :almaciji. 'oda bi razlog za to mogli traiti u nejedinstvenosti vere u zemlji i u estim verskim sukobima! iako je teko protumaiti# zato bar katolika crkva nije bila preduzetnija u tom pogledu! da lepotom i veliinom svojih hramova pravi utisak na bogumile i pravoslavne. rpski gospodari iz 1uma preli su delimino pod vlast bosanskog bana! a delimino su se povukli na susedno podruje trebinjskih drugova. "orbe na granici pretvorile su se u etovanje. *aroito strada stoka i trgovaki karavani. :ubrovaka 5epublika krivila je za to ponajvie uglednu vlasteosku kuu "ranivojevia iz tona! koja je bila u vezi s porodicom Vojinovia! jednom od prvih kua u srpskom kraljevstvu. +ad je :ubrovnik sam doao u opreku s kraljem tevanom zlo se samo pojaalo. :ubrovaki trgovci behu se u /strvici! na 5udniku! solidarisali s ljudima kralja Vladislava. +ralj tevan smatrao je! da su to oni uinili u sporazumu sa svojom vladom i gledao je u tom! prirodno! akt neprijateljstva. toga je verovatno da su napadaji pograninih vojvoda "ranivojevia i gatakog Vojina bili njegov odgovor na taj postupak. rbi su s poveom vojskom napali dubrovaku oblast i naneli joj grdne tete. :ubrovani! u nevolji! poslae dva gra(anina da umire kralja tevana! a u isto vreme zamolie i 'letaku 5epubliku da se zauzme za njih. /va je to odmah i uinila! prekinuvi sve trgovake veze sa rbijom. :ubrovake hronike spominju da se tom prilikom zauzeo za njih i ban tepan. :o mira je najzad dolo FE. marta 3<FE. :ubrovani su se posle toga svirepo osvetili "ranivojeviima. /vi su! i posle mira! nastavljali svoja pljakanja! ali su doskora pali u dubrovake ruke. Iako su bili ozloglaeni i svojevoljni! za "ranivojevie su se ipak! radi njihovih porodinih veza! zauzimali i srpski dvor! i bosanski ban i vojvoda 'laden! rodonaelnik "rankovia! i vojvoda Vojin! tast "rajka "ranivojevia! ali uzalud. :ubrovani su ba ovog "rajka umorili gla(u! drei ga zatvorena u jednom kavezu! na javnu sablazan. :rugog brata! "ranoja! osudio je srpski sud na smrt i kazna je izvrena u +otoru! poto su :ubrovani podmitili sve uticajne linosti i silom spreili njegovu majku da ode kod kralja tevana i izmoli milost za sina. 144

Istorija Srba Vladimir orovi 2osle propasti 'ladena cubia jedan deo hrvatske vlastele preneo je svoju mrnju na celu njegovu porodicu. "ilo je s toga za cubie dosta tekih dana! iako se oni! jo za vremena! behu izjasnili protiv postupaka svog nepromiljenog bratstvenika i ak delimino stupili i u savez protiv njega. "an tepan je stajao na njihovoj strani. U borbi protiv kneza *elipia! pod tvrdim +ninom! 3<FA. god.! stradale su uz guru cubia i bosanske pomone ete. :ve godine docnije! kad je kralj +arlo opremio vojsku da skrha ojaanog *elipia! kao nedavno bana 'ladena! ban tepan je iao zajedno s ma(arskim kraljem! ali nisu imali velika uspeha. "olje sree bee tepan u 2rimorju! gde je bez velika otpora zauzeo itav kraj od 9etine do *eretve! izuzimajui jedini /mi. $o je! izgleda! bila naplata za pomaganje cubia u ovim borbama. Ba udo je! da u vreme od 3<FA03<FD. god. rbija nije preduzimala nita! da povrati izgubljeno humsko podruje. cta vie! ban tepan je u to doba odravao veze sa srpskim dvorom i pograninom srpskom vlastelom od uticaja. Verovatno je to dolo s toga! to je kralju tevanu trebalo izvesnog vremena da sredi zemlju posle gra(anskog rata! to je uao u izvesne akcije protiv Vizantije! pa je izbegavao nove sukobe s protivnikom koji je bio od vrednosti i sam po sebi! a i po vezama s ma(arskim kraljem! koji je stajao iza njega. +ralj tevan je posle smrti svoje ene $eodore nameravao da se oeni erkom Cilipa $arentskog ;jo 3<F<. god.>. $aj mu je brak trebao radi veza sa anujskim dvorom! da preko njega oslabi politiki znaaj i zale(inu sukoba s kraljem Vladislavom! :ragutinovim sinom. tevan je ak! radi tog braka! obeavao prei u katoliku veru i uticati na izmenu crkvenih odnosa u svojoj zemlji. %li njegova ponuda! koju su preporuivali :ubrovani nije uspela! moda iz obzira prema Vladislavu! ije su veze s %nujcima bile starije i dublje. +ad nije uspeo na toj strani! tevan se obratio Vizantiji. $amo je kao suprugu dobio 3<FA. god. dvanaestogodinju 'ariju 2aleologovu! bratinu imonidinu! a unuku napred pominjatog i navo(enog $eodora 'etohita. /tac nevestin! sinovac cara %ndronika II! .ovan 2aleolog! bio je due vremena namesnik u olunu i dobro obaveten o prilikama u rbiji. /vaj brak .ovanu je dobro doao da ostvari svoje davne elje za jednom posebnom dravom! koja bi imala olun kao glavni grad! a 'aedoniju kao svoje podruje. $aj deo Vizantije odredio je jo ranije car 'ihajlo 2aleolog ocu .ovanovu +onstantinu. U tom pravcu pomagala su ga dva njegova uraka! braa 'etohiti! zapovednici trumice i 'elnika. a pomou srpskog kralja taj bi plan mogao lako da se pretvori u delo. 2osle 'arijine udaje! on je sa enom doao zetu u goste! ,na vi(enje-! i tu je ivo radio da ga pridobije za taj plan. tevan je doista pristao! i srpski napadaj i pustoenja! u vezi s .ovanovim etama! u serskoj i strumikoj oblasti posledica su tog dogovora. 9ar %ndronik! uplaen tom akcijom! ponudi .ovanu izmirenje i dade mu titulu esara. /vaj se pokoleba i pristade da se vrati! ali se iznenada razboli i umre u koplju! na zetovu dvoru. *jegova ena! ,stidei se 5omeja zbog muevljevog ponaanja-! ne htede da se vraa! nego osta u rbiji. tari 'etohit bee uzeo na sebe ulogu! da uredi celu ovu stvar& moda je on uticao na cara da uputi u rbiju jedno posebno poslanstvo! pored jednog njegova sina. 9arevom poslanstvu pridruio se i uveni pisac *ii6or 8rigora! koji nam je dosta ivo opisao ceo taj put! a koji je inae o 'etohitu imao izvanredno visoko miljenje. *a tom putu! preavi trumu! poslanstvo se s mukom probijalo kroz nedavno opustoena mesta i gust iprag. *jihovi pratioci pevali su pokatkad na sav glas junake pesme! koje su se razlegale po brdima i stenama kud su prolazili. *a putu su! po noi! iznenada! sreli neke ljude! omalena rasta! obuene u mrka odela od vune! runa! oruane kopljima i sekirama! a poneki i s tobocem strela! od kojih su se 8rci u prvi mah uplaili! a koji su se! posle pozdrava pokazali vedri i pristojni. $o su bili pogranini straari! koji su nadzirali puteve i uvali 145

Istorija Srba Vladimir orovi susedstvo od pljakakih upada. U trumici su! o Vaskrsu! gledali narodna kola! u kojima su igrali i stari i mladi. Ba tri dana stigli su iz trumice u koplje. /vaj grad 8rigori se uinio mali i on ga zove [ITPQNPIN. esarica! koju pisac prikazuje kao najumniju enu svog vremena! poto je pred 8rima bolno oplakala mua! pristala je! najzad! da se vrati. .edan lan poslanstva! $ornikije! imao je s kraljem posebne pregovore i odmah se! bez ostalog drutva! vratio caru. '. Gaskaris ima pravo kad misli! ,da je potreba povratka esarice bila samo jedan izgovor! koji su savetnici %ndronika starijeg upotrebili da poalju poslanstvo u rbiju. .er se u to doba obe stranke! t. j. i stranka deda i stranka unuka spremale za rat-. 5ezultat tih pregovora bee savez izme(u %ndronika II i tevana! koji je prema starom caru imao izvesnih obzira i radi njegova blagog postupka prema njemu za vreme izgnanstva u 9arigradu. 2osle jedne podue krize! u "ugarskoj 3<F<. god. bi izabran za cara vidinski knez 'ihajlo cimanovi! zet kralja 'ilutina i kralja tevana ;po sestri>. /n je uspeo da u borbi s 8rcima i grkim tienicima povrati "ugarskoj stare granice i da gra(anskim ratom oslabelu zemlju dozove sebi. :a to postigne dobro su mu bile dole vizantiske borbe izme(u deda i unuka! od kojih je Vizantija patila nekoliko godina. %ndronik mla(i! koji je uivao simpatije carigradske publike! uspeo je 3. 6ebruara 3<F?. god. da ga ded prizna kao svog suvladara. Iako je tim postigao svoj cilj! on se ipak nije zadovoljio. *ije na njemu ni njegovim pristalicama bila dovoljna opomena ovo jaanje "ugarske! ili jo opasnije jaanje $uraka u 'aloj %ziji! koji 3<FE. god. osvojie "rusu i prenee tamo svoju prestonicu. cta vie! oba cara potraie za svoje obraune pomo susednih drava& %ndronik II u(e u veze sa rbima! a njegov unuk s "ugarima. rpska vojska! pod vojvodom 1reljom! bi upuena u er i trumu! ali je ostala neaktivna! zadovoljivi se s neto pljake! kao svoj prilici s toga! to je dobro obaveteni 1relja! kao prvi srpski vojvoda na granici prema 8rcima! video da je aktiniji unuk nadmoniji i bolje spremljen. $okom zime i prolea 3<FD. god. mladi %ndronik je zauzeo svu vizantisku 'aedoniju i %lbaniju. 2ristalice dedove mogle su se odrati samo u gradovima oko srpske granice! u 'elniku! 2roseku i trumici! gde su im rbi ukazivali svoju pomo. +ralj tevan! koji je iziao s neto vojske na granicu! nije se uputao u borbe! iako su ga zava(eni 8rci pozivali& on je! po 1reljinim obavetenjima znao! da je vojska mladog cara bolja i da nema smisla bez vee potrebe! izlagati se udarcima. +ad je mladi %ndronik osvojio 2rilep! onda je grki zapovednik 2roseka! 'ihajlo %sen! poreklom "ugarin! sam predao svoj grad rbima! ne hotei da ga preda protivniku svog starog cara. $oliko je bila velika mrnja izme(u jedne i druge stranee Veina stanovnitva i vojske pristajala je uz mladog cara pobednika! kome 9arigra(ani jedne noi otvorie vrata prestonice. tari car! u maju 3<FD. god.! bi uhvaen! nateran da se odree prestola i upuen u manastir. Izme(u rba i novog cara %ndronika III dolo je zbog svega ovog! a naroito zbog posedanja 2roseka! do vrlo zapetih odnosa! upravo do rata! koji je vo(en! istina! sa srpske strane kao neko pogranino etovanje. rbi su! po %ndronikovom odlasku iz 'aedonije! pokuali bili i da osvoje /hrid. 9ar je! jedva oporavljen od bolesti! lino dojurio pod ugroeni grad i spasao ga! a rbe je potisnuo i zauzeo i neka utvr(enja na granici. /vakvo dranje rba izazvalo je %ndronika da se protiv njih rei na odlunije mere. aveznika za jednu veu ekspediciju on je naao vrlo brzo u bugarskom caru 'ihajlu. 9ar 'ihajlo od svog dolaska na presto nije bio dobro raspoloen prema rbima. Ba vreme Vladisavljeve akcije protiv tevana on je imao izvesnih poteza! koji su nagnali rbe da mu alju posebno poslanstvo. .o vie je ohladio prema njima! kad je

146

Istorija Srba Vladimir orovi pustio svoju prvu enu %nu ;u kasnijim izvorima zvanu *edu>! pa se oenio $eodorom! sestrom %ndronikovom ;3<F?. god.>. 2rirodno bi bilo! da je 'ihajlo posle toga! drei se svog novog uraka! postao otvoren protivnik i starog %ndronika i njegovih srpskih saveznika. /n! me(utim! nije bio pouzdan prijatelj nikom. Usred saveza on je jedno vreme ostavio svog uraka! uao u pregovore sa dedom i uputio u 9arigrad <.=== svojih ljudi! da pomau starog cara protiv unuka. +ad oprezni starac nije hteo pustiti u grad bugarsku vojsku! opozvao je 'ihajlo ispod prestonice i poeo s njom lino borbu protiv Vizantije. *jegova tata! veta i energina ena! uspela je da ga smiri sa mladim %ndronikom tek pod pogodbom! da se im pre obojica obore na rbiju. "ugari su sa zebnjom pratili srpsko uvrivanje u vardarskoj dolini. /ni su se! istina! esto zaletali prema $rakiji i sanjali vie puta o svom osvajanju 9arigrada! ali su njihove tenje jo ee imale kao konkretniji predmet 'aedoniju i pridobijanje njenog radnog slovenskog elementa. rpsko irenje u tom pravcu pretstavljalo je prepreku! koju je trebalo otkloniti. 2ostojala je verovatno i tenja! da se! u drutvu s 8rcima! slomi srpska premo! koja je postala oevidna. 9ar %ndronik i 'ihajlo lino su se dva puta sastajali! kod %ndrianopolja i ozopolja! i na tim sastancima utvrdili su svoj plan za akciju protiv rba. 9ar 'ihajlo je tokom 3<F4. i prve polovine 3<<=. god. inio ozbiljne pripreme za obraun sa rbima. +upio je za svoju vojsku tatarske i osetske najamnike! a utvrdio je i savez sa vlakim knezom .ovanom "asarabom. *i rbi! naravno! nisu ostali skrtenih ruku. /baveteni o bugarskim spremanjima i savezu! i oni su poeli nabavljati najamnike& 8regora pominje 3.=== ,+elta-! a +antakuzen <== ,%lamana-! sve konjanika. 3. maja 3<<=. izila je naredba kralja tevana! kojom je zabranjivao 'leanima uvoz oruja i robe u "ugarsku& sam se spremao vrlo ivo. 2re nego bi dolo do borbe! koja je rbima zadavala mnogo brige! tevan je ponudio 'ihajlu prijateljski sporazum! ali se njegovo poslanstvo vratilo bez ikakva uspeha. "ugari su krenuli na rbiju u junom pravcu! prema trumi i "regalnici! svakako s namerom da s te strane lake do(u u vezu sa 8rcima. rbi odluie da preduhitre saveznike pre nego to im se sjedine vojske. *adajui se "ugarima sa severa rbi su se grupisali na dobrikom polju! odnosno na uu $oplice u 'oravu! hotei da s njima svre posao dok su jo sami. 9ar 'ihajlo! koji je pre upada u rbiju iao s vojskom sve do Vidina! verovatno da tu prihvati tatarske i vlake saveznike! pa onda okrenuo daleko prema jugu! preao je srpsku granicu kod grada Bemlena! kod trume. )uvi za pravac bugarskog kretanja rbi pohitae da ih predusretnu. *a putu se kralj zaustavio u crkvi v. gor(a u *agoriinu i u manastiru arandaporskom. *a reci +amenci saekao je ostatak svoje vojske i stupio ponovo u bezuspene pregovore s "ugarima. $u su mu svakako stigle i vesti! da disciplina u arenoj bugarskoj vojsci nije najbolja i da su se mnogi vojnici rasuli po okolini traei hrane. +ada su u zoru FD. jula 3<<=. god. stigla i poslednja srpska odelenja kralj im je dao mali odmor! a onda je pred podne kod Velbuda napao "ugare svom snagom. "roj srpske vojske! a verovatno tako isto i bugarske! iznosio je oko 3?.=== ljudi. rbi su se borili odlino. *aroito su se isticali vojnici mladog kralja :uana! koji su bili veti strelci& ,oni su streljali sa obe ruke i nikako nisu greili-! kazuje savremeni srpski opisiva borbe. Bapadni najamnici! iskusni u borbi! jurnue pravo tamo gde se nalazila bugarska carska zastava i sam car. "ugari su bili iznena(eni srpskim napadom! brzo se smetoe! i nagoe u beg. am car 'ihajlo! koji je jedno vreme pokuavao da ih sredi! kae i sam da se begom spase. *jegova nesrea bee potpuna. *a tom begu on je pao s konja! a srpska potera ga stie! ubi i donese kralju tevanu. /vaj ga je dao sahraniti u *agoriinu! u crkvi v. gor(a. 5azbijenu bugarsku vojsku rbi su daleko gonili i mnoge sasekli& naroito se u borbi istakao mladi :uan. /statke bugarske vojske izveo je brat 'ihajlov "elaur ;rumunski 147

Istorija Srba Vladimir orovi ,Bmaj-> u 'raku! u rodomirski kraj. rpska vojska pola je za "ugarima! u njihovu zemlju. $u joj je stigla vest! da se car %ndronik! koji bee poao na rbiju s juga i prikupljao vojsku u 2elagoniji operiui na granici! povukao sa srpskih me(a! na glas o bugarskoj pogibiji. rbi su sad nesmetano mogli da operiu u "ugarskoj. Uplaeni bugarski boljari sretoe! me(utim! kralja u Izvoru kod 5adomira i zamolie za mir. "ilo je "ugara! koji su tom prilikom nudili kralju da se ujedine rbija i "ugarska. tevan je pristao na mir! vrlo povoljan po dojueranjeg protivnika. /n je povratio na presto svoju sestru %nu i njenog maloletnog sina .ovana tevana. Ba svaki sluaj caricu je otpratio u $rnovo jedan odred srpske vojske. Inae! unutranju upravu u "ugarskoj kralj nije hteo da menja& sve vlasti i lica ostali su onakvi! kakvi su bili i pre poraza. U teritorijalnom pogledu rbija se! isto tako! nije htela mnogo koristiti& u najboljem sluaju izvrena je samo ponegde ispravka granice. rbi su ovom pobedom postigli vrlo mnogo. "ugarska je bila oslabljena i konano svedena u svoje granice izme(u :unava i 'arice! da se za itav rednji Vek nikad vie ne usudi i ne uzmogne obrnuti prema vardarskoj dolini. $om pobedom rbija je sebi potpuno obezbedila posed 'aedonije i nesmetan izlaz na 7gejsko 'ore. a caricom %nom doao je u "ugarsku srpski politiki uticaj& u $rnovu se od Velbuda stalno vodilo rauna o dranju rbije i njenim interesima. /vom pobedom rbija je za dugo razbila svaku novu mogunost politikih saveza na "alkanu protiv sebe& nju vie na "alkanskom 2oluostrvu ne sme da izaziva i napada nijedna druga drava. vest o toj pobedi! tako davnoj ali tako vanoj! odrala se u narodnoj poeziji sve do jIj veka. U pesmi Vukova Bbornika ,"an 'ilutin i :uka 1ercegovac- peva se o pogibiji bugarskoga kralja 'ihajla i o tom kako je car tepan seo ,u zemlju bugarsku- i ,umirio zemlju "ugariju.- U "osni je! u zborniku ". 2etranovia ;III>! zabeleena i druga pesma o ,9aru :uanu i kralju 'ihajilu.- U historiskom pogledu! po svom znaaju i po svojim posledicama! pobeda na Velbudu pretstavlja jedan od najkrupnijih datuma u naoj prolosti rednjeg Veka. 8rka vojska nije saekala povratak rba iz "ugarske! nego se s juga prebacila u $rakiju! da tamo iskoristi nevolju i uzgred opljaka dojueranjeg saveznika. rbi su se! posle malog odmora! uputili i na jug! protiv njih i povratili su bez muke zauzeta mesta na granici. I u tom pohodu istakao se mladi kralj :uan. +ralj tevan ;Uro III> slavan je naroito po svojoj zadubini! manastiru :eanima! podignutim nedaleko od 2ei! po kome je dobio i svoje ime# tevan :eanski. *arodne pesme s ponosom pominju taj jo uvek potpuno ouvani manastir! koji je zidan od ,kamena merdanije!- donoena toboe ak preko mora& manastir koji je lep ,da ga lepeg nema- i visok ,da ga vieg nema-. 8radio ga je +otoranin! 6ratar Vita! za punih osam godina! 3<F@03<<?. god.! i uneo je u nj! sem poleta i snage! ukusne kombinacije romanskih zapadnih tradicija sa neto istonjakih elemenata i dao mu je mnogo ornamentike i skulpture u belom mramoru. ,$ehnika preciznost-! kazuje %ndra tevanovi! ,moe se takmiiti sa dananjom tehnikom-. :eanska hrisovulja! kojom je kralj dao bogate prihode manastiru od sela i ljudi! jeste najvea srpska povelja! i vanredno je znaajna za prouavanje srpskog dravnog ivota u rednjem Veku. %li kralj tevan nije doekao dovravanje te lepe gra(evine. +ao to je imao teku mladost! tako mu behu teki i poslednji dani. /n je najtraginija linost dinastije *emanjia! koja je najvei deo ivota provela u rtvi! bolu i patnji. .o kao deko on je taoc kod $atara& lien posle majke na nain koji je bio pun ponienja i za nju i za njega& gonjen od oca i dat delatu na oslepljenje& svrgnut s vlasti od sina& a moda i umoren od svirepih protivnika. 2rotiv njega su ustajali i otac i brat i sin. +ao da ga niko nije voleo! 148

Istorija Srba Vladimir orovi ili se bar niko nije zalagao za nj. $eko je rei odakle sve to dolazi i da li u poneem nije bilo i njegove krivice! ali on je doista bio muenik. +ad bi uzeli da je za sukobe s ocem vie krivice do 'ilutina nego do njega! to ne bi mogli rei sa sigurnou i za poslednji sukob sa sinom mu :uanom. *astavlja spisa arhiepiskopa :anila kazuje bez ustruavanja! da tevan! otac! ,nenavist die na svog sina-. Ima miljenja! da je tu mrnju izazvala druga ena kraljeva! 8rkinja 'arija! koja da je elela da obezbedi presto ili udeo u vlasti svom sinu imeonu0 inii! koga je dobila u braku sa tevanom. :rugo tumaenje spora izme(u oca i sina svodi se na politika neslaganja. ,.edan od glavnih razloga to je u leto 3<<3. god. izvedena nasilna promena na prestolu-! pie t. tanojevi! to je zbaen kralj Uro i na presto podignut mladi prestolonaslednik :uan! valja traiti u nezadovoljstvu! koje se pojavilo zbog promene! izvedene u "ugarskoj! kojom je suzbijen srpski uticaj tamo! i to su time! kako je srpskom javnom mnjenju u taj mah moglo izgledati! uniteni svi rezultati pobede kod Velbuda.+oliko se danas zna! stvari su se razvijale ovako# ve u jesen 3<<=. god. znalo se! da su otac i sin protivnici i da se spremaju na borbu! traei obojica izvesne pomoi od :ubrovana. U prolee 3<<3. god. krenuo je kralj tevan na :uana! koji je iveo u Beti! i prodro je do kadra ruei sinove posade. $om prilikom potpuno je razorio :uanove ,palate mnoge divne-! koje behu podignute na obali :rimca. :uan se pred ocem povukao na drugu stranu "ojane. *a oeve pozive da mu se pokori i vrati nije hteo da se odazove! bojei se! da otac ne postupi prema njemu onako! kao nekad 'ilutin prema tevanu. Ipak! posle duih pregovora! oni su se nekako izmirili vezavi se uzajamno ,stranim kletvama-. :uan je! iza tog! preao u $rebinje! meseca maja! a odatle je! po pozivu! siao u :ubrovnik i tu bio vrlo srdano doekan. %li! zapoeta borba tinjala je i dalje. +ralj tevan! sumnjajui na sina! traio je od njega bezuvetno da mu lino do(e. *e verujui ocu! koji je bio uporan! :uan je nameravao da ostavi rbiju i tako izbegne oevu gnevu. %li njegova zetska vlastela! nezadovoljna upravom tevanovom! stade otvoreno na :uanovu stranu i die s njim zajedno bunu. *eoekivano! oni stigoe pred *erodimlje! gde se nalazio tevanov dvor! spremni za borbu. +ralj je jedva uspeo da sam na konju! sa malo ljudi! pobegne u 2etri. 2otera je odmah pola za njim! uhvatila ga tu i predala :uanu. /vaj je! po savetu vlastele! itavu oevu porodicu uputio u grad Bvean! gde je imala biti uvana. /dmah iza toga sazvan je dravni sabor u vrin! gde :uan bi priznat i ponovo krunisan za kralja! na 'alu 8ospojinu! 3<<3. god. tari kralj tevan nije dugo preiveo svoj pad. Umro je 33. novembra iste godine! i to! kako se ini po navodima nekih pisaca! nasilnom smru. *emire u rbiji iskoristili su "ugari! da oteraju s vlasti nepopularnu kraljicu %nu. Ba novog cara bi doveden sin kneza racimira i 'ihajlove sestre! .ovan %leksandar. %li ne elei toj akciji dati politiki! antisrpski karakter! iako ga je verovatno u dubini bilo! "ugari su pourili da tu promenu prikau! u glavnom kao vie linu i unutranju stvar. am novi car %leksandar ivo je eleo! da u rbiji ne dobije neprijatelja i radi toga je odmah poeo pregovore o tom! da se orodi sa :uanom. I doista! ve o Uskrsu 3<<F. god. izvreno je venanje mladog srpskog kralja i %leksandrove sestre .elene. /dnosi izme(u zeta i uraka postali su iza toga srdani& :uan je! bez ikakve bojazni od "ugara! mogao na iroko da razvija svoje akcije i prema 8rcima i prema 'a(arima.

Stvaranje srpskog arstva

+ralj :uan! neobino razvijen! glavom vei od svih savremenika! ,kralj me(u svima ljudima svog vremena u svetu najvii-! kako pria savremeni Cilip 'ezier! ve proslavljen u borbama zbog svoga junatva! izazivao je divljenje ve samom svojom 149

Istorija Srba Vladimir orovi pojavom. *jegove krupne oi! onako izrazite u slavnoj 6resci Gesnovskog 'anastira! kao da su prodirale u duu. :uguljasto lice! uokvireno malom proredom bradom! vie tamne nego plave nemanjiske puti! ima ozbiljnost i daleko uprt pogled! kakav! inae! na 6reskama sretamo obino samo kod 1rista Vsedritelja. U celoj pojavi osea se moni samodrac! svestan snage koju predstavlja. +ao svi bolji *emanjii on je odlian vojnik& uz *emanju svakako lino najhrabriji. U diplomatskoj vetini bee moda neto manje okretan od tevana 2rvovenanog! verovatno s toga to mu je u onolikoj snazi! manje nego onom! trebalo diplomatskog dovijanja. /d 'ilutina je nasledio dravu ne samo davno i sigurno stabilizovanu! nego i podignutu do glavne sile na "alkanskom 2oluostrvu! ali je srea to od svog deda nije nasledio i njegove moralne osobine. U svom odnosu s ljudima :uan je bio znatno drukiji od 'ilutina! isto kao i u porodinom ivotu. U :uanu se javlja i jedna crta nemanjiskog nasle(a u pogledu enskog uticaja. $aj silni car! koji je gospodario na "alkanu! bio je neobino popustljiv prema svojoj eni .eleni! koja je! vie nego ijedna druga vladarka pre nje! uticala na dravne poslove i na cara lino i o kojoj tradicija u dubrovakom gradu nije bila nimalo laskava. Ba :uanova vremena rbija dostie vrhunac svoje moi. "ugarska zavisi od njegove milosti& Vizantija vapi za njegovu pomo& 'leci trae njegovo prijateljstvo. 2eriod :uanove vladavine to je uopte! kao nekim udnim sticajem prilika! period velikih vladalakih linosti. U 'a(arskoj je njegov savremenik Gajo Veliki ;<AF.0 3<DF.>! u )ekoj .ovan Guksemburki ;3<3403<<?.> i slavni +arlo IV ;3<AE03<@D.>! kod $uraka silni /rkan ;3<FE03<?D.>. +ao nekada bugarski car imon! tako je i :uan svoju prvu mladost proveo u 9arigradu! sa ocem u progonstvu! i tu je dobio prve i najsnanije utiske. .edui izgnaniki hleb u jednoj sredini gde je bio zatoen! on! prirodno! nije mogao da tu sredinu posmatra bez izvesne primese ogorenja! koje e se docnije pretvoriti ako ne u mrnju! a ono ipak u izvesno zlopamenje. /n je! iako jo vrlo mlad b ro(en je negde oko 3<=D. god.! u 9arigradu je iveo od 3<3A03<F=.! b imao ipak mogunosti da u prestonici izblie pozna tamonju publiku! punu strasti i niskih instikata a sa puno prohteva i ambicija. *ema sumnje! da je na mladu duu ostavljao naroit utisak sav blesak bogatog carskog grada i torenstvenost njegova dvorskog ceremonijala! na koje se u punom tradicija 9arigradu mnogo pazilo. +ad se vratio u rbiju :uan je ve bio razvijen deak! koji je sa razumevanjem pratio podvige svoga oca da dobije presto. 8od. 3<FF. on postaje ,mladi kralj-. *jegov prvi vojniki pohod! u kom je pokazao linu vrednost! to je bio njegov sukob sa bosanskim banom tepanom! 3<F4. god. tudeniki iguman *ikola zabeleio je! kako je tevan :eanski poslao :uana ,na bezbone i pogane babune-! i kako je mladi kralj odneo pobedu nad njima i dobio ,besmisleni plen-. :uanovo lino uee u velbukoj bitci be smo istakli. *ije! onda! udo! to je mladi kralj zadobio simpatije vojske i veeg dela vlastele! koja je u njegovoj borbi s ocem prela na njegovu stranu. .edan opis rbije! s poetka :uanove vladavine! pisan 3<<F. god.! a posveen 6rancuskom kralju Cilipu VI! pisan! istina! tendenciozno! ,antiizmatiki-! daje ipak dosta gra(e za izvesnu sliku o stanju u njoj. ,/va kraljevina ili i nema nikakvih tvrdih mesta ni gradova! ili ih ima veoma malo& kraljevina je to jadna i alosna! gradovi su u njoj bez jaraka i bez zidova. Bgrade i dvorovi! kako kraljevski tako i ostalih plemia! sagra(eni su od brvana i od drveta& niti ja tamo gde videh dvora ili kue od kamena ili od zemlje! manj u latinskim gradovima po primorju. % kraljevina je ta mnogo bogata itom! vinom! uljem i mesom& prijatno je ispresecana tekuim vodama! izvorima i 150

Istorija Srba Vladimir orovi rekama! okiena umama! planinama! dolinama i ravnicama! i puna svakovrsne divljai# u kratko rekavi! dobro je i odabrano sve to u njoj radi! naroito u krajevima primorskim. U rbiji ima sada pet rudnika zlata! i toliko isto rudnika srebra! gde rudari neprestano rade. I osim toga ima ruda srebra! pomeanoga sa zlatom! koji su zaista tu skoro na(eni na mnogim drugim i razliitim mestima i povrh svega ima doista prekrasnu i milu dragocenost! koja e imati skupu cenu u svemu ovom veku.- Isti taj izvetaj kazuje! kako su Gatini i %rbanasi nezadovoljni srpskim reimom& ,i oni svi! i svaki pojedinci! kao da bi se posvetili! kad bi mogli ruke umoiti u krv pomenutih lovena.:a je ovo kazivanje bilo osnovano na neposrednom saznanju kazuju jasno opasne pobune te iste 3<<F. god. 2romena na prestolu u rbiji kao da bee ohrabrila izvesne neredima sklone ili rbima neprijateljske elemente. %rbanas :imitrije uma i zetski vojvoda "lagoje digoe ustanak u 2rimorju s prolea 3<FF. god.! pomagani od izvesnih velikaa u Beti. 'isli se! da je ustanak izbio s toga! to se ti ljudi nisu smatrali ,dovoljno nagra(eni za usluge u borbi protiv Uroa III.- :rugi razlog moe biti i onaj esti i dosta obini! da se posle jedne pobune javljaju brzo i druge s ljudima koji samo u takvim promenama mogu da izbiju na povrinu ili da zadovolje svoje prohteve. /vaj ustanak smiren je vrlo brzo! i to! kako se ini! mirnim sredstvima! ponajvie posredovanjem :ubrovana! iji su trgovci imali dosta veza i uticaja u tom kraju. Ba ovo posredovanje :ubrovani su bili brzo nagra(eni. .o od sukoba sa "ranivojeviima! od 3<FE. god.! i od srpskog potiskivanja iz 1uma! posle me(usobica iza 'ilutinove smrti! :ubrovaka 5epublika nosila se milju da ,za poveanje i dobro drave! te da bi je mogli sigurnije imati i drati-! kako su to sami obrazlagali! stupi u pregovore sa srpskim dvorom! da zakupi ton. $e godine su pregovori doista i poeli! ali se nije moglo doi do sporazuma. 5adei na tom dalje! :ubrovani su sve vie pokazivali tenju da ton ne samo zakupe! nego da ga potpuno kupe! da bi ga mogli ,obzidati i utvr(ivati po svojoj volji-. $a elja javljala se kod njih sve vie! otkad im je postalo jasno! da e radi 1uma izme(u "osne i rbije doi do sukoba! u kojima bi oni mogli imati tekih neprilika! ako se ton pretvori u ratno poprite. *adiranje bana tepana II prema morskoj obali uzimalo je sve ire razmere. /no ga je! u leto 3<<3. god.! dovelo ak do sukoba sa 'letakom 5epublikom! koja je energino htela da zatiti svoje otoke +orulu i "ra! na kojima je razapeo svoje niti aktivni bosanski ban. 'letaka 5epublika spremala je ak i jednu ekspediciju protiv bana. +ad je :ubrovnik bio pozvat da opremi jednu la(u! izvinjavala se mala republika u 'lecima da im je veoma nezgodno istai se protiv bana! koji bi im mogao biti opasan i napraviti velike tete ;FA. avgusta 3<<3.>. U stvari! ban je bio gotov na to i bez tog akta neprijateljstva i smatrao je za potrebno da alje u :ubrovnik pretea pisma! da bi ih samo napravio to bezopasnijim. :ubrovani su izbegavali sve sukobe! koji im ne mogu doneti nita drugo sem tete! i iskreno su se trudili da na obe strane stvore raspoloenje za mir. /ni su gledali da nekako izmire bana i sa kraljem :uanom. "osanski ban bio je stvaran gospodar 1uma! ali je ton! sa svojim poluostrvom! priznavao vrhovnu vlast srpskog kralja i bio njegov. :a bi doli do tona! a neizazvali bilo jednog bilo drugog gospodara na neprijateljstva! oni su! gotovo u isto vreme! pregovarali sa obadvojicom. :uana su privoleli da im ga proda posle prijateljskog posredovanja u Beti 3<<F. god. U 'alom Veu 5epublike reeno je @. januara 3<<<. god.! da se za ton plati D.=== perpera od jednom i da se kao stalan godinji dohodak plaa kralju ?== perpera. Ba podmiivanje kraljevih velikaa odobrena je suma do 3.=== dukata! a glavnom povereniku kraljevom +otoraninu *ikoli "ui obeano je jedno zemljite u samom :ubrovniku i neto u tonu. "osanski ban imao je dobiti samo prve godine E== perpera! a inae samo po ?==! 151

Istorija Srba Vladimir orovi bez druge kakve sume! koja bi se isplaivala odjednom. +ralj :uan nije imao mnogo razloga da odbije ponudu za jednu oblast! koja je gotovo van njegova domaaja i ija bi ga odbrana stala nesumnjivo vie nego to ona vredi i nego to znai za njegovu mo. /n im je s toga FF. januara 3<<<. konano prodao ton. :ao im je uza nj i jedan deo primorja do dubrovake me(e i 2osrednicu ,kako optjee *eretva do mora-. "an je izdao svoju povelju 3?. marta iste godine. %li u toj povelji nema pomena o 2osrednici! koju je :uan! istina! dao 5epublici! ali koju su u stvari drali "osanci. Uzalud je :ubrovnik pokuavao da dobije i to mesto. amu 2osrednicu nisu dobili uopte nikad! a primorje oko lanog pripalo im je tek pred kraj jIV veka. +ad je :uan uo za ovu tepanovu povelju rasrdio se na :ubrovane i htede da pokvari celu pogodbu. Uplaeni :ubrovani pourie se sa poslanstvom da mu objasne stvar i da ga ublae. *ovom poveljom od 34. maja 3<<A. traio je kralj i :ubrovani su se obavezali! da u taj kraj ne primaju druge ljude iz njegova kraljevstva sem onih! koji su se tamo ve zatekli! i da dozvole kraljeve pretrage u tom pravcu. /sim toga! dubrovaka se vlastela zaklela! da u tonu i 5atu ostane ,pop srpski i da poje u crkvama-. U sluaju da do(e do rata izme(u kralja i 5epublike tonjani su morali biti izuzeti i nisu smeli biti upotrebljeni kao borci na dubrovakoj strani. Banimljivo je! da je posle prodaje tona jedan deo ugledne humske vlastele preao od bana kralju. $ako je! na primer! postupio upan 'ilten :raivojevi! nemirni sused :ubrovnika! koji je sa svojim ljudima krstario od *eretve do /nogota. :ubrovaka 5epublika! isto i strogo katolika! nije rado trpela pravoslavno svetenstvo i pravoslavnu veru u tonu! u kojoj je jo v. ava bio osnovao episkopiju sa vanom misijom u tom kraju! na granici pravoslavnog podruja. Ba episkopsku crkvu odredila je 5epublika ve FF. avgusta 3<<?. god. katolikog svetenika! a 3<A4. dovela je 6ranjevce u to mesto. :a ne bi izazvala :uana dubrovaka je vlada s poetka imala izvesnih obzira! ali je posle i toga nestalo. +ao sredstvo za potiskivanje pravoslavnih upotrebljena je! pored verske propagande! i agrarna re6orma! koja je na stonsko zemljite dovodila dubrovake plemie i kao njihove radnike katolike seljake. Bahvaljujui tim merama 5epublika je postigla! da ve krajem jIV veka na tonu nije bilo pravoslavnih. .edan izvetaj iz 3<4A. god. kae# ,Cratri! boijom pomou! onaj narod preobratie i pokrstie i sve dosad preobraaju one to svaki dan dolaze u taj kraj iz zemalja izmatika-. tonski dohodak od ?== perpera godinje primao je s poetka srpski dvor! a od 3<?=. god. ustupio ga je :uan srpskom manastiru v. %rhangela u .erusalimu. Vizantiski car %ndronik III pokazivao je mnogo energije! da obnovi posrnuli ugled Vizantije. %li! iako je imao uspeha prema protivnicima manjeg znaaja! kao to behu genovljani! on ipak nije mogao da postigne ono to je eleo. Vizantija njegova vremena nalazila se izme(u dva protivnika! nabujala i neodoljiva! koji su premaili njenu snagu. *a jednoj strani! u %ziji! behu $urci! ija je snaga rasla svaki dan& na drugoj! u 7vropi! rbi! iji su prohtevi rasli sa svakim novim dobitkom. em toga! u Vizantiji samoj! kao posledice gra(anskog rata behu ostali mnogi nepodmireni rauni i line osvete! koji su morali dovoditi do sukoba i raznovrsnih pakosti. .edna od takvih pakosti dovela je 3<<A. god. do srpskog posredovanja. Vizantiski namesnik na Bapadu! irgijan! koji je bio zapovednik i na srpskoj granici! bi u 9arigradu osumnjien radi veleizdaje. /goren na dvorske doaptae! a i u opasnosti od kazne ili progona! on dobee :uanu i ponudi mu svoje usluge. $ako sad doista postade izdajnik svoje otadbine! ako to u vreme prve optube jo nije bio. :uan primi njegovu ponudu i odmah pre(e u napadaj protiv 8rka. .edan deo srpske vojske vodio je sam irgijan. Vest o tom napadaju uplai sve 8rke! kojima je bila dobro poznata lina vrednost 152

Istorija Srba Vladimir orovi njihova odmetnika. rbi! bez velike borbe! osvojie na jednoj strani /hrid! a na drugoj tumicu. irgijan zauze +ostur i druga neka mesta na albanskoj granici. 2obedonosna srpska vojska stie pod sam olun! u kom je ve bilo izvesne sklonosti za predaju. *a vest o toj opasnosti krenu sam car %ndronik! da spase svoj najvaniji grad posle prestonice. U isto vreme pleli su 8rci sve mree! da uhvate ili upropaste irgijana. Gerinski zapovednik 6rances! pretvarajui se kao da je i on odmetnik! do(e irgijanu da toboe zajedniki rade! pa posle dosta muke uspe da ga teko rani u jednoj zasedi. irgijana! ve u samrtnom ropcu! donee pred :uana! koji ga je oplakao i sahranio kao najro(enijeg. irgijanovi ljudi! obezglavljeni! a mamljeni od 8rka i preklinjani da ne budu izdajnici! poee prelaziti %ndroniku i tako u dva0tri maha dovedoe svoje srpske saveznike u teak poloaj. $o je bio jedan od razloga koji je delovao na :uana da primi %ndronikove ponude i sklopi s njim mir! pa ak i savez! FE. avgusta 3<<A. god. avez! kao vra garancija mira! bio je u taj mah potreban za obe strane. 8rcima je trebao da bi dobili slobodne ruke na drugoj strani! a rbima s toga! to se na njih spremao ma(arski napadaj sa severa. 2o ugovoru 8rci su dobro proli! jer im je :uan vratio dobar deo osvojenog zemljita! a zadrao je samo pogranine gradove s uim oblastima# /hrid! 2rilep! u kom sazida svoj dvor! +ostur! trumicu! Gerin! idirokastron ;srpski |eleznac>! Voden i )erman. ,/vo sve uze za tri godine svog kraljevstva- pie s ponosom kraljev biogra6 u :anilovu Bborniku. 9ar %ndronik! za svaki sluaj! podie za odbranu oluna novi grad! takozvani 8inekokastron! koji tako utvrdi! da bi ga ak i ene mogle braniti& otud mu je ostalo i ime ,enski grad- ili ,ensko-! ouvano sve do vetskog 5ata sa dosta slovenskog stanovnitva. 'a(arski kralj +arlo 5obert! koji se od ranije spremao protiv rba! naiao je! za vreme tih :uanovih operacija na jugu! da je za nj najpogodniji momenat! da vaspostavi ma(arsku vlast u severnim oblastima rbije. toga je s velikom vojskom krenuo preko :unava. *a glas o tom poao je :uan protiv njega sa svojim rbima i jednim delom grkih eta! koje mu je dao car %ndronik kao saveznik. Iz |ie! gde se obavestio o ma(arskom kretanju! poao je :uan na neprijatelja! koji je na glas o dolasku njegove snane vojske poeo naglo uzmicati i guajui se beati preko ave! sa grdnim gubicima. )itava ova borba vodila se od prolea do leta 3<<?. god. i zavrila se potiskivanjem 'a(ara sa podruja rbije. U njihovim rukama ostali su samo neki tvrdi gradovi kao "eograd! 8olubac i mavanski grad. U ovo vreme pada i jedna zanimljiva i vrlo vana epizoda iz porodinog ivota :uanova. *jegov brak s kraljicom .elenom nije imao dece& oko 3<<E. god. radilo se na tom da se on rastavi. Izme(u :uana i austrijskog vojvode /tona vo(eni su 3<<E. god. pregovori! da se /tonova sinovica .elisaveta! ki nemakog kralja Cridriha Gepog! uda za :uana. %ustriski poslanici doli su bili tog prolea u rbiju! putujui morem od Istre do +otora. Izgleda da je kao posrednik u toj stvari sluio vitez 2alman! zapovednik nemakih najamnika u rbiji. 'lada .elisaveta! koja nije bila pitana za pristanak! zgrozila se od pomisli da biva gurnuta negde u nepoznat svet! u jednu varvarsku zemlju na istoku! za jednog kralja tu(e vere i ve enjena! i sva usplahirena ona se teko razbolela i umrla jo te jeseni. njom je sahranjena jedna intimna sentimentalna tragedija! vezana za jednu nau historisku linost! neobina i po postanku i po vezama i po svojim upola mistikim posledicama. +ad je kraljica .elena bila obavetena o tim planovima :uanovim! ona se pourila da rodi! i to ba sina! i da tako umiri :uana. I doista! u zimu 3<<E. ili poetkom 3<<@. god. .elena je! na sumnjiv nain! dobila svog jedinog sina Uroa i tako uvrstila svoj poloaj na dvoru.

153

Istorija Srba Vladimir orovi 8rci su 3<<E. god. proirili svoje posede na zapadu! zauzevi $esaliju! u kojoj bee umro poslednji grki dinasta tevan 8avrilopul. :uan se za to vreme nalazio na jugu svoje drave i u 5adovitu se sastao s grkim carem kad se taj vraao iz $esalije. $om prilikom poznao se i s grkim vojvodom .ovanom +antakuzenom. Izvesna pitanja na zapadnom delu "alkanskog 2oluostrva behu tad postala prilino aktuelna. U %lbaniji se spremao neki pokret protiv rba! a 8rci su! dobivi $esaliju! hteli da do(u i u posed 7pira! gde! isto tako! bee nestalo gospodara. Bajednika akcija ili bar neukrtanje interesa na toj strani inilo se! da bi bilo od koristi i po :uana i po %ndronika. *apuljski kralj 5obert bee FF. maja 3<<?. god. zatraio od arbanakih poglavica! da poloe zakletvu novom knezu drakom +arlu! poto je umro njegov otac a njihov dotadanji gospodar! .ovan. :o godine! on je uzeo za svog kapelana i savetnika 6ra :ominika $opiju! lana jedne od najuglednijih albanskih porodica. :a je to inio s namerom da albanske prvake odbije od :uana i privue sebi! vidi se jasno po spletkama koje su naskoro nastale. 34. avgusta 3<<E. uputio je +ralj 5obert jedno pismo albanskim poglavicama :uanove oblasti! u kom je izraavao svoje zadovoljstvo! to oni pokazuju spremnost da se odmetnu od svog gospodara i obeavao im na prolee veu vojniku akciju. :otle! njihova je zadaa imala biti! da kao pele pribiraju u svoje kolo ostale poglavice! a on im upuuje za sva obavetenja svoje poverenike .ovana arda! koji je s njima ve pregovarao! i +orada +apuanca. U sam :ra! radi boljeg uspeha cele stvari! imao je poi ili sam knez +arlo ili njegov mla(i brat Godoviko. :oista! te godine javili su se u %lbaniji ozbiljni nemiri oko "erata! +anine i +lisure& ali! kao to se vidi! ne u oblasti srpskoj! nego u vizantiskoj. ve te pokrete pokuao je da presee car %ndronik! koji bee poao da osvaja 7pir! pa uz put napao i kaznio pobunjena albanska plemena. U prvi mah car je dobio 7pir bez borbe! ali kad se on udaljio razvila se propaganda za samostalnu epirsku dravu! koju naroito pomagahu zapadni protivnici Vizantije. +ad ustanci uspee da proteraju vizantiske vlasti i da zauzmu %rtu! krenu %ndronik po drugi put na zapad i uvede red! 3<A=. god. U to vreme kralj :uan je bio teko bolestan. a boleu dola je i jedna kriza malodunosti. Babrinut radi aktivnosti protivnika on je traio naslona kod 'leana i bio gotov na velike usluge i obaveze prema njima. 'leani su mu trebali u prvom redu radi njihove 6lote! koja bi imala da onemogui vojnike prevoze iz june Italije u %lbaniju. :uan je obeavao 'leanima! u junu 3<A=. god.! svoje pomone ete u jaini od ?== ljudi! i to ne samo u susedstvu rbije! nego i u samoj Gombardiji. U velikom asu opasnosti on bi lino doao na elu svoje vojske. 'leci su! sem vojnike pomoi! trebali da obezbede sigurno sklonite :uanu i njegovoj porodici u sluaju nevolje. 'leani su! na taj poziv! uvrstili kralja i njegovu porodicu u svoje gra(ane! ali se nisu odluili ni na kakve obaveze konkretnije vrste. :uanu se jedno vreme inilo da stvari idu protiv njega! i da on ne moe! ovako bolestan! da ih okrene na bolje. Vizantiski car postigao je poslednjih godina lepe uspehe i pripojio 9arevini dve vane oblasti! 7pir i $esaliju. U %lbaniji se javio pokret protiv rba. %nujska kua tu i u 'a(arskoj radi protiv njega i ima uza se bosanskog bana tepana II. U 'aedoniji! u oblasti srpske drave! vojvoda 1relja! jedan od najmonijih velikaa! izneverava :uana i prilazi 8rcima. 2redao im je svoja tri grada! s vanom trumicom i za to dobio titulu esara. %li! naskoro do(e nenadan preokret. 8rki car %ndronik III! koji je pokazivao aktivnost jae energije i koji je :uanu mogao zadati dosta brige i spremiti mnogo prepona! umre jo mlad 3?. juna 3<A3.! od bolesti koju je zadobio vojujui po 7piru. njim lee u grob poslednja nada Vizantije. 8ra(anski ratovi! koji su nastali iza njegove smrti! istroie i ono malo snage to bee ostalo i doveli su zemlju bukvalno do ruba

154

Istorija Srba Vladimir orovi propasti. %ndronikov sin i naslednik .ovan bio je jo maloletan. toga mu kao savladara postavie oeva prijatelja i proslavljenog vojskovo(u .ovana +antakuzena. %li! protiv +antakuzena! koji je bio svojevoljan i pokazivao sklonosti da ne samo odri u svojoj ruci svu vlast do careva punoletstva! nego da je obezbedi za sebe i za svoju porodicu i posle toga! die se carica majka! %na! poreklom $alijanka! i sama vrlo ambiciozna i veoma lina. "orba izme(u njene i +antakuzenove stranke izbi brzo i uze domalo opak oblik. 8las o smrti %ndronikovoj prenuo je :uana. Ve radi 1reljina odmetnitva on se bio odluio da krene na jug! a sad! nenadano! stie pred olun. Uplaeno namesnitvo u 9arigradu pouri da ublai kralja! bojei se teih zapleta. .er protiv Vizantije die se u isti mah i bugarski car .ovan %leksandar! traei da mu se izda njegov protivnik ciman! sin cara 'ihajla. "une izbie i u 7piru i u %lbaniji& a na trakim obalama pojavie se turske gusarske la(e plenei i pustoei. U toj tako tekoj situaciji! line borbe u 9arevini! mesto da se stiaju! planue jo jae. +antakuzena proglasie za izdajnika! svrgoe ga s vlasti! uzee mu imanja i sve asti i na kraju mu ak i dvore poharae. vestan svoje vrednosti! prkosan! udan vlasti! a imajui uza se jedan deo vojske i velikaa! +antakuzen se sam proglasi za cara ;FE. oktobra 3<A3.> i utvrdi se u :imotici. *e mogui da osvoji %drijanopolj! +antakuzen se bee poetkom 3<AF. god. uputio prema olunu! da uzme taj drugi po vanosti grad 9arevine! iako je znao da se tu! moda! moe sukobiti ne samo s :uanovim aspiracijama! nego i etama. %li ni jedan ni drugi nisu imali sree. :uan je bio potisnut od Vodena! a +antakuzen od oluna. +antakuzen! ta vie! bee stratekim operacijama grke vojske prisiljen da se povue na sever i pre(e rbima. a dva svoja sina! 'atijom i 'anojlom! i sa F.=== vojnika doao je on u 2rosek i tu se predao srpskom zapovedniku grada. Iz 2roseka bi upuen u Veles! na podruje njegova poznanika i prijatelja Vojvode /livera. +ad je :uan! koji se ba nalazio na putu u pohode svom uraku u "ugarsku! dobio vest o tom! pozdravio je odmah vanog prebega i pozvao ga na svoj dvor. .ula 3<AF. god. primili su :uan i kraljica .elena na svom dvoru! u 2ritini! samozvanog vizantiskog cara sa mnogo panje. Gepo doekan! +antakuzen je ostao na srpskom dvoru skoro godinu dana. klopio je sa :uanom i savez za bolji rad. 9ena tog saveza i srpske pomoi +antakuzenu da se doepa vlasti u Vizantiji imala je biti ta! da 8rci ustupe rbima sve gradove zapadno od +avale! u kojima bi se veina stanovnitva izjasnila za srpsku vlast. Blo gra(anskog rata davalo je nade na :uanovu dvoru! da bi ta kao neka vrsta plebiscita mogla ispasti u korist rba. /brt politike sree pokazivao se ve u ponaanju pojedinih ljudi. esar 1relja! kraljev odmetnik! naao je za mudro da se opet povrati svom gospodaru i da mu kao dobitak preda jo i grad 'elnik savladavi u njemu posadu sastavljenu od +antakuzenovih ljudi. %li! treba naroito naglasiti! da savez izme(u +antakuzena i :uana nije bio nimalo iskren! od samog poetka. +antakuzen je dobro znao! da e rbi traiti naplatu za svoju pomo i da ta naplata moe biti samo na raun grkog podruja. cto srpsko uee bude vee! bie prirodno! vei i njihov raun. %li njemu je bilo stalo do toga! da srpskom pomou dobije vlast i slomi protivnike& posle e! kad se uvrsti! on gledati da vrati sve na to je morao pristati u tesnom poloaju. Ve i pri pregovorima u rbiji bilo je dosta tekoa& i mada zavisan od :uana! +antakuzen se dugo branio da primi uvete koji su mu postavljani. Ba +antakuzena se mnogo zauzimala kraljica .elena. :a se na(e reenje bio je ak sazvan i sabor od FA srpska velikaa! na kome je glavnu re vodila kraljica. *jenom uticaju i potpori velikog vojvode /livera uspelo je! da na(u to posredno reenje! koje je ostavljalo otvorena vrata na obe strane. +antakuzen se mogao teiti! da tim reenjem rbima stvarno nije jo nita 155

Istorija Srba Vladimir orovi dao& pregovori i rasprave oko naina provo(enja mogu trajati mesecima! a dotle moe izbiti sticajem prilika ili sluajem i neki po nj i 8rke sreniji izlaz iz cele situacije. :uan je opet dobro video! da mu ova kriza u Vizantiji moe dobro posluiti da proiri rbiju! i kad ve jedna strana trai njegovu pomo on je gledao da je i dobro naplati. 2onu(eno +antakuzenovo reenje nije mu bilo mnogo po volji! ali ga je! pod uticajem kraljice i njenih jednomiljenika! primio! raunajui s tim da ipak sve obrne u svoju korist. U jesen 3<AF. god. poela je saveznika akcija protiv era. *a elu vojske bee sam +antakuzen i srpske vojvode /liver i Vratko. 2ohod je! izgleda! bio shvaen malo olako. rpski vojnici sa uivanjem su pili mlado vino! kome nisu bili mnogo vini! i zbog toga su se u velikom broju poboleli od srdobolje& na 3.?== ljudi platilo je glavom bez ijednog neprijateljskog udarca. +antakuzenovi ljudi osu(ivali su to nepaenje na uvanje svoje snage i kad se! zbog osetnih gubitaka! vojska morala vraati ne svrivi nita! jedan dobar deo 8rka ostavi saveznike i po(e svojim poslom. :uan je me(utim! pomou mita! dobio Voden. $aj uspeh ojaao je +antakuzenovu stranku na zapadu i jugu "alkana i jo te jeseni! pomou svog neaka .ovana %n(ela! koji je tamo bio namesnik! +antakuzen osigura $esaliju za sebe. U 9arigradu su za to vreme radili svima sredstvima! da razbiju savez izme(u :uana i +antakuzena. :elovali su ak i preko bugarskog cara %leksandra! svog prijatelja a :uanovog uraka. :uanu je stranka carice %ne nudila odmah sve! to mu je imao da obezbedi savez sa +antakuzenom! to jest itavo podruje zapadno od +avale i Cilipija sem oluna! b samo ako im izda! ubije ili bar zasunji protivnika. Veran datoj rei :uan je odbio dva grka poslanstva i na prolee 3<A<. god. ponovo je! zajedno s +antakuzenom! preduzeo ratni pohod. .edno vreme vodio je vojsku sam :uan. +ako je krajem 3<AF. god u decembru umro prevrtljivi esar 1relja! koga su verovatno prilike i :uanovo nezadovoljstvo s njim nagnali da ode u Cilski 'anastir! gde je postao monah 1ariton i gde je i sahranjen! to je kralj podvrgao sebi njegovu vanu pograninu oblast. 2osle toga je naroitu panju obratio %lbaniji! u kojoj je od lanjske godine njegova vojska s uspehom delovala! tako da je u junu 3<A<. god. +roja! kao glavni grad srednje %lbanije bila ve u :uanovim rukama. /n je tad potvrdio gradu sve ranije povlastice. +antakuzen je ratovao i opet pod erom! koji se uporno branio. :a pokau svoju tvrdu odluku istrajnosti u borbi! oni su +antakuzenova poslanika! koji je doao da pregovara o predaji! ne samo ubili nego ak i raereili i njegove komade tela izvesili na gradske zidine! da budu opomena i spoljanjem i unutranjem neprijatelju. +antakuzen nije imao naina da ih savlada i kazni. 2ostoji i injenica! da se srpski vojnici pod njim nisu borili sa voljom i da su mu u dva0tri maha otkazivali poslunost. $o i neuspesi pod erom uinie! da se +antakuzen poe oseati nelagodno me(u rbima. .avila se sumnja. /na se pojavila naroito od onda! kad je +antakuzen prevarom dobio "er! na koji je ve ranije :uan bio stavio ruku. igurno je sem toga znao i za poruke iz 9arigrada! a u sumnji ga je pojaao naroito dolazak mletakog poslanika 'arina Venijera ;u leto 3<A<.> od koga se bojao da e! po eljama i molbama iz 9arigrada! uticati na :uana! da se dotadanji savez raskine. Verovatno se u rbiji bila malo ohladila i ona stranka! koja je ranije radila za nj. Ba :uana je ve uo! da ga je zauzimanje "era! u kom se +antakuzen nastanio! dovelo u veliku jarost. Bbog svega toga +antakuzen se rei da napusti rbe i potrai sreu na drugoj strani. Uputio se protiv oluna. *a kraljev poziv! da do(e na nove pregovore! nije se hteo odazvati. $o onda izazva :uana! koji je to moda jedva doekao! da po(e na nj. U isto vreme stizala je i carigradska 6lota u pomo

156

Istorija Srba Vladimir orovi olunu. :a ne bi doao me(u dva neprijatelja! +antakuzen se brzo povukao u "er. 2rirodna je stvar! da je posle toga dolo lako do sporazuma izme(u :uana i carice %ne. :a bi sporazum postao vri bi! krajem avgusta! veren mali estogodinji kraljevi Uro sa sestrom mladog cara .ovana 2aleologa. 8onjen od Vizantije i naputen od :uana! +antakuzen se bee naao u vrlo tekom poloaju. *jegova odluka stvorena je! me(utim! brzo. .edini aktivni neprijatelj carigradskih gospodara behu u taj mah $urci. 2rotiv njih traila je Vizantija ba ove! 3<A<. god.! pomo mletake 6lote. +antakuzen! koji je i od ranije imao veza s njima! zatrai tursku zatitu. /mar! ajdinski emir! jedan izme(u najmonijih u 'aloj %ziji! brzo se odazva vapaju ugroenog! kao to je godinu pre spasavao u :imotici i enu +antakuzenovu od "ugara. $urci s /marom i sa svojom velikom 6lotom amaca izbie nenadano na ue Vardara. +antakuzenom zajedno pokuae uzalud novi napad na olun. %li ujedinjena hrianska 6lota 'leia! rodskih vitezova i kiparskog kralja! koje je okupio i bodrio sam papa! uniti kod 1alkidike turske la(e. $urci! odseeni od svoje baze! na(oe se na muci. +ralj :uan! koji je za to vreme osvajao po %lbaniji i 'aedoniji i bio! u taj mah! blizu Bihne! posla protiv tih $uraka! kojih je bilo oko <.=== ljudi! svoga vojvodu 2reljuba! sa tekom konjicom. +od te6anijane! izme(u oluna i era! do(e do sukoba. $u $urci veto prevarie rbe. 2ovueni na jedan breuljak! pun grmlja! oni su saekali da srpski konjanici odsednu s konja i da se s naporom! u tekim oklopima! stanu peti uz brdo. /nda su oni! za tili as! sleteli niz brdo! na drugu stranu! doepali se srpskih konja! pobili neto ljudi i odjurili u $rakiju! gde se nalazio +antakuzen ;3<AA. god.>. U $rakiji je +antakuzen i bez njih imao uspeha! a sad je postao ozbiljna opasnost. Iz 9arigrada su zvali u pomo i rbe i "ugare. Ba vreme tih borbi u $rakiji ee se pominje neki vojvoda 'omilo. $o je jedan od onih na "alkanu dosta obinih epskih avanturista! koji je kao etnik sluio i rbima i 8rcima! delujui u glavnom u 5adopi i po junoj 'aedoniji. 8od. 3<AA. ostavio je :uana i preao +antakuzenu. *jegova eta bila je u stvari prava! i to vrlo ozbiljna! vojska i imala je na ?.=== peaka i na <== konjanika. +antakuzen ga odlikuje inom sevastokratora! a carica %na inom despota! samo da bi ga pridobila na svoju stranu i vezala vre. %li on nije veran nikom. *apustio je doskora i +antakuzena i proglasio se kao potpuno samostalan. amovoljan je bio nesumnjivo uvek. /stavivi +antakuzena napao je odmah njegove turske saveznike! pa i njega sama. %li to mu bee pred glavu. /zloje(eni $urci! zajedno s +antakuzenom! napadoe ga nepotedno. 'omilo je traio sklonita u tvrdom primorskom gradu 2eriteorionu! ali ga grki stanovnici nisu hteli primiti! i on je! nedovoljno spreman! morao da u(e u borbu na polju. Basuti turskim strelama popadali su on i njegovi drugovi posle hrabre odbrane ;3<A?. god.>. 7pska pesma srpska prenela je tog rodopskog vojvodu u hercegovaki 2irlitor i dala o njemu i njegovom krilatom .abuilu jednu od najlepih svojih tvorevina. :ok se +antakuzen bavio na istoku! zauzimao je :uan polagano zapadne delove "alkanskog 2oluostrva i junu 'aedoniju. U jesen 3<A?. god. behu u njegovim rukama "erat! Valona i +anina u %lbaniji! i +ostur! :rama! Cilipi! i 1rizopolj u 'aedoniji. Uzeo je i "er! +antakuzenovu bazu u tom kraju. +avala! odnosno tad zvani +rstopolj! postade krajnja taka vizantiske zapadne granice. *eosvojiv za rbe ostade bedemima dobro opasani i uporno branjeni olun! za kojim je :uan udio celog ivota. Uspesi koje je kralj postigao od 3<<3.03<A?. behu doista veliki. *a "alkanu :uan nije imao takmaca. Ciziki vei od svih ljudi on je to bio i kao vladar balkanskog podruja. 2rema rbiji sve su druge drave ile u drugi i trei red. "ugarska se privijala uza nj! Vizantija se hvatala za njegov skut. "osna ga se bojala. :uan osea svoju snagu i prevlast rbije. /svojivi i znaajni erez! najvaniji grad izme(u 9arigrada i oluna! 157

Istorija Srba Vladimir orovi kralj 3?. oktobra 3<A?. pie 'letakoj 5epublici sa puno ponosa! da je postao ,gospodar gotovo celog 9arstva 5omejskog.Videi svoje uspehe i nemo Vizantije :uan dolazi na smelu i veliku zamisao. /n eli da postane gospodar 9arigrada i da na ruevinama istrulele Vizantije podigne mono carstvo jednog mlada naroda! puna poleta i stvarne snage. 2osed 9arigrada stari je san svih slovenskih drava koje su se stvarale oko Vizantije! na "alkanu i 9rnom 'oru. Ba njim su teili imeonovi "ugari! :uanovi rbi i posle 5usi kroz gotovo ceo jVIII i jIj vek. U starom eru! daleko na jugoistoku 'aedonije! :uan stvara odluku da proglasi rpsko 9arstvo. Ve januara 3<AE. polazi njegovo poslanstvo u 'letke! da prijateljsku republiku obavesti o njegovoj nameri i da joj ponudi savez za osvajanje ostataka evropske Vizantije. $aj savez s 'lecima :uanu je trebao najvie radi 6lote koje sam nije imao a bez koje je bilo nemogue potpuno opsesti i savladati 9arigrad. amo s kopnene strane nije ga dotle mogao niko osvojiti. %li 'leci nisu pristajali na tu ponudu& jedno s toga! to su u to vreme ratovali s 'a(arima radi :almacije! a drugo! to im nije ilo u raun! da se slaba vlada Vizantije! koja im je esto iz nude! davala mnoge olakice zameni vladom jedne jake a mlade i usred toga moda osione drave. Ba sveani in careva krunisanja! koje je imalo da vidno! za sve vekove! obelei vrhunac moi rpske :rave! sjajni uspeh generacijama s planom pribirane i razvijane narodne energije! injene su velike pripreme. Uz cara je trebao postojati i patrijarh! koji e izvriti krunisanje& uz carstvo i inae treba da bude patrijarija! najvea crkvena uz najveu svetovnu vlast. Ba krunisanje nije se moglo ni misliti na carigradskog patrijarha& a na bugarskog za takav in u srpskoj dravi nije se htelo misliti. Ba patrijarha srpskog :uan dade proglasiti arhiepiskopa .anjiija! svog dobrog saradnika! koji je ranije bio logotet. 2ristanak za proglaenje srpske patrijarije dali su samo od :uana u pola ili sasvim zavisni crkveni poglavari! bugarski patrijarh i avtoke6alni ohridski arhiepiskop. 2roglas! prema tom! nije bio strogo kanonski! nego vie izraz samovolje i sopstvene snage. 5adi toga i radi politikog karaktera itava akta bacila je carigradska patrijarija prokletstvo na ovu srpsku crkvenu tekovinu i prekinula s njom veze. *a krunisanje :uanovo! koje se imalo izvriti u koplju! skupila se sva gospoda srpska! svetovna i crkvena. 2ored srpskog patrijarha naao se tu i bugarski! a bee mnogo episkopa i crnorizaca! naroito iz vete 8ore. :ubrovaka 5epublika poslala je naroito izaslanstvo s bogatim poklonima. *a Vaskrs! 3E. aprila 3<AE. god.! krunisan je :uan za cara! a njegov sin! devetogodinji Uro za kralja. rbija je postala 9arevina! s punom ambicijom da zameni u pola slomljenu Vizantiju. $o kazuje i nova titula :uanova! koja ga oznaava kao 9ara rbljem i 8rkom b UK]PTOZ\ LKP KZHILMHM`K SOMUPK\ LKP x`JKNPK\! i njegova izreka! da mu je "ogorodica pomogla da ,kraljuje velikim i slavnim gradovima grkim i da bude nastavnik velikim i svetim carevima grkim-. tom ambicijom rbija je uzela na se i izvesne tradicije! ustanove i likove carigradske imperije! koji su smatrani kao atribut i nasle(e carskog dostojanstva! iako su imali u poneem ist vizantiski karakter! koji je izvesnim delom bio i proizvod njihove kulture. 5im je! reeno je jednom lepo! bio grad! koji je stvorio jedno carstvo& a celo jedno carstvo stvaralo je 9arigrad. U njemu je s toga gledan ideal carstva! carski grad po previshodstvu. 8rci su ga sami zvali samo 8rad i +onstantinov grad! a u lovena je on dobio ime 9Wsarm gradm i 9arigradm. toga su tradicije tog grada! vrlo ponosna na svoj prestoniki poloaj! bile primane od svih suseda sa nesumnjivim

158

Istorija Srba Vladimir orovi respektom! i s toga su i nekad imeon bugarski! kao sad :uan srpski! iako politiki protivnici Vizantije! prihvatali sa udnjom njen carski nimbus. 2ostavi car! :uan je nagradio sve svoje vanije saradnike. +ako se sam popeo u inu po vizantiskom uzoru! tako je po istom obrascu unapredio i njih. $itulu despota! najveu posle carske! dobie carev polubrat imeon! brat carice .elene .ovan %sen! koji je bio u :uanovoj slubi! i .ovan /liver! moda suprug :uanove maehe 'arije i gospodar ovepoljske! tikveke i morihovske oblasti i osnivalac manastira Gesnovo. evastokratorima bie proglaeni carevi ro(aci# vojvoda :ejan! za kojim je bila udata :uanova sestra $eodora! gospodar kumanovske oblasti i "ranko 'ladenovi! ije se poreklo izvodi od Vukana *emanjia! s porodinim imanjem na +osovu! u :renici! a kome :uan bee nedavno poverio ohridski kraj. Ba esare je proizveo# Vojihnu! gospodara :rame& vojvodu 2reljuba! zeta careva i vojvodu 8rgura 8olubia. em pojedina lica! car je nagradio i obdario i mnoge crkve i manastire. /vom je prilikom! najverovatnije! skopljanska mitropolija odlikovana da bude prvoprestona. 9ar je pokazivao u ovo vreme veliku panju prema crkvi. 2reko nje je hteo svakako da ublaava i privlai grki elemenat! koji s novom carevinom nije imao nita zajedniko sem vere. 1teo je uz to! da bogatim darovima pridobije za sebe svetenstvo uopte! koje je dranje carigradske patrijarije moglo da napravi neraspoloenim prema caru i njegovoj tvorevini. U tom pogledu izgleda da je naroito polagao na svetogorske monahe! na najuticajniji duhovni elemenat u 'aedoniji. /n je lino 3<A@. pohodio tamonje manastire i bogato ih obdario. $amo su mu! ipak! nesumnjivo zamerali! to je popustio upornoj carici .eleni da i nju povede sa sobom i da prekri staro osvetano pravilo vete 8ore! da na njeno tle! me(u monahe! ne sme kroiti enska noga. 8od. 3<?=. ustupio je ?== perpera godinjeg dohotka! koji je :ubrovaka 5epublika plaala srpskom vladaru za predati ton! jerusalimskom manastiru v. %rhan(ela. v. %rhan(elima posvetio je :uan i svoj manastir! na "istrici vie 2rizrena! za koji je izabrao mesto jo 3<A<.! hotei da se zahvali arhanelu 'ihailu za ozdravljenje od bolesti. taru crkvu! posveenu istim ,vojvodama nebeskih sila-! on je poeo zidati u prolee 3<AD. god.! a dovrio je 3<?F. /na je! na alost! sruena gotovo do temelja& nedavno izvrena iskopavanja sa pronalaskom raskone ornamentike i skupog materijala upotrebljenog mermera daju samo jednostran nagovetaj o stilu i vrednosti te zadubine. Banimljivo je! da je narodna pesma ouvala pomen na :uanov kult %rhan(elov i da mu ovog sveca daje za kunog patrona. *a glas da se :uan dao krunisati za cara pourio se +antakuzen! da se krunie i on. 2et nedelja posle sveanosti u koplju krunisao je jerusalimski patrijarh ;carigradski! oevidno! nije hteo> +antakuzena u %drijanopolju za cara ;F3. maja 3<AE.>. *eumoran i nepopustljiv! on trai saveznike na sve strane. +ad je njegov dotadanji saveznik /mar poginuo u jednoj borbi kod mirne! +antakuzen se obratio silnom /rhanu! vo(i /smanlija. :a ga vre vee za sebe on mu je dao za enu svoju ker! rtvujui po dotadanjem vizantinskom obiaju! za svoje politike ciljeve ro(enu decu. 2omagan od $uraka! on popravlja svoj poloaj& a kad u 9arigradu pogibe njegov glavni protivnik! %leksije %pokavk! okrenulo se i javno miljenje u njegovu korist. vet je bio sit gra(anskog rata i njegovih sve teih posledica! a plaile su ga i ambicije nove srpske carevine. +antakuzenova stranka verovala je u sposobnosti svog e6a i htela je! da mu! uz kompromis sa zakonitim carem! obezbedi vlast i uticaj u dravi. <. 6ebruara 3<A@. otvorie mu s toga oni kapije prestonice. +antakuzen bi krunisan ponovo za cara i data mu vlast da deset godina caruje sam u ime mladog cara! koji e postati njegov zet! a da posle toga caruju zajedno. $o izmirenje nije popravilo poloaj Vizantije. Iznurena

159

Istorija Srba Vladimir orovi zemlja bee klonula i izgubila veru u sebe& prema :uanovoj rbiji ona je predstavljala! kako tano kae +. 8elcer! silu treeg reda. +ao zapovednik oblasti prema srpskoj granici! od :idimotike do +avale bi postavljen +antakuzenov sin 'atija. /n je! kao carev sin! imao da obodri 8rke pod srpskom vlau i da im da nade na skoro oslobo(enje. :oista! im je uvrstio svoj poloaj u 9arigradu! +antakuzen alje poslanstvo :uanu! u kom mu zahvaljuje za uinjene usluge i trai povraaj uzetih gradova. :uan je to odbio i dao tim priliku carigradskoj vladi da pokua novu ratnu sreu. 2omagan od /rhanovih $uraka! kojima je jedan od vo(a bio i /rhanov sin 'urat! docnije car! 'atija napade rbe na istonoj granici! oko +avale. U tim borbama grko stanovnitvo stradalo je vie od $uraka! eljnih plena! koji nisu mnogo razbirali kome ta pripada! nego od samih rba. am pohod grki! zbog takvog ponaanja $uraka! ne donese za saveznike nikakav uspeh. Ba to vreme uvrivao je svoju vlast novi! mladi kralj ma(arski! Gajo posle prozvan Veliki! koji je doao na presto 3E. jula 3<AF. god. *a severu rbije on je poseo 'avu i uzeo tvrde gradove "eograd i 8olubac& a na zapadu! u :almaciji! bee poeo dugu borbu s 'lecima za posed :almacije. Bbog toga je pribliavanje izme(u :uana i 'letake 5epublike dolo gotovo samo od sebe. U :almaciji hrvatski velikai behu podeljeni! jedni za 'letke! drugi za 'a(arsku. "osanski ban! tepan II +otromani! bio je na muci za koga da se opredeli. :otle! on se smatrao kao jedan od najispravnijih vazala kralja +arla. ad! kad na vladu u 'a(arskoj dolazi jedan esnaestogodinji mladi neizvesnih sposobnosti! njemu se ini da nije mudro vezati svoju sudbinu uz 'a(arsku. 5adi toga on 3<A<. nudi 'lecima savez sa eljom! da u nj u(e! pored hrvatskih velikaa iz :almacije! jo i kralj :uan. 5epublici u taj mah nije bilo u interesu! da se bosanski ban mea u dalmatinske poslove s njom zajedno! jer je elela da tamo radi sama i isto za svoj raun. /na s toga ne odbija potpuno banovu ponudu! ali je i ne prima. Videi tu uzdranost 'letaka! a uvi za veliku vojsku Gajoevu! koja se kretala prema :almaciji! ban tepan se rei! da ponovo ide s 'a(arima! ali da ipak! potajno! odrava veze i sa 'lecima. +ad su se vodile borbe oko Badra! ban! iako uestvuje na ma(arskoj strani! ini ipak neke usluge i 'leanima i! kako sami Badrani piu! samo se njegovom dranju ima pripisati! da su oni! na kraju krajeva! morali doi ponovo pod vlast 'letaka ;3?. decembra 3<AE.>. tepan je naroito eleo! da ga 'leani izmire i s carem :uanom! koji je na nj bio kivan radi oduzimanja 1uma i koji to pitanje nije nikako hteo da skine s dnevnog reda. +ad je 3<AE. god.! u leto! dolo do izmirenja izme(u kralja :uana i Gajoa! koji je hteo da dobije slobodne ruke na zapadu! bosanski ban se bee uplaio za svoj poloaj. 5aunajui na 'letke! koje je obavezao dranjem u borbama oko Badra! i na njihov prijateljski odnoaj sa ojaanim :uanom! on ponovo misli na savez izme(u "osne i 'letaka. 'leani s poetka ne ulaze u to pitanje! ali su voljni da kod :uana posreduju za bana. %li! kad se pogorala situacija u :almaciji na mletaku tetu! oni mu 33. oktobra 3<AE. poruuju! kako raunaju s njim i misle na savez. U isti mah oni su mu javljali! da je njihov poslanik naao cara :uana duboko u grkoj zemlji i da je car! za ljubav 'letaka! voljan da se izmiri s banom! ali pod uslovom da mu ovaj vrati 1um. 2ostoji li sumnja o pravu na tu zemlju! car je pristajao da se o tom naroito raspravlja! s potrebnim dokazima. $o je prvi put u naoj historiji! da su vladari bili voljni jedan teritorijalni spor reavati ne orujem! nego pravnom raspravom. %ko ban ne pristane na to! poruivao je :uan! onda on! zauzet veim poslovima na istoku! pristaje na primirje od dve0tri godine sa sigurnim garantijama da nee biti uzajamnih napadanja. $akvo dranje carevo zabrinulo je bana i opredelilo ga! da se odlui za kralja Gajoa i da u 160

Istorija Srba Vladimir orovi naslonu na nj obezbedi i svoj lini poloaj i svoj posed. toga naputa misao i o savezu s 'lecima! iako odrava dosta srdane veze s njima. *jegovom posredovanju ima se! delimino! zahvaliti! to je! najposle! iza dugih pregovora dolo do mira izme(u 'letaka i 'a(arske! D. avgusta 3<AD. Vano je! da je i car :uan sa svoje strane preporuivao Gajou mir sa 'letakom 5epublikom. $a akcija :uanova dolazila je donekle i zbog veza! koje je sam poeo da stie u :almaciji. inovac bana bosanskog i dalmatinskog gospodara! 'ladena II cubia! a unuk monog bana 2avla! 'laden III! koji je drao gradove kadrin! +lis i /mi! bee se u jesen 3<A@. god. oenio :uanovom sestrom .elenom. *askoro potom! 3<AD. god.! 'laden je umro od kuge! koja je zahvatila ceo "alkan i dobar deo 7vrope! i ostavio je iza sebe posmre! 'ladena IV. :uan je odravao veze sa rano obudovelom sestrom i vodio je brigu o njoj. +ralj Gajo dao je pogubiti F<. januara 3<AD. vojvodu +arla :rakoga kao neprijatelja svoga brata& a iste godine umro je i .ovan %n(el! namesnik vizantiskog cara u $esaliji i 7piru. 9ar :uan iskoristi obezglavljenost tih zemalja! da nastavi i upotpuni svoja osvajanja na tim stranama. .o iste godine on je zauzeo ceo 7pir sa .anjinom i %rtom! a njegov vojvoda 2reljub zauze svu $esaliju! dospevi do mletakog primorskog grada 2telea. 2reljub postade carev namesnik u osvojenoj zemlji& %lbaniju! sa Valonom i "eratom! dobi carev urak .ovan %sen! a 7pir carev polubrat imeon. *a itavom zapadu "alkana od :ubrovnika do +r6a jedini :ra bee jo ostao u vlasti napuljskog dvora. 2una :uanova titula! koja se javlja u nekim poveljama! glasi od 3<AD. ovako# ,.a u 1rista "oga blagoverni i bogom postavljeni te6an! car svima rbima i 8rcima i zapadnoj strani! to jest %lbaniji! i 2omoriju i svemu :isu ;Bapadu>.- U tim osvojenim oblastima :uan je provodio antigrku politiku. /n je dosta otvoreno pomagao %rbanase protiv 8rka. "r(anska albanska plemena behu poela jo s kraja jIII veka postepeno osvajanje susednih dolina! a od jIV veka sve vie uzima maha njihova ekspanzija prema $esaliji i 7piru. 9ar %ndronik III uzalud je pokuavao da sprei taj proces! kome se i sav drugi grki svet opirao. 5azumljivo je potom! to su %rnauti traili potpore kod rba i u njihovom pohodu od 3<AD. uzeli iva uea. U 2reljubovoj vojsci njihov broj morao je biti vrlo velik! kad su itav taj odred 'leani po njima zvali ,%lbanci-. rbi su %lbancima za to davali znatne povlastice! naroito njihovim glavarima. :uanova politika na junoj granici 'aedonije ila je jasno za tim! da tu oblast obezbedi za srpski etniki posed. +ao nekad v. ava! on potiskuje grke crkvene velikodostojnike i na njihova mesta dovodi svoje rbe. $ako je na najvanije mesto! za mitropolita u er! doveo uenog igumana %rhan(elova 'anastira kod 2rizrena! poznatog knjigoljupca .akova! oevidno s namerom da tu razvije svoju slovensku crkveno0prosvetnu aktivnost. +osova kree u /hrid! na tu isto tako vanu taku! ugledne i odane "rankovie! ija zadubina Baum! na /hridskom .ezeru! jo i sad podsea na njih. 'udri Ugljea 'rnjavevi poeo je svoju dravnu slubu u $rebinju! pa je posle! moda sam! a moda u vezi s bratom Vukainom! koji se 3<?=. navodi kao upan na jugu! u 2rilepu! premeten na tu stranu. |upan Vojihna! koji se 3<F<. god. pominje u severnoj rbiji kao pristalica kralja Vladislava! sina :ragutinova! bie po svoj prilici onaj esar Vojihna! koji dobija na upravu :ramu! najizloeniju srpsku oblast na jugoistoku. *ije nimalo sluajno! to :uan upuuje ba na tu stranu svoje najuglednije i najsposobnije velikae& on je oevidno hteo da te oblasti na granici budu pod vlau njemu najodanijih ljudi i da do(u pod to bolje upravljae. Gjude tamo trebalo je zadobijati i autoritetom i pravednou.

161

Istorija Srba Vladimir orovi Ipak! :uan u toj svojoj politici nije bio suvie prek. :a je vodio obzira o grkoj kulturi vidi se ponajbolje po tom! to je mnoge od njihovih manastira obilato darivao i pisao im povelje na njihovu jeziku. U osvojenom 7piru! kao izuzetak od gornjeg pravila! koga se drao u $esaliji! postavio je za namesnika svog polubrata imeona! koji je bio! po majci! grkog porekla. *ii6or 8regora ak istie! da je :uan! kao car! vidno promenio svoj stav ,po obiajima 5omeja- i da je za rbiju od :unava do koplja! ostavio stare uredbe i obiaje! i da je za nove oblasti uveo lino upravu po starom rimsko0vizantiskom pravu. :a je severnu rbiju! odnosno rpsku zemlju! ostavio stvarno svom desetogodinjem sinu! da on tu upravlja! kako veli 8regora! nee biti potpuno verovatno u stvarnosti. %li upada u oi ono! to je %. olovjev dobro naglasio! da je! mimo vizantiski obiaj! :uan krunisao sebe za cara! a Uroa za kralja. ,5eh iunior Uro vri neposrednu kraljevsku vlast u itavoj dravi i neposredno upravlja u grkim zemljama ,po rimskim zakonima-. ,U velikoj darovnoj povelji 1ilandaru g. 3<AD. :uan jasno razlikuje dva dela svoje drave# rmbln i 5omanih. I taan popis metohija u toj povelji daje nam mogunost da vidimo! koje oblasti spadaju u jedan a koje u drugi deo. U srpsku zemlju spadaju# 2lav! Beta! 'orava! 2ilot! Gipljan! 2rizren! 2olog. U 5omaniju spadaju# 2rosek! ctip! "regalnica! truma! trumica! er! 5edina. Izgleda da i skopska oblast spada u 5omaniju... Ista se podela spominje jo i u me(unarodnom ugovoru s :ubrovnikom F=. septembra g. 3<A4. $u se svuda strogo razlikuje ,zemlja careva i kraljeva-! ,trgovi carevi i kraljevi-! ,vlastelin carev i kraljevi svaki podanik carev i kraljev. Vidimo ak iz jedne povelje g. 3<?<! da kralj Uro kao ,kralm vsWmm rmbl n mm- potvr(uje iste godine darovnicu svog oca manastiru v. %rhan(ela! verovatno zato to se objekt darovnice nalazi u , rpskoj zemlji-. ,%li ta podela! izvedena pravno i teoriski! nije se mogla privesti do kraja u delo! i to iz vie razloga. Vizantiskih pravnih tradicija! koje su se odravale! bilo je i u gradovima ,srpske zemlje- ranije zauzetim i ve asimilovanim! dok su srpski upravljai! pored svih tenji da se dre grkog prava unosili i u nove oblasti poneto od svojih obiaja. :rugo! srpski je elemenat doao kao pobedilac i! pored svih obzira! imao je dosta puta prilike da se istakne kao nosilac nove sile. tim zajedno ilo je i srpsko etniko osvajanje i jaanje nacionalne svesti kod maedonskih lovena. *ajzad! ni sam :uan nije bio ovek! koji bi svoju vlast polovio! a najmanje sa sinom jo detetom. em toga! june granice njegove! za itavo vreme :uanove vladavine! nisu se mogle ustaliti zbog nepopustljive careve elje za sve novim osvajanjima& u njima se manje0vie gotovo stalno nalazila vojska! koja je imala svoje zakone i svoja shvatanja& a car je! iz vojnikih i drugih razloga! morao drati tamo pouzdane upravljae! vo(e! pa i druga sporednija lica! koja su mogla biti jedino rbi. /svajajui junu 'aedoniju! 7pir i $esaliju i ulazei sve dublje u isto grke oblasti rbi su sve vie dolazili pod uticaj grke kulture i podlegali su joj. /seala se njena tradicijama bogata nadmonost. /na je osvajala u staro doba veliki pobedniki 5im! a kamo li nee balkanske! jo uvek dobrim delom sirove lovene. /d poetka jIV veka poinje ta! tako da reemo! vizantinizacija me(u rbima i zahvata najpre dvor i najvie krugove. :ve 8rkinje kraljice! imonida i 'arija! brzo jedna iza druge! unose u rbiju svoje dvorske obiaje! ceremonijal i neke inove! i poneto nove materijalne kulture. Veze srpskih velikaa s 8rcima bivaju ee i neposrednije& 1relja /liver! 'omilo! Ugljea i dr. znaju grki. *eki se i ene otuda. tevan :eanski proveo je sedam godina u 9arigradu sa sinom :uanom! koji je najlepe detinjstvo proveo tu i primio! nema sumnje! u sjajnoj prestonici ne samo izvesne utiske! nego i mnogo navika. rbija je u jIV veku davala esto sklonita znatnijim grkim izbeglicama od +otanice do +antakuzena. /d :uanova vremena! stvaranjem 9arstva! grki uticaj postaje jo ivlji i u junim oblastima neposredniji& sam srpski dvor sa despotima! 162

Istorija Srba Vladimir orovi sevastokratorima! esarima! logotetima! protovestijarima! alagotorima i slinim titulama oponaao je neposredno 9arigrad. .aanju tog uticaja pomagala je znatno i crkva! koja je bila sva! od svog poetka organizovana po grkim obrascima.

'elo ara 'uana

'leii! koji su predvi(ali skori rat s 'a(arima i svojim starim suparnicima genoveanima! eleli su! da za idue borbe na(u potpore kod :uana. 5adi toga je jedan njihov poslanik! praen trojicom :ubrovana! krenuo u rbiju E. aprila 3<A4. 'letaka elja je bila! da car :uan dobije slobodne ruke! da bi mogao! nesmetan ni od koga! pritei u pomo njima! u asu potrebe. 2oslanstvo je s toga trebalo! da! pored izvesnih svojih pitanja o pregovorima i carini! posreduje i za mir izme(u rbije i Vizantije i rbije i "osne. +ako od tog poslanstva nije bilo odmah povoljna odgovora! ban je poslao u 'letke svog kneza *inoja da pouri stvar molei troje# 3> da 5epublika posreduje kod cara! da se izme(u njih utvrdi ,ljubav! dobra volja i sloga-& F> da mu obree pomo! ako bi dolo do ega povodom podizanja njegova novog grada! po svoj prilici *ovog na uu *eretve& <> da 5epublika primi pod svoju zatitu njega i njegova mesta. 3E. jula reeno je u 'lecima! da se odgovori banu! kako e se 5epublika odmah obratiti caru& ali su primeivali banu! kako im se ini nezgodno da on podie grad na zemljitu! koje je jo uvek sporno me(u njim i carem. 'letako poslanstvo uspelo je da rei kod cara samo svoja pitanja. I :ubrovani su izradili ukidanje novoodre(ene carine u $rebinju. U pogledu sporazuma s banom car nije imao nikakva novog razloga! da menja svoje ranije dobro poznato miljenje& bez poputanja banova pregovori e ponovo ostati na pre(anjoj mrtvoj taci. .o manje je hteo :uan da poputa u pitanju Vizantije. Bar da sklapa mir s njom sad! kad je ona oevidno u nazatku i da pred njim kao pobediocem ve blete u daljini kubeta samog 9arigradad 'esto da sklapa mir po predlogu 'letaka! :uan misli da i sami 'leci treba da u(u u rat! da mu 6lotom pomognu osvojiti 9arigrad i da za to dobiju nagradu bilo u 9arigradu! itav kraj 8alate! bilo epirski despotat. *jegov poslanik! +otoranin 'ihajlo "ua! polazi u prolee 3<?=. god. s naroitom misijom! da taj carev plan podrobnije razvije pred mletakim senatom i pridobije 5epubliku za nj. 'leci! zapleteni u sukobe s genovom! a i inae volei da 9arigrad dre slabi grki carevi! kojima e njihova pomo biti esto potrebna! nego moni srpski car! odbili su da u(u u taj savez. *jihova se vlada branila svojim obavezama prema grkim carevima! odnosno sad prema obojici! i grkom i srpskom! i izjavljivala da ne moe bez nude gaziti zakletve. Isto tako 'leani su odbili i carevu elju! da se radi toga lino sastanu on i dude %ndrija :andalo! u :ubrovniku ili na uu *eretve. U jesen 3<?=. god.! pored svih mletakih nastojanja da se postigne sporazum! izbio je rat izme(u rbije i "osne. 2ovod su dali "osanci. /ni su ee pravili ispade na granici i vrili pljake! od kojih je jedan upad u +onavlje! pred "oi 3<A4. god.! bio veeg obima. U :ubrovniku se ve tada mislilo! da bi to mogao biti povod za rat. 9arev poslanik u 'lecima prebacio je 3<. aprila 3<?=. 5epublici! da je :uan na njihovo zauzimanje imao obzira prema banu! a taj je dobro zlim vratio i pljakao i uzimao njegova mesta i zemlje! pa to ini i sada. toga neka ga 5epublika opomene da vrati i nadoknadi tetu! inae e ban imati da oseti carevu osvetu. 'leani su doista pokuali da posreduju! ali uzalud. :uan je traio vraanje 1uma! a ban tepan nije hteo ni da uje o tome. 9aru je bilo! vele docnije vesti! pala na um i ova kombinacija# da njegov sin Uro uzme banovu ker .elisavetu i da s njom dobije 1um kao miraz! da tako potedi banovu osetljivost. +ad ban nije pristao ni na to! rat je postao neizbean.

163

Istorija Srba Vladimir orovi am car :uan! praen caricom i mladim kraljem Uroem! krenuo je protiv bana! oktobra 3<?=. god.! sa jakom vojskom i sa etiri la(e. 'oda mu je dolo neto pomonih eta i od njegove sestre! udovice 'ladena cubia. :uanova vojska osvoji itav kraj na uu *eretve i po(e prema 9etini. $rogir i cibenik pozdravie cara i odlikovae ga svojim poklonima. Upada u oi! da :uan osvajanje 1uma nije preduzeo iz $rebinjske oblasti! i da napad na "osnu nije izvrio neposredno iz 5ake! nego tim zaobilaznim putem. *amee se s toga misao! da je taj :uanov pohod imao i nekih drugih ciljeva. 'oda je car hteo da davno izgubljene zapadne delove 1uma svojim prisustvom opomene na staru pripadnost& ili je moda hteo da preduzme togod i u korist oblasti cubia i svoje sestre! to nam izgleda manje verovatno& ili je akcijom na toj strani hteo da ivlje zainteresuje 'leie za savez s njim. :ubrovaki pisci kazuju! da se ban tepan povukao u planine! a :uan da je ,ognjem i maem- prodro do "obovca. rpski letopisi imaju o tom pogrenu hronologiju! a belee da je car ,svu ;"osnu> povinuo poda se-. Uz cara je! u ovoj borbi! pristao i izvestan broj bosanske vlastele! nesumnjivo pravoslavne i bogumilske! koja je bila protivnik verske politike banove. Usred opsade tvrdog bosanskog grada stigoe :uanu nepovoljni glasovi iz 'aedonije i on! s toga! prekide dalje bavljenje u "osni! svrati u :ubrovnik ;oko 3<. novembra> i odatle pouri da as pre stigne na juno bojite. +ad je car napustio "osnu! vratie se banovi ljudi opet u svoje stare oblasti. F=. avgusta 3<?3. naredila je 'letaka 5epublika cibenianima! da vrate banu roblje! a ovaj njima da naknadi tete! da bi unapred mogli iveti u ljubavi& a FF. novembra proitana je u dubrovakom Velikom Veu banova poruka! da mogu njihovi trgovci dolaziti u njegove zemlje bez ikakva straha i tu trgovati kao u samom :ubrovniku. 2oloaj na jugu 'aedonije bee se doista za rbe naglo pogorao. Vizantinci su iskoristili carevo otsutstvo i ovaj rat u "osni da to bre poprave stanje u olunu i oko njega. U tom gradu! izloenom estim srpskim napadima! opasanom rbima sa svih kopnenih strana! i otseenom od ostale grke drave! bee se stvorila jedna dosta jaka stranka pod vo(stvom %ndrije 2aleologa! koja je radila za rbe. 1otei da napravi to jai utisak u ugroenoj oblasti! oba grka cara do(oe u olun. %ndrija 2aleolog! bojei se progona i kazne! prebee rbima. +ao pomonici grke vojske! koju je dobio 'atija +antakuzen! stigoe iz 'ale %zije nova turska odelenja. %li $urci! eljni pljake! pri(oe u nevelikom broju 'atijinoj vojsci! dok se veina razila na druge strane b jedan deo ode ak u junu "ugarsku b da hara i pleni. 8rci su! ipak! preli u napadaj! nemajui protiv sebe vee srpske vojske. Gako su osvojili grad "er! iskoristivi skele postavljene za opravku gradskih zidina. 8radska posada srpska bi razoruana! pa putena! a nemaki najamnici mogoe izii slobodno sa svom opremom. rbi su mnogo polagali na posed starog vanog "era! slavna kroz itav rednji Vek radi svog stratekog poloaja i mnoine crkava. /dmah! im su dobili taj grad! rbi su u nj doveli dosta veliku posadu i pregli su odmah sa ogromnim brojem radnika ;govorilo se o 3=.===> da obnove njegove bedeme! i to u velikom obimu! kako bi se u grad mogao skloniti ne samo to vei broj ljudi! nego i stoke! i to sa mestom za pau. *jegov gubitak izazvao je s toga vrlo muan utisak! tim vie to je pri tom bilo i izdaje. 2osle "era padoe Voden! /strovo! *otija. *apadaj na grad rbiju hrabro je odbio vojvoda 2reljub! iako se grko stanovnitvo odmah sporazumelo sa napadaima. Ba vreme ovog ratovanja upadalo je! uopte! u oi! da je grko stanovnitvo b to se! u ostalom! moglo i oekivati b bilo brzo spremno i voljno! da se pridrui svojim saplemenicima protiv novih srpskih gospodara. /d otvorenog ustanka zadravao ih je dugo strah od jake linosti :uanove i! jedno vreme! saznanje! da je Vizantija suvie slaba da ih podri. +ad im se sad uinilo! da su se prilike u +onstantinovoj carevini sredile! oni su se lako 164

Istorija Srba Vladimir orovi odluivali da pri(u svojima! i ak su ih! prema +antakuzenovu prianju! i sami pozivali. U tom je pravcu vrena i iva agitacija s grke slubene strane. am +antakuzen je iskoriavao sem toga i svoja ranija poznanstva i veze s pojedinim srpskim zapovednicima i mamio ih je raznim obeanjima. "ilo je u tom pogledu i izvesnog uspeha& primeri esara 1relje i vojvode 'omila kazuju dovoljno jasno! da su kod pojedinih velikaa lina korist i samovolja bili jai od oseanja dunosti i odanosti svojoj dravi i svom vladaru. $ako su i sada davali izvesna obavetenja +antakuzenu ili ulazili u pregovore s njim hrisopoljski zapovednik "rajan! zapovednik 8inekokastra Vuk! pa ak i ugledni 1lapen! koji e posle postati tast +raljevia 'arka. .edan deo ovih ljudi! uplaen o6anzivom +antakuzenovom i otsutstvom :uanovim! pregovarao je s 8rcima ponekad i s toga! da bi obezbedili svoje posede i poloaje. *enadna pojava cara :uana pred olunom! usred zime! pomrsila je planove Vizantije. 8rci odmah ponudie pregovore. 2red samim kapijama grada! praeni od svojih vojvoda i garde! sastali su se sva tri cara! oba grka i srpski! da potrae sporazum. 8nevan! :uan je obasuo +antakuzena prekorima radi nezahvalnosti! radi izvrenog napadaja! radi saveza sa $urcima! naglaavajui uzgred da je +antakuzen! koji smatra rbe i :uana kao otimae grkog podruja! u stvari glavni otima! koji je prisvajao ono to po zakonu pripada drugom! t. j. mladom 2aleologu. +antakuzen je bio blai i gledao je da ,izdiplomatie- :uana& njegova beseda! koju je sam pisao i konstruisao u starosti! moda nije tana u celini! ali daje svu argumentaciju koju je on mogao navesti u svoju korist. +antakuzen je priznavao :uanovu velikodunost prema sebi lino! ali je! naravno! branio grko pravo na njihove oblasti! koje su rbi nepravedno pritisli. *ije on nikad mislio! da za svoj spas rtvuje najkrupnije interese svoje otadbine. U ostalom! :uan nije mislio iskreno! iskoriavao je njegovu nevolju! i najzad je prekinuo savez s njim i poeo ak i da ga goni. /vaj poeti rat nije upravljen protiv srpskih zemalja! nego ima da povrati nesumnjivo grko podruje! koje je :uan osvojio u jednoj krizi 9arstva. :a ne bi svu ovu! naroito za +antakuzena nezgodnu! argumentaciju vodili javno! pred celom pratnjom! njih su dva pregovarala jedno vreme i nasamo. +antakuzenu se inilo! da je njegovo razlaganje imalo utiska! iako je on od :uana traio! da se povue na stare granice i vaspostavi prvanje stanje! ustupajui mu de6initivno od novih tekovina! kao krajnji stupak! samo gradove i liniju Bihna! er! 'elnik! trumica i +ostur. :uan je s poetka traio da mu se vrati sve to je bilo uzeto pre ove poslednje o6anzive! pa je tokom razgovora pokazivao izvesnu sklonost za poputanje. $ano je! da je drugi dan raspoloenje na obe strane bilo vedrije i da je dolo ak i do zajednike asti. +antakuzen tvrdi! da je :uanovu popustljivost pokolebalo dranje njegovih protivnika. 2o tobo ve postignutom sporazumu! dole su :uanu pristalice 2aleologa! sa predlogom da se ne miri s +antakuzenom! nego da pomae mladog cara! koji jo uvek! sa svojim pristalicama! nerado gleda tutorstvo i linu suprematiju svoga tasta. :uan je! pri takvom stanju stvari! ako je ak i tano da je bilo dolo do sporazuma na ovoj osnovi! koju je kao krajnju liniju grkog poputanja bio predloio +antakuzen! lako promenio svoju odluku. cto da poputa i ustupa! kad je stanje u Vizantiji jo uvek mutno i bez opasnosti da se moe zlo okrenuti protiv njegad jutri dan! njegovi vesnici objavili su +antakuzenu prekid pregovora i objavu rata. :o nove borbe izme(u +antakuzena i :uana pod samim olunom nije dolo! nego se :uan uputio da povraa otete gradove. "rzo bi osvojen Voden! a za njim i vani "er! koji je uzeo vojvoda 1lapen. 2rilikom zauzea Vodena :uan je vrlo otro postupio prema 8rcima! koji su ga izneverili. 8onjenom u borbi naelniku grada Gisaku bi iupana brada! pa je! zlostavljan i inae u okovima poslat na su(enje u koplje! ali je na putu umro. am grad 165

Istorija Srba Vladimir orovi je za kaznu opljakan! a neverni stanovnici raseljeni. /baveten o nepouzdanom dranju grkog stanovnitva i po drugim mestima! car je naredio najstroe istrage i kazne. +oliko je poslednja agitacija! s verom u uspeh +antakuzenove o6anzive! bila uzela maha! vidi se najbolje po tom! to su ak neki grki gra(ani koplja! u nadi da bi 8rci mogli dopreti ak i do tog grada! uli u pregovore s +antakuzenom! nudei mu za taj sluaj svoju saradnju. kopske 8rke spasao je tamonji mitropolit! kome je bilo povereno su(enje! pravdajui ih da su pregovarali od straha! a ne iz zle namere. :uan se! posle ovih doga(aja! mogao jasno uveriti! da je njegov jedini oslonac u srpskom i slovenskom elementu 'aedonije! a da je sve drugo nestalno i ak neprijateljski raspoloeno. 5evizija dotadanje politike svela se! u glavnom! na line promene i kazne& dok su! u stvari! trebale biti izvrene mnogo korenitije izmene. rpska snaga! ta koja je bila pravi stub 9arevine! nije mogla doticati da ouva sve te daleke tekovine. .e li mudro cepati tu snagu i slabiti je garnizonskom slubom u mestima i sredinama! gde njeno prisustvo! u asu ozbiljne opasnosti! ipak nee moi da izmeni sudbinud .e li mudro da 2reljub srpskim grudima brani granice $esalije! kad nisu potpuno sigurni ni trumica ni Vodend 7kspanzija srpske snage bila je oevidno na tetu njene solidnosti& pre nego se ratovalo zbog $esalije ili $rakije ili 7pira trebalo je obezbediti i priljubiti blia podruja! s 'aedonijom na elu. /d ovog vremena :uan svoju energiju zbira! da izvri jo jedan obraun s Vizantijom! moda konaan. :a to to sigurnije postigne! on namerava da ukloni s "alkana opasne grke saveznike! $urke! koji su u poslednjim borbama imali znatna udela. 2ostoji jedno shvatanje u nauci ;*. .orge! pisca jedne velike 1istorije /smanskog 9arstva>! koja $urke ovoga vremena prikazuje kao ljude! koji su imali malu vanost! koji su bili posluno oru(e u rukama njihovih pozivaa ;,kad ih pozvae! oni do(oe& kad ih otpustie! oni odoe-> i koji su ,primorani- da pre(u u 7vropu i osnuju svoju dravu. hvatanje je to povrno i vrlo uproeno. U stvari! $urci su predstavljali ve tada snagu! koja nije slutila na dobro. U 'aloj %ziji njihovo sistematsko prodiranje liilo je 8rke njihovih glavnih gradova i bogatih oblasti i sateralo ih do same obale. *e nude se njima uzalud carske keri! vojni savezi i bogati pokloni. +ad su prvi vei odredi /rkanovi stigli u 9arigrad! svet ih je tamo doekao s radosnim klicanjem! ne samo s toga to su 8rci bili radosni radi dolaska novih pomonika! nego i to su ti pomonici predstavljali stvarnu snagu. :a su ti pomonici bili ponekad daleko od toga da slue kao prosto oru(e 8rcima videlo se ve dosad u vie prilika. $urci su! nema sumnje! pokazali pravi interes za 7vropu tek od onda! otkad su tamo bili pozvati& njihovi prvi odredi nisu bili nita drugo nego obine pomone ete! koje sluaju naredbe svojih gospodara& ali vrlo brzo te pomone ete postaju neka vrsta izvidnica. )im su $urci videli! kako stoje stvari u 7vropi! kakva je snaga njihovih grkih poslodavaca i kako je bogat plen kome se s one strane :ardanela mogu nadati! oni su se lako reili da iskoriste to stanje i to novo podruje. $im pre! to je Vizantija! iscrpena drugim krizama! bila stalno u novanim neprilikama! ne mogui da isplauje uredno najamnike nagrade i tako donekle i sama upuivala gramljivi tu(i elemenat da se naplauje sam. /smanlije nisu! kao ni drugi pljakai! pazili mnogo na to! da li e otetiti svoje najmodavce! a naroito onda! kad ti najmodavci ne vre prema njima primljene obaveze. 5aunajui s tim! :uan namisli da turske ete ili premami na svoju stranu ili da ih odvrati od pomaganja Vizantije. toga alje jedno svoje poslanstvo u "rusu i! po +antakuzenovu primeru! nudi sultanu nita manje nego svoju ker za enu. "ar tako pria *ii6or 8regora. ultan je srpsko poslanstvo primio s au i otpratio ga s darovima! ali ono nije dospelo da se zdravo i itavo vrati u rbiju. .edna grka eta! koju je vodio namesnik 1alkidike! predusrela je kod 5odosta srpsko poslanstvo i njihovu tursku pratnju! pa ih delom pobi! a delom zarobi. $aj postupak veoma je ogorio $urke i samo veliko unienje 166

Istorija Srba Vladimir orovi +antakuzenovo moglo je da smiri /rkana. Velika je teta to o tom poslanstvu nema nikakvih bliih podataka. :uan je svakako iao za tim! da Vizantiju sasvim osami i da je onda! slabu i rastrovanu! savlada bez teih napora. *jegove planove nije bilo teko prozreti. Vidimo! da su im 8rci uhvatili niti i da su se pourili da sve osujete. /ni su dobro oseali! da im je turska pomo! iako pod skupu cenu! tada bila glavno sredstvo da koliko0toliko zaustave srpski nalet. U tom tako tekom poloaju Vizantiji nimalo nije trebao rat sa genovom! u koji se uplela poglavito zbog (enovakih trgovakih kolonija u 8alati. $aj rat imao je i za :uana izvesnih nezgoda. /n je! pre svega! opredelio 'leane! suparnike genove! da uzmu stranu Vizantije. :alje je! mletakim posredovanjem! dolo do izvesnih pregovora izme(u "ugarske i Vizantije! vo(enih s poetka radi napasti od turskih pljakaa. :uan je upotrebio sav svoj uticaj da te veze! koje su mogle ii i dalje! lii krupnijeg politikog znaaja& ali je! za svaki sluaj! ugovorio s :ubrovanima da ne izvoze i ne prodaju oruje u "ugarsku. Izgleda! da je uvek aktivna :uanova ena! carica .elena! dala misao! da se njena mla(a sestra $eodora uda za grkog cara! poto se taj rastavi s +antakuzenovom keri. $ako bi sva tri carska dvora dola u tesnu porodinu vezu! a :uan bi u tom porodinom savezu imao glavnu re. U velikoj pomorskoj bitci pred 9arigradom! 3<. 6ebruara 3<?F.! 'leani sa svojim grkim prijateljima ne mogoe savladati (enovsku 6lotu. Uplaen tim neuspehom! +antakuzen se poe truditi! da se izmiri s genovom i njihovim turskim saveznicima. Uinio je to nesumnjivo s toga! to mu je bilo jasno! da je nemoguno voditi borbu na toliko 6rontova i odrati se protiv svih napasti. ukob s carem .ovanom bee ponovo na pomolu. Ve u leto 3<?F. vodio je mladi car borbe s +antakuzenovim sinom 'atijom! samo uskoro pouri otac u pomo. :a se osigura za nove sukobe i da ne bi gubio vremena u prevozu eta! +antakuzen ponudi $urcima grad )impu na 8alipolju. /vi su primili ponudu i 3<?F. god. preli su u 7vropu! na odre(eno mesto! ako i ne s namerom da tu osnivaju novu dravu! a ono svakako u elji! da u 7vropi dobiju jako uporite za svoje akcije. *jihov prelazak u 7vropu! prema tome! ako i nije bio zavojevaki! s veim planom! nije ipak bio ni onako sluajan kako se ponekad htelo da prikae. tojan *ovakovi tano je rekao jednom prilikom# , ve grke stranke iz opaloga Istonog 5imskog 9arstva sluile su se $urcima neprestano i u svima prilikama kako protiv unutranjih tako i protiv spoljnih neprijatelja. *emo i strano slepilo politikoga suparnitva vodili su $urcima ruku i pokazivali im ta treba da rade-. 9ar .ovan! videi pripreme +antakuzenove i bojei se da sam primi borbu protiv njega i njegovih opasnih saveznika! obrati se za pomo srpskom i bugarskom caru. :a pokae svoje iskrene namere on posla :uanu kao taoca svog brata 'ihaila. $aj akt najbolje pokazuje znaaj :uanove linosti i saradnje i odnos vizantiskog cara prema njemu. :uan se odazvao tom pozivu! koji je bio pripravljen itavim njegovim politikim radnjom poslednjeg vremena. /dazvali su se i "ugari. rpsku konjicu vodio je kaznac 8radislav ;d> "orilovi. "lizu gradia 7mpitija do(e do borbe s $urcima. "olja i okretnija turska konjica savlada rbe! umorne s daleka puta! dok "ugari pobegoe! a 8rci padoe u plen. $a bitka reila je borbu. +ao pobednik +antakuzen proglasi svog zeta lienim prestola! a za savladara podie sina 'atiju ;3<?<. god.> 9ar .ovan se povue u olun. 2ritisak $uraka oseao se sve vie. *jihove konjike ete! surove i grabljive! nisu vodile mnogo rauna o stanovnitvu podruja kroz koja su prolazile i od njih je naskoro procvileo i saveznik i dumanin. *eprijatelji +antakuzenovi bacali su krivicu za tu napast na njega i imali su u tom pravcu dosta uspeha kod sveta koji je stradao i bio 167

Istorija Srba Vladimir orovi kivan i ogoren. +antakuzen je i sam uvi(ao! da mu novi saveznici poinju postajati opasan teret. /n s toga kua da ih se oslobodi. %li sva njegova nastojanja! pa ak i bogate novane ponude! da se $urci vrate u %ziju ostaju bez uspeha. :ruga beda! koja je zadesila junu $rakiju! a koju $urci odmah iskoristie! bee strahoviti zemljotres od F. marta 3<?A. /d njega naroito nastrada 8alipolje. $urci! u velikom broju! iz )impe i naroito iz %zije! nagrnue u opusteli grad i kraj i posedoe ga. Bemlja bi odmah podeljena u spahiluke i uvedene turske vlasti. Uzimanje zemlje i poseda izvreno je nasilno! bez mnogo obzira prema starodalnicima. $ako se $urci ugnezdie na "alkanskom 2oluostrvu. :olazak $uraka u 7vropu doneo je opasan elemenat za njenu bezbednost. ilni /rkan! sa svojom organizatorskom sposobnou i jakom rukom! bee stvorio od njih odlinu vojniku snagu i domalo politikog inioca prvorazrednog znaaja. , a starinskim vetinama pustinjskog razbojnika spajaju ovi novi maloaziski $urci 6inese njihovih grkih suseda-. *agli razvoj ranije zaputene "ruse! njihove prestonice od 3<FE. god.! davao je dovoljno dokaza ak o konstruktivnoj vrednosti njenih gospodara. matrati $urke ovog vremena kao proste pljakake horde! koje je samo puk sluaj doveo u povoljnu situaciju! sasvim je pogreno i nehistoriski. +od njih je! u ovo vreme! vladala jedna volja! koja je dobro znala ta hoe i imala iri interes. 2ored /rkana! koji je glavnu panju obraao vojsci! delovao je i njegov brat %laedin kao veliki vezir. $aj ovek bio se u mladosti povukao od sveta! ali se posle kao na v. ava! vratio na bratov dvor i tu ivo radio na organizovanju nove drave. *aroitu je panju posvetio 6inansijama! kao glavnom izvoru dravne snage! poinjui od 3<FD. god. kovati /rkanov novac. amo dravno ure(enje u mladoj turskoj dravi bilo je u osnovi demokratsko# svaki ovek od vrednosti mogao je slobodno napred. Vrednost se ljudi cenila ponajvie po vojnikim vrlinama. .er sve to je postigao! /rkan je! u stvari! postigao pomou ratnike vrednosti $uraka! koji su svima tradicijama bili vezani za tu vrstu rada. /pasnost od $uraka opazili su dosta rano svi susedi. 8omile begunaca sa 8alipolja dospee do samog 9arigrada! gde su sa uasom priale o turskoj najezdi. *a +antakuzena die se opta povika i gnev. /n postade jedna od najnepopularnijih linosti! javno okrivljavan zbog dovo(enja $uraka u 7vropu. I on sam uvi(ao je svoju pogreku! ali kasno. Bauzevi 8alipolje! $urci su na njegove proteste s ironijom odgovarali! da oni nisu prekrili ugovora! niti se ogreili o saveznike& oni su samo poseli mesta potpuno naputena. Uzbu(ena masa u prestonici! nezadovoljna +antakuzenom! poe prilaziti u redove stranke mladog cara .ovana. .o ove iste godine! FF. novembra 3<?A.! uspee njegove pristalice da .ovana dovedu u 9arigrad i srue +antakuzena. /seajui se kriv i odgovoran! +antakuzen izgubi staro prisustvo duha i ne pokua nov vojniki otpor! nego se pomiri sa svojim novim monakim inom! koji je znaio odricanje od svake svetske sujete. +ao monah .oasa6 ;od 3=. decembra 3<?A.>! predavi se bogoslovskim studijama i pisanju historije svoga vremena! +antakuzen je umro u dubokoj starosti 3<D<. god. Ugnezdivi se na 8alipolju $urci brzo poee da ire svoja osvajanja. .o 3<?A. god. uzeli su +ipselu! na donjem toku 'arice! i 'algrad! pa produie pljake i pohode du itave obale 'ramornog 'ora sve do 9arigrada. /d ranije naueni na plen na bugarskom podruju oni 3<?A?. god. poee provaljivati i preko bugarske granice. .edna bugarska hronika kae! da su doprli ak do o6ije. U sukobima s turskim odredima izgubio je car .ovan %leksandar dva svoja sina! od kojih mu 'ihajlo bee naslednik i savladar.

168

Istorija Srba Vladimir orovi 9aru :uanu davali su svi ti doga(aji dovoljno povoda! da se ozbiljno posveti turskom pitanju. $urci su svakim danom postajali vidno jai i agresivniji. /nom ko je mislio da ide dalje prema Istoku i 9arigradu oni su predstavljali ako ne nesavladljivu! a ono svakako opasnu prepreku. metali su ak i u posedu steenog. "rzi! lako pokretni! smeli! veti ratnici oni su srpskoj vojsci zadali ve dotad dva0tri osetna udarca. %ko im se za vremena ne presee dalje ukorenjivanje u $rakiji! oni! sa svojim jakim rezervama u 'aloj %ziji! mogu dosta brzo postati ne samo vrlo nepogodan sused! nego moda i takmac za pitanje vizantiskog nasle(a. toga :uan dolazi na misao! da jednom veom akcijom uini kraj njihovom zadravanju u 7vropi. %li! da bi mogao prema njima razviti svoju punu snagu! trebalo je da dobije slobodne ruke na drugim stranama! naroito na severu! gde su 'a(ari u poslednje vreme! od 3<?<. god.! poeli pokazivati svoje staro neprijateljsko raspoloenje. $rebalo je i inae pomiriti zapadni svet! posebno talijanske republike i 6rancuski dvor! sa srpskom akcijom u $rakiji! kojoj bi neposredni cilj bio odbijanje $uraka! a posredni! gotovo sigurno! posed 9arigrada. 'oda je car eleo! da se u njegovoj borbi s $urcima ne na(e na protivnikoj strani koja hrianska sila! moda genova! stari prijatelj $uraka i :uanu i rbiji ne ba prijateljska radi njihovih veza sa 'lecima. toga svega! :uan se reava da se obrati papi! da mu ponudi uniju svoje crkve s rimskom! a da papa zato njega prizna i proglasi ,kapetanom 1rianstva-! borcem za veru! i da ga tako zatiti od neprijateljstva drugih hrianskih drava. :uanova verska politika do tog vremena nije bila mnogo prijateljska prema katolicima. 2ravoslavna jerarhija imala je moan uticaj u rbiji od poetka jIV veka i nije htela biti mnogo tolerantna. 2osle srpskih osvajanja na jugu taj se uticaj samo poveao& pravoslavlje je bila jedina spona koja je vezala srpske osvajae s pobe(enim 8rcima i koja bi! moda! vremenom mogla uiniti! da se ta dva elementa vie priblie. toga je :uan zadugo bio ist pravoslavac. U l. E. njegova Bakonika katolika vera zvala se ,jeres latinska-. $im lanom car je nare(ivao! da se vrate u pravoslavlje svi oni! koji su ranije prevereni. +o to ne uini bie kanjen! isto kao to e biti kanjen i katoliki pop! koji bi pravoslavnog preveo u svoju veru ;l. D>. U stare prave katolike tim nije dirano! oni su mogli mirno ostati u svojoj veri! kao to su i inili. 9ar je samo presekao svaku katoliku propagandu na tetu pravoslavlja i dao je punu zatitu veri! koju je sam ispovedao i koja je bila dravna. katolike strane bilo je pokuaja da se car privue zapadnoj crkvi. 2apa +liment VI! verski vrlo aktivna a inae i politiki mona linost! bio je nezadovoljan :uanovom crkvenom politikom i traio je od njega poetkom 3<AE. god. da prestane s progonjenjem katolika i da vrati kotorskoj biskupiji neka oduzeta mesta. 2ostoji miljenje! da je jo tada! dozvolivi izuzetno hrvatskim glagoljaima slovensku slubu u prakoj nadbiskupiji! papa nameravao! da pomou ekog kralja +arla IV i u )ekoj bolje obrazovanih slovenskih kalu(era ,postigne eljeno jedinstvo vere-. toga da je +arlo IV podigo glagoljaki manastir 7maus u 2ragu ;3<A@. god.>. 2oetkom 3<A@. god. dola je u 5im od skadarskog episkopa vest o :uanovoj sklonosti za uniju! to je na papinom dvoru izazvalo ivlju aktivnost! da se ta sklonost privede u delo. 2isano je odmah nekoliko pisama vanijim katolikim optinama rbije! kakve behu +otor! "ar i kadar! i nekim uglednim licima! da pokuaju delovati na cara. *aroito se mnogo polagalo na uticajnog +otoranina! *ikolu "uu! careva protovestijara i glavnog 6inansiskog strunjaka rbije. %li su te vesti! izgleda! bile nedovoljno proverene. +ad papine prijateljske poruke i pozivi nisu pomagali prelo se 3<?=. god. na pretnje. 2ozivani su ma(arski kralj! 'leci i veliki majstor jovanovskog reda da oni e6ikasnijim merama utiu na srpskog cara. %li sve to nije pomoglo& na ove poslednje pozive nije se 169

Istorija Srba Vladimir orovi niko ni odazvao! zauzet drugim brigama. :uan je bio protivnik katolika i njihove propagande ponajvie zbog albanske politike napuljskog dvora! koji je svoje glavno oru(e u borbi protiv njega nalazio u katolikom elementu. +ad je kralj Gajo zadovoljio svoje prohteve u Italiji i izmirio se s napuljskim dvorom! poeo je! potstican od pape! vee pripreme za svoju novu balkansku politiku. 8od. 3<?F. uao je sa genovom u savez protiv 'letaka! a u julu 3<?<. god. oenio se .elisavetom! kerju bosanskog bana tepana II! i vezao tako jo tenje "osnu za svoju dravu i politiku. :omalo! njegovo neprijateljsko raspoloenje prema rbima postade javna stvar. $o dranje Gajoevo i opasnost od $uraka i opredelili su :uana! da 3<?A. god. lojalno potrai naslon na papsku kuriju. U %vinjonu nije vie bilo +limenta VI! nego ga je nasledio Inoentije VI. *jemu je u leto te godine stiglo carevo poslanstvo! koje je vodio raniji kotorski! a sad trogirski biskup Vartolomej! nosei carevo pismeno obeanje da e prii zapadnoj crkvi i uslove pod kojima bi on to bio voljan uiniti. 2oslanstvo se ak zaklelo! da su :uanove namere iskrene i dobra volja van sumnje. %li odgovor avinjonske kurije nije bio onakav! kakvom se car nadao. 2apa je! istina! ljubazno odgovorio F4. avgusta! ali u tom odgovoru! iz obzira prema 6rancuskom! a jo vie prema ma(arskom i napuljskom dvoru! on cara nije nazvao carem! nego kraljem! to na :uana oevidno nije moglo ostaviti dobar utisak. 2osle! papini legati otezali su veoma dugo svoj odlazak za rbiju& samo poslanstvo dobilo je propratno pismo tek na "adnji0dan 3<?A. 8lavna linost papina poslanstva bee ueni Crancuz! padski biskup 2etar $oma. *a putu za rbiju biskup 2etar se! po papinu nalogu! sastao u 2izi s ekim kraljem +arlom! koji je iao u 5im da se krunie za nemakog cara. Iz 2ize uputio je +arlo 34. 6ebruara 3<??.! jedno vrlo vano pismo caru :uanu! ,naem u 1ristu najmilijem bratu-. +ralj se raduje carevoj elji da pristupi sjedinjenju crkava! koja e biti olakano tim! to e se u bogosluenju moi zadrati slovenski jezik. Bajedniki slovenski jezik! ,plemeniti-! kako se kae u pismu! jeste vana veza! koja spaja ova dva slovenska vladara! na koju +arlo! da bi jae uticao na :uana! posebno udara glasom. %ko :uan ustraje na svom poetom putu! +arlo mu obeava svoje posredovanje kod ma(arskog kralja i pomo pri daljem osvajanju u 8rkoj. %li! uprav u vreme kad se :uan reio na taj tako vani korak! ma(arski kralj organizuje svoj pohod na rbiju i tako razbija bitnu pretpostavku cele ove :uanove kombinacije. Bato da on izaziva potrese u zemlji! koji pored svega njegova linog autoriteta! ipak ne bi mogli izostati! kad on od tog svega dela nema nikakve praktine koristid %ko papin ugled ne moe da zadri kuriji tako odanog ma(arskog kralja ni u asu! kad se! radi pridobijanja novog druga! obino svuda! u takvim prilikama pokazuje najvea predusretljivost! b ta e mu onda sva ta unijad :uan nju nije trebao! to su ga muili neki verski problemi! nego iz neposrednih praktino0politikih razloga. +ad ti nisu ispunjeni! on sad ne samo to je odbacio misao o sjedinjenju crkava! nego se ak ljuti na nju i moda na sebe sama! to je primio. +ralj Gajo upao je u rbiju u leto 3<?A. god. :a ga suzbije! :uan je krenuo na sever i u avgustu ve se nalazio pod 5udnikom! u "rusnici. 2o svoj prilici radi ovih verskih pitanja! car je pozvao patrijarha .aniija u |iu! da se s njim posavetuje. 2atrijarh se tu razboleo i na povratku u 2e umro je u 2olumiru na Ibru! <. septembra. 2osle :uanova dolaska ma(arska je o6anziva zaustavljena. Gajoeva vojska stradala je! sem od rba! jo i od neke zaraze! od koje je umro i sam kraljev brat! hrvatsko0 dalmatinski herceg tevan. 2osle njegove smrti ma(arska vojska povukla se iz rbije bez ikakva uspeha. :uan nije mogao da protiv nje preduzima jae mere jedno s toga!

170

Istorija Srba Vladimir orovi to se urio na jug! gde su se doga(ale stvari od presudnog znaaja! i drugo! moda! s toga! to nije hteo da jaim protivnapadom izaziva 'a(are na osvetne borbe. Gjut radi ovog ma(arskog napada! :uan nije hteo da skriva svoje ogorenje pred papinim izaslanstvom! koje mu je stiglo negde u martu 3<??. god. "iogra6 biskupa $ome daje vrlo zanimljiv opis tog sastanka. :uan je! veli on! bio ,telom vei od svih ljudi na svetu ovog vremena i straan u licu.- 2apine poslanike doekao je oholo! opkoljen vlastelom i vojskom! i dao im je odmah do znanja! da je od lanjske godine izmenio svoje dranje. "iogra6 kazuje! da je zbog careve srdbe sam biskup 2etar bio u opasnosti. :uan je ak zabranio svojim katolicima u vojsci! da nipoto ne smeju prisustvovati misama! koje je biskup sluio. +ad je! za inat! ,elei smrt da bi se umnoila katolika vera-! biskup jedno jutro odsluio misu! pozvavi na nju sve verne! i kad je uprkos zabrane! na nju doli nemaki najamnici! car se bee razgnevio jo vie. %li se umirio prividno dosta brzo! kad mu je vo(a najamnika! verovatno 2alman! izjavio! da su oni spremni! za odbrani vere ne pretrpeti kaznu nego ui i u borbu. $akvo dranje biskupovo! u njegovoj zemlji! uticalo je na :uana! da potpuno odustane od ranije namere. /zloje(en zbog propale misije! biskup je iz rbije! na povratku kui! krenuo kralju Gajou i traio od njega da rat nastavi svom estinom. +ralj Gajo se! doista! poeo spremati na rbe! ali ne mogade tokom 3<??. god. prei u napadaj. 'oda nije imao ni prave volje da primi borbu s :uanom! iju je snagu znao i video. em sa rbijom on je r(avo stajao i sa 'letakom 5epublikom! neto zbog mletakih veza sa rbima! a mnogo vie zbog njenog uvrivanja u :almaciji. Bbog izvesnih gradova u :almaciji! posebno zbog +lisa i kradina! koji su pripadali cubiima! odnosno :uanovoj sestri .eleni! udovici 'ladena III! bilo je dosta pregonjenja i pregovaranja. $e gradove su hteli i 'leani i 'a(ari i "osanci! dok je :uan eleo da ih ouva sestri kao svojoj saveznici! moda kao strateke take prema "osni! sa njene zapadne strane. :uanova vojska ula je 3<??. god. u te gradove. +ako car nije hteo nikakva sukoba s 'leanima! on je! videi njihovu nesavladivu elju da dobiju te gradove! pristao da njegova sestra povede pregovore o prodaji. Videi neraspoloenje skradinskog gra(anstva protiv svojih ljudi! a uvi moda i za carevu smrt! njegov vojvoda gura Ili predade taj grad 'leanima 3=. januara 3<?E. god.! kako mu car bee ranije naredio. 8rad +lis preoteli su 'a(ari. :uan se nadao da e mu doga(aji u Vizantiji iz druge polovine 3<?A. god. znatno pomoi da se priblii svom davnom cilju. "orbe izme(u starog +antakuzena i mladog cara ne behu zavrene padom prvoga. /evu borbu nastavili su +antakuzenovi sinovi! iako su dobro oseali koliko im uspehu smeta ogorenje koje je zavladalo protiv njihova oca. U irokom narodu! koji je najvie stradao! strah od $uraka pretvarao se ponegde u paniku. .edan mletaki izvetaj iz 9arigrada od E. avgusta 3<?A. govorio je! da bi tamonji gra(ani pristali i na tu(u vlast! ak i na mletaku ili srpsku! samo ako bi ta mogla da ih zatiti od azijatskog saveznika. toga! u asu! kad su doga(aji u Vizantiji mogli dobiti kakav nenadni! po rbe povoljni! obrt! :uanu je palo vrlo teko! to je morao da se zaplie u nove sukobe s 'a(arima. $im treba objasniti sem onog nepreduzimanja protivnapada na 'a(are i ovu predusretljivost prema 'leiima u :almaciji. *jegova je glavna panja bila na jugu. /datle! u jednoj povelji od ?. decembra 3<??.! imamo i poslednji pomen o njemu i njegovu radu. :ve nedelje docnije! F=. decembra! ilni 9ar :uan bio je ve pokojnik. Umro je iznenada! ne zna se od ega! u najboljoj mukoj snazi! i u vreme kad je srpskoj dravi i hrianskom "alkanu uopte trebala jedna centralna volja najapsolutnijih kvaliteta. :uan je bio sahranjen u njegovoj zadubini! u %rhan(elovu 'anastiru kod 2rizrena. 2ri iskopavanjima! koja su

171

Istorija Srba Vladimir orovi vrena u manastiru 34F@. god.! na(en je u jugozapadnom delu crkve jedan mramornim ploama obeleeni grob! za koji se misli da je 9arev. U grobu nije na(eno nita sem neto ispreturanih kostiju! poto je grobnica ranije pretresana i opljakana. :uanom je stara srpska drava dostigla vrhunac svoje moi. 2ostala je carevina! prva sila na jugoistoku 7vrope! ne takmac nego gotovo gospodar Istonog 5imskog 9arstva. Uz carstvo se digla i patrijarija! kao najvei stepen crkvene vlasti. rpski zamah nije nikad bio vei! ni napor plodniji. "ar ne na oi. .er u stvari :uanovo delo! mada veliko i mada blistavo po carskom sjaju! i mada snano po uloenoj energiji! nije bilo trajnijih kvaliteta. Ba teret jedne Imperije srpska snaga tada jo nije doticala& ona je mogla da delo sublizu izvede! ali ne i da ga odri. 'lada srpska energija bila je napregnuta preko mere i s toga je vrlo brzo morala nastupiti reakcija. Veliina postignutog! isto politiki govoreno! bila je varka a ne stvarnost. rpski elemenat obuhvatio je vie nego to je mogao da asimiluje! da priljubi i da stvarno usvoji& on se troio na dalekim podrujima! koja su bila van domaaja njegove kulture! njegove rase i ak njegovih politikih interesa. cta je znailo za srpsku politiku posed $esalije ili junog 7pirad +akve je koristi mogla imati zemlja od togad ctete je me(utim! bilo. :ok se naa snaga troila tamo na jugu! srpski je elemenat postupno potiskivan na zapadu! u 1umu! i ugroavan u 'avi. "osna je otila sasvim u ma(arsku s6eru. 8ubila se linija *eretve! sa najistijim delom nae rase! a ilo se ak na obale 'este. I to je najvanije! s tim novim stanovnitvom grkih oblasti! srpska drava nije dobila priliv snaga za dalja dela! nego opasan teret! koji se u svima sumnjivim situacijama! kao 3<?=. god.! pokazivao kao na neprijatelj. $o je stvoren! realan sud o :uanovu delu! dat iz daljine! posle itava niza vekova! kad ovek ima pred sobom pregled svega to je bilo i sasvim nov i drukiji pogled na stvari. 1istorijski! :uan je radio onako! kako je odgovaralo shvatanjima njegova vremena. /n je nastavio delo! koje je ve bilo zapoeto! iako njegovi prethodnici! moda! ne bi do kraja ili ba tim putem. $eko se bilo oteti iskuenju! pa ne prihvatiti plen koji se gotovo sam nudio i na koji su ga zvali sami oni! kojima je pripadao. 2osle! onoga vremena! uspeh se cenio po veliini osvojenog podruja b od tih shvatanja nije bio slobodan jo ni jIj veke b a ne po njegovu etnikom sastavu. /svaja je verovao u svoju mo pokoravanja pobe(enih i nije traio nita drugo nego pokorne podanike. Gjudi su esto verovali! da je dovoljno dati samo gospodara ili upravnike svojih shvatanja i svoga plemena! pa osigurati akciju smirivanja i lojalnog podanitva. $ako je postupao i :uan sa dovo(enjem srpskih plemia i prvosvetenika na upravna mesta u novim oblastima. /n se trudio s panjom! da nove krajeve priblii srpskoj matici i ovu njima i da od njih stvori celinu. /n nije u historiji ni prvi ni poslednji koji je tako mislio i tako radio. :alje treba imati na umu! da je :uan! sam jaka linost! verovao da se delo koje on stvara moe odrati i da odgovara doista njegovoj snazi i snazi drave kojoj je on na elu. Bar je on mogao pomisliti da e s njim zajedno da se pone ruiti i njegovo delod Bar je mogao misliti! da od toliko ruka koje su s njim sara(ivale nee biti nijedne da dostojno prihvati krmu u ruked +oliko se :uan istinski trudio da svoje dravno delo sredi i stavi na solidne osnove svedoi najbolje njegov Bakonik! jedan od najdragocenijih kulturnih spomenika srednjevekovne rbije. U uvodnoj rei Bakoniku on kae! kako se reio! postavi car! da potrai ,neke dobrodetelji i sveistine i pravoslavne vere postavi zakone! kao to ih treba imati i uvati po svetoj i svih sabornoj i apostolskoj crkvi gospoda "oga i pasa Isusa 1rista i po zemljama i gradovima! da se ne umnoi u dravi carstva naeg neka zloba i zlo varalitvo i lukava nenavist! nego da poivimo u svakoj tiini i utljivom itiju i u

172

Istorija Srba Vladimir orovi ivotu pravoslavne vere sa svima ljudima carstva naeg! malim i velikim.- tvaranje carstva nametalo je! prirodno! i velike administrativne i zakonodavne dunosti! da se velika tvorevina organizuje i ujednai. ,Velika osvajanja :uanova-! razlae vrlo lepo mladi ruski istoriar %. olovjev! ,izazvala su i potrebu velikog zakonodavnog rada. .une oblasti njegove nove carevine odavna su navikle na pisano grko pravo. rpske sudije i episkopi po grkim gradovima morali su da se upoznaju sa tim pravom! da se njim i dalje pravedno slue. I kao prvi korak javlja se ;verovatno u zimi 3<A@03<AD! za vreme boravka :uanova na v. 8ori> srpski prevod najnovijeg i najboljeg vizantijskog pravnog zbornika! t. zv. intagme jeromonaha 'atije Vlastara! napisane u olunu god. 3<<?. /vo je privatni zbornik od velikog znaaja! jer on obuhvata i itavu crkveno0 pravnu gra(u *omokanona! i vizantijsko svetovno pravo. Vlastareva intagma je! moemo rei! jedna iscrpna enciklopedija itavog vizantijskog crkvenog i svetovnog prava. *jezin slovenski prevod :uanova doba postao je brzo popularan ne samo u srpskoj! nego i u bugarskoj i u rumunskoj i u ruskoj crkvi. Ipak ovaj zbornik bio je suvie glomazan za svakodnevnu upotrebu! sadravao je suvie mnogo isto crkvenih pravila. toga se javlja na srpskom jeziku! verovatno iste godine 3<AD! jedno skraenje Vlastareve intagme ,radi potreba carskog suda-. U tom srpskom skraivanju ostala je samo jedna treina intagme. Izbrisana je gotovo cela kanonska! crkvena gra(a ali su ostali svi svetovni zakoni vizantijskih careva kraena intagma sauvana je u mnogo rukopisnih primeraka ;ali samo u rbiji! nepoznata je bila bugarskim! rumunskim ili ruskim sudovima>. /vom skraenom intagmom sluile su se bez sumnje :uanove sudije po junim! grkim zemljama carevine. /sim toga! sluili su se za agrarna pitanja takozvanim ,Bakonom .ustinijana-! kratkom srpskom kompilacijom ;d> iz starog vizantijskog *omos 8eorgikos! koji je odavno vaio u grkim zemljama. /va dva srpsko0vizantijska zbornika ;skraena intagma i Bakon .ustinijanov> mogla su da se primenjuju i u severnim! isto srpskim krajevima :uanove carevine! jer su mnoga njihova naela ;naroito branog i gra(anskog prava> odavna bila poznata u rbiji i primenjivana od episkopa po varoima! od igumana po manastirskim metohijama pri su(enju i upravljanju. +roz sto i pedeset godina! koje su protekle od vremena v. ave! mogli su i rbi u 5akoj da naviknu na mnoge odredbe vizantijskog prava. *emnogi sauvani spomenici srpskog privatnog prava pokazuju da se n. pr. ugovor o kupovini i prodaji vrio za :uanova doba potpuno po vizantijskim pravilima u jednoj isto srpskoj varoi kao to je bio 2rizren. :oista! srpska pravna i administrativna terminologija! jo pre :uanova vremena! pokazuje dosta uticaja vizantiskog! kao na pr. u reima i pojmovima# parik! metoh! pronija! pana(ur! prikija! stas! perivol! eksod! harisati! garepsati! nomik! ke6alija! sevast! prahtor! apoklisijer! kastro6ilaks i sl.! da crkveno! isto grko ure(enje i nazive! i ne podvlaimo naroito. Vizantisko pravo i ulazilo je u nae zemlje najpre preko crkve i crkvenog zakonodavstva! koje je naroito svojim tipicima i prevodom *omokanona osvetao v. ava. :uan je svoj Bakonik proglasio F3. maja 3<A4. u koplju! na saboru poto je due vremena bio prouavan i pripreman. *ova dopuna! dosta velika! objavljena je pet godina docnije! 3<?A. 2rvi! vei deo! sa 3<? lanova prilino sistematski pore(anih! sadri preteno odredbe dravnog i administrativnog prava! dok drugi deo nema doslednog sistema i nosi karakter naknadnog dometanja! koje su izazvale neposredne potrebe. Izvori zakonodavne radnje :uanove jo nisu proueni sistematski i iscrpno! te se ne moe u svakom sluaju sa sigurnou odvojiti ta je recepcija vizantiskog i starog rimskog prava! ta ostatak naeg obiajnog prava! a ta eventualno pozajmica s koje druge strane. 2ro6esor C. $aranovski! poznati strunjak za slovensko pravo! ukazuje u :uanovom Bakoniku na tragove ,duboke i tako rei iskonske starine- ;n. pr. vraanje 173

Istorija Srba Vladimir orovi konja i oruja caru posle smrti vlastelinove! to opominje na odnose u starim vojnikim ,druinama-& zadruga sa starim me(usobnim zajemivanjem i dr.>& dok je na drugoj strani *. 5adoji upozorio na vane lanove 3@3 i 3@F Bakonika! kojima se zakon die iznad carske volje i priznaje mu se apsolutna vanost! naavi da su pozajmica iz vizantiskih Vasilika3. U svakom sluaju :uanov Bakonik predstavlja znaajan i iskren napor! da se celo dravno ure(enje stavi na pravnu osnovu i da se kod svih podanika njegove drave dobije uverenje o zakonu kao ujednaavajuem iniocu u 9arevini. +od srpskog elementa! gde je pravno oseanje uvano gotovo samo po tradiciji! ovom zakonodavnom radnjom razvijao se smisao za pravnu odgovornost i injeni su pokuaji! da se mesto starih obiaja uvedu delimino novi! osvetani u ivotu jedne 9arevine dugim nizom vekova ili godina. 3 *. 5adoji za tu pozajmicu nalazi i ovaj motiv# ,9arevi %ndronik tariji i 'la(i su se mnogo b bar s reima b trudili da obnove snagu zakona i ugled sudova u onom delu Vizantije! to im je bio zaostao. *jihovi pokuaji! istina! izgledaju danas kao bezizgledna a6ektacija! ali su ih 8rci! srpski podanici! zbog iredentistikih politikih razloga bez sumnje idealizirali! i car :uan je morao i ovakve vizantinske korake odbijati. $ako je srpska drava! najvie zbog osvojenja civilizovanijih vizantinskih oblasti! s razvijenijim zakonodavstvom! morala uneti u svoj Bakonik lanove 3=?! 3@3 i 3@F! do kojih bi inae! da se srpsko srednjevekovno pravo normalno razvijalo! mnogo kasnije dospela-. :uan je grko zakonodavstvo! i isto kao i grku civilizaciju! smatrao naprednijim od srpskoga i primao ga je ne samo za nove grke! nego i za stare srpske oblasti. :opunom iz 3<?A. god.! on sudsko ure(enje grkih gradova proiruje na sve gradove njegove drave! nalazei da je pravniki bolje. %li tako nisu postupali zapadni plemii! koji su gospodarili u grkim oblastima. ,U jIII i jIV veku 6rancusko! katalonsko i mletako plemstvo u %tini i u 2eloponezu! na +andiji i na +ipru donelo je sobom sistem personalnih zakona. 2otpuna prava uivaju samo ,Cranci- koji se upravljaju po svojim 6eudalnim zakonima. 8rko pravo potisnuto je u pozadinu! 8rci su smatrani za niu! osvojenu rasu. I samo pojedini 8rci dobijaju velikom mukom privilegium 6rancitatis! povelju na povlaena 6ranaka prava i postaju onda punopravni dravljani. $oga nema u :uanovoj dravi& car gotovo i ne zna za nacionalne i pokrajinske razlike! nego tei da stvori jedinstven pravni sistem.rbija :uanova vremena! po svom karakteru! bila je staleka drava. 2lemstvo i svetenstvo imali su povlaen poloaj& oni su sainjavali i sabor srpske zemlje. /stalo stanovnitvo! u koliko nisu bili gra(ani i zanatlije ;posebno rudari> sa svojim naroito utvr(enim pravom! behu prosti sebri. ebri bi! prema tom! sainjavali na trei stale! kome su! istina! pripadali i gra(ani! ali sa vie prava. *ajvei deo sebara bio je seljak! slobodan ;u ogromnoj meri> i zakupnik ,meroph-. /ni su i jedni i drugi bili vezani za zemlju i stajali u izvesnim obavezama prema vlasniku njihova sela ili zaseoka! koji su obino bili# vladar ili lanovi vladarskog doma! crkve i manastiri i crkvene vlasti ;dobra arhiepiskopije! episkopije i dr.>! i vlastela. Bbog vojne dunosti! koju su morali vriti kod svetovnih gospodara! a od koje su esto bili izuzeti ljudi na crkvenim imanjima! seljaci su beali na ova druga! sve dok to Bakonik nije zabranio! iz lako razumljivih razloga. )l. 3<4 meroph je imao pravo! u koliko se prema njemu postupa protiv zakona! da se parnii! ak i sa samim carem! i da mu niko ne sme za to uiniti kakva zla. *esumnjivo je tano! iako to u Bakoniku nije nigde izrino navedeno! da su seljaci! u svom selu! imali izvesnu samoupravu. :uanovim Bakonikom rbija je postala pravna monarhija u punom smislu te rei& htelo se! da se pojam samodrca ne poklapa s pojmom svojevoljca! kao to je to ranije! pored svih ogranienja datih tradicijom! linom obavezom i priznanjem izvesnih prava! ipak mogao biti sluaj. jaanjem svog ugleda i carske moi :uan nije hteo da 174

Istorija Srba Vladimir orovi jaa i vlast svoje volje ili svoje udi! nego je! u naponu svojih uspeha! izaao sa sveanom objavom! koja je proglasila zakonitost osnovom dravnog poretka i njoj podvrgla sve vlasti! sa carskom zajedno.

/aspad Srpske -arevine

9ar :uan je umro jo mlad! u punoj mukoj snazi! sa nepunih pedeset godina! i nije dospeo da svoje organizatorsko delo izvede do kraja. uvie je bio u akciji! i to ovih poslednjih godina najvie! i zemlji nije ostavio dovoljno vremena da se pribere i u miru! koji jedini utie na privikavanje redu i radu! sre(uje svoje odnose. *jegov naslednik Uro! sa devetnaest godina! bio je nedorastao za ogromno nasledstvo! a i kasnije! kad je postao zreo ovek! nije pokazivao nijedne crte oeve. *ije bio ni dobar vojnik! ni mudar dravnik! ni vet taktiar. *arodno predanje dalo mu je odavno naziv *ejakog! koji se moe primeniti koliko na njegovu mladost! toliko i na njegove intelektualne osobine. avremeni srpski letopisi! koji su o njemu pisali s vidljivim saueem! govore za nj! da je bio ,po istini krasan i dostojan divljenja po izgledu-#! ali ,mlad smislom-& da je odbacivao starake savete! a priao i voleo savete mladih! i da je s toga zlo proao. U 6resci manastira 2sae Uro je predstavljen kao krupan ovek! velike brade! neto duguljasta lica! s izvesnim crtama poznatog :uanova lika! ali bez ieg drugog! iz ega bi se mogli izvoditi ma kakvi zakljuci o njemu kao oveku. .o za ivota cara .ovana %leksandra bee u "ugarskoj dolo do cepanja drave. am je car! da umiri sva(u u porodici! podelio "ugarsku u dva dela! u severnu "ugarsku! s glavnim gradom Vidinom! koju ustupi svom sinu tracimiru! i u junu! s $rnovom! koju nameni drugom mla(em! sinu cimanu. *ezadovoljni carevom politikom i slabou pokazanom poslednjih godina njegove vladavine! izvesni krajevi poee se otvoreno odmetati. $ako se odvojio od 9arstva "alik sa +aliakrom. :a bi prekinuo sve veze sa $rnovom taj kraj se odrekao ak i crkvene zajednice s njim i priznao vrhovnu vlast carigradskog patrijarha. U rbiji! za :uanova vremena! nije se moglo poi tim putem. /n je bio i suvie jaka linost! da bi tako to dopustio. %li se! odmah po njegovoj smrti! javila ista tenja za cepanjem i u rbiji! koja je bila dobrim delom karakteristika ovog vremena. +antakuzenov primer naao je svojih posledovaa i kod nas isto kao i ovi sluajevi iz "ugarske. 2rvi koji je uspeo da poremeti red u srpskoj dravi bee :uanov polubrat imeon! namesnik u 7piru! kome je otac! tevan :eanski! spremao presto jo kao detetu i radi njega izazvao sukob s :uanom. Ba ivota :uanova o imeonu nema gotovo nikakvih vesti& on se! kako se to kae u narodu! gotovo nije iv uo. imeon je sad traio za sebe ili carsku krunu ili udeonitvo u carevanju! kao to je bio obiaj u Vizantiji. 2omo u tom pothvatu dao mu je njegov tast despot .ovan +omnen iz Valone. a vojskom od kakvih ?.=== ljudi krenuo je imeon od +ostura prema severu traei od vlastele! preko ijih je oblasti prolazio! da ga proglase za cara. %li najvei deo srpske vlastele ostade ipak na strani Uroevoj. $o je bilo iz vie razloga. 2rvo! to se to dogodilo neposredno iza :uanove smrti! kad je jo delovao autoritet njegova rada i poretka& drugo! to je Uro bio u pravu! jer je ve ulo u obiaj! da na prestolu oca nasle(uje sin ;,od oca je ostanulo sinu-! veli narodna pesma za Uroevo carstvo>& i tree! to je imeon bio! po majci! vaspitanjem i posle bavljenjem me(u 8rcima smatran kao 2olugrk. *ajblii susedi imeonove oblasti ne pristadoe uz nj& tako 1lapen! gospodar Vodena i "era! i "ranko 'ladenovi! gospodar ohridskog kraja. U borbama! vo(enim u leto 3<?E. god.! stradao je naroito grad "erat! dok su u svoj %lbaniji! a naroito u junoj! nastali neredi i opta nesigurnost. Gjudi gospodara donje Bete! oko ua "ojane i :rima! |arka 'rkia! za kojim bee udata $eodora sestra 175

Istorija Srba Vladimir orovi brae :ejanovia! naneli su tom prilikom tete :ubrovanima! isto kao i gra(ani :raa! tako da je car Uro morao posredovati u njihovu korist. %li! kako rbi nisu marili imeona kao 2olugrka! tako ga nisu marili ni 8rci kao 2olusrbina. )im su oni osetili! da je u rbiji nestalo vrste ruke :uanove! u njih se odmah javila tenja da se oslobode srpskog gospodstva. 2otomak starih epirskih gospodara! despot *ii6or javi se ve u prolee 3<?E. god. u $esaliji i pozva grke sunarodnike da mu se pridrue u borbi protiv rba. Ba kratko vreme pristade uza nj sav 7pir i $esalija. I *ii6or i imeonov tast eleli su! da imeon uspe u rbiji! pa da! posle toga! lako pregori gubitak jugozapadnih oblasti 9arevine. *jegov neuspeh pomeo im je donekle raune. *e elei nikako! da se imeon vrati u grke oblasti! *ii6or pokua da se sam! neposredno prijateljskim nainom! nagodi sa rbima. Bnajui za veliki uticaj carice .elene u rbiji! on se obratio njoj sa predlogom! da oteravi prvu enu! uzme jednu .eleninu sestru. %li sve njegove planove presekoe %lbanci. )im je nestalo :uana! pa se 8rci osetie neto slobodniji! oni poee da se odupiru albanskoj ekspanziji! a plemii naroito poee silom povraati svoja ranije im oduzeta i %lbancima razdeljena imanja. %lbanci! koji se behu ojaali pod srpskom vlau i postali samopouzdaniji! reie se na krvava obraunavanja. U borbi kod %heloja ;3<?D. god.> pogibe despot *ii6or! a njegova vojska bi poraena i razjurena. 2osle neuspeha me(u rbima! a uplaen *ii6orovom akcijom! imeon je tokom leta 3<?@. pokuao da se izmiri sa Uroem. +ao jedan od posrednika imala je biti i :ubrovaka 5epublika! koja je dobro stala na srpskom dvoru. *a dravnom saboru u koplju! dranom prvih dana aprila 3<?@.! u prisustvu carice majke i patrijarha ave! darovao je car Uro 3=. aprila ostrvo 'ljet svojoj vlasteli "asetu "ivoliiu i $ripi "uiu ,da im je u batinu.- FA. aprila! na 5ibniku pod 2rizrenom! dao je car :ubrovanima etiri razne povelje& potvrdio im je stare povlastice i ustupio im je podruje od Gjute do +urila! za kojim su dugo udili. :ubrovnik je! kao prijatelj 9arevine! uzeo na sebe ulogu posrednika i u ovom sukobu izme(u Uroa i imeona. porazum je naroito olakao *ii6orov poraz. imeon je! pomognut posredno od %lbanaca! mogao sad bez opasnosti da povrati svoje oblasti. %li se ipak nije smirio. 2oetkom 3<?4. god. on poinje novu borbu i prodire do blizu kadra. .edan dubrovaki trgovac! ak iz poarevakog +ueva! pisao je <. 6ebruara 3<?4.! kako ga je strah od imeonova napadaja i s njim skopane nesigurnosti zadrao da nije poslao neke tovare olova. *i taj pokuaj imeonov da prodre u rbiju nije imao sree. %li cela njegova akcija donela je ipak izvesne promene u sklopu srpske drave. /n nije uspeo da do(e do srpskog prestola! ali je stvarno odvojio iz srpske dravne zajednice glavni deo grkih oblasti. U svojoj prestonici $rikali on je iveo potpuno u grkom krugu! kao kakav grki dinast! posvetivi se gotovo iskljuivo svojim podanicima grke kulture. U njegovim poveljama grko ime ide pre srpskog& a on se sam potpisuje samo grki i kao grki princ istie svoje poreklo od 2aleologa! a ne od *emanje# SZJO`N ON MP]H`H` O` H]HI\ UK]PTON\ QKP KZHIQMKH`M x`JKP`N QKP SOMU`N I tKTKPITI^I\ ili se jo ponekad dodavalo qZMO]P\ I tKTKPITI^I\. *ekoliko njegovih povelja ouvano je naroito u tesalskim! veoma ivopisnim i na vrlo strmim stenama podignutim 'etorskim 'anastirima! kojima je bio dareljiv ktitor. a susednim srpskim velikaima! koje nije uspeo da pokori! stupio je u porodine veze! da ih ne bi dobio kao stalne neprijatelje. $ako je posinku monog vojvode 1lapena! $omi! sinu esara 2reljuba! dao za enu svoju ker 'ariju! ustupivi mu posle na upravu itav 7pir! u kom je .anina postala glavno mesto. :a slobodni 8rci iz susedstva rbije nee ostati mirni! im osete da u rbiji stvari ne idu kako treba i da je nestalo snane ruke :uanove! moglo se i oekivati. )im 176

Istorija Srba Vladimir orovi je saznao za srpske me(usobice! napao je 'atija +antakuzen! u zajednici s jednim turskim odredom od nekih ?.=== ljudi! srpsko podruje! mislei da e na dosta lak nain moi da ga povrati svojoj dravi. %li! mimo oekivanja! nai(e pod erom na dobro spremljenu srpsku vojsku! koju je vodio esar Vojihna. 8rci i $urci bie potueni i nagnani u beg. am car 'atija! da spase glavu! sakri se u nekom traru blizu Cilipija! ali ga tu na(oe lovaki psi. Uhvaena! rbi su ga predali njegovu protivniku caru .ovanu 2aleologu! po naredbi carice .elene! koja se nalazila u svom serskom gradu! gde je zadrala vlast! iako se odmah po :uanovoj smrti zamonaila! i postala monahinja .elisaveta. U to vreme zavravala se duga borba 'letaka i 'a(arske za posed :almacije. prolea 3<?E. god. izgledalo je! kao da e kralj Gajo nastaviti poeto ratovanje u rbiji& njegov proglas od A. juna iz Bagreba! u kome je skupljao vojsku! govorio je izrino! da se sprema rat protiv izmatinih rba! koje treba prevesti u jedinstvo vere! i da kralj misli obnoviti svoje pravo nad rbijom. %li mesto na rbe! kralj Gajo je iznenada okrenuo tu vojsku protiv 'leana. 2ovod je na(en u tom! to su 'leani sara(ivali sa rbima! naroito u :almaciji& ali glavni razlog ovom ratu bilo je ma(arsko nastojanje! da potisnu mletaki uticaj na hrvatskom i dalmatinskom primorju i da istonu obalu .adranskog 'ora obezbede iskljuivo posedu krune v. tevana. .o u martu 3<?E. uzela je ma(arska vojska cubiev +lis! koji je branila srpska posada! i dobila je naskoro dozvolu da odatle sme praviti ispade protiv svih susednih optina sem prijateljskog pljeta. 'a(arska vojska! koja se skupila u Bagrebu! nije krenula u :almaciju! nego je napala 'leie na njihovom podruju u samoj Italiji. 'a(arima se pridruie goriki gro6ovi! akvilejski patrijarh i austrijski vojvoda. U samoj :almaciji! uplaeni od ma(arske sile i njenih uspeha! dalmatinski gradovi poee naputati 'leane i prelaziti sami pod ma(arsku vrhovnu vlast. $ueni i ugroeni od nadmonijeg neprijatelja 'leani bie prisiljeni da mole za mir. 2regovori o njemu zavreni su 3D. 6ebruara 3<?D. u Badru. $im mirom 'letaka 5epublika odrekla se svih svojih poseda i prava na .adranskom 2rimorju od +varnera sve do :raa. /vom prilikom priznala je vrhovnu vlast 'a(arske i :ubrovaka 5epublika. 'letaka vlast i neposredni politiki uticaj! koji su trajali u gradu v. Vlaha od 3F=A. god.! prestadoe za uvek& i nieg se :ubrovani! za celog trajanja svoje historije! nisu plaili vie nego da se ta vlast ne ponovi. 'a(ari su ostavili :ubrovakoj 5epublici sva njena avtonomna prava& obavezali su je jedino da plaa godinje ?== dukata ,u znak podlonosti i priznavanja-. 8odinje obaveze plaanja :ubrovana srpskom kralju ;F.?== perpera> i bosanskom banu ;?== perpera> imalo su otad da se upuuju ma(arskom dvoru! da ne bi bio doveden u pitanje suvereni poloaj ma(arskog kralja kao vrhovnog gospodara :ubrovnika. 'ala republika nastavila je! me(utim! da isplauje i dalje svoje obaveze prema "osni i rbiji! istina s neto pokuavanja prvih godina da im izbegne! osetivi mudro! da bi u protivnom sluaju bili teko pogo(eni njezini trgovaki interesi. *a dubrovakim bedemima i la(ama imala se od 3<?D. god viti ma(arska zastava. :ubrovnik je! dalje! primio obavezu! da svojom 6lotom pomae ma(arske akcije. U svojoj povelji od F@. maja 3<?D.! kojom je sve to utvr(eno! kralj Gajo je obrekao :ubrovniku! da e ga braniti od svih napadaja i ustupio im je! dodue samo tim pismenim aktom! oblast od +urila do tona. Banimljiva i za 5epubliku od naroitog znaaja bee kraljeva dozvola! da :ubrovani mogu nesmetano trgovati sa rbijom ili 'lecima ak i onda! kad se te drave nalaze u sporu sa 'a(arima. /va promena vrhovne vlasti donela je i izvesne promene u unutranjem ure(enju :ubrovnika. 'esto mletakih plemia kneeva sad dolaze rektori iz kruga domae vlastele! ija vlast traje samo mesec dana. 5azlog te promene nije teko pogoditi. :ubrovaka vlastela imala je ee sukoba s knezovima iz 'letaka! koji su ponekad zloupotrebljavali svoju vlast ili hteli da je suvie iskoriste& i u samim 'lecima dudevska samovolja dovodila je ponekad do sukoba i potrebe! da im se rad ograniava raznim merama. U :ubrovniku se 177

Istorija Srba Vladimir orovi dudevski sistem svesno zamenio senatskom republikom! u kojoj je isto aristokratski karakter vlasti ouvan sve do njenog sloma. +ad je tako! sa potpunim uspehom! zavrio rat s 'lecima! kralj Gajo odlui! da se obrauna i sa rbijom. vakako je bio obaveten o Uroevim tekoama u junim oblastima i o boljim izgledima za obnovu borbe nego to su bili oni iz 3<??. god. +ralj Gajo je zamiljao napadaj protiv rba u veem stilu# s kopna i sa mora. +ralj Gajo je eleo da pomou dalmatinske 6lote suzbije i rbe sa 2rimorja! kao to je uinio i s 'leiima& iznu(eno mletako odricanje od svih poseda od +varnera do :raa imalo je da pokae ma(arske tendencije i prema rbima. +ako rbi nisu imali 6lote! a kako im 'leani nisu smeli pomagati! inilo se na prvi pogled da e njihovo suzbijanje ii dosta lako. *ije se! me(utim! uzimala s ma(arske strane dovoljno u obzir injenica! da se sva zale(ina primorskih gradova juno od :ubrovnika nalazila u srpskim rukama. 2ovod za napadaj s kopna! dala je 'a(arima borba dvojice srpskih velikaa u severnoj rbiji! ija nam imena nisu poznata. +ad je bio pritenjen od svog protivnika! jedan od te dvojice! ne mogui dobiti pomo od Uroa! obratio se 'a(arima i tako izazvao njihovo posredovanje. U maju 3<?4. god. prela je velika ma(arska vojska u rbiju. 2oraeni u jednoj veoj borbi! rbi su se povlaili u svoje planine nosei sve to se moglo i vodei sa sobom i stoku. 'a(ari su prodrli u rbiju ,osam dana hoda- od dunavske i savske linije! ali verovatno ne dalje od rudnikih planina ili Bapadne 'orave. U teko prohodne srpske planine nisu se hteli uputati! ak ni onda! kad je u leto stigao sam kralj Gajo s novim etama. rpski otpor iz umom obraslih predela! s mnogo brda i uvala! zaustavio ih je od brzih i smelih prodiranja u unutranjost. toga je itav taj pohod zavren s relativno malim uspesima# sem to je ugroeni srpski velika priznao vrhovnu vlast 'a(ara! kralj Gajo je kao jedinu nesumnjivu dobit imao osiguranje poseda 'ave. rpska granina linija ostala je nesumnjivo severno od 5udnika. U podruju od +onavlja pa sve do 2odrinja! s $rebinjem! 8ackom i 2olimljem! vladao je srodnik i prijatelj cara Uroa! knez Vojislav Vojinovi. /vaj je paljivo pratio uspehe 'a(ara u :almaciji znajui dobro! da e posle 'leia doi na red rbi. Bbog toga! to je :ubrovnik priznao vrhovnu vlast ma(arsku rbi su poeli da zaziru i od svog starog primorskog prijatelja i ubrzo njihovi odnoaji ne samo da hladne nego postaju ak i neprijateljski. )im su u jesen 3<?D. poela ma(arska neprijateljstva protiv rbije! knez Vojislav trai od :ubrovnika izvesna obavetenja o njegovu dranju! naroito s obzirom na ton! koji su oni utvr(ivali. :ubrovani su na to zabranili trgovinu s Vojislavom! hotei mu na taj nain spreiti snabdevanje iz 2rimorja! i dali su tako odgovor! koji je bio vrlo blizu objavi neprijateljstava. $o! doista! naskoro i zapoee& da se ubrzo! izgleda posredstvom upana anka 'iltenovia! za izvesno vreme smire. %li kad su 'a(ari 3<?4. godine udarili ponovo na rbiju i negde kod 5udnika potukli srpsku vojsku! u kojoj je verovatno sudelovao knez Vojislav! :ubrovani upustie svoje ljude u +onavlje i $rebinje! i primie u svoj grad neka lica! koja su pljakala. *a tu nelojalnost knez Vojislav nije ipak odgovorio odmah neprijateljstvom! nego je najpre traio naknadu i predaju krivaca. +ad :ubrovani! uzdajui se u ma(arsku pobedu! poee odgovarati prevrtljivo! krenu Vojislav na njih svoje ljude i opleni 5eku! 5oat i cumet& zapleni jedan dubrovaki karavan i sam lino krenu u blizinu :ubrovnika. 2retio je otvoreno! da hoe da povrati ponovo ton humskoj dravi i da i inae napakosti :ubrovniku kao kletveniku 'a(arske. 2replaena tom Vojislavljevom odlunou :ubrovaka 5epublika pokua! da kneza nekako smiri! ali se u isti mah obraala na sve strane za pomo i zatitu. 'a(arskom kralju pisali su! da je napadaj doao po naredbi srpskog cara i da je u vezi

178

Istorija Srba Vladimir orovi sa poslednjim ratovanjem& oni bi! prema tom! bili rtva svoje vernosti prema ma(arskoj kruni. %li su se :ubrovani mogli brzo uveriti! da e se teko radi tog pograninog spora krenuti u njihovu pomo kralj ili neko drugi ili da bi trebalo vrlo dugih pregovora pa da to uine. *jihova trgovina! me(utim! kojoj je put iao ponajvie ba preko Vojnovieva podruja! stradala je osetno i radi toga! to karavani nisu smeli da idu ili to su! kad bi ili! bili predusretani i pljakani. :ajui volju za nevolju oni na(oe! da je ipak najbolji nain! da se nagode sa knezom i kad je taj pristao da se miri! traei A.=== perpera otete! oni sklopie s njim mir oko F?. avgusta iste godine. %li ni ovaj sklopljeni mir nije bio duga veka. :ubrovani su jo tada oseali! da je! i pored stvorenog sporazuma! ostala me(u njima jaka traina nepoverenja. I to ih oseanje nije prevarilo. Udovica cara :uana obratila se poetkom 3<E=. god. u :ubrovnik sa zahtevom! da joj se vrate ili isplate neke dragocenosti! koje je republiin ovek! 'aroje 8ueti! carev protevestijar pre :uanove smrti! navodno odneo sa careva dvora. 5epublika se branila tim! da to traenje nije opravdano& dokazujui! na osnovu careva oprosnog pisma! da je 'aroje prav. /dbijena tako sa svojim traenjem carica mati se obratila knezu Vojislavu! da on ili uredi stvar ili kazni :ubrovane. /vaj se odmah odazvao pozivu i uputio je u :ubrovnik vrlo otru poruku. Babrinuta! 5epublika je odmah! oko 3=. 6ebruara! uputila ma(arskom kralju jedno pismo! u kom se potuila na Vojislava! koji ,kao vuk nasre hotei da prodere janjce-! molei svog zatitnika! da im otkloni opasnost. U isto vreme! oni su upotrebili svu svoju slatkoreivost! da se objasne sa srpskim dvorom i knezom Vojislavom. *aroito su iskoristili svadbu mladog cara Uroa! u leto 3<E=. da estitajui veselje uvere dvor o svojoj iskrenoj dobroj volji i da izrade u enici F4. septembra! iroke povlastice za svoju trgovinu po itavu podruju srpske carevine! b pa prema tome i u oblasti kneza Vojislava! koja je u carevoj povelji naroito pomenuta! mimo dotadanji obiaj. 9ar Uro je uzeo za enu %nu! ker vlakog kneza %leksandra. .edna sestra nove carice bila je udata za sina bugarskog cara %leksandra! a vidinskog gospodara tracimira! bratia carice majke Uroeve. toga je sasvim opravdano .iriekovo miljenje! da je carica majka bila posrednik u toj enidbi! pojaavajui tako veze nemanjiske dinastije sa svojim rodom. )im je prola careva svadba knez Vojislav je naao novi povod za raspru s :ubrovanima. +rajem novembra 3<E=. on je traio od njih nita drugo nego otstupanje jednog dela njihove zemlje! verovatno ili tona ili |rnovnike |upe koju oni drahu ,pod zakup- jo od davnih vremena. :ubrovani su se branili tim! da je zemlja u stvari njihova& da imaju za to i potvrde srpskih vladara i da oni u njoj rade ve nekoliko dobrih desetina godina. *e dobivi od 5epublike povoljan odgovor! knez naredi svom namesniku u $rebinju i +onavlju! 'ilmanu! da pone neprijateljstva. 'ilman postupi po naredbi& udari u prvoj polovini januara 3<E3. na |rnovniku |upu i mnogo je oteti. Videvi svu ozbiljnost poloaja :ubrovani se na sve strane stadoe spremati na otpor. 9ar Uro je ponovio u :ubrovniku majin zahtev od prole godine i! kad ga oni ponovo ne htee ispuniti! on odobri Vojislavljev borbeni stav. +neeva vojska! arei i palei! stigla je sve do blizu gradskih vrata samog :ubrovnika. 5azjareni! :ubrovani ucenie glavu Vojislavljevu sa 3=.=== perpera! a obeali su ubici jo i dubrovako gra(anstvo i kamenu kuu u gradu. +o ubije koga kneeva sina dobie 3.=== perpera! a ko mu donese glavu u :ubrovnik jo hiljadu vie. 5etko je kad 5epublika sa toliko besa i strasti ustala protiv koga od svojih protivnika i elela! da mu do kraja iskopa kuu i trag. *a stranu :ubrovana stupie! protiv svog vladara i protiv Vojinovia! zetska vlastela "alii! verovatno iz elje da se dokopaju +otora.

179

Istorija Srba Vladimir orovi /ko sredine avgusta 3<E3. god. knez Vojislav je napustio opsadu :ubrovnika! opustivi i opet pred polazak njegovo podruje. %li tim nije prekinuo i ratovanje ili! bolje rei! etovanje po njihovoj dravi. :ubrovani! mesto da odahnu posle njegova odlaska! dospee u jednu drugu nezgodu. *jihova otra blokada protiv +otora i njihovo smetanje slobodne trgovine sa podanicima cara Uroa dovede ih u sukob sa 'leanima koji su uvali svoje trgovake interese. 5aljueni dubrovakim postupkom protiv svojih la(a! 'leani pozatvarae dubrovake trgovce u svom gradu. va posredovanja dubrovaka i dubrovakih prijatelja ostadoe bezuspena. U neprilici :ubrovaka 5epublika kua posle toga da se miri sa Vojislavom! ali on postavlja vrlo teke uslove. Videvi da produavanje ratovanja donosi za njih sve nove tete i zaplete! a da im niko od suseda nee da prui stvarnu vojniku pomo protiv kneza! :ubrovani se najzad obratie caru Urou. 9ar je pokazao mnogo dobre volje! da se rat dokraji i vrio je u tom pravcu izvestan pritisak na Vojislava. FF. avgusta 3<EF. potpisana je najzad u /nogotu mirovna povelja! koja je prebila tete i vratila 5epubliku u raniju milost 9arstva. rpska vlastela oseala je sve vie! da sposobnosti mladog cara ne odgovaraju nimalo ni tekom poloaju! koji je zauzimao! ni opasnim vremenima! u kojima je iveo. *ajstariji srpski letopisi! nastali naskoro iza marike bitke! optuuju Uroa! da je oko sebe kupio mlade vrsnike! odbijajui savete starih. :rugim reima! otu(ivao je od sebe tvorce :uanove rbije i ljude sa dravnikim iskustvom. Vlastela sama! oseajui slabost centralne vlasti! poela je sve vie da grabi vlast za sebe. U pojedinim oblastima! kao "alii u Beti ve 3<E3. god.! oni se ponaaju gotovo kao samostalna gospoda i u toj tenji izazivaju postepeno! ipak dosta naglo komadanje :uanove 9arevine. 2osle imeonova odmetnitva na krajnjem jugu i onog nepoznatog vlastelina na krajnjem severu! poinju odmetanja i u samoj unutranjosti 9arevine. /d starih srpskih oblasti prva se odvojila od zajednice Beta! pod "aliima. Beta je bila odavno najbuntovnija naa oblast! jo i sad! sredinom jIV veka! sa meanim stanovnitvom i uvek gotova i na neke proteste. va prinevska odmetanja srpska u prvoj polovini jIV veka poticala su iz te oblasti& jedan zetski ustanak izbio je odmah po :uanovu stupanju na presto. *ajmonija porodica Bete u ovo vreme behu "alii! ije je poreklo! sudei po prezimenu! romansko! odnosno vlako. *ije poznato koji je doga(aj izbacio ovu porodicu na povrinu& misli se samo! da su se istakli u poslednjem ratu protiv imeona! i to u borbama oko kadra. *jih su bila! kako u narodnoj prii! tri brata# tracimir! gura( i "ala! a imali su gradove "ar i "udvu! a moe biti i kadar. Ba vreme neprijateljstva izme(u :ubrovnika i rbije oni vode svoju posebnu politiku! protiv one koju zastupa car i njihov sused knez Vojinovi. +ad je sklopljen mir u /nogotu! oni nastavljaju rat na svoju ruku bez obzira na to! to se car lino zaloio da do(e do mira. U toj injenici najbolji je dokaz! koliko je carev autoritet pao! kad se oevidno protiv njegove volje smelo tako postupati. *jihovu nasrtljivost osetili su ubrzo svi susedi. U leto 3<EF. bili su u borbama s Ulcinjanima verovatno s toga! to su hteli da ih pokore! iako je grad bio svojina carice majke. 2oto je prestala opasna kuga! od koje je me(u drugima umro knez Vojislav! "alii god. 3<EA. dolaze u sukob sa novim albanskim dinastom! +arlom $opijom! koji se javlja kao ,knez %rbanije-. U tom sukobu gura "ali dopada ropstva i :ubrovani se u oktobru te godine zauzimaju za nj da bude oslobo(en. *jihovim posredovanjem dolo je do mira u leto 3<EE.! koji je bio kratka veka. Ve u januaru 3<ED. nalaze se opet "alii na 'ati! u pohodu na +arla. Uz cara Uroa naroito se podie Vukain 'rnjavevi sa bratom Ugljeom. 2oreklo njihove porodice! koje se vee za vie mesta i oblasti! nije sigurno poznato! ali

180

Istorija Srba Vladimir orovi bi se moglo misliti da je odnekud iz zapadnih strana! iz humske ili zetske zemlje. U $rebinju se oko 3FD=. god. pominje neki 'rnjan! kaznac kraljice .elene. U istom mestu nalazio se kao :uanov namesnik 3<AE. god. neki vlastelin Ugljea! moda mla(i sin 'rnjanov. :uan je! kako znamo! u junim oblastima voleo da ima kao vie inovnika pouzdanu srpsku vlastelu! stoga je! moda! vrednije lanove 'rnjanove porodice iz trebinjskog kraja premestio na jug. Vukain se prvi put spominje 3<?=. god. kao upan prilepskog kraja! gde je uvrstio svoju porodinu vlast. *arodno predanje kazuje za nj! da je bio ura i s toga po spoljanjosti neugledan. *a 6resci u manastiru 2sai car Uro je itavom glavom vei od njega! i razvijeniji. Vukainov lik nije tu nimalo simpatian& izraz njegovih malih oiju ima neeg lukavog i prodirnog. *ajstariji Vukainov sin 'arko! najpopularniji junak narodne epske poezije svih .unih lovena! javlja se prvi put 3<E3. god. kao poslanik cara Uroa u :ubrovniku za vreme rata sa knezom Vojislavom. Bnai! dakle! da je porodica uivala poverenje oba cara! i :uana i Uroa. *arodno predanje govori! da je 'arko bio pisar na :uanovu dvoru! a za Vukaina tvrdi i ono! kao i najpouzdaniji istoriski izvori! da je bio ak venani kum Uroev. / Vukainu nema nekog naroitog pomena sve do 3<E?. god. $eko bi bilo rei da on! koji je nesumnjivo bio ovek jae volje i vrednosti! nije za to vreme niim skretao panju na sebe! ali mi samo ne znamo u kom je pravcu to bilo. *e znamo! isto tako! ni kad on uzima u 9arevini glavnu ulogu! ni zato! ni kako. 2o svoj prilici on se izdie naroito ne toliko posle smrti caru odanog Vojislava Vojinovia ;r3<E<.>! ija se oblast nalazila daleko na zapadu! nego vie posle smrti despota :ejana! carskog zeta! i despota /livera! iji je ugled u 'aedoniji bio veoma veliki. Ba njihova ivota! ini nam se! Vukainovo se dizanje ne bi moglo izvesti bez teih potresa. Velika je teta! to nita ne znamo ni o tom kako je zavrio svoj ivot despot /liver i zato njegovu oblast ne nasle(uju njegovi sinovi! nego sinovi despota :ejana! .ovan :raga i +onstantin. :a je tu bilo nekog metea i poremeaja moe se uzeti kao sigurno! ali se ne moe rei u kolikoj su se meri oni razvili i kakve su im sve bile posledice. rpske velikae na jugu ezdesetih godina jIV veka nije sasvim pribliila ni turska opasnost! koja je iz dana u dan postojala vea. 8od. 3<E3. pala je :imotika! a 3<E<. god. %drijanopolj! u koji $urci prenose svoju prestonicu. Ve 3<EE. god. dre $urci celu rodopsku oblast. 7mir 'urat ;3<EF03<D4.>! koji je nasledio svog od kuge umrlog oca /rkana! bee jedan od najsilnijih turskih vladara! odluan u nameri da tursku vlast uvrsti u 7vropi. ,)inilo se da je prezirao lake pobede-! pie za nj 1. 8anem! ,i da je voleo sresti opasnost s ozbiljnou junaka! slaui trium6e na trium6e i uvrstivi ih na kraju svojom krvlju-. Videi tu opasnost od $uraka vizantiski car .ovan pokua da stupi u veze sa rbima. /n uputi! u leto 3<EA.! u er! carici monahinji! patrijarha +alista! da na(e bazu za sporazum i zajedniku delatnost prema $urcima. 9arica je bila sklona za sporazum. %li! usred pregovora patrijarh se razboli i umre u eru! gde bi i sahranjen. 9ar .ovan je pokuao zainteresovati za sudbinu "alkana i zapadne sile. U zimu 3<E?. on je lino krenuo u 'a(arsku! ne bi li zadobio njenog borbenog kralja! Gajoa Velikog! za rat protiv $uraka. *eto odziva on je naao i na ma(arskom dvoru i na zapadu! gde je gro6 %madej avojski! sinovac carice %ne! organizovao neku vrstu krstake! ali nevelike! ekspedicije. %li ta se ekspedicija! u sporazumu s kratkovidom politikom 9arigrada! obrnula koliko protiv $uraka toliko i protiv "ugara! to je samo unelo novu zlu krv i nepoverenje me(u ve i inae prilino zava(ene balkanske narode i drave. "ie da su sve te prilike u neposrednom susedstvu rbije dale podstreka vlastoljubivom Vukainu! da uzme vlast u svoje ruke. Gine ambicije mogao je pravdati

181

Istorija Srba Vladimir orovi dravnom potrebom. 'a koliko osion! izgleda ipak da nije bio bez izvesnih obzira. Upada u oi! da on nije uzeo carsku titulu! nego titulu kralja& onu! koju je Uro nosio za ivota :uanova. U :ubrovnik! novembra 3<EE. god.! dolaze zajedno po svetodimitarski dohodak poslanici i Uroevi i Vukainovi. U 2sai su na 6resci izra(eni zajedno! kao vladari! i Uro i Vukain. 'oglo bi se! dakle! misliti! da je mogla biti neka dvojna vlada! kao donekle malo ranije u Vizantiji! kad su zajedno vladali car .ovan i +antakuzen. %li protiv takvog shvatanja govore izvesni nai izvori! pisani sedamdesetih godina jIV veka. tariji letopisi belee izrino! da je Vukain ,srinuo- cara s prestola i sam uzeo vlast! da je Uro ,mnoga ozlobljenja i muke i nevolje pretrpeo-. U biogra6iji patrijarha ave kazuje anonimni pisac! kako je Uro ,bedu primio veliku od svoje vlastele-! a kako se Vukain ,drznuo na kraljevstvo-. Urou je! doista! ostala gotovo sama titula& stvarne vlasti nije imao nikakve. Vukain se proglasio za kralja krajem 3<E?. god. *jegov primer delovao je zarazno i izazvao prohteve i svih drugih& od 3<E?. rbija! i pored oigledne opasnosti od $uraka poinje da se rasipa. Vukain je skupio pod svojom vlau u glavnom taru rbiju i severnu i zapadnu 'akedoniju! s gradovima 2rizrenom! kopljem! 2rilepom i /hridom. /n sam kazuje! da je ,gospodin zemlji srpskoj i 8rkom i zapadnim stranam-. U svojim poveljama on nigde! ni jednom reju! ne pominje svoj odnos prema caru! a u celom svom radu on se ponaa kao potpuno samostalan vladalac. *jegov brat Ugljea proglaava se despotom u oblasti grke 'aedonije! koja je poinjala ispod 2rilepa i obuhvatala dramsku i sersku oblast. *e zna se kad je uzeo za enu blagorodnu gospo(u .e6imiju! enu izvanredno lepog umetnikog oseanja! koja je imala primetan knjievni dar ;n. pr. zapis na ikonici za umrlog sina! vezena pohvala knezu Gazaru> a bila vrlo dobra vezilja ;naroito joj je lep rad platanica! danas u manastiru 2utni! ra(ena zajedno s nekom! blie nepoznatom! bazilisom 7upraksijom>. /na je bila ki esara Vojihne! :uanova namesnika u dramskoj oblasti. Ugljea je! verovatno! dobio taj kraj iza tastove smrti! a svoje posede rairio je delimino i na raun careve majke! od koje je uzeo i er! i to! po svoj prilici! pre izvesnim pritiskom! ako ne ve silom! nego dobrovoljnim ustupanjem. voj poloaj Vukain se trudio da uvrsti porodinim vezama. Ba jednog od svojih sinova! 'arka ili %ndriju! hteo je dobiti jednu devojku iz porodice hrvatskih cubia! oro(enih s carem :uanom! koja je u to vreme ivela na srodnikom dvoru bana $vrtka. $aj brak spreio je papa! koji nije dozvoljavao da jedna katolika princeza po(e za ,izmatika-. *e znamo kad se 'arko venao sa .elenom! kerkom na jugu monog vojvode 1lapena. voju ker /liveru udao je Vukain za guru "alia. 2o nekoj blie nepoznatoj vezi bio je kraljev srodnik i ugledni ohridski vlastelin! /stoja 5ajakovi ;r3<@4.>. Bahvaljujui svojoj energiji! a donekle i tim vezama! kralj Vukain je postao apsolutno priznati gospodar cele 'aedonije. /d uzurpacija ne osta pote(ena ni severna rbija. U njoj se po svojoj bezobzirnosti i samovolji najvie isticao mladi! tek dvadesetogodinji upan *ikola %ltomanovi ;ro(en 3<AD. god.>! sinovac kneza Vojislava Vojinovia! po svoj prilici najpre gospodar kraja oko 5udnika. /d leta 3<E@. on je napadao svoju strinu 8ojislavu! udovicu Vojislavljevu! i do kraja oktobra 3<ED. uspeo je da je potisne iz cele njene oblasti i da postane moan gospodar od 5udnika do $rebinja i mora. U isto vreme upan *ikola je hteo da iskoristi i metee u "osni i pomagao je odmetanje izvesnih ljudi bana $vrtka! kao na primer humskog gospodara anka 'iltenovia! a verovatno se hteo i osvetiti $vrtku! jer je ovaj bio u vezama i pomagao 8ojislavu. :ubrovaka 5epublika nije bila nimalo zadovoljna novim susedom i uticala je sa svoje strane na njegove nove

182

Istorija Srba Vladimir orovi prijatelje! kao na upana anka! da se okane veza sa njim. U tom nije odmah uspela! jer se protiv $vrtka borio i njegov mla(i brat Vuk! koga je upan *ikola isto tako potsticao i pomagao. ukobi u istonoj "osni i humskom trebinjskom kraju izvrgli su se u pravi rat. 2rotiv upana *ikole ratovali su i :ubrovnik i ban $vrtko! ali bez mnogo uspeha. "an je! istina! skrio svoje protivnike u "osni! naterao je na pokornost i anka! ali samog upana *ikolu nije mogao da savlada. U leto 3<@=. god. dolo je do mira izme(u bana $vrtka i upana *ikole! ali taj mir nije obuhvatio i :ubrovaku 5epubliku! iako se $vrtko trudio da joj pomogne i u tom pravcu. "ujan i plahovit! upan *ikola se sve vie isticao kao pravi vladar. /d :ubrovake 5epublike traio je! da se njemu isplauje ak svetodimitarski dohodak! koji se plaao samo vladarima u rbiji. Bnai! da nije vodio rauna ni o caru Urou ni o kralju Vukainu. /dbijanje :ubrovana da to uine dalo mu je povoda! posle sklopljenog mira sa $vrtkom! da pojaa neprijateljstva protiv njih i da im u jesen 3<@=. god. nanese osetne tete. +ad su se :ubrovani! u nevolji! obratili za pomo kralju Gajou! ovaj je naredio da se utie na upana! ali je mavanski ban *ikola 8orjanski! prijatelj %ltomanoviev! to posredovanje izveo samo reima. Istoni sused %ltomanoviev u severnoj rbiji bio je knez Gazar 1rebeljanovi. /tac Gazarev! 2ribac! bio je jedno vreme logo6et cara :uana! a i sam Gazar proveo je vie godina u dvorskoj slubi obojice srpskih careva. /ko god. 3<?<. oenio se 'ilicom! kerkom kneza Vratka! potomka Vukana *emanjia! pa je tako stupio i posredno u veze sa vladalakom kuom. *jegov srodnik bee elnik 'usa! gospodar od 3<E<. god. "rvenika i njegove upe. /n je imao za enu sestru kneza Gazara! od koje je dobio sina! u narodnoj poeziji poznatog tevana 'usia. *i knez Gazar nije mogao ostati u prijateljstvu s %ltomanoviem. Bato su doli u sukob nije poblie poznato! ali glavna se borba izme(u njih vodila oko vanog 5udnika. $aj grad oteo je knez Gazar od upana *ikole krajem 3<@=. god.! za vreme ovih njegovih zapleta na jugu. 2rotiv upana *ikole spremao se u prolee 3<@3. god. opasan savez. vi njegovi susedi imali su dosad s njim sukoba izuzimajui jedino "rankovie s +osova! od kojih je bila njegova majka. *ije dovoljno jasno! ko je sve uticao da se na njega digao sam kralj Vukain! pored :ubrovana i "alia. Verovatno je Vukain u mladom upanu! koji trai za sebe vladarske dohotke! gledao suparnika! koji mu je! ve zbog svoje velike oblasti i snage! mogao postati opasan. 'oda je upan preduzimao togod i protiv "alia! sa kojima se njegova oblast graniila u dugoj liniji. /ko F=. juna stigao je kralj Vukain sa sinom 'arkom i vojskom pod kadar! odakle se spremao! s "aliima zajedno! da krene prema /nogotu! u susret %ltomanoviu. :ubrovaka 5epublika bila je spremna! da na svojim la(ama prebaci jedan deo vojske u %ltomanovievo podruje! u +onavlje! da ga napadne b sa te strane. %li upravo u vreme kad je trebala da otpone ta o6anziva! koja je mogla da bude kobna po %ltomanovia! stigoe kralju Vukainu glasovi o velikoj turskoj opasnosti s juga! i on morade na brzu ruku vraati vojsku i krenuti i sam natrag! u istonu 'aedoniju.

0ari!ka pogibija
+ralj Vukain je! koliko se po njegovim postupcima dade suditi! bio vojnika priroda i ovek bez mnogo obzira! dok je njegov brat Ugljea imao intelektualnog interesa i pokazivao izvesnih diplomatskih sposobnosti. 2oznat je naroito kao pomaga manastira. U vetoj 8ori! kuda je i lino odlazio! on je obnovio manastir imopetru i obilato pomagao 1ilandar! u kome su bili sahranjeni njegov tast esar Vojihna i njegov mali sin Ugljea. 2oznat je i kao pomaga %rhan(elova 'anastira kod 8abrova. 183

Istorija Srba Vladimir orovi *astavljajui veze koje bee poeo 3<EA. god. vaseljenski sabor u eru! on ivo radi da izmiri obe crkve! srpsku i grku! i da ostvari politiki savez sa Vizantijom. U tom poslu pomae ga ohridski arhiepiskop 8rigorije! kao i druga svetena lica! koja su teko oseala carigradsko prokletstvo. Ugljea se nije ustruavao da :uanovo proglaenje carstva i patrijarije prizna kao nekanonino nalazei da nema naroite potrebe braniti ustanovu carstva koje se i onako srozava. U ostalom! i neki savremeni srpski duhovni krugovi mislili su kao i on. *astavlja itija arhiepiskopa :anila pie! kako je car :uan pomenuto proglaenje izveo ,kako ne podoba-! a ,ne po zakonu ni sa blagoslovom carigradskog patrijarha! kako treba-. Ugljeina pomirljivost bila je izraz nesumnjive politike potrebe. /n je jasno video sve vee jaanje $uraka i sve neposredniju opasnost od njih. /d srpskih dinasta on im je prvi bio na udarcu. %li njegova pomirljivost tumaena je u 9arigradu ne toliko kao politika mudrost koliko kao naroita slabost i s toga su pregovori o izmirenju ili vrlo sporo& 8rci su! na ime! mislili da mogu postavljati uslove i tee vrste. $ek u maju 3<@3. dolo je do konanog objanjenja. Vaspostavljeno je jedinstvo izme(u obe crkve! na tetu! naravno! peske patrijarije& ali taj sporazum nije obavezivao sve rbe nego samo podanike Ugljeine! a sem toga bio je i suvie pripreman. 2osle etiri meseca nestalo je i Ugljee i njegova dela& ostalo je samo uverenje! da stvari treba dovesti u red. .o se ne moe sa pouzdanou utvrditi kako je dolo do srpskog pohoda protiv $uraka u jesen 3<@3. god. :a se taj pohod nije spremao iz ranije najbolji je dokaz u tom! to je kralj Vukain sa sinom 'arkom! juna meseca! doao s vojskom pod kadar! da odatle! s drugim saveznicima! deluje protiv *ikole %ltomanovia. 'a kako kratak taj bi pohod! s povratkom u 'aedoniju! imao trajati najmanje do kraja leta. %li! s druge strane! jedan na pisar iz tog vremena! monah Isaija! pie izrino! da su Vukain i Ugljea krenuli ,na izgnanje $uraka-. :a je o6anziva preduzeta od rba vidi se jasno i po tom! to je bojite bilo van srpske granice. *ajverovatnija e biti pretpostavka! da je despot Ugljea bio obaveten o nekim dotle nenadanim turskim pripremama ili o nekoj veoma povoljnoj prilici za napadaj! pa da se reio da rbi njih preduhitre ili da iskoriste priliku. $ako se moe objasniti nagli Vukainov povratak i srpska o6anziva. Izgleda da je Ugljea hteo da napane $urke u samom .edrenu! za vreme otsutsva cara 'urata u 'aloj %ziji. rbi su doista prodrli do blizu .edrena! u umoviti kraj )rnomena ;sada )irmena>! na 'arici. %li tu ih FE. septembra 3<@3. sna(e strahovit poraz. /n je doao kao posledica jednog nonog prepada! u kome su rbi potpuno izgubili glavu. rpski kalu(erski letopisci prikazuju to kao boiju kaznu za postupak 'rnjavevia prema caru Urou& naroito istiu da se ak nisu mogla nai ni mrtva tela Vukainova i Ugljeina. rpska pogibija bila je! doista strahovita! najbezglavija u celoj naoj prolosti. Bapamena je dobro i u narodnom predanju toga kraja i u narodnoj epskoj poeziji. 'esto borbe i danas se zove rb0sindigi! t. j. srpska pogibija& a u narodnoj 6razeologiji uzreica ,odnela ga mutna 'arica- potsea na tu kobnu borbu! kad je ta reka Udarila mutna i krvava! 2a pronosi konje i kalpake! Ispred podne ranjene junake.

*arodno predanje kazuje! da su Vukain i Ugljea! kao teko ranjeni! bili poubijani posle borbe od lakomih sluga ili namernika.

184

Istorija Srba Vladimir orovi "itka na 'arici je jedan od najsudbonosnijih doga(aja ne samo u historiji srpskog naroda! nego i celog "alkana uopte. %ko i sluajan srpski je poraz bio potpun& to ga $urci nisu odmah iskoristili u veoj meri to je za to! to im se dobar deo vojske nije nalazio u 7vropi i to i sami nisu bili potpuno svesni kolikog je obima bila ova njihova pobeda. U 'aedoniji nije bilo nikog ko bi mogao zadrati s uspehom njihov vei nalet& svi su bili pod utiskom strane pogibije! koja je snala glavnog gospodara zemlje i najaeg me(u svima. U marikoj bitki turska sila je slomila najopasnijeg vojnikog protivnika na "alkanu& u $rakiji i 'aedoniji ona je posle toga neosporno glavni inilac. 2ut za dalja osvajanja bio je otvoren sve do 'orave na severu i *eretve na zapadu. rbija je ovim udarcem odjednom survana u red drava drugog i treeg reda! kojoj je posle toga ne samo nedostajala snaga nedavnog :uanovog vremena! nego i vera u nju. /dmah iza ovoga delovi dojueranje carevine moraju da trae naslona kod tu(ih drava i primaju na sebe vazalske obaveze. :ruge! one u 'aedoniji! postaju turski podlonici. /d te godine poinju $urci da ire svoju vlast nad .unim lovenima. "rzo razvijena :uanova drava brzo je i propala. 2etnaest godina trebalo je njemu da od mladog zetskog kralja postane moni car! 3<<303<AE.! a tano petnaest godina trebalo je od njegove smrti pa do marike katastro6e! 3<??03<@3. 5azbijena u nekoliko malih oblasti! nejakih po vlastitoj snazi ne samo za dela veeg obima nego i za uspean otpor protiv silnog turskog zavojevaa! rbija se drala u tekom naporu jo jedno stolee! a izvesne njene zemlje i neto malo due# ali! ne vie kao drava smelih planova za budunost! nego kao bolesnik koji se grevito hvatao da ouva ivot. rpski poraz iskoristie prvi 8rci i jo u novembru iste godine njihova je vojska ula u er. %kcijom je upravljao solunski namesnik 'anojlo 2aleolog! docniji car. 8de se sklonila Ugljeina udovica u prvi mah nije poznato. 2ouzdano je! da se tad pokalu(erila ;otad nosi ime .e6imija> i da je kraj ivota provela sa kneginjom 'ilicom. ahranjena je u manastiru Gjubostinji. *askoro iza bitke na 'arici! A. decembra 3<@3. umro je i car Uro. :ocnija prianja! nastala moebiti u vezi sa u nas poznatim i popularnim prianjima iz romana o $ristanu! kazivala su! da je kralj Vukain liio cara ne samo prestola nego i ivota. % ubio ga je! govorila su najrasprostranjenija prianja i narodne pesme! u lovu! na vodi! kad se car sagao da se osvei. *aa crkva je! na osnovu tog predanja! oglasila Uroa za muenika i uzela ga u seriju svojih svetitelja. *jegovo telo! obreteno tek 3?DA. god. u zapustelom manastiru kod carenika! nalazi se danas u manastiru .asku! u remu. njim je izumrla muka linija srpskih *emanjia. imeonova loza drala se jo neko vreme u $esaliji. imeonov sin! ,car- .ovan Uro! smatrao se vie 2aleologom nego *emanjiem i bio je ista kalu(erska priroda. /drekao se vlasti ve 3<D3. god. i primio monaki in& potpuno povuen! predan knjizi i molitvi! umro je kao monah .oasa6 3AF<. god. *ajstariji srpski +oporinski Getopis govori sa simpatijom o ovoj grani srpske dinastije! nalazei kako je ona ,radi naih grehova- liena svog otaestva. .oasi6ovom smru nestalo je i nje. 8odina 3<@3. pretstavlja jednu od najsudbonosnijih u istoriji rbije i "alkana. mrt trojice vladara cara Uroa! bugarskog cara .ovana %leksandra i kralja Vukaina i strahovita srpska pogibija na 'arici inili bi i inae vane datume! ali u ovom sticaju prilika oni nagovetavaju kobni obrt sree hrianskih balkanskih drava.

Bosna kao kraljevina

185

Istorija Srba Vladimir orovi U leto 3<?<. umro je bosanski ban tevan II +otromani bez muke dece. *asledio ga je s toga brat knez Vladislav! odnosno Vladislavljev stariji sin! tek petnaestogodinji $vrtko. %li knez Vladislav nije dugo nadiveo brata& u jednoj povelji iz 3<?A. god. mesto njega izdaju potvrdu nekih vlasteoskih povlastica mladi $vrtko i majka mu .elena. +nez Vladislav imao je dovoljno autoriteta! da posle bratove smrti uzme vlast& ali kad je ostala njegova udovica sama! sa dva maloletna sina! njen je poloaj bio mnogo tei. /na mora da protiv domaih nezadovoljnika trai naslona kod 'a(ara i radi toga putuje na dvor kralja Gajoa. cta je tom prilikom svrila kod Gajoa ne zna se pouzdano! ali sigurno bie da nije bila naputena. vakako! sa pojaanim autoritetom! ona je! odmah po povratku! jo 3<?A. god. sazvala u 'ilama zbor sve "osne i uspela je da na njemu pridobije za svog sina i dinastiju najuglednije velikae zemlje. :a je jedan deo vlastele trebalo zadobijati poklonima i povlasticama pokazuje primer povelje date knezu Vlatku Vukoslaviu. *jemu se zaklela banova majka i sam ban sa dvanaest najuglednijih knezova i velikodostojnika! da e mu ostati sva imanja i prava! koja je bio dobio od bana tevana& da mu nee suditi ban ak ni onda kad bi ,dopao koje krivine ili nevere- dok ne do(e kui! u +lju! i dok mu ne bi sudio zbor sve zemaljske gospode kakav se i tada sastao. / tom! da je u "osni 3<?A. god. bilo izvesnih nereda znamo pouzdano iz zakljuaka trogirske optine. Babrinuti zbog njih i nereda u susednoj 1rvatskoj reili su $rogirani da se obrati panja na njihova gradska utvr(enja! oevidno samo s toga da im se ne bi desilo kakvo neprijatno iznena(enje. U emu su se sastojali ti bosanski neredi ne znamo pouzdano! kao ni njihov razvoj. Uzrok za njih bila je! najverovatnije! tenja vlastele da se iskoristi smrt bana tevana i kneza Vladislava i mladost novog bana. *ije nemogue! da je ona napred pomenuta povelja kneza Vlatka akt izmirenja izme(u njega i banske porodice. *askoro posle toga $vrtko sa majkom ulazi u aktivnu politiku u :almaciji. estra cara :uana .elena! udovica 'ladena cubia! poela je od septembra 3<??. pregovore sa 'letakom 5epublikom! da im! ugroena od 'a(ara! ustupi svoje gradove +lis i kradin. 'a(arski kralj Gajo upotrebio je protiv toga $vrtka i njegovu majku! koja je bila iz cubieve porodice i imala uticaja i u svojoj rodbini i u ostaloj :almaciji. U te se borbe upleo i car :uan pomaui svoju sestru. /n je ak uputio u njene gradove i jedno svoje pomono vojniko odeljenje. U kradinu! gde je gra(anstvo neprijateljski doekalo srpsku vojsku! pridruili su se rbima i 'leani. *jima je srpski zapovednik! gura Ili! po ranijoj naredbi carevoj! i predao grad! odmah na poetku 3<?E. god. +lis su! me(utim! marta meseca zauzeli 'a(ari! poto su srpsku posadu bili potpuno zatvorili u teko pristupanom gradu. $vrtko i njegova majka radili su za 'a(are i imali su nesumnjivih uspeha pridobivi nekolika grada. %li kad je 3<?E. god. dolo do velike borbe izme(u 'leana i 'a(ara za posed :almacije ban $vrtko ne izgleda da je bio mnogo aktivan. / njegovom ueu nema nikakva naroitog pomena. *aprotiv. Ima nesumnjivih dokaza da je jo krajem te i poetkom idue godine dolo do otvorenih nesuglasica izme(u njega i kralja Gajoa. Izvestan deo bosanskih velikaa odmee se od $vrtka i prilazi Gajou! a na bosansko0ma(arskoj granici dolazi do borbi! za koje 'a(ari pripisuju inicijativu samom $vrtku. :a se odnosi pogoravaju doprineo je znatno novi bosanski biskup! 'a(ar 2etar ikloi! koji je bio potvr(en u 6ebruaru 3<?E. /n je na svoju novu dunost dolazio s pismom pape Inoentija VI! upuenim ma(arskim dominikancima! u kome se pozivalo na krstaki rat protiv "osne i rbije. $o pismo je bilo ist politiki akt! stavljen na raspoloenje kralju Gajou za njegovu nameravanu o6anzivu prema rbiji. "osna je u nj ula uzgred! po tradiciji! u koliko 'a(arima zatreba da se tim pozivom poslue protiv nje za svoje interese. "an $vrtko 186

Istorija Srba Vladimir orovi nije bio zadovoljan novim biskupom i potakao je Ivana! lektora bosanske katolike crkve! da istupi protiv njega. "iskupu je! me(utim! pala u ruke prepiska izme(u bana i lektora! te on! ubrzo! dade Ivana uhvatiti i zatvoriti. Baplaen kraljevim uspesima protiv 'leana! a videi da u zemlji ima protivnika i kod vlastele i kod klira! $vrtko odlui da se izmiri sa Gajoem. U leto! pre 3@. jula 3<?@.! dolo je do sporazuma. $vrtko je morao ustupiti 'a(arima zapadni deo 1uma do *eretve! da ovi zaokrugle svoje nove tekovine u :almaciji. $vrtko je! dakle mesto nagrade za svoje ranije pomaganje 'a(ara na toj strani morao da odvoji jo i jedan deo svog podruja! toboe kao miraz uz kraljevu enu .elisavetu. 'i iz toga zakljuujemo! da je do razlaza izme(u Gajoa i $vrtka dolo ponajpre s toga! to je $vrtko za svoje usluge traio neku nagradu u :almaciji! ne gledajui rado suvie jako uvrivanje 'a(ara i na toj strani! du cele njegove zapadne granice! kad ih je ve kao teke susede imao i na celoj severnoj strani. Ugovor je dalje predvi(ao! da "osna priznaje vrhovnu vlast 'a(arsku! da pomae 'a(are u ratovima i da na kraljevu dvoru! kao neka vrsta talaca! stalno ivi ili ban ili njegov mla(i brat Vuk. a 1umom zajedno $vrtko je ustupio 'a(arima i Bavrje& odnosno priznao je prilazak njegovih gospodara 1rvatinia i tepania pod ma(arsku zatitu. 2rema povelji Gajoevoj od F@. maja 3<?D.! kojom je kralj primio pod svoju zatitu :ubrovaku 5epubliku! bosanski ban je imao biti i novano oteen. Iako ga Gajo tu naziva ,svojim vernim- kletvenikom! on ipak trai da 5epublika ne plaa $vrtku nego njemu onih ?== perpera stonskog dohotka! koji su davani godinje. U isti mah kralj se obavezao i da e braniti 5epubliku od srpskog cara i bosanskog bana. +ao kraljev legat! koji je imao da primi od :ubrovnika zakletvu vernosti bio je odre(en bosanski biskup 2etar! ,na savetnik-! kako veli u svom pismu za nj sam Gajo. :a odnosi izme(u $vrtka i Gajoa posle toga nisu mogli ostati mnogo prijateljski razumljivo je samo po sebi. $vrtko se ponaao kao uvre(en i trudio se da u "osni ojaa svoj poloaj pomaui narodni elemenat koji je bio antikatoliki i antima(arski. $o je dalo povoda Gajou da optuuje "osnu zbog jaanja jeretizma u njoj! i da 3<E<. god. krene dve vojske protiv nje. ,*ebrojena mnoina jeretika-! kae on u jednoj svojoj povelji! dovodila je u opasnost pravu veru! i s toga ih je trebalo iskoreniti. .ednu vojsku vodio je lino kralj Gajo. /na se krenula dolinom Vrbasa! u upu 2livu! i doprla do grada okola! gde je poela opsedanje prve nedelje jula. %li je tu i zastao. $vrtkov vojvoda Vukac 1rvatini sa uspehom se odupro kralju i odbranio grad. +ao nagradu za to $vrtko mu je poklonio itavu 2livu s tim gradom. /tpor koji je dat kralju mora da je bio veoma jak! poto je Gajo brzo prekinuo dalje ratovanje. Ve 3<. jula on se! na povlaenju! nalazio kraj ane! a 34. jula stigao je u Viroviticu. :rugu ma(arsku vojsku vodio je ostrogonski nadbiskup *ikola. /na je ila dolinom "osne i doprla do rebrenika! pa je tu zastala! kao i ona vojska pod okolom. 2od tim gradom palo je mnogo 'a(ara! a zabeleen je i gubitak materiala. 'e(u ostalim stvarima nestalo je ak i kraljevskog peata! koji je nosio nadbiskup kao njegov kancelar. /vaj pohod! koji je po svoj prilici poeo neto kasnije od prvog! zavrio se! isto sa neuspehom! u septembru mesecu. 2obeda $vrtkova bila je potpuna. /na je obratila na nj panju ostalih suseda i digla mu je ugled. *aredne godine! @. septembra 3<EA.! on je s majkom i bratom dobio mletako gra(anstvo. /d ove pobede $vrtko nema vie vazalskog stava! a i 'leani ga zovu bosanskim banom samo ,po boijoj milosti-. %li brzo posle tog uspeha "osna postade poprite gra(anskog rata. 2ravi uzrok njegov jo nije sigurno utvr(en! ali je razdor poeo iz same banove kue. 'la(i brat njegov Vuk! moda zaraen primerima iz susedne rbije! a moda vo(en i nekim naelima i linim razlozima! odmetnuo se od brata i sa jednim delom vlastele digao

187

Istorija Srba Vladimir orovi pravu bunu. $a pobuna je izbila posle A. 6ebruara 3<EE.! ali je pometnja u zemlji poela i ranije. :ubrovani su se naroito tuili kako je u zemlji nestalo one bezbednosti! na koju su ranije njihovi trgovci bili svikli! i da su na dnevnom redu grabei i pljake. "untovnici su s poetka imali velike uspehe. "anova majka i ban $vrtko bie proterani iz zemlje! a za novog gospodara proglaen Vuk. U nevolji! $vrtko se obratio ma(arskom kralju. Gajo se! mimo oekivanja! odazvao! i sa njegovom pomou $vrtko se vratio u zemlju. ve je ilo dosta brzo. Ve F4. marta pisao je o tom svemu $vrtko u 'letke! a u pismu se! prema svom novom odnosu! potpisao ,ban bosanski po milosti boijoj i gospodara naeg kralja Gudovika-. 'a(arski kralj pomogao je $vrtka po svoj prilici s toga! to je hteo da ouva autoritet legitimnosti i to Vukov pokret nije obeavao naroite koristi za 'a(arsku. 2ristalice Vukove bile su! na ime! protivnici ma(arskog uticaja! a nailazili su na izvesne potpore i kod rba u 5akoj. $vrtku je trebalo dugo vremena dok je smirio zemlju. *jegove borbe s odmetnicima provlaile su se sve do 3<E4. god. U tim borbama on se pokazivao vrst i odluan. 2rotiv njega bila je stvorena vrlo mona opozicija! u kojoj se nalazio! me(u drugima i njegov sinovac :abia! vojvoda 2ura! i malo kasnije i ugledni humski gospodar anko 'iltenovi. /dmetnike je pomagao *ikola %ltomanovi! koji je i raspirivao strasti. /n je lino najvie uticao! da se anko odmetne. "orbe izme(u $vrtka i odmetnika trajale su najdue na istonoj strani! du %ltomanovieva podruja. $vrtko je postepeno raiavao zemlju i! najzad! priterao Vuka da se potpuno povue. "eei ispred brata pobe(eni Vuk se sklonio na dubrovako zemljite. Uplaeni :ubrovnik pozvao je odmah u goste $vrtka! da ovaj ne bi pomislio kako oni u gradu imaju kakvih veza sa buntovnikom! a u isto se vreme ponudio i da posreduje me(u braom. $vrtko je bio sklon za sporazum! i doao je juna 3<E@. u :ubrovnik! ali se Vuk bojao bratove osvete i uklonio se s njihova podruja. *ajdue je trajala banova borba sa ankom. :ubrovani su celo vreme prijateljski opominjali anka da se okani veza sa *ikolom %ltomanoviem. %li je ovaj ostao uporan. Video je pred sobom *ikoline uspehe i nadao se njegovoj pobedi. *ikoli je! na ime! posle borbe od skoro godinu i po dana! sredinom novembra 3<ED.! konano potisnuo svoju strinu 8ojislavu Vojnoviku i naterao je da se spasava na dubrovako tle. "an $vrtko! koji je bio na njenoj strani! nije mogao da je odri. Videi to! anko se reio da ostane uz *ikolu. $vrtko je onda! kad dubrovaka posredovanja nisu uspela! posle dosta ekanja! napao anka i potisnuo ga. /vaj se! kao i toliki drugi! spasao u :ubrovnik. Gjut $vrtko! kae dubrovaka tradicija! stigao je s vojskom do njihova grada traei odmetnika! ali ga :ubrovnik nije izdao nego je poeo stara posredovanja. U tom je imao uspeha! jer je anko umro pomiren sa bivim gospodarem. /vakvo ponaanje %ltomanovievo dovelo je do sukoba izme(u njega i $vrtka. +ad su neprijateljstva 6ormalno poela nije poznato! ali su trajala dosta dugo. %ltomanovi! prek i bezobziran! bio je u to isto vreme doao u sukob i sa :ubrovakom 5epublikom. /n je traio ni manje ni vie nego da se njemu plaa svetodimitarski dohodak! koji je pripadao samo kralju ili posle caru. $o i izvesni granini sporovi izazvali su sukobe. "an $vrtko naao se! prirodno! na strani :ubrovnika. 'e(utim! kad je 3<@=. ugovarao mir sa %ltomanoviem on nije uspeo da njim obuhvati i :ubrovane. /vi su s toga 3<@3. god. bili prisiljeni da se protiv uikog gospodara pridrue koaliciji "alia i kralja Vukaina. $o to ban nije uspeo da izradi mir za :ubrovane govori ujedno za to! da nije bio u poloaju pobednika! koji bi naturio svoje uslove! nego da je po sredi bio neki sporazum! u kom se! u danom momentu! postizavalo samo ono to se moglo postii. 2o svoj prilici na obe strane priznata su samo stvarna stanja.

188

Istorija Srba Vladimir orovi |upan *ikola %ltomanovi ozbiljno je raunao sa mogunou! da sam do(e na srpski presto. 2osle Vukainove pogibije on je od srpskih velikaa bio svakako najmoniji. *jegova oblast hvatala je od 5udnika do mora. /d kneza Gazara bio je svakako moniji! jer mu je krajem 3<@3. ili poetkom 3<@F. uspeo da preotme 5udnik. vladarskim ambicijama u vezi bie %ltomanovieva predusretljivost prema papi i katolikoj crkvi i dozvola da se na njegovu podruju u 5udniku! mogu podii dva katolika manastira. .o vie pokazuje tu njegovu ambiciju tenja! da se doepa carskog 2rizrena! koji su posle Vukainove pogibije bili poseli "alii. *ikolin pokuaj da se grad otme prepadom nije imao sree. $akve tenje i njegova mladiska silovitost stvorili su %ltomanoviu neprijatelje na sve strane! u "osni! u :ubrovniku! u Beti i u samoj rbiji. 8lavni suparnik u rbiji bio mu je knez Gazar. /enjen jednom *emanjikom! iz linije *emanjina sina Vukana! i Gazar je imao ambicija da preuzme vlast u rbiji posle Uroeve smrti. *emoan da sam suzbije drinskog gospodara on je poeo da okuplja saveznike. U prvom redu pomiljao je na bana $vrtka! koga je *ikola bio zlom zaduio. 1teo je da se priblii i ma(arskom kralju. '. /rbini! koji o odnosima izme(u %ltomanovia i kneza Gazara zna dosta stvari! kazuje da se Gazar obavezao kralju Gajou na plaanje 3=.=== 6unti srebra i da mu je obeao vernu slubu. /baveten o Gazarevim koracima upan *ikola se uplaio i poeo je i sam da trai saveznike. 'letaka 5epublika izila mu je na susret i! s namerom da ga dobije kao pomagaa protiv 'a(ara! posredovala je da do(e do izmirenja izme(u *ikole i "alia. %li ti pregovori nisu doveli do nekog konkretnog rezultata. $okom 3<@<. god. %ltomanovi je podlegao. 'a(arski kralj odazvao se Gazarevom pozivu i uputio *ikolu 8orjanskog sa 3.=== kopljanika! da se pridrui bosanskoj i Gazarevoj vojsci. $olikoj sili *ikola nije mogao odoleti. 2rotivnici su ga uhvatili u Uicu i predali na uvanje tevanu 'usiu. /vaj je mladog upana dao oslepiti. Izgleda da je posle toga %ltomanoviu data neka mala oblast! u kojoj je iveo. *eki upan *ikola b misli se da je on b pominje se kao iv jo 3<4?. god. *jegove june oblasti $rebinje! +onavlje i :raevice poseli su u jesen 3<@<. god. "alii! svakako posle *ikolina sloma. $om prilikom svratio je gura "ali u :ubrovnik! da napravi srdanijim veze sa novim susedom. /stali delovi %ltomanovieve drave bie podeljeni izme(u $vrtka i Gazara. 5udnik i istoni deo upanovih zemalja dobi knez Gazar& a zapadni! s 'ileevom! 2rijepoljem! /nogotem! 2odrinjem i 8ackom dobi $vrtko. $ako bosanska drava pre(e stare granice :rine i pomeri ih sve do iza Gima! obuhvativi najvei deo podruja stare 5ake. U $vrtka su se! za to vreme! zaeli i jaali krupni planovi. 'a(arski kralj! Gajo Veliki! bee u novembru 3<@=. god. postao i poljski kralj i teite svoje politike bee od tada preneo s "alkana na severne granice svoje kraljevine. Bauzet novim problemima ma(arsko0poljske saradnje i! posle! pitanjima Italije! svoje anujske otadbine! on je pokazivao sve manje interesa za balkanske stvari ili ih je shvaao kao pitanja sporednije vanosti. "istri ban $vrtko osetio je to. /n je za ovo vreme ve bio sazreo ovek! sa dovoljno iskustva i sa sigurnim sudom o svojoj vrednosti. *jegova politika dobija oevidno ire koncepcije. .o ranije! 3<@=.! on je bio uao u veze sa kraljem Vukainom i hteo neto da postigne branom vezom izme(u svoje cubieve rodice i Vukainova sina. 2osle pogibije 'rnjavevia i smrti cara Uroa u njega se javila nova misao. /n je neposredni potomak *emanjia& njegova ro(ena baba! banica .elisaveta! ena tevana I +otromania! bila je ki kralja :ragutina. 2o enskoj krvi on je! dakle *emanji& i zato da on! nesumnjivo vredniji od svih ostalih pretendenata! ne sedne na presto srpske draved *ajopasniji takmac po snazi! upan *ikola! biva sruen. :rugi takmac! knez

189

Istorija Srba Vladimir orovi Gazar! nije mu se inio tako opasan. /n je! pre svega! bio slabiji od njega. $vrtkova zemlja bila je skoro dva puta vea od Gazareve. :rugo! Gazarevo legitimno pravo na nasledstvo *emanjia bilo je slabije od njegova. Gazar je svoje pravo mogao imati samo po eni! dok je $vrtko svoje nosio sam& osim toga! $vrtkovo je po stepenu srodstva bilo mnogo blie. /n je bio unuk jednog kralja! koji je vladao& dok je knjeginja 'ilica bila praunuka linije Vukanove! koja je ostala sporedna. :a je $vrtko ve tada imao planova! koji su ili van obima lokalne bosanske politike! vidi se ponajbolje iz njegove enidbe! 3<@A. godine. *jegova ena bila je :oroteja! ki bugarskog vidinskog cara tracimira. /tac banove neveste bee 3<E?. god. savladan od 'a(ara i odveden sa porodicom u ropstvo! u jedan hrvatski zamak! u "osiljevu. $ada je! verovatno! ban $vrtko prvi put uo za svoju buduu enu. +ad su "ugari preoteli od 'a(ara Vidin! u drutvu s vlakim vojvodom Vladislavom! vraen je tracimir ponovo u svoju zemlju! oko 3<@=. god.& i to su ga vratili 'a(ari! da bi pomou njegovom suzbijali trnovskog gospodara .ovana %leksandra. tracimir je prvo vreme ostao pod vrhovnom vlau kralja Gajoa. /n 3<@3. zauzima o6iju i poinje dugu i ljutu borbu protiv cara .ovana cimana! naslednika %leksandrova. "ez izvora danas je teko rei! koji su motivi rukovodili $vrtka u ovoj enidbi b ali jedna ideja se namee gotovo sama od sebe. .edan prijateljski 6ront! koji bi obuhvatao "osnu! rbiju i "ugarsku! kao to je pojava ove 3<@A. god.! nije obina i sluajna stvar& a koliko je bio potreban u vreme! kad je s juga nadirao jedan opasan neprijatelj! dumanin svih balkanskih naroda! nije nuno posebno isticati. )ak i u odnosu prema 'a(arima ovaj zajedniki 6ront mogao je samo biti od koristi. I tracimir i Gazar i $vrtko bili su vazali 'a(ara samo iz nude& tracimir i $vrtko ak i prisiljeni. Ujedinjeni jakom prijateljskom vezom oni su mogli i u tom odnosu dobiti slobodniji zamah i po potrebi jednog dana! bez mnogo opasnosti! biti reeni svih neprijatnih obaveza. 5ad na to tenjem prijateljstvu izme(u tri slobodne slovenske drave mogao je biti samo od koristi i $vrtku bi sluilo na ast! ako je tako rano uoio tu potrebu. *ema sumnje! da je ta enidba s kerju jednog cara trebala $vrtku i radi linog prestia. /rbini pria! da je :oroteja postala neka vrsta dvorske dame ;!damigellak> ma(arske kraljice i da je $vrtko bio upozoren na nju s te strane. vadba je bila u "osni ili blizu nje! u nekom nepoznatom mestu! gde se nalazila crkva v. Ilije ;moda Iljinci>. $om prilikom ban se ve bio izmirio sa svojim bratom! koji je! s majkom zajedno! prisustvovao svadbi. Venanje je izvrio biskup 2etar ikloi. +ao nagradu za taj njegov in i za vrlo veliku revnost! koju je pokazivao za crkvu! $vrtko je poklonio kaptolu bosanske episkopije veliki posed .elavicu! koji se nalazio blizu njenog dubnikog imanja. 'alo kasnije! radi svojih zasluga za veru! F<. januara 3<@E.! 2etar je postao nadbiskup (urski. ad je ostajalo $vrtku! da uredi svoje pitanje i u rbiji. .edan dobar deo starih rakih zemalja! sa nekoliko vanih historiskih mesta! bio je u njegovoj vlasti i on je kao njihov gospodar imao jo jedan razlog vie! da se javi kao srpski pretendenat. +nez Gazar je njegov saveznik i ma(arski vazal. U stvari ovek uman i od reda! on nije hteo da snagu rasipa! nego je svima sredstvima radio! da ojaa svoj poloaj prijateljstvom i sporazumom sa svima susedima. 5adi toga sva njegova akcija ide za tim! da po mogunosti ne otvara nijedno novo sporno pitanje. U ostalom! on je imao dosta muke dok je! i to tek pomou saveznika! savladao *ikolu %ltomanovia. +ud bi sad da ulazi u borbu sa ovekom koji bi bio jo opasnijid Gazar je! nema sumnje! imao vladarskih ambicija. in 2rinca 1rebeljanovia! dvorskog logo6eta cara :uana! sam vaspitan u dvorskoj slubi kod careva :uana i Uroa! oenjen 'ilicom! kerju kneza Vratka! iz porodice *emanjia! on je te tenje i pokazivao. 2olagao je na to da se smatra kao legitimni prijemnik vladarskih prava i tradicija *emanjia! i delovao je! doista! u tom 190

Istorija Srba Vladimir orovi pravcu. 'e(utim! znao je dobro da zakonski na presto *emanjia ima vie prava $vrtko nego on. $vrtko je bio unuk .elisavete! keri kralja :ragutina& naslednik! dakle! po neposrednoj liniji i od lica! koje je vladalo! dok je Gazar izvodio svoje pravo po eni! koja je poticala iz sporedne linije. I kod Gazara i kod $vrtka ima poteza dalekovidnije politike! koja ide za tim da pribire i okuplja snage. +nez Gazar je to naroito postizavao pomou rodbinskih veza. )itav niz srpskih velikaa i suseda postali su njegovi zeti. )elnik 'usa! ija se oblast nalazila pre oko Bveana! a posle oko "rvenika! uzeo je Gazarevu sestru :raginju. 'oni gospodar +osova! pod iju e vlast pasti i oba carska grada! koplje i 2rizren! jedan od starinskih velikaa rbije! Vuk "rankovi venao se sa najstarijom Gazarevom erkom 'arom! za koju narodno predanje sa razlogom kae! da je bila veoma ponosna na taj brak. Umna i knjievno vaspitana .ela udala se za gur(a tracimirovia "alia. :ruge dve keri udao je Gazar za susede& jednu za bugarskoga cara cimana! a drugu za *ikolu 8aru ;8arevia! 8orjanskog> mla(eg! ma(arskog plemia! koji je znatno uticao na poslove u junim krajevima Ugarske. ,Gazar nije bio vrhovni gospodin srpskog kneeva-! kae dobro +. .iriek! ,nego samo stareina porodinog saveza! iji lanovi behu njegovi zetovi Vuk i gura-. :a dokraji neprijateljstvo koje je postojalo izme(u srpske i grke crkve! koje je nastalo povodom proglasa srpske patrijarije! Gazar je reio da trai izmirenje. rpski crkveni krugovi! pod utiskom raspadanja carstva i marike katastro6e! sve su vie dizali glas da baeno prokletstvo s grke strane na cara i patrijarha nije bilo bez dejstva. )uli su se ak i glasovi koji su i osu(ivali stvaranje carstva na nain kako je to :uan izveo. U biogra6iji patrijarha ave nastavlja itija arhiepiskopa :anila kae ak izrino! kako se car ,venao na carstvo i izabrao sebi patrijarha rbina ne po zakonu ni sa blagoslovom carigradskog patrijarha! kako treba-! nego obilaznim putem! s blagoslovom trnovskog patrijarha i ohridskog arhiepiskopa. vetogorski ueni starac Isaija! sa bivim svetogorskim protom $eo6anom i sa *ikodinom 8riem! za koga staro itije Isaijino kae da je bio ,silan u knjigama-! i sa jo dva iskusna monaha uzee na sebe zadatak da posreduju. Uspeti nije bilo teko. 8rcima nije vie pretila nikakva opasnost od rba& grke oblasti nisu vie bile u srpskim rukama i pitanje njihovih crkava i crkvenih lica nije se vie postavljalo& a obojima je sad pretila podjednaka opasnost od turskih zavojevaa. toga se do sporazuma dolo dosta lako. 9arigradski patrijarh sa sinodom priznao je srpsku patrijariju ;dakle ne onakvu! kakva je pre bila s titulom patrijarha , rbima i 8rcima-> i pristao je da skine kletvu. :va grka izaslanika dola su potom sa srpskim pregovaraima u 2rizren! otsluili tu slubu u crkvi i izvrili izmirenje. $o je bilo 3<@?. god. Izme(u $vrtka i Gazara nije! dakle! bilo opasnosti od trvenja. $vrtko je me(utim bio borbeniji. 2osle sloma *ikole %ltomanovia njemu je smetao i nekadanji *ikolin saveznik guro "ali. /n je! prema jednom kazivanju pokuao da se sporazume i s njim i imao je sastanak na neutralnom dubrovakom podruju! na ostrvu Gokrumu. 2osle neuspeha tog pokuaja $vrtko je pomogao "alieve nezadovoljnike u oblastima $rebinja i +onavlja! koje gura bee dobio od %ltomanovia! i oni poetkom 3<@@. god. digoe ustanak. $vrtkov ovek +rasoje imao je sa $rebinjcima sastanak u :ubrovniku i traio je da 5epublika jemi svojim susedima za bana! ali se ova toga bojala iz straha od gure. $vrtko je potom poseo te oblasti obeavi njihovim stanovnicima uvanje starih prava. Izgleda da je "ali pokuao osvetu sa upadom svoje vojske u oblasti 8acka! ali bez veih posledica.

191

Istorija Srba Vladimir orovi 2osle uspeha postignutih protiv %ltomanovia i "alia reio je $vrtko da svoje delo krunie i vidno. U 'iloevu! nad grobom v. ave! verovatno na 'itrov0dan 3<@@.! krunisao se $vrtko za kralja , rblnmm i "osnW i 2omorih i Bapadnimm tranamm-. +runisanje nije izvrneno u |ii! po staroj tradiciji *emanjia! po svoj prilici za to! to se ona nije nalazila u $vrtkovoj vlasti! ali je 'ileevo! sa grobom v. ave! iji je kult me(u rbima bio ve znatno razvijen! i kao zadubina *emanjia izabrano namerno da se naglasi to vezivanje za staro nasle(e. /d tada! on se! po obiaju srpskih vladara! naziva te6an $vrtko& na svoj dvor dovodi posebnog logo6eta iz 5ake i s njim srpske kraljevske obiaje& od :ubrovana prima F.=== perpera svetodimitarskog dohotka koji su oni dotle plaali srpskim vladarima. V. +laji je tvrdio! da je kralj $vrtko svojim krunisanjem ,uzvisio dosadanju banovinu bosansku na samostalnu kraljevinu-. *ama se to ne ini verovatno. 'a koliko da je ma(arski kralj bio zauzet pitanjima severne politike! ipak ne bi bar bez protesta! pristao! da se njegov dojueranji vazal na tako prost nain rei svojih obaveza prema njemu. $vrtku! po naem miljenju! nije ni trebalo! da jednim aktom protiv ma(arskog kralja stvara sebi diplomatske krize i zaplete. /n je! u stvari! bio nezavisan vladar& vodio svoju politiku i radio u zemlji jedino ono! to je on hteo. Cormalno priznavanje ma(arske vrhovne vlasti ute(ivalo mu je neprijatnosti s ma(arskog dvora i davalo mu mogunosti! da neugroavan s le(a slobodno razvija svoju politiku aktivnost na zapadnom delu "alkana. :a kraljevska titula ne iskljuuje priznavanje tu(e vrhovne vlasti stvar je dovoljno poznata. rpski kralj Uro Veliki i kralj :ragutin priznavali su vrhovnu vlast 'a(ara& a u "ugarskoj su ak ,carevi-! kao nekad vetoslav! a sad tracimir bili vazali ma(arske krune.

Bosna kao sto$er nove srpskohrvatske dr$ave

+ralj $vrtko je od 3<@@03<4=. god. postigao nekoliko veoma lepih uspeha i napravio "osnu najvanijom dravom toga perioda na "alkanskom 2oluostrvu. rbija! "ugarska i 8rka stajale su neposredno pred izmahnutim turskim maem i nisu imale slobodnog zamaha. Batieni njima! $vrtko sa te strane zadugo nije imao vee opasnosti i s toga je mogao! nesmetan! da ide za svojim ciljevima. Ba vreme mletako0(enovekog rata! 3<@D03<D3. god.! $vrtko je proirio svoj uticaj na jugu. +ao mletaki vazali! :ubrovani su se bili mnogo uplaili za svoje posede i traili su pomoi na sve strane. +ralj $vrtko im je! u asu ozbiljne opasnosti! poslao svoje ljude da uvaju ton. +ad su 'leani sredinom avgusta 3<@D. uzeli +otor i njegov kraj :ubrovani su upotrebili sva sredstva na ma(arskom dvoru! da tog svog starog takmaca otete i na neki nain izlue iz konkurencije. 2reduzimali su i sve druge mere protiv njega gonei mu la(e i ljude i spreavajui mu svaki promet i trgovinu. U nevolji! +otor se obratio za zatitu kralju $vrtku. $vrtko je! zaista! pokuao da posreduje u :ubrovniku! pa kad njegovo zalaganje nije uspelo on se otvoreno stavio na stranu +otorana. /vi su mu! kao cenu za pomo! ponudili svoj grad i njegovu oblast. %li pre nego to je $vrtko morao preduzeti kakvu veu akciju dolo je do poraza mletake 6lote kod 2ole ;@. maja 3<@4.> i do kotorske predaje ma(arskom kralju. $vrtko posle toga nije mogao preduzeti nita! a da ne do(e u otvoren sukob sa Gajoem. .edino je odluno stavio do znanja! da ne bi mogao dozvoliti da :ubrovani! kao eventualni mandatori ma(arske krune! posednu kotorski grad. % ovi su to eleli da postignu iz mnogo razloga! ali prvenstveno s toga da bi podredili jednog opasnog trgovakog takmaca. +ad je $urinskim mirom 3<D3. god. +otor konano pripao 'a(arima! $vrtko nije napustio svoj plan da ga jednog dana ipak dobije! ali se odluio i na druge mere.

192

Istorija Srba Vladimir orovi U njega je za to vreme potpuno sazrela misao o stvaranju jedne svoje slobodne luke. :ubrovako dranje za vreme cele te krize znatno je pomoglo! da on uvidi! kako je potrebno da se "osna emancipuje od dubrovakog pristanita. +otor je! u ovaj mah! izgledao izgubljen i sad je trebalo traiti nov izlaz na more. +oristi od toga bile bi za "osnu oevidne# njena bi trgovina procvala i oslobodila bi se dubrovakih posrednika& zemlja bi! za svaki sluaj! imala slobodnu vezu preko mora i u tekim vremenima ne bi morala traiti milost ili dobru volju zavisnih dubrovakih gospara& i najposle "osna! kao razvijen organizam! trebala je svoje morsko pristanite i iz pitanja prestia. 'esto za svoju novu luku kralj $vrtko je izabrao u draevikoj upi! u zatienom kotorskom zalivu! na severnoj strani "oke! gde je on imao dugu svoju obalu. U jesen 3<D3. god. njegovo bavljenje u :raevici pospeilo je odluku i grad je uskoro poeo da se zida. U isto vreme! iz trgovakih! a verovatno i iz politikih i stratekih razloga! $vrtko je poeo da podie i grad "rtanik kod 2oitelja. $ako su oba njegova puta na more! i onaj u dolini *eretve i onaj u :raevici! imala da budu tiena gradovima. U ovom drugom gradu dovrenom 3<D<.! bilo je i malo kraljevo brodogradilite. U :ubrovniku je ta $vrtkova odluka primljena s jetkou. *ovi kraljev grad! u koji e biti upuena sva trgovina "osne i 5ake! postae nesumnjivo vrlo ozbiljan konkurenat za malu republiku. *jezino bogatstvo! njezin trgovaki znaaj i njezina! moe se sublizu rei! ekonomska ekzistencija zavisili su ponajvie od trgovakih veza sa balkanskim zale(em! a u prvom redu od veza sa "osnom i rbijom. *ije s toga nikakvo udo! to je :ubrovaka 5epublika dala i osetiti! da u toj nameri $vrtkovoj vidi oit akt neprijateljstva prema sebi. 5adi toga odnoaji izme(u $vrtka i :ubrovake 5epublike postaju zapeti i bez malo prelaze u neprijateljstva. 5epublika se obratila ak i ma(arskom kralju sa tubom na $vrtka! ali se u "udimu! zbog preih briga! na nju nije mnogo osvrtalo. U mostarskom "iu! u blagajskom 2odgra(u! izdao je F. decembra 3<DF. kralj $vrtko svoju povelju o novom gradu. Bazivajui sv. tevana! ijom blagodati ,spodoblnnm bhm vWnmca i msti i ksNetra carmska prmvhm moihm roditelm svethm! gospode srmbmske!- i posledujui ,itih ihm i vWrW i pravilomm carmskimm!- on taj svoj novi grad naziva imenom svetiteljevim. :anas je taj isti grad poznat jon uvek pod imenom *ovi! ili 1erceg *ovi! 9astelnuovo. U njemu je kralj bio odredio! da bude slanica i trg za prodavanje soli. *a silne molbe :ubrovana! da ih ne upropaava i da ne porie obeanja i povlastice stare gospode rake! njegovih prethodnika! kralj se ipak donekle smilovao i dao im je pismenu potvrdu! u toj istoj povelji! ,da ne budetm u `n`mm gradu lhbo podm grad`mm trmgm soli prodana do vWka.- %li ova milost! veli kralj! trajae samo dotle! ,dokole gradm :ubrovnikm i vlastele dubrovmsci siega ne potvore i nWk`mm nevWromm ne izgube `ni i nihm dWtca i nihm poslWdni.U to vreme! 33. septembra 3<DF.! umro je ma(arski kralj Gajo Veliki. *jegovom smru 'a(arska je izgubila ne samo jednog vladara vee vrednosti! nego i jedinu zakonitu muku linost u dinastiji. *jegovi naslednici behu same ene# udovica mu .elisaveta! $vrtkova rodica! i dve kraljevske keri 'arija i .adviga. tarija 'arija bee verena sa igismundom Guksemburkim! sinom ekog kralja! a nemakog cara +arla IV. /na je ve 3@. septembra bila krunisana za ,kralja- 'a(arske. +ralj Gajo nadao se! da e uspeti! i iza svoje smrti! odrati uniju izme(u 2oljske i 'a(arske. %li 2oljaci! nezadovoljni ma(arskim reimom! postavie mladom vereniku vrlo teke uslove# me(u ostalima i taj! da mora stalno iveti u 2oljskoj. +ad je on to odbio! 2oljaci izabrae za svoju kraljicu mla(u sestru .advigu! koja bee verena sa Vilhelmom! sinom austriskog vojvode Geopolda III& i odvojie se tako od zajednice s 'a(arskom. :a to

193

Istorija Srba Vladimir orovi nije ilo bez teih zapleta i kriza razume se samo po sebi. %li jo tee krize nastae u oblasti kraljice 'arije. 'a(arsko plemstvo javilo se sa velikim prohtevima protiv vlasti ena i naroito protiv vlasti glavnog kraljiinog doglavnika! palatina *ikole 8are. 8lavni protivnici novog reima me(u 1rvatima behu 1orvati! b 2avle! zagrebaki biskup i Ivan! mavanski ban! b i njihov ujak Ivan 2alina! prior vranskog manastira kod Badra. /ni doskora pre(oe u otvorene protivnike kraljiine i okupie oko sebe velik broj buntovnika. 2rotiv kraljice 'arije oni stadoe na stranu njenog suparnika! +arla *apuljskog! koji je pretendovao na ma(arsku krunu kao najblii muki srodnik umrlog kralja. U 'a(arskoj i 1rvatskoj nastadoe smutnje i borbe! kao kad je! oko sto godina ranije! pred izumre %rpadovia! trebao da ma(arski presto zauzme +arlo 'artel ili sin mu +arlo 5obert. +ralj $vrtko je shvatio znaaj ovog poloaja i hteo je da se dovoljno spremi za svaki sluaj. Ve u decembru 3<DF. njegovi su ljudi pokuavali neke politike pregovore sa :ubrovnikom! ali nisu naili na povoljan odziv. :ubrovaki hroniari priaju! da je kralj tada traio od 5epublike jednog oveka! koji bi bio vrhovni nadzornik svih njegovih gradova i tvr(ava. 5adilo se sigurno o nekom dobrom poznavaocu tvr(avne tehnike! vrlo lepo razvijene u :ubrovniku. :ubrovani! koji su videli da se kralj sprema na neku veu borbu! nisu smeli da pristanu na tu ponudu. /ni su se ozbiljno bojali da bosanski kralj! koji je bio jaka linost! ne ugrozi njihove slobode i ne preduzme kakvu akciju. toga su ak dali inicijativu! da se stvori odbranbeni savez dalmatinskih gradova! uperen u glavnom protiv $vrtka. $i njihovi postupci izazvali su kraljeve privredne sankcije i ponovo veoma zategnute odnose. +ao prirodnog saveznika $vrtko je gledao 'leane. /d njih je traio prve brodove za svoju malu 6lotu i dobio je 3<D<. god. kao admirala! s odobrenjem vlade! 'leanina *ikolu "aseja! jedan potpuno opremljen brod i dozvolu da mu se u njihovu arsenalu naprave jo dve la(e. Iste godine! <=. jula! kralj je sa svojim naslednicima dobio kao priznanje! mletako gra(anstvo. $vrtkove veze sa 'lecima i spremanje bosanske 6lote bee naroito uznemirilo :ubrovaku 5epubliku! pa i sam ma(arski dvor. /vaj je o tom nesumnjivo bio obaveten od dalmatinskog bana! a moda i od :ubrovana! koji su vrlo verovatno stvar prikazivali ozbiljnom i opasnom i odre(enom sigurno protiv ma(arskih interesa. 'a(arska! u kojoj su ve izbijali ustanci i gde su ljudi na dosta strana bili nakostreeni i gotovi na borbu! nije mogla ostati nezabrinuta radi dranja bosanskog kralja. toga poslanici kraljice 'arije prebacuju 'letakoj 5epublici! to pomae oruanje $vrtkovo i oprema la(e za njegovu 6lotu. *a osnovu danas poznatih izvora ne moe se tano rei da li je i u koliko je $vrtko lino imao uea u prvim ma(arskim neredima. Gajo je nekad iskoristio njegovu mladost i uzeo mu 1um& ne bi sad! s toga! bilo nikakvo udo! da $vrtko iskoristi mladost njegove keri i oduzme neto od ma(arskog poseda. *jegovo oruanje 3<DF.03<DA. god. dolazilo je dobrim delom radi toga! to se spremao s jedne strane na borbe s "aliima! a jo vie za akciju u :almaciji. 'i ne znamo danas pouzdano! radi ega se vranski prior! Ivan 2alina! odmetnuo od ma(arske kraljice i neemo s toga poetak njegova pokreta dovoditi u vezu s agitacijom kralja $vrtka! po to to niim ne moemo utvrditi. %li je nesumnjivo! da je $vrtku! kad je uo za taj pokret! dola elja da ga iskoristi za svoje jaanje. *jegova poslanstva i poruke 'letakoj 5epublici 3<D<. god. ila su za tim! da tamo na(e potpore za svaki mogui sluaj budunosti. +od izvesnih dalmatinskih gradova opazilo se jo u jesen 3<DF.! da se boje koliko 'letaka! toliko i $vrtka& a u daljem nizu doga(aja ta je bojazan postojala sve vea. 'leci su jedno vreme bili pripravni da stupe u ozbiljne pregovore o savezu s 'a(arima! u leto

194

Istorija Srba Vladimir orovi 3<D<.! ali su od tog odustali! kad su dobili sigurne poruke! da kralj $vrtko ima svoje neke planove i da bi! moda! u skoro vreme trebalo doi s njim do sukoba. /prezni! 'leci s toga naputaju pregovore s 'a(arima! a $vrtka pomau sa zadnjom namerom! da se! u borbi izme(u njega i 'a(ara! posredno osvete ovim drugima za nedavno neprijateljstvo! a i da se sami okoriste. *ema sumnje! da je Ivan 2alina! reen na borbu protiv 'a(ara! potraio pomoi u suseda i da je stupio u veze s $vrtkom. 'oe biti! da su mu vojna spremanja $vrtkova davala nade! da moe uspeti i hrabrila ga u otporu. %li bosanski kralj nije mu poslao nikakve stvarnije pomoi i 2alina je u prvi mah pretrpeo poraz. FD. oktobra 3<D<. dola je Vrana u ruke kraljiinih ljudi. :a li se 2alina posle tog neuspeha sklonio kod $vrtka ne znamo pouzdano! ali nije nemogue. Ba $vrtkovo dranje! ne mnogo prijateljsko prema svojoj rodici i njenoj deci daju dovoljno primera uznemiravanja pljeta od njegovih ljudi! vojna spremanja na kopnu i moru i ponaanje vojvode Vukca! koji je s $vrtkovim znanjem prisvojio krajem 3<DA. grad 8reben! nekadanje dobro Vukoslavia ;odnosno tipania>! koje je bilo ustupljeno 'a(arima. *a ma(arskom dvoru uinilo se kao potrebno spreiti takve sluajeve i spasti kraljevinu od teih udaraca sa te strane. toga kraljice stupaju u neposredne pregovore s $vrtkom. 2alatin *ikola 8ara! nekadanji sused kraljev u 'avi i saveznik protiv upana *ikole! posle ak i kum $vrtkov! bee uzeo na se! da se nagodi s kraljem. 5adi toga je doao u "osnu! kralju na noge. 'a(ari su ponudili kralju +otor i okolinu! ali pod uvetom da ga dobiju kao sigurna prijatelja. $vrtko je na to pristao i FD. marta 3<D?. dao je o tom i pismenu potvrdu. +ad su 'leani dobili vest o tom! da je postignut sporazum izme(u $vrtka i 8are i da je kraljica pristala da ustupi +otor! odluili su oni F=. jula 3<D?.! da upute $vrtku jednog svog oveka koji bi izradio kod kralja povelju! da njihovi trgovci uivaju i dalje sva ona prava i slobode! koje su imali dotle. U utjesi! u svom kraljevskom dvoru! odobrio je $vrtko F<. avgusta molbe 'leana. U tom njegovom pismu on kae! da je samo ,dei gratia reh 5assie! "ossine! 'aritimarumiue parcium!- a da je +otor ,veno- dobio !per gratiam largi6lue dei disposicionis et preclarissimo sororis nostre domine regine Ungarie.k / nekom njegovom vazalskom odnosu prema kraljici nema! kako se vidi! ni rei. 2o naem uverenju! ovo mutno doba iza smrti Gajoeve bilo je vreme! kad je $vrtko de6initivno postao samostalan vladar. Izvesne poteze samostalne politike akcije on je pravio i pre toga& b $vrtko je! uopte! bio priroda svoje volje i uvek je teio da svoje poslove sre(uje sam& b ali de6initivnu odluku! da istupi kao samostalan vladar! kao kralj ravan ma(arskom! on je doneo onda! kad nije bilo nekakve opasnosti! da mu to 'a(ari mogu osporavati. $aj prekid nije ni ovog puta bio grub& gornje izjave! koje je dao *ikoli 8ari kazuju jasno! da je $vrtko jo uvek imao izvesnih obzira! svejedno da li su oni bili vie politike ili toboe srodnike prirode. Izme(u $vrtka i "alia nisu nikad bili srdani odnosi. +ao dva neposredna suseda izvesnih oblasti! koje su u optem raspadanju srpske drave bile ostale bez gospodara! oni su se javljali kao takmaci za dobit i vrlo su brzo doli u sukob. U vremenu od 3<@?03<@@. izme(u njih je postojao spor o posed oblasti $rebinja! :raevice i +onavlja! koji se pootrio naroito od onog vremena! kad je $vrtko poeo da pokazuje nesumnjiv interes za +otor. "alii su drali! da su oni i po starim vezama i po svom geogra6skom poloaju! kao zetski gospodari! svakako prei naslednici kotorske oblasti nego bosanski kralj i bili su spremni! da to svoje uverenje brane i orujem. ad! kad je +otor doista doao pod $vrtkovu vlast! bilo je jasno! da e se odnosi pogorati jo vie.

195

Istorija Srba Vladimir orovi U leto 3<D?. dolo je ve do neprijateljstava. Iz tih dana ima jedno nedatirano $vrtkovo pismo upueno :ubrovanima! a pisano pod gradom puem! sigurno na kraljevom bojnom pohodu protiv Bete. Banimljivo je! da je sam kralj $vrtko zamolio mletaku vladu! da posreduje izme(u njega i "ale. *e bi li to bio donekle dokaz! da $vrtko nije imao u borbi mnogo sreed Ili je to bila uvi(avnost mudrijega! koji je eleo sporazum sa susedom! sa izvesnom spremnou! da mu izi(e na susret kolikogod bude mogaod $vrtku je! vidi se! bilo mnogo stalo da do(e do mira i on je o tom pisao 'lecima !cum mahima instantia.k U mletakom senatu ta je $vrtkova molba bila rado prihvaena i ?. oktobra izabrana su dva njihova poslanika! koja su imala ii $vrtku i "ali i posredovati za ,mir i sporazum.%li! dok je $vrtkovo pismo stiglo u 'letke i dok se tamo vealo o poslanstvu! preivljavao je "ala "ali teke dane u borbi s $urcima. everno od Valone! odbijajui nadmone turske ete! on je 3D. septembra 3<D?. naao junaku smrt. 2rirodna je stvar! da su zbog toga izostali pregovori izme(u obe zava(ene strane. "alii! zadeeni takvim udarom! staju za izvesno vreme sa neprijateljstvima! a $vrtko sam ne iskoriava njihovu nesreu. Vani doga(aji u 'a(arskoj i 1rvatskoj zaokupili su njegovu panju vie. 2rilike u 'a(arskoj razvijale su se sve vie u jednu vrstu anarhije. 'a(arska mlada kraljica! koja je ve bila verena za igismunda Guksemburkog! po savetu svoje okoline! naputa taj plan i prua ruku bratu 6rancuskog kralja +arla VI! Guju /rleanskom. $o izaziva naputenog verenika na osvetu i u avgustu 3<D?. on sa uspehom prodire u 'a(arsku. druge strane! odmetnici 1orvati! sa jednim delom hrvatskog plemstva! rade otvoreno za kandidata napuljskog dvora! +arla :rakog! i 3F. septembra iste godine dovode ga iz Italije u enj! a odatle u Bagreb. U kripcu! izme(u dve opasnosti! kraljica 'arija se vraa svom vereniku i postaje njegova ena& a da ugodi opoziciji 1orvata oduzima monom 8ari palatinsku ast. Izgledalo je ak jedno vreme! da se behu obe kraljice izmirile i sa samim napuljskim princem! +arlom! i priznale ga! u samom "udimu! kao guvernera kraljevine. U stvari! na sve su se strane plele podle spletke. :oepavi se "udima i uvrstivi se na novom poloaju +arlo se krunie za kralja i potiskuje i mladu kraljicu i njenu majku. %li ove! naroito kraljica majka! prepredene i energine! spremaju osvetu. 2ozvavi kralja u dvor! na neki dogovor! one su ga u stvari dovele u ve spremljenu zasedu. *jihov ovek! "la Corga! priao je! usred razgovora kraljeva sa kraljicama! kralju iza le(a i zadao mu teak udarac preko glave. /d te rane dobivene @. 6ebruara 3<DE. +arlo :raki je umro posle dve nedelje dana. +raljeva pogibija uzbuni sve njegove pristalice. 1orvati digoe pravu bunu i behu spremni i na najgore. va 1rvatska i lavonija behu zapaljene. :a ih koliko0toliko umire krenue obe kraljice u te oblasti! i to najpre u gakovo! gde je bilo bosansko biskupsko sedite! a odatle na sigurnije 8arino dobro blizu /seka. *eoprezne! kraljice su na taj put pole s dosta malom pratnjom. *jihovim protivnicima! posle krvave borbe! po(e za rukom! da na tom putu kraljice uhvate! a njine pristalice! s 8arom zajedno! na mestu poubijaju ;F?. jula>. $aj prepad izvrili su! u glavnom 1orvati. 2osle izvesnog vremena zarobljene kraljice behu dovedene u *ovigrad kod Badra i zatoene. $u je kraljica majka! na oi svoje keri! bila zadavljena sredinom januara 3<D@.! na glas da je igismund poao da ih spasava. U isto vreme! kad se igismund odluio na taj korak! spremala se i ustaka vojska da na juri uzme grad Bagreb. 2oslednje nedelje 6ebruara pole su tamo ete Ivana 1orvata i Ivana 2aline! kojima se domalo pridruio i bosanski vojvoda 1rvoje Vuki s bratom Vukom. *ema sumnje! da je on to mogao uiniti samo po $vrtkovom

196

Istorija Srba Vladimir orovi pristanku. /vaj se! dakle! odluio na aktivnu politiku u 1rvatskoj! elei da iz te mutne ma(arske situacije izvue koristi za svoju dravu. 2oetkom marta Bagreb je ve bio u rukama hrvatske i bosanske vojske! a kroz malo vremena gotovo i sva ostala 1rvatska i lavonija. U 'avi! gde je Ivan 1orvat bio do nedavno ban! javio se! isto tako! ili je bio izazvan buntovni pokret! koji je ivo pomagao i knez Gazar. *jemu su ove prilike dale mogunosti! da se oslobodi ma(arske vrhovne vlasti i da pokua proirenje svojih poseda na severu. I u ovom pitanju! dakle! nije bilo razlike shvatanja izme(u kneza i $vrtka. %li u brzo se javlja ma(arska rakcija protiv brae 1orvata. 'leani! kojima nikako nije ilo u raun! da se napuljski dvor uvrsti i na istonoj strani .adranskog 'ora! upotrebili su od nekog vremena svu svoju vetinu! da u 'a(arskoj pojaaju stranku igismundovih prijatelja. 'a(ari sami! osetivi opasnost od pobune! pregoe da je ugue im pre. 8arin sin! *ikola II! zet kneza Gazara i novi mavanski ban! i hrabri tevan +oro(! bivi mavanski ban! povedoe energinu akciju da osvete dotadanje poraze i slomiju buntovnike. U borbi kod )erevia 8ara! doista! razbija 1orvate. Ivana! koji se bee povukao u 2oegu! natera na predaju i zarobi& a drugog 1orvata Gadislava! koji se pourio da dovede pomone ete od kneza Gazara! potrai u samoj 'avi i razbi u vie sukoba. :ok je 8ara ratovao po 'avi utekao je Ivan iz svog ropstva u "osnu! da na(e pomoi i sklonita kod kralja $vrtka. $vrtko je u ovo vreme bio ve potpuno opredeljen protivnik kraljice 'arije. +ao novi kandidat za ma(arski kraljevski presto bi istaknut mladi Gadislav! sin ubijenog +arla. 2o tog novog kandidata! kog je s hrvatskim buntovnicima pomagao i $vrtko! krenula je u drugoj polovini 6ebruara 3<D@. g. jedna hrvatska deputacija u *apulj! na elu sa zagrebakim biskupom 2avlom 1orvatom. 2otisnuti u lavoniji! hrvatski buntovnici se poee da kupe oko kralja $vrtka. U nj su polagali svu nadu. *jegov je poloaj bio slian donekle poloaju 2avla cubia na poetku jIV veka. +ao i cubi i on je bio najsilniji gospodar na jadranskoj obali! i gospodar! koji je pored 2rimorja imao i "osnu i tako sa dve strane mogao da utie na ma(arske stvari. I kao to je nekad sudbina +arla 5oberta bila gotovo u rukama monoga 2avla! tako je sada sudbina princa Gadislava zavisila od dranja kralja $vrtka. 2rvi dalmatinski grad! koji je u toj krizi priao kralju $vrtku! bee grad +lis! ognjite cubieve porodice. 8ra(ani su ponudili kralju svoj grad pod uvetom! da im prizna sva prava i povlastice! koje su ranije dobili od cubia i uivali sve do tada. FF. jula 3<D@. $vrtko je oberuke prihvatio ponudu i dao poslanicima i pismenu potvrdu o tom. :obivi tako! bez muke! tvrdi kliki grad! $vrtko je odmah odluio! da svoje posede u :almaciji proiri i da zapoeto delo nastavi to skorije! dok traje opti zaplet. )im je dobio +lis $vrtko je u nj poslao svoju vojsku i spremao se! da je odmah uputi i dalje. pljeani! koji su bili prvi na udarcu! prepadoe se mnogo od te mogunosti. *a dan 3. avgusta sastade se njihovo gradsko vee i odlui! da odmah poalje u "osnu svog gra(anina! istoimenog unuka hroniara 'iha 'adijeva. Instrukcija! koja mu je bila izdata! glasila je! da ide kralju i da ga pozdravi !cum omni humilitatek! i da mu preporui grad pljet! koji ga! posle svog zakonitog vladara! smatra za najvanije lice. %ko bude kralj uputio svoju vojsku protiv pljeta! neka 'iho nastoji odvratiti ga od daljih neprijateljstava ukazivanjem na spljetsku odanost i na spremnost! da izvre sve njegove naredbe sem onih koje bi ih gonile na neverstvo prema ma(arskoj kruni. %li pre nego to je spljetski poslanik mogao krenuti na bosanski dvor! ve F. avgusta napala je bosanska vojska spljetsko podruje! ne udarajui na sam grad. *apad bosanske vojske nije imao karakter pravog rata& i +laji ima pravo kad veruje! da je $vrtko samo ,mislio 197

Istorija Srba Vladimir orovi eimi provalami prisiliti pljeane! da se napokon za volju mira i koristi svoje podloe vrhovnoj vlasti bosanskoj.'alo posle pokuae pristalice oslobo(ene kraljice 'arije i kralja igismunda! da uzmu uveni vranski manastir od Ivana 2aline. *a elu te lojalne vojske bee novi vranski prior %lbert de Gosok ;od Guenca> i krbavski knezovi "udislavii. 2alina! koji je dobro stajao u narodu! spremi se na otpor! uzdajui se sigurno i u pomo svojih prijatelja. I! doista! 33. novembra provalila je $vrtkova vojska u zadarski kraj i silno ga poharala. U plen je palo na <.=== komada sitne stoke i na 3.A== krava i volova. 2rotivnika vojska stuknu odmah natrag! ostavi opsadu Vrane i povue se u *in. ,5adi mnoine i snage bosanskih jeretika!- pisao je njen zapovednik 3@. novembra iz *ina! ,ne mogosmo ostati u polju! nego se sklonismo u *in! stari grad vernih-. $vrtkova vojska sjedini se posle toga sa 2alininom i po(e odmah za neprijateljem pod sam *in. /psada tvrdog ninskog grada trajala je sve do sredine decembra ;do 3@.>! kad je bila prekinuta verovatno radi otre zime. /vo $vrtkovo ratovanje po :almaciji donelo mu je! pored vojnikog uspeha i jaanja linog prestia! jo i grad /strovicu! i opet jedno od starih cubievih sedita. $vrtko je! u to isto vreme! bio aktivan i na istonoj i severnoj granici. *jegovom i Gazarevom pomou ojaani kreu odmetnici u nove borbe! koje vode s promenljivom sreom! ali sa osetnom tetom za 'a(are. *aroito je bio opak njihov upad u rem prvih dana septembra 3<D@. 5aljuen vestima o tom! igismund odlui da se lino krene protiv buntovnika! kao to se mesec dana ranije borio protiv njih pod 8umnikom. %li ovoga puta! pisao je on mletakom dudu FF. septembra! nee ii samo protiv odmetnika dosad pominjatih! nego i protiv ,bosanskog bana- ;ne veli kralja>! da ,skri njihovu obest.- Ipak nije poao. 'esto njega u borbu su krenuli njegovi zapovednici *ikola 8ara i tepan +oro(! kojima je uspelo da potisnu buntovnike sve do iza ave& ali u samu "osnu nisu smeli da u(u. U tim borbama ma(arski izvori naroito pominju uee bosanske i srpske konjice! dobro oruane! koja je ustanicima inila velike usluge svojim brzim manevrisanjem. U ropstvo je! veli kralj igismund hvalei ,lavovsku sranost- svojih vernih! pao velik broj ,nevernih i izmatinih "osanaca i 5aana.ve je ovo osetno uticalo i na $vrtkove uspehe u :almaciji. 2ojedini gradovi! posle pada /strovice! bojei se kakve zle sudbine! poee da trae veze s $vrtkovim ljudima i da se na neki nain osiguravaju unapred. U $rogiru se FE. i F@. decembra dugo vealo i kolebalo ta da se radi. U otrini raspravljanja dolo je do vrlo krupnih rei i scena! koje su zavrile krvlju i mrtvim glavama. *arod se odlui za "osance i tri vo(e stranke kralja igismunda bie pobijene! jedan ak na sred trga! F@. i FD. decembra. /stali jedva uspee da pobegnu u pljet. /vaj trogirski sluaj uneo je u ostale dalmatinske gradove jo vie pometnje i zabrinutosti. toga neki brzo odluie! da mole kralja igismunda za to skoriju pomo. Ve u januaru 3<DD. ili su s tom misijom na ugarski dvor predstavnici Badra! cibenika i pljeta. .edino :ubrovnik! zahvaljujui svom savezu sa kraljem $vrtkom! nije imao nikakva razloga za pribojavanje. /n je! ta vie! bio uspeo da svoje odnose sa "osnom prikae na ma(arskom dvoru kao nimalo nelojalne i da FD. oktobra 3<D@. dobije od kralja igismunda kao neku dozvolu i za dalje veze. U svojoj povelji :ubrovniku od tog datuma pristao je ma(arski kralj! da republika moe od ljudi iz "osne i 5ake dobijati zemlje i podruja! ,izuzevi samo one zemlje! koje su ostali kraljevi 'a(arske! nai preci! drali i posedovali-.

198

Istorija Srba Vladimir orovi *a jednom poetom putu $vrtko nije hteo da zastane sa polovnim uspesima. Ivan 2alina! koji je postao njegov namesnik u staroj hrvatskoj dravi! odnosno u :almaciji i preneo svoje sedite u +lis! bio je ovek na koga se $vrtko mogao potpuno osloniti. amo njegovoj upornosti imalo se zahvaliti! da je buntovniki pokret protiv kralja igismunda i kraljice 'arije ostao u :almaciji iv i aktivan i da je! uz $vrtkovu pomo! doveo i do uspeha. a 2alinom $vrtko je dobio u svoju vlast i znamenitu Vranu! a to je bio dobitak od nesumnjiva znaaja. I za $vrtka i za 2alinu bilo je jasno! da oni nee lako ostaviti neiskoriene lanjske uspehe. I! doista! im je malo popustila zima! 3D. 6ebruara 3<DD. napao je 2alina ponovo spljetski kraj i opustoio ga! nastavljajui uznemiravanja i docnije. +ako ma(arska pomo nije dolazila! pljet je sa strahom iekivao ta e da mu donesu skori proletnji dani. $rogirska optina! kojoj sudbina bliskog pljeta nije mogla biti ravnoduna! pokua da posreduje. %li nije postigla uspeha. pljet je ostao veran ma(arskoj kruni i kralju igismundu. $o izazva $vrtka na nove i odlunije korake. :va njegova poslanika! vojvoda Vlatko i tanoje .elai! pola su sredinom marta u +lis! da jo jedanput! pre novog udarca! ponude sporazum dalmatinskim gradovima. $rogirani prvi i jedini pozdravie kraljeve ljude i poklonie im ?= libara u znak panje. /stali gradovi ostadoe pasivni! nadajui se svaki as kakvom povoljnom glasu sa ma(arskog dvora. 'oda su ih sve u toj veri podravale vesti o uspesima igismundove vojske protiv Ivana 1orvata i njegovih drugova. U borbama protiv 1orvata nekoliko hrvatskih buntovnika bi zarobljeno! odvedeno u "udim i tamo privezano konjima za repove! vueno po ulicama i najposle pogubljeno i raereeno. $aj jezivi primer plaio je ljude. %li! u samoj :almaciji kralj nije bio u stanju mnogo da pomogne. /n se u ovo vreme nalazio u velikoj novanoj krizi i nije mogao bez tih sredstava da misli na ozbiljnu vojniku akciju. /sim toga bio je zauzet u velikoj meri po nj nepovoljnim obrtom prilika u 2oljskoj i 'oldavskoj. +ralj $vrtko je ulazei u :almaciju bio oevidno na isto s tim! da e morati nai neki sporazum s 'letakom 5epublikom. U 5epublici! koja je drala stranu igismundu i 'ariji protiv napuljskog kandidata! $vrtkov otpor nije bio simpatian& ali iz mnogo razloga mletaka sinjorija nije htela da kvari svoje odnose s njim. %li da se dade ipak znak izvesnog neraspoloenja! dola je njihova dosta hladna i rezervisana poruka na $vrtkov poziv iz 3<DD. god. da mu upute jednog poslanika na pregovore. /ni! odgovorilo se iz 'letaka 4. aprila! ne vide potrebe za to poslanstvo& a osim toga u tim idenjima tamo i natrag gubi se mnogo vremena. *ego! ako kralj ima neto da porui 5epublici! neka on poalje svoje poslanstvo! koje e biti rado i paljivo sluano. $vrtko je eleo da 5epublika uputi njemu jednog poverljiva oveka! s kim bi on mogao prei sva pitanja od vanosti. *jegov poslanik! koji bi doao u 'letke! ma koliko vet! mogao bi govoriti samo o onom! to bi bilo konkretno 6ormulisano! a ne bi mogao i za svaki eventualni obrt situacije ili za koje uzgred iskrslo pitanje dati siguran i obavezan odgovor. Ba $vrtka bi bilo vrlo vano! da iz neposredne diskusije mogne dobiti pun utisak o svima rezervama ili delikatnostima! koje imaju 'leani i prema njemu i prema itavom poloaju uopte& ovako! on je bio upuen na tu( izvetaj i na obavetavanje! koje je iz druge ruke i uvek lino obojeno. +ad pregovori sa pljetom i sa ostalim dalmatinskim gradovima ne uspee! odlui $vrtko da ponovo pone sa napadima. U drugoj polovini maja udarila je njegova vojska na spljetski kraj i ponovo ga opustoila. U isto vreme opremala se u +otoru njegova 6lota! gde su ak gra(ene i neke la(e! da sa morske strane pomogne akciju kopnene vojske. +ad su uli te vesti pljeani se ozbiljno uplaie i 3=. juna uputie

199

Istorija Srba Vladimir orovi igismundu jednog reitog 6ratra! da mu izloi svu tegobu grada i da trai bezuvetnu pomo. %ko kralj ne moe da pomogne! onda neka im bar dozvoli! da se sami opredele ,bez iga veleizdaje- ili! ako to nee! neka poslanik pred veem boljara! izjavi na sav glas! da pljeani skidaju odgovornost sa sebe! to e! nagnati nevoljom! morati uiniti ono! to im jedino ostaje za spas grada! kad druge pomoi nema. *eki od puana ve i sada naputaju grad. %ko im kralj i velikai obeaju pomo! on neka izjavi! da e je pljeani ekati najdalje do kraja jula& a posle toga e postupiti kako za najbolje na(u. 'a koliko da su bile ozbiljne molbe i poruke pljeana! kralj igismund nije ipak mogao da im drukije do(e u pomo! sem pozivanjem da veruju i da ustraju. /n je! istina! pomiljao na to! da krene vojsku protiv $vrtka i poeo je bio ve neka spremanja u tome pravcu& ali je itav plan bio naputen ili radi drugih briga ili radi nedovoljnog odziva. pljeani za koje se! prema gornjim pretnjama! moglo misliti! da e posle danog roka prii $vrtku i spasti se od daljih udaraca! ne postupie ipak tako. Ba budimski dvor njih je vezala duga tradicija! koja je! poznato! ,druga priroda- ljudi. *acionalno oseanje u naem smislu nije kod njih postojalo! kao ni kod najveeg dela drugih lica i optina rednjega Veka! i $vrtko im je! otuda! izgledao tu(! sublizu kao i ma koji drugi strani vladalac. $o! to je u njemu tekla i cubieva krv! nije za pljeane vredelo gotovo nita. .edno! to ni sami cubii nisu bili naroita spljetska simpatija& a drugo! to je gradsko stanovnitvo te varoi! sa veoma razvijenom pravnom sveu! kao kod veine dalmatinskih gradova! u $vrtkovu postupku gledalo udaranje na ,zakonitost- i sve posmatralo kao otimainu momentalno jaeg. *ajbolji dokaz za sve to prua injenica! da su ba oni! samo da bi spasli stari red! predlagali ostalim dalmatinskim gradovima obrazovanje jednog obranbenog saveza! u koji bi pored njih uli i neki hrvatski knezovi. *jihov zakljuak u tom pravcu donesen je FD. avgusta. 2etar Bori! spljetski gra(anin! imao je da pozove u savez gradove cibenik i kradin i hrvatsku vlastelu *elipie! Vida Ugrinia i! prema potrebi! krbavske knezove. avez je bio jasno uperen protiv 2aline kao igismundova odmetnika i protiv kralja $vrtka. *jihov neposredni cilj imao bi biti taj! da svi ti saveznici sjedine svoje sile! da do(u u pomo pljetu i onda odmah udare na +lis i njegova zapovednika. /vaj speljetski predlog naiao je na povoljan odziv i u jesen! E. oktobra! odran je zajedniki sastanak pljeana! cibenana! kradinjana i pretstavnika vlastele *elipia i Ugrinia u skradinskoj crkvi v. +atarine! gde je ugovor o savezu dokonan i potpisan. 9ilj saveza izraen je reima! da e se uesnici uzajamno pomagati! sa eljom! da ,sebe! zemlju! mesta i svu imovinu svoju ouvaju u dunoj vernosti prema svetoj kruni ugarskoj-. 2rema opasnim protivnicima prirodno je! da obrana treba biti zajednika! jer je samo tako koliko0toliko zajamen povoljan uspeh. .edna taka ugovora! koja je vezala sve pregovarae i bila vrlo karakteristina! glasila je ovako# ,%ko bi se u kraljevini Ugarskoj u toku doga(aja zbila kakva promena ;misli se! na prestolu>! ne moe i ne sme nijedna od navedenih stranaka pristati uz drugog vladara! gospodara! osobu ili optinu ili dravu bez saglasnosti ostalih saveznika-. +ralj $vrtko nije mogao u taj mah da snanije istupi u :almaciji i silom sprei obrazovanje tog po se nepovoljnog saveza. Upravo u to vreme napredovala je jedna turska vojska! avgusta 3<DD.! prema 5akoj i prema "osni. Iako to nije bila vea osvajaka sila! koja je krenula da lomi kraljevine! nije to bila ipak ni mala pljakaka eta od koje stotine ljudi! koja bi dolazila! kao oluja! samo da nanese tete. $urski upad bio je izveden od jednog poveeg odreda i imao je kao cilj! pored plena! jo i irenje glasa i uticaja 'uratove osvajake snage.

200

Istorija Srba Vladimir orovi *a glas o nadiranju $uraka! u :ubrovniku se 3?. avgusta 3<DD. zakljuilo! da se puste u ton svi begunci! koji su se sklanjali ispred nasilnika! a samo da se vlastela uputi u sam grad 5epublike. "osancima je ve 4. avgusta bilo otvoreno dubrovako podruje. "edemi i utvr(enja tona imali su se odmah staviti u obranbeno stanje i dobro i utvrditi. 34. avgusta dovedeni su svi sposobni i raspoloivi otoani! da brane i uvaju ton! a $vrtko je! za obranu saveznika! uputio sa svoje strane 3.=== ljudi u pomo. F=. avgusta! sjutra dan po tom reenju upuen je "aranin Bore "ogi da ide cainu! vo(i $uraka! verovatno da ga stiava i uzgred uhodi. FF. avgusta zakljuilo se javiti o turskom napadu i na ma(arski dvor i traiti savet !super remedio contra ipsosk. :rugi poslanici dubrovaki bie upueni u susedstvo! kralju $vrtku i gur(u tracimiroviu. $urski jedan izvor kazuje! da je ovaj napadaj $uraka u "osnu uputio ba gura( tracimirovi "ali iz elje! da se bar na taj nain osveti $vrtku. cain! vo(a $uraka! ratovao je u 7piru. $u je gura( doao s njim u vezu! i kao turski haraar uspeo da nagovori caina na tu akciju. 'i danas ne znamo koliko je bilo to odelenje turske vojske! koje je irilo strah i trepet& ali! kako su se u tom odelenju nalazile i neke turske elebije! odnosno prinevi! sva je verovatnoa! da ono nije bilo malo i naroito slabo. +od "ilee! F@. avgusta! doekao je tu tursku vojsku! u hercegovakim klancima! vojvoda Vlatko Vukovi sa bosanskom vojskom i potukao je do noge. .edva se spasao sam cain sa malim brojem pratnje i ljudi. /vaj napadaj $uraka! koji je zavren sjajnim uspehom $vrtkove vojske! zadavao je ipak velikih briga kralju. *a jednoj strani on je omeo njegovu akciju na zapadu! u :almaciji& a s druge strane punio ga je strahom od turske osvete. 2ored toga! neprijateljstvo gur(a tracimirovia nije bila stvar! preko koje se moglo ravnoduno prei. /vaj poslednji sukob bio je najneposredniji dokaz za to. %ko niko drugi! :ubrovaka 5epublika uhvatila je! izgleda! niti prolih intriga i mogla da obavesti i $vrtka o njima. /dmah iza turskog poraza! ?. septembra! izdalo je vee 5epublike naredbu svojim poslanicima! da nastoje sklopiti ,slogu i prijateljstvo- izme(u bosanskog kralja i gur(a. +ralj $vrtko je uvideo potrebu sporazuma i zamolio je 5epubliku! da u ime njegovo poalje gur(u kao pregovaraa svog vlastelina 'ihajla 5astia. 5epublika je 3E. novembra pristala na to i dala dozvolu. :a je situacija u :almaciji! posle sklopljenog saveza! izgledala opasna po $vrtka vidi se odatle! to se 3A. oktobra 3<DD. zakljuilo u :ubrovniku ovo# ako bi dolo do tog! da ma(arski kralj digne vojsku protiv bosanskog kralja! onda e dubrovaki poslanici na $vrtkovom dvoru imati da izjave! kako oni ele odrati mir i kako su voljni! kao posrednici! uiniti sve! da do(e do sporazuma izme(u obe krune. 'e(utim! $vrtka nije ostavljala stara srea. *jegovi protivnici! sa raznim interesima! do(oe brzo u me(usobne sukobe i tim osetno oslabie i znaaj saveza i opasnost situacije. Izme(u grada $rogira i kneza *elipia do(e do sukoba! koji prilino razdvoji snage. /baveten o tom $vrtko alje! u novembru mesecu! dva svoja velikaa! kneza 1rvoju Vukia i brata mu Vojislava! da odu u :almaciju i jo jedanput! vrlo ozbiljno! pozovnu tamonje protivnike! da priznaju njegovu vrhovnu vlast. Iz tvrdog +nina oba brata Vukia uputie svoje poruke. 2rvi je bio grad $rogir! koji se odazvao pozivu! i 33. novembra poslao 1rvoju svoga oveka! da se obavesti o poloaju i njegovim namerama. 1rvoj je prikazivao $vrtkov poloaj kao vanredno povoljan& on nosi pobede na sve strane i on osvaja postepeno! milom ili silom! itave oblasti. Izgleda! doista! da se $vrtko u ovaj mah nadao veim uspesima. 5adi toga je uputio u hrvatske oblasti kao svog namesnika vojvodu Vlatka Vukovia! verovatno ne samca! nego sa kakvom vojskom! koja mu je imala biti oslonac u radu.

201

Istorija Srba Vladimir orovi $a aktivnost $vrtkova izazva najposle kralja igismunda na ivlji otpor. /n! pre svega! trai da naini savez sa 'lecima! koji mu u :almaciji mogu biti od znatne koristi. *jegova ponuda bila je upuena u 'letke i tamo pretresana! ali do saveza nije dolo! jer su 'leani! izgleda! najpre traili znatnu cenu za svoje usluge! a posle ipak! nali za mudrije da ostanu neutralni. F4. septembra 3<DD. bee igismund sklopio primirje s poljskim kraljem za godinu dana i tako dobio na toj strani neto slobodnije ruke. /n imenova Gadislava Guenca! slavonskog bana! za upravnika ;!gubernatork> 1rvatske i :almacije i posla ga u ugroene krajeve! da im pre uspostavi autoritet ma(arske krune. Guenc stie u Badar pred sam "oi! F<. decembra! i poe odmah spremanje vojnike akcije. Ve A. januara poslali su cibenani u pomo ma(arskoj vojsci ?= svojih ljudi. 'alo posle toga! prvih nedelja 3<D4.! poao je Guenc sa svojim etama protiv bosanskih ljudi. 'i o tom pohodu nemamo bliih vesti& ali da nije zavrio povoljno po 'a(are vidi se najbolje po tom! to $vrtkova vojska ostaje u :almaciji! dopire do samog Badra i pali mu predgra(a. U martu vojvoda Vlatko pred pljetom daje pobednike poruke ugroenom gradu. Vojvoda Vlatko traio je! u stavu pobednika! da se pljet im pre izjasni za priznanje $vrtkove vrhovne vlasti i da mu uputi svoje poslanstvo. Videi da ma(arska pomo ne donosi potrebno olakanje! a da sam grad ne moe do veka primati udarce bosanskih eta! pljet poe da se koleba. FA. marta 3<D4. sastalo se njihovo gradsko vee i izabralo! doista! dvojicu gra(ana! *ikolu reu i Ivana 'arina! kao svoje pretstavnike i poslanike kralju $vrtku. lino su uradili i ostali dalmatinski gradovi. Iz upustava! koja su data spljetskim zastupnicima vidi se oevidno njihovo kolebanje. :a se moe! oni bi nesumnjivo ostali verni ma(arskoj kruni. )ak se pomalo nadaju! da bi! jo uvek! mogli od samog $vrtka dobiti neki rok! u kome bi im se dala prilika! da se jo jedared obrate kralju igismundu za pomo ili da bi dobili mogunost! da mu se opravdaju i izbegnu prekoru izdajstva. 2osle toga roka! njihova bi savest bila mirna i oni bi! bez muke! mogli pristati da postanu $vrtkovi podanici! istina sa pretpostavkom! da to uine i ostali dalmatinski gradovi i da im kralj potvrdi stare povlastice. +ralj $vrtko se pokazao vrlo predusretljiv. /evidno u elji! da ne izgleda prost otima i da prema ljudima! koje misli dobiti za podanike ne bude gori od starih vladara! on je pristao da im odobri traene rokove. )inilo mu se! da se ljudi zadobijaju i ljubavlju isto toliko! koliko i snagom. pljetu je bio ostavljen poslednji rok za predaju 3?. jun& a $vrtko je pristao ak i na to da :ioklecijanov grad bude poslednje od dalmatinskih mesta! koja dolaze pod njegovu vlast. U tom aktu bilo je koliko dravnike mudrosti! radi predusretljivosti! toliko isto i svesnosti svoje snage i uverenja! da krajnje reenje ne moe ispasti drukije. $o je on i kazao spljetskim izaslanicima! ne ostavljajui nimalo sumnje o tom! da e! ne odgovore li svojoj obavezi! imati da raunaju sa njegovim ozbiljnim napadajima. +ad su dobili povoljne odgovore od kralja $vrtka! pljeani! posle dogovora sa cibenanima i $rogiranima! 34. maja poslae ma(arskom kralju svog naelnika .akinca 'alatestu i istog *ikolu reu! koji je bio kod $vrtka! da ga obaveste o svemu i trae njegovu odluku. Isto su tako postupili i $rogirani. I jedni i drugi pourivali su reenje! jer je rok za odgovor bio vrlo kratak. +ralj igismund! prirodno! nije mogao da dade svoj pristanak! da se gradovi predaju $vrtku. /beavao je s toga skoru pomo i bolje izglede za budunost. %li u kratkom roku od mesec dana on nije mogao organizovati ekspediciju i priskoiti u pomo gradovima! koje je ekala $vrtkova osveta! ako prekre stvoreni sporazum. U $rogiru i pljetu zavlada radi toga razumljiv strah. $rogirani uputie F<. maja jedno poslanstvo u "osnu! koje je imalo da rastumai kralju njihov poloaj i da ga uverava kako $rogir ima najbolje namere. /ni su ak nudili kralju! da! za svaku sigurnost! poalje u njihov grad jednog oveka! koji bi bio njegov poverenik. 202

Istorija Srba Vladimir orovi 5aunali su ak i s tim! da bi kralj mogao zatraiti i taoce od dalmatinskih gradova. pljet se bio uplaio isto tako. +ad je proao 3?. jun! a iz 'a(arske niti stizae pomo ni pouzdana poruka! pljeani odluie! da veto diplomatiu oko $vrtka. :a ispune obavezu nije im se jo dalo& ali im se isto tako nije dalo! ni da to priznaju. U neprilici! oni se prihvatie za onu taku ugovora! koja je govorila! da se pljeani mogu predati poslednji. tim uputama oni poslae u "osnu <=. juna! Ivana 'arina! molei kralja da ih ne dira dotle! dokle se i ostali gradovi ne pokore. $vrtko bi vrlo verovatno istupio mnogo energinije u :almaciji da u taj mah nije dolo do velike o6anzive cara 'urata protiv rbije kneza Gazara. $urci su bili reeni na otsudnu bitku. $o se videlo najbolje po tom to je vojsku vodio sam sultan. $vrtko je pravilno shvatio da je turski napadaj na rbiju posredno i napadaj na "osnu i da ide za tim da skri slobodu bosanskih hriana. +ao dobar dravnik i ispravan saveznik on se odmah reio da pomogne Gazaru i uputio mu je u pomo s vojskom svog najboljeg vojvodu! Vlatka Vukovia! lanjskog pobednika $uraka kod "ilea. Uz tu vojsku pristao je i njegov saveznik Ivan 2alina. *a Vidov0dan 3<D4. dolo je do bitke na +osovu u kojoj su uestvovale i bosanske ete. Vlatko Vukovi se borio hrabro i verovao je ak da je pobeda na hrianskoj strani. $ako je s bojnog polja obavestio i svog gospodara. *jemu se to verovatno uinilo s toga! to je u borbi poginuo sam sultan i to su $urci posle borbe napustili +osovo i rbiju. Verujui da je ta vest tana $vrtko je javio o hrianskoj pobedi u $rogir i u Cirencu. I to je vrlo zanimljivo! on je svoje obavetenje o pobedi u $rogir poslao ne dan0dva posle primljene vesti! nego ak 3. avgusta. +ao ispravan saveznik $vrtko iza Gazareve pogibije nije preduzimao nita u rbiji! da pojaa svoj uticaj ili rairi svoje me(e. U jednoj padovanskoj hronici nalazi se i ovo za $vrtka prilino karakteristino kazivanje. Cranjo +arara mla(i! urak kneza tepana Crankopana! koji je bio u vezama i prijateljstvu s kraljem $vrtkom! bee 3<DD. god. izgubio svoju dravu 2adovu. :ok je traio ko bi mu sve mogao pomoi da povrati izgubljeno mesto upozorio ga je knez tepan na $vrtka. /vaj je bio ljut na milanskog vojvodu ,jer je turskomu sultanu prodavao oruje u ono vrijeme! kad su "osna i rbija prolijevale krv svoju na +osovu-. +nez tepan je upuivao +araru! da svakako ide u "osnu! kralju $vrtku! ,jer je gotovo siguran! da e mu taj pomoi na njegovu preporuku-. *ovi obrt stvari u Italiji odveo je +araru na drugu stranu! uprav u asu kad se bee krenuo u "osnu. Ba ovo vreme! dok je bosanska vojska bila zauzeta borbom s $urcima! uspelo je ma(arskim ljudima i njihovim pristalicama! da osvoje +lis i potisnu mali broj bosanskih posada u :almaciji. +ad je svrena bitka na +osovu i $vrtko bio naisto s tim! da $urci ne misle prodirati dalje prema "osni! $vrtko je krajem avgusta opremio svoju vojsku u :almaciju! da nastavi poete borbe. $a vojska pre(e odmah u napadaj i krajem septembra doprla je ve do Badra i tu popalila sve kue do pod njihove gradske kapije. *apade i pustoenja ponavljala je potom sve do duboku jesen. *a velike molbe Badrana uputio im je sredinom novembra krki knez Ivan Crankopan jednu pomonu vojsku od A== konjanika! a njoj se posle pridruilo i F== 2aana. a tom pomou i svojom vojskom izveli su Badrani napadaj na Vranu. U dve ljute borbe! FF. i FA. novembra! 2alina se sa svojim ljudima hrabro opirao i bio je i ranjen! ali nije mogao da savlada napadae. $ek u treoj bitci! 3=. decembra! razbie "osanci svoje protivnike! koji se ,sramno- ;turpiter> povukoe ispod Vrane. 2et dana iza toga bi povraen i +lis i tako uspostavljen i steeni raniji posed i ugled bosanskog kralja. 'letaka 5epublika obavetavala je ma(arski dvor o bosanskim uspesima! javljajui otvoreno! kako su dalmatinska mesta u velikom strahu i nedoumici da li e uopte moi odoleti $vrtkovoj

203

Istorija Srba Vladimir orovi snazi. $vrtko se! govorili su oni! opredelio potpuno za napuljski dvor i sad izjavljuje da sve radi u ime Gadislava! sina kralja +arla. +ad je 'letaka 5epublika dobila uverenje! da igismund u taj mah ne moe da zatiti dalmatinske gradove i svoj autoritet! ona je pokuala da sama dobije te gradove za sebe. *jihov senat reio je bio jo F4. aprila 3<4=.! da jedan njihov naroiti izaslanik ispita raspoloenje duhova u :almaciji! pa da se potom pone akcija. %li je taj njihov interes doao kasno. :almatinski gradovi lomili su se oko toga! da li da ostanu verni kralju kome su se obavezali ranije ili kralju koji im je bio blii i opasniji. Ba dotle pasivne 'letke u ovoj dilemi nije se vie nalazilo mesta. Videvi da od ma(arske pomoi! posle toliko vremena! nema nita :almacija se bee odluila! da se pokori kralju $vrtku i u maju uputila svoje poslanike u "osnu! da tamo konano urede stvar. vesna! da bi posle toga svaka njena akcija bila uzaludna! 'letaka 5epublika reava FE. maja da na toj strani obustavi svoju politiku akciju. Ba to vreme $vrtko je ivo radio da toliki napor zavri sa uspehom. *jegovi ljudi idu u 1rvatsku i :almaciju i vode poslednje pregovore. 'andator bosanskog kralja bili su krbavski knez guro i $vrtkov hrvatski namesnik Ivan 1orvat. plitski gra(ani uputie svoje poslanike u "osnu! potpuno spremni da se pokore! ali pod asnim uslovima. Uputstvo izdano splitskim poslanicima za pregovore datirano je D. maja. +ad su uli za tu splitsku odluku reie se cibenik! "ra i 1var! a verovatno i +orula! da i oni urade tako. .edino se dotle najpredusretljiviji $rogir poeo u poslednji as ustruavati! ali to nije trajalo dugo. +ad su pliani izjavili svoju pokornost $vrtku izdade im on F. juna u utjesci povelju sa potvrdom svih njihovih dotadanjih prava i povlastica. U isti mah! dokrajujui njihove sukobe sa +lisom i /miem! kralj je tano dao povui granice izme(u tih mesta! elei! kako kae! da se ,nai verni pliani obilato koriste naom milou-. plitski uspeh pokoleba i $rogirane! te i oni D. juna izjavie $vrtku pokornost. Iza pliana dobie potvrdu svojih povlastica i cibenani! a za njima "raani! 1varani i +orulani. $vrtko je sa razlogom mogao biti ponosan na tolike uspehe i pohvaliti se njima svom mletakom susedu. /va mu je D. jula odgovorila! sigurno ne mnogo iskreno! kako je ,vesela srca- primila njegove vesti i kako sauestvuje u njegovoj radosti. U trogirskim belekama javlja se 3=. jula 3<4=. prvi put nova $vrtkova titula kao ,kralja 5ake! "osne! :almacije! 1rvatske i 2rimorja-. a tom titulom svog kralja die se 3. avgusta u zvaninoj splitskoj povelji o gradskim granicama i kraljevi izaslanici protovestijar $ripo "ua! krunski biskup 'ihailo i Vlatko logo6et. U $vrtkovoj dravi nalazilo se celo staro hrvatsko podruje i cela obala :almacije! i to od Brmanje do +otora! sem Badra i :ubrovnika. "osanske vlasti uvele su brzo u nove oblasti svoj poreski red. $ako znamo! da je svaki lan plemena 2rklji! na Brmanji! plaao godinje po dukat na glavu. *a severu njegova je oblast dopirala do ave i Une! na istoku do :rine! Gima i 'orae. "osanska drava nije nikad imala veeg opsega ni veeg znaaja. U ovaj mah ona je bila najmonija slovenska drava na "alkanu! a iza $urske svakako i najsilnija. +oliki je bio znaaj i ugled $vrtkov vidi se najbolje po njegovim vezama. +ad mu je umrla prva ena :oroteja on je nameravao da se oeni po drugi put erkom austrijskog vojvode %lbrehta III! i ta je njegova namera bila lepo primljena na austriskom dvoru. $a veza trebala je $vrtku! da bi dobio jednu potporu vie u borbi protiv igismunda. aoptavajui 'leanima taj brani sporazum i nudei im prijateljske usluge za uvrivanje njihovih veza sa austriskim dvorom $vrtko im je

204

Istorija Srba Vladimir orovi poruivao kako treba da se ve jednom opredele. U ovoj politikoj situaciji oni treba da znaju da su prijatelji jedne strane neprijatelji druge. +rajem avgusta 3<4=. bee doao u utjesku %ndrea de 8valdo! splitski nadbiskup! s molbom! da kralj ispuni elje i potvrdi stara prava njegova kaptola. :a bi pokazao svoju dobru volju prema uticajnom katolikom svetenstvu kralj je <=. avgusta primio pod svoju zatitu splitsku crkvu! odobrio joj sve stare posede i povlastice i ovlastio svog vojvodu! 2avla +leia! da pomno uva interese crkve. %li! usred tih planova! kralja $vrtka je! u pedeset drugoj godini! zadesila nenadna smrt oko 3@. marta 3<43. +ao i u sluaju cara :uana! ova smrt je ne samo presekla jedan plodan ivot! nego je iz temelja potresla i ceo njihov dravni organizam. U oba sluaja veliki i skoro neslueni! polet njihovih drava bio je nerazdvojno vezan za njihove krupne linosti! pune iniciative i dravnike energije. /bojica su umrla ne na kraju snage! nego u njenom naponu! u asu kad su stvoreno delo imali da dograde i da urede. *i jedan ni drugi nisu imali ni iz daleka njima slinog naslednika! da stvoreno delo prihvate i bar ouvaju. % i delo samo! stvoreno vrlo brzo srenim sticajem prilika! a ne prirodnim razvojem premaalo je snagu drave koje su ga nosile i premaalo okvir i karakter njihovog dotadanjeg ivota. "osna je bila vie geogra6ska nego politika dravna jedinica i njen razvitak iao je dotle po izvesnoj geogra6skoj gravitaciji do njenih prirodnih granica. a $vrtkom ona je na se uzela veliku politiku ulogu! koja je bila van njene tradicije i s toga koliko nova toliko i opasna. %li u tome ta je trebalo da se odri izme(u :uana i $vrtka nema slinosti. :uan je! po karakteru svog dela! bio osvaja. 8ospodar ne samo rba! nego i 8rka i %rbanasa. /n sanja o osvajanju 9arigrada. U njegovu oblast ule su zemlje! koje nisu imale nieg zajednikog sa srpskom prolou i naom rasom. *aroito je bio opasan elemenat grki. /n je nepreporno bio kulturno jai od rba! nacionalno svesniji i u dravnim poslovima sa vie tradicije i gipkiji. *ije se on dao lako priljubiti novoj srpskoj dravi! a jo se manje mogao podvui njenoj kulturi i organizaciji. *aprotiv. rbi su jo uvek uili i primali od njih. ve da :uan nije razbio svoju dravu na velike oblasti i od vlastele! naroito inovnike! napravio male dinaste& sve da nije usled velike ekstenzivnosti i slabih prometnih veza centralna vlast prirodno slabila! njegova drava bi stalno bolovala od prevelikog broja tu(eg elementa! koji je primila u sebe. cta su daleki 7pir i $esalija mogli doprineti za jaanje rbije i kad su rbi mogli dospeti da tamo razviju svoj uticajd $vrtkova koncepcija bila je! b u koliko se to sa svima rezervama za rednji Vek uopte moe rei b nacionalnija i u mnogom stvarnija. "osna je imala centralni poloaj u srpskohrvatskom narodu i bila je gotovo kao odre(ena! da obuhvati na oba krila oba naa plemena. ve podruje $vrtkove aktivnosti obuhvatalo je samo na nacionalni elemenat. $vrtko je osetio taj geogra6ski znaaj "osne. /n je uspeo! kako to rekosmo! i sticajem prilika! poneto noen samim doga(ajima. 1rvati na zapadu nisu mogli da se nadaju uspehu radei samostalno i uvlaili su $vrtka s poetka kao saveznika! da ga posle prime kao gospodara. rbi posle 3<@3. god. nemaju centralne vladarske linosti i $vrtko se javlja kao jedan od pretendenata i samo ne iz sopstvene iniciative! nego nateran od bezobzirnosti *ikole %ltomanovia i kao saveznik kneza Gazara. 2osle uspeha! prirodno! jaaju prohtevi i ire se izgledi. /evidno je! da $vrtkov plan ne bi bio mogu za ivota :uanova i Gajoeva. %li to ne menja nita na znaaju $vrtkovu. *aprotiv. $o samo kazuje! da je bio ovek historiske perspektive i da je osetio svoje vreme. +od njega je bilo nesumnjivih dravnikih sposobnosti. +ad mora on se bori! i to energino! ali je uvek sklon na mudar kompromis. U rbiji se nee da pojavi kao 205

Istorija Srba Vladimir orovi osvaja i pobednik jednog dinaste! nego kao legitimni potomak jednog *emanjia! da ukazujui na svoje pravo potedi osetljivost. Gazarom ne samo da ne trai borbe! nego ak sklapa savez! i to u borbi protiv igismunda i protiv $uraka. *jegova strpljivost u postupanju s dalmatinskim gradovima daje nesumnjiva dokaza za njegov stav razboritog osmatraa! koji usred akcije zna da eka i dri meru i koji radi s planom i dosledno sa sigurnim oseanjem konanog ishoda.

Boj na .osovu
2osle pobede na 'arici $urci nisu odmah poeli sa pravim osvajanjima na "alkanu! nego su! uvrstivi svoje poloaje! stali da ire svoj uticaj i da stvaraju uporita za dalje napredovanje. U njihovom radu bilo je nesumnjivo izvesnog sistema. /ni nisu hteli da upornom borbom izazovu protiv sebe jedan hrianski savez pre nego postanu sasvim sigurni! nego su se! za poetak! zadovoljavali tim da balkanski dinasti priznaju njihovu vrhovnu vlast i da ih nateraju na plaanje danka! kako bi poveali svoja 6inansiska sredstva. $ako oni nisu zauzeli Vukainovu oblast! nego su pristali da u njoj vlada kao kralj! Vukainov sin i naslednik 'arko! najpopularniji junak nae narodne epske pesme. 'arko je vladao junom srpskom 'aedonijom sa seditem u 2rilepu! tvrdom gradu! koji je imao i po prirodi poloaj vrlo pogodan za odbranu i od starina izgra(ivan kao najtvr(e mesto 2elagonije. U severnom delu Vukainove kraljevine imao je vlast mla(i brat 'arkov %ndrija! ija se zadubina na reci $reski! podignuta 3<DD4. god.! ouvala sve do danas. Vukainovi naslednici imali su borbe i sa zapadnim i sa severnim srpskim susedima! koji su se pourili da im! posle oeve pogibije! okrnje posede. 2rizren su preoteli "alii! a koplje Vuk "rankovi. /timanje oko +ostura postalo je ak i predmet epske pesme. +ao 'arko priznali su tursku vlast i braa :ejanovii! :raga i +onstantin! sestrii cara :uana! koji su gospodarili na levoj obali Vardara! od +umanova do trumice. ustendil! i u svom poturenom nazivu! jo uvek uva spomen na svog gospodara +onstantina. *arodna pesma! koja +onstantina zove ,begom-! valjda po tom to ga je zapamtila kao turskog gospodina! opeva njega i 'arka kao ljude koji odravaju dobre susedske odnose. $rei srpski dinast na jugu! $oma 2reljubovi! drao se u 7piru due vremena samo kao turski tienik. /d osamdesetih godina jIV veka $urci su postali aktivniji i agresivniji. /ni upadaju ak i u oblasti iznad care! a njihove se ete zaleu i u zapadne oblasti sve do blizu primorja! i to ne samo u %lbaniji nego i u 1umu. $i upadi vreni su isprava sa malim odelenjima i nisu mogli imati osvajaki karakter. Izvo(eni su radi pljake i s namerom da izazivaju nespokojstvo i strah. %li vremenom ta zaletanja imaju izvidniki karakter i slue kao uvodne akcije za vee pokrete. rpski letopisi! koji nastaju u ovom vreme! belee sve ee datume tih upada i sukoba! oseajui im iz dana u dan sve vei znaaj. 2rvi od sukoba na granicama severne rbije bio je god. 3<D=.! kada je 9rep Vukoslavi suzbio $urke na :ubravnici. U to vreme! zbog opasnosti od $uraka! podignut je nedaleko od ua *iave u 'oravu grad +oprijan ;posle nazvan +urvin grad>! da brani niavsku dolinu od njihova nasrtanja. U isto doba $urci su prodirali i prema %lbaniji! poto su u junoj 'aedoniji i u 7piru utvrdili svoju prevlast. 1rianski gospodari tih oblasti ili su im posredno na ruku svojim borbama oko pojedinih krajeva ili za vlast. U tim borbama naroito su bili aktivni lanovi dinastije %nu iz june Italije i drugi velikai poreklom iz Italije& koji su! pomagani delom od svojih zemljaka! odravali svoje ranije vladarske posede na istonoj obali .adranskog 'ora i u 8rkoj! ili teili da ih proire! ili da dobiju nove. /d srpskih dinasta u %lbaniji je bio aktivan jedino "ala "ali koji je uspeo da enidbom postane gospodar Valone i "erata! i koji je vodio duge borbe da bi dobio i :ra. $aj vrlo 206

Istorija Srba Vladimir orovi borbeni i nedovoljno razboriti ovek! sa velikim ambicijama! stvorio je sebi neprijatelje na vie strana. Videli smo da se sukobljavao sa %ltomanoviem! kraljem 'arkom i $vrtkom na srpskoj strani. $ako isto borio se i u %lbaniji. %nujci su hteli da svakako dobiju :ra kao svoje staro uporite! a za :ra se otimao i +arlo $opija! najmoniji albanski dinasta. "ala je imao izvesnih trenutnih uspeha! ali se iscrpeo u estim podvizima! koji nisu odgovarali njegovoj stvarnoj snazi. $urci su! videi ta trvenja! okrenuli svoje ete i na tu stranu. U borbi s njima! u 'usakiji! "ala je 3D. septembra izgubio glavu. *jegova udovica zatraila je potom mletaku zatitu i s tom pomoi odrala se u oblasti Valone! koju je posle ostavila svom zetu 'rki |arkoviu! sestriu :ragaa :ejanovia. Iza toga $urci ponavljaju svoje upade u severne i severozapadne oblasti. 8od. 3<DE. $urci su osvojili *i! glavno vorite na putevima od juga prema severu i od istoka prema zapadu. *amera im je bila da posedajui to mesto i kraj blie prate veze izme(u rbije i "ugarske. rpska vojska razbila je $urke kod 2lonika! ali *i nije uspela da povrati. Iste ove godine javljaju se prvi put i turske ete u 1umu. *jihov nenadni i neobini upad izazvao je zaprepaenje i veliku pometnju& ljudi su! u strahu! beali sa stokom na dubrovako zemljite! prema moru. :ve godine potom krenula je nova turska vojska prema 1umu! ali je! kao to smo ve pomenuli! kod "ilee pretrpela poraz. 2orazi kod 2lonika i "ilee naterali su emira 'urata na ozbiljne pripreme za borbu sa rbima. 'ada rastrojeni i teko pogo(eni porazom na 'arici! rbi su jo uvek pretstavljali glavnu vojniku silu "alkana. *ju je trebalo slomiti! da bi se moglo s uspehom raditi na daljem podvlaivanju "alkana. $urske pripreme za napadaj vrene su dugo i ve u 6ebruaru 3<D4. god. znalo se za njih u 'lecima! a i u samoj rbiji. +nez Gazar je stvorio sredite u +ruevcu! drei najbogatiji i najplodniji deo srpske drave! ceo sliv obe 'orave. Ispred njega! prema $urcima! nalazilo se u srpskoj! njemu podre(enoj vlasti +osovo! koje je titilo rbiju s juga. /n se nadao! da e u savezu sa "osnom i "ugarskom moi obezbediti svoje podruje od sudbine june srpske drave. njim poinje povlaenje srpskog dravnog sredita prema severu! odnosno uzmicanje ispred novog neprijatelja. +nez Gazar ne nastavlja punu tradiciju nemanjiske rbije. $o pokazuje! najpre! njegova titula! koja nije ni carska ni kraljevska& zatim! ni ne pokuavanje s njegove strane! da pone jae delovanje prema junim granicama! na raun turskih vazala 'rnjavevia i :ejanovia& najposle! njegovo nevezanje ni za jedan od starih bilo politikih bilo crkveno0prosvetnih centara. vejedno je! da li je on to inio to je hteo ili to sticajem prilika nije nita mogao da postigne u tim pravcima. )injenica je! da s njim dolazi do historiskog izraza severna iznadkopaonika rbija! ije je uee u naoj historiji bilo dotada oevidno manje aktivno od uea rako0kosovskog i metohisko0zetskog. Gazareva vladavina znai nov period u naoj prolosti! ma koliko se stari pisci trudili da je pretstave kao prirodni i u nekoliko ak i porodini nastavak nemanjiskog doba. $o novo obeleeno je i stvaranjem sasvim nove prestonice! +ruevca! i itavog niza novih manastirsko0 prosvetnih sredita! 5avanice! 8ornjaka! Gjubostinje. 2red opasnou od $uraka! koja se javila u svoj ozbiljnosti! knez Gazar je potraio pomoi kod svojih saveznika. Veliku brigu zadavalo mu je dranje kralja igismunda. 5anije! Gazar je jedno vreme! pritenjen od *. %ltomanovia! pristajao da bude ugarski vazal! ali se posle Gajoeve smrti! s $vrtkom zajedno! stavio na stranu igismundovih protivnika. Imao je s toga razloga da se boji od njegove osvete. :a bi ga ublaio on mu je! preko svog zeta *ikole 8are! ponudio ponovo da mu postane vazal. 207

Istorija Srba Vladimir orovi igismund je to primio! ali do sklapanja ugovora nije dolo! jer je ve pre toga pala odluka na +osovu. :uga pripremanja i na srpskoj i na turskoj strani govorila su jasno! da se radi o velikoj i odlunoj borbi. $o se videlo ve i po tom! to su na bojno polje krenula i oba vladara lino! knez Gazar i emir 'urat sa dva sina! "ajazitom i .akupom. U Gazarevoj vojsci jedno krilo vodio je Vuk "rankovi! a drugo su sainjavali bosanski odredi pod zapovednitvom pobednika kod "ilee! vojvode Vlatka Vukovia. a "osancima doli su u pomo Gazaru! kao starom savezniku! i hrvatski ,krstai-! pod vodstvom Ivana 2aline! koji je kao vranski prior imao pod sobom krstae vitezove Ivanovce. rpski dinasti s juga nisu smeli da se u ovom odlunom asu opredele za Gazara! neto iz straha od ogromne turske snage! neto iz oskudica svesti o potrebi nacionalne solidarnosti! a neto i iz sebinih interesa! ne uvi(ajui da e slom Gazarev samo oteati i njihov poloaj. +onstantin :ejanovi je i ugostio tursku vojsku koja je preko njegove oblasti polazila na +osovo i dao joj je i svoje pomone ete. *e znamo nita pouzdano o tom kako se u ovoj prilici drao kralj 'arko. /dluna! legendarna! borba na +osovu zbila se na Vidov0dan! u utorak! 3?. juna 3<D4. 2ojedinosti o celom toku bitke nisu nam! na alost! poznate. *e znamo ak sasvim pouzdano ni to! kad je u stvari poginuo turski han! ,sultan- 'urat to bi nam znatno pomoglo da pravilnije rekonstruiemo tok borbe. *i sami srpski izvori ne slau se me(usobno. *ajvaniji na pisac! +onstantin Cilozo6! kazuje! da su jednog srpskog plemia neki zavidnici oblagali knezu da e mu uiniti neveru. :a pokae ko je vera taj plemi! kome je! po docnije upisanom tekstu! bilo ime 'ilo! u zgodnom asu potrao je $urcima pretvarajui se! da hoe da se preda. /vi mu poverovae i propustie ga. +ad je doao do sultana 'ilo je hrabro kidisao i sjurio ma u 'urata. $urci su ga! razjareni! sasekli na mestu. :rugi na stari spomeni! 2ohvala knezu Gazaru! pisana na samom poetku jV veka! saoptava da je 'urat poginuo posle borbe. *arodno predanje! vrlo ivo i razgranato! razvilo je verziju da je 'ilo izvrio svoje delo pre poetka borbe. Iz drugih domaih izvora znamo! da on svoj podvig nije izvrio sam! nego da je imao i drutva. .edno pismo bosanskog kralja $vrtka pominje dvanaest plemia zaverenika! a narodna pesma dva 'iloeva pobratima 'ilana $oplicu i Ivana +osania! dva inae historiski sasvim nepoznata lica. *i o samom 'ilou historija ne zna nikakvih pojedinosti. *jegovo prezime +obilovi ili +obili! koje se od jVIII veka menja u /bili! uneli su! po narodnom predanju! tek pisci od druge polovine jV veka. $urski izvori govore! me(utim! o tom drukije. :a ne bi izgledali suvie lakoverni i da bi svom velikom vladaru pripisali i tu pobedu turski pisci! svi iz reda! prikazuju stvar tako! da je 'urat poginuo ili posle bitke ili malo pre njenog svretka. Ubijen je na prevaru od jednog srpskog skrivenog zaverenika ili ranjenog borca! kod je posmatrao ishod borbe! koja je ve bila odluena u tursku korist. / samom toku borbe zna se sigurno! da su rbi iz poetka napredovali i da su potisli odeljenje sultanova sina .akuba. Vlatko Vukovi sa "osancima imao je toliko uspeha! da je svom kralju! u dva maha! slao vesti o hrianskoj pobedi. :obro se dralo i krilo Vuka "rankovia. 2obedu u korist $uraka reio je "ajazit! brz i odluan i s toga prozvan Ilderim ;munja>! koji se sa svom snagom oborio na kneza Gazara. 8lavna borba vodila se oko 'azgita i 8azi 'estana. *ije sigurno da li 'uratovo tulbe na +osovu pokazuje ba mesto njegove pogibije! ali je vrlo verovatno da je na prostoru oko njega razvijana glavna snaga konjice. +nez Gazar borio se hrabro! ali turskom naletu nije mogao odoleti. U srpskoj vojsci nije bilo jedinstva komande i povezanosti. 5anjen! on je pao $urcima u ruke i bio poseen u odmazdi za 'uratovu glavu. /deljenja i Vuka

208

Istorija Srba Vladimir orovi "rankovia i Vlatka Vukovia mogla su da se spasu! jer ih $urci nisu daleko progonili. "ajazitu je bilo pree! da pogubi brata .akuba toboe za kaznu zbog poraza! a u stvari da ga izlui kao takmaca! i da odmah potom krene kui! i da bi osigurao svoj presto. *arodno predanje osudilo je teko i nepravedno Vuka "rankovia! kao da je on izdao na +osovu. /n je! zna se! i pre i posle +osova bio protivnik $uraka i preporuivao veze sa 'a(arima! a od $uraka niti je to traio ni dobio. *jemu je narodno predanje stavilo na teret kasniji sukob njegovih sinova sa Gazarevim naslednikom te6anom i jednu mnogo kasniju tu(u izdaju na +osovu! a nije mu htelo oprostiti to na +osovu nije naao smrt i on uz tolike druge vitezove ,kneza estitoga-. 2ogibija oba vladara! dotle neuvena u historiji "alkana! i injenica to "ajazit ak nije ostao u rbiji da iskoristi pobedu! izazvala je utisak da turska pobeda nije bila potpuna i da je sporna. "osanski kralj ak je i nekoliko nedelja kasnije! javljao prijateljima o pobedi hriana i primao estitke. *i u dobro obavetenim 'lecima do kraja jula jo se nije znao pravi obraun borbe. rbi su ga! me(utim! osetili odmah. Gazarem je izginuo cvet moravskih junaka& zemlja je ostala obezglavljena sa jednom enskom glavom na prestolu i sa jo nepunoletnom Gazarevom mukom decom. /sealo se da za ponovljeni turski! ili ma iji drugi! nalet ne bi bilo dovoljno otporne snage. Udar je bio i suvie teak i inilo se da cela zemlja strahovito krvari. *ijedan doga(aj nae historije! ni pre ni posle toga! nije ostavio tako dubok i trajan utisak kao ova kosovska katastro6a. *arod je u svoj dubini osetio njegov sudbonosni znaaj. Bgrada stare carevine skrhala se nepopravivo! i to ne samo to je protivnik bio 6iziki jai! nego to smo mi bili moralno slabiji. U staroj i pozajmljenoj 6razi ponavljalo se esto i na vie strana! da nas je zlo snalo zbog loih grehova. 'alo je primera u historiji drugih naroda b ja! priznajem! ne znam ni za jedan drugi sluaj b da je u irokim! pravim! narodnim redovima jedan doga(aj bio saosean i zapamen tako ivo i neposredno. *arod je dobro usekao u pamet ne samo +osovo! nego i sva druga mesta po njemu! koja behu posele vojske! i sva glavna lica iz akcije. I to je znao do pojedinosti ne na podruju stare 5ake! nego po svima naim oblastima. Uneli smo ta predanja i me(u 1rvate i me(u "ugare. Gazareva pogibija ve se onda! krajem jIV veka! shvatila kao svesna rtva da se ouva narodna i dravna sloboda i da poslui kao primer za docnija pokolenja. *ijedan na vladar nije dobio toliko pohvalnih slova! i tako toplih! kao Gazar. 2rva ena spisitelj u naoj knjievnosti! monahinja .e6imija! ena despota Ugljee! izvezla mu je na svilenom pokrovu za njegovo telo duboko prooseanu molitvu i priznanje za uinjenu rtvu. U drugoj pohvali! pisanoj krajem jIV ili na samom poetku jV veka! dola su do izraaja takva oseanja! kakva bi skoro potpuno odgovarala ideologiji jIj veka ili raspoloenjima novoromantiarskog nacionalistikog poetka naeg veka. +nez je! veli se! govorio pred borbu# ,"olja nam je u podvigu smrt nego li sa stidom ivot. "olje nam je u borbi primiti smrt od maa! nego li dati plea neprijateljima naim. 'nogo smo iveli za svet! stoga se potrudimo za kratko da podnesemo podvig stradalniki! da poivimo veno na nebesima-. % njegovi su mu ljudi odgovarali# ,Ba otoastvo nae umreti neemo potedeti sebe... Umrimo! da svagda ivi budemo. 2rinesimo sebe "ogu ivu rtvu... *e potedimo ivot na! da ivopisan obraz posle ovog budemo drugima-. $akva shvatanja ula su i u iroke narodne krugove. *aa narodna epska pesma nema nita pesniki lepe! svesrdnije oseano o etniki vie proieno nego to je ciklus o +osovskoj pogibiji. Ilijada je znaajna po svom irokom epskom okviru i sa svojim herojskim linostima! koje su sline bogovima i koje esto bogovi i vode! ali je njen osnovni motiv otimaina! uvre(eno samoljublje i prevara. U *ibelunzima! jezivo 209

Istorija Srba Vladimir orovi mranim! polazna taka je osveta. U naem kosovskom ciklusu osnovni motiv je svesna rtva i vrenje dunosti prema otadbini. +ad je ,carica- 'ilica! kae jedna pesma! uoi strahovite borbe! molila Gazara da joj od devetoro brae ostavi bar jednoga! ,sestri od zakletve-! on joj dozvoljava da zaustavi koga hoe. +ada sutradan 'ilica na gradskim vratima zaustavlja brau! najpre "oka .ugovia! pa redom ostale! sve do najmla(ega! koji vodi careve jedeke! ona uje uvek jedan isti junaki odgovor# Idi! sestro! na bijelu kulu& *e bih ti se junak povratio *i careve jedeke pustio :a bih znao da bih poginuo. Idem! sejo! u +osovo ravno Ba krst asni krvcu proljevati I za vjeru s braom umrijetie $ako shvataju svoju dunost svi iz reda. I Vasojevi tevo! koji uri da ne odocni na borbu& i Vaistina! sluga 'usia tevana! koji nee da na njemu i njegovu gospodaru ostane kneeva kletva! da nije doao na +osovo& i kneev sluga 8oluban! koji dobija gospodarev blagoslov da ostane u +ruevcu! ali koji ,svome srcu odoljet ne moe-! nego ide tamo! u borbu! da se na(e me(u svom braom i junacima! kad se reava sudbina rbije. 'oralom tih junaka vaspitavali su se vekovima nai narataji& njim je! u svojim najcrnjim danima! iveo ceo narod. +osovska etika bila je jedna vrsta nacionalnog evan(elja. /no! to je govorio 'ustaj0+adija iz 8orskog Vijenca na adresu rba# ,+rstu slui! a 'iloem ivi-! bilo je sasvim tano. +oliko je umetniki bio jo uvek iv i snaan delotvoran uticaj kosovske legende sve do naih dana najbolji su dokaz! pored mnogih drugih dela! 'etroviev +osovski hram! Vojinovieva mrt majke .ugovia! 5akiev 8azi 'estan. 'e(utim! iako su svetenstvo i ve tada moda izvesni elementi u narodu osetili sav zamaaj kosovske katastro6e! 6eudalna gospoda tadanje rbije nisu iz tog sluaja nita nauila. /na su i dalje gledala prvenstveno svoje interese i rukovodila se lokalnim i sebinim motivima. 'nogi su od njih teili da sebe ojaaju na raun celine ili suseda! ugroenog od neprijatelja! ugroze i oni sami. $o je opta pojava i u rbiji i u celom njenom susedstvu na "alkanu i 7vropi. Ceudalizam sa svojim tajnim i javnim revoltom protiv jake usredsre(ene vlasti& sa svojim sebinim prohtevima koji su s jedne strane bili upereni protiv vladara i njihovih organa! a s druge protiv radnog teakog sveta! koje su! kao podanike! teko pritiskali& sa svojim estim ratovanjima! koja su troila snagu zemlje i 6iziki i privredno& utirao je put turskom osvajanju! kome je najposle i sam pao kao rtva. :a je na narod u ono vreme silnog turskog poleta pokazao i vie povezanosti i vie razumevanja za nesumnjivu potrebu jedne vrste zajednice njegov bi poloaj bio vrlo teak i vodio bi borbu sa vrlo mnogo opasnosti& ovako! rascepkan u vie drava! a i u tim samim dravama rastoen u vie jedinica! esto ljuto zava(enih! on je sa vrlo malo zaustavljanja iao u otvorenu propast.

Srbi izme&u 1uraka i 0a&ara

rpsku katastro6u iskoristili su prvi 'a(ari. +ralj igismund! koji je itav ivot proveo u borbi i smelim podvizima! bio je vie vitez avanturista nego dravnik sa 210

Istorija Srba Vladimir orovi dalekim pogledom. /n je bio kivan na kneza Gazara i kralja $vrtka to su pomagali njegove hrvatske buntovnike i njegovog protivkandidata Gadislava *apuljskog! i! premda je! pred kosovsku bitku! bio pristao na sporazum sa rbima i imao u Vuku "rankoviu pouzdanog pristalicu za prijateljsku politiku! on je ipak! sasvim neviteki! udario jo u jesen 3<D4. god. na Gazarevu udovicu! razboritu kneginju 'ilicu. +ao da je iao na nekakav teak i slavan pohod on se sam stavio na elo vojske. 2rodro je duboko! sve do srca cumadije! u 8ruu! gde je osvojio gradove "ora i )estin. 1valio se ak potom! u jednoj povelji od <3. marta 3<4=! kako je te gradove u obezglavljenoj zemlji ,pobedniki- dobio. +neginja 'ilica drala je jedno vreme! da se pred opasnostima koje joj prete nee moi ni odrati sa decom u rbiji! pa je za svaki sluaj zamolila :ubrovnik za utoite! koje su joj oni odobrili. "ajazit! koji je brzo uspeo da se uvrsti na prestolu! nije vie vojniki napadao na rbiju i bio je voljan da s njom sklopi mir. Gjudima oko kneginje 'ilice! ogorenim na 'a(are! inilo se! da se s $urcima lake nagoditi nego s njima i da je opasnost od $uraka manje neposredna. Izme(u tadanje rbije i $urske postojalo je nekoliko hrianskih vazalnih dravica! koje su $urci tolerisali i koje bi! ako primi slian odnos! sluile rbiji ujedno i kao neka vrsta grudobrana. 2rema 'a(arskoj bila je rbija prva na udaru i potpuno izloena. +arakteristino je za rbiju da je! i pored te opasnosti! primila sporazum s $urcima. Ba tu politiku nisu! istina! bili svi srpski dravnici. Vuk "rankovi je bio pre za sporazum sa 'a(arima. rbija je primila na sebe vazalske obaveze prema $urskoj. 2riznala je vrhovnu vlast turskog emira! obeala mu davanje pomone vojske za sluaj ratovanja! obavezala se da srpski prinevi tevan i Vuk! dolaze na sultanov dvor i 'ilica je! uz to! morala dati i svoju najmla(u erku /liveru u sultanov harem. em toga! u izvesne srpske gradove u(oe turske ete. *a :unavu ak posedoe $urci! uz rbe! dobro utvr(eni grad 8olubac! da bi iz njega mogli neposrednije kontrolisati kretanja 'a(ara. turskom pomou rbi su potpuno oistili zemlju od ma(arskih eta i za izvesno vreme! to se kae! dahnuli duom. +osovska katastro6a oseala se u zemlji. trah od $uraka i njihove snage prodro je duboko i ljudi su primili novo stanje neto zbog njih! a neto i zbog velikih rtava koje je podnela Gazareva porodica za spas zemlje. +ao rbija primila je iste obaveze prema "ajazitu i Vizantija! koju nije zadesila tako teka nesrea! ali u kojoj je 3<4=. god. vo(en gra(anski rat oko prestola. /d monijih velikaa rbije Gazareva vremena behu ostali na ivotu Vuk "rankovi i gura( "ali. Vuk se! koliko znamo! nije slagao sa antima(arskom politikom ni pre ni posle +osova! ali nemamo nikakva dokaza! da je ma ta preduzimao protiv svoje tate! kneginje 'ilice. U optoj potitenosti posle +osova i posle stvaranja novog stanja sa $urcima on se nije oseao dovoljno siguran u svojoj kosovskoj oblasti i obratio se :ubrovanima s molbom! da moe u njihovom gradu skloniti svoje imanje i nai! u sluaju potrebe! i sklonite za sebe i svoju porodicu. :ubrovani su prema njemu imali izuzetnih obzira zato! to se u Vukovoj oblasti nalazilo nekoliko vanih rudarskih mesta i to je preko +osova vodio glavni put za njihove trgovake karavane. toga su mu 4. maja 3<4=. god. obeali sauvati! kao depozit! njegovo blago i njega i porodicu mu ,ako bi dolo do togai vr m na! nja bogm a dai! t rm n , zmo gospodinm Vlkm drmati z mlh srmpsk- ! n- ga iden- , gri ili $- rci ili tko ini.- 'ora da se Vuk bio neto mnogo zamerio protivnicima! kad su :ubrovani! svakako po njegovoj molbi! naglasili da ga nee dati ni onda! kad bi se to izriito trailo od njihova grada! ili kad bi ak ,dola n koga sila na gradm nanm-. U najgorem sluaju oni bi otpratili Vuka i njegovu prorodicu tamo gde bi on kazao. 2ristajali su ak i na to! to inae nisu nikad nikom

211

Istorija Srba Vladimir orovi uinili ni pre ni posle toga! da Vuk na njihovom podruju podigne ak i pravoslavnu crkvu. U zimu 3<43. Vuk je morao ustupiti $urcima najvei grad svoje oblasti! bogato koplje! u koje su $urci od E. januara 3<4F. poeli uvoditi svoje ljude. em toga priznao je tursku vrhovnu vlast! pristao na plaanje danka! i! kao kneginja 'ilica! morao je pustiti turske ete u svoje glavne gradove Bvean! *ovi 2azar! i u rudnik 8luhavicu. /n sam veli! primajui obaveze da za 1ilandar plaa danak $urcima! da se ,priloio velikom gospodinu caru "ajazitu-. Ba prvog turskog namesnika u koplju bi postavljen proslavljeni 'uratov vojskovo(a paa .igit0beg ili 2aait! koji je sa 7vrenos0begom vodio prethodnice turske vojske na +osovo. /n je na tom mestu ostao do 3A3<. god. i imao je mona uticaja na razvoj doga(aja na "alkanu. U koplju je podigao neveliku damiju! koja i danas postoji i nosi njegovo ime. /d njegova dolaska koplje ostaje stalno u turskim rukama. Iz njega su oni! kao iz vrlo vanog saobraajnog sredita! budno pratili sve doga(aje u rbiji! "ugarskoj i "osni! utiui na njih dosta esto vojnikim zaletima i raznim porukama i pretnjama. $urski zamah oseao se na sve strane. *jihovu vrhovnu vlast priznavali su "ugari i Vlasi. U maju 3<43. uzeli su i olun. :rali su tako sve vanije strateke take "alkana i pokazivali jasno! da se na steenim poloajima ne misle zaustaviti. *a carigradski presto doao je! 3<43.! posle smrti cara .ovana! car 'anojlo! bivi namesnik solunski! koji se bee oenio .elenom! erkom +onstantina :ejanovia. /n je odravao veze sa svojim tastom! ali one nisu imale nikakva politikog znaaja. +onstantin je bio turski vazal! najblii na domaku! stalno pred oima .edrena! i nije mogao apsolutno nita preduzeti. .edva je neto vie mogunosti za slobodnije poteze imao i njegov zet! na koga su $urci stalno pazili. $urci su prodirali i prema zapadu. *jihove ete zaletale su se i pre toga do :rine i *eretve! a posle i prema Beti. gura( tracimirovi "ali! paenog Vuka "rankovia! traio je na sve strane saveznike i pomo. /braao se 3<43. god. ak i papi "oni6aciju Ij! imenujui rimsku crkvu kao svog naslednika! ako bi umro bez mukog potomstva. *ekim sluajem ili unapred spremljenom zamkom dopao je gura( idue godine u tursko ropstvo i nije ga se mogao osloboditi sve dok nije predao sultanu svoje gradove kadar i :rivast i pristanite v. r(a. U ovo isto vreme postali su turski vazali i mnogi albanski plemii i dinasti. :rugi! zazirui od $uraka! ulazili su u veze sa 'leanima i predavali njima svoje gradove. $ako su 3<4<. god. uradili braa :uka(ani! predavi 'letakoj 5epublici grad Gje. 1rianske dravice na "alkanu bile su toliko oslabljene! da apsolutno nisu bile sposobne za ozbiljan otpor. Vizantija je bila preseena i carigradski gospodar jedva je imao pod svojom vlau nekoliko srezova. "ugarska i rbija behu skoro prebijene. "osna! jo dojue drava velikog obima! pala je posle $vrtkove smrti na dravu treeg reda i povukla se ponovo u svoju pasivnu ulogu. :ruge! jo manje dravice i oblasti! nisu imale skoro nikakva veeg politikog znaaja. +o je onda mogao da preuzme odbranu "alkana od $urakad U obzir su mogle doi samo dve sile# 'letaka 5epublika i 'a(arska. 'letaka 5epublika nije imala nikakve kopnene snage! a bez nje je svaka druga borba sa $urcima bila bezizgledna. /stajala je! dakle! samo 'a(arska. +ralj igismund je bio neustraiv borac! i vrlo aktivan& ali! na nesreu! bio je zapleten na vie strana! kretao vie preduzea! i s toga nije dospevao da nijedno dovri potpuno i organizuje konano. /n je rano video opasnost od $uraka! koji su se ve od 3<4=. god. javljali na njegovim granicama i preduzimao je dosta mera! ali u te mere nije uneo pravog sistema! niti ih je izvodio dosledno i postojano. *jegova je politika ila za tim! 212

Istorija Srba Vladimir orovi da preostale balkanske drave vee za Ugarsku. $ako je ivo nastojao da u "osni povrati izgubljene pozicije i pokvari $vrtkovo delo! a u Vlakoj! rbiji i "ugarskoj da silom ili milom utie na njihove gospodare. /n je verovao da je njegova snaga i sama dovoljna da suzbije $urke i s toga nije mnogo polagao da balkanske hriane veom predusretljivou okupi oko sebe. *jegov postupak prema rbiji i posle prema "osni stekao mu je mnogo neprijatelja i ve tada ljudi su na nekim stranama poeli premiljati da je za srpske interese celishodnije nagoditi se s $urcima nego ii s 'a(arima. U leto 3<4F. poeo je kralj igismund borbu protiv $uraka na srpskom zemljitu! ali bez srpske saradnje. 5azbivi $urke kod "ranieva on je prodro sve do |drela na istoku! a povratio je 'avu na zapadu. 7mir "ajazit bio je zauzet borbama u 'aloj %ziji i nije mogao na vreme spreiti tu o6anzivu! a sami rbi sa turskim posadama nisu bili za to dovoljni. 2osle ma(arskih uspeha on se odmah idue godine reio na odluniju akciju na severnim granicama svoje drave! da bi suzbio ma(arski uticaj i mogunost okupljanja severnih i severozapadnih balkanskih drava oko 'a(arske. 2rvi napad upravio je protiv "ugarske! po svoj prilici s toga to je njen vladar poeo kakve veze sa igismundom. U julu 3<4<. palo je $rnovo i srueno je juno "ugarsko 9arstvo. am car .ovan ciman bio je zarobljen i u ropstvu je i umro! a protiv ostalih "ugara! naroito boljara! $urci su preduzeli otre i svirepe mere! hotei da njihovim primerom zastrae druge. :obar deo "ugara! naroito njihovih intelektualnih svetenika! prebeglo je tada u rbiju. 'e(u njima su se nalazila i dva dobra pisca! +onstantin +osteniki! zvani Cilozo6! i 8rigorije 9amblak. +ralj igismund nije preduzeo nita ozbiljnije! da bi spreio katastro6u "ugarske. U ovo vreme njegov je glavni interes bio posveen "osni. $vrtka je tamo nasledio njegov sinovac :abia! ovek bez vee vrednosti i autoriteta. /d prvog dana i u susedstvu i u "osni znalo se! da on nije dorastao teretu koji je primio i da e pod njim popustiti. /prezni :ubrovani! koji su pazili dobro na svaki svoj korak! odmah su stali raditi protiv njega i reili su se ak! da! bez kraljeva znanja! ponu neposredne pregovore sa susednim vojvodama o ustupanju izvesnih delova bosanskog podruja. $ako su ve 3?. aprila 3<43.! mesec dana posle $vrtkove smrti! ,dobili- od brae ankovia! susedne vlastele! konavosku upu. 8de bi ankovii tako neto smeli uiniti za $vrtkova ivota! i gde bi :ubrovani smeli to primitie $akav postupak! pod jo sveim utiscima $vrtkovih nastojanja! izazvao je u "osni veliko nezadovoljstvo. :ve verne vojvode umrlog kralja! uveni Vlatko Vukovi i knez 2avle 5adenovi! upadoe krajem 3<43. god. u oblast brae ankovia! pa njih prognae! a oblast im podelie me(u sobom. Imali su sigurno za to i kraljev pristanak. amo ovaj sluaj nije ipak izmenio opti proces u zemlji. ankovii su radili brzo i nesmotreno! i u brzini su otili suvie daleko. %li! kraj slabog kralja izbili su drugi ankovii! malo oprezniji! ali moniji i sposobniji. +ao u :uanovoj rbiji! i u "osni je pojedina vlastela drala u svom posedu vrlo prostrane oblasti. /blast 5adenovia hvatala je od Vrhbosne! preko 5omanije! do :rine! a odatle! posle pobede nad ankoviima! dopire do +onavlja. Vlatko Vukovi imao je humsku oblast! koju e god. 3<4F. naslediti njegov sinovac andalj 1rani. +raj izme(u 9etine i *eretve drali su 5adivojevii! od kojih je gura( postao zet :abiin. 1rvoje Vuki gospodario je u zapadnoj "osni od Gave do Vrbasa i do same :inare. 2rava kraljeva zemlja! u sredinjoj "osni! bila je stvarno manja od njihove& i kad na presto do(e ovek kao :abia! slab i neugledan! onda je sasvim prirodno! da ovi moni gospodari postaju prave dinaste i da vode politiku esto potpuno na svoju ruku i s obzirom prvenstveno na sebe. 2osle $vrtka kraljevi se odravaju ili tu(om pomou ili tako! to lavriraju izme(u

213

Istorija Srba Vladimir orovi pojedinih velikaa& im se stvori savez ovih monih 6eudalaca protiv njih oni postaju potpuno onemogueni. 5astrojavanje "osne ide sublizu na isti nain kao i u rbiji! samo s tom razlikom to se kraljevska prividno centralna vlast odravala celo vreme do pada drave pod $urke. :abiu su iz poetka pomagale vojvode njegova strica. +ad su u zimu 3<43F. god. provalili $urci ,naprasito- u "osnu! :abia je uspeo da ih suzbije i razbije. $om prilikom istakao se naroito vojvoda 1rvoje. 'alo pre toga! u julu 3<43.! 1rvoje i njegov brat Vuk behu dobili od kralja Gadislava naziv hrvatsko0dalmatinskih banova. $ako je! od samog poetka :abiine vlade! skoio ugled i znaaj porodice 1rvatinia u velikoj meri. "an Vuk je i vrio u :almaciji bansku vlast i imao je lepih uspeha. +raljev poloaj pogorao se tek od 3<4<. god.! kad se protiv njega digao igismund. 2osle onih uspeha protiv $uraka igismund je zatraio od :abie da obnovi dune obaveze prema ma(arskoj kruni! koje je $vrtko bio prekinuo. Izme(u njih su! izgleda! naroito posredovali sveteniki krugovi! jer je kao mesto za line pregovore bilo izabrano gakovo! gde se nalazilo sedite bosanskog biskupa. :o sastanka je dolo u julu 3<4<. 5ezultat pregovora bio je ovaj# :abia je priznao kao vrhovnog kralja "osne igismunda! a ovaj je pristao da :abia ostane na bosanskom prestolu dok je iv! ali da potom bosanska kruna pripada igismundu. 2rema duhu tog sporazuma! :abia se odrekao daljeg pomaganja kraljevih protivnika u :almaciji i 1rvatskoj. U strahu od $uraka s jedne i od igismunda s druge strane! :abia se reio za sporazum s 'a(arima& u gakovu bi drukije! nehriansko reenje! bilo! u ostalom! i nemogue. :abia nije imao neposrednih naslednika da bi radio za njih! a nije imao ni dovoljno linog stava da od igismundovih zahteva spase bosansku krunu za nekog drugog lana dinastije. U tom ugovoru bilo je i jo neto to je pokazivalo kraljevu slabost. igismund je traio da pored :abie sporazum prime i glavne bosanske vojvode! a od tih vojvoda zahtevao je obavezu da nee pomagati svom kralju! ako bi se on odmetnuo od 'a(ara! a i oni sami da nee dizati svog oruja protiv ma(arske krune. /pozicija protiv gakovakog Ugovora bila je velika. vi su osetili da se njim rui $vrtkova politika i sve to je on postigao. /poziciju je vodio! u glavnom! Ivani 1orvat! koji se odmetnuo od kralja i u /miu stvorio svoje glavno uporite. U leto 3<4A. dolo je do prave borbe. "raa 1orvati morali su napustiti /mi i :almaciju. klonili su se u severnu "osnu! u tvrdi grad :obor. Bbunjeni! gradovi $rogir i plit reie! da u svojim aktima ne spominju vie ime nijednog kralja ne znajui ko e ostati stvarni gospodar. /baveten o tom krenuo je kralj igismund lino u "osnu! da kazni odmetnike i raisti stvari. "raa 1orvati ne smedoe doekati ma(arsku vojsku! nego pobegoe. igismund zauze tvrdi :obor i dade ga razruiti. 1orvate je posle dobio izdajom u ruke! pa je Ivana dao svirepo kazniti. Iako je i :abia bio ustao protiv 1orvata igismund je nalazio! da to nije bilo dovoljno energino i moda dovoljno iskreno. :abia je! uz to! nastavljao preko bana Vuka uvrivanje bosanskog uticaja u 2rimorju. Uao je bio u veze ak i sa Badrom! a Gastovo je priznalo njegovu vlast. igismundu se sad uinilo da je dolo vreme jasnog obrauna. "osna ima da se vrati u predtvrtkovski stav i granice i da se :abia odree cele 1rvatske i :almacije. /vaj je to i uinio. "an Vuk pokuao je da se s vojskom odupre 'a(arima! ali je bio potuen. $ako je tri godine posle $vrtkove smrti njegovo delo bilo potpuno srueno& od velike koncepcije jedne srpsko0hrvatske drave ostalo je samo bosansko truplo! ali i ono okljatreno i lieno potpuno svake inicijative. am :abia! dugo boleljiv! nije ostao dugo na vlasti. Umro je @. septembra 3<4?. u utjesci.

214

Istorija Srba Vladimir orovi vrivi poslove u "osni! igismund se vratio turskom pitanju. 7mir "ajazit! poto je pokorio junu "ugarsku! umea se i u vlake odnose. *ezadovoljni vlaki boljari pozvae $urke protiv svog gospodara 'ire i "ajazit im se odazva. 2rognati 'ira pri(e igismundu i ovaj pristade da ga pomae i povrati na vlast! da ga ne bi $urci opasali i s te strane. "ajazit po(e lino u Vlaku! s velikom vojskom! da sprei njihove namere. U njegovoj vojsci nalazili su se i srpski vazali tevan Gazarevi! +onstantin :ejanovi i kralj 'arko! odnosno u narodu bolje poznati +raljevi 'arko. avremenik tih doga(aja! +onstantin Cilozo6! saoptava! kako je 'arko nerado iao u tu borbu protiv hriana i kako je kazao :ejanoviu# ,8ovorim i molim 8ospoda da bude pomonik hrianima! pa makar ja prvi da budem me(u mrtvima u toj borbi.- $a mu se elja ispunila. U borbi na 5ovinama! 3@. maja 3<4?.! poginuli su i on i :ejanovi. U narodnom predanju zapamtilo se! da je na najpopularniji junak srpske narodne poezije zavrio ivot na Urvini planini! to je ista metateza od 5ovina. /vo prianje +onstantina Cilozo6a kazuje reito! da se ve tada kod naih ljudi razvilo oseanje da ne bi trebalo sluiti turskom osvajau protiv hrianskih drugova. 'akar i ne bile one rei 'arkove sasvim autentine! u ta ne vidimo razloga da bi trebalo sumnjati! one su ipak veoma karakteristine. +onstantin Cilozo6 je "ugarin! govori i pie o srpskim vo(ama u asu kad $urci napadaju Vlahe. $a hrianska solidarnost nije ve sada ista sentimentalnost. *ikad veze me(u balkanskim hrianskim vo(ama i intelektualnim licima nisu bile sa vie uzajamnog saoseanja kao tada! niti je lini promet bio neposredniji i ivlji. 8rki pisci sa vie razumevanja i sa manje oholog stava piu o drugim "alkancima& Vlasi potpuno primaju nae ljude i nau kulturu& a "ugari u rbiji gledaju s ljubavlju svoju novu otadbinu. +onstantin i 9amblak ne bi o nama mogli pisati drukije nego da su ro(eni rbi. $o se odrava i u politici. tav 'a(ara prema rbiji bio je sve pre nego stav koji bi ulivao poverenje! pa ako su izvesni rbi ipak traili veza s njima i u njima gledali budue saveznike to je dolazilo prvenstveno iz te solidarnosti. U $urcima se gledao i neprijatelj drave i neprijatelj vere! ,%garjanin-! ,vrag bezakoni i mrski-! ,bezboni Izmailit-! ,zmaj i supostat boanstvenih crkava-! kako govore savremeni pisci. 'oda bi bilo politiki mudrije ne izazivati njihov gnev! nego se pomiriti sa stvorenim stanjem i vriti primljene obaveze! kao to su i inili tadanji nai dinasti! i kao to su i tad i kasnije preporuivali mnogi dravnici. "ujica turska bila je toliko snana da joj se moglo teko odoleti. %li! narodni instikt bio je protiv toga. /n je! u tradiciji svoje slobodoljubivosti! traio borbu i u borbi naslon i na ostale hrianske sapatnike. /seajui to! +onstantin Cilozo6 je! piui biogra6iju tevana Gazarevia i pominjui uestvovanje na strani $uraka njegovo i njegovih savremenika! smatrao za potrebno da naroito naglasi kako se to moralo initi ,ne sa voljom! nego po nudi.*arodni epski pevai stvorili su od +raljevia 'arka najpopularniju linost. / njemu pevaju svi .uni loveni! ali rbi ponajvie. I to sa mnogo simpatija i ak oduevljenja. Bato je ba on! sa dalekog juga! stekao toliki glas! nije danas lako odgovoriti sa sigurnou. / njegovom ivotu i njegovoj vladavini od 3<@303<4?. god. ne znamo skoro nita. /uvano nam je samo nekoliko komada njegova novca i nekoliko zapisa iz njegova vremena. Bnamo da u braku nije bio mnogo zadovoljan i da je svoju enu .elenu! ker barskog gospodara 1lapena! vraao ocu i uzimao natrag. U njegovoj prestonici 2rilepu! u %rhan(elovoj crkvi! ouvana je njegova 6reska! koja ga pretstavlja kao lepa oveka! s dugom tamnosme(om bradom u krutom vladarskom stavu! s krunom na glavi! neobina za onu sliku kakvu smo u mati stvorili o njemu na osnovu narodnih pesama. em njegove zadubine u 2rilepu ouvan je sve do danas! sa lepim 6reskama! i njegov manastir blizu sela uice kod koplja. 2osle oeve pogibije na nj su se digli 215

Istorija Srba Vladimir orovi mnogi susedi i oteli su mu dobar deo nasle(a. "alii su mu uzeli 2rizren i +ostur! a Vuk "rankovi koplje. cta je moglo doprineti da ba on postane na nacionalni junak! sa svima naim manama i vrlinamad +ae se! da je imao dobre dvorske guslare. 'oda. %li guslara! verovatno dobrih i darovitih! imala je i druga naa vlastela! pa ipak nije stekla takvu slavu. /d njegovih pravih! istoriskih! savremenika! kao to behu +onstantin :ejanovi! gura( "ali! Vuk "rankovi! tevan 'usi! Vlatko Vukovi i toliki drugi! jedva je! sa jednom0dve pesme! pomenut i opevan poneki od njih! a mnogi su drugi potonuli u potpun zaborav. / 'arku se! me(utim! pevalo i docnije& za njegovo ime vezani su mnogi motivi i historiski! i legendarni! i isto prialaki& njemu su pripisivana i dela drugih junaka. $u i toliku popularnost stekao je 'arko! po naem miljenju! na taj nain! to je u ono teko i pometeno doba od pojave $uraka i sloma nae carevine na jugu! kao dobar junak i vitez! istio zemlju od nasilja i titio narod od zulumara i svojoj zemlji utedeo mnoge nevolje. 'noge narodne pesme ba ga naroito slave u tom pogledu. %li ni njemu nije narod utedeo prekor da je bio ,turski udvorica-! kako mu je priznavao mnoge zasluge. % kao teku oevu kletvu! koja ga je! po narodnom verovanju! i stigla! peva je za nj kazao# $i nemao groba ni poroda! I da bi ti dua ne ispala :ok turskoga cara ne dvorioe

'arkovoj brai! %ndrijau i :mitru! "ajazit nije dao da naslede njegovu oblast. *e znamo zato je tako postupio& t. j. da li je odluka bila naelna! da ne daje oblasti nego samo neposrednim naslednicima! ili su mu se bili zamerili bilo sam 'arko ili njegov braa. 'arkova oblast! kao i zemlje +onstantina :ejanovia! postadoe isto tursko podruje. :ubrovani su zabeleili! da su %ndreja i :mitar doli u njihov grad ,in grandissima et ehtrema poverta- i da su njihovim posredovanjem ,nali hleba u 'a(arskoj-. Upada u oi! da se nisu obratili "osancima! kad tevanu Gazareviu nisu hteli ili nisu smeli da odu. *arodno predanje inae pominje %ndriju u vezi sa arajevom i "osnom. :imitrije se pominje u slubi kralja igismunda sve do 3A=@. god. "io je postao upan Barandske upanije i kastelan grada Vilagoa. $urci su! pomagani od srpskih odeljenja! upadali 3<4?. i 3<4E. god. ne samo u Vlaku! nego i u tamiku i kraovsku upaniju! gde su harali i palili. +ralju igismundu postalo je jasno! da mora preduzeti neto krupnije! da bi odagnao neprijatelja iz neposredne blizine ma(arskih granica. Usred tih njegovih briga i planova stie mu vest o smrti kralja :abie. /n je odmah krenuo u rem! da bi iskoristio svoje pravo steeno gakovakim Ugovorom. %li izgleda da sa sobom nije vodio vee vojske. 'e(u bosanskim velikaima bi donesena odluka! da se na presto popne kraljeva udovica .elena! makar privremeno! da bi se samo izbegao dolazak 'a(ara. igismund je nalazio! da proglaenje :abiine udovice ne krnji njegovo pravo! poto je ona ena! a njena 6unkcija verovatno privremena. em toga! on je i suvie bio zauzet planovima protiv $uraka! da bi u ovaj mah tom pitanju! koje ga nije poga(alo otvoreno! pridavao vei znaaj. $ako je bosansko pitanje bilo obra(eno! a .elena! kao prva ena prava vladarka u naim zemljama! ostade na prestolu. Bavedeni od V. +lajia izvesni nai historiari zvali su +raljicu .elenu pogreno jo i 8ruba. :a .elena i 8ruba nisu isto lice vidi se jasno iz pisma kraljice 8rube! pisanog 3<44. god.! u kom! me(u ostalim! govori i to! kako je zdravo ,dokoli namm e zdravo gospodinm kralm-.

216

Istorija Srba Vladimir orovi +ralj igismund je oseao! da bi protiv velike turske sile! koja je na bojitima operisala sa dotle neobino brojnim borbenim masama! trebalo krenuti isto tako impozantnu hriansku snagu. /n je s toga radio na tom! da se! u tradiciji prolih borbi! organizuje pravi krstaki pohod protiv $uraka! koji bi ih prosto! u snanom zaletu! proterao iz 7vrope! jer "ajazit je bio energian i nezaustavljiv. +ad su ma(arski poslanici! prialo se! protestvovali kod njega! to je $urska! bez prava! unitila "ugarsku! on im je! u svom atoru! pokazao na gomile oruja i odgovorio im! da on svoje pravo osniva na tom. /dziv na kraljeve pozive nije bio mali. in burgundskog vojvode Cilipa melog! |an de *ever! dovede oko E.=== ratnika. 2ohodu se! uz njih i 'a(are pridruilo i neto *emaca! 2oljaka i ak 7ngleza. 2oneseni oduevljenjem! a bez dovoljnog iskustva u borbi s $urcima! ovi ratnici su izgledali sami sebi neodoljivi i govorili su o tom da gone $urke ne samo do "os6ora! nego i da idu ak do .erusalima. Vojska je pola u "ugarsku! :unavom. .edna savremena nemaka pesma 2etra iz 8eca kazuje! da se ekspedicija! prolazei pored srpskog zemljita i stupajui u putu na nj! oseala kao u neprijateljskoj zemlji! jer ih rbi! oevidno! prema naredbi! a i zbog njihove nedisciplinovanosti i pljake! nisu predusretali prijateljski. U Vidinu krstaima se predao car tracimir! koji je drao u svojoj vlasti severozapadnu "ugarsku! a u "ugarskoj im se pridruio i vlaki vojvoda 'ira. "ajazit je poao u susret toj opasnoj ordiji! praen od svojih vazala! me(u kojima se nalazio i tevan Gazarevi. +od *ikopolja! F?. septembra 3<4E.! dolo je do strahovite borbe. Uesnik u borbi! 1ans ciltberger! u svojoj vrlo zanimljivoj hronici! izreno kazuje! da je "ajazitu! u odluni as! kad je ve pomiljao na povlaenje! priskoio u pomo tevan jurnuvi pravo tamo! gde se nalazila igismundova zastava. /n je rastrojio 'a(are i naterao ih u beg. Vlasi! videi obrt sree! napustie bojno polje. am kralj igismund spasao se na jednoj la(i i otplovio niz :unav! gde ga je prihvatila mletaka 6lota. 2oraz krstaa bio je potpun i cilteberger donosi o njemu jezive scene. "ajazit je! koristei se pobedom! sruio ovog puta i severno "ugarsko 9arstvo! a bugarskog je cara zarobio i poslao u %ziju. 2otom je gonei slabe ostatke brodolomnika preao u Ugarsku i dopro sve do ctajerske plenei i pustoei. /vaj poraz 'a(ara povukao je za sobom i pad Vuka "rankovia! koji je! po svoj prilici! bio uao u neke veze s njima. 2redoseajui moguu katastro6u Vuk je sklonio 3<4?E. god. u :ubrovnik svoje pokretno imanje! koje je iznosilo 3DD= litara ,6ina srebra- i 3? litara zlatnih predmeta. 2osle nikopoljske bitke "ajazit je! kao nagradu tevanu za ogromnu ulogu u toj borbi! ustupio vei deo Vukove oblasti! od :eana do 2ritine! a Vukovoj udovici i deci ostavio je samo severni deo +osova! od $repe i 'itrovice do Vuitrna. am Vuk morao je da ide iz rbije. Umro je E. oktobra 3<4D.! po svoj prilici u vetoj 8ori! gde je jedan njegov brat! 5oman odavno iveo kao hilandarski monah. am Vuk bio je ktitor 1ilandara! s bratom 5omanom i 8rgurom! jo od 3<E?. god. $o to je "ajazit dao tevanu ba Vukove zemlje i to ih je ovaj primio jo ne bi moralo znaiti! da su izme(u ove dvojice to vreme vladali r(avi odnosi! ali taj momenat daje i izvesne verovatnoe za to. Ba to vreme kralj igismund pravio je veliki zaobilazni put 9rnim! "elim! 7gejskim! redozemnim i .adranskim 'orem! da bi se vratio u svoju obezglavljenu kraljevinu. 2reko Vlake nije smeo da se vraa! jer je i ono malo krstaa! to se spaslo na levu obalu :unava! bilo opljakano i mueno. $ek u decembru stigo je u :ubrovnik i odatle razaslao glasnike u gakovo! "udim! 5udnik i *ovo "rdo! da dobije vesti o optem poloaju. /ne nisu bile nimalo povoljne za nj.

217

Istorija Srba Vladimir orovi Verujui da ga je ovaj poraz slomio! njegovi protivnici behu digli glave i radili su! da mu ospore presto. U toliko vie! to je 3<4?. god. bila umrla kraljica 'arija! sa kojom je on u stvari doao do prava na ma(arsku krunu. I ovog puta velik deo opozicionara nalazio se u 1rvatskoj. |ivu agitaciju bio je razvio ponovo i sam Gadislav *apuljski. :a bi unapred privoleo $urke da mu ne prave smetnje on je traio sporazum sa "ajazitom i ponudio mu se za zeta. igismund je ustao odmah svom snagom protiv buntovnika i neprijatelja prikazujui sebe! za razliku od njih! kao zatonika hrianstva. *a saboru u +rievcima! u 6ebruaru 3<4@.! on je odneo pobedu davi prosto sasei glavne vo(e otpora. 'a(arski i igismundov poraz osetio se i u "osni. 2ored ene kraljice! koja je dobila presto zahvaljujui savezu velike gospode u zemlji i jednoj mutnoj politikoj situaciji! pojedini velikai su! po sili prilika! sve vie uzimali maha. +raljica .elena imala je jo manje svoje line volje i autoriteta! nego njen mu :abia. $o se vidi jasno po postupcima izvesne vlastele. andalj 1rani! od 3<4E. god. zet Vuka Vukia! traio je za sebe od :ubrovnika svetodimitarski ,dohodak-! koji se inae davao po pravilu vladarima& porodica *ikolia iz 2opova! s knezom 8rgurom na elu! postavlja samostalno nove carine! koje naroito teko poga(aju dubrovaku trgovinu& 1rvoje Vuki ima toliku mo! da njegove rei slua sva kraljevina. +ad je stigao u decembru 3<4E. u :ubrovnik igismund se svakako raspitivao i o prilikama u "osni. 'islim! da je tom prilikom priznao .eleninu vlast. $ako bar tumaim ono dubrovako estitanje kraljici od F@. decembra te godine na ,vmskr Onh kralnOvmstva ti!- koje inae ne bi bilo jasno. *a taj nain igismund je! moda! mislio zadovoljiti "osnu! bez veih obaveza! i ne stvarati nove neprijatelje! kad ve nije mogao izvriti svoje pravo. 'e(utim! "osna se ba sad pomutila. :ok je postojala opasnost od kralja igismunda i gakovakog Ugovora ljudi se behu nagodili da istaknu na presto :abiinu udovicu i da je pomau& ali sad! kad je ta opasnost prola! javie se nova shvatanja. .edna stranka u zemlji mislila je! da treba iskoristiti nevolju igismundovu i postaviti u "osni novog kralja! pa tako izigrati gakovaki Ugovor i staviti 'a(are pred svren in. 2o prianju '. /rbinija! kao muki kandidat na presto javio se $vrtko III! nezakoniti sin kralja $vrtka. +raljiinu stranu drali su ponajvie njeni srodnici! neretvanska vlastela 5adivojevii i popovski *ikolii! koje su i ona i :abia pomagali na sve naine. $vrtko se istakao kao kandidat na presto krajem prolea 3<4@. U :ubrovniku se 3F. juna reavalo! da se uputi poslanstvo !ad regem "osnek. 2rotiv $vrtka javio se naskoro novi kandidat! /stoja zvan 1risti! verovatno lan dinastije po enskoj ili nekoj sporednoj liniji! jer ga stari :ubrovani ubrajaju u +otromanie. /rbini pria! da se /stoja obratio za pomo $urcima. $ano je! da se ve krajem 3<4@. god. znalo! da se na "osnu sprema turska vojska. :ubrovaka vlada odgovorila je F<. decembra majci gur(a 5adivojevia! da se moe skloniti u ton ili u sam :ubrovnik ,gde joj je vea sigurnost ili bolji smetaj-. $urska vojska! u kojoj su se nalazili "ajazitovi sinovi i kojima se sa svojim etama pridruio i tevan Gazarevi! upala je u "osnu ve januara meseca. +onstantin Cilozo6 pria! da je vojska bila mnogobrojna! ali da je nastradala u "osni od preotre zime i neobino velikog snega. I posle njenog povlaenja /stoja je ipak ne samo mogao da se odri! nego da do malo vremena ostane i kao pobednik. U drugoj polovini marta 3<4D. porodice kraljiinih pristalica traile su! da se spasavaju na dubrovakom tlu& a stari neprijatelj :abiin i dugogodinji zatoenik 5adi ankovi dobija slobodu! i humsku oblast! i istie se kao privrenik /stojin. $rvenja su trajala cele prve polovine 3<4D. god.! a onda se poloaj raistio u /stojinu korist! posle njegovih pobeda u

218

Istorija Srba Vladimir orovi 1umu. :ubrovaka 5epublika reavala je 3=. i 33. juna da mu poalju poslanike! koji e ga pozdraviti u njeno ime i predati mu poklon u vrednosti od ?== dukata. 5adi neuspeha turske vojske u "osni bio je opadnut kod "ajazita tevan Gazarevi kao jedan od glavnih krivaca. "io je osumnjien da je potajno odravao veze sa 'a(arima i na neki nain izdao $urke. :a ga ublai tevan mu posla svoju majku 'ilicu! koja bee primila monaki in i postala sestra 7vgenija! i umnu monahinju .e6imiju. $o je prva naa diplomatska misija! koju su vodile ene! ali ene izuzetnih sposobnosti. Verovatno posredstvom sultanije /livere! za koju se belei da je imala velik uticaj na emira! one su bile srdano primljene i uspele su da opravdaju tevana. *a polasku izmolile su od njega i prenele u rbiju moti v. 2etke! koje su $urci bili odneli iz Vidina. /pis tog prenosa! sa lepom pohvalom pokosovskoj rbiji! ostavio nam je 8rigorije 9amblak. U svima naim oblastima ovo je bilo doba velikih metea i linih sukoba. I pred najoiglednijom opasnou ljudi nisu mogli! esto puta! da vide opte i krupno pred linim i lokalnim. $ako je! na primer! pored drugih patila i Beta i od unutranjih i od spoljanjih neprijatelja. 2rotiv "alia poelo se tamo sve vie jaati bratstvo 9rnojevia. .edan od lanova te kue iz katunskog kraja! 5adi 9rnojevi! koji bee ugrabio grbaljsku upu! doao je u otvoren sukob s gurom "aliem! pa je svoje odmetnitvo platio i glavom ;F?. aprila 3<4E. god.>. gura je bio iskoristio tursku zauzetost na drugim stranama! pa je uspeo povratiti tokom 3<4?. god. severno arbanako primorje. %li nije imao vere da e ga moi i odrati. toga se reio ustupiti 'lecima ista ona mesta! koja je ranije bio predao $urcima i uza njih onaj pojas primorja od kadarskog .ezera do mora. Ba to je dobio godinju penziju od 3.=== dukata i lanstvo u mletakom Velikom Veu& mletaki gra(anin postao je godinu dana ranije. Vrlo je karakteristino za tadanje prilike! da se 'letaka 5epublika izvesno vreme ustezala da u(e u pregovore u toj stvari i da je protiv gur(eve ponude postojala u gradu dosta jaka opozicija. Gjudi su tamo uvi(ali! da se dobitkom novih gradova primaju i nove! i ne male! i ne opasne obaveze! i zazirali su od njih. $ako su! na pr.! 3A. januara 3<4?. odbili da prime pod svoju vlast +otor! koji im se bee sam ponudio. U gur(evoj vlasti ostali su "ar i Ulcinj i cela oblast zvana Babojana. )im je sredio prilike u Ugarskoj kralj igismund je obratio panju i na balkanska pitanja. /brt u "osni nije mu mogao biti nimalo povoljan. *ije trebalo mnogo mudrosti pa da se vidi! kako je on bio stvarno uperen protiv njega. +ao glavnog vinovnika smatrao je 1rvoju! starog prijatelja i pristalicu napuljske kue! i optuivao ga je kao buntovnika i saveznika $uraka. 2oetkom marta 3<4D. kralj je krenuo u lavoniju! da se na(e na granici! ako bi $urci pokuali da je pre(u! i da! u isto vreme! utie i na tok stvari u "osni. %li sve do leta nije preduzeo nia ozbiljnije da sprei pad kraljice .elene i /stojinu! a u stvari 1rvojevu pobedu. $ek jula meseca! prikupivi vie vojske! krenuo je dolinom Vrbasa u 1rvojevu oblast. +od vrbakog grada ;blizu "anje Guke> naiao je! me(utim! na jak otpor! pa je! videvi da operacije nee ii dovoljno brzo! napustio borbu i ve u avgustu poeo povlaenje. 1rvoje! kao pobednik! poao je za njim i uspeo da osvoji celu dubiku upu. "ojei se! da 'a(ari ne preduzmu kakav novi pohod "osanci su bili vrlo budni& sam kralj /stoja! sa cvetom svoje vlastele! nalazio se jo u zimu 3<4D4. na severnoj granici! u oblasti Usore. Istroivi se u ovim borbama za presto i protiv 'a(ara! ostavi duan ak i svojim najamnicima! to je moglo biti vrlo opasno! /stoja se reio! da ispuni staru elju :ubrovana i da im proda uski pojas zemljita od +urila do tona. Balagao se za to 1rvoje! a naknadno je pristao i raniji vlasnik tih krajeva! 5adi ankovi. U povelji od 3?. januara 3<44.! kojom im je

219

Istorija Srba Vladimir orovi ustupio to zemljite! /stoja kazuje da je doao na presto svojih progonitelja videi zemlju ,da nema svog pastira-! a da prema :ubrovanima ima obzira zbog njihove nelicemerne ljubavi. 2osle svojih uspeha kralj je otiao u 'ileevo! gde se oko F=. aprila krunisao! a potom se! u jesen! rastavio sa enom. Bnamo sasvim pouzdano! da je /stoja nastavio svoje veze sa $urcima i posle uvrivanja na prestolu i da su turski pregovarai dolazili na njegov i 1rvojev dvor. /d kralja igismunda! koji mu je ostao neprijatelj! nije morao u ovaj mah mnogo zazirati! jer je bio i suvie zauzet umirivanjem ogorene opozicije u vlastitoj zemlji! koja je ila ak dotle! da ga je 3A=3. god. drala punih est meseci u pravom zatoenju. Ba vreme ovih nereda u 'a(arskoj naroito je digao glavu vojvoda 1rvoje! koji je u stvari bio neka vrsta /stojina savladara. +ralj je prema njemu imao i mnogo obaveza i mnogo obzira. 1otei da ga i vidno nagradi /stoja mu je 3A==. god. dao Givno sa celom upom! tako! da je 1rvoje postao gospodar skoro cele zapadne "osne od :ubice do :inare. *a njegovo navaljivanje priznao je idue godine Badar vrhovnu vlast Gadislava *apuljskog& krajem 3A=3. god. pao je u ruke 1rvojeva uraka! kneza Ivana *elipia! tvrdi +lis& a u maju 3A=F. potvrdio je 1rvoje! u ime Gadislava i /stoje! ranije povlastice cibeniku! koji do(e posredno pod bosansku vlast. "ilo je! prema tome! puno izgleda! da e /stoja sa 1rvojem moi vaspostaviti $vrtkovu politiku u 2rimorju i dii ponovo raniji ugled "osne. :a se u tom pogledu nisu ustruavali ni od upotrebe sile pokazuje jasno sluaj plita! kome su zadali osetnih udaraca zato to je uporno odbijao da ih prizna! pa se! iz ogorenja! nudio sam 5epublici v. 'arka. tim u vezi dolo je do velike zategnutosti i sa :ubrovnikom! koji nije hteo da stavi na raspoloenje svoju 6lotu protiv plita! i koji je! kao i za vreme $vrtkovo! uvao vernost prema ma(arskoj kruni. 1rvatski ban 'irko "ubek iskoristio je 1rvojevo bavljenje u primorskim krajevima! pa je nenadnim upadom 3A=F. god. povratio dubiku upu i tim ogorio 1rvoja u jo veoj meri. I Gadislav *apuljski reio se! najzad! da iskoristi ma(arske me(usobice i da se pojavi na zemljitu Ugarske! kako bi dao vie poleta i energije svojim pristalicama i linim zalaganjem pojaao svoje pravo. redinom avgusta 3A=F. stigla je napuljska 6lota na dalmatinsku obalu! a s njom i Gadislavov namesnik za Ugarsku! %lojz %ndemarisko de 'areski. +ao polazna taka izabran je Badar. Udruene 1rvojeva vojska i napuljske ete! sa neto Badrana! napali su grad Vranu! koji im se predade! pa potom osvojie i neka druga mesta! i na kraju i sam plit. /d svih dalmatinskih gradova ostade uporan samo tvrdi kradin. Uz Gadislava! po papinoj elji! pristade najvei deo ma(arskog svetenstva! i u januaru 3A=<.! na saboru u Velikom Varadinu! on bi izabran za kralja. Uz nj pristade i cela 1rvatska. 2osle tolikog uspeha bilo je prirodno! da se najposle pojavi i on sam i pokua stvarno uzeti i vriti vlast. tigao je! doista! 34. jula 3A=<.! u Badar! praen 6lotom i sjajnom svitom. $u ga je doekao 1rvoje! ali ne i +ralj /stoja! iako se to oekivalo. U Badru se Gadislav i krunisao! ali bez krune v. tevana i svih propisanih 6ormalnosti! zbog ega su njegovi protivnici osporavali zakonitost toga akta. Iz 2rimorja Gadislav! kome je oskudevala hrabrost i energija! nije smeo da krene u samu Ugarsku! i da se stavi na elo svoje stranke! pa je! usled toga! sve ovo to je dotle postignuto ostalo polovno i ubrzo izgubilo pravi znaaj. Ba ovo vreme +ralj /stoja je poeo rat s :ubrovnikom. /n je prema tom gradu iao dalje od kralja $vrtka i traio je bezuslovno! da se 5epublika odrekne igismunda i prizna njegovu vrhovnu vlast. Uzaludne su bile sve molbe :ubrovana! /stoja se nije dao odgovoriti. *jegova vojska! pod vo(stvom vojvode 5adia ankovia! ula je 3D. juna u nedavno ustupljene oblasti! kao za opomenu u prvi mah. :ubrovaka politika

220

Istorija Srba Vladimir orovi prema "osni bila je odavno odre(ena i dosledna. 2rotektorat tako bliskog! a daleko monijeg suseda lako bi se mogao pretvoriti u pritisak i ugroziti njihovu slobodu. :ubrovaki hroniar .. 5asti! na osnovu pouzdanih vesti! saoptava! da je :ubrovnik nudio ?== dukata godinje dok je iv! da bi ga ostavio na miru. %ko mu je bilo stalo do izvesnih prihoda kralj ih je! dakle! mogao dobiti i bez rata! ali se u 5epublici nije htelo da se tom odnosu dade karakter vazalstva. +ad nije popustio posle prve opomene! :ubrovnik je! po kraljevoj naredbi! bio napadnut i u starim granicama. "osanskom napadaju pridruio se i napadaj napuljske 6lote. 1rvojevi saveti! da :ubrovnik primi Gadislava! nisu bili posluani i on mu s toga! iako je to hteo! nije u taj mah mogao pomoi. +ad je kralj igismund! spreman na sve! energino pregao da povrati izgubljene poloaje i kad mu njegova odvanost i aktivnost omoguie dosta brze uspehe! uplai se kralj Gadislav ozbiljno i u jesen 3A=<. ode natrag u Italiju. 2re odlaska! oko F=. oktobra! imenovao je 1rvoja za svog glavnog namesnika u Ugarskoj! 1rvatskoj! :almaciji i "osni. U isto vreme poklonio mu je! kao samostalno podruje! ostrva "ra! 1var i +orulu sa gradom plitom i uz to titulu hercega! odnosno duke ;duh! duca>. ,1ercetvom spljetskim postaje on za pravo samostalan vladalac s odre(enim teritorijem- i kao takav kuje svoj novac! dri svoju vojsku i ure(uje svoj dvor. /tada su njegove prestonice grad plit! u kome se do naih dana ouvala njegova +ula! i u "osni jajaki grad! nad izvanredno ivopisnim padom 2live. Ime gradu .ajcu dao je 1rvoje po talijanskom nazivu !uovok jednog grada kralja Gadislava. 1rvoje se u ovo vreme nalazio na vrhuncu svoje moi i drao je pod sobom oblast koja je u stvari bila jedna prava mala kraljevina. I u rbiji bee pokuala izvesna vlastela! da iskoristi vladu ene! kneginje 'ilice! i mladost tevana Gazarevia! da bi ojaala svoju vlast. +ao i njihovi bosanski drugovi i oni su traili potpore delom kod $uraka! a delom kod 'a(ara. 8lavna lica behu rudniki vojvoda *ikola Boji i *ovak "elocrkovi. /ni su bili uputili jednog svog oveka u .edrene! da se preporue $urcima i dobiju njihov pristanak za svoje planove! koji nisu bili ogranieni samo na ue proirenje vlasti. *a turskom dvoru nisu nali eljenog odziva& ta vie s te je strane cela stvar bila dostavljena tevanu. tevan je uinio brz i odluan proces. "elocrkovi bi odmah pogubljen! a Boji se! posle otpora u gradu /strovici! predao i onda! s celom porodicom! bio oteran u manastir. udbina Vuka "rankovia i ova dva primera bili su dovoljni da za izvesno vreme umire ljude i zemlji vrate toliko potrebni mir. U toliko vie! to su jasno pokazali kako tevan dobro stoji kod "ajazita. /n je! doista! sultanovu panju i zasluio vrei kletveniku dunost besprekorno i na bojnim poljima i inae. *emamo nikakva podatka u tom da se on ma u kojoj prilici kolebao. +onstantin Cilozo6 naroito podvlai prijateljski odnos "ajazitov prema tevanu! ak i neku vrstu nenosti. 8ovorio mu je! kae se! da ga uzima ,kao sina starijeg i ljubljenog- i da je to objavio ,pred svima! mojima i istonima-. 7mir je davao tevanu i pouke o dravnoj politici za rbiju. 'a(arima ne treba nikako da radi! jer ko je god s njima ulazio u veze propao je kao i bugarski carevi. $reba ii s $urcima! koji su gospodari situacije. ,%ko mi ne krenemo na druge! drugi na nas nee poi-! govorio je "ajazit sa samouverenjem. naga drave je u vojsci! i nju treba dobro paziti. :a bi se moglo upravljati kako treba valja skriti mo vlastele. 7mir je bio autokrata! a video je uz to jasno od kakve je tete za balkanske narode bila velika mo i volja i ambicije pojedine vlastele. toga je i tevanu preporuivao! kako bi se danas reklo! autoritativni sistem. /n mu je ak izreno rekao! da to uini jo dok je on iv! da mu moe po potrebi biti od pomoi. 'esto stare vlastele! s dubljim korenom i veim prohtevima! neka stvara novu! skorojeviku! vezanu za vladara i zavisnu od njega. 221

Istorija Srba Vladimir orovi +onstantin! skoro da ovek ne poveruje! kazuje jo i to! kako je emir napominjao tevanu i to! da e posle njegove smrti nastati raspre oko prestola izme(u njegovih naslednika! pa da te raspre tevan moe iskoristiti za jaanje rbije u svakom pravcu. "ajazit je zavrio ivot i vlast pre nego se nadao. U 'aloj %ziji! gde su $urci 3<4=. god. uzeli i poslednji vizantiski posed! bee izbio opasan neprijatelj. 2otomak :ingis0+ana! grandioznog mongolskog osvajaa! vladar $atara! $imur0+an bee u svom stalnom napredovanju dopro do turskih poseda u %ziji i ugrozio ih. 2oto je osvojio 2erziju i vrio upade u Indiju bilo je sasvim prirodno! da se nee zaustaviti ni na turskoj granici. U toliko pre to su svi turski protivnici tamo traili zatite kod njega. Ve je 3A==. god. dolo do prvih borbi! u kojima su $atari ostali pobednici. $aj uspeh uinio je! da s $atarima poee traiti blie veze ak i neki evropski vladari! kao vizantiski car i 6rancuski kralj +arlo VI. "ajazit se 3A=F. god. reio! da protiv $atara krene on lino. njim je! po dunosti! poao i tevan Gazarevi s bratom Vukom i dva "rankovia! 8rgur i gura(. +od %nkare! FD. jula 3A=F.! borba je reena u tatarsku korist. Istoni izvori pominju jak napadaj teke srpske konjice protiv lako oruanih tatarskih peaka i poetni uspeh koji je ona postigla. 2oraz je doao zbog izdaje jednog dela elduka! koja je zbunila "ajazitovu vojsku. "ajazit je bio zarobljen i u ropstvu je i umro! D. marta 3A=<. tevan je vrio tri juria da ga spase! ali uzalud. rpska vojska mogla je potom da se povue bez teih gubitaka. /d znatnijih lica bio je zarobljen samo 8rgur "rankovi! ali je posle bio poten za skup otkup. +ao nekad uveni +seno6ontovi drugovi! srpska vojska je! borei se! dola do bos6orske obale. $u su se prevezli na evropsku stranu. +ad su stigli u 9arigrad car .ovan i prestonika publika doekali su ih sa panjom. tari car 'anojlo bee! me(utim! otiao na zapad da pregovara o savezu hriana protiv turske opasnosti i o ceni za taj savez. U taj savez Vizantija je elela da uvede i rbiju kao jo uvek najvaniju hriansku dravu na "alkanu. toga mu je car .ovan! da bi pridobio tevana! dao titulu despota! prvi in iza carskog! i ponudio mu je za enu svoju svastiku! ker mitilenskog gospodara! Craneska 8atiluzija. tevan se tad na 'itileni verio! a svadba je svrena tek tri godine docnije. /d sinova emira "ajazita bee se iz ankarske bitke spasao samo jedan! ulejman! koji nije nimalo mario sa tevanom! ne znamo tano iz kojih uzroka. Bna se samo! da je tevan! jo u 9arigradu! dobio neke dostave! kako njegov sestri gura( "rankovi namerava da! pomou ulejmanovom! prisvoji neke njegove zemlje. "ie! po svoj prilici! da je gura(! uhvatio neke veze sa "ajazitovim naslednikom& da je hteo da povrati bar oevu vlast& i da je! smatrajui i tevana kao krivca za oevu sudbinu! i inae kao protivnika! govorio i radio protiv njega. 7nergian! tevan je dao zatvoriti gur(a u 9arigradu! ali se ovaj brzo oslobodio i odmah otiao novom emiru. $urci su bili kivni na rbe verovatno sa izvesnom sumnjom da se nisu dovoljno borili na njihovoj strani! pa su svoje neraspoloenje i pokazali kad se jedan srpski odred vraao iz 9arigrada suhim putem u domovinu. +od )rnomena oni su taj odred saekali i sasekli& napad je izvrio turski vojvoda arida! onaj isti za koga se pria da je na +osovu zarobio kneza Gazara. "ojei se! da i njih ne zadesi ista sudbina! tevan i Vuk nisu hteli da idu suhim u rbiju! nego su iz 'itilene nastavili put la(ama za Betu. eptembra meseca ve su bili u "aru! gde ih je srdano doekala umna sestra .ela i zet gura( "ali. "rina kneginja 'ilica! odnosno monahinja 7vgenija! raspitivala se za to vreme! isto kao i 'ara "rankovika! ta im je sa sinovima! poto od njih dotle nisu mogli dobiti nikakva glasa. %li ono to su domalo imale uti nije bilo ni uteno ni dobro. *jihova deca! prvi ro(aci! 222

Istorija Srba Vladimir orovi bila su se ljuto zavadila i radila su jedna drugima o glavi. 2redoseajui opasnost tevan je uzeo vojsku od svog zeta gur(a! a zatraio je pomo i od majke. /be vojske sastale su se na +osovu! kod 8raanice! na nedavnom razbojitu. 2rotiv njih ila je druga vojska! u kojoj su se nalazili $urci! ete gur(a "rankovia i sused "rankovia! vranjski gospodar esar Ugljea sa svojim ljudima. U bitci! koja se vodila F3. novembra 3A=F.! tevan je ostao pobednik. .o tu njemu je preao esar Ugljea! koji ga je obavestio o stanju $uraka! i postao mu otada odan prijatelj. tevan se u toj bitci borio protiv turskih odeljenja! a mla(i mu brat Vuk protiv "rankovia. :ok je tevan pobedio Vuk je bio pobe(en. tevan mu je s toga! kad su doli u *ovo "rdo! uinio nekoliko primedaba i prekora! tako da je ovaj! raljuen! otiao domalo $urcima. .a mislim! da je ova borba $uraka i "rankovia na klasinom +osovu protiv Gazarevog sina dala prve osnove za stvaranje legende o kosovskoj izdaji Vuka "rankovia i njegovom urovanju s $urcima. :omalo! 3F. decembra! pisali su :ubrovani 'ari "rankoviki! pola savetujui! a pola korei# ,"og zna! voljeli bismo da je me(u vama ljubav i dobri mir kako pristoji me(u sestrom i braom. :a je tako gospodovali biste i uzdrali zemlju u dobrom miru i stanju! te bi sve dobro bilo i nai bi trgovci mogli opiti! jer trgovaca ne moe biti i ne trai drugo nego mirnu i gojnu zemlju-. "ajazitov naslednik! begunac iz jedne razbijene vojske i svedok strahovitog poraza svoga oca! sultan ulejman bee se uplaio koliko od $imura! toliko i od hrianske lige u koju su uli Vizantija! 'leci i genova i neke manje dinaste. toga se pourio! da jo 3A=F. god. sklopi mir sa Vizantijom! koji je ovoj vraao neke oblasti na 9rnom 'oru i $rakiji i grad olun! i koji je! uz to! osloba(ao od vazalskih obaveza. U tom ugovoru! kao novi vizantiski prijatelj! bio je pomenut i despot tevan! ali se u njegovom ugovornom odnosu prema $urcima nije promenilo skoro nita. tevan je! me(utim! bio reen da te odnose izmeni stvarno. /predelivi se u 9arigradu za hrianski savez! a ogoren zbog ulejmanova dranja prema sebi! on je bio naisto ta ima da radi. 'alo je datuma u naoj historiji! koji tako odre(eno obeleavaju obrt u dravnoj politici! kao to je sluaj sa tevanovim stavom od 3A=F. god. :otle bezuslovno veran vazal! koji vri dragocene usluge u najteim asovima! on sad postaje saveznik i pomaga hrianskih akcija i zalae se za njih sa istom vitekom odanou. 8lavna sila! na koju se otad oslanjao! nije! me(utim! bila vojniki skoro beznaajna Vizantija! nego 'a(arska! koja mu je! i pored svih unutranjih nezgoda! ulevala vie poverenja. 'i ne znamo danas taan datum kad je tevan priao 'a(arima priznavi vrhovnu vlast kralja igismunda! ali je to! svakako! izvedeno u toku 3A=<. god. tevan je od tog priznanja imao odmah i neposredn koristi. igismund je ustupio despotu "eograd sa celom 'avom! ije su granice dopirale do iza Valjeva i okola. Uinio je to za to! da bi mu tako pojaana rbija sluila kao glavni zatitni bedem za samu Ugarsku! ije granice ne bi bile vie izlagane neposrednim turskim nasrtajima. +ao ranije "ajazit! otsad je igismund bio pun panje prema despotu. +ao ,svom vernomon mu je davao bogate posede i u samoj 'a(arskoj! tako! na pr.! grad atmar *emeti. :espot je imao ,tako mnogo poseda u torontalskoj upaniji! da je za njih postavio naroitog podupana-. +ad je dobio "eograd u svoju vlast despot je tamo preneo svoju prestonicu! a sam je grad utvrdio! razvio i unapredio u svakom pravcu. av grad opasan je rovovima i imao je dvostruke bedeme. :espotov dvor sa kulama i osmatranicama bio je! kao srednjevekovni zamkovi! i grad i dom. 8ornji grad imao je etvera vrata! ispred kojih su na tri strane bili pokretni mostovi! a pored dvaju jake kule. U samom gradu despot je podigao mitropoliju! a obnovio veliku crkvu Uspenija "ogorodinog. Velika bolnica u gradu bila je prva kod nas! koja je primala i laike i u koju su dolazili bolesnici iz cele 223

Istorija Srba Vladimir orovi drave! naroito leprozni. Uz nju je odnegovan prostran vrt! a u njoj sazidana crkva v. *ikole. :a bi se grad jo vie razvio despot ga! po obiaju ma(arskih kraljeva! napravi slobodnim gradom! a njegove trgovce oslobodi carine. Izradio je za nj i povlastice od ma(arskog kralja i susednih lokalnih vlasti. Usled svega toga "eograd doista procveta i posta grad veeg znaaja. $eka vremena behu u to vreme nastala i u Beti i njenom susedstvu. 'leani dadoe 3A=F. god. pogubiti +onstantina! sina gure "alia! naslednika albanskog gospodara +arla $opije! koji je vladao u srednjoj %lbaniji i oslanjao se na $urke. *jegov sin tevan poznat sa nadimkom 'aramonte! bio je uveni avanturista i imao je veoma buran ivot. "rzo potom! u aprilu 3A=<.! umro je i gura( tracimirovi "ali! zet despota tevana. +ao u "osni 'a(arska! tako u Beti i %lbaniji nije bila mnogo popularna mletaka vlast. luaj +onstantina "alia reit je dokaz da je bilo i nezadovoljstva s njom i pokuaja odmetanja. *aslednik gur(ev! "ala III! bio im je otvoren neprijatelj& i on je voleo $urcima vie nego njima. Izmeu njega i 'leana dolo je brzo do rata. /n je hteo da povrati gradove! koje im je njegov otac ustupio! a 'leani su! bojei se za svoje posede na toj strani! hteli da njega ili onemogue ili bar potpuno oslabe. U jesen 3A=A. siao je u Betu sam despot da pomogne svom sestriu! ali se nije zadrao due. 'leii su uspeli da! pomou 6lote! zauzmu gradove "udvu! "ar i Ulcinj. /seali su se jai! pa s toga nisu hteli voditi rauna ni o protestima andalja 1rania zbog zauzimanja "udve! na koju je on polagao pravo. /va borba podelila je Beane i %lbance u dva ljuta tabora. *a mletakoj strani nala se srpska porodica 9rnojevia! koja potie iz katunske oblasti iznad +otora! i koja e u jV veku! naslanjajui se! u glavnom! na 5epubliku v. 'arka uzeti svu vlast u Beti. Uz "alu su bili albanski :uka(ini i 2amalioti iz Babojane. I stanovnitvo nekih gradova bilo je antimletako. U :rivastu i kadru izbila je 3A=?. god. prava pobuna protiv njih! koja im je nanela dosta tete i gubitak prvog grada. 5atovanje se zbog toga oteglo i trajalo je godinama& upravo trajalo je! s malim prekidima! sve do "aline smrti. 'a(arska prevlast u "osni i rbiji /dlazak kralja Gadislava! koji nije bio daleko od toga da izgleda kao beg! i pribliavanje srpskog despota kralju igismundu delovali su i na kralja /stoju. %ko se dotle pomalo i kolebao! sad se odluno reio da menja svoju politiku. 2reko mavanskog bana Ivana 'arota ;'orovia> napravio je povoljne ponude igismundu! obeavajui mu! me(u ostalim! da e ga priznati za svog vrhovnog gospodara. +ad su uli za to :ubrovani! upotrebili su sve to su mogli da taj sporazum pokvare. planom su u "osni radili protiv njega& optuivali su ga na ma(arskom dvoru& a kod 1rvoja su hteli da izazovu osvetu i surevnjivost. *udili su mu ak! da ga pomau ako bi hteo lino uzeti kraljevsku krunu. % ako on to ne ushtedne postavljali su kao kandidata drugog lana bosanske kraljevske kue! 2avla 5adiia0+leia! koji se bio odmetnuo od kralja i u to vreme nalazio i u njihovom gradu. *a igismundovom dvoru! sem to su o /stoji imali govoriti samo najgore! oni su ak trebali davati i savete. %ko igismund hoe da ,potpuno zagospodari u "osni- on treba da se sporazume! u prvom redu! s 1rvojem! da posle me(usobno zavadi bosansku vlastelu! i da kraljevstvo razdeli onima! kojima on ushtedne. %li dok su :ubrovani doli do "udima stvar je ve bila svrena. igismund se izmirio sa /stojom. U pogledu 5epublike bilo je ugovoreno! da se vaspostavi stanje kakvo je bilo za vlade kralja $vrtka& to znai! da je ona gubila nedavno dobijeno primorje od +urila do tona. :ubrovani su! prirodno! upotrebili sve da to povrate i da objasne 'a(arima koliko je /stoja bio nepouzdan i radio protiv njih. /stoja je! 224

Istorija Srba Vladimir orovi me(utim! ponudio sporazum i :ubrovanima i svom odmetniku 2avlu 5adiiu. %li je 5epublika oklevala i samo pootravala mere na granici. /na se! dobro obavetena! nadala meteima u "osni! koji e izmeniti stanje. ama je nastavila pregovore sa 1rvojem! jer je znala da ovaj nee lako dozvoliti da njegov tienik na prestolu vodi politiku protiv njegove. I! doista! iz jednog dubrovakog pisma od 33. decembra 3A=<. mi doznajemo o ,velikoj protivnosti-! koja je nastala me(u "osancima! ,i kako jedan ide protiv drugog-. 1rvoje je bio glavni vo(a opozicije. njim je iao i andalj. 1rvoje je 3?. januara 3A=A. sklopio i 6ormalni savez s :ubrovnikom ,suprotiva kralju /stoji! na njegovu pogibao i rasutije i prognanije vana +ralevstva-. U opasnosti pred tako opasnom koalicijom /stoja se reio na novu politiku. Ve u martu izmirio se sa 1rvojem i obeao mu da e prei na stranu Gadislavljevu. %li to obeanje nije izvrio. /n je mislio da veto balansira izme(u jedne i druge strane i da se stvarno ne opredeljuje ni za koga. $akvom politikom nije zadovoljio nikog& naprotiv! ogorio je i jedne i druge. 5asti pria! da su :ubrovani! koji su radili protiv njega neumorno! uspeli da uvuku 1rvoja u rat protiv kralja i da njihova i 1rvojeva vojska prodre sve do 5ame! gde im je 6lota popalila :rijevo i okolna mesta. U drugoj polovini maja 3A=A. kralj /stoja je bio sruen. 2osle svog pada /stoja je otiao u Ugarsku prikazujui se kao rtva odanosti prema igismundu. /vaj mu je verovao! jer je! prema njegovim obeanjima! jo 3E. aprila pisao burgundskom vojvodi Cilipu! kako e se i /stoja pridruiti ma(arskoj vojsci protiv Gadislava i 1rvoja. U "osni /stoju behu napustili svi. amo su guro i Vuki 5adivojevii odrali "obovac! uvajui tu kraljevsku krunu i kraljevsku porodicu. :ubrovani su odmah uputili svoje poslanike na budimski dvor! da suzbijaju /stojina saoptenja i da objanjavaju svoj postupak. Ba vreme ovih metea :ubrovani behu poseli tri otoka "ra! 1var i +orulu! branei se tim! da ih je /stoja traio za sebe u kralja igismunda. *a drugoj strani vojvoda andalj bee savladao i zarobio starog neprijatelja svoje porodice! vojvodu 5adia ankovia. "ala III uzalud je pokuavao da ovom prilikom dobije +otor. 2osle pada /stojina za nekoliko se dana nije znalo ko e postati kralj u "osni. 2ominjalo se vie kandidata# 1rvoje! 2avle 5adii! bivi kralj $vrtko II. 2obedio je ovaj trei! za koga nemamo nikakvih podataka ta je radio poslednjih godina i da li je uestvovao u ovim borbama. Videvi primer svog prethodnika $vrtko II! jo vie nego /stoja ranije! morao je da poputa udima vlastele. 8lavna linost je 1rvoje& svi glavni poslovi svravaju se s njim i preko njega. 2ored njega poinje sve vie da se istie vojvoda andalj! za koga :ubrovani kau! da je imao ,dubok um-. 1rvoje i andalj bili su povezani porodino i sasvim je prirodno! da su ujedinjeni mogli naturati svoju volju celoj "osni. +ralj igismund nije mogao ostati pasivan. Ve je u maju spremao se on da krene u "osnu. 2o njegovoj naredbi poao je kasnije! ne znamo tano kad! ali jo toga leta! ban I. 'orovi sa est barjaka i dosta vojske na "osnu. /svojio je "obovac i vaspostavio je ponovo u njemu /stojinu vlast. igismund je bio veoma ljut na "osance i u darovnoj povelji 'oroviu nazivao ih je per6idnim. "osansku nevolju pokuao je! u isto vreme! da iskoristi "ala III i da im uzme +otor! no nije uspeo. *e elei da do(u pod njegovu vlast +otorani su se bili obratili 'lecima! da ih oni prime pod svoje okrilje! ali su 'leani! bojei se zapleta s "osancima! otklonili tu ponudu. 'a(ari nisu bili nimalo zadovoljni ni novim stanjem u "osni! jer su dobro videli da veina bosanskog stanovnitva nije prema njima dobro raspoloena. Vraanje 225

Istorija Srba Vladimir orovi /stojino nije skoro nita promenilo odnos snaga. 1rvoje je jo uvek vodio glavnu re i vaio kao protivnik igismundov. toga su u "udimu nameravali! da novom! i vrlo energinom! akcijom stvore u "osni istu situaciju i onakav poredak kakav bi oni eleli. +ad se u jesen 3A=?. pojavio kralj igismund u unskoj dolini nastao je velik strah u celoj zemlji. /vog puta kralj je uzeo juriem grad "iha! pa se potom povukao! da se domalo vena u +rapini sa Varvarom! erkom gro6a 1ermana 9eljskog. %li je zato I. 'orovi poharao celu Usoru! zauzeo rebrenik i u nj postavio ma(arsku posadu. "osanci su se u +rajini branili vrlo hrabro i posle igismundova povlaenja polo im je za rukom da naskoro povrate "iha. $o je! razume se! samo uvrstilo ono uverenje u "udimu! da se odnos s "osnom ne moe srediti samo paliativnim merama i privremenim ekspedicijama. U toliko vie! to je 1rvoje! u svojoj aktivnosti! bio dosledan i istrajan! kralj Gadislav pokazivao je dosta dobre volje da njegovu vernost i vidno nagradi! makar i sa povlasticama! koje su u poslednje vreme ostajale ee na hartiji nego mogle biti ostvarene. 2oto je 1rvoje sam podigao grad 2rozor Gadislav mu ga je 3A=E. 6ormalno ,poklonio- zajedno sa vrljikom oblau! a u isto vreme mu je poklonio i grad Brinj nevernog 2avla cubia! igismundova pristalice. andalju su isto tako bili ,darovani- gradovi :renik! lunj i 9etin! koji su pripadali porodici Crankopana. amoj kraljevini "osni Gadislav je! na elju jedne deputacije! koja je bila dola u ime kralja i plemstva! FE. avgusta 3A=E. odobrio one blie neodre(ene! ali u mati i tradiciji velike granice! koje je imala u vremena ve polumitskog +ulina bana. +ralj /stoja je iveo za to vreme povueno! bez vee vlasti! kao ,bivi kralj-! kako ga naziva zbor bosanske gospode. "ilo je vrlo veliko iznena(enje! kad se u septembru te godine obratio :ubrovniku! svom krvnom dumaninu! gradu koji je najvie doprineo njegovom padu. 1teo je da se izmiri s njim! vrlo verovatno zbog toga! to je bio nezadovoljan svojim poloajem i traio izlaza. :ubrovnik mu je odgovorio ljubazno! naglaujui da je stara zavada predata zaboravu. Uinili su to ponajvie s toga to su znali da 'a(ari istiu /stoju zato jer nisu trpeli $vrtka. /dobrili su mu i da moe doi u njihov grad slobodno kad mu god bude po volji. $e veze izazvale su proteste bosanskih velikaa& za andaljev! na primer! znamo pouzdano. U novembru te godine traili su 1rvoje i andalj sami! da 5epublika stavi na raspoloenje /stoji jedan svoj brigantin! jer eli da napusti "osnu. Batod $anog odgovora! na alost! ne moemo dati! ali se to! donekle! moe tumaiti optim stanjem u zemlji. 'a(ari nisu dali da se "osna uspokoji. I to! nema sumnje! s planom. Iako se kralj igismund 3A=E. god. nalazio u ratu sa %ustrijom! on! ipak! nije hteo ostaviti ni "osnu na miru! da se u njoj ne bi ustalilo novo stanje. +ako sam! zbog tog rata nije mogao krenuti na vojnu on je uputio u "osnu uvenog avanturistu 2ipa pana ili Cilipa de kolaris! oprobanog ratnika za koga se pretpostavlja da ga je zapamtila i naa narodna epska poezija u licu Cilipa 'a(arina. /n je sa ma(arskom vojskom prodro u "osnu! pustoei! sve do "obovca i tu zaseo. 'oda je /stoju uvredila kakva njegova bezobzirnost ili uopte tako neprijateljsko posredovanje 'a(ara. 'e(utim! on je ipak ostao. %ko popusti "osnu on gubi sve! naroito ako je napusti raziavi se s 'a(arima& a ako! gutajui! ipak ostane s njima bilo je nade da potisne i zameni $vrtka. :a je ponovo pokuavao dvostruku igru vidi se potom! to je ponovo uao u veze s 1rvojem. /vom se i izvinjavao da nije doao u :ubrovnik s toga! to nije imao poverenja u :ubrovane. 'a(ari su nastavili ratovanje i sledeih godina! iako su $urci u leto 3A=@. pokuali da izme(u njih posreduju za mir. U avgustu krenule su dve ma(arske vojske na "osnu starim historiskim putevima! dolinom Vrbasa i dolinom "osne. 2rva nije imala uspeha! dok je druga dola do "obovca! u kom ih je doekao 2ipo pano. 5atovanje je 226

Istorija Srba Vladimir orovi potom naglo prekinuto zbog kraljeve bolesti! ali s tim da se naskoro nastavi. *ovi papa 8rgur jII! koji se nije hteo meati u spor izme(u igismunda i Gadislava! dao je u jesen 3A=@. ma(arskom kralju svoj blagoslov za vo(enje rata protiv svih nevernika i otpadnika u njegovom susedstvu. Ve u aprilu 3A=D. siao je igismund do gakova da lino pregleda sve pripreme za veliku o6anzivu! a u maju je preao avu i u :oboru udario tabor. 8lavna borba poela je tek u septembru! kad je pribrao veliku vojsku od E=.=== ljudi! u kojoj se! uz 'a(are! nalazilo i dosta 2oljaka. 2red tolikom silom "osna je! najzad! morala pokleknuti. I to bez duga otpora. igismund je mnoge velikae zarobio! a mnoge pobio! ne tedei ni staro ni mlado! ni muko ni ensko. 2oruio je i mnogo kula i gradova. :a ih je naterao sve na pokornost razume se samo po sebi. :ubrovaka estitanja upuena su kralju FA. oktobra& znai da je sve bilo svreno za mesec dana. 'e(utim! glavne bosanske vojvode! i to one po 'a(are najopasnije! 1rvoje! andalj i knez 2avle ostadoe nepovre(ene! ne znamo da li sluajem ili svojom vetinom. *e znamo da li su oni svi i uestvovali u nekoj odlunoj borbi! ili su se drali svojih teko pristupanih planina! gde ih 'a(ari nisu mogli lako slediti. Isto tako odrao se i kralj $vrtko. /vog puta kralj igismund hteo je da pobedu iskoristi do kraja! pa je u "osni ostavio jedan deo vojske kao jemstvo! da e se novo njim stvoreno stanje i odrati. igismundova pobeda bila je neosporna. /na je s toga morala delovati! i to na sve! pa me(u njima i na one koji nisu bili neposredno pogo(eni. Ve krajem 3A=D. god. 1rvoje se pokorio igismundu! a s njim verovatno i ostala vlastela. Bnajui im vrednost igismund ih je lepo primio i potvrdio im sve stare posede i titule sem onih! koje su bile date na tetu njegovih pristalica cubia i Crankopana. *a uspomenu ove pobede kralj ustanovi odlije ,Bmajeva reda- i me(u ostalima odlikova njim i despota tevana i 1rvoja. +ad su stigli na kraljev dvor u "udim on je 1rvoja uzeo ak za krtenog kuma svoje keri. %li vrlo brzo u zemlji nasta teka reakcija! koja nije imala samo karakter linih obraunavanja! nego i naelan. /stoja se bio digao da skri $vrtka! ve i inae teko pogo(ena ovim porazom. 2osle ma(arske pobede on se oseao kao gospodar situacije. $vrtko se sad nije ni video ni uo! isto kao ni /stoja posle 3A=A. god. *e znamo ak ni gde se sve nalazio. Ba vernu slubu /stoja je nagradio brau 5adivojevie! guru i Vukia! davi im /mi sa 2rimorjem sve do |rnovnice! oblast Guku na *eretvi! i ceo kraj na desnoj strani *eretve od 5adobolje i "lata do Imotskog. $im poklonima osetio se pogo(en 1rvoje! koji je to smatrao kao svoju s6eru i domenu! pa je odmah poeo borbu protiv njih. Uz /stoju je pristao andalj i knez 2avle! koji se behu odvojili od 1rvoja. U svojoj politici oni su raunali i na pomo $uraka& naroito se u tom pravcu poeo opredeljivati andalj! koji je eleo da suvie jakom pritisku igismudovom da izvesnu protuteu. Isto tako odlunu pobedu behu izvojevale i igismundove pristalice u 2rimorju. +ad je video neuspeh svoje stranke kralj Gadislav se odlui da digne ruke od dalje aktivnosti na ovoj strani i da svoja ,prava- ustupi! odnosno proda! drugima. amo je! da bi isterao veu cenu! poeo ivlju akciju sa svojom 6lotom. 2osle duih pregovora on je 4. jula 3A=4. prodao 'lecima za 3==.=== dukata svoje posede u :almaciji i svoja prava na tu zemlju. *apustio je tako sve prijatelje i saradnike! koji su se zbog njega izlagali tekim krizama! i sa potpunim neuspehom likvidirao je svoju balkansku politiku! koja je znatno iscrpla snagu naih ljudi i drava u borbi od etvrt veka i mnogo doprinosila slabljenju njihove otporne snage prema $urcima.

227

Istorija Srba Vladimir orovi Ba to vreme nije ni rbija bila pote(ena od potresa! samo to oni nisu poticali od spoljanjih neprijatelja nego zbog unutranjeg razdora. +neginja 'ilica! u kalu(erstvu prozvata 7vgenija i posle u velikoj skimi .evrosima! umrla je 33. novembra 3A=?. i sahranjena je u njenoj ukusnoj zadubini Gjubostinji! koju je zidao popularni neimar 5ade "orovi. +ao dobra majka ona je znala da utiava sukobe koji su izbijali izme(u njenih sinova! tevana i Vuka! i da mla(ega Vuka odvraa od naglih koraka i zlih nauma. 2osle njene smrti osetilo se brzo da se izgubio njen autoritet i blagotvorni pomirljivi duh. Vuk se ponovo raziao s bratom! traei za sebe polovinu drave. 2omagali su ga sestra 'ara "rankovika i sin joj gura( kojima tevan bee oduzeo neto zemlje oko itnice! a prihvatili su ga odmah $urci! koji su hteli da oslabe tevana i suzbiju njegovu ma(aro6ilsku politiku. Vuk je lino otiao kod "ajazitova naslednika ulejmana i sa turskom vojskom krenuo na brata. $ursku vojsku vodio je najiskusniji turski vojskovo(a toga vremena! stari 7vrenos0beg! pobeditelj rba na 'arici. U jednoj svojoj povelji iz 3A=E. god. bee se tevan! s izvesnim ponosom! pohvalio! kako ga "og ,prevede od pokornosti na slobodu i od manjeg prestola na vii-. /slobo(en izvesno vreme od pritiska $uraka! obogaen dobitkom 'ave! "eograda i oblasti juno od +opaonika! sa lepim prihodima iz bogatih rudnika! on je bio upravo poeo da sre(uje rbiju i da joj zaleuje rane. 2osle sloma Ugarske on je bio nada i utoite boljeg dela "ugarske i ostale slovenske kalu(erske inteligencije& na njegov dvor su dobegavali obeskueni bugarski prinevi. /n je sam! ljubitelj knjige i prosveenosti! ,novi 2tolemej-! kako su ga zvali neki obrazovani savremenici! bio ovek s knjievnim smislom. *jegovo lovo ljubavi ide u vrlo dobre spise nae stare knjievnosti. 'anastir 'anasija! lepa njegova zadubina! ouvana sve do danas! nekad pravi grad sa jakim bedemima i odbranbenim kulama! zidana 3A=@03A3D. god.! postala je sredite takozvane resavske kole! koja je! u tradiciji pokreta bugarskog patriarha .evtimija! traila reviziju starih prevoda bogoslubenih i drugih spisa! izvodila re6ormu pravopisa! i poticala novu knjievnu aktivnost. U njegovoj zemlji! tada! napisana je prva slovenska gramatika! pretenciozna! sloena! nedovoljno orginalna! ali podesna kao poetak za dalji rad. Iz rbije taj se pokret preneo u 5umuniju i posle u 5usiju. U 5umuniju i 5usiju prodiru i nai knjievni spisi i vre tamo osetan uticaj. 5umunska crkvena arhitektura pokazuje vie nego jedan ili dva uticaja srpske moravske kole& itavi njihovi manastiri! kao +ozja na primer! proste su kopije naih. *a monah *ikodin 8ri postaje krupna linost i rumunske kulturne historije! skoro ne manje nego nae. $aj lepi i korisni polet imao je da omete ovaj bratski napadaj pod turskim zastavama. +onstantin Cilozo6 s bolom pria o pustoenju zemlje i pometenosti me(u stanovnitvom. tevan je ostao osamljen i nije mogao zaustaviti $urke! koji su prodrli do blizu "eograda. 'ir je sklopljen 3A=4. god. samo tako! to je tevan odelio Vuku junu polovinu rbije sa +ruevcem! a sebi zadrao severnu. "ogate prihode *ovog "rda delili su po pola. Vuk je! zajedno s "rankoviima! priznao tursku vrhovnu vlast! a tevan je ostao i dalje na svojoj liniji drei se uz 'a(are. reom! ova podvojenost nije dugo trajala. ultan ulejman bee pravi saro! strasno odat piu i u izvesnim asovima potpuno neuraunljiv. 1otei da proiri svoju mo i u 'aloj %ziji doao je u sukob i s braom 'uhamedom! zvanim +iridijom i +riijom! i 'usom! koji behu uspeli! da! iza $amerlanove smrti! prilino uspostave pokolebanu tursku vlast. "raa prenesoe brzo borbu u 7vropu. 'usa! s pomou Vlaha! savlada ulejmanovu vojsku i u 6ebruaru 3A3=. kod .ambola i pozva i despota u borbu. tevan nije imao razloga da tedi lanjskog protivnika i uputio je svog vojvodu Vitka! da pomogne 'usu. Vitko je s 'usom sklopio i pismen sporazum! da ta saradnja ne ostane

228

Istorija Srba Vladimir orovi bez nagrade. 'usin uspeh bee pokolebao i Vuka i gur(a! te i oni pre(oe na njegovu stranu. va saveznika vojska stie pod 9arigrad! gde je imala da se bije odluna borba. 2red grku prestonicu dolo se s toga! to je car 'anojlo bio uz ulejmana i tako izazvao kretanje saveznika u tom pravcu. 2red samu borbu nestalni Vuk pre(e ulejmanu i duboko tim uvredi i ozlojedi 'usu! koji ga oglasi kao izdajnika. *a Vidov dan 3A3=.! u otroj borbi! ulejman potue 'usu i njegove drugove. )ini se! da se nai ljudi nisu mnogo zalagali i da su odravali neke veze s 8rcima. 9ar 'anojlo je! odmah posle borbe! poslao svoje la(e po tevana i ovaj je svratio u 9arigrad! gde je i opet bio vrlo ljubazno doekan. /datle je la(om otiao u Vlaku! pa! opremljen od vojvode 'ire! stigao u rbiju. ulejman je za to vreme uputio Vuka u rbiju! da uzme vlast nad celom zemljom. %li ni 'usa nije mirovao. /n je u $rakiji! oko 'arice! prikupljao ostatke svoje vojske i nove pristalice. /baveten o Vukovom povratku! 'usa mu je! da se osveti! spremio zasedu. "lizu Cilipopolja! A. jula! Vuk i Gazar "rankovi behu uhvaeni i domalo pobijeni. Vojska ulejmanova! zajedno sa gur(em "rankoviem! stie dockan da ih spase. /na je uspela samo toliko! da je ponovo! nedaleko od .edrena! 33. jula! potukla i novu 'usinu vojsku. ulejman je dozvolio gur(u! da za osvetu spali ceo Cilipopolj. 5azbijeni 'usa pobegao je u Vidin! a odatle je doao u rbiju! pod despotovu zatitu. $u nije ostao dugo. 2ribravi se! i dobivi neto pomoi! on je ponovo prodro sve do Cilipopolja i zauzeo taj grad. U njemu se svirepo obraunao sa svojim grkim protivnicima. *jegove osvete i borbe sa ulejmanom i njegovim ljudima bile su uopte strahovito bezobzirne i pune krvolotva. *eto ta azijatska upornost i bestialnost! a neto i lini poroci ulejmanovi! od kojih mu je pijanstvo sa momentima neuraunljivosti stvorilo dosta neprijatelja! uinili su mnogo! da je 'usina strana postojala sve jaa! dok se jednog dana ne na(e uza nj vei deo vo(a i vojske bratove. Uplaeni ulejman pokuao je da se spase u 9arigrad! ali je na begu bio uhvaen i udavljen ;u 6ebruaru 3A33.>. +ad se doepao vlasti 'usa promeni svoje dranje prema tevanu. /dree sva ranija obeanja i primljene obaveze. U isto vreme zapreti i Vizantiji! traei od nje velike ustupke. 9ar 'anojlo! u nevolji! obrati se 'usinom bratu 'uhamedu u %ziji! koji nije bio s njim u ljubavi! i ponudi mu savez. Ba svaki sluaj! hotei da $urke zabavi me(usobnom borbom! dade proglasiti za novog sultana ulejmanova sina /rhana! pa ga posla u elimvriju. 'usa odmah pouri da zauzme taj grad! vodei sa sobom i gur(a "rankovia kao glavnog pretendenta protiv tevana. Bnajui za to! a moda i u kakvoj tajnoj vezi sa Vizantijom! tevan je krenuo s vojskom na istonu stranu. Uao je u pirotsku oblast i poeo osvajanja. 'usi nije moglo biti u interesu da uz tolike neprijatelje dobije kao otvorenog protivnika jo i srpskog despota i s toga mu ponudi pregovore. "ojei se! da kao cena tih pregovora ne pane njegova glava! a izgubivi i inae veru u prevrtljivog i naprasitog 'usu! gura( namisli da se sam! preko majke! izmiri sa ujakom. 'oda mu je sinulo pred oima! da sva ta njegova politika porodine osvete ne vodi u stvari nikakvoj njegovoj koristi a doprinosi optem rasulu! a svakako mu je bilo i dodijalo to uniavajue potucanje i udvoritvo. 'usa je neto ili nauo o tom ili je primetio neke promene kod gur(a. toga pokua da ga otruje. +ad je dobio otrov gura( mu je brzo osetio dejstvo! pa je upotrebio za vremena lek i spasao se. /dmah potom! insceniravi uzbunu! prebee sa svojim ljudima u elimvriju! tamonjim 8rcima i /rhanu. /rhan i gura(! pomagani od Vizantije! poee da spremaju ustanke na vie strana. *ije ostao neaktivan ni despot tevan! koji je hteo da se koristi ovim turskim

229

Istorija Srba Vladimir orovi neredima. U (ustendilskom i skopljanskom kraju turski zapovednici s tih strana napustie 'usu i pridruie se tevanu. %li ovaj nije pomagao /rhana i njegovu akciju! nego za novog sultana istaknu :auda audijeva! turskog princa i emirskog ro(aka! i krenu vojsku da ga pomae. :a se osveti despotu udario je 'usa iznenada! poetkom zime 3A3F.! na rbiju. /plenio je vranjski kraj i napao *ovo "rdo! ali je tu bio odbijen! zahvaljujui! me(u ostalim! i borbenom otporu dubrovakih trgovaca toga grada. +ad je uo da stie gradu u pomo sam despot 'usa ga nije hteo saekati! jer je eleo da sauva snagu za opasnije borbe. Ba to vreme! imajui olun kao bazu! /rhan je pripremao protiv njega veliku akciju. %li je 'usa bio bri i odluniji. *jegova vojska slomila je brzo protivnika! a izdajom je pao 'usi u ruke sam /rhan! koji je! za kaznu! bio oslepljen. 'usa je pokuao da osvoji i olun! ali mu to nije polo za rukom. U olunu se tad nalazio i gura( "rankovi. 2osle /rhanova sloma! u mnogom preien i sa bogatim iskustvima! gura( se reio da se vrati u rbiju i izmiri sa ujakom. tevan ga je primio srdano i dao mu! od prvog dana! vidan i ugledan znaaj. $ako je rbija! posle punih deset godina mogla sad poinuti od gra(anskog rata i unutranjih kriza i predati se sva toliko potrebnoj privrednoj i moralnoj obnovi. a "osnom to nije bio sluaj. 2osledice gra(anskog rata i linih i naelnih protivnosti oseale su se u zemlji veoma dugo i ona nikako nije mogla da se smiri. em toga u "osni! na elu drave! nije bilo oveka sa vrstinom i ugledom jednog tevana Gazarevia koji bi mogao da naturi zemlji svoju volju. +ralj /stoja je zapamen kao vladalac koji je ve jednom pretrpeo brodolom i koji se na vlast vratio ne svojim sposobnostima nego tu(om pomou. U samoj zemlji bilo je drugih lica i snagom i ugledom jaih od njega. 2ored ,vicekralja- 1rvoja isticao se sve vie energini andalj. 8od. 3A=E. on se javlja kao gospodar +otora! pomagan po svoj prilici od oba kralja! napuljskog i bosanskog! sa eljom da suzbije mletaka nastojanja na toj strani. Iz svog tvrdog orlovskog +ljua kod 8acka on je proirio svoju mo i na istok! uspevi da dobije /nogot. :o bosanske katastro6e od 3A=D. god. on nije vodio neke samostalne politike u odnosu prema ma(arskoj kruni! nego se u glavnom oslanjao na 1rvoja& ali otkako je ojaao i sagledao mnogo nedoslednosti i nevetine u 1rvojevom vo(stvu on je poeo da se odvaja od njega i da sam bira svoj put. +ad je u jesen 3A3=. god. dolo do rata izme(u 'letaka i kralja igismunda! koji nije hteo da prizna 5epubliinu pogodbu sa kraljem Gadislavom! andalj se u tom sukobu opredelio za 'letke. /n je! i pored povlaenja Gadislavljeva! ostao i dalje njegov prijatelj. Bnajui da bi mu to moglo doneti velikih neprilika od strane kralja igismunda i njegovih pristalica on se ve unapred bio reio! da u tom sluaju trai naslona na $urke. )inilo mu se! da oni na "alkanu postaju sve vaniji i odluniji inilac i da vie mogu od igismunda. em toga! postupci ma(arskih ljudi u "osni ogorili su mnoge ljude i oni su nalazili da ni pritisak turske vlasti ne bi bio mnogo gori. *a andalja je svakako r(avo delovalo i to to je igismund suvie panje poklanjao 1rvoju i to je ovaj! sa njegovim pristankom! proirio svoju vlast i u istonoj "osni. 8od. 3A=4. on je drao u svojoj vlasti rebrenicu! rebrenik i +ulat! a sam je tamo podigao gradove usjed i "rodar. a andaljem i drugim nezadovoljnicima! kojih nije bilo malo! drao se i kralj /stoja! koji je od kraljevske vlasti imao gotovo samo ime. /vakva situacija u "osni dade povoda kralju igismundu! da se rei na jo jedan pohod protiv te zemlje! kako bi uinio kraj toj nezavisnosti. U prolee 3A3=. ula je doista ma(arska vojska ponova u "osnu! vo(ena od 2avla "eenjija. :ubrovake vesti tue se! da su ma(arske posade iz tvrdog i lepog Vranduka provaljivale u susedna mesta i vrile nasilja nad njihovim trgovcima. a zapada vodio je drugu vojsku herceg 1rvoje.

230

Istorija Srba Vladimir orovi +ralj igismund stigao je lino u "osnu tek krajem avgusta. *jegovoj akciji u "osni pomagao je s istone strane i despot tevan. 8lavne vo(e opozicije behu andalj i 2avle 5adenovi. :a bi doao do sredstava za borbu! a verovatno i s toga to ih zbog 1rvoja nije mogao odrati! andalj je u jesen prodao 'leanima za ?.=== dukata svoje dalmatinske gradove /strovicu i kradin. igismund je hteo da na nesumnjiv nain utvrdi svoje pravo steeno gakovakim Ugovorom& tako mu se inilo i da e najodre(enije reiti tekoe bosanskog pitanja. $aj nesumnjivi nain bio bi da on sam uzme bosansku krunu. toga se i odluio! da se u treoj desetini oktobra 3A3=. krunie za bosanskog kralja. U :ubrovniku je tim povodom F3. oktobra donesen zakljuak! da mu se pokloni 3.?== dukata. $im aktom igismundova krunisanja imao je biti likvidiran i /stojin poloaj. 1rvoje je i poruivao plianima da je kralj ponovo svrgnut i da ga oni lie imanja! koja je posedovao u njihovu gradu. *a alost! zbog oskudice izvora! mi danas ne znamo sigurno! da li se igismund doista krunisao te godine bosanskom krunom ili je! u poslednji as! zbog nekih nepoznatih razloga odustao od toga. Bnamo samo to! da se ?. novembra igismund nalazio kod 5ae na :rini! a da je! istog meseca! u 1rvojevoj oblasti ane dran zbor bosanske gospode! kome su prisustvovali i andalj i 2avle. :a se igismundovi protivnici nisu oseali potpuno slomljeni vidi se najbolje po tom! to je! odmah po njegovom odlasku dolo do pobune protiv njegovih garnizona. U rebrenici su! u borbi! stradali i dubrovaki trgovci! koji su bili na ma(arskoj strani. Bnamo pouzdano! da su bosanske nezadovoljnike pomagali $urci i da se kod andalja turska vojska cenila na @.=== ljudi. +ralj igismund odvojio je poetkom 3A33. god. jedan deo svoje vojske spremljene protiv 'leana! da ponovo u "osni povrati red. +rajem aprila ma(arske ete bile su i opet gospodari situacije u zemlji. "osanski velikai! videi stradanja zemlje i sve tekoe s ovim borbama u vezi! ponudili su igismundu pregovore za mir. 2opustili su jer su bili ostali sami! poto su $urci bili zauzeti svojim borbama! a kralja Gadislava! kome su se uzalud obraali! u taj mah su bila potpuno zauzela pitanja u samoj Italiji. Ba "osance je bila prava srea! to je igismund! u borbi s 'leanima! krajem leta pretrpeo nekoliko poraza! pa je postao meki& a sem toga! njegov izbor za nemakog cara! izvren F3. jula 3A33.! uinio je! da je u odnosu prema svojoj opoziciji postao uopte blai. toga je sporazum sa "osancima! u oktobru 3A33.! ispao po ove sasvim povoljno. /stoja je ostao kao kralj! ali izrino kao ma(arski vazal! a andalj i 2avle izali su potpuno neokrnjeni u svojim posedima. igismund je samo! za veu sigurnost! zadrao oblast oli i Usore! poverivi prvu na upravu Ivanu 'arotu ;'aroviu>! a drugu Ivanu 8ari ;8arjanskom>. /va injenica! mislim! jo ne daje dovoljno razloga zakljuku G. $alocija! poznatog ma(arskog historiara! da je igismund tada hteo ,iz bosanskoga teritorija stvorit ugarske kotare i podijeliti ih me(u slavonsku! ugarsku i srijemsku gospodu-. U ovim borbama herceg 1rvoje bio je potpuno na strani igismundovoj. /n je lino optuivao kralja /stoju! da sa $urcima i odmetnicima radi protiv apostolskog kralja 'a(arske. %li! za udo! njegov uticaj nije tim porastao. *aprotiv. /pozicija protiv njega postajala je sve vea. pliani nisu krili svoje nezadovoljstvo! koje je dolazilo neto s toga! to im je za gradske knezove postavljao sebi odanu bosansku vlastelu! a neto zbog njegovih otrih mera protiv izvesnih njihovih gra(ana. %li je naroito radio protiv njega vojvoda andalj. /vaj se pred kraj 3A33. rastavio sa 1rvojevom sinovicom +atarinom i oenio se .elom! udovicom gur(a tracimirovia

231

Istorija Srba Vladimir orovi "alia! a erkom kneza Gazara. Uz politike protivnosti dole su i porodine! koje su sasvim zatrovale odnose me(u njima. Bavrivi na dosta strana svoje poslove s punim ili bar polovnim uspehom i postigavi lino najvei stepen do koga se moglo doi! kralj igismund bee odluio! da na svom dvoru! u "udimu! na :uhove 3A3F.! iskupi celo drutvo vladara! s kojima je bio prijatelj i saveznik! i sve knezove i vee vojvode! koji su mu priznavali vrhovnu vlast. *a budimskom dvoru stekoe se poljski kralj! despot tevan! kralj /stoja! austriski hercezi i mnoge druge linosti! a me(u njima i 1rvoje! andalj i knez 2avle. "osanski velikai! koji su doli sa enama i sa pratnjom! upadali su u oi na tom skupu! a njihovi junaci istakoe se u sveanim turnirima! u mnotvu stranih vitezova! kao ljudi od maa i vetine. %li se! ipak! najvie istakao despot tevan! ,kao mesec me(u zvezdama-! koga je kralj igismund za ratne usluge u poslednjim borbama obdario nekim gradovima i krajevima u Ugarskoj. tevan je dobio gradove atmar! :ebrecin! "esarmenji i krajeve oko *emeta! *a(i i Celzebanje i u biharskom i sabolskom komitatu. +rajem 3A3F. god.! u novembru! igismund se nalazio negde oko Bvornika! moda na podruju brae Blatonosovia! bosanske vlastele toga kraja! u susedstvu reberenice. Verovatno je tada on taj! najbogatiji! grad "osne predao tevanu! kao najlepu nagradu. U posedu rbije rebrenica se pominje prvi put F. oktobra 3A3<. /ve este borbe i metei sasvim su pokvarili unutranji poredak. Gjudi se behu ostrvili i podivljali. 2ljake! razbojnitva! ubistva postadoe skoro redovna pojava. :osta je samo navesti! da je u maju 3A3F. sam knez Vuk! neak kralja /stoje! uestvovao u ubistvu i pljaci jednog dubrovakog trgovca. ,1ode nai po $urcima i po drugim paganima-! tuila se 5epublika /stoji! ,pa nigde tolika zla ne uinie naim koliko tuda-. +ako se strasti u zemlji nisu stiale ni posle ovih borbi i vidnih gubitaka za "osnu! to se stanje nije popravilo ni iza 3A3F. god. "osna je sve vie postajala zemlja haosa! u kojoj je stanovnitvo patilo skoro podjednako i od tu(ih i od sopstvenih nasilnika. *a politiku andalja 1rania nesumljivo je uticao njegov urak! despot tevan! odluni pristalica igismundov. 'udra! i lepo obrazovana gospo(a .ela! vaspitno je delovala na karakterne osobine malo sirovog bosanskog vojvode! koji je! ipak! vaio kao lino pitomiji od 1rvoja. :ubrovani! u jednom svom pismu iz 3A3F. god.! izrino kau! da despot i andalj potpuno dre se zajedno. $o je pribliavanje andaljevo igismundu otu(ivalo 1rvoja od budimskog dvora. /no je! u isti mah! pokazivalo koliko u njihovoj politici nije bilo dosledne naelnosti! i koliko su vie preovla(ivali lini momenti i line ambicije. Ba line interese! a ponekad i za line udi! rtvovalo se sve! bez obzira kako e to delovati na ljude i uticati na moralne osobine u dravi. 2oetkom 3A3<. god. prodro je sultan 'usa u despotovu dravu. *eposredan povod za napadaj! sem elje za osvetom zbog tevanova i gur(eva dranja! dalo mu je to! to se odmetnuo od njega 1amza! gospodar gradova vrljiga i okoca! i priao rbima. 'usa je iao na rbiju duboko kivan! sa namerom da je skrha i onesposobi za dalje akcije. 1teo je ak da u nju! posle pobede! dovede nove turske doseljenike i da razbije srpsku etniku celinu. avladavi 1amzu u okocu on je odmah dao premetati srpsko stanovnitvo odatle na drugu stranu. +ad je upao na despotovo podruje osvojio je itav niz gradova "olvan! Gipovac! +oprijan i tala. I ta je sva naselja raskuio isto kao i ona oko $imoka. Ba vreme ovih borbi naroito se istakao branilac talaa! hrabri vojvoda 2rijezda. /n je izgoreo zajedno sa svojom kulom nehotei se predati. *arodno predanje i pesma kazuju! da je zajedno sa enom skoio u 'oravu! kad je video da $urci iz podruma! tajnim kanalima poinju da prodiru u grad. Iako je 'orava! dok joj je 232

Istorija Srba Vladimir orovi oko izvorita i slivova bilo mnogo ume! imala vie vode nego sad! ipak je taj skok! iz dosta udaljenog grada! bio prosto nemogu. :espot tevan obratio se odmah za pomo 'uhamedu i ostalim prijateljima. tigoe mu vojvoda andalj! mavanski ban Ivan 'orovi i raniji odmetnici 'usini! a odazvao se i 'uhamed. 'usa je pohitao da zaprei spajanje 'uhamedove vojske sa tevanovom! ali nije uspeo. 'uhamed ga je veto obiao i stigao u +ruevac. Iz tog mesta krenula je saveznika vojska! pod despotovim vo(stvom! prema jugu i doprla je do *ovog "rda. $u se zaustavie despot! andalj i 'orovi! a ostala vojska po(e i dalje! vo(ena od gur(a "rankovia i 'uhameda. /dluna borba bila se pod Vitoem! na reci Iskru! kod sela )amorlu. gura( "rankovi! uz koga se nalazio elnik 5adi! ,ovek najhrabriji i najmudriji i koji je mnogo svravao lepim reima-! vetim udarcem s boka odlui pobedu za saveznike. U turskoj vojsci bilo je mnogo nezadovoljstva i izdaje i s toga je njena borbena vrednost bila znatno oslabljena. 2oraeni 'usa nae u beg! ali ga potere stigoe i udavie ;?. jula 3A3<.>. 2oto je dobio presto pomou saveznika 'uhamed I se lepo oduio svojim pomagaima. :espot dobi Bnepolje i grad +oprijan i ,druge oblasti-! koje se ne pominju izblie. rbija je posle toga duboko odahnula. gura( "rankovi! potpuno izmiren sa tevanom! oenio se po drugi put 3A3A. god. Irenom +antakuzenovom i pribliio se Vizantiji i hrianskom savezu. a tevanom zajedno on se sad trudio da oporavi rbiju od svih ovih ratnih nevolja! koje su zadeavale zemlju od spoljanjih i unutranjih neprijatelja. Ba punih osam godina posle ovog 0 sluaj tako redak u naoj prolosti 0 rbija je! nesmetana ni od kog! uivala blagodeti mira i postala pitomo i mirno sklonite za mnoge stradalnike iz okolnih oblasti. %grarna zemlja lako se leila! i nije udo to je despotovina! sa svojim bogatim i plodnim krajevima uskoro procvala i u materijalnom pogledu bila potpuno sre(ena. 2oeto delo privredne i kulturne obnove moglo se mirno da nastavlja. *a vie strana u zemlji nikoe novi manastiri! manje velelepni nego oni u dravi *emanjia! ali ipak vani kao nova kulturna sredita ;Velue! $resije! "lagovetenje blizu |drela! Vina i naroito lepi dekorativni +aleni>. :espot je naroito razvio i ulepao "eograd i napravio ve tada od njega u svakom pogledu prvi grad rbije. +ulturno i politiki rbija odavno nije bolje stala kao u drugoj periodi tevanove vladavine. "osanski razdori :ok je rbija tako polako dolazila sebi "osna je sve vie postajala poprite ogorenih linih obrauna i gra(anskih ratova! u kojima su ljudi sve vie dolazili do uverenja! da je! u zadovoljavanju linih ambicija i prohteva! sve doputeno. Izgubila se svaka ideja vodilja i svaki naelan stav. 8rabio je koliko je i ta je ko mogao& udruivao se s kim je ko hteo& kidisavao je na koga se kome prohtelo. 7tika i moralna oseanja bila su iz osnova pomerena. +ad je andalj 1rani otiao u rbiju da pomogne svom uraku! despotu tevanu! protiv 'use upotrebio je tu priliku 1rvoje Vuki da! u maju! provali u nebranjene andaljeve oblasti i da ih opustoi. $o je izazvalo opte proteste protiv njega. .edno! jer je podvig sam po sebi bio neviteki! a drugo to je izveden protiv prijatelja kralja igismunda u asu tada ve simpatine borbe hriana protiv $uraka. 2rotiv 1rvoja odmetnuo se me(u prvima plit! prikazujui ga kao surovog bibliskog 6araona. +ralj igismund! koji je ve i pre dobio nepovoljne vesti o njemu! ovlasti :ubrovane! te oni 3@. jula posedoe davno eljena ostrva +orulu! "ra i 1var! iako to nije bilo pravo u "osni ni 1rvojevim protivnicima. /zloja(eni igismund oduzeo je 233

Istorija Srba Vladimir orovi 1rvoju i upu anu i ustupio je knezovima "lagajskim. /n je otvoreno optuivao 1rvoja kao buntovnika i izdajnika radi veza sa $urcima ,na propast naih kraljevina i itavoga hrianstva-. Uputio je protiv njega i dve vojske! u lavoniju i 1rvatsku. 1rvoje je pokuao da se brani i traio je da bude izveden na sud kao vitez zmajeva reda. *jegovo obraunavanje sa linim protivnicima to jo nije neprijateljstvo prema kralju! a jo manje izdaja. 2rilino uplaen on se obraao kraljici Varvari! eni igismundovoj! da ga ne odbijaju i nevina ne osu(uju! i da ga ne gone u ogorenje i krajnost! jer e! prisiljen! morati najzad da trai pomo gde je bude mogao nai. U ostalom! ,pretio ja ili ne-! poruivao je on u "udim! ,"onjaci hoe da se zdrue s $urcima-. %li njegova pisma i poruke nisu ni stizali do igismunda! niti su inae imali kakva dejstva. igismund je nekad davao ak 1rvojevim protivnicima! da ih oni itaju i da na njih odgovaraju kako znaju. *jegova nemilost bila je potpuna. +ad je video da su svi njegovi pokuaji za opravdanje ostali uzaludni 1rvoje odlui da se odupre silom. U prvom redu ponudio je savez 'leanima. %li 5epublika! izmuena dugim ratovanjem sa 'a(arima! ba je u to vreme vodila poslednje pregovore za mir i nije bila nimalo voljna da! pomaui 1rvoja! oteava svoj poloaj. 1rvoje je onda molio! da se bar posreduje za nj kod igismunda i andalja. +ad ni to nije uspelo on se obratio $urcima! sa kojima je imao veza i pre toga. 2od vo(stvom Isak0bega krenuli su $urci za "osnu u junu 3A3A.! i preko andaljeve zemlje otili su u 1rvojevu oblast. $u su se razdelili. .edan deo po(e dolinom "osne prema :ubocu& drugi ostade u Uskoplju! u 1rvojevom kraju& a trei se uputi preko "osanske krajine prema Bagrebu. andalj se za to vreme bio povukao u planine i ekao razvoj doga(aja. .edan hrvatski pisar! "artol +rbavac! zapisao je te godine s ogorenjem kako je vodio rat ,neastivi 1rvoj z "osnami i z "eneci i s $urki na krala ugarskoga |igmunda! ki verno stae za est keransku-. $urcima zajedno pojavio se ovog puta u "osni i kralj $vrtko II. /n je pokuao! kao stari protivnik 'a(ara! da pomou 1rvoja i $uraka povrati svoju vlast. U avgustu 3A3A. $vrtko je ve stekao izvestan autoritet u zemlji! jer vidimo da :ubrovani prete knezu 2avlu i njegovim ljudima! da e se tom kralju potuiti zbog pljakanja njihove stoke. +ako je $vrtko tek toga meseca stigao u "osnu! to znai! da je stranka! koja mu je pripremila vlast i pomagala ga! bila dovoljno jaka da ga za tako kratko vreme i naturi kao gospodara. +ralj /stoja se! me(utim! nije udaljavao iz zemlje! nego se! kao i andalj! zadravao negde u planinama ili u kom od tvrdih gradova. :a je bio bez pravog ugleda vidi se po tom! to dubrovaki trgovci dozvoljavaju sebi slobodu! da mu prave neprilike i to sama 5epublika krzma da mu isplati odre(eni danak. :ranje :ubrovana najbolji je barometar za procenu politike klime u susedstvu! a u "osni naroito. /stoju su podravali 'a(ari& u jednoj povelji od 3. 6ebruara 3A3?. igismund naroito istie njegove zasluge za ma(arsku krunu i hrianstvo u borbi protiv $uraka. U samoj zemlji! zbog prisustva $uraka! /stojin glas nije mnogo vredeo. *jegovi Vlasi stoari napadali su! i sa dubrovakog zemljita! na ljude andaljeve! i otvoreno su se izjanjavali za $vrtka. $urci su ostali u "osni i preko zime 3A3A. i drali su u svojoj vlasti mnoge vane klance. :ubrovani! koji su imali ii na estitanje svadbe gur(u "rankoviu izvinjavali su se za svoje zakanjenje tim! to su $urci ugroavali put preko "osne. +rajem zime i poetkom prolea 3A3?. stigle su u "osnu nove ete $uraka. :ubrovnik i ton bili su puni izbeglica! koji su traili spasa. $urci su provaljivali i u +rajinu! do /mia i ak do cibenika! da tamo toboe brane 1rvojevo podruje. 1rvoja su oni doista spasli. njihovom pomou on se spremao da preotme plit i molio je 234

Istorija Srba Vladimir orovi 'leane! da ga pomognu 6lotom! a kao cenu te pomoi nudio im je /mi. 'leani na to nisu pristali! ali su ga pomagali orujem i drugom ratnom opremom. 2un ponosa 1rvoje je poruivao u :ubrovnik kako odlino stoji. Bbog izvesnih zapleta u carevini vei deo turske vojske bio je krajem prolea 3A3?. povuen iz "osne. %li! ipak! bosanski krajevi! javljali su :ubrovani u "udim! pokorni su $urcima ,davajui danak gospodinu caru turskom da bi se sauvali.- +ralj /stoja nije mogao da preduzme nita! a vojvoda andalj branio se od $uraka tako to se otkupljivao velikim poklonima. $akvo stanje opredelilo je 'a(are! da pokuaju popraviti poloaj svoj i svojih ljudi. U toliko pre! to behu dobili pouzdane vesti! da se Isak0beg u koplju sprema na novi pohod ne samo na "osnu! nego i dalje ,prema Bapadu-! u 1rvatsku i :almaciju. 'a(arska vojska okupljala se od sredine jula pod :obojem! u Usori. *a veliko svoje iznena(enje 'a(ari su nali ovog puta skoro sve bosanske velikae protiv sebe. Izmirili se behu! oba od straha! ak i 1rvoje i andalj. vi se behu sloili! da im sultan potvrdi za kralja /stoju& $vrtko im nije nikako bio po volji. Verovatno je to kompromisno reenje bilo doneseno! sem iz linih momenata! jo i s toga! da bi se zemlji utedela nova pustoenja. "osna je esto u nudi priznavala vlast jaeg! da je prvom prilikom zbaci i poree. 'a(ari se na(oe u vrlo tekom poloaju. /d bosanske vlastele s njima pristade samo Vladislav :ubrovi! gospodar usorskog grada +ovaa. :rugi se zdruie s $urcima. 2oetkom avgusta 3A3?. dolo je u Usori! kod 'akljenovca! do tekog ma(arskog poraza. ve njihove glavne vo(e dopadoe ropstva. /vaj ma(arski poraz pretstavlja vaan datum u istoriji "osne i ma(arskog poloaja na "alkanu uopte. /vom pobedom izbijaju $urci na prvi plan i u toj pokrajini i otpoinju pripremanje svoje velike o6anzive. 'a(arski je presti znatno poljuljan i! u stvari! 'a(ari i na ovoj strani poinju prelaziti u odbranu. *jihov stari zamah je osetno skrhan. "osanski velikai u borbi protiv 'a(ara i o6anzivnog katolianstva dobili su novog saveznika! koji je voljan da ih prihvati. $radicionalna politika apsolutnog naslanjanja na 'a(arsku nije vie jedina i bezuslovna. $o otsad unosi nov i vrlo sloen elemenat u bosanske odnose. 'a(arsko identi6ikovanje hrianstva s katolicizmom! kome su oni bili ne samo zatonici nego i nosioci! uinilo je! da se vera poela smatrati ne kao duboko uverenje! nego kao politika potreba. I s toga ta vera! esto silom naturana! nije ula dublje ni u srca ni u due. U rbiji taj problem nije postojao. avina organizacija crkve utkala je pravoslavlje u ceo dravni sistem i napravila ga jednom vrstom nacionalne vere. U rbiji se postavljala samo jedna alternativa# hrianstvo ili islam! rbi ili $urci. U "osni se! me(utim! javljalo sad sve vie pitanje# $urci ili 'a(ari kao vrhovni gospodari nad irokim slovenskim masama! koje su elele da ive same i slobodno! ali kojima se to! kroz celo trajanje njihove prolosti! sem $vrtkova perioda! nikad nije dalo. /ni su se stalno morali povijati pred silom. 5anije nisu imali mnogo izbora! a kad su ga imali! kao izme(u igismunda ili Gadislava! oni su jasno dali razumeti da se pribliuju Gadislavu kao boljem i kao novom licu. *adali su se od njega promeni! i to promeni na bolje. istem ma(arskog pritiska bio im je od davnina ve i suvie dobro poznat i dodijao. lian je sluaj bio i sad. I od $uraka se nadalo novom i boljem. /ni su im to i obeavali! upuujui svoju propagandu naroito seljaku. Vlastela! koja je uzmicala pred silom! osetila je u $urcima snagu i pristupala im je postepeno! neto iz straha! a neto iz rauna. vak ko je bio nezadovoljan ili traio vie koristi upotrebio je sad priliku da se u borbi izme(u ta dva uticaja! turskog i ma(arskog! nasloni na jednu ili na drugu stranu! ili! po potrebi i sticaju prilika! as na jednu! a as na drugu.

235

Istorija Srba Vladimir orovi /d ove pobede 1rvoje se nadao vrlo mnogo. 'islio je i da povrati svoju raniju vlast u plitu i na ostrvima! i svoj posrnuli ugled u 'lecima i *apulju! i svoj uticaj u "osni. *a skupu vlastele u utjesci! u avgustu te godine! on je vodio glavnu re. |igosan je bio sam knez 2avle 5adenovi. *a dan F<. avgusta njega je na 2orsnoj 2oljani kod utjeske! prilikom udeenog izleta! napala iskupljena vlastela pod vo(stvom samog kralja /stoje. *jegova sina 2etra svezali su i poslali u bliski "obovac! a samog 2avla su ubili andaljevi ljudi. :ubrovakom poslaniku pravdao je andalj taj postupak tim! to je 2avle! ,izdavao itav svet-! i :ubrovnik i samu "osnu. U em je bila njegova krivica ne da se pouzdano utvrditi& ali slini prekori mogli su biti upueni dobrom delu skupljene gospode. :a je ta pogibija dala povoda novim trzavicama razume se samo po sebi. inovi ubijenog kneza 2avla! 2etar i 5adoslav! traili su zatite kod $uraka i oborili su se u prvom redu na andalja kao na oeva krvnika. U jesen 3A3?. upali su $urci ponovo u "osnu! a posebno u 1um. *jihove pomone ete vodili su protiv andalja upan gura( i tjepan 'iloradovi! glava jedne porodice! koja e docnije postati jedna od najpopularnijih u 1ercegovini. 2rema dubrovakim izvetajima $urci su ovom prilikom bili i u vezi sa 1rvojem! koji je hteo da pomou njih postigne eljene uspehe u 2rimorju! a potajno! moda! i da se sveti andalju. %li nije doekao rezultat obrauna. Umro je aprila 3A3E.! ve prilino ostareo! posle ivota punog aktivnosti i avantura. :a bi uvrstio svoj poloaj kralj /stoja je uzeo njegovu udovicu .elenu! a pustio je svoju! jo ivu! prvu enu +ujavu. 1rvojev sin "ala bio je bez ikakve vrednosti i vrlo brzo je izgubio i oeve tekovine i svaki znaaj me(u bosanskom vlastelom. +rvna zavada izme(u andalja i 2avlovia uzela je bila opasne razmere. )ak su i sami $urci pokuavali da posreduju izme(u njih! ali uzalud. U borbama su ogoreni 2avlovii dugo imali vie uspeha! pa su doveli andalja u vrlo teak poloaj. +ao njegov prijatelj imao je tekih dana i kralj /stoja. /n je jednom prilikom morao nou! kriom! da bei sa zbora bosanske gospode! pobojavi se da ne bude vezan i zatvoren. U leto 3A3@. pisali su :ubrovani ma(arskom kralju kako je "osna ,u uobiajenoj i velikoj neslozi-. Uplaen! a nestalan kakav je bio! /stoja se potom obrnuo protiv andalja i zajedno s 2avloviima upao je u njegovu oblast. andalj je! pritenjen! pozvao u pomo svog pastorka "alu "alia i priznao je tursku vrhovnu vlast! da bi prekinuo njihovo pomaganje protivnika. $ek u jesen 3A3D. spominje se on ponovo kao nesumnjiv gospodar svoje oblasti. Iste ove jeseni umro je i kralj /stoja. *asledio ga je sin tevan! vladar male line vrednosti i! kako se ini! slabog zdravlja. "io je plahovit i dosta nepromiljen. *jegove neoprezne izjave kako misli da povrati sve to je "osna izgubila ili ustupila izazvae protiv njega velika podozrenja kod suseda. :a je svojoj majci +ujavi vratio poloaj u dvoru i duno potovanje bilo je pravo i moglo se oekivati! ali je preterivao u ponaanju prema kraljici .eleni! svojoj maehi! koja lino nije bila kriva za raskid prvog braka. *ju /stoja nije uzeo iz strasti! nego iz rauna. *astavio je i neprijateljsku politiku oevu i prema andalju. Ba vreme ovog gra(anskog rata naroito je mnogo stradalo +onavlje. :ubrovani! koji su odavno eleli da proire usko podruje oko svog grada! navalie na nj s predlozima da im proda svoju polovinu te oblasti. andalj! koji se zbog skoro etvorogodinjeg ratovanja bio mnogo istroio! i kome! je i za dalje borbe s 2avloviima! koje nisu prestajale! trebalo novaca! pristade na pogodbu. 2avlovii su! 236

Istorija Srba Vladimir orovi me(utim! odbili da prodaju drugu! svoju! polovinu. Ba svoj deo andalj je! prilikom prodaje F@. juna 3A34.! dobio oko <=.=== perpera! jednu palau u :ubrovniku! jedno dobro u dubrovakoj |upi i ?== perpera godinjeg dohotka. em toga! on i njegova braa! s porodicama! bili su primljeni me(u dubrovaku vlastelu. :ubrovnik je bio zadovoljan tim dobitkom! u toliko vie to je 3A3@. god. morao vratiti! po naredbi ma(arskog kralja! ona tri 1rvojeva ostrva "ra! 1var i +orulu. 8ra(anski rat u "osni nije prestajao. 8od. 3AF=. doli su $urci ponovo u "osnu! ovoga puta na poziv andaljev. *jima! izgleda! nije bilo mnogo stalo do toga koga e pomagati! nego im je bilo glavno da se mogu meati u bosanske unutranje stvari! i hvatati tamo sve dubljeg korena. /evidno je! da andalj nije mogao sam izai na kraj sa svojim protivnicima! me(u kojima se nalazio i kralj. /vaj teki gra(anski rat! od koga je stradala zemlja na vie strana! zabrinjavao je sve dobronamerne bosanske susede. +uda to sve vodid +o e od svega toga imati koristid *ije trebalo biti prorok pa videti jasno. :ubrovani! koji su imali razvijenu svest o viim interesima dravne zajednice! uzeli su na sebe! da prijateljski posreduju kod svih. 8ovorili su! nagovarali! otvarali oi. %li uzalud. 2osle pogibije vojvode 2etra 2avlovia! krajem marta 3AF=.! andalj je uzeo maha i nije hteo da se zaustavi. +ad je provalio u 2avlovievo +onavlje ak su mu i :ubrovani dali pomoi da osvoji tvrdi grad oko! u nadi da e im on ustupiti i tu polovinu. Ba vreme ovog gra(anskog rata andalj je izgubio +otor! najvaniji izvozni grad stare srpske drave i davnu bosansku metu. Uzeli su ga 'leani F?. jula 3AF=.! na izrinu ponudu +otorana. Bapleten u "osni andalj nije mogao da tom gradu! u kom nikad nije bio mnogo popularan! obrati dunu panju i +otorani su! iz straha da ne panu pod zetsku vlast! prili 'lecima. auvali su svoju gradsku samoupravu! u kojoj su glavnu re vodili plemii! orientisani vie romanski nego slovenski. padom vojvode 2etra i andaljevom pobedom bio je potisnut i kralj tevan /stoji. kopljanski namesnik Isak! koji je vodio sve turske poslove na zapadu! stigao je u "osnu i! u sporazumu sa andaljem! opet podigao $vrtka II. /vaj! iako je iveo u "osni! bio je poslednjih pet godina bez ikakve znatnije politike uloge. /d maja 3AF=. javlja se ponovo kao stvarni kralj "osne. 2ored njega se! ipak! dri i kralj tevan! sve do smrti 3AF<. god.! ali potpuno u pozadini. *aslednik svog brata 2etra! 5adoslav 2avlovi! jedan od najbezobzirnijih i najverolomnijih velikaa "osne! videi da je andalj odneo pobedu! izmirio se! najposle! u prolee 3AF3. s njim! pa se ak i orodio! uzevi za enu andaljevu sinovicu $eodoru! ker kneza Vukca. $ako je andalj ostao kao glavna i vodea linost bosanske drave sve do svoje smrti! stvarno jai i sa mnogo vie ugleda i uticaja nego sam kralj. /poravljena rbija 'a(arski neuspesi u "osni nisu niukoliko uticali na promenu politike despota tevana. /n se dosledno i verno drao uz +ralja igismunda. 2rema izvesnim podacima da se zakljuiti! da je igismund do njega mnogo drao i da ga je! u svojoj sviti! vodio i u inozemstvo. $ako se! na pr.! pominje! da je s njim uestvovao 3A3A. god. i na znaajnom saboru u +onstancu. Isto je tako prema njemu imao obzira i sultan 'uhamed! svestan da za svoj presto u velikoj meri duguje njegovoj pomoi. /n je s despotom celo vreme svoje vlade odravao ispravne odnose! i zahvaljujui samo tevanovom posredovanju mogle su biti otkupljene iz ropstva ma(arske vo(e koje su stradale u "osni. U drugoj polovini svoje vlade tevan u rbiji nije imao nikakvih neprilika. Bemlja je doista otpoinula. /n je uivao neosporan ugled to je dravi 237

Istorija Srba Vladimir orovi povratio mir! to je pokazao jaku ruku i doslednost u politici! i to je digao blagostanje zemlje u osetnoj meri. *jemu lino bogati rudnici! a naroito *ovo "rdo i rebrenica! donoahu vrlo lepe prihode. 9enilo se! da je samo od njih imao godinje do F?=.=== dukata. :ok je prema rbiji! zbog despota! imao obzira! iako je znao za njene veze sa 'a(arima! sultan 'uhamed nije vodio takvu politiku na drugim stranama. U "osni je! videli smo! ivo i sa vojnikim zalaganjem radio da poljulja dotadanji poredak i pojaa svoj uticaj. Isto je tako postupao i u %lbaniji. amo! zauzet u 'aloj %ziji! sultan 'uhamed nije dotle nijednom pokuao! da na "alkanu povede o6anzivu velikog stila i da do kraja iskoristi sve povoljne prilike! koje su mu se pruale. U borbi! koju kralj igismund 3A3D. god. bee poveo sa 'letakom 5epublikom! 'a(ari nisu dobro proli. 'leani su imali uspeha ne samo u Crijaulu! nego i na jadranskoj obali. Veliki deo :almacije priznade mletaku vrhovnu vlast& tako! sem ve pomenutog +otora! jo i plit i $rogir i ostrva "ra! 1var! Vis i +orula. ,Ugarska bee i opet gotovo potpuno otseena od mora- i oslabljena makar i posredno. Ba vreme te borbe pokuao je zetski gospodar "ala III! da potisne 'leane s 2rimorja! a naroito da povrati kadar. 'leani su se veto branili u svojim tvrdim gradovima! koje su mogli 6lotom snabdevati i odoleli su mu. Izgubili su! istina! :rivast! ali su dobili "udvu. Ba "alu je bio teak udarac mletako posedanje +otora. :a bi imao vie uspeha otiao je u rbiju! da trai pomo od ujaka! despota tevana. "olestan ve od due vremena nije doekao da ispuni elju. Umro je na dvoru despotovom FD. aprila 3AF3. *emajui mukog poroda ostavio je Betu kao nasledstvo despotu i njenoj staroj srpskoj matici. :obitkom rebrenice! Bnepolja! 'ave! "eograda i sad Bete despot je stekao dravu! koja je bila za treinu vea od one to je imao njegov otac. a oblau "rankovia rbija je dobila zemljini opseg koji je bio vei od srpskog poseda u celom jIII veku. $o teritorijalno poveanje i sre(eno stanje u zemlji odraava se i u vidnom kulturnom poletu zemlje. rbija ovoga vremena pretstavljala je dravu nesumnjive vrednosti i me(u balkanskim narodima rbi su tad sigurno stali najbolje iza $uraka. %li stenjena izme(u dva daleko jaa suseda! izme(u 'a(ara i $uraka! despotovina je bila liena mogunosti da vodi sasvim nezavisnu politiku. U toliko vie! to su to bila dva protivnika koja su se iskuivala i koja su ceo jedan vek stali jedan prema drugom samo s orujem u ruci. *a glas o "alinom odlasku u rbiju i o njegovoj smrti pregoe 'leani da as pre zaposednu izvesne njegove krajeve i gradove. :o kraja juna uspeli su da dobiju :rivast! "ar i Ulcinj. Uspeh rata sa 'a(arima i dobitak dalmatinskih gradova dao je maha aktivistikim elementima 5epublike! koja dotle ustruavala da se zaplie u veoj meri u zetska pitanja. $om mletakom politikom bio je izazvan despot tevan! pa je lino siao u Betu. $u ga je veina naroda doekala s iskrenim veseljem. 2rotiv 'leana stvorio se pravi pokret. "ehu se uzbunila i neka albanska plemena ;1oti i 'ataruge>. +ad su 'leani osudili tevanovu ponudu mirnog razgranienja! ne pristajui da mu vrate neokrnjeno "alino nasledstvo! tevan se brzo odluio da pitanje rei borbom. Usred priprema za krvavi obraun stie vest! da je u julu 3AF3. umro despotov prijatelj 'uhamed i da je na vladu doao 'urat II. 'leani su pourili! da od novog sultana dobiju potvrdu svojih poseda u %lbaniji! odnosno Beti! verujui da 'urat nee imati prema rbima onih obzira! koje je imao njegov prethodnik. %li sultan nije imao kad da se bavi tim pitanjem. 8rci behu protiv njega istakli kao pretendenta na presto 238

Istorija Srba Vladimir orovi 'usta6u! tobonjeg sina emira "ajazita. U borbi za presto 'usta6a se hteo! sem na 8rke! osloniti i na rbe i uputio je s toga jedno poslanstvo u rbiju. %li despot ne htede da u(e s njima ni u kakve pregovore. "ez te jae pomoi 'usta6a se nije mogao odrati i zaglavio je u .edrenu 3AFF. god. Bbog ovog turskog sluaja i despot i 'leci obustavie privremeno neprijateljstva. :espot je! dobivi :rivast i "ar! bio pristao na primirje! ali je posle nastavio borbu! kad je video da 'leani ne poputaju. /psada kadra nije uspela! jer je mletaku posadu u gradu pomagala i 6lota. Uz tevana se borilo i neto %rbanasa Ivana +astriota! koji je priao despotu odmah po dolasku ovog u Betu. 'leani su obeanjima i mitom uspeli! da pridobiju za se neke uboge Beane i %rbanase! pohlepne na novac! i pomou njih su mogli da organizuje dosta aktivan otpor. 2od njihovu vlast preli su 3AF<. god. 2atrovii! $uzi i 2amalioti. 2atrovii su se obavezali ak ,da za 5epubliku ratuju od +otora do "ara na svoj troak! a u skadarskom okrugu osam dana o svom troku! a posle toga da im se plaa. /sim toga je ugovoreno! da ih 5epublika mora primiti i izdravati ako ih $urci ili :espot potisnu i da ih pri sklapanju ugovora za mir sa :espotom nikako ne dadu :espotu.- Uzalud je posle Gjubia pokuavao da ovaj korak 2atrovia tumai i netano brani gla(u i opasnou od $uraka& ovaj postupak ostaje runa stranica njihove prolosti. U leto 3AF<. siao je u Betu! mesto despota! gura( "rankovi sa D.=== konjanika. /n je obnovio opsadu kadra trudei se! da gradu presee sve veze. toga je podizao i utvr(enja oko "ojane. U isto vreme spremao se u pomo i vojvoda andalj. Uplaivi se od te sjedinjene akcije 'leani su doskora pristali da sklope mir. 2o tom miru! zakljuenom 3F. avgusta 3AF<.! 'leanima je ostao kadar! a despotu :rivast! "ar i "udva. Ba ostale ustupljene gradove u Beti 5epublika se obavezala plaati despotu po 3.=== dukata godinje. andalju su! za priznanje +otorskog poseda! odredili rentu od E== dukata. "ojana je postala isto mletaka reka. $ri godine potom! u leto 3AFE.! taj je mir dopunjen u toliko! to su 'lecima priznati 2atrovii! kojima se pridruila i upa 8rbalj. U Beti! i to preteno primorskoj! gde je mletaki uticaj bio jak! despot je imao dosta nezgoda sa pojedinim glavarima i njihovim bratstvima. %utoritet centralne vlasti! protiv kojih je uvek bilo pobuna! naroito je pao od vremena cara Uroa. "orbe izme(u "alia i 9rnojevia! mletaka podmiivanja! primeri glavara u susednoj %lbaniji! koji bez velike muke! s malo aktivnosti i tu(eg troka! postajahu male dinaste! behu pojaali u zetskom podruju izvesne samovoljne i donekle separatistike sklonosti. Beta je od starina imala i teila da odrava neki izuzetan poloaj u odnosu prema 5akoj i te tradicije trajale su u njoj kroz celo vreme nae prolosti. 2rotiv despota naroito su se bunili 9rnojevii! a posebno 8ojin 9rnojevi. :a kazni i njega i njegove podanike! koji su imali lepih koristi od dubrovakih trgovakih karavana! despot je bio naredio! da dubrovaki trgovci jedno vreme obilaze Betu. %li te i takve mere nisu mogle pomoi. /ne su pojaavale upornost i upuivali ljude da trae naknade na drugoj strani! ili! kad je pritisak bio tei! da se pokore samo prividno i privremeno. Cilozo6 +onstantin pria u despotovoj biogra6iji! da je kralj igismund zvao despota u borbu protiv husita. /vi su! zna se! posle 1usova spaljivanja postali vrlo aktivni i borbeni. Bna se isto tako! da je njihovih pristalica bilo i daleko van granica )eke! pa ak i u naim zemljama u remu i "akoj. +onstanitnu 1us nije bio nesimpatian& iz njegova kazivanja izlazi kao da je nastradao to je u svom uenju prihvatio izvesna pravoslavska shvatanja. :espot se odazvao kraljevom pozivu i poslao je svoje pomone odrede! za koje se kae da su imali uspeha.

239

Istorija Srba Vladimir orovi +ad se 'urat II utvrdio na prestolu odluio je! da se osveti 8rcima to su pomagali njegova protivkandidata. 2ao je s vojskom pod sam 9arigrad. 8rci su traili pomo na sve strane i nudili ak uniju papi. /dazvae im se samo 'leii! koji su 3A. septembra 3AF<. primili olun! koji im se bee sam ponudio. $urska vojska opustoila je 'oreju! a sultan je naterao starog cara 'anojla da pod skupu cenu harake obaveze moli i dobije mir. $urska je dovela i u Vlaku na vlast svog privrenika 5adula zvanog 2raznoglavi i ugrozila 'a(arsku osetno sa istone strane. I u "osni je kao turski kandidat pobedio $vrtko II! koji se 3AF3. god. dao krunisati za kralja. +ad su "osanci 3AF<. god. doli u neto srdanije veze s 'letakom 5epublikom i sklopili s njom savez protiv hrvatsko0dalmatinskog kneza Ivana *elipia! nije to bilo pravo $urcima i oni su to odmah dali osetiti. U aprilu 3AFA. upala je jedna njihova vojska u "osnu i opustoila neke predele u njoj. *ije se zadravala dugo& to je bilo samo kao neka vrsta demonstracije. .edino je za celo ovo vreme ostala pote(ena rbija. ultan protiv nje nije preduzimao nita! jer mu tevan nijednim svojim postupkom nije dao povoda za to. /vaj upad $uraka nije posluio kao opomene kralju $vrtku. 2od uticajem pregovora koji su se vodili u ovo vreme! da bi se ostvarila jedna hrianska liga! i on je pokuao da se priblii igismundu i pomiljao da i sam stupi u taj savez. igismund je izgledao veoma ratoboran i govorio je o ozbiljnim pripremama za borbu s $urcima. 2reko gro6a 1ermana 9eljskog! ija je majka +atarina bila iz dinastije +otromania! uao je $vrtko u pregovore s ma(arskim dvorom i ve u jesen 3AF?. odran je sastanak izme(u oba kralja. $vrtko se tad ponovo opredelio za 'a(are i izgleda da je ve tada pristajao! da 1ermana proglasi za svog naslednika. $o je bio igismundov urak i vrlo moan plemi! koji je imao ogromne posede u lovenakoj i 1rvatskoj! i koji se! zahvaljujui igismundovoj panji za nj! spremao da postane pravi dinasta. *a bosanski presto polagao je pravo kao pravi! zakoniti potomak jedne bosanske princeze. 'a(ari su se doista spremali za borbu i ugovarali sa 'leanima da napad izvre zajedniki. +ralj igismund siao je sa svojom vojskom u avgustu 3AF?. do same /rave i sastajao se! izgleda! s despotom. %li se cela akcija morala odloiti radi husitskih uspeha na severu. 5educirana ma(arska vojska na jugu operisala je samo u Vlakoj. :oznavi za ove pregovore i sastanak! sultan je traio od despota objanjenja preko naroitog poslanika. :espot nije bio u rbiji kad je taj poslanik dolazio! a kad je stigao nije ga hteo primiti. Uvre(en! poslanik je obavestio sultana najnepovoljnije o tevanu i njegovim vezama. $ad se sultan lino krenu u o6iju. Videi to! i obaveten da od igismundova velikog pohoda nee biti nita! tevan je uputio svoje poslanike u o6iju da umire sultana. /vaj je! ipak! uao u oktobru 3AF?. sa vojskom u rbiju. /plenio je kruevaku oblast! pa se brzo povukao! poto mu je tevan uputio novo poslanstvo. :espot se bio spremio za borbu! a i 'a(ari su mu uputili! pod 2itom panom! neto vojske u pomo. ultan je smatrao za mudrije da se zadovolji novim obavetenjima! nego da se uputa u borbu. $aj turski napad iskoristio je kralj $vrtko da i on napane na despotove ljude i povrati rebrenicu. :espot se brzo okrenu na njih i pre(e :rinu! za koju su "osanci drali da je u to doba neprohodna. +ad je ugledao despotovu vojsku $vrtko i njegovi se brzo povukoe! upravo pobegoe! ostavljajui svoje opsadne sprave i tri topa. 8onei "osance despot im je opljakao jedan deo zemlje. /n je mogao ovako nenadno da spase rebrenicu samo za to! to su se i $urci brzo povukli. +ralj $vrtko se bio zatvorio u jedan tvrdi grad! verovatno "obovac! i otud je poslao despotu ljude! da pregovaraju o miru. Uslovi nam nisu poznati! ali se zna da je mir ipak sklopljen i da se despot vratio u rbiju. andalj se! naravno! nije slagao sa ovim postucima $vrtkovim. *aroito nije bio za 1ermana 9eljskog. /n se! istina! nije izjavljivao protiv igismunda i 'a(ara! ali je odravao veze sa $urcima. 240

Istorija Srba Vladimir orovi U leto 3AFE. upala je u "osnu jedna turska vojska! koja nije imala vie od A.=== ljudi! a kojoj se ipak! niko nije usudio suprotstaviti. "ojali su se! da tim ne bi ozlojedili turske gospodare i izazvali jo veu nevolju. $urci su ovom prilikom prodrli sve do 1rvatske! a u "osni je od njih stradala Usora i dolina pree! oblast vlastele Blatonosovia. %li ni taj pohod! ni cela situacija ovog poslednjeg perioda nisu uticali na kralja $vrtka da promeni kurs svoje politike. U jesen 3AF@.! F. septembra! proglasio je on 1ermana 9eljskog za svog naslednika! ,darovavi- mu "osnu! ali sa pretpostavkom# ako umre bez mukih naslednika! ili ako ti naslednici ne budu imali zakonitog potomstva. *a taj nain $vrtko se potpuno opredelio za 'a(arsku. U :ubrovniku se 3AFD. god. govorilo! da je igismund primio $vrtka ,za brata i sina- i da ga sprema oeniti jednom ma(arskom plemikom. *evesta $vrtkova bila je :oroteja! ki .anoa 8araje iz 2euja. *a svadbi! u 'ilodrau! u julu 3AFD.! izgleda da je prisustvovao lino sam kralj igismund. $o i lino posredovanje igismundovo uinilo je! da se ublai opozicija bosanskih velikaa! koji su bili protivni nasledstvu 1ermana 9eljskog i novom kursu $vrtkove politike. 2itanje o nasledstvu prestola nije se postavljalo samo u "osni! nego i u rbiji. :espot tevan je poeo pobolevati! a kako nije imao dece morao se pobrinuti za svog naslednika. *jegov izbor odavno je pao na gur(a "rankovia! koji mu je bio! kao sestri! srodniki najblii! a koji je prihvatio od izmirenja potpuno njegovu politiku i na njoj lojalno sara(ivao. gura( je pokazivao dovoljno energije! a kao dobar vojnik istakao se u vie tekih momenata. U rbiji to nasledstvo! kad ga je tevan proglasio na dravnom saboru u rebrenici! ne samo da je primljeno bez protesta! nego se smatralo kako sasvim prirodno. I sa kraljem igismundom on je to pitanje reio na sastanku u $ati! u maju 3AFE.! ali ne bez tekoa. igismund je pristao da prizna gur(a! ali je traio da mu se! posle tevanove smrti! vrate "eograd i 'ava! koje mu je on bio ustupio kao lino leno. igismund se pravio da nema poverenja u gur(a i traio je! da mu se preda i grad 8olubac! glavna tvr(ava rbije na dunavskoj strani. *a taj nain on bi drao ne samo pod svojim nadzorom! nego i u svojoj vlasti sve glavne gradove na avi i :unavu i na srpskoj strani i obezbe(ivao bi Ugarsku sa dosta vrstine. :a e ta ustupanja izazvati podozrenja i protivne mere kod $uraka bilo je vie nego sigurno i nije nimalo verovatno da to i tevan nije mogao predvi(ati. Ili je u svojoj politici naslanjanja na Ugarsku smatrao da to treba primiti! makar i po cenu zameranja $urcimad U svojim istupanjima 'a(arima tevan je otiao i korak dalje. 2ristao je! da! u sluaju ako bi i despot gura( ostao bez mukih potomaka! rbija pripane ma(arskoj kruni. %li taj je ustupak bio stvarno bez veeg znaaja. gura( je imao muke dece i bio je jo u snazi i nije bilo izgleda! da bi se 'a(ari u dogledno vreme mogli koristiti tim ugovornim obeanjem. tevanim je uinio tu koncesiju! da bi ih samo tenje vezao za rbiju! da bih je branili s vie energije kao svoje budue podruje. *ije! ipak! uspeo da 'a(are uvue u borbu protiv 'leana! kojima nikako nije mogao da preali zetska osvajanja. 'a(ari su ovim postavljanjem svojih buduih prestonih prava u "osni i rbiji na oko postigli lepe uspehe. igismund je mogao biti zadovoljan i verovati! da se poljuljani ugled 'a(arske znatno podigao. )inilo se ak! da je ona! sa rbijom i "osnom! mona protitea turskoj aktivistikoj politici! a sama 'a(arska da je s juga prilino zatiena. U stvari! poloaj nije bio takav. U "osni ta je ma(arska politika imala svojih vrlo jakih protivnika i u narodu samom! a ne samo kod vlastele! a kad je trebalo ispunjavati preuzete obaveze javila se i u rbiji vrlo otra opozicija. :ok se branila sloboda ljudi su i pristajali da sara(uju s 'a(arima! ali kad se imalo reavati ko e rbijom i "osnom da zavlada! $urci ili 'a(ari! onda su se i vlastela i narod podelili u dva tabora i 'a(ari su u jednom od njih nalazili ogorene protivnike. 241

Istorija Srba Vladimir orovi 2red kraj svoje vlade! u prolee 3AFE.! despot je lino vrlo energino uguio jednu pobunu u rebrenici! koju behu izazvali me(u rudarima neki dubrovaki trgovci! nezadovoljni zbog izvesnih novih poreza. :espot je tu pobunu! dve godine posle bosanskog prepada na taj grad! uzeo vrlo ozbiljno i hteo je primerno da presee svaki dalji pokuaj smetanja njegovih vlasti ma u kom pravcu. jeseni 3AFE. bee preao igismundov vojskovo(a 2ipo pano :unav i poeo borbe oko ilistrije. poetka je imao uspeha! ali kad $urci dobie pojaanja on bi potisnut i potuen. .o te zime umro je! ogoren zbog poraza! u Gipovi na 'oriu. U prolee 3AF@. igismundova vojska delovala je u Vlakoj i spremala se da pree i u "ugarsku. /baveten o tom 'urat II stie hitno u Vidin i njegove ete zauzee *ovu /ravu i everin. :espot je uputio sultanu darove! kao u znak pozdrava i prijateljstva. $o je bio njegov poslednji vaniji politiki akt. U leto te godine on je 34. jula naglo umro! pogo(en od kapi! u lovu! na 8lavici! nedaleko od +ragujevca. ahranjen je u 'anasiji. a puno topline dao je zabeleiti na despotovom grobnom kamenu! koji se sad uva kod crkve u tojniku! ove rei gor(e Bubovi! verovatno jedan od njegovih dvorskih ljudi# ,"lagoestivi gospodin despot tevan! dobri gospodin! predobri! i mili! i slatki gospodin despote / teko onom ko ga vide na ovom mestu mrtvae-. :espot gura( "rankovi :espot gura( "rankovi je bio jedna od najtraginijih linosti nae prolosti. +ao da je neka kob leala na njemu. *arodno predanje bacilo je na njegova oca i njegovu porodicu jednu od najteih anatema! koju nije zasluio. /n sam! vrlo sposoban! ali bujan i osvetoljubiv i vaspitan u tradiciji vlasteoskog samoljublja! poeo je svoju historisku ulogu izvesnim samostalnim politikim potezima! koji su mu jedno vreme stavili na elo ne samo ig odmetnika! nego skoro i izdajnika. *jegov ujak doprineo je nesumnjivo dosta padu njegova oca Vuka i prisvojio je jedan deo njegove batine. $o je Vuka! im mu se dala prilika! oteralo u protivniki tabor. 2aktirao je s $urcima onda! kad je tevan s njima raziao& potpirivao je domau raspru izme(u tevana i brata mu Vuka& zdruivao se s crnim 'usom samo da se osveti tevanu. Vie od deset godina trajala je njihova borba i donela mnogo nesree rbiji. +ad se izmirio sa tevanom gur(e se trudio da bude od to vee koristi njemu i rbiji. ad! kad je stupio na presto! on je bio ne samo zreo! ve ovek sa bogatim iskustvom. "io je sublizu vrnjak tevanom i prevalio je 3AF@. pedesetu. .edna naslikana povelja u svetogorskom manastiru 7s6igmenu pretstavlja ga 3AF4. god. kao oveka sa jo neprogruanom bradom! lepa! i puna izraza. Crancuski plemi "ertrandan de la "rokijer! koji je 3A<<. god. posetio despota! kae za nj! da je bio ,lep gospodin i krupan-. %li sve to je taj ovek preduzimao ispadalo je nesreno. )itav vek proveo je borei se i zalaui na sve strane da ouva rbiju! pa je doekao da je vidi toliko puta pregaenu i opustoenu i na kraju ivota ve u agoniji. *jegove keri morale su biti udavane iz isto politikih rauna! a dva mu sina bila su oslepljena i za ceo vek ubogaljena. %ko je ikad iko radio izi6ov posao! to je bez malo bio on. *jegov ogromni napor i cela njegova historiska misija sastojala se prosto u tom da podie nasipe i brani zemlju od poplave! koja se nije dala obuzdati. *a glas o despotovoj smrti pourio se kralj igismund! da izvri obaveze ugovora o $ati. /d 3@. septembra do 34. novembra bavio se u "eogradu! koji mu je bio sveano predat. /tada se! u istoriskim spomenicima! za "eograd sreta i novo ma(arsko ime *andor %lba i *andor Cejervar. gura( je u isto vreme vratio i severnu 'avu! ali je! svakako po kraljevom odobrenju! zadrao njen juni i zapadni deo sa Valjevom! +rupnjem i Bajaom. 'e(utim! zapovednik grada 8olupca! vojvoda .eremija! nije hteo 242

Istorija Srba Vladimir orovi izvriti zapovest i predati grad 'a(arima bez 3F.=== dukata ottete. +ad traenu sumu nije dobio on je 8olubac predao $urcima. +ao to je bilo i oekivati! sultan ovu promenu vlasti u rbiji nije primio mirno. 'a(arski uticaj osetio se vie nego to je on mogao dozvoliti. toga uputi odmah u rbiju vojsku! koja osvoji *i i +ruevac i stade opsedati *ovo "rdo. :a obezbedi svoj presti u rbiji! koja je stradala radi veza s njim! kralj igismund posla despotu u pomo i svoju vojsku. Udrueni rbi i 'a(ari suzbie kod 5avanice jedan veliki odred turske vojske. +ralj je za taj uspeh 34. novembra 3AF@. naroito pohvalio ma(arskog vojvodu *ikolu "oku. :rugi turski odred napadao je iz 8olupca susedna srpska i ma(arska mesta! a naroito branievski kraj. Uzalud je sam despot lino bio doao pod 8olubac i obeavao .eremiji oprotenje i pokuavao na sve naine da ga pridobije da povrati grad& vojvoda ne samo da nije poputao! nego je ak i napao despota! kad je ovaj pokuao da sa pratnjom u(e kroz gradske kapije. U prolee 3AFD. dola je nova ma(arska vojska pod 8olubac i opsela ga i s kopna i sa :unava. +oliku je vanost pripisivao tom gradu sam kralj igismund vidi se najbolje po tom! to je lino doao pod njegove bedeme. %li i sultan 'urat je mnogo polagao da lino ohrabri i podri svoje na steenim poloajima. +rajem maja! posle igismunda! doao je i on u branievsku oblast. *e smijui primiti borbu s nadmonim $urcima igismund je pourio da s njima sklopi mir. +ada su 'a(ari! prvih dana juna! poeli povlaenje napao je turski zapovednik inan0beg verolomno njihovu pozadinu! u kojoj se nalazio igismund. nepotednim samoportvovanjem uspeo je 'arko de entlaslo da se spasu bez tee katastro6e. 2rilikom ovih borbi mnogo je stradala cela juna i istona rbija. nastradao je i manastir :alja u blizini 8olupca! koji se bio vrlo lepo razvio. U jednom opirnom zapisu nekog uenog kalu(era0stradalnika iz tog mesta spominje se prvi put igismund kao ,na carza razliku od turskog! koji je bio ,car jezieski-. /vaj neuspeh igismundov pokazao je jasno brzinu i neorganizovanost njegovog pohoda! za koji je on naroito krivio 'leane! koji mu nisu stavili na raspoloenje potrebna 6inansiska sredstva. U rbiji taj neuspeh je! prirodno! opominjao ljude! da se zbog njega ne izlau protiv $uraka! nego da pokuaju nai s njima neki sporazum. :espot sam uao je s njima u pregovore i pristao je da prizna! pored ma(arske! i vrhovnu vlast tursku! da im plaa ?=.=== dukata danka i da im alje po 3.===0F.=== opremljenih konjanika kao pomone ete u borbama sa jednim od svojih sinova. "rokijer je uo kako je sultan govorio! da je iz rbije ,dobijao vie konjanika nego to bi dobijao kad bi bila u njegovoj ruci-. gura( se nadao! da e dvostrukim vazalstvom utedeti rbiji dalje krize! a sam je nameravao! da vodi iskreno ispravnu politiku i prema jednoj i prema drugoj strani. /uvana je povelja kralja igismunda! kojom gur(a ,cele drave 5ake i %lbanije kneza i vernoga despota-! sa puno priznanja! prima za ma(arskog vazala. 2oto je preklonio koleno pred njim i poloio mu zakletvu vernosti! kralj mu je dao vladarske znake ogrta! mitru i ma. +ao naslednik tevanov on je postao ma(arski velika! a dobio je i njegove posede u Ugarskoj. $ako je ?. maja 3AF4. mogao potvrditi :ebrecinu sve njegove stare povlastice! koje je uivao i kao tevanov grad. 2redavi 'a(arima "eograd! a izgubivi +ruevac i 8olubac! gura( "rankovi je ostao bez ijednog velikog utvr(enog grada. 'ali *ekudim! u kom se rado bavio! nije mogao da poslui kao sigurno sklonite u asu nevolje. /n s toga poe urno podizati novi smederevski grad. mederevo je zidano u teko vreme od 3AF@.03A<=. god.! s ogromnim naporima! sa materijalom koji se naao pri ruci. Upotrebljavani su i stari rimski spomenici! iz mesta i okoline. Iako brzo! grad je zidan solidno! a u izvesnim 243

Istorija Srba Vladimir orovi odelenjima! namenjenim za stanove! i sa vie umetnikih ambicija. Bidan je po ugledu na carigradski grad! sa trougaonom osnovom! sa mazgalama u zupcima i bez spoljnjeg nieg platna. %rhitekta 2era 2opovi upozorio je i na slinost samog zidanja& ,lice lepo izvedeno! a naroito ivice! dok je jezgro zida vie ra(eno kao moderni beton. U zidove su uzi(ivani mnogi stari arhitektonski i drugi 6regmenti i natpisi u kamenu ili su od opeke izvedeni u 9arigradu i ovde.- 8rad je imao F? kula! sa jaim utvr(enjima prema suhu nego prema vodi. %rhitekta gura( "okovi misli! da ceo grad! s obzirom na njegovu veliinu! nije mogao biti zavren za tako kratko vreme! nego da je najpre podignut takozvani 'ali 8rad. *aknadno prizi(ivanje bedema i kula! koje se moe utvrditi! govorilo bi u korist toga miljenja. +ad je bilo potpuno zavreno mederevo je bilo najvei na srednjevekovni grad& danas je ono i najbolje ouvani. a svojim jakim platnima! kulama i opsegom ono ima jo uvek neeg vrlo impozantnog i neobinog. 2odizanje medereva! koje je moralo biti izvo(eno ubrzanim tempom! zahtevalo je ogromne napore! i 6inansiske i ljudske. *arodna tradicija kazuje! kako je tad udaren teak kuluk i namet i kako je to neke ljude! kao tarinu *ovaka! oteralo u hajduke. $u bezobzirnost narod je pripisivao gur(evoj eni .erini! ponajvie za to to je zidanjem rukovodio njen brat i to je na gra(evinu dovedeno i nekoliko grkih majstora. /na je zbog toga postala veoma nepopularna& dobila je ak naziv ,prokleta-. Banimljivo je! da je vrlo mnogo gra(evnih objekata! a posebno ,gradova-! po celom naem narodu! ak i tamo dokle nije dopirala gur(eva vlast! vezano za .erinino ime. $oliko se predanje o podizanju medereva useklo u narodno pamenje. *euspeh igismundov u rbiji imao je svog prirodnog odjeka i u "osni. +ralj $vrtko bee! isto kao i gura(! prisiljen da plaa danak $urcima. +ako on to plaanje nije izvrio bilo to je eleo da kako izbegne toj obavezi! koja bi povlaila i druge posledice! bilo to nije imao novaca! to $urci posedoe neke od njegovih gradova. 'e(u njima vani 1odidjed iznad 2rae i Vrhbosnu. ,$im je sultan dobio kljueve za dolinu "osne- naglasio je tano +. .iriek. U nevolji kralj $vrtko se obratio 'lecima! da mu dadu zajam od <F.=== dukata 0 kralj igismund mu u tom nije mogao pomoi! jer je i sam stalno bio u novanim neprilikama 0 da bi mogao istplatiti $urke i osloboditi gradove. %li 'leani odbie tu molbu! izvinjavajui se! da! u ovo vreme! gde su zauzeti na vie strana! ne raspolau s tolikom sumom. U ovo mutno vreme pojavio se u Beti ponovo tevan "ali 'aramonte. /n je ranije bio protivnik 'leana i radio je sa svojim ro(akom "alom III! da ih potisne iz zetskog primorja. +ad je despot tevan zavladao Betom 'aramonte se jedno vreme bio negde izgubio! da se posle pojavi kao protivnik rba. *jegove veze sa 8ojinom 9rnojeviem bile su uperene naroito protiv despota gur(a. Ba vreme zapleta 3AF@D. god. 'aramonte se nadao! da bi se sam mogao doepati Bete i kao poslednji "ali postati joj gospodar. +ako je imao protiv sebe ne samo despota! nego i :ubrovane i 'leane on se nadao pomoi samo od turske strane. *a sultanovom dvoru bio je doista lepo primljen. vaki novi balkanski pretendent! koji bi mogao posluiti turskim ciljevima i pocepati narodne snage u izvesnim krajevima! bio je na 2orti uvek dobrodoao. $amo! me(u $urcima! 'aramonte je naiao na gur(a! sina Ivana +astriota! koji bee doao na turski dvor kao taoc! pa tu primio islam i postao kender0beg. *jegov otac molio je 3AFD. god. mletake prijatelje! da ne upisuju njemu lino u zlo! kad njegov potureni sin bude pustoio njihovo podruje. a turskom pomou krenuo je 'aramonte krajem 3AF4. god. na Betu i poharao okolinu kadra i Ulcinja. *apao je i :rivast! i zauzeo mu je podgra(e! ali samog grada nije osvojio. U tim borbama uestvovali su na njegovoj strani 8ojin 9rnojevi i 'ali $anu iz plemena :uka(una.

244

Istorija Srba Vladimir orovi 'leci su ucenili 'aramontovu glavu sa ?== dukata. :espot ga je me(utim onemoguio kod samih $uraka. gura( je! posle ma(arskog neuspeha! upotrebio svu vetinu da se priblii $urcima i stee njihovo poverenje. I imao je u tom uspeha. Iz dubrovakih arhivskih knjiga doznajemo u vie prilika! da su se izvesni poslovi na 2orti mogli svriti uspeno samo despotovim posredovanjem. +ad su $urci preotimali! u prolee 3A<=.! od 'leana olun! u njihovoj vojsci nalazio se! prema obavezi! i srpski odred pod vo(stvom despotova najstarijeg sina 8rgura. 2osle pada oluna ;F4. marta> u turske ruke je pao silan plen. *aroito je bilo mnogo roblja! koje se prodavalo po vrlo niskim cenama. $ako je! na pr.! prodato 3A kalu(era za 3== zlatnih 6lorina. odobrenjem $uraka despot je otkupio mnogo roblje! koje je dobrim delom dolazilo u rbiju i nalazilo zatite kod despotice .erine i njenog brata $ome +antakuzena. U srpskim redovima nije bilo rado gledano to okupljanje 8rka na srpskom dvoru i jaanje njihova uticaja. %li! rbija je postala prirodan zbeg intelektualnih radnika iz propalih hrianskih drava! i njen dvor! kao i dvor vlakih gospodara! bio je vrlo dareljiv prema beguncima iz "ugarske! 8rke i %lbanije. 2osle uzimanja oluna poelo je tursko osvajanje 7pira i %lbanije. .edna sultanova vojska! koju je vodio Isa0beg! a u kojoj se nalazio i despotovi 8rgur! napala je oblast Ivana +astriote. $urci su mu etiri grada poruili! a u dva su uveli svoje posade& njega sama ostavili su kao svog vazala. Verovatno po elji srpskog despotovia upali su $urci i na mletako podruje! udarajui! naroito! za kaznu! na oblast 8ojina 9rnojevia i $anua :uka(ina i plenei sve do kadra. U :anju je ostavljen $urin kao zapovednik grada. .edan dubrovaki izvetaj od <. juna 3A<=. kazuje! da se 8rgur posle toga vratio u rbiju nagra(en ,dovoljno- od sultana. 2rirodna je stvar da se posle ovog nije mogao odrati ni 'aramonte. "ojei se srpske osvete on se pokorio 'leanima! ali je jo iste godine morao napustiti Betu. 2ostao je potom vo(a mletakih najamnika u Gombardiji. +ao avanturista kondotjer nije se smirio ni tu! nego je! u raznim slubama! lutao po svetu! dok se! posle vie godina! nije naao na dvoru tepana Vukia! mua njegove rodice i keri "ale III. U prolee 3A<=. bilo je dolo na jugu bosanske drave do jednog s poetka isto lokalnog sukoba i rata! koji je posle zapretio da uzme vrlo opasne razmere. :ubrovaka 5epublika bee reila 3?. novembra 3AF4.! da nedavno od vojvode 5adoslava 2avlovia kupljeni grad 9avtat pretvori u glavnu tvr(avu +onavlja. 2rotiv te namere ustade energino 5adoslav smatrajui je uperenu protiv sebe! pa kad :ubrovani ne htedoe da mu popuste! on ih u prolee 3A<=. napade bez ikakvih obzira. *a brzu ruku skupljena dubrovaka ,vojska- bi potuena! a njihova oblast izvan zidina poharana. /gorena 5epublika potui se na to na sve strane i stade odmah ivo raditi! da se protiv 5adoslava stvori savez! u koji bi uli bosanski kralj i vojvoda andalj. Bamolili su i despota! da se zaloi za njih kod $uraka. :ok je andalj pristajao naelno! da po(e protiv svojih starih neprijatelja! kralj $vrtko se dosta brzo predomislio. *ije eleo da se pridrui savezu jedno to se bojao zapleta s $urcima! iji je tienik bio 5adoslav! a drugo i zato! to :ubrovani nisu traili samo kaznu za 5adoslava! nego i jedan deo njegova podruja s $rebinjem i Gugom. andalj je ak jedno vreme pomiljao i na to! da on i :ubrovnik kupe od sultana 5adoslavovo podruje za @=.=== dukata! a posle su posvetili u to i kralja $vrtka. 2ristajui jedno vreme da sudeluje u tom pazaru! kralj je jasno pokazao kako je malo znaila njegova stvarna kraljevska vlast i koliko je on! u sopstvenoj dravi! zavisio od drugih. voje podruje on eli da kupuje od 2orte! a jednog svog vlastelina ne sme da kazni bez sultanove dozvolee

245

Istorija Srba Vladimir orovi Uplaen svim to se spremalo protiv njega 5adoslav je zamolio despota i andalja da posreduju za mir. *a despotov predlog $urci su poslali u 1um jednog svog oveka da izvidi i rei spor. $a mera r(avo je delovala na kralja $vrtka! koji je i nerado gledao despotovo meanje u bosanske stvari i turska reavanja bez ikakva obzira na nj i njegova prava. 5adi toga je odbio sve dalje pregovore o savezu. +ad je jo i :ubrovnik! sredinom septembra 3A<=.! uputio svoje prvo poslanstvo na 2ortu! da uradi odnose s njom! kralj je bio naisto s tim! da im ne treba pomagati. 2rijatelji andaljevi! a susedi despotove rebrenice! bosanska vlastela Blatonosovii behu! ba u to vreme! doli u otar sukob s kraljem! i ovaj ih je! u jesen 3A<=.! napao. +ao odgovor na to doao je savez protiv $vrtka! u kom glavne vo(e behu despot i andalj. *a kraljevu stranu priao je! me(utim! 5adoslav! protiv koga! u jedan mah! bee pala i odluka turske vlade. *eprijateljstva dovedoe do pravog rata. U jesen 3A<F. borbe su vo(ene na liniji :rine! pa su nastavljene i idue godine. 2rotiv $vrtka istakoe protivnici! u sporazumu s $urcima! njihovog pretendenta na presto. "io je to 5adivoj! nezakoniti sin /stojin. U leto 3A<<. $vrtkova vojska bila je potisnuta i smatrala se kao poraena. Vojvoda 5adoslav! koji se pre toga bio izmirio sa :ubrovnikom bez ikakve svoje tete! prevrtljiv i nepouzdan! priao je despotovoj stranci. :espot je ovom prilikom proirio svoju vlast na celom podruju od Bvornika do Usore. Uza nj su ili i $urci! koji su hteli da dokraje vladu kralja $vrtka kao ma(arskog prijatelja. 5atovanje je prekinuto u jesen 3A<<.! kad je despot dobio obavetenja! da ma(arski kralj sprema pomo $vrtku! da bi suzbio $urke! i kad mu je postalo jasno! da bi! ako ne stane! mogao izazvati osvetu 'a(ara. *ovi pretendent 5adivoj nije bio ovek jae vrednosti i nije mogao uspeti protiv $vrtka. 'a(arska vojska dola je doista tokom leta 3A<A. god. u "osnu i potisnula je $urke. 2ovratila je ak i grad 1odidjed. Vojvoda andalj je istog leta pretrpeo neuspeh u borbi s gur(em Vojsaliem! gospodarem :onjih krajeva! i izgubio je 8orsku |upu i neka mesta na donjoj *eretvi. am andalj nije dospeo da povrati izgubljeni deo. U poslednje vreme ee je pobolevao! a 3?. marta 3A<?. preao je me(u pokojnike. Veoma zanimljiv i vaan opis balkanskih zemalja i prilika ovoga vremena dao je ueni 6rancuski plemi! "ertrandon de la "rokier. /n je bio uticajna linost na dvoru Cilipa "urgundskog. +ao i njegov otac! koji je uestvovao u nikopoljskoj bitci! i Cilip je pokazivao dosta interesa za balkanske stvari i kad je poela papina akcija u korist balkanskih hriana on je poslao mudrog "ertrandona da ispita prilike na istoku. "ertrandon je proveo na "alkanu 3A<F<. godinu i zapazio je na tom putu vrlo mnogo stvari. ultan 'urat II! koji je tad imao FD0<= godina! bio je omalen! gojazan! s tamnim licem i velikim krupnim nosem. 1valili su ga da je imao dobru narav. 2ijanio je rado! a u pijanom stanju bio je iroke ruke. Imao je harem sa preko <== ena i F?0<= mladia. /vi su bivali ,ee s njim nego li ene-. U turskoj vojsci nalazi se i hriana! i to vazalskih i najamnikih odreda. *a sultanov dvor bio je doao bosanski knez 5adivoj! da trai sultanovu pomo protiv bosanskog kralja! ,tvrdei da ta kraljevina njemu pripada-. 2oslanstvo duke milanskog! kome se pridruio "ertrandon! trailo je od sultana! da ustupi kralju igismundu Vlaku i "ugarsku do o6ije! "osnu i %lbaniju! ali je to sultan odluno odbio. *a povratku iz .edrena poslanstvo je videlo u bednom stanju hriansko roblje! koje je vo(eno na prodaju! a na putu su sreli! u tekim lancima! 3? ljudi i 3= ena! koji behu zarobljeni u "osni. U planinama! kojima su prolazili! bilo je dosta hajduije! koja se u naim zemljama javlja od poetka jV veka. *i su nali razoren! a moravska dolina bila je ,lepa! ravna! dobro naseljena ljudima i selima-. +ruevac! s razruenim gradom! nalazio se u turskim rukama! blizu tadanje srpsko0 turske granice. :espotova oblast! koja poinje od 'orave! bila je! kao i ostala moravska

246

Istorija Srba Vladimir orovi dolina! lepa i naseljena. Ispod talaa! ve razruenog! $urci su drali D=0A== ajki! da bi mogli! u sluaju potrebe! brzo prebaciti vojsku i konje. 2utovanje po unutranjosti rbije bilo je naporno zbog velike ume i r(avih umskih puteva. ,%li prema drugim umskim i brdovitim zemljama! i tu su zemlje vrlo lepe i vrlo su dobro naseljene selima! i u svoj toj 5asiji ili rbiji! to je jedno isto! ima svega to je od potrebe.- :espota su nali u *ekudimu! u lovu. ,2omenuti rasijski despot bavi se u ovoj varoi zato to su oko nje vrlo lepa umska mesta za uivanje i reke za svakovrsni lov! naroito sa sokolovima-. Uza nj se tad nalazio jedan $urin! koji bee doao od sultana s pozivom! da despot sa jednim sinom poalje obavezni odred vojske. $aj je imao biti i opet upuen u %lbaniju. "ertrandon pominje! da je despot ve bio dao sultanu svoju ker za enu! to mi! na osnovu naih vesti! ne smatramo da je tano. $ad je samo dao pristanak. Isto tako nee biti tano! da je tada bila udata za gro6a Ulriha 9eljskog i druga kerka despotova! nego je tada stvar bila ugovorena. Uz despota se u *ekudimu nalazilo u taj mah dosta njegove vlastele ,s dugom kosom i velikom bradom-! jer je tu bilo stiglo poslanstvo bazelskog sabora! episkop %ntonije i %lbert de +rispis! magister teologije! koje je putovalo za 9arigrad i imalo da dovri pregovore oko crkvene unije. /baveteni ljudi priali su putniku o bogatstvu rudnika *ovog "rda! o kojem su se irili glasovi na mnogo strana. ,$u se kopa srebro i zlato zajedno! i odatle se vue F==.=== dukata na godinu. I da nije toga! mislim da bi despot do sad bio isteran iz njegove zemlje 5asije-. igismund je! veli! darovao despotu vie gradova u Ugarskoj! koji mu donose na ?=.=== dukata prihoda! ,da ga naini svojim ovekom-. ,%li on opet vie slua sultana nego cara-. Veoma je zanimljivo "ertrandonovo kazivanje o tadanjem "eogradu! iji zapovednik bee raniji dubrovaki podanik 'atko $alovac. .edan deo gradske posade behu nemaki najamnici. ,Ba ljude iz rbije rekoe mi-! tumai pisac! ,da se u grad nikako ne putaju zato to su turski podanici i $urina sluaju& a Ugri su nepouzdani i $uraka se toliko boje! da ne bi smeli uvati mesto i saekati $urina i svu silu njegovu! kad bi na grad udario-. :espot je vodio politiku! koja je imala biti prijateljska na obe strane! i prema $urcima i prema 'a(arima. /n je eleo da rbiji obezbedi mir! ma i pod vrlo skupu cenu. /d $uraka je zazirao svakako vie! jer je dobro video da kod njih prevla(uje o6anzivni duh! a da su 'a(ari vie u stavu odbrane. *jegovu dvostruku politiku ne karakterie verovatno nita bolje nego udaja njegovih keri na dve sasvim protivne strane. "rakovi ti bili su isto politiki. :espot je preko njih hteo da uhvati veze sa pravim licima i $urske i Ugarske! a uspeo je udomiti obe keri zahvaljujui svom ogromnom bogatstvu i mirazu koji je uza njih dao. *aroito se za sultana pria! da je traio i dobio velik novac. U dosta smuenoj i orientalski obojenoj hronici %ik pae Bade pria se! kako ,Vuk oglija ;t. j. Vukovi> posla darova preko mere mnogo-. 2rva je bila udata +atarina 3A<<. za grova Ulriha 9eljskog! koji je bio brati Varvare! ene kralja i cara igismunda! a sin monog 1ermana II. 'ara je data! po svoj prilici! u prolee 3A<A. sultanu 'uratu. :a bi dokrajio rat i na jugu svoje drave despot je 3A. avgusta 3A<?. sklopio mir i sa 'leanima. I 5epublika je elela taj mir! da bi imala slobodnije ruke u odbrani %lbanije i primorja od $uraka. $im ugovorom predani su ,katuni 9rne 8ore- iznad +otora 'letakoj 5epublici. :osada se uzimalo! da je to prvi pomen 9rne 8ore u naim istoriskim spomenicima! ali je nedavno utvr(eno! da se on javlja jo 3<@4. u dubrovakim izvorima. +olike su bile granice te 9rne 8ore ne moe se sad pouzdano tvrditi! ali je verovatno da su obuhvatale +atunsku nahiju. /vaj i ovakav pomen crnogorskih katuna daju jasnu oznaku za zanimanje i tip stanovnitva. /no je bilo u ogromnoj veini stoarsko. /vom prilikom despot gura( je vratio kotorskom biskupu 247

Istorija Srba Vladimir orovi sve katolike bene6icije! koje su u njegovoj dravi! a 'leani su vratili pravoslavnom zetskom mitropolitu u svojoj. 2osle izmirenja! <3. decembra primljen je despot sa sinovima i naslednicima za zakonitog gra(anina i plemia mletakog. a Vizantijom despot je odravao srdane odnose. pajala ih je ne samo zajednika sudbina prema $urcima! nego i rodbinske veze. matrajui in despota kao priznanje vizantiskog dvora! koje mora biti naroito naglaeno i prema njegovoj linosti! gura( je vodio pregovore o tom u 9arigradu. U zimu 3A<A?. doneo mu je poseban izaslanik cara .ovana VIII! gor(e Cilantropin! znake i priznanje despotskog dostojanstva. U starije vreme carigradski dvor mogao bi iz ovog akta izvoditi dalekosenije zakljuke& u ovo doba i on je sam bio svestan da to ne ide dalje od ljubaznosti dvaju ugroenih dvorova! koji su traili vie uzajamnog dodira. U "osni su za ovo vreme $urci dobili jednog novog pristalicu! oveka jake volje! ali retko sebinog i pravog cinika. $o je bio naslednik andaljev! njegov sinovac tjepan Vuki. 5o(en oko 3A=A.?. god. on je u 3A<?. bio u naponu snage. $urcima je odravao veze jo i ranije! pre nego je primio vlast! ali se ponudio! preko :ubrovnika! i 'a(arima. +ad je andalj umro kralj $vrtko se nije nalazio u "osni. "io je na ma(arskom dvoru! gde se! izgleda! izmirio sa despotom. 2omagan od ma(arskog kralja vratio se u "osnu poetkom maja! da se spremi za borbu protiv +osaa! kojima nije mogao zaboraviti stara neprijateljstva. *e znajui kakav e biti andaljev naslednik i mnogi drugi porodini neprijatelji +osaa pourie da napanu njihovo podruje iskoriavajui smrt andaljevu. 'e(u prvima javio se tepanov zet! vojvoda 5adoslav 2avlovi! koji izazva ustanak u draevikoj upi. +ralj igismund je ak traio od :ubrovake 5epublike! da pomae ustanak i zapadne humske vlastele! hotei da skri na poetku naslednika jednog svog vazala! koji mu je svojom snagom i uticajem zadavao mnogo neprilika. I 'letaka 5epublika bee poela pregovore! da se! milom ili silom! doepa *ovog! glavne hrianske i bosanske luke na moru. .edino su se kao ispravni susedi drali :ubrovani. 'aja meseca 3A<?. izdao je kralj igismund naredbu hrvatskim knezovima Ivanu i tepanu Crankopanu! da osvoje 1um! koji da je andalj na silu drao. Ba novog gospodara te zemlje bi imenovan bivi beogradski zapovednik 'atko $alovac. 'a(arske i hrvatske ete upale su potom u tepanovu oblast! prodrle sve do *eretve i posele vani trg :rijevo. U nevolji! napadnut s vie strana! tepan se obratio $urcima. /vi su doista i stigli sa nekih 3.?== vojnika. Vodio ih je Isabegov sin "arak. a tepanovim etama napali su najpre oblast 2avlovia. /stali su u 1umu i $ravuniji sve do prvih dana novembra! dok se jedan njihov odred ve u avgustu doepao 1odidjeda. U tom su se gradu otad uvrstili i drali ga s puno panje. 2red $urcima su pobegli iz :rijeva ma(arsko0hrvatski ljudi! nemajui dovoljno snage da se upuste u borbu. /d prolea 3A<E. "arak je nastavio sa turskim uvrivanjem u sredinjoj "osni! u oblasti 2avlovia. /d tog vremena poinje postepeno razvijanje arajeva! kome su $urci davali karakter svoga grada i kome su dali i ime. :rugog! nenadanog! saveznika dobio je tepan u hrvatskom knezu Ivanu Crankopanu. +ralj igismund nije pristajao da tepan primi batinu svog umrlog tasta Ivana *elipia i kad se ovaj ne htede pokoriti kralj ga proglasi za odmetnika. 'atko $alovac dobi poetkom 3A<E. god. naredbu da krene s vojskom i protiv njega. 2rirodno je! da je takav postupak kraljev pribliio tepana i Ivana. U borbama koje su se potom razvile Ivan nije imao uspeha i krajem 3A<E. god. gubi mu se trag. 2oetkom 3A<@. god. 248

Istorija Srba Vladimir orovi $alovac je ostao pobednik i od Ivanove udovice primio sve posede njenog oca i mua. tepanu je to ratovanje donelo ipak posredne koristi! jer je zadralo $alovca od ponovnog napadaja na 1um. +ad je kralj $vrtko video! da $urci uzimaju maha u "osni i da zbog njihove pomoi ne moe skriti tepana on je osetio potrebu da promeni svoje dranje. Ba F?.=== dukata godinjeg danka dobio je od sultana garantije! da e ostati priznat i pote(en. $e veze s $urcima pribliile su $vrtka i vojvodi tepanu. U drugoj polovini 3A<E. god. dolo je ak i do saveza izme(u njih dvojice protiv vojvode 5adoslava. *jihovoj udruenoj snazi on nije mogo odoleti. U 6ebruaru 3A<D. izgubio je na jugu $rebinje! svoj najbolji i najznaajniji grad! a oteo mu ga je tepan! da mu ga nikad vie ne vrati. *a severu za nj je! u korist $uraka! bio izgubljen dobar deo upe Vrhbosne. 2osle ovih neuspeha 5adoslav je zadrao samo 2odrinje i boraki kraj! sa neto oblasti oko +onjica i $rnova. Ba vreme ovih gra(anskih ratova "osna je osetno nastradala. amo od 3A<?0@. god.! po jednom 6ranjevakom izvetaju! bilo je srueno i spaljeno oko 3E manastira i crkava. U zimu! 4. decembra 3A<@.! umro je ma(arski kralj igismund koji je pola veka mono i esto presudno uticao na sudbinu rbije i "osne. *jegova osnovna politika linija bila je! da te dve drave vrsto vee za sebe i 'a(arsku! ne dozvoljavajui im nikakve poteze samostalnije spoljanje politike. poetka je to inio zbog samoodranja! u borbi s napuljskim protivkandidatom! i u tenji da te zemlje ne izgubi i da se one ne ojaaju na ma(arski raun. U drugom periodu! posle pojave $uraka! on je to inio radi ma(arske sigurnosti. U tom pogledu bio je do kraja dosledan i uporan! ponavljajui udarce do protivnike iznemoglosti. U pojedinanim njegovim potezima bilo je esto brzine i plahovitosti! ponekad i neto avanturistikog! ali uvek puno samopouzdanja. /setna je teta! to se bio zapleo na vie strana i troio snagu i na neke problematine podvige! pa nije mogao da usredsredi svu panju i svoju dosta veliku mo na pitanja "alkana. *e samo radi balkanskih naroda i drava nego u sopstvenom interesu 'a(arske. I kad je sagledao tursku opasnost u pravoj meri on se nije sav dao na to! da je paralie ili suzbije to dalje& a dok je to sagledao turska snaga bila je uzela toliko zamaha! da se vie nije dala oslabiti naivnim vitekim potezima i udarcima spremanim na mahove. $urci su! po "ertrandnovu prianju! govorili pred kraj igismundove vlade sa prezirom o ma(arskoj borbenoj snazi. U godini njegove smrti provalili su oni! s Vlasima zajedno! sve do ibinja. :a im se osveti! naredio je stari kralj jedan od onih svojih brzih demonstrativnih upada u rbiju. 'a(arska vojska! sastavljena ne samo od 'a(ara! nego i od 2oljaka i )eha! prela je 34. juna 3A<@. :unav kod 2oeene i prodrla duboko u rbiju. Vodio je .ano 'arcali! jedan od ponajboljih vojskovo(a igismundovih. Ba tri dana stigla je ma(arska vojska do talaa i popalila turske ajke pod njim! a sjutri dan je prodrla u +ruevac i zapalila i njega. am igismund izreno je pohvalio bana Cranka $alovca! koji je poao ,da popali i uniti grad +ruevac- to je to izvrio. /dmah potom poeli su 'a(ari povlaenje i ve F@. juna nalazili su se prema +ovinu. /d takvih demonstrativnih pohoda! koje su vrili i $urci i 'a(ari! stradala su u stvari ponajvie samo naa podruja ili oblasti naseljeni naim ivljem. /d njih nije bilo nikakvih pravih vojnikih koristi! niti su takvi pohodi mogli ma ta izmeniti u stanju snaga i odnosa. 2red sam prelazak ma(arske vojske u otadbinu stigla je turska potera iz Vidina. U borbi! koja se razvila na 8odominskom polju kod medereva! turska vojska bila je potuena sa osetnim gubicima. /goreni $urci opustie okolinu medereva! krivei rbe da su bili u sporazumu s 'a(arima. $a optuba doprla je i do sultana. U .edrenu se verovalo! da 'a(ari ne bi smeli vriti takve pohode duboko po rbiji da nisu imali nekih tajnih sporazuma sa rbima. :a bi ga 249

Istorija Srba Vladimir orovi ublaio despot je morao predati $urcima branievski kraj! da bi oni mogli vriti neposredniji nadzor nad ma(arskim kretanjima uz dunavsku liniju. +ralja igismunda nasledio je njegov zet! austriski vojvoda %lbreht 1abzburki. /va promena dala je! me(u drugim stvarima! povoda $urcima! da se odlue na krupnije korake. /ni su znali! da e u 'a(arskoj morati doi do izvesnih razmirica! poto novi kralj nije bio prihvaen od svih krugova u zemlji! pa su hteli da iskoriste te njihove unutranje sukobe. U isto vreme! krajem 3A<@. god.! behu otili vizantiski car .ovan VIII i patriarh .osi6 sa velikom pratnjom u Italiju! da pregovaraju s papom o crkvenoj uniji i da! u isto vreme! trae i pomo zapadnih hriana za borbu protiv $uraka. $i pregovori otegli su se vie od godina dana i doveli su E. jula 3A<4. do sveanog proglaenja spajanja istone i zapadne crkve u 6jorentinskoj katedrali. $urci su bili obaveteni o toj stvari i znali su joj dobro politiki znaaj. toga su odluili da napadnu 'a(arsku kao glavnu silu! koja im je mogla praviti smetnje. njom zajedno reili su da raiste situaciju i u rbiji! znajui da bi i despot u dui bio na strani hrianske lige i jer su im bili sumnjivi njegovi odnosi sa 'a(arima. +ralj %lbreht je! odmah posle krunisanja! pourio u )eku! da tamo suzbije jaku opoziciju protiv sebe i da onemogui svog protivkandidata +azimira! brata poljskog kralja. U )ekoj on se zadrao vie od godine dana! ne obraajui! prirodno! dovoljno potrebne panje junim granicama. $urci su to iskoristili i 3A<D. god. uli u 7rdelj! pustoei ga. :ruga turska vojska operisala je u istonoj rbiji! gde je osvojila "ora i 5avanicu. $rea vojska prodrla je u "osnu sve do .ajca. %li to jo nisu bili pravi vojniki podvizi! nego vie smeli izvidniki zalet. 2ravi napadaj doao je s prolea 3A<4. god. 2rvi pad rbije Velika turska vojska! pod vo(stvom samog sultana! krenula je krajem aprila 3A<4. na rbiju. :espot nije uspeo da razuveri sultana u njegovim sumnjama! a nije pristao ni da se pridrui njegovoj vojsci! ni da joj kroz rbiju dozvoli nesmetan prolaz. rbi toj vojsci nisu mogli odoleti& odrali su se! u prvi mah samo *ovo "rdo na jugu! i mederevo na severu! koje je branio despotov sin 8rgur i $oma +antakuzen. *a rbiju je! kao turski vazal napao i tepan Vuki i oplenio je neke njene jugozapadne oblasti. $om prilikom pala je u turske ruke i rebrenica. :espot pre(e za to vreme u Ugarsku da trai pomoi s uverenjem da je treba dobiti poto je stradao zbog nje. +ralj %lbreht pokazivao je doista volje da se odazove! ali je imao mnogo tekoa sa nezadovoljnom vlastelom u 'a(arskoj! koja je nalazila da je sad najpogodniji as da trai ogranienje kraljevske vlasti i suzbijanje nemakog uticaja. 'a(ari nisu ak dopustili ni da kralj pozove u pomo nemake kneeve branei se tim! da su oni sami dovoljno jaki za odbranu protiv neprijatelja. +ralj s toga! oseajui da nema korena u zemlji! morade ostati pasivan. a neto malo vojske stajao je neko vreme u blizini $itela i lankamena! ne pruajui teko ugroenom mederevu nikakve pomoi. 2osle tromesene opsade mederevo je palo 3D. avgusta. /d srpskih oblasti ostala je slobodna samo Beta! koja nije bila na putu $urcima. %ik paina hronika belei! da je! posle ovog pohoda! od silnog plena ,u koplju prodavan deak od etiri godine za F= aspri-. 'alo iza srpske katastro6e umro je! sasvim iznenada! i kralj %lbreht! F@. oktobra 3A<4. 'a(arska je zbog toga upala u novu! i jo teu krizu i bila je jedno vreme potpuno iskljuena iz svakog rauna za vojnike podvige veeg stila. Ba presto se javljalo vie

250

Istorija Srba Vladimir orovi kandidata. :espot gura( ozbiljno je pomiljao! da njegov najmla(i sin Gazar postane ma(arski vladar! tako! to bi se oenio %lbrehtovom udovicom. +raljica je odbila tu kombinaciju kao nemoguu ve zbog verskih razloga& ali je divno udo kako je gura( mogao poverovati da bi na to pristali ma(arski baroni i visoki katoliki klir. Izbor je konano pao na poljskog kralja Vladislava III! mlado mome sa nepunih petnaest godina. U isto vreme kraljica je rodila i sina Gadislava 2osmre! koji je kasnije imao da naslede dedovu i oevu krunu. Izme(u pristalica dva Gadislava nastale su duge prepirke kome od njih upravo pripada vlast i te prepirke pretile su da se izvrgnu u opasna neprijateljstva. 'urat II nije! naravno! dao ekati na se. /n je u prolee 3AA=. pao s vojskom pod "eograd! a u isto vreme uputio je svoje ete da haraju po "akoj i "anatu. Iz same 'a(arske nije se moglo niem nadati. "eogradska posada! ipak! hrabro je izdrala opsadu od punih est meseci zahvaljujui tome! to joj $urci nisu mogli presei sve veze preko vode. U jesen sultan je morao da se povue. *jegova vojska ugrabila je! me(utim! preko ave i :unava bogat plen. ,Ba jedne izme su prodavali jednu robinju. I ja ubogi sam za 3== aspri uzeo jednog divnog mladia-! belei %ik paa Bade. :espot gura( je bespomono pratio razvoj doga(aja. 2omisao da mu sin do(e na ma(arski presto potekla je verovatno kod njega ponajvie iz elje! da bi preko njega mogao uiniti neto vie za budunost rbije i njeno spasavanje u tom asu. +ad je video da se u 'a(arskoj ne moe postii nita poao je da oproba sreu na drugim stranama. 2omislio je! naravno! odmah na svoju Betu. 2re odlaska zamolio je 'leane! da na svom podruju dadu sklonite njemu i njegovoj porodici i da mu ustupe Ulcinj. 'leani su na prvo pristali! ali su drugo odbili. cta vie! ba tih dana! oko nove 3AA=. godine! oni su raspravljali o kotorskim porukama! kako 5epublika treba da uzme Betu i albanska mesta pre nego to ih $urci posednu! ,poto despot ne moe da ih odri-. U 'a(arskoj despot nije bio prijatelj novog kralja Vladislava! a ni taj nije mario mnogo despota. $u zategnutost pojaavalo je naroito to! to je despotov zet Ulrih 9eljski bio jedan od glavnih vo(a ma(arske legitimistike opozicije. gura( se u maju 3AA=. uklonio iz 'a(arske! pa je sa podruja svog zeta preao u mletaku oblast. 5epublikanske vlasti 6ormalno su vrlo lepo primile despota i ak mu obeale da e poraditi da ga izmire s $urcima! ali stvarno za nj nisu mogle uiniti nita. Iz 'letaka gura( je 4. jula poao u Betu zadravajui se na putu u cibeniku i :ubrovniku. Ba to vreme ma(arski je kralj oglasio despota kao sumnjiva. /bjavljivao je! da je despot odravao veza s $urcima i da mu se ak i tad dva sina nalaze me(u njima& da su s njegovim znanjem i preko njegove zemlje $urci vrili upade u 'a(arsku& i da je despot! kao odmetnik! napustio 'a(arsku. Ba kaznu on mu je oduzeo velik deo poseda u 'a(arskoj! pa i sam despotov dvor u "udimu. /ptube su bile sasvim neosnovane i podignute su iz osvete! a ne iz uverenja. :espot nije imao nikakve snage! ni da sprei upade $uraka u 'a(arsku kao ni upade 'a(ara protiv $uraka. /n je ovog puta nastradao ba s toga to nije hteo da se pridrui $urcima. *i njegovi sinovi nisu se nalazili me(u $urcima od dobre volje! nego se jedan nalazio tamo kao talac! a drugi je bio zarobljen prilikom pada medereva. +ad je doao u Betu despot je i tamo naao veoma nepovoljnu situaciju. tepan Vuki! kao veran turski vazal! iskoristio je nezgode turskih neprijatelja i na istoku i na zapadu. *a zapadu je osvojio grad /mi i oblast 2oljica! jer mesne ma(arsko0hrvatske vlasti! zbog pometenosti u 'a(arskoj! nisu dobile nikakve pomoi. *a istoku poeo je osvajanja u Beti polaui pravo na tu oblast kao mu .elene! keri "ale III. 2ridobio je za sebe porodicu 9rnojevia! najmoniju u 9rnoj 8ori! koja se odavno odmetala i od 251

Istorija Srba Vladimir orovi despota tevana i od despota gur(a. :espot je ponudio :ubrovakoj 5epublici da zajedno suzbiju tepana! ali :ubrovani nisu pristajali ni na kakve kombinacije na toj osnovi. :a deluje na :ubrovane i valjda da bolje iz blizine posmatra tepanovo kretanje doao je despot sredinom aprila 3AA3. u :ubrovnik na dui boravak. :ubrovaka 5epublika je znala! da e despotov dolazak biti r(avo primljen na 2orti i da e s toga sigurno imati izvesnih neprilika! ali je ipak otvorila vrata svog grada obeskuenom starom prijatelju. $aj asni primer gostoljublja postao je jedna od najponosnijih stranica njihove istorije i njihovi docniji pisci! s 8unduliem na elu! s pravom su slavili taj postupak svojih prethodnika. )im se saznalo da se despot bavi u :ubrovniku poee pretnje s turske strane. )ak stie i jedno posebno tursko poslanstvo da protestuje. /seajui opasnost :ubrovani F@. maja reie! da trae vojne najamnike u %puliji i da osiguravaju svoje granice. 2orta je pozvala i vojvodu tepana Vukevia da opomene 5epubliku! pa da! ako to ne pomogne! izvri i napad. /ko F=. jula poruio je tepan u :ubrovnik! poto je otezao da pribegne sili! da e morati izvriti naredbe i poeti neprijateljstva. Videi kakvoj se opasnosti izlae grad zbog njega stari despot je odluio da se sam povue i oko F?. jula napustio je grad. 2raen od dve oruane dubrovake la(e on se krenuo preko enja u 'a(arsku. 5azdraenost $uraka protiv despota bila je u ovo vreme veoma velika. ultan se! izgleda! nije nadao! da e stari despot pokazati toliko nepopustljivosti. +olika je bila njegova ljutina vidi se najbolje po tom! to je oba despotova sina! 8rgura i tevana! dao okovati i D. maja 3AA3. oslepiti. .edan izvor kazuje izreno! da ,sestra njihova sultanka nije im mogla nita pomoi-& sultan je! na njeno navaljivanje! izdao istina! nare(enje! da ne budu oslepljeni! ali je ta njegova milost stigla suvie kasno. *esrenici su bili optueni radi veza! koje su pismima odravali s ocem. 'a(arima je despot bio sumnjiv radi veza s $urcima! a u $urskoj despotovi sinovi stradaju radi veza sa ocem i 'a(arima. $o je bio tragini lini udes despotove politike! koja je ila za tim da rbi! koliko mogu! ostanu neutralni! ne opredeljujui se sasvim ni za jednu ni za drugu stranu. 2osle dugog i junakog otpora palo je! najzad! F@. juna 3AA3. god. i *ovo "rdo. +ad je iza toga tepan Vuki uao u Betu i zauzeo tamonje preostale despotove posede! katastro6a srpske drave bila je potpuna. U taj mah ona vie nije postojala. tari despot! ija aktivnost posle svih obrta sree i u tako visokim godinama izaziva pravo divljenje! nije ipak klonuo. +ad mu je postalo jasno! da u Beti i :ubrovniku ne moe postii nita! a da na 'leane ne vredi raunati! reio je! da se pokori kralju Vladislavu. 'a(ari su bili u taj mah jedini! koji su imali razumevanje za tursku opasnost i sopstvenih rauna da je pokuaju otkloniti. 'a(arski unutranji neredi behu se ve prilino slegli poto je opozicija bila vojniki skrhana. +ralj Vladislav je i sam doao na misao! da mora protiv $uraka preduzeti energinije mere! a tu su mu misao preporuivali i mnogi prijatelji iz zemlje i sa strane. Bajednika mrnja na $urke pribliila je kralja i despota. +ao glavni inilac ratobornog raspoloenja kod 'a(ara javlja se .anko 1unjadi! kraljev najai oslonac i u unutranjoj i u spoljanjoj politici. .anko 1unjadi! ili u naim narodnim pesmama poznatiji ibinjanin .anko! bio je vlakog porekla! sin jednog plemia Vojka! kome je kralj igismund 3A=4. god. poklonio grad 1unjad. 'ladi .anko sluio je jedno vreme u vojsci despota tevana! pa je posle despotove smrti doao kralju igismundu. "io je sav vojnik. *jemu se upisuje u zaslugu da je znatno razradio vojniku organizaciju 'a(arske! koju je kralj igismund izvodio poslednjih godina svoga ivota. *jega je 3AA3. god. postavio kralj Vladislav za zapovednika june granice sa seditem u "eogradu. )im je doao na svoju novu dunost .anko je postao aktivan. Ve u jesen 3AA3. izvrio je on jedan zalet duboko u rbiju i 252

Istorija Srba Vladimir orovi potukao je vojsku namesnika Isa0bega! koja je htela da mu presee put i otme plen. :a bi mogli pratiti kretanja 'a(ara oko "eograda podigli su $urci 3AAF. god. na %vali grad! sa koga se imao irok pregled cele oblasti sve do :unava. /d te godine poee se sve ee i sa vie strana dizati glasovi! da je potrebno obrazovati jednu veliku hriansku ligu protiv $uraka. *aroito su bili aktivni jovanovci s 5oda! ugroavani od 'uslimana iz 7gipta. /ni su zazivali u pomo papu i zapadne sile molei ih da ne dozvole propast hriana. U tom smislu izjanjavala se i :ubrovaka 5epublika! predlaui ne samo zajedniku odbranu! nego i zajedniki napadaj! i to i sa kopna i sa mora. 2omo je stalno traila i Vizantija. Usled gra(anskog rata! koji je nastao zbog dinastikih spletaka! 9arigrad se u prolee 3AAF. nalazio u ozbiljnoj opasnosti. 2apa je smatrao za svoju dunost da pomogne prijatelje! koji mu nedavno behu priznali vrhovnu duhovnu vlast. I pregao je sa svim svojim autoritetom! da se hrianski savez ostvari. /dlina pomagaa naao je u reitom i oduevljenom kardinalu .ulijanu 9ezariniju. /vaj energini ovek uspeo je! da tokom 3AAF. god. potpuno utia sve protivnike u 'a(arskoj i da tamo rasplamti ratniki duh. :a 9ezarini postigne potpun uspeh doprineli su i sami $urci. .edna njihova vojska bee prodrla preko vlake u 7rdelj! ali je 1unjadi u martu 3AAF. presreo i sasvim razbio. :rugu pobedu odneo je .anko u septembru na .alosinici! u Vlakoj! pobedivi samog rumeliskog beglergeba cehabedila! koji je vodio na D=.=== vojske. $e dve pobede silno digoe duh kod 'a(ara. 1unjadi postade proslavljen vitez i nada hrianstva. *ae narodne pesme slave ga skoro kao kakva naeg junaka. vi ljudi od akcije behu stekli uverenje! da ove turske poraze treba iskoristiti do kraja i proiriti uspehe. am sultan! iznena(en prvim porazom i zauzet borbom s +aramanima u 'aloj %ziji! pouri da sklopi mir. Ve u julu nalazio se njegov poslanik u "udimu. %li bez uspeha. :espot svojim linim uticajem i novcem! kardinal 9ezarini i 1unjadi sa ratnikom strankom pretegoe. /ni su hteli bezuvetan nastavak rata! smatrajui sultanovu ponudu kao znak slabosti. 2apa 7vgenije objavio je FD. jula oprost grehova svima! koji budu togod doprineli za rat protiv $uraka. 2osle ma(arske pobede u Vlakoj uputi papa o novoj godini 3AA<. novu bulu saoptavajui! da za pobedu hrianske stvari rtvuje petinu svojih prihoda. +rajem 6ebruara 3AA<. ma(arski sabor u "udimu donese odluku! da se pone velika o6anziva! koju e voditi sam kralj. +ad maja meseca stigoe glasovi o turskim porazima u 'aloj %ziji i kad se ak pronela vest! da je sultan! poraen! umro na nekom ostrvu! stvar osetno krenu na bolje. 1unjadi je postao toliki optimista! da je u jednom pismu despotu izricao nadu! kako $urci! uplaeni glasovima da na njih ide vojska od <=.=== konjanika! nee smeti ni da saekaju kriane! nego e! ostavljajui gradove i sva dobra! nagnuti preko mora. ,$urska drava nikad nije bila tako stenjena i oajna kao to je sad-! kazivalo je to pismo s puno uverenja. +rajem juna 3AA<. izdate su prve naredbe! da se hrianska vojska upuuje prema "eogradu! a sam kralj krenuo je na jug meseca septembra. njim su ili despot i 1unjadi. Ba despota se pria! da nije alio sredstava da bi samo skupio to vie i to bolju vojsku. "roj ratnika cenio se na F?.=== konjanika i strelaca. hrianima pristade i vlaki vojvoda :rakul! koji se bee odmetnuo od sultana. +rajem septebra ili poetkom oktobra prela je hrianska vojska :unav kod "eograda i stavila se pod vo(stvo iskusnog despota. Uz despota je bilo oko D.=== srpskih boraca! a pridruio mu se i srebreniki vojvoda 2etar +ovaevi sa E== konjanika. *apredovanje je! sa velikim oduevljenjem! ilo veoma brzo. 1rianska avangarda od 3F.=== konjanika! koju je vodio 1unjadi! porazila je <. novembra $urke u polju ispred *ia! omevi im tu

253

Istorija Srba Vladimir orovi koncentraciju vojske. /vaj poraz silno je zbunio $urke i na bojnom polju i u zale(ini. /ni zadugo posle toga nisu bili sposobni za vei otpor. 2oetkom decembra o6ija je bila pala u hrianske ruke! a prodiranje se nastavilo i dalje. 'e(utim! pred dobro utvr(enim klancima rednje 8ore moralo se stati! jer su $urci kod Blatice spremili snaan otpor. %. Iirkov misli! da je do hriansko0turskog sukoba dolo pred 'ominom +lisurom! preko koje su hriani mislili da zaobi(u jake turske poloaje u $rajanovim Vratima. Bbog zime! koja je nastala! i nezgodnog snabdevanja! i ovog otpora hriani su prekinuli dalju o6anzivu i poeli povlaenje. $urci su pokuali da hrianima pri otstupanju zadaju to vie udaraca! ali su kod 'eltice i +unovice pretrpeli ponovo teke poraze. *aroito je ovaj drugi bio osetan. $urci su ga pripisivali izdaji tesalskog zapovednika $urhan0pae! koji da je bio u vezi sa despotom. Izme(u saveznika izbile su povodom povlaenja velike nesuglasice. :espot je bio protiv povlaenja! naroito ako bude uzeo bri tempo. "ojao se! da se tim ne izgube i moralne i teritorijalne tekovine rata i da se ne da $urcima mogunosti! da se bolje pripreme za borbe na tom istom podruju. /n se sav zalagao! da vojska preko zime ostane bar u rbiji. /datle! poto je svrila polovinu velikog posla! ona na prolee moe nastaviti sa akcijom! poto se ne mora sve poinjati iznova. /n se obavezivao! da e se sam brinuti za snabdevanje vojske! a nudio je i 3==.=== dukata novane potpore. 1teo je da na svaki nain zadri tek oslobo(enu rbiju. %li 'a(ari! izmoreni i istroeni! i sa duhom kondotjera! koji su posle svrenog posla hteli odmora! nisu nikako pristajali na to. /ni pohitae da se vrate u 'a(arsku. +rajem januara 3AAA. cela vojska! s kraljem i despotom! skupila se u "eogradu i oko njega i odmah prelazila dalje. 1rianska pobeda izazvala je mnoge nade u balkanskih naroda. *eki od njih digoe se na oruje. *ovobr(ani digoe ustanak! ali bie brzo savladani. *eto vie uspeha postie kender0beg. U njemu! rano poturenom! bilo se ve ranije probudilo staro versko! a donekle i narodno oseanje. /stavivi $urke i islam on se bio vratio u svoje albanske planine. ada! na glas o pobedi hriana! on zauze +roju i poe ogorenu borbu protiv $uraka. "rat vizantiskog cara! despot +onstantin :raga! poe osloba(anje 2eloponeza! a u isto vreme izbi ustanak i u $esaliji. Izgledalo je jedno vreme! da je ceo "alkan ustao protiv $uraka i da nee trebati mnogo! pa da se evropska $urska potpuno potpali. %li je osnovni preduvet za to bio taj! da se poeta akcija razvija s planom! u dugom dahu! a da ne dobija karakter improvizovane ekspedicije! koja pored svih privremenih uspeha! nije mogla izmeniti opteg poloaja. Ba vreme ovih krupnih doga(aja na istoku izvrene su izvesne promene u "osni. udbina despota gur(a bila je zabrinula i kralja $vrtka. 2oto se opredelio za 'a(are bilo je prirodno da oekuje tursku osvetu. toga je krajem 3AA=. god. zamolio 'letaku 5epubliku da moe negde na njihovom podruju! u sluaju potrebe! skloniti svoje imanje i doi i sam sa porodicom u njihovu zemlju. U isto vreme on je ponudio 'leanima da uzmu bosansko kraljevstvo i zavladaju s njim kako hoe! javno ili tajno. :otle! molio je za dozvolu da moe iz njihovih gradova izvoziti oruje i druge ratne potrebe. /evidno je! da se od 'a(ara u taj mah! nije niem nadao& toliko mu se njihovo stanje uinilo bez poverenja. 'leani su na tu ponudu odgovorili F3. 6ebruara 3AA3. ovako# kao svog potovanog brata oni e ga! razume se! primiti s porodicom i imanjem gdegod htedne doi i dae mu sva pismena jemstva koja su u obiaju. :ozvoljavaju mu isto tako i izvoz oruja. cto se tie ponude da prime samu "osnu oni su odgovorili veto i zaobilazno. 2onuda ta potekla je iz kraljeve ljubavi i poverenja prema 'lecima i oni su mu veoma zahvalni na toj panji! ali je njihova elja da se kralj sam odri u zemlji i na vlasti. +raj hrianske o6anzive nije doekao. U leto 3AA<.!

254

Istorija Srba Vladimir orovi zabrinut za razvoj doga(aja! on je uzeo iz blagajne :ubrovake 5epublike sve svoje srebro! 3=.<== litara! koje je tamo drao. Umro je u jesen! sredinom novembra! te godine! bez neposrednog mukog naslednika. 2resto je dobio sin kralja /stoje $oma! jedan od bosanskih vladara neto vee vrednosti. Vojvoda tepan Vuki! osvajajui Betu! bee doao u sukom s 'leiima. /vi su pristajali da on zadri 8ornju Betu! ali nisu hteli pristati da se uvrsti u :onjoj! a naroito ne u 2rimorju. Izvesna plemena i bratstva podelie se na protivnike strane. "udvani! Gjutiani i jo neki primorci pri(oe 'leanima. +ao primorska mesta! na domaku mletake 6lote& sa starim trgovakim vezama sa 'leanima& sa dosta meanog stanovnitva! koje je izvesnim delom stalo pod uticajem +otorana! protivnika i andaljevih i tepanovih! oni su mislili da ne mogu postupati drukije. Uz to je i stari despot! kivan na tepana! poruivao ljudima da se dre 'leana! nadajui se da e kao nagradu za to dobiti mletaku pomo ma kakve vrste za vaspostavljanje svoje vlasti u rbiji. 2rotiv tepana je bio i kralj $vrtko! samo mu taj u ovo vreme nije mogao mnogo koditi. Uz tepana su od primorskih gra(ana bili pristali samo "arani. U leto 3AAF. tepan je morao naglo prekinuti akciju u Beti zbog neke tee krize u unutranjosti svoje zemlje. 2omagan od 'leana digao se bio protiv njega njegov prvi ro(ak knez Ivan Vukovi! sin andaljeva i Vukeva treeg brata Vuka! tuei se! da ga je tepan liio nasledstva i uea u vlasti. $ek u jesen mogao je tepan nastaviti poete operacije u Beti! ali je FF. oktobra pred "arom pretrpeo poraz. +ad 'leani ne uzee u obzir njegove ponude za mir tepan nastavi ratovanje! i pomagan od tevana 9rnojevia prodre! u drugoj polovini decembra! do samog kadra. U prolee 3AA<. tepanovu akciju pomagali su i $urci iz %lbanije. tepan je postigao dosta uspeha pridobivi na svoju stranu 2atrovie i dosta Beana! ali je u junu izgubio "ar. U nezgodi! nemajui svoje 6lote! tepan je doao na misao da stupi u veze sa novim gospodarem june Italije! napuljskim kraljem %l6onzom V %ragonskim! koji je bio poznat kao mletaki neprijatelj. "a tokom ove godine oteo je %l6onz celu .akinsku 'arku mletakom tieniku Cranji 6orci i dobio tako znatan uticaj u junom delu .adranskog 'ora. em s njim! tepan je uao u veze i sa drugim starim neprijateljem 'letaka! sa genovekom 5epublikom! iako mu ova nije mogla biti od naroite koristi. 'leani su pourili da tepana oslabe pre nego bi te veze donele neke opasnije rezultate. 2oetkom 3AAA. god. oni su uzeli /mi i 2oljica! a postigli su dosta uspeha i u Beti. 2okoleban hrianskim uspesima i uplaen za svoju budunost priao je u martu 'leanima tevan 9rnojevi! glavni stub tepanove politike i moi na toj strani. tepan se! i sam zabrinut! prihvatio grevito za kralja %l6onza. /vaj je 34. 6ebruara 3AAA. sklopio i 6ormalan savez s njim! jamei mu se za sve poimenino navedene posede tepanove. 2o %l6onzovim reima tepan se njemu ,predao-! t. j. primio njegove pokroviteljstvo ,sa svima svojim vazalima-. Uinio je to! oevidno! da bi u sluaju pobede hrianske lige vaio kao vazal jednog hrianskog a ne turskog vazala& a i s toga! to se zbog takve veze nadao jaoj pomoi za borbu protiv 'leana. 2itanje popunjavanja bosanskog prestola prolo je bez teih spoljanjih kriza. 1erman 9eljski! kome je kralj $vrtko II bio namenio presto umro je pre njega! a 1ermanovi naslednici nisu mogli da se nametnu sami! znajui da bi u narodu bili r(avo primljeni. 'a(arski kralj! koji bi! moda! da je hteo! mogao da im pomogne! nalazio se ba u ovo vreme u punoj borbi s $urcima! koja ga je zauzela svega i u kojoj je! posle! i zaglavio. % sem toga nije mu ilo ni u raun da pojaava mo svojih protivnika. .edini pretendenti behu sinovi kralja /stoje! 5adivoj i $oma. *jih su katoliki krugovi smatrali kao nezakonite! poto im se otac oenio po drugi put za ive prve ene. 5adivoj

255

Istorija Srba Vladimir orovi se odavno otimao za krunu! ali! iako je imao ranije pomo $uraka! nikad mu nije polo za rukom da dobije vie znaaja. /n se! istina! nazivao kraljem! imao je svoj dvor! i javljao se s vremena na vreme svojim porukama u :ubrovniku! ali ga tamo nisu uzimali mnogo ozbiljno. $oma se dotad manje isticao! ali po svojim diplomatskim sposobnostima stajao je svakako iznad brata. *jega je sam $vrtko odredio kao naslednika i $oma je odmah! po njegovoj smrti! uzeo vlast. 5adivoje je pokuao da ga omete! ali nije uspo. Izvesni sukobi! koji su izbili tim povodom! proli su bez teih potresa. 8lavni vo(a opozicije protiv novog kralja bio je vojvoda tepan Vuki. $oma je odmah prihvatio borbu s njim& naravno! najpre s toga to je ustao protiv njega! a zatim to se tepan drao s $urcima. 2osle hrianskih uspeha u jesen 3AA<. $oma se sasvim opredelio za hriansku ligu& njena stvar izgledala je da stoji ne moe biti bolje. $a promena u dranju "osne primetila se odmah na ma(arskom dvoru i naglaavana je kao oigledan rezultat uspeha. U borbi $oma je postigao izvesne uspehe! jer su u isto doba ratovali protiv tepana i 'leii napadajui /mi i 2oljica. $omau se pridruio i sin vojvode 5adoslava! Ivani 2avlovi. U prolee 3AAA. kralj je sklopio i 6ormalni savez s 'leanima protiv tepana i poseo je neto zemljita oko donje *eretve. Vie uspeha imao je na istonoj strani i protiv $uraka i protiv tepana! zahvaljujui i dobroj meri pomoi 2avlovia. redinom maja oteo je od $uraka grad rebrenik. 2ourio se da ga uzme pre nego bi u nj ula despotova vojska. +ako je despot bio saveznik ma(arski $oma se potrudio da objasni svoj postupak i na ma(arskom dvoru. *jegov glavni zatitnik tamo bio je glavom .anko 1unjadi. *jemu je $oma <. juna te godine izdao jednu povelju punu priznanja. U njoj kralj priznaje! da ga je na bosanskom prestolu utvrdio kralj Vladislav na zauzimanje i preporuku 1unjadijevu. 2riljubljujui se s toga potpuno uz monog ma(arskog magnata! $oma se zakleo na slubu i vernost ma(arskom kralju! a .anku se zarekao da e mu biti i ostati veran prijatelj. +ao znak svoje odanosti on e .anku davati svake godine po <.=== zlatnih 6iorina. $ako je bosanski kralj postao! u neku ruku! ne samo vazal ma(arske krune! nego i njenih velikaa. Uvrstivi se kod 'a(ara $oma je hteo da popravi svoj poloaj i u zemlji. 2rotivnici njegovi smatrali su! da on kao ,nezakoniti- sin nije dostojan krune. +ako je! uz to! bio oenjen enom iz puka nije imao potrebnog oslonca kod vlastele. *a koga se on sve oslanjao u prvo vreme ne znamo sasvim pouzdano& Ivani 2avlovi priao mu je iz stare porodine mrnje na +osae i tepana naroito. :a bi stekao novih prijatelja! a naroito da bi pridobio katoliko svetenstvo i papsku kuriju $oma je u leto 3AAA. primio njihovu veru. 'alo potom sporazumeo se potpuno i sa :ubrovanima. 5azlaz izme(u despota i 'a(ara U aprilu 3AAA. doneseno je na budimskom saboru reenje! da se nastavi borba protiv $uraka! i to sa kopnenim snagama i sa 6lotom. I doista! FF. juna krenula je iz 'letaka 6lota od 3E galija! D papskih i D 5epubliinih! a dve nedelje docnije pola je za njima i armada burgundskog duke. $a je 6lota imala zadatak! da jednim delom spreava prelazak turske vojske iz 'ale %zije u 7vropu! a drugim da na :unavu pomae prelazak saveznika na tursko podruje. Uz saveznike la(e imala se pridruiti i grka 6lota. 2rologodinja vojna i ove spreme! o kojima su se irile svakovrsne vesti! behu veoma uplaile sultana 'urata. /n s toga rei! da im pre ponudi saveznicima mir! voljan na velike ustupke. Ba posrednika izabra svoju mudru enu 'aru! despotovu ker. 256

Istorija Srba Vladimir orovi Ve u martu iao je jedan kalu(er preko :ubrovnika i plita nosei 'arine poruke ocu. ultan je nudio da despotu povrati celu rbiju kakvu je drao despot tevan. |eljan otadbine! hotei da rbiji utedi nova krvoprolia i pustoenja! koja joj ne bi donela nita vie od onog to se ve nudilo! despot je brzo pristao na pregovore. :a bi za mir pridobio i 1unjadija! glavu ratnike stranke! despot mu je ustupio nekoliko svojih poseda u 'a(arskoj. U egedinu! krajem jula! zauzimanjem njih dvojice! bi sklopljen mir na deset godina. 2o tom miru despotu bi povraena rbija sa FA grada! me(u kojima behu *ovo "rdo! 8olubac i +ruevac. ultan je pristao da plati 3==.=== 6iorina ottete i obavezao se uz to! da pomae kralja Vladislava sa F?.=== vojnika u borbama protiv njegovih neprijatelja. .edini ustupak uinjen sultanu bio je taj! da mu je rbija imala i dalje plaati stalni godinji danak. *ema sumnje! da je 1unjadi imao pravo kada je tvrdio! da se takvim mirom postiglo vie i mnogo sigurnije! nego jednom neizvesnom borbom. %li je nesumnjivo i to! da je ovaj mir bio potrebniji $urcima nego 'a(arima! i da je presekao jednu veliku akciju. egedinski mir je isto delo despota gur(a. /n je eleo da as pre vaspostavi rbiju! drei da je bolje primiti to to je ve na dlanu od onog to tek ima neizvesno da do(e. /n je video i nalije rada hrianske lige i izgubio je mnoge iluzije. "io je i sit veitog pregovaranja! bogora(enja i svih spletaka! koje su pratile sve dotadanje pregovore i spremanja. *jemu je! ve ostarelom! bilo ve dosta i krvi i rata. %! to je najglavnije! moda se nije ni nadao nekom presudnom uspehu znajui stanje u Ugarskoj! koje je bilo daleko od tog da bude vre gra(e od onog u $urskoj! ma kakve inae bile momentalne prilike u 'uratovoj carevini. /dmah po sklopljenom miru vratio se despot u rbiju. Ve FF. avgusta uao je u mederevo. 2otrudio se odmah da povrati i Betu. 'leani nisu pristajali da ustupe ono to su bili prisvojili na 2rimorju. "ranili su se! da su to osvojili ne od despota nego od vojvode tepana! koji je bio turski pomaga i prema tom njihov zajedniki neprijatelj. tepan je! me(utim! ve u jesen 3AAA. imao sastanak s despotom i izmirio se s njim. /kruen sa svih strana neprijateljima! on je bar s despotom hteo da obnovi veze. Uinio je to! sem iz starih porodinih obzira i linog potovanja! jo i s toga! to je znao da je despot! zbog rebrenice! protivnik bosanskog kralja. tepan je poetkom 3AA?. god. vratio despotu ceo deo 8ornje Bete s gradovim 'edunom! koji je jo drao u svojoj vlasti. 'alo potom! na veliko iznena(enje 'leana i +otorana! pojavila se pred *ovim 6lota aragonskog kralja! koja je dola na poziv tepanov kao vana opomena za 'leane. 'e(utim! me(u hrianima izbilo je veliko nezadovoljstvo protiv egedinskog 'ira. *alazilo se! da je obustavljena jedna velianstvena akcija! koja je u mati pretstavljala sjajne uspehe za hriansku stvar. $vrdilo se! da se upustio siguran plen. +rivica se svaljivala na despota! kome se prebacivalo da je bio nestrpljiv i sebian i koji se jedini koristio pobedom. 'e(u nezadovoljnicima glavnu re je vodio borbeni i reiti kardinal 9ezarini. a strau srednjevekovnih hrianskih 6anatika on je propovedao da se im pre raskine mir. :ata re i zakletva jednom neverniku nisu trebali da veu pravog hrianina grmeo je on! pozivajui se na autoritet crkve. 5atoborne poruke iz Italije i aktivna opozicija 9ezarinijevih pristalica pokolebae dvor da se odlui na obnovu rata s $urcima. :espot se za to vreme uputio u rbiju i nije se zalagao uporno! da sprei tu odluku. *a njegov glas ne bi se! uostalom! mnogo ni slualo! jer je opozicija i udarala u glavnom na njegov uticaj pri miroljubivom reenju. *aavi se u rbiji on se reio na neutralnost. hrianima nije poao! jer nije hteo da pogazi ugovor i jer nije eleo da i opet rbija postane ratno podruje! a sa $urcima nije mogao.

257

Istorija Srba Vladimir orovi 1rianska vojska stigla je F=. septembra 3AAA. u /ravu i tu poela prelaziti :unav. +roz rbiju se nije ilo. .edno zbog despotova dranja! a drugo to se inilo! da je preko "ugarske neposredniji put za 9arigrad. 1rianska vojska! veinom konjica! brojala je 3E.=== ljudi! kojoj se pridruilo A.=== Vlaha. +od Varne je dolo do odlune bitke 3=. novembra. a brojnom nadmonou $urci su strahovito porazili hriane. 2ogiboe kralj Vladislav i mnogi ugledni ma(arski velikai! me(u kojima i +ardinal 9ezarini. pasao se .anko 1unjadi sa malim brojem vojnika. 2onesen pobedom sultan je ljuto kaznio sve one! koji mu se behu zamerili. Uplaene jadranske republike! 'leci i :ubrovnik! pohitae da opravdaju svoje uee bacajui svu krivicu na papsku kuriju. :espot gura( ostao je pote(en. cta vie! imao je i izvesnog uticaja na 2orti. :ubrovani! na primer! zahvaljuju samo njemu to je sultan 3AA@. god. sklopio s njima mir. *a vesti o hrianskoj katastro6i pod Varnom bio se naroito uplaio kralj $oma. /n se odjednom video osamljen! zamerivi se ne samo $urcima! nego i despotu i vojvodi tepanu. .edini naslon inilo mu se da moe nai kod 'leana. /n je s toga i pokuao stupiti s njima u blie veze. *udio im je! pored produenja saveza protiv tepana! neke gradove oko 2oljica! a traio je! u isto vreme! i konaita kod njih u sluaju nevolje. 'leani su mu obeali samo ovo poslednje! a ostalo su sve ljubazno otklonili bojei se ma kakvih ugovornih obaveza! koje bi ih mogle dovesti u nove sukobe. +ralj se obraao i papi! iako mu ovaj nije mogao pruiti stvarne pomoi. *a papskoj kuriji rado su prihvatali svaku ,zabludelu ovcu-! koja se vraala u krilo rimske crkve! a naroito ljude na tako visokim poloajima! kao to je bio $oma. *jega su eleli zadrati posebno jo i s toga! da se jedan balkanski vladar na(e opredeljen vie za stvar hrianske lige. :a pojaa kraljev ugled papa 7vgenije je F4. maja 3AA?. naknadno legitimisao drugi brak njegova oca. $ako $oma nije vie mogao biti oznaavan kao ,nezakoniti- sin. :rugim aktom papa je razveo kraljev brak sa enom puankom. $im je $oma mislio popraviti svoj lini ugled kod plemstva& u narodu! me(utim! samo ga je pogorao. I ono proveravanje i ovaj neopravdani raskid sa enom jo vie su otu(ili narod od dvora! koji ni inae nije bio mnogo popularan! i tumaeni su samo na kraljevu tetu. *a istonoj strani kralj je s Ivaniem 2avloviem bio prodro duboko u oblasti vojvode tepana. U leto 3AA?. oekivalo se u :ubrovniku! da e njihove vojske preko .asena izbiti sve do $rebinja. 2od njihovim pritiskom tepan je F<. avgusta sklopio mir s 'leanima odrekavi se i /mia i "ara. :obio je natrag samo svoje privatne posede u 'lecima! Badru i +otoru i isplatu takozvanih kotorskih dohodaka. 2osle duih pregovora izmirio se tepan u maju 3AAE. i sa bosanskim kraljem. /voga su zabrinjavali turski uspesi i nesre(eno stanje u 'a(arskoj! a u velikoj meri bojao se i zbog pouzdanih vesti! da saveznik i zatitnik tepanov! kralj %l6onz %ragonski! po tradiciji napuljske kue! postavlja svoju kandidaturu na upranjeni ma(arski presto i da misli sa tepanova podruja! sa *eretve i preko "osne! uspostaviti veze sa 'a(arskom. U 'ilodrau! 34. maja! dolo je do sastanka izme(u kralja i tepana. :a izmirenje bude to vre kralj $oma se oenio tepanovom erkom +atarinom. /vom vezom dobili su nesumnjivo obojica. +ralj je dobio kao srodnika najmoniju linost tadanje bosanske drave! a tepan je ovim potezom povratio sav svoj izgubljeni presti zbog poslednjih neuspeha. *jih dvojica! zdrueni! bili bi stvarni i moni gospodari bosanske drave. "ili bi doista! ali nisu bili. Izmirenje izme(u kralja i tepana pokvarilo je odnose izme(u tepana i despota. gura( nije prealio rebrenice i za vreme borbi izme(u kralja

258

Istorija Srba Vladimir orovi i humskog vojvode on je ponovo povratio. "osanci su je zatim preoteli. $aj bogati grad ostao je stalno kao jabuka razdora izme(u "osne i rbije i sav je obliven bratskom krvlju. :espot nije krio svoje neprijateljstvo prema $omau. +ad je poetkom marta 3AAD. prodrla jedna povea turska vojska u "osnu i 1ercegovinu sve do *eretve! korulanski knez 2etar oranca javljao je u 'letke! da on misli kako je taj napadaj doao po elji despota gur(a! ,poto su se nedavno pomenuti ;despot i tepan> u velike razili-. $urska vojska! koja je upala u "osnu! razdelila se u dve grupe. .edna je ostala da ratuje po "osni! a druga je krenula protiv 1rvatske. $ursko ratovanje u "osni trajalo je vie od est nedelja. "ojei se da se $urci ne obrnu i protiv njega tepan je napustio svog zeta i priao despotu. U junu je izme(u njih sklopljen i pismeni sporazum. /dnosio se! po svoj prilici! ne samo na "osnu! nego i na Betu! u kojoj se despot! sad pomagan od kender0bega! jo uvek nosio s $urcima. Udruena despotova i vojvodina vojska potukla je kralja $omaa 3E. septembra kod rebrenice. Vojvoda tepan smatrao je! da se posle te pobede njegov poloaj vidno izmenio na bolje i na vie. 2osle te pobede on se osetio kao moniji i hteo je da to i obelei. Vrativi se s tog bojnog pohoda on se proglasio hercegom od v. ave. *aziv hercega! koji je nekad nosio moni 1rvoje! inio mu se odnekud vei od ina velikog vojvode! valjda zato to je bio neobiniji. $itulom ,hercega od v. ave- tepan je hteo da svoj novi in vee za jedno veoma popularno ime narodnog kulta. 8rob v. ave sa 'ileevom nalazio se! doista! u njegovoj oblasti i bio je izuzetno tovan& tu se! kao to smo napred izloili! krunisao i $vrtko I za kralja "osne i rbije. /va titula imala je da stvori izvestan moralni presti njenom nosiocu. tepan je! uz to! hteo da se njom istakne kao neka vrsta vladara i naroito kao samostalnija suverena linost. $u titulu tepan je uzeo negde oko 3=. oktobra 3AAD. *aroit njegov poslanik bee opremljen u :ubrovnik! da to javi knezu i vladi. :ubrovaka gospoda reila su 3@. oktobra! da estitaju vojvodi novi in. Banimljivo je! da je tepan! traei veze na vie strana! doao u dodir i sa austrisko0nemakim carem Cridrihom III. U jednoj povelji od F=. januara 3AAD. kae se! da se vojvoda obratio caru s molbom! da mu taj potvrdi sve njegove po imenu pobrojane posade! kako je to ranije uinio igismund njegovom stricu andalju! a kralj %lbreht njemu lino. tepan se obratio caru kao tutoru maloletnog kralja Gadislava! a za svoju veu sigurnost. Uio je to preko kralja $omaa! s kojim je tad jo stajao dobro! i ma(arski prijatelji kraljevi posvedoili su vojvodine navode i omoguili mu izdavanje diplome. .edno vreme se verovalo! da je car Cridrih dao tepanu i herceki naziv. U izvorima o tom nema traga! a u jesen 3AAD.! poto se tepan zavadio s kraljem! to bi bilo i malo verovatno. *enarodski oblik naziva herceg doao je nama ne iz nemakog ;1erzog>! nego po ma(arskom obliku. tepanova oblast hvatala je u to vreme od bokokotorskog zaliva do 2rae i od 9etine do 'orae i Gima. 8lavno mesto bee mu pitomi "lagaj na vrelu "une u mostarskom "iu. 2o njemu je itava njegova oblast dobila ime 1ercegovine! koje ulazi u promet pedesetih godina jV veka. +ralj $oma je to odvajanje primio teka srca! ali nije mogao da ga sprei. mukom je drao oko sebe i ostalu gospodu. :a se pokae revan katolik on je pridobijao za rimsku crkvu izvesnu vlastelu! ali mu se najuticajnija nije odazivala. ama papska kurija znala je za to i papa 7vgenije IV pisao je 3AAE. god.! da je ugledni 2etar Vojslavi! gospodar :onjih +rajeva! ,jedini knez katolik u onim stranama-. /stali su manje0vie ostajali u svojoj veri. +ad je u avgustu 3AAE. dao sinovima vojvode Ivania :ragiia grad +lju sa oblau kralj im je obrekao! da im se poklon i vera nee sve dotle porei! dok im krivica ne bi bila ispitana ,gospodinom didom i crkvom

259

Istorija Srba Vladimir orovi bosanskom i dobrimi "onjanimi-. +ralj se orientisao prema 5imu iz isto dinastikih i politikih razloga! ali se nije mogao sasvim otvoreno suprotstavljati raspoloenju u narodu. $rudio se! ipak! da koliko moe deluje u interesu katolike crkve. I on i ena mu podizali su nove crkve! u Vranduku i Vrilama& davali su povlastice crkvama i manastirima& upotrebljavali za sve poverljive poslove svetena lica. 1varski biskup $oma! papin legat! bio mu je glavni savetodavac i saradnik. Izvesni 6ranjevaki redovnici osu(ivali su i pored toga kralja! to ne pokazuje vie energije prema inovercima. +ralj je s toga morao da objanjava papi svoje dranje. /n je uveren katolik! ali mora da rauna sa osetljivou naroda! u kom je broj nekatolika veliki. /n radi postepeno i eka svoju priliku! a dotle mora trpeti i primati i druge! da ih ne bi izazvao protiv sebe i ostao bez prestola. "iskup $oma potvrdio je kraljeve rei i papa je razumeo i izvinio $omaa. )ak je <=. jula 3AAE. preporuivao ma(arskom dvoru da mu se na(e na pomoi. *euspehu katolika doprineli su i ovo vreme i razdori me(u samim 6ranjevcima! koji su poticali iz materialnih motiva& a uz to i neuspesi 'a(ara. Ivani 2avlovi! koji se bio opredelio za 5im! napustio je uskoro tu orientaciju. +od mnogih lica u "osni vera nije bila stvar istinskog opredeljenja ili vrste tradicije! nego 6irma koja se menjala prema politikim prilikama i potrebama. Iako je papa eleo i trudio se! da katolikoj revnosti dade vie autoriteta ma i upotrebom sile uspeh je postepeno! s novim razvojem prilika! bivao sve manji. *aivno je bilo ak s njegove strane! kad je 3. 6ebruara 3AAD. zatraio od $ome! da pokua ponovo sreu kod vojvode tepana i Ivania 2avlovia! pa ako ne uspe da ih anatemie! a njihove zemlje ustupi pristalicama katolike crkve. +ako su se u 5imu malo znale prave prilike u zemlji i kako su ovakve poruke daleko od svake realnostie +ralj $oma je 3AAD. god. pokuavao! da uhvati blie veze sa kraljem %l6onzom! ali nije imao pravog uspeha. /braao se uzalud i despotu gur(u. 2osle se tuio! da su mu taj sporazum u dva maha spreili dubrovaki ljudi u rbiji. :espotova vojska uzela je u jesen te godine ne samo rebrenicu! nego je prodrla uz :rinu sve do Viegrada. *enadnim prepadom poetkom 3AA4. god. kralj je popravio poloaj na toj strani i ponovo osvojio srebreniki rudnik. 2ored 'a(ara sve veu aktivnost pokazivali su na "alkanu naroito 'leani! oboji izazvani turskom agresivnou. 'leani su jasno videli nemo balkanskih drava! da se odupru turskoj najezdi! pa su reili da tu njihovu slabost iskoriste za svoje uvrivanje na 2rimorju. .avljali su se kao hrianski prijatelji! eljni da pomognu. *jihove usluge nisu bile velike! kao ni sredstva koja su ulagali. /ni nisu uopte imali ni vee snage ni smelijeg zamaha. 5adili su namalo! ali istrajno! i to bi ugrabili ma na koji nain teko su isputali iz ruka. 2oto su dobili dalmatinsko primorje i ostrva! zatim "oku i zetsku i albansku obalu! hvatali su korena u 8rkoj. Izgledalo je jedno vreme kao da postoji izvesna podela rada izme(u njih i 'a(ara. :ok su ovi razvijali svoju aktivnost u glavnom na dunavskoj liniji 'leani su se hvatali 2rimorja i vrlo retko ulazili dublje u njegovu pozadinu. U 2rimorju! kako smo videli! njihovo uvlaenje dovelo je do otrih sukoba. a srpskim despotima vodio se pravi rat! isto kao i sa vojvodom tepanom. /d 3AA?. god. protiv njih se digao i kender0beg sporazumevi se sa despotom gur(em. :espot je i vojniki pomagao kender0bega. Uputio je u Betu svog vojvodu %ltomana sa znatnom vojskom od 3F.=== ljudi. $obonji hrianski zatitnici troili su hriansku snagu istina manje nego $urci! ali sa istom sebinou. 2rotiv 'leana se digoe mnoga ugledna bratstva Bete i %lbanije! a me(u njima ak i dotle verni 9rnojevii. ama mletaka sinjorija priznavae u maju 3AAD.! da su im tamonji posedi ,u oiglednoj opasnosti-.

260

Istorija Srba Vladimir orovi "ojala se naroito! da se gur(u i kender0begu ne pridrui kralj %l6onz. 5adi toga behu ucenili kender0bega. 2reporuivali su svom namesniku u kadru! da stupi ak u veze s $urcima i da sa njihovom pomou gledaju ,izbaciti kender0bega ne samo iz %lbanije! nego i sa sveta-. a svom vetinom gledali su da pridobiju ponovo odmetnuta ugledna plemena! a naroito :uka(ine i tevana 9rnojevia. 'oda ta podzemna rovenja ili nesposobnost despotova vojvode %ltomana izazvae poraz despotove vojske. $o! naravno! iz osnova izmeni ceo poloaj. :espot nije postigao nita! a osamljeni i od $uraka ugroeni kender0beg pristade na mir pod cenu povienja godinje pomoi. *ajkrupniji doga(aj u balkanskoj istoriji ovog vremena bio je veliki pohod .anka 1unjadija protiv $uraka. 'a(ari su hteli na svaki nain popraviti nedae poraza kod Varne i jo jednom! u velikoj o6anzivi! istrgnuti $urcima iniciativu. Izvesni hrianski vladari jo nisu naputali misao! da se nastavi nedavna hrianska koalicija protiv $uraka i da se! po mogunosti! i proiri. :espot +onstantin :raga iz 2eloponeza nastojao je ivo! da osposobi 8rke za borbu. /dravao je veze i sa despotom gur(em i da se to vie priblie udao je u zimu 3AAE. svoju sinovicu .elenu! ker despota $ome! za najmla(eg despotova sina Gazara. vatovi su ili preko :ubrovnika. .edan njihov spor sa jednim dubrovakim zapovednikom la(e! koja je prevozila svatove! ostavio je traga i u naoj epskoj narodnoj poeziji! samo to se u pesmi taj spor preneo na despota gur(a lino i proirio se u sukob sa samim :ubrovnikom. *aroito su oivele nade na obnovu hrianskog saveza otkad .anko 1unjadi! od juna 3AAE.! postade guverner ma(arske kraljevine. /n je bio i suvie poznat kao ogoreni protivnik $uraka i kao hrianski vitez borac koji je postavio kao cilj ivota da se nosi s njima. %li! i pored sve opasnosti! koja je oevidno pretila od $uraka! stari savez nije mogao da se obnovi. am papa *ikola V eleo je! da Ugarska! pre novih avantura! sredi svoje odnose sa nemakim carem Cridrihom III& 'leci su imali neprilika ne samo u Beti i %lbaniji nego i u severnoj Italiji. :a bi postigli to ele oni su ak ulazili u veze s $urcima! kao primera radi u kenderbegovom sluaju! i nisu bili pouzdan drug za nove i opasne koalicije. *ije se odazvao ni %l6ons V. 2rirodna je stvar! da se pod takvim uslovima nije hteo da izlae ni despot gura(. U toliko pre! to je imao nesvrenih poslova i u "osni i u Beti. .edini koji bee spreman da se pridrui 1unjadiju bio je kender0beg. 2oetkom septembra 3AAD. preao je 1unjadi s vojskom od @=.=== ljudi u rbiju i pozivao despota da mu se pridrui. :espot mu je! preko svog ,riznikog elnika-! t. j. ministra 6inansija! :ubrovanina 2askoja orkoevia! objanjavao svoje uzdravanje. 1unjadijeva vojska bila je! doista! velika i snana! s veim delom konjice! ali je despot ipak sumnjao! jer je i turska snaga bila impozantna. em toga! on se od celog tog pohoda nije nadao nekoj veoj neposrednoj koristi za rbiju. /slobo(enje od turskog pritiska vodilo bi ga u sve veu zavisnost od 'a(ara! koji su! isto tako! bili nepouzdani prijatelji. :ranje kralja $omaa ne bi moglo biti onako prema despotu i rbiji! da su 'a(ari hteli pokazati kako ne ele sukoba i slabljenja svojih prijatelja na izloenim mestima. /d pohoda na Varnu odnosi izme(u despota i 'a(ara bili su uopte osetno ohladneli. :espot je ovog puta otiao ak tako daleko! da je preko orkoevia obavestio sultana i o prelasku ma(arske vojske i o njenoj snazi. ultan 'urat! koji se u to vreme nalazio pod +rojom u %lbaniji! napustio je odmah opsadu tog grada i poao u susret 'a(arima. Gjut to nije pridobio despota za savez 1unjadi je pustio svojoj vojsci! da se ponaa u rbiji kao u neprijateljskoj zemlji. /gromna vojska! sa F.=== kola! imala je velikih potreba i njen prolazak! da su odnosi bili i srdaniji! ne bi bio izveden bez sukoba i tereta za stanovnitvo. 'a(arska vojska je prola kroz +ruevac! odatle kroz

261

Istorija Srba Vladimir orovi .ankovu +lisuru ;koja otad i nosi to ime> i $oplicu na +osovo. +ad je 3@. oktobra 1unjadi izbio na +osovo zatekao je ve tursku vojsku! jo veu i bolje opremljenu! pod zapovednitvom samog sultana. $urci su jednim delom zaobili hriane i udarili im s le(a. U najodluniji as bitke preao je vlaki vojvoda :an sa D.=== svojih Vlaha iz ma(arske u tursku vojsku. $a izdaja prenela se! posle! u narodnom predanju! na prvu kosovsku bitku izme(u rba i $uraka. U strahovitoj borbi! koja je trajala tri dana! 'a(ari su bili potpuno potueni. Izgubili su 3@.=== mrtvih junaka. 'e(u poginulima nalazio se i 1unjadijev sestri! .anjo ekelj! u narodnim pesmama poznat kao "anovi ekula! hrvatsko0dalmatinski ban Cranjo $alovac! i mnogi drugi. 2omen o toj pogibiji sauvale su mnoge narodne pesme! a naroito dalmatinske bugartice! a u narodu se i do danas odrala uzreica# , tradao kao .anko na +osovu-. 5azbijena ma(arska vojska prte na razne strane. *eki dospee u Betu! a neki ak do :ubrovnika. 8lavni deo beao je preko rbije. :espot je izdao naredbu! da se prosti begunci propuste! a da se na svaki nain uhvati glavni vo(a! sam 1unjadi! koga je inio odgovornim za sve tete. +ad je 1unjadi doista bio uhvaen sproveden je u zatvor! u mederevo. :anas nije lako utvrditi ta je iskusnog despota moglo opredeliti na taj nepolitiki korak. 'a koliko da su bile velike tete koje su 'a(ari naneli rbima jo su mogle doi vee! ako se stanu svetiti i ako se prometnu u otvorene srpske neprijatelje. /vakav korak nije odgovarao ni dotadanjoj politici despotovoj! koji se trudio da se ne zameri ni jednoj ni drugoj strani! ni $urcima ni 'a(arima. /vim postupkom despot se! ipak! nije dodvorio $urcima! jer im nije izdao .anka i jer je nastavio poga(anja s 'a(arima& a kod 'a(ara je! kao i kod mnogih zapadnih drava! izazvao otru osudu. U dalmatinskoj epici ostalo je o tom nekoliko tragova. .edna bugartica naziva ak despota ,nevjerom- i daje na usta 1unjadijeve ene ovakav prekor na njegov raun#

/n je meni Ugrin .anka u tamnicu postavio! +oji ga je u potrebi dosta puta pomilovao! % on njega pomilova tamnicom od medereva.

Ima pouzdanih podataka! da je to ve ostareli despot uinio pod tu(om sugestijom. +ao vinovnici pominju se orkoevi i njegov zemljak :amjan gor(i. am 1unjadi tuio se 5epublici! ,da su ta dvojica podjarivali zle namere izme(u njega i despota! iz ega su proizale najgore posledice i u samoj bitci kosovskoj i u 1unjadijevu zarobljenju-. *a glas o tom sastae se odmah! krajem novembra! ugarski stalei u 2etrovaradinu! da veaju kako da oslobode 1unjadija. :vojica njihovih izaslanika! posle duih pregovora! sklopie u mederevu ugovor sa ovim glavnim takama# 3> da se zaborave sva stara neprijateljstva! F> da se Ugarska obavee pomagati rbiju protiv neprijatelja! <> da u budue ma(arska vojska nee prolaziti rbijom sem po pozivu! odnosno rbima u pomo! A> za uinjene tete 1unjadi e platiti 3==.=== dukata! i ?> da se despotu vrate svi njegovi posedi u Ugarskoj sem onih! koje e kao miraz dobiti despotova unuka .elisaveta! jedinica gro6a Urliha 9eljskog! koja bi se imala udati za jednog 1unjadijeva sina. $aj budui zet ostao bi kao taoc kod despota sve dok njegov 262

Istorija Srba Vladimir orovi otac ne izvri primljene obaveze. 2osle tog ugovora puten je 1unjadi na slobodu i na sam "adnji :an stigao je u egedin! gde su bili na okupu zabrinuti ma(arski velikai. :ubrovakoj 5epublici! kao ma(arskom vazalu! bilo je veoma neprijateno dranje orkoevievo. /na je! s toga! da umiri 'a(are! izdala neredbu kojom zabranjuje svima svojim gra(anima! da od 3A?=. god.! za tri godine unapred! nijedan od njih ne sme ii u misijama tu(ih vladara! niti se pridruiti ma kojoj vojsci izvan despotovine. $a mera je bila r(avo primljena u mederevu i despot je! kao odgovor na nju! povisio carine dubrovakim trgovcima po svojim rudarskim mestima i opozvao mnoge svoje povlastice dubrovakoj trgovini. orkoevia je zadrao i dalje i upotrebljavao ga za poverljive diplomatske misije. :a pokae koliko je polagao na njega dao je ak u zidine medereva urezati njegov grb. U 'a(arskoj se bee! me(utim! stvorila dosta jaka opozicija protiv 1unjadija! koja je nalazila da je on glavni krivac za oba teka poraza 'a(ara! i kod Varne i na +osovu! i da se njemu ne moe dalje poveravati sudbina i ast ma(arske vojske. :a bi mogao smiriti nezadovoljstvo u Ugarskoj i povratiti posrnuli ugled trebalo je 1unjadiju da se osigura od turskih napadaja. toga posla posebno poslanstvo despotu! da ovaj posreduje kod sultana. :espotov plan bio je! da se sklopi mir na malo dui rok! bar na sedam godina& da za to vreme rbija i Vlaka plaaju sultanu polovinu danka! a "osna ceo& i da se dozvoli stanovnitvu tih $urcima vazalnih zemalja da odravaju s 'a(arima privredne veze. em toga despot je eleo! da taj mir obuhvati i Vizantiju. %ko se ne bi htelo primiti da samo "osna plaa ceo danak! despot je pristajao unapred da u toj taci popusti! da ceo danak plaaju sve tri pomenute drave. 'a(arski sabor odbio je u leto 3AA4. taj plan! nalazei da unizuje ugled njihove drave. :espot nije ulazio u dalja objanjavanja! znajui da $urci! posle pobede! nee biti mnogo popustljivi! a vrlo verovatno se bojao! da i ne izazove njihovo podozrenje protiv sebe. $im se despot ponovo zamerio 'a(arima! koji su u svojoj uzbu(enosti posle tako krupnih nedaa bili naroito osetljivi. U odnosu prema Vizantiji! s kojom je imao i porodinih i privrednih veza! despot se trudio da bude ne samo ispravan nego i pravi prijatelj. 9arigradski bedemi nose na dva mesta jasne pomene o tom! da je despot svojim sredstvima pomagao obnavljanje carigradskog zida! da bi ga osposobio za odbranu. 5adio je to upravo u ono vreme! kad je odbijao da sudeluje u ma(arskom pohodu! 3AA@D. godine. t. *ovakovi je dao tano objanjenje za tu politiku. ,*e mogavi nai konano spasenje srpske drave u savezima preko :unava! koji su u samom zaetku grizle svakojake politike bolesti! sedi se despot bacio na poslednji bedem istonog hrianstva. I on je pomagao da se taj bedem utvr(uje bez sumnje ne to je mislio da se moe odbraniti! nego to je video da je tu bio poetak i da e tu biti svretak velike balkanske drame-. *a vizantiski presto doao je poetkom 3AA4. god. +onstantin jI :raga! sin srpske plemike i sa jasnim srpskim obelejem u imenu! ali kao tienik sultana 'urata. :a bi opravdao svoj poraz .anko je jedan deo krivice prebacivao na despota. /n je na nj bio kivan i radi onog zatoenja& i to mu jo ni krajem 3AA4. god. ne bee vratio sina iz taotva& i radi neuspelih pregovora za mir& i radi primljenih 6inansiskih obaveza. |eleo je s toga! da ugovor s njim raskine i da dobije razreenje zbog poloene zakletve. 'a(arski sabor nalazio je! s njim zajedno! da je smederevski ugovor ,iznu(en-. $akvo miljenje kazao je javno i papa *ikola V u svojoj buli od 3F. aprila 3A?=.! kojom je oslobodio 1unjadija od zakletve. )im je na taj nain dobio slobodne ruke 1unjadi je osvojio despotova dobra po Ugarskoj! a njegove je inovnike rasterao.

263

Istorija Srba Vladimir orovi 2rotiv despota radio je i u ma(arskim krugovima i na papskoj kuriji i bosanski kralj $oma! u nadi da bi ga mogao potisnuti s podruja "osne. /n je otvoreno ustao protiv despotovih planova za mir s $urcima nalazei da su upereni protiv "osne. Izradio je kod 'a(ara! da jedan poseban sud ispita spor izme(u njega i despota! traei da mu despot vrati to je bio uzeo. U :oboju! 33. novembra 3AA4.! sklopio je! s tim u vezi! poseban ugovor s mavanskim banom .anoem od +oroga! kojim se obavezivao na zajedniku de6anzivnu borbu protiv $uraka i na odanost 1unjadiju i 'a(arima. U :ubrovniku se s toga oekivao rat u "osni u najskorije vreme. 'islilo se! da e ga poeti herceg tepan bilo neposredno protiv kralja! kao turski pristalica! ili posredno protiv njegovih ljudi u 1umu. I 2apa *ikola uputio je FE. januara 3A?=. pismo odanim velikaima! da priskoe u pomo! ako ih pozove njegov legat u "osni! biskup $oma. %tmos6era rata ve je postojala. U leto 3AA4. bee otpoeo rat izme(u 'letake 5epublike i kralja %l6onza. 1erceg tepan je! kao saveznik napuljski! uao u borbu! koju bi! verovatno! nekako izbegao! da su mu 'leani hteli povratiti neto od ranije prisvojenog zemljita! to je on od njih traio. U martu 3A?=. pokuali su prijatelji da posreduju izme(u despota i bosanskog kralja. am papa je ovlastio ostrogonskog nadbiskupa da deluje u tom pravcu. %li bez pravog uspeha. *eprijateljstva su trajala i dalje! samo nisu uzimala otriji oblik. 2apa *ikola V zalagao se inae iskreno za $omaa. U leto 3A?=. on je dao oprost grehova svima onima koji budu u njegovoj vojsci ,za odbranu i pokoravanje njegovih neprijatelja-. % kao ti neprijatelji oznaeni su ne samo $urci! nego i ,manihejci-! ,jeretici-! t.j. pravoslavni i bogumilski podanici i susedi kraljevi. +raljev pokuaj otrije akcije protiv vlastitih podanika nije mu doneo eljenih rezultata. Gjudi su se mahom razbegli u susedne zemlje! a najvie u 1um! pod 1ercegovo okrilje. Ba to vreme "alkan je stradao. $urska vojska koju je vodio sam sultan! bee pritisla %lbaniju i dovela kender0bega u vrlo teak poloaj. %li se on! pomagan od 'leana! :ubrovana i drugih hriana s mora i primorja! ovog puta odrao! iako s mnogo rtava. *jegova hrabrost napravila ga je veoma uvenim u celom hrianskom svetu& malo je junaka imalo njegov glas. /vo tursko ratovanje uticalo je! pa je u leto te iste! 3A?=.! godine dolo do mira izme(u kralja %l6onza i 'letaka. 2rvi je ugovorom o miru obuhvatio i 1ercega kao svog saveznika! dok je $oma! kao neka vrsta posrednog sauesnika! potvrdio mir obema stranama. Uzalud su ostala i %l6onzova i tepanova nastojanja! da 'leani povrate 1ercegovini /mi. *askoro posle sklopljenog mira! pod pritiskom javnog miljenja! kralj %l6onz je radio na tom! da se stvori nov hrianski savez! u koji bi! pored njega! uli i 'leani. U taj savez on je krajem 3A?=. pozvao i 1ercega. %li je 1erceg ubrzo uao u druge avanture. *jegovi odnosi s :ubrovnikom postajahu iz dana u dan gori. 2ogranine razmirice razvie se u prave sukobe. tepan je! uz to! vodio jednu ekonomsku politiku! koja je htela to veu emancipaciju 1ercegovine od dubrovakog trita. /tvorio je ak 3AA4. god. u *ovom i prvu nau 6abriku ohe. :ubrovani su se! povodom raznih 1ercegovih mera! potuili i ma(arskom kralju! pa su uputili i posebnog poslanika na ma(arski sabor. |eleli su! da kralj $oma dobije poseban mandat za reavanje tog pitanja i da 'a(ari upute u "osnu i jednog posebnog izaslanika! koji bi pokazao interes za ovo pitanje. 5adili su protiv 1ercega i kod pape! traei pomo i duhovnu potporu. 'a(arski sabor! sa .ankom 1unjadijem! prihvatio je dubrovake molbe. 1erceg je! obaveten o tom! traio oslonca kod 2orte i molio od sultana dozvolu! da moe! prema potrebi! napasti :ubrovnik.

264

Istorija Srba Vladimir orovi Ba ovo vreme bee umro sultan 'urat II ;A. 6ebruara 3A?3.>! a na presto je doao njegov sin daroviti! borbeni i veoma preduzimljivi 'uhamed ili 'ehmed II! koji e iz osnova izmeniti kartu "alkana. U :ubrovnik stie vest! da je novi sultan dao slobodno ruke 1ercegu! poto 5epublika priznaje vrhovnu vlast njemu neprijateljskog ma(arskog dvora. Uplaeni :ubrovani obratie se hitno starom despotu! da se ovaj zauzme za njih i na 2orti i kod tepana. 'a(arski poslanik! koji je bio doao tepanu! nije postigao mnogo! isto kao ni poslanstvo kralja $omaa. :ubrovani su se! u nevolji! obratili ponovo i ma(arskom i bosanskom dvoru i dalmatinskom banu 2etru $alovcu traei stvarnu vojniku pomo ili to neposrednije posredovanje. 2ozivali su 1unjadija! da on lino do(e u "osnu. $om prilikom mogao bi osvojiti grad 1odidjed! koji su $urci drali! i presei uvrivanje $uraka i turskog uticaja u toj oblasti. +ralj $oma nije se za njih mogao energinije zaloiti. *jemu je taj spor izme(u 1ercega i :ubrovnika izgledao isto lokalan. 'esto na jug! on je svu svoju panju obratio na istok! stalno sa neprijateljskim stavom prema despotu. +rajem aprila 3A?3. traili su njegovi poslanici u 'lecima! da 5epublika ostane neutralna u ratu! koji e "osna doskora imati sa despotovinom. 'leani su im obeali ne samo to! nego jo i svoje posredovanje kod sultana! da se $urci za to vreme ne bi obrnuli protiv $omaa. $o obeanje nije bilo od nekog znaaja! poto ni sami 'leani nisu stali "og zna kako na 2orti. $o se! u ostalom! videlo vrlo brzo! kad su turske ete upale u "osnu iznenada i nanele tamo mnogo tete. :ubrovanima nije mogao pomoi ni ban 2etar! koji je imao pune ruke posla u 1rvatskoj i koji je uz to bio u zavadi i sa 1unjadijem i sa kraljem $omaem. /n je! ta vie! sam molio :ubrovane! da posreduju za nj kod monog ma(arskog namesnika! a sa $omaem se sam nosio ne bez uspeha. 'letaka 5epublika! kojoj su se obraali za pomo i 1erceg i :ubrovnik! ostala je neutralna! ali je tetila :ubrovanima u toliko! to nije davala njihovoj 6loti slobodan razmah u "oki +otorskoj i spreavala! da se 1erceg s vodene strane snabdeva hranom i orujem. Cormalni rat izme(u 1ercega i :ubrovnika poeo je tek krajem juna 3A?3! iako su sukobi bili uestali od jeseni prole godine. Vojniki :ubrovani nisu bili dorasli tepanu! a znali su dobro i to! da e oni! ma kako se rat vodio! pretrpeti vei deo tete. Ba sam svoj dobro utvr(eni grad oni se nisu bojali! ali su strahovali za celo podruje van gradskih zidina i za svoju trgovinu i njene veze. toga su preklinjali 1unjadija! da lino do(e u "osnu& ,to je put naeg spasenja-! govorili su skoro s oajanjem. 1unjadi je pomiljao na to i ak obeavao. %ko on ne bi mogao doi :ubrovani su molili da bar poalje svoju vojsku! kojoj bi se! s bosanskim etama! stavio na elo kralj $oma. %li da bi se to postiglo trebalo je da do(e do izmirenja sa despotom. Ba novog sultana 'ehmeda II verovalo se! da ima izvesnih obzira prema despotu zbog despotove erke! umne sultanije 'are! koja je vaspitavala 'ehmeda i koju je on veoma cenio. Bbog sukoba sa 'a(arima despot se i sam bio znatno pribliio $urcima! mada izme(u njih nikad nije bilo pravog uzajamnog poverenja. am je 1unjadi vezao svoj dolazak u "osnu za izmirenje s despotom& i sam $oma video je! da bez tog ne sme da se upusti ni u kakvu teu obavezu. I on je molio :ubrovane da posreduju za mir. /vi su to odmah prihvatili i poeli rad. :ubrovaka vojska pretrpela je 3. jula kod $ombe potpun slom. 5epublika je odmah potom ponudila 1ercegu mir! ali je njegovo traenje! da mu se povrati +onavlje! onemoguilo neposredni sporazum. /tilo se na arbitrau pred 2ortu. Ba to vreme :ubrovanima je polo za rukom da izmire despota i kralja $omaa. 9ena izmirenja bio je povratak rebrenice! koja je dola u despotove ruke krajem jula. :olo je potom i do sporazuma izme(u despota i 'a(ara. $o je uinilo! da su :ubrovani digli glavu i 265

Istorija Srba Vladimir orovi poeli traiti od prijatelja! da ih ne samo zatite! nego i da im obezbede dobijanje 1ercegove upe :raevice i grada *ovog. /tpornost :ubrovana pojaao je i razdor u 1ercegovoj porodici. 1erceg tepan bio je sve vie nego ovek vrsta karaktera i moralne ispravnosti. U ovo vreme ljuto je uvredio svoje najblie. U 1ercegovinu! sa nekim trgovcima iz Cirence! bee dola i jedna lepa dama! neka dona .elisaveta! koju 1erceg zavoli i uvede u svoj dom. va je porodica skoro ustala protiv te veze! i majka! i ena 1ercegova! i njegov najstariji sin! knez Vladislav. U :rinaljevu! 3?. avgusta 3A?3.! potpisao je Vladislav savez sa :ubrovanima protiv svog oca i odmah otpoeo borbu. /vaj porodini skandal prouo se po mnogim stranama ondanje june 7vrope! pa je rano postao predmet narodne poezije i narodnog prianja. /hrabreni ovim savezom i izmirenjima izme(u despota i kralja $omaa :ubrovani nisu vie navaljivali sa onakom upornou! da 1unjadi do(e u "osnu. +ad je ovaj! po njihovoj ranijoj elji! izjavio da bi doao tamo sa F=.=== vojnika! ali da pre toga eleo znati koliko e :ubrovani doprineti 6inansiski za tu ekspediciju! oni su ak odgovorili kako to traenje nije ispravno! poto je :ubrovnik deo ma(arskog kraljevstva! pa je ma(arska dunost da ga sami brane. 'esto da daju novac za tu vojsku oni su doli na drugu misao. :espot! kralj $oma i :ubrovnik imaju ponuditi sultanu 3?=.=== dukata za 1ercegovinu! pa da tako! lake i bre! ree celo pitanje. :espotu se nudila 1ercegova oblast do :rine! :ubrovnik bi dobio :raevicu! $rebinje s 2ovri i Gugom i upe Vrm i Vrsinje! a kralj ostatak 1ercegovine. 5epublika je pristajala da plaa 2orti i onaj hara! koji joj je davao tepan. 2rotiv 1ercega oni su pridobili i humskog vojvodu Ivania Vlatkovia. 2osle duih pregovora sklopljen je 3D. decembra 3A?3. u "obovcu savez izme(u kralja $omaa i :ubrovana. +ralj je obeao da e odmah napasti na 1ercega! a :ubrovani su mu za izdravanje vojske dali E.=== dukata. /n je njima priznao! i teoretski ustupio! Vrsinje i :raevicu! suzivi znatno njihove ranije teritorijalne zahteve. %li za to vreme stiglo je i tursko posredovanje. 2oseban izaslanik! %murat! ,rob cara turskog-! doao je u januaru 3A?F. u :ubrovnik s tri 1ercegova oveka! da na licu mesta izvidi i rei spor. Cormalno se dospelo do nekog sporazuma! ali im se $urin udaljio dolo je do novih neprijateljstava. Incijativu su dali :ubrovani! koji su eleli da iskoriste s vie dobiti stvorene saveze. 2omagan od njih i vojvode Ivania Vlatkovia knez Vladislav je bio pritesnio oca u velikoj meri. /teo mu je i glavni grad "lagaj i nekoliko drugih utvr(enih mesta. U prolee Vladislavu je stigao u pomo od strane kralja $omaa i vojvoda 2etar Vojsali. )inilo se u jedan mah! da je 1ercega sasvim ostavila srea i da je njegov slom postao neizbean. U asu teke depresije on se odluio na neobian korak. /bratio se 'leiima i ponudio im! da oni posednu *eretvansku +rajinu. tari neprijatelji :ubrovnika! a sad ljubomorni zbog njihovih trgovakih veza i uspeha! 'leani su prihvatili taj poziv. Uzalud su bili svi protesti i kralja $omaa i kneza Vladislava. :ubrovani su! ogoreni! pozivali $omaa da to mletako uplitanje sprei silom. $o je! govorili su oni! prva taka sa koje stari majstori misle da prodiru dalje u "osnu. $ako su nekad! uzevi samo po jednu taku! osvojili :almaciju! Betu i Gombardiju. 2rognati ih treba im pre! dok se jo nisu uvrstili. +ralj je doista posredovao. am je lino doao u 8oricu i uputio vojsku prema +rajini. *jegovi ljudi proterali su mletaku posadu iz :rijeva i skinuli im zastavu. 2osle toga kralj se povukao u "osnu ne preduzimajui nita vie! na veliko iznena(enje :ubrovana. )ak i kad se ponovo vratio u 1um ostao je pasivan. Imao je i razloga. /dnosi u zemlji i u susedstvu bili su tako zapleteni i pomueni! da je svakog asa moglo doi do nekih nepredvi(enih opasnosti. $urci nisu mirovali! i $oma je stalno od njih zazirao. *a tepanovoj strani! kao njegovi protivnici! javie se ban 2etar $alovac i ak Urlih 9eljski. :iplomatska vetina 1ercegova nije bila mala! i ko zna! mislio je kralj! koga on sve moe krenuti

266

Istorija Srba Vladimir orovi protiv njega. I s toga je nalazio kao najmudrije ne izlagati se suvie i ouvati slobodne ruke. ultan 'ehmed II! veoma obrazovan i uman vladar! sa znanjem nekoliko jezika! me(u kojima i srpskog! koji je nauio po svoj prilici od sultanije 'are! bio je ovek veoma smeo i irokih poteza. Uenost mu nije sputavala volju& inila ga je samo prilino skeptinim i nimalo religioznim. *ije trpeo dvoline odnose! niti se lako zadovoljavao kompromisima. *jegova je misao bila da stvori snano! centralistiko /smansko 9arstvo pod turskim vo(stvom i s turskim obelejem i da uini kraj kolebanju malih i nedovoljno lojalnih balkanskih gospodara. /d tih svih vladara on je! iz poetka! imao najvie obzira prema despotu gur(u. +ao posrednik je sluila sultanija 'ara! despotova ki! vaspitaica 'ehmedova! koja mu je otvorila evropski svet. /bnovio je odmah ugovor sa despotom i posredno! preko 'are! dao je rbima na upravu $oplicu i :uboicu. /bnovio je na poetku svoje vlade ugovore i sa ostalim susedima! elei da se ponajpre potpuno sna(e u poslovima i uvrsti linu vlast. ultanova panja prema despotu i 'ari nije ostala nezapaena. :ubrovani su estitali gur(u! a bosanski kralj se rei da se s njim nagodi. 2osle izvesnog otezanja i naga(anja i jedne turske demonstracije on je ipak! u julu 3A?A.! vratio despotu rebrenicu! iako teka srca. *a sporazum su se odluili ak i 'a(ari. U mederevu @. avgusta sklopljen je ugovor o izmirenju izme(u despota i 1unjadija. :a bi to izmirenje postalo to trajnije izvrena je tom prilikom veridba izme(u 'atije! mla(eg 1unjadijeva sina! i desetogodinje despotove unuke .elisavete 9eljske. U to vreme despot je bio i jedan izme(u ponajmonijih magnata Ugarske. Imao je kao svoje gradove 'unka! atmar! :ebrecin! "eermen! +ulpin! 'itrovicu! lankamen! Bemun! "eej! "ekerek! +raov i Vilago. :espotovim posredovanjem sklopljen je najposle i mir izme(u $uraka i 'a(ara sa trajanjem od tri godine ;objavljen @. 6ebruara 3A?F.>. 2o tom ugovoru i despot i bosanski kralj bili su obavezni da plaaju $urcima danak& ali! u isto vreme! obojica su ostala u dravnopravnoj zavisnosti od ma(arskog kralja. .edino nije moglo da do(e do smirivanja izme(u rba i 'leana u Beti. :espotova vojska nastavljala je ratovanje pod vo(om %ltomanom! pomagana od izvesnih zetskih plemena i u taj mah i od 2atrovia. /vi su hteli da se osvete +otoranima! na iji su zahtev mletake vlasti dale pokriti njihove vinograde. %li u leto 3A?3. po(e 'leanima za rukom! da mitom i obeanjima pridobiju ponovo tevana 9rnojevia. /n bi imenovan za mletakog kapetana u 8ornjoj Beti uz platu od E== dukata. 'isli se! da je to uinio ne samo zbog nagrade! nego i s toga! da bi pomou 'leana izbavio iz taotva kod 1ercega svog sina Ivana. 2riavi 'leanima tevan je doao u sukob ne samo s despotom! nego i sa ostalom svojom braom. %li ga to nije zbunjivalo. *aprotiv. 7nergian i okretan on je! s mletakom pomou! uspeo da savlada ne samo 2atrovie! Gjeevie! Gjutiane! 8rbljane i "ogdaie! nego je u leto 3A?F. god. potpuno razbio i vojvodu %ltomana i domalo i drugu despotovu vojsku koju je vodio $oma +antakuzen. Uporan! despot je nastavio borbu i posle toga i u jesen 3A?<. znatno je popravio svoj poloaj tamo. *jegovi ljudi oteli su glavni grad 9rnojevia! tvrdi |abljak! i uvrstili su se u njemu. Bapalili su i itava sela 9rnojevia ;?@= kua> i naterali tevana da zavapi za pomo kod svojih prekomorskih prijatelja. aradnja hercega tepana sa 'leanima pomutila je ranije dobre odnose izme(u njega i despota i s toga gura( radi dosta otvoreno protiv njega u sporu s porodicom i :ubrovnikom. 'oda je stari despot osu(ivao uopte 1ercegovo dranje u kui i ceo njegov moralni stav. 2rotiv 1ercega je bio i .anko 1unjadi i pokuavao je da odvrati od saradnje s njim i 9eljskog i $alovca. %li to sve nije slomilo 1ercega. Izvanredno vet 267

Istorija Srba Vladimir orovi on je znao da se ne samo izvue iz svih zapleta! nego i da izi(e kao neka vrsta pobednika. +ralj %l6onz je ak naao da istie ,lepotu duha i tela- njegova i da se zalae za nj na dve0tri strane. 'e(utim! glavni pomaga tevanov bili su i ostali $urci. /ni su mu i tokom 3A?F. god. sa F.=== ljudi doli u pomo. +ako se ratovanje oteglo dugo! a nije donelo ni iz bliza onakve rezultate kakve je on oekivao& i kako se na sve strane oseao zamor i briga! da se u spor ne uvuku i neeljeni elementi! to je posle pune dve godine ratovanja izbila prirodno opta elja za mirom i knez Vladislav se poeo sve vie kolebati. :ubrovnik i enski lanovi porodice bili su za nastavak borbe! ali sa sve manje pristalica. 2regovori o miru su otpoeli! kad se saznalo da je i bosanski kralj uputio svoje poslanike u 'letke i naelno pristao da razgovara o ustupanju *eretvanske +rajine uz neku ottetu. 2osle dosta spletkarenja i otezanja sklopljen je! najzad! 34. jula 3A?<. mir na planini 2iu u 2ivi izme(u oca i sina. :ubrovnik njim nije dobio apsolutno nita! a i knez Vladislav mogao je biti zadovoljan to je dobio obeanje! da e 1erceg! jo za ivota! podeliti svoje podruje i prihode na dva dela! na sinove Vladislava i Vlatka. 'ir sa :ubrovnikom potpisao je 1erceg! me(utim! tek 3=. aprila 3A?A. 2ad rbije :ok se tako troila narodna snaga u besmislenom porodinom ratu u 1ercegovini i u bezizglednom gra(anskom ratu u Beti! $urci su s planom pripremali svoje odlune mere na "alkanu. *astupala je ,strasna nedelja- hrianskih drava. 2rva na udarcu bila je Vizantija. *a carskom prestolu njenom nalazio se od god 3AA4. +onstantin jI :raga! sin carice .elene! jedine rpkinje vladarke na carskom dvoru. *a alost! i tu! kao i u srpskim oblastima! nije bilo sloge me(u carskim srodnicima& u vlastoljublju i grabljivosti pojedini lanovi dinastije uvlaili su sami $urke u svoje me(usobice i pripremali im! ve i inae dosta prokreni! put do carigradskih bedema. 9aru +onstanitnu nije bilo teko da predvidi opasnost koja se spremala. U tenji! da za odlunu borbu dobije to vie veza! on je primio predlog svog prijatelja i uenog pisca gor(a Crancesa! da se oeni sultanijom 'arom. *jen glas je bio vrlo visok& znalo se! da ima i jak politiki uticaj. tari despot pristajao je na tu vezu! iako je s tom carskom kuom ve bio u vezi! poto se njegov sin Gazar oenio carevom sinovicom. Vizantiski poslanici behu ak i doli na smederevski dvor. %li 'ara odbi tu ponudu ;3A?3. god.>! neto iz linih razloga! to nije elela novog braka! a moda i predoseajui sudbinu Vizantije. /d poetka 3A?F. god. poeli su $urci pripremanje za sistematsko zauzimanje 9arigrada! a u prolee 3A?<. poee sa opsadom. am 'ehmed II stie ?. aprila pod grad! da rukovodi napadajima. U njegovoj ogromnoj vojsci nalazio se i pomoni odred rba od 3.?== ljudi pod vo(stvom vojvode .ake. 9ar +onstantin primio je neravnu borbu. ,1rabri princ-! kae za nj jedan pisac! ,koji je znao umreti i koji bi znao i braniti carstvo! da se to carstvo moglo odbraniti-. U utorak F4. maja 3A?<. uzeli su $urci grad na juri! posle stranog krvoprolia po ulicama. +ao pobeditelj uao je sultan u carski grad i oitao molitvu u velianstvenoj %ja o6iji! koja bi odmah pretvorena u damiju. /dmah potom postao je 9arigrad i turska prestonica! zadravi svoj narodski naziv OP\HV\[ITPNf s oblikom Istanbol! Istambol 0 tambol! koji je mnogim neobavetenim izgledao kao turska re. *ajvei i najlepi grd "alkanskog 2oluostrva! najdostojniji po tradiciji i najvaniji po geogra6skom poloaju! promenio je samo gospodara! ali je ostao i dalje da vlada celim jugoistonim svetom 7vrope.

268

Istorija Srba Vladimir orovi 2ad 9arigrada izazvao je u celoj srednjoj 7vropi veoma teak utisak. *aroito se to osetilo na papskoj kuriji! koja je! pored sve protivnosti prema carigradskoj crkvi! videla vrlo dobro da je sruen jedan jak bedem hrianstva. Isto tako osetilo se i u Ugarskoj i u Italiji da je padom 9arigrada nastao poetak kraja balkanskih hrianskih drava. ultan se nee zaustaviti u samom 9arigradu. Iza Vizantije doi e na red jo preostale slobodne zemlje rbija! "osna! Beta! a preko njih put ravno vodi na granice Ugarske! :almacije! 1rvatske! Istre. :otadanja hrianska saradnja protiv $uraka nije dala nikakve rezultate! i na papskoj kuriji se s bolom priznavalo da je svest o potrebi hrianske solidarnosti pomraena sebinim i uskim interesima pojedinaca i pojedinih skupina. 2red rascepkanom i zava(enom 7vropom stala je jedinstvena volja $urske! snane! spremne! ponesena velikim zamahom i disciplinovane do neverovatnosti i u poslunosti i u volji za pobedom. ve da su se i sve narodne snage nae sabrale za delo odbrane! veliko je pitanje da li bi bile dovoljne da stvore branu turskom nadiranju. /vako! istroena u uzajamnim borbama! s puno nepoverenja jedna prema drugima! idui za trenutnim uspesima! nepovezane nijednom idejom koja bi ih okupila! nae drave unezvereno su gledale otkud bi mogla da im do(e pomo! hvatale se grevito sad za jednu sad za drugu kombinaciju! i polagano tonule gubei veru u sebe. 8lavna dva turska sredita za posmatranje i akciju na zapadnom delu "alkanskog 2oluostrva behu koplje i u malo manjoj meri Vrhbosna. /d 3<4F. god.! otkad je koplje dolo pod tursku vlast! sultani su tamo za namesnika upuivali ljude najvee vrednosti i sa irokom moi. $akav bee .igit0paa! jedan od glavnih vojskovo(a sultana 'urata I i "ajazita! koji se drao u koplju sve do 3A3<. god. .o vie se istakao kao odlian vojnik! organizator i diplomata njegov naslednik Isak0beg! koji je stvorio pravu tursku stranku u "osni. *a 2orti napravio je mnogo neprilika despotu gur(u! koga nije smatrao pouzdanim za $urke. *jega je oko 3AA?. god. nasledio njegov sin Isa ;7sa> beg! ije se ime stalno sreta u svim vojnikim i diplomatskim akcijama ovog vremena. 2osle pada 9arigrada dola je na red rbija. $urski izvori govore sasvim pomueno i s mnogo greaka o odnosima izme(u despota i sultana! i iz njih se pravi uzrok rata ne moe utvrditi. Vidi se samo! da je despot stalno sumnjien radi veza sa 'a(arima. +oliko mi danas znamo! despot nije dao pravog neposrednog povoda za napadaj. voje obaveze prema sultanu vrio je s panjom ak i onda! kad mu je to! kao pri uzimanju 9arigrada! vrlo teko padalo. ultan je traio od despota da mu ustupi izvesne gradove! kao 8olubac i mederevo! da bi imao vie sugurnosti za njegovo dranje i otvoreniji put za Ugarsku. :espot na to nije mogao pristati! a sultan je potom! u leto 3A?A.! upao u rbiju i strano je opustoio. Udario je na mederevo! ali ga nije mogao zauzeti zbog jakih gradskih bedema. Iznena(en! despot nije mogao da organizuje otpor u rbiji! nego je preao u 'a(arsku! da tamo trai pomoi. 'a(ari se brzo odazvae. +ad je sultan pod mederevom uo! da je lino 1unjadi stigao u "eograd! hvalio se sam .anko 3=. avgusta! napustio je odmah dalju opsadu i povukao se u o6iju. a svojom i despotovom konjicom prodro je 1unjadi do +ruevca i tu potpuno razbio tursku posadnu vojsku ;F. oktobra>. 8lavni zapovednik te vojske Ceriz0beg bi uhvaen i odveden u mederevo. 2otom je 1unjadi poao do *ia i 2irota! a odatle se vratio preko Vidina. U isto vreme spremile su se na jugu i dve srpske vojske. .ednu je vodio *ikola kobalji! ija se kula u razvalinama ouvala vie sela Vuja kod Geskovca. $a srpska vojska sukobila se s $urcima u predelu "anja FA. septembra. +ad je sultan dobio vesti o svemu ovom u o6iji krenu ponovo na rbe. kobalji se upustio u neravnu borbu i sa sultanom. rbin janjiar +onstantin +onstantinovi! savremenik doga(aja! pria kako su sami $urci kazivali! ,da od kako ive nije se ulo nikad za takvu bitku od tako malo 269

Istorija Srba Vladimir orovi ljudi protivu tako velike sile-. %li na reci $repanji ;moda 5apanja kod Geskovca> njegov otpor bi skren! 3E. novembra. kobalji bi uhvaen i! kao strailo za druge! nabijen na kolac. / akciji druge srpske vojske! koja se kretala prema +osovu! ne zna se nita pouzdano. prolea idue godine krenuo je sultan ponovo na rbiju! da nastavi prologodinju akciju. 2rvo je napao *ovo "rdo! kao glavni izvor despotovih prihoda. 8ra(ani su pokuali da se brane! kao i pre petnaest godina! ali grad nije mogao odoleti tekoj turskoj artiljeriji i predao se posle etrdeset dana opsade! 3. juna 3A??. ultan je bio veoma strog prema stanovnitvu! neto radi otpora! a moda vie da bi zastraio ostala mesta. 8radska vlastela bi poubijana! a <F= mladia odvedeno u janiarsko roblje. 'e(u njima se nalazio i uveni pisac , rbin janiar-! +onstantin +onstantivnovi! ije su uspomene vaan izvor za ovaj period nae prolosti. 2ote(eni ostadoe samo rudari! koji su i $urcima trebali. $urski izvori! koji o ovom doga(aju imaju pomueno prianje! slono kazuju! da je u gradu na(en velik plen& naroito velike gomile srebra. U tvr(avu odmah bi uvedena turska posada! a ini se da se radilo i na tom! da stanovnitvo grada dobije muslimansku veinu. *ovobrdski mladii behu ogoreni zbog sudbine svog grada& @== njihovih sestara i mladih ena razdeli sultan me(u svoje vojnike. +ad je sultan izme(u zarobljenih mladia izabrao osmoricu da mu budu komornici! reie se oni da ga ubiju. %li nisu uspeli. "ili su potkazani i izgubili su glave. ultan se posle toga odluio! da ne puta vie rba u svoju blizinu. Iz *ovog "rda sultan se krenuo na zapad i osvojio je i drugo bogato rudarsko mesto $repu! pa potom "ihor! Gipljan i druga mesta na +osovu. 2reko Bveana sultan je lino doao na klasino kosovsko razbojite! na 'uratovo tulbe! i tu delio poklone za njegovu duu. $ri nedelje posle pada *ovog "rda uzeli su $urci i 2rizren. )ak i zetski prastari grad 'edun! koji je njegov zapovednik bio ponudio 'leiima! morade primiti tursku posadu. $ako je i itav preostali deo .une rbije doao pod tursku vlast. /statak Bete odrao je tevan 9rnojevi u ime 'letake 5epublike. U manastiru Vranjini! E. septembra 3A??.! u prisustvu mletakog skadarskog providura govana "alanija! zaklela su se na vernost 'leanima crnogorska i albanska plemena# *ikii! "jelopavlii! 2iperi! Guani! +ui! 'atagui! 1oi i dr. %lbanska plemena drala su se tad tesno sa rbima. *jihove glavne kue! kao +astriote! %rijaniti! $opije! pani! 8rope i dr.! bile su tada pravoslavne i odravale su veze sa poslednjim srpskim dinastima. mletakom vlau i turskim osvajanjem menja se postepeno verski karakter izvesnih severnih albanskih plemena i! uz politiku! dolazi postepeno i verska podvojenost prema rbima. tari despot pokuavao je za to vreme! da zainteresuje ponovo 'a(are i zapad za sudbinu balkanskih hriana i svoje drave. 2ad 9arigrada i napadi sultanovi na rbiju i %lbaniju odmah iza toga behu prilino uzbudili duhove u rednjoj 7vropi. U 5imu! 'lecima! *apolju i celoj %ustriji nastala su sve ea veanja i dogovori! da se neto preduzme u korist hrianske stvari. 'e(utim! na tim stranama uzbu(enje nije zahvatilo duboko ire krugove& to su bili preteno kabinetski pregovori. .edini su 'a(ari oseali opasnost neposredno. I opet je me(u njima ponajvie delovalo jedno sveteno lice! reiti 6ranjevac Ivan +apistran. +ao ranije kardinal 9ezarini i on je najvie potpore nalazio kod jo uvek neumorno ratobornog .anka 1unjadija. 'a(ari su bili spremni da se ponovo suprotstave $urcima. .edinu disharmoniju u pripremanje ove nove hrianske koalicije uneo je +apistran traei od starog despota da primi katoliku veru. /vaj je to energino odbio. *aglasio je! da je ceo svoj vek proveo u pravoslavlju i da ne eli pod starost izgledati kao ovek koji je u svoj nesrei izgubio i pamet. 'e(utim! nije branio! 270

Istorija Srba Vladimir orovi da se njegova unuka! .elisaveta 9eljska! koju je on bio preveo u pravoslavlje! ponovo vrati veri svog oca. *a ma(arskom saboru dranom u guru! juna 3A??.! raspravljalo se ivo o novoj akciji protiv $uraka. +apistran je pozivao papu +aliksta III! da se stavi na elo pokreta i da okupi pod zastave! sem 'a(ara i rba! jo i svoje i ete aragonskog kralja i burgundskog vojvode. Iako veoma oteen! despot se obavezivao! da e dovesti vojsku od 3=.=== ljudi. 1unjadi je s neobinim samopouzdanjem izjavljivao! pozivajui se na svoje iskustvo! da e sa 3==.=== pravih boraca za tri meseca prognati $urke iz 7vrope& ,nee biti u 7vopi mesta-! izvetavao je +apistran papu o toj izjavi! ,gde bi mogao $urin skloniti glavu-. /n je ak obeavao! da bi mogao nanovo osvojiti i .erusalim. %li! neto iz 6inansiskih razloga! a neto iz razliitih politikih interesa do te iroke lige nije moglo da do(e i sav teret ratovanja imao je da pane u glavnom na 'a(are. Bapadna 7vropa nije imala skoro nikakva interesa za balkanske stvari. Upravo one godine kad je pao 9arigrad vodile su se zavrne borbe izme(u 7ngleza i Crancuza u strahovitom togodinjem 5atu i u taj mah oni su imali stotine svojih preih briga nego to bi bio rat protiv $uraka. 'e(utim se me(u rbima poela sve vie javljati jedna nova politika tendencija. Gjudi su nalazili da njihova otadbina i suvie strada u ovim ma(arsko0 turskim borbama& da se rbija nalazi u rvnju izme(u dve sile! od kojih jedna apeluje na hriansku solidarnost ali deluje samo na mahove! dok druga! kao neodoljiva velika voda! sve vie plavi i osvaja. rbi stradaju od $uraka ponajvie za to! to se dre uz 'a(are ili to $urci veruju da se dre i da su im nepouzdani. Bar ne bi bilo bolje! da se rbi prislone iskreno i nedvosmisleno uz $urke! kad ve i onako ne mogu voditi potpuno samostalnu politikud $u oportunistiku politiku kod rba pomagali su i sami $urci! a jedan od glavnih zatonika bila joj je sultanija 'ara. druge strane! i izvesni postupci 'a(ara nisu bili nimalo podesni da izazovu poverenje kod rba. rbi su bili kivni naroito na 'ihaila ila(ija! u narodnoj tradiciji zvanog vilojevia! zapovednika "eograda i 1unjadijeva uraka. +ad se on jednog dana izvezao iz "eograda s bratom Gadislavom napadoe ga despotovi ljudi! pa dok se on begom spasao brat mu bi strahovito iseen. Ba osvetu napadoe ila(i i njegovi ljudi starog despota! u +upinovu! u despotovu sremskom dvoru! 3@. decembra 3A??.! te ga posle borbe zarobie i zasunjie u "eogradu. :espot! iako u dubokoj starosti! sa preko osamdeset godina! borio se kao pravi vitez i savladan je tek poto su mu u borbi bila otseena tri prsta desne ruke. U naoj istoriji mi nismo imali drugog oveka! koji je pokazivao toliko ivotne energije i toliko izdrljivosti posle svega to ga je snalazilo u ivotu. :a bi se oslobodio ropstva despot je morao da preda ila(iju svoje ma(arske gradove "eej i comljo i da mu plati 3=.=== dukata. )ak je morao pristati i da svoju enu poalje kao taoca u "eograd. +ad je mladi ma(arski kralj Gadislav uo za taj sluaj raljutio se mnogo! i osu(ujui ila(ija i njegova zatitnika 1unjadija! naredio je! da se despot odmah pusti! bez tih uslova. Ima vesti! da se ni despotov sin Gazar nije drao najispravnije i da se nije urio da spase roditelja. Vest o itavoj ovoj stvari doprla je i do sultana. /n se koristio njom da se toboe sasvim izmiri sa gur(em! a u stvari da! siguran od rba! iznenadi 'a(are neobinim prepadom. ultan je hteo i da onemogui hrianski savez! izdvajajui despota! i da preuhitri njegove najglavnije uesnike. despotom se nagodio na ovoj osnovi# severna rbija od zapadne 'orave da ostane gur(u! a juna sultanu. :espot je imao i dalje da plaa danak! ali znatno smanjen! i da daje $urcima pomone ete. U rbiji je tako pobedila turko6ilska struja.

271

Istorija Srba Vladimir orovi /dmah potom krenula je turska vojska preko rbije na 'a(arsku. :espot se u poslednji as ponovo trgao. *alazio je! da $urci nisu bili iskreni i da su hteli da ga prevare. /n s toga spremi mederevo za odbranu! a sam ode u 'a(arsku! da nastavi poete pregovore o zajednikoj borbi. ultan je doao s vojskom na :unav i opseo i mederevo i "eograd. *ameru njegovu da mederevo uzme brzo! na juri! osujetila je hrabra gradska posada! koja se junaki oduprla. *apad na "eograd izvren je u sadejstvu s 6lotom! koja je brojala na F== la(a. %li i tu $urci nai(oe na snaan otpor. 2osadi stie u pomo jedna na brzu ruku prikupljena vojska dobrovoljaca! koju je oduevljavao +apistran. Iako nije bila od velike vojnike koristi! ta dobrovoljaka vojska! sastavljena od ljudi s raznih strana! znaila je! ipak! izvestan prirast snage! jer je dizala duh. 1unjadi je najpre razbio tursku neveto vo(enu renu 6lotilu! a onda je s novom vojskom uao u "eograd. $urci se nisu nadali dugoj opsadi. Verovali su da se napad moe izvriti brzo. +ad su videli da se ratovanje otee i da su u vojsci zbog beogradskih barutina nastale boletine naredi sultan da se i tu pokua sa juriem. "orba je bila vrlo krvava. $urci su ve bili prodrli u beogradsku varo. %li 1unjadijevi junaci izvrie nekoliko protivnapada i odbacie $urke. /dlino se pokazalo i srpsko odelenje! za koje se kazuje da je imalo izvrsne strelce. $urcima nije nita pomoglo to je i sultan sam uao u borbu. *jihovi izvori pripisuju neuspeh neslozi rumeliskih begova i tome! to su neki vojnici otili u pljaku. 2osle neuspelog juria! koji je odneo mnoge rtve! ranjeni sultan naredi povlaenje ;F<. jula 3A?E.>. %li hriani nisu mogli uivati u pobedi. +uga! koja se bee pojavila me(u $urcima! zahvati i branioce. "olest se proiri preko cele rbije sve do :ubrovnika. /d te zaraze umree i .anko 1unjadi ;33. avgusta> i Ivan +apistran ;F<. oktobra>. /vaj pomor u hrianskoj vojsci bio je i glavni razlog! to ona nije mogla da iskoristi ovu nesumnjivu pobedu. 1unjadijeva smrt izazva nove metee. *jegov sin Gadislav preuze zapovednitvo nad beogradskom tvr(avom i poe odmah da pokazuje svoje nezadovoljstvo s izvesnim licima iz kraljeve okolice. *aroito je bio kivan na 9eljske! i to s toga! to je gro6 Ulrih 9eljski! kao ujak mladog kralja! pretstavljao smetnju da on dobije onu vodeu ulogu u ugarskoj kraljevini! koju je imao njegov otac. +ada je u zimu 3A?E. ma(arski kralj zajedno sa Ulrihom doao u "eograd Gadislav nije hteo pustiti u grad i kraljevu vojsku! koja ga bee dopratila. U sva(i oko toga 1unjadijevi ljudi ubie 4. novembra poslednjeg gro6a 9eljskog! despotova zeta. I ti sukobi omeli su! pored kuge! vei zamah hrianske vojske posle pobede pod "eogradom. Bamoren! uvre(en! potiten! i bez vere da moe neto vie dobiti! stari despot pokua ponovo da se izmiri sa sultanom. *jegov elnik! gura 8olemovi! iao je dva puta u .edrene! da pregovara o miru. ultan je bio sklon& postao je! uopte! meki posle neuspeha pod "eogradom. %li pre nego to je mogao dobiti konani odgovor despot je umro na "adnji dan 3A?E.! iskreno oplakan. /uvana je jedna veoma topla monaka tubalica nad njegovim mrtvim telom! jedan od vrlo lepih proizvoda nae stare knjievnosti! koju je i despot gura(! kao i despot tevan! s ljubavlju pomagao. :espot je sahranjen u crkvi +rive 5eke kod :espotovice. $ri nedelje posle gura(eve smrti sklopljen je mir izme(u $uraka i despotova naslednika Gazara. /vaj je! iako najmla(i! uzeo vlast! jer su mu oba starija brata bila oslepljena. 'ada slepi! oni! me(utim! nisu bili bez vladarskih pretenzija! samo! u ovaj as! oni ili nisu hteli praviti Gazaru nikakvih tekoa! ili im je to unapred bilo onemogueno. rbija je novim ugovorom priznala vrhovnu vlast $urske i obavezala se plaati po A=.=== dukata godinjeg danka.

272

Istorija Srba Vladimir orovi /d turske sile plaila se i "osna. 1erceg tepan se u jesen 3A?<. i u prolee 3A?A. god. obratio svom starom prijatelju! kralju %l6onzu V %ragonskom nudei mu se. *jegov sin Vladislav iao je aprila meseca u Goreto! da pospei pregovore. %l6onz je 1ercegu 3. juna 3A?A.! u ime svoje i svoga sina! potvrdio sve posede! obeao mu zatitu i pomo i primio ga za svog vazala! iako je znao da tepan ostaje i dalje u obavezi prema $urcima. :ubrovani su o 1ercegu! i posle izmirenja! irili najgore glasove i poruivali su svakome! da mu ne veruju poto je potpuno turski ovek. tvarno! me(utim! 1erceg se drao $uraka samo zato to ih se bojao i to nije video znaajnijih uspeha od hrianske akcije! a on sam ve se osetno kolebao! da li treba da nastavlja staru politiku. +ralj $oma se u prvo vreme bavio vie zapadnim pitanjima na svojoj granici! nego istonim. 8od. 3A?<. bee umro ban 2etar $alovac i njegova batina postade meta mnogih prohteva. *jegovi maloletni naslednici! s majkom zajedno! bili su svesni da se ne mogu odrati prema grabljivim susedima! koje njihov otac ne bee mnogo dobrom zaduio. +ao takmaci za njihove posede javie se 'leani! kralj $oma! 1erceg i gro6 Ulrih 9eljski. +ralj $oma se naroito bojao Ulriha! ne elei da on! koji je ve drao velike oblasti u loveniji i lavoniji! do(e kao njegov sused i na hrvatsko0dalmatinsku granicu. /n se Ulriha plaio i radi te njegove snage! a i s toga to je bio zet despotov! pa bi on! tako! dobio sporazumne protivnike i na istoku i na zapadu. .edini saveznik za odbranu mogli su mu biti 'leani! koji su i sami imali razloga zazirati od tako monog suseda. toga im se i obratio! nudei im ili da sami uzmu grad +nin ili da nagovore 2etrove naslednike da ga ustupe njemu. 'leani su utivo odbili prvu kombinaciju ne hotei da imaju objanjavanja s 'a(arima! ali su obeavali $omau da e raditi za nj. *e manje energian u tom pitanju bio je i herceg tepan. tari ljubavnik upeo je svu vetinu! da pridobije banovu udovicu 1edvigu! da se uda za njega! koji je u to vreme bio udovac. +ralj $oma je protiv toga radio! da 1edviga po(e za njegova sina tevana. /baveten o tom! 1erceg je zapretio da e upasti s vojskom u 1rvatsku i iznuditi odluku orujem. U isto vreme pourio se! da enidbama svojih sinova dobije nove prijatelje i pojaa svoje veze. 8od. 3A??. on se sam oenio Varvarom! erkom vojvode de 5augo! a iste godine oenio se i njegov sin Vlatko iz porodice 9eljskih! koja je! izgleda! posredovala i u 1ercegovoj enidbi. Iz istih politikih motiva 1erceg je zaprosio i za sina Vladislava %nu! sinovicu despotice .erine! i proslavio i tu svadbu u jesen 3A??. $aj brak! po njegovom uverenju! mogao je doprineti da i despot! u pitanju nasledstva $alovaca! bude na njegovoj strani. 'letaka 5epublika ve je ranije radila na tom! da sprei 1ercegovo irenje na toj strani! pa je neke od 2etrovih gradova ;+lis! )avinu! inj i 2etrovac> bila posela sama! uzevi ih toboe na uvanje! u interesu maloletnih banovia. Veta ona sad ne samo da nije otvoreno radila protiv 1ercega! nego mu se ak pravila i kao prijatelj i kao mogui saveznik. U poslednji as! ba kad je polazio za 'letke 1ercegov sin Vlatko! oni su poseli i /mi! iako je 1erceg ljutito poruivao! da e cetinsku oblast! ako ustreba! osvojiti i orujem. Usred tih trzavica javila se turska opasnost u rbiji. +ralj $oma! kao ma(arski vazal! imao se pridruiti hrianskim saveznicima! i on je to i obeavao. )ak mu je i kralj %l6onz u prolee 3A??. estitao na toj odluci. 2apa +alikst III uzeo je <=. aprila te godine pod svoju zatitu i kralja $omaa i njegovu dravu! hotei da joj tim u hrianskom svetu pojaa znaaj! a i samoj kuriji da dade jednu vrstu ne samo moralne nego i stvarnije obaveze. %li poverljivi izvetaji papinih izaslanika govorili su da stanje u "osni ne obeava vee uspehe. U zemlji je nedostajalo potrebno jedinstvo. 2ostojalo 273

Istorija Srba Vladimir orovi je nepoverenje ne samo izme(u katolika i patarena! nego i izme(u katolika i pravoslavnih. +apistran se A. jula 3A??. tuio papi na uticaj rakog mitropolita! koji ometa rad 6ranjevaca meu patarenima i uopte na borbu toboe agresivnog pravoslavlja protiv katolika. toga je saradnja izme(u njih bila ne samo teka! nego u dobroj meri i neverovatna. vetena lica! kao i razni izaslanici papini! trudili su se! me(utim! iskreno! da na zapadu pobude vei interes za "osnu. +ardinal +arvajal pisao je krajem 3A??. god bavarskom vojvodi %lbrehtu! da bi ,progonitelj 1ristov- preko "osne ,lakomogao prodreti do same 8ermanije. $aj se interes stvorio naroito usled doga(aja iz 3A?E. god. +ralj $oma je! za vreme 'ehmedove akcije u rbiji! uputio <. maja iz .ajca jedno poslanstvo 1unjadiju! koje je vodio bosanski kustos! 6ratar Ilija iz 2oege. *ije nam poznato ta su oni tom prilikom kazali velikom borcu! ali je verovatno da su objanjavali zato $oma ne uestvuje u tom pohodu. $oma je bio na muci! a sebian. +ralj Gadislav bee postavio Ulriha 9eljskog za hrvatskog bana. "ilo je jasno! da e on u tom svojstvu posesti i oblast $alovaca. Iako ma(arski vazal! $oma nije mogao da se pomiri s tom injenicom! pa je bio gotov da se upusti i u borbu. )ak je i uputio svoje odrede prema +ninu! da se suprotstave banovoj vojsci. Uzdao se! verovatno! da bi 1unjadi mogao imati razumevanja za njegov stav. % govorio je ni manje ni vie! nego da on Ulriha smatra neprijateljem ne manjim od $urina. $ajnog pomagaa dobio je samo u 'leanima! koji su protivnike 9eljskih pomagali orujem i hranom. 'e(utim! od jeseni 3A??. behu zapoele prave borbe za posed $alovaca. 1erceg tepan bee poeo neprijateljstva sa vojvodom Ivaniem Vlatkoviem! susedom i deliminim gospodarem cetinske oblasti i prijateljem kralja $omaa. 1erceg je imao uspeha i u prolee 3A?E. god. bio je znatno pritesnio protivnika. druge strane! $omau je bilo jasno! da i "osnu eka sudbina rbije. .o od 3A?A. god. sultan je traio od njega! da mu preda etiri bosanska grada. .edan od njih bio je i grad bistriki kod Givna! na krajnjoj zapadnoj granici "osne. +ralj se obratio u 'letke pitajui ta da radi. 'uka je bila popustiti i dati sam prilike $urcima da se uvrste u zemlji! a muka je bila i izazvati ih protiv sebe. +ralj je molio 'leane da mu dadu oruja za gradove i da mu! u sluaju poraza! obezbede utoite na svom podruju. ultan je 3A?E. traio brz odgovor od $omaa i 3=.=== tovara ita za ishranu svoje vojske u rbiji. 'leani su mu dali neto pomoi ;3== balistara> i obeali su mu da e ga srdano prihvatiti u sluaju ako se ne mogne odrati u "osni. 2osle neuspeha pod "eogradom sultan nije napustio misao o novoj o6anzivi ali mu je bilo stalo do tog da pokae da je nije napustio. Ve poetkom 3A?@. god. on je uputio u "osnu veliki broj majstora! da mu preko ave spreme prelaze za vojsku! i uz te majstore poslao je D.=== vojnika da ih uvaju. $a je vojska bila ujedno i opomena za kralja! kako bi to pre ispunio turske zahteve. toga se ponaala! prolazei kroz zemlju! kao neprijatelj. +ralj $oma! uplaen! obratio se u "udim kralju i papinom izaslaniku traei saveta i potpore. %li u 'a(arskoj toga vremena bee nastao pravi razdor. Izme(u kralja i sinova .anka 1unjadija dolo je do otvorene borbe. Gadislav 1unjadi bi ak smaknut po kraljevoj zapovesti radi svog buntovnog stava i radi ubistva Ulriha 9eljskog. U gra(anskom ratu kralj Gadislav je gledao kako da odri sebe i presto! a nije mu bilo mnogo stalo! u taj mah! da se brine i o mukama bosanskog kralja. Uz tu nevolju! u kui! kralj se bio zapleo i u rat sa carem Cridrihom zbog nasledstva 9eljskih! poto iza gro6a Ulriha nije ostalo mukog potomstva. I na samoj papskoj kuriji! iako se eleo rat! 274

Istorija Srba Vladimir orovi nalazilo se ljudi! koji su preporuivali da treba biti oprezan i saekati doga(aje! dok se ne srede prilike u 'a(arskoj. 5atoborna stranka! u kojoj se nalazilo mnogo svetenika! gurala je ipak stalno u rat. am kardinal +arvajal bee u leto doao u "osnu! da potstie kralja i da mu stavlja u izgled pomo zapadnog sveta. +ralj se pod tim uticajem bio reio na aktivnost! ali je! ipak! prethodno traio od pape krst i zastavu! kao posveena znamenja za borbu! a u stvari da tim papu i ostale hriane vie obavee na saradnju i pomo. toga je! vrlo oprezan! uputio svog iskusnog poslanika *ikolu $estu papi! kralju %l6onzu! mletakom dudu i vojvodama milanskom i burgundskom! da im izloi kraljev poloaj i da utvrdi ta se otud moe konkretno dobiti. U isto vreme! jo s prolea te godine! $oma je traio izvesnog dodira i sa kender0begom. U rbiji se za to vreme sve jae izraavala protivnost izme(u dve glavne stranke u zemlji! turko6ilske i ma(aro6ilske. 2rvu su vodili sultanija 'ara i brat joj 8rgur! a s njima se slagala i despotica .erina i njen brat $oma +antakuzen. .ak oslonac imala je ta stranka u brai %n(eloviima! potomcima tesalskih kneeva %n(ela. *jihov otac se u *ovom "rdu oenio rpskinjom. .edan od brae bee primio islam! postao 'ahmud! vidno se odlikovao me(u $urcima i! kao poverenik sultana 'ehmeda! bee doterao do ina rumeliskog beglerbega. *jegov brat 'ihailo ostao je u pravoslavlju! stekao poverenje despotovo! i dobio je ast velikog elnika. /n je odravao veze s bratom i u rbiji ivo nastojao! da se politika vodi bez ikakva oslonca na 'a(are. *jihovom uticaju pripisuje se! to je poetkom 3A?@. god. dolo do mira izme(u rbije i $urske. :rugu! ma(aro6ilsku! stranku vodila je ena despota Gazara! .elena! i drugi sin despotov! tevan. .elena nije imala muke dece! pa je elela da presto osigura svojoj kerci udajom za nekog od hrianskih prineva. am despot Gazar! naslednik gur(ev! kolebao se! isto kao i njegov otac! izme(u te dve struje. :anas je jasno! da je turko6ilska politika bila stvarnija! ali nije jasno ta bi donela rbiji! da je tu bila i iskreno prihvaena. 2olitika naslona na 'a(arsku bila je diktovana interesima hrianske solidarnosti! ali od nje zemlja nije videla prave koristi. *aprotiv. Bbog nje je rbija teko stradala nekoliko puta. ile srednje 7vrope! koje su dolazile u obzir da pomognu rbiji i "osni! imale su sve svojih kriza i vrlo raznorodne interese i esto su se uzajamno borile toliko! da nisu bile sposobne ni za kakvu drugu akciju. +od $uraka! me(utim! vladala je svesna jedna volja! koja je svoju snagu ulagala s planom! i s toga je ne samo izgledala! nego i stvarno bila neodoljiva. U ma(arski gra(anski rat umeao se i despot Gazar! i to! naravno! na strani 1unjadijevih i ila(ijevih protivnika. U aprilu 3A?@. on bee zauzeo +ovin! ali je naskoro bio potuen na $amiu. toga je! verovatno! u jesen te godine pustio $urke! da preko njegova podruja upadnu u "anat. U jesen! F<. novembra 3A?@.! umro je u 2ragu mladi ma(arski kralj Gadislav. 2osle dugih pregovora i kriza izabran je za kralja mladi 'atija +orvin! sin .anka 1unjadija! tek FA. januara 3A?D. Ba celo to vreme! da je i bilo prave volje za to! o pripremama za rat s $urcima jo nije moglo biti pravog govora. "osanski kralj je to video i prema tome se ravnao. Ubrzo! novi doga(aji u rbiji stavie preda nj sasvim nova pitanja i s tim u vezi i nov kurs politike. .edan izvetaj iz "osne od F3. aprila 3A?D. kae! da se bosanski kralj izmirio s $urcima i platio danak! ,jer nije mogao raditi drukije-. 8ovorilo se! da se pokuao izmiriti i sa 1ercegom. U ovo vreme! prilino nenadno! umro je u rbiji despot Gazar! jo mlad ovek! F=. januara 3A?D. /n nije imao mukog potomstva i s toga odmah iza njegove smrti poee borbe oko vlasti. rpsko pitanje usled toga postade aktuelno za sve susede. rpske stranke pokuae! da bi izbegle tu(e meanje! da obrazuju namesnitvo koje bi 275

Istorija Srba Vladimir orovi moglo da zadovolji i $urke i 'a(are. 'a(arima bi davali jemstvo slepi tevan i Gazareva udovica .elena! a $urcima 'ihailo %n(elovi. %li! izme(u namesnika samih nije bilo pravog poverenja! i to ne samo prema %n(eloviu! nego ni izme(u tevana i .elene. I od njih je svako gledao da on postane stvarni gospodar. $u obezglavljenost iskoristio je prvi bosanski kralj $oma. /n je odmah poseo rebrenicu sa susednim mestima na :rini. *ju su "osanci! sa jo 33 gradova! uzeli pre FF. 6ebruara. "rzo potom $oma je doao na misao! da te borbe sa rbijom obustavi a i da nove tekovine uini trajnim. *ajzgodniji nain za to bio bi! da se njegov sin tevan oeni sa najstarijom kerkom despota Gazara! koja je mogla tad imati neto vie od deset godina! i da se tako spoji "osna sa ostacima despotovine. $oma je odavno sa enidbom svog sina pravio politike raune i nadao se od nje pojaavanju poloaja i snage "osne. $ako je ranije! ak preko pape! traio neku kraljevsku princezu ili monu kneevsku ker iz Italije. "a u ovo vreme vo(eni su! i ve bili dovreni pregovori! da se tevan oeni jednom od keri ;po svoj prilici nezakonitih> milanskog vojvode Craneska 6orce! koja je imala da donese bogat miraz. 'ilanski izaslanik ve je! s vojvodinim pristankom! bio doao u "osnu! kad se kralj predomislio i svrio prosidbu u rbiji. %li stvari nisu ile lako. I Ugarska je sama polagala mnogo na rbiju! neto zbog njenog stratekog poloaja! kao grudobran za ma(arsko podruje! a neto zbog njenog rudnog bogatstva. am gubernator 'a(arske! 'ihailo ila(i! vodio je pregovore o tom da dobije rbiju! a u tom ga je svesrdno pomagao +ardinal +arvijal. Iako ti pregovori nisu doveli do eljenog rezultata! oni su pokazivali koliku vanost 'a(ari pridaju srpskom pitanju i da se nee moi lako doneti neko reenje kome bi oni bili protivni. +ralj $oma je to znao i s toga je uputio kralju 'atiji! kad je ovaj bio doao u "eograd! jedno izaslanstvo! da ponudi sporazum. "osanci su obeali 'atiji priznavanje vrhovne vlasti i saradnju u borbi s $urcima. U pregovorima su pristali da $oma lino do(e u 'a(arsku i da kralju eljenu izjavu. *a toj bazi dolo je do sporazuma. $oma se u januaru 3A?4. nalazio u Ugarskoj i uestvovao je na saboru u egedinu. 'a(ari su potom dali pristanak! da se "osna ujedini s despotovinom! poto bi obe! posredno! ostale pod njihovom vrhovnom vlau. 'atija je $omau obeao i pomo protiv $uraka. avetovao mu je! da odmah pouri u rbiju i svri stvar. $oma ga je posluao! jer je i sam to eleo. Ba trinaest dana stigao je usred zime iz egedina u .ajce licem <3. januara. |urba je bila potrebna i inae. $urcima se! s obzirom na njihove dobre veze u zemlji! nije moglo sakriti o emu se radi. +ad su uli za kraljev odlazak u 'a(arsku upale su u "osnu etiri njihove vojvode sa vrhbosanskog podruja i iz "ihora! pa su je poharali. /pseli su i sam "obovac! u kom se nalazio mladoenja tevan! i grad Vranduk. .edva se tevan iskrao iz opsa(enog grada i! krijui se! odjurio u mederevo to je bre mogao. $oma je 3=. 6ebruara poslao o svemu tom poruku 'atiji molei ga da ga ne ostavi sama i stavljajui mu na srce da brani "osnu ,ne manje nego svoju vlastitu zemlju ugarsku-. a tevanom $omaeviem poao je u mederevo i njegov stric 5adivoj. +ad su stigli tamo primio je tevan vladu F3. marta! a svadba je obavljena 3. aprila. :a je do spajanja bosanske i srpske snage dolo ranije ono bi! verovatno! moglo biti od izvesne koristi& ako ni zbog ega drugog a ono bar radi jaanja moralne snage za otpor. ada je taj akt bio bez ikakve koristi. rpske zemlje bile su potpuno oslabljene i rastrojene. *i "osna sama nije imala prave vere u sebe! a ona je trebala da vodi. 1ercegovina i Beta nisu ulazile s njom zajedno ni u kakvu tenju saradnju. % prema njima! zava(enim i u

276

Istorija Srba Vladimir orovi uzajamnim borbama obnevidelim! stajala je silna $urska! vo(ena jednom voljom! ponesena uspehom! neodoljiva. %ko se pitanje rbije nije moglo reavati bez Ugarske jo manje se moglo reavati bez $urske. % za njih je bilo jasno! da nee dozvoliti da rbiju dobiju njihovi protivnici ili neko ko bi bio protivniko oru(e. .o tokom 3A?D. god. oni su uzeli itav niz gradova i oblasti u rbiji i sveli despotovinu na vrlo usku oblast oko medereva. ada! kad je na smederevski presto doao jedan ma(arski tienik! oni su reili da prekrate nejasne odnose i da srpskoj samostalnosti uine kraj. U samoj rbiji dolazak bosanskog kraljevia pojaao je unutranju krizu. lepi despot tevan nije se mirio sa milju! da despotsko nasle(e svoje kue ustupi "osancu. toga je brzo doao s njim u sukob i ve D. aprila morao naputati rbiju. $urko6ilska stranka dobila je usled toga i neto legitimistikog opravdanja i uzela je osetnog maha. $ursku zlu volju izazvao je i kralj $oma! kad je! da olaka poloaj sinu! poeo o6anzivu protiv turskih posada u "osni. Izvesnog uspeha imao je pri napadu na 1odidjed! koji je popalio i poharao! a stanovnitvo mu odveo u ropstvo. %li se $urci u rbiji nisu dali zbuniti. 'ladi novi despot doznao je za vremena ta mu se sprema! pa je molio za pomo i oca i 'a(are. %li mu niko ne priskoi u pravi as. 'a(ari su bili zauzeti unutranjim borbama! a kralj $oma nije mnogo mogao. /bratio se papi! ali bez uspeha. U jednom izvetaju dominikanca *ikole "arbuija! pisanom u .ajcu <3. maja! kae se iskreno i jasno kako je uopte bio oajan kraljev poloaj. $oma je priznavao da mu je veoma teko bez pomoi sa strane voditi borbu protiv $uraka. .er on nema da se nosi samo sa njima. U njegovoj zemlji veina je ,maniheja-! koja vie voli $urke nego katolike sile! i on se! u sluaju borbe! ne bi smeo na njih osloniti. 7vo i sad! ustao je protiv njega herceg tepan kao turski vazal. 1erceg je jedva doekao! da zbog zauzetosti kraljeve dobije slobodne ruke! pa da proiri svoje granice u severnoj :almaciji. $ako je sredinom juna zauzeo tvrdi grad )avinu. +ad su $urci stigli pred mederevo mladi despot naao se sam prema ogromnoj turskoj sili! a u jednom gradu gde je imao mnogo naelnih protivnika. :a olaka i sebi i njima on se predao bez borbe F=. juna 3A?4. $urci su ga pustili da s porodicom i pratnjom izi(e slobodno iz grada! ali nisu hteli da oslobode i malu ma(arsku posadu. /vako brzi pad medereva delovao je u 'a(arskoj da ne moe biti gore. +ralj 'atija optuivao je i tevana i naroito njegova strica 5adivoja kao izdajice! ili! u najmanju ruku! kao kukavice. %li su ti prekori bili neosnovani. I 5adivoj i tevan ve ranije su objavljivali da e se morati predati! ako im ne stigne za vremena dostojna pomo. "ez nje je svaki pokuaj opiranja $urcima bio unapred osu(en na neuspeh. $ako je u leto 3A?4. zavrila svoj politiki ivot srednjevekovna rbija. *apori koji su injeni da se ona spase i digne! od +osova do pada medereva! pokazuju jedan ogroman vitalitet i mnogo dravnike vetine. :rava je bila! nema sumnje! teko podrovana sablanjivim scenama borbe za vlast i sebinim prohtevima uticajnih lanova dinastije i vee vlastele& bilo je! isto tako! politike kratkovidosti u odnosima izme(u suseda dinasta rbije! "osne! 1ercegovine i Bete& bilo je! naroito u poslednjim 6azama! vie obeshrabrujue vere u druge nego u sebe sama& ali! u osnovi i da nije bilo svih tih grehova i veih i manjih! sudbina rbije posle 'arice i +osova ne bi mogla biti mnogo drukija. *jen je udes! kao i slian udes ostalih balkanskih drava! bio predodre(en svim onim to je prethodilo 'arici i +osovu. $o je ceo dravni sklop! koji je nosio 6eudalni beleg. 2od uticajem Vizantije s istoka i 'a(arske sa severa u nas se razvio upravni sistem! gde su! sem dvora! svu vlast i mo imala dva stalea# vlastela i crkva. U 277

Istorija Srba Vladimir orovi rbiji crkva je! pored svih sebinih tenji! bila i ostala uvek u dodiru s narodom! ali je zato u "osni pod njenim uticajem nesumnjivo i nastao i odravan onaj dugi strahoviti razdor! koji je otu(io velik deo naroda od dravne ideje. Vlastela je! u isto vreme! na svima stranama vrila razorni uticaj. I prema dvoru gore! i prema narodu dole! ona je znala samo za svoje interese. :a ojaa sebe ona! dobrim delom! nije zazirala ni od ega& u nekim oblastima ne ak ni od sprege sa oevidnim dravnim neprijateljima. .aanje sebe ilo je uvek na raun dravne zajednice! a uz to i na raun mogunosti saradnje sa susedima. U celoj prvoj polovini jV veka mi nemamo ni jednog jedinog sluaja gde bi se nai dinasti i naa vodea vlastela nali na jednoj liniji! a bilo ih je vie! gde su! u odlunim asovima! jedni drugima zabijali no s le(a. %utoritet centralne vlasti! koji je u izvesnoj meri! u drugoj polovini svoje vlade! bio postigao despot tevan nije mogao da se odri pod njegovim naslednicima. :espota gur(a! koji je bio jaka linost! lomile su mnoge nedae& a njegovi naslednici stradali su na prvim koracima! jer nisu pretstavljali nikakvu snagu. )edomilj 'ijatovi imao je u dobroj meri pravo kad je jednom prilikom kazao! da su $urci u 7vropi ,imali da se bore upravo sa invalidskim dravama-. 2rema njima tako rastrojenim stajala je turska snaga! svea! ponesena uspesima! vo(ena jednom voljom koja je znala ta hoe. $urci su preli u 7vropu kao vojnika organizacija i kao takvi postigli su sve uspehe. U akciji oni su uestvovali svi! svi bez razlike! svesni da je uspeh delo celine i da pripada svima. 2ovezani u jednu azijatski pokornu zajednicu vrhovnoj volji! oni su! u isti mah! znali! da lina vrednost donosi sve uslove za napredak i da naelno nema nikakve prepreke! da se od obinog janiara dotera do vezira. "orba za veru i njeno irenje donosila je nagradu i na zemlji i na nebu& postati gazija i ehit to su najvei uspesi koje je jedan pravoverni mogao zaeleti. +ad su dobro osmotrili prilike na "alkanu oni su s planom! koji su nai kasno prozreli! poli za tim da od njega stvore! kako se to danas kae! svoj ivotni prostor. 2renoenje njihove prestonice u .edrene kazivalo je oigledno! da su oni jo tada bili na isto! da e tu! na evropskom terenu ostati! baciti koren! i poeti iriti svoju vlast. Uspesi protiv 8rka i "ugara bili su relativno laki& sa rbijom je bilo vie tekoa! ali je sruena i ona. /d kraja jIV veka protiv njih se javlja kao novi neprijatelj i kao organizator otpora severnih i severozapadnih balkanskih naroda ma(arska drava rednje 7vrope. /setivi ma(arske tenje! potekle iz samoodbrane! $urci su onda! sasvim prirodno! poli da najpre s tim narodima izvedu ist raun! da ih uine politiki bezopasnim i da! potom! preko obezbe(enog podruja postave svoje nove mete i granice. rbi su se nali na najvanijem mestu. njima su raunali i $urci i 'a(ari& njihova zemlja pretstavljala je glavno podruje odbrane za 'a(are i najpogodniju bazu za $urke. a srpskim bedemom dala se najbolje braniti rednja 7vropa& bez rbije nije bio dovoljno siguran turski posed ne samo u moravskoj dolini! nego ni u "ugarskoj. 2ostavljeni izme(u $uraka i 'a(ara rbi nisu mogli voditi nikakvu nezavisnu politiku. 'ogli su samo da ili itavo vreme ,balansiraju- izme(u njih! ili da se! u odlunim momentima! pridrue bilo jednoj bilo drugoj strani. rbi su! videli smo! pokuavali sve. %li politiku neutralnosti nisu dali ni $urci ni 'a(ari. /ni su hteli iste odnose. U svojoj politici! zazirui od turske opasnosti! rbi su od poetka jV veka prilazili vie 'a(arima. "ilo je tu i hrianske solidarnosti i uverenja da ih 'a(ari mogu zatititi. *a alost! taj je raun bio skroz pogrean. I 'a(arska je patila od iste unutranje bolesti od koje i balkanske drave& od igismunda do 'atije +orvina svi su njeni vladari imali da prebrode teke krize. em toga! 'a(arska toga vremena! mada je $urin bio skoro na pragu! nije ipak u dovoljnoj meri i na vreme obraala panju na njih

278

Istorija Srba Vladimir orovi i na balkansku situaciju uopte! nego se bila zaplela i na drugim stranama. voje balkanske poteze 'a(ari su izvodili na mahove! ali nisu od tog napravili dosledan i trajan sistem. rbi su se oslonili na silu ;u koliko je to 'a(arska mogla biti>! koja nije bila dovoljno vrsta! i prirodno je da je morala nastradati. a dolaskom borbenog i energinog sultana 'ehmeda II! koji je bio pregao da "alkan napravi potpuno svojim! morala je prestati sva politika srpskog laviranja. U ostalom! kad je on preduzeo odluni korak da uini kraj samostalnosti srpske despotovine! srpsko pitanje bilo je u osnovi davno reeno. /gromna veina srpskog naroda nalazila se ve od ranije pod sultanom& 3A?4. god. ugaena je samo prividna vlast srpske despotovine! koja je bila svedena na nepuna dva0tri sreza. 2ad "osne *apad $uraka na rbiju nije proao bez tete i za susedno bosansko! zetsko i hercegovako podruje. $urski odredi zaletali su se i u susedne oblasti i vrili pljake i otimaine. :o papske kurije pronela se vest! da je kralj $oma doao u vezu s $urcima i da ih je ak pozvao u pomo protiv svog tasta 1ercega tepana! s kojim se! ba u ovo kritino vreme! nosio oko grada )avine. /va je vest uzbudila samog papu i pojaala je ranije sumnje na "osnace irene povodom pada medereva. *are(ujui hvarskom biskupu da ispita celu stvar! papa ga je ovlastio da na kralja baci prokletstvo ako na(e da je dostava istinita! pa je tu poruku! posle nekoliko nedelja! u aprilu 3AE=.! i ponovio. +ardinalu +arvajalu! koji je iz 'a(arske slao u 5im veoma nepovoljne izvetaje o $omau! papa 2ije II pisao je @. juna iste godine! da je i on o njemu stekao isto miljenje. 'e(utim! $urci su uzimali sve vie maha. U njihove ruke pala je 'oreja! a 4. novembra 3AE=. zarobili su u borbi ujaka kralja 'atije! 'ihaila ila(ija! nesu(enog despota rbije. U 'a(arskoj se digla prava buna protiv kralja! a sam 'atija zapleo se u dugi rat s carem Cridrihom III i troio snagu na vie strana. 'a(ari sami nisu krili! da bez pomoi zapada ne mogu izdrati borbu protiv $uraka i da e biti prisiljeni da se naga(aju s njima. $o nisu bile proste pretnje! nego su oni doista i poeli neke pregovore. 2apa 2ije preduzimao je sve to je mogao da krene hrianski svet na neki vei podvig protiv $uraka. azvao je za to i naroiti sabor u 'antovi i namenjivao caru Cridrihu ulogu hrianskog kapetana. %li je sve bilo uzalud. cta se moglo postii kad su car Cridrih i kralj 'atija smatrali jedan drugoga kao neprijatelja ne mnogo mreg od $urinad 2apska kurija posmatrala je stvar vie ideoloki nego stvarno& ali i da nije bilo tako! ona je! kao glavna duhovna sila! smatrala za svoju dunost i hriansku i politiku da utie na sve krugove da ublae svoje protivnosti i da se ujedine u borbi protiv turskog osvajaa. toga je papa stalno traio od "osne da se priblii 'a(arskoj i vee to vre za nju. +ralj $oma je po celoj svojoj dotadanjoj politici bio za zapadnu orientaciju! ali je imao pred oima i tursku opasnost. $urci su ve bili zakoraili u "osnu i mogli su prei u napad kad god su hteli& pomo 'a(ara i zapada bila je! me(utim! ,na dugu tapu-. toga je sasvim pojmljivo to se kolebao. $oj optoj nesigurnosti valja jo dodati i domau. U to tako mutno vreme! puno zle slutnje! mrnja izme(u $omaa i 1ercega tepana nije poputala. 1ercegov izaslanik u 'lecima govorio je javno! da bi! danas zaboravljeni grad! )avinu! oko koga su se krvili! voleo pre videti u rukama $uraka! nego u kraljevim. av svet je video! da ta sitniarska borba! koja crpe snagu! ne vodi niem. 'leani su im to govorili bez ustruavanja! naglaavajui im u isti mah! da to krvavljenje moe zavriti jedino katastro6om obojice! kao to je bio sluaj sa 8rcima u 'oreji. %li ta njihova borba moe da bude opasna i po 279

Istorija Srba Vladimir orovi ostali hrianski susedni svet! a naroito za :almaciju! do koje je 'leanima bilo mnogo stalo. 2oetkom 3AE3. god. stiglo je u 'letke 1ercegovo poslanstvo donosei jedno njegovo izvanredno vano pismo. /snivau 1ercegovine bilo je sasvim jasno kakava ga sudbina eka. "olno! i sa gorkim iskustvom! on je govorio o ,nevernom poganinu-! koji je slomio redom Vizantiju! rbiju! Vlaku i 'oreju. *ije daleko vreme kada e i njega ,proderati-. 2redvi(ajui tu mogunost on je molio 5epubliku! da mu ustupi neki grad na kom ostrvu ili i neko ostrvo! na kom bi se mogao skloniti. 'leani su ga teili i umirivali! ali su mu i obeali utoite na ostrvu Gastovu. em toga! 'leci su mu obeali! po elji! da e i posredovati na 2orti u njegovu korist. *a 1ercega su naroito teko delovali ponovna sva(a i sukob sa sinom Vladislavom! koji se na nj digao pozivajui u pomo $urke i moda ne bez neke veze sa kraljem $omaem. +ralj $oma je! me(utim! preduzimao sve to je mogao! da popravi svoj glas u 5imu. 'a(ari su radili stalno protiv njega! ali ne samo iz stare mrnje! nego i zbog toga to su bili uli da kralj eli dobiti krunu od pape. /ni su u tom! sa razlogom! gledali tenju bosanskog vladara da postane vazal vete tolice! a da se oslobodi neposredne veze s njima. toga su poruivali u 5im! da bi oni to davanje krune smatrali kao akt neprijateljstva protiv sebe i da bi u tom videli izjednaenje bosanskog kralja dotadanjeg svog vazala sa ma(arskim! to ne bi mogli primiti. +ralj $oma je doista to eleo! ali u ovaj mah bilo mu je pree da popravi svoj poloaj u 5imu! nego da ga oteava. I u tom je uspeo. vakako na osnovu raspitivanja i izvetaja! na kuriji se poelo uvi(ati da $oma i njegova akcija nisu bili tako crni kako ih je pretstavljao "udim. em toga nije se htelo da se kralj odbijanjem otera u turski tabor! jer se! oevidno! ne bi mogao odrati neutralan izme(u dve tako opasne kombinacije. :a ohrabri kralja i narod papa je F<. marta 3AE3. naredio splitskom nadbiskupu! da odmah objavi njegovu bulu o krstakom ratu! ako bi $urci napali bilo kralja bilo 1ercega. +ralj nije saekao sve rezultate ove akcije i njegovih pregovora. Umro je sredinom jula 3AE3.! poto je bolovao nekoliko nedelja. 2rianja o njegovoj nasilnoj smrti! koja su posle irena! nemaju nikakva oslonca u izvorima. *jegov naslednik! bivi srpski kratkovremeni despot! tevan $omaevi izmenio je u nekoliko politiku svog oca. .o istog leta doao je u vezu sa 1ercegom i izmirio se s njim. $o je bio nesumnjivo vrlo vaan preokret! iako nije doneo veih posledica. :ok se izmirio s njim kralj tevan je nastavio neprijateljstva u 1rvatskoj! naroito sa banom 2avlom peraniem! koga je mrzeo kao i $urke. 2rotiv njega sklopio je savez sa 1ercegom i krbavskim knezovima. 'leani su sami priznavali da je 2avle bio napast od oveka i da je izazvao protiv sebe sve susede! ali su ipak posredovali za nj. "osancima posebno nisu dali da uzmu grad +lis oznaavajui ga kao grad njihove s6ere. +ralj tevan se obratio i u 5im! nastavljajui tamo gde mu je otac stao. *jegovi poslanici izneli su! kako je kralj dobio vesti da se $urci idue godine spremaju na nj i da je on ve traio pomoi kod suseda! 'a(ara! 'leana i %rbanasa. 2rirodno je! da je trai i u 5imu! iji je autoritet u hrianskom svetu tako velik. *jegov otac nije bio dovoljno energian s obzirom na tursku opasnost s polja i bogumilsku unutra! ali on u odnosu prema 5imu eli ii do kraja. $o uveravanje tevan je davao iznosei u isti mah elju! da mu papa poalje kraljevsku krunu. tom krunom! uveravao je on! dobie vie autoriteta i prema svojim podanicima i prema $urcima! koji e iza njega videti znaajan hrianski 6ront. 2apin uticaj pomoi e mu i kod 'a(ara i kod 'leana. $urci u njegovoj zemlji rade s planom. 2odiu nove gradove! a u isto vreme bune seljake obeavajui im oslobo(enje od posednika. tom agitacijom postiu i uspehe. "osna je 280

Istorija Srba Vladimir orovi sad! posle rbije! prva na udaru %ko nju slome oni se nee tu zaustaviti. 2osle "osne dolaze na red Ugarska i :almacija! +ranjska! pa ak i Italija i sam 5im. 2apa 2ije eleo je istinski da pojaa kraljev poloaj. toga se i reio da mu ispuni elju i poalje kraljevsku krunu. +ralj 'atija bio je stavljen pred gotovu injenicu! koju mu je papa! istina! javio! ali koju ovaj nije vie mogao izmeniti. U novembru 3AE3. kralj tevan se sveano krunisao u .ajcu! u prisustvu svih velikaa zemlje i hercegovia Vlatka kao oevi zamenika. *aljuen pravei se da nema poverenja u tevana! kralj 'atija je traio! da mu ovaj ustupi svoje gradove na turskoj granici. tevan je uao u pregovore! ali ne sa namerom da ih izvri nego da bi dobio vremena. *adao se i pomou kurije. $amo su ve ranije bili pristali da dadu krunu bosanskom kralju i jo 3AAE. god. ona je bila izra(ena od zlata i upuena u plit. ad! kad je papa! najzad! ispunio njihovu elju "osanci su verovali! da e on znati nai puta i naina da razbije nepoverenje 'a(ara. 'a(ari su! doista! doli u teak poloaj. Bbog pape nisu mogli nita preduzeti to bi moglo pokazati njihovu zlu volju! ali nisu mogli ni podneti bez pogovora! da se "osanci na neki nain osloba(aju budimskog tutorstva i privijaju se uz 5im. $ako se dogodilo da krunisanje nije donelo tevanu oekivanu korist. 'a(ari su ostali kivni na nj i nisu mu dobro mislili! a kod $uraka to je krunisanje stvorilo uverenje! da "osna prilazi njihovim neprijateljima i da je s toga as pre treba onesposobiti. :osledan u svojoj politici izmirenja papa je nastojao da se urede odnosi izme(u "osne i 'a(arske. +ralj 'atija je naglaavao! da kurija nije mogla donositi nikakvih odluka u pogledu "osne bez prethodnog sporazuma sa 'a(arima! poto je ona njihova vazalna zemlja. toga je cena sporazuma morala biti samo ta! da se "osna i dalje smatra kao podruje ugarske krune! a bosanski kralj kao ma(arski vazal. $ako je krajem maja 3AEF. dolo do izmirenja! koje! ipak! nije bilo sasvim iskreno. tevan je ak pristao! da i novano pomogne kralju 'atiji! da bi mogao otkupiti od nemakog cara krunu v. tevana. /tkazao je i plaanje danka $urcima! da bi samo razbio sve sumnje o sebi. U pregovorima na budimskom dvoru uestvovao je i pretstavnik hercega tepana. U ovo vreme! gonjen spletkama i grabljivou! hercegov sin Vladislav! koji je u borbama s ocem 3AE3. god. imao malo sree! otiao je sultanu i verovatno optuio oca radi saradnje sa 'a(arima i zapadnim silama. a turskom vojskom krenuo je bludni sin na oca kome $urci nisu vie verovali. Vladislav je traio pola 1ercegovine! a $urci 3==.=== dukata ili tri grada# )avinu i kod $rebinja 'ievac i +lobuk! i prekid svih veza sa kurijom i 'lecima. U borbi kod 2levalja 1ercegova vojska pretrpela je u leto 3AEF. osetan poraz. Uplaeni za sebe! a ogoreni na Vladislava! :ubrovani su potajno pomagali 1ercega. +asnije su i oni i 'leani ivo nastojali da do(e do izmirenja. 1erceg je ustupio sinu etvrtinu zemlje i tim ga je nekako smirio! ali tursku napast nije vie mogao otkloniti. +ao posrednici oni su se uvrstili u istonoj 1ercegovini i sad su samo ekali priliku da do(u napred. +rajem januara 3AE<. stigli su u :ubrovnik poslanici kralja tevana i 1ercegovi sa predlogom! da zajedno s pretstavnicima 5epublike po(u kralju 'atiji i da mu saopte uznemiravajue vesti o turskim pripremama i namerama. "osanski poslanici otili su i kender0begu. /prezni :ubrovani nisu hteli da uestvuju u tom poslanstvu izvinjavajui se na sve naine. +ralj tevan je tokom 6ebruara obavestio o turskoj opasnosti i 'letke i papu! molei pomo.

281

Istorija Srba Vladimir orovi Ve u martu poeli su upadi turskih eta u 1ercegovinu i izvidniki zaleti po "osni. "osanci i 1ercegovci spremali su se na sve strane. 2rvi put u istoriji tih oblasti nije bilo nijedne znaajnije linosti! koja bi javno vodila svoju politiku i traila izuzetnog dodira s neprijateljem! iako se svi nisu slagali s kraljem. *ije se izdvajao ak ni toliko nepouzdani Vladislav 1ercegovi. %li sva snaga "osne i 1ercegovine nije bila dorasla $urcima. /na se s njima ne bi ni usudila sama uhvatiti u kotac. I kralj i velikai raunali su samo sa pomou sa strane. %li od te pomoi ne bi nikakva ozbiljnijeg glasa ni od pape! ni od 'letaka! ni od 'a(ara. tizale su samo utehe! hrabrenja i obeanja. Videi to kralj tevan se uplai i rei da ponudi $urcima sporazum. /n! koliko se ini! nije uopte bio neki borben ovek! a pred ovakvom opasnou imalo se i razloga biti krajnje oprezan. 2o prianju +onstantina .aniara bosanski poslanici doli su na 2ortu u prolee i molili su primirje na petnaest godina. ultan im nije dao nikakav odgovor i otiao je u .edrene! a njegove pae namerno su prevarili "osance. 2ristali su toboe na primirje! da se ovi ne bi dalje spremali! a odmah su za njima! iza etiri dana! uputili vojsku. +onstantin kazuje! da je on sam sluajno uo taj dogovor paa i da je o tom obavestio bosanske poslanike! ali da mu ovi nisu hteli verovati. 2rotivnici kraljeve politike! koji su hteli da "osna izvue neku korist iz iskustva koje je imala rbija sa svojom politikom protiv $uraka! napadali su ga sad javno zbog nezgode u koju je upleo zemlju. U "osni je bila stalno jaka antikatolika opozicija. ad je ona dobila maha! kad je videla kako je kralj! pod uticajem 5ima! doveo zemlju pred ratnu opasnost! a kako od obeavane pomoi nema nita. 8ovorilo se posle! i to nije neverovatno! da ih je bilo i koji su obavetavali $urke o kraljevim pregovorima i koji su pozivali sultana da posreduje. Izme(u 'a(ara i 5ima s jedne i $uraka s druge strane jedan deo "osanaca opredelio se za ove druge. $o nisu bili! koliko sad znamo! vojvode i knezovi! nego po svoj prilici nia lica. ultan je doista bio vrsto reen! da! kao u Vizantiji i rbiji! raisti poloaj i u "osni. /n je lino poveo vojsku i krenuo preko koplja i +osova. %li0begu! turskom zapovedniku u rbiji! bi nare(eno da na avi i :unavu izvodi razne vojnike operacije! kako bi 'a(ari poverovali da se sprema upad na njihovo podruje. +ralj 'atija je bio obaveten da se sultan sprema i sam je! na samom poetku 3AE<. god. poruivao kralju tevanu i 1ercegu da se! radi boljih izgleda u borbi! dre zajedno. 'leani su mu jo u toku januara i marta preporuivali da on sam preduhitri $urke. %li 'atija niti je mogao niti je smeo to uiniti. *jegovi poslanici u 'lecima govorili su jo u maju 3AE<.! da nisu sigurni da u tom pothvatu ne bi proli r(avo i traili su od 5epublike pomo ne u 6loti! nego ba u kopnenoj vojsci. +ad se videlo da se sultan kree 'atija je poslao na jug svog ro(aka .ovana 2ongraca s neto vojske! da bi zatitio june ugarske granice. $urci iz rbije behu za to vreme prodrli sve do $emivara. $u ih je 2ongrac suzbio. %li su $urci mogli biti zadovoljni! jer su uneli zabunu me(u 'a(are i liili "osnu svake pomoi sa te strane. %li0beg je i posle toga! zadravajui 'a(are! vrio demonstrativne ispade po remu i "akoj. ultan je me(utim iz jenice udario na :rinu. Upao je najpre u oblasti hercega tepana i brae 2avlovia! vojvode 2etra i brata mu *ikole. *e znamo nita pouzdanije o tom! da li su mu oni dali tu kakva otpora i da li su nastradali prilikom tog prelaza ili kasnije! na sultanovu povratku! kako belee neki ne ba mnogo sigurni hroniari. igurno je samo to! da ih je nestalo u toku ove godine! u ovom pohodu. $vrtko +ovaevi0:inii! gospodar srednjeg 2odrinja! predao se $urcima i bio je pogubljen. Udovica kralja $omaa spasla se kod svog brata hercegovia Vladislava! koji se bio sklonio u zapadnu 1ercegovinu! isto kao i otac mu! herceg tepan s celom porodicom. *a hercegovakom podruju $urcima se aktivno nije odupro niko s veom snagom! 282

Istorija Srba Vladimir orovi nego su se neke vojvode i knezovi zatvorili u svoje tvrde gradove i branili se otuda. $urci su prodrli i u 1ercegovinu! sve do iza Gjubukog! i preoteli su vie gradova. 9elu zemlju! i "osnu i 1ercegovinu! obuzela je strahovita panika. 8las o sultanovoj sili iao je kao planinski poar ispred nje i izbezumljivao i malo i veliko. 8lavna sultanova vojska ila je pravo u srce "osne. 2ala je najpre pred tvrdi "obovac. $amo je ve F=. maja stigao i sam sultan. :obro utvr(en! na teko pristupanom mestu! grad se smatrao kao jedan od najsigurnijih. $u se uvala kraljevska kruna i glavni deo dravne blagajne. ultan je sam! zau(en njegovim poloajem! spremao tu naroite topove! da bi ga to sigurnije savladao. %li mu je dalji posao utedeo zapovednik grada 5adak! koji je! zaplaen i namamljen obeanjima! predao grad. ultan je! me(utim! verolomnog izdajicu dao pogubiti prezrevi i njega i njegovo delo. Iz "obovca urili su $urci odmah dalje. 2rethodnicu od F=.=== ljudi vodio je 'ahmud0paa %n(elovi! dobar poznavalac prilika ne samo u rbiji nego i u "osni. am sultan uputio se na bosansku prestonicu! na lepo i tvrdo 1rvojevo .ajce. *a putu $urcima vano i utvr(eno Visoko predalo se samo. +ralj tepan nije ga smeo saekati! nego je hitao prema zapadu. +onstantin .aniar! sam uesnik u ovom pohodu! pria! da je ,radio i danju i nou o tom! da bi mogao hitno skupiti nekakvu vojsku. ,*a tom putu kralj se zadrao u tvrdom gradu +ljuu. )udnovato je da nije iao prema avi! 'a(arima! ili u :almaciju! 'leanima! nego je otiao ba u +rajinu! na krajnju granicu svoje drave prema 1rvatima! od kojih! u taj mah! nije moglo biti nikakve samostalne pomoi. 'ahmut0paa! koji je gonio kralja! doznao je od jednog izdajice da se tevan nalazi u +ljuu i odmah je ponudio pregovore kralju. /beavao je! da e mu potedeti ivot pod uslovom da mu se preda sam i da preda i svoje gradove. 'ahmud je tako postupao ranije i sa grkim despotom :imitrijem. |eleo je! da kraljevom predajom skrati ceo proces i postigne oigledan uspeh. Ima prianja da je kralj pokuao i da se bori pod +ljuem! ali ono nije mnogo pouzdano. igurno je samo da se predao. Ba kraljeva strica 5adivoja kazuje se! da je bio zarobljen u gradu Bveaju. +ralj tevan je poverovao! da e $urci i ovog puta imati obzira prema njemu onako! kako je bilo i prilikom pada medereva. 1teo je da se spasava saznavi za optu paniku! a videi da ima i izdajstva i pasivnosti. /d ma(arske pomoi nije bilo nikakva glasa. +ralj 'atija ga je moda i namerno ostavio! da se sam ponese s $urcima. U samoj zemlji nije bilo primera portvovanja! koji bi ga opominjali da ne popusti! niti je bilo pravog stradanja za neku veu ideju. 5acionalno je gospodario nad sentimentalnim i idealnim. U ostalom! s kim je mogao nastaviti borbud I kakvi bi mogli biti izgledi te borbed Videi da je sve izgubljeno! kralj je povio glavu i pristao na turske uslove. 'ahmud ga je! kao zarobljenika! poveo sultanu pod .ajce. $urski hroniar jV veka! :ursun beg! koji daje dosta pojedinosti o bosanskoj katastro6i! u kojima se legenda ispreplie sa istinom! pria! da je kralj tevan bio ,ogroman-! ,stasa kao 1ezbeg-! i da je mnogo pio. ultan je uzeo .ajce! poto ga je opsedao nekoliko dana! bez velikih rtava. +ao i drugi gradovi predalo se i ono! kad se videlo da je otpor uzaludan. 2od .ajcem on je sudio i nesrenom bosanskom kralju. 'ehmed II bio je ljut na njega zbog cele njegove nestalne politike. *alazio je! da se kralj pokazao ne samo nepouzdan! nego i nezahvalan na ukazanoj milosti. I s toga sad nije hteo da mu potedi ivot! niti je priznao 'ahmutovo obeanje. luaj tevanov ima da poslui kao svirepa opomena drugima. %ik0paa! turski hroniar! izrino kae! da je sultan rekao# ,%ko neke gradove damo ovom kralju! izvor za rat ostaee- I s toga je izdao naredbu da otseku glavu i njemu! kao 283

Istorija Srba Vladimir orovi i kraljevu stricu 5adivoju! koji je s njim zajedno! od medereva! vodio politiku nelojalnu prema sultanu. 2redanje kae! da je verski poglavica i pratilac sultanov dao 'ehmedu i savet i obrazloenje za takav postupak upozorivi ga! da ne treba dozvoliti da ga dva puta ujede ista zmija. kraljem zajedno $urci su zarobili i dvoje $omaeve dece od druge ene! igismunda i +atarinu! i njih je sultan odveo sa sobom. )itav ovaj pohod i sve sa njim u vezi bilo je svreno za jedva est nedelja. Ve krajem juna sultan se kretao natrag i @. jula nalazio se ponovo u jenici. U "osni je! u svima glavnijim gradovima! ostavio svoje male posade. "osanska kraljevina bila je unitena i obezglavljena! preivevi rbiju samo za etiri godine. "osna je propala ne ba ,apatom-! kako se posle 6igurativno govorilo! ali bez i jedne borbe dostojne pomena i zapamene u narodnoj tradiciji. /na nema ni svoje 'arice! a kamo li velianstvenog +osova. *ijedna drava na "alkanu nije pala sa manje otpora i bree I u "ugarskoj! koja je isto tako podlegla bez dostojnijeg samopregora! bilo je ipak neto vie tragike u otporu! iako je njen poloaj prema bliskim turskim sreditima bio tei od bosanskog. +akav se otpor mogao pruiti u neprohodnim bosanskim praumama i tvrdim orlovskim gradovima. /igledna je stvar! da je zemlja! zbog unutranje trulosti! bila sklona padu i da u njoj samoj narod nije bio vaspitan za rtve za neke velike ideale. kender0beg je u svojoj maloj vrletnoj %lbaniji zadivljavao svet svojim pregalatvom& ak se mali i uvek raunski :ubrovnik spremao na borbu do istrage. Bava(ena verski& liena oseanja prave dravne nezavisnosti zbog stalnog ma(arskog pritiska i ugroavanja& sa nezadovoljnim seljatvom& zatrovana gra(anskim ratovanjem! kome je cilj bio samo lini grabe i otimanje za vlast& sa poljuljanim porodinim i svakim drugim moralom! "osna je morala tako zavriti. /na! kao drava! nije imala nikakve vee ideje vodilje! a odavno je napustila svoju historisku misiju! koja joj je sluajno pala u deo. "osnom je 3AE<. god. nestalo jedne drave! koja je ne samo nastala nego i itav svoj vek provela samo kao geogra6ska jedinica. *jena prolost zaboravila se skoro potpuno u vlastitom narodu i na sopstvenom podruju. U naoj tako bogatoj epskoj narodnoj poeziji njeni junaci i toliki doga(aji potonuli su u zaborav! ili peva moda nije ni osetio pravog nadahnua da se na njima zadri. tvaranje nove srpske despotovine Vesti o padu "osne i pogibiji kralja tevana izazvali su iznena(enje i bol u celoj srednjoj 7vropi. $urske ete zaletale su se i pre toga do mora i na severozapad do Gjubljane i iznad nje! a kroz junu Ugarsku sve do $emivara. ad je! posle zauzea "osne! opasnost od njih postala neposrednija. /ni su doli ne samo na liniju :unava! nego i na liniju ave! ane i ak Une. *aroito je puklo pred oima svakom 'a(aru ta su izgubili padom rbije i padom "osne. ad je njihova granica postala irom otvorena. toga je sasvim razumljivo to je papa! i inae potresen katastro6om zemlje koju je sam gurao u katastro6u! sa suzama u oima govorio u kardinalskom kolegiju& ,"osna je pala! kralja njenog ubie! dru 'a(ari i dru svi susedi.:ok su $urci osvajali "osnu kralj 'atija se nalazio u "ati i "au! a od E. juna do sredine jula u Cutogu. /n lino nije nita preduzeo da olaka poloaj "osne i spase njenog kralja. *ije se ak krenuo ni onda kad je dobio sigurne vesti da se $urci povlae. Batod *a to pitanje mogu biti dva odgovora. .edan je! da nije bio dovoljno spreman i da se bojao upustiti u borbu sa samim sultanom. % drugi je! da se nije moda ni hteo zalagati za bosanskog kralja! prema kome se od poetka odnosio hladno! i da je hteo

284

Istorija Srba Vladimir orovi pokuati intervenciju u "osni isto za ma(arski raun. 2o svoj prilici u njegovoj politici odluivala su u kombinovanoj meri! oba ova momenta. "osanski slom zaprepastio je i 'leane. /ni su pisali papi 3=. juna 3AE<.! da je taj poraz ,od takvog znaaja i takve teine za spas hrianskog imena! da se to jedva dade toliko proceniti koliko zasluuje.- )etiri dana potom oni su javljali u 5im! da je sultan opustoio "osnu i dobio njene gradove silom ili predajom. Bemlja je potpuno rastrojena. $urske ete provalile su u +rbavu i upale sve do inja. $om prilikom zarobile su i hrvatskog bana 2avla perania. 'leani su sad traili od pape! da na oigled opasnosti pokua ve jednom ostvariti ono to je nameravao. /ni su naroito polagali na to! da hrianska akcija pone im pre! dok jo ima vremena za spasavanje. ami su bili voljni ui u takvu saradnju! a preduzimali su sve da bi odbranili :almaciju. /beavali su i iskrenu pomo uplaenom :ubrovniku. 'leani su ivo radili! da u veliku hriansku ligu u(u ne samo narodi srednje 7vrope! nego! sa papinim posredovanjem! i $alijani i Crancuzi i jo ko drugi. a 'a(arima su sami pourivali savez iz oigledne potrebe da i jedni i drugi zatite svoje podruje! koje je bilo prvo na udarcu. I sklopili su ga 3F. septembra 3AE<. U isto vreme oni su ivo radili na tom! da u taj savez uvuku i preostale balkanske drave 1ercegovinu! Betu i %lbaniju. 1erceg tepan je odmah po odlasku $uraka poao u istonu 1ercegovinu! da pribere ljude i povrati predate ili otete gradove. redinom jula dobio je ponovo grad +lju kod 8acka! a u zapadnoj hercegovini Gjubuki. %li brzo potom izbila je ponovo raspra u 1ercegovoj porodici. *jegov sin Vladislav ustao je ponovo na oca traei treinu zemlje za sebe! poto je 1erceg imao tri sina. 'letaka 5epublika! elei da se pred tako oiglednom opasnou strasti smire i da se ve i inae oteena zemlja ne upropauje dalje! reila je bila da sama posreduje izme(u njih. *a to ih je poticala i prilino mnogobrojna bosanska emigracija! koja se bila spasla na mletako podruje i od koje su izvesna uglednija lica bila otila i u same 'letke. I 1ercegu i svima drugim trebalo je staviti u izgled preotimanje "osne od $uraka i tim povratak i linog ugleda! i imanja! i uticaja. 2oruivalo se! da ne treba ekati dok se $urci uvrste u "osni! nego da treba ivo raditi! a uspeh ne izgleda ni malo neostvarljiv. U Beti 'leani su pomagali svog oveka tevana 9rnojevia i pomogli su mu! da preotme tvrdi 'edun. +od kender0bega su delovali isto tako i on je bio sasvim uao u njihove ideje. 2osle sklopljenog saveza izme(u 'a(ara i 'leana krenuta je odmah! poetkom jeseni 3AE<.! kombinovana o6anziva protiv $uraka. 'leani su s 6lotom poeli akciju u 'oreji! a 'a(ari su krenuli na "osnu. 'a(arska vojska prela je avu kod 8radike poetkom oktobra. /datle se! u dve kolone! kretala prema .ajcu. .ednu je vodio Imbro Bapolja! a drugu! koja je udarila preko +ljua! sam kralj. +ralju 'atiji pridruio se sa hrvatskim etama i 'artin Crankopan. /ko 3=. oktobra poeli su prvi hrianski jurii protiv .ajca! ali je turska posada grad junaki branila preko dva puna meseca! sve do "oia! kad je bila prinu(ena da se preda. Ba to vreme poela je akcija Vladislava 1ercegovia! koja je unosila u zemlju novu smutnju. /n je bio ponudio 'leanima! da oni! a ne 'a(ari! obnove bosansko kraljevstvo i premda su mu oni ponudu primili s puno rezerve i ostavili je bez pravog odgovora! on je! ipak! uao s vojskom u "osnu i poeo da zauzima izvesna mesta! izjavljujui da to ini u ime 'letake 5epublike. $o je! prirodno! dovelo do objanjavanja izme(u 'a(ara i 'leana. 'leani su odbijali! da su odgovorni za tu akciju! za koju nisu dali pristanak. Vladislava je samo pomogao splitski knez! koji mu je 285

Istorija Srba Vladimir orovi dao tri zastave v. 'arka! ali ne da radi protiv 'a(ara! nego da samo povrati ono! to je sam bio izgubio. +ad je uvideo! da bi to moglo imati neprijatnih posledica po njega Vladislav je priao 'a(arima. *jegova vojska drala je liniju od 2rozora do :onjeg Vaku6a i spreavala je $urcima prilazak .ajcu s te strane. $o je bilo korisno i s moralne strane! jer je ujedinjavalo sve hriane zemlje u borbi protiv $uraka. :rugi sin 1ercegov! Vlatko! povratio je za to vreme na istoku 1ercegovine jedan deo podruja 2avlovia i +ovaevia sa devet gradova. +ralj 'atija je s puno panje prihvatio saradnju sa 1ercegom i Vladislavom. /vog drugog je! za nagradu! uvrstio u red ma(arskih barona i ustupio mu upe Uskoplje! 5amu i Gijevno sa svima granicama koje je preoteo od $uraka. Vladislav se opet obavezao 'a(arima na vernu slubu i saveznitvo i ustupio im je bukovaki grad sa neretvanskom oblau. 2oto je zauzeo .ajce krajem 3AE<. god. +ralj 'atija je prekinuo dalje ratovanje te zime. $o godinje doba doista nije bilo pogodno ni za kakve akcije u bosanskim planinama. Ba ,gubernatora- "osne bi imenovan Imbro Bapolja! daleki potomak starog bosanskog bana "oria. U isto vreme kralj mu je dao i ast bana 1rvatske! :almacije i lavonije! da bi to tenje vezao osvojeni deo "osne sa susednim oblastima! kako bi se to bolje mogla organizovati zajednika odbrana. Idue godine +ralj 'atija nije mogao da nastavi poeto delo oslobaanja! iako su ga 'leani stalno pourivali i nudili mu svoje usluge i politike i 6inansiske. Izgleda da su mu smetale i politike prilike u zemlji i oskudica sredstava. 'leani su! skoro s oajanjem gledali kako uzalud prolazi vreme. Ve 3. juna 3AEA. oni su javljali u 5im! da $urci spremaju novu vojsku i da e je uputiti na 'a(are. 'leani nisu krili svoju bojazan! da 'a(ari! ostavljeni sami! nee moi izdrati turski nalet. redinom juna stigle su u "osnu prve turske izvidnike ete! svega oko <.=== konjanika! koje su pustoile sve oslobo(ene krajeve! irei strah i uas. :oprle su u svom zaletu sve do plita. Videi turske pripreme i nesumnjivu opasnost za hrianstvo reio se! najzad! sam papa da lino krene neku vrstu krstakog pohoda. Verovao je! da e njegov primer potstai i druge da se odlue na energinije mere. 2reao je s toga iz 5ima u .akin! da se stavi na elo saveznike 6lote. U .akin se za njim spremao i mletaki dud. %li usred tih priprema ve ostareli i uzbu(enjima izmoreni papa 2ijo II! veliki neprijatelj $uraka i glavni propovednik hrianske solidarnosti! umire 3?. avgusta 3AEA. njegovom smru padoe u vodu i svi veliki o6anzivni planovi. 'leani i 'a(ari ostadoe sami! da se nose sa 'uhamedovom $urskom. Ba to vreme turska vojska je 3F. jula ponovo prispela pod .ajce. $om gradu! kao bivoj bosanskoj prestonici! koja se nalazila skoro usred zemlje! davali su naroit znaaj i $urci i 'a(ari! vei moda nego je mesto samo po sebi i zasluivalo. $urska prethodnica! koju je vodio 'ahmud paa! brojala je oko F=.=== vojnika. %li ovog puta uzaludni su bili svi turski napori da zauzmu grad. 'a(arska posada u njemu borila se hrabro i portvovano i sasvim drukije nego bosanska vojska prole godine. I kad je opsadnoj vojsci doao u pomo sam sultan! bodrei je na sve nove jurie! situacija se nije mnogo promenila. :ok se sultan bavio pod .ajcem stigoe mu vesti! da se ma(arska vojska sprema na napadaj i da su odeljenja Imbra Bapolje prela avu i da operiu oko "anje Guke. *a glas o tom sultan je FF. avgusta naredio opti juri na .ajce! a kad taj nije uspeo sultan je naredio opte i brzo povlaenje. Bnai! da je zamorena vojska pretrpela osetne gubitke i da se sultan nije usu(ivao primiti s njom borbu sa 'a(arima. Vest o turskom 286

Istorija Srba Vladimir orovi povlaenju dobio je kralj 'atija u 8orjanima! na :unavu! i odmah je naredio da i ostala vojska pre(e avu i po(e za $urcima. /n sam poao je za njom tek poetkom oktobra! i to uz :rinu! prema gradu Bvorniku! prenosei ratite i u istoni deo "osne. Uspeh 'a(ara pod .ajcem digao je njihov ugled i sad su se izvesni bosanski velikai sami vraali pod njihovu vlast. $urski namesnik u "osni 'uhamed 'inetovi nije imao dovoljno vojske na raspoloenju! ali je ipak odluio da brani turske poloaje koliko god moe. vu je panju obratio na to! da ouva gradove na :rini! kako 'a(ari ne bi presekli veze "osne sa ostalim delovima nove turske imperije. toga je snabdeo Bvornik hranom i municijom i dodao mu jedno odeljenje male ali odabrane vojske. 'a(ari behu! pod Bapoljinim vo(stvom! u jednom smelom zaletu doprli sve do rebrenice i opljakali je! ali Bvornika nisu mogli osvojiti. +ad je Bapolja sam bio ranjen pod tim gradom i kad je i njemu i drugima postalo jasno! da ga ne mogu zauzeti! oni su sredinom novembra urno krenuli natrag! gonjeni od ohrabrenih $uraka! koji su im naneli dosta gubitaka. $im je zavrena ova ekspedicija i svaki dalji ma(arski pokuaj! da velikom i sistematskom o6anzivom proteraju $urke iz "osne. /d tada! za dui niz godina! istonu polovinu i sredinji deo "osne dre $urci! a zapadni i severni 'a(ari. U tim delovima sa sreditima u .ajcu i gradu rebreniku! 'a(ari su osnovali dve banovine sa potpuno vojnikom organizacijom! da im poslue kao neka vrsta mrtve strae. Ba to vreme u 1ercegovini se nastavljala stara porodina sva(a. /ba suseda! i 'leani i :ubrovani! upotrebljavali su sve naine da izmire oca i sina! me(u kojima je odnos bio ne samo pun nepoverenja! nego i duboke mrnje. *jihovu raspru iskoristili su $urci koji upadoe u 1ercegovinu! ali ne vie da toboe posreduju za jednu ili drugu stranu! nego da je osvajaju za sebe. Uplaeno stanovnitvo sklanjalo se kud je znalo ne pokazujui mnogo volje da se zalae za toliko oigledno sebine interese svojih gospodara. am Vladislav 1ercegovi morao je da bei iz zemlje i sklanjao se na dubrovaka ostrva cipan i +oloep! jer mu :ubrovani nisu dozvoljavali da se zadrava u samom njihovom gradu. 8od. 3AE?. $urci su bili zauzeli "lagaj i doprli do $rebinja. :rugi hercegov sin Vlatko otiao je da trai pomoi kod kralj 'atije. +ad su uli za mogunost da $urci uzmu i 1erceg *ovi naredili su 'leani u +otor! da se tamo uputi jedna njihova ratna la(a! koja bi uzela grad u zatitu. $o je dovelo do objanjavanja izme(u 'atije i 'leana! koji im je prebacivao to se meaju u njegove poslove ,bosanskog kraljevstva-. 'e(utim je splitski knez poseo podruje oko ua *eretve i 'akarsku +rajinu! nemajui vremena da trai prethodno odobrenje svoje 5epublike. $o pokazuje kako je proces raspadanja 1ercegovine iao brzo i skoro neodoljivo. 'leanima postupak splitskog kneza nije bio neprijatan! a tumaili su ga tako! da im se predao narod tih oblasti sam od svoje volje. +ralj 'atija nalazio se od oktobra 3AE?. kod 8radike na avi i pratio je doga(aje u 1ercegovini. Ba odbranu Gijevna i njegove upe uputio je .ana Vitovca ,kneza zagorskog-! dalmatinsko0hrvatskog bana tepana Crankopana! i .anoa 5ozgonjija. Vitkovcu i 5ozgonjiju dao je 'atija <. novembra i punomo! da mogu u njegovo ime pregovarati sa 1ercegom! oevidno o odnosu 1ercegovine prema Ugarskoj. Isto tako! da mogu vojniki pomagati i ugroeni :ubrovnik. tari 1erceg! videi oevidni slom zemlje! gledao je da na(e pomoi gdegod moe. 2regovarao je i s 'leanima i sa 'a(arima! ali nije verovao ni jednim! ni drugima. Izdajstva i u ro(enoj porodici! i u zemlji! propasti Vizantije! "osne i rbije! koje je sam doiveo behu ga uinile potpuno utuenim! ali i nepoverljivim. /n je oseao kako se gavrani grabe oko njegove leine. %li ta je mogaod Valjalo je gledati da se spase to se moe. Izme(u

287

Istorija Srba Vladimir orovi 'a(ara i 'leana bilo je ne samo neslaganja! nego i prave sva(e oko 1ercegovine. 'leani nisu mogli pristati! da im se 'a(ari uvuku u "oku +otorsku! a 'a(ari su zbog dalmatinskog zale(a i zapadne "osne nerado gledali 'leane u *eretvanskoj +rajini. U pregovorima s 'a(arima! vo(enim tajno u :ubrovniku! 1erceg je pristao da oni posednu 2oitelj na *eretvi. $ome su mnogo doprineli i :ubrovani! koji su zazirali od 'leana u tom kraju. /ni su pristali! da o svom troku podignu i veliki most preko *eretve kod tog mesta i poeli su s radovima odmah od poetka 3AEE. god. Vladislav 1ercegovi drao se! me(utim! sad s 'leanima i A. 6ebruara imenovan je od njih! po svojoj elji! za ,generalnog kapetana- sa godinjom platom od ?== dukata. /n je traio od njih pomo od F.=== ljudi! ili bar novac da bi ih mogao sam nabaviti! jer! kako je naglaavao! dolo je dotle! da ,sad niko nee da slui nego samo za plau.- I stari 1erceg opredelio se pred kraj ivota za 'leane. /d tolikih pregovora s kraljem 'atijom nije! na kraju krajeva bilo nita& on je sam uputio kralju 3F.=== dukata da dobije pomo u vojsci! pa je i to otilo uzalud. 'leanima je ponudio oba svoja grada u "oki! *ovi i 5isan! a ovi su mu 3=. marta 3AEE. u zamenu za to! obeali dati ostrvo "ra i jednu kuu u plitu ili u kom drugom gradu i slobodno stanovanje u 'lecima. 1erceg im je! sem toga! dao pristanak! da se mogu! pored 'a(ara! uvrstiti i u *eretvanskoj +rajini. %li! u isto vreme! 1erceg je nastavljao pregovore i sa 'a(arima. 'e(utim! nije doekao da vidi dalji razvoj stvari. lomljen dugim borbama i intenzivnim ivotom punim stalnih uzbu(enja on je umro u *ovom FF. maja 3AEE.! posle due bolesti. $urci od 3AEA. god. nisu preduzimali u "osni nikakvih veih akcija& ove borbe u 1ercegovini izvo(ene su sa malim brojem snaga i imale su za $urke isto lokalan karakter. :a bi "osnu pridobio vie za sebe i suzbijao u njoj ma(arski uticaj sultan se reio! da zemlji dade novog kralja. Ba kralja je postavio 'atiju cabania! sina nesu(enog kralja 5adivoja! brata $omaeva. $o je prvi takav potez u politici sultana 'ehmeda II! koji nije primenjivao ni u Vizantiji! ni u "ugarskoj! ni u rbiji. $o je uinio oevidno zbog izuzetnog poloaja "osne! koja se nalazila na krajnjoj zapadnoj taci njegove drave! izloena agitaciji i 'a(ara i 'leana! i u kojoj on! i pored linog zalaganja! nije uspeo da u celini vaspostavi svoju vlast. em toga! on je u "osni! vie nego i u jednoj drugoj zemlji! naao dosta uticajnih ljudi! koji su! iz opozicije prema 'a(arima i njihovom stalnom vrljanju me(u njima! bili voljni da prihvate tursku vlast! naroito ako bi ona pokazivala izvesne dobre volje prema njima. cabani je imenovan za kralja krajem 3AE?. god. U vezi sa ovom politikom $uraka u "osni morali su i 'a(ari menjati svoju politiku prema rbima. 'orali su to initi i u svom sopstvenom interesu! da bi rbe dobili kao prijatelje. :otle i dvor i izvesni njihovi magnati dozvoljavali su sebi ponekad grube ispade. Bnamo postupke ila(ijeve prema despotu gur(u i njegovima! videli smo dranje kralja 'atije prema nesrenom tevanu $omaeviu. Imanja porodice "rankovia u Ugarskoj delio je kralj 'atija kao pustolovinu. %li! kad je turska opasnost postala oigledna za sve! posle pada rbije i "osne! kralj se trudi da to vie boljih rba pridobije za sebe i da tako deluje i na ostale. +ad su sinovi vojvode .ake preli iz .agodine u Ugarsku! kralj im je 3AEA. god. poklonio u anadskoj upaniji na(lako vlastelinstvo! a posle su dobili i druga imanja i u upanijama klukoj i aradskoj. Idue godine on je uspeo da zadobije i sjajnog junaka Vuka "rankovia! sina slepog 8rgura! koga je narodna pesma opevala sa puno simpatije i dala mu neobino ime Bmaj /gnjenog Vuka. /n je bio dotle u turskoj slubi! sledei politiku svoje tetke! sultanije 'are! pa je kao takav uao i u sastav turskog poslanstva! koje je sa 'a(arima imalo u

288

Istorija Srba Vladimir orovi "eogradu da pregovara o uslovima mira. $i pregovori! o kojima se i tad i posle dugo diskutovalo i u "udimu i u 'lecima! nisu doveli do rezultata. 'e(utim je kralju 'atiji polo za rukom da Vuka privue na hriansku stranu. Uzeo ga je kao svog oveka! poklonio mu gradove lankamen i +upinik kod ave! i imenovao ga za zapovednika srpskih ratnika. Vuk se brzo rauo kao redak junak! pa je to i njegovo porodino ime prikupilo oko njega dobar broj vrednih i odlunih srpskih ratnika. *jega i srpske borce upotrebio je 'atija u prvi mah ne protiv $uraka! nego protiv ekog kralja .urja 2odjebrada! s kojim je vodio dug rat. +ako se u tom ratu Vuk istakao u velikoj meri stekao je poverenje kraljevo i ovaj ga je potom obasipao znacima svoje panje. ultanu 'ehmedu bolo je oi prkosno dranje albanskog kender0bega! isto kao i njegovo naslanjanje na napuljski dvor i veze s 'lecima i 'a(arskom. toga je on lino poveo 3AEE. god. vojsku na nj hotei da ga satre. kender0beg! ija je sestra bila udata za tevana 9rnojevia! dobio je neto pomoi iz Bete i od 'leana! i odrao se sa krajnjim naporom snage i te i idue godine! ali je! odmah iz njegove smrti ;3AED.>! nastupio slom i albanske drave. Vladislav 1ercegovi! prevrtljiv i bez ikakvog moralnog uporita! videi nezaustavljivo napredovanje $uraka i sasvim jalovu takozvanu hriansku politiku! obratio se sultanu i stavio se u leto 3AEE. god pod njegovu zatitu. ultan ga je primio i kao svog haraara preporuio panji :ubrovnika. *jegov mla(i brat Vlatko! koji se smatrao oevim naslednikom i uzeo titulu hercega! nastavio je veze sa 'a(arima. Izme(u brae nije bilo nikakve ljubavi. em u politici oni su se razilazili i u drugim pitanjima! a u poslednje vreme jo i naroito zbog podele oeve ostavtine. $a ih je podela zavadila potpuno i oterala ak i u nove tabore. :a bi postigao u :ubrovniku! u mestu gde je 1erceg ostavio svoje blago! svoja materijalne ciljeve Vladislav se obratio kralju 'atiji kao dubrovakom zatitniku! to je Vlatka oteralo u krilo 'leia i napuljskog dvora. lom %lbanije izazvao je ivlju politiku aktivnost 'leia i pogoranje njihovih odnosa sa $urcima! ali je to u izvesnoj meri delovalo i na nesrene 1ercegovie. /ni su obojica povili glave i prihvatili se sultanova skuta. *a sultanovo posredovanje izvrena je u :ubrovniku i podela njihova nasledstva. *jihova sestra 'ara udala se 3AE4. god. za Ivana 9rnojevia! ali od te veze nije bilo nikakvih znaajnijih politikih posledica. 2oto se razdelio s braom! sit borbe! i sa tenjom da se ukloni iz neposredne turske blizine! Vladislav 1ercegovi je napustio 1ercegovinu i otiao u lavoniju. $amo mu je kralj 'atija dao gradove Veliki i 'ali +alnik! koji su titili podruje reke Gonje. $e gradove s njihovim imanjima dobio je Vladislav pre prolea 3A@=.& tada je! verovatno! i preselio. Ba to vreme "osna je iznenada dobila jo jednog novog kralja. Ugledni ma(arski velika *ikola Iloki! koji se od 3A<D. god. javlja kao mavanski ban i koji je vaio kao jedan od najuticajnijih i najbogatijih magnata kraljevstva! bee 3A@3. god. otvoreno pristupio velikoj opoziciji protiv kralja 'atije. /pozicija se ta nosila milju! da 'atiju prosto svrgne s prestola! a da dovede jednog poljskog princa. :a razbije tu opasnu druinu 'atija je ponudio ambicioznom *ikoli bosansku kraljevsku krunu! za kojom je ovaj odavno udeo. 'a(arski sabor! sazvan u septembru 3A@3.! primio je tu ponudu. bosanskom ,krunom- Iloki je dobio na upravu i hrvatsku i slavonsku banovinu i gradove vranskog priorata. :otle on se zvao ,veni knez- $eoaka i mavanski ban. %li Iloki je stvarno dobio vie titulu nego vlast. +ao svoju oblast imao je $eoak sa zvornikim krajem! dok su u .ajcu i dalje upravljali banovi! koje je postavljao kralj 'atija. Badovoljivi se tom visokom au Iloki se! naravno! izdvojio iz opozicije i postao je jedan od stubova 'atijinih! sve do smrti ;3A@@.>.

289

Istorija Srba Vladimir orovi Iste ove godine obnovio je 'atija i srpsku despotovinu u remu. .o od leta 3A@3. $urci su se! s velikim brojem radnika! utvr(ivali na :unavu i protiv "eograda. $ad su podigli i grad Baslon! a docniji cabac. 'a(arima je bilo jasno! da se protiv $uraka! pored gradova i utvrda! mora stvarati i iv bedem odane ljudske snage! koji e im tititi granicu. 2ogodnijeg i boljeg bedema od borbenih rba teko da se moglo dobiti! a bez velikih 6inansiskih izdataka. *jih su mogli zadovoljiti obnovom njihove despotovine! koja bi opet okupila oko sebe sve narodne snage i koja bi im davala nade! da mogu ponovo doi do svoje stare drave. Ba srpskog despota bi postavljen Vuk "rankovi! ovek me(u rbima tada najveeg glasa i od prve kue. *jemu je narod dao nadimak Bmaj /gnjenog Vuka! moda po tom to je bio nosilac i vitez ma(arskog ordena Bmaja! a moda i zbog izuzetne line hrabrosti. Ima i vrlo verovatno tumaenje! da je on to ime mogao dobiti i po jednoj vojnikoj spravi jV veka! koju su junaci nosili na glavi u obliku zmaja! da bi njom! sipajui vatru i dim! zastraivali neprijateljske vojnike i konje. U Beti tevana 9rnojevia nasledio je 3AE?. god. njegov sin Ivan. :oao je na upravu Bete u asu kad je 1erceg tepan! dugo vremena neprijatelj njihove kue! preivljavao svoju punu tegoba poslednju godinu! i kad se sultan bio okomio i na njegova drugog suseda kender0bega. Ivan je! mlad i neodmeren! svoju vladavinu poeo odmah napadom na mletako podruje u zetskom primorju oko "ara i +otora. *jemu su se pridruili i 2atrovii i neka druga susedna plemena. 'leani su protiv njega radili preko svog oveka Geke :uka(ina! a FF. aprila 3AE?. oglaavali su ga kao svog ,per6idnog neprijatelja- i ucenili ga sa 3=.=== libara. U leto +otor je bio tako pritenjen od 9rnogoraca! da je traio pomoi od 'letaka. 'e(utim! bilo je jasno! da e se Beta moi teko odrati izmeu $uraka i 'leana! ako se zavadi sa obojima. +ako su i %lbanija i 1ercegovina drale tada sa hrianima! odnosno sa 'leanima! reio se i Ivan da se izmiri s 5epublikom. U prolee 3AEE. zatraio je preko 1ercega tepana sporazum i do njega je! posle duih pregovora! i dolo. *a Ivana je svakako uticao upad $uraka u %lbaniju! izveden poetkom leta te godine! i izvesna solidarnost sa junakim kender0begom. Ipak potpun sporazum izme(u Ivana i 5epublike sklopljen je tek u novembru 3AEE. Ivan je! kao i otac mu tevan! postao plaeni mletaki ,kapetan- u Beti. Uplaio se bio! verovatno! da bi mogao! kao i kender0beg! ostati bez zemlje! gonjen od $uraka! a neprihvaen od 'leana. kender0beg je bar kod ovih nalazio izvesne podrke i makar ne mnogo obilate pomoi! a on bi bio potpuno osamljen. 2osle kender0begove smrti on se potpuno pridruio 'leanima i postao je pouzdan hrianski branilac na toj ugroenoj strani. Iz svog |abljaka on je budno pratio stvari i odravao veze i sa susednim albanskim glavarima. +ao nagradu za takvo svoje dranje dobio je Ivan FA. 6ebruara 3A@<. sa svojim zakonitim naslednicima mletako plemstvo! ,kao najodabraniji i najispravniji prijatelj-. $urci su za to vreme vrili u glavnom manje prepade na celom podruju od severne :almacije do %lbanije. %ko bi naili na jai otpor oni bi se povlaili! a gde su mogli da to osvoje tu bi se odmah uvrivali i ostajali. U svim tim sluajnim i nenadnim akcijama bilo je s turske strane nesumnjivog sistema. 2ote(en nije bio niko! ni prijatelj ni neprijatelj. 8od. 3A@3. bilo je napanuto dubrovako podruje u |upi! iako je 5epublika dotle uredno plaala svoj hara od ?.=== dukata. /d 3A@F. god. taj je danak udvostruen. $e godine preoteli su $urci od 'a(ara i grad 2oitelj na *eretvi! a :ubrovani su sami! po zahtevu sultanovu! poruili svoj grad 2osrednjicu. Iz straha od zapleta na toj strani :ubrovani su poeli naputati i svoju staru trgovaku koloniju u :rijevu na *eretvi i povlaiti se na 2eljeac i u ton! i od tada je to staro naselje! ranije od velikog prometnog i trgovakog znaaja! poelo osetno da pada. 290

Istorija Srba Vladimir orovi Izme(u preostale brae 1ercegovia! ni posle Vladislavljeva odlaska! nije bilo prave sloge. 'ladi tevan! najmla(i 1ercegov sin! raziao se s bratom Vlatkom radi podele oeva nasledstva. 8od. 3A@<. ili poetkom 3A@A. god.! sa sedamnaest godina! on je ljutit otiao na 2ortu i od FA. septembra 3A@A. javlja se kao musliman %hmet. am sultan se potom zainteresovao za njegov deo nasle(a i slao svog posebnog oveka u :ubrovnik da izvidi stvar. %hmet je me(u $urcima stekao visoke poloaje i u 9arigradu je vrio izvestan uticaj! ali ga $urci! ipak! nisu nikad slali u 1ercegovinu! da bi im i tamo bio od koristi. *jegov brat Vlatko oenio se! me(utim! po drugi put unukom kralja %l6onza V! koja je potekla iz jedne njegove nezakonite veze. $im brakom on je uhvatio dosta veza sa nekoliko uglednih talijanskih porodica! a naao je zatite i na papskoj kuriji. 2reko njih Vlatko je ponovo pokuao da zainteresuje strani svet za sudbinu hrianskih naroda na "alkanu. *aroito mu je za to dala prilike ogorena borba oko kadra! koji su branili 'leii! rbi Ivana 9rnojevia i neka susedna albanska plemena. $urci su se tad spremali da obnove 2odgoricu i da u njoj nasele ?.=== turskih kua. Isto su tako hteli da obnove i "ale izme(u kadra i :rivasta! oevidno s namerom da bi razbili veze izme(u Beana i %rbanasa. 'leani su! naravno! pomagali Ivana 9rnojevia da to sprei. +ad su 'a(ari 3A@A. god. zavrili s uspehom svoje borbe s )esima i 2oljacima obratili su ponovo panju na balkanska pitanja. 'leani su jo 3A@<. god. opominjali hercega Vlatka! da se sporazume s bosanskim kraljem i despotom Vukom! pa da rade protiv $uraka zajedniki. +ad su 'a(ari 3A@?. god. otpoeli novi rat s $urcima dalo mu se dovoljno prilike za to. +ralj 'atija je s jeseni te godine doao lino pod cabac i zauzeo ga! posle nekoliko nedelja opsade! 3?. 6ebruara 3A@E. *aa narodna epska poezija zapamtila je sve do jIj veka taj doga(aj i dovodila ga tano u vezu sa Bmaj /gnjenim Vukom. /datle je despot Vuk krenuo dolinom :rine do rebrenice! da oskudnom kralju pribavi plen. 2ut je izvodio avanturistiki! nou i kriom! da bi iznenadio i zaprepastio protivnika. /d svojih ljudi izabrao je njih 3?=! preobukao ih u turska odela! i uputio ih u grad! u kom se toga dana drao vaar. *jihov prepad uneo je neverovatan mete me(u $urke i potpuno ih onesposobio za odbranu. 2len je bio velik& ugrabljeno je pet tovara srebra i 3F@.=== aspri! sem drugih stvari. /datle je despot provalio do +ulata! pa! poto ga je poharao! udari na povratku i na Bvornik. $u je bio ranjen u nogu! pa s toga prekide dalju borbu. Uz put je sve oplenio! popalio i opustio. /baveten da se u ma(arskoj vojsci nalazi lino kralj 'atija sultan mu je bio ponudio mir za dui niz godina! traei za $urke samo slobodan prolaz kroz 1rvatsku i :almaciju protiv 'leana. %li 'atija nije pristao na te uslove. U to vreme i turski kralj u "osni! 'atija cabani! bio se ponudio 'a(arima! verujui da ova njihova o6anziva ima vee smerove. 'a(ari su ga doista prihvatili i uputili su jednu svoju vojsku u "osnu! koja je spasla 'atiju od $uraka! ali koja nije inae postigla nikakvih drugih odlunih uspeha. 'a(arima je bilo mnogo stalo do toga! da u ovom ratu povrate i mederevo. Ispred medereva 'a(ari su na 8odominskom 2olju podigli tri utvr(enja ili ,bastije-! od kojih se jedna zvala Viteka $rpeza. /datle su opsedali mederevo i provaljivali u rbiju. U leto 3A@E.! bee upao smederevski sandak %li0beg sa ?0E.=== ljudi u "anat. Ba njim se odmah natisnuo despot Vuk i slomio mu je kod 2oeene vojsku! iako je imao mnogo manje ljudi sa sobom. amog brata %li0begova kendera naterao je u :unav. Uz Vuka se istakao i uveni junak :mitar .aki i 2etar :oci! u pesmama popularisani :ojin 2etar ,varadinski ban-. 'a(arska i srpska vojska zatvorila je potom $urke u smederevskom gradu. +ad je 'uhamed II dobio vesti o tom! on se! poto je sjajno pobedio moldavskog vojvodu tevana Velikog! obrnuo odmah prema rbiji. 2o 291

Istorija Srba Vladimir orovi ljutoj zimi 3A@E. stigla je njegova vojska na :unav i 'a(are sa rbima delom potisnula! a delom pobila. U 'a(arskoj se tada nalazilo nekoliko uglednih srpskih vojvoda i velikaa! koji su kralju 'atiji sa svojim ljudima napravili lepih usluga i koji ih je zato obasipao priznanjem i nagradama. )uvena su bila dva brata .akia! tevan i :mitar. :mitar .aki je znatno doprineo da se gornja Ugarska oisti od 2oljaka! a inae se proslavio u vie borbi s $urcima. Uz njih javlja se u Ugarskoj od prilike od 3A@=. god. i uveni stari vojvoda despota gur(a 'ilo "elmuevi! koji je dobio grad cavar i kome je kralj 'atija 3AD<. god. poklonio 'aju i 2oznad u temivarskom kraju. +ad se kralj 'atija 3A@@. god. upustio u dugi rat s carem Cridrihom III napustio je dalju akciju u rbiji! a svoje srpske pomagae uputio je na severozapad i zapad. rpska snaga troila se nemilosrdno za tu( raun. :anas je jasno! da je cela politika kralja 'atije znaila stvarno rasipanje i ma(arske snage i da je bila! pored svih tobonjih velikih linija! kratkovida. +ralj je vodio Ugre na )ehe! 2oljake i *emce! dok su $urci podrivali njegove poloaje na jugu i stezali sve jai lanac protiv njega. $ako je obnova srpske despotovine donela rbima vrlo malo stvarne koristi& ona je postala jedna vrsta vojne granice! u kojoj je rbima postepeno davana uloga dobrovoljnih najamnika. 'a(arima samim srpska despotovina je mogla biti dragocena! da su pustili rbe da se tu uvrste i razviju! jer jaki rbi bili su u isto vreme i izvesna garantija za 'a(are. /vako rastrzani! ginui po austriskim ledinama! rbi su! istina! odnosili pobede za 'atiju! ali su se topili i gubili! a od svih tih pobeda! na kraju krajeva! ispao je i za njih i za 'a(are negativan obraun. 'alo vie od etvrt veka iza 'atijine smrti cela 'a(arska postala je turski plen! i rbi sa njom zajedno. 2ad 1ercegovine *esmetan ni od koga! nezamoren godinama i tolikim podvizima! sultan 'uhamed II bee reio! da 3A@D. god. svri konano sa %lbanijom i da uzme uporno branjeni kadar! koji je bio sredite mletake vlasti i uticaja u tom kraju i u susednoj Beti. 8od. 3A@D. pala je kender0begova +roja i sam sultan primio je gradske kljueve. 8odinu dana potom klonuo je i kadar! pred kojim je sultan! kao primer zastraivanja! dao posei <== gra(ana iz osvojenog :rivasta. Ivan 9rnojevi je poteno pomagao 'leanima! ali im nije mogao pomoi. cta vie! navukao je na se gnev neumoljivog 'uhameda. Iza %lbanije dola je odmah na red i Beta. $urci su bez velike muke zauzeli njegov |abljak! a posle i njegovu zemlju. :a ne pane u ropstvo Ivan je! kao i mnogo njegovih albanskih suseda! prebegao u Italiju! da! eljan otadbine! jede emigrantski hleb. U taj mah izgledalo je! da je doao sudnji as i :ubrovniku i 1ercegovini. ultan bee izdao i zapovest! da se dubrovaka oblast podvrgne njegovim susednim sandak0begovima. 1ercegovaki namesnik i provali potom u +onavlje i opleni ga. Uplaeni :ubrovani poslae posebne ljude na 2ortu! koji izmolie potedu priznavajui sultana i povisivi mu danak. ultan im je na to <=. novembra 3AD=. priznao ,dravu koju drite i vladanje i ljude-. 1ercegovima je ovog puta! u koliko je jo postojala na primorju! ostavljena na miru. :ok se kralj 'atija nosio s carem Cridrihom $urci su! zvanino! bili neutralni! ali su susedne pae iskoriavale svaku priliku da ugrabe togod u svojoj blizini ili da i inae postignu togod za sebe i svoje. :a bi to vie nakodio caru Cridrihu 'atija je ak pristajao! da $urci preko 1rvatske napadaju careve zemlje! da bi mu paralisale

292

Istorija Srba Vladimir orovi snage i izazivale pometnju me(u podanicima. :a takvi turski pohodi nisu mogli proi s mirom i za 'atijine zemlje razume se samo po sebi. $akav je jedan od teih sluajeva bio i 3AD=. god.! kad je bosanski paa :aud! po povratku iz ctajerske! opustoio i susedne ugarske oblasti. +ad su pregovori o naknadi tete ostali jalovi naredi 'atija brzu kaznenu ekspediciju protiv "osne. 2oetkom novembra prela je njegova vojska avu i stigla bez tekoa do blizu .ajca. 2re toga je jedan odred konjice od <0A.=== ljudi! pod vo(stvom despota Vuka! jajakog bana 2etra :ocija i hrvatsko0slavonskog bana Gadislava 7gervaria! u brzim marevima jurnuo prema arajevu. Upao je u iznena(eni grad nesmetano i harao ga tri dana. $urci su bili zbunjeni celom tom akcijom i povukli su se u vrhbosanske planine. 2oto su se pribrali od prvog straha organizovali su otpor i stali su napadati 'atijinu vojsku kad se s plenom vraala prema .ajcu. :osta otre borbe vodile su se oko Gave. +ralj 'atija je sam o njima javljao papi pretstavljajui ih kao veliku hriansku pobedu. / toj avanturi! koja nije nita promenila u stanju zemlje! sauvala se i jedna zanimljiva pesma! prva umetnika pesma jednog muslimana na srpskom jeziku! koja se pripisuje u "osni jo uvek veoma popularnom %jvaz0dedi. U Italiji na takve se radosne vesti u ovaj mah ekalo s naroitom enjom! jer je tamo! posle turskog iskrcavanja u /trantu! u avgustu! bio zavladao velik strah. av je svet sa zebnjom ekao kakva dalja sudbina eka junu Italiju i moda sam 5im. 1rianski strah smirila je nenadna vest o smrti silnog i opasnog 'ehmeda II! koji je zavrio ivot od kolere! <. maja 3AD3.! upravo u vreme kad je spremao napad na 5odos i njegove johanitske vitezove. /dmah iza njegove smrti poela je duga borba izme(u dva mu sina! "ajazita i :ema! koja je u prvo vreme spreila $urke da preduzimlju nove podvige. .edno vreme se me(u hrianima ak verovalo! da bi ta borba mogla izazvati krupne poremeaje u toboe jo nekonsolidovanom $urskom 9arstvu. 'e(utim! sve su te nade ostale prazne. $urska vojnika snaga vrsto je drala vlast i osigurala presto "ajazitu. 2rotiv nje nisu smeli nita da pokuaju zaplaeni i skrhani hrianski podanici! a rastrojeni susedi vie su raunali s turskim me(usobicama! nego sa sopstvenom snagom. +oliko $urci nisu bili ozbiljno pokolebani tim sukobom izme(u brae vidi se najbolje po tom! to su nesmetano nastavljali svoje akcije na "alkanu. 1teli su! da konano ree i pitanje 1ercegovine. 1erceg Vlatko je moda poverovao! da su ma(arski upad u srce "osne i me(usobne borbe me(u $urcima! i njihovo povlaenje iz /tronta! bili znak da turska zvezda tamni. /n je u prolee! 3AD3.! upao u "osnu! u isto vreme kad je i *ikola :uka(in poeo akciju u %lbaniji! oevidno s poticajem napuljskog vladara kralja Cerdinanda! koji je hteo da odbije turski interes od june Italije. %li za svoj pokret Vlatko nije naao nikakva odziva. *ije ga pomogao niko! ni u zemlji ni sa strane. :aut0paa bosanski namesnik! oborio se na nj svom snagom i razbio ga potpuno. Vlatko se jedva! s neto vojske! spasao u *ovi. $amo mu je tek stigla u pomo jedna eta ma(arskih vojnika! koje mu bee uputio kralj 'atija. *a tubu hercegovakog namesnika %jaz0pae! da :ubrovani snabdevaju hranom i drugim potrebama Vlatka i 'a(are u *ovom! zapretio je novi sultan "ajazit II 5epublici vrlo ozbiljno. $o je doprinelo da se ona trgne i da grad! opkoljen od $uraka! moradne popustiti moda i pre nego to je mislio. +rajem januara 3ADF. njegova je sudbina bila reena. Izaslanik %jaz0pain! vojvoda Cerhat! traio je od 5epublike tri barke! da bi se u njima prevezli oni 'a(ari koji su predali grad. 1erceg Vlatko sklonio se ranije. 8rad se predao po sporazumu! poto su $urci pristali da ma(arska posada slobodno izi(e i poto su se oni sami pobrinuli za prevoz. $i 'a(ari doli su <3. januara u :ubrovnik! a odatle su otpremljeni dalje.

293

Istorija Srba Vladimir orovi /d cele 1ercegovine ostala su samo jo dva0tri mala utvr(enja na uu *eretve! koje su drali 'a(ari. 'e(u njima je bilo ponajvanije danas skoro sasvim zaboravljeni +o. va ostala 1ercegovina dola je u turske ruke. *jeno administrativno sredite bilo je najpre u 1oi ;Coi>! koja je pala pod $urke verovatno 3A@3F. god.! a onda se postepeno pomeralo prema zapadu! odnosno sa :rine na *eretvu. *arodno predanje ouvalo je mnogo pomena o 1ercegu tepanu! daleko vie nego o njegovim nemirnim sinovima. *jegova krupna linost! sasvim prirodno! obuzela je skoro ceo narodni interes. U tim pomenima on ne izgleda uvek lepo& mnogo nedela! i materialnih i moralnih! vezano je za njegovo ime& u izvesnim njegovim postupcima nasluuje se i vidi izvor cele docnije nesree. %li je on! nema sumnje! jedna od najkrupnijih linosti nae historije iz druge polovine jV veka! nemoralan ne samo po linim sklonostima! nego kao proizvod vremena i sredine u kojoj se razvio. /n je tipian pretstavnik vremena! kad je lino i sebino vladalo nad optim! u jednoj zemlji gde je idealnog i idealisanog u porodinom i dravnom ivotu bivalo sve manje! i gde primeri linog portvovanja za neto Veliko i vetlo nisu mogli da zasijaju i krenu ljude na epske podvige. I s toga je 1ercegovina pala vie kao teak i kuan bolesnik! nego kao junak ija pogibija znai u isto vreme i novi ivot. 2ad 9rne 8ore :ok je Ivan 9rnojevi lutao po Italiji traei pomoi 'leani su pregovarali s $urcima o granicama njegove drave gledajui da spasu bar 8rbalj i 2atrovie koje je sultan hteo da prisvoji. Ivanovi ljudi! me(u njima i jedan njegov ro(ak! pokuali su da izvedu neku pobunu u 9rnoj 8ori! ali je turska snaga bila i suvie jaka! da bi oni mogli postii kakva uspeha. 8lasovi koje je Ivan dobijao iz otadbine i susedstva nisu bili mnogo uteni& naprotiv! doiveo je da vidi ak kako se sultanova vojska iskrcava i u Italiji. kruen! on se u Goretu! pred uvenom "ogorodinom slikom! zavetovao da e podii hram u svojoj dravi 'ajci "oijoj! ako se bar ona smiluje na nj i pomogne mu da se vrati u otadbinu. *a glas o smrti sultana 'ehmeda i o neredima u $urskoj pourili su u svoje zemlje i kender0begov sin! Geka :uka(in i Ivan 9rnojevi. 2roli su kroz :ubrovnik sredinom juna. $o je onaj as! kad su mnogi poverovali da e se moi naneti osetni udarci turskoj sili! koja se troila u gra(anskom ratu. Ivan 9rnojevi bio je bolje sree nego Vlatko 1ercegovi. $urci nisu protiv njega upotrebili nikakve vee snage i on se! posle neto borbe! mogao uvrstiti u zemlji. %li ne vie u zetskoj ravnici niti u |abljaku! nego u vrletnom i teko pristupanom +ru pod Govenom! odakle mu je bila starina i gde je! u neposrednoj blizini! imao mletaku granicu. amo! da bi mogao nesmetano opravdati zemlju i obezbediti se za neto dui period! Ivan je priznao tursku vrhovnu vlast. /tud mu verovatno i narodni naziv Ivan0beg. *a 9etinju on je iskupio svoj uinjeni zavet i podigao je manastir "ogorodiin! koji e! kao nijedan drugi u naoj prolosti! imati tokom vie vekova izuzetan i kulturni i politiki znaaj. 'anastir je bio gotov tokom 3ADA. god.! a posveen je ro(enju "ogorodiinom. Ivan mu je A. januara 3AD?. dodelio posebnom ktitorskom poveljom izvesne posede od lovenske planine do /boda i odredio je! da tu u budue bude sedite zetske mitropolije. %li je za to vreme pokvario Ivan svoje odnose sa 'leanima. /n je bio ljut na njih ne samo s toga! to ga! po njegovu naho(enju! nisu dovoljno pomagali! nego i s toga! to su bili prisvojili neke oblasti na koje je on polagao pravo ;2atrovie! )impicu i 8rbalj>. 2osle izvesne borbe sporazum je postignut na osnovi! da mu 'leii u ime najma za te zemlje plaaju E== dukata godinje. %li je sukoba bivalo i posle toga! 294

Istorija Srba Vladimir orovi ponajvie zbog solila na 2rimorju! vanih za Ivanovu stoarsku zemlju! i zbog linih za(evica i krvnih osveta. 'leani su se 3AD4. god. tuili na 2orti protiv Ivana kao turskog podlonika! ali nisu postigli mnogo! jer sultan nije pravio nikakva pritiska. /dnosi su se popravili tek u leto 3A4=.! kad je Ivan zatraio dozvolu da njegovi ljudi do(u u 'letke kao svatovi! koji bi poveli .elisavetu 7rico! njihovu plemiku! za njegova najstarijeg sina gur(a. $aj brak imao se izvriti tek poto je Ivan dobio za nj prethodno odobrenje od 2orte. 5epublika je pristala na tu vezu u elji da njom popravi svoje susedske odnose sa Ivanom! a i radi budunosti. %li Ivan nije doekao da pozdravi svoju snahu na 9etinju. Umro je dok su svatovi bili na putu! iznenada! krajem jula 3A4=. Ivan 9rnojevi je bio jedan od poslednjih naih dinasta! koji je umro u izvesnoj srednjevekovnoj tradiciji. /n pominje svoj ,dvor- na 9etinju! ima svog dvorskog vojvodu! i pridvorice! i ak i ke6aliju. Uza nj se pominje njegova ,vlastela-! koja je bila pretstavnik raznih crnogorskih plemena! a ijih potomaka ima jo i danas. em svog dvora na 9etinju Ivan je imao svoj dvor i na 5ijeci! u /bodu! sa malim manastirom v. *ikole. U tradiciji srednjevekovnih vladara podigao je i svoju zadubinu i pomagao! vrlo skromno! ubogu pismenost u svom kraju. gura( 9rnojevi je! kao mletaki zet! popravio donekle odnose sa 5epublikom! ali je do lokalnih graninih sukoba! i to dosta otrih! dolazilo i za njegova vremena. 5epublika je ak 3A4<. god. bila prisiljavana da upotrebi i vrlo opore pretnje. gur(eva ena nije ostavila u 9rnoj 8ori dobar glas. *alazilo se da nije bila podesna za tamonje prilike i da je dosta doprinela razdoru me(u 9rnojeviima. U svojoj zvaninoj tituli gura( se zove samo ,blagoverni i bogom hranimi vojvoda Beti-! a za svoje podanike bio je ,gospodin- i nita vie. U naoj kulturnoj istoriji gura( se ovekoveio tim! to je prvi doneo u nae zemlje jednu irilsku tampariju iz 'letaka. +ad je! kae on sam! video kako su nae crkve ostale prazne zbog agarenskog grabea i kako nas teko satire izmailska ,elezna palica-! reio se da pomogne knjievnoj obnovi. , astavih 6orme-! veli! na kojima je osam ljudi za godinu dana svrilo oktoih. *a elu tih radnika nalazio se kao intelektualni pretstavnik monah 'akarije! dosta ueni pisac knjikih pogovora. ctamparija je radila na 9etinju pri tamonjem manastiru. :a je bila smetena na /bodu! kako tvrde izvesni crnogorski pisci na osnovu vrlo nesigurnih predanja! nema potvrde nigde! ni u jednom izvoru. U toj tampariji tampano je od 3A4<0?. god. nekoliko crkvenih knjiga# ceo oktoih! psaltir! jedan molitvenik i moda jedno evan(elje. /d tih knjiga ouvane su u celini prve dve ;od oktoiha samo prva polovina>! a za poslednju se zna samo po jednom prepisu iz jVI veka. 9etinjska izdanja sa krupnim i lepo rezanim slovima i mletakim vinjetama bila su u upotrebi po mnogim naim stranama i bila su na visokoj ceni i tada i mnogo godina docnije. +ada je 6rancuski kralj +arlo VIII! osvojivi napuljsku kraljevinu 3A4?. god.! stao raditi na spremanju jednog antiturskog saveza! on je! me(u ostalima! pomiljao i na saradnju sa gur(em 9rnojeviem! poslednjim naim! makar i poluslobodnim! dinastom. Veze izme(u +arla i gur(a stvorio je gor(ev ujak +onstantin %rijanit! koji je iveo u Italiji. 'e(utim! protiv tog saveza bili su odluno 'leani! koji su zazirali od 6rancuskog uvrivanja u Italiji! pa su toga radi sklopili savez protiv Crancuza! u koji su uli jo i cpanija! %ustrija! 'ilan i sam papa. $oj koaliciji uspe da ne samo potisne +arla iz *apulja nego i da konpromituje sve njegove planove na "alkanu. 5o(eni brat gur(ev tevan odao je na 2orti bratove pregovore i doneo mu krajem 3A4E. od sultana poruku# da do(e u 9arigrad da se opravda ili da ide iz zemlje. gura(! oseajui se krivim! napustio je sa enom i decom 9rnu 8oru i preko "udve otiao za 'letke. "io 295

Istorija Srba Vladimir orovi je! glasi jedan savremeni izvetaj! ,veoma lep ovek i visok! s haljinom od zlata po grkom-. Vlast u Beti primio je njegov brat tevan! vezan potpuno za $urke. 2okuaj 'leana da posreduju kod $uraka za gur(a ostao je bezuspean. U 'lecima gura( je dobio A== dukata godinje plate! i to kao vo(a najamnika! pa je upuen na dunost u 5avenu. :a on nije mogao biti zadovoljan ni tom ulogom ni tim mestom razume se samo po sebi. /n se nadao da bi pomou 'leana mogao ponovo doi u 9rnu 8oru i biti jedna vrsta gospodara! a sad je trebalo da vri dunost kondotjera. $uio se s toga na mletaku vladu i grdio je javno. Vlada ga je s toga u julu 3A4D. dala zatovriti i pustila ga je tek na posredovanje 6rancuskog kralja. +rajem 3A4D. god. tevan 9rnojevi bee onemoguen kod $uraka. kadarski zapovednik! energini Ceriz0beg! dade ga ak zatvoriti u svom gradu! ne znamo tano zbog koga uzroka. "ie! po svoj prilici! da su $urci dobili kakve vesti s njegovim vezama sa 'leanima! sa kojima su te godine uli ponovo u rat. /d novembra 3A4D. spominje se turski subaa !governador di stato6o di Bernovichk! a od januara 3A44. nalazio se tevan u %lbaniji. U martu se ve znalo! da je 9rna 8ora pripojena skadarskom sandaku i da je prestala da postoji kao drava. +raj jV veka doneo je slom i poslednje balkanske hrianske drave sem male :ubrovake 5epublike! koje! po turskim shvatanjima! zato to nije imala svog vladara i to nije vodila nikakve otvorene spoljanje politike! i nije bila smatrana za pravu dravu. +ako je mirno primljena turska uprava u 9rnoj 8ori! naglaava .ovan $omi! koji je posebno ispitivao ovaj period! ,vidi se iz 6akta da za vreme mletako turskog rata od 3A4403?=F. god. u 9rnoj 8ori nije bilo ni jednog ozbiljnog pokuaja mletakog protivu $uraka! jer su ovi tamo imali vie pristalica nego 'leii. :a su o tome znali 'leii! pored senatskog neobraanja panje predlogu da se u 9rnoj 8ori otpone akcija protivu $uraka za dokaz slui i pojav! to neka sela! koja su bila pod mletakom vlau! pri(oe $urcima. +otorska vlastela svojim ponaanjem prema stanovnitvu tih sela doprinela su! da je ovo pretpostavljalo tursko gospodstvo njihovom! a omraze s 2rimorcima i bolji izgled na plen od mletakih podanika nego od sultanovih! odrae 9rnogorce u veoj naklonosti prema $urcima nego prema 'leiima-. gura( je pokuao izraditi kod 'leana da ga pomognu u njegovoj ekspediciji protiv $uraka u 9rnoj 8ori. %li senat nije bio za to. *eto iz razloga koje je gore pomenuo $omi! a neto i zbog toga to nije verovao gur(u. gura( se tad reio da preduzme neto na svoju ruku. 2red polazak napisao je vrlo zanimljiv testament! upuen eni. U njemu joj je on preporuivao! da! u sluaju ako bi je 'leii gonili ili napustili! starijeg sina +onstantina uputi ma(arskom kralju! a mla(eg sina olomona gur(evu bratu tanii u tambol! koji se tamo poturio i postao kender0beg. $aj primer osvetljava! u neobinoj meri! moral i psihu jednog dela nae srednjevekovne dinastike vlastele. :a bi se spasla mogunost vlasti i boljeg ivota! rtvovalo se naelno i doslednost! cepala se ro(ena porodica i upuivala da slui na dva sasvim protivna 6ronta! krstu i polumesecu! zlu ili dobru. Iz ovog sluaja! i sve eeg primanja islama od naih velikaa vidi se u isto vreme kako se u njihovim redovima gubi vera u pobedu hrianske stvari i kako se! radi line koristi! trai naslon na pobednike. *arodnu svest! i veru! i moral junake patnje! ostao je da uva! pored duboko nacionalnog svetenstva! samo ubogi puk! koji je svikao da sve snosi i podnosi! kao zle godine i sve udi vremena! a da duboko potuje svoje nasle(e starine i obraza. Iz Italije! preobuen kao 6ratar! gura( je u 6ebruaru 3?==. god. proao za 9rnu 8oru kroz $raste kod +otora. /datle se javio 'leanima! a onda otiao Ceriz0begu. 296

Istorija Srba Vladimir orovi /vaj ga je primio vrlo ljubazno! pa potom poslao u 9arigrad. Ve 3@. marta bio je gura( na 2orti! doekan lepo i od samog sultana. 'e(utim! nije moglo biti ni govora o tom! da ga sultan vrati kao vladara u 9rnu 8oru. 'esto toga on mu je dao jednu oblast u %nadolu sa F?.=== aspri godinjeg prihoda! poto se gura( i 6ormalno odrekao svojih prava na 9rnu 8oru. gur(eva ena! koja je jedno vreme ivela tamo s njim! vratila se! jo za njegova ivota! krajem 3?=<. god. u 'letke. 2osle toga o gur(u nema vie vesti. 2ominje se! ali nije sigurno! da je u 9arigradu primio ak i islam. $urski zamah /d svog prelaska na "alkan! od sredine jIV veka! $urci su stalno napredovali! pored svih povremenih kriza koje su izbijale kod njih. /ni su sruili redom sve balkanske drave# "ugarsku! Vizantiju! rbiju! "osnu! %lbaniju! 1ercegovinu i Betu. +rajem jV veka oni su drali celu dunavsku liniju od "eograda do mora! dopirali do Vrbasa i 9etine i gospodarili dobrim delom jadranske obale. U em je bila njihova snagad +oji su sve uslovi njihovih uspehad 2rva i osnovna je injenica ovo. $urska snaga je dolazila dobrim delom od slabosti balkanskih drava i njihovih suseda. $urci nisu doli na "alkan najpre kao osvajai! nego kao neka vrsta najamnikih vizantiskih saveznika. $ek na "alkanu njima je postalo jasno ta sve mogu postii pri stanju koje su tu zatekli. 8ra(anski ratovi Vizantije i rbije otvorili su im put! a pocepanost u svima ostalim zemljama pojaavala prohteve. U svima svojim borbama $urci nikad nisu imali protiv sebe udruenu celu snagu ma koje balkanske drave! a vrlo su esto ulazili u akciju kao pomagai jedne njihove strane ili raunajui sa pasivnou i izdajom jednog dela. U balkanskim dravama! gde pre a gde docnije! od druge polovine jIV veka poinje period razbijanja centralne snage i jasna tenja za izdvajanjem posebnih oblasti! koje su to izdvajanje izvodile ne samo sa teoretskim nego i sa stvarnim slabljenjem snage. 2rema tom procesu dekompozicije kod njih stajala je azijatski bezobzirna koncentracija volje i snage kod $uraka! gde je sve lino imalo da se bezuvetno pokori optem interesu. "alkanske drave! pa ak i Vizantija sa svojom hiljadugodinjom tradicijom! bile su poele da sve vie osetno gube oseanje drave kao celine& kod $uraka! me(utim! kao vojnike kaste! pojam jedinstvene drave se smatrao kao jedini prirodni oblik prave kohezivne organizacije. :o tog rasparavanja dravne celine dovodio je u nas u glavnom 6eudalni sistem. Velikai! potekli iz dinstiskih redova ili iz vojnike hijerarhije! sa naslednim pravima! smatrali su svojim prirodnim pravom da svoj ugled i svoje posede jaaju na sve mogue naine. U doba slabih vladara! ili vladara kojima je trebala njihova pomo! to se jaanje izvodilo obino na raun drave. U celoj 7vropi! a ne samo kod nas! esti su primeri! da su vladari ili u sukobu sa jednim delom svoje vlastele ili da postaju njihova igraka. /dvojena pravima i vaspitanjem od irokog puka! ta vlastela ivi! u isto vreme! i bez pravog dodira sa narodom! koji stenje pod tekim pritiskom raznih obaveza i dabina. +od $uraka u prvi mah nije bilo toga. /ni nikad! kao %zijati! nisu imali prave demokratije! nego su njihovi vladari bili apsolutni gospodari! ali me(u njima nije bilo ni nasle(enih kastinskih predrasuda. vaki ovek koji je imao sposobnosti mogao je izbiti u prve redove! od obinog vojnika do vezira. $ako su se me(u njima javljala takmienja dobrih i tako je bilo istinskog poleta. Inae! sultanova volja imala je da odlui sve. 'onoteizam verski nalazio je kao sasvim prirodan monarhistiki sistem. %lah je u neku ruku preneo vlast na zemlji na sultana! koji od elima I uzima i titulu kali6a! kao vrhovnog verskog poglavice. +ao u porodici! u kojoj je apsolutni gospodar domain! 297

Istorija Srba Vladimir orovi kome niko nije ravan! tako i u dravi nema podele autoriteta i kad dolazi do degeneracije vlasti. :rava i zemlja sultanska je svojina! a svi su ljudi! ma koga ina! samo oru(e njegove volje. :a su sultani bili svesni tog svog preimustva nad ostalim evropskim vladarima svedoe vrlo reito saveti sultana "ajazita tevanu Gazareviu! kako ih navodi +onstantin Cilozo6# ,2otrudi se i skri svoje mone i privedi ih u svoju volju.- :a bi onemoguili dinastike krize! od kojih su i oni patili! sultani ponekad prosto dave svoju brau! polubrau i ro(ake& protiv jedne volje treba onemoguiti drugu. trogost je bila! s tim u vezi! isto vojnika& bez nje! u ostalom! nigde nema pravog reda. 2ojedini namesnici i pae bili su svesni toga i pazili su budno na svaki sultanov mig. U 9arigrad su bile uprte sve oi! to je grad koji caruje i iji je presti! kroz starije i turske vekove! postao i ostao kod naeg naroda zadugo neprikosnoven. a 9arigradom sultan 'ehmed je postao prirodan naslednik ne samo jedne bive carevine! nego i cele njene carske tradicije. *a iroki narod destruktivno je delovao ceo politiki ivot i drutveni poredak nae sredine. U svojim plemenskim ustanovama narod je uzimao izvesnog uea u upravi i biranju vlasti& u dravnom ivotu on je! me(utim bio odgurnut. :ravnu vlast drala su vlastela i svetenstvo. $ako je bilo! istina! manje0vie u celoj savremenoj 7vropi! ali su kod nas postojala dva momenta! koji su to stanje oteavala. .edan je suvie odrani plemenski sistem! sa jakom plemenskom sveu! koji je sam po sebi teko ulazio u sistem centralizacije. Beta kroz celo vreme nae srednjevekovne istorije ostaje manje0vie odvojena jedinica! sa lokalnim plemenskim gospodarima. $aj sistem je! u naponu srpske snage! bio pojaan uvo(enjem u srpsku dravu itavih tu(inskih oblasti sa istim centri6ugalnim tenjama! kakve behu %lbanija ili 7pir! ili druge grke zemlje. :rugi je momenat bio to smo mi s takvim sistemom doli u sukob s jednom silom koja se razvila na sasvim drugoj osnovi! i to doli u 7vropi prvi! bez iskustva! i bez politikog plana. *aa sredina nije imala! kao Vizantija! duge dravne tradicije! odravane u jednom duhu i u jednom osnovnom obliku vekovima. +roz ceo rednji Vek mi smo bili stalno u nekom previranju! stalno traei nove okvire i nove oblike! ali nikad u prilici! da bar jedan ceo vek provedemo u jednoj stabiliziranoj situaciji. cirenje dravnih me(a nije donosilo uvek i stvarno jaanje narodne snage. *aprotiv. am narod je samo dobijao nove dunosti i nove kuluarske namete. /svajajui tu(e zemlje $urci su dobijali nov podaniki elemenat! koji je imao da radi za njih. /ni su znali da im pobeda znai i dobitak! i s toga su u borbu unosili ne samo polet! nego i interes. *a ovek po pravilu nije dobijao nita. $urci su dobro znali da naeg seljaka teko pritiska ceo sistem 6eudalnih obaveza prema vlasteli i prema crkvi! koja je isto imala svoja vlastelinstva! i oni su s planom agitovali me(u njima. Videli smo! kako se kralj $oma izrino tui na tursku agitaciju me(u bosanskim seljacima. eljak je podlegao toj agitaciji. $raio je! prirodno! laki ivot. cta ga je moglo odueviti za dravud :a gleda borbu i otimanje za vlast! u kojima ustaju brat na brata! otac na sina! i u kojima nita ne izgleda svetod +ad moe njegov gospodar da dovodi $urke protiv suseda i svojih ro(enih! zato da i on ne primi te gospodared Ba stanje duhova u 1ercegovini jV veka nema reitijeg dokaza od one tube Vladislava 1ercegovia da on ne moe dobiti drukije vojsku za borbu nego samo za novac. U ime koje dravne ideje ili tradicije mogu ti i takvi ljudi pozivati narod na portvovanjed Bato to je osetio da je na +osovu bila doista borba za neto vee i svetlije narod joj i dao izuzetan znaaj i uneo u nju svu svoju ljubav! dok je tolike druge bezbrojne borbe s $urcima ili prosto epski registrovao ili shvatao samo kao epizode velikog hrvanja.

298

Istorija Srba Vladimir orovi |ivot naeg seljaka u rednjem Veku bio je dosta teak. toari su imali poseban nain ivota! koji je od prastarih vremena imao svoje nasle(e i koji se s toga nije oseao naroito neugodno. Bemljoradnik je me(utim! bio u teem poloaju. Velik deo njih bili su kao parici ili meropsi vezani za zemlju vlastelinsku ili manastirsku. 2orez carski na seosku kui iznosio je po perper na godinu! to seljaka ne bi mnogo teretilo! ali su bili teki obavezni radovi gospodaru. eljak je u jIV veku morao 3=A dana godinje besplatno raditi za svog vlasnika kao redovan posao! a bilo je uz to i izuzetnih rabota. Vlast gospodara prema merophu bila je velika i mogunosti kazne vrlo stroge. ebri! seljaci! slobodni i neslobodni! nisu uopte bili ravnopravni s povlaenim staleima. % oni su pretstavljali stvarno srpsko stanovnitvo zemlje! jer su Vlasi0stoari bili meani! a u gradovima je stanovnitvo mahom bilo ili tu(insko ili tu(inskog porekla. vog srpskog gra(anskog stalea mi rbi u rednjem Veku skoro nismo imali. eljaci su kod nas odavna gledali da se beganjem spasu od svojih tekih dunosti! ali je srpsko dravno zakonodavstvo jo od kraja jII veka zabranjivalo tu praksu. eljaci su obino begali na vea vlastelinstva! gde je bilo vie radne snage! a za njih i vie mogunosti da malo odahnu! a begali su! u koliko su mogli! i van dravnih granica. 9ar :uan je svojim Bakonikom eleo u nekoliko olakati poloaj meropha i dao mu je pravo tube protiv gospodara! ali prilike koje su nastale iza :uanove smrti nisu dopustile da ti propisi dobiju dublju moralnu vrednost. cta vie! borbe s $urcima i gra(anski ratovi u zemlji pojaali su terete! izazvali optu nesigurnost! linu i pravnu! i omoguili stvaranje raspoloenja koje je trailo mir i olakanje! ma s koje strane oni dolazili. naga $uraka bila je u njihovoj odlinoj vojnoj organizaciji. voje uspehe i u 'aloj %ziji i u 7vropi oni su postigli zahvaljujui svojoj hrabrosti i vrstoj disciplini. ultani su vrlo esto sami vodili svoje vojske! ili su u njih upuivali svoje najblie srodnike. 1teli su da im tim uliju poverenje i pojaaju borbeni duh! i da svojim oima vide sve to je za jednu borbenu vojsku od koristi i od tete. vejedno to su tim uestvovanjem stavljali na kocku ne samo svoje ivote! nego i celo svoje delo. $og vladarskog uestvovanja bilo je! istina! i na naoj strani& vizantiski car 'anojlo +omnin i na :uan zahvaljuju samo tome svoje glavne pobede& ali kod nas nije bilo onakve povezanosti i apsolutne pokornosti kakvu su imali $urci jIV0jVI veka. .edan mletaki izvetaj iz 3?<A.! koji navodi ). 'ijatovi! objanjavao je turske vojnike uspehe ovako# ,Vrlina sultanove vojske lei u tome! to ona nije sastavljena od najamniara i stranaca! ve to su sultanovi vojnici jo u detinjstvu probrani iz sviju krajeva carstva! to stojei neprekidno pod platom i disciplinom postaju srcem i duom njegova sopstvena vojska& otuda posle dolazi i velika korist od pokornosti i vernosti-. +ao ratnici $urci su izradili svoj sistem timara. /svojena zemlja! po pravilu sultanska! delila se kao nagrada na zijamete i timare! imanja veeg i manjeg obima! iji su vlasnici! spahije! bili duni da! prema veliini timara! daju odre(en broj vojske. pahije i njegovi ljudi bili su ratnici! povlaeni stale ,pravovernih-! dok su obra(ivai zemlje! skoro iskljuivo hriani! bili raja i podlonici! koji su imali da omoguuju ivot novim gospodarima. .edan papin izveta iz 3EF<A. god. istie naroito 2ritinu kao sredite timar0spahija! koji su !molto armigerik. Vlasnici timara bili su vojniki organizovani pod vlau alaj0bega! zapovednika jedne ue oblasti! a ovi pod vlau sandak0bega. $im sistemom $urci su postizali dvoje# sa velikim timarima dobijali su jednu vrstu garnizona u zemlji! nevezanih za gradove! a sem toga osiguravali su! bar za prvo vreme! i dosta mobilnu miliciju. 'e(utim! glavnu svoju snagu! ono to tada nije imala nijedna druga drava u 7vropi! $urci su izradili stvaranjem janiarskog reda. .aniari su uzimani mahom od hrianske muke dece i vaspitavani su po strogo propisanom redu. /ni se nisu enili! nego su! kao prava stajaa vojska! imali svoje kasarne i iveli sa naroitim 299

Istorija Srba Vladimir orovi povlasticama! ali u strogom zaptu. .aniari su bili najbolja peadija 7vrope! uvebana! borbena! 6anatizovana! koja se tukla bez potede. pahije su davale konjicu! sa dobrim konjima! od kojih mnogi behu odline arapske pasmine. /ni nisu nosili teke oklope i konjske pancire i bili su s toga mnogo pokretniji i bri od savremenih hrianskih konjanika! koji su! s konjima zajedno! bili ukrueni u svom eliku. U turskoj dravi muslimani su bili povlaeni kao vladajua vera! ali nisu bili gonjeni ni hriani. *aprotiv. ultan je priznao samoupravu vete 8ore i nije dirao tamonje manastire. +ad su osvojili 'aedoniju i june hrianske zemlje $urci su! istina! poseli manastirske metohe i predali ih sultanu! ali ih je ovaj! sa svoje strane! ,darovao- vizantiskom caru. )ak se pria! da je elim I pokazivao naroitu milost prema manastiru +siropotamu! jer da su mu manastirski zatitnici! )etrdeset 'uenika! pomagali pri osvajanju 7gipta. Badrana je i Vaseljenska 2atrijarija u 9arigradu. am je sultan lino dao investituru patriarhu 8enadiju II! pozivajui se tom prilikom! u prisustvu svojih velikodostojnika! na vetu $rojicu i obeavajui punu zatitu vere. "osanski 6ranjevci pokazivali su tobonju ahtnamu sultana 'ehmeda II datu 6ra %n(elu Bvizdoviu! kojom da je i njima bila obezbe(ena verska sloboda odmah po padu "osne. %htnama nije autentina! ali je sigurno da su 6ranjevci doista ostali verski nesmetani! u koliko se nisu politiki zamerali. :o danas jo nije raieno pitanje zato je bila ukinuta srpska patriarija posle propasti despotovine! ali da srpska crkva nije bila ugroena to se sigurno zna. ultanija 'ara! za koju jedan na letopis belei! da je sultan 'ehmed ,ljubljae i potovae- kao ,prisnu svoju majku-! bila je pomaga svih balkanskih pravoslavaca! rba! "ugara i vetogoraca. Ba njenu pomo i savet obraali su se i katoliki :ubrovani. /na je bila i ostala pravoslavna i kao ena 'urata II i kao maeha 'ehmeda II. *jenim zauzimanjem prenesene su moti v. .ovana 5ilskog iz $rnova u 5ilu 3AE4. god. *jen uticaj u samom 9arigradu bio je veoma velik. Ba njenog vremena! i svakako pod njenim uticajem! dola su! prvi i poslednji put! za veseljenske patriarhe dva rbina! 5a6ailo ;3A@?.> i *i6on ;3ADE.>! a na to mesto ona je dovela i svog ispovednika! plovdivskog mitropolita :ionisija ;3AE@.>. U .eevu! kod era! imala je svoj pravi dvor! u kom je i umrla ;r3AD@.>. Veliko je pitanje zato ni ona! s tim tolikim uticajem! nije uspela da obnovi peku patriariju. $urci iz poetka nisu mnogo nagonili na svet da prima islam. /stavljali su ljudima da se! s obzirom na prednosti koje daje nova vera! sami opredele. Ba %hmet0 pau 1ercegovia i kender0pau 9rnojevia nema nikakvih dokaza! da su silom primili islam& pre izgleda! da su to uinili iz prkosa i rauna. .edan na pisar iz 3?=4. god. poteno priznaje! kako ,mnogi! nemueni ni od kog! otstupie od pravoslavlja i pristae njihovoj veri... gledajui njihovo mnoenje i velikoslavlje.- U jV0jVI veku tih je preveravanja bilo naroito mnogo u "osni kod tamonje vlastele! a i kod puka. 2rotivnici 'a(ara i politike naslanjanja na njih! koji su ih godinama gonili u ime vere! a stvarno radi svojih politikih interesa& vekovima naterivani da silom menjaju veru i da u njoj gledaju ne stvar uverenja! nego politiku taktiku! mnogi ljudi u "osni nisu u preveravanju gledali nita neobino. matrali su to kao potrebu momenta i kao jednu vrstu politikog opredeljenja. U toliko vie! to su ih i sami $urci podravali donekle u tom uverenju! ostavljajui im njihove posede i pokazujui prema njima izvesna obzira. +ao ni prema jednoj drugoj oblasti $urci su prema "osni vodili posebnu politiku! i to oevidno s namerom da u zemlji pojaaju opoziciju protiv 'a(ara i da u domaem stanovnitvu dobiju iskrene saradnike protiv njih. U rbiji se veina nije mogla zadobiti za turko6ilsku politiku& u "osni! me(utim! to se inilo mogue. toga sultani i postavljaju u jV i poetkom jVI veka za tamonje namesnike sve nae ljude# kender0 bega 'ihailovia! inan0pau "orovinia! 'ehmed0bega /brenovia! kender0bega 300

Istorija Srba Vladimir orovi Vraneevia! 'usta6a0bega "orojevia i dr. Velik deo bosanskog plemstva primio je islam! a manji se deo iselio. U rogatikom srezu postoji i danas muslimansko selo "rankovii! iji je jedan predak! 'ahmut "rankovi u jV veku poginuo ,na boju despotovu- i bio sahranjen na 2etrovu 2olju. *a njegovom irilicom pisanom grobnom nianu nalazi se lav u grbu! poznat i u pravoslavnoj liniji despotske kue "rankovia. Gjubovii! 2redojevii! Cilipovii! okolovii! ijerii i dr. kazuju jasno imenom svoje poreklo. 'noge od poislamljenih porodica znaju svoje porodine veze! kao n. pr. /pijai u :ubravama koji potiu od 'iloradovia01rabrena! "aagii od Vukomanovia! 5izvanbegovii od Vukasovia! ali poneki se hvale i onim to ne mogu dokazati! kao! na pr.! +ulenovii koji tvrde da su od loze ba +ulina bana. $urci se ne samo nisu trudili da taj na svet turciziraju! nego su stoleima putali da ive po svom starom nainu. U mnogo naih krajeva ak ni islamsko verske vlasti nisu ometale svetkovanje i kult izvesnih hrianskih! a u "osni naroito pravoslavnih praznika. gur(ev0dan svetkuju muslimani ponegde jo i sada ;ja sam! na pr.! gledao 3433 i 3F. god. vrlo iv gur(evdanski muslimanski uranak u arajevu>! v. Iliju! v. 2rokopija! 'itrov0dan. U "rezi kod Visokog na dan v. Ilije same su hode s narodom pre podne izvodile tradicionalnu dovu. Ba tog sveca oni kau! da je do podne Ilija! a po podne %lija. |iv je jo uvek kult izvesnih svetitelja! s poseivanjem njihovih kultnih mesta! kao v. %ne u 2rizrenu! ili )ajnike +rasnice ili 8ospe od /lova. /dravaju se obiaji ianog kumstva i ak pobratimstva izme(u hriana i muslimana. .ezik je ostao kod svih poislamljenih rba potpuno na! samo je u reniku dobio izvestan broj turcizama kao prirodno nasle(e vekovnih kulturnih! privrednih! administrativnih i drugih veza i odnosa. 2ismo! kojim su se sluili ti muslimani! bila je irilica! koja se jo u nae dane zvala ,stara srbija- i ,srpsko pismo-! i koja je bila u optoj upotrebi sve do kraja jIj veka. Izvesni naunici davali su tom pismu naziv bosanica! a jedan se trudio dokazivati da je ono nastalo bez veze sa irilicom ostalog srpskog podruja! to je skroz pogreno. $o pismo primili su i sami carigradski $urci! i to neposredno od rba! i sluili su se njim u optenju ne samo sa slovenskim susedima! nego ak i sa mletakim i ma(arskim vlastima. Bnali su dobro da je to pismo bilo osvojilo celi "alkan sem grkog podruja& njim su pisali rbi! "ugari! jedan deo 1rvata! 5umuni i izvesni albanski gospodari! i to! u ovo vreme! preteno u srpskoj redakciji. 2rvo sultansko pismo! sa carskom titulom! pisano srpski i irilicom! uputio je sultan 'urat II 3=. jula 3A<=. :ubrovanima. $akvih sultanskih pisama ulejmana Velianstvenog ima ouvanih preko stotine! i to ponajvie u dubrovakom arhivu. rpski i irilicom pisan je i mirovni ugovor izme(u sultana "ajazita II i ma(arskog kralja Gadislava 3A4D. god. kao produenje ugovora od 3A4?.! koji je izgleda bio isto tako pisan. I to je vrlo vano! takva pisma slali su ponekad sultani i svojim namesnicima u "osni i 1ercegovini. am sultan "ajazit II pie tako tri0 etiri puta hercegovakom sandak0begu. $urske pae! kapetani i poslovni ljudi vode svu prepisku sa susednim vlastelama samo tako& tako im i te vlasti obino odgovaraju. .ovan Bapolja pisao je tako 3?<@. god. sandak0begu u rbiji 'ehmedu .ahijapaiu. /uvana su srpska pisma muslimanskih velikodostojnika ak i caru Cerdinandu %ustriskom. rpski jezik upotrebljavao se i na 2orti! gde je mnogo paa i dvorskih ljudi bilo poreklom sa naih strana. Ba 'ehmeda II pria se! da je nauio srpski od sultanije 'are! a govorilo se! da je i ulejman Velianstveni razumevao taj jezik. ,2avle .avijus u svome memoaru o $urskoj! koji je napisao za +arla V ;god. 3?<3> veli da u $urskoj 9arevini! posle turskoga! kao jezika kojim sultan govori! i arapskoga na kojem je +uran pisan! najvee vanosti ima jezik slovenski! kojim i janiari govore-.

301

Istorija Srba Vladimir orovi *e treba! me(utim! misliti ni to! da je turska tolerancija bila uvek irokogruda i tih prvih godina. *aprotiv! njihove vlasti! a to ponekad i vrlo visoke! izvodile su izvesne postupke koji su mogli da duboko uvrede. $urci su nekoliko najlepih crkava pretvorili u damije! tako! na pr.! sjajnu v. o6iju u 9arigradu! crkvu v. :imitrija u olunu! nau lepu "anjsku! "ogorodicu Geviku u 2rizrenu! sasku crkvu u *ovom "rdu i dr. tarog .anju +antakuzenova iz *ovog "rda car je dao nemilosrdno pobiti s celom porodicom! sa dva brata i osam sinova. "ilo je nasilnog raseljavanja izvesnih gradova srpskih i arbanaskih. Upravni sistem nije bio naelno antihrianski! ali kako su hriani bili borci protiv $uraka! to se! u besu i osveti! nisu tedele ponekad ni hrianske svetinje. $o je! prirodno! ostavljalo zlu krv! naroito kod i inae unienog svetenstva! koje je me(utim bilo najobrazovaniji deo naroda i u njemu vrio najai uticaj. +onstantin .aniar! koji nije voleo $urke i koji pie protiv njihova imperializma! priznavao je njihovu dobru upravu jV veka. Ba hriane kae! da je car vodio brigu o njima i da je tano poznavao njihovo stanje. ,/ni daju caru telos ili danak na svaku godinu od svake glave po A= aspri. 2ored toga ti isti hristijani daju jo i svojoj gospodi kojih su podanici! i koji se zovu timerler! i to od svake glave polovinu carskoga danka i desetak od svega ita i kuluk. %li! vanredne poreze na daju nikad caru ni svojoj gospodi. +ad pak careva vojska prolazi ne sme niko ii kroz useve! niti kakvu tetu initi! niti od koga to protiv njegove volje uzimati.- 2osebni nadzornici! haroridi! sa vrlo velikim punomostvima! etvorica na broj! obilazili su stalno careve zemlje i nadgledali dravne poslove i vrenje vlasti! elei da se nikom ne uini ni najmanja nepravda. tanovnitvo evropskih pokrajina dralo je zemlju! koja je bila sultanska odnosno dravna na osnovu tapija kao zakup! plaajui odre(ene namete. 9rkvena imanja! kao vaku6i! bila su oslobo(ena dugo vremena od nameta! a i kasnije porezi na njih bili su relativno mali. veta 8ora plaala je! na pr.! sva F.=== talira. amo to stanje nije moglo dugo trajati. /gromna teritorialna rairenost 9arevine onemoguavala je nadzor i davala maha udima i prohtevima pojedinaca. :uga ratovanja crpla su 6inansisku snagu drave i izazivala nove namete i terete. U 6inansiskim stvarima $urci kao vojnici nisu imali mnogo iskustva i dosta rano su poeli da se mue s traenjima novih izvora. "ogate rudnike u naim zemljama nisu umeli da odre! iako su pokazivali razumevanja za njihov znaaj i izdavali posebne kanuname sa povlasticama za rudare. Iz rudarskih glavnih mesta! kao to behu *ovo "rdo! rebrenica! $repa! 5udnik i dr.! povukao se brzo mletaki kapital! a postepeno i dubrovaki! a $urci niti su znali niti mogli da ga zamene drugim. 8lavni teret novih nameta snosila je u glavnom hrianska raja kao glavni radni elemenat i proizvo(a! poto su prihodi od carina! usled estih ratovanja! podbacivali u velikoj meri. Ve moni ulejman Veliki morao je da podie poreze. "a 3?<=. god. zabeleio je jedan ugledni putnik! "enedikt +uripei! kako se svet u "osni tuio da se uvo(enjem novih nameta pogoralo ranije stanje. )uveni "artolomej 8eorgijevi! koji je proveo vie godina u $urskoj kao zarobljenik! pria dosta podrobno! kako su $urci cenili zanate i zanatlije! ali da su teko prolazili kod njih svetenici! ueni ljudi i plemii! koji se nisu bavili runim radom. $urin je bio praktian i cenio je hrianina u koliko mu je bio koristan& za neproduktivne elemente imao je i on sam dovoljno kandidata. /d druge polovine jVI veka dabine i tereti postaju sve tei. *jih su uterivali haralije! koji su vremenom postajali sve bezobzirniji! jer je osiromaeni narod sve manje mogao da plaa. I ta bezobzirnost i njihova lina obest i sebiost nainili su od njih skoro najozloglaenija lica u narodu.

302

Istorija Srba Vladimir orovi $eko stanje hriana! a rba naroito bilo je posebno u onim krajevima! kuda su prolazile velike turske ordije koje su se kretale prema Ugarskoj i %ustriji. *aroito je bio na muci svet du velikog druma! koji je vodio dolinom 'orave na "eograd i /sek i preko 2ritine na :rinu i odatle dolinom "osne i Vrbasa prema zapadu. /vaj drugi od sredine jVI veka nije imao posebnog znaaja! dok je moravski bio glavna vojna arterija kroz sve vekove. tanovnitvo u tim oblastima bilo je na udarcu i moralo je vojsci i raznim vojnikim i gra(anskim licima koja su tuda prolazila praviti razliite i ne male ustupe. toga se svet! koliko je mogao! sklanjao sa tih mesta u oblinje ume! koje su bile tee pristupane. *a putnike! koji su tuda prolazili! ostavljala je zemlja nepovoljniji utisak nego to je u unutranjosti u stvari bilo& ljudi sami kao da su hteli! du toga puta! da vie izazovu saaljenje nego razliite prohteve. *ije! u ostalom! narod bez tekog iskustva stvorio poslovicu ,$eko zemlji kuda vojska pro(e-. /d 2alanke do .agodine! prema opisu 1ansa :erivama iz 3??<0??. god.! sve je bilo manje0vie ,pusto i neobra(eno-! ,s obeju strana ;puta> sve je bilo pusto! zabataljeno i zaraslo sitnogoricom.- Isto tako i oko *ia ,sve je bilo pusto i zaraslo-. :omain i njegova deca u jednom srpskom selu kraj puta dali su mu razumeti da su od daljih ljudi! ak od plemstva& ,imali su jo i bolje odee i malo srebrnoga posu(a! ali ih nisu smeli upotrebljavati-. 'e(utim u unutranjosti! u skrovitijim mestima! stanje nije bilo tako nepovoljno. *aprotiv. $urci su postepeno izgradili itav niz varoi! u kojima je bilo izvesnog prometa. $rgovaca i zanatlija bilo je i hriana i muslimana! a od jVI veka i dobar deo jevreja. 8lavni nai manastiri! 2e! :eani! 'ileevo! 8raanica! Gesnovo i dr. nisu bili oteeni. Ba 5avanicu jedan putnik iz 3?E@. god. pria! da je $urci nikad nisu dirali i da su tu kalu(eri! i mimo zabrane! ipak ponekad tiho zvonili. "enedeto 5amberti u svom putopisu objavljenom 3?<4. saoptava! da u 'ileevu ,veu milostinju daju $urci i |idovi- nego hriani. Ba koplje! dugo pote(eno od uznemiravanja! pie .akov oranca 3?@?. god.! da ima oko <.=== kua! sa stanovnitvom muslimanskim! hrianskim i jevrejskim. ,$u sve ivi o trgovini i prometu to nije vojnik i duhovnik-. arajevo se diglo ve u jV veku zahvaljujui $urcima& a $urci su razvili i nekoliko drugih naih gradova kao 2e! ranije samo crkveno sedite! Cou! 'ostar! $ravnik! "anju Guku. *ekoliko naih starih gradova i varoi dobili su turske nazive! jer su ih $urci u velikoj meri naseljavali i izgra(ivali# $ako +alkandelen 0 $etovo! .enji 0 2azar 0 5as! )elebi 0 2azar 0 5ogaticu! uprili 0 Veles! 7gri 2alanku 0 +rivu 2alanku! %lada 0 1isar 0+ruevac! gol 0 1isar 0 .ajce! $aslide 0 2ljevlje! pahi 0 +ej 0 %leksinac! carkej 0 2irot i dr. :ruga mesta dobila su imena po njima! kao kender0paina 2alanka! Cerizovi! +aanik! Cetislam! 1asan0 paina 2alanka! :erventa! $uzla! +ulen0vaku6 i sl. *ai su letopisi zabeleili! da je 1asan0paa 3A@E. god. ,sazidao- 2odgoricu. U tim gradovima $urci su stvarali jedan tip novih gra(evina! neoriginalnih ali tipinih. +ue su podvojene sa selamlukom za muke i haremom za ene& zidane su obino od slabijeg materijala ;erpia i drveta! sa atmom>! a izuzetno od kamena. Imaju mnogo izboina ;,okova-> i prozora! traei svetlosti! ali su! zbog sakrivanja ena! prozori snabdeveni drvenim dosta gustim reetkama ;,muebacima->. Uz kue su prostrane bae i avlije& gde je mogue provedeni su mali vodeni kanali ;,(erici->. +ue su obino opkoljene velikim zidom i povuene. 'ahale za stanovanje nisu meane sa arijom! jer se htelo da se izbegne radoznalosti i onih s polja i onih iznutra! i jer se elelo da kua ostane dom odmora i zadovoljstva. +od muslimana je ona to i bila! u velikoj meri. $u je optio enski svet iskljuivo i s toga se trudio da u kui stvori to vie udobnosti. U naoj sredini oni su odomaili ilime i razvili tu vrstu domae radinosti& iljteta! dueci! jastuci! jorgani njihovi su izrazi. /d njih potiu i izvesne vrste tankog tkanog svilenog veza. U naim 303

Istorija Srba Vladimir orovi starim kuama! u koliko se nalazilo stvari od svite! svile! velura i skupih tkanina! ostajalo je skoro samo na dvorovima i u domovima velikaa. $urcima se kod nas odomaila ka6a i sve to je s njom u vezi. Ba njihove vlade! iako ne njihovom zaslugom! uveden je i duhan. +ad nisu ratovali $urci i mnogi od naih muslimana! koji su primili njihove navike! provodili su ivot sa razumevanjem za uivanje. Iz sopstvenih interesa i radi svojih porodica pazili su! da u njihovim sredinama ne bude potresa i tekih nereda. toga su i zatiivali radni hrianski elemenat! koji im je omoguavao takav ivot. U mnogo gradskih mahala odnos izme(u muslimana i hriana bio je s puno poverenja. *aroito su se potovale komiske veze. U mnogim muslimanskim kuama posluga je skoro po pravilu bila hrianska. 5ajetin! istina! nije imao ista prava kao musliman& nije ak smeo da nosi i iste vrste odela& ali se u njemu ipak gledao ovek. /dnosi su se zaotrili i pomutili tek docnije! kad su! izazvane eljom za slobodom ili poticane s polja! uestale ustanike akcije hriana i turski porezi. /d svih tereta i obaveza koje je na narod imao u $urskoj najtee je svetu padao danak u krvi. *jega su morali davati svi nemuslimani sem .evreja i .ermena i sem onih koji bi za naroite zasluge bili od tog oslobo(eni. /d njega su bile izuzete i one u nas retke oblasti! koje su same priznale tursku vlast. $aj danak se kupio obino svake godine izme(u muke dece od D03F godina! ali ne uvek u istim pokrajinama! nego u raznim! ali tako da se turnus obnavljao svake pete godine. Ukupan broj jednog godinjeg kupljenja iznosio bi do <.=== dece. U vremenima kad je trebalo breg zanavljanja vojske taj bi se rok smanjivao! a menjao bi se i turnus pokrajina. ,*ajstroije i najneovenije kazne oekivale su svakog oca! koji bi popustivi roditeljskom srcu sakrio koje svoje dete-. :a bi spasli decu poneki su ih sakatili! a u varoima su se trudili da ih mitom otkupe. va pokupljena deca bila bi poturena. Uzimali su ih za adami0oglane i vaspitavali za janiare. "olji od njih! imoglani! odgajani su u seraju! u posebnom internatu. 2onajbolji su prevo(eni u sultanovu gardu! i njih je oekivala lepa karijera. $ako se hrianskom! u glavnom slovenskom krvlju zasnivala glavna turska vojska! ona koja je reavala sve pobede jVI veka. /vim putem je i na turski dvor i u tursku vojsku doao velik broj naega elementa! koji je ponekad! svestan svoga porekla! kao uveni 'ehmed okolovi! bivao od koristi svome bratstvu i svome zaviaju. %li najvei se broj sasvim odnarodio i ponekad bio prema hrianima ak revnosniji od samih $uraka.

asvim je pogreno miljenje! da u $urskoj vojsci nije bilo i rba. *jih nisu putali samo me(u janiarske jedinice! niti su im davali via zapovednika mesta. %li zna se dobro! da je bilo i rba spahija ;istakli su se i odravali u jVI0jVII veku 5akovii i 'iloradovii>& da su! kao u 5udinama i "anjanima! postojale srpske nahiske vojvode& da su rbima poveravani ak i neki gradovi da ih uvaju ili da im budu zapovednici. :a su sluili kao delije i martoloci poznato je u dovoljnoj meri. Ba izvesne zasluge! ili u znak poverenja zbog dotadanjeg dranja! turske vlasti su ak izvesnim oblastima davale pravo! da u njima ne bude muslimanskog stanovnitva. $akve povlastice imali su! po V. kariu! neki krajevi oko Vlaia i izme(u Vrbasa i ane. nagu $urske omoguili smo mi. *a rascep i naa neuvi(avnost dali su im uslove za pobedu& na zemljoradnik ih je hranio i snabdevao& naa krv ih je obnavljala i davala im svoje najbolje delove da bi se razvili i odrali.

304

Istorija Srba Vladimir orovi rpska despotovina u remu Iako su slomili nae srednjevekovne drave sve sem malog i politiki potpuno bezopasnog :ubrovnika $urci ipak nisu slomili i otpor naeg naroda. /vaj je nastavljao borbu na novim granicama! ponekad i na tu(em podruju! sa upornom tenjom ne samo da mu srpei dalje prodiranje! nego i da! u koliko moe! povrati staro izgubljeno podruje. U srpskoj despotovini u remu! oko neustraivog i neumornog despota Vuka bio se skupio lep broj srpskih junaka koji su s njim zajedno vodili este borbe protiv $uraka u nadi da e ih s ma(arskom pomou moi potisnuti. +ralj 'atija bio je tad jedina nada i rba i 1rvata! koji su hteli da nastavljaju borbu. /n je prvi stvorio u Ugarskoj stajau vojsku! da bi mogao biti aktivan u svakoj potrebi. *jegova misao je bila da od Ugarske stvori jaku srednjeevropsku dravu obuhvativi u nju i )eku i %ustriju. U tenji da to postigne on je imao izvesnih uspeha! ali je u stvari tim oslabio i samu Ugarsku i njenu misiju. Istroen u borbama na zapadu i severozapadu on nije mogao da prikupi! sa dosta rezervi svih vrsta! ma(arske snage na jugu! odakle e jednog dana kruni v. tevana zapretiti glavna opasnost. /n je verovao da se dovoljno zatitio na taj nain! to je od "eograda do .ajca stvorio jednu vrstu budne i snane vojne granice! koja se naslanjala na nekolika veoma jaka i dobro branjena grada ;"eograd! cabac! rebenik! .ajce>. Istina je! da za njegova vremena taj bedem nije bio probijen! ali je istina isto tako da je postao najozbiljnije ugroen. *jegovi uspesi na severu bili su privremeni! a opasnost na jugu ostala je stalna. +ralj 'atija je oslabio zemlju i svojim unutranjim re6ormama! iako su one bile naelno korisne. *jegova je tenja bila da slomije mo plemstva osionog i vrlo samovoljnog! i u tom pravcu izveo je nekoliko mera! ali ne ipak toliko da stvarno postigne to je eleo. *aprotiv! rezultat nije izostao. 2lemstvo se! odmah iza njegove smrti! otelo jo vie i svojim dranjem doprinelo je znatno da snaga Ugarske popusti u najodsudnijem asu. +ao mnogim krupnim linostima u istoriji dogodilo se i 'atiji! da je preduzimao velike poteze u nepodesno doba i da je idui za boljim i veim u stvari pomogao negativnom. /samdesetih godina jV veka bilo je vie borbi na junim granicama Ugarske i u "osni. Iniciativu su davali skoro podjednako srpski pogranini zapovednici koliko i $urci. :espot Vuk isticao se neobino. $ako u jesen 3AD3.! kad je razbio vojsku smederevskog zapovednika kender0bega! pa provalio u rbiju sve do +ruevca. rpski letopisi belee! kako despot Vuk tada ,rasipa- +ruevac. /dveo je iz njegove okoline preko E=.=== srpskih dua! a celu oblast je opustoio. $e preseljene rbe kralj je dao nastaniti u okolini $emivara! nedaleko od granice. /n je uopte eleo da dosta puste june oblasti naseli! a i da rbe na toj strani ojaa kako bi bili sposobniji na otpor. /d 3A@D03ADF. u Ugarsku je! po jednom njegovom saoptenju! bilo preseljeno do F==.=== rba. ,:a bi to jae privezao doseljene rbe i da bi nove pridobio na seobu! donese ugarski sabor 3AD3. godine jedan zakonski lanak! kojim se rbi osloba(aju od plaanja desetka katolikom svetenstvu.$im seobama osetno je povean srpski elemenat u "anatu! koga je tamo bilo i od ranije! a naroito od vremena despota tevana. )itav zapadni "anat! s "eejem i "ekerekom! drao je kao svoj posed u svojstvu ma(arskog vazala i magnata umni srpski gospodar! vrei tamo preko svojih inovnika i administrativnu vlast. 2osle je te posede znatno proirio i njegov naslednik! despot gura(! dobivi torontalsku upaniju i dobar deo tamike sa Vrcem. U njegovo vlasnitvo dopala je i u "akoj cela dolina $ise od )aruga do iza ente. U remu kralj igismund dao je bio despotovom velikom elniku 5adiu grad +upinik! potonju ,prestonicu- Bmaja Vuka! a sem njega rbi su imali! kao despotove gradove! Bemun! 'itrovicu! lankamen. :espotovih imanja bilo je i po 305

Istorija Srba Vladimir orovi ostaloj Ugarskoj! ali ona nisu bila ovako zgrupisana! niti se u njih! u primetnijem broju! useljavao srpski ivalj. 2osle propasti srpske despotovine ti su ogromni posedi preli u druge ruke! ali je ostao srpski elemenat. +ad je obnovljena despotska vlast sa Bmaj /gnjenim Vukom ti izgubljeni veliki posedi nisu bili vraeni u celini porodici "rankovia. *jima je zapao u glavnom rem. 'e(utim! neto enidbom sa "arbarom Crankopanovom! plemikom iz poznate hrvatske porodice a neto poklonima kralja 'atije! Vuk je znatno proirio svoju granicu prema zapadu. 'atija je rado gledao da mu juna granica bude to vre povezana u vlasti jednog pouzdanog gospodara. :espotovih poseda bilo je i u poekoj! krievakoj i zagrebakoj upaniji! a dopirali su sve do iska. 8lavna mu je bila bogata $otuevina. *a zapadu se nalazio i njegov tvrdi grad "ela tena ;Ce{erkenj>. %li srpskim ljudima nije bilo su(eno da ostanu samo na tim ugroenim junim granicama i da ih brane svojim prsima. +ralj 'atija se ba u to vreme bio zapleo u ponovni rat sa %ustrijom. +ad je njegova vojska u leto 3ADF. pretrpela tamo osetan poraz morao je 'atija lino da po(e tamo! da bi digao duh. Ba taj pohod njemu su trebali pouzdani srpski ratnici i on ih je dobio u prilinom broju ;oko A.=== ljudi>. $urci su! naravno! iskoristili tu zaposlenost 'a(ara na drugoj strani! pa su u septembru upali u "anat! ali su ih kod "eeja! 4. septembra! presreli despot Vuk! 2etar :oci i 2avle +anjii i naneli im teak poraz. :espot se isto tako pokazao junak i na drugoj strani. +ad su $urci u jesen 3AD<. iz "osanske +rajine provalili do +ranjske i +oruke saekali su ih na povratku! na Uni! ,kod broda Brinskoga-! despot i hrvatski ban 'atija 8ereb! pa su ih <=. oktobra potpuno potukli i oduzeli im sav plen. $o je bio i poslednji podvig despota Vuka. .o relativno mlad! sa kakvih etrdeset godina! umro je 3E. aprila 3AD?. nemajui mukog potomstva. *jega je proslavila naa epska poezija! i bugartika i deseteraka! kao malo koga junaka posle 'arka i +osova. *ije mnogo prolo iza smrti despota Vuka kad je umro i drugi vo(a rba u Ugarskoj! vojvoda :mitar .aki. Vraajui se iz $urske! gde je bio kao poslanik kraljev kod sultana! on je u blizini medereva bio napanut i teko ranjen. /d te rane je i umro D. novembra 3ADE. :osta brojni potomci njegovi i njegova brata tevana ;r3AD4.> imali su svoja glavna imanja u aradskoj upaniji. *arodna epika zapamtila je .akie sem po njihovom junatvu jo po njihovim enidbenim avanturama i po deobi. inovi tevana i :mitra! 'arko i 2etar! delili su doista imanje svoje porodice i dugo su se parniili oko deobe mezehe(ekog spahiluka! koji su im oevi dobili 3AEA. god.! pa su to parnienje nastavili i njihovi potomci! naroito enski. +ralj 'atija cenio je vrednost i saradnju rba i odluio je s toga! da njihovu despotovinu produi i dalje. 5eio se! isto tako! da produi u dinastiji "rankovia kao zakonitoj i najuglednijoj me(u rbima. Izbor je pao na Vukova brata od strica gor(a! sina slepoga tevana. tevan sam nije vie bio iv. +ao izbeglica proveo je najpre kratko vreme u Ugarskoj! a zatim! pomagan od :ubrovana! u Beti i %lbaniji! gde se i oenio %ngelinom iz uvene albanske porodice %rijanita. 2red kraj ivota otiao je! po pozivu svoje sestre +atarine! udovice Ulriha 9eljskog! na njena dobra u Criaulu! u tamonji grad "elgrad! koji ih je opominjao na otadbinu. |ivotario je dosta teko. 2red smrt! 3. oktobra 3A@E.! uputio je jedno dirljivo pismo :ubrovakoj 5epublici! preporuujui joj svoju porodicu! jer! kako veli! ,niim nisam imao u mom ubogom domu uiniti testamenat-. ,Vlastelo! molim vam se! nemojte ostaviti moju %ngelinu i moju deicu da poginu po meni! i da vas bog naui da imate k njima ljubav kako ste imali k naim prvim i s nama! i da ih ne ostavite u njihovo nevoljno vreme-. *askoro 306

Istorija Srba Vladimir orovi potom! 3A@@.! tevan je umro. Ba udo je! da nije stupio u veze sa svojim sinovcem Vukom. *jegova udovica %ngelina nije se isto tako obratila ni Vuku! ni kralju 'atiji! nego je krajem 3A@D. prila caru Cridrihu. /vaj je primio lepo i ustupio joj je grad Vajters6eld u +ranjskoj. *jeni sinovi! gor(e i .ovan! s njom zajedno! zakleli su se potom 4. oktobra 3A@4. caru Cridrihu na vernost. 9ar je prema njima ukazivao veliku panju i prisustvovao je 3AD?. god. u Inzbruku udaji tevanove erke 'arke za gro6a "oni6acija 2aleologa. +ad je +ralj 'atija kao pobednik uao u "e 3. juna 3AD?. stigla mu je tu vest o smrti vernog despota Vuka. +oliko mu je bilo stalo do toga da za Vukova naslednika dovede ba jednog "rankovia vidi se najbolje po tom! to je poveo pregovore sa %ngelinom i njenim sinom! iako je znao da su pristalice cara Cridriha. /vi su prihvatili ponudu i iz materialnih i iz moralnih razloga. 9ar Cridrih im nije pravio tekoa. Iz "ea! preko "udima! dola je despotska porodica u rem 3?. 6ebruara 3ADE. nosei sa sobom i moti slepog tevana. +ralj 'atija dao je novom despotu gor(u +upinik i lankamen! a zaloio im je i "erkasovo sa njegovom oblau. :a pokae dobru volju prema mladom dvadesetpetogodinjem despotu kralj ga je oenio ro(akom svoje ene! Izabelom! princezom iz arogonske kue! ve 3AD@. godine. 2osle smrti kralja 'atije ;E. aprila 3A4=.> u 'a(arskoj nastae velike unutranje krize. Ba presto se otimahu kraljev nezakoniti sin .ano +orvin! zatim eki kralj Vladislav! austrijski nadvojvoda 'aksimilijan i poljski kraljevi %lbert. koro celo dotad stvoreno 'atijino delo dolo je brzo u pitanje. :espot gor(e i slavonski velikai bili su za 'atijina sina! i na 5akoko 2olje! gde se imao vriti izbor kralja! stigli su 3<. jula sa @.=== konjanika. +orvin nije proao. Veina magnata nije mogla da primi za vladara oveka koji je nosio ig nezakonitosti. $o je brzo shvatio i on sam! pa se nagodio sa izabranim ekim kandidatom. +ad su videli da su propali na izboru austriski nadvojvoda i poljski kraljevi! svaki za svoj raun okrenue vojsku na 'a(are. :espot gor(e je lojalno pomagao 'atijina sina! a kad je on sam digao ruke od dalje borbe! gor(e je! kao stari prijatelj 1abzburga! priao uz 'aksimilijana. /stale srpske vo(e! .akii i 'ilo "elmuevi! ne htedoe da ga slede! nego se opredelie za izabranog kralja Vladislava. /ni! ta vie! u(oe i u borbu za njegova prava. "elmuevi je ak i doprineo znatno! da su 'aksimilijanove ete krajem 3A4=. god. bile razbijene kod tonog "eograda i potisnute iz Ugarske. 2osle tog austriskog neuspeha i posle poraza 2oljaka na severu Vladislav je ostao gospodar situacije. 'udro se! ve poetkom 3A43. god.! izmirio sa svojim protivnicima! ne hotei da ih progoni. 'e(u njima bio je i despot gor(e. +ao kraljev prijatelj on je sa ostalim rbima sudelovao pri konanom obraunu sa 2oljacima u bitci kod +oica! FA. decembra 3A43. +ako je centralna vlast u 'a(arskoj posle 'atijine smrti poela naglo da poputa! to su sukobi izme(u pojedinih velikaa bivali sve ei. $ako su uestale sva(e i razbojnitva izme(u despota gur(a i njegova suseda Govre Ilokog! sina bosanskog ,kralja- *ikole. +oliko su odnosi bili zatrovani i puni nepoverenja vidi se najbolje iz ovog sluaja. +ad su $urci 3A43. god. krenuli akciju protiv .ajca despot nije hteo da se odazove ni pozivu kralja ni kalokog arhiepiskopa da priskoi gradu u pomo sve dok ne po(e na vojnu i njegov protivnik. $okom 3A4<A. god. u lavoniji je izme(u velikaa vo(en bez malo pravi rat! sa plenenjem i ruenjem poseda i gradova. gor(e i njegov mla(i brat .ovan! koji od 3A4F. god. nosi isto titulu hercega! otimali su se naroito za gradove "erovo i +ostajnicu. +ad je Govro Iloki izazvao srdbu kralja Vladislava srpski despoti su! po kraljevom pozivu! napali i zauzeli Govrine gradove 'itrovicu i /rahovicu! krajem 3A4A. god. trana krbavska pogibija od 3A4<. god.! koja je! po

307

Istorija Srba Vladimir orovi reima jednog hrvatskog hroniara! pretstavljala ,pravi rasap kraljevstva hrvatskoganije! eto! posluila kao opomena ni najbliim susedima! ni samom dvoru! a kamo li ostalom svetu. 2roces 6eudalistikog rasipanja snaga u uzajamnoj borbi uzimao je sve vie maha i nije se skoro vie dao ni zaustaviti. *eoekivano! borbeni i dotle vrlo aktivni despot gor(e zgadio se! izgleda! na sve! odrekao se asti i ina! i otiao u kalu(ere. ve je dosad ostala tajna ta ga je moglo opredeliti na taj korak. /evidno je samo to! da je po sredi bilo neko veliko razoaranje. Bnamo da je bio nesrean u braku i da se rastao sa enom. +rijui od majke i brata postrigao se za monaha u crkvi v. Guke u +upinovu! jedne noi 3A4E. god.! a so6iski mitropolit +alevit proizveo ga je u +upinovu za jeromonaha 'aksima. Vlast je primio njegov mla(i brat .ovan! koji je bio manje sentimentalna priroda. /vaj se oenio .elenom! erkom tevana .akia! i tako se pribliio svojim sunarodnicima! s kojima do dolaska u rem nije imao mnogo neposrednih veza. "io je veoma borben i svoj kratki vek proveo je skoro stalno pod orujem. % i prilike! u kojima je iveo! bile su sasvim pomuene. Cranjo "erislavi! mu udovice despota Vuka! zajedno sa enom i decom odmetnuo se u $urke i kralj im je zato 3?. januara 3A4E. oduzeo poklonjena imanja. +aloki nadbiskup i njegovi ljudi traili su od pravoslavnih despotovih podanika propisanu desetinu! iako su rbi od nje bili zakonom oslobo(eni i nisu hteli da odustanu od toga pored svih .ovanovih pretstavki. +ralj je ak nare(ivao da se desetina pokupi silom. am nadbiskup je poruivao da mora braniti prava svoje crkve& ,"og je stvorio Ugarsku hrianskom! a ne izmatikom zemljom i despot nema tu vlast! da od nje naini srpsku dravu.- U isto vreme su $urci! s vremena na vreme! upadali u susedne oblasti! i pored toga to je izme(u vladara bio sklopljen 6ormalni mir! i vrili pokolje i pljakanja. $ako je! prilikom jednog munog prepada! poginuo jedinac sin vojvode 'iloa "elmuevia! hrabri Vuk. U takvim prilikama od srpskog despota trailo se mnogo. I da bude dobar uvar granice! i energian borac! i vet diplomata& da se brani i desno i levo& i da suzbija neprijatelje i one s polja i one oko kue. *a jugu poslednjih godina jV veka nije bilo nekih veih kretanja. 'a(ari su se drali jo na celoj liniji od "eograda do .ajca. *ajvie im je briga zadavalo to! to u oskudici 6inansiskih sredstava! nisu mogli da uredno isplauju vojnike i vre potrebne nabavke i da opravljaju gradove! radi ega je sistem odbrane vremenom postajao sve labaviji. *ai ljudi! koji su bili obavezni da daju odre(ene kontingente vojske ;despot je! na pr.! sam imao da dovodi 3.=== konjanika>! muku su muili sa oskudice novca. *esigurna granica nije bilo podruje gde bi izbeglice mogle stvoriti uslove za neku intezivniju privredu& za njih je! u ostalom! bilo dosta i to! to su davale najtei prinos u krvi. /d poetka jVI veka ratna aktivnost postaje mnogo ivlja. $urci su iz "osne 3A44. god. poeli da prodiru u :almaciju! potiskujui mletaki! a u dobroj meri! iako u prvi mah posredno! i ugarski uticaj. 'leani su! u zajednici sa cpanijom! poeli potom pravi rat s $urskom! ali su ga vodili u glavnom pomou 6lote. Ba situaciju u :almaciji nita nije moglo koristiti njihovo mnogo slavljeno osvajanje tvr(ave v. gor(a na +e6aloniji. em toga! mletaku je aktivnost mnogo sputavalo 6rancusko prodiranje u severnu Italiju i njihovo zauzimanje milanskog vojvodstva. U naim oblastima prema $urcima hrianska solidarnost nije bila prazna re. usedi dalmatinski bili su svesni da i njih moe! kroz kratko vreme! stii turska kriva sablja i sasvim je razumljivo to su smatrali za svoju dunost da im pomau. .ano +orvin! koji je po sporazumu s kraljem Vladislavom imao dobiti naslov bosanskog kralja i uz to ast slavonskog hercega i bana 308

Istorija Srba Vladimir orovi 1rvatske i :almacije! nije imao sree u tim tatim planovima. %li je od 3A4D. god.! kao slavonski i hrvatski ban! spojio pod svojom vlau celo podruje od .ajca do enja. /n se brzo pridruio 'leanima u borbi protiv $uraka! ali nije uspeo. *a to su onda i $urci preli u napadaj. 2rvi cilj im je bio tvrdi jajaki grad. U tom gradu vlast su imali preteno ma(arski banovi ;obino po dvojica> i ponekad susedni hrvatsko0slavonski velikai. /d njih se istiu naroito lanovi porodice "erislavia! potomci starog bosanskog bana "oria! koji su verovali da je njihova starina iz "osne! i to Ivan i posle Cranjo! koji je ponovo stekao kraljevo poverenje. 2osredovanjem papske kurije dolo je do mletako0ma(arskog saveza! a potom i do ma(arske objave rata $urcima ;3?=3. god.>. $urski napadaj na .ajce 3?=3. god. zavrio je sa potpunim neuspehom& grad je! u poslednji as! spasao +orvin sa hrvatskim i ma(arskim etama. "orba se oko njega produila! istina! i dalje. $urci nisu uspeli da zauzmu sam grad! ali su postepeno prodirali na zapadu do Gijevna i 9etine! a na severu do 'aglaja. *jihove linije bile su se znatno primakle i samom .ajcu& svi vaniji grebeni! gradii! i klisure oko grada s juga i istoka nalazili su se ve u njihovim rukama. U ovom ratu istakao se i despot .ovan. +ao +orvin i on je bio ,aktivista- i pre slubene objave rata i vodio je pregovore s 'leanima da digne vojsku u njihovu korist. Bnao je svakako! da su na ma(arskom dvoru postojali vrlo moni uticaji za solidnarnu hriansku akciju! pa se nije morao bojati nikakve vee odgovornosti zbog svojih postupaka. :espot je operisao u rbiji. beogradskim banom gor(em +anjiijem dao je opsesti mederevo! a sa drugom vojskom krstario je po okolini. 2red sam "oi izvrio je jedan vrlo smeo! skoro drzak! avanturistiki podvig. a hiljadu konjanika on je preko oblasti oko +olubare preao u "osnu! palei i ubijajui! pa se odatle zdrave glave vratio u rem. :rugi upad u "osnu izveo je posle mesec dana! donosei sa sobom velik plen. Bauzeti na drugoj strani $urci nisu eleli nastavak ovog rata sa 'a(arima! a me(u ma(arskim borcima naroito im je smetao ovaj borbeni srpski despot. U dva maha oni su preko njega nudili mir! a njemu lino obeavali su velike poklone. +ao posrednik javio se %hmed0paa 1ercegovi kao rbin i kao prijatelj "rankovia porodice. %li se despot nije dao prelomiti. U leto 3?=F. on je s poveom vojskom! od 3=.=== ljudi! kao vrhovni zapovednik na junoj granici! prodro ponovo u "osnu i kod Bvornika potukao $urke. 2osle tog uspeha .ovan je uputio u 'letke svog brata 'aksima! da povede pregovore s 5epublikom o daljoj borbi protiv $uraka! traei pomo s njihove strane! koja je verovatno mogla biti isto materijalna. $o je i zanimljiv i vaan korak! koji kazuje da se .ovan odluuje na izvesne postupke! koji imaju tendenciju neeg samostalnog. 'leani su se izvinili 'aksimu! koji je 34. novembra iziao pred duda! da im je nezgodno zbog zime ulaziti u blie pregovore o ratu. U stvari! oni su ve bili uli u pregovore s $urcima da se mire zabrinuti za razvoj doga(aja u svom neposrednom susedstvu. .er cpanija i Crancuska! koje 3?==. god. behu sklopile ugovor da dele Italiju! do(oe u sukob i tokom leta 3?=F. poee sa me(usobnim neprijateljstvima! koja su se sve vie zaotravala. :espot .ovan nije saekao dalji ishod rata. 5azboleo se iznenada i ve 3=. decembra 3?=F. bio je pokojnik. +ako nije imao muke dece ni on! to je s njim izumrla muka linija despotske kue "rankovia. 9elo njegovo ivotno delo! izvedeno u kratkom roku! bilo je samo niz avantura! dostojnih epske pesme! ali beznaajnih za optu narodnu sudbinu. 'a(ari su se samo branili! ali nisu bili vie sposobni da preduzmu ma kakvu veu i organizovanu akciju za proirenje svojih junih bedema. rbi sami mogli su to izvesti jo manje. % oseali su! me(utim! i videli dobro kako turska sila stalno podriva i to novo podruje na kom su se nali.

309

Istorija Srba Vladimir orovi 'a(arska glavna aktivnost! za vreme ovog rata! bila je upuena prema jugoistoku! u istonu rbiju i zapadnu "ugarsku. U toj ma(arskoj vojsci nalazili su se! kao zapovednici srpskih odreda! braa .akii! 'arko i :mitar! i vojvoda 5adi "oi! koji je malo pre toga preao iz rbije u Ugarsku. 'a(ari su preli na starom istoriskom terenu oko 1rama. Bauzeli su +ladovo i Vidin! ali nikopoljske tvr(ave nisu mogli zauzeti. *jihova ekspedicija nosila je od poetka karakter privremenosti. "ila je kratka! sastojala se u ruenju i pljakanju! i u prevo(enju tamonjeg ivlja. +ae se! da je broj preseljenih rba i ovog puta bio velik. Bapovednik ma(arske granice! 2avle $omori! pisao je malo kasnije! da se mogla izvriti ,sva- 5aka! rbija! "osna i "ugarska! da je kralj hteo pokazati vie slobodoumnosti prema njima! ,koji u svojim duama imaju ljubav za veru i smisao za svoju slobodu.2osle smrti .ovanove kralj Vladislav je ponudio ponovo despotsko dostojanstvo njegovom bratu 'aksimu. %li 'aksim nije hteo da se primi! elei da ostane u svojoj svetenikoj ulozi. 2olaui na ugled "rankovia kue Vladislav je despotsku titulu dao slavonskom plemiu Ivaniu "erislaviu! 3?=A. god.! koji se pre toga oenio .ovanovom udovicom. "erislavii su bili susedi "rankovia i s njima ve u bliim vezama! poto se i udovica despota Vuka bila udala za jednog njihova lana! Cranju. $ako su oni! kao po nekom pravu! dobili despotsku ast me(u rbima. Ivani je dobio i posede "rankovia u remu. /dnos izme(u njega i majke .ovanove i brata 'aksima nije bio dobar. "ezimeni stari biogra6 'aksimov pie# ,uvi! do(e inoplemenik u dom njihov i otaastvom i taj ih inoplemenik izagna.- majkom i sa motima oevim i bratovim 'aksim je otiao u 5umuniju! vlakom gospodaru .ovanu 5adulu! gde je bio lepo primljen. Veze izme(u rba i 5umuna postajale su od druge polovine jIV veka sve srdanije i sve neposrednije. 2osle pada bugarske drave oni su se! pred zajednikom opasnou od $uraka! kao dve hrianske i pravoslavne drave! pribliavale u znatnoj meri. Uticaj srpske pismenosti osea se na vlakom podruju kroz ceo jV i jVI vek! dok je uticaj srpske umetnosti poeo i ranije. Gepi rumunski manastir +ozja! podignut 3<DE. god.! oigledna je imitacija nae 5avanice& a srpskih uticaja moravske kole ima i vie. *a dvoru slubena kancelarija je slovenska! a takva je i sva crkvena knjievnost. tevan Veliki ovako poinje mnoge svoje povelje# ,'ilostih bod eh m te6an Voevoda! gospodarm zemli moldavskoi-& a slino i drugi. , rpska struja-! pie *. .orga! ,proiri se na tetu vizantiske jerarhije.- /n naroito istie znaaj *ikodima 8ria! uenog srpskog monaha rodom iz 'aedonije! koji je podigao vie manastira u dananjoj 5umuniji i uveo u njih slovenski duh. uzbijajui uticaj pristalica 6irentinske unije moldavsko svetenstvo uputilo je sredinom jV veka svog mitropolita $eoktista u rbiju! da ga tu posveti peski patriarh. rbin! carigradski patriarh *i6or s kraja jV veka! naao je svoje utoite u Vlakoj i tamo je izvrio kanonsku konstituciju njihove crkve. 5umunske hronike belee! da je 'aksim vrio osetan uticaj na vlakom dvoru. *jemu se pripisuje u veliku zaslugu! to je izmirio .ovana 5adula sa moldavskim vojvodom "ogdanom! i to pred samu borbu izme(u njih. 'oda je bilo i njegove saradnje u radu patriarha *i6ona! koga je! misli se! on preporuio vojvodi 5adulu. Ba njegova vremena poela je rad slavenska crkvena tamparija u 5umuniji sa tamparem 'akarijem! koji e po svoj prilici biti onaj crnogorski tampar 9rnojevievih izdanja. U Vlakoj 'aksim je primio episkopski in i postao je mitropolit njihove novoorganizovane crkve. Verovatno je zbog njegova ugleda dolo do braka izme(u mladoga *jegoja "asaraba i :espine! "rankovia! koji e posle biti pomagai naih

310

Istorija Srba Vladimir orovi manastira. Vladika 'aksim ostao je u Vlakoj sve do 5adulove smrti ;u jesen 3?=@.>. *aslednik 5adulov! vojvoda 'ihnja! nije bio ovek sa kojim bi 'aksim mogao raditi. 'aksimov stari srpski biogra6 navodi! da je 'ihnja uao u sumnjive veze s $urcima! dok druge vesti govore da je 'ihnja imao katolikih tendencija. *e slaui se sa njim! 'aksim udesi! da mu se poveri jedna misija na ma(arskom dvoru. +ad je svrio povereni mu posao on ne htede vie da se vraa u Vlaku! nego si(e ponovo u rem! a za njim doskora stie i njegova majka. U otadbini je 'aksim postao beogradski mitropolit! imajui pod svojom duhovnom vlau sve rbe u Ugarskoj. 8od. 3?3F. doao je na vlaki presto .ovan *jegoje "asaraba! prijatelj 'aksimov! ,velianstveni zatitnik umetnosti-. U glavnom njegovom pomou dovrio je 'aksim manastir +ruedol! kao zadubinu poslednjih "rankovia. U bogatoj riznici i danas se uvaju njegove stvari! kao i rukopisi njegove biblioteke. Ba podizanje manastira! prvog veeg kulturnog sredita sremskih rba! dao je! na molbu ,majke %n(elije-! svoj prilog i ruski veliki knez Vasilije .ovanovi. em +ruedola! 'aksim je podigao staro 1opovo! a moda i 2ribinu 8lavu. *jemu i bratu mu .ovanu pripisuje se podizanje i jo nekih manastira! ali se to ne da pouzdano utvrditi. 'e(u manastirskim radnicima! koji su nastavili tradicije nae stare knjievnosti! javljaju se u lankamenu i po manastirima poneki ukrajinski pisari! koji su se! ne znamo otkuda i kako! okupili oko srpskih despota. $ada se! mimo sve druge gradove! kao malo kulutrno sredite isticao lankamen. U +ruedolu 'aksim je zavrio svoj ivot! 3D. januara 3?3E. 'nogi srpski pomenici tim datumom zavravaju spisak nae stare ,gospode-! a tu je zavrna taka i kod dobrog broja letopisa. 'e(utim! srpska despotovina postojala je i dalje. Ivani "erislavi ;latinski .ohannes "erislo> potpisivao se s ponosom !regni 5ascie despotusk. tanovao je u gradu +upiniku ;ili +upinovu> i trudio se da dobije poverenje rba. a beogradskim zapovednikom nije bio u najsrdanijim odnosima! jer im je nedostajalo uzajamnog poverenja! a sa hrvatskim banom imao je objanjavanja zbog sukoba i grabea na granicama. Inae! u naem narodnom ivotu nije ostavio nikakva dubljeg traga. Vreme izvesnog zatija! kad $urci za nekoliko godina nisu preduzimali nikakve vee inicijative protiv srednjeevropskih drava! kao da bee malo uspavalo savest 7vrope! pa i same papske kurije. Bapleti u Italiji obuzee opti interes. "orbe Crancuske i cpanije o posed Italije stvorie teke krize. 2apa .ulije II izgledao je u politici mnogo drukije nego po poznatom 5a6aelovom portretu! gde bi ovek poverovao u njegovu smirenost. /n je sav uao u lokalnu talijansku politiku! koja je! istina! imala za redozemno 'ore i iri znaaj! ali koja nije obuhvatala i ostale katolike zemlje i druge tee i za veru opasnije probleme. .edno vreme bio se okomio na 'letaku 5epubliku! koja je svojom per6idnom politikom izazvala protiv sebe ne samo njega! nego i Crancusku i cara 'aksimilijana. U +ambreu su te tri sile stvorile i 6ormalan savez protiv nje. 9ar 'aksimilijan iao je ak tako daleko! da je u junu 3?3=. slao jednog posebnog poverenika bosanskom sandaku Ceriz0begu sa pozivom da napadne 'letke. $urci su i bez toga bili obaveteni o situaciji kod hriana. 'e(u ostalima izvetavali su ih o tom i :ubrovani! kojima je sultan "ajazit II zahvaljivao na dobrim i dovoljnim vestima. I 'a(ari su hteli da iskoriste ovu mletaku nevolju i traili su povratak :almacije. 'e(u onim velikaima koji su bili r(avo raspoloeni protiv 5epublike nalazio se i despot Ivani! za razliku od veine hrvatskih velikaa koji su joj ostali prijatelji. +ad se 3?=4. god.! s tim u vezi! odmetnuo bivi ban %ndrija "ot! despot je sa F== konjanika uestvovao u njegovom progonjenju! ali nije uspeo da ga savlada. ctitili

311

Istorija Srba Vladimir orovi su ga hrvatski i drugi prijatelji na sve naine. Ba nagradu kralj ga je 3?33. god. postavio jo i za bana u .ajcu i poverio mu taj ugarski deo "osne. :a bi lake vodio poslove u "osni i u remu Ivani je kao svoje sedite izabrao "rod! koji se nalazio kao u sredini. %li na toj tekoj i odgovornoj dunosti nije mogao ostati dugo& u toliko pre to ga je i zdravlje poelo izdavati. Bamolio je s toga kralja da za jajakog bana na(e drugo lice i kralj mu je tu elju ispunio F?. maja 3?3<. Iako Ivani nije kriv lino! ipak su se doga(aji razvijali i na njegovu i na optu tetu. /d dolaska na presto ratobornog i krvavog sultana elima I ;3?3F. god.> $urci su postali mnogo ivlji i agresivniji. U "osni oni smelim zaletom jo iste godine uzee tvrdi grad rebrenik sa $enjem i okolom. $o je svakako doprinelo da kralj primi ostavku Ivanievu. .edan vaan bedem na odbranbenom junom sistemu bio je probijen& "osna vie nije imala neposredne veze sa rbijom. :espot Ivani nije mnogo preiveo ovaj gubitak. Umro je na poetku 3?3A. god.! ostavljajui dosta mnogobrojnu porodicu. I pre pada rebrenika! koji je posle bio privremeno i nanovo osvajan! moglo se nasluivati da katastro6e mogu nastupiti svaki as. 8ranica je bila nedovoljno zatiena. am kralj Vladislav pisao je u leto 3?33. god. za "eograd! ,koji je bedem skoro celog naeg kraljevstva!- da je u oajnom stanju ;!ruina muri pene esse desolatumk njegove su sopstvene rei>. U .ajcu su ljudi ponekad gladovali! a hrane je! skoro po pravilu! bilo uvek u maloj meri. 'nogi od imenovanih visokih inovnika nisu hteli prosto ii na dunost! jer im se nisu isplaivale nadlenosti ne samo u redu! nego ponekad nikako. 'agnati su radili skoro svaki po svojoj volji& kraljev autoritet padao je oigledno. Cinansiske tekoe stvorile su u celoj zemlji teko stanje. Ima pouzdanih vesti! da su 'leani za novac pridobijali izvesne magnate za svoju stvar. :a bi se dolo do sredstava pravio se ogroman pritisak na narod i iz njega se cedilo sve! dok su mnogi magnati izbegavali svoje dunosti prema dravi. :a bi otklonili panju od mletakog pitanja njihovi prijatelji u Ugarskoj traili su pokret prema $urcima. 2ravdali su ga stalnim turskim povredama granica. U tom pravcu pomagala ih je i papska kurija! da bi uutkala i svoju savest i prekore 7vrope radi uea u borbama po Italiji. U Ugarskoj se od 3?3<. god. propovedao i spremao krstaki rat. Izvesne borbe na granici vo(ene su ve te godine s promenljivom sreom. %li mesto akcije prema $urcima ceo ovaj pokret donese jedno veliko i opasno iznena(enje za samu Ugarsku. +rstai ;ma(arski ,kuruci->! me(u koje je ulo i dosta velikakih kmetova ili ,joba(a-! nisu zadugo morali da se krenu na granicu. *edostajalo je svega. I hrane! i odela! i oruja. U takvim prilikama nije bilo teko izazvati proteste ne samo protiv tih nedostataka! nego protiv celog poretka uopte. Velikai! mesto da im bar donekle iza(u u susret! odgovorie pritiskom i zabranom primanja joba(a u vojsku. %li kad su se ovi doepali oruja nisu vie hteli da odustaju. Izbi besan ustanak protiv velikaa! koji se ubrzo rairi u neoekivanoj meri. *a elo ustanika stavi se jedan plemi! gor(e :oa! koga nai letopisi zovu gura( ekula. /d maja 3?3A. poe paljenje i ruenje spahiskih ardaka i dvorova i nemilosrdno gonjenje i ubijanje plemia. Ustanak se irio po velikom delu june Ugarske! kroz "anat i "aku do rema. Bahvatio je i jedan deo rba. tradala su imanja brae .akia u *a(laku i jedan deo imanja bivih despota. %li vei deo rba ustao je protiv tih krstaa i pomagao je plemisku vojsku u borbama protiv njih. :oin ustanak dobio je smrtni udarac! kad je bogati plemi .ovan Bapolja stigao u pomo opsednutom $emivaru i tu razbio njegovu nevetu vojsku i kad je sam :oa zaglavio u begu. /statke ustanika! od kojih je me(u rbima najaktivnije delovao neki pop "orba ;ako mu to ime nije nadimak>! razbile su ete despotice .elene i pomoni odredi beogradske posade. U tom ustanikom pokretu naroito se belei uee ajkaa na strani krstaa. Ustanak je u glavnom uguen ve u 312

Istorija Srba Vladimir orovi junu 3?3A. god. *ai ga sveteniki hroniari belee sa osudom. *evolja je doista bila u tome! to su ti krajevi stradali ne samo od turskih provala! nego i u me(usobnoj borbi. 2osle uguenog ustanka prelo se s novanom pomou kurije na rat protiv $uraka. Vo(a ma(arske vojske bio je pobeditelj krstaa! .ovan Bapolja! tada nesumnjivo jedan od najmonijih ljudi Ugarske. %kcija je preduzeta u rbiji! s oslonom na "eograd. %li! pod %valom! E. maja 3?3?. god.! 'a(are iznenadi smederevski sandak "ali0beg i zadade im teak poraz. 'e(utim! na zapadu! svi turski pokuaji da uzmu .ajce i +lis ostali su te godine bez uspeha. :espotica .elena! iji su ljudi uestvovali u borbi protiv krstaa! bila je dosta aktivna i energina. /na je vladala u ime svog maloletnog sina tevana! kome je na dan oeve smrti moglo biti deset godina. 'ladi srpski despot rastao je u vreme stalnih borbi i kriza! kad se krhala cela zgrada jedne stare kraljevine! i s toga nije udo to se u njemu razvio avanturista sa izvesnom hrabrou! ali bez pravog moralnog uporita. U 'a(arskoj! kud je god pogledao! oseala se atmos6era rasula. +ralj Vladislav! koji sam nije imao nikakve line snage! umro je 3?3E. god.! i ostavio je iza sebe maloletnog sina Gajoa. Ugarska je! tui se jedan njihov istoriar! imala kralja koji nije bio gospodar. 'agnati su se prosto oteli! a kod svih suseda razvili se prohtevi. 9ar 'aksimilijan nudio se za tutora mladom kralju i obeavao! ako treba! da brani mladog kralja od unutranjih neprijatelja. Bapolja je oglaavan za neprijatelja dinastije. Balau se pojedini gradovi i varoi& kraljevska kancelarija se raspada. Ivan "ornemisa! jedan od kraljevih tutora! pisao je poljskom kralju! da kralj sam jedva moe iveti! ,vie puta nema ni u kuhinji nita-. +raljevski peat ide od ruke do ruke. ,*ema nikoga! koji bi se usudio javno istupiti ili se zauzeti za svoga slaboga kralja.$akvo je stanje u Ugarskoj u asu! kad na turski presto 3?F=. god. dolazi jedan od najaktivnijih i ponajveih njihovih vladara! ulejman Velianstveni. 'lad! sa dvadeset godina! pun visokih ambicija! taj daroviti vladar obraa celog ivota glavnu panju na evropske doga(aje. *jegov otac elim II ostavio mu je i suvie velike tekovine u istonom delu redozemnog 'ora. 'ladi ulejman smerao je s poetka da tamo! u izvesnoj meri! nastavi oevo delo i da odrava mir na zapadu. %li su sami 'a(ari! sa neverovatnom lakomislenou! izazivali sukob. /ni su! kao da su raspolagali ne znamo kakvom snagom! otezali da obnove ugovor o miru! koji im je ulejman preko naroitog poslanstva bio ponudio. 1teli su da nateraju $urke na ustupke. "unila ih je njihova aktivnost oko .ajca i oko capca. U svom negativnom stavu otili su tako daleko da su turske poslanike zatvorili i pobili. *a takvo ponaanje dola je kao odgovor turska objava rata i velika ulejmanova o6anziva na dunavskoj i savskoj liniji. $urci su najpre zauzeli cabac! oko koga su ve od 6ebruara 3?F3. pripremali jaku vojsku. avladali su najpre njega! @. jula! da bi mogli prei u rem i presei s te strane veze sa "eogradom. 5adi toga su odmah na avi podigli veliki vojniki most! pod neposrednom panjom sultanovom. :espotica .elena! uplaena kao prvi i neposredni sused! ponudila je sultanu pregovore. ulejman je bio voljan da joj izi(e u susret i potedi njeno podruje! pa je poslao jednog svog oveka da utvrde uslove. 'e(utim! despotica nije smela da saeka $urke! ili su joj moda dole kakve poruke s hrianske strane! jer su se 'a(ari spremali na otpor. toga pokupi svoje dragocenosti i pobee s porodicom svojoj brai .akiima. |elei da se pokae ispravnom prema ma(arskoj kruni ona uputi turskog izaslanika na ma(arski dvor kao roba. $o! naravno! razdrai ulejmana i on s toga naredi da se despotica uhvati. tradala su tom prilikom! prirodno! srpska naselja u remu! ali despotica se za vremena spasla. am sultan lino doao je <=. jula u +upinik! mali trougaoni grad na avi! da osmotri i njega i srpski 313

Istorija Srba Vladimir orovi despotski dvor u njemu. 2osle te posete grad je bio razruen! 4. septembra. /d dvora danas vie nema ni traga! dok su se gradske zidine ouvale u prilinoj meri. *a jedan letopis opisuje taj pohod ovako# $urci ,prelaahu reku avu kao po suhu! to jest po mostu! na onu polu rema! a i drugi u la(ama preplovie! tako da nije bilo mogue ni tim silnim rekama zadrati Izmailane! iako se 'a(ar uzdao u te silne reke! avu i :unav. I opkolie odasvud slavni "eograd i druge susedne gradove i letijahu kao krilate zmije palei sela i gradove.- Iza capca pao je Bemun! koji su hrabro branili 'ihailo i 'arko koblii sa A== ajkaa! pa potom i "eograd. 'a(arski zapovednici "eograda! uplaeni i ostavljeni bez pomoi! pobegoe iz grada ranije! a odbranu prepustie niim komandantima. 'e(u ovima se naroito isticao hrabri vo(a srpskih ajkaa 2etar /varevi. 'a(arska vojska prikupljala se kod ente i $olne! ali se nalazila u prilinom neredu i bila je malobrojna. njom se apsolutno nije moglo nita pokuati protiv silne sultanove ordije. Izmorena i nevelika gradska posada predala se na to F4. avgusta. 2oto je osvojio "eograd sultan je jedan deo njegova srpskog stanovnitva dao preseliti u okolinu 9arigrada. Izme(u Blatnih i ilivriskih Vrata osnovana je nova "eligrad0mahala! a iza "ujukdera stvoreno je i novo selo "eograd. /vo je selo bilo oslobo(eno od plaanja poreza pod uslovom! da se brinu o pijaoj vodi za grad i za bos6orska sela. Iz "eograda su odnesene moti v. 2etke i v. $eo6ane i jo neto crkvenih utvari. 9rkve su! kae jedan izvetaj! bile sve opljakane. :ok su vremenom ti stanovnici starog "eograda izgubili svoje tradicije i jezik! ouvana su u jednom drugom naem naselju dosta iva seanja na staru otadbinu. U selu "arjaiu na :ardanelima postojala je do vetskog 5ata jedna srpska kolonija od blizu ?== dua! koja je uvala predanje da potie iz rbije ,sultana- Gazara! od mesta .agodice ili .agodnice. rpskog naselja bilo je i u blizini "arjaia! u selu +ara(olu! sve do poetka ovog veka. U oba sela govorilo se srpski. 2oto su osvojili "eograd $urci su ga odmah utvrdili i dobro poseli! hotei da ta vana tvr(ava ostane u njihovim rukama. :omalo su tu preneli i sredite vojne i upravne vlasti za rbiju i granicu! koje se dotle nalazilo u mederevu. Ba turskog zapovednika bi postavljen "ali0beg! odlian vojskovo(a! koji se istakao u poslednjim operacijama i koji je pre toga zauzimao vana mesta smederevskog i bosanskog sandak0bega. *ai letopisi belee! kako sultan ,rasipa po remu gradove-! i kako po remu ,divna mesta i sela zapustee-! a crkve i gradove ,$urci razorie.- *astradali su svi vaniji gradovi od 'itrovice do 2etrovaradina i lankamena. Izvetaj .anoa "ebeka od @. oktobra 3?F3. prikazivao je stanje u celoj zemlji da ne moe biti gore. 'e(u magnatima nema sloge& veaju po itave dane! pa nita ne mogu da svre. :o tog dana ve su se i razili! ,jedan gore! drugi dole.- Vojnici ive bez plate i ne znaju kako da se prehrane. ,"ojati se-! veli on izreno! ,da ovo nae kraljevstvo ne izgubimo.- I drugi se ve pribojavaju za nj. Imali su! u ostalom! i zato. *eaktivna skupljena vojska rasipala se na oigled svetu& vojnici su beali ,tajno i sramno-. I bez tog reitog "ebekovog izvetaja videlo se jasno! da je Ugarska u nemogunosti da se sama odupre $urcima. Badati joj je padom "eograda takav udar! probijena je najglavnija juna kapija drave! a oni nisu stigli ni da pokuaju da taj zalet bar na jednoj strani obuzdaju. $urci su svrili to su hteli i poetkom jeseni povukli su se prema jugu. 'ladi srpski despot tevan "erislavi doao je moda ve krajem 3?F3. ili poetkom 3?FF. u opustoeni +upinik i stupio je odatle u vezu sa tevanom "atorijem! ma(arskim palatinom. %li se u praznom gradu nije mogao dugo zadravati! nego je preao u "rod! u ranije oevo sedite. 314

Istorija Srba Vladimir orovi 2ad "eograda i slabost Ugarske otvorili su mnoga pitanja. cta sadd %ko podlegne Ugarska ugroena je i cela srednja 7vropa. %li! ako i ne podlegne sasvim! moe li ona sama! ovakva kakva je! spreavati turska prodiranja u vie pravacad $o se pitanje naroito nametalo %ustriji! u ije su june zemlje ve provaljivale turske ete iz "osne. toga je nadvojvoda Cerdinand poeo pregovore sa 'a(arima o saradnji! i to na taj nain to bi njegova vojska mogla delovati po 1rvatskoj i to bi austriske posade ule u izvesna mesta da ih brane. *jegovim tenjama ili su u prilog i dalji vojniki doga(aji. ultan ulejman postavio je za novog zapovednika u "osni 1usre60bega! dotadanjeg sandak0bega u mederevu! sina zeta "ajazita II! koji se istakao u poslednjim borbama oko "eograda. :obio je novi poloaj da na njemu pokae svoju punu vrednost. vestan toga! on je ve s prolea 3?FF. god sa hercegovakim sandak0 begom preduzeo vojne operacije u :almaciji i zauzeo je +nin i kradin! dok se +lis junaki odrao. Idue godine 1usre6 je zauzeo /strovicu! ali je bio odbijen od +rupe. %li je glavnu panju posveivao .ajcu! kao tada najvanijem gradu neturske "osne. /ba bana u tom gradu! 2etar +eplevi i Ivan $ahi! behu napustili r(avo snabdevani grad! ne hotei da snose odgovornost za njegovu sudbinu. +ad su saznali za to $urci su opseli i stegli grad kao u kleta. .edva i s mukom dola je u nj mala pomo nadvojvode Cerdinanda! koja je spasla situaciju. %li ona nije mogla da je izmeni. 5adilo se na malo! sa sitnim sredstvima! i bez mnogo poverenja. I velika pomo! i ak jedan veliki pokret! teko bi u ovo vreme mogli zaustaviti turski zamah! jer se proces u Ugarskoj razvijao potpuno onako kao i u balkanskim dravama. a malim sredstvima samo se produavalo ivotarenje jednog organizma! za koji vie nije bilo nikakve nade da bi mogao ozdraviti. rbi su se! na granici! uglavnom! drali sa 'a(arima! dok su oni u unutranjosti ostajali mirni. "ilo je sluajeva! da su poneki i na granicama prilazili $urcima gledajui njihovu snagu i uspehe. $akav je sluaj bio! na primer! sa pomenutim braniocem "eograda! 2etrom /vareviem. .edan na letopis! pisan svakako od nekog kalu(era! branio je postupak gur(a 9rnojevia! to je od 'leana ,videi njihovu prevlast i njihovu skvrnu veru- priao $urcima. :rugi nai ljudi! iz hrianske solidarnosti! delili su sudbinu 'a(ara! iako je sve vie postajalo jasno da nee nita biti od ranije oekivane obnove srpske drave njihovom pomou. +ad je kralj Gajo 3?FF. god. poverio odbranu teko ugroene june Ugarske kalokom nadbiskupu 2avlu $omoriu! koji je pokazivao puno dobre volje da doista bude od koristi! ovaj je obratio naroitu panju rbima. *aao je odlina saradnika u dotle malo poznatom vojvodi 5adiu "oiu! oveku ve u godinama. njim je obnovio srpsku ajkaku vojsku! koja je vrlo brzo pokazala svoju vrednost. Ve u junu 3?FF. god. ,deli- 5adi "oi! kako ga naziva jedna naa beleka! razbio je kod 2etrovaradina jedan povei turski pljakaki odred. % idue godine naneo je! zajedno s $omoriem! osetan poraz bosanskom Cerkat0pai kod 'an(elosa! u remu. Bnatan uspeh postigao je $omori naroito krajem 3?F?. god.! kada mu je polo za rukom da pridobije uvenog vlastelina 2avla "akia sa Venaca iz cumadije! da pre(e na ma(arsku stranu. /vaj ugledni srpski plemi preao je u Ugarsku sa petoro brae i ?= konjanika i sa velikim imanjem. *jemu za ljubav uao je ponovo u veze sa 'a(arima i odmetnuti /varevi! elei da ne ostane neka vrsta odreda. +ralj Gadislav! cenei znaaj "akiev! poklonio mu je grad coljmo malo pred svoju pogibiju! 3D. jula 3?FE. $urci nisu posle osvajanja "eograda operisali sa velikim vojskama od vie desetina hiljada ljudi. ultan je za to vreme osvojio 5odos i spremao veu akciju prema 7giptu. *jegovi sandak0bezi vrili su napade u susedstvu istina sa eljom ne samo da uznemiravaju nego i da osvajaju! ali za te svoje akcije kretale su samo one snage s 315

Istorija Srba Vladimir orovi kojima su raspolagale na svom podruju. 'a(ari su imali dva0tri vea lokalna uspeha! pa su se poeli zavaravati kao da opasnost nije onako neposredna i ozbiljna kako im se uinila tri0etiri godine ranije. I s toga su nastavili stare metode 6eudalne samovolje. / kraljevom lakomislenom ivotu priale su se neobino teke stvari! i to osnovane. :ravne kase bile su oajno prazne. *a molbe i preklinjanja pojedinih zapovednika s granice kralj je! kao prosjacima milostinju delio po nekoliko 6orinta. rpskom despotu kralj je na etiri molbe dao svega << 6orinta! 5adi "oi je dobio 3D?! a 'arko .aki samo A 6orintae I s toga je u zemlji nastalo zaprepaenje! kad je 2avle "aki doneo glas da $urci vre velike pripreme i da je u njihovom planu ak pohod na "udim! i kad je taj glas od poetka 3?FE. god. dobio nove potvrde. U 'a(arskoj su! istina! poele odmah odluke! naredbe i veanja! ali sve vie u teoretskom nego u praktinom pogledu. +ralj je slao poruke na sve strane! ali ih je malo ko sluao. *jegova nada behu austriski nadvojvoda Cerdinand! njegov urak! i papa! koji ga je uveravao o mogunostima novog hrianskog saveza. 2o raunanju ma(arskih odgovornih lica cela zemlja mogla je dii na noge do E=.===. 2rema turskoj sili! koja je bila etiri puta vea! i to bi pretstavljalo malu snagu. % kakvi su tek izgledi mogli biti! kad 'a(ari nisu uspeli da saberu ni polovinu toga brojae iromah "aki! koji je sad uvao granicu u remu! doiveo je teko razoaranje. U svojoj cumadiji on nije mogao dobiti prava obavetenja o prilikama u susednoj kraljevini! o kojoj se prialo kao o nekom snanom bedemu hrianstva i za koju su rbi vie od jednog veka vezivali svoju sudbinu. ad je imao dovoljno prilike da vidi kako idu stvari i da zaali to je i sebe i svoje rbe izlagao uzaludnim rtvama. 'a(arska vie nije mogla da spasava ni sebe! a kamo li njih. 2oetkom leta 3?FE. god. poela je turska o6anziva. 2rvi je na redu bio 2etrovaradin! koji je pao F4. jula posle tronedeljne opsade. Iza njega $urci su brzo i sa malo otpora osvojili susedne gradove u remu i kod /seka napravili most za prelaz u srce Ugarske. +ralj Vladislav je prikupljao vojsku u $olni! ali je do odsudnog dana jedva skupio do F=.=== vojnika. 'nogi magnati nisu prosto hteli doi! a mnogi su zakasnili! sluajno ili namerno. U toj vojsci nalazio se i dobar deo rba pod zapovednitvom "akia i 5adia "oia. :espot tevan je! po kraljevoj naredbi! ostao da uva lavoniju od eventualnih napada $uraka s bosanske strane. :o bitke je dolo na 'ohakom 2olju. /na je bila brzo gotova! za dva sata! 34. avgusta 3?FE. 'a(arska vojska bila je brzo rastrojena i potpuno poraena& sam kralj zaglavio je! na begu! u jednom nabujalom potoku. 2obednik sultan uao je bez dalje borbe u ma(arsku prestonicu 33. septembra. /vog puta on nije u njoj i ostao i pobio na budimske bedeme turski barjak! nego se! po obiaju poetkom jeseni vratio u svoje zemlje. lomivi balkanske drave! skrhavi sad i 'a(arsku! $urci su zagazili u srednju 7vropu i uvrstili se u njoj. udbina srpskog naroda bila je zapeaena za vekove. /ni su itav jedan vek i po davali otpor $urcima! od 'arice do :rave! da bi ih zaustavili i spasli bar poslednje ostatke svoje drave i svog nacionalnog poseda. toga su se bili pridruili i 'a(arima i krvarili za njih. pasa nije bilo. $urska snaga bila je vea! bujnija! i mudrije organizovana. /tada rbi postaju raja! u stvari roblje! podanici drugog reda! osu(eni da rade za druge. *jihova civilizacija! koja je tako lepo i vidno napredovala! preseena je grubo. 2resahli su bogati prihodi dareljivih vladarskih ktitora! razbila se iniciativa kulturnih velikaa! prestala aktivnost izuzetno lepo vaspitanog enskog dela naeg srednjevekovnog drutva. /d jVI veka nai manastiri tavore ivei od starog kapitala! knjievnost zamire! umetnost prelazi u zanatstvo. 2oetak *ovog Veka otvarao je celoj 7vropi nove vidike& na svet vraao se! me(utim!

316

Istorija Srba Vladimir orovi na stare patriarhalne obiaje! liavao se mnogih blagodeti nove kulture! i to to dalje sve vie. loj vieg drutva! koji je bio glavni nosilac nae srednjevekovne kulture! iezao je pod $urcima skoro potpuno! ili se odnarodio! ili poseljaio& gra(anski stale stvarao se! istina! i pod $urcima! ali sa ogranienim sredstvima& a seoski svet! koji e postati glavna narodna snaga! tu(io se od dodira sa vlastima i povlaio se sam u sebe. vetenstvo je sve vie dobijalo znaaj kao uitelj i vo(a naroda! ali je njegovo obrazovanje! lieno ranijih mogunosti! sve oevidnije opadalo. "ilo je dosta primera da je jedva znalo itati i pisati. %li je ipak bilo aktivno! eljno pokreta! i puno udnje za slobodom. /no je uspevalo da na mali svet i u to doba robovanja die crkve i manastire! male i skromne! ali ipak korisne& da stvara kole! makar primitivne i vrlo oskudne& i da ak pokuava podizanje tamparija. ve je ilo teko! s naporom! ponekad sa zaziranjem za ivot. *ekolika veka takvog ivota bilo je strahovito iskuenje i nije udo ako je ostavilo dosta traga. :ubrovaka 5epublika 2red oima :ubrovnika popadale su redom! u kratkom razmaku od nekih etrdeset godina! sve nae slobodne drave rbija! "osna! 1ercegovina! 9rna 8ora. )etvrt veka samo iza njih bila je sruena i ma(arska kraljevina. .edina je u tom optem brodolomu ostala pote(ena mala :ubrovaka 5epublika. % ostala je pote(ena ne samo zato! to je bila malecna i politiki potpuno bezopasna! nego to je! pratei budno doga(aje! paljivo izbegavala da dade povoda za sukobe. *jezini neprijatelji prebacivali su joj! da! iako je 5epublika strogo katolika drava! u njezinoj politici nema nimalo prave hrianske solidarnosti i da se ona stavlja u slubu $urske i preko obaveza! koje se trae od jedne vazalne drave. U :ubrovniku je! nesumnjivo! u dravnim poslovima razum uvek vladao nad oseanjem. $oliko propovedana potreba hrianske solidarnosti gurnula je poslednjeg bosanskog kralja u rat s $urcima! ali se u sudbonosnom asu ne na(e niko sa strane! da stradalniku priskoi u pomo. 'a(arska! mezimac papske kurije! pala je isto tako ostavljena sama sebi. +roz 5im su 3?F@. god. pustoile hrianske ete gore nego da su bili $urci. :omalo mone hrianske drave! kao Crancuska! traie savez s $urcima. cta se onda moglo zameriti malom :ubrovniku! to se nekom avanturistikom poduhvatom nije izloio sigurnoj i beskorisnoj propastid :ubrovani nisu bili nikakav politiki inilac! niti su imali politikih ambicija. "ili su! u glavnom! dobri trgovci! koji su u tenji da dobiju vie mogunosti za rad traili stalno naslona na onu silu! koja je u izvesnom periodu pretstavljala glavnu snagu na "alkanu. $ako su do 3F=?. god.! s malim prekidima! priznavali vrhovnu vlast Vizantije& od 3F=?03<?D. bili su podlonici mletaki! koji su im slali svoje plemie za knezove& od 3<?D03?FE. stajali su pod zatitom Ugarske. rpskim vladarima davali su za slobodnu trgovinu po njihovoj zemlji poklone u novcu i sviti! a od vremena Uroa I uveden je stalni godinji danak od F.=== perper! koji se od :ragutinova vremena plaao o 'itrov0danu i s toga se zvao ,svetodimitarski dohodak-. $urcima su :ubrovani stupili u veze od 3A<=. god. aljui im svoja poslanstva! a 3AAF. su dali zakletvu vernosti sultanu i poslali mu prvi godinji poklon u vrednosti od 3.=== dukata. 2o staroj lokalnoj legendi! koja je ula u knjievnost! :ubrovnik je podigao mladi slovenski +raljevi 2avlimir! iji su pretci zbog domaih smutnja morali da bee u tu(inu i da se stane u 5imu. /tud se vratio! na poziv! mladi kraljevi da savlada protivnike! povrati red i kao krunu rada podigne :ubrovnik. +ao to je nekad 7neja! beei iz $roje! doao u Italiju da njegovi potomci dignu 5im i izvedu sintezu Istoka i Bapada! tako je! po ovoj legendarnoj kombinaciji! stigao i 2avlimir iz 5ima! da stvori

317

Istorija Srba Vladimir orovi simbiozu romansko0slovenskog elementa i njegove kulture! toliko karakteristine za celo nae 2rimorje. U stvari! :ubrovnik je nastao iz dva naselja# slovenskog brdskog :ubrovnika i romanskog 5aguziuma! koji se digao na malom ostrvu i koji su naselile izbeglice iz bliskog 7pidaura. :odir izme(u lovena i 5omana bio je na tom podruju iv i neposredan! to jasno pokazuje veliki broj ouvanih romanskih naziva mesta! kao 9avtat! +onavle! "rgat! 5oat! cumet! "ulet i sl. loveni i 5omani zasuli su! posle izvesnog vremena uski morski kanal izme(u grebena! zvanih 2enatura! kod dananjih 2ila i posle ceo tradun! i tako su stvorili zajedniki grad :ubrovnik05aguzium! 5aguza. I danas je jo ouvano ime starog slovenskog 8raca! koji je titio nekadanje slovensko naselje. :ubrovnik se irio postepeno na raun susednog humskog i trebinjskog podruja i plaao je za zemljite i vinograde godinji najam! zvan mogori ;margarisium>! od po E= zlatnika humskim i trebinjskim vladarima. +ao luka :ubrovnik i njegov 8ru imaju svoj razvoj da zahvale jedino trgovini i izvozu iz njegova zale(a! 1uma! $ravunije i 5ake! koji su se proirili na vei deo rbije i dobar deo "osne. U staro vreme glavna sredita dalmatinskog primorja u administrativnom i trgovakom pogledu behu alona i *arona& 7pidaur! koliko se zna! nije imao veeg znaaja. toga je i razumljivo! to je legenda stvaranje :ubrovnika vezana za jednog susednog slovenskog plemia! koji gospodari $rebinjem. :ubrovnik se razvio naroito od jII veka! posle trgovakih ugovora sa *emanjom i banom +ulinom. /d jIII veka u njemu poinje prevla(ivati slovenski elemenat. )inovnitvo i poneki trgovci i zanatlije dolazili su u :ubrovnik iz raznih mesta Italije! a naroito iz 'letaka& gradska aristokratija oseala se kao romanska i negovala je tu kulturu& ali je iroki puk bio preteno slovenski i u gradu i u njegovu podruju. Ve u jIV veku i kod aristokratije ima primetne slavizacije! a od jV veka grad u ogromnoj veini nosi slovensko obeleje. Veliko Vee 5epublike donelo je FE. oktobra 3<4?. ovaj izvanredno vani zakljuak# ,Unapred niko iz krajeva gornje ili donje :almacije niti iz ijednoga stranoga kraja ne moe se uiniti niti postati gra(anin :ubrovnika! niti se uiniti niti potvrditi u Velikom Vijeu :ubrovnika! nego je jedino 'alo Vijee slobodno da imenuje za gra(ane :ubrovnika one ili izme(u onih koje grad :ubrovnik dri i smatra za lovene! na naine i po obiajima kojima su i dosad loveni pravljeni i primani u gra(anstvo :ubrovnika.U gradu se naroito cenila sloboda. *joj je :ubrovnik zahvaljivao! mimo sve druge gradove 2rimorja! svoj privredni i svoj kulturni procvat. 'leani su izvesno vreme s ljubomorom pratili njegove trgovake veze! ali nisu uspeli da ih spree! iako su to ee puta pokuavali. Istina! :ubrovnik se trgovaki digao sa mletakim kapitalom. 7ksploataciju rudnika u rbiji i "osni! koja im je donela glavno bogatstvo! :ubrovani su mogli poeti u veoj meri tek sa kreditima iz 'letaka. ctitei se od prepada i sa kopna i sa mora :ubrovani su opasali svoj grad sa u ono doba neosvojivim! odlino gra(enim bedemima! koji su i do danas ouvani. $e gradske utvrde odravali su uvek u najboljem radu i bdili su u njima sa strogou koja nije znala ni za kakve izuzetke. +ad je u pitanju bila sloboda gra(ani su se reavali i na veoma velike rtve. I trgovac je dobro razumevao da cena za slobodu nikad nije plaena skupo. toga je sloboda 0 libertas isticana kao glavni cilj cele dravne politike. ,/na se ne prodaje ni za sve zlato-! pisalo je na gradskim bedemima& njoj su ispevane i najoduevljenije pesme dubrovake knjievnosti. +ao i 'letaka 5epublika! prema kojoj je izgradila svoje ure(enje! i :ubrovnik je bio aristokratska republika. *a njenom elu nalazili su se do 3<?D. god. mletaki 318

Istorija Srba Vladimir orovi plemii! iz ponajboljih kua! sa mandatom od dve godine dana. /stale vlasti bile su dubrovake. vi punoletni plemii sainjavali su Veliko Vee& njihov najvei broj iznosio je 3<34. god. FA3 lana. Izvrnu vlast imalo je 'alo Vee! koje je s knezom zajedno brojalo 3F lanova. Vee Umoljenih ;9onsilium 5ogatorum> s nejednakim brojem lanova ;od A?0E=>! u stvari enat! stvaralo je ,po pravilu zakone i sve vanije odredbe u unutranjim i spoljanjim poslovima-. Velik ugled imalo je svetenstvo! koje je na podruju :ubrovake 5epublike bilo iskljuivo katoliko. *ajstariji red bili su benediktinci! koji su osnovali svoj veliki manastir na Gokrumu. Cranjevci i dominikanci podigli su svoje manastire blizu dva jedina izlaza iz grada& prvi na 2ilama! a drugi na 2loama. /ni su tako simboliki bili neka vrsta gradske strae! duhovne i 6izike. +roz te dve kapije nije sve do jIj veka prola nikad nijedna tu(inska vojska kao osvaja. Imajui potpunu svoju samoupravu! ne postradavi nikad i ni od koga u svom gradu! :ubrovani su se osetno dizali. U gradu se postepeno gomilalo bogatstvo! koje je donosila trgovina po "alkanu i sa lepom trgovakom 6lotom po celom redozemnom 'oru. 'oe se sasvim dobro pratiti po trgovakim obraunima! po mirazima i testamentima u gradskim knjigama kako se u dubrovakim porodicama mnoe predmeti od srebra! skupih tkanina i bogatije pokustvo. a rbijom su odnosi od jIV veka vrlo srdani! jer najvei deo tamonjih rudnika dre dubrovaki trgovci bilo sami! bilo kao ortaci. U "rskovu! 5udniku! $repi! *ovom "rdu i po drugim mestima njihove su kolonije bile vrlo jake. /d 3<F?. god. imali su :ubrovani u srpskom kraljevstvu i svoj pravi konzulat! a konzula je! s uim delokrugom! bilo ve od kraja jIII veka. 2osle se konzuli javljaju i u drugim zemljama susedstva! s kojima je trgovaki promet postajao sve intenzivniji. materialnim blagostanjem dizalo se i duhovno. 'ladi plemii dobijali su vaspitanje ne samo u svom gradu! nego mnogi i u Italiji. 8rad! istina! nije imao nekih viih kola! ali se trudio da dobavlja dobre uitelje. 2ozivani su uitelji i za slovensku pismenost! i to ne samo za :ubrovnik! nego i za ton. 9rkvena umetnost razvijala se lepo. 8raditeljstvo! u romanskoj tradiciji! ima nekoliko objekata nesumnjive vrednosti. :ivona! ouvana do danas! sa lepom lo(om romanskog stila i vrlo ukusim prozorima podignuta je jIV veka. U to vreme! naroito u prvoj polovini jIV veka! bili su u gradu u modi prozori ,saracenski-! uobiajeni po obalama june Italije i cpanije. Gepi kneev dvor! ra(en s puno ukusa i paljivo! dovren je 3AF?. god. U dananjem svom obliku potie! s preradama! iz 3AEF. *emamo! na alost! bliih podataka o dve glavne dubrovake crkve! onoj 8ospe i v. Vlaha! poto su obe stradale za vreme velikog zemljotresa od 3EE@. god.! pa su obnovljene tek poetkom jVIII veka. 9rkva v. pasa dovrena je 3?F=. god.! ali se nije raunala me(u najreprezentativnije gra(evine. 'nogo se polagalo i na crkveno slikarstvo. ama vlada je ve krajem jIV veka pomagala umetnike sa strane stavljajui im u dunost! da pouavaju i po nekog :ubrovanina. $ako je! na pr.! 3<D4. god. data plata ,grkom slikaru- majstoru .ovanu iz :raa& 3<4=. sklopljen je ugovor sa slikarem tojkom :rukoviem! oevidno nekim naim ovekom& a bilo je slikara i iz Italije i Ugarske. Bgrade pojedinih plemia bile su pune umetnikih predmeta! ali ponajvie tu(ih. Gepo se razvila kod nas zlatarska umetnost i njeni predmeti su sluili esto i za izvoz! ali prvenstveno na "alkan. :ananji izgled dubrovakih zgrada i ulica potie mahom iz jVII veka! posle pomenutog stranog zemljotresa. +ue su kamene! solidne! sa po tri0etiri sprata! ali bez naroitih ukrasa. Ulice su tipino talijansko0primorske! uske i mrane. ve manje0vie vode sa stepenicama prema bregu! jer je prostor traduna i pijace vrlo teskoban za pravi razvoj grada. +ue izvan gradskih zidina dizane su visoko na podnoju susednih

319

Istorija Srba Vladimir orovi bregova i do njih se ide uz mnogobrojne i prilino strme stepenice ;u gradu za to postoji izraz ,ini skale->. U samom gradu! gde se iskoriavalo svako slobodno mesto! ima vrlo malo bata i zelenila! nego je sve gusto i zbijeno. 'alo daha daju kuama terase i poneko vrlo usko dvorite. Izvesni nai ljudi iz unutranjosti dolazili su preko :ubrovnika i njegovih ljudi u dodir sa zapadnom kulturom. *eki su se tu i vaspitavali! kao "ala sin gur(a tracimirovia! ili kao neki bosanski plemii ;n. pr. "railo $ezalovi>. Iz :ubrovnika su se! u prilinim koliinama! izvozile u nae zemlje razne vrste svite! brokata! kadi6e! i drugih skupocenih materija! koje su se svi(ale naoj srednjevekovnoj vlasteli. :ubrovani su uili nau unutranjost i raskonijoj hrani i piu! malvasiji! junom vou i raznim miro(ijama. "ogat je bio izvoz boljeg oruja! posu(a i lepeg nakita. :a su nai ljudi ve jV veka poznavali material i da se nisu dali lako prevariti svedoi najbolje sluaj 1ercega tepana! koji je izazvao spor sa dubrovakim trgovcima zbog lanih kamenova mesto diamanata na jednom platu. Iz unutranjosti se izvozila stoka! stoni proizvodi! vosak i od kraja jIII veka naroito rude# olovo! bakar i srebro. :ubrovnik je imao veliku i dobru trgovaku 6lotu i na nju je bio naroito ponosit. *jena aktivnost datira iz Ij veka i bila je vea nego ijednog drugog grada :almacije. $ada su njihove la(e prevozile slovenske ratnike u junu Italiju i inile i tad i posle ne malih usluga Vizantiskoj 9arevini. :ok se nalazio pod mletakom vrhovnom vlau 'leani nisu spreavali razvoj dubrovake trgovake mornarice! ali su im postali opasni protivnici! kad je mali grad pod v. r(em priao 'a(arima! njihovom glavnom i vekovnom protivniku o posed :almacije. U svom naponu :ubrovnik je imao preko <== velikih la(a. +ao neka pomorska ,sila- :ubrovani su kao s pravom teili da proire svoju vlast i na susedna ostrva! pa su postepeno pridobili sem susednih malih otoka! jo Gastovo! 'ljet i +orulu! a iva im je elja bila da se doepaju "raa i 1vara. +ad su 3<<<. god. dobili ton! a 3AFE. god. +onavlje javila se u 5epublici tenja da svoju ,dravu- proire i novim dobitcima. .edno vreme mnogo su radili da dobiju $rebinje. $urska osvajanja razbila su sve te elje i osvestila su ih! da ne idu preko granica svoje moi. /d etrdesetih godina jV veka :ubrovani se predaju samo razvoju svoje trgovine i svoje 6lote! i to im je donelo! bez mnogo potresa! vrlo krupne rezultate. :ubrovaki pesnici s ponosom su u jVI veku govorili! da je njihova mornarica ,gospoja i kraljica svijeh mrnara na sem svijeti-

I estit se svak nahodi I as mu je prevelika Vjeran ivot tko provodi 2od bandijerom :ubrovnika.

Veze sa svetom! blagostanje! razvoj duhovnog ivota izazvali su u :ubrovniku i stvaranje knjievnosti. Izvestan deo naih ljudi! koje su elja za naukama ili razni sluajevi odveli u tu(inu! istakli su se dosta rano svojim uspesima! pa su neki posredno i neposredno uticali i na ljude u otadbini. 'e(u njima su bili uveni teolozi! kao! n. pr.!

320

Istorija Srba Vladimir orovi era6im "uni ili 8rgur *atali "udislavi! ili pravnici kao 5aguzio de 5aguzens! ili ekonomisti kao "enko +otrulji. .o vie su delovali primeri tada ve razvijene talijanske knjievnosti! koja je imala :antea i 2etrarku i itav niz drugih pesnika velikog talenta. em toga! :ubrovani su bili u ivim vezama i sa ostalim gradskim sredinama po :almaciji i ostrvima! gde su se! isto tako! pod zapadnim uticajima stvarale knjievne kole. Iz severne :almacije doao je tako u knjievnu upotrebu dubrovaku akavski dialekat! iako su ceo grad i njegova okolica bili isti tokavci. 2rvi dubrovaki pisci poeli su svoj rad na latinskom jeziku. 2rvi dubrovaki ,ovenani pesnik- ;poeta laureatus> bio je 2etar 'eneti! a najistaknutiji pesnik latinista bee Ilija Gampridije 9erva! pravi pretstavnik savremenog humanistikog pokreta. 2rvi pesnici na narodnom jeziku behu prilino neobuzdani ciko 'eneti i gore :ri! obojica isti liriari i obojica poslednici 2etrarkine pesnike kole. +od :ria je! mimo obiaja tih vremena! bilo i neto uticaja nae narodne lirske poezije! koja se s njim prvi put javlja kao umetniki inilac u naoj knjievnosti. 2opularan je postao sa svojom .e(utkom! zanimljivom lirskom pesmom %ndrija )ubranovi! koji je stvorio obrazac za vie slinih pokuaja. 2obonu! politiku i ,remetsku- poeziju negovao je udnjak 'avro Vetranovi! koji je pevao i crkvene drame! sve sa izvesnim pesnikim oseanjem! ali bez imalo umetnike mere. 'e(u svim tim knjievnicima! koji su ro(eni u drugoj polovini jV veka! a radili u prvoj polovini jVI! najvei talenat pokazao je 'arin :ri! knjievnik od re(e vrednosti. /n se ogledao u vie knjievnih rodova! ali glavna mu je snaga u komediji! u kojoj je pokazao i invencije! i duha! i dobar posmatraki dar! i u kojoj je dao nekoliko dobro pogo(enih tipova i scena iz savremenog dubrovakog drutva. /d sredine jVI veka dubrovaka knjievnost razvija se sve vie i obilatije& stvara odlinu liriku! dramu s naroito uspelom lokalnom komedijom! i irok ep. .edino to nije uspela da razvije do veeg stepena bila je umetnika proza. U celoj naoj sredini! me(u rbima i 1rvatima! nijedan drugi grad nije mogao da se meri po knjievnom stvaranju sa :ubrovnikom! ni u pogledu koliine stvaranja! ni po njegovoj vrednosti. +ad je 3?FE. god. pala ma(arska drava pred :ubrovnikom je stajao samo izbor izme(u 'letaka i $urske kao vrhovnih gospodara. Iako hriani! 'leani im nisu bili blii srcu. :ubrovnik je bio trgovaki toliko razvijen! da bi 'leci! u sopstvenom interesu! kao konkurenti! morali da mu kode. $ursko susedstvo i turska vrhovna vlast! znalo se! nee biti laki. %li im $urci! koji nikad nisu bili dobri trgovci! nisu ni mogli ni hteli poslovno smetati. *aprotiv. /ni su dali :ubrovanima! kao svojim haraarima! povlaen poloaj u celom svom prostranom carstvu! otvorili im sve svoje pijace! i ostavili im potpuno slobodne ruke u unutranjim poslovima i svima drugim vezama. 8odinji danak koji su plaali sultanu ustaljen je bio od 3AD3. god. na 3F.?== dukata i 5epublici! koja se razvijala u punoj meri! ta obaveza sve do kraja jVI veka nije padala teko. +ada se imala da odlui kome da pristupi 5epublika se nije mnogo kolebala i ve iste! 3?FE. god.! priznala je sultana kao vrhovnog gospodara. *ije kakav svetovni dravnik ili trgovac! nego je ba jedan svetenik! i to pesnik! 'avro Vetranovi! smatrao za patriotsku dunost da svom gradu savetuje ovakvu politiku# bogom se ti zdrui i mimo sve ino I dvori i slui otmansko kolinoe

:a nije doneo takvu odluku :ubrovnik bi! vrlo verovatno! ili bio pokoren ili bi! opkoljen $urcima sa svih kopnenih strana! imao vrlo mnogo da strada. 8rad je imao 321

Istorija Srba Vladimir orovi hrianskog saoseanja& u njemu se i kroz knjievnost i inae davalo ponekad! iako oprezno! izraza bolu zbog teke hrianske sudbine! ali se uvala svoja koa. $urskoj sili nije bilo brane. Bava(ani i ljuto me(usobno zakrvavljeni hriani! koje je ve poeo da razdvaja protestantski pokret i nove krize s njim u vezi! nije je mogao da stvori. 'leani ponajmanje. I otkle ste postali vi nijeste dosada /rujem prijali ni sela ni grada!

2oruuje im dubrovaki pesnik i ljutito i nedvosmisleno. *aprotiv. *a njih ,uzdie poglavje krstjansko-! jer njihova nevera vaj! mnogu gospodu U rasap rastjera da izgube slobodu.

Uostalom! ako ve 'leani oseaju da imaju snage da nekog spasavaju i tite! nek se obrnu prema istoku! nek brane +ipar i povrate 9arigrad! a :ubrovnik nek ostave njegovom udesu. /n je naao svoj put i ne samo u ondanjim prilikama! nego sve do kraja jVIII veka! on se nikad nije pokajao to je tako uinio. rbi pod tu(om vlau 2oloaj srpskoga naroda bio je u jVI veku dosta teak! ali ipak ne onako oajan kao u jV stoleu. U jV veku rbi su! istina! imali svoje drave i veru da e se pomou hrianskih suseda moi nekako odrati. 'e(utim! te njihove slobodne drave davale su samo iluziju samostalnosti! a sve su bile manje0vie ili u stalnom kolebanju izme(u raznih uticaja ili jasno pod vrhovnom vlau i nadzorom jedne ili druge strane. em toga! kroz ceo taj vek! itavo nae podruje bilo je stalno ratno poprite& stradalo je sve to je bilo nae! i polja! i sela! i gradovi! i ljudi! i stoka. Gjudske rtve koje su pale kroz tih sto godina neemo nikad moi doznati! ali da su bile izuzetno velike to znamo iz mase sasvim pouzdanih vesti. 'aterialna teta bila je ogromna. :osta je samo potsetiti da su za pola veka propale nita manje nego etiri nae drave i da je propast svake povlaila sa sobom velike rtve. 2reko same rbije prelo je preko dvadeset ogromnih armija! koje su skoro uvek imale tu po neki vei sukob! a i "osna je stradala esto! iako u manjoj meri. *ovi! jVI vek doneo je izvesno preiavanje situacije. Gjudi su znali na emu su. $urska sila doprla je bila do na domak ave i :unava. Unutranjost zemlje postepeno se smirivala i ljudi su poeli da normalizuju svoj ivot! iako pod znatno promenjenim uslovima. *a severu od ave i :unava rbi su se! kao organizovane jedinice! borili na ugarskoj strani. 2osle pada 'a(arske ostali su bez tog oslonca i stavljeni pred krupne odluke# ta sad da rade. :a li da se pomire sa sudbinom i priznaju stvarno stanje! ili da nastave borbu pod vo(stvom koje druge hrianske sile. $akvu odluku rbi vie nisu mogli doneti kao celina. 2ostojao je! istina! njihov nominalni despot! ali on nije bio njihov ovek. :rugog lica koje bi ih s apsolutnim autoritetom okupio oko sebe nije bilo. *i 2avle "aki! ni 5adi "oi! ni ma koji drugi! i pored linog ugleda! nisu mogli da to izvedu. rbi su tu razbijeni i radi svaki po svom naho(enju. U njihovoim akcijama uestvuju! prirodno! ponajvie nai ljudi! ali u sve 322

Istorija Srba Vladimir orovi manjoj meri. turskim osvajanjem malaksava zamah otpora! ljudi prilaze osvajau! koji razumeva na mnogo strana da ih pridobije! i srpska se masa postepeno i tu stabilizira. 2ojedinci! sami ili s manjim i veim grupama! pokuavaju da unesu borbenog duha! ali njihov rad nema vie karakter narodnih pokreta! nego etnikih akcija. /dmah! posle pogibije ma(arskog kralja Gajoa! bee se postavilo pitanje ko e doi za njegovog naslednika. 2o dvorskom sporazumu imao je to biti austriski nadvojvoda Cerdinand! sin cara 'aksimilijana! i brat tada najmonijeg vladara 7vrope cara +arla V. I doista jedan deo plemstva priznade Cerdinanda za svog vladara! koga su! u isto vreme! izabrali i )esi. %li drugi deo ma(arskih velikaa ne htede da primi 1abzburga! pozivajui se na jedan zakljuak ma(arskog sabora od 3?=?. god.! da stranac ne moe biti ugarski kralj. *jihov kandidat bio je bogati .ovan Bapolja! koji je imao mnogo pristalica naroito u istonom delu ugarske drave. *a tom pitanju podelili su se i hrvatski i srpski velikai. U zemlji nasta pravi gra(anski rat! koji zahvati i nae ljude. U prvi mah za Bapolju su bili svi nai glavniji ljudi "aki! 'arko .aki! 5adi "oi! 2etar /varevi! koji bee preao konano u Ugarsku. Ba Bapolju se izjasnio i ,car- .ovan *enad! jedna neobina i jo uvek misteriozna linost! koja se pojavila u ovaj mah me(u rbima. /n je izbio na povrinu posle turskog povlaenja! koje je u junim oblastima ostavilo pravu pusto. 'e(u srpskim beguncima! koji se behu sklonili u 8ornji "anat izbi oko Gipove taj mrki i hrabri ovek! za koga niko nije pravo znao ni ko je ni odakle je. /n se sam izdavao za potomka srpskih i vizantiskih vladara i uzeo je naziv cara. Ime .ovan kao da je dodao iz bugarske vladarske tradicije. +ao unapred obeleen nekom viom silom za neto neobino ljudi su nalazili to! to je on imao ,na telu jednu crnu prugu u irini jednog prsta! koja je poinjala kod desne slepoonice i ila u pravoj liniji sve do stopala desne noge.- 2rialo se da se po noi dugo moli bogu i kao da ima! u optoj nevolji! posluiti kao neko boje oru(e. Uplaeni i zbunjeni svet poverovao je u nj! jer je instiktivno traio i oekivao neko udo u svetu koji je bio obezglavljen i sav usplahiren. *iko nije imao mogunosti da proverava njegovo poreklo i njegove planove. % u narodu! naroito u tom kraju! jo se nisu bile zaboravile tradicije :oinih krstaa. "ilo je i opet napada na plemie i optih protesta zbog sloma drave. .ovan *enad je imao neto od narodnog borca! neto od hajdukog avanturiste! a neto od socialnog revolucionara. 2ljakao je plemiske dvorove! napadao trgovake karavane! ali ulazio i u borbe s $urcima. 1rabrost mu se meala s drskou! popularnost sa terorom. 5azumljivo je s toga! to je oko sebe skupio brzo nekoliko hiljada ljudi. $urske ete i posede! koje su se nalazile u "akoj! nisu bile mnogoborojne i .ovan *enad nije imao mnogo muke da ih savlada i protera. %li to mu je diglo ugled i raznelo glas. Ba svoju prestonicu izabrao je uboticu! koju je njen gospodar beei ispred $uraka! bio napustio. $u je stvorio svoj dvor& organizovao svoju telesnu strau od E== mladia! koje je prozvao janiarima& i ponaao se kao pravi vladar. Iz "ake on je potom proirio svoju akciju i na rem. /stale srpske poglavice nisu ulazile u blie veze s njim smatrajui ga avanturistom sumnjivog porekla i sumnjivih metoda. Banimljivo je! da o njemu nisu ouvali vesti ni nai letopisi. 2avle "aki bio se u jesen 3?FE. sav zaloio za Bapolju. /n je sa svojih F== husara uspeo da posedne toni "eograd! u kom je Bapolja izabran i krunisan za kralja ;33. novembra>. 5adi "oi! pod ijom se vlau na :unavu nalazilo oko ?== ajki i koji je s uspehom suzbijao turske zalaznice i istio zemlju od preostalih eta! smatrao je da njemu pripada vodei poloaj. tevanu "orislaviu bio je takmac! makar i ne legitimni! i s toga mu je ovaj i otkazao saradnju! kad je .ovan *enad traio od njega artiljeriju! da bi preterao $urke iz rema i preneo toboe ratite u rbiju. :espot je! naprotiv! uzeo na se da preotme i raisti rem! pa je u tom pravcu i postigao 323

Istorija Srba Vladimir orovi izvesne uspehe. .ovanu Bapolji! me(utim! pomo toga oveka! iji se broj ratnika cenio na dve0tri desetine tisua! nije mogla biti na odmet i on ga je s toga podupirao! uprkos tubi i protesta opljakanih ma(arskih velikaa. )ak ga je u januaru 3?F@. obavestio! da se sprema protiv njega raniji gospodar ubotice! Valentin $erek! pa ga je .ovan *enad mogao s dovoljno snage doekati i razbiti. 1absburka diplomatija nadala se jedno vreme! da bi se mogla nagoditi sa Bapoljom. Ima jedna vest! da su Cerdinandovi ljudi bili ponudili Bapolji bosansko kraljevstvo! oevo nasledstvo i A=.=== dukata. 'isli se! da ta ponuda nije bila ozbiljna! jer je Cerdinand u isto vreme pregovarao i sa glavnim vo(om 1rvata! +rstom Crankopanom. $oj injenici ne treba! me(utim! pridavati vei znaaj! jer je oevidno da je Bapolja bio opasniji od Crankopana i da bi se Cerdinand s njim radije sporazumeo. Ba vreme tih pregovora ula je Cerdinandova vojska u grad .ajce! ali u njemu nije ostala dugo. :ola je bez sredstava i bez oduevljenja. /baveteni $urci opseli su naskoro grad i uzeli ga ve u januaru 3?FD. god. Ba njim su brzo pali i susedni gradovi i $urci su zavladali celom vrbaskom dolinom. +ralj Cerdinand upotrebio je celu zimu 3?FE@. god. da popravi svoj poloaj u Ugarskoj i pridobije nove pristalice. I njemu! kao i Bapolji! bilo je mnogo stalo do toga da imaju uza se srpsku miliciju! kao oprobane ratnike i kao ljude koje je bilo daleko lake skupiti nego lensku vojsku ili skupe najamnike. 'e(u prvima je preao na njegovu stranu mladi srpski despot. Iako Cerdinand nije usvojio sve njegove zahteve ipak mu je dao i obeao dosta. /beao mu je plau za ?== konjanika! poklonio mu je osvojene gradove u remu! Vukovar i "orovo! a privremeno mu je ustupio i 'itrovicu i 5adince! ako ih osvoji od $uraka. U prolee 3?F@. 1abzburzima je polo za rukom da obeanjima i poklonima pridobiju i .ovana *enada! koji se toboe od njih nadao stvarnijoj pomoi za borbu protiv $uraka. Uzalud je Bapolja! ak preko samog 5adia "oia! pokuavao da ga odvrati od te veze. Izgleda da je *enadova aktivnost imala osetna uticaja i me(u dotadanjim 5adievim ljudima! jer je 5adi morao napustiti svoje ajkake odrede i povukao se na svoja imanja. Bapolja je pokuao potom! da *enada suzbije silom. $erek je ovog puta imao sree i povratio je jednim napadom uboticu! u kojoj se! u to vreme! ,car- nije nalazio. .ovan *enad nije mogao da ga progna iz preotetog grada! pa je svoje sedite preneo u egedin. Bapolja je uputio protiv njega i poveu vojsku! pod vo(stvom erdeljskog vojvode 2etra 2erenjija! ali je ta vojska kod elea! poetkom maja! bila potpuno poraena. Cerdinand je nastojao da pridobije i druge srpske velikae. /braao se i 5adiu "oiu i 2avlu "akiu. *jegova je diplomatska aktivnost imala me(u rbima dosta uspeha! naroito posle ove *enadove pobede. $o je nagnalo protivnike *enadove! da upnu sve snage protiv njega. U velikoj borbi kod e(6alua zadat je njegovoj vojsci osetan udarac. Iako ga je oslabilo! to ga nije slomilo. toga su kasnije pokuana druga sredstva. +ad se .ovan *enad spremao u susret kralju Cerdinandu! bio je! u prolazu kroz egedin! iz zasede smrtno ranjen. $eko ranjenog preneli su njegovi ljudi *enada u selo $ornjo! gde mu je stari neprijatelj! Valentin $erek! otsekao glavu! FE. jula. 2osle njegove smrti vojska mu se brzo rasula. $ako je brzo zavrio ivot taj udni i jo dovoljno neproueni junak! najmistinija i najvie problematina linost cele nae prolosti. +ao stvoren za epsku pesmu on u njoj! ipak! nije ostavio nikakva traga! to je isto tako od znaaja i za vreme i za sredinu i moda za psihu postanka i ivota nae narodne junake pesme. Bapolji je pogibija .ovana *enada dobro dola! iako mu nije mnogo olakala poloaj. 'itom! obeanjima! veim izgledima i stvarnijom snagom Cerdinand je sve 324

Istorija Srba Vladimir orovi vie uzimao maha na njegovu tetu. I me(u rbima i me(u 1rvatima. Videi to Bapolja je pourio da i sa svoje strane zadovolji rbe. +ako je despot tevan "erislavi priao 1abzburzima! kako mu se .ovan *enad odmetnuo isto tako! to je Bapolja hteo da i on ima jednog zakonitog pretstavnika rba na svojoj strani. toga je o :uhovima 3?F@. imenovao 5adia "oia kao novog srpskog despota. %li 5adi nije bio nova linost! koja bi ponela nov barjak! a sem toga bio je ve ostareo i bolestan. /n nije mogao doneti Bapolji nov priliv snaga! pa ak ni povratiti ranije izgubljene pozicije me(u rbima. *aprotiv! kad je Bapoljina vojska F@. septembra 3?F@. pretrpela jak poraz kod $okaja i kad se poelo sticati uverenje da njegova snaga nije dorasla Cerdinandovoj! ostavili su njegovu stranu skoro svi ugledniji rbi! koji su ga dotle pomagali. 'e(u prvima 2avle "aki! koji je od svih rba u Ugarskoj imao u to vreme i najvie snage i najvie ugleda. +ao Cerdinandov pristalica istie se i patroviski glavar tevan ctiljanovi! poznat i popularan naroito po Gjubiinom prianju. /n je krajem jV veka napustio svoju "oku! pa je kao kastelan krajikih gradova i pristalica 1abzburga vodio borbe najpre protiv $uraka! a posle protiv Bapoljinih ljudi. 2osle Cerdinandove pobede i krunisanja za ugarskog kralja ;<. novembra 3?F@.> me(u nagraenima nalazio se i ctiljanovi. :obio je u virovitikoj upaniji posede 'iholjac i 8logovnicu. :espotu tevanu ustupio je Cerdinand izvesne pogranine gradove! koje je dotle drao .ovan *enad! "a! Cele(haz! otin i druge. +rajem zime 3?F@. i poetkom 3?FD. god. polo je za rukom Cerdinandovoj vojsci! u kojoj se vidno isticao 2avle "aki! da u severnoj Ugarskoj suzbije Bapoljine pristalice i da samog Bapolju natera da se sklanja u 2oljsku. U nevolji Bapolja se obrati za pomo sultanu. ultan ulejman! po staroj turskoj politici! pristao je odmah da posreduje u borbi izme(u dve hrianske grupe& u toliko pre to se radilo o tom! da se potpuno rastroji ugarska drava! i to je Bapolja pristao da prizna njegovu vrhovnu vlast. $urci na granici nisu mirovali ni inae. Ve pre saveza sa Bapoljom i pre objave rata oni su poeli ivu akciju u "osni! zauzevi .ajce i neka druga mesta. 2otom su preli i preko ave i krajem prolea 3?FD. napali "arku. Izvetaji svih zapovednika sa granice bili su oajni. Gjudi su mesecima ostajali bez novaca i drugih sredstava! pa su se ili rasipali ili izdravali pljakom. :espot tevan javljao je E. jula palatinu tevanu "atoriju! da je turska vojska ;,sva snaga turskog sultana-! kako je on govorio preterujui i suvie> prela avu ,i progutae i pretvoriti u pepeo ostatke kraljevstva-. am protiv njihove sile! pisao je on! to je ,kao kap protiv mora.- I to s ljudima nezadovoljnim! za koje se niko ne brine. Cerdinand! me(utim! nije mogao mnogo pomoi. +ao i prola ugarska vlada on se muio bez 6inansijskih sredstava i teio je ljude samo praznim reima. *ije udo s toga! to je na granici nastalo rasulo! to su ljudi poeli da poputaju i to je Bapolja s $urcima uzimao sve vie maha. am despot se nije ustruavao poruiti palatinu! da e izvesne gradove! ako mu za vreme od dve nedelje ne do(e pomo! isprazniti i napustiti sam. Uzalud je radi toga iao ak i u "udim. Cerdinand! u koliko je! s krajnjim naporima! i namicao novaca nije ih troio na utvr(ivanje june granice! koliko za odbranu uih austriskih zemalja i na opremu vojske protiv Bapoljinih ljudi. *adao se! da bi moda mogao slomiti njegov poloaj u Ugarskoj pre nego do(u $urci. U gra(anskom ratu! koji se nastavljao celog leta 3?FD.! dolazilo je do alosnih scena. U borbi za tu(e interese imali su ve vie puta da se bore rbi jedni rotiv drugih. U pohodu Cerdinandove vojske protiv Bapolje pole su ovom prilikom "orieve ete protiv 5adia "oia! koji je! teko bolestan! leao na umoru. U septembru taj Bapoljin srpski despot bio je ve pokojnik! ali pred njegovim gradom Gipovom naao je smrt u borbi i +omnen "aki! brat 2avlov. 325

Istorija Srba Vladimir orovi :osad! srpske borbe na strani 'a(ara imale su naelan karakter. "orilo se iz hrianske solidarnosti i u nadi da se vaspostavi slobodna srpska drava. U ovom gra(anskom ratu! gde je izbilo mnogo linih strasti i linih interesa! rbi su sluili kao oru(e jednoj i drugoj strani jo uvek s verom da e u njima nai pomagae i za svoje kasnije narodne ciljeve. /d asa kad Bapolja sklapa savez sa $urcima njegove srpske pristalice postale su u isto vreme i turski pomagai. *e moe se rei da je to bilo samo posredno i nedovoljno svesno. *aprotiv. U borbu se gazilo iz upornosti! prkosa! ozloje(enja! ali i iz line koristi. +od vrlo malog broja bilo je i uverenja! da se da vie postii u zajednici s $urcima nego u borbi protiv njih. U svakom sluaju %. Ivi imao je pravo kad je utvrdio! da se od ovih vremena poela pro6anisati ideja koja je rbe dotle vodila! da naputaju otadbinu i sve rtvuju u borbi za slobodu. :oista! od boraca za slobodu oni postaju neka vrsta tu(ih piona& pretvaraju se u ratnike od zanata! koji! napustivi redovna zanimanja! ive od najamnikih plata. 2ometenost rba na granici bila je velika. 2avle "aki! koga je Cerdinand imenovao i vrhovnim zapovednikom ajkaa! drao se stalno s njim! ali je imao estih neprilika i sa linim i sa naelnim protivnicima. $ako mu je poetkom 3?F4. god. jedan sused preoteo posed "anhidu i sam je Cerdinand morao posredovati da mu ga vrati. *ekadanji najblii saradnih .ovana *enada! vojvoda ubota Vrli! preao je $urcima i sluio na granici. :espot tevan ispunio je svoju pretnju i napustio je gradove "a i Cele(haz! koje su odmah poseli $urci. U turskim rukama behu poetkom 3?F4. god. tvrdi 2etrovaradin! 'itrovica! .ajce! "anja Guka! +nin! kradin! Udbina! /strovica. *a mnogo strana put im je bio otvoren ili bar dobro pripremljen. toga je razumljivo! to je despotov postupak izazvao na dvoru teku osudu. Gjut! Cerdinand je FF. marta 3?F4. izdao naredbu da se zatvore tevan i njegova majka zbog nevere! a kastelanima despotovih gradova bi zapove(eno da gradove predaju .ohanu 1oberdancu. Cerdinand je optuivao despota da je ak odao $urcima neke tajne! pa je pozivao ostale rbe iz rema da mu ostanu verni. 1oberdanc je izvrio misiju! zarobio despota i majku mu .elenu i uputio ih u "udim. $o je! naravno! izazvalo jo veu zabunu na granici! a naroito me(u rbima. am "aki nije smeo jedno vreme da se pojavi me(u ajkaima! koji mesecima nisu primali platu i bili tim i drugim postupcima veoma ogoreni. U pismu Cerdinandu od 3@. juna "aki je upozoravao kralja! da bi to sve moglo imati neprijatnih posledica. I imalo ih je. rpski ajkai prili su $urcima i sa njima zajedno poeli vriti napade na 'a(are. U leto 3?F4. poela je velika turska o6anziva! kojom je rukovodio sam sultan. "ez skoro ikakva otpora prodirala je turska sila kroz Ugarsku. *a mohakom razbojitu pridruio se sultanu njegov novi vazal Bapolja. *a vesti o turskom prodiranju uputie Cerdinandovi ljudi zarobljenog despota iz "udima u "e! ali se on na putu nekako iskrade i pobegne. :oao je pravo u turski tabor. ultan je despota primio lepo i povratio mu je sva imanja koja je drao u lavoniji. 2oto je osvojio ma(arsku prestonicu sultan je poao pravo na "e! u kome se! me(u ostalim braniocima! naao i 2avle "aki sa srpskim etama. :obro branjeni grad odrao se uprkos turskih juria sve dok sultan zbog jesenjih kia! 3E. oktobra 3?F4.! nije naredio da se vojska vrati kuama. /vaj neuspeh $uraka nee slomiti njihovu ekspanzivnu aktivnost! ali e uiniti da %ustrija 1abzburgovaca dobije vanu historisku misiju u 7vropi. lomivi Ugarsku $urci su izabrali kao svoj dalji put nadiranja tada glavno i najvanije mesto cele srednje 7vrope! "e! najvei grad do 2ariza! sredite istonog poseda habzburke kue! najsilnije dinastije u 7vropi. *isu okrenuli prema slaboj Italiji ili u drugostepene alpske oblasti. Udarili su u glavu! svesni svoje snage! a potcenjujui moda otpor protivnika.

326

Istorija Srba Vladimir orovi %ustrija je u ovaj mah zaustavila udarac! a u isti mah osetila ta joj pretstoji ako se za vremena ne trgne. Cerdinandova tenja! isto dinastika! da dobije krune eku! ma(arsku i hrvatsku i da privue na svoju stranu rbe! dobila je istorisko opravdanje i znaaj. +ao prva na udarcu! posle Ugarske! %ustrija je sad ila zatim! da radi sopstvene odbrane! stvori oko sebe vrst lanac hrianskih naroda! s kojima e moi organizovati otpor protiv $uraka. Ispunie za %ustriju s vie uspeha kralj Cerdinand ono! to je 'atija +orvin eleo postii za 'a(arsku. pasavajui sebe %ustrija je tom politikom aktivnou spasavala celu srednju! a dobrim delom i zapadnu 7vropu. U toj tenji habzburke drave rbima je zapala teka i dunost i sudbina. *alazei se du same granice oni su imali da podnesu najvie rtava! i to ne decenij0dva! nego nekoliko vekova. I s toga se kod njih stvorio itav stale ljudi! graniara! venih straara sa orujem u ruci! kojima u ogromnoj veini nije bilo mogue da razvijaju ikakve druge sposobnosti. 5atniki ivot postao im je zanimanje i hleb. 1otei da digne duh kod svojih ljudi Cerdinand je delio vernima nagrade! ponekad i 6iktivne. remskom vojvodi 5adoslavu! ranijem saradniku .ovana *enada! koji mu je na toj strani trebao zameniti despota tevana! ,poklonio- je grad 'itrovicu! ako je pomogne osloboditi od $uraka. tevan je! me(utim! kao turski ovek napadao na susedne Cerdinandu verne slavonske i druge velikae! bilo sam! bilo zajedno sa Bapoljinim ljudima. +ao to obino biva u gra(anskom ratu ljudi su bili nadojeni mrnjom i gonili su se nepotedno. +ad je 3?<=. god. dolo do novog rata s $urcima srpske ete pod "akiem i vojvodom 5adoslavom pomagale su austrisku vojsku u zapadnoj Ugarskoj! a naroito su se istakle u opsadi "udima! dok je 2etar /varevi s $urcima i Bapoljinim ljudima davao uspean otpor u tom gradu. 2osle neuspeha pod "udimom i "aki i 5adoslav imali su dovoljno prilike da osete! kako njihovo zalaganje ne nailazi na pravu cenu kod merodavnih inilaca! i s toga su i oni u svojim postupcima bivali dosta puta bez pravih obzira. "akievi ljudi napadali su! na pr.! na imanja bive ma(arske kraljice! a 5adoslav je u jednom sporu sam hteo da pribavi sebi nezakonitu zadovoljtinu. U pomuenoj zemlji nije lako bilo stvoriti red! a najmanje me(u monima gde je svaki hteo da njegova volja bude bez pogovora. *i kraljeva se re nije uvek sluala& a! istina! i on je ponekad davao vie da utei! ili zagladi! ili odloi! nego da ispuni. toga je "aki jednom prilikom osetio potrebu da upozori samog kralja! kako ljudi nisu ,deca! da bi se drali samim reima.ultan ulejman nije mogao da preali neuspeh pod "eom i 3?<F. god. krenuo je novu vojsku. Imamo jedan savremeni izvetaj o tom pohodu! koji lepo kazuje kako je sultan i spoljanjim sjajem hteo da utie i na svoje i na protivnike ljude. ultan je iao sa 3F.=== janjiara i A== sluga na konjima! sa kratkim kopljima! svi u svili! okieni srebrom. 9arsko blago sa ilimima i seijama i carske ene nosilo je ?= kola! a A== kamila bilo je natovareno carskim adorima i opremom. 9arevu linu gardu sainjavalo je F.=== spahija! 3== sluga odevenih u svilu okienu zlatom i srebrom! i 3.=== sulahija! neobino visokih! svi u plavoj svili! sa sokolovima! psima i potrebnim priborom za lov. 9ar je bio sav u crvenom! iskien zlatom! s belim turbanom i na belom konju! koji je bio pokriven zlatom i dragim kamenjem. Uza nj su ile etiri pae i F.=== najotmenijih $uraka. +od "eograda iziao je pred cara Bapolja! da ga prati na daljem putu. ulejman je bio! naglaava se! dobro obaveten o borbama koje su u nemakim zemljama izbile izme(u katolika i novog protestantskog pokreta i smatrao je! s pravom! da mu to znatno olakava posao. )itava turska vojska cenila se na F==.=== dobrih boraca& <=.=== kamila prenosilo je municiju i drugi pribor za artiljeriju. 'e(u $urcima se nalazilo i D.=== hriana i A== talijanskih kondotjera! koji su se naroito svi(ali sultanu. +od /seka pridruio se toj impozantnoj sili i despot tevan. 327

Istorija Srba Vladimir orovi *a tom svom pohodu sultan je stigao pod tvrdi grad +isek! koji je branio *ikola .urii. *eobino hrabra odbrana grada zadivila je sultana. 2oto je .urii pristao da na gradske bedeme postavi tursku zastavu napustio je sultan grad i uputio se prema zapadu! u ctajersku. I ovom prilikom istakao se 2avle "aki! koji se borio s turskim zalaznicima i pratio ih sve do Gjubljane! pa posle nastavio borbu protiv jednog njihovog odreda i u donjoj %ustriji. Ba nagradu 2avlu je potvr(en posed grada ombathelja! koji mu je bio dat pred samu tursku o6anzivu. "ogat! moan! i vrlo hrabar "aki je stekao velik glas i me(u rbima i meu strancima. rbi su u njemu gledali oveka! koji jedini moe da uini neto za njih. /n se i trudio da im pomogne. *aroito mu je bilo stalo do toga! da to vie rba! naroito iz ugroenog rema! prevede u Ugarsku! u uverenju da ih tim izbavlja od $uraka. *ije neverovatno da je pri tom imao i linih rauna! jer se tim pojaavao njegov poloaj i olakavala nezavidna sudbina onih! koji su ve ranije bili preseljeni. :espot tevan "erislavi imao je daleko manje uticaja. *ije do danas utvr(eno tano radi ega je bosanski sandak 1usre60beg 3?<E. god. krenuo vojsku protiv njega i dao ga ubiti. Bna se samo! da je tevan pokuavao s vremena na vreme da se priblii Cerdinandu! ali da je isto tako sara(ivao i sa $urcima u haranju i osvajanju lavonije. *e marei za mir! koji je bio sklopljen izme(u $urske i %ustrije! upao je bosanski paa u lavoniju. Izgovarao se! da namerava urediti stvari u toj oblasti posle smrti svog vazala! despota tevana. U leto 3?<E. prela je turska vojska avu! gde se sjedinila sa vojskom koju je doveo beogradski sandak0beg. $urci su poseli skoro celu despotovu oblast! sem zapadnih mesta! pa su onda zauzeli i mnoge druge gradove. "aki je F=. avgusta javljao kralju! da su $urci naroito utvrdili "rod na avi! ,da taj grad postane drugi "eograd-! a ele isto tako da podignu i jedno utvr(enje na :ravi! blizu /seka. rem je bio podeljen& rem i lavoniju dodao je sultan beogradskom sandakatu! a drugi deo lavonije do +oboa sastavljao je novu oblast s posebnim zapovednikom. rpski vlastelin slavonski! tevan ctiljanovi! morao se pred $urcima povui! i to najpre u Valpovo! gde je bio kastelan! a posle! verovatno! u ciklo! gde je umro posle 3?A=. god. *ije blie poznato radi kojih je svojih vrlina postao toliko popularan me(u rbima! da ga je naa crkva proglasila ak za svetitelja. *jegove moti lee u manastiru ciatovcu! gde mu je stvoren poseban kult. *jegovo svetako itije! napisano tek u jVII veku! ne odgovara istoriskim injenicama. $urski uspesi u lavoniji i nova aktivnost Bapoljinih prijatelja pokolebae Cerdinandove redove. 2oee opet lina obraunavanja i gra(anske borbe. *aroito se istae nekadanji Cerdinandov pristalica Valentin $erek kao opasan tip. /n je u poslednje vreme postao neprijatelj "akiev! a u pravog dumanina mu se pretvorio posle jedne rune zasede u kojoj je uestvovao jedan "akiev sluga! za koga je $erek verovao da je to uinio s gospodarevim odobrenjem. Ba osvetu on je krajem 3?<E. ili poetkom 3?<@. god. udario na neke "akieve posede! pa je me(u ostalima uzeo i grad Gak! u kom se "aki najdue zadravao. "aki nije mogao da mu se sam suprotstavi! a ostali ma(arski velikai ustruavali su se! da zbog njega do(u u sukob s protivnikom koji je izgledao jai. :alje borbe prekinula je velika o6anziva koju je poela u leto 3?<@. austriska vojska protiv $uraka u lavoniji i u kojoj je sudelovao i "aki. :a bi u tom pohodu dobio rbe na svoju stranu i da bi nagradio "akievu vernost Cerdinand mu je dao titulu srpskog despota F=. septembra 3?<@. :espotovina se imala tek preoteti od $uraka! i to i ona u remu kao i ona u rbiji. /na je imala biti jedna od buduih ,nagrada-.

328

Istorija Srba Vladimir orovi %ustriska vojska! koja je brojala svega 3D.=== boraca! sa skoro polovinom konjanika! krenula je iz +oprivnice u lavoniju. Izvidnice je vodio "aki! a vrhovni zapovednik je bio Ivan +acianer. *jihov napad bio je uperen u prvom redu na /sek! gde se bila skupila njima ravna turska vojska. %li svi pokuaji hrianske vojske da zauzmu taj grad ostae uzaludni. *edovoljno snabdevena i nedovoljno povezana +acianerova vojska morade da se povlai. $o povlaenje pretvaralo se u opustoenoj zemlji u potpuno osipanje! koje je! pod turskim pritiskom! pretilo da pre(e u rasulo. "aki je pokuao da odrava red i da se odupre neprijatelju! ali je u borbi kod 8orjana poginuo 4. oktobra ne postigavi cilj. 2avle "aki poslednji je predstavnik makar i nominalne vlasti srednjevekovne rbije. njim je sahranjena i srpska despotska titula i svaka stvarnija nada za obnovu srpske drave u to vreme. $urska granica pomerena je daleko prema severu i domalo turski e paa zasesti de6initivno u "udim! da u njemu ostane punih sto i pedeset godina. a svojim despotom rbi su mogli bar izgledati kao neka vrsta saveznikih boraca& otsada oni su obini podanici i na turskom i na austriskom i ugarskom podruju. U isto vreme $urci su postigli velike uspehe i u :almaciji. $amonje stanovnitvo! preputeno manje0vie samo sebi! nije moglo da im odoli& ni 'a(ari! ni 'leani! ni papa nisu im dali! niti mogli dati! nikakve stvarnije pomoi. /drali su se jedino gradovi na moru sa jakim bedemima! kojima se morem dalo doturiti hrane i municije! ali je u mnogima i od njih stanje bilo bedno. /dbrana 2avla "erislavia i +rste Crankopana i drugih bila je puna lepih podviga! ali nije mogla da zaustavi tursku poplavu. ulejman Velianstveni s planom je i na toj strani potiskivao ma(arske vrhovne vlasti i njihov uticaj. /d 3?F303?<<. god. $urci su ve drali +nin! /strovicu! kradin! sa celim njihovim podrujem! a ugroavali su zale(e cibenika! $rogira i plita. *ajdue se opirao tvrdi +lis! koji je branio slavni 2etar +rui. 'leani! koji su eleli da taj grad nekako dobiju u svoje ruke! pravili su mu vie neprilika i doprineli su nesumnjivo njegovom padu. +ad su $urci stegli grad +rui je uspeo da mu izradi pomo od kralja Cerdinanda! ali je s njom zaglavio i sam na olinskom 2olju. 2osle njegove pogibije +lis se predao 3F. marta 3?<@. Uskoci iz "osne i drugih naih krajeva! koji su sainjavali glavnu posadu grada i susednih mesta spasoe se dobrim delom u enj! pod austrisku zatitu. *a vest o padu +lisa! o ijoj se odbrani nekoliko godina pisalo i govorilo u hrianskom svetu! sam je papa 2avle III upuivao pozive 7vropi! da zaboravi me(usobne sva(e i da se prene i spremi za odbranu ugroene vere. tanovnitvo iz unutranjosti :almacije bealo je pred $urcima na sve strane! u tvrde gradove! na ostrva! u 1rvatsku! u Italiju. toga se strahovito proredilo& po jednom izvetaju spalo je od E=.=== na ?.?== dua. .edan mletaki izveta iz 3?<3. god. posebno je naglaavao! da se umanjilo katoliko stanovnitvo! ili! preciznije reeno! ,kako nema skoro ni jednog vie rimokatolika u dalmatinskom kontinentu.- U puste zemlje dovodili su $urci pravoslavni elemenat iz susednih oblasti! da obra(uju zemlju i da ih snabdevaju namirnicama. 2riliv pravoslavnog stanovnitva u te krajeve u vremenskom periodu od 3?F<03?<=. god. zabeleilo je vie savremenika. $ada je! po saoptenjima danas zagubljenog letopisa imeona +onarevia! podignuto vie pravoslavnih crkava u :almaciji! kao! na pr.! u "iljanima! /strovici! +arinu! +istanjima i po nekim drugim mestima. $ako se dogodilo! da su nekadanja sredita stare hrvatske drave izgubila svoje! a dobila novo stanovnitvo! koje se tu odralo sve do dananjeg dana. $urska osvajanja

329

Istorija Srba Vladimir orovi Ba vreme prvih osvajanja ulejmana Velianstvenog zapadna 7vropa bila je krvno zava(ena. *ekoliko godina vodio se rat izme(u cara +arla V i 6rancuskog kralja Cransoa I! u koji su manje0vie bile zapletene ne samo sve zapadne drave! nego i 7ngleska. ocialne nepravde izazvale su na vie strana ogorene seljake ustanke! koji su bivali u krvi uguivani. Verske borbe! zapoete protestantskim pokretom! poele su da dele svet u dva krvno zava(ena tabora. Umetniki preporod i verska re6ormacija imali su kao glavne tenje oslobo(enje od krute stege srednjovekovnog klerikalizma& autoritet papa bio je malo kada manje potovan nego u ovo doba. Ideja hrianske solidarnosti! na koju se u svima akcijama protiv $uraka toliko polagalo! izgledala je kompromitovana u najveoj meri. Izvesne sile zapada i hrianstva traile su skoro otvoreno veze pa i saveze sa $urcima! ako je to samo moglo pomoi da se skri njihov neprijatelj. $ako je u jedno vreme moglo izgledati! kao da je srednja 7vropa ostavljena svojoj sudbini i da su $urci u njoj mogli operisati bez opasnosti da izazovu opti revolt. +arlo V bee u leto 3?<?. osvojio $unis i tim pospeio stvaranje vojnikog saveza izme(u dva glavna svoja neprijatelja! Crancuske i $urske. 8od. 3?<@.! kao 6rancuski saveznici! $urci su iznenada napali mletaki +r6 i produili svoja osvajanja u lavoniji. $o izazva reakciju i na drugoj strani. Ugroeni! na(oe se zajedno. 2oetkom 3?<D. god. dolo je do stvaranja , vete Gige-! u koju su! pored papske drave! uli jo 1abzburgovci +arlo V i Cerdinand! i 'letaka 5epublika. 'alo kasnije! istog meseca 6ebruara! zauzimanjem s vie strana! dolo je i do mira izme(u Cerdinanda i Bapolje. Cerdinand je priznao Bapolji kraljevsku titulu i posed onih zemalja koje je ve drao! obeavajui mu! zajedno s bratom! zatitu od svih neprijatelja& Bapolja! sa svoje strane! pristao je da Cerdinand! posle njegove smrti! posedne i njegov deo kraljevine i ostane jedini kralj. %ktivnost vete Gige! koja je bila postavila vrlo visoke ciljeve! bila je sasvim nejednaka. 1abzburzi! zauzeti unutranjim pitanjima! ne uinie na kopnu skoro nita! iako ih je papa bio privremeno izmirio sa Crancuzima. /perisali su! u glavnom! samo na moru! skupivi jaku 6lotu svojih! papskih i mletakih la(a. tom 6lotom zauzeli su cpanjolci FD. oktobra 3?<D. 1erceg *ovi i ostali u tom gradu kao gospodari! iako su ga 'leani iz vie razloga traili za sebe. $o je bio prvi otvoreni razlog za razilaenje saveznika. :rugi je razlog! manje otvoren! bio i taj! to je +arlo V uzeo u zatitu :ubrovnik! koji su 'leani hteli posesti okrivljujui malu 5epubliku da slui $urcima. em toga! i u :almaciji je teret kopnenog rata pao u glavnom na 'leane! iako se znalo da njihova suhozemna snaga nikad nije bila veih razmera. $urci su bez velike muke! uzeli gradove *adin i Vranu! ali njihov napad s morske strane na +otor nije uspeo. 'e(utim! D. avgusta 3?<4. preoteli su 1erceg *ovi od cpanjolaca. 2osredovanjem Crancuza 'leani su se zbog svega toga izdvojili iz vetog aveza i 3?A=. god. sklopili s $urcima separatni mir. 'leani su uspeli da sauvaju u severnoj :almaciji morsku obalu s glavnim gradovima Badrom! cibenikom i plitom i sva ostrva! ali sa vrlo malo poseda u zale(u. U "oki +otorskoj ostao im je +otor sa svojim srezom. vu ostalu :almaciju pritisli su $urci! nadvirujui skoro u gradske zidine. /d otete zemlje oni su obrazovali kliki sandak. 1abzburzi nisu bili bolje sree ni u Ugarskoj. .ovan Bapolja umro je u leto 3?A=.! ali je malo pred smrt dobio sina i naslednika. *a samrtnom odru on je zakleo svoje prijatelje da mu za sina sauvaju kraljevsku krunu! naravno pod zatitom $uraka! jer se sa pristankom Cerdinanda nije moglo raunati. 'e(u tutorima malog Bapoljinog sina nalazio se i jedan rbin! Bapoljin ro(ak 2etar 2etrovi! koji je imao velika imanja u aradskoj! tamikoj i severinskoj upaniji. 2etrovi je bio protivnik Cerdinandov od

330

Istorija Srba Vladimir orovi poetka! pa je to ostao i sada. Bajedno sa ostalim Bapoljinim pristalicama on je nastavio politiku naslanjanja na $urke! koji su! sasvim razumljivo priznali Bapoljina sina kao kralja. +ad je video da je raniji ugovor sa Bapoljom ostao bez vanosti reio se Cerdinand da njegovo priznanje iznudi silom. 8od. 3?A3. napao je "udim! u kom se nalazila Bapoljina porodica. *a taj napadaj odgovorili su $urci novom o6anzivom. "ez muke doprli su do ma(arske prestonice i uli u nju FE. avgusta! ovoga puta konano. 1teli su! da se posedanjem tog vanog grada uvuku izme(u istone i zapadne Ugarske! da tako potpuno ovladaju situacijom u toj zemlji! i da uvrste svoj poloaj u rednjoj 7vropi. $im uspehom! kojim je krunisao svoja dotadanja osvajanja! ulejman je postao stvarni gospodar Ugarske. Uzimanje "udima trglo je! me(utim! i Bapoljine pristalice. "ojei se da ih $urci ne stegnu jae oni su! ve krajem te godine! pristali da se izmire sa Cerdinandom! ali od tog izmirenja bilo je u taj mah malo neposredne koristi. $om prilikom raunalo se! prirodno! i sa rbima! iji je broj u junoj Ugarskoj bio vrlo veliki. Bastupnik palatina %leksandar $urzo obratio se u ime Cerdinandovo rbima pozivajui ih da mu se pridrue i obeaju vernost. rbi su se sastali u 1odou 3. septembra 3?AF.! pa su izabrali kao svog izaslanika kralju 2etra "oia. rbi su traili da zadre sva ona imanja ma(arskih plemia koja su poseli delimino i sa dozvolom Bapoljinom. $urzo nije bio za to! da im se to odobri! jer bi bilo na tetu ,mnoge gospode i plemia-! nego je preporuivao Cerdinandu da ih dri u dobroj volji lepim reima! kako se rbi! ako ne bi bili zadovoljneni! ne bi obratili $urcima! koji bi im to ispunili bez ustezanja. Iz ovih pregovora vidi se jasno koji su socialni procesi ili uporedo sa ovim politikim promenama. U onim meteima! od sloma ma(arske drave i za vreme gra(anskih ratova! rbi su se! kao izbeglice i mahom beskunici! doepali ma(arskih vlastelinstava! neto silom a neto prostim posedanjem! jer su se mnogi vlasnici bili sklonili iz straha od $uraka. 2rirodna je stvar to ih oni nisu vie lako putali iz ruka! i to su! prilikom pregovora o promeni vladara! traili kao cenu za svoje usluge legalizaciju stvorenog stanja. druge strane i ma(arski su plemii gonili! bez mnogo obzira! srpsku vlastelu i ugledne vo(e! gledajui u njima povlaene doljake! koji su bili! po njihovom miljenju i suvie nagra(ivani. $ako su! na pr.! postepeno oteli najvei deo poseda porodici poginulog 2avla "akia! a razgrabili su imanja porodice .akia! koja je izumrla u ovo vreme. 5at izme(u %ustrije i $urske nastavio se na veliku tetu prve. +arlo V! zbog rata s Crancuskom! nije bio u stanju da pomogne! a Cerdinand sam nije mogao da sprei tursko napredovanje. 2okuaj njegove vojske da povrati "udim zavrio je bedno. $urci su zauzeli mnoga mesta zapadne Ugarske sa 2eujem i tonim "eogradom! a prodirui uz :unav osvajali su vani i lepi grad /strogon. U lavoniji turska granica prela je Valpovo! )azmu i +oprivnicu. %ustrija je zadrala zapadni pojas Ugarske! a 1rvatska je sama govorila da pretstavlja ,ostatke ostataka.- $ursko prodiranje dirnu u savest 7vrope! pa se mnogi habzburki protivnici osetie pobu(eni! da im olakaju poloaj. Crancuski kralj Cransoa I! saveznik $uraka! doivevi vie neuspeha! bi prisiljen da 3?AA. god. trai mir. Iza njega sklopie mir i $urci! najpre s Cerdinandom 3?A?.! pa sa +arlom 3?A@. god. 'udri ulejman! oprezan i dobro obaveten! nije hteo da se! bez potrebe! izloi napadu jedne vee hrianske koalicije. U 7rdelju! udovica Bapoljina! kraljica Izabela! do(e u sukob sa jednim delom svoje okoline. +ao majka ona je htela da ouva krunu svom sinu i nije verovala 1abzburzima. *jen glavni savetnik! namesnik 6ratar gor(e Utjeenovi! inae rodom :almatinac! bio je za sporazum i kao svetenik i kao diplomata. +raljica nije imala poverenja u njega! pa se! kad je doznala za njegove tajne pregovore! potuila i sultanu!

331

Istorija Srba Vladimir orovi traei zatite. ultan je u taj mah bio zauzet u 2ersiji! ali se ipak brzo odazvao! jer je video da je zapadni svet! i dalje krvno zava(en! bez veih opasnosti za nj. /n odmah naredi budimskom pai i okolnim sandacima! da po(u u pomo kraljici. 8lavni stub kraljiine stranke bio je 2etar 2etrovi! koji je ostao dosledno na staroj liniji. /n je 3??=. god. sa svojim rbima i neto $uraka poveo borbu protiv 6ratra gor(a! ali u njoj nije imao uspeha. *a to je poela neposrednija intervencija sultanova. /n je traio! da za namesnika do(e 2etrovi! da mu 'a(ari ustupe gradove "ekerek i "eej i da mu se povisi hara. $i zahtevi oslabili su kraljiinu stranku! koja je sem toga pretrpela i vojniki poraz. 2risiljena! kraljica je 34. jula 3??3. pristala na ugovor! da se odree 7rdelja i krune uz izvesnu novanu ottetu i pod uslovom da joj sin dobije neka vlastelinstva u cleskoj i da postane zet Cerdinandov. 2etar 2etrovi je isto tako morao napustiti svoja dobra i gradove! a mesto njih je dobio 'unka. *a to je ulejman objavio rat smatrajui da je tim povre(eno njegovo pravo i njegovi interesi. $ursku o6anzivu poeo je u septembru 3??3. kao vrhovni zapovednik rumeliski beglar0beg 'ehmed0paa okolovi. $aj ovek! koji e u $urskoj doskora voditi glavnu re! bio je poreklom iz "osne! iz sela 5avanaca! sokoloviske optine! blizu 5udog. +ao deak proveo je izvesno vreme u manastiru 'ileevu! uei knjigu. 5oen je bio 3?=?E. god.! a odveden je bio u .edrene! kao roditeljski danak u krvi! kad je bio svestan i svoje sredine i svog porekla. :arovit i ambiciozan poislamljeni 'ehmed dospeo je rano u 9arigrad! i to u sam dvor. +ao mlad ovek uestvovao je u bitci kod 'ohaa i u drugim borbama po Ugarskoj. Ve 3?AE. god. postao je kapudan0baa! to jest e6 turske mornarice! u vreme! kad je drugi rbin iz "osne! 5ustem paa /pukovi! bio veliki vezir. $ri godine docnije postao je okolovi rumeliski begler0beg i s toga poloaja poveo je vojsku u 'a(arsku. U okolovievoj vojsci bio je prilian broj rba! i to i onih koji su doli kao martolozi i azapi i onih koji su mu se pridruili u "anatu. ,Cratar gor(e traio je od Cerdinanda da raspie akt o oslobo(enju seljaka! jer su na tome pitanju mnogi seljaci! naroito rbi! preli u tabor $urske! koji su im obeavali slobodu.- :ogodilo se ono! to je $urzo predvi(ao pre deset godina. Cerdinand! me(utim! nije primio gor(eve predloge. okolovi je s planom izlazio rbima u susret! da bi ih to vre vezao za tursku stvar. U ovom ratu oni su mu s toga uinili lepih usluga i kao borci! i kao dostavljai. U mestima! gde su oni sainjavali glavnu posadu! predavali su se po dogovoru. *jihovo dranje! sem toga! obeshrabrivalo je Cerdinandovu i 6ratrovu vojsku! koja ni inae iz poetka nije bila ni mnogo spremna ni raspoloena za borbe. 2osle kraih borbi okolovi je zauzeo "eej! "ekerek! )anad! Gipovu i itav niz drugih gradova po "anatu! ali mu nije polo za rukom da osvoji i $emivar. 2osle turskog povlaenja ispred toga grada Cerdinandove i 6ratrove ete uspele su da povrate skoro sve izgubljene gradove i da dobiju i nekolike vee pobede. okolovieva ekspedicija zavrena je tako s neuspehom! iako glavnina njegove vojske nije nigde ula u odluniju borbu. %li austriski ljudi nisu ipak bili zadovoljni. *alazili su! da 6ratar gor(e! koji je u me(uvremenu postao kardinal! ima nekih potajnih elja i puteva! pa su ga pred "oi 3??3. god. dali ubiti. $im! oevidno! nisu nimalo pojaali svoje pozicije. *aprotiv. Izazvali su zabunu i nepoverenje ak i u onim redovima! koji su im bili odani! i tim su potrli sav moralni znaaj svoje pobede. :a bi delovao na rbe! a i da bi upotrebio sve raspoloive snage za borbu! Cerdinand uputi u 7rdelj i 2etra "akia! strievia 2avlovog! koji je imao oko 3.?== ljudi pod sobom! bio iskusan ratnik i koji je i lino i zbog porodice uivao znatan ugled. %li njegov pokuaj! u 6ebruaru 3??F.! zavrio je potpunim neuspehom. 'alo potom

332

Istorija Srba Vladimir orovi "aki je i umro! FA. aprila 3??F.! ne uspevi da ispuni nade koje su u nj bile polagane. *isu ih! u ostalom! ispunili ni drugi. %ustrijanci su! borei se stalno sa 6inansiskim tekoama i unutranjim krizama! bili apsolutno u nemogunosti! da vode kakvu akciju velikog zamaha na dug rok. /ni su pokazivali snage samo na mahove. $ako je bilo i ovog puta. %ktivnost iz jeseni 3??3. god. zamenjena je izvesnom klonulou ve idue godine! kada su $urci! bez velikih rtava! uspeli da povrate izgubljene pozicije u "anatu i da osvoje $emivar. $ako je! sredinom jVI veka! celo podruje Ugarske u kom su rbi iveli u veim masama! ceo rem sa istonom lavonijom! "aranja! "aka i "anat! dolo pod tursku vlast. *ove srpske seobe Veina srpskog stanovnitva! posle svog doseljenja na "alkan! bila se smestila u sreditu balkanskih zemalja! od Vrbasa i 9etine na zapadu do 'orave i car0planine na istoku. Ba vreme jaanja srednjevekovne srpske drave srpska ekspanzija bila je upuena u tri pravca. *a severu doprli su do ave i :unava! na istoku do $imoka! a na jugu sve do 7gejskog 'ora. U severnom i istonom pravcu srpska se dravna ekspanzija podudarala sa etnikom& srodna slovenska plemena toga podruja vrlo su se brzo stapala sa srpskim elementom. *a jugu i jugozapadu srpsko irenje je nailazilo na jak i svestan grki elemenat i manje svestan ali vrlo ilav arbanaski i nije pokazalo mnogo uspeha. /no je! u ostalom! i malo trajalo! ne vie od etvrt veka. raspadom srpske carevine i sa prodiranjem $uraka srpski je elemenat s krajnjeg juga bio brzo potisnut ili se izgubio u drugoj etnikoj veini. *a drugim stranama srpsko etniko irenje uzimalo je sve vee razmere. 5omanski gradovi na junom jadranskom primorju kao :ubrovnik! +otor! "udva! "ar i druga manja mesta dobila su preteno slovenski karakter zahvaljujui samo prilivu iz svog srpskog zale(a. /d kraja jIV veka taj je priliv postojao sve vei po celom primorju! kada su nai ljudi! sklanjajui se ispred $uraka! traili utoite na tim stranama. Iz rbije migracije prema severu! u ma(arske zemlje! imale su dve 6aze. Ba vreme despotske vlasti vreno je naseljavanje despotskih imanja u Ugarskoj s planom! ali ne u velikoj meri. :ruga 6aza! od pada rbije! bila je sva uurbana! s puno metea! s beanjem u masama i sa voljnim i prisilnim preseljavanjem! koje je isto tako vreno u velikim masama. U jVI veku broj srpskih stanovnika u Ugarskoj bio je nesumnjivo vrlo visok! pa ma i ne iznosio polovinu sve populacije! kako je govorio 6ratar gor(e. Bbog pretenog broja srpskog ivlja "aka i "anat bili su dugo nazivani ,srpska zemlja-! 5 czovsz g. .edan ma(arski pisac kazuje! ,da su iz "anata itava sela ma(arska prebegla preko 'oria na sever! a ono malo 'a(ara to je ostalo behu sami sebi ostavljeni u ,moru srpskom-. *a tom podruju ,car- .ovan *enad mogao je da osnuje ak i jednu posebnu dravu! svejedno to je bila kratkog veka. /d druge polovine jV veka pa sve do danas rem je dobio i zadrao iskljuivo srpski karakter. U prvoj polovini jVI veka sklanjao se! istina! dobar deo rba iz rema i junih oblasti dalje prema severu i zapadu i 2avle "aki imao je o tom vie pregovora s kraljem Cerdinandom i drugim vlastima! ali su zato $urci spahije dovodili i tu! kao i u osvojenu :almaciju! srpske seljake i kmetove! da im obdelavaju polja! i srpsku miliciju da im uva gradove i druge posede. Velika je bila uloga srpskih martoloza u turskoj vojsci pri ovim naseljavanjima. /ni su! uz turske vlasti! bili najbolja zatita doseljenim srpskim zemljoradnicima i privrednicima! koji su brzo hvatali korena. Ve 3?A<A god. pri javnim licitacijama za davanje u zakup turskih dravnih prihoda javljaju se u Ugarskoj srpski privrednici kao zakupci! i to sa raznih strana! kao iz Coe i 9ernice u 333

Istorija Srba Vladimir orovi 1ercegovini! iz remske 'itrovice! iz +ovina i drugih mesta. +atoliko svetenstvo! naroito vie! koje bi u nevolji imalo okupiti svet oko sebe! bilo se razbeglo. *estalo je sremske biskupije! a u +aloi nije bilo biskupa za vie od jednog i po veka. *ijedan biskup nije smeo da se vrati stalno pod $urke. $o je znatno doprinelo da se proredio i katoliki puk. Imanja katolikih manastira i vlastelinstava dobili su ili turske spahije! ili su ih pritisli rbi. tari ma(arski pisac +atona zabeleio je! kako su $urci naseljavali rbima naputena ma(arska imanja i kako su rbi nadvladali na podruju kaloke biskupije. $ada su kaloki 'a(ari zaboravljali svoj jezik! a uili ,raki- ;!rascianicam linguamk>. :a rbima u Ugarskoj nije bilo teko pod $urcima svedoi najbolje onaj sluaj! kad je 3??F. god. jedan veliki broj rba krenuo iz "anata u 7rdelj da se tamo naseli! pa se posle izvesnog vremena opet vratio na stara mesta. )ak i rbi u 7rdelju vie su voleli tursku vrhovnu vlast nego austrisku. +ad je 3??E. god. izbio ustanak u 7rdelju protiv Cerdinandova reima i kad! pomagan od 2oljaka i $uraka! na elo ustanka stade 2etar 2etrovi! rbi se u velikoj veini odluie za nj. Cerdinandove pristalice bie razjurene! pa je i on sam morao priznati svreni in. 2etrovi postade gubernator obnovljene ma(arske drave u 7rdelju! a drugi njegov pomaga! rbin *ikola 9repovi bi postavljen za severinskog bana. Ve je ". +uripei zabeleio 3?<=. god.! kako je u "osni bilo doseljavanja iz rbije. Gjudi su ispred $uraka ili u susedne slobodne zemlje! a kad su i te bivale ugroavane onda bi uskakali na austrisko i mletako podruje. %li u tim preseljavanjima uestvuje mali broj stanovnitva& to su preteno borbeni i odvaniji mukarci. *aroito je to sluaj sa uskocima! koji postaju ili vojniki najamnici 'letaka i %ustrije! ili avanturisti sa nesigurnom sudbinom i nezajemenim krovom. 2ravo naseljavanje vre delimino vlaki stoarski elementi! koji su u pokretu prema zapadu iz 1uma i susednih zemalja ve od osamdesetih godina jIV veka! i jo vie zemljoradnici. I u "osni se zbivao slian proces kao i u :almaciji i Ugarskoj. +atoliki elemenat je u velikom broju naputao ugroenu zemlju. eobe iz "osne u susedne dalmatinske! hrvatske! austriske i ma(arske oblasti pominju se od pada "osne! ali naroito od pada jajake banovine. +uripei je ve 3?<=. mogao zabeleiti! kako "osna zapuuje neto od estih epidemija! a neto od iseljavanja. 2roces iseljavanja pomagala su i susedne hrvatske i austriske vlasti! kojima je bilo mnogo stalo do toga da pustu granicu nasele elementom! koji se dao iskoristiti za ratnike svrhe. /ne su ak i pozivale ljude i davale im razna obeanja. 2rve vesti o seobama u 1rvatsku iz susedne "osne kazuju! da su one poele 3?FE. god.! a prva vea seoba! sa ?= kua! datira iz 3?<=. 1rvatski ban! uveni junak Ivan +arlovi! preporuivao je njihov sluaj austriskom zapovedniku na granici! naglaavajui da su ,veoma dobri vojnici- ;iuia valde boni milites sunt>! od ranije poznati! koji su! dok su bili me(u $urcima! mnogo jada zadali hrvatskim vlastima na granici! i koji su nedavno imali kod "ihaa uspene borbe s $urcima. "ili su to ljudi iz rba! Unca i 8lamoa. Vo(a njihov! glamoki vojvoda tipkovi! s preporukom bihaskog zapovednika! otiao je lino! s nekoliko ljudi! da primi srpske doseljenike. :ok su stalei alpiskih zemalja s mukom pristajali da dadu male kredite za smetanje tih ljudi! vojnike vlasti bile su za to! da se oni prihvate. mestili su ih privremeno na umberakom podruju u jesen 3?<=.! gde je tako obrazovana prva ,uskoka- kolonija. %li ne bez tekoa. Iako su oni bili nastanjeni na opustelim mestima! ta mesta nisu ipak bila bez gospodara i njihovi vlasnici polagali su svoja prava na njih. Uskoki elemenat! sem toga! kao sve izbeglice! bio je mahom bez sredstava i bez discipline! i okolni vlasnici imali su muke s njima. %li vrednost uskoka na granici osetila se brzo. $urski upadi bili su esti i nikad nisu prolazili bez tete po ivote i imanja pograninog stanovnitva. toga! po savetu vojnih krugova! alpiski stalei reie 3?<3. god.! da za uvanje strae na granici unajme za izvesno vreme i jedan broj uskoka. 2rema 334

Istorija Srba Vladimir orovi vojnikim izvetajima zauzeo se za ove izbeglice i kralj Cerdinand. /n je preporuivao da budu smeteni najpre na kraljevskim dobrima! na pustim i neobra(enim mestima! pa posle! po potrebi! i na zemljitima privatnih vlasnika. vojim aktom od FA. aprila 3?<F. on je doseljenicima dao da besplatno ive na zemljitu! koje e sami kultivisati! i odobrio im je da sami sebi biraju svoje stareine. U leto iste godine potvrdio im je i pravo nasledstva na zemljite koje budu obradili! oslobodio ih je dvadeset godina od plaanja poreza i od drugih nameta. ,U raspravama radi zemljita sudii im kraljevski kapetan! a u dunost e im spadati da pomau kod odbrane granice i da o svom troku vojuju u kraljevskoj vojsci.- $ako je! s tim povlasticama! ve 3?<F. god. uinjen zametak buduoj Vojnoj 8ranici i slubi graniara. /vi doseljeni rbi nisu bili prosti nevoljnici u svojoj postojbini! jer me(u njima nalazimo i lokalnih ,vojvoda-! i ,knezova- i svetenika! koji su u svom kraju svakako znaili neto. Iza "osanaca dolo je 3?<3. god. i do seobe jednog dela cetinskog dalmatinskog stanovnitva. "roj doseljenika bio je oko 3.===! sa @== mukih glava. $o stanovnitvo vodilo je sa sobom i svoju stoku! iji se broj cenio na 3?.=== komada. *jih su s poetka naselili u lovenakoj kod +ostelja! 2oljana i po +rasu. +ranjski stalei bojali su se! da ih ostave na granici! da ne bi upadali u tursko podruje i izazivali turske osvete. %li su sposobne mukarce za vojsku plaali! da bi ih mogli upotrebiti i za odbranu i za napadaj. Izme(u doseljenika i starosedelaca dolazilo je! me(utim! do tekih scena. Uskoci nisu pristajali da budu vlastelinski kmetovi! a zaseli su na mnoga njihova i crkvena imanja. +ako ih na dosta strana nisu putali drukije na imanja i kako su ih gonili s njih! to su oni pribegavali osveti. "ilo je otimaine! kra(e i svakovrsnih nasilja! od kojih su stradali i susedni seljaci. $o izazva 3?<<. god. uzbune protiv uskoka blizu 'etlike i |umberka! u kojima je bilo i rtava. Uskoci su se branili! da sva zloinstva ne potiu od njih i da oni! ostavljeni sami sebi! moraju uraditi neto da se prehrane. U vojniku slubu uzimaju ih samo privremeno! za po tri0etiri meseca godinje! i to ne sve! a od toga ne mogu iveti cele porodice. em toga! oni nisu pristajali! kao su govorili! da nad njima vladaju 1rvati. +ako su ih u isto vreme pozivali i $urci natrag! to je me(u njima nastalo kolebanje da se! doista! ree i na taj korak. +ralj Cerdinand bio je iskreno za to! da im se pitanje rei povoljno! a i bojao se da se ne vrate $urcima i da ih ne obaveste o pravom stanju na granici. /ni su se dotle borili ,asno! poteno i viteki- i pogranine zemlje treba da ih! u sopstvenom interesu pomognu. +ralj je mislio da bi se mogao postii kompromis na ovoj osnovi# da stalei ustupe rbima pusto zemljite besplatno za est godina! a posle est godina da im plaaju! u ime posednikog prava! desetinu ili tako to. talei su odgovarali da je to sasvim neizvesno! jer nema nikakve sigurnosti da e uskoci posle est godina hteti ma ta da daju! i s toga su ostajali nepomirljivi. )uvali su svoje posede kao svoje! pa makar ostajale gole ledine. 2od kraljevim pritiskom pristali su! najposle! u prolee 3?<A.! posednici grada |umberka da ustupe taj grad srpskim uskocima zajedno sa gradskim podrujem. rba za nastanjivanje bilo je <?= kua! pa su njihova naselja bila proirena i na podruje 'etlike! +ostanjevca! Crauenbruna i 2letarja. Iako iskustva s tom seobom nisu bila nimalo ohrabrujua ipak su se pregovori za preseljavanje poinjali sa obe strane! i od ljudi iz $urske i od austriskih pograninih vlasti. 8od. 3?<D. prelo je na austrisku stranu nekoliko stotina kua iz rba i obrovakih )ia! koji su doterali na A=.=== komada stoke. %ustriske vlasti spreile su $urke! koji su pokuali da zaustave taj prelazak. 2osle pregovora od dve godine dana smestili su te ljude na ogulinska dobra tevana Crankopana. :a $urci nisu ta

335

Istorija Srba Vladimir orovi preseljavanja gledali mirno razume se samo po sebi. /ni su sa svoje strane mamili ljude i obeavali im povoljne uslove! neke su hvatali i gonili! a neke su i pridobijali. em toga oni su u "osansku +rajinu! koja nije nikad bila gusto naseljena! a koja je sad ostajala prilino pusta! dovodili u velikom broju srpske doseljenike iz unutranjosti. $ako su isto radili i u Gici i u severnoj :almaciji. toga se ponekad i kod preseljenih rba u 1rvatskoj javljaju tenje! da se vrate u $ursku! me(u svoje! gde nee biti tako neprijateljski gledani kao u novoj sredini. Bbog tih pojava! i pokuaja prebegavanja! i veza s $urcima! susedne su vlasti gledale ponekad na njih i sa mnogo sumnje. *ikola Brinjski! koji je stvari posmatrao i kao pretstavnik hrvatskih stalea! predlagao je 3?A<. god. da se uskoci uklone sa granice! negde severno od "ea! ili na koju drugu stranu. Izgleda! da je doista te godine postojao neki tajni dogovor izme(u $uraka i uskoka! koji je doveo do jednog turskog upada u 1rvatsku i stvorio protiv njih mnogo podozrenja. 2ravoslavni uskoci bili su naroito nerado gledani u sredini tada preteno katolikoj. toga se ve 3?AA. god. donose na izvesnim mestima reenja! da se me(u njima pone ivlje delovati da prime rimokatoliku veru. U to vreme spominju se i katoliki Vlasi. $akvi su! na pr. oni kojima su 3?AA. god. *ikola Brinjski i tevan Crankopan obeali zatitu. $o su bili ljudi iz okoline 5ibnika. .asno se moe videti taj odnos iz jednog spiska Ivana Genkovia! uskokog kapetana! od 3. marta 3??3.! gde nalazimo pored vojvode :aje! 'itra 8rubaevia! 5ajaka Vuksanovia! 1eroka 5adanovia i dr. tipana Vrinia! 'iloa 'ikulia! .urja 2avlovia i sl. 8. 5adoslav 8ruji skrenuo je panju na itav niz imena bosanskih mesta oko nekih gradova ctajerske! kao to su Vare! 'odri! "anja Goka! .ajce! Givanjci i dr.! koja jasno govore za veze s "osnom. *e znamo! na alost! nita blie o tom kad su nastali nazivi! ali da potiu od bosanskih iseljenika to je skoro sigurno. U spiskovima tajerske najamnike vojske jVI veka! od 3?AF0??. god.! sreta se ,srazmerno najeeprezime "onjak! a ima i imena kao .ajanin! +ljuanin! 2livljan. 5ezultat ovih i drugih seoba koje su im kasnije sledile bio je potpuna izmena dotadanjeg plemenskog rasporeda u zapadnim jugoslovenskim zemljama. everna :almacija dobila je ogroman priliv srpskog stanovnitva! koje je potpuno smenilo hrvatsko! i to ne samo tu nego i u istonoj Gici! u starim upanijama ane! Vrbasa i :ubice! koje su nekad pripadale zagrebakoj crkvi! zatim u srednjoj lavoniji. 1rvati su se povukli prema severozapadu! gde su u ranijoj uoj 1rvatskoj! stvorili svoj borbeni 6ront. +atoliki elemenat odrao se ipak! sve do dananjih vremena! u sredinjoj i zapadnoj "osni! naroito oko vanih crkvenih sredita! u Cojnici! +reevu i /lovu& zatim u zapadnoj 1ercegovini i junoj :almaciji! gde su ivo radili da ga odre i verski vaspitaju 6ranjevaka braa! najzasluniji katoliki crkveni red u tim zemljama. U junoj :almaciji! zapadnoj 1ercegovini i sredinjoj "osni $urci nisu pravili naroitih tekoa katolikom elementu zato! to mu tu nije bio opasan& svoje podruje oni su budno uvali i istili od njega u glavnom samo na granicama! prema 'lecima! 1rvatskoj i 'a(arskoj. Ba odranje katolicizma u junoj :almaciji znatno je doprinela :ubrovaka 5epublika! koja na svom podruju nije trpela druge vere i koja se trudila da svojim suvernicima bude od koristi. U "osni je naroito ojaao pravoslavni elemenat. *jega je! naravno! bilo i ranije. ". +uripei izrino navodi! da je u "osni video ,mnoge srpske crkve! sveenike i manastire-. %li je nesumnjivo da su sad izvesne oblasti bile preplavljene njim. U jednom naem zapisu kae se za Vrhbosnu! bez ikakva ograniavanja! 3?3E. god.! kako su se muslimani veoma namnoili! ,a pravoslavne vere hrianske u toj zemlji veliko je umanjenje! tako da se ne nalazi nita.- V. kari je upozorio na injenicu! da su dva 336

Istorija Srba Vladimir orovi sarajevska svetenika vrili obrede i po susednim selima! jer u njima nije bilo posebnih parohija. 'e(utim! iako je Vrhbosna sa arajevom bila dugo sedite zemlje i turskih vlasti! iako je arajevo samo bilo preteno tursko naselje! prostrano sarajevsko polje dobilo je vremenom ogromnu pravoslavnu veinu. arajevska naselja potiu preteno iz limske doline! a pravoslavno stanovnitvo bosanske krajine iz 1ercegovine! 5ake i 9rne 8ore. a ovim seobama proirilo se znatno srpsko etniko podruje. U nacionalnim pogledu rbi su pod $urcima dobili izuzetan znaaj! daleko vei nego! na pr.! "ugari. /ni su! istina! izgubili slobodu! stradali su dosta i 6iziki i materialno! davali su teak porez u krvi! ali su! ipak! napredovali. /ni su imali veliku ivotnu snagu! sposobnost snalaenja u situaciji! i u dobroj meri potporu svojih muslimanskih sunarodnika! koji su se u $urskoj popeli do visokih asti. rpska naselja dopirala su do iza "udima na severu! do Gipove i %rada na istoku! do |umberka i +nina na zapadu. /na nisu bila u etnikom kontinuitetu! rasplinula su se i s toga mnoga vremenom i iezla! ali su hvatala glavne prometne i trgovake take i doprinela privrednom i kulturnom razvijanju izvesnih naih sredina. Bnaaj ovih seoba treba istaknuti i sa jo jednog gledita. "ioloko jedinstvo jugoslovenske rase! koje nesumnjivo postoji i pored svih uskogrudih plemenskih reakcija! donekle se bilo pomutilo ivotom u posebnim politikim jedinicama! jer je u njima dolazilo do meanja sa drugim rasama ne samo neslovenskim! nego i neindoevropskim. Usled ovih seoba ono se obnovilo. *ema danas nijedne jugoslovenske oblasti! u kojoj nije dolo do meanja stanovnitva! a vrlo je malo bratstava i porodica u kojima nije bilo krvne zajednice. :obar deo iseljenika na zapadu poticao je iz oblasti stare srpske drave. /n je kretao tamo! kako smo ve napred rekli! ne bez svojih lokalnih vo(a! vojvoda! knezova! svetenika& na sever su ga vodili ak istaknuti lanovi plemiskih porodica. $i ljudi nisu ili bez svesti o svojoj prolosti i o njenoj vrednosti. $o se vidi jasno po tome! to su sve zapadne oblasti primile od njih tradicije i kult glavnih momenata i linosti srpske prolosti. U "osni se skoro potpuno zaboravila tradicija njihove istorije& najkrupnije linosti njihove! sem poslovinog +ulina bana! potonule su u zaborav. *ajmonije sredstvo za irenje srpske dravne tradicije bila je narodna epska pesma! koja je po svom duhu i epici proizvod iskljuivo nemanjisko0srpske dravne kulture. a izvanredno bogatim 6ondom raznovrsnih motiva veto unesenih u nau prolost! sa mnogo istoriskih seanja i saoseanja! snana! bogata matom i poletom! sa ivom i neposrednom dikcijom! ta je poezija postala neobino popularna po celom slovenskom jugu. Umetniki ona je nesumnjivo najlepi proizvod nae narodne stvaralake snage i dostojno zamenjuje oskudicu druge knjievne proizvodnje. )ak je! zato to je duboko rasna i originalna! i nadmauje. *ju su iseljenici raznosili kao svoje najvee duhovno dobro. $ako je u lovenaku dopro kult +raljevia 'arka& tako je :almacija bila puna pesama o njemu i kosovskim junacima& tako se u "osni! me(u katolicima! prepeva motiv o pogibiji 2rijezde vojvode i padu talaa. U severnoj :almaciji uveden je pravi kult +osova i vezan je ak za jedan njihov istoimeni geogra6ski objekat. *ikola $omazeo zabeleio je primera radi! u :almaciji pesmu o ro(enju +raljevia 'arka i o njegovu ocu kralju Vukainu! a u "osni je! u jednoj katolikoj zbirci! ouvana jedna od najizrazitijih varianata .ugovia majke. *a novom podruju rbi su nastavili sa daljim razvijanjem te poezije! iji junaci postaju Bmaj /gnjeni Vuk! ibinjanin .anko! braa .akii! "anovi ekula i mnogi drugi! pa me(u njima i kralj 'atija.

337

Istorija Srba Vladimir orovi *aroito su se u jVI0jVII veku razvile pesme o uskocima i hajducima. /vi su sami bili glavni nosioci epske pesme! uz slepe guslare. lavei prole junake oni su! u isto vreme! stvarali raspoloenje i za sebe. 1ajduija! mada u osnovi razbojniko zanimanje! imala je simpatija kod hrianskog sveta zato to je najobinije poga(ala $urke! to je dolazila kao neka vrsta osvete! i to je u dosta sluajeva zaklanjala sirotinju. 1ajduci i uskoci! sa manjim i veim etama! ali ponajvie sa etama od trideset ljudi! pod vo(stvom jednog harambae! napadali su trgovake karavane! turske kule i ardake! i pojedine turske transporte i odrede. Vrlo su opasni bili po velikim planinama kao to su 5omanija! uva 2lanina! 1omolje! 'oravska cuma! cumadija i sl. )vrsto povezani izme(u sebe hajduci su bili prilino disciplinovani& naroito je bila velika strogost biranog harambae. Bimi! kad je nemogue ostati na terenu! odlazili bi kod svojih jataka. $u bi prepevali stare i stvarali nove pesme! kojih ima! s raznim sadrajem! nekoliko stotina. 1ajduki i uskoki ciklus epskih pesama danas je nesumnjivo najmnogobrojniji! iako nije najraznovrsniji! a po snazi! lepoti! slikovitosti i ponekad duhovitosti ne zaostaje iza kosovskog i onog o +raljeviu 'arku. 8usle su bile najpotovaniji predmet u kui posle ikone. U "osni! 1ercegovini! 9rnoj 8ori i junim krajevima rbije tvrdio je Vuk +aradi! njih je bilo skoro u svakoj kui& nekad ,teko je nai ovjeka da ne zna gu(eti! a mloge i ene i (evojke znadu.2evali su ih slepci po kuama! vaarima i zborovima kod crkava i manastira. ,2utnik kad do(e u kaku kuu na konak! obino je da ga uvee ponude s guslama da pjeva! a osim toga putem po anovima i po krmama svud imaju gusle! pa putnici uvee pjevaju i sluaju& a ajduci zimi na jataku danju lee u potaji! a po svu no piju i pjevaju uz gusle.'nogi ugledni ljudi pevali su pesme uz gusle! tako jo u novije doba vojvoda 'irko 2etrovi! otac kralja *ikole i vojvoda "ogdan Bimonji. +ao nekad u rednjem Veku pojedini velikai to su imali svoje epske pevae! tako ih je bilo jo i u *ovom. Ba mail0agu )engia zna se to s vie strana. 'ada u najnovije vreme sve naglije iezava! kult gusala traje ipak i u nae dane. +ad smo 34<<. god. nas nekoliko pro6esora sili s "rskova u 'ojkovac dola su! me(u drugima! i tri guslara da nas pozdrave i poaste svojim pevanjem. /d jVI veka predmeti i interes epske pesme dobijaju nove elemente! jer je ona bila i ostala izraz pravog narodnog ivota i oseanja. U rukopisnom 7rlangenskom Bborniku narodnih pesama! pisanom oko 3@F=. god.! nalazi se jedna pesma! koja je ist proizvod jVI veka i kao takva prototip jedne vrste nove poezije! u kojoj su srpske simpatije na strani $uraka# Vino pije trides martoloza! U lijepu e;h>er mederevu! 'e( njima je +aica 5adonja. + njima ide starac "ali0bega.

+ajica 5adonja je! po drugim naim pesmama! bio ljubimac despota gur(a& on ga zove najlepim imenima na zboru gospodskom i njim ,sovru zaeljuje-. /vde! +ajica! kao martoloz! spasava "ali0begova sina iz ropstva Bmaj0despota Vuka. 2osle e! u drugim pesmama kojima su tvorci nai muslimani! biti opevani turski i muslimanski junaci! ger(elez %lija! 1usre60beg! "ojii %lija! 'ustaj0beg Giki i dr.! ali u istom metru! u istoj epskoj plastici! i sa skoro istom dikcijom i tehnikom stiha. $ako je epski 338

Istorija Srba Vladimir orovi deseterac srpske rake sredine iao uporedo sa srpskim etnikim irenjem i postao izraz celog naeg naroda. *jegov uticaj osea se! sem toga! i u bugarskoj narodnoj epici! i to! i tamo! ne samo oblikom! nego i sadrajem i katalogom junaka i doga(aja. /bnova peke patrijarije 'a kakvo da je bilo stanje srpskog naroda pod $urcima srpska crkva se s njim nije mogla nikad pomiriti. Iz prostog i jasnog razloga to je dola u podre(en poloaj. U staroj srpskoj dravi ona je imala izuzetnih prava i vrlo velik uticaj. +rupna linost vetog ave davala joj je naroit znaaj. /d *emanje do despota gur(a svi su joj vladari bili tedri prilonici i ukazivali joj naroitu panju. 2osle sloma srpske drave nestalo je i tog uticaja i te milosti. rpska crkva pretrpela je s dravom zajedno nekoliko tekih udara! i kad je! posle prve oluje! nastalo zatije sveteniki red je oseao! da e srpska crkva u najboljem sluaju biti samo trpljena. Islam i njegovi pripadnici imae svuda prednost i kao takvi dovodie u iskuenje mnoge ,plahe i lakome.- toga svi nai svetenici! skoro iz reda! uzimaju neprijateljski stav prema turskom osvajau u svojim intimnim belekama i razgovorima! i to bez obzira kakve su sve stvarne razlike me(u licima na turskom prestolu i u turskoj upravi. /ni su svi za njih! kao i za ostalo hriansko svetenstvo! samo ,bezakoni-! ,bezboni-! ,trojicuhulni-! ,trikleti- i ,neastivi.'i do danas nismo sasvim naisto s pitanjem ta je bilo sa srpskom patriarijom posle smrti %rsenija II! koji je bio patriarh 3A?4. god. Bna se! da posle njega rbi nisu imali drugog patriarha! ali se ne zna da li je to bilo s toga to nisu mogli ili to nisu hteli da biraju patriarha. *ai letopisi i toliki zapisi! koji su zabeleili mnogo drugih stvari! ne kau nigde da su $urci tada otstranili patriarha ili ukinuli patriariju. "ilo bi udno! da to ine u rbiji! kad to nisu hteli da izvedu u 9arigradu. % injenica je! me(utim! da patriarha nije bilo i da je to dovelo do izvesnog poremeaja u crkvi. amo taj se poremeaj nije javio odmah ili tokom jV veka! nego tek dvadesetih godina jVI. ultan 'ehmed II smenio je biveg ohridskog arhiepiskopa :oroteja i mesto njega je postavio ranijeg carigradskog patriarha 'arka. /naj je :orotej! prema jednom zapisu iz 3AEE. god.! obilazei svoju oblast! bio svratio i u +ratovo i tu zatraio! da mu se prepie jedan zakonik za ohridsku crkvu srpskim jezikom! jer je imao samo grki tekst. +ratovo je ranije bilo u srpskoj vlasti i pripadalo je ranije pekoj patriariji. :a nije ovo traenje srpskog zakonika bilo u kakvoj vezi s namerom! da ohridska arhiepiskopija preuzme vrhovnu vlast nad srpskom crkvomd /dgovora na to pouzdanog nema! ali se zna! da je ohridska crkva doista uzela na se jurisdikciju i nad srpskom crkvom. Iz poetka! koliko se danas stvari mogu pratiti! srpska je crkva radila potpuno u tradiciji v. ave i nije imala nikakvih smetnji! iako su $urci! prema jednom naem zapisu! ,netedno poraavali pravoslavne vere ustave-! pa me(u njima! moda! i patriariju. "oidar Vukovi iz 2odgorice tampao je u to vreme! od 3?3403?<D.! itav niz crkvenih knjiga i tekstova u 'lecima! u svojoj tampariji! s dobrim crkvenim pomagaima! ispunjavajui tim veliku prazninu! nastalu u radu prepisivanja rukopisa u ovim metenim vremenima. Izvestan kulturni polet srpskog monatva toga vremena! a svakako i turske tolerancije! pokazuje osnivanje srpskih tamparija u 'ileevu! 8oradu! 5ujnu! 8raanici! "eogradu. "roj srpskih kalu(era toga doba nije bio mali. U manastiru :obrunu naao ih je ". +uripei osmoricu! u 'ileevu ih je bilo 3??=. god. pedeset. *a +osovu 3?<=. god. bila je ,u svakom selu crkva i sveenik-. U to vreme! do prve polovine jVI veka! podignuto je u naim zemljama vie crkava i manastira! a od znatnijih iz tog vremena datira trebinjski manastir ;$vrdo! 3?=D.>! /zren! Gomnica! Vozua. % nekoliko carskih 6ermana izrino nare(uje! da se postojei manastiri ne 339

Istorija Srba Vladimir orovi diraju. rpske crkvene stareine toga vremena! oseajui se kao u neku ruku povlaeni prema katolicima! ile su ak tako daleko! da su od njihovih svetenih lica i crkvenih dobara traile izvesne prihode za sebe. +atolici su se s pravom bunili protiv toga i traili zatite na najviim mestima. :o prve polovine jVI veka ouvano je nekoliko sultanskih 6ermana! koji su tu praksu zabranjivali! ali koja se ipak produavala zahvaljujui potpori izvesnih lokalnih vlasti. )esti ratovi s %ustrijom i 'lecima jVI veka pojaavali su mrnju protiv katolika i omoguavali su takve postupke. $urci ovoga vremena nisu pravili pravoslavnima nikakvih veih smetnji ni u kretanju po zemlji! pa ak ni u vezama sa inozemstvom. +alu(eri raznih manastira ili su u ,pisaniju- po celom $urskom 9arstvu! a prelazili su i u Vlaku! pa i u 5usiju! da na dvorovima i kod bogatih boljara i crkvenih krugova trae pomoi za svoje crkve i obitelji. Uticaj srpske crkvene pismenosti i srpskog knjievnog dialekta osvojio je u to doba skoro celo podruje slovenskog "alkana. U "ugarskoj se tada! na vie strana! osea taj srpski uticaj& njihovi ljudi iz ustendila i o6ije deluju kao srpski tampari. Upada u oi u jVI veku neobino proireni pojam 'a(edonije u naim krajevima. U narodnim pesmama u 'a(edoniju se raunaju mederevo i 2e. 2omenuti tampar "oidar Vukovi kazuje 3?34. god. za sebe! da je otaastvom iz 2odgorice ,u predelima maedonskim-! a posle tako isto govore za sebe i neki pisari iz hercegovake Bavale! iz 'orae! pa i iz arajeva. Vuk +aradi je tvrdio ,da su se 'aedonija srpski zvale sve zemlje naroda naega-! dok je I. 5uvarac mislio! da je to oznaavanje stvar sujete! ,hotei da se prave vani i da svoje poreklo dovode iz tako vanih istoriskih mesta! kao to je bila Cilipa i %leksandra Velikoga 'aedonija-. $umaenje je! me(utim! mnogo prostije. *aziv 'aedonije za sve srpske zemlje proirio se od onog vremena! kad je /hridska crkva obuhvatila pod svojom vlau sve te oblasti. rpska crkvena lica nisu bila zadovoljna ohridskom vrhovnom upravom. /ko 3?FD. god. javio se i otvoren pokret protiv nje. 2ostoji miljenje! da je stvarna vlast ohridske crkve uvedena malo pre toga i to saradnjom poturenog 8rka Igrahim0pae! koji je 3?F<. god postao veliki vezir. %li je isto tako mogue! da je do sukoba dolo izvesnim merama novog ohridskog arhiepiskopa 2rohora. +ad su srpski episkopi odbili da izvruju njegove naredbe 2rohor je 3?FD4. sazvao crkveni sabor u /hridu! koji je osudio tu pojavu i traio red u crkvi. *a tom saboru uestvovalo je i nekoliko srpskih episkopa juno od 'orave. *a elo srpske opozicije stavio se smederevski episkop 2avle. $o je bio aktivan i izuzetno energian ovek! koji nije zazirao ni od nasilja. Ima jedno nedatirano pismo vlakog gospodara .ovana 5adula! kojim se on! na osnovu akta poljskog kralja! preporuuje vlastima! da mu ne prave smetnje kad kupi milostinju. 2avle je! inei to! proputovao 5usiju! 2oljsku i Vlaku i bio svakako ovek irih vidika. nekoliko episkopskih sumiljenika on je 3?<=. god. proglasio otcepljenje srpske crkve od ohridske i uzeo vrhovnu vlast u svoje ruke. 2rotivnici su govorili! da se za te ciljeve sluio novanim sredstvima i necrkvenim vlastima. / razdoru u crkvi govorilo se u to vreme po velikom delu praoslavnog sveta. am 2rohor obratio se svoj etvorici vaseljenskih patriarha i oni su u septembru 3?<3. zajednikim aktom osudili 2avlov postupak. 2osle toga sazvan je u /hridu novi crkveni sabor! koji je 3<. marta 3?<F. doneo energine zakljuke. 2avle je bio iskljuen iz crkve! a s njim i svi episkopi i svetenici koje je on rukopoloio. *a tom saboru uestvovala je i veina srpskih episkopa i pristala je na to moda iz straha! videi odluan stav 2rohorov i ostalih pretstavnika crkve! a moda i s toga to je bila nezadovoljna s 2avlom. %li to ovog nije zbunilo. /n je nastavio borbu jo ljue. /d svojih jednomiljenika dao se oglasiti za patriarha srpskog. *ekako mu je pao u ruke i sam 2rohor! pa ga je s nekim od neprijateljskih episkopa dao bez mnogo obzira zatvoriti. Izgleda! da su njegove 340

Istorija Srba Vladimir orovi pristalice prodrle u ohridsku arhiepiskopiju! jer su se doepale 2rohora ,zajedno sa svima vlastima njegove crkve.- *eke je episkope smenio i zamenio drugim. .asno je! prema tome! da je 2avle za svoje tako silovite mere morao imati vrlo monih pomagaa. Iz crkvenih optubi vidi se! da je imao nekih veza s 2ortom i da su mu turske vlasti u izvesnoj meri izlazile u susret. %rhiepiskop 2rohor spasao se nekako iz tamnice! pa je otiao u 9arigrad na tubu samom sultanu. ultan je naredio! da se on vrati na svoj poloaj u /hridu i da sabor ohridske crkve donese odluke o daljem radu. I carigradski patriarh bio je! razume se! na njegovoj strani. *a novom ohridskom saboru 2avle je bio osu(en i konano iskljuen iz crkve sa tri episkopa kratovskim! leskovskim i zvornikim! i s njim i svi oni koji bi se njima obratili u ma kojoj crkvenoj stvari. $aj trei sabor odran je bio 3?A3. god. .edan na pisar iz 3?<@. god. s bolom je zabeleio! kako pravoslavni behu ,u ta leta nuna skrbni i nenavisni od svih koji su tih vremena dolazili-. 2osle ove nove osude 2avle je bio onemoguen. $urske vlasti nisu ga smele pomagati posle sultanova reenja. U samom /hridu iza 2rohorove smrti izabran je za arhiepiskopa raki mitropolit imeon ;3??=. god.>! ali je posle nekoliko meseci morao otstupiti! jer su 8rci na tom mestu hteli svog oveka. $o je dalo povoda novim objanjenjima i oivelo je seanja na 2avlov otpor. :a srpska jerarhija nije bila zadovoljna razume se samo po sebi. $o je sigurno znao 'ehmed0paa okolovi! iji je brat 'akarije pripadao tom krugu. *a 2orti! u taj mah! 3???. god.! behu tri vezira rbina# 5ustem0paa /pukovi! %li0paa emiz i 'ehmed0paa okolovi. va trojica su sigurno vie volela rbima nego 8rcima! i sva trojica su nastavljala optu liniju turske politike! da raji! po mogustvu! uine ivot to snoljivijim i da rbe pridobiju na svima linijama kao dravi odan! elemenat. *jima se ima pripisati! a okoloviu u prvom redu! to je ulejman Velianstveni 3??@. god. obnovio srpsku peku patriariju i tim srpskoj crkvi dao novog poleta. Ba delo srpskog narodnog ujedinjenja peka obnovljena patriarija uinila je najvie. /na je prihvatila vo(stvo u narodu! kad drugog vo(stva nije vie uopte bilo. 'esto vlastele! koja je! kad je bila i najbolja! gledala ipak uvek i na svoje interese i opredeljivala se i prema njima! svetenstvo je! u to vreme! bilo pouzdaniji vo(a. /no je bilo noeno jednom idejom i trudilo se da joj slui i koristi& i ma kakvo da je bilo ono je bilo! ipak! najobrazovaniji deo srpskog drutva. 'ada nisu raspolagali sa onakvim sredstvima kakva je imalo srpsko svetenstvo rednjeg Veka! naa svetena lica jVI veka nisu! ipak! bila bez vie kulture. /na su putovala mnogo! ulazila u razne sredine! i razumevala mnogo problema. Vie je njih u 'lecima uilo tamparski zanat i pratilo knjigu& poneki su! u politikim misijama! dopirali i do "ea i do 5ima. 2atriarija je ivo pregla da uspostavi i ojaa veze sa celim pravoslavnim elementom svoga podruja. materialnim pribiranjem ilo je i duhovno. va u tradiciji nemanjiske kulture! kojoj je zahvaljivala svoj postanak i sjaj! patriarija je bila duboko nacionalna i irila je kult te stare srpske slave! koja je njoj samoj davala punu slobodu i materialno blagostanje. /bnovljenu patriariju vie su zanimala optenarodna nego dogmatska ili isto bogoslovska pitanja. *joj je bilo pree da kultom narodne prolosti i propovedanjem narodne i verske solidarnosti uva srpske redove od islamizacije! nego da prati zahuktalu versku borbu na zapadu i sve njene motive. $ek pod vlau peke patriarije izvreno je prvi put ujedinjavanje srpskog naroda na celom njegovom etnikom podruju! jer je njezina vlast dopirala svuda dokle su ile! me(u rbima! i granice turske drave. *ikad dotle nisu se srpske ni dravne ni crkvene granice poklapale sa podrujem celog srpskog naroda. "osna! na pr.! nije 341

Istorija Srba Vladimir orovi ulazila ni u sastav avine crkvene organizacije! ni u granice :uanove patriarije. /nostrani rem isto tako. +ad su ukinute sve stare politike granice naao se i sav pravoslavni elemenat pod jednom! i to turskom vlau i s tim pod vlau patriarije. $urska nije nimalo smetala tom organizovanju rba& crkvena uprava! sa jednom vrhovnom glavom! odgovarala je potpuno njihovim shvatanjima o ure(enju drave. +oliko se danas zna! vo(enje crkvenih i narodnih poslova vreno je! u glavnom! samo ili preteno od same patriarije! a ugledniji narodni ljudi bili su samo pomagai. U unutranjosti $urske stare i uticajne velike vlastele bilo je nestalo! a mala vlastela! vojvode! knezovi i spahije! ivela je neposredno s narodom i izjednaila se sasvim s njim. +nez gura( Vrane! obnovitelj manastira Bastupa na Gimu ;3?<@.>! vojvoda 5adoje 1rabren! ktitor crkve u $rijebnju ;3?<A.>! 'ilisav 'iloradovi spahija! osniva manastira |itomiljia! Vojin spahija 2odblaanin! ktitor v. $rojce kod 2levalja! ,veliki knez- Vuki Vueti! obnovitelj 'orae! i dr. bili su ugledni ljudi svoga kraja! ali u osnovi ipak ravni svojim seljacima! kao i svi drugi. *ijedan ,dvor- takvog jednog vlastelina nije mnogo odvajao od ostalih domainskih kua. Gini prohtevi iznad svega drugog! sa svima moralnim posledicama takvog stava! koji su karakterisali nau veliku vlastelu i dinaste! izgubili su se u patriarhalnom moralu narodne celine. 'esto ranijih tenja za decentralizacijom! koja nije bila izraz naroda nego vlastoljubihvih motiva pojedinaca! sad je sve vie po nekom instiktu samoodranja! izbijala tendencija da se narodna snaga ne razbija. *a peri6eriji jo su se jasno mogle videti r(ave posledice toga! to rbi nisu imali jednog vo(stva! to su bili pocepani u svojim shvatanjima! i to su sluili interesima drugih. $ako su se mogli pratiti kod naih ljudi jo uvek izvesni jasni tragovi 6eudalnih nasle(a u stavu i moralu. *ivelacija naeg drutva u unutranjosti $urske dovela je! prirodno! do suzbijanja linih ambicija na staroj 6eudalnoj osnovi. *arod je postao jedinstveniji kolektivan pojam! iz kojega se izdvajalo samo ono to nije isto i prekaljeno. U naem narodnom epskom pesnitvu imaju dve naroite crte! koje s tim u vezi upadaju u oi. 2rva je ta! da je na svet voleo to staro gospodstvo srpskih junaka i da je s vidnom uivanjem voleo da okiti i njega! i njegova konja! i svu njegovu opremu. +ako su braa opremala 'iloa Vojinovia caru u svatove i kako narodni peva uiva kad je mogao kliknuti Basija se skerlet i kadi6a! Basjae se toke na prsima I zlaene kove na nogama! inu 'ilo u polju zelenu +ao jarko iza gore sunce.

etimo se! kako je 'arko +raljevi zaklinje svoga carca! da mu dostigne vilu# .ao caro! moje desno kriloe :ostigni mi vilu 5avijojlu! )istim u te srebrom potkovati! )istim srebrom i eenim zlatom 342

Istorija Srba Vladimir orovi 2okriu te svilom do kolena! /d kolena kite do kopita& 8rivu u ti izmeati zlatom! % potkititk sitnijem biserome

I stotine slinih primera. *arodni peva voleo je da idealie svoju prolost! koja uvek! im je dalja! izgleda lepa. $o je! u ostalom! i njegova sopstvena osobina. 'nogi putnici iznena(ivali su se jo u jVIII i jIj veku gledajui skupoceno! srebrom okovano! oruje naih ljudi. U naim krajevima jo su este srebrene i posrebrene toke na prsima! zelene dolame od skupe ohe i damadani izvezeni zlatom. Ideal je sablja! koja valja tri careva grada. 8ledao sam jo i sam! na poetku ovog veka! u kui serdara $ome $omaevia u +ruevicama ili vojvode "ogdana Bimonjia u 8acku! da vie vredi junako oruje i odelo nego ini mi se cela! vrlo prosta i vrlo skromna! kua u kojoj su stanovali. $o je ostatak stare epske tradicije koja je! s guslama i desetercem! veliala u prvom redu junake podvige. :ruga je crta proizvod stanja u kom se na svet naao. /siromaeni ljudi! gledajui optu nivelaciju! na stari ivot i na dvorovima vladara i velikaa nisu zamiljali mnogo drukijim od ivota koji su oni sami vodili. $ako e! na pr.! majka +raljevia 'arka! gospo(a kraljica! savetujui sina da se eni! rei# / moj sinko! +raljeviu 'arko! Ve je tvoja ostarjela majka! *e moe ti pripravljatk veere! % ne moe sluitk mrka vina! % ne moe luem svijetliti.

:rugom prilikom scena je jo ubogija# jede 'arko s majkom veerati uva ljeba i crvena vina.

+ao kakav hajduk! ili uskok! 'arko trza eni Cilip 'adarina tri niza dukata i s tim ide da pije u novu mehanu& a kad ga Cilip udara buzdovanom 'arko! svestan svoje nadmoi! odgovara kao kakav stoar iz planine# ,*e budi mi po kouhu buha."olanom :ojinu! najboljem junaku oluna! nema ko drugi da odvede konja na potkivanje do njegove ljube %n(elije. $o kazuje jasno i nedvosmisleno! da u narodnim redovima! kad su stvarane ove pesme! nije vie bilo oiglednih razlika izme(u tih visokih krugova i drugog naeg sveta. +ult prolosti cenio se me(u njima ne po njenoj sili i granicama! nego po njenim licima! koja su se borila da zatite slabe i da slomiju nasilnike! i koja su bila shvaena kao nosioci bolje pravde. tvarao se vie kult ideje

343

Istorija Srba Vladimir orovi nego kult materije. *ema sumnje! da je tim shvatanjima znatno doprinosilo i svetenstvo! iji je uticaj u stvaranju nae epske poezije mnogo vei nego to se dosad obino uzimalo. 2ogreno bi bilo misliti! da je sa uticajem svetenstva ojaao kod nas moda i klerikalni duh. 2ravoslavna crkva bila je od v. ave stalno vie narodna nego verski duhoborna ustanova. /d *emanjine borbe protiv bogumilske jeresi mi nikad u naoj crkvi nismo vie imali nekog jeretikog ili izmatikog pokreta. /no to je oduvek inilo glavnu snagu srpskog pravoslavlja! ono to se u narodu kae ,srpska vera-! to nije vera ortodoksije ili uopte neka dublja religija! nego je to ono to je spojeno s verom kao duhovno nasle(e starine. $o je 6ond svih verovanja prebojen dosta tankim slojem verske dogmatike. +ao svi patriarhalni narodi mi smo bili puni tradicionalizma! a za vreme duge turske vlasti mi smo bili ponovo vraeni u takav ivot. *aa crkva bila je izuzetno liberalna prema narodnim obiajima! neto to nije htela da izaziva sukobe! a kasnije! to je svetenstvo! lieno mogunosti veeg obrazovanja! i samo imalo ista shvatanja o tim stvarima kao i iroki narodni redovi. /biaj +rsne slave! svojstven danas samo rbima! neposredan je izraz kompromisa crkvenog obreda i jednog starog narodnog obiaja. $akav je sluaj sa kultom badnjaka! sa toleriranjem ianog kumstva! sa ivanjdanskim obiajima i dr. $a liberalnost shvatanja! zatim identi6ikacija crkve i stare nae drave kao prirodne celine uinili su! da je pojam o pravoslavlju i ,asnom krstu- postao irokom asocijacijom ideja uverenje! da je crkva organski deo i izraz narodne celine u prolosti! koji se odrao jer je imao za sobom boije provi(enje. 9rkva i narod su jedno& jedna im je prolost! jedna sudbina sadanjosti! pa! prema tome! i jedna saradnja za budunost. toga *jego! iako svetenik! oseajui tu duboku vezu u narodu! i puta! da se njegovi junaci sa ponosom kunu ,verom /bilia-. 'anastiri su bili naa glavna zborita kroz itavo vreme od jVI do jIj veka& u narodu je i danas ostao izraz ,idem k crkvi- mesto ,u crkvu-! da se kae ta je pravi cilj odlaska. *ijedna vea akcija u narodu tih vremena nije se krenula bez njihova uea. 2reokret u dranju rba /bnovljena patriarija radila je nesmetano na jaanju vere. *a nekoliko strana podiu se nove crkve. $ako je! na pr.! bogati *ikola 2epi iz +ratova! obnovitelj manastira Gesnova 3??D. god. podigao u cibinu crkvu v. gor(a! 3??4. god. poeto je gra(enje crkve u $ronoi! a 3?E3. obnovljena je sama peka crkva. U 8raanici dozidao je patriarh 'akarije novu pripratu. Iza toga diu se crkve i manastiri po drugim stranama. 'anastir 8rabovac podignut je sa naroitom milou budimskog vezira! to manastirski letopis sa priznanjem istie. rbi u Ugarskoj dobijaju deset eparhija! a u "osni vie manastira. U 'rkinoj crkvi proradila je 3?EF. god. mala crkvena tamparija! a idue godine u kadru druga. U "osni! pie jedan na pisar 3?EA. god.! bio je turski namesnik 'usta6a0paa okolovi! ,srodnik blagoastivom i hristoljubivom patriarhu peskom +ir 'akariju-. +od preseljenih rba u %ustriji bilo je! pod uticajem tih vesti i pojava! nekoliko manjih i veih pokreta da se vrate natrag u $ursku. *aroito je bio vaan pokret uglednog cobota 2opovia iz 3?E?. god. /n je osu(en na smrt i pogubljen u Gjubljani to je pomagao $urcima da preotmu +rupu i to je spremao seobu u $ursku. /d 3?@@. god. %ustrija je pomiljala i radila da izvede prave ekspedicije protiv rba u Gici! koje su $urci tamo naseljavali! jer su im smetali i kao protivnici i kao agitatori kod njenih rba. 2ojedini granini zapovednici izvodili su takve akcije i na svoju ruku! a i sam hrvatski sabor je u vie navrata raspravljao o srpskoj opasnosti u Gici i o suzbijanju njihovih etnikih upada. 344

Istorija Srba Vladimir orovi 2a ipak rbi nisu bili zadovoljni& naroito je bilo mnogo turskih nezadovoljnika me(u svetenstvom. 8od. 3?E=. pisao je jedan pisar u manastiru v. $rojice kod 2levalja o ,tugama i tegotama na hriane-! s kojima se! veli! postupalo kao sa ,skotom nesmislenim-. *aroito su esti pomeni o stradanjima hriana povodom nove turske o6anzive protiv %ustrije 3?EE. god.! kada se istakao svojom junakom odbranom igeta bivi hrvatski ban *ikola Brinjski. ,/ teko tada hrianskom rodu i svima zapadnim stranama od bezakonih %garjana-! beleio je jedan na pisar pod 'ojsinjem. :rugi jedan pisar! u opirnom zapisu! opisuje tursku silu i njihovu bezobzirnost prema hrianima. Istie ,ljutu skrb i bezakono nasilje i teke namete- i stradanja crkava. ultan ulejman! kazuje jedan letopis! bio je ,ljut kao zver- i pravi drugi %rtakserks. $ih godina! pod pritiskom! izvreno je dosta preveravanja. $aj pohod ulejmanov bio je poslednji. njega se nije ni vratio. .o dok je opsedao iget njega je! ve stara i izmorena! snala smrt. okolovi! koji je od 3?DF. god. bio carski zet! dobivi za enu ker careva sina i prestolonaslednika elima! i koji je od 3?E?. god. zauzimao mesto velikog vezira! drao je svu vlast u svojim rukama. :a bi u tu(oj zemlji sauvao vojsku od rasula i da bi pripravio presto svom tastu! da ga dobije bez ikakvih potresa! on je! po turskim saoptenjima! tajio pred vojskom sedam nedelja njegovu smrt. $ek kad je novi sultan! elim II! doao u "eograd okolovi je! obezbedivi se potpuno! na povratku! u remu! saoptio vojsci smrt sultanovu. /d 'itrovice pretvorio se povratak vojske u pogrebnu povorku. /kolina novog sultana pokuala je da potisne 'ehmed0pau! koji je imao mnogo protivnika! ali je on! vet i energian! uspeo da je izigra. 2osle toga on je kod svog alkoholiarskog tasta doepao stvarno svu vlast. Banimljivo je! da se i u irokim narodnim redovima znalo za strasti elimove& jedan na zapis iz 3?E@. god. kae za nj kratko! ali dovoljno! da je bio ,krvnik! bludnik i vinopija-. % zabeleio ga je te godine naroito po tom! to je po celoj dravi kupio danak u krvi! da bi zanovio janiare! ija je disciplina ve poela poputati. *ai letopisi belee za nj 3?E@D. god.! da je ,prodao crkve i manastire po celom svom carstvu-. *ije ih! kae druga beleka! hteo razarati! nego s njima trgovati. *a manastire su udareni toliki nameti! da ih je jedva bilo mogue podneti. % ko nije mogao da ,iskupi- manastir bio je oteran. pomen o elimu ostao je u naem narodu vrlo negativan! i pored okolovieve saradnje. vakako za to to je vodio ratove protiv vie hrianskih zemalja i to je! za vreme tih ratova! i na elemenat bio izloen tekim progonima. 7vropska $urska delila se u to vreme u etiri velika namesnitva# 5umelija! "osna! "anat i "udim. U "osnu je bila raunata i lavonija! kao i osvojena :almacija& a sva rbija! severna i juna u 5umeliju! samo je zvorniki sandak obuhvatao i neto srbijanskog 2odrinja. /blasti ili ejaleti delili su se u sandake. ulejman Velianstveni! zvan %l0kanuni! ,zakonoa-! trudio se da u tom prostranom carstvu osigura trajan poredak i postigao je nesumnjivo vrlo lepih uspeha. %li prostranstvo carstva bilo je ve i za njegove vlade! kao i svuda na svetu! dovoljan preduslov da se dobre namere zakonodavca mogu izigravati. Iza njegove smrti! za elimove vlade! poinje polagani proces razobruavanja! koji e vremenom uzimati sve vie maha. :vorske i haremske spletke spreavaju aktivnost i solidnost uprave! a suparnitvo velikih kvari vojsku! unosi korupciju i izaziva stalna trvenja. Ve okolovi nije bio slobodan od izvesnih postupaka samovolje! podmetanja i spletkarenja& drugi posle njega u jo veoj meri iskoriavaju ta sredstva! nemajui njegovih sposobnosti. em toga! kao mnoge druge sile i $urska ovog vremena poinje patiti od oskudice 6inansiskih sredstava! koja se namiu tekim pritiskom na narod i na sve grane privrede.

345

Istorija Srba Vladimir orovi Izvesne tekoe zadade elimu nova hrianska liga. 'ladi panski kralj Cilip II ;od 3??D. god.>! vaspitan strogo katoliki! zavrio je dugi rat s Crancuzima i poeo je borbe s $urcima! da bi suzbio njihov uticaj u redozemnom 'oru. $urci su! me(utim! eleli da u njemu osiguraju svoju prevlast. Iako su 3?E?. god. bili odbijeni s 'alte! oni su nastavljali s osvajanjem novih baza. 2oseli su grka ostrva 1ios i *aksos! a 3?@=. god. zatraili su od 'leana +ipar. 'leani odbie taj zahtev i obratie se u isti mah hrianskom svetu za pomo. 2osredovanjem pape 2ija V sklopljena je F=. maja 3?@3. nova veta Giga! u koju! sem kurije! u(oe 'leci! genova! 'alta i cpanija. $urci su za to vreme doplovili u .adransko 'ore i osvojili Ulcinj! "ar i "udvu! pa su uli i u "oku +otorsku. Izvesni odredi njihove 6lote doprli su sve do Badra. *a glas da je protiv njih krenula velika hrianska 6lota $urci se povukoe. +od Gepanta! @. oktobra 3?@3.! odneli su hriani sjajnu pobedu. %li nisu uspeli da je iskoriste. 'e(u saveznicima! po staroj praksi! nije bilo dovoljno poverenja! a ni zimsko doba nije bilo povoljno za akcije na moru. *o i bez toga taj poraz turske 6lote nije mogao imati teih posledica za $urke! ija je snaga na kopnu ostala netaknuta i daleko nadmonija. Bahvaljujui papi i Cilipu II! koji su imali razumevanja za njegov poloaj! :ubrovnik je i u ovom ratu ostao neutralan i pote(en! na veliko nezadovoljstvo 'leana! koji su gledali da ga se kako bilo doepaju. $o! pa neiskoriavanje pobede i nepoverenje prema cpancima opredelilo je 'leane! da u prolee 3?@<. sklope separatni mir s $urcima. njihovim izlaskom rasturila se i cela liga. vi nai zapisi toga vremena! svi bez razlike! belee teko stanje hriana i turska nasilja. $oj nevolji pridruila se jo i glad. ,/d oluna so voahu te menjahu za ito! merom koliko ita toliko soli.- U 3?@A. god. pominju se prvi put u veoj meri i arnautski zulumi u 2ei! gakovici! 2rizrenu i kadru. ,:ve hiljade hriana okolo ovih varoi isekoe.- 5azumljivo je s toga! to je kod naeg sveta! u vezi sa svim tim! poelo jaati neraspoloenje protiv $uraka! i to su nai ljudi i u unutranjosti $urske poeli poklanjati panju izvesnim tu(im agitacijama. %ustrija nije uestvovala u vetoj Gizi& 6ormalno je izme(u nje i $urske vladao mir. U stvari! na granicama je uvek bilo manjih i veih arkanja. *aroito su bile este borbe na granici 1rvatske i "osne za vreme Cerhat0pae okolovia. $o je bio borben i silan ovek! koji se istakao kao kliki sandak0beg. /datle je premeten u "osnu. ,+ad je ulazio u $ravnik-! pie a6et0beg "aagi! ,pred njim se nosilo @== barjaka. 2ratilo ga je do tri stotine deli leventa u odijelu od vuine pod eljeznim kalpacima-. 8od. 3?@?. on je razbio austriskog generala %uersperga i zarobio mu sina. /d otkupnine za tog roba! koja je! po prianju! iznosila neverovatnu sumu od <=.=== dukata 6erhat je podigao sjajnu damiju Cerhadiju u "anjoj Guci! koja i danas postoji. /n je uopte digao taj grad! koji je! istina! postojao i ranije! ali kome je on dao novi znaaj. :a bi bio blii granici Cerhat je tu preneo iz $ravnika sedite bosanskog sandaka ;3?D=. god.> i znatno doprineo! da se razvija banjaluki :onji ceher. 2odigao je i grad na Vrbasu! da bi se lake branilo novo naselje! kome je poklonio punu panju i svoja bogata sredstva. Cerhat je znatno proirio bosansko podruje na +rajini! osvojivi itav niz graninih gradova! kao +laduu! "uim! 9azin! /stroac i dr. amo mu je i dalje prkosio tvrdi "iha. Ba tolike uspehe Cerhat je postao prvi begler0beg bosanski! pa je potom 3?DD. god. bio unapre(en i za budimskog pau. $amo ga je 3?4=. god. muki ubio jedan rob. *asilnom smru zavrio je u istom gradu i njegov prethodnik 'usta6a0paa okolovi! a iz potaje je ubijen 3?@4. god.! i najvei okolovi! nosilac turske politike za etvrt veka! 'ehmed0paa! veliki vezir triju sultana! ulejmana! elima II i 'urata III.

346

Istorija Srba Vladimir orovi %ustrija je! prema turskom prodiranju! koje se sve vie primicalo njenim starim granicama! spremala posebnu organizaciju odbrane. 2rvi pojas gradova! koje njena vojska bee posela da spreava $urke! .ajce! +nin! kradin bio je davno pao& $urci su preli i +rupu i /stroac& njihove ete ugroavale su ne vie liniju Une! nego ceo sliv +upe i +orane. *advojvoda +arlo! kome je bila poverena odbrana junih austriskih oblasti! poe 3?@4. god. zidati novi tvrdi grad +arlovac kao uporite nove Vojne 8ranice. $aj ceo granini pojas izradio je vrlo brzu obavetajnu slubu pomou ljudi i signala& u njemu je podignuto nekoliko karaula! vojnikih ardaka i utvr(enja& a na celom podruju organizovana je stalna vojnika pripravnost. Uprava je predata potpuno u vojnike ruke! koji su bili jedini gospodari na tom terenu. lubeni jezik bio je nemaki& s njim i dobar deo celog vaspitanja. Uz stalne vojnike garnizone slubu su vrili i tamonji stanovnici! ,graniari-! ,ljudi sa karaula-! u veini doseljeni rbi! koji su bili oslobo(eni od svih poreza! ali koji su za to od 3E0E= godina smatrani kao vojni obveznici. 5anije hrvatsko stanovnitvo sa domaim plemstvom povlailo se veim delom ispred $uraka na sever! ali se izvestan deo uklanjao ne mogui da izdri prevlast i reim austriske vojske i nemakih o6icira. *jihova imanja i zemlje posedali su srpski doseljenici. %ustriski car 5udol6 bio je 3?4F. god. zakljuio mir s $urcima na osam godina! verujui da e se on i odrati. *a 2orti! me(utim! raspoloenje je bilo skroz ratoborno. 1telo se! da se ratom zaposli vojska! naroito janiari! koji su sve vie uzimali maha i postojali nedisciplinovani! i da se jednim velikim uspehom digne ponovo ugled sultana. Iz 9arigrada je bio dan mig bosanskom pai! ratobornom poturenjaku iz 1ercegovine! 1asan0pai 2redojeviu! da nesmetano nastavlja prodiranje prema 1rvatskoj. *jemu je polo za rukom! da u leto 3?4F. osvoji "iha i da zada jo nekoliko udaraca hrianima na toj strani. %li kad je idue godine ponovio o6anzivu pretrpeo je kod iska strahovit poraz. am je zaglavio u reci +upi! a s njim je propao veliki broj odlinih turskih junaka. $aj poraz uzela je $urska kao povod da %ustriji i 6ormalno objavi rat. Ba glavnog zapovednika turske vojske bi postavljen veliki vezir inan paa! ovek koji je najvie gurao u taj rat i bio vrlo bezobziran. *a papsku stolicu bee poetkom 3?4F. god. doao +liment VIII! ovek koji je ivo eleo da do(e do blie saradnje me(u hrianskim dravama i da se obnovi znaaj rimske crkve! koji bee znatno potkopala Guterova re6ormna akcija i verske borbe s njom u vezi. *jegova nastojanja da do(e do novog hrianskog saveza imala su samo polovan uspeh. Crancuska i 'leci ne htedoe da se pridrue %ustriji! i u savez u(oe samo papska kurija! cpanija i %ustrija. 2api i krugovima oko njega inilo se! s razlogom! da to nije dovoljno i da savez treba proiriti. 2oto je zapad bio pocepan moglo se pomiljati samo na istone narode! na erdeljske 'a(are! 5umune! 2oljake i 5use. 2rvi put teila je sad sama papska kurija da uvede 5usiju u reavanje evropskih pitanja. *a papsku kuriju delovali su u tom pravcu katolika lica s naih strana! koja su mogla i videti i uti kako se iri postepeno ruski uticaj me(u balkanske hrianske drave. 5usi su imali svoje ljude u 9arigradu i vetoj 8ori! koji su me(u svetenstvom razvijali interes za 5usiju. 'nogi nai kalu(eri jVI veka iz vete 8ore i unutranjosti ili su u 5usiju da trae pomoi i vraali su se otud s prilozima u novcu i stvarima i sa priama o prostranoj pravoslavnoj carevini. 1varski biskup 2etar )edolini! u posebnoj pretstavci! poetkom 3?4<. god.! predlagao je papskoj kuriji! da se poalje poseban izaslanik na ruski dvor! koji bi krenuo 5use i 2oljake u borbu protiv $uraka. 5usi! kao pravoslavni! imaju pod $urcima dosta jednovernika! ,na iji se ustanak ima raunati kao na jednu od osnovnih pogodaba za uspeh.- U istom smislu je izvetavao i opat %leksandar +omulovi! koji je obiao sav "alkan i znao stvari neposredno. U tom 347

Istorija Srba Vladimir orovi smislu su se obratile papi 3. juna 3?4<. i albanske stareine! svakako pod uticajem slinih agitatora. $urci su ve s jeseni 3?4<. god. poeli neprijateljstva u zapadnoj Ugarskoj i tim jo vie potakli papinu aktivnost za stvaranje lige. 2oetkom 3?4A. god. +omulovi je krenuo na istok nosei papin poziv caru Ceodoru. 2apini i austriski izaslanici radili su! me(utim! i na drugim stranama. *jihovo delovanje u 7rdelju! kod kneza igismunda "atorija! i kod susednih rba izazva prvi ustanak me(u rbima u "anatu. U martu 3?4A. god. ustanici i hajduci napadoe i popalie Vrac! moda jo ne kao izraz dobro pripremljene akcije nego iz hajduke nazlobrzosti i pod utiskom vesti da je izbio tursko0 austriski rat veih razmera. 'e(utim ima znakova kao da je lugoki ban! gor(e 2alati! "atorijev ovek! poticao rbe i Vlahe toga kraja! da se u to veem broju dignu na $urke. "ie da je bilo slinih pokreta i u unutranjosti. 'e(u %rnautima katolicima! a i me(u susednim srpskim plemenima! bilo je i agitacije i vrenja ve tada. *ije jo sasvim utvr(eno ta je neposredno potaklo inan0pau! glavnog zapovednika turske vojske! da toga prolea 3?4A. god. uzme moti v. ave iz 'ileeva i da ih spali na Vraaru F@. aprila 3?4A. god. /n nije mogao biti ni jednog asa u sumnji! da e takav postupak duboko ozlojediti rbe. cta je hteo s timd :a kazni rbe za taj lokalni ustanak u "anatu! ili da ih unapred zaplaid *ama se ini da su motivi morali biti dublji. $akav postupak prema mrtvima nije bio u obiajima $uraka& telesa kraljeva 'ilutina i :eanskog i telo kneza Gazara i drugih srpskih svetitelja ostala su pote(ena sve do naih vremena. /evidno je! dakle! da se htelo tim svetogr(em v. ave pogoditi samu crkvu i njene pretstavnike! koji su u avi gledali svog duhovnog rodonaelnika. % to se dogodilo to turske vrhovne vlasti sa inanom na elu nisu bile zadovoljne dranjem srpskih crkvenih lica! njenim vezama i radom u narodu! i to su spaljivanjem avina tela hteli! i simbolino i stvarno! da spale srpsku slobodarsku misao! koja se poela sve jae oseati. 2osle ovoga bilo je jasno! da e ustanak u srpskim zemljama zahvatiti iri obim. U samom "anatu on se razbuktao neoekivano. Ustanici zauzee "ekerek! Gipovo! $itel i nekoliko drugih mesta. Ustaniki duhovni vo(a postao je vladika $eodor $ivodorovi. $urci su pretrpeli velike gubitke! ali su na kraju! ipak! prevladali zahvaljujui premoi i svojoj boljoj organizaciji. 7rdeljski knez |igmund "atori! koji se dugo lomio da se konano opredeli! nije ih prihvatio u odluni as i u punoj meri! iako su mu rbi nudili despotsko dostojanstvo i buduu srpsku krunu. 2osle poraza dobar deo rba povukao se u 7rdelj i tamo se naselio. Ba vladiku $odora kazuje se! da je potom osnovao u ibinju srpsku episkopiju& a jedan srpski natpis belei! da je temivarski paa vrakog vladiku ,odro na meh-. U leto 3?4A. god. poela je velika turska o6anziva u 'a(arskoj. inan0paa osvojio je vani gur izme(u "udima i "ea i upinjao se potom uzalud da uzme i +omaran. U jesen povukao se na zimovnik u junu Ugarsku s namerom da idueg prolea udari na "e. %li mu je veliki ustanak u Vlakoj i 'oldavskoj pokvario namere. *a 2orti postadoe veoma nezadovoljni takvim ishodom rata i svrgoe inana u 6ebruaru 3?4?. U jesen te godine poveo je vojsku sam novi sultan 'uhamed III! da slomije %ustriju i njene saveznike! erdeljskog i vlakog kneza! ali ni on nije imao mnogo sree. 5at se produio i izazivao na sve strane nove pregovore! nove veze i nove akcije. 2apska kurija ivo je radila na tom! da izazove ustanke kod hriana na "alkanu! a u prvom redu kod rba i %rnauta. *jih su smatrali kao najborbenije i kao najeljnije 348

Istorija Srba Vladimir orovi da se otresu turske vlasti. /vog puta glavno sredite papine akcije postao je :ubrovnik! kroz koji je prolazilo nekoliko njenih agenata i radnika i nekoliko problematinih avanturista. 5epublika se! naravno! pravila da ne vidi stvari i uvala je do kraja svoju vazalsku lojalnost. 2esnik Cranjo Gukarevi "urina postao je panski poverenik u $urskoj! a %ntun asin! koji je u svojim 5azbojima od $uraka opevao ovo ratovanje! sav je bio na strani hriana. .edan od aktivnih agitatora bee 6ra :ominik %ndrijaevi! lan hercegovakih %ndrijaevia iz 2opova. /n je ve odavno hvatao veze sa ljudima iz 1ercegovine i ugovarao ustanak. U tom su ga! po papinoj elji! pomagala mnoga ugledna crkvena lica! koja su i inae uestvovala u pokretu. am korulanski biskup dolazio je u "udvu! da radi na ustanku. .edine smetnje na koje su nailazili poticale su od 'leana! koji su bili ljuti protivnici cele ove akcije i koji su zazirali od toga! da se cpanci ne utvrde na istonoj obali .adrana. 'e(u naim ljudima! naroito posle spaljivanja motiju v. ave! pokret je naiao na velik odziv. /rahoviki episkop Vasilije napustio je 3?4E. god. eparhiju i celo imanje i preao je u 1rvatsku. /hridski arhiepiskop %tanasije radio je me(u %lbancima! a crnogorski episkop 1eruvim u svojoj sredini. redite akcije za 1ercegovinu postao je od 3?4E. god. trebinjski manastir! u kom je sedeo mitropolit Visarion. /ni su se svi! sem %tanasija! izjanjavali za %ustriju! na koju je pao glavni teret rata! i iji bi uspeh imao da donese njihovom oslobo(enju. +ao glavni radnici u narodu za %ustriju bili su uskoci! koji su se razmileli na celom podruju od enja do :ubrovnika. /ni su jednim smelim prepadom D. aprila 3?4E. god. bili ak preoteli tvrdi +lis! ali nisu mogli i da ga odre. U %ustriji se pomiljalo jedno vreme da se krene i akcija u "osni! gde je malteki vitez :almatinac Cranjo "rtuevi radio u njenu korist. %li beka vlada za takav podvig nije imala snage& ona je s velikim naporom jedva uspevala da kako0tako odoleva $urcima u Ugarskoj. +rajem 3?4E. god. poeli su! posle albanskih +imariota! da se bune i nai ljudi. 2rvi ustanak izbio je me(u "jelopavliima! a posle se proirio na :robnjake! *ikie! 2ivljane i 8aane. *a elu ustanaka nalazio se nikiki vojvoda 8rdan. :va srpska kalu(era upuena u 5im 3?4@. god. izlagala su na papskoj kuriji srpsku prolost! sve od *emanje! naglaavajui kako ,naa zemlja velmi plae-! to nema vie ljudi od njegova roda. /ni su traili od pape da uputi na *ovi vojsku! koju bi pomogao vojvoda 8rdan sa suha. /datle! oni bi poli na /nogot! gde bi se skupili glavari od sve 9rne 8ore! :uka(ina i ostalih zemalja. Ba sluaj akcije moglo bi se raunati na 3==.=== dobrih boraca. /tkad su $urci odneli v. avu ,njima bog ne pomoga! ubijaju ih krstijani sa svake strane.- *a kalu(ere napadaju govorei im# ,Vi se bogu molite na nae zlo.- 2apa neka polje jednog oveka kao gospodara rbima! koji e biti dobar hrianin. $a poruka pokazuje raspoloenja koja su u taj mah vladala me(u izvesnim srpskim duhovnim i svetovnim vo(ama. /voj akciji pridruio se ak i peki patriarh .ovan! samo je njegov stav! razume se! bio sa vie rezerve. /hridski arhiepiskop %tanasije nalazio se u ovo vreme u 5imu! poto je njegov pokret zavrio s malo uspeha. %li ni srpski nije bio bolje sree. 2obunjena hercegovaka plemena! :robnjaci! *ikii i 2ivljani! poela su 3?4@. god. borbu! ali su kod 8acka bila potuena. 5azbio ih je crnogorski sandak :ervi0beg. *ai ljudi bili su nesavesno uvueni u ovu stvar. Izazivani su pre nego to je ma kakva stvarnija akcija bila u izgledu. %ustrija! u ije se ime mnogo obeavalo! nije bila u mogunosti da pokret ponese ni do "udima! a kamo li do "osne ili rbije& papska kurija nije uopte dolazila vojniki u obzir& a cpanija je imala svojih briga. 5azne avanturiste i dobronamerne ali nedorasle diplomatske eprtlje obavetavale su netano i

349

Istorija Srba Vladimir orovi obojeno obadve strane. .ednima su obeavali vie nego to se moglo ispuniti! a drugima su pretstavljali prilike zrelijim nego to su bile. 2roturalo se mnogo lanih izvetaja& bilo je ,petljanja- na vie strana. Iako je ljuto stradao! na svet! ipak! nije bio izgubio svu veru& u svojoj naivnoj estitosti mislio je da su poruke i obeanja mogli biti ipak stvarniji nego to su ispadali u stvarnosti. .edina pouka posle svega bila je samo ta da su postali vie obazrivi. $urci! zauzeti u Ugarskoj! 1rvatskoj i na 2rimorju! bili su voljni da u nekoliko popuste! bar za taj momenat. U naim oblastima nije ovom prilikom nastradao nijedan od istaknutijih vo(a& jedino je u Velesu 3?4D. god. bio poseen arhiepiskop Valom. 5at izme(u cpanije i Crancuske oslabio je! u velikoj meri! veru u hriansku pobedu veeg stila. *a papskoj kuriji! gde nisu bili zadovoljni zbog panskih pretenzija u Italiji! jenjavala je isto tako stara revnost. Uvi(ajui da ne mogu odrati ono to je obeavano u njihovo ime odgovorni inioci u 5imu izbegavali su da se sastaju s naim ljudima! koji su im traili objanjenja ili pomoi! a na pismene poruke davali su odgovore pune samo lepih rei. I to ne samo prema obinim licima! nego i prema srpskim prvosvetenicima. "anatski rbi pridruili su se! u velikom broju! |igismundu "atoriju! koji je od 3?4?. god. poeo sa 5umunima zajedno borbu protiv $uraka. /n je i ranije pomagao rbe! ali nedovoljno. ad im je dao slobodu da se naseljavaju po erdeljskom zemljitu ;3?4E. god. dolo je u njegovu dravu na 3=.=== srpskih dua>! nagra(ivao je njihove vo(e i izlazio im i inae na susret. 'e(u srpskim etovo(ama toga vremena istie se naroito neki :eli0'arko! koji je! harajui! prelazio :unav i dopirao duboko u unutranjost $urske! ak do doline 'arice! dok na jednom takvom pohodu nije bio zarobljen. /slobodivi se nekako iz ropstva preao je u slubu vlakog vojvode 'ihaila! koji je posle otstupanja "atorijeva s erdeljskog prestola! bio glavna linost na toj strani. $im se mnogo zamerio! sa rbima zajedno! ma(arskim erdeljskim staleima! protiv kojih je 'ihailo bio uperio svoju akciju. 2osle 'ihailove pogibije ;3E=3. god.> rbi su se pokorili austriskim vlastima! koje su zauzele 7rdelj. Bajedno s 5umunima oni su pod vo(stvom :eli 'arka 3E=<. god. potpuno suzbili 'ojsija ekelja! koji se pomou $uraka bio proglasio za kneza. %ustriski reim u 7rdelju bio je veoma surov i teak i nije udo to je s njim zajedno pala velika mrnja i na rbe! kao na njegove pomagae. U toliko vie to rbi u 7rdelju nisu bili elemenat reda i to su! s hajducima! inae u zamuenoj zemlji napravili dosta zla. $ada se! me(u srpskim etnicima! spominje i "aba *ovak! ija e se linost! u narodnoj pesmi i predanju! stopiti sa tarinom *ovakom. +ad se tevan "okaj 3E=A. god. proglasio za erdeljskog kneza imao je rbe kao glavne protivnike. Iz osvete rbi su idue godine predali $urcima grad Gipovu. :a bi ih smirio "okaji im je uputio vrlo laskav poziv obeavajui im ravnopravnost! ali s njim nije imao nikakva veeg uspeha sem to mu je lipovska srpska posada opet povratila grad. U junim oblastima duhovi! isto tako! nisu mogli lako da se stiaju. %lbanska plemena! a posebno :uka(inci! nisu ostavljala oruja. ukobi s $urcima ponavljali su se neprestano! a 3E=<. god. izbio je ponovo pravi ustanak. 2atriarh .ovan! aljui 3E=F. god. neke rukopise na ostavu u 1ilandar s bolom je pisao! kako u ta vremena ,hrianin nigde ne bee miran-! pa ni on sam. 'nogo zapisa tih vremena pominje stradanja i ,umanjenje- hriana i ruenje i oteenje i opustelost crkava. ,$ada otac edo za hleb prodavae! i sin oca! i kum kuma! i brat brata. /le bedae $ada bee rob po pet groa! a vo po 3? dukata! kilo ita pet groa! pinta vina po dukat.- ,'nogi se danci stizahu na hriane-! jadikuje drugi! ,po etiri i po pet.- $rei kazuje! da se cena konju pela do <==

350

Istorija Srba Vladimir orovi dukata! da je ovan cenjen po pet! a tovar ita po est dukata. ,$ada se umnoila svaka nepravda me(u ljudima i beae roditeljima od njihove dece. I usahnu svaka ljubav blaga kod ljudi-. .edan je pisar prosto naricao od nevolje opte i gladi! koja je tamanila ljude# ,/h beda! oh tuga! oh skrbi te godine od proklete dece agarenske na hrianski rod. /h! oh! oheU "osni se za to vreme bio odmetnuo :elali 1asan paa! zvani ,pisar- ili ,skrivan-! zadajui dosta brige turskim vlastima. Uzeo je bio! u otsustvu begler0pae! svu vlast u svoje ruke! 3E=<. god. %ustrijanci su pokuali izvesne pregovore s njim! a koliko su bili slabi vidi se najbolje po tom! to nisu mogli da ovu pometnju u "osni iskoriste i da se doepaju bar jednog dela te zemlje. )ak ni onda! kad su se izme(u "osanaca i sultanove vojske s jedne i 1asanovih eta s druge strane vodile ogorene borbe. 2oraeni 1asan bio se povukao u prolee 3E=A. god. iz "anje Guke prema arajevu! ali se ni tu nije mogao odrati. Iz 8raca su uzalud slate poruke karlovakom generalu da mu priskoi u pomo. mene izgledaju! posle toga! sve kombinacije i planovi! sasluavani i ra(eni u austriskim dvorskim kancelarijama i upuivani u 5im i na druge strane! kako bi carska vojska na to laki nain mogla da zavlada "osnom. U celom radu bilo je dosta i podvaljivanja. Ba 6ra :ominika %ndrijaevia! jednog od glavnih agitatora! pronosilo se! na pr.! da su kod njega! prilikom jedne premetaine! na(eni lani peati! koje je udarao u ime nekih lica iz "osne. $o sve nije opametilo ljude. %ustriski dvor nastavljao je stalno pregovore i obeavanja! a od 3E=E. god. pojaali su neto svoju aktivnost i cpanci. /d srpske strane javljali su se u 8racu i 2ragu! na dvoru nadvojvode Cerdinanda i careva zamenika nadvojvode 'atije! uz sumnjivog %ndrijaevia peki kalu(er :amjan Gjubibrati! koji je ve 3?4@. god. imao misiju u 5imu! i druga inae malo poznata lica! od kojih se *ikola :rakovi izdavao za plemia bosanskog i bio u vezama sa 6ranjevcima. 'oda e imati pravo .ovan $omi! koji je mislio da ta stalna austriska pregovaranja i obeavanja nisu injena bez izvesnog plana. *jima se! misli on! ,ilo na to da se izazove pokret! koji e zadrati $urke! da svu silu svoju ne odvlae u Ugarsku-. /beavalo se jo i u toku 3E=E. god.! iako je izmorena i svima nevoljama izmuena zemlja jedva ekala mir! o kome su s $urcima vo(eni potajni pregovori i koji je sklopljen 3. ;33.> novembra 3E=E. na uu |itve u :unav. Ba ovo vreme i 'leani su izvrili jedan napad protiv :ubrovnika. +rajem januara 3E=<. poseli su oni dubrovako ostrvo Gastovo! da bi toboe spreili uskoke gusarske napadaje. :ubrovani se u nevolji obratie papi i hrianskim vladarima! ali im je glavna pomo dola od 2orte! koja se zauzela za 5epubliku v. Vlaha kao za svog vazala. 2osle izvesnog zatezanja 'leani su bili prisiljeni da 3E=E. god povrate oteti otok i da obuzdaju svoje prohteve. +ad su prestale neposredne veze sa %ustrijancima nai su se ljudi! upuivani sa raznih strana! stali obraati panskom dvoru. +ao sredozemna sila! protivnica 'letaka! cpanija je u to vreme teila da dobije koje uporite na istonoj obali .adranskog 'ora i nalazila je za tu tenju izvesne podrke i na papskoj kuriji. /na je s toga prihvatala ponude izvesnih ljudi iz %lbanije! koji su je pozivali da im pomogne u ustanku protiv $uraka. $im ljudima pridruili su se %ndrijaevi i Gjubibrati. *a panskom dvoru oni su bili primljeni lepo! jer su se pretstavljali kao narodni opunomoenici! s kojima je ve ranije ozbiljno pregovarao i austriski dvor. U cpaniji oni su ak sklopili i pogodbu o pokretu rba i %rbanasa. Ve u leto 3E=E. napala je panska 6lota :ra! a idue godine izbio je novi bunt u %lbaniji. U *apulju! kod panskog vicekralja! sticale su se razne vesti i razne vrste ljudi. Izaslanstva vojvode 8rdana cenjena su ipak naroito& po 351

Istorija Srba Vladimir orovi njihovim izvetajima to je bio! principalissimo huomo-. Ba nj se ozbiljno pomiljalo! da bi mogao sa enjaninom Ivom Vlatkoviem pomoi da se ponovo otme +lis i da ima vrlo irok uticaj. *jegov ugled! kae jedan izvetaj od 3?. maja 3E=@.! bio bi dovoljan da digne ustanak u 9rnoj 8ori i okolnim stranama. % taj bi ustanak naterao $urke da razdele svoje snage. %li sa skupim iskustvom od pre nekoliko godina 8rdan nije hteo da se izlae nikakvoj opasnosti pre nego cpanci ne do(u u jadranske vode i ne ponu ozbiljne operacije. I s toga je pregovarao ali ekao. cpansko otezanje uinilo je! da su nai ljudi stali traiti nove veze. Izbor je pao na vrlo nesrenu kombinaciju! na savojskog vojvodu +arla 7manuela I! oveka ambiciozna! ali prevrtljiva i skroz nepouzdana. $raei neku krunu u 7vropi on bi se bio zadovoljio i sa %lbanijom. 2reko izvesnih lica iz tih strana obavestio se o dotadanjem radu na oslobo(enju %lbanije i stupio u veze i sa vojvodom 8rdanom. / srpskim stvarima njega je obavestio :amjan Gjubibrati! koji je doao iz *apulja u $urin. 2oetkom 3E=D. god. dola su u :ubrovnik dva vojvodina plemia poverenika traei tu sastanak sa 8rdanom i stvarajui veze s ljudima iz 1ercegovine. :ola su zajedno s Gjubibratiem! koji im je imao biti posrednik. 2o sporazumu s njima trebalo je da on lino ode do 8rdana! ali on to! ne znamo zato! nije uinio! nego je uzeo za posrednika Ivu 5aljanina! istina prijatelja 8rdanova! ali mletakog oveka. $ako su 'leani! i inae prilino obaveteni! sad doznali za sve pojedinosti. :obili su tom prilikom mogunost i da proitaju pisma! koja je vojvoda savojski bio uputio patriarhu .ovanu i 8rdanu. rpski glavari ;pismeni izvetaj mletaki kae! conti et principali del paese di %lbania> odgovorili su vojvodi da eljno oekuju njegovu akciju da bi ga rado primili za svog kralja. Vojvodi je pisao i patriarh .ovan! a obratio se u isto vreme i papi i panskom kralju skreui im panju na ozbiljnost stvari i opasnost po hrianstvo! ako ona ne uspe. rpski glavari sastali su se bili u manastiru +osijerevu! 3D. 6ebruara 3E=D.! i sa tog sastanka uputili su odgovor +arlu i pismo panskom kralju traei energian podvig. Iz *apulja je na ta pisma stigao patriarhu odgovor! koji ga je teio nadama! i koji je jasno govorio da! zbog zauzetosti na drugoj strani! cpanija ne moe u taj mah uiniti nita na istoku. %li je bilo dosta ljudi koji su jo verovali i kojima lino nije moda bilo u interesu! da se svet smiri. % uskomeali su se bili na vie strana. U leto 3E=D. stigao je u $urin! vojvodi +arlu! i jedan arhiepiskop iz "osne sa etiri kalu(era! oevidno u istom poslu. 8lasovi su se irili stalno! da je panska 6lota ve na putu i da akcija tek to nije poela. *aroito je slao suvie optimistike i netane izvetaje kalu(er :amjan! koji se bio suvie zapleo u ove stvari i bio ili suvie lakomislen ili odvie naivan. 2od uticajem njegovih i drugih poruka rbi su sazvali iri zbor u 'orau i na njemu su 3<. decembra 3E=D.! u patriarhovu prisustvu! glavari 9rne 8ore i istone 1ercegovine po drugi put doneli odluku! da e priznati +arla 7manuela za svoga kralja kada do(e da ih oslobodi! i da e ga patriarh krunisati po starom obiaju. 2atriarh je uz to traio priznanje svih prava pravoslavne crkve! a izrino je naglasio da ,u nae strane nikako neemo ni jezuita! ni nikoga drugoga! koji bi puk hrianski obraao na zakon rimski.'e(utim! taj akt nije vie bio potreban. ituacija u 7vropi skrenula je panju +arlovu na druge strane. 2rotestanti su 3E=D. god. sklopili svoju uniju! kojoj je kao odgovor sledovala katolika liga. U %ustriji se ve ozbiljno govorilo da je ,bellum civile ante portas.- Crancuska se! u savezu s protestantima! spremala na novi rat protiv 1absburga. cpanija! u oevidnom i naglom opadanju! imala je biti upletena isto tako. U takvim prilikama +arlu nije moglo biti stalo do toga! da se suvie izlae i zalae na dalekom "alkanu. +ako se brzo oduevio za stvar tako je brzo i ohladio.

352

Istorija Srba Vladimir orovi %li! mada je on odustao od akcije i mada je bilo manje0vie jasno da se povukao i panski dvor! nai su ljudi ipak nastavljali akcije. Ustanak! koji je 3E=4. god. izbio u 8ornjoj %lbaniji! zahvatio je i susedna plemena +limente! +ue! 2ipere i "jelopavlie! ali je bez pomoi sa strane malaksao i bio uguen. Izvesni nai ljudi stvorili su bili zanat! da skoro s luem trae ljude! koji bi pomogli pokret. $ako su! na primer! 3E3=. god. pregovarali sa knezom iz 'antove! a posle sa vojvodom $oskane. 'oglo bi se rei! da su ti pregovori bili vo(eni skoro bez svesti o odgovornosti! kad ne bi bilo izvesnih podataka! da je po sredi bilo i pustih ambicija i niskih motiva. Izvetaji papskih nuncija iz 8raca i "ea 3E=4. god. nisu nimalo povoljni za linost i moral 6ra :ominika %ndrijaevia. 2itanje je koliko je bio bolji njegov drug i saradnik srpski monah :amjan Gjubibrati! koji je deset godina etao po 7vropi i diplomatisao. 2o ovom kako su ili od jednog gospodara drugom! obijajui pragove raznih dvorova! ne videi posle toliko vremena sutinu stvari! i ne stekavi nikakva iskustva za deset godina! ovek doista dobija utisak da! u najmanju ruku! nisu bili nimalo podesni za tako teku dunost koju su primili na sebe. %li nisu iskljueni ni drugi! po njih mnogo nepovoljniji! zakljuci. $eko je verovati! da i oni sami nisu uvi(ali! kako je i teko i nemoguno slomiti tursku snagu takvim jednim podvigom! bez teih zapleta i posledica! sve da su ti planovi imali i konkretnijih rezultata. em toga! celu akciju su itavo vreme energino i s mnogo veza ometali 'leani! koji su uspeli da nekoliko glavnih radnika uvuku u svoju slubu i da! dobro obaveteni! manje0vie paraliu svaki znaajniji pothvat. Vojvoda 8rdan umro je negde oko 3E3F. god.! a malo za njim preminuo je u 9arigradu 3E3A. god. i patriarh .ovan. *ema nikakvih pouzdanih podataka o tom! da bi zavrio nasilnom smru! kako su neki nai ljudi pretpostavljali. 'alo posle njihove smrti izbio je u nae krajeve avanturistiki pretendent na turski presto! .ahija! koji se izdavao za sina sultana 'ehmeda III i koji bee primio hrianstvo. /n je pre toga traio po Italiji vladara! koji bi mu pomogao da do(e do prestola! pa se! me(u ostalima! poznao i s nekim naim ljudima! koji su obilazili talijanske dinaste. .ahija je doao u 2e! mislei da e tu zatei patriarha .ovana. 2rianja o njegovom bavljenju me(u rbima i %rnautima i o njegovim pokuajima da tu izvede ustanak velikih razmera ne izgledaju nimalo verovatna& sigurno je! da su izvesna lica prosto izmiljena ili anahronisana ;n. pr. hercegovaki mitropolit 'akarije! patriarhov sinovac Visarion>. "ie da je te i njima sline vesti irio .ovan 5enezi! sumnjivi tip koji je sluio u isto vreme po dva gospodara! koji je bio i uhoda i zaverenik! i koji je! smucajui se po 7vropi! hteo da svoje veze i tobonje uticaje to skuplje proda. /n je i lino slao poruke patriarhu .ovanu i 8rdanu! hteo je da ga svi priznaju za vojvodu i da mu izdaju neku vrstu generalnog punomostva. /n je izmislio i vest! da je D. septembra 3E3A. odran u +uima veliki zbor srpskih glavara! koji je imao da izradi papi plan o velikoj akciji za narodno oslobo(enje i koji je! toboe! odre(ivao njega kao srpskog pretstavnika. *esumnjiva je injenica! da je krajem jVI i poetkom jVII veka! pod uticajem hrianske zapadnjake aktivnosti! srpski narod u $urskoj izmenio svoju politiku. Istina! jo ne na celom podruju! ali ipak na vie strana& i! to je najvanije! u glavnom sreditu srpskog duhovnog i politikog ivota! u 2ei i njegovoj okolini! 'akarijev pravac bio je naputen. $urci su bili iznena(eni srpskim dranjem i ogoreni& u ogorenosti su uinili i jedan postupak koji je bio isto i neobino svetogr(e. %ko su dotle rbi bili oru(e tu(e propagande i radili! u najboljim tenjama! i nehotice protiv sebe! njihova je dalja borba bila razumljiva reakcija na tursko dranje. 2osle metea od petnaest godina i tekih stradanja oni su na kraju doli do uverenja! da su se i suvie izloili bez ikakve stvarne koristi! a izmenili su svoje dranje. *ovi srpski patriarh vratie se na staru liniju. %li! mada u prvi mah besplodan! ovaj je pokret uneo u srpski ivot nova oseanja. 353

Istorija Srba Vladimir orovi lobodarske tenje probudile su se u narodu i radile su od sad vie pritajeno! ali stalno. paljivanje tela v. ave stvorilo je dublji jaz izme(u $uraka i srpskog svetenstva! koji se vie nije dao premostiti. $im momentima dole su i socialne nevolje. Istroena dugim ratovanjima i naporima $urska je sasvim poremetila svoje 6inansije i morala je da iznalazi sve nove izvore za dravne prihode. $rgovaki neinventivna i bez pravog poleta! sa nerazvijenom trgovakom 6lotom! ne zalaui se za to aktivniju produktivnost bogatih oblasti kojima je raspolagala! $urska je pribegavala najkomotnijem sredstvu pribavljanja prihoda tim! to je poviavala stare i udarala nove poreze. toga vidimo! da zamire rudarska proizvodnja! da trgovina ne ulazi u smelija preduzea! da seljak! ogoleo i nesiguran! u velikom broju naputa zemlju! pa ili prelazi preko granice! ili se sklanja u planinske! tee pristupane! krajeve. Bemljoradnja ustupa pred stoarstvom i sve vie ostaje zapustele i neobra(ene zemlje. :a je to jo vie pojaalo hriansko nezadovoljstvo razume se samo po sebi& rajvetin i zulum postaju pojmovi koji dobijaju naroit izraz pogoranog socialnog i pravnog stanja. +ao najvidnija posledica ove promene u politikom dranju rba bilo je poveano iseljavanje iz $urske. Gika je krajem jVI veka zadavala mnogo jada pograninim austriskim vlastima. *ju i +rbavu $urci su bili naselili rbima i s planom su putali njihove ete da haraju po susedstvu. +ad je osvojio "iha 1asan0paa 2redojevi se pourio da u njegovu oblast to pre dovede srpske koloniste. rbi su! u to vreme! na krajini i po turskoj granici inili $urcima velike usluge! koristei se i sami njihovim osvajanjima. U austriskoj Vojnoj 8ranici rbe su titile! u glavnom! samo vojne vlasti! dok su im plemii i starosedeoci esto puta zagoravali ivot. U $urskoj bar s te strane nije bilo smetnje& oni su obino dolazili na zemljita! koja su dotadanji i posednici i kmetovi naputali sklanjajui ivu glavu. 5azumljivo je s toga to su rbi na turskoj strani bili aktivniji i to je ta aktivnost zadavala glavobolje na austriskoj strani. %li od poetka hrianskog pokreta stanje se vidno izmenilo. Ve je %. +arolji dobro primetio! da je spaljivanje tela v. ave izazvalo preokret. 8od. 3E==. naseljena je rbima okolina 8omirja! a posle toga iselilo se oko ?== rba iz okoline "ihaa u hrvatsku Giku. "ili su to veinom lanovi plemena +rmpotia. Ba njima su ili i drugi! iz tih oblasti i iz Gike. $oga seljenja bilo bi svakako i vie! da se nisu vlasnici! Brinjski i Crankopani! svim nainima protivili da na njihovo zemljite dolaze ljudi! koji nee da budu njihovi kmetovi. Vojne vlasti su uzalud posredovale. 8omije je osamdeset godina lealo pusto. cta su vlasnici imali od njegad 'e(utim! naseljavanjem rba pojaava se bezbednost granice. Bemaljski stalei doneli su ipak 3E=A. god. u 2ounu odluku! da se ukine nepravda! da doseljenici ne plaaju devetinu vlasteli na ijem se imanjima nalaze. :vor je uspeo u toliko! to je odbio da rbi plaaju taj porez za vreme rata. 2rivilegije! koje je car 5udol6 bio FF. aprila 3E=@.! po predlogu nadvojvode Cerdinanda! potpisao za rbe u Gici ostale su neposlate iz straha! da se tim! zbog gornjeg zakljuka! ne bi dolo u otvoren sukob sa staleima. 2rotiv rba je i kranjski zemaljski sabor. +ad je 3E=4. god. dola jedna nova grupa doseljenika iz 5ibnika! iz Gike! i kad se za nju traila pomo i smetaj! on je odgovorio! da je od rba bilo vie tete nego koristi i s toga se predloilo! da se obustavi svako dalje primanje rba na toj strani. /dseljenim rbima svetili su se! uz to! i $urci upadajui me(u njih i plenei im stoku. $akav jedan vei napadaj zabeleen je 3E3<. god. protiv rba u 'odrui. 8onjeni i netrpljeni rbi su se i sami svetili kome su stigli! a poneki su i naputali nova naselja i odlazili na razne strane! a ponajvie na slavonsku granicu! gde je stanje bilo mnogo snoljivije. U poslednjoj desetini jVI veka pojaala se i srpska imigracija u lavoniju. 2rimer je dao orahovaki vladika Vasilije. $o doseljavanje pomagao je zapovednik hrvatske granice baron .ohan 1erbertajn! u sporazumu sa visokim vojnim krugovima. 354

Istorija Srba Vladimir orovi U glavnom su prelazili rbi iz turske lavonije u austrisku! u 5ovie! +oprivnicu! 2oganac! v. +ri! Ivani. 2re doseljavanja pogranine austriske vlasti davale su rbima razna obeanja! da bi ih lake pridobili na svoju stranu! ali posle doseljenja javljale su se iste pravne tekoe kao i u 1rvatskoj. 8lavni vlasnik u tim oblastima bila je zagrebaka biskupija! koja je branila svoje interese. Vojne vlasti zastupale su rbe i odbijale su zahteve biskupije u glavnom onim istim razlozima! kojim su ih branile i u 1rvatskoj. 2rema rbima one su bile u obavezi! jer su im ranije obeavale da nee biti niiji podlonici. em toga! one su se bojale da se razoarani rbi ne vrate u $ursku i da tako ne imadnu dvostruku opasnost# ponovnu opustelost granice i razdraeno neprijateljstvo rba s njihovim turskim pomagaima. ,:oseljavanje rba u austriski deo lavonije-! pie %. Ivi! ,bilo je najintenzivnije od god. 3?4?. do god. 3E==.! a doseljavanje u 1rvatsku od god. 3E==. do god 3E33.- *a poetku jVII veka u tadanjoj 1rvatskoj! u varadinskom i karlovakom generalatu! broj pravoslavnih dua! to e rei u pretenoj veini rba! cenio se na E=.=== dua. "orbe o odnosu posednika i srpskih doseljenika nisu prestajale. 2osle sklopljenog mira s $urcima 3E=E. god. inilo se! da je prola neposredna opasnost i da rbe treba pritegnuti. I zagrebaki biskup i velikai traili su od cara! da ispuni njihove zahteve. 8eneral $rautmansdor6 i nadvojvoda Cerdinand zalagali su se za to! da se prema rbima ima to vie obzira. I uspeli su u prilinoj meri. 2osle nekoliko uzaludnih pokuaja da do(e do uzajamne nagodbe kralj Cerdinand II! @. avgusta 3EF<.! uzeo je doseljenike pod linu zatitu i obeao im! da ih u novim posedima nee niko smetati. $im! istina! celo pitanje nije bilo skinuto konano s dnevnog reda! ali je poloaj rba u znatnoj meri olakan. 'alo kasnije! F?. septembra ;?. oktobra> 3E<=.! dvor je odobrio rbima poseban statut! koji je odre(ivao njihovu unutranju organizaciju. 2o tom statutu rbi su dobili poseban poloaj. Imali su! na elu svojih optina! izabranog kneza! i svoje suce. Inae su svi! od 3D. godine! imali sluiti u potpunoj ratnoj opremi! u sluaju turskih napadaja. $o je bila vrlo jevtina vojska! daleko jevtinija nego najamnike ete! kojima se tako esto pribegavalo! i uvek relativno brzo pripravna. Uz to! obra(ujui zemljita na opusteloj granici rbi su dizali privrednu snagu zemlje i tim i posredno i neposredno bili od koristi dravi. ,8. 3EFE.-! pie dr. .. 'al! ,kraljevski komisari cenili su ukupni broj uskokih obitelji varadinske granice na 3.F==! a vladika je pak! 'aksim 2redojevi! naspram Gevakoviu tvrdio! godine 3EA3.! da je u to vreme bilo u zagrebakoj biskupiji oko 33.=== pravoslavnih kua-. 8eneral $rautmansdor6 govorio je jo 3E3<. god.! da bi rbi doseljenici ,u sluaju pobune! mogli nastupiti sa veom moi nego cela lavonija-. U ovo vreme bilo je i velikog iseljavanja iz srednje :almacije. Ba vreme borbi oko +lisa 3?4E. god. i posle njih okolnom stanovnitvu svetili su se i $urci i 'leani. .edan narodni ustanak u tom kraju 3E=<. god. doveo je do smenjivanja turskog sandaka 'ehmed0bega! ali je taj ovek uspeo da postane bosanski paa! i da se! s tog poloaja i inae! sveti svima protivnicima. $o je izazvalo velike seobe i uklanjanja. /d 3E=<03EFA. god. rauna se! da se moglo iseliti do 3=.=== kua. $ada su opusteli manastiri :ragovi i +rupa. .. 7rdeljanovi je svojim prouavanjima doao do rezultata! da je tada izvrena i seoba "unjevaca na podruje "ake. :r. 5. .eremi je utvrdio! da prezimena i narodne pesme "unjevaca pokazuju! da su krajevi izme(u *eretve! Vrbasa! ave! +upe i .adrana bili njihova najdugotrajnija etapa. I ostala prouavanja potvrdila su tu injenicu. "unjevako stanovnitvo! koje potie iz zapadne "osne i 1ercegovine! povlailo se najpre prema :almaciji! a odatle u dunavske oblasti. *aselili su se u oblasti ubotice! "aje i ombora! iz kojih su se pre toga! 3?4D. god.! mnoga srpska naselja sklonila prema severu! u okolinu /strogona. am naziv bunjevac est je po celoj :almaciji i 355

Istorija Srba Vladimir orovi upotrebljava se samo za katolike. 7timologija rei jo nije sasvim ubedljivo protumaena. U tim krajevima! u jVI i poetkom jVII! dovelo je do velikih zapleta i pitanje uskoka. Iz poetka! dok su i sami ratovali protiv $uraka! 'leani su primali i pomagali uskoke! ali pred kraj jVI veka! kad su verovali da se stvari obru protiv njih! 'leani su im postali neprijatelji. I to ogoreni. Ba vreme borbi oko +lisa i posle njih oni su gonili ne samo njih! nego i svoje podanike! koji su bili s njima u vezi! pa ak i visoka svetena lica! kao! na pr.! ibenikog biskupa. $o je izazvalo osvete uskoka na svima stranama. /ni su ometali mletaku trgovinu i na kopnu i na moru! pravili drske zalete u mletake luke! harali i pustoili gdegod su mogli. *jihovi protivnici zvali su ih s toga ljutito !razza di ladronik! ali su priznavali da imaju simpatija u narodu zbog napadanja na $urske. U tom pogledu veoma je zanimljivo proitati delo zadarskog nadbiskupa '. 'inuia 1istoria degli uscochi i njegova nastavljaa 2. '. 2aola. %ustriske vlasti! kojima su uskoci bili jedna vrsta saveznika! pomagala su ih novano i zatvarala su oi na izvesna njihova nedela. 'letaki protesti! esti i ponekad vrlo energini! nisu mogli da izmene stvari. %ustriski pokuaj da obuzda uskoke 3E=F. god. zavrio je 6ormalnom bunom. :a bi im doskoili preduzimali su vie mera. *emajui pouzdanja u talijanske vojnike da se nose s njima! ni u 1rvate! koji im nisu bili sigurni! oni su protiv njih dovodili %rbanase. 2rokazivali su ih i $urcima. /d god. 3?4@.! kad su uskoci opljakali njihove la(e u 5ovinju! oni su protiv njih vodili prave hajke. *e bez krupnih razloga. Uskoci su u leto 3E=?.! u jednom retko smelom podvigu! doprli sve do $rebinja i lanog! a zaleta do *eretve bilo je vie puta. *aroito su se bili uplaili u 'lecima kad su uli! da cpanci nastoje dobiti enj od %ustrije kao bazu u severnom delu .adranskog 'ora. $ada su mletake vlasti ozbiljno pokuavale da kupe taj grad od %ustrije. +ad to nije pomoglo dolo je 3E3?. god. do blokade enja i hrvatskog 2rimorja i na kraju i do pravog rata izme(u 'letaka i %ustrije. 5at je zainteresovao celu 7vropu i stavio uskoko pitanje pred hriansku savest. 2osredovanjem sa vie strana ratovanje je zavreno mirom u 'adridu 3E3@. god.! po kome je enj morao biti raseljen. U narodnoj poeziji! koje je uskoke podvige pratila sa vidnim saueem! nema mnogo motiva i pesama o borbama s 'leanima! jer se osealo da ta borba izme(u hriana nije mnogo simpatina. enjanin Ivo! ili Ivo Vlatkovi! ne pamti se ni kao austriski kapetan! ni kao mletaki protivnik! nego kao prvoborac protiv $uraka. $o je bila sredina! u kojoj se! tada! nije pitalo za poreklo! i veru! nego se samo gledalo ko je bolji junak na tekom mestu prema optem neprijatelju. *arodna pesma ne zna ni to! da je enjanin Ivo 3E3F. god. u +arlovcu bio pogubljen za kaznu! to je opljakao hranu iz carskih magacina i la(a. /evidno! srpski peva ne bi eleo da skrnavi pomen jednog junaka! s kojim bi zajedno morao da oskrnavi i itavu grupu lica! koje je idealizovao i u kojima je gledao svoje osvetnik. Verski pokreti Bajednika ratovanja protiv $uraka pribliila su ve poodavno razne hrianske narode rednje 7vrope. %li kao da nisu mogla ni na naem ugroenom terenu da mnogo oslabe otrice verskih protivnosti. *a zapadu ovo je bilo doba kad su verske borbe trovale sve drutvene i dravne odnose& god 3E3D. poee! sav u njihovom znaku! strahoviti $ridesetogodinji 5at! koji e prosto opustoiti dobar deo rednje 7vrope. +od nas! na jugu! ova aktivnost protiv $uraka nosila je drugo obeleje. /na je propovedana u znaku hrianske solidarnosti& u njoj su! prvi put tako javno! uestvovali kao vo(e svetena lica pravoslavnog i katolikog kruga& i prvi put su! posle toliko vekova! nai ljudi uli u neposrednije veze sa 5imom. Uinili su to u ogorenju protiv 356

Istorija Srba Vladimir orovi turskog nasilja! u tenji da se oslobode njihova pritiska i sa uverenjem da e! oslobo(eni imati daleko manje opasnosti s rimske strane. U rimskoj crkvi! od $ridentskog abora! oivela je neobino verska aktivnost s tenjama da se crkva re6ormie i osposobi za nove zadatke. $ada je ve uao u program iv rad u turskim oblastima! me(u tamonjim hrianima. Bavodu v. .eronima u 5imu obraana je naroita panja u vaspitavanju svetenikog podmlatka za .ugoslovene. "osanski 6ranjevci sa 2etrom olinjaninom poinju 3?4E. god. svoju intenzivniju delatnost u "ugarskoj i u iprovcu stvaraju vano kulturno sredite. %li naroito je imala da organizuje rad me(u nekatolicima +ongregacija !de propaganda 6idek! koja je osnovana u 5imu 3EFF. god. :a bi pridobili rbe! "ugare i 5use za svoju dravnu i crkvenu politiku u 5imu su apelovali na dva oseanja# na hriansku solidarnost! koja ima biti to dublja! i zatim na slovensku uzajamnost. /va dotada nije bila s planom negovana! iako je postojala i dolazila s vremena na vreme do izraaja. Ceudalni rednji Vek nije vodio rauna ni o uoj plemenskoj i narodnoj zajednici! a kamo li i o irokoj! u ono vreme skoro apstraktnoj! ali je zato ta svest o uzajamnosti postojala u izvesnim intelektualnim! a posebno crkvenim krugovima. *ai ljudi jVI veka odlazili su ne samo u pravoslavnu 5usiju! nego i u katoliku 2oljsku. 1otei da uvue 5use u saradnju sa vetom Gigom! papa +liment VIII u januaru 3?4A. naroito je preporuivao opatu %leksandru +omuloviu! svom izaslaniku u severne zemlje! da ih potie upozoravanjem na njihovu plemensku srodnost s .unim lovenima. U vezi s tom politikom poela se razvijati slaveno6ilska ili sveslovenska ideja i u nauci i u knjievnosti. "enediktinski opat 'avro /rbini objavio je 3E=3. god. svoje jo i danas korisno delo Il regno degli lavi! sa irokim pogledom i puno slavenskog rodoljublja. :almatinski knjievnici 2etar Borani! .uraj "arakovi! Ivan Ivanievi i drugi puni su slovenskog kulta i oduevljenja! ali najai izraz dobila su ta nova oseanja u dubrovakog pesnika giva 8undulia! koji je u svom /smanu s oduevljenjem pozdravljao pobedu 2oljaka nad $urcima kao pobedu lovenstva i koji je podjednakom ljubavlju obuhvatao sve .une lovene i hrianske borce od %leksandra 'aedonskog , rbljanina- do kender0bega. /djeke tih shvatanja i oduevljenja nalazimo jo u jVIII veku! u popularnom! iako knjievno nevelikom! 5azgovoru ugodnom naroda slovinskoga %ndrije +aia 'ioia. U 5imu se! s tim radom u vezi! nastojalo mnogo na tom da se izvri i ujedinjenje crkava. 2regovori s patriarhom .ovanom dodirivali su i ta pitanja. Izvesni srpski crkveni krugovi bili su skloni da s papom stupe u blie veze! iz onih istih razloga iz kojih su to inili i 8rci jV veka. |elelo se oslobo(enje od $uraka! pa ma i pod papskim okriljem! ako ve ne ide drukije. .er se me(u naim ljudima verovalo! da je politika snaga papske kurije toga vremena bila daleko vea nego to je stvarno bila. 2rvi srpski episkop koji je stvarno priznao srpsku uniju bio je imeon Vretanja. *jega je za episkopa u austriskom delu zemalja Ugarske! 1rvatske i lavonije bio 3E=@. god u guru posvetio izbegli korintski grki arhiepiskop +ozma. "ie da na svet nije bio zadovoljan tim postavljanjem od strane jednog grkog mitropolita! kad je imeon morao traiti priznanje i od patriarha .ovana! koje je i dobio 3E=D. god. Ili nije bilo kanonski isto postavljanje imeonovo od +ozme! koji nije imao svog arhijerejskog sabora! niti sam svoje oblastid U svakom sluaju za autoritet peskog patriarha nije od male vanosti! to se njegova jurisdikcija traila i priznavala i na podruju austriske carevine. imeon! za koga ne znamo koga je porekla i kome je trebalo da on pravi taj zaobilazni i malo sumnjivi put do svoje eparhije! stupio je u veze sa zagrebakim biskupom 2etrom :omitroviem! koji je sam poticao iz pravoslavne porodice. 2od njegovim uticajem imeon je pristao na uniju i 3E33. god. priznao papu. /d katolikih

357

Istorija Srba Vladimir orovi vlasti dobio je dozvolu da obnovi njihov razrueni manastir 'aru i da tu bude njegovo episkopsko sedite. Vretenjin poloaj posle toga u naem narodu nije bio lak. Bagrebaki biskup traio je stalno! da srpski naseljenici u lavoniji po njegovim zemljama postanu njegovi kmetovi& drugim reima! da priznaju neposredno njegovu 6iziku a posredno i njegovu duhovnu vlast. rbi su se tom energino opirali i Vretenjina duhovna akcija nije uspela dobrim delom zato! to je dobila taj socialni momenat. *a srpski patriariski presto posle smrti .ovanove doao je .anjevac 2ajsije! dotadanji novobrdski mitropolit. $o je ovek koji je na elu srpske patriarije proveo najvie godina ;trideset i tri> i koji je za nju uinio veoma mnogo. 2osle neuspeha politike .ovanove oevidno je! da patriarh 2ajsije nije mogao ii istim putem. /n je! izgleda! bio drukija priroda. Voleo je vie unutranji red u samoj crkvi. toga preduzima sve da crkvu oporavi i digne. /bilazio je svoju oblast i brinuo se da se obnove poruene i zapustele crkve! da se ukrase ivopisom i da se snabdeju knjigama. Ba njegovog vremena ivopisano je najmanje F@ crkava i manastira! i to u svima krajevima! a prepisano! njegovom iniciativom! vie rukopisa. /n se i sam lino bavio knjievnou. *apisao je! dobrim delom na predanju osnovano! itije cara Uroa! koga je kanonizirao! i slubu tevanu 2rvovenanom. 2ratio je i nau letopisaku knjievnost. *astradao je! u dubokoj starosti! od jednog bivola u "udisavcima i umro je <. oktobra 3EA@. sjutra dan poto je bio ranjen. U maju mesecu 3EF=. god. skupio se u manastiru 8raanici neki ,sabor-! o kom inae ne znamo nita blie. Iste te godine 33. novembra 3EF=. pominje se i jedan sabor u "eogradu! na kom je uestvovalo mnogo glavara iz raznih oblasti "alkana! pa me(u njima i patriarh 2ajsije. %li akt o tom saboru ne izgleda ni malo pouzdan. U njemu se ponovo spominje onaj sumnjivi .ovan 5enezi kao jedno od glavnih lica akcije! a i ostali navodi i lista uesnika puni su sumnje. U ovo vreme javlja se ponovo i 6ra :ominik %ndrijaevi! koji 3EFF. god. postaje skadarski biskup! ali koji je ve posle dve godine morao napustiti svoju dijacezu i prei na ,mostarsku-! odnosno naronsku biskupiju. avremeni izvetaji donose dosta pojedinosti o tom! kako je u jVII veku katoliko stanovnitvo osetno nazadovalo u unutranjosti $urske! i to manje u korist islama koliko u korist pravoslavlja. ima 'ilutinovi izneo je u svojoj Istoriji 9rne 8ore! da je cetinjski vladika 5uvim preveo u pravoslavlje +ue! :rekalovie i "ratonoie. 5uvim je bio savremenik 2ajsijev i sedeo je dugo na vladianskoj stolici. *jegovu aktivnost potvr(uju i rimski izvetaji. 'e(u "jelopavliima bilo je 3E<<. god. svega jo F== katolikih kua! a 3E<?. god. me(u Betom i 'oraom broj katolikih dua nije prelazio mnogo preko hiljade. 2iperi! koji su jo 3E3=. god. smatrani skoro svi kao katolici! postali su isto veim delom pravoslavni. U 2opovu do 3EF@. god. od 3F crkava katolikih @ je prelo u pravoslavne ruke& slinih pojava je bilo i u okolini $rebinja. Ima isto tako vesti o prelasku katolika u pravoslavlje u remu! oko 5ume i 'itrovice. 8lavni razlog za to bio je taj! to katoliko vie svetenstvo u veini nije smelo da ivi pod $urcima! nego se zadravalo mahom u susednim hrianskim zemljama. 'nogo izvetaja govori o tom! kako puk po vie godina nije video svetenika me(u sobom. % bez neposrednog nadzora i stalnog odravanja veza stvari su prirodno morale ii na gore. "osanski 6ranjevci! koji su inae snosili sve tegobe sa svojim narodom! nisu van bosanskog podruja bili rado vi(eni! a i njihovom ponaanju u "osni stavljali su papski vizitatori teke prekore.

358

Istorija Srba Vladimir orovi U ovo vreme! 3E340F=. god.! zabeleeno je i turenje katolika u veim masama. U okolini 2rizrena tih je godina preko <.=== dua primilo islam! a oko utjeske! u "osni! E0@.===. 'e(u "jelopavliima prelo je 4= porodica. *a drugoj strani! u zemljama habszburkim! gubili su pravoslavni na raun katolika. 2ostupak vladike imeona Vretanje samo je uvod u sistematsko prevo(enje pravoslavnih u unijatske redove i u katolianstvo. Vlasti su ometale prelazak srpskim svetenicima! kako bi narod! obezglavljen! lake primio katolike i unijatske duobrinike. U tom smislu izdao je naredbe i sam car Cerdinand 3E<D. i 3EAF. godine. $ako se moglo dogoditi! da skoro svi umberaki uskoci vremenom prime uniju! kao i uskoci po lovenakoj. 'nogo katolienja vreno je i po Gici. 2rotestantski pokret nije zahvatio oblasti u kojima su rbi iveli u guim naseljima! iako je bilo izvesnih tenja u tom pravcu. %li je u narodu ipak postalo ime lutora kao oznaka za teke bezbonike. U $urskoj katolici su obratili naroitu panju .unoj rbiji. U njoj su 3E?D. god. biskupiju u koplju podigli na stepen arhibiskupije! da bi pojaali revnost njenog svetenstva! ali ni ta mera nije mogla zaustaviti opadanje njihova broja. U "oki i po :almaciji trudile su se crkvene vlasti da pravoslavne privedu katolikoj crkvi! ali im uspesi nisu bili znaajni! jer im mletaka vlada nije ila na ruku. /dnosi izme(u pravoslavnih i katolikih prvosvetenika bili su nejednaki. Iz 5ima se teilo i trailo! da verska aktivnost donese nekog ploda! pa su nastavljani odnosi s izvesnim licima iz srpske jerarhije. +od pravoslavnih bilo je velikog kolebanja. Ima dosta tubi koje govore o tom! kako oni zlostavljaju katolike i kako prave nasilja katolikoj crkvi traei od njih prireze i danke. :rugi su traili dodira s 5imom! ali veoma rezervisano. 2atriarh 2ajsije nije hteo da izlae ni sebe ni narod. 8odinama nema nikakvih poruka za 5im. 8lavni radnik bio je jedno vreme samo cetinjski vladika 'ardarije sa svojim kalu(erom Visarionom. +ongregacija za propagandu uputila je s prolea 3EA=. tog Visariona sa misionarom Cranciskom de Geonardis! da sa patriarhom raspravljaju o izvesnim razlikama u crkvi i da mu donesu rimsku knjigu o optim saborima. 2atriarh je ostao pri shvatanjima pravoslavne crkve u uvenom i mnogo raspravljanom spornom pitanju! da v. :uh ishodi od "oga /ca! a ne i od ina ;!6ilioiuek>. $o je! kao to se zna! bila jedna od osnovnih dogmatskih razlika izme(u obe crkve jo od vremena starog razlaza! i nije se dala nikako prebroditi. 'e(utim episkop 'ardarije je uao u veze sa 5imom i priznao rimsku crkvu kao ,mater svega hrianstva- i papu kao vrhovnog poglavara. Iz 5ima su traili od 'ardarija da utie na patriarha! kako bi i on promenio svoje miljenje. Izme(u patriarije i 5ima razvila se prepiska o tumaenjima vetog 2isma! ali bez uspeha za rimsko gledite! iako su s te strane gledali da utiu na rbe pozivajui se na 8rke i njihov pristanak na Cjorentinsku uniju. Uz 5im je pristalo! pria se prema jednom sasvim nepouzdanom izvetaju! do 3EAD. god. nekoliko stotina svetenika i tri vladike! ali to ne izgleda nimalo verovatno. Izvetaji o tom potiu od zainteresovanih lica! koja su se htela prepoznati ili izvui neke koristi. :uh avanturista i 6alzi6ikatora trajao je celog jVII veka. +oliko je samo lanih vladarskih diploma ostavljeno u to vreme i koliko lanih rodoslova. 2apa je bio poslao patriarhu 2ajsiju arhijerejsku mitru uz jedno svoje pismo nadajui se da e ga konano pridobiti. %li je stari patriarh dobijene stvari zatvorio duboko u sanduke i nije nita preduzimao. $ek posle njegove smrti postala je propaganda aktivnija. *a crkvenom saboru u 'orai! dranom 3. 6ebruara 3EAD.! kad je za patriarha bio izabran 8avrilo 5aji! donesena je odluka da se nastave pregovori s rimskom crkvom. Imalo se pregovarati na onoj istoj osnovi! na kojoj su vo(eni pregovori i u Ukrajini i "eloj 5usiji. U ime kurije 359

Istorija Srba Vladimir orovi doao je u 'orau ruski knez .ovan Vasiljevi cujski! koji se bio izbavio iz ruskog ropstva. :rugi njegov pomaga bio je ukrajinski monah 2avlin :emski! koga je kurija odredila za uitelja u kolama! koje su se imale otvarati me(u rbima. 2rvu takvu kolu! sa pravoslavnim i katolikim (acima! otvorio je :emski u +otoru. 'e(u rbe u 1rvatsku i lavoniju bio je upuen holmski biskup 'etodije $erlecki! koji je delao od 3EFD03EAA. god. +urija je radila s planom! ali ipak bez uspeha. U 9rnoj 8ori nastavio je 'ardarijevu politiku njegov bivi saradnik Visarion. / dranju hrvatsko0dalmatinskog vladike hadi 7pi6anija vesti se ne slau! ali ima pomena! da se i on odluio za uniju. 'e(utim! nai izvori ne govore o tim pokuajima i pregovorima. Bnai! dakle! da o njima iroki narod nije znao mnogo ili ne bar nita pokretno. 2ostoji! istina! prianje! da su 9rnogorci kamenovali vladiku 'ardarija! ali za to nema nikakve potvrde u izvorima. Upada u oi da vladike iz rbije i "osne ne uzimaju uopte nikakva uea u svim tim pregovorima i da se cela akcija vodi u 9rnoj 8ori! junoj 1ercegovini i oko 2ei. +atoliki pisci pominju! istina! unijatske zaverilce naih nekih manastira kao 'ileeva! |itomiljia! i dr.! ali mi ne znamo koliko su one autentine. "ilo bi doista udnovato! da o tom pokretu! ako je bio tako ozbiljan! nema nikakva traga u toliko naih zapisa i natpisa ili letopisa ili drugih spomenika. /evidno je! da je bio samo povrinski i diplomatski! shvaen kao potreba jedne politike situacije! koju je trebalo kao takvu iskoristiti. % da stvar nije ula u narod vidi se najbolje po onim pokuajima i rezultatima preveravanja. *a svet ovoga vremena vie se okretao pravoslavnoj velikoj 5usiji. $amo odlaze kalu(eri po milostinju iz svih naih oblasti& tamo su u jVII veku! do 3E?A.! ila i etiri crkvena velikodostojnika! episkopi vraki %ntonije! skopski imeon! trebinjski %rsenije i kratovski 'ihailo. U 5usiji srpski monasi jVI i jVIII veka! poto bi podneli uobiajenu ,elobitnju-! dobijali su lepe priloge u novcu! knjigama i sasudima! a mnogima je davano pravo da se mogu povremeno navraati za nova darivanja. U 5usiji oni su nalazili kult pravoslavlja i oduevljavali se torestvom crkve. $amo su mogli dobiti obavetenja i o ljutim borbama pravoslavne crkve protiv 2oljaka i katolicizma i o rascepu u crkvi posle primanja unije od strane ruskih manjina u 2oljskoj. /bnova kijevske mitropolije strogo pravoslavnog tipa! 3EF=. god.! smatrala se kao velika pobeda. *ovi ruski car 'ihailo 5omanov ;od 3E3F. god.> bio je sin docnijeg patriarha Cilareta i s njim je poeo tako da reemo! crkveno0nacionalni kurs. $i nai ljudi! koji su odravali veze sa 5usijom! nisu mogli biti pristalice katolike orientacije. *aprotiv. 'ogli su samo propovedati borbu protiv nje. U isto vreme rimska je kurija ivo radila i me(u 8rcima i postizavala je priline rezultate. )uveni nauenjak Gav %lacije bio je jedan od glavnih pretstavnika grkih unijata. %li je za to bilo i vatrenih protivnika! koji su! kao iril Gukaris! i perom i reju suzbijali rimski uticaj. 2rva polovina jVII veka puna je kriza u grkoj crkvi koje su javno i tajno izazivali rimski izaslanici! a naroito borbeni Isusovci. :a je opozicije bilo! i da je ona bila vrlo jaka! svedoe izvesne nemile pojave dovoljno. 2atriarh 8avrilo bio je odredio kao svog izaslanika papi budimljanskog episkopa 2ajsija. /goren! 2ajsija je odao samim $urcima njegov pridvorni kalu(er! 3E?3. god.! nato su ga ovi umorili svirepom smru! sasekavi ga iva. $urci su to uinili ne iz nekih verskih pobuda! nego to su drali da su po sredi izdajnike veze. /ni su od 3EA?. god. uli u dugogodinji rat s 'leanima zbog +rita ;+andiski rat> i s toga su s velikim podozrenjem pratili kretanja naih glavnih ljudi. U toliko vie! to su 'lea0ni rovili na sve strane! a naroito u :almaciji i 9rnoj 8ori. 2od njihovim 360

Istorija Srba Vladimir orovi uticajem +ui su 3EA4. god. uzeli 'edun! a *ikii! :robnjaci i 5i(ani prepadom su se doepali 5isna i predali ga 'leanima. 2okret je zahvatio i "jelopavlie. 'leani su se prema 9rnoj 8ori ponaali kao neka vrsta gospodara0kapitalista! pa su! na pr.! 3E?F. god. zatvorili cetinjskog kneza Ivana kad je ubio spahiju 'artina 9rnogorca. :a je zemlja stradala zbog tog rata svedoi jasno 8avrilo $rojianin 3EA4. god.! koji kae! da su $urci ,veliku bedu- inili svojim podanicima i da su danke uzimali ,svakog dana-. )ini mi se! pie drugi! ,da ozlobljenje tad rodu hrianskom ne bee manje! nego li starom Izrailju u 7giptu.- U 1ercegovini je zapovedao %li0paa )engi za vreme ovog rata. /n je skupio veliku vojsku! da bi mogao suzbijati 'leane i njihove pomagae! a ta je vojska! kazuje se! pravila teke zulume. / njima govore podrobno! isto tako nepovoljno! i dubrovaki izvetaji. ,I verni i neverni-! pisalo se! ,koji ima(ahu imanjabeali su na stranu! ,ostavljajui sela i domove-. $urski pritisak osetio se! prirodno! i u crkvi. 2rimer vladike 2ajsija bio je i suvie teka opomena. *ovi sabor u 'orai! 3E?A. god.! pod pretsednitvom ariljskog mitropolita .evtimija! tuio se na turske zulume i sumnje zbog ovih veza. $urci su govorili da rbi trae na zapadu pomoi protiv njih. 9rnogorski vladika Visarion bi proteran& ini se! da je i trebinjski %rsenije pobegao iz straha. Uplaio se bio i patriarh 8avrilo! pa je krajem 3E?<. preao u 5usiju. 2ovod su mu dali pozivi vlakoga gospodara da ga smiri sa susedima i sultanova naredba da ide i da to izvri. 2atriarh je jedva doekao da se moe ukloniti i u 5usiji je otvoreno priznavao da se bojao $uraka. 2avlin :emski javljao je u 5im! da je strah ovladao u srpskim redovima! a Crancisko Geonardis nije krio da me(u rbima prema 5imu postoji velika protivnost. Ipak je moraki sabor pristao da se veze nastave! ali traei od 5ima e6ikasniju pomo. em jednog papskog namesnika oni su traili! svakako po uputstvima :emskog! uitelje i tampariju ,da nas napoite edne uenjem svetim knjigama! kao to inite u 'aloj 5usiji-. %li su! uz to! uputili i jedno pismo! traei da se pitanja verskih razlika i odnosa raiste! poto se u tom pogledu dotada nije moglo doi do saglasnosti. $aj sinodalni akt nosio je u 5im moraki iguman 'aksim. %kcija je! u toj sredini! imala! izgleda! nekog uspeha! jer se na nju poziva jedan izvetaj iz 3EE=. god.! u kom se kazuje! da posredovanjem peratanskog opata Bmajevia iguman $rebinjskog 'anastira izraava elju da do(e u 5im. Bmajevi je ukazivao na primer 'orakog bratstva. Iguman trebinjski girilo doao je u 5im poetkom prolea 3EE3. god. sa pismom mitropolita Vasilija .ovanovia! kasnijeg popularnog ostrokog svetitelja! izraavajui tom prilikom odanost papi i traei od njega pomoi. $raio je! u isto vreme! u ime mitropolitovo! da ga papa preporui katolikim glavarima u 1ercegovini! da bi ga oni priznali za svog stareinu. *a taj nain nadali su se ti krugovi ublaavanju verskih protivnosti i izvesnim koristima za svoju crkvu. /vom prilikom uli smo prvi put! da su nai monasi traili u 5imu! da njihova dva mla(a sabrata budu primljena u neki tamonji kolegij na vaspitavanje. :otle su takve pitomce slali u 5im samo 8rci i Ukrajinci. 2apa %leksandar VII odgovorio je F?. aprila 3EE3. mitropolitu Vasiliju s puno srdanosti obeavajui mu pomo. *jega i njegov trebinjski manastir on je! odista! jo istog dana! preporuio panji :ubrovake 5epublike. /dnosi izme(u mitropolita i susednih katolika bili su posle toga vie nego ispravni. *jegovim posredovanjem vratili su! na pr.! 3EED. god. pravoslavni katolicima crkvu v. Ilije kod 2erasta. $rebinjski manastir dobio je bio izvesne materialne pomoi iz 5ima! ali je izbegavao da se potpuno potini rimskoj vlasti! nailazei svakako na opoziciju. /d 3EE3. god. njegovi monasi nisu vie dolazili u 5im! iako su imali od pape odobrene kredite za put. $ek tokom 3E@=@3. god. obratili su se ponovo za pomo i oni i sam mitropolit! a preporuivao ih je sam biskup trebinjski 6ra %nton 2rimi.

361

Istorija Srba Vladimir orovi rpska patriarija doivela je ovih vremena teak potres. 2atriarh 8avrilo bio je otiao u 5usiju! da se skloni $urcima ispred oiju zbog svojih veza sa Bapadom. $im je! nema sumnje! izazvao podozrenje i prema sebi i prema crkvi. *ije utvr(eno ijom je iniciativom! jo za njegova ivota! dolo do izbora novog patriarha 'aksima! ali kako je on biran ,u velikoj nudi- to je vrlo verovatno! da su popunjavanje mesta mogli traiti i $urci! ili nai ljudi iz straha od $uraka. $rebalo je tako desolidarisati patriariju s njegovim radom. 'aksim se pominje kao patriarh od 3E?E. god. *e znamo tano koji su razlozi naveli 8avrila da se vrati iz 5usije& znamo samo da je to bilo na njegovu kob. *ai spomenici kau da je bio oblagan na 2orti! kako je s 5usima radio na ustanku protiv $uraka. "ilo te dostave! bilo ranije sumnje protiv njega! bilo sve zajedno! uticali su u 9arigradu! da 8avrilo bude osu(en na smrt. /been je u "rusi i sahranjen 3D. jula 3E?4. blizu vode %giazme. $o je najtea kazna! koja je dosad! u celoj naoj prolosti! postigla jednog naeg tako visokog prvosvetenika. :a novi patriarh 'aksim nije mogao posle toga ii njegovim tragom razume se samo po sebi. /n je! koliko je to ilo! pokuao nastaviti mirnu liniju 2ajsijeve crkvene politike prema $urcima. 2rema katolicima hteo je! pomou turskih vlasti! postii izvesne uspehe! ali nije imao sree. U Givnu je 3EE3. god. jedva izneo ivu glavu od razjarenog katolikog puka! kad je! kako 6ranjevaki izvori govore! htio ,da podloi sve karstianstvo od "osne na svoi rit.I 9arigradska i naa patriarija imale su u to vreme kriza i druge vrste. :o visokih dostojanstava u crkvi nije se dolazilo uvek linom vrednou! nego isto mitom. $urci su uticali na izbore traei od pojedinih kandidata bogate ,pekee-. "ez njih su se kod $uraka ovog vremena poslovi svravali vrlo teko ili nikako. :ubrovaki i mletaki izvetaji donose o tom drastinih primera. I nai crkveni dostojanstvenici morali su davati poklone u novcu! koji su iznosili do F.=== dukata! i koje je! naravno! trebalo izvui iz naroda. toga nisu retki protesti radi vladianskih nameta! koji su ponegde! kao! na pr.! u arajevu krajem jVII veka! dovodili do otvorenih sukoba. amo! na sreu! u nas nije bilo onakvih primera! kao to je onaj patriarha .eremije! koji je 3?4D. god. svog protivkandidata mitom dao poslati na turski kolac. redinom jVII veka i posle toga nai manastiri su morali da plaaju $urcima velike namete! pa su bili prisiljeni neki od njih da zalau svoje dragocenosti tu(incima! ponekad i inovercima. .edan od razloga to su se ljudi obraali i u 5im bie! pored tenje da pomou s te strane do(u do slobode! jo i u tim materialnim nevoljama. 8od. 3EEF. tuio se jedan na pisar! da! kao tada! ,takva tuga zemlji nikad nije izala na 1ercegovinu-. *aroito su bili propiali manastiri. /ni su stradali od turskih zuluma! ali i od hajdukih prepada. /vih godina spominju se ee stradanja i zarobljavanja kalu(era i otkupi za njihovo oslobo(enje. $ako se moe objasniti! to se ubogi i mali hercegovaki manastir Bavala! koji je stradao 3EE<. god.! pridruio akciji $rebinjskog 'anastira. U vatikanskom arhivu uva se pismo hercegovakog mitropolita %vakuma! naslednika Vasilijeva! koji se 3E@F. god. sa zavalskim kalu(erima obratio papi. amo! njegovo pismo! koje ima slian 6ormular i delimino isti tekst kao i pismo Vasilijevo iz 3E@3. god.! nije isto tako! kao ni ono prvo! pisano od samih srpskih kalu(era. I stil i jezik i crkvena terminologija upuuju jasno na katoliku saradnju! ako ne ak i na njihove izvore. U isto vreme! 3EE30F. god. stizale su tube u Bagreb i na druge strane protiv pravoslavnih vladara! koje su traile da im se katolici podloe. U "osni su morali da plate katolici patriarhu ?.=== imperiala& slino su ih pritezali i u turskoj lavoniji. *a sporu u arajevu! gde je patriarhu pozlilo! 6ratri su pobedili 3EE4. god.! ali ih je to stalo sedam tovara astri. 8od. 3E@?. tuili su se katolici i na 2orti na postupke pekog

362

Istorija Srba Vladimir orovi patriarha i njegovih vladika u "osni i 1ercegovini! koji su im ne samo traili novac! nego ih jo naterivali da itaju evan(elje po njihovom obredu. *a posredovanje :ubrovake 5epublike dao im je sultan 6erman! koji ih je uzimao u zatitu od tih i takvih zahteva. $o! mislimo! dovoljno pokazuje! kako u radu nije bilo nikakva jedinstva i kako u pregovorima i celoj toj aktivnosti nisu podjednako mislili ni sami pregovarai. 5im je mislio da pridobije rbe za uniju! a srpske crkvene stareine htele su da proire svoju vlast i na katolike. U toj akciji trebalo je da uestvuje i :ubrovaka 5epublika! u kojoj je $omo *atali "udislavi! potomak jedne nevesinjske porodice! trebinjski biskup! inae zanimljiv avanturista! testamentom izrazio elju da se osnuje jedan kolegij za rad me(u susednim pravoslavcima i na jaanju katolike vere. *jegova zadubina poela je rad 3E<E. god.! ali ga nije mogla da razvije! jer se dubrovaka vlada bojala od zapleta s $urcima i jer je zazirala od toga! da taj rad ne poslui nekoj tu(oj svrsi. U 1rvatskoj versko suparnitvo dobilo je! kako smo videli! i socialan karakter. 'aranske vladike branile su dobijene povlastice srpskih doseljenika! a zagrebaki biskupi zastupali su! i sami vlasnici! gledita hrvatskih zemljoposednika. :a bi slomili srpski otpor biskupi su ili za tim! da ili verskom unijom pridobiju rbe ili da sasvim ukinu vladianstvo u 'ari. U Vojnikoj +rajini! gde su bili! na granici! u veini pravoslavni! vladike su teile da svoju vlast proire i na ostalo stanovnitvo! kao to su u susedstvu postupali biskupi! gde su katolici sainjavali veinu. $o je! razume se! dovodilo do borbi i do omraze. 8eneral 1erbertajn javljao je 3EEE. god.! da je vladika ava tanislavi iao za tim! ,da me(u avom i :ravom dobije svetovnu i duhovnu vlast-! ali je! oevidno nezadovoljan i pod uticajem crkve! preterivao i sumnjiio vladiku i ostale rbe na sve naine. 8onili su se i jedni i drugi. Bagrebaki biskup "enedikt Vinkovi zastupao je! na pr.! gledite! da je pravoslavni vladika u 'ari samo vikar biskupov i da mu mora davati izvesne prihode. *jegovi naslednici radikalizirali su posle svoj stav jo vie. /ni su tvrdili da je maranska pravoslavna episkopija uopte smetnja za irenje katolike vere! a naroito su udarali na veze njenih episkopa sa peskom patriarijom. 8eneral Gesli je tano video i 3EEF. god. izvetavao u "e! da e pre doi do ustanka nego to bi svi rbi pristali na uniju. .ednog svog sumnjivog sabrata! imeona +ordia! koji je sve preduzimao da postane episkop u 'ari! sami su kalu(eri manastira Gepavine i 'are! vezali i zatvorili. 'oda bi katolika propaganda imala na toj strani! u ovaj mah! ipak neto uspeha! da nisu $urci 3EE<. god. objavili %ustriji rat i da austriskim zapovednicima opet nisu zatrebali srpski graniari. :a bi se oni zadovoljili imenovan je tad za maranskog vladiku 8avrilo 'ijaki! iju su kandidaturu pomagala i braa Brinjski! *ikola i 2etar. Imenovanje je dolo posle dugog otpora katolikog svetenstva! koje je ilo ak do pretnje caru! da mu njegov ispovednik nee dati apsolucije! ako ispuni elju uskoka. *jihova opozicija uspela je bar u toliko! to 'ijakia nije hirotonisao peki patriarh nego moldavski mitropolit& ali je 'ijaki! izgleda! ipak otiao i u 2e. em toga! bio je nateran da dade izjavu pokornosti papi i rimskoj crkvi i da se odree peske patriarije kao duhovne vlasti i da se! uz sve drugo! prizna za vikara zagrebakog biskupa. 'ijaki je! istina! te izjave smatrao vie kao 6ormalnosti da bi doao do cilja! ali ih je ipak dao i ak je 3EE@. god. otiao i u 5im. 2red narodom nije smeo kazivati ta je sve uradio& sam je izjavljivao da bi ga njegovi ljudi kamenovali. 2rotivnici su! me(utim! bili bezobzirni. +ad je god. 3EED. izbila buna krajinika protiv pukovnika 1erbertajna ak su i vojnike vlasti naterivale uhvaene ljude na uniju i preveravanje! a prozelitazma je bilo i pre toga! u vie prilika. 1erbertajn je zastupao naelo da nema jedinstva tamo gde nema jedne vere! i s toga je izvetavao u "e! da na krajini nee biti sigurnosti! dok se ne istrebi pravoslavlje. toga 363

Istorija Srba Vladimir orovi je pri uguivanju bune postupao sa svom strogou! na veliku radost i uz saradnju zagrebake biskupije. I 'ijaki je izgubio njihovu potporu! iako je stalno davao izjave lojalnosti i odanosti 5imu. % izgubio je za to! to nije hteo otvoreno raditi za uniju i to ipak nije hteo da raskida sve veze s pekom patriarijom. toga je bilo reeno da se ukloni s vladianskog mesta! ali se ta odluka nije smela provesti u delo! da se ne bi uzbunili uskoci. % ovi su "eu bili u to vreme veoma potrebni iz dva razloga# da se ne bi pridruili 2etru Brinjskom! za koga se znalo da sprema prevrat! i da bi ih oni sami mogli iskoristiti protiv njega. Ima vie vesti! koje govore o tom! da je 'ijaki bio doista u vezama sa Brinjskim i da ga je ak smatrao svojim duhovnim sinom. +ad se Brinjski predao u "eu doao je na red i 'ijaki. +ao povod za njegov progon uzet je sluaj paroha 2avla Boria. $o je bio (akon vladianski u 'ari! koga je zagrebaki biskup posle vaspitao u isusovakoj gimnaziji i katolikoj teologiji! pa ga postavio za upnika u 'ijakievoj diecezi. $oga Boria napali su jednog dana! u vladiinom prisustvu! neki kalu(eri i izazvali tuu s njegovom pratnjom. 1erbertajn je na to! po vioj naredbi! u oktobru 3E@=.! uhvatio i zatvorio 'ijakia. 'enjajui zatvore 'ijaki je u njima ostao do smrti! 3EDE. god.! a da mu se nikad nije dala prilika da bude izveden pred pravi sud. vet je umirivan izjavom! da je uestvovao u zaveri Brinjskog i +. Crankopana. Ba njegovog naslednika postavljen je Bori! koji je bio otvoren unijat. $ako je na jVII vek ispunjen skoro u cele tri etvrtine novim politikim i duhovnim borbama. 2ored $uraka nai ljudi imali su da se nose i sa pretstavnicima rimske crkve! na iju su saradnju pristajali s puno nade. *osei se s katolicima traili su ponekad pomo turskih vlasti! a nosei se s $urcima uzdali su se na papu i zapadne sile. $ako se njihov odnos zaplitao bez izgleda na reenje! koje bi donelo bar priblino ono za im su teili. $o je tragika svih koji iz tame trae put na svetlost! pa moraju da pipaju na sve strane i da stalno posru. %li je glavno to! da se traio put i izlaz! da se nije izgubila vera u sebe! i da se! ni u kakvim iskuenjima! nije skretalo sa onog pravca koji je narod! po nekoj unutranjoj snazi! sam sebi odredio nastavljajui tradicije svoje prolosti. :alje borbe s $urcima 'leani su na poetku kandiskog rata imali neto uspeha u :almaciji& osvojili su 'akarsku! +nin! +lis i nekoliko drugih mesta& odbili su $urke od cibenika& ali! kad su $urci organizovali prilino dobru odbranu nisu mogli vie da operiu sa veim odredima. "orbe su potom dobile vie etniki karakter! ali su ete ponekad iznosile po 3.F==! 3.?== i F.=== ljudi. /d hajdukih eta! koje su dopirale duboko u unutranjost! do koplja i 2rusca u travnikoj oblasti i do 'ostara u 1ercegovini stradali su ne samo $urci! nego i hriani. 2ostoji vie tubi! sa raznih hrianskih strana! na ljute zulume hajduke. 'leani su akciju u :almaciji prepustili prvenstveno domaem stanovnitvu! koje se branilo uporno i napadalo srano! ali bilo nedovoljno disciplinovano. em toga! domae je stanovnitvo pozivalo u saradnju i svoje saplemenike preko turske granice! a mletake su vlasti naroito pazile na to da pridobiju njihove glavare. $ako su! na pr.! 3EAD. god. izdali nagrade veem broju ,morlakih- glavara i harambaa! kao popu :amjanu +oviloviu! harambai Iliji miljaniu i dr.! a 3EA4. .anku 'itroviu! koji je tada imao oko <E godina! a do godine i njegovom ,nejakom- sinu tojanu. 'nogi od tih junaka proslavili su se veoma u borbama s $urcima. Ba Vuka 'anduia! koji je 3EAD. god. dopro do +ljua u "osni! sami su 'leani pisali! da je bio ,vrlo hrabar- i ,na krajini cijenjen vie nego ijedan drugi.- 2oginuo je F3. jula te godine. Ilija miljani poginuo je na Vujaku 3E?A. god. *jegovoj udovici +ati! koja je bila ro(ena muslimanka! izdala je mletaka vlada lepu penziju. .anko 'itrovi! otac tojana

364

Istorija Srba Vladimir orovi .ankovia! umro je 3E?4. god. od rana dobijenih u jednoj borbi. *jegov sin tojan dopao je 3EEE. god. ropstva prilikom jednog neuspelog napadaja na 9etinu i bio je odveden u ropstvo! u 9arigrad. /tud se nekako spasao posle etrnaest meseci robovanja i dao motiv za jednu od ponajlepih narodnih pesama iz uskokog ciklusa. U junim krajevima :almacije i 1ercegovine operisao je "ajo 2ivljanin! koji se javlja prvi put 3E?A. god. sa nekih 3.?== drugova na mletakom zemljitu kao njihov ovek. $ih godina napadali su $urci u "oki 2erast ;3E?A.> i +otor ;3E?@.>! ali nisu postigli nikakva uspeha. 2od +otor ih je doveo iz mrnje na 'leane bivi grbaljski kapetan! poturica :a6er0aga $ujkovi. Ba uskoke i ,'orlake- pisao je mletaki providur +aterino +ornaro! da su ,narod neukrotiv i neobuzdan-! a na njih je oko 3EEE. god. vrio najvei uticaj rbin 9vijan cari! harambaa u cibeniku! koji je 3E?F. god. bio zarobio alaj0bega .usu6a Cilipovia! ,najkrupniju linost me(u turskim +rajinicima-. /d turskih i muslimanskih graninih junaka bio je veoma na glasu 'ustaj0beg 1asunovi ili 'ustaj0beg Giki. "io je kapetan "ihaa od 3EAF0@E. god.! a njegov tast .usu60beg Cilipovi bio je liki sandak0beg. 'uslimanske epske pesme naroito slave njegove smele zalete u 1rvatsku i ,Un(urovinu-. 2oginuo je 3E@E. god. +una 1asan0 aga bio je aga u +ninu! a izgubio je glavu u borbi s hajducima 3E?<. god. 'nogo se pominju 1rnjica 'ujo! kladuki aga i uvar +rajine i "ojii %lija! koji se boji vezira ,kolikk (oge svoga-. /vaj drugi je bio dizdar u Badvarju. Barobio je 3EE<. pet makarskih 6ratara! dva (aka i jednog momka! dok je estog 6ratra pogubio. ve ive robove prodao je u Givnu janiarima za ?== groa. %li je! zato! posle nekoliko nedelja! na novom podvigu! platio glavom. U epskim pesmama muslimanskim njihovi junaci se ponajee sastaju u Udbinu! gde mimo propisa vere! kao i hrianske delije! piju razna pia u ,pjanoj mehani- i dogovaraju se ta da rade prema neprijateljima na +rajini. *jihov interes je vezan! prirodno! za najuu okolinu! ali pojedini se junaci reavaju i na smelije podvige! ak do 'alte ili do ,vlake Indije.- / +andiji nema! koliko ja znam! posebnih muslimanskih narodnih pesama& ali o turskim borbama radi nje svakako se govorilo i jedan muslimanski pesnik jVII veka iz "osne! +aimija! u vrlo neukim i slabim stihovima oekivao je njen pad i pretio hrianima posle te pobede. Bapovjedi Isukrst& ,$urite se! digni prst-! /bori se na tle 5ist +ad vam ode +andija.

Izvesna obnova turske snage nastala je od 3E?E. god.! otkad je sultan 'uhamed IV kao svog prvog saradnika uzeo starog i estitog 'uhameda uprilia! nekadanjeg momka u dvorskoj kuhinji. 2oto je kratkim putem i bez obzira raistio stanje u prestonici bacio se svom snagom na 'leane i postigao vidne uspehe. *jegov sin i naslednik %hmed nije imao sree u borbi s %ustrijancima ;3EEA. god. pretrpeo je poraz u bitci kod v. 8otharda>! ali je ipak sklopio vrlo povoljan mir. *ad 'leanima je me(utim $urska odnela konanu pobedu! osvojivi 3EE4. god. +andiju. Iz ovog vremena ouvan je jedan veoma zanimljiv i bogat podacima izvetaj o stanju u $urskom 9arstvu! koji potie od turskog putopisca 7vlije )elebije! savremenika svih ovih doga(aja. )elebija je proao svu prostranu $ursku 9arevinu i video je! i uo! i zapisao mnogo stvari. /n nije svuda pouzdan! ima istonjaki metod 365

Istorija Srba Vladimir orovi preterivanja! i prima za gotovo sve to mu se kae! ali je! pored svega toga! ipak od izvesne koristi. $ada je! na pr.! Bemun bio malo naselje sa nekih A== kua! bez arije! koje je svoje potrebe podmirivalo u "eogradu! koji je bio vaan centar cele oblasti. 'itrovica sremska bila je preteno turska varo sa 3F mahala i mnogo damija i medresa. U unutranjosti rbije pria za Uice da je bilo vrlo napredna varo sa A.D== kua i 3.3A= duana. U rebrenici je primetio da narod dobija guu od njene vode. U istonoj "osni zadivilo ga je bogatstvo ume! koje traje sve do naih dana. arajevski grad sa 3@.=== kua bio je jedna od najznamenitijih varoi na zapadu $urskog 9arstva! u kojoj su se sticali trgovci od 'letaka do 2erzije. U Givno je bilo preneseno sedite klikog sandak0bega! pa je cela varo pretvorena kao u tvr(avu. ,U svake kue ima za rat mazgali-. $o je bilo potrebno za odbranu od estih uskokih prepada. *e budui nikom na udarcu lepo se razvila "anja Guka sa svojih A? mahala i 3<.@== kua. ,U hercegovakom sandaku imadu dva uredna ahera! jedno je Coa! a drugo 'ostar-. koplje! najrazvijeniji grad .une rbije! sa mnogo zanata! imao je F.3?= duana i bio sredokraa prometa. 2osle napada na +otor turski zapovednici su reili da kazne 2ivljane i *ikie! koji su pomagali 'leanima. U ekspediciji! kojoj se pridruio i )elebija! uestvovalo je 3=.=== vojnika. Ba ta naa plemena 7vlija pie! po bog zna ijim obavetenjima! da su ,ovejani 1rvati-. /ni! veli! s hercegovakim paama ,govore jedino s vrhovima od andara-! pa zbog toga ,upravnik te oblasti njima nikoga ne sme da poalje-. *a tom putu $urci nisu imali nikakvih veih borbi od znaaja! ali su opljakali oko 3F.=== komada sitne stoke. 2obunjenici su se bili povukli u svoje planine. 7vlija kazuje da su pohvatali izvestan broj ljudi i da su nali bogat plen u dragocenim stvarima! ali to ne prelazi okvir optih mesta. U njegovom prisustvu je ihrab 'uhamed paa otro ukorio :ubrovane! to su pomagali hrianima! i njihovog je poslanika dao zatvoriti. Iz ovog vremena je veoma vaan i putopis 7ngleza dr 7dvarda "rauna. *jemu je upala u oi injenica! da mnogi nai ljudi u remu! s porodicama zajedno! stanuju u zemunicama. ,+ad smo tuda prolazili jadni hriani su se sklanjali u svoje rupe kao pitomi zeevi-. $aj stari nain ivota odravao se ne samo iz ekonomskih razloga! to su te kue! kopane u peanim bregovima ili u ravnici bile relativno veoma jevtine! nego jo vie s toga! to nisu privlaile panju turskih prolaznika i drugih kesadija. $e iste zemunice ili kolibe0zemunice! sa jednim malim gornjim delom iznad zemlje! bile su niske! s malo prostora! veoma uboge. .ednom engleskom putniku izgledale su ,kravlje tale u 7ngleskoj istije i udobnije od seoskih kua na "alkanskom 2oluostrvu-. $akvih zemunica bilo je najvie u remu& u krevitim dinarskim oblastima prevla(ivao je tip malih kamenih koliba. Izvesne porodice izra(ivale su vremenom i takve zemunice s vie panje. "raun bar izrino veli! da su ih ,nalazili u boljem stanju nego to smo oekivali.- $ako su podizane ak i izvesne crkve. 2ojedine zemunice imale su i po vie odelenja! a sve odake na krovu. 2rozori su pravljeni ili pod krovom ili su na samom krovu probijane rupe! takozvane ,vi(elice-. :a su u takvim stanovima higijenske prilike bile veoma nepovoljne ne treba! mislimo! naroito ni naglaavati. 2omor dece! i danas jo! kazuje dovoljno reito na mnogo strana po naim selima! kako su higijenski uslovi strahovito primitivni. U svom putopisu "raun je pominjao i veliku nesigurnost u zemlji i po putevima. igurnosti nije bilo isto tako ni po velikim drumskim hanovima. ,:a bi se putnici zatitili od razbojnika bubnjari se postavljaju na opasnim prolazima! da daju znak da nema opasnosti-. em razbojnika na putnike su nasrali i vukovi! naroito nou! a i psi. +azne za razbojnitva i hajduiju bile su vrlo stroge! ali ih nisu mogli istrebiti. $o je! s

366

Istorija Srba Vladimir orovi jedne strane! u izvesnim oblastima postala neka vrsta privrede ;u 9rnoj 8ori postoji! na primer! itav ciklus narodnih pesama i prianja o grabljenjima stoke i etovanju>! a s druge je bila znak revolta. U svakom sluaju svedoila je ta hajduija o poputanju javne bezbednosti ne samo na granicama! nego i u unutranjosti. ,|ao mi bee jadnih hriana kad sam video u kakvom strahu ive u tim krajevima& sklanjahu se im bi nas videli da idemo prema njima-. Usled te nesigurnosti stradali su mnogo promet i trgovina. $rgovaki karavani ili su samo u velikim grupama i sa oruanom pratnjom. $urske vlasti poputale su u staroj revnosti i sve vie uvodile reim bakia. "ez njega se poslovi ili nisu nikako svravali ili vrlo sporo. 'nogi su udarali takse i carine i namete po svojoj volji izmiljajui ikane raznih vrsta. :ubrovake arhivske knjige ovih vremena pruaju u tom pravcu dokaze u izobilju. em toga i stari putevi! na koje se u doba ulejmana Velikog toliko polagalo! postojali su sve zaputeniji i gori! a novi se nisu gradili! ili veoma retko. $o je bio jedan od razloga zbog kojih je poeo da osetno opada i stari polet :ubrovake 5epublike. 2iraterija u redozemnom 'oru smetala je u velikoj meri trgovaki promet! a kopneni putevi na "alkanskom 2oluostrvu ograniavali su ire veze. tari rudnici su jedva ivotarili i sve se vie svodili na tip primitivnih samokova. *ovih izvora za oivljavanje trgovine nije bilo! a i koliko ih je bilo nisu dopadali u dubrovake ruke. 2rihod 5epublike! koji je u jVI veku cenjen na ?D.=== dukata godinje! poeo je sve vie da opada. /padao je isto tako u zale(ini broj stoke i stonih proizvoda! koji su stoleima ili u :ubrovnik i preko njega. /d jVII veka dubrovaka plovidba dobila je u istonom delu redozemnog 'ora opasne konkurente u 6rancuskom! holandekom i engleskom brodarstvu! koje je bilo bolje i razvijenije od njihovog. %li najtei udarac zadao je :ubrovakoj 5epublici strani zemljotres! koji je E. aprila 3EE@. po novom! licem na Veliku sredu! zadesio grad. Udar! koji je poeo malo pre sedam sati pre podne! upropastio je pola :ubrovnika! sa velikim brojem njegovih gra(evina. 2ropala je Velika 8ospa! a znatno oteen kneev dvor. *astradao je posebno onaj deo grada! koji je bio podignut na nasipima. 5auna se! da je grad od E.=== svojih stanovnika izgubio preko dve treine! sa velikim delom imanja i starih nasle(a. 2od ruevinama je poginuo sam knez sa senatorima i mnogo uglednih lica. 'ore se naglo povuklo iz luke razbijajui la(e ili ih ostavljajui da se nasuu. "rnja gor(i je s bolom govorio! da je to ,rasat nae otadbine-! vei utoliko! to je zemljotresu sledio i poar. *aroitu pusto izazvale su eksplozije barutnih magacina. "ilo je! naravno! i bezdunog grabea. 2otres je zahvatio i druga mesta u 2rimorju! naroito u "oki +otorskoj. tradao je i $rebinjski manastir $vrdo. U legendu! me(utim! ide prianje o strahovitom stradanju ostrva Gopuda. :ubrovaki kapital troio se posle toga na opravku grada i nije mogao biti investiran u nova trgovaka preduzea. :ananji tradun i zgrade podignute oko njega potiu sve iz vremena posle te $renje! koja je u gradu! pod tim imenom! zapamena kao najtea katastro6a. ,/stadosmo kao tica na golu kamenu- poruivali su u 9arigrad! molei da se ima obzira prema njihovoj nesrei i da im se smanje danci i drugi tereti. 9elo podruje 5epublike! po popisu od 3E@<A. god.! imalo je svega oko FF.=== stanovnika. I knjievnost nije vie u :ubrovniku imala starog poleta. metao joj je i u velikoj meri uticaj strogih isusovaca! koji su uzeli nastavu u svoje ruke i vrili inae duhovni pritisak u gradu koji se dotle razvijao u duhu talijanske obnove. isusovakim uticajem nastalo je i intenzivnije uenje latinskog jezika i s tim u vezi i negovanje domae latinske knjievnosti. Gatinski piu i pevaju ak i neke ene. .edini pravi

367

Istorija Srba Vladimir orovi knjievni talenat ovog perioda bio je Ignjat gor(i ;3E@?03@<@.>! ueni teolog i istoriar! ali i dobar pesnik! sa dosta oseanja i sa prilino duha. *auka je! me(utim! stala veoma dobro i dala je nekoliko veoma visokih imena! ali je najvei deo njenih pretstavnika radio na strani! gde su uslovi za rad bili daleko povoljniji. 'e(u njima su najuveniji matematiari 'arin 8etaldi i 5u(er "okovi! ovek jVIII veka& istoriar i arheolog %nselmo "anduri! prvi na vizantolog& lekar guro "aljivi. +ao najbitniju karakteristiku dubrovakog duhovnog zanimanja posle potresa 2avle 2opovi istie ,napor da se pribere i ouva sve ono to je nekad inilo slavu grada :ubrovnika-& ,osamnaesti vek je moda najvie vek istorije! arheologije! prepisivanja rukopisa! skupljanja gra(e! a najmanje vek iste literarne produkcije.- *aroito se stvaraju akademije! uena drutva! prvenstveno za rad na jeziku i potom istoriji& ali! kao za ironiju! slubeni jezik ponekih od tih akademija! bio je talijanski. Ve tada se radilo! po primeru stranih uenih drutava! da se izda veliki trojezini renik# srpski! latinski i talijanski. Vrlo povoljan mir sklopljen sa %ustrijom i posle neuspeha kod v. 8otharda& prilino srean zavretak +andiskog 5ata& otvoreno neprijateljstvo Guja jIV protiv habzburkog dvora& ustanak 'a(ara protiv %ustrije behu osetno digli duh kod $uraka. Ve je napred pominjani dr "raun zapisao u svom delu iz 3EE4. god.! kako oni nisu zadovoljni svojim granicama prema 1abzburkoj 'onarhiji i kako govore! da ,moraju vremenom doi do "ea i ponovo okuati sreu.- 2rilika im se za to dala 3EDF. god.! kad im je vo(a ma(arskog ustanka gro6 7merik $ekeli ponudio savez i kad je 6rancuska diplomatija upotrebljavala sva sredstva! da uvue i $urke u svoju borbu s %ustrijom. U maju 3ED<. god. poveo je veliki vezir +ara0'usta6a ogromnu vojsku protiv %ustrije! koja je brojala na F?=.=== ljudi. koro bez ikakva otpora stigla je ta silna ordija pod "e. %ustriska prestonica bila bi tom prilikom sigurno zauzeta! da nije poljski kralj! odlini ratnik .an objejski! na velike molbe papske kurije! poao u pomo dravi kojoj inae ranije nije bio prijatelj. Ujedinjena poljska i nemaka vojska razbila je $urke pod "eom F. ;3F.> septembra 3ED<. tako silno! da su $urci! u divljem begstvu! ostavili svu svoju bogatu ratnu i drugu spremu i velik broj rtava. $o nije bio obian poraz! jedan od onih koji se u promenljivoj ratnoj srei dadu popraviti. /vo je bio pun i pravi obrt sree! vidan za sve! i od prvog dana osean kao takav. $o je bio poslednji turski zalet prema zapadu i najdalji njihov domaaj. /sealo se i pre toga! da $urska nije vie ni onako vrsto povezana! ni onako svesno i snano vo(ena! kao u doba 'ehmeda II! elima i ulejmana Velianstvenog. :vorski skandali i zbacivanje i ubijanje sultana bili su jasan znak! da stara zgrada puca i da $urska 9arevina nije vie ono to je bila. U njoj je popustio stari zapt! izgubila se pravna sigurnost i s tim u vezi malaksao i ranije polet. Uzalud je +ara 'usta6a dao zadaviti tri pae posle poraza! uzalud je i sam! na povratku! u "eogradu! doiveo istu sudbinu! neminovni toak istorije nije se mogao vie zadrati. /d ovoga poraza pod "eom prestaje svaka dalja turska o6anziva na zapadu& od kraja jVII veka $urska vie uopte nije napada u starom stilu! nego brani svoje pozicije! koje se sve vie pomeraju prema jugu. /d ovog turskog poraza %ustrija dobija naroitu ulogu u balkanskoj istoriji. U jVI veku njoj su pribegavali narodi i drave hrianske srednje 7vrope i "alkanskog 2oluostrva sa uverenjem da ona! kakva je da je! pretstavlja ipak jedinog hrianskog inioca! koji bi mogao organizovati otpor protiv turske najezde. 'uena tekim unutranjim krizama i opasnim verskim borbama! %ustrija! s nemakim dravama zajedno! nije mogla da preduzme nita energinije protiv $uraka i celo vreme od 3?FE0 3ED<. god. ona je bila stalno manje0vie u de6anzivi. ad! posle turskog sloma pod

368

Istorija Srba Vladimir orovi "eom! njoj je bio postavljen istoriski zadatak da iskoristi taj poraz i da pre(e u o6anzivu. $aj zadatak nije postavila u prvi mah ona sama sebi! nego su ga istakli drugi! a ona ga je prihvatila u izvesnoj meri preko volje! a u svakom sluaju s puno opreznosti. .edno zato to se bojala 6rancuske opasnosti sa zapada! a drugo to nije verovala ni sama sebi. 9ar Geopold je bio spreman na mir i na veliku popustljivost& njegova ua okolina u veem delu isto tako. $urska upornost! iva agitacija papske kurije! borbenost 'a(ara i nemakih stalea doveli su najzad do odluke da se rat nastavi. U Gincu! ?. marta 3EDA. po novom kalendaru! obrazovana je nova hrianska liga! takozvani veti avez! u koji su uli! pored %ustrije i papske kurije! 2oljska i 'letaka 5epublika. 5at vetoga aveza zahvatio je nae zemlje u prvom redu na mletakoj granici. %ustrijanci su operisali sporo i postali su prema jugu aktivniji tek poto su osvojili "udim u jesen 3EDE. god. "orbe i na jugu nije poela sama 'letaka 5epublika! koja je slubeno objavila rat tek u julu 3EDA.! nego uskoci i hajduci! koje uzmutie svu +rajinu. .o u jesen 3EDF. god. dolo je u Bemuniku! u severnoj :almaciji! do pokolja turskih zemljeposednika i njihovih pratilaca. 2ovoda za sukobe bilo je koliko se htelo& atmos6era na granici bila je odavno puna nepoverenja i! to bi se 6iziki reklo! nabijena elektricitetom. +rajem 3ED<. god. "ajo 2ivljanin je stupio u etu Ilije .ankovia i poeo s njom napadati $urke po ravnim +otarima. 8lavni junak i vo(a uskoka postao je popularni tojan .ankovi! jedna od najmilijih linosti naeg narodnog epa! bogati pravoslavni posrednik i mletaki serdar !il cavalier .ancok. 5at protiv $uraka u glavnom su i vodili uskoci! sa malim e6ektivima redovne mletake vojske. toga su ,velikaosvajanja i bila spora i retka. /svajanje severne :almacije! do 9etine! trajalo je preko etiri godine. poetka behu zauzeti kradin! Vrana! /brovac! :rni& u jesen 3EDE. osvojen je inj! a +nin tek 3EDD. god. $o sporo napredovanje upadalo je tim vie u oi! to je vei deo bosanske vojske! s valijama na elu! bio pozivan da pomogne glavnoj turskoj ordiji! koja je zaustavljala prodiranje austriske vojske u Ugarskoj inae upadajui duboko u "osnu. Uskoci su bili! nema sumnje! dobra vojska! ali ne uvek pouzdana& izdavala je esto puta u sukobu s veom silom ili kad nije bilo neposrednog izgleda na vei plen. $ako je! na pr.! postao njena rtva i sam tojan .ankovi. /n je 3F ;FA.> avgusta 3ED@. uestvovao sa providurom %ntoniom Benom u napadu na :uvno. *apadai su razbili $urke! od kojih su se neki sa hercegovakim alajbegom zatvorili u jednu kamenu damiju. U najteem asu po $urke stie im pomo iz Givna. Uskoci! mesto da se priberu uz Bena! povukoe se u stranu. ,+avalir .anko- ;tako su 'leani zvali tojana! po izvetaju samog Bena> ,poto je posjekao tri glave! ne mogavi da podnese toliki kukaviluk svojih! ni da obuzda svoje veliko srce! zagna se oajniki! i sa samih osam ili deset drugova zametnu boj s $urcima.- U tom boju je i poginuo. ,2o njegovoj smrti otiao sam lino u odred 'orlaka da ih potaknem na osvetu njihova poglavice ali nita nije pomoglo-. U jesen 3ED@. jedan jak odred uskoka i drugih :almatinaca! sa A.=== ljudi! prodro je iznenada do 5ame! ugrabio velik plen i naneo mnogo tete muslimanima. $om prilikom oni su preveli u :almaciju 6ratre i (ake iz ramskog manastira! koji je potom opusteo. 2rilikom osvajanja +nina istakao se naroito .ovan inobad! koji je zbog pokazanog junatva 3E43. god. imenovan za serdara +ninske +rajine i potom za viteza v. 'arka. 'nogo vie uspeha nisu imali 'leani ni u junoj :almaciji! gde su mogli da se oslone na susedna crnogorska i hercegovaka plemena. *jihov rad nije iz poetka iao lako! jer je skadarski sandak0beg ulejman "uatlija ivo nastojao da milom i silom odvrati br(anska i crnogorska plemena od saradnje sa njima. 'leani su uputili na granicu 9rne 8ore hrabrog harambau "aju 2ivljanina! da sokoli i prikuplja ljude. +ad je "uatlija! u prolee 3ED?.! krenuo u +atunsku nahiju s vojskom! da natera u 369

Istorija Srba Vladimir orovi pokornost odmetnuta plemena! 5epublika im nije mogla dati skoro nikakve pomoi. "ajo! sa nevelikom etom hajduka i 9rnogoraca! nije mogao da zaustavi nadmoniju ulejmanovu vojsku. "orei se hrabro pao je! u maju 3ED?.! u boju kod Vrtijeljke. ulejman je potom doao na 9etinje! popalio ga! i naterao 9rnogorce na poslunost i na plaanje danka. *arod se potom trgao i nije hteo da ulazi vie ni u kakve avanture dok ne vidi da i sami 'leani prihvataju ozbiljno stvar. Iako su njihove simpatije bile vie za hriane oni su! ipak! iz straha! ili jedno vreme posle ulejmanove pobede sa $urcima& tako! na pr.! i 3EDE. god. prilikom neuspelog paina pohoda na "udvu. 'e(utim! izme(u saveznika nije bilo prave iskrenosti! naroito ne izme(u %ustrije i 'letaka. +ad je poetkom 3EDA. sklapan savez onda se jo nije moglo sa sigurnou predvideti kakav e biti opti ishod borbe. %li kad je ta borba donela uspehe! naroito posle pada "udima! kad su $urci poeli naglo uzmicati! i na jednoj i na drugoj strani javie se veliki prohtevi. 1abzburki car! kao nosilac krune v. tevana! smatrao je da ima istorisko pravo na sve zemlje! koje su ma kad i ma u kom obliku ulazile u sastav Ugarske. toga je eleo da dobije ne samo celu 1rvatsku! nego i izvesne delove severne :almacije i celu "osnu. $ako je morao doi u sukob s mletakim aspiracijama! koje nisu polazile s istoriskih prava! nego iz ivotnih interesa. /ni su traili ire zale(e za uski pojas svojih poseda na 2rimorju! a posebno u :almaciji. "ilo im je mnogo stalo do toga! da ovom prilikom konano podvlaste i :ubrovaku 5epubliku. Bbog svega toga i jedna i druga strana postale su ivlje od 3ED@. god.! kad je ratite preneseno i u blizinu naih oblasti na severu. :ubrovani su ve u avgustu 3EDA. priznali vrhovnu vlast austriskog dvora! ne prekidajui! naravno! ni svoje vazalske odnose prema $urcima. / tom je austriski dvor nameravao u septembru 3EDA. obavestiti i mletaku vladu! ali to nije uinio zbog nepovoljnog utiska! koji bi ta vest izazvala u 'lecima. Iz straha od 'leana :ubrovani su za to vreme inili izvesne usluge $urcima! koje su u 5epublici v. 'arka izazivali veliko ogorenje. 2osle pada "udima :ubrovani su poeli plaati austriskom dvoru po ?== dukata na godinu u ime danka! a austriski dvor je! kao vidan znak svoga protektorata! uputio u :ubrovnik svoga pretstavnika januara 3ED@. god. /d tada :ubrovnik poinje opreznu ali jasnu agitaciju za austriske interese me(u susednim crnogorskim i hercegovakim plemenima! pretstavljajui im bekoga cara kao daleko monijeg gospodara. 2okuali su ak sa hajducima i jedan napadaj na $rebinje. +ao odgovor na to dola je pojaana mletaka aktivnost u susedstvu male republike. Uavi u neretvanski kraj oni su se spremali da osvoje 2opovo. +ad su FA. septembra ;A. oktobra> 3ED@. zauzeli 1erceg *ovi! dobro utvr(eni i dugo branjeni grad! oni su dali nade hercegovakim i crnogorskim plemenima! da se mogu! u zajednici s njima! osloboditi bre i neposrednije. Ba mletake interese bio je od znatne koristi cetinjski vladika Visarion! koji se neumorno zalagao kod 9rnogoraca da im pristupe. Ve krajem jeseni 3ED@. razbili su +ui jednu kaznenu ekspediciju ulejman0pae "uatlije! a antiturski pokret zahvati i istona hercegovaka plemena. +ad je poetkom prolea idue godine jo tee nastradala druga turska vojna protiv +ua! koju je vodio sam "uatlija sa @.=== vojnika! hriansko borbeno raspoloenje ojaalo je jo vie. :a bi u daljim borbama imali vie pomoi i podrke kod 'leana 9rnogorci su im se sami! tokom 3EDD. god.! u dva0tri navrata! ponudili da priznaju mletaku vlast i da se zakunu na vernost. $raili su od 'leana! da im poalju na 9etinje dve ete vojske! koja bi tu ostala kao stalni garnizon i da im upute Bana 8rbiia kao zapovednika te vojske. 2ristajali su ujedno da taj Bane i upravlja njima. $o traenje 9rnogoraca ispunjeno je pred kraj jeseni iste godine. 8rbii je bio imenovan za gubernadura u 9rnoj 8ori i

370

Istorija Srba Vladimir orovi doao je na 9etinje s jednim odeljenjem mletake plaene vojske. *a ovaj nain 9rna 8ora se pridruila 'letakoj 5epublici ne kao pobunjena turska oblast! koja trai saveznika! nego! koja u borbi za oslobo(enje od $uraka u stvari menja vrhovnog zatitnika i gospodara. 'leani su to smatrali kao svoj veliki uspeh. /tada oni 9rnogorce smatraju i oznaavaju kao svoje podanike! a 9rnu 8oru kao ,novo zauzee-. U isto vreme 'leani su vrili pritisak i na :ubrovnik. 2osle zauzea *ovog oni su poseli 9arinu izme(u :ubrovnika i $rebinja! a potom su uveli svoju vojsku i u 9avtat. /tvoreno su govorili senatorima male republike! da se :ubrovnik prisajedini 'lecima. :ubrovani su to uporno odbijali. Voleli su i $urke vie nego njih& i da spree mletaka osvajanja u okolini $rebinja i 8abele slali su $urcima ne samo municije i hrane! nego su ih i obavetavali o mletakim kretanjima. *jihovo dranje bilo je sasvim drukije od crnogorskog. Ba to vreme austriska je vojska postigla ogromne uspehe. /istila je od $uraka celu zapadnu i severnu Ugarsku! razbila $urke u vie bojeva! i prela u "anat i 7rdelj. 'e(u samim $urcima nastalo je rasulo. 5azdraeni janiari! koji su sami doprineli porazima! ubie velikog vezira. "i svrgnut i sultan 'uhamed IV! ovek koji nije bio bez vrednosti. 8od. 3EDD. %ustrijanci su nastavili napredovanja i u naim oblastima! osvojivi 2etrovaradin! lankamen i u avgustu i sam "eograd. $ada se me(u rbima pojavio kao austriski poverenik jedan dotle malo poznati ovek! gro6 gor(e "rankovi. *jegova porodica potie od stare kue "rankovia iz trebinjske okoline! iz +orjenia! a dola je u 2omorije krajem jV ili poetkom jVI veka. U tom kraju ona je imala izvestan ugled i dala je nekoliko znaajnih ljudi. U toj porodici rodio se i taj gor(e! u .enopolju! 3EA?. god. *jegov predak vladika 'ojsej koji je upravljao jenopoljskom eparhijom! rodonaelnik je vladianske ,dinastije"rankovia. *jega je u eparhiji nasledio sin ava I! ovoga sinovac Gongin. I gor(ev stariji brat! ava II! bio je svetenik! i postao je pravoslavni arhiepiskop u 7rdelju. /n je vaspitavao mla(eg brata u dosta tekim i metenim vremenima. Vrlo mlad stupio je 3EE<. god. u diplomatsku slubu erdeljskog kneza 'ihaila %pa6ija! pa je! u svojstvu diplomate! proveo nekolike godine u $urskoj. 2utovao je i u 5usiju i Vlaku. Ve 3E@<. god.! namenjujui sebi veliku ulogu! mladi diplomata poeo se izdavati za potomka srpskih despota. Izdao je kneza %pa6ija i njegove ma(arske protivnike! s kojima je stajao u vezama! i priao je %ustriji. Uinio je to s toga! to je knez r(avo postupao s njegovim bratom i poeo progoniti pravoslavne. Izlaui u jednoj pretstavci od te godine svoje planove za budunost! u sluaju rata s $urcima! on je govorio da bi mogao na granici Ugarske stvoriti ,neku vrstu drave nalik na 1rvatsku! koja bi branila Ugarsku od turskih provala-! poto , rbi znaju da su u provincijama! tamo prema "eogradu! vladali nekada njegovi preci-. %ustriji u taj mah njegova saradnja u tom pravcu nije bila potrebna& njihovi merodavni krugovi nisu je! u ostalom! ni uzimali ozbiljno. $ako se "rankovi vratio ponovo u slubu %pa6iju! iako mu ni posle nije bio veran. +ad je 3ED=. god. mitropolit ava bio svrgnut i zatvoren! neto zbog svoje odbrane pravoslavlja! a neto zbog gramljivosti! otiao je gor(e vlakom knezu cerbanu +antakuzenu! koga je uverio da mu je ro(ak po nekim dalekim vezama. Ba vreme turskih priprema za rat s %ustrijom "rankovi je pokuao uticati na vlakog kneza! da se pridrui caru Geopoldu! a i sam je traio dodira s bekim krugovima. *udio je svoj uticaj u Vlakoj i me(u rbima i obeavao pomo s te strane. U stisci u kojoj se nalazila prilikom turskog napadaja 3ED<. god. %ustriji je svaka pomo bila dobro dola! i svaki izgled na nju. toga je car @. juna 3ED<. izdao diplomu! kojom "rankovia priznaje za barona i kojom mu je potvrdio nasledstvo u 1ercegovini! remu i .enopolju.

371

Istorija Srba Vladimir orovi "rankovi je smiljao plan koji je bio i naivan i prepreden u isti mah. *a "e je delovao svojom tobonjom porodinom prolou i znaajem me(u rbima! da otud dobije priznanje ugleda i sredstva! a me(u rbima je mislio delovati prikazujui se kao uticajan i priznat inilac na carskom dvoru. % kad tako izbije na povrinu on e ve znati ta i kako treba raditi. +ada su u "eu videli da se turska snaga lomi sve oiglednije oni su ivo eleli da svoje uspehe to vie proire. 5aunali su sa saradnjom balkanskih naroda! koja bi im olakala i 6izike i materialne napore. 9ar Geopold je ve poetkom 3ED@. god. pozivao carigradskog patriarha da prihvati hriansku stvar& raunao je i sa cerbanom +antakuzenom& pomiljao je i na rbe. Videi ta beka nastojanja "rankovi se ponovo pojavio sa svojim zahtevima i predlozima. 2oslan u "e kao +antakuzenov poverenik 3EDD. god. on je radio vie za sebe. +antakuzen je zazirao od beke pomoi i pregovarao je samo da dobije vremena& "rankovi je! me(utim! urio! da iskoristi povoljan as. /n je nudio u "eu saradnju srpskih ustanika! a! po primeru +antakuzenovu! traio je priznanje i uvanje srpskih prava i pravoslavne vere! i povlaenje carske vojske iz hrianskih oblasti posle turskog potiskivanja. +ao brat jednog pravoslavnog vladike "rankovi je imao veza sa pravoslavnim svetenstvom ne samo iz 7rdelja i u Vlakoj! nego i sa licima iz unutranjosti $urske! koja su preko Vlake ila za 5usiju. Bahvaljujui tim vezama i svom poloaju na +antakuzenovom dvoru on je doao u posrednu vezu sa patriarhom %rsenijem III 9rnojeviem! koji se u to vreme nalazio u istonoj rbiji. 2o elji "rankovievoj i uz nagradu od 3?= dukata! patriarh je 3EDD. god. potvrdio gor(u! da njegova loza vodi od starih srpskih despota. 2overovao je svakako! znajui valjda da je starih "rankovia bilo u bivoj ugarskoj dravi! da na dvoru vlakoga kneza ne bi imao pristupa i rei! kad ne bi ,kui-. U "eu "rankovi je iznosio plan! da se saradnjom carske vojske i srpskih ustanika vaspostavi Ilirska drava. $a drava! koju je on poznavao samo po knjigama! maglovito i nepouzdano! imala je da bude tobonji nastavak stare drave "rankovia! sa lavonijom i remom! od /sijeka do "eograda! .enopoljskom ,ili 5akom-! i sa naroitim priznanjem na 1ercegovinu i "anat s $emivarom. U toj dravi vladar bi imao biti! naravno! on! kao knez 5imske Imperije. )ovek velike mate! pun ambicija! nerealan i nesiguran u svakom pogledu! "rankovi je priao! da e carska vojska zatei na granici <=.=== srpskih ustanika. 2osle pada "eograda! kad je trebalo da carska vojska pone operacije u rbiji! F=. septembra 3EDD. izdata je carska povelja "rankoviu. 9arska kancelarija nije htela da dade nikakav pismeni odgovor na njegove predloge o obrazovanju i odnosu nove ilirske drave! nego je samo! da zadovolji njegovu linu tatinu! izdala diplomu! kojom ga car izdie u red gro6ova. 2osle toga "rankovi se s ponosom potpisuje kao ,nasledni despot celokupnoga Ilirika i veliki vojvoda 8ornje i :onje 'izije! knez vete 5imske Imperije! dukata v. ave! 9rne 8ore i nasledni gospodar 1ercegovine! rema! .enopolja i gro6 ugarski-. Iz "ea "rankovi je stigao austriskoj vojsci u 7rdelj. )ekao je tu na carski proglas da se narod die na oruje! ali je u me(uvremenu odlazio i u Vlaku! gde je! iza cerbanove smrti! doao na vlast +onstantin "rankovan! protivnik %ustrije. I cerban i "rankovan behu uli u izvesne pregovore s ruskom vladom! da bi! pomou nje! kao pravoslavne sile! suzbijali uticaj katolike %ustrije. U tim vezama uestvovao je i "rankovi! iako ne ni duboko! ni s nekim veim planom. $o je izazvalo nepoverenje bekih krugova prema njemu. /n je me(utim! u prolee 3ED4.! poeo neku akciju za spremanje ustanka i iskupio je oko D== ljudi! ali se nije usu(ivao da pre(e na desnu obalu :unava i da pone neposredan rad u narodu. *ije preao u rbiju ak ni onda! kad

372

Istorija Srba Vladimir orovi je carska vojska potukla $urke kod "atoine i uzela *i. 8eneralisim austriske vojske! Gudvig "adenski! obaveten o vezama "rankovievim sa 5usima i sumnjivim vlakim knezom! bee dobio u ruke jedan njegov proglas narodu! u kom se potpisivao kao despot Ilirika. Imao je ak i sasluanje jednog kalu(era! koji je govorio da e despot! ako ustreba! svoje zemlje uzeti i silom. Babrinut zbog toga on je naredio da se "rankovi pozove i zatvori. $o je i uinjeno u +ladovu F4. oktobra 3ED4. +ako je tada bio lien slobode "rankovi je vie nikada nije dobio. /d tada! pa do svoje smrti! 3@33. god.! on je proveo u stalnoj internaciji i suanjstvu! u "eu i 1ebu. +oliko je za vreme slobode bio beznaajan u srpskom narodu i bez ikakva uticaja! toliko je dobio za vreme ovog tamnovanja. U njemu se poeo da gleda narodni muenik! koji strada zbog same sumnje i skoro nevin. "rankovi! iako nimalo simpatian ni po svom moralu ni po svom delovanju! ipak izaziva izvesno sauee. +anjen je daleko tee nego to bi zasluivala njegova krivica. U zatvoru on se dao na pisanje svojih opsenih 1ronika! velikog dela od FED3 strane! koja je! mada nije nikad u celini ugledala sveta! vrila osetan uticaj u naoj historiogra6iji. "rankovi je itao mnogo! a u dugom zatvoru imao je dovoljno vremena za rad. *jegovo delo! mada ima linu boju i line motive! pretstavlja ipak lep napor& *. 5adoji! koji ga je naroito studirao! hvali naroito njegov memoarski deo. Velika seoba rba u %ustriju Bbog ovog ratovanja vetog aveza protiv $uraka pritisak na hriane u celoj $urskoj 9arevini bio je osetno pojaan. I moralno! i 6iziki! i 6inansiski. +rajem 3EDE. god. javljao je patriarh %rsenije III kotorskom providuru! da se tvrdo reio prei iz 2ei na 9etinje! da tamo ivi. $urci su mu ograniavali kretanje! a imao je nezgoda od njih i u samoj patriariji. /ni su ga sumnjiili da odrava veze sa 'leiima. +asnije! patriarh se pribliio vie %ustrijancima. Bnamo sigurno! da je on izvesno vreme ;bar od maja do avgusta> 3ED4. proveo u severnoj rbiji! koja se tada nalazila pod njihovom vlau. %ustrijanci! koji su imali uspeha u severnoj "osni i koji su postigli izvesne rezultate i u rbiji! nadali su se vrsto! da e ostvariti svoje elje na "alkanu. *jihova je razumljiva tenja bila! da uspostave veze sa glavom srpske crkve. :a to nije moglo biti po volji 'leiima razume se samo po sebi! jer su jasno videli da bi toliko osvajanje austrisko ispalo na tetu njihovih pretenzija. *aroito ih je bunilo to! to su %ustrijanci hteli da! pomaui :ubrovnik! proire svoje granice sve do njegova podruja. cta bi onda ostalo za 'letked I do koje graniced /d septembra 3ED4. god.! kad je austriska o6anziva dobila bri tempo! i politika situacija na "alkanu postala je sloenija. %ustriska snaga bila je oevidno vea! s vie uspeha! i s toga je i vie imponovala nego mletaka! iako obe nisu iznosile ni priblino onoliko koliko su mogle dati. %ustrija je svoje najbolje trupe uputila na zapadnu granicu! protiv Crancuza! koji su! zabrinuti njezinim uspesima! objavili rat. 'leani! zauzeti u 'oreji! nisu iskoristili austrisku paralizu! i rat su nastavljali sa polovnim sredstvima i s toga bez veih rezultata. *a svet nije znao pozadinu vetog aveza i evropski poloaj toga vremena! ali je video da %ustrijanci napreduju sve dalje i dalje i da ih $urci ne mogu da zaustave. %ustriski general 7nej 2ikolomini! koji je dobio zadatak da napreduje iz *ia prema .adranskom 'oru! nije imao uza se ni punih A.=== pravih vojnika. 2rirodna je stvar da je on! kao i austriska vrhovna komanda! morao raunati sa to veim ueem rba. I s toga je 2ikolomini gledao da uhvati to vie veza sa uglednim srpskim ljudima i da se prema rbima pokae to predusretljiviji. rbi su %ustrijance primali kao oslobodioce. *arod s +osova doekivao ga je s oduevljenjem! zajedno sa svetenstvom! a mnogi su se pridruili austriskoj vojsci ili poveli akciju na svoju ruku. 373

Istorija Srba Vladimir orovi *aroito se u kumanovskom kraju isticao harambaa +arpo. U svom prodiranju austriska vojska doprla je na jugu do koplja a na jugozapadu do 2ei i 2rizrena. 2rirodna je stvar! da su %ustrijanci u prvom redu hteli pridobiti patriarha %rsenija kao glavnu linost me(u rbima. +ao svog poverenika slali su mu 2etra okolovia! ,najstarijeg kapetana nad srpskom vojskom-! rodom iz "ihora. :a bi napravio to jai utisak "adenski je! u svom pismu patriarhu! rekao me(u ostalima i to! da mu nare(uje ,da nastane raditi na dobro hriana u onim krajevima! zapovedajui da se svi dignu na $urina to ee mogu! to ako ne uine! on e ih smatrati odmetnicima esarevim kao i druge takve! ako li se pak pokau verni! obeava im da e ih esar primiti u milost i pod svoju zatitu.- $a pretnja ne bi sigurno toliko opredelila rbe na saradnju koliko uverenje! da se pribliuje kraj turskoj sili i da treba pomoi optu hriansku stvar. 2atriarh %rsenije doao je svakako u vezu sa austriskim vlastima jo za vreme svog bavljenja u "eogradu. 2o povratku u 2e postao je podozriv $urcima i ovi su jednog dana pripremili napad na patriariju. "ilo je i elje! da se doepaju i patriariskog blaga! spremljenog za pomaganje akcije. +alu(eri su lepo primili i poopijali tursku etu! a patriarh je za to vreme! s neto sabrae! pobegao u *iki. / svom udesu obavestio je 'leie! s kojima je ranije radio! a verovatno i %ustrijance. *jegovi ljudi tvrdili su! da su $urci! videi patriarhove veze i pripremanje akcije! pretili %rseniju i smru. % patriarh je doista radio! mirei u prvi mah pojedina plemena! da bi se sloki oduprla neprijatelju. )ak je pretio i izoptenjem iz crkve svakom onom! koji bi bio u vezama s $urcima. Iz poetka patriarhu nije bilo poznato kakve su namere i me(usobni odnosi izme(u hrianskih saveznika! a kad je doznao za to naao se na ne maloj muci. 9rnogorska i hercegovaka plemena radila su dotad sa 'leanima i on je tu akciju pomagao. +ako sad da obrne te iste ljude na drugu stranu i kako da im objasni to menjanje 6rontad /dluku su mu olakali donekle sami 'leani. /ni! iz mnogo razloga! nisu ni hteli ni smeli da do(u u sukob sa %ustrijancima! pa su davali neodre(ene odgovore i nisu preduzimali nita odlunije. % %ustrijanci su za to vreme napredovali i stavili patriaha pred svren in. /vaj je! po pozivu 'leana! bio otiao na 9etinje i vratio se u 2e tek kad su %ustrijanci uli tamo i kad su mu zapretili da e ga! ako ne do(e u odre(enom roku! prosto smeniti. %ustrijanci su bili energini i na hercegovakoj strani. /ni su u leto 3ED4. stavili do znanja 'leanima! da su primili pod svoju zatitu 2opovo i $rebinje i da ovi ne treba da nastavljaju svoje vojnike akcije u tom pravcu. U sam :ubrovnik dolo je jo u 6ebruaru te godine E= austriskih vojnika! 1rvata iz "akra! ali su ih :ubrovani! iz predostronosti! zbog $uraka! oglasili kao svoje najamnike. 'e(utim! u jesen 3ED4.! kad im je bilo jasno da e ih %ustrijanci potpuno potisnuti! 'leani se ipak reie da ne ostanu sasvim praznih ruku. %li njihov napadaj na $rebinje ostao je bez ikakva uspeha. :ubrovani se nisu ustruavali da im tete gde god mogu. /ni su! me(u ostalim! uticali i na pretstavnike srpske crkve da se ne dre s 'leanima! nego da pri(u %ustriji. +ao za vreme mnogih drugih ratovanja! tako je i za ovog nastala strana glad i uasan pomor. *aroito je harala kuga! koja je uzela maha u nehigijenskim i od begunaca prenatrpanim gradovima. +ad je austriska vojska stigla pred koplje! u najrazvijeniji turski grad od "eograda do oluna! iji se broj stanovnika cenio na E=.=== u njemu je vladala kuga. 8eneral 2ikolomini! na koga je grad napravio najlepi utisak! i koji mu se po veliini uinio ravan 2ragu! nije smeo da tu ostane bez dovoljnog osiguranja. 2oto je opljakao grad on ga je! kao za uklon! dao spaliti 3E. ;FE.> oktobra 3ED4. 1teo je! kako sam kae! ,da strah i trepet me(u varvarske narode rasprostre i 374

Istorija Srba Vladimir orovi oruje svoga gospodara i u najudaljenijim krajevima uini stranim.- +ako su zgrade bile mahom od drvene gra(e poar je napravio pravu pusto. 2osle spaljivanja koplja 2ikolomini je preko +aanika stigao u 2e i 2rizren. U ovom mestu sastao se s patriarhom %rsenijem i poeo pregovore. %li ih nije potpuno dovrio. Baraen kugom umro je dve nedelje poto je! praen muzikom! dao naredbu i gledao kako se koplje pretvara u zgarite. Uspeo je ipak! to! u ostalom! nije mnogo teko! da od patriarha dobije zakletvu vernosti austriskom caru. :a su se i ostali rbi iz krajeva kud je prola austriska vojska! i u bliem susedstvu! digli i pridruili esarevcima moe se razumeti samo po sebi. "roj rba i %lbanaca u austriskoj vojsci cenjen je na F=.===& pred samim 2rizrenom doekalo je %ustrijance oko E.=== rba i %rnauta. %li ono to je bilo manje razumljivo to je ponaanje %ustrijanaca. /ni se nisu drali kao oslobodioci i saveznici! nego kao pravi gospodari. $o se videlo ve po tonu pisma G. "adenskoga upuenog patriarhu i po njihovu ultimatumu da se odmah vrati s 9etinja. I spaljivanje koplja govorilo je o njihovoj bezobzirnosti. $a se bezobzirnost pokazala i docnije! kad su %ustrijanci uspeli da prodru do ctipa i Velesa i da i njih zapale! pljakajui i muslimane i hriane. U postupcima s ljudima bili su bahati! naduti! neodmereni. I disciplina je! tako daleko od njihovih baza! bila popustila! to je dovodilo do vrlo munih scena. *arod koji im je prilazio s puno poverenja poe se postepeno tu(iti od njih! pa ih i sasvim naputati. *asilno razoruavanje rba i %rbanasa i paljenje njihovih sela pojaalo je to ogorenje jo vie. 2osle velikih poraza sultan dade kratkim putem smaknuti nesposobnog seraera %rap 5edeb0pau i pozva za velikog vezira 'usta6u uprilia. /vaj proglasi sveti rat i pree! pomou Crancuza! da to bolje reorganizuje vojsku. Imao je nesumnjivo i uspeha! ali vie zbog kuge koja je harala i zbog prore(enosti carske vojske! koja se nije zanavljala! nego zbog boljeg vo(stva. )ak bi se moglo pre rei! da nije s dovoljno brzine i odlunosti iskoristio oslabelost hriana i njihovo nezadovoljstvo s austriskim trupama. +rajem 3ED4. god. poelo je tursko napredovanje sa snagama koje su se skupile na brzu ruku. U borbi kod +aanika! na katoliku novu godinu! %rnauti! ogoreni austriskim postupcima! pre(oe $urcima! a i srpske ete brzo uzmakoe. %ustriski poraz bio je potpun i nepopraviv. /ni vrlo brzo napustie .unu rbiju i poee se povlaiti prema *iu. Ba njima je morao poi i patriarh %rsenije sa onim prvacima! koji se behu kompromitovali prema $urcima i koji ih nisu smeli saekati. +ako su %ustrijanci otstupali vrlo urno to je sasvim prirodno! da je i srpsko povlaenje moralo biti izvreno isto tako naglo i da je dobilo karakter beanja. +oliko je bilo tih srpskih izbeglica s juga nije se moglo nikad utvrditi! jer nam nedostaju i priblino pouzdani izvetaji. .ovan $omi je samo sa izvesnom ubedljivou pokuao dokazati! da je seobe bilo manje iz oblasti koje su neposredno graniile sa %lbanijom! a vie iz 5ake! s +osova! 2omoravlja i rbije. $urci su se svetili u punoj meri. *apali su patriariju! opljakali njeno imanje i trojicu zateenih kalu(era sasekli. lian je sluaj bio i sa manastirima# :eanima! 'ileevom! gur(evim tubovima! opoanima! 5avanicom i tudenicom. .edan zapis u :eanima! opisujui s grozom te dane! kae! da je 8ali0paa igumana oplenio a manastir opustio. *iki vladika 5uvim pisao je 3ED4. god. na 9etinju o velikoj bedi! ,koju bez da govorim svak mudri moe znati ta se ini kada se carstvo izmenjuje-. 2eki paa 'ahmutbegovi! za osvetu za svoju kuu i imanja! poeo je ,pleniti i sei i ei- nahije tetovsku! prizrensku! (akoviku! peku! plavsku! belopoljsku! vuitrnsku i 'oravu! sve do *ovog 2azara. *ije tedeo nita! naroito ne crkve i manastire. vet se 375

Istorija Srba Vladimir orovi spasavao gde je znao i mogao! u planine! peine i preko granice. *eki episkopi odbegli su u :almaciju! jedan u vetu 8oru. *arod je stradao na sve strane. ,Gjuti strah i beda tada bee& mater od dece razdvajahu! i od oca sina. 'lade robljahu! a stare sekahu i davljahu. $ada ljudi prizivahu na se smrt a ne ivot-. 8lad i beda behu strani. U :robnjacima! u 5akoj! u "osni i 1ercegovini. /ka enice prodavala se po 3== aspri! graha po 3?=! luka 3<= i sve u tom razmeru. ,I to leto jedoe ljudi meso pasje i oveje i konjsko i mnogo neisto-. ilan narod pomre u velikoj muci. ,+udgod bi se mako leahu martci! nit se kopahu! nit imadiae ko-! pie jedan bosanski 6ranjevaki hroniar. ,.i(ahu resu lipovu! z darvja koru! vinovu lozu! pse! make. U araevu izidoe dica mater mrtvu. U "anjoj Guci koga su obisili! obno bi ga gladni ljudi svega izili. U to vrime paa sidijae i viae i uskoke i raju! koga god bi doveli& i te bi ljudi martce sve izili-. "orbe i pogibije u ratu! kuga! glad! seoba! i ove turske osvete proredile su strahovito na narod u staroj 5akoj i 'etohiji. ve savremene vesti govore o opustelosti i razbijenosti starih naselja. /no naroda to je i ostalo posle tako strane kataklizme bilo je toliko udareno po glavi! da mu je dugo trebalo da do(e sebi. 8ubitak pretrpljen tada! kae jasno /pti list peke patriarije! nije se vie popravio. *a opustela srpska ognjita! u koliko su uopte bila obnovljena! poee dolaziti %rnauti i $urci. Ve je ranije bilo dosta sluajeva u tim oblastima! da su u pojedinim porodicama domaini ili stariji sin primali islam! da bi im kue bile pote(ene od nameta i nasilja. /stala eljad! ene i deca! ostajala su u hrianstvu. $ih pojava zabeleen je itav niz od kraja jVI veka! pa sve do poetka jj. Vei pritisak na rbe vren je naroito od sredine jVII veka! za vreme +andiskog 5ata! kada su $urci otkrili veze srpskog svetenstva sa zapadnjacima. $ad je naroito nastradala budimljanska eparhija! ijeg su episkopa 2ajsija $urci dali ubiti! a njegovo svetenstvo rasterati. 2osle sloma austriske o6anzive rbi su! prirodno! bili izloeni jo veem pritisku. $ad nastaje grabe njihovih imanja! gonjenje i ubijanje. U nevolji ljudi tad pribegavaju preveravanju ili se povlae. *aroita maha uzimaju %rbanasi muslimani! aktivni gortaki elemenat! koji prodire u doline 'etohije i 2odrime! a odatle dalje. 2rizren! 2e! gakovica dobijaju postepeno turski i arnautski karakter. U 2rizrenu se jo pamte imena i mesta starih crkava! kojih je u to doba i neto kasnije nestalo. Ba porodicu +oraa zna se ak kad su svoju crkvu pretvorili u damiju. Ima itavih sela u kojima danas nema nijedne pravoslavne due! a ostale su me(utim njihove crkve. U selu "erevcu jo i danas dolaze %rnauti muslimani crkvi v. 2etke! kao i u manastir :evi. U izvesnim manastirima! kao u onom v. $rojice kod 2rizrena! nalaze se upisani u pomenik i hrianski preci pojedinih muslimana! i to po njihovoj elji. $opogra6ija tih krajeva i u doba najaktivnijeg arnautiranja nije izgubila mnogo od svog srpskog karaktera. U izvesnim selima 8ore ouvali su se i neki narodni obiaji! kao! na pr.! stavljanje badnjaka o "oiu. 'leani nisu imali dovoljno snage da iskoriste austriske nedae. Uspeli su! istina! da kod *ikia razbiju $urke i zarobe pau :in %liju! ali je to bio i ostao samo lokalni uspeh. itne arke i okraji s relativno malim snagama nisu mogli da izmene optu situaciju. U "eu je neuspeh na jugu izazvao pravu pometnju! u toliko vie to je i poloaj na zapadu bio vrlo ozbiljan. U prvi mah nare(ivalo se vojsci! da se odmah povue prema "eogradu! a kad je zapovednik vojske u rbiji! general Veterani! javio! da on nimalo ne gubi nade i da bi! ta vie! sa vojskom od pravih 3F.=== ratnika bio u stanju prodreti do 9arigrada! onda se reilo da se borba nastavi i da se za nju ponovo pozovu 376

Istorija Srba Vladimir orovi rbi i %rbanasi. Cranjevac $oma 5ospasari! koji je uinio lepih usluga %ustrijancima! svetovao je Gudviku "adenskom! da carev poziv tim narodima! uz poziv za nove borbe! zajemi njihova prava i obiaje! slobodu vere i izbora njihovih stareina i osloba(anje od poreza! kako bi se ljudi lake pridobili. %ustrijanci su primili taj predlog i E. aprila 3E4=. izaao je carev proglas svima narodima severnog! srednjeg i zapadnog "alkana ;%rbanije! rbije! 'izije! "ugarske! ilistrije! Ilirije! 'aedonije i 5ake> i drugo pismo upueno lino patriarhu %rseniju. 'isao o slobodnom izboru vojvode nije u tom carevom proglasu potekla od g. "rankovia! kako je mislio i tvrdio .. 5adoni! nego po predlogu 6ratra $ome! a po obiajnom pravu albanskih br(ana! koje su primili od svojih srpskih suseda. 'e(utim! 5adoni moe imati pravo kad misli! da su ona imena oblasti! ijim je narodima car uputio poziv! ,vie literarnoga porekla i neodre(ena znaenja-! uzeta iz pretstavke g. "rankovia od 3EDD. god. $oga stava u $ominom memoaru nema. 2ovlaei se ispred $uraka patriarh se bio zadrao u "eogradu. $u je 3D. juna 3E4=. sazvao zbor crkvenih i svetovnih lica! i to iz granica turskog i austriskog poseda! da zauzmu stav prema carevom pozivu. *a zboru je! sem patriarha! bilo ? vladika! 33 kapetana! @ igumana! ;od kojih iz rbije samo dvojica# studeniki i sopoanski> i nekoliko drugih lica. $om prilikom rbi su reili da trae od cara slobodu vere i jemstvo da se niko od inoveraca nee meati u njihove poslove i s tim u vezi svoju crkvenu samoupravu. *jihov verski poglavica moe biti samo rbin! ,ot naega roda i jezika srbskago.- em cara! niko se drugi od svetovnjaka nije mogao meati u njihovu jurisdikciju. $e narodne elje imao je odneti u "e jenopoljski vladika Isaija gakovi. 2unomo za Isaiju pisao je neko od ,preana-! koji je poznavao prilike u onim krajevima i koji je primio i dobar deo njihove terminologije. 2o ma(arskom on Geopolda zove kraljem! a ne carem& svoju pravoslavnu sveteniku sabrau naziva po zapadnom redovnicima! a punomo mu je ,knjiga kredenconali-. hvatanje tog srpskog sabora je jasno# on je eleo da i u %ustriji! kao i u $urskoj! vo(stvo naroda i njegova reprezentacija ostane u krilu crkve! koja se smatrala kao glavni uvar vere i nacije. / svetovnim glavarima! odnosno o vojvodi tu nema ni pomena& vo(stvo je pripadalo patriarhu! kao u 9rnoj 8ori vladikama. vetovnih glavara! u plemenskom sistemu koji je kod nas vladao! bilo je vie& crkveni poglavica bio je u prostranim oblastima samo jedan! koji je kao takav stajao iznad plemena i vezao ih u zajednicu. *ijedan od naih svetovnih glavara toga vremena nije imao ni autoriteta ni snage! da bi se mogao staviti uz patriarha ili biti ravan njemu. Izvesni nai pisci ude se! to rbi na tom saboru trae manje! nego to je sadravao carev mani6est. U stvari! rbi su hteli da se osiguraju pouzdano. 'ani6est nije bio upuen samo njima i donosio je obeanja koja oni nisu traili. *ije ista meta za njih i za katolike %lbance! koji su sara(ivali s %ustrijom i koji su naroito pomenuti u mani6estu. em toga! oni su hteli obezbe(enje svoje vere na celom podruju austriske vlasti! tadanje i budue! a ne samo u turskim oblastima. *a tom saboru rbi su priznali cara Geopolda kao naslednog vladara srpskog naroda! i to! kako su oni govorili! prvog posle +osova. 2atriarh %rsenije! koji mu se obraao u "e! naglaavao je u svom pismu! kako su se na tom saboru nali ljudi sa vie strana ,zemlje nae-! obuhvatajui pod tim pojmom ,nae zemlje- oblasti i pod $urskom i pod %ustrijom! sve gde su se nalazili rbi i gde je dopirala vlast i priznavanje peke patriarije. Ba nj ne postoje istoriske granice nego granice stvarnog i ivog narodnog poseda! mada pie da te granice ,opredelie nam u davnini samodravni i svetopoivi kralji nai-.

377

Istorija Srba Vladimir orovi U "eu s tim odgovorom nisu mogli biti zadovoljni. Ispalo je ba obratno od onog to se oekivalo. 2ozivom od E. aprila htelo se! da rbi ponovo stupe u borbu! na svom podruju! a ne da se sele u njihove zemlje. %li se taj stav ipak razumeo. Ba to vreme poloaj carske vojske u rbiji znatno se pogorao. /na nije mogla dobiti nikakvih pojaanja iz carskih zemanja! a bez tih pojaanja nije se moglo traiti da se snanije zatalasa i sam narod rbije i susednih krajeva. 5aunajui sa rbima kao elementom koji bi se mogao iskoristiti pri svima obrtima ratne sree! i u o6anzivi i u de6anzivi! i koji bi! u najgorem sluaju! mogao posluiti i da se naseli opustela juna Ugarska! u "eu nisu hteli da ih ozlovolje. toga je car Geopold 33. ;F3.> avgusta 3E4=. izdao svoju diplomu kojoj je dao rbima eljene privilegije. 2rivilegije su obuhvatile stanovnitvo ,grkog obreda i srpskog naroda- po 8rkoj! "ugarskoj! 5akoj! 1ercegovini! :almaciji! 2odgorju! .enopolju ,i ostalim pridruenim mestima i svim ostalim oblastima-. Izdajui te privilegije car je uzeo rbe pod svoju zatitu! a u isti mah ih je ponovno pozivao! da se dignu na oruje. 9ar je! priznajui rbima izuzetan poloaj! izdao ove privilegije preko austriske dvorske kancelarije! obiavi ma(arske ustavne inioce! ija je saglasnost za ovakav akt bila potrebna. /n je taj svoj korak objanjavao vojnikom potrebom! a doneo ga je u suverenom uverenju! da moe nepotovati ugarske ustavne propise! poto je ugarsko podruje oslobodio svojom snagom od $uraka i smatrao ga kao vojniku tekovinu. 'a(ari su celo vreme stajali na gleditu da su tim aktom povre(ena njihova prava i s toga su rbima! kadgod im se dala prilika! pravili naelne i stvarne potekoe. em 'a(ara protiv ovih privilegija radila je i katolika jerarhija. Bbog nje nisu u privilegijama bili pomenuti rbi iz Ugarske! 1rvatske! rema i lavonije! na koje je bila stavila ruku njezina propaganda. +ad je doznao za to episkop Isaija gakovi on je zatraio energino! da se obuhvate i rbi sa tih strana. U "eu se! u tadanjoj situaciji! popustilo! ali su zato u ve spremljenom konceptu privilegija izvrene izvesne izmene! da bi se patriarhova jurisdikcija oslabila. ,/no mesto! gde se kae da se povlastice daju rbima gde se god u budue budu nalazili izostavljeno je i zamenjeno sa reima# da privilegije i povlastice vae dotle! dokle god rbi! svi skupa i pojedince! budu bili verni caru. $im! naknadno dodanim! reima vrednost dane privilegije! naravno! znatno se smanjivala-. 2ri pregovorima u "eu! gakovi je radio sporazumno sa gor(em "rankoviem! koji se tu nalazio u internaciji. Istog dana! kad je car izdao rbima privilegije! nastradala je njegova vojska u 7rdelju. :a bi zatitila Ugarsku glavna se austriska snaga morala povui iz rbije. /slabele posade nisu potom mogle da izdre turske napadaje. Ba sedam nedelja $urci su preoteli svu rbiju! zajedno s "eogradom. 2atriarh ih! razume se! nije smeo tamo doekati! nego se ranije! sa ostalim izbeglicama! sklonio na carsko podruje. "ojei se turske o6anzive patriarh nije smeo da ostane u oblastima june Ugarske! nego je otiao daleko na sever! u ent0%ndreju. %li danas ne znamo pouzdano koliki je bio broj srpskih izbeglica! koji nisu prelazili u jedno vreme i na jednom mestu. U jednom pismu sam patriarh! istina! navodi! da je prelo ,vie od <=.=== dua-! i to e svakako biti najverovatniji broj! ali potpuno siguran nije ni on. U "udimu je! na pr.! 3@=E@. god.! bilo ?<E srpskih poreskih glava! ,i to su bili sve same zanatlije sem petnaest bakala-. 'e(u stanovnicima toga grada 3@F=. god. bilo je 3A Beana! 3F 2eana! E 2rizrenaca! D arajlija! 4 +osovaca! D +ruevljana! E 2oarevljana! ? "eogra(ana itd. "udim je imao svoj srpski deo grada ;5aszvaros>! u kom se! prema jednom putopisu iz 3@3?. god. nalazilo na F=.=== srpskih dua. .o vie nego "udim dobila je priliv srpskog stanovnitva ent %ndrija& u njoj je podignuto samih est pravoslavnih crkava. U )obancu! kraj ent0%ndrije! postoji predanje da su tu doli iz 2ei& a %. "eli je utvrdio!

378

Istorija Srba Vladimir orovi da njihov dialekat jo uva osobine kosovsko0resavske i staru kosovsko0resavsku akcentuaciju. :ok su %ustrijanci na jednoj strani pozivali rbe i obeavali im slobodu vere i potovanje starih tradicija! dotle su na drugoj udarali katoliki svetenici otvoreno na njihovu veru. U tom je naroito bio aktivan isusovaki red. +rajem 3ED4. preveli su u uniju orahovakog ,vladiku- .ovana 5ajia sa 3E parohija i orahovakim manastirom v. *ikole! a 3D. januara 3E4=. to su i potvrdili pismenim aktom. 5ajiu se pridruio i iguman manastira 8rabovca! .evtimije *egomirovi. /dmah potom izala je naredba carskog komesara! koja je traila od srpskog svetenstva izme(u :rave i ave! da se pokoravaju ovom igumanu .evtimiju. Vrlo je verovatno da je gakovi i ostali na episkopat doznao za to pre svog zbora i s toga jo odlunije traio proirenje patriarhove kompetencije i na oblasti ugarske. /vi sluajevi bili su! me(utim! predigra za dalje borbe! koje e zagoravati ivot svim srpskim doseljenicima i njihovim svetenim pretstavnicima. 2ored verskih sukoba nastali su i socialni. 'a(arsko plemstvo trailo je prosto da ukmeti rbe ne priznavajui im nikakvih izuzetnih prava. |upanske vlasti nametale su im! isto tako! ratne prireze i ometale ih u njihovom privrednom ivotu. :a se oslobode toga rbi uputie ponovo u "e episkopa Isaiju! da se potui i da! u isto vreme! zatrai da se njihove privilegije objave i preko ugarske :vorske +ancelarije. em toga! Isaija je! u ime naroda! imao da krene i pitanje gor(a "rankovia. Isaija je poverovao njegovim prianjima! a kao jenopoljski vladika znao je poneto iz borbe "rankovia za crkvu. rbi su poverovali! da je on rtva austriskih spletaka i da je stradao zbog svojih planova u korist srpskog naroda. +ad je srpska deputacija dola u "e zatekla je tamo novo ratniko raspoloenje. %ustrija se spremala na novu o6anzivu! a u toj o6anzivi raunala je i opet sa rbima. toga je car 3. ;33.> decembra 3E4=. potvrdio svoju diplomu o privilegijama! i to! po elji rba! preko ugarske :vorske +ancelarije. U isti mah car je preporuivao ma(arskim vlastima rbe kao svoje tienike i obeao je u "udimu posebnu komisisku istragu za nasilja na koja se tue. *aravno! s tim u vezi ila je odmah i akcija! da se obrazuje srpska milicija. 5adi toga beka vlada nije mogla odbiti ni srpski zahtev! da se ispita sluaj "rankoviev i da se utvrdi verodostojnost njegove diplome. U "eu nisu mogli demantovati ranija svoja akta! ma koliko inae bili uvereni da "rankovi nije to za to se izdavao! i ma da im je ceo njegov sluaj i inae bio neprijatan. +ad su dobili potvrdu priznanja njegovih ranijih diploma! rbi! na svom sastanku u "udimu! marta 3E43.! izabrae "rankovia za srpskog despota! pokazujui na taj nain! sad prvi put elju! da dobiju svetovnog gospodara. Izbor je bio izvren u otsutnosti patriarha %rsenija. /n ga je priznao! ali preko srca! jer je iao oevidno na utrb njegova dotadanjeg apsolutnog poloaja. Upada u oi injenica! da rbi! iako izbeglice i obeskuenici! na ovom budimskom saboru uzimaju dosta energian stav. :otadanja iskustva dala su im opravdana razloga i za proteste i za povieni ton. Videli su isto tako da im austriske vlasti izlaze u susret ne to bi stvarno imale obzira prema njima! nego to su im bili potrebni. 5adi svega toga rbi sad izjavljuju! da e rado poi protiv $uraka! ali pod svojim stareinama. $raili su i da se pitanje "rankovievo izvede na isto! a dok to ne bude eleli su! da mu mogu izabrati zamenika. 9ar je pristao na sve to! samo nije hteo da popusti u "rankovievom pitanju bojei se njegovih ambicija i veza i ogorenosti zbog dotadanje sudbine. Ba zamenika njegova! kao srpski podvojvoda! bi postavljen ;a ne izabran> .ovan 'onastirlija! poreklom "itoljac! iji su preci ranije bili preli u Ugarsku. %ustriski dvor imao je vere u njega! a pristao je da rbima da pre njega kao

379

Istorija Srba Vladimir orovi vojnikog zapovednika! nego da im potvr(ivanjem despota prizna politiku vlast. U tim idejama "e je pristao! isto tako! da patriarhu %rseniju prizna pravo jurisdikcije ne samo u crkvenim! nego i u svetovnim stvarima. Voleo je da srpski povlaeni poloaj pretstavlja sveteno lice! nego politiki ovek& a raunao je i s tim! da e patriarh ljubomorno uvati svoj uticaj i iz vlastitog interesa suzbijati pretenzije svetovnih lica. :a ispuni elje crkve i naroda u taj mah car je 3=. ;F=.> avgusta 3E43. svojim 2atentom! objavljenim preko ugarske :vorske +ancelarije! obnovio privilegije! istiui ovog puta u prvom redu rbe u Ugarskoj i lavoniji! a onda u ostalim oblastima. 2o ovoj novoj diplomi sva imanja onih rba koji budu umrli bez naslednika imaju pripasti crkvi i arhiepiskopu. *jom je! u isti mah! priznato patriarhu ;odnosno arhiepiskopu> pravo jurisdikcije i u svetovnim stvarima. Ba to vreme $urci su pokuali da zaustave srpski pokret seobe i da ih koliko0 toliko umire. 2oto je protutnjio prvi bes osvete veliki vezir objavio je optu amnestiju za sve koji se u roku od est meseci vrate kuama. :a bi spreio uticaj patriarha %rsenija na rbe uprili je u prolee 3E43. postavio novog patriarha +alinika! ranijeg svetenika u koplju! koga neki zovu 8rkom. +alinik se trudio da umiri narod i povrati razbegle episkope i svetenstvo na njihove dunosti. :a mu pojaaju ugled i prihode! koji su ili i njima na korist! i da dadu oduke nezadovoljstvu prema austriskim i mletakim suvernicima! $urci su sad ponovo nare(ivali da katoliki puk mora plaati izvesne namete srpskoj patriariji! odnosno njezinom episkopatu. /baveteni o tim turskim obzirima prema rbima i %ustrijanci su! u ovo doba borbe! morali podeavati svoje dranje sa mnogo vie predusretljivosti! nego to se u srcu elelo. )itave prve polovine 3E43. god. nije dolo ni do kakvih veih borbi. I jedna i druga strana spremale su se da zadadu to odsudniji udarac. +ad su se kod lankamena! 4. ;34.> avgusta! sudarile obe vojske inilo se da e ta borba odluiti dalji ishod rata. %li nije bilo tako. Iako su $urci pretrpeli strahovit poraz! izgubivi i velikog vezira i mnogo ljudstva i materiala! rat tim ipak nije bio okonan. %ustrijanci nisu imali dovoljno svee snage da ga prenesu dalje. I ovu samu bitku pripomogla je u odsudnom asu srpska milicija! koja se! kao posebna celina! sa 3=.=== ljudi! borila pod 'onasterlijinim zapovednitvom. "rojala je E.A== peaka i <.E== konjanika. rpska je milicija prva provalila u turski tabor i zaplenila <A zastave. ,"itka kod lankamena-! naglaava .. 5adoni! ,znaajna bee po srpski narod stoga! to je to poslednji boj! u kome su rbi! kao kompaktna celina i kao carski saveznici! pod svojim komandantom! borili se protiv $uraka.- 2osle im %ustrijanci ne priznaju vie taj posebni poloaj! nego rbe uvruju u bojne jedinice kao i ostale vojnike! bojei se da rbi kao organizovana zasebna vojna jedinica ne postanu opasni. 2osle svojih zasluga u slankamenskoj pobedi rbi su! potsticani na to od g. "rankovia! traili sve energinije da se rei ve jednom njihov poloaj i da on preuzme dunost narodnog pretstavnika. /vome je bilo dozvoljeno da stanuje u jednom hotelu! da prima kontrolisane posete i da se poluslobodno kree! ali ga osloboditi sasvim nisu nikako hteli. Verujui da se postepeno pribliuje svom cilju on se smatrao kao neka vrsta gospodara i titulisao se kao ,samodravni despot zemlji slavenosrpskoj i vsego Ilirika-! i to ,milostiju boijeju-. rbi u Ugarskoj Vrlo moni inioci me(u ugarskim staleima! a jo vie na carskom dvoru! nalazili su! da su uinjeni ustupci rbima ili predaleko! da oni stvaraju dravu u dravi! i da kao ,izmatici-! s naroitim povlasticama! unose nezadovoljstvo me(u drugo 380

Istorija Srba Vladimir orovi stanovnitvo. *jihovu vojniku vrednost oni su potcenjivali! tvrdei da oni nisu ipak prava vojska i da im naroito nedostaje potrebna disciplina. Ba srpsko svetenstvo tvrdili su da je neuko i porono! a sam narod da nije mnogo pouzdan. .edan deo tih prekora bio je taan! ali nesavesno uopten i jednostran. 'e(u srpskim izbeglicama! koje su verovale da je njihovo sklanjanje u %ustriju samo privremeno! bilo je dosta elemenata koji su iveli od danas do sjutra. a slubenih strana poruivalo se i naglaavalo! da je nastavak borbe stalno u planu! tako da se ljudi nisu mogli lako snai i poeti nove poslove. 2rivremenost je postajala stalnost. tim su dolazile ostale nezgode. :ugogodinje ratovanje! naputanje kua i svoje sredine! nematina i podivljalost naravi koja prati sve ratove! imali su svojih r(avih posledica i kod rba. .eromonah 'ihailo 5aanin! jedan iz kruga boljih i nekako zbrinutih! jadao se 3E4?. god.! kako nai ljudi ive ,u velikom utesnenju-! ,lieni svojih domova i manastira i svakog dobra! a ovde nikakvo dobro ne priobreli-. 8odine im ve prolaze ,po zlu dobra ekajui! i ne doekasmo.*aroito je bio aktivan katoliki klir! kome je na elu stajao do kraja antipravoslavski i nepomirljivi kardinal Geopold +oloni. 8odinu0dve dana iza carskih privilegija njegovi su ih ljudi otvoreno gazili. Ba sremskog unijatskog episkopa bi postavljen 3E4<. god. 2etar Gjubibrati. Iste godine doneo je peujski sud odluku! po zahtevu biskupa 'atije 5adonjaja! da se proteraju svi rbi pravoslavni iz tog grada! ,kao ugave ovce iz stada-. "ilo je i drugih nasrtaja. U isto vreme i srpska milicija ukinuta je kao samostalno telo i stavljena je pod vrhovnu komandu carskih generala. U "eu se! sem toga! uzimao u obzir i plan da se srpska naselja razbiju tako! to bi se rbi razbili u razne kolonije. +ao odgovor na sve to dole su odmah tube srpskih pretstavnika i njihov zahtev! 6ormulisan na zboru u "aji 3E4A. god.! da ostanu u zajednici i da im se dade odvojeno zemljite! i to 'ala Vlaka izme(u ave i :rave. tavovi su jasni. rbi trae stalno! proirujui svoje zahteve! svoj automan poloaj u punom smislu te rei! sa svojom crkvenom i svetovnom vlau! sa svojom milicijom i sa svojim podrujem. "e! mada im je davanjem privilegija priznao zaseban poloaj! eli da tu samoupravu to vie oslabi i ogranii. "orba oko toga vodie se skoro stoleima. +ad im rbi budu potrebni "e e pristati da im! s vremena na vreme! obnovi privilegije i sa laskanjem da nova obeanja& im opasnost mine! svi e srpski neprijatelji gledati na sve naine da se obeanja izigraju. U toku 3E4<0?. god. %ustrijanci prema $urcima nisu imali skoro nikakvih uspeha. 2okuaj iz 3E4<. god. da se doepaju "eograda zavrio je bedno. Iz oduevljenja prozvao je tada veliki vezir "eograd ,mestom sree-! 1ajrul0bilad! i sam je sultan %hmed II doao u grad! da pokae svoju radost zbog toga uspeha. $urci su tokom 3E4F. god. postigli izvesne uspehe i prema 'leanima. ulejman0paa "uatlija napao je u septembru na 9rnu 8oru i bez muke je dopro do 9etinja. 'leani bie prisiljeni da predaju to mesto! ali im se dopusti da izvedu svoju posadu. 2olazei iz manastira oni su ga minirali i naneli osetne gubitke $urcima! koji su u nj ulazili ne slutei zla. $ako e uiniti i kasnije u trebinjskom manastiru $vrdou! s motivacijom da se ne bi $urci tu ,ponovo- uvrstili. Vie sree imali su 'leani u dolini *eretve! gde su u leto 3E4A. osvojili )itluk i 8abelu. .edno vreme behu poseli i 2opovo i $rebinje i oblast oko korjenikog +lobuka. 2oetkom 3E4?. god. doao je na turski presto borbeni 'usta6a II. *oen eljom da popravi greke svojih prethodnika i da dade novog duha celoj carevini on se sam stavio na elo vojske. 8las o njegovoj aktivnosti i energiji bee zaplaio sve njegove protivnike. $aj strah se dao odmah primetiti i u austriskoj prestonici. Ve krajem 381

Istorija Srba Vladimir orovi 6ebruara te godine dobio je patriarh potvrdu svog prava da imenuje episkope i da ti episkopi imaju prvo kanonike vizitacije. U isto vreme rbi su bili oslobo(eni da plaaju desetinu katolikom kliru. %ustriska bojazan pokazala se kao potpuno opravdana. *euspesi njene vojske u "anatu i 7rdelju! 3E4?. i 3E4E. god.! mogli su kompromitovati ako ne ceo ishod! a ono dobar deo dotadanjih rezultata ovog dugog i svima dotealog rata. :a se poprave mutni izgledi %ustrijanci su D. 6ebruara 3E4@. sklopili savez sa ruskim carem 2etrom Velikim! nesvesni tada u pravoj meri opasnosti kojoj se izlau uvodei tu silu u reavanje turskog pitanja i turske vlasti na "alkanu. Velika srea za %ustrijance bee! to su u svoju vojsku dobili mladog i genialnog vojskovo(u 7vgena avojskog! 6rancuskog plemia! za koga njegova otadbina ne na(e dostojnog zaposlenja. /vaj energini! iako vrlo neugledni! vojnik primio je komandu u leto 3E4@. god.! a ve 3. ;33.> septembra uspeo je da potpuno razbije tursku vojsku kod ente! koju je vodio sam sultan. 2osle te pobede krenuo se 7vgen sa svega E.?== ljudi na vratoloman i drzak pohod u sredite "osne! znajui da je bosanski paa bio i stradao u borbi kod ente. *a tom pohodu nije naiao ni na kakav otpor sem kod Vranduka. U arajevo je stigao 3<. oktobra! gde je tri dana harao. Ve prvog dana bila je varo zapaljena. troge mere bile su pravdane tim to su $urci ranili austriske parlamentare. 2ri poaru! u lako zapaljivoj varoi! gde su kue bile mahom od drvene gra(e i slabog erpia! stradali su podjednako i hriani kao i muslimani. Iz opljakanog grada princ 7vgen je poveo sa sobom izvestan deo pravoslavnog i katolikog elementa! da ga naseli po Ugarskoj. Izvestan deo naih ljudi jedva je doekao da se posle vrati u arajevo. Velika porodica "udimlia dobila je otada taj nadimak! kao seanje da su jedno vreme proveli kao "udimlije. %li! mada su odneli kod ente tako veliku i vidnu pobedu! %ustrijanci njom! ipak! nisu izmenili mnogo ceo vojniki poloaj. /vaj upad u arajevo bila je samo jedna epizoda. /no to bi bilo daleko vanije! da prenesu ponovo bojno ratite ispod :unava! na to nisu smeli da se ree. *e ak ni da izvedu napad na "eograd! koji je bio vojniki vanija taka od arajeva. *jima je pobeda kod ente bila sad dobrodola da se 2orta uveri kako je malo izgleda da e moi izmeniti ratnu sreu i da postane sklonija na mir! a s druge strane da uveri i Crancuze kako se %ustrija ne da lako slomiti i pored sve borbe na dva 6ronta. Guj jIV proao je u osnovi r(avo u ratu sa takozvanom evropskom koalicijom! pored svih pobeda koje mu je vojska odnosila! i 3E4@. god. pristao je na mir! koji ga u dui nije zadovoljavao. /bavetena da je %ustrija tim dobila slobodne ruke na zapadu reila se! najposle! i $urska! posredovanjem 7ngleske i 1olandije! da se miri. 2regovori o uslovima primirja i mira trajali su podue! a okonani su u remskim +arlovcima! 3E. ;FE.> januara 3E44. god. 2o tom miru $urcima je od svih poseda u Ugarskoj ostao samo "anat i u lavoniji njen jugo0istoni sremski deo. 'leanima se naao konani sporazum tek 3@=3. god. /ni su dugo nastojali! da otseku :ubrovnik od ostalog zale(a! elei da zadre ceo pojas zemljita! od *eretve! preko 2opova! do 8rahova. %li to 5epublika nije mogla postii! jer :ubrovnik i njegovo zale(e nije dala $urska! a titila ga je i %ustrija. 'leani su pomakli svoju liniju preko +nina! inja i )itluka sa 8abelom! a u "oki su zadrali 5isan i *ovi. 2oto se! posle toliko godina borbe! smirila sa oba svoja protivnika! i na istoku i na zapadu! %ustrija je mogla da se posveti unutranjem pribiranju. $o e rei! u odnosu prema rbima! da popusti svima njihovim neprijateljima. 2oto je prola potreba od srpske pomoi moglo se prei na davno eljeni cilj! da se srpsko testo izmesi potpuno po svojoj volji. :a ga ugone u svoj kalup i katoliko svetenstvo! i ma(arsko plemstvo i upaniske vlasti. %li s jednim vanim iniocem beki krugovi nisu ipak raunali. $o je

382

Istorija Srba Vladimir orovi bila upornost i otporna snaga srpska. U isto vreme i vetina! da za svoju korist na(u nove i na "e osetno delotvorne elemente. U "eu su ljudi tvrdo verovali! da rbi nemaju mnogo da biraju& mogu se odluiti ili za njih ili za $urke. +ad je prola ratna opasnost nije im bilo ba previe mnogo stalo do toga za koga e se opredeliti iako su raunali s tim! da bi bilo od tete ako bi se! njihovim povlaenjem! proredila granica. *a veliko svoje iznena(enje u austriskoj prestonici moglo se naskoro saznati da rbi hvataju veze sa 5usijom 2etra Velikog i da ak tamo nalaze izvesnog razumevanja& da su rbi! dakle! uspeli za svoju stvar zainteresovati jednog novog politikog inioca. 2rve neposredne veze stvorili su rbi sa 5usima ve u leto 3E4D.! za vreme boravka cara 2etra Velikog u "eu. $ada su patriarh %rsenije i g. "rankovi imali sastanak s carevim punomonikom 2. ". Voznjicinom i izloili su mu stanje rba i pravoslavlja u austriskim zemljama. +oliko je patriarh tim stanjem bio zadovoljan vidi se najbolje potom! to je preko ruskog poslanika eleo izraditi dozvolu od 2orte! da se vrati u 2e! na svoju staru dunost. Voznjicin je svoju dunost u %ustriji shvatio ozbiljno i preduzimao je korake i u odbranu pravoslavlja i za oslobo(enje g. "rankovia! koji ga je za to svakako usrdno molio. "e! istina! nije bio mnogo ljubazan u svom odgovoru na te pretstavke! ali mu je ovo ipak mogla biti jedna opomena. rpsko pitanje nije bilo onako prosto i izolovano! kako je izgledalo izvesnim suvie revnim licima iz visokog klira i aristokratije. +ad su bili poznati rezultati +arlovakog 'ira za patriarha i veinu prebeglih rba! koji su videli da se natrag ne moe! postalo je jasno da treba neto preduzeti! da se obezbedi ivot njihovih sunarodnika u normalnim prilikama. 2atriarh i nekoliko narodnih prvaka izradili su u "eu! da je car izdao tokom leta 3E44. dva patenta! kojima su rbima zajemivana prava i zatita. %li je zato .ovan 'onastirlija krajem 3@=3. god. potinjen neposredno dvorskom 5atnom Veu! kao ,osoba isto vojnika i slubena-! da ne bi zavisio od neije druge nadlenosti. 'e(utim! to isto vee! iako je znalo za carske privilegije rbima! pod uticajem klerikalnih krugova! pomagalo je unijatsku akciju i pridruivalo se onima koji su na rbe gledali s nepoverenjem. /no je jo 3E4D. god. nare(ivalo vlastima da idu na ruku pounijaenom episkopu .evremu "anjaninu! koji je imao da nastavi rad u poetom pravcu. Ba samog %rsenija III car je u jednom aktu iz 3@=<. god. govorio! kako on nikad nije dozvoljavao da se slui titulom patriarha! a te mu je godine izrino zabranio sazivanje crkvenog sabora! koji bi imao da ozakoni izbor njegova naslednika! koga je patriarh! zbog bolesti! bio ve odredio i za njegovu potvrdu uputio posebnog delegata u 9arigrad. 2atriarhu se sad uopte zameralo to vodi prepisku sa svojim ljudima u $urskoj i to je na crkveni sabor pozvao i njih. "eki krugovi! podozrivi i neiskreni! nisu mogli shvatiti od kolike bi koristi ba po njihove interese bilo kad bi pretstavnik srpske crkve iz njihove drave mogao vriti stvarno moan uticaj u $urskoj. %li! svesni da njihovi postupci prema pravoslavnima nisu ispravni! oni su se bojali pore(enja odnosa. .o manje im je bilo u interesu da patriarh! sa naslonom na jak pravoslavni ivalj u $urskoj! nastavlja sa narodom zajedno ilav otpor preveravanju i odnaro(ivanju! to je bila stalna tenja carske kamarile. rbi su jasno videli i oseali to nepoverenje i tuili su se vie puta. U tom pogledu karakteristino je jedno pismo patriarhovo moskovskom boljarinu C. %. 8olovinu! koji je pokazivao interes za rbe. 2atriarh mu se u tom pismu od F4. oktobra 3@=?. otvoreno tuio. rbi samo dodaju pla na pla nemajui niotkud pomoi. /braaju se s toga njemu s molbom da im ,mojsestvuje-! t. j. da izbavi rbe onako kao 'ojsej Izrailj iz 7gipta.

383

Istorija Srba Vladimir orovi Verovatno bi stanje rba postalo mnogo tee! da 3@=<. god. nije buknuo u 'a(arskoj ustanak Cranje II 5akocija! potican od Crancuza! s kojima je %ustrija ponovo ula u rat. %ko se tom ustanku pridrue i rbi! kako ih je 5akoci pozivao dajui im mnoga obeanja! postojala je ne mala opasnost da to postane krupno pitanje za carevinu. rbi to nisu uinili! iako je bilo izvesnog kolebanja me(u njima. 2atriarh se reio za cara! jer je bio za zakonitu vlast i jer 5akociju nije mnogo verovao. |eleo je! da bar sad u "eu pokau vie razumevanja za srpsko dranje uopte. U "eu nisu bili sasvim na isto sa rbima. "ojei se r(avog uticaja ogorenog "rankovia na rbe oni su ovog nesmirivog oveka! koji je simpatisao 5akociju! dali prevesti iz "ea u daleki 1eb! to dalje od srpskih prvaka. 2osle izvesnog uzdravanja rbi su pomogli carevu stvar i znatno su doprineli da je ma(arski ustanak bio uguen. %li su za to i osetno nastradali! jer su se 'a(ari svirepo svetili kivni na njih i to su kao doljaci ustali protiv njih i to pomau beku vladu i to su se bojali da e nagra(ivanje rba ispasti na raun njihovih i ivotnih i nacionalnih interesa. rbi su sainjavali dobrim delom i novu! tokom 3@=F<. god. obrazovanu! potisko0pomoriku vojnu granicu! koja je dola pod vlast Vrhovnog vojnog saveta. +ao i u 1rvatskoj i u lavoniji! rbi su i tu bili izloeni kao neka vrsta ivog bedema prema $urcima. voje privilegije oni su mogli da odravaju samo tim stalnim izlaganjem sebe na granicama! gde se njihova vrednost morala videti i ceniti i o kojoj su vojni krugovi! nemajui nikog drugog da ih bolje zameni! morali voditi rauna. 5adi toga e! samo dok bude potrebe! rbi ostati! kako se u "eu govorilo! ,tolerirana nacija-. U aprilu 3@=?. umro je austriski car Geopold. rbi su i od njega! u vezi s 5akocijevim ustankom! traili novu potvrdu privilegija sa ustaljenijim shvatanjima o njihovoj vanosti. 2osle njegove smrti to je moralo biti naroito potrebno! da bi se jasno odredio stav novog cara. *ovi car! .osi6 I! ispunio je srpske elje 3<. ;FA.> 6ebruara 3@=E. %li patriarh nije bio tim zadovoljan. 2otvrda je openito pominjala privilegije! ali nije uzimala u obzir njihove povrede i sankcije i godinama steeno iskustvo! do ega je rbima bilo najvie stalo. /ni su hteli! da se njihov poloaj jasno obelei! kako ne bi bilo dvosmislenosti i zaobilaenja i zloupotreba. *ovu pretstavku patriarhovu car je uputio na miljenje kardinalu +oloniu. +akvo je bilo gledite njegovo na srpsko pitanje vidi se jasno po ovom njegovom objanjenju kako rbi toboe pogreno tumae svoje privilegije# ,/ni izvode! da je po glasu istih njima dozvoljeno ne samo da sada ,izmatici- budu! ve da kao takvi t. j. odeljeni od katolika i rimske crkve i dalje ostati mogu. *o to im se ne moe nikako dopustiti! jer ne samo da to sv. naa katolika vera zabranjuje! nego je odluno protivno i samom dravnom razlogu& to iskustvo nas dovoljno ui! ta je sve razlika u veri po Ugarskoj poinila u nedavno prola vremena! a istorija nam kazuje ta je sve doga(alo se zbog toga i po drugim krajevima sveta-. /n je traio da car postavlja rbima ne samo patriarha i episkope! nego i svetenike. 2atriarh ne sme preduzimati nita ne samo protiv svetenih lica! koja bi primila uniju! nego ni protiv manastira! koja bi tako! prostim aktom samovolje! imala prei u tu(e ruke. ,%ko se te privilegije ve ne mogu izmeniti ili skratiti! to neka se bar od rei do rei potvrde ili takvim tamnim izrazima i dvosmislenim reima izloe! koje bi se! u razna vremena! mogla sad ovako! a sad onako razumeti i tumaiti& uz to bi valjalo sve to samo privremeno i sa izvesnim klauzulama potvrditi! kako bi kasnije! u zgodno vreme! ti izmatici! kao i ostali akatolici! kad im vie ne budu smetale sline privilegije rimske crkve! sa crkvom katolikom! i protiv volje njihove! lake se spojiti mogli-. ,5adi opeg dobra i vee koristi po slubu esarovu trebalo bi tako dugo oklevati posle smrti sadanjeg patriarha sa postavljanjem drugog! dok to ne bi sa svim prelo u zaborav! te kad on umre tada ne e biti koga! koji bi mogao posveivati i nadomeivati one 384

Istorija Srba Vladimir orovi vladike! koje se budu me(u tim s rimskom crkvom spojile! a ovi bi tada postepeno potrudili se! da sjedine s rimskom crkvom njihove igumane! kalu(ere i svetenike& 0 te e se tako postepeno bez ikakve sile! tokom vremena! svi oni sa rimskom crkvom sjediniti& a s narodom bi se tada postupilo onako! kako to budu prilike onoga vremena donele-. obzirom na ma(arski ustanak! i srpske vojnike usluge! i opti poloaj car nije mogao biti negativan prema rbima! ali su za to u velikoj meri iskorieni +olonievi saveti. Izbegavala su se sasvim precizna jemstva i ostavljalo se mnogo poluotvorenih vrata. *ova potvrda srpskih privilegija cara .osi6a I ;s pomenom titule patriarha> potpisana je @. avgusta 3@=E. $oga leta ustupljeno je patriarhu veliko dobro :alj kod /sijeka. 'e(utim %rsenije III nije mogao dugo da ga uiva! jer je umro jo te jeseni! FE. oktobra 3@=E. Izbor novog srpskog verskog poglavice obavljen je tek poetkom 3@=D. god. *aslednik %rsenijev! Isaija gakovi! koji mu je bio jedan od glavnih saradnika! ali s kojim se posle raziao! bio je oko patriarhove smrti imenovan za carskog savetnika zbog zasluga u turskom ratu i 5akocijevu ustanku. gakovi je biran za ,prvjejeg i naelnjejeg mitropolita-! a titula patriarha ostala je samo za pekog nosioca. rbi su! na svom zboru odranom u jesen 3@=@. u +arlovcima! bili tvrdo odluili! da nee kidati zajednice s pekom maticom i da e priznavati vrhovnu vlast pekog patriarha! pa su to dostavili i u "e. *ovi srpski prvosvetenik u austriskoj dravi imao je biti mitropolit kruedolske mitropolije. U "eu taj predlog nisu odmah prihvatili! ,zbog opasnosti da se rbi povrate natrag pod $urke i da bi se lake mogla sprovoditi unija me(u njima-. %li kako rbi od tog stava nisu otstupali oni su najposle popustili. Ba mitropolitovo sredite bi izabran manastir +ruedol! najvei i najuveniji od svih u Crukoj 8ori. *ovu autonomnu kruedolsku mitropoliju priznao je peki patriarh +alinik! i tako je ouvano jedinstvo srpske crkve. :ruga struja! koju je s poetka zastupao i sam gakovi! htela je! da srpska crkva u %ustriji bude autoke6alna! ali je ostala u manjini. gakovi je potom priznao pesku patriariju i zakleo joj se& pod tim uslovom jedino mogao je i biti izabran. *ovi mitropoliti! posle nagle gakovieve smrti ;F=. jula 3@=D.>! stanovali su preteno u +arlovcima! na :unavu! na pitomoj padini Cruke 8ore! pa je nova mitropolija uskoro dobila naziv karlovaka! koji joj je ostao sve do naih vremena. Isaijin protivkandidat! tevan 'etohijac! sremski mitropolit! postao je njegov naslednik! ali nije izdrao na svojoj novoj dunosti ni punu godinu dana. Umro je F@. aprila 3@=4. *ovi mitropolit o6ronije 2odgorianin! slavonski vladika! bio je! kao i prethodnik mu! doseljenik iz junih oblasti. +ao i ona dvojica i on je na upravi crkve ostao vrlo kratko vreme! do smrti! koja ga je zadesila na samom poetku 3@33. god. /vo naglo umiranje srpskih prvosvetenika izazivalo je u narodu sumnje! da po sredi nisu bila ista posla! ali se nije moglo nita utvrditi! to bi dalo opravdanja toj sumnji. %ustriske vlasti! koje u prvi mah! 3@=D. god.! nisu mogle spreiti da rbi sveano i jasno naglase svoj odnos prema 2ekoj patriariji! nisu ipak napustile svog plana. Ve prilikom zakletve caru! mitropolitu o6roniju 3@3=. god. nije bilo dozvoljeno da se u isti mah zakune i pekom patriarhu. %li rbe to nije mnogo pokolebalo. +ao jedan posredan odgovor na to bila je odluka! da se na upranjenu mitropoliju izabere ponovo jedan ovek s juga! Vientije 2opovi .anjevac! a kao neposredni odgovor bilo je njegovo stalno odravanje tih veza. /slobo(enje 9rne 8ore

385

Istorija Srba Vladimir orovi +rajem jV veka 9rna 8ora je bila pridruena skadarskom sandakatu. 2oetkom jVI stolea polo je za rukom kender0begu 9rnojeviu! treem poturenom sinu Ivan0begovom! da se 9rna 8ora izdvoji iz tog sandakata i da se preda njemu na upravu. +ao ,sandak crnogorski i primorski i svoj dioklitiskoj zemlji gospodin- on je upravljao tom oblau od 3?3A0FD. god.! vodei rauna o starim tradicijama i osetljivosti zemlje. ,*ismo mi kao bosanski sandak i ostala nepoznata gospoda-! pisao je on jednoga dana 'leanima! nego stari 9rnojevi koji zna nasle(e svoje kue. 2osle njega 9rna 8ora je ponovo vraena skadarskom sandakatu! a kao pretstavnik turske vlasti smatrao se vojvoda. Inae! ona je kao upravno0sudska jedinica bila kadiluk. +roz ceo jVI vek! sve do njegovog kraja! 9rnogorci se ne istiu nigde kao naroiti ustanici i borci protiv $uraka! ne ak ni onda! kad se ratno bojite bilo sasvim primaklo njihovim granicama. Gokalni sukobi nisu uzimali nigde optiji karakter. +ameni kr katunske nahije nije privlaio turske spahije da se tamo smeste i razbakare kao u dolinama Bete i Gima. amo stanovnitvo! preteno stoarsko! ivelo je! kao i ono u albanskim brdima! po starim obiajima i pravima! nesmetano u svom nainu ivota ni od novih turskih vlasti! kao to nije bilo remeeno ni od ranijih. |ivei u isto plemenskoj organizaciji! koja je imala svoja osvetana predanja i naela! svoje sudstvo i neku vrstu svoje upravne organizacije! nisu imali ni potrebe da dolaze mnogo u dodir sa turskim vlastima. $urci su! u administraciji prilino uproeni! imali uvek izvesnih obzira prema nasleima lokalnih uprava i njihovim shvatanjima. tanovnitvo je davalo $urcima! kad je moralo! propisani hara! ali ubogo i oskudno gledalo je na sve naine da izbegne tim obavezama. 2ojedini pisci crnogorske istorije ne mogu lako da se pomire s tim injenicama. Iako je ve poodavno! naroito posle studija I. 5uvarca i .. *. $omia! izvedeno na isto pitanje o odnosu 9rne 8ore prema $urskoj na(e se jo uvek ljudi! kao! na pr.! dr *. ckerovi! koji e i 34F@. god. tvrditi! da ,o stvarnom priznavanju turske vlasti i podanstvu 9rnogoraca $urskoj ne moe biti govora-. ,Istina! me(unarodno pravo ne zna za 9. 8oru kao za dravu sve do 34 vijeka. %li 9rnogorci znadu 0 u prkos me(unarodnom pravu 0 da su oni od vajkada bili i ostali slobodni-. $a se pitanja ne raspravljaju ovako neozbiljnim 6razama! niti se njima mogu izmeniti nesumnjive injenice. 'leani i :ubrovani! kao prvi i dobro obaveteni susedi! znali su dobro i zabeleili su u vie izvetaja i akata! kako je 9rna 8ora 6ormalno turska oblast i kako je to ostala sve do pred kraj jVII veka. 2eanac :ervi %gi arvanovi uspeo je 3?4F. god.! da se skadarski sandak podeli na dvoje i da on! kao sandak0beg crnogorski! dobije Ulcinj! "ar i oblasti od "ojane sa 9rnom 8orom. 8od. 3?4F<. doao je na 9etinje %kan0bali au! da izvri te6ti! odnosno popis stanovnitva za hara. 9rnogorskih kua nabrojano je u +atunskoj nahiji AE3! u Gjubotinju <E4! u 2ljeivcima E?! u Gjekopolju A3A! u 9rmnici <A@. %li ve 3E3A. god.! u uvenom opisu +otoranina 'arijana "olice! 9rna 8ora se spominje ponovo kao deo skadarskog sandakata. +ao glava 9rnogoraca toga vremena pominje se rijeki vojvoda i spahija Vujo 5ajev! kao u hercegovakim :onjim Vlasima 'ilisav 'iloradovi. /d pokreta rba pred kraj jVI veka! za vreme patriarha .ovana i nikikog vojvode 8rdana! i 9rna 8ora sve ee i sve vidnije pokazuje svoje nezadovoljstvo. *jeni ljudi uestvovali su u nekoliko borbi i pokreta. )uven je bio naroito poraz koji su 3E=A. god. naneli u Gjekopolju skadarskom sandak0begu! kad je poao da im s vojskom uzme ,uobiajeni tribut- ;lk ordinario tributo>! za vreme onih velikih metea hrianskog pokreta na tim stranama. %li ve 3E3F. god. pominje se odlazak nekih njihovih glavara u 9arigrad! zajedno s crnogorskim kadijom! da trae izvesna olakanja i da se tue na mletako susedstvo. 386

Istorija Srba Vladimir orovi 2ravi pokret za oslobo(enje 9rne 8ore od $uraka javlja se tek za vreme vetog aveza! krajem jVII veka! i to iniciativom 'letake 5epublike. /n! kako smo videli! u ovaj mah nije imao uspeha! ali je ipak ostavio jaka traga i veliku omrazu izme(u $uraka i 9rnogoraca. 8lavno delo crnogorske! a najlepe pesniko delo cele srpske knjievnosti! 8orski Vijenac *jegoev! prikazuje oslobo(enje 9rne 8ore na drugi nain. U njemu je teite mrnje preneseno ne toliko na $urke osvajae! koliko na domae poturice! njihove pomagae! koji onemoguuju unutranje pribiranje plemena i osposobljavanje za jedan opti narodni pokret. toga se oslobo(enje 9rne 8ore imalo izvesti tako! da se te poturice ili ponovo krste! ili da se istrebe. Istraga poturica! tako zamiljena! izvedena je! po predanju! jednog badnjeg veera po celoj zemlji. 2o *jegou! glavni pokreta te akcije bio je vladika :anilo cepevi! posle prozvan 2etrovi! rodom sa *jegua. /n je bio izabran za crnogorskog vladiku 3E4@. god.! a hirotonisao ga je ne susedni peki patriarh +alinik! nego %rsenije III! 3@==. god.! u euju. 2ostoji predanje! da je dopao ropstva kod nekog :emir0pae! koji ga je mnogo muio i pustio tek posle plaenog otkupa od E== cekina. /tad! on je! veli se! eleo da se osveti i da ,oisti- zemlju od $uraka. U jednom zapisu! koji se njemu pripisuje! kae se! kako je on navaljivao na crnogorske glavare od jednog roka do drugog da izagnaju $urke izme(u sebe! ali da 9rnogorci ne smedoe ,uloiti-. +ad su $urci! doznavi za to! poeli da mu prete vladika je zovnuo Vuka "orilovia i etiri brata 'artinovia i zatraio je od njih! ili da udare na $urke! ili e on napustiti 9rnu 8oru. /ni su pristali na akciju tek kad im je vladika dao jo trojicu svojih ljudi. *a "oi! pre zore! 3@=@. god.! pobili su oni eklike i cetinjske $urke sve! koji ne htedoe da se pokrste. %kcija je s crnogorske strane prola bez ikakvih teih rtava& ranjen je bio samo jedan vladiin momak. 2o *jegoevom delu istraga poturica bila je epohalan doga(aj po 9rnu 8oru! od koga datira njeno oslobo(enje. 2o ovom zapisu to je uzak lokalni doga(aj! u ijem izvo(enju uestvuje samo osam ljudi& manje! dakle! nego u mnogoj hajdukoj eti. :a taj doga(aj u ono doba nije imao nikakva veeg znaaja i da nije bio ak ni primeen naroito u najbliem susedstvu vidi se jasno po tom! to o njemu nemaju nijedne jedine vesti ni 'leani ni :ubrovani! u ijim su nam arhivama ouvane tolike druge vesti o doga(ajima mnogo manje vanosti! nego to bi bio ovaj. *isu ga ni sami $urci shvatali suvie tragino! jer ne bi inae pustili! da :anilo krajem oktobra 3@=4. do(e u 2e! na crkveni sabor! i da se otud vrati bez ikakve tete. 2etar II 2etrovi *jego dao je ovom doga(aju iri znaaj neto da proslavi prvog svog saplemenika na cetinjskoj vladianskoj stolici! kome je dao mnogo svojih linih crta i shvatanja! i zatim na opomenu 9rnogorcima! koji su njemu samom oko 3DAE@. god zadavali mnogo glavobolje svojim vezama sa skadarskim paom. Inae! prvih petnaest godina crnogorske istorije jVIII veka puno je borbe s $urcima i sa mletakim i dubrovakim susedima. $e borbe su imale iskljuivo etniki karakter. 2ljakanje je u tim ubogim krajevima bilo postalo jedna grana narodne privrede& u gladnim godinama susedi su to iekivali kao i elementarne nesree. *aroito su u ovo vreme este dubrovake tube na njih! a bilo je mnogo sukoba i sa "okeljima i 2atroviima. :a doskoe 9rnogorcima i graninim hercegovakim plemenima $urci su poeli da obnavljaju gradove na granici! tako +lobuk i "anjvir kod $rebinja i naroito *iki. U prolee 3@=<. poginuo je u :robnjacima 5edep0paa cei! koji je imao da zameni ubijenog vojvodu Iliju +osoria. 8od. 3@=A. naterao je skadarski paa "jelopavlie i Gjekopoljce! da mu dadu hara i taoce. +ako to nije smirilo ljude reili su se bili $urci 3@=E. god. da rasele i 9rnogorce! kao to su pre toga silom raselili jedan deo +limenata. +ad se sastadoe kod pua hercegovaki i 387

Istorija Srba Vladimir orovi skadarski paa uplaeni 9rnogorci popustie i dadoe i hara i taoce. +od nekih istoriara pominje se te godine neka crnogorska pobeda na $rnjinama! posle koje da su 9rnogorci menjali otmene turske zarobljenike za veprove. U savremenim izvetajima o toj borbi nema pomena! a u nevolji! u kojoj su se nalazili 9rnogorci te godine! teko je verovati da bi oni mogli postavljati te uvredljive uslove. +ada je u jesen 3@3=. ruski car 2etar Veliki objavio $urskoj rat on je pozvao u borbu i balkanske hriane. 'e(u njima! naravno! i 9rnogorce. +ao carev izaslanik doao je! s nekoliko ljudi! pukovnik 'ihailo 'iloradovi! lan uvene hercegovake porodice! koja je podigla manastir |itomilji. *ije trebalo mnogo napora! da se ratoborni 9rnogorci dignu na oruje i da zahvate i jedan deo istonih hercegovakih plemena. Ustanici su imali izvesnih uspeha operiui od *ikia do $rebinja! ali $urcima nisu ipak naneli nijedan teak udar. 2rotiv tvrdih gradova nisu imali artiljerije! a sa runim orujem postizavali su samo polovne rezultate. U borbama su ustrajali ak i onda! kad je 2etar Veliki! doveden u teku situaciju! morao da moli mir. I to na svoju veliku tetu. /gorena 2orta naredila je bosanskom veziru %hmetu capaliji da kazni 9rnu 8oru i da uhvati vladiku :anila i pukovnika 'iloradovia. U leto 3@3F. krenula je turska vojska s istone i zapadne strane na 9rnu 8oru! prodrla je do 9etinja! sruila manastir i sve zgrade vladiine. Vladika i 'iloradovi s neto glavara i vojske behu se u poslednji as uklonili ispred $uraka. U opljakanom! a inae oskudnom! 9etinju $urci se nisu mogli dugo zadravati i u polovini avgusta poeli su se vraati. *a tom povratku njihove zalaznice pretrpele su dosta gubitaka od 9rnogoraca! koji su ih presretali i napadali u zasedama. Ba vreme toga rata pominje se jedna strana turska pogibija na 9arevom Gazu! za koju narodno predanje i nekritina istorija tvrde! da je ceo pohod pretvorila u ogromnu crnogorsku pobedu. 'letaki izvori! po kojima je prouavao tu borbu .. *. $omi! ne znaju nita o toj crnogorskoj pobedi& da nje nije moglo biti u opisanom opsegu vidi se! u ostalom! jasno po tom to su $urci izbili na 9etinje i ostali gospodari situacije. %li su u :ubrovnik doista stizale vesti s granice o nekom crnogorskom uspehu u Gjekopolju. $aj uspeh nije bio postignut protiv glavnine turske vojske! nego samo protiv jednog njenog dela! i nije mogao da izmeni sudbinu pohoda. 2o odlasku $uraka 9rnogorci su digli glave. Vladika :anilo! koji se bio ukrcao na la(u za 5ijeku! da bi poao u 5usiju! vratio se natrag i poeo pribirati ljude. 1ercegovaka plemena primila su veim delom tursku amnestiju! a neki njihovi ljudi uzeli su na sebe! da za plau organizuju pandursku slubu du granice i u unutranjim klancima. :a bi se obetetili 9rnogorci su krajem 3@3F. i cele 3@3<. god. veoma pojaali svoju etniku aktivnost na svima stranama. U isto vreme njihov vojvoda 5ajim +recun raspitivao se kod :ubrovana kako stoje stvari u 5usiji i kako bi oni! preko jednog svog izaslanika! mogli uhvatiti vezu sa carem 2etrom. $o borbeno dranje 9rnogoraca i tube susednih paa i vlasti na njih opredelie 2ortu da se rei na novu ekspediciju protiv 9rne 8ore. toga bi poetkom 3@3A. god. za novog pau u "osnu postavljen *uman0paa uprili! koji je vaio kao ispravan ali i energian ovek. *jegova napad na 9rnu 8oru poeo je tek u oktobru! posle dugih priprema. 9rnogorska plemena! kojima je jo u sveoj uspomeni ostao proli pohod! nisu mogla sad da se sloe u svom dranju. 2laio ih je veliki broj turske vojske i dobra oprema. .edna plemena ula su odmah u pregovore i primila su turske uslove& druga su se kolebala& a trea su! kao +atunjani bila za odluan otpor. 2aa je brzo prodro u /zrinie! a vladika :anilo se povukao na mletako podruje. $urci su doli na 9etinje i do ispod lovenskog poloaja! i to brzo! za nedelju dana! gonei 9rnogorce i preko mletake granice. *uman0paa i njegovi ljudi javno su optuivali 'leane! da su pomagali 9rnogorce i naroito s toga! to su im davali utoita. 1ercegovaka plemena! zaplaena 388

Istorija Srba Vladimir orovi od turske sile! ostala su ovog puta pasivna. $ada su $urci jedan deo zarobljenih 9rnogoraca! oko <.===! zajedno sa enama i decom! preselili na 8lasinac i njegovu okolinu. 9rna 8ora je bila opljakana! ,najvei deo katunske nahije opustoen! a /zrinii! Baljupi! 9uce! "jelice! eklii i *jegui popaljeni i sravnjeni sa zemljom-. Vladika ava jo je 3@A<. god. pominjao ovo rasulo 9rne 8ore kao drugi rasip .erusalima! od koga se zemlja nije mogla lako oporaviti. *ovi savezniki rat protiv $uraka /vo pomaganje 'leana 9rnoj 8ori uzeli su $urci! uz druge razloge! kao povod da im! potpuno nespremnim! objave rat. 1teli su da im prepadom preotmu vanu 'oreju! a na zapadnoj granici da dignu duh i samopouzdanje svojih ljudi. U 8rkoj su $urci brzo postigli lepe uspehe! ali su zato u :almaciji! i pored svega iznena(enja! proli r(avo. *jihovi napadaji na inj! u leto 3@3?. god.! odbijeni su sa velikim rtvama! a kada je veina njihove vojske morala da ide na sever! protiv %ustrijanaca! polo je 'leanima za rukom da 3@3E@. god. osvoje nekoliko mesta u 1ercegovini! kao 9arinu kod $rebinja! 1utovo! deo 2opova! i da u dolini *eretve dopru do 'ostara. /vog puta oni su se trudili da postignu ono! to im nije uspelo za vreme vetog aveza! a to je! da prekinu dubrovaku vezu sa zale(em. 'udrije nego ranije oni su gledali da i same :ubrovane nagovore! da se na lep nain spoje s njima! ali su im sva nastojanja u tom pravcu ostajala uzaludna. 9rnogorska plemena! teko pogo(ena za vreme *uman0paine akcije! nisu mogla lako da se oporave i s toga za vreme ovih borbi nisu uzimala vidnije uea. %ktivne su bile samo njihove hajduke ete. Vladika :anilo bavio se 3@3?. god. u 5usiji! gde je dobio neto pomoi za nastradalu zemlju! ali se tim nije moglo popraviti sve. 'leani su tu neaktivnost osu(ivali strogo i pripisivali su je novom! ruso6ilskom! kursu crnogorske politike. :rei da za taj obrt nosi glavnu krivicu vladika :anilo oni su 3@3@. god. bili ak doneli odluku da ga otruju. 'leani sami ne bi mogli izdrati rat sa $urcima. /ni su s toga traili pomo na sve strane! a u tom ih je naroito pomagala papska kurija. +ao prvi i glavni pomaga bila je uzeta u kombinaciju %ustrija! stari saveznik iz prolog rata. /va se opirala izvesno vreme hotei da se obezbedi na zapadu! a kad se uverila da joj tamo ne preti vie nikakvo iznena(enje! reila se u prolee 3@3E. god.! da se pridrui 5epublici. 1telo se u "eu! da se nastavi tamo gde se stalo prolog rata! i da %ustrija postane protagonist 7vrope u borbi protiv $uraka. *jenu vojsku vodio je 7vgen avojski! u koga su! s pravom! polagane velike nade. U ovom asu %ustrija je bila glavna sila u reavanju balkanskog i s njim spojenog istonog pitanja! i ako u njemu uspe! njoj bi! po sili prilika! imao pripasti lavovski deo. $urci su protiv %ustrijanaca bili skupili veliku vojsku. Iz poetka oni su neto napredovali! osobito u "akoj i remu! gde su naneli mnogo tete naroito rbima. /d njih su stradali +arlovci! koje su popalili! isto kao i manastir +ruedol. Uplaeni rbi bili su zbunjeni! a bie da se ni inae nisu u prvi mah hteli mnogo izlagati. toga su im austriski zapovednici prebacivali da vie vole $urcima i s toga su im pretili i oduzimanjem povlastica. Izvesni primeri nediscipline i grabea naterali su jednog naeg episkopa! da izvesne srpske ljude nazove ,krtenim $urcima-. Iriani su! na pr.! poginulog ober0kapetana %dama 'onastirliju! podvojvodina sina! kao i ostale pale rbe bezduno opljakali. 'e(utim! turski uspesi bili su kratka daha. 2rinc 7vgen zadao je velikom veziru nepopraviv udarac kod 2etrovaradina F?. jula ;E. avgusta> 3@3E.! iza koga! do kraja godine! do(e ienje celog "anata. a hrvatske strane! gde su $urci imali mnogo slabije snage! bili su potisnuti isto tako du cele savske linije. *aredne godine! poetkom juna! preneo je princ 7vgen ratite na srpsku stranu! iskrcavi se pod 389

Istorija Srba Vladimir orovi "eogradom. Velika turska vojska! koja je za vremena dola da spase opsednuti grad! nije mogla nita pomoi. *ju je 7vgen razbio ?. ;3E.> avgusta isto kao i onu pod 2etrovaradinom! a potom je! domalo! uao i u +alemegdanski grad. Veliki vezir *uman0paa uprili! poznati krvnik 9rnogoraca! morao je da bei glavom bez obzira sa :edinja! gde je bio postavio glavni logor. 5azbijenu tursku vojsku gonili su! u glavnom! srpski dobrovoljci. *a jugu 'leani nisu uspeli da ovu zauzetost $uraka na glavnim severnim bojitima iskoriste s vie sree. /ni nisu imali kopnene vojske ni dovoljne artiljeriske spreme. Uspeli su samo! da u nekoliko poprave odnose s 9rnom 8orom. Vladika :anilo prihvatio je saradnju sa 5usijom i oseao je! kao i drugi 9rnogorci! vie za nju nego za 'leane ili za %ustriju. %li! njemu je bilo jasno! da je "og visoko a ruski car daleko i da 9rna 8ora! upuena na susede! mora da trai neposrednih sredstava i naina da bi mogla da ivotari. 'leani su joj mogli naneti osetnih teta i pakosti! ako im na granici stegne nadzor i ako kod susednih plemena raspali stare mrnje i osvete. +ako ni samim 'leanima nije bilo u interesu da prekida dotadanje veze s 9rnogorcima! to nije bilo teko doi do izvesnog sporazuma. *a crnogorskom saboru od F<. 6ebruara 3@3@. bilo je odlueno da 9rna 8ora ponovo stupi pod mletaku zatitu! a 'leani su potom! iako s puno nepoverenja prema vladici! pristali! da on vri duhovnu vlast i nad njenim podanicima "oke +otorske i junog primorja. Vladika :anilo! borben i istrajan! uspeo je sa ova dva naslona! na 5usiju! koji je bio vie moralni! i pored neto stalne materialne potpore! i na 'letaku 5epubliku! da pojaa i svoj lini poloaj i ugled svoga bratstva i da postane neosporno glavna linost 9rne 8ore. $eke borbe iz prvog perioda njegove uprave! u doba njegove plahovite mladosti! donele su mu dosta iskustva i vie opreznosti! i on je s toga! u drugom periodu! mnogo stianiji i vie relativan. 2osle dva onaka strahovita poraza! kao to behu onaj pod 2etrovaradinom i onaj pod "eogradom! $urcima nije ostajalo drugo nego da trae obustavu rata. U 2oarevcu! gde je mir sklopljen 3=F3. jula 3@3D.! $urska je uinila %ustriji ogromne ustupke. :ala joj ne samo ceo "anat i jugoistoni rem i 'alu Vlaku! nego i svu rbiju do zapadne 'orave i reke +amenice i bosansku 2osavinu. everoistona rbija sa crnorekim i kneevakim okrugom ostala je $urcima! isto kao i oblast +rupnja u podrinskom kraju. 'leani su dobili takozvanu liniju 'oenigo! t. j. onu granicu koja je vaila izme(u "osne i 1ercegovine s jedne i :almacije s druge strane sve do 343D. godine. *a osvojene oblasti "anata i rbije polagala je pravo Ugarska :vorska +ancelarija po nasle(u krune v. tevana! ali je beka vlada odluno odbila njezine pretenzije smatrajui te zemlje! dobijene orujem! kao carske. /na je u njima uvela svoju administraciju pod upravom kneza %leksandra Virtemberga. amoj upravi dala je naziv %dministracija! koja je imala biti primerna! ali koja je zbog sloenosti kompetencija u centrali i izme(u centrale i nje radila vrlo sporo i teko. /d te administracije bili su izuzeti u rbiji ceo krajinski i istoni deo poarevakog okruga i dodeljeni su na upravu banatskoj administraciji u $emivaru. I %ustrijanci su! kao i $urci! ostavili lokalne optinske vlasti sa njihovim knezovima na elu. %ustriska uprava nije u zemlji ostavila dobar trag. *jen e6 bio je samo vojnik! udljiv! odan piu! svojevoljan! neskrupulozan u pitanjima novca. /d naroda su i on i njegovi organi uzimali ta su hteli i koliko su hteli& grabljivost pojedinaca nije uopte znala granica. Bemlja je stradala i od hajduije! koju vlasti nisu mogle a nisu ponekad ni htele da iskorene. Izvesni njeni ljudi bili su u vezi sa hajducima ili sa hajdukim jatacima. *arod je titalo i bespravno i bezobzirno iskoriavanje njegove radne snage i njegove stoke. $i postupci dovodili su dotle! da je narod iz rbije poeo da se seli u turske oblasti i da

390

Istorija Srba Vladimir orovi su i same austriske vlasti nalazile da se prela mera. .edan njihov izvetaj priznaje sam! da je stanje u zemlji ,benjeinensnj rdig-! t. j. zasluuje da se oplae i da bi ljudi zasluivali da se s njima postupa ,vie hrianski-. 2ored toga na rbe je r(avo delovala i austriska verska politika. .o prije sklopljenog mira u 2oarevcu odluio je austriski car +arlo VI! da se u rbiju poalje izvestan broj misionara! koji e raditi u korist katolicizma. *ova uprava dobila je izrino upustvo! da ima oprezno delovati da se pomogne delo unije. +atolika je vera bila povlaena i imala je za sobom sav dravni autoritet. :a bi se ojaao katoliki elemenat svi novi doseljenici u rbiju mogli su biti samo te vere& u samom "eogradu broj katolika imao je da bude ,svaki put- vei od pravoslavnih. Ve 3@FE. god. ustanovljena je katolika episkopija za rbiju! a sedite joj je bilo u mederevu. 2osebni kanonici behu postavljeni u capcu! .agodini! 5udniku i 2arainu! a u "eogradu ih je bilo vie. 2red kraj svoje vlade crkvene austriske vlasti osnovale su nove parohije u 'irijevu! Valjevu! 2oarevcu i 8raditu. Uz crkvu delovala je i kola! iji su nastavnici morali polagati ispite pred isusovakim komisijama. 8od. 3@FE. osnovana je u "eogradu jedna vrsta nie gimnazije. :ok je tako iren katolicizam u zemlji gde ga dotle nije bilo ili ga je bilo vrlo malo u izvesnim trgovakim kolonijama! dotle su pravoslavlju injene mnoge tekoe. +ad je 3@F?. god. umro mitropolit karlovaki Vientije 2opovi postavljalo se samo od sebe pitanje# da li da se ujedine karlovaka i beogradska mitropolija i da se tim ujedinjenjem dobije jedinstveno crkveno vo(stvo za sve rbe u austriskoj dravi. Ba rbe pitanje je bilo jasno i oni su svi! i svetenici i narod! iskreno eleli da se to ostvari. %li su protiv toga bile i austriske vlasti i katoliki klir. Ujedinjena srpska crkva imala bi vie samosvesti i otporne snage i oteavala bi proces unije. em toga! u "eu se nalazilo da bi pripajanje rbije i "anata karlovakoj mitropoliji moglo pojaati prohteve ugarske :vorske +ancelarije. 2o elji rba peki patriarh 'ojsije 5ajovi potvrdio je bio 3?. avgusta 3@F3. vladiku 'ojsija 2etrovia za beogradskog mitropolita! ali je u isti mah izrazio elju! da on! u sluaju smrti karlovakog mitropolita! ujedini pod svojom vlau sve rbe pod %ustrijom. ,+ao to je "eograd od poetka grad kraljevski stoni u srpskoj kraljevini! tako i sada lepostvuje! pa neka bude uvek arhiepiskop mitropolit vrhovni svih rba koji se nalaze pod vlau najsvetlijeg i najaugustnjejeg monarha rimskog-. :a bi se ostvarila ta elja rbi su bili sazvali crkveni sabor u leto 3@FF. %ustriske vlasti bile su zabranile rbima iz rbije! pa i samom mitropolitu 'ojseju! da uestvuju na tom saboru. %li ih on nije posluao. rbi su izabrali 'ojsija kao pomonika obolelom mitropolitu Vientiju s naroitim obrazloenjem! da hoe energiniju zatitu narodnih privilegija i interesa pravoslavlja. "e taj saborski zakljuak nije hteo da odobri. 5uski uticaj me(u rbima 'ojsije 2etrovi! koji je! kao beogradski mitropolit! mogao izbliza da prati rad austriskih vlasti i da u svom linom primeru vidi i oseti njihove zadnje namere! reio se vrlo brzo da se za vremena pobrine za odbranu pravoslavlja. Videi da naem svetenstvu nedostaje dobra kola! a ne verujui austriskim kolama! kojima su na elu bili isusovci! on se jo 3@3D. god. obratio glavi pravoslavlja! caru 2etru Velikom. 8las o 5usiji i njenom velikom caru irio se po svima srpskim zemljama! od 9rne 8ore do ent %ndrije. /d poetka jVIII veka nekoliko je naih rba iz %ustrije ilo u 5usiju ne mogavi da podnose pritisak verskih vlasti i njihovih pomagaa. .edan izme(u njih! titelski kapetan 2anta "oi! koji je ve 3@=A. god. preao u 'oskvu! postao je ,stalni pretstavnik i izvestilac cara 2etra %leksijevia za srpske poslove-! a 3@=D. god. dobio je i neku vrstu ovlaenja od sabora u +ruedolu. +ad se 5usija spremala za rat s $urskom 391

Istorija Srba Vladimir orovi "ogdan 2opovi! izaslanik rba o6icira iz %ustrije! ponudio je u 2etrogradu 3@3=. srpsku saradnju. impatije rba u tom ratu bile su potpuno na ruskoj strani. .edan srpski pisar u +arlovcima molio se iste godine u svom zapisu "ogu# ,2osobi! gospodi! caru naemu-! t. j. pravoslavnom caru 2etru. U vie zapisa! pesama i usmenih saoptenja klicalo se 2etru i 5usiji! koji su smatrani kao vrhovni zatitnici pravoslavlja. %ustriska vlast! koja je imala toliko uspeha protiv $uraka od 3ED<03@3D. god. stekla je vrlo mnogo uslova da bude pozdravljena kao sila osloboditeljska! ali je njen presti kvarila nasrtljiva verska politika! koja je odbijala nae ljude. lovenska i pravoslavna 5usija postajala im je sve blia i oni su sve vie poeli obraati svoje poglede na 'oskvu i 2etrograd. U prvom redu to je inilo svetenstvo! a za njim i ostali narod. /d svog prelaska u %ustriju rbi su traili veza sa 5usijom! tuili se na austriske postupke! i gledali da dobiju moralne podrke. Bnamo sigurno! da su 3@=D. i 3@33. noti6ikovali 5usima i izbor svojih novih mitropolita. /braajui se 2etru Velikom po drugi put! 3@F3. god.! mitropolit 'ojsije mu je izneo tekoe koje podnosi od katolike propagande! a onda je od njega traio da bude drugi apostol 1ristov me(u rbima. ,2rosveti i nas kao i svoje ljude! da ne reknu nai neprijatelji# gde je njihov "ogd i da nema ko da pomogne-. ,*e traimo bogatstva! nego pomoi za prosvetu uenja i za oruje dua naih da bi se suprotstavili onima koji vojuju na nas-. 9ar je ve FF. maja 3@FF. naredio! da se srpskim crkvama polje odejanja i knjiga i da se za nastavnike upute me(u rbe dva kijevska vaspitanika. %li je prolo prilino vremena dok su se nala pogodna lica! ili bolje! dok se u prvi mah nalo jedno. $o je bio 'aksim $erenevi uvorov! sinodalni prevodilac. 5uska dravna blagajna odredila mu je <== rubalja godinje plae! a drugih <== bilo je votirano za jednog grkog uitelja! koji je bio isto tako potreban i koga e moi izabrati mitropolit sam. Uz uvorova poslato je @= komada slavenske gramatike 'eletija motrickog! 3= primeraka 2olikarpova trojezinog renika i A== bukvareva. U +arlovce uvorov je doao tek u maju 3@FE. god.! a kolu je otvorio 3. oktobra iste godine. *o ve posle etiri meseca preselio se! po mitropolitovoj dozvoli u "eograd! gde je poeo rad 3. 6ebruara 3@F@. *jegova kola nije donela rbima ono to se od nje nadalo! ali je bila ipak bar jedan polukorak napred. rbi su se oseali ugroenim i ova je kola! ako nita drugo! pokazala interes pravoslavne 5usije za njih. % to je bilo potrebno! jer su se austriske vlasti spremale da znatno prikrate srpske povlastice. U "anatu je i za pravoslavne propisano svetkovanje katolikih praznika& kod izbora mitropolita imala su se caru predloiti po tri lica! a isto tako i pri izboru episkopa& episkope i mitropolite ne treba pustiti da sami idu u narod bez pratnje kog inovnika& osloboditi narod od mitropolitova uticaja u svetovnim stvarima. :ok su tako stezali vlast i prava srpskog svetenstva katolikom je puten pun mah. Iza smrti Vientija 2opovia ;3@F?.> srpsko se pitanje postavilo u punoj jasnosti. "e je eleo da 'ojsije nikako ne sjedini karlovaku i beogradsku mitropoliju! a narod nije pristajao ni na kakvo drugo reenje. Vie od godinu dana povlailo se to pitanje! dok u "eu nisu najposle pristali da 'ojsija potvrde kao karlovakog mitropolita i samo kao administratora beogradske mitropolije. %li istog dana! 3. aprila 3@F@.! kad je 'ojsiju bila izdata diploma! objavljen je i carski reskript! koji je sadravao ona napred pomenuta ogranienja privilegija. $aj reskript naiao je na otvoreno negodovanje u narodu. Izvesni narodni prvaci odbie da ga prime do znanja! a kamo li da ga izvruju. *arodni sabor uputi pretstavku caru pobijajui odredbe reskripta! a sam mitropolit ode u "e! da objasni narodni stav. Iz "ea su poetkom 3@F4. god. dali novo objanjenje srpskih privilegija! ali bez mnogo ustupaka. toga narod ponovo odbi i taj pokuaj na svom saboru u "eogradu i uputi u "e novu

392

Istorija Srba Vladimir orovi deputaciju! s mitropolitom na elu. 'itropolit 'ojsije i umro je tom prilikom u carskoj prestonici! F@. jula 3@<=. Ista borba oko popunjavanja mesta zajednikog mitropolita ponovila se i 3@<3. god. rbi su kandidovali aradskog vladiku Vientija .ovanovia! koga je Gaza +osti netano i svirepo prikazao u svom 2eri egedincu! i ostali su uporni branei svoj stav. %li njihovo ogorenje nije bilo samo zbog verskih pitanja! u kojima su %ustrijanci preterivali sve vie! zabranjujui ak i podizanje i opravku pravoslavnih crkava i gonei srpsko svetenstvo. )inili su to sasvim bezobzirno ne samo u 1rvatskoj! nego ak i u rbiji. U varadinskom (eneralatu dolo je 3@3D. god. do prave bune! kad je unijatski vladika dao ubiti na vratima manastira 'are njegovog nepopustljivog pravoslavnog igumana i kad je silom poeo nagoniti narod na uniju. %li rbi su patili isto tako i od socialnih nevolja i od nesavesne i grabljive administracije. %ustriske vlasti obilato su delile i prodavale velike komplekse zemljita po remu i "akoj tu(oj gospodi. Iloki spahiluk sa <= sela dobio je knez Givije /deskalki& vukovarski sa FA sela dobi gro6 7lc& karlovaki sa +amenicom i lankamenom i jo @ sela baron 8. I6eln& mitrovaki sa 34 sela gro6 +oloredo& zemunski sa F= sela knez cenborn i dr. Bakupnici i upravnici tih imanja pravili su velike zloupotrebe i nekontrolisani od svojih gospodara vrili su nad narodom prevare i nasilja svih vrsta. +ulaci gospodi maloj i velikoj bili su teki i na njih se izgonilo bezobzirno. Ba jednog od tih zakupnika! nekog +olhunta! zna se! da je na imanje svog gospodara 3@FD. god. doao sa jednim kolima stvari! a kad je 3@<3. god. odlazio za /sek morali su seljaci dati @= kola za prevoz njegove prtljage. $ako se brzo! i bezduno! grabilo na raun seljaka i malog sveta. Bbog tih i takvih tipova mnogi su ljudi beali sa spahiluka i odmetali. Ba pet velikih sela u :onjem remu belei se! da su prosto opustela ; akule! +erek! $olinci! :renovac i Vitojevci>. 'itropolit Vientije .ovanovi ;3@<303@<@.> tuio se ruskoj carici %ni na neverovatne postupke austriske soldateske po rbiji. Vojnici su grabili nemilosrdno po kuama! imanjima i po crkvama& ,ta vie nisu ostavljali na miru ni same mrtvace! nego su ih iskopavali iz grobova i s njih skidali to su od vrednosti nali-. /tre su isto tako i njegove pretstavke austriskim vlastima. *ije nikakvo udo! to je svet! pod takvim prilikama! naputao zemlju. 9elo selo :ubnica iz parainskog kraja prebeglo je u $ursku. 8od. 3@F3. postojale su! po austriskom popisu E.=F< sesije u rbiji! a 3@FE. samo A3=<. U parainskom okrugu od <A3 sesije iz 3@F3. god. ostalo ih je 3@<?. svega F<D. am princ %leksandar Virtenberki alio se pred kraj svoje uprave na inovnitvo i govorio je ,da bi itavi krajevi morali dezertirati ako ostane ovako-. :a popune taj manjak! a i radi vee svoje sigurnosti! %ustrijanci su poeli rano da dovode strane! mahom nemake! koloniste u rbiju! a naroito u "eograd! koji su od 3@F<03@<E. god. pretvarali u jednu od najaih tvr(ava 7vrope. 8od. 3@<E. nalazilo se u samom tom gradu na A== nemakih porodica i jo neto tu(ih narodnosti iz austriskih zemalja. .edan deo "eograda! stara 2alilula! dobio je tada ime +arlstal. 9ar +arlo VI! po kom je dat taj naziv! postavio je bio kao naelo! da ,u "eogradu! kao krajnjem graninom mestu i prvom zidu celog hrianstva! nemaka nacija u svako doba mora biti prva po snazi i po broju-. |elja srpskog episkopata! da pomou ruskih uitelja podigne duhovni nivo svetenstva i suzbija sve moniju propagandu katolikog klira! nije ispunjena u onoj meri kako se to zamiljalo. 'aksim uvorov nije bio ovek koji bi se sav! s ljubavlju! bacio na posao! a i sa srpske strane! od konzervativnih elemenata! pravljene su mu izvesne tekoe iz nerazumevanja i iz zavisti. *ije bilo ni pravog plana kako da se 393

Istorija Srba Vladimir orovi organizuje posao. 'itropolit! sam prilino neuk! prepustio je posao uvorovu! a ovaj opet! radei na svoju ruku! nije bio potpuno naisto ta uprav rbima treba i s koga kraja da se pone. /d ?= (aka u beogradskoj koli! s kojima je poeo rad! veina ga je brzo napustila. toga je kola nastavljena od idue godine ponovo u +arlovcima! gde se ovog puta i odrala. 2oetkom decembra 3@F@.! kad je tu bio poet rad! u koli su se bila skupila 3FA (aka! me(u kojima je bilo i (akona i monaha! pa i svetenika. uvorov je s njima poeo rusko0slovensko itanje! pa je doskora! s naprednijima! otpoeo i kurs gramatike! a kasnije i latinskog jezika. em toga otvorena je rusko0slovenska kola u %radu! gde je uitelj bio uvorovljev brat 2etar! pa zatim u "eogradu! Valjevu! 2oarevcu i 'ajdanpeku. U ovom poslednjem mestu 3@<?. god. izrino se pominje kao ,meter- jedan 5usin. uvorov je izdrao u +arlovcima do avgusta 3@<3.! kada je! zava(en s ljudima i lino ogoren! napustio kolu! ponevi se pred kraj vrlo nelojalno. U %ustriji je ostao do 3@<@. god.! provodei jedan deo vremena pri poslanstvu u "eu! a drugi kao srpski uitelj u egedinu! everinu i *ovom adu. Ba to vreme radila je u "eogradu! od 3@FE. god.! latinska kola! t. j. jedna vrsta gimnazije! sa jezuatskim nastavnicima i sa tim duhom! i sa neskrivenom tenjom da se preko dece deluje i na roditelje. Ba kolstvo me(u rbima brinuo se s puno ljubavi i mitropolit Vientije .ovanovi. /n je doveo za uitelja i propovednika 5usa jeromonaha inesija Baluckog! koga je postavio i za upravitelja srpskih kola. U +arlovcima je nastavila rad uvorovljeva kola i bez njega. U "eogradu je za vremena Vientijeva! 3@<3. god. bila uvedena kola i za crkveno pevanje& radi toga je bio doveden iz vete 8ore jeromonah %natolije! ,iskusni psalt-! koji je stvorio i grku kolu. /n je posle radio i u +arlovcima. /n se ivo trudio da otvori kole i po drugim stranama! bar u svima eparhiskim mestima. *aroito mu je bilo stalo do toga! da se u +arlovcima razvije slovensko0latinska kola kao jedna vrsta gimnazije. toga se obratio u 5usiju! kijevskom arhiepiskopu! da bi iz tamonje akademije dobio sposobne nastavnike. *a njegov poziv do(oe me(u rbe krajem leta 3@<<. nekoliko novih uitelja! me(u kojima bee najznaajniji 7manuel +ozainski. 5aji kae za njega i njegove drugove da ,sa divnim uspehom poee prepodavati izredno nastavljenje latinske gramatike-. /ni su pravi tvorci gimnaziske ili ,latinske- nastave u +arlovcima. +ozainski je bio ovek knjievno obrazovan! 6inijeg duha! koji je u kolu uneo klasiarske besede! pevanje pohvalnih oda i koji je prvi kod nas organizovao pozorine pretstave sa svojim (acima. /n je za njih napisao i prvu nau $ragediju o smrti cara Uroa. 2osle odlaska Baluckog +ozainski je od 3@<E. god. postavljen za rektora svih kola beogradsko0karlovake mitropolije i za glavnog crkvenog propovednika. *a tom poloaju on je ostao do leta 3@<D.! kad je! iza smrti mitropolitove! i zbog novog rata s $urcima napustio rbe i otiao u 5usiju. 5aji s bolom konstatuje! kako se ,dobro ustrojeni srpski 2arnas rasu i krasno cvetajui uilitni vrt bi uniten... /d dva arhiepiskopa 'ojseja i Vientija zavedeno uenje ostade pogrebeno u +arlovci! a ostade samo mala trivijalna kola slovenska i gramatika-. /vi ruski uitelji! veinom 'alorusi! s toga protivnici katolike propagande! o kojoj su mnogo znali i na svom terenu! pojaali su sigurno ruski uticaj me(u svojim srpskim (acima! mada inae nisu bili zadovoljni srpskom sredinom u kojoj su radili i gde su kalu(erske pakosti bile na dnevnom redu. *apredovanje 5usije bilo je vidno i pravoslavni su u nju upirali oi sve vie. U jVII i na poetku jVIII veka bilo je nekoliko sluajeva! da su srpski svetenici! ak i episkopi! od straha ili za ljubav obeanja! primali uniju. 'itropolit 'ojsije je ispovedio tajnu! da je i njemu bio nu(en crveni eir. /d druge polovine jVIII veka takvi sluajevi su sve re(i. rpski redovi 394

Istorija Srba Vladimir orovi postaju vri! svesniji i jai. 8ra(anski stale srpski! koji se ve bio ukorenio! s razumevanjem prati narodne poslove i uestvuje u njima dajui jake podrke crkvi i odbrani vere. *jihove veze s 5usijom postaju sve ee. *ai ljudi! sveteni i svetovni! alju mlade srpske momke na studije u 5usiju! ponajvie u kijevsku :uhovnu %kademiju! da se napoje tamo! na izvoru pravoslavlja. Ve 3@<@. god. pominje se kao prvi svreni (ak te kole kasniji budimski episkop :ionisije *ovakovi. $i ruski (aci i mladi srpski vaspitanici kod ruskih uitelja postaju nosioci ruskog duha! ire njihovu kulturu! slave njihove uspehe. U rukopisnim pesmaricama jVIII veka ima mnogo isto ruskih pesama! koje su ule u nae drutvo! sa pravim kultom 5usije i ruskih vladara. ,2{sn slavnago orla ross{skago- velia rusku pobedu nad cvedima& druge nad $urcima. 'islim! da se moe potpuno sigurno tvrditi! da je ruso6ilska orientacija u srpskom drutvu bila potpuno svesna i iroko rasprostrta krajem tridesetih godina jVIII veka! obuhvatajui ne samo svetene krugove nego ceo narod. 5usija je bila kula pravoslavlja& na nju se traio naslon i od nje se oekivala ne samo moralna nego i stvarna pomo. U te nade rbi su unosili ne samo mnogo vere! nego i mnogo poverenja! i mate! i lirike! zamiljajui da 5usija misli i da treba da radi i da e raditi samo onako kako oni ele. *isu uvek vodili rauna! da 5usija ima i svojih puteva i svojih posebnih interesa. Uticaj ruske kole me(u rbima osetio se naroito u jeziku. :o kraja jVII i poetkom jVIII veka me(u naim crkvenim ljudima i prepisivaima vladao je jo uvek preteno stari srpskoslovenski! ,srbuljski-! jezik! sa neto primesa narodnog govornog jezika. %li ve od sredine jVII veka javljali su se i uticaji rusko0slovenskog jezika. +ako je u srpskim crkvama sve vie nestajalo starih bogoslubenih rukopisnih i tampanih knjiga! to su srpski kalu(eri taj nedostatak nakna(ivali dovozom iz 5usije. 8od. 3@<F. u remu je u 3=A crkve i kod svetenika bilo svega 33AE crkvenih knjiga! od kojih su AE? bile srbulje! a ED3 ruska knjiga. 5azvila se postepeno i trgovina s knjigama sa tih strana& trgovci ,'oskalji- dolazili su na vaare i proturali ruske knjige u prilinoj meri. toga ve krajem jVII veka sretamo kod ponekog od naih pisara poneke ruske rei i oblike. /d pojave ovih ruskih uitelja i njihovih bukvareva i gramatika taj uticaj postaje mnogo intenzivniji. *ovi srpski narataji poeli su da upotrebljavaju ruske oblike! poneke ruske 6onetske crte i toliku mnoinu ruskih rei! da je postepeno srpski knjievni jezik dobio sasvim novi lik. 2ostao je smesa srpskog! ruskog i starog slovenskog! koja se upotrebljavala sasvim proizvoljno. I sam naziv tog jezika bio je rusiziran i zvao se ,slavjanoserbski-& ak svoje narodno ime poeli smo bili upotrebljavati u nenarodnom obliku kao , erbi-. /ni koji su neto vie uili ili koji su sebe smatrali uenijim pisali su iskljuivo tim jezikom smatrajui ga otmenijim i vie crkvenskim& za mnoge od naih pisaca jVIII veka narodni jezik bio je neto prosto! ,paorsko-! ,govedarsko-. Ba izvesne nae pisce toga vremena jedva se moe rei da su pisali srpski ili da su nai! toliko im je jezik pun tu(e smese. % sintaksa i ceo duh pisanja bili su takvi kao da su to r(avi prevodi tu(ih dela. +ad se od poetka jIj veka javila reakcija na to nai mnogi ljudi! a posebno pretstavnici crkve! ostajali su uporno i borbeno pri toj meavini nalazei da nas ona pribliava 5usima. +ao najvei ustupak koji su inili neki od njih bilo je to! da dozvole upotrebu dva jezika# narodnog za iri puk i tog meanog za vie duhovne potrebe. /d jVIII veka napustio se na stari srpskoslovenski jezik i u crkvi. :anas svetosavska crkva ne upotrebljava jezik svog organizatora! niti njegovu tradiciju. U naim crkvama slui se sad ruskoslovenskim jezikom sa srpskim izgovorom. I svi noviji tekstovi crkvenih knjiga! koji su pretampani u +arlovcima i "eogradu! ra(eni su potpuno po ruskim izvornicima. .er samo se 5usima i ruskim knjigama verovalo! da 395

Istorija Srba Vladimir orovi nee doneti unijatske tekstove ili drugu koju podvalu propagande! koje su se ljudi stalno bojali. /ve veze rba sa 5usima i ovo sve dublje pripajanje rba za svog velikog severnog brata nisu mogli ostati nepoznati austriskim merodavnim krugovima. U "eu se odavno videlo da njihova politika nije mogla zadobiti rbe. )ak su i vojni krugovi! koji su ih dotle cenili kao potrebne ratne saradnike! poeli sumnjati u njih. 7vgenije avojski nije to ni krio. Bbog toga su mnogi krugovi pomagali akciju propagande s planom ne samo iz verskih razloga! nego i iz uverenja da e ih tim vie pribliiti "eu i odvojiti od 5usije. U austriskim krugovima poelo se oseati! da se u monoj severnoj carevini! koja od 2etra Velikog postaje inilac prvog reda! javio opasan takmac na "alkanu! na koji je! posle postignutih uspeha! beka vlada polagala skoro iskljuivo pravo. 2ravoslavlje je bilo prirodni saveznik 5usije. U 'oldavskoj i Vlakoj! me(u rbima i "ugarima! i me(u svima 8rcima ruski presti je vidno jaao. U "eu nisu nikad mogli da uvide osnovni problem za uspeh njihove istone politike# da bi zadovoljni rbi njihova carstva bili glavni nosilac i za svu akciju na "alkanu! odnosno u njegovom zapadnom i severnom delu. 'ada su 5usija i %ustrija u to vreme u dosta politikih pitanja ile zajedno! u "eu se 5usiji ipak nije potpuno verovalo. Isto tako ni rbima! prema kojima se nastavljala politika ikana! potiskivanja i preveravanja. Bbog izbora novog kralja u 2oljskoj dolo je 3@<<. god. do protivnosti izme(u 5usije i %ustrije s jedne i Crancuske s druge strane. Ba vreme rata koji su bekoj vladi objavile Crancuska! cpanija i ardinija! austriska vojska nije imala mnogo sree. .avie se tekoe i u unutranjosti. U 'a(arskoj izbi 3@<A. god. buna! koju je pothranjivao Cranja 5akoci iz $urske. 2obunili su se prvenstveno 'a(ari! odbijajui da idu u vojsku! u segedinskom kraju! pa je! irei se i zahvatajui seljake! ustanak postepeno dobio agrarni karakter. /pet bee oivelo ime ,kuruca-. rpskog uea u tom pokretu bilo je vrlo malo. .edino mu se pridruio stari peanski kapetan 2era egedinac! koga je ogorilo ponaanje viih inovnika i koga su na tu akciju potakli 'a(ari. 8lavni pokret razvio se u prolee 3@<?. i imao je ist revolucionarni karakter protiv cara i protiv *emaca. %ustriske vlasti uguile su ga brzo! i to u odlunoj borbi kod 7rdehe(a pomou rba. 'itropolit i srpske vo(e trudili su se da spasu od smrtne kazne starog kapetana! koji je u snanoj +ostievoj tragediji dobio herojski lik i u kome je pesnik hteo prikazati tipskog pretstavnika srpskog naroda pod esarovom vlau! ali je sve bilo uzalud. Iz ovog vremena imamo izvetaj jednog engleskog putnika o rbima u 'a(arskoj. /n je sumaran i vie govori o spoljanjim osobinama! ali je zanimljiv u mnogom pogledu. rbi ili 5aani ,veoma su se namnoili u 'a(arskoj! tako da jedva ima vee varoi! naroito u junoj 'a(arskoj! gde se ne nalaze u velikom broju... U mnogim krajevima 'a(arske raanske kue su samo male kolibe! iji se krovovi jedva diu od zemlje. 5aani grade kue i u stenama& nekoliko takvih video sam i u "udimu. |ive aljkavo... /dea 5aana iz prostog naroda razlikuje se od ma(arske! i jednostavnija je. astoji se samo od nekog sukna sa velikom i etvrtastom kukuljicom! i umotava telo! na kome nema vie nieg drugog sem lanenih akira. +apa im je po obliju hajduka. Veinom nose sandale ;opanke>... "ogati 5aani! koji se vi(aju u "eu! nose dugaku istonjaku odeu! sa almom! i velike akire kao $urci-. %ustriski porazi 5azdraena estim uznemiravanjima $atara sa podruja june 5usije! naroito za vreme svoga rata sa 2erzijom! petrogradska vlada je naredila da se napadne i zauzme 396

Istorija Srba Vladimir orovi %zov! to je 3@<E. god. dovelo do rata s $urcima. %ustrija! kao saveznik 5usije! pokuala je da posreduje! ali kad je videla da 5usi nee lako da popuste i da imaju veih planova na "alkanu! uplaila se za svoj poloaj! pa se reila da i sama u(e u rat s $urcima! iako se tada jo nije bila konano izmirila s Crancuskom. U rat je ula pod vrlo nepovoljnim uslovima. *jeni istoriari tvrde! da je vojna snaga carevine bila u oiglednom opadanju i da se to jasno videlo u borbama na zapadu! gde ni prisustvo 7vgena avojskog nije moglo da donese njihovim borcima vie sree. 2osle 7vgenove smrti! u prolee 3@<?.! 9arevina nije imala nijednog vojnog lica od veeg znaaja. U samoj zemlji bee mnogo nezadovoljstva. 'e(u rbima naroito! i to i u Ugarskoj i 1rvatskoj! kao i u rbiji. %ko oni i nisu dizali 6ormalnog ustanka negodovanje je bilo duboko i skoro u svima krugovima. isto vojnikog gledita %ustrija je pogreila to nije pribrala vojsku na jedno glavno ratite! nego je udarala u tri pravca! a i u ta tri pravca sa vie devijacija. /dmah! prve godine rata! u leto 3@<@.! ljuto je nastradala austriska vojska pod "anjom Gukom. Ima vesti! da je tom porazu znatno doprineo jedan rbin! koji je upuivao $urke kako da rade. :a je srpskog neraspoloenja bilo svedoi jasno jedan savremeni zapis iz manastira /rahovice! a uza nj manje0vie jasno i nekoliko drugih. 2a! ipak! vei deo rba reio se i ovog puta da bude na austriskoj strani. Uzroci su jasni. /vog puta bile su u ratu protiv $urske i 5usija i %ustrija i rbi su smatrali za svoju dunost da se na(u zajedno s njima. U toliko pre to je za njih izgledalo sigurno! da bi udruene te dve sile mogle uiniti kraj turskoj vlasti. em toga! turska centralna vlast bila je mnogo oslabila i nije imala ni snage ni volje da obuzda samovolju pojedinaca. % u unutranjosti se od nje mnogo patilo. Velik broj muslimanskog stanovnitva! potisnut u poslednjim borbama iz Ugarske! 1rvatske! lavonije! :almacije i severne rbije! bio se sruio u "osnu! 1ercegovinu i taru rbiju! i obeskuen i ozlojeen hteo je da se obeteti na raun hrianskog stanovnitva. $o je bilo doba suvih zuluma svake vrste. *a jednom tajnom zboru! odranom u martu 3@<@.! na kom se naao patriarh %rsenije IV .ovanovi cakabenta sa nekoliko episkopa ;skopskim! rakim! tipskim i samokovskim> i sa nekoliko svetovnih glavara iz tarog Vlaha i studenikog kraja bilo se reilo! da rbi pomau austriskoj vojsci. Upada u oi! da se uz patriarha nije naao niko iz "osne! 1ercegovine i 9rne 8ore. 2okret je bio isto lokalan! u kraju! u koji je imala biti upuena austriska o6anziva i gde su njeni ljudi najvie radili. em srpskog patriarha za %ustriju je radio i katoliki nadbiskup u koplju 'ihailo uma! a pregovore je vodio! postavljajui velike zahteve! i ohridski arhiepiskop .oasa6. ovim poslednjim nije se nita postiglo! a uma je morao pre objave rata da prebegne %ustrijancima! jer su mu $urci bili uli u trag. 2atriarh i austriski poverenici uspeli su! da pokrenu u akciju jedan deo zetskih br(ana i %rbanasa. njim zajedno otilo je u austriski vojni logor blizu *ia nekoliko pretstavnika Vasojevia! +ua! 2ipera! "ratonoia! +limenata i 8ruda. amo ni ovog puta nije bilo pretstavnika iz stare 9rne 8ore! koju su zadravali mletaki susedi. %ustriska vojska! koja je! sa srpskim pomonim odredima! pod zapovednitvom tanie 'arkovia 'latiume! operisala prema jugu! u pravcu *ia i *ovog 2azara! uzela je *i FD. jula bez borbe! a istog dana i *ovi 2azar. tarovlaki knez %tanasije 5akovi digao je svoje ljude i pomou njih oistio *ovu Varo i 2rijepolje. %li austriski odredi ne behu dovoljno jaki ni dovoljno veto vo(eni! a i odziv srpskih ustanika bio je manji nego to se nadalo. $o je dolazilo otud! to su $urci preduzeli energine protivmere. /ni su patriarha %rsenija! kad se vratio od %ustrijanaca! bili zatvorili i moda bi ga umorili! da se nije nou spasao iz 2ei i dobegao u 5ugovu.

397

Istorija Srba Vladimir orovi *jegova sabrata! samokovskog episkopa 5ugove se patriarh prebacio u Vasojevie. imeona! su muili i najposle obesili. Iz

+ad su krajem jula 3@<@. $urci pribrali svoje snage! oni su i na ovom ratitu! kao i u "osni! pokazali svoju nesumnjivu vojniku vrednost. $o je zaplailo i rbe i %rbanase! pa se nisu u veoj meri digli na oruje. *isu ak donosili ni dovoljno hrane za vojsku! neto moda to je nisu imali previe! a jo vie iz straha. Uz to! javila se! kao i ono krajem jVII veka! kuga i druge zarazne bolesti. vet je! na kraju krajeva! bio i naelno uzdrljiviji! ba u ovim krajevima! posle iskustva pred Veliku eobu. 'ada su eleli pobedu hrianima ljudi nisu hteli mnogo da se izlau& bili su za saradnju! ali ne da ceo teret pane na njih. I imali su pravo. %ustrijanci su pretrpeli poraz i pred Vidinom i nisu imali dovoljno snage! da je ponovo bace protiv $uraka na jugu. U zoru 3<. ;FA.> avgusta %ustrijanci su napustili i *ovi 2azar. 2atriarh kad je sa svojim "r(anima ;bilo ih je oko <.===> doao pred taj grad uo je! na svoje pravo zaprepaenje! da su ga %ustrijanci sa 'latiumom napustili. .edan patriarhov saradnik pie poteno! kako su oni! smeteni i uplaeni! nagli u beg& ,dadosmo se u beg ko vie mogae begati! pretiui drug druga i obazirui se esto natrag da nas ne dostignu agarjani i poseku-. *eki od "r(ana nastavie put za austriskom vojskom! a drugi se vratie kuama. 2atriarh je preko tudenice otiao u +ragujevac! a odatle u *i. %li! bezglavi! %ustrijanci su napustili uskoro i taj grad! s namerom da glavnu akciju razviju na :rini i osvoje "osnu. *jih je pratio poraz za porazom! i pored privremenih sitnih uspeha. 2ovlaei se iz *ovog 2azara %ustrijanci su poruivali svojim saradnicima neka se spasava kako ko zna ili neka ide za njima. 2atriarh se iz *ia uputio u "eograd. 2osle smrti arhiepiskopa Vientija .ovanovia beogradsko0karlovaka mitropolija bee ostala prazna. "ilo je prirodno da nju zauzme srpski patriarh bilo privremeno bilo stalno! ako moradne ostati na austriskoj strani. 7piskopat srpski u Ugarskoj primio ga je bratski. redinom decembra 3@<@. otiao je %rsenije IV u "e! da tamo uredi svoju stvar. U "eu su ga doekali s panjom i priznali su mu duhovnu vlast! ali samo privremeno. /d izbeglica! koji behu doli s patriarhom! obrazovan je naelno jedan puk od F.=== ljudi! ali koji nije bio ostvaren. U martu 3@<4. imenovan je bio patriarhov zet! knez %tanasije 5akovi! za pukovnika srpske narodne milicije. :otadanji vo(a srpskih odreda! tania 'arkovi 'latiuma! koji je aktivan od vremena borbe princa 7vgena 3@3@. god. i koji je u rbiji! pod austriskom upravom! bio oberkapetan u +ragujevcu i istakao se u ovom poslednjem ratu! bio je pao u nemilost. rpski ratnici! videi r(avo austrisko manevrisanje! neuredno plaeni i slabo zbrinuti! naputali su austriske redove i to se pripisivalo u greh kapetanu tanii! iako je ovaj inio sve to je mogao da obezbedi uspeh austriskoj vojsci. %li njoj nije bilo spasa. +orupcija li6eranata i administrativnih inovnika! slabo vo(stvo s jedne strane! a iva aktivnost $uraka s druge strane reili su rat na tetu %ustrijanaca i pre odlunog poraza. tradanja rba bila su i ovom prilikom znatna! iako su se dosta rano trgli od opasnije saradnje s %ustrijancima. *aroito su 3@<@. god. stradali Vasojevii! dok su +ui! pomagani od +limenata i "ratonoia! proli bolje. /dluni poraz austriske vojske u rbiji dogodio se 3F. ;F<.> jula 3@<4. kod 8rocke. "ilo je mrtvih i ranjenih samih 3= generala! a poginulih vojnika bilo je preko ?.===. 2oraz je! prirodno! obeshrabrio sve ljude. %ustrijanci su! bez nade da bi skoro mogli popraviti poloaj! poeli ubrzo pregovore o miru. *apustili su "eograd! u kom je @. ;3D.> septembra potpisan ugovor o miru. %ustrijanci su vratili $urcima sve posede preko ave i :unava! koji postaju i ostaju dugo vremena granine reke izme(u dva 398

Istorija Srba Vladimir orovi carstva. "eogradska utvr(enja bila su poruena. U jednoj popularnoj umetnikoj pesmi "eograd se s bolom jada to su ga napustili# / prokleti *emci i soldati mene ete esto spominjatie

% $urci! uavi u grad! Gepe bate konji pogazie I bedeme moje pokvarie! 2revisoke kule predobie! /ko mene ance raskopae! 2lemenite crkve razorie! I meite svoje ogradie! 2lemenite dvore osvojie I narodom svojim naselie. vu erviju zemlju osvojie.

$om prilikom je prebeglo na austrisku stranu neto naroda iz severne rbije! kao i ono ljudi to se sa patriarhom povlailo sa juga na sever. +oliko je bio broj tih novih izbeglica ne moe se danas pouzdano utvrditi! samo je sigurno da ih nije bilo onoliko koliko prilikom seobe patriarha %rsenija III. a rbima je ovog puta bilo i neto katolikih %rnauta! koji su se borili preteno pod srpskom komandom. .edan njihov deo otiao je u uvene i ozloglaene $renkove pandure! a drugi se naselio na imanjima barona 2ejaevia u 1rtkovcima i *ikincima. 2o jednom izvetaju iz 3@A<. god. trailo se mesto u remu za F.D?4 srpskih i albanskih porodica. :rugih preseljavanja bilo je po remu. +ad je 3@A=. god. bio zatvoren tania 'latiuma tvrdili su za nj narodni ljudi! da je on sam preveo u %ustriju i naselio oko 3.=== hrianskih dua. rbijanska milicija! koju je vodio Vuk Isakovi 9rnobarac sa E<< oveka naselila se na zaputenim imanjima /deskalija! cenborna i +oloreda. $urska osveta prema rbima nije izostala. 2atriarhovo uee na strani %ustrijanaca i njegov odlazak iz zemlje dali su im opravdanih razloga za to jai pritisak. %ktivni postaju naroito muslimanski %rnauti koji plave ne samo 'etohiju! nego i +osovo i 2olog i koji se ire postepeno sve do Vardara. Ba 5oaj pria 8r. "oovi! odlian poznavalac onih strana! da u njemu nastanjene porodice ,ne mogu izbrojati ni punih dvesta godina-. ,*a celoj levoj obali Ibra su +ui! jedno ogromno potureno bratstvo! a na desnoj manji! mnogo manji deo! koji vodi poreklo od +limenta-. ,2o selima 8ornje 5eke-! pie on! ,utvrdio sam da nema ni punih stotinu godina kad su oni jo govorili srpski-. U 2ologu jo ima muslimana %rnauta koji govore srpski! a koji su starinci i ranije bili pravoslavni. 'i nemamo! na alost! dovoljno pismenih izvora da bi mogli sa punom sigurnou i hronoloki pratiti ceo proces 399

Istorija Srba Vladimir orovi islamizacije i albanizacije u zapadnoj taroj rbiji! ali mu jasno vidimo posledice. Bastraeni i obezglavljeni srpski elemenat gubio se i povlaio ba u onim oblastima gde se nalazilo sredite nae stare nemanjiske drave. 2e! :eani! 2rizren! 'itrovica! stari 5as! "anjska! 2ritina! Vuitrn i tolika druga mesta dobili su muslimansko i albansko stanovnitvo! koje je prelazilo u veinu i pretilo da potpuno potisne rbe. +ao seljako! stoarsko i zemljoradniko stanovnitvo rbi su se sami povlaili iz gradova! jer gradski ivot nije bio u njihovoj tradiciji! ali su protivnici ulazili postepeno i u sela ili su se trudili da selima nature svoju aginsku i spahisku vlast. a sistemom ivija ilo je i stvarno podjarmljivanje. rpski elemenat na jugu bio je izloen velikoj opasnosti& dosta je samo rei da su arnautska naselja bila prodrla ak do u $oplicu i da su bila poela zahvatati i zapadni deo *ovopazarskog andaka. %ustriskoj carevini zagrozile su velike opasnosti i na drugim granicama sem junih. 9ar +arlo VI nije imao muke dece i prema 2ragmatikoj ankciji! koju je on s mnogo muke ozakonio! presto je dobila njegova darovita ki 'arija $erezija. %li tek to je ona 3@A=. god. sela na presto javio joj se opasan i nepomirljiv protivnik u mladom i retko sposobnom pruskom kralju Cridrihu! koji e posle dobiti naziv Veliki. .o iste godine njegova je vojska! decembra meseca! ula u clesku. :omalo! napali su %ustriju! u savezu s Crancuskom! i "avarci! iji je gospodar! kur6irst! traio carsku krunu za sebe. *euspeh austriske vojske u poslednjem ratu s $urcima davao je nade svima protivnicima da e do svojih ciljeva doi bez mnogo napora. 'e(utim! prevarili su se. %ustrijanci su pokazali mnogo ivotne snage i rat! koji se s poetka mogao initi tako lak! protegao se punih osam godina. *aravno! na tetu i jedne i druge strane. *ajvie je dobila ipak 2ruska! koja otada postaje prava velika sila! sa monim uticajem u 7vropi. Ba vreme tog tekog rata %ustriji je trebalo vojske i dobrih ratnika& razumljivo je potom to je rbima skoila cena. /vi su u velikom broju slati na razna bojita. /d 33<.?AA austriska vojnika broj graniara je 3@A=. god. iznosio A?.E3?& a me(u graniarima! zna se! bio je veliki procenat rba. %tanasije 5akovi borio se sa svojim srpskim odredom jedno vreme na nemakom ratitu! a tamo su bile upuene i druge srpske vo(e& posle je! sa drugovima! bio prebaen u Italiju. rpske vo(e! duhovne i svetovne! iskoristile su ovu priliku i traile su od 'arije $erezije! da im se priznaju i obezbede narodne privilegije! koje se suavaju ,svakovrsnim interpretacijama-. 9arica je! u ratnoj nevolji! izdala potvrdu 3@A<. god. 2otvrdila je i izbor 2avla *enadovia za karlovakog episkopa! koga tamonje vlasti skoro dve godine nisu htele da puste u narod da im ne kvari rad na uniji. Uinila je to preko srca! jer je naelno bila i sama za stav hrvatskih stalea! koji su traili u 2ounu zabranu rada ,izmaticima- 3@A3. god.! bojei se za interese katolianstva. %li! kako su u toj nevolji carici bile potrebne i druge narodnosti! a u prvom redu politiki vrlo svesni 'a(ari! to je ona morala raditi tako! da zadovoljavajui jedne ne uvredi druge. $ako je 3@AA. god. za srpski crkveni sabor pored uobiajenog jednog carskog komesara! jednog generala! odredila i jednog pretstavnika ugarske :vorske +ancelarije. rbi su bili nezadovoljni zbog toga i protestovali su. *jihovi pretstavnici nemaju mesta u ma(arskom saboru! pa! prema tome! ni ma(arski u njihovom. /ni su hteli da opte neposredno s carem i njegovim organima! a u ovom aktu slutili su priznanje! da imaju na neki nain potpasti pod 'a(are! odnosno njihove stalee. Iz "ea im je na to stigla neiskrena poruka da dvor nije imao te namere i da rbi nee biti podloeni 'a(arima! a da je ma(arski komesar imenovan kao i svaki drugi austriski podanik. /vaj postupak rba kazuje jasno! da su oni ve stekli izvesno politiko iskustvo! i da su znali birati i momente i nain kako e vlastodrcima pokazati svoj stav. Igra s privilegijama imala je inae svoj poznati tok& kad su rbi trebali one su bile priznavane! kad bi opasnost prola onda su dolazile ,interpretacije- da ih obi(u! suze ili potpuno izigraju. rbi su! me(utim! bili svesni i naglaavali su stalno! da njihove 400

Istorija Srba Vladimir orovi povlastice nisu privilegia gratiosa! date iz milosti! nego privilegia remuneratoria! date kao nagrada za usluge. 9arica 'arija $erezija obrazovala je 3@A?. god. posebnu :vorsku +omisiju! koja je imala da vodi brigu o srpskim stvarima. 9arica je bila dobro obavetena! da ugarski stalei sa svojom kancelarijom rbe pritiskuju mimo zakona! ali je nalazila da ih i :vorski 5atni avet suvie zaklanja iz vojnikih razloga. a svojom +omisijom ona je htela stvoriti neku sredinu# da se rbima odre privilegije! ali da se ne proiruju. ,+oliko je taj narod hrabar i dobar on je i vrlo lukav i sve se dalje iri-! pisala je ona! oevidno s namerom da se to sprei. U stvari! rbi bi bili zadovoljni! da su se privilegije tano primenjivale i poteno tumaile i da su carske vlasti u tom pogledu bile dosledne i pravedne. 'a(arske vlasti bile su protivne toj +omisiji i izazvale su sukobe kompetencija zbog ega je carica 3@A@. god. tu +omisiju pretvorila u :vorsku :eputaciju za erdeljske! banatske i ,ilirske- stvari. %li je pre toga! F3. decembra 3@AE. donela odluku! ,da mitropolit nije glava naroda nego crkve! te tube! koje se tiu naroda! neka se ne ilju preko njega.'a(ari su uporno traili! da se potuju njihova ustavna prava i jedinstvo njihova podruja. /d ugroene carice naroito su zahtevali kao prve mere! da se ukinu izuzetne vojnike mere i njihova zasebna podruja. :ok je carska vlast 3@A?. god. slavonsku 2osavinu pripojila Vojnoj 8ranici! 'a(ari su nastojali! da se morika i potiska granica ,razvojae- i da se! kao obine pokrajine! pridrue ma(arskoj matici. Isto su tako traili! da se ukinu posebni slavonski i sremski graniarski pukovi i da se mesto njih obrazuju ma(arski. $ri od $uraka oslobo(ene upanije# virovitika! poeka i sremska sjedinjene su bile 3@A?. god. sa 1rvatskom! ali su za to ipak! kao i ostale ma(arske upanije! slale po dva svoja zastupnika u ma(arski sabor. 'arija $erezija! koja je u dui bila centralista! morala im je poputati! jer pored spoljanjega nije mogla da stvara i unutranji 6ront. +ad su austriske vlasti odluile da ukinu pomoriku i potisku krajinu mitropolit 2avle *enadovi! koji je doao iza patriarha %rsenija ;r3@AD.> i kratkovremenog I. %ntonovia! preporuivao je 3@?=. god. da se to ne ini. $o je bio ustupak 'a(arima na raun srpskih ratnika i njihovih dotadanjih prava. rbi su imali ili da budu podvrgnuti ma(arskim upaniskim vlastima ili su! kao vojnici! trebali da budu preseljeni na drugu stranu. rbi iz tih krajeva ustali su odluno protiv te namere. /ni su traili! da mogu ostati ,aki privilegirati narod u ovom inu i imanju-! da slue caru orujem! ,i na venoe poruganije nae paori da ne budem-. 'e(utim! carica je bila u obavezi prema 'a(arima jo od 3@A3. god.! kad im je potvrdila saborski zakljuak u tom smislu! i nije mogla natrag. :emilitarizacija u "akoj poela je jo 3@A?. god.! ukidanjem subotikog anca! ombora i "restovca! a idue godine pregovaralo se o tom! da se ,provincijalizuje- i petrovaradinski anac. :a bi se rbi smirili injena su im razna obeanja! ali je veina! ipak! ostala odluno protiv preduzetih mera. 9arica je FD. 6ebruara 3@?3. potpisala i dekret! koji je objavila ugarska :vorska +ancelarija! da se svima o6icirima sa deset godina slube iz ukinute pomorike i potiske krajine daje plemstvo pri stupanju u gra(anski stale i po jedan komad zemljita za deset godina. /ni ljudi iz tih krajeva! koji nisu hteli da idu u ,paore- i gra(ane! sa F.F== porodica! preli su poetkom leta 3@?3. u "anat. $u su doli s njima u vezu emisari srpskog husarskog puka iz 5usije! koji su traili vojnike i pozivali ljude da idu sa njima. rbima se nije bilo teko odluiti! iz vie razloga. U 5usiji ekala ih je vojnika sluba! koju su oni cenili vie svega& ili su tamo me(u svoje jednovernike! koji ih nee goniti i uniavati to ne pripadaju habzburkoj carskoj veri& i najposle! oni su ve bili krenuti sa 401

Istorija Srba Vladimir orovi svojih sedita! pa im nije teko padalo da se nanovo krenu. %ustriske vlasti! tuili su se oni s ogorenjem! ponizili su ih toliko! da se moraju seliti ,tamo amo kao cigani sa ergama! a ne kao pravi i privilegirati nacion-. 5uski poslanik u "eu! 'ihailo "estuev 5jumin! uao je u veze sa rbima i pomagao je! i ak posticao njihov pokret za emigraciju u 5usiju. /n se isto tako zalagao i za odbranu pravoslavlja i pravoslavnog svetenstva! prema kojima su katolike crkvene vlasti bile nasrtljive u meri koja je prelazila granice zakona i reda. %ustriska vlada! iji su organi pomagali aktivnost katolike crkve i koja je u ugarskim upanijama i u 1rvatskoj trpela oevidna bezakonja! morala je da veto taktizira. U politikoj konstelaciji toga vremena ona nije smela ni pomisliti da nekim otvorenim odbijanjem ogori 5usiju! koja joj je postala saveznik! i da je otera u red neprijatelja. 'ada je rad ruskog poslanika posmatrala s puno nezadovoljstva ona se nije usu(ivala da ga javno spreava. /d srpskih ljudi uao je u vezu sa "astuevim .ovan 1orvat! potpukovnik morike milicije. /n se! po njegovom savetu! obratio austriskoj vladi s molbom da pre(e u rusku vojnu slubu i dobio je tu dozvolu. *jegovom primeru sledovali su i drugi. 2oto je dobio uverenje da e ih ruska vlada primiti i nagraditi poeo je 1orvat tajnu agitaciju u narodu za seobu u 5usiju. *ezadovoljni! rbi su i pre toga pomiljali na seobe. "ilo ih je! koji su se vraali u $ursku! a 3@AA. god. javljali su se ljudi! koji su hteli da vode rbe ak u 2rusku. +ad je doznao za 1orvatov pokret mitropolit *enadovi je obavestio o njemu austriski dvor u elji da ga zaustavi. 'otive mu ne znamo! ali je mogla biti po sredi koliko tenja da se ne slabi snaga srpskog naroda toliko i briga! da se ne umanje crkveni prihodi. Umeale su se i politike vlasti! ali nisu sasvim uspele. *jihova zabrana seobe zaustavila je pokret tek poto su prve partije napustile zemlju i izazvale opte komentare. 2rva je krenula u 5usiju 1orvatova grupa krajem septembra 3@?3. god. sa F3D dua! koja je do prolea narasla na 3.=== dua. +rajem 3@?3. god. ruska vlada je primila 1orvatov predlog o organizovanju jednog dela ruske vojne granice od doseljenih rba. .edna od taaka toga predloga bila je! da se nikakav drugi narod ,ne sme naseliti na zemlji od tvr(ave +amenka du poljske granice! niti na tu zemlju nikakvu pretenziju dii-. $o novo naselje dobilo je naziv *ove rbije. Ba prvog generala rba! koji su imali sainjavati glavnu vojsku na toj granici! bi imenovan sam 1orvat. rpsko podruje je bilo ,izme(u injuhe! "uga i :njepra juno od prave linije! koja spaja ue reice Visa u injuhu i reice $jasmina u :njepar-. 'arija $erezija pokuala je da izvesnim ljubaznostima umiri rbe. +ad je u leto @?3. dola u "udim dala je tamonjoj pravoslavnoj crkvi F== dukata! a prilikom manevara na 5akokom 2olju! gde su se naroito istakli srpski pukovi! ona je naroito odlikovala srpskog pukovnika %. 5akovia i hvalei vernost srpskog naroda obeala mu mnoge milosti. rpsko pitanje dovelo je tokom 3@?F. god. do izvesnih objanjenja izmeu "ea i 2etrograda. 'ada nije htela da se zameri 5usima! beka vlada je ipak smatrala za dunost! da uini kraj ruskoj agitaciji. 2oslanik "estuev bio je smenjen. $o nije sasvim zaustavilo dalje pokrete! ali ih je obuzdalo. U leto te godine rbi u "anatu digli su pravu bunu traei da mogu slobodno ii u 5usiju. %ustrija je odgovorila na to kaznenim patentom i vojnikim merama! ali je isto tako osetila potrebu da ublaava i izvesne postupke verskih i drugih vlasti protiv njih. $o je inila da smiri rbe! ali i da izbegne neprijatna ruska posredovanja u korist pravoslavlja. 5uska vlada se zauzela i za one rbe o6icire! koji su preli u njezinu slubu! pa se posle vraali u "anat da pozivaju svoje sunarodnike na seobu. *jih su austriske vlasti dale zatvoriti! ali su ih na 402

Istorija Srba Vladimir orovi zahtevanje ruske vlade morali pustiti. $ako se moglo dogoditi! da je i posle kaznenog patenta! u septembru 3@?F.! krenula i druga grupa rba u 5usiju! pod vo(stvom drugog potpukovnika pomorike milicije! .ovana cevia. U toj grupi bilo je oko D== lica. $a grupa bila je naseljena kraj ranijih naselja 1orvatovih od "ahmuta do Guganje. cevi! koji je bio u neprijateljstvu sa 1orvatom! nije hteo da mu se potini! nego je! kao novi general! dobio posebnu komandu nad svojim odredom. *ovo! cevievo naselje! dobilo je slubeni naziv lavjanoserbije. .edan uesnik zabeleio je! kako su se nai ljudi nali u novoj postojbini. ,:oli smo na pustu stepu i zemlju taku! gde od stvorenja sveta nikakva naselja nije bilo! ni kupiti se nieg nije moglo-. "roj srpskih naseljenika! od kojih je dolo 3@?<. god.! jo neto ena i dece i nekoliko mukih glava! nije bio velik& jedva ako je preao <.=== lica. %li je itav pokret bio znaajan sam po sebi! kao izraz narodnog raspoloenja i kao prvi doga(aj koji je o srpskom pitanju u %ustriji izazvao objanjenja izme(u 5usije i %ustrije i tim celoj stvari dao izuzetan i dublji karakter. Izme(u 5usije i %ustrije dolo je potom do privremenog 6ormalnog saveza! kome se! na veliko iznena(enje 7vrope! pridruila i Crancuska! stari neprijatelj :unavske 'onarhije. avez je bio uperen protiv Cridriha Velikog i njegova engleskog pomagaa. 'arija $erezija je tvrdo verovala! da e! pomou tog saveza! povratiti izgubljenu lesku pokrajinu! podii svoj oteeni ugled i slomiti opasnog pruskog protivnika. %li ovaj genialni dravnik i borac nije se dao zbuniti. aznavi za opasnost on je sam uzeo iniciativu i preao u napad. 5at je poeo 3@?E. god. i trajao je sedam godina! sa veoma promenljivom ratnom sreom. U njemu su uestvovali i rbi me(u austriskim i ruskim trupama. /d interesa je napomenuti! da je gro6 )erniev zauzeo F4. septembra 3@E=. "erlin samo sa srpskim husarskim odredom i sa odeljenjem donskih kozaka. $eak poloaj! u koji je bila zapala ve iscrpljena 2ruska! izmenio se naglo krajem 3@E3. god.! kad je umrla ruska carica .elisaveta. *jen naslednik 2etar III! inae skoro neuraunljiv! preao je odmah na stranu Cridrihovu. U %ustriji je to izazvalo razumljivu konsternaciju& bez 5usije! sama! bilo je oevidno da ona sa 2ruskom ne moe izii na kraj. $o je! prirodno! pojaalo i neraspoloenje ne samo protiv 5usa! nego i protiv rba koji su simpatisali s 5usima. +ad je u leto 3@EF. 2etrova ena +atarina dala svog mua manijaka svrgnuti i ubiti izgledalo je kao da e se ti odnosi popraviti. %li nije tako bilo. +atarina se izjasnila za politiku neutralnosti i povukla se iz rata. *askoro su i obe ljuto zava(ene sile! %ustrija i 5usija! 3@E<. god.! pristale na mir. :a nije bilo ovog rata! i austriskih poraza u njemu! i obzira prema 5usiji i srpskim ratnicima! sudbina rba i pravoslavlja u %ustriji bila bi veoma teka. 'arija $erezija! ena od volje! koja je htela da stvori to vre jedinstvo svoje iz raznih elemenata sastavljene carevine! mnogo je polagala na to! da! u oskudici drugih spajajuih inilaca! izvede to jedinstvo bar pomou vere. vom sinu .osi6u ona je pisala jednom prilikom! da je tolerancija sredstvo koje sve potkopava. +ao jezuiti ona je smatrala! da je tolerancija ne osobina irine duha! nego znak slabosti. Ba vreme njene vlade rbima je bio onemoguen ulazak u izvesne dravne 6unkcije i neka via zvanja. I pored svih obeanja i obzira za njene vlade injena su mnogobrojna nasilja prema pravoslavlju i rbima uopte. +ad je 3@E<. god. bio uhvaen jedan tajni mani6est +atarine II! da se pravoslavni iz %ustrije sele u 5usiju! dalo je to povoda bekoj vladi! kojoj vie ruska pomo nije bila potrebna! da pootri mere i prema ruskim putnicima i prema srpskim nedovoljno lojalnim krugovima. /d 3@EA. god. postao je savladar svoje majke njen daroviti sin .osi6 II! ovek 6inije kulture i liberalnijeg duha! vaspitan u velikoj meri u idejama racionalistikog i slobodoumnog jVIII veka. 2oznata je stvar! da se on u mnogim pitanjima nije slagao sa

403

Istorija Srba Vladimir orovi idejama i metodama svoje majke. I on je eleo da sprovede centralizam u dravi i da kao optu sponu me(u narodima 'onarhije razvije upotrebu nemakog jezika! ali je u verskom pogledu bio pravi slobodarski duh. 'e(u rbe doao je prvi put u prolee 3@ED.! obilazei june oblasti i vojnu granicu! a interesujui se za njihov ivot i potrebe. U %radu rbi su ga doekali s panjom. $u je s carem doao u dodir ueni 2ahomije +neevi! koji je posle uenja u "udimu i "ratislavi proveo tri godine u 1ali! i mogao uiniti na cara vrlo lep utisak. :a pokae svoju panju prema rbima doao je na slubu u njihovu crkvu! poljubio even(elje! otstojao celu liturgiju i klekao pri njenom najvanijem delu. %li se uzgred raspitivao i o odnosu prema 5usima i bio je vrlo zadovoljan kad je uo da se u crkvi pominje ime njegove majke! a ne ruske carice. $ada mu je dola na um i misao! da bi se rusko0srpske veze mogle oslabiti! ako bi se spreio dovoz ruskih knjiga na taj nain! to bi se otvorila jedna tamparija! ali im je beki krugovi nisu hteli dozvoliti nalazei da bi to bilo jedno sredstvo za jaanje pravoslavlja. %ko bi im je i dali! u izvesnim momentima! to je moglo biti samo pod uslovom da bude u vezi i sa unijatima. I doista od 3@ED. god. krenuto je pitanje osnivanja jedne srpske tamparije s mrtve take. %li ni tad se nije moglo reiti! da se tamparija osnuje me(u rbima i da se preda u srpske ruke! nego je odlueno da se povlastica za srpsku tampariju dade za dvadeset godina bekom univerzitetskom knjiaru .osi6u +urcbeku. 2ovlasticu mu je potpisala carica <. ;3A.> 6ebruara 3@@=. /d tog vremena poinje s austriske strane sistematski i intenzivan rad! da se suzbije me(u rbima ruski uticaj i duhovni i politiki. 9arica je poverila gro6u Cranji +oleru kao pretsedniku Ilirske :vorske :eputacije! da svestrano re6ormie ceo ivot rba u njenoj dravi. *jegovo je delo 5egulamenat od F@. septembra 3@@=. god.! kojim su znatno bile ograniene srpske privilegije! a pojaan nadzor i uticaj drave. rpski gra(anski stale veoma je osu(ivao arhijereje to se nisu energino suprotstavili tom aktu i to uopte ne zauzmu odluniji stav protiv bekih nastojanja. ama hijerarhija! odavno nedovoljno slona! odupirala se ipak koliko je mogla. +ad su iz "ea 3@@A. god. predloili! da se za rbe ozvanii jedan katahizis s katolikim elementima srpske arhijereji su ga odbili! a poverili su hvalisavom i ne mnogo istinoljubivom istoriaru .ovanu 5ajiu da on izradi drugi. 9arica 'arija $erezija bila je u pomaganju unijatske akcije dosledna i istrajna. 8od. 3@@@. obnovila je unijatsku episkopiju za 1rvatsku i lavoniju sa seditem u +rievcima. *a crkvenom saboru od 3@@A. god. uloen je protest protiv 5egulamenta! a sinod je te i 3@@E. god. veao o potrebnim izmenama. :rugi 5egulamenat od F. januara 3@@@. nije doneo ispunjenje narodnih elja. U znak protesta zbog toga i drugih stvari dolo je 3@@@. god. do 6ormalnih narodnih pobuna i napadaja na vladianske dvorove u *ovom adu i Vrcu. U svojoj tubi carici od ?. 6ebruara 3@@D. izneo je mitropolit Vientije .ovanovi Vidak itav niz manjih i veih razloga zbog kojih se svet buni i u kojima s razlogom vidi nelojalne tendencije vlasti. am +oler! iako nije bio prijatelj rba! morao je posebnim pretstavkama uticati na caricu! da ne ide do kraja za savetima svojih ispovednika i dvorskih duhovnika! koji nisu hteli! u svojoj verskoj revnosti! da znaju ni za kakve obzire. %ustriska aktivnost u prosvetnom pogledu bila je rukovo(ena naelima prosveenog apsolutizma. U periodu 'arije $erezije naroita se tenja obratila re6ormi kolstva. +od rba je izvanrednu revnost za kole pokazivao mitropolit 2avle *enadovi! koji je za njihovo odravanje bio osnovao i posebni 6ond. 2ored osnovne on je pokuao razviti i srednju nastavu. $e kole nisu davale mnogo znanja& u njima se u glavnom uilo itati! pisati! pojati i neto raunati& ali su bile ipak od koristi. Uitelji su bili dobrim delom bez pravih kvali6ikacija! a vrili su na dosta mesta i izvesne crkvenjake dunosti. 8lavni pedagoki re6ormator austriskih kola bio je opat Ignjat 404

Istorija Srba Vladimir orovi Celbiger! i njegov sistem nije bio lo. %li su rbi zazirali od toga to je vlast htela da uzme celu nastavu u svoje ruke. "ojali su se da ona preko kole ne pone sprovoditi odnaro(avanje i unijaenje. %ustriska dravna politika radila je ovog puta doista s planom. 5eorganizacijom kola htela je da nastavu ujednai i razvije u dravnom centripetalnom smislu& +urcbekovom tamparijom! koja je stala pod njenom kontrolom! dobila je sredstvo da suzbija ruski! a pojaava svoj uticaj. ckolski ustav! objavljen 3@@E. god.! zabranjivao je u svom l. 3< uitelje ,udago carstvija-! to e rei 5use! a u l. F< upotrebu tu(ih! t. j. ruskih knjiga u srpskim kolama. Iako je +oler sa svojim re6ormama imao i dobrih namera i nesumnjivih zasluga! ipak nije dobro proao. .edno za to! to ni sam nije prema rbima bio potpuno ispravan! drugo to nije uspevao da uvek sprei tu(e r(ave uticaje! i tree to je izvo(enje re6orma provodio urno i ve tom samom urbom izazivao sumnje. U ivotu rba bilo je dosta stvari koje je trebalo ispraviti! ali se greilo to se verovalo da se sve ispravke dadu izvriti u kratkom roku! po naredbi! i to se nije znalo udesiti da za izvestan deo tih re6orama do(e iniciativa iz naroda. *a srpske proteste 'arija $erezija je odgovorila tim! to je F. decembra 3@@@. ukinula ilirsku :vorsku :eputaciju! prebacujui krivicu na nju. %li je zato "anat vraen Ugarskoj ve idue godine i tim je aktom dobar deo srpskih povlastica bio doveden u pitanje! poto je stav ma(arskih vlasti prema srpskim privilegijama dovoljno poznat. mrt 'arije $erezije ;3D. ;F4.> novembra 3@D=.> donela je rbima istinsko olakanje. /na je bila velika vladarka! s puno pozitivnih osobina! ali je prema rbima vodila dvolinu politiku. Iako je i znala i priznavala njihove zasluge! iako im je sama! svojom rukom! potvr(ivala stare povlastice! ona je u stvari radila protiv njih i gazila svoju re! putajui svesno da se radi protiv njihove vere i njihovih prava i oseanja. 5uski uticaj u 9rnoj 8ori i susedstvu +oliko me(u rbima u %ustriji toliko je bio jak i ruski uticaj me(u rbima u 9rnoj 8ori. *a poziv cara 2etra Velikog 9rnogorci su 3@33. god. uli u rat s $urcima. Vladika :anilo je posle toga lino iao u 5usiju i stvarao veze izme(u nje i 9rne 8ore. *jegov uticaj bio je moan ne samo u 9rnoj 8ori! nego i u susednoj "oki! gde je vrio crkvenu jurisdikciju. Ba svog pomonika u toj oblasti on je jo 3@34. god. dao zavladiiti svog sinovca avu! iako je imao tek neto preko F= godina. *a :anila se naroito tuio katoliki episkopat :almacije nalazei da mu smeta u akciji katolienja! koje je i pod mletakom vlau jVIII veka uzimalo maha! i da radi u korist 5usije. Bbog ove druge crte na :anila su s nepoverenjem gledale i mletake vlasti! iako nije bilo od 3@3D. god. nijedne tee ratne situacije! u kojoj bi mogle na delima utvrditi svoje sumnje. :anilo je umro A. januara 3@<?.! pre velikog rata koje su 5usija i %ustrija vodile s $urskom i u kome se patriarh %rsenije IV opredelio za beku vladu. *jegov naslednik ava bio je miran i prilino povuen ovek! koji se u poslednjim godinama ivota odavao piu. $rudio se poteno da popravi odnose sa susedima mletakim lokalnim vlastima! koji su se bili pokvarili zbog raznih sukoba na granici! iako nije vaio kao mnogo odan 'leanima. 2red zimu 3@AF. god. otiao je u 5usiju da se pretstavi kao novi duhovni poglavar 9rne 8ore i da prikupi neto priloga za tu zemlju. 5anije nije mogao poi zbog saveznikog rata i dok se nisu koliko0toliko sredili odnosi na granici! jer su 9rnogorcima susedna srpska i arnautska plemena bila u krvi s $urcima. Vladika ava! pod uticajem 'leana! ostao je u tom ratu neaktivan i pored svih poziva koje su mu upuivali patriarh i kuki vojvoda 5adonja 2etrovi. %rnautske i turske ete napadale su! posle austriskog povlaenja! sva pobunjena plemena! od kojih su mnogo nastradali Vasojevii i +limenti! dok su +ui uspeli da 405

Istorija Srba Vladimir orovi napadae suzbiju i da im se osvete. "orbe na tim stranama trajale su jo i 3@A=. god. U svojoj pretstavci carici .elisaveti ava 2etrovi! ,mitropolit skenderiski i primorski i )rne 8ore povelitelj-! kako se sam potpisuje! izneo je teko stanje svoje zemlje u koje je zapala posle saradnje s 5usima 3@33. god. / ma kakvoj akciji za vreme poslednjeg rata nema ni jedne jedine rei. 9arica je F@. septembra 3@A<. reila! da se isplate 9etinjskom 'anastiru zaostale sume! da se dade <.=== rublja za obnovu crkava i manastira! i da se vladici pokloni i drugih potreba za crkvu. % zaostale sume za manastir nisu bile male! jer nisu isplaivane od 3@FF. god. Ba to vreme avin sinovac i zamenik u 9rnoj 8ori! daroviti ali nemirni i neistinoljubivi arhimandrit Vasilije 2etrovi! izazivao je protiv sebe mletake vlasti. /ne su tvrdile da on truje odnose na granici i da se ponaa dvolino. Bbog toga su preduzele i izvesne represivne mere protiv 9rnogoraca. Vasilije je zbog toga otiao lino u 'letke! da uredi stvar! ali u tom nije imao pravog uspeha. tvari je smirio tek vladika ava! kad se krajem 3@AA. god. vratio u svoju otadbinu. $o je dovelo do borbe izme(u njega i Vasilija! koji je eleo da pojaa svoj lini poloaj i ugled. Vasilije je bio prilino gramljiv i za novcem i u odnosu sa 'leiima ta se njegova crta vidno ispoljila. 2osle avina uspeha u 5usiji on se reio da i on ide tamo i da pokua sreu. U pismu od 4. 6ebruara 3@AE.! kojim je prethodno preporuivao u 5usiji svog ro(aka tevana carovia! on je izlagao! kako se u 9rnoj 8ori toga vremena razgoni neznanje zahvaljujui poslatim ruskim knjigama. ,*arod je ovaj veoma hrabar i otrouman i radi toga ,boleznuju- 'leani! jer ako bi u 9rnoj 8ori nastala kola 6ilozo6ije! 6ilologije i retorike! svi bi sinovi rimske crkve pristupili pravoslavlju-. :a bi se to postiglo treba da 5usija pomogne obnoviti 9etinjski 'anastir kao kulu pravoslavlja. %li taj prvi korak nije imao mnogo sree. 2arovi je! svakako po uputstvu Vasilijevom! radio u 5usiji i protiv vladike ave! pa je! uhvaen u laima! dopao zatvora. /kretniji i vetiji nego ava Vasilije mu se prosto nametnuo kao pomonik i u crkvi i u politici& 3@?=. god. postao je ak i vladika ne sa iskrenim pristankom avinim. U prolee 3@?F. god. Vasilije je lino krenuo u 5usiju. U pismu sastavljenom kao preporuka za rusku caricu govori se kako $urci ele da podvlaste ,ovaj jedini slobodni principat crnogorski- i kako je 9rnoj 8ori! u borbi s 'leanima i $urcima! jedina nada u 5usiji. 9rnogorci ele da budu i misle da jesu ,pod pokrovom sverusiskog imperatorskog velianstva-. U 2etrogradu Vasilije je predlagao! da se ,principat crnogorski- unese u rusku carsku titulu! ali su mu tamo odgovorili da bi za to bila potrebna bar 6ormalna elja crnogorskog naroda. / tom se ulo ak i me(u rbima u Ugarskoj i govorilo se! da je u tu stvar bio posveen i peki patriarh. )ak su se pronosili glasovi! da bi za kneza 9rne 8ore pod ruskim pokroviteljstvom imao doi .ovan 1orvat! vo(a srpskih iseljenika iz %ustrije u 5usiju. Vasilije je razlagao! u 5usiji! kako je 9rna 8ora posle 9rnojevia ostala republika pod vlau mitropolita i kako su tad u nju ulazila ne samo plemena 9rne 8ore! nego i 2rimorje i "r(ani s +uima! "ratonoiima! +limentima! 1otima i +astratima. /vom prilikom Vasilije je objavio i jednu svoju promemoriju kao Istoriju o )ernoj 8ori ;3@?A.>! istoriski i materialno skroz nepouzdanu! kao to se vidi i iz ostalih njegovih izlaganja. /n je u elji da za 9rnu 8oru i za sebe lino izvue to vie koristi hteo da tu zemlju pretstavi veom i znaajnijom! kako bi 5usija imala i sopstvenog interesa da je podrava. 5adi toga je on i naglaavao u svojim pretstavkama kako toboe ve trae savez s 9rnom 8orom ne samo 'letaka 5epublika! nego i rimski car i ,napuljska kruna-. Vasilije je bio doao u vezu i sa pretstavnicima rba iz %ustrije! pa je! po njihovom primeru! traio! da 5usi otvore ,male kole- u 9rnoj 8ori! a odatle bi svreni (aci ili posle na dalje studije u 5usiju. /baveten o tadanjoj seobi rba iz %ustrije u 406

Istorija Srba Vladimir orovi june ruske oblasti on je ponudio! da prevede u 5usiju i jedan deo porodica iz 9rne 8ore. U 5usiji je Vasilije proao dobro. +ad je <3. marta 3@?A. u 'oskvi sluio liturgiju sama se carica priestila iz njegovih ruka! isto kao i prestolonaslednik 2etar. :obio je i priline materialne pomoi. *a povratku u 9rnu 8oru svratio se u "e. /datle se potuio na mitropolita *enadovia napominjui ujedno kako su pravoslavni izloeni gonjenju. +ad je stigao na 9etinje Vasilije je naglo crnogorskoj politici dao sasvim nov i borben pravac. Ba njegova otsustva bee dolo do sporazuma s $urcima o isplati haraa. / 'aloj 8ospojini 3@?A. god. bee doao vezirov ohadar na 9etinje! da sa svojim ljudima primi danak. Vasilije je ustao odluno protiv toga. Bar on u 5usiji uveravao kako je 9rna 8ora nezavisna! pa da sad na prvom koraku bude demantovand /n je verovatno i iskreno eleo da 9rna 8ora pokae svoju slobodnu volju! verovao je da e je i 5usija pomoi u eventualnoj borbi. 2od njegovim uticajem 9rnogorci oterae tursku komisiju s 9etinja. 2un divljenja prema 5usiji i njenoj veliini Vasilije je celu politiku obrnuo potpuno prema 2etrogradu! napadajui i $urke i 'leane. $o je bio ujedno i nain! da protiv pomirljive politike svoga strica postavi svoju! aktivnu i borbenu! koja je svakako vie odgovarala i temperamentu 9rnogoraca. /n je o svom koraku obavestio ruski dvor naglaavajui da samo od njega oekuje izbavljenja i zatitu. ,*aim dolaskom 9rnogorci su dobili veliku kura-. Bbog takvog dranja Vasilije je navukao na se! a dobrim delom i na 9rnu 8oru! mrnju i 'leana i $uraka. :a suzbiju ruski uticaj 'leani su poeli deliti novac i raditi protiv Vasilija. 8lavno im je i najae sredstvo bilo u uskraivanju pomoi za borbu s $urcima! a naroito neproputanje municije. U 'lecima se ak pomiljalo na to! da se pribegne starom njihovom sredstvu! pa da se Vasilije otruje. 'e(utim! Vasilije se sam u svom radu sapleo. /tvorio je borbu u isti mah na vie strana i protiv spoljanjih i protiv unutranjih neprijatelja. /beavao je vie nego to je mogao ispuniti ;n. pr. u pitanju seobe 9rnogoraca u 5usiju>! a zloupotrebljavao je u velikoj meri poverenje 5usa. 5uski poslanik u 9arigradu posredovao je! na osnovu njegovih vesti! kod mletakog kolege u korist 9rnogoraca! ali je posle ohladio videi da Vasilije preteruje. %ktivizam Vasilijev nije odgovarao snazi 9rne 8ore! a savremene politike prilike nisu bile takve da bi on mogao nai podrke na drugoj strani. 5usija je bila ula u savez sa %ustrijom protiv 2ruske i nije mogla u taj mah izazivati neprijateljstva i na drugoj strani. +ad su se krajem 3@?E. god. kretali $urci na 9rnu 8oru ova se nala u vrlo tekom poloaju. 'leani su zatvorili granicu i pazili strogo da niko ne prelazi ni s jedne strane. )ak ni br(anska i hercegovaka plemena ne ustae s 9rnogorcima. Vasilije je razvio na 9etinju rusku zastavu! da digne duh kod ljudi. %li ga je pre njih izgubio on sam. Videi u kakvu je nezgodu dola 9rna 8ora! a lino omraen i kod 'leana i kod $uraka! bojei se za svoju glavu! on je pobegao iz nje tajno 3. novembra! i otiao je na enjsku 5ijeku. $urci su s nadmonom snagom suzbili 9rnogorce! koji su se hrabro opirali! ali su! zbog zimskog vremena i gubitaka! pristali na kompromis. 9rnogorci su platili 6ormalno hara i obeali su punu lojalnost i $urci su se povukli. 2un 6antazije! a u elji da popravi svoj ugled me(u razoaranim 9rnogorcima! Vasilije je sa enjske 5ijeke slao 9rnogorcima pismene poruke o interesu 5usije za njih i o pomoi koju im alje. *ije prezao ni od prevara. Iz 5ijeke je pokuao! preko svog starog poverenika carovia! da utie na 9rnogorce da pokupe jedan puk ljudi! koji bi otili u ruske srpske kolonije. %li u tom! na sreu nije uspeo ponajvie zbog mletake agitacije. Ba 9rnu 8oru toliki gubitak za oruje sposobnog ljudstva mogao je pretstavljati pravu katastro6u. "roj ljudi koje je pokupio i poveo iz 9rne 8ore nije bio 407

Istorija Srba Vladimir orovi vei od 3A=. njima je krenuo u 5usiju poetkom 3@?D. god. *a tom putu dolo je do sva(e izme(u vladike s jedne i carovia i crnogorskih glavara s druge strane. $a sva(a dovela je do uzajamnog optuivanja kod ruskih vlasti! koje je! prirodno! smanjilo kredit vladici i njegovim izvetajima. em toga njegovi crnogorski emigranti! ostavljeni sami sebi i varani od polaska iz 9rne 8ore! pravili su u 'oskvi este nerede i vrili pljake i razna druga nasilja. toga ih ruske vlasti silom uvrstie u vojsku ili pustie da idu kuama. :a je pri tom mnogo nastradao Vasilijev autoritet razume se samo po sebi. % on je morao da strada i inae. *jegovi planovi podnoeni ruskom dvoru bili su ponekad ne samo nerealni! nego i neozbiljni i skoro patoloki. 2ored toga to je traio ?=.=== dukata godinje i topova i tehnikih trupa! to bi se jo moglo razumeti! on je traio inenjere za kopanje zlata i srebra u 9rnoj 8ori i za rusku 6lotu enjsku 5ijeku i druge neke stvari. *epoverenje prema njemu vidi se oigledno u tom! to je ruska vlada! na njegove molbe! odredila za 9rnu 8oru 3?.=== rubalja! ali ih nije htela dati njemu! nego ih je uputila preko svog oveka! pukovnika 2ukova. 2osle dueg bavljenja u 5usiji Vasilije je! s 2ukovom zajedno! doao u 9rnu 8oru tek u leto 3@?4. 2ukov je ovom prilikom ispitivao stanje u 9rnoj 8ori. *jegovi utisci nisu bili povoljni. Ba narod je nalazio da je samovoljan i nedisciplinovan i lak na preke mere. 9rkve su bile u bednom stanju i jedva su izgledale kao hramovi! iako je 5usija za njih slala naroite pomoi. Ba takvo stanje on je bacao krivicu u prvom redu na same vladike! a naroito na Vasilija! koga je prikazao veoma nepovoljno. 2ouen iskustvom Vasilije je posle povratka iz 5usije izmenio svoje dranje prema $urcima. 2okuao je da to uini i prema 'leanima ali bez mnogo uspeha! jer mu ovi nisu verovali. Uao je! me(utim! bez potrebe u raspre s :ubrovanima! koji su se tuili zbog crnogorskih pljakanja njihovih podanika! pa je ak pretio da e s vojskom upasti na dubrovako podruje. %li Vasilije je bio priroda! koja se nije dala lako obuzdati. U prolee 3@EF. god. on je traio ponovnu dozvolu da ide u 5usiju i da tamo izlae potrebu o osloba(anju crnogorskog ,opestva- od turskog iga. 2osle 2ukovljeva izvetaja raspoloenje u 2etrogradu za 9rnu 8oru nije bilo mnogo povoljno. /d nje! r(avo ure(ene! govorilo se tamo u slubenom izlaganju! za 5usiju ne moe biti nikakve stvarne koristi! a moe se imati neprilika sa $urcima i 'leanima. toga je ruski odgovor bio negativan. U Vasilijevoj glavi nicali su! ipak! stalno novi planovi. 8odine nisu smirivale njegov aktivistiki duh. "a ovih godina! 3@E<.! on je smiljao plan o stvaranju ujedinjene srpske drave! koja bi obuhvatala! pored 9rne 8ore! rbiju! "osnu! :almaciju! severnu %lbaniju! "ugarsku i ak Vojniku 8ranicu! bez malo najvei deo rba pod turskom i austriskom vlau. %li kako da se ostvari taj pland +ojim sredstvimad Vasilije je i sad raunao s ruskom pomou! iako je iz 5usije ba u to isto vreme dobio hladan odgovor i preporuku da 9rna 8ora miruje. em toga! on je pomiljao na ustanak rba u tim oblastima! naravno sa borbama i protiv 'leana! i protiv $uraka! i protiv %ustrije. Vasilije je o tom pisao karlovakom episkopu :anilu .akiu! ali nije! naravno! mogao za takvu akciju pridobiti nikoga! koji je realno mislio. $o je bila lepa elja i dokaz o njegovoj nacionalnoj svesnosti! ali to je! u praktinom pogledu bila ista magla. :a popravi svoj glas i da dobije novih sredstava za 9rnu 8oru Vasilije se reio! da i po trei put po(e u 5usiju! posle promena koje su bile izvrene na ruskom prestolu. *a 9etinju se ulo! da je carica +atarina II ,istina zatitnica grkog pravoslavlja-! pa se uinilo korisno doi u vezu i s njom. Vasilije je krenuo u 5usiju krajem prolea 3@E?. god.! pretstavljajui se kao ,glava i naalnik- 9rne 8ore! bez i malo obzira na starog vladiku avu. %li u 5usiji! u koju je stigao s jeseni! Vasilije se razboleo i 3=. marta

408

Istorija Srba Vladimir orovi 3@EE. umro u 2etrogradu. umnje nema! da je on svojim estim prianjima o 5usiji i svojim putovanjima u nju s namerno pravljenim kultom te zemlje znatno doprineo! da se u 9rnoj 8ori jVIII veka! kroz iroke narodne redove! pronese glas o njoj i da se stvori bezgranina i odana vera u 5usiju! kakva! u tolikoj meri! nije postojala ni u jednoj drugoj naoj oblasti. 9rna 8ora! od sredine toga stolea! mogla se bez malo smatrati kao kakva ruska ekspozitura! u kojoj je narod voljno pristajao da svoju sudbinu vee za udes velike slovenske pravoslavne carevine. U ali se esto govorilo! kako 9rnogorci vole da kau koliko ima ,nas i 5usa-& u stvari! u narodu se to vezanje smatralo kao sasvim prirodno. +oliko je ruski kult u to doba bio zahvatio celu 9rnu 8oru vidi se najbolje po polukominoj avanturi sa pustolovom cepanom 'alim 5ajeviem. Uz boine poste 3@EE. god. bee stigao u 'ahine neki stranac! vidar! i to! kako po predanju pria . '. Gjubia! ,go! bos! sneb(en-! zanosei ,kao po kranjski- i govorei ,sporo i nategom-. $u mu je! ne znamo tako pod ijim neposrednim uticajem! dola na um misao da se proglasi za ruskog cara 2etra III! koji se nekako spasao namenjene smrti. $akvih je avanturista bilo jo! i u 5usiji i van nje. 'isli se! da je to uinio u dogovoru s nekim ljudima iz kruga vladike Vasilija! koji su ili s njim u 5usiju i imali toboe prilike da vide cara! odnosno carevia. 2o *jegou on se proglasio za cara u aprilu 3@E@. god. 'i! me(utim! znamo za njegov proglas narodu tek iz septembra te godine! kojim ih je pozivao da se umire me(usobno i na kome se bio potpisao samo kao ,cepan 'ali i najnii od svih na svetu! dobar s dobrima-. U tom mesecu o njemu se ne samo govorilo kao o ruskom caru! nego se ve vodila i prepirka. *jegov domain Vuko 'arkov iz 'ahina! koji je bio Vasilijev pratilac u 5usiji! revnosno je irio taj glas. cepan sigurno ne bi pristao na takvu misti6ikaciju! vrlo opasnu u ostalom! da nije video lakovernost sveta i da nije kult 5usije izazvao ambiciju da pokua sreu. *jegov lik bio je verovatno slian 2etrovom! pa mu je to bilo dalo poetnu misao. %li stvar nije ila lako. Vrlo rano javile su sumnje i kod izvesnih otresitijih i trezvenijih 9rnogoraca i kod njihovih suseda. cepan sam nije demantovao te vesti o sebi i to je najbolji dokaz da je bio svestan sauesnik u celoj prevari! mada izvesni pisci veruju da je njegova uloga bila vie pasivna. 'otiv za tu obmanu bila je sa cepanove strane elja za vlau! a kod njegovih pomagaa tenja za linom koriu. Vladika ava! ve oronuo! moda je sumnjao u cepanovo kazivanje! ali mu je ipak priao s izvesnim respektom! slao mu poklone! i iskoriavao njegov uticaj. $ek posle izvesnog vremena setio se! da stvar javi ruskom poslaniku u 9arigradu i da otud trai objanjenje. cepan je za to vreme stupio u vezu sa pekim patriarhom Vasilijem "rkiem! poslednjim rbinom na tom poloaju pre ukinua patriarije. /dmah po prelasku %rsenija IV u %ustriju postavljen je bio za pekog patriarha 8rk .aniije +arada! protosin(el patriarije! koji je bio posveen u 9arigradu. )injenica! da je u relativno kratkom roku i drugi patriarh napustio svoje mesto i poao sa turskim neprijateljima morala je izazvati negodovanje na 2orti i dati maha onim grkim elementima koji su radili protiv nezavisne srpske crkve. /d .aniijeva dolaska na elo crkve u 2ei srpski uticaj se vidno potiskuje. 8rci postepeno uzimaju maha. 2atriarh 8avrilo! isto 8rk! pominje se kao otvoren neprijatelj srpskih prvosvetenika! koje goni na sve naine. 2ojedini rbi! i kad uspeju! s mnogo muka i rtava! da mimo njih do(u do patriariske vlasti! imali su mnogo nezgoda i okapanja. ama patriarija je bila opala i bez mnogo ugleda! a odravala se pomou velikog pritiska na svetenstvo i narod. +ulturnog znaaja nije imala skoro nikakva& za celo vreme jVIII veka 2e i njegova crkva nisu dali nijednog pisca od vrednosti i nijedno delo koje bi vredelo pomena. U katalogu peke patriarije nalazi se svega ouvanih ? rukopisa! koji su pisani jVII0jVIII veka. 409

Istorija Srba Vladimir orovi U dnevniku trgovca 2etra %ndrejevia iz 2ei! pisanom sredinom jVIII veka! patriariji nije obraana nikakva panja& vidi se! da nije mnogo uticala u njegovom ivotu. Vasilije "rki! poslednji srpski patriarh! imao je vrlo buran ivot! ali ne i najbolji glas. "io je (akon patriarha %rsenija IV i pobegao je 3@A4. god. iz +arlovaca! pod tekom sumnjom da nije bio istih ruku. 2otucao se po svetu i doao je u $ursku! gde je 3@?E. god. postao novobrdski! a tri godine potom sarajevski vladika! ne pokazujui veliku crkvenu revnost. 2atriarh je postao 3@E<. god. i to! po mletakim izvetajima! pod vrlo sumnjivim okolnostima. $u je doao u sukob s 8rcima! koji ga optuie na 2orti i uspee! da ga turske vlasti zatoe na +ipru. Ba to vreme bilo je svrgnuto nekoliko srpskih episkopa i zamenjeno 8rcima. *ove grke vladike! osam ih na broj! dole su lino u 9arigrad i! oevidno po uputstvu Canara! traile da se ukine peka patriarija. 2atriarh +alinik II! 8rk! koji je doao posle Vasilija! podneo je u isto vreme ostavku na svoj poloaj! tuei se na prezaduenost poverene mu crkve. ve je bilo udeeno! da se ispuni stara grka elja. *a pretstavku patriarha amuila pristao je sultan 'usta6a III 33. septembra 3@EE.! da ukine peku patriariju i da je podvrgne carigradskoj. +ao nagradu za to isplatila je carigradska patriarija peke dugove 2orti. Vasilije "rki se nekako spasao iz ropstva na +ipru i uspeo je da se vrati u blizinu svoje nekadanje rezidencije. +rajem 3@E@. god. nalazio se me(u 2iperima. /datle je doao u vezu sa cepanom 'alim! a domalo se i sastao s njim u 'ainama. 'itropolit ava posumnja! da bi dogovor cepanov s patriarhom mogao ispasti na njegovu tetu i s toga! da ih predupredi! posta neto aktivniji. U isto vreme stie mu vest od ruskog poslanika iz 9arigrada! da je ruski car 2etar III davno umro i da oni u 9rnoj 8ori imaju posla s jednim obinim pustolovom. %li se cepan nije dao izobliiti. 2ovezavi izvesne ljude oko sebe obeanjima i izgledima na materialne koristi on je preao u napadaje. Vladike ne dele dobijeni novac iz 5usije narodu! nego ga troe samo na sebe& ava je mletaki ovek i protivnik njegov zato to je ruski car& i sve se udeava da se 9rna 8ora odvoji od 5usije. Gakomi na ruske dukate mnogi ljudi pri(oe cepanu! koji starog vladiku stavi pod strau u manastiru tanjeviu. amo! u toj politici on nije mogao dugo istrajati. .avile su se tee i ozbiljnije komplikacije s polja. I na 2orti i u 'lecima znalo se dobro! da cepan nije 2etar III i da se ima posla s jednim pustolovom. %li se nije moglo trpeti dvoje# prvo! da taj pustolov jaa ugled 5usije& i drugo! da buni narod protiv 'leana i $uraka! to je on inio! da bi sebi pridao vie znaaja. I s toga su i na jednoj i na drugoj strani preduzete mere protiv njega. 'leani su zatvorili granicu prema 9rnoj 8ori! a $urci su je u leto 3@ED. napali! traei da im se izdaju cepan i patriarh "rki. U tom pohodu $urci nisu postigli to su eleli& smetale su im velike vremenske nepogode i ilav otpor 9rnogoraca. :oprli su do )eva! pa su se odatle morali vratiti. *eto zbog nesloge paa! koji su vodili vojsku! a neto zbog panike koja je zahvatila jedan deo eta zbog udara groma usred njihove ordije. 'leani su za to vreme bili pritegli svoje podanike u 'ainama! "rajiima i 2oborima. /ko 33= ljudi su pohvatali i zatvorili u galije! a sruili su <A kue pristalicama cepanovim. 9rnogorcima je olakalo poloaj i to! to se $urska u to vreme! gurana od Crancuske! zaplela u rat s 5usijom. Vladika ava pred opasnou od $uraka! zdruio se sasvim sa cepanom. Ugazivi u rat s $urskom i ruski pretstavnici gledali su na cepanov sluaj malo blae. /vaj udni i nepoznati ovek! istina s 6irmom ruskog cara! uspeo je da u samovoljnoj 9rnoj 8ori stvori izvesno potovanje njegove vlasti. ame mletake vlasti priznavale su to u svojim poverljivim izvetajima. U svojim slubenim aktima on se nije nigde potpisivao kao 2etar III! nego samo kao ,'ali epan po 410

Istorija Srba Vladimir orovi milosti boei gospodarX-. U narodu on je! naravno! dao ntititi glasove kako je i novi rusko0turski rat u stvari dobrim delom radi njega i kako e on! kao prirodni ruski saveznik! proiriti crnogorsko podruje od kadra do :ubrovnika. +atarina II! isto kao i car 2etar Veliki! u svojoj akciji protiv $uraka raunala je sa saradnjom balkanskih hriana i pozivala ih je! da joj se pridrue. 5adi toga je uputila u 9rnu 8oru kneza gor(a :olgorukog! koji je imao da likvidira i cepanovo pitanje. :olgoruki je stigao u 9rnu 8oru krajem jula 3@E4. *a zboru glavara! na 2reobraenije! on je zakleo 9rnogorce na vernost 5usiji i carici +atarini. U isto vreme dao je zatvoriti cepana. %li u dodiru s narodom on se uverio! da je taj ovek u zemlji ipak bio od koristi i da nije bio ni od kakve tete po ruske interese. 'e(u crnogorskim plemenima! od kojih se svako smatralo kao ne manje od drugih! cepan je pretstavljao neku vrstu centralne svetovne linosti i! prema tom! bio kao pretstavnik toliko potrebne centralne vlasti. :olgoruki je! videi to! posle ne samo oslobodio cepana! nego ga je ostavio i na vlasti i pred polazak mu je predao ostatak novca to ga je bio doneo za 9rnu 8oru. *alazio je! da je bolje sa cepanom dobiti 9rnu 8oru kao kakvog0takvog pomagaa! nego je! uklanjanjem njegovim! ostaviti zamuenu i zakrvljenu. a knezom :olgorukijem otiao je sredinom oktobra i patriarh "rki! koji je ustao protiv cepana i koji se nije slagao ni sa vladikom avom. U dnevniku! koji je vodio jedan lan kneeve pratnje! cepan je opisan kao polukomina 6igura. ,5asta je srednjeg! lice mu je belo i glatko! kosa svetlo0crna! kudrava! zaeljana nazad i bez veze rasputena! mlad je 0 oko <? godina 0 odeven u svilenu belu anteriju kao 8rci. *a glavi mu plitka kapa od crvenog sukna koju ni pred kim ne skida... 8las mu je tanak! nalik na enski& govori brzo a izgovor mu je bosanski-. 2una osude je karakteristika vladike ave! koja je data oigledno po kazivanju patriarhovom. /n je prikazan kao dvolian! glup i zloban! ,a najgore je to je lakoman na novce-. .o tea je karakteristika vladiine pastve. ,9rnogorci! gotovo svi! ne znajui nikakav red i budui udaljeni od hrianstva i ovekoljublja! hrane se pljakom i grabeem ne pitajui ni za veru ni poznanstvo ni ovetvo. $u kra(u oni nazivlju veitim ratom s $urcima! a u samoj stvari oni i ne vide $urine van crnogorskih kamenova i svojih kua. I u borbama planja! izdaja i neverstvo tako su obine stvari! da gubitke turske valja pripisati samo kamenju i tekim prolazima-. $ako otro! i oevidno preterano! nije pisao o 9rnogorcima niko drugi! a najmanje sa prijateljske ruske strane. 'oda je to nezadovoljstvo dolo s toga! to 9rnogorci nisu hteli da prime odmah sve one re6orme! koje im je knez :olgoruki autoritativno hteo da uvede. *aroito su energino ustali protiv toga! da im se ma iz kojih razloga oduzima oruje! to je knez! izgleda! usmeno preporuivao! da bi se smanjila me(usobna ubijanja i krvave otimaine. 'nogo r(avog o 9rnogorcima ispriao je ruskoj misiji i patriarh "rki! koji je bio ogoren na njih. +azivao je ak! da su ga hteli za novac izdati $urcima i da se spasao samo tako! to je izdajnicima dao sve to je imao. $o je delovalo i na kneza :olgorukog! pa je na 9rnogorce gledao s puno nepoverenja. 2isac dnevnika kazuje! kako je vladika ava! kao mletaki ovek! optuivao 5use! da ih hoe da zavede s $urcima i kako je to imalo izvesnog odziva u narodu. ,*eprestano optenje kako s $urcima tako i s 'leanima nesumnjivo je tvrdilo da se radi o izdaji! tako da se valjalo bojati 9rnogoraca ne manje od $uraka-. $im reima pravda se kneeva odluka da ostavi 9rnu 8oru kriom i da! isto tako tajom! izvede i patriarha! koji toboe nije bio siguran za svoju glavu. Iz celog dnevnika vidi se! me(utim! jasno! da je autoritet cepanov kod naroda bio odran i pored kneevih postupaka i da je! moda! i to doprinelo nezadovoljstvu ruske misije.

411

Istorija Srba Vladimir orovi 9rnogorci nisu preduzeli neke vee akcije protiv $uraka! nego su po svom starom obiaju vrili etnike prepade. cepan nije bio za ratnike podvige! ni po prirodi! ni po razumu. *epomagana od 'leana 9rna 8ora nije mogla primiti sama borbu. cepan je! sem toga! u leto 3@@=. i lino nastradao. 2rilikom probijanja jednog puta mina ga je ranila osakativi mu jednu ruku i desno oko. 5uski uspesi protiv $uraka imali su! naravno! iva odjeka u narodu& u 9rnoj 8ori s radou se oekivala ruska 6lota admirala /rlova! za koju se znalo da je savladala tursko brodovlje. %li ga cepan nije doekao. /n je 33. septembra 3@@<. na(en zaklan u svojoj sobi. 2reklao ga je njegov sluga! 8rk! u koga je cepan imao veliko poverenje! a uinio je to! po optem verovanju! potplaen od skadarskog pae. *jegov primer nije ostao osamljen. Ve idue godine pojavio se novi pustolov u 9rnoj 8ori! koji se izdavao za potomka 1ercega tepana i koji je i za sebe tvrdio da je doao iz 5usije. :rugi avanturista bio je tijepo Banovi iz "udve! koji je pokuao da se proturi u 9rnoj 8ori kao cepanov naslednik! odnosno kao drugi 2etar III. %li obojica nisu imala uspeha& i crnogorska lakovernost imala je svojih granica. 2osle se Banovi probijao kroz svet kao retko okretan pustolov dolazei u veze! posredne i neposredne! sa prvim linostima tadanje 7vrope. +ako se vest o zagonetnom i neobinom cepanu 'alom irila kroz evropski svet i izazivala interes za nj Banovi se nije ustruavao da se samom Cridrihu Velikom pismeno javi kao , tepan 'ali od 9rne 8ore-. Bavrio je ivot samoubistvom 3@DE.! poto se svuda onemoguio i izigrao. 5uski uspesi u ratu s $urcima nisu bili brzi! ali su bili sigurni. 5usi su zauzeli Vlaku i 'oldavsku! a njihova 6lota je ula u 7gejsko i .adransko 'ore! pomagana! prvi put u istoriji! od engleskih la(a. Iako na "alkanu! u vezi s tom akcijom! nije bilo veih pokreta! sem nekoliko grkih pobuna maloga stila! osetilo se ipak na sve strane koliko je ovaj rat digao ruski presti i uticaj. *aroito se behu zabrinuli neposredni susedi 5usije! %ustrija i 2ruska! da 5usija ne bi nesrazmerno ojaala. %ustrija je jo naroito zazirala od ruskog uticaja u 2odunavlju i na "alkanu i! da bi ga spreila! pripremala je 3@@3. god. tajni ugovor s $urcima. 2rva podela 2oljske! izvedena 3@@F. god.! imala je da zadovolji sve tri zainteresovane drave! 5usiju! 2rusku i %ustriju! izvesnim teritorialnim proirenjem. 5usija je! posle uzaludnih pokuaja da se nagodi s $urskom! nastavila rat i prenela ga i na "alkan. +ad je turska vojska u "ugarskoj bila opkoljena pristala je bespomona 2orta na mir! koji bi sklopljen juna meseca 3@@A. u +uuk +ainardi. $im mirom $urska se obavezala da e tititi hriansku veru! a ruskim pretstavnicima u 9arigradu je priznato pravo posredovanja u korist pravoslavne crkve i! sem toga! u korist Vlake i 'oldavske! koje su dobile neku vrstu samouprave. 5usiji je dato pravo i da osniva konzulate po $urskoj 9arevini. /vi uspesi digli su glas i ugled 5usije. U evropskoj $urskoj! gde je pravoslavnih bilo vie nego muslimana! 5usija je pravom posredovanja u korist pravoslavne crkve dobila mono politiko oru(e u svoje ruke i ona ga je u dobroj meri i iskoriavala. ,$im je-! veli tano dr Vasilj 2opovi! ,udarena osnovica ruskoj politici! koja je preko protektorata nad hrianima teila za protektoratom nad $urskom! sve dok nije na pariskom kongresu 3D?E. taj ruski protektorat zamenjen evropskim... +uuk0kainardiski mir znai prelazak vodstva u istonom pitanju sa %ustrije na 5usiju i utvr(enje uticaja ove poslednje na 9rnom 'oru i u :unavskim kneevinama. "eogradski mir je suzbio %ustriju na balkansku granicu! a kuuk0kainardiski je doveo 5usiju na tu granicu-. 5uski uticaj u korist pravoslavlja nije se ograniio samo na $ursku. U jVIII veku ojaale su i na mletakom podruju borbene katolike tendencije protiv pravoslavlja. 2ravoslavni episkop u :almaciji bi! na zahtev katolikog svetenstva!

412

Istorija Srba Vladimir orovi 3@FF. god. proteran iz mletake drave. .edan od velikodostojnika zapadne crkve pisao je protiv pravoslavnih sa neverovatnom otrinom. ,'anastiri dalmatinski to su neisti izvori! iz kojih potie otrov za vjeru i za moral& kalu(eri su slijepi vo(e oslijepljenoga naroda& ne znaju drugog jezika osim ilirskoga! ne poznaju drugih knjiga osim moskovskih! nemaju druge nauke nego prositi! niti drugog bogoslovlja! nego psovke protivu obreda i dogmata latinskog-. 8od 3@<?. izdade provoditor Borzi 8rimani dekret! po kome nijedan pravoslavni svetenik nije mogao vriti svoje slube bez priznanja preleta katolikog obreda. 2rotiv pravoslavnih se ve tada govorilo! kako imaju simpatija samo za 5usiju i kako rade samo po ruskim uputstvima. U vezi s 9rnom 8orom oni ele da :almaciju ili bar "oku uine ruskom. 8odina 3@<@0D. u :almaciji su ak ruene pravoslavne crkve! a tamnice su bile pune pravoslavnih svetenika. /tpor rba bio je jak i svestan. +ad im mletaka vlada! po savetima katolikih prvosvetenika! nije dala da dobiju svog crkvenog poglavicu! srpski svetenici su sami! na dalmatinskom +osovu! 3@?=. god. izabrali za svog episkopa rodoljubivog protu imeona +onarevia! oveka lepe line kulture! koji je izradio i jedan danas zatureni! ali! po odlomcima i sadraju sudei! vani letopis pravoslavne crkve. +onarevi je potom posveen za episkopa u manastiru :uima od tri naa episkopa 3@?3. god. 2rotiv tog posveenja protestovao je me(u prvima crnogorski vladika Vasilije 2etrovi! bojei se! da bi mogli biti okrnjeni njegovi interesi u "oki. Intrige protivnika i labavost mletakih vlasti dovele su 3@?<. god. dotle! da je i +onarevi napustio :almaciju i da je posle bio oglaen za dravnog izdajnika. I kod 'leana je bio vrlo iv strah od 5usije! i to ne samo zbog ruskog uticaja na njene grke podanike po ostrvima! nego i u :almaciji me(u rbima. Verovalo se! jo pre ovog rusko0turskog rata! da 5usija ima i nekih politikih planova na ovim stranama. toga su mletake vlasti i podupirale katoliko svetenstvo ne toliko iz verske netrpeljivosti koliko od tog straha. :a bi prekratile crkvene veze s 5usijom i dolazak ruskih knjiga u :almaciju mletake vlasti su pomogle osnivanje jedne slovenske tamparije u svom gradu! koju je oko 3@?D. god. otvorio 8rk :imitrije $eodosijev. Cranesko :ijedo! dalmatinski proveditor! objavio je 3@E=. god. naredbu! po kojoj nijedan svetenik nije dalje mogao vriti svoje slube bez prethodnog patenta katolikih biskupa! a svi se svetenici! koji nisu mletaki podanici! imaju prognati. 2ravoslavni bi tako doli potpuno pod vlast grke crkve. 5azumljivo je s toga! to je u narodu dolo do protesta i do otkazivanja poslunosti. Videi da protesti u samim 'lecima ne pomau mnogo dalmatinski rbi se obratie ruskom pretstavniku u 9arigradu. I uspee. 5uski dvor se zainteresovao za njihovu sudbinu i posredovao je u 'lecima. 'letaka vlada jo te iste godine opozva :ijedovu naredbu i domalo promeni osetno svoju politiku prema pravoslavnoj crkvi. 5uski uticaj osetio se i u :ubrovniku. veslovenska aktivnost jVI0jVII veka obratila je panju uenih :ubrovana i na tu veliku slovensku dravu! iako s njom nisu imali ivljih veza. +ad je 2etar Veliki poeo svoju re6ormatorsku aktivnost! on je za svoje pomorske strunjake uzeo nekoliko "okelja! od kojih je 'ate Bmajevi postao admiral mlade ruske baltike 6lote. Imao je i dva istaknuta dubrovaka saradnika! .eronima *atalia i Ivu $udizia. *a ruskom dvoru preporuivao je :ubrovane 1ercegovac ava Vladislavi! bivi trgovac! vet i uticajan ovek! koga je 2etar uinio gro6om i kome je poveravao vrlo vane misije ak i u dalekoj +ini. :ubrovaka vlada! u svojim pismima caru! kliktala je posle njegove pobede kod 2oltave! a i u dubrovakoj knjievnosti javilo se nekoliko odziva u slavu carevu. *ajpoznatiji je jeverski plam Ignjata 8radia! koji je dospeo u 2etrove ruke. %li! strogo katoliki grad ipak nije hteo ispuniti carevu elju! da dozvoli Vladislaviu podignuti u njemu pravoslavnu crkvu. 413

Istorija Srba Vladimir orovi /dnosi izme(u :ubrovnika i 5usije zaotrili su se bez potrebe za vreme ovog poslednjeg rata. :ubrovani su! kao turski vazali! bili zaplenili jednu rusku la(u i inili su $urcima i drugih usluga. Bapovednik ruske 6lote! gro6 /rlov! kome su stizale razne dostave o dranju :ubrovana! preuzee represalije. *e samo da je zaplenio oko ?= dubrovakih la(a! nego htede ak i da bombarduje sam :ubrovnik. Uplaena republika obrati se na sve strane za posredovanje! a zahvapi i kod carice +atarine. :o mira je dolo tek 3@@?. god. u Givornu. :ubrovnik je dobio natrag svoje la(e! ali je zato! ovoga puta! morao ne samo dopustiti dolazak ruskoga konzula u :ubrovnik! nego i dozvoliti da on u svojoj kui podigne pravoslavnu kapelu. :otle! pravoslavni u :ubrovniku nisu imali ni svoje bogomolje! ni svog svetenika! pa ak ni svog groblja u gradskom podruju! nego su im hitne svetenike dunosti obavljali kalu(eri iz bliskog manastira :ui. :ubrovani su dugo nastojali da izbegnu tu obavezu i traili su ak i intervenciju 'arije $erezije! ali je sve bilo uzalud. 'e(utim! kad je ruski konzul doao u grad polo im je doista za rukom! da posredovanjem kod njega i drugim izgovorima odloe izvrenje te odluke. 2rva pravoslavna crkva u tom gradu kao mala kapela otvorena je tek 3@4=. godine. $o je bilo one godine! kad su 5usi zauzeli Ismail i pokazali znatan uspeh na kapiji "alkana! i kad je jedan bezimeni srpski pesnik u narodski sroenoj pesmi oduevljeno hvalio 5usiju i kneza 2otemkina! gledajui u njima nove nosioce svoje sudbine. +oina krajina 2osle austrisko0turskog rata od 3@<@0<4. god. rbija je due vremena ostala na miru. Bbog opasnosti od 2ruske %ustrija nije smela preduzimati nita! to bi moglo da izazove i $ursku protiv nje. cta vie! ona je s 2ortom 3@A@. god. sklopila ,veni mir-! i dobila na jugu doista prilino sigurne granice. rbi sami! posle tekih iskustava sa %ustrijom i njenim ratovanjem nisu zadugo pomiljali da ulaze u ma kakve nove avanture. U rbiji bila je prva stvar da se obnovi strahovito prore(eno stanovnitvo. *a tom su radili i $urci! kojima nije bilo u interesu da bogata pogranina oblast izgleda kao pustinja. va ispitivana naselja utvrdila su! da je najvei deo severne i zapadne rbije dobio novo stanovnitvo posle austriske okupacije! odnosno u drugoj polovini jVIII veka. $o stanovnitvo poticalo je sa raznih strana srpskog podruja. U 8ornjem :ragaevu i okolini Gjubia veliki je procenat ;A3}> iz stare 5ake! bez tarog Vlaha& u +olubari i 2odgorini starovlaki i uiki elemenat daju <<}! ali 2olimlje s +olainom! 9rna 8ora i 1ercegovina zastupljeni su sa <D}! a "osna sa 3D}& u .adru i 5a(evini prevla(uju doseljenici iz "osne i 1ercegovine& u 8rui *ovopazarci ;iz stare 5ake> sa <4}. U smederevskom 2odunavlju 43= celog stanovnitva je doseljenik. +osovsko0 metohiska struja zastupljena je sa 3?}! dinarska sa FF}! branievska sa 3E} i vardarsko0moravska sa 3=}. ,*igde se-! pie .ovan 9viji! ,doseljenici nisu tako brzo prilago(avali novoj geogra6skoj i drutvenoj sredini i nigde se nisu toliko ukrtali kao u cumadiji... +ao to plastina masa uzima oblik suda u koji se stavi! kao to se tok jedne reke prilago(ava vijugama i neravninama korita i na isti nain lomi o obalske stene! tako se u cumadiji razne metanastazike struje brzo taru! lome i prilagode novom geogra6skom okviru i socijalnoj sredini-. ve glavne porodice rbije jIj veka potiu od tih doseljenika. +ara(or(evi muki pretci doli su preko Vasojevia iz +limenata& /brenovii su starinom "ratonoii& *enadovii iz hercegovakog "ira& Vuk +aradi je :robnjak! kao i preci 'ladena 'ilovanovia& 8araani su "elopavlii. Iz :robnjaka potiu "ogievii!

414

Istorija Srba Vladimir orovi +aljevii i .ovan 9viji. tojan )upi je iz 2ive! a iz nikikog kraja su se doselili preci "laznavaca! Vukomanovia i kerlia& a iz 2ipera Uzun 'irko %postolovi i |ujovii. U jVIII veku u rbiji je bilo mnogo puste zemlje! ,pustahije-. Ba svoju pitomu "rankovinu prota 'atija *enadovi pria! da je u vreme! kad su se njegovi stari tu naselili! taj tako bogati ,kraj rbije bio gotovo sasvim pust-. Gedi 'ontegijeva! koja je 3@3@. god. proputovala kroz moravsku dolinu od "eograda ka *iu! pie u jednom svom pismu# ,2reli smo pustare srpske! gotovo prerasle umom! premda je zemlja po prirodi vrlo plodna-. %ustriski generaltabni kapetan %dam Vajngarten objavio je 3DF=. god. svoj geogra6sko0istoriski opis rbije! koji je veoma zanimljiv. 2o njemu! rbija je sva! sem renih dolina! zemlja brdovita! pokrivena ,gustim i neprekidnim umama-. U 'avi! pored movara i blatita! nalaze se ,esto neprohodne ume-. .o 3DF4. god. beleio je /to 2irh! da je od +ragujevca do "eograda jahao tri dana ,kroz hrastove ume- i da cumadija jo ivi ,starim pastirskim ivotom-. Bbog toga! to je zemlja bila pod umom i prilino neobra(ena rbija jo prvih godina jIj veka nije imala dovoljno ita! nego ga je morala nabavljati. %li je za to imala mnogo stoke! a naroito svinja! i izvozila je ne samo u %ustriju! nego ak i u :almaciju i na :ubrovnik. vi poznatiji ljudi u rbiji s kraja jVIII i na poetku jIj veka bavili su se ili neposredno stoarstvom ili posredno kao trgovci! preprodavci i izvoznici. $akvi su bili +oa %n(elkovi! braa *enadovii! 5adi 2etrovi! 'ilutin 8araanin! 2etar :obrnjac! 'laden 'ilovanovi! 'ilan /brenovi! +ara(or(e i drugi. Gj. .ovanovi je dobro istakao jo i ovaj momenat za stanje u rbiji na kraju jVIII veka. %ustrisko0turski ratovi rasterali su iz te zemlje muslimansko stanovnitvo tako! ,te se ovo posle nikad nije moglo onako umnoiti i osiliti! kao pre! a tim je sultanovoj vlasti ovde nedostajalo glavne podloge na koju se ona naslanja-. /va etiri osnovna elementa# sastav stanovnitva aktivnog i pokretnog iz svih naih oblasti& zatim preteno stoarsko zanimanje stanovnitva! koje ljude upuuje na kretanje! veze! i traenje dodira trgovakog i drugog& ogromne ume! koje su bile neka vrsta sklonita i opasnosti za turske nasilnike& i najposle relativno mali broj muslimanskog stanovnitva i uinili su! da se u rbiji! na podruju "eogradskog 2aaluka! razvio vie otporan i borben mentalitet kod naih ljudi. +ao to je buntovnoj 9rnoj 8ori znatno pomagala blizina mletake granice! preko koje su se u nevolji mogli spasavati! tako je i ljudima iz "eogradskog 2aaluka dobro dolazila bliska austriska me(a! preko koje su imali gusta naselja! svojih sunarodnika. "orbenom raspoloenju naroda davala je izraza i potstreka srana hajduija! koja je u gustim umama imala sve uslove za pun razvoj. /samdesetih godina jVIII veka! posle due pauze! javila se ponovo i austriska agitacija. 5uski uspesi u ratu s $urcima! o kojima je napred bilo rei! naterali su %ustriju da i sama! makar i preko volje! u(e u reavanje Istonog 2itanja. Ba "e je postalo jasno da je u 5usiji na "alkanu dobila opasnog takmaca. Ba nju su bili svi narodi "alkana radi iste vere! a loveni jo i radi iste rase. +atarina II pokazala je i volje i snage da 5usiji stavi u zadatak osloba(anje "alkanskog 2oluostrva od $uraka i izlazak na 7gejsko i redozemno 'ore. %ustrija! posle neuspeha u borbi sa 2ruskom! nije mogla pustiti da pretrpi neuspehe i na "alkanu! na koji je jednom bila i osetno zakoraila. 2ruska joj nije dala da postigne nikakav uspeh u *emakoj i stalno se roguila protiv nje. cta je sad mogla da radi beka vladad +ancelar +aunic spremio je bio 3@@3. god. savez sa $urskom! da bi spreio rusko nadiranje. %li kao odgovor na to mogao se oekivati ruski savez sa 2ruskom! koji bi za "e mogao ispasti katastro6alno. toga je %ustrija dosta brzo izmenila svoj stav. +ad nije mogla ii protiv 5usije ona se 415

Istorija Srba Vladimir orovi reila da ide s njom! da bi stekla prava na deobu dobiti. $o je bila nova politika linija .osi6a II. 8od. 3@D=. dolo je u 'ogiljevu do sastanka izme(u +atarine II i .osi6a II! a 3@DF. god.! potom do saveza izme(u 5usije i %ustrije. "aza sporazuma bila je podela interesnih s6era na "alkanu. 5usija je elela da se stvore na "alkanu dve nove hrianske drave# :akija! koja bi obuhvatala "esarabiju! 'oldavsku i Vlaku! i obnovljena Vizantija s prestonicom u 9arigradu i sa velikim knezom +onstantinom! unukom carice +atarine! kao vladarem. / rbiji ili ma kojoj slovenskoj dravi na "alkanu nije bilo ni kakve stvarnije kombinacije. rbija nije bila u ruskom planu! a "ugarska se smatrala kao zamrla. %ustrija nije bila za takve planove! jer bi oni stvarno znaili jaanje pravoslavlja i ruskog uticaja. toga je ona sa svoje strane traila Vlaku do /lta! *ikopolj! Vidin! /ravu i "eograd! a od "eograda najpraviju i najkrau liniju do mora! odnosno do ua :rima. 5usija je naskoro potom postala agresivna i ve 3@D<. god. osvojila je +rim. 2onudila je %ustriji i da zajedniki! jo te godine! objave $urskoj rat. "eka vlada odloila je to! ali je odmah poela sistematsku agitaciju po rbiji i "osni i vojniko izvi(anje tih oblasti. 5adila je i u %lbaniji i 9rnoj 8ori. %ustriskim vlastima inili su velike usluge srpski svetenici! koji su eleli oslobo(enje i radovali se savezu %ustrije i 5usije. %gitaciju nije bilo teko sprovoditi. em hrianskih simpatija na ljude su teko delovala i teka nasilja turskih kesedija. .aniari su bili bezobzirni i udarali su i na same turske vlasti. 2orta je slala protiv njih spahije! da ih obuzdaju! ali to je rbiji donelo samo nove bede. Vo(a janiara u "eogradu :eli %hmet bio je i ugledniji i moniji od tamonjeg pae. Izme(u 5usije i $urske dolo je do zapetih odnosa 3@DE. god. zbog izvesnih sukoba na +avkazu. Idue godine sastali su se ponovo! i to na +rimu! .osi6 II i +atarina II. $urska je osetila da je taj sastanak imao otricu protiv nje i da se ne bi dala preduhitriti objavila je 5usiji rat. Iako saveznica! %ustrija nije ula u rat odmah nego tek krajem januara 3@DD. tvarna neprijateljstva poela su! me(utim! ranije. +ao i u ranijim ratovima ona je i sada raunala mnogo sa saradnjom rba. toga im je jo u jesen 3@D@. uputila proklamacije! i to po svima oblastima svoje s6ere. 2okuaj! da pomou rba! uoi Vavedenija 3@D@. god.! prepadom uzmu "eograd nije uspeo. U zimu iste godine obrazovali su %ustrijanci od emigranata iz rbije posebne dobrovoljake ete! ,6rajkore- ;Cre{corps>! koje su! pod komandom njihovih i srpskih o6icira! prole vojniku vebu. $e ete su im bile potrebne! da olakaju rad redovnoj vojsci i da u rbiji stvore to povoljnije raspoloenje za %ustriju. 8lavni zapovednik srpskog 6rajkora bio je aktivni austriski major! 'ihailo 'ihaljevi! koji je svoj posao radio s puno takta i sa dosta uspeha. Uza nj su pristali ne samo mla(i ljudi i izvesni avanturisti! nego i ugledni domaini kao valjevski knez %leksa *enadovi. 'e(u srpskim dobrovoljcima istakao se ponajvie +oa %n(elkovi! rodom iz 2anjevca kod .agodine! bivi trgovac! koji je u leto 3@D@. prebegao u %ustriju. :rugi ugledni vo(a 6rajkora bio je 5adi 2etrovi! trgovac i avanturista! koji je prvi stvorio posebnu srpsku etu! u koju su uli +oa i mladi +ara(or(e 2etrovi. +ad je %ustrija objavila rat $urcima +oa je! veoma hrabar i odluan! uestvovao s jednom austriskom etom u prepadu na mederevo! a onda je sa svojom etom napao i uzeo 2oarevac. 2osle tog uspeha napao je 1asan0painu 2alanku! "atoinu i "agrdan! pa je i odatle rasterao $urke. $i uspesi! i smelost! i lini autoritet uinili su! da je +oino ime steklo naroiti zvuk u narodu i da je njegova eta postala nekoliko puta jaa. .edno vreme brojala je na ?== glava. toga! i sa daljih uspeha! cela ova vojnika akcija! u kojoj se austriska vojska nije mnogo izlagala! dobila je u narodu naziv +oina krajina. 2riman i

416

Istorija Srba Vladimir orovi pomagan od rba! +oa je u svom smelom zaletu dopro do +ragujevca i uspeo je ak da i odatle izagna iznena(ene $urke. *a zapadu rbije! knez %leksa *enadovi oistio je od $uraka valjevski kraj i gonei ih dospeo je sve do )aka. +ao aktivni agitator po zapadnoj rbiji istakao se u to vreme baki vladika .ovan .ovanovi! koji je lino iao po narodu. a ueem srpskih dobrovoljaca austriska vojska uzela je 3E. aprila cabac. Inae! prvih meseci rata itav teret akcije pao je na rbe! koji su imali da pripreme teren za glavnu vojsku. +oi %n(elkoviu! posle pokazanih uspeha! bee stavljeno u dunost! da svakako presee veze izme(u *ia i "eograda. /n je to jedno vreme vrio s dosta sree! zbog ega je dobio in kapetana i zlatnu medalju imajui uza se do <.=== srpskih boraca! ali je posle! nedovoljno pomagan od austriske vojske! morao uzmaknuti pred nadmonijom turskom snagom. $urcima je snabdevanje "eograda bilo veoma vana stvar i oni je nisu hteli upustiti bez teke cene. rpske ete nisu bile dovoljno snabdevane ni hranom i to je dalo povoda osetnom nezadovoljstvu i nedisciplini! to se sve pojaalo kad se videlo da %ustrijanci ne ulaze u borbu ni posle oigledne turske namere da se probiju kroz moravsku dolinu. "ilo je nezadovoljstva i sa +oom! koji je optuivan da je samovoljan i da nepravedno deli plen. redinom aprila 3@DD. uspeo je :eli %hmet da razbije +ou i da ga natera na povlaenje sve do 2oarevca. %ustrijanci su oklevali s planom. /ni nisu hteli da se mnogo zaloe sve dotle! dok ne vide ta 5usi nameravaju i dok ovi ne privuku na se glavninu turske vojske. %li mesto ruske o6anzive dola je turska. 2oetkom maja udarili su $urci od Vidina prema 2oarevcu i proli su do "eograda. Uplaeno srpsko stanovnitvo ili se povlailo ispred njih ili se smirivalo. $urci su se svetili i kanjavali strogo. "eogradski trg bio je pun srpskog roblja. "roj srpskih izbeglica u %ustriji popeo se s toga krajem juna na ?=.=== dua sa <==.=== komada stoke. 'ilovan Vidakovi! koji je opisivao beg svoje porodice u rem! kazuje kako su prolazili pored pustih sela. , va ve u travi obrasla! nigde ivota u njima ne ima! sve je to otilo bilo. Vinogradi! vertovi! stanovi! sve je to pusto i u korovu lei-. +ad su potisli dobrovoljake ete iz moravske doline i obezbedili "eograd $urci su preneli ratite na austrisku stranu! u "anat. 1teli su da preseku eventualnu vezu izme(u 5usa i %ustrijanaca. U leto 3@DD. poela je njihova o6anziva u "anatu! koja je imala brze i relativno lake uspehe. 2ri toj o6anzivi stradao je i kapetan +oa. /n je branio rudarsko mesto "rzasku! pa je izdajom i kukavilukom nekih vlakih odreda bio opkoljen i zarobljen. Ba kaznu $urci su njega i njegove drugove nabili na kolac u oblinjoj $ekiji. %ustriska vojska! slaba i iznena(ena! nije mogla lako da se pribere i $urci su zauzeli ceo juni "anat. Uli su i u 2anevo. *jima su se pridruili nepouzdani Vlasi i tu i u negotinskoj +rajini! neto iz straha a neto i zbog pljake. $o je! sasvim razumljivo! unelo paniku i me(u rbe. reom ta turska o6anziva nije imala duga daha. *edovoljno spremna njihova vojska brzo je malaksala i nije iskoristila svoje prve uspehe. U jesen obe strane sklopie primirje! koje je trajalo sve do leta 3@D4. Ba to vreme politika situacija u 7vropi izmenila se na austrisku tetu. 2ruska je sklopila savez sa 7ngleskom i 1olandijom! koji je imao antiaustriske tendencije i koji se jasno dao razumeti u 9arigradu. aznavi za to i videi tursko zatezanje u "eu se reie! da brzom novom o6anzivom nateraju $urke na poputanje. toga za vrhovnog zapovednika postavie u edmogodinjem 5atu proslavljenog 6eldmarala Gaudona! koji je prole godine imao izvesnih uspeha na bosanskoj granici. /n je doista nastavio rat odluno i brzo. +rajem avgusta njegova je vojska prela granicu i ve F@. septembra zauzela "eograd. /dmah potom poela je prodiranje niz moravsku dolinu! u kom je i opet ivo sudelovao i srpski 6rajkor. 8lavne operacije vodio je pukovnik '. 'ihaljevi!

417

Istorija Srba Vladimir orovi s puno obzira i prema svojim suborcima i prema srpskom stanovnitvu. +ad je na "adnji dan 3@D4. zauzeo +ruevac! on je naredio da se oisti crkva kneza Gazara! u kojoj su $urci dotle drali konje! i da se tu! u njoj! odri blagodarenje. U svom govoru on je! i sam rbin! s uzbu(enjem govorio kako rbi treba da prime .osi6a II kao svog novog kneza! a oni su! plaui od radosti! polagali zakletvu vernosti. /vom prilikom %ustrijanci su prodrli sve do manastira tudenice. lino oduevljenje vladalo je i u drugim oblastima! u 'avi i +rajini! gde su %ustrijanci isto tako prodrli duboko. %ustrijancima je u 'avi dosta pomagao aktivni arhimandrit manastira $ronoe! tevan .ovanovi. %li srpsko zalaganje ilo je i ovog puta za jednu unapred izgubljenu stvar. %ustrija je traila nova osvajanja ne da ih zadri! nego da pravi pritisak na 2ortu. *jen poloaj bio je takav da je mir bio prei njoj nego $urcima. U unutranjosti ma(arska opozicija protiv .osi6a II bila je sve nepomirljivija i u ratom zamorenoj zemlji pretila je da se pretvori u bunt. *e manje neprijateljsko bilo je i dranje katolikog klira! koje nije moglo oprostiti caru njegove liberalne re6orme. U spoljanjoj politici 2ruska je sve otvorenije dizala glas protiv "ea. U oktobru 3@D4. izbila je u austriskoj "elgiji prava buna! a Crancusku je zahvatio plamen revolucije. +ad je poetkom 3@4=. god. 2ruska sklopila savez sa $urskom "e nije imao mnogo da bira. Ve je .osi6 II u jesen 3@D4. obnovio s $urskom pregovore za mir! a posle njegove smrti ;4. 6ebruara 3@4=.> njegov naslednik Gepold II napravio je od tog mira osnovnu taku svoje politike. $o se sve osetilo i na ratitu. "ojei se zapleta sa 2ruskom %ustrijanci nisu smeli da upuuju u rbiju vee snage. +ad su to videli $urci pregli su energino da ih potisnu i uspeli su. Ve na samom poetku 3@4=. god. %ustrijanci su napustili tudenicu! a domalo su poeli povlaenje i na drugim stranama. 2osredovanjem 7ngleske! u leto te godine! %ustrija se obavezala 2ruskoj da se odrie svih osvajanja u $urskoj izuzimajui samo neke male ispravke granice. 2osle toga je u septembru dolo do primirja s $urcima! koje se! istina! proteglo dugo! ali koje je na kraju! ipak! dovelo do mira u vitovu! A. avgusta 3@43. ,Vsjaka dua hristijanska proplaka-! zapisao je arhimandrit manastira "ogova(e! 1adi 5uvim! kazujui poloaj i raspoloenje rba. Izvesni srpski prvaci! me(u kojima se isticao arhimandrit tevan .ovanovi! pokuavali su na vie strana da prikau tekoe naroda u rbiji posle austriskog naputanja! ali svo njihovo zauzimanje bilo je uzalud. %ustrija im nije mogla pomoi& i 5usija se! brzo iza nje! u .aiju smirila s $urcima. % ko im je drugi mogao biti od koristid +o i kakod %ustrija je uspela samo u toliko to im je izradila amnestiju! koju su i sami $urci osetili kao potrebnu! da zemlja ne bi ostala bez radne snage. % sem toga primala je i srpske izbeglice! da ih nastani na svom podruju. tevan .ovanovi doao je u to vreme na misao! zajedno sa jo dva svetenika! da bi se rbima obezbedila izvesna unutranja samouprava! ,kako to je +aravlahija bila-. amouprava bi ,imala da sadri plaanje danka otsekom! a da se $urci ,u nas- ne meaju i da im ne sude pae ni muselimi. rbi bi imali jednog svog ,komendata-! kao to je bio u Vlakoj. .ovanovi je o tom izradio i jednu pismenu pretstavku! koju su trebali da potpiu svi narodni ljudi! ali ija nam sudbina nije dalje poznata. Izvesne njene ideje javie se posle u narodu i nisu ostale bez ikakva uticaja! kako se na izvesnoj strani misli i tvrdi. :uhovno oslobo(enje rba 9ar .osi6 II bio je veoma omraen u krugovima katolike crkve i me(u 'a(arima i 1rvatima. :uh slobodouman! u istinu prosvetiteljski! bez mnogih nasle(enih predrasuda! on je sasvim uao u duh savremenog liberalizma! koji je iz 418

Istorija Srba Vladimir orovi 7ngleske bio zahvatio celu *emaku i koji je bio noen od 6rancuskih racionalista i enciklopedista. Ba ivota svoje bigotne majke on se morao ustruavati! ali posle njene smrti izaao je bezobzirno sa svojim re6ormama. /d bogatog imanja ve ranije ukinutog isusovakog reda dao je stvoriti 6ondove za kole! a 3@D3. god. poelo je njegovo ukidanje kalu(erskih redova i zatvaranje manastira! koji se nisu bavili humanim ili prosvetnim radom. 2otpunu slobodu vere i versku ravnopravnost objavio je njegov 2atent tolerancije od 3=. ;F3.> decembra 3@D3. am papa 2ije VI je lino pokuavao da zaustavi ili bar ublai carevu aktivnost u svim ovim pravcima. vi njegovi napori ostali su uzaludni. )ak se! na zaprepaenje vernih! prilikom papina dolaska u "e! pojavila sasvim antijerarhiska broura biveg pro6esora univerziteta Valentina %jbla cta je papad! u kojoj nije bilo nimalo onog ranijeg strahopotovanja prema glavi zapadne crkve. U katolikim krugovima dobro se znalo! da car lino zakriljuje %jbla. /vo je sve bilo dovoljno da objasni neprijateljski stav katolike crkve protiv njega i njegova dela! i da u isto vreme pokae i zato su slobodoumni srpski duhovi i prosveeni gra(anski stale stali na carevu stranu. 'a(ari i 1rvati bili su protiv cara i zbog njegove germanizatorske i centralistike politike! kao i zbog toga! to je .osi6 II! kao i Cridrih Veliki i +atarina II! zastupao metode prosveenog apsolutizma. rbi se! zbijeni u svoje redove! pod okriljem crkvene autonomije! nisu mnogo bojali od germanizacije& moda joj nisu uvi(ali ni pravi znaaj. /d centralizma i apsolutizma nisu se bojali mnogo& u $urskoj su dobrim delom doivljavali i videli i jedno i drugo! a i sama njihova crkvena uprava bila je centralistika i prilino apsolutistika. em toga! .osi6 II bio je simpatian rbima jo i zbog toga! to je uao u sporazum s 5usima i to je poeo borbu protiv $uraka. am ueni arhimandrit .ovan 5aji osetio je potrebu da tim povodom da oduka svom raspoloenju u jednoj poveoj poemi. 2od vladavinom cara .osi6a II kurs dravne politike prema rbima osetno se promenio! oni su istinski odahnuli! i mogli su se posvetiti nesmetanom radu u narodu. U +arlovcima se oko mladog i aktivnog mitropolita tevana tratimirovia! koji je na taj poloaj doao 3@4=. god.! stvorilo novo i aktivno srpsko kulturno sredite. Ve 3@43. god. osnovana je tu prva prava srpska gimnazija! kojoj je osnovni 6ond omoguio rodoljubivi gra(anin :imitrije %nastasijevi abov. U +arlovcima je otvorena i bogoslovija sa boljom strunom nastavom. I +urcbekova tamparija prela je 3@4F. god. u srpske ruke! a vlasnik joj je postao bivi sekretar mitropolije tevan *ovakovi. rpski kulturni ivot se prenuo. tratimirovi je bio pun dobre volje! sam se bavio naukom! voleo je knjigu! i trudio se da celu svoju sredinu zagreje za vie ciljeve. druge strane mlada srpska inteligencija! ponesena i sama idejama racionalizma! eli da to neposrednije utie na narod. U njoj se oseaju liberalne tendencije i simpatije za re6orme cara .osi6a. U tom duhu joze6inizma poinje sve otrija kritika jalovog i neskromnog kalu(erskog ivota po naim manastirima! suzbija se klerikalni uticaj! koji je ponegde uzimao suvie maha! i tei se da se narod prosvetom lei od predrasuda i r(avih navika i obiaja. ,*acionaliste-! kako su sebe nazivali ljudi koji su eleli da pomognu narodu! imali su jaka oslonca u gra(anstvu! koje je u izvesnim mestima bilo ekonomski napredno i duhovno vrlo lepo razvijeno. lobodnozidarski pokret! kome su u jVIII veku pripadali svi slobodnoumniji duhovi 7vrope! naao je odziva i u srpskoj sredini. *jemu su jedno vreme me(u rbima pripadala i neka svetena lica! kao tevan tratimirovi i .ovan .ovanovi cakabenta. +rajem jVIII veka bio je kod rba prilian broj lica! koji su svoje vaspitanje sticali na strani! i to ne samo u pravoslavnoj 5usiji! nego i u *emakoj! koja je bila mnogo naprednija od %ustrije. :osta rba znalo je strane jezike! ruski! nemaki i 6rancuski! koji je u to dobao uao u modu. +rajem jVIII veka! kad je %ustrija bila puna 419

Istorija Srba Vladimir orovi 6rancuskih emigranata! bilo je izvesnih kua koje su uzimale i 6rancuske privatne uitelje. jezikom se irio i uticaj 6rancuske lektire. *a temivarskog episkopa 2etra 2etrovia uticao je u osetnoj meri skepticizam 6ilozo6a 2jera "ejla. +ad je on dozvolio da se prevede za rbe spis unijate amuila +lajna protiv prekomernih postova ustao je vladika 8enadije :imovi protiv naina kako novi bogoslovi kritikuju stare! ,kao Volter u Cranciji-. 8lavni pretstavnik prosvetiteljske aktivnosti u naem drutvu i knjievnosti bio je :ositej /bradovi ;ro(en u )akovu! u "anatu! oko 3@AF. god.>! duhovno veoma radoznali ovek! koji je kroz ivot proao sa iroko otvorenim oima. |eljan znanja i vieg duhovnog stremljenja on je kao mlad ovek otiao u kalu(ere! ali se u remu! vinorodnom i putenom! brzo razoarao u idealnoj strani monakih zajednica. *ai kalu(eri bili su sve vie nego ljudi od onoga sveta. Iz manastira 1opova! u koji je uao pun verskog misticizma! otiao je duboko razoaran i ube(en protivnik takvog za drutvenu zajednicu potpuno beskorisnog naina ivota. |eljan da to vie vidi i naui on je potom proao skoro sva vanija kulturna sredita savremene 7vrope! poinjui s 8rcima u vetoj 8ori i na istoku! pa nastavljajui u "eu! 1ali! Gajpcigu! 2arizu! Gondonu i drugim mestima. 2roputovao je! uvek budna duha! vie nego ijedan drugi rbin njegova vremena. 2rimivi ideje zapadnih i nemakih racionalista i prosvetitelja! on e! kao knjievnik! celo svoje delo posvetiti tenji! da otvori oi narodu! da ga poui! i da mu uopte bude od koristi. 'e(u rbima on je oduevljen pristalica naprednih re6ormi cara .osi6a II! koga je! kao malo ko! iskreno i nesebino pozdravljao. / vek zlatnie / slatka vremena! +ad je opta ljubav ueenae

Ve 3@D<. god.! obznanjujui svoje prvo delo! :ositej je jasno kazao svoj program. 'esto molitvanja za novac doi e srdana dela pouke iz ljubavi. I to neposredna! na narodnom jeziku! kako bi ih svet razumeo. ,.ezik ima svoju cenu od polze koju uzrokuje. % koji moe vie polzovati nego opti! celoga naroda jezikd- $o je prvi korak za potiskivanje hibridnog slavjenoserbskog jezika! koji je kod nas vladao i od koga narod nije imao skoro nikakve koristi. :ositej nije mogao prokriti put narodnom jeziku! jer je jo sam bio dosta pod uticajem stare kole! ali je bar postavio zdravo i jedino opravdano naelo. Istina! beka vlada! poinjui i re6ormama kolstva! traila je jo od 3@E4. god. da se u osnovnim kolama nastava vri na prostom narodnom jeziku! ali su srpski crkveni krugovi! zazirui od ovake beke mere! taj zahtev odbijali s puno uverenja. .osi6 II uveo je narodni jezik mesto latinskog u vie ustanova! pa je to traio i za kole. 'oda bi u izvesnim krugovima taj zahtev naiao na dobar prijem! da nije u isto vreme traeno da se i irilica zameni latinicom. :ositej nije ni pomiljao da dira u irilicu i s toga je njegova akcija za narodni jezik bila! kao naelna! manje suzbijana! iako nije bila odmah i primljena. rpski sveteni krugovi! a mnogi i od svetovnih! namerno su ostajali pri starom slavjanoserbskom jeziku nalazei da ih on spaja sa 5usijom i brani od svih sumnjivih bekih novotarija. /bradovi je prvi kod nas dao svesniji izraaj naem nacionalizmu. /n je proao "anat! rem! lavoniju! 1rvatsku! :almaciju! 9rnu 8oru! a ivot je zavrio u rbiji. Uavi u stvari blie! on je u narodnu zajednicu obuhvatao ne samo sve pravoslavne rbe! nego i nae saplemenike drugih vera. *aroito je prvi! jo u ono doba! naglaavao nau nacionalnu istovetnost sa muslimanima. 2relazio je uopte preko verskih

420

Istorija Srba Vladimir orovi predrasuda! odudarajui i suvie od svoje ostale sredine i idui! kao istinski napredni duh! ispred svoga vremena u nas. :ositej nije bio originalan pisac! niti je to nameravao. /n je! po reima Gukijana 'uickog! kupio mudrost tu(ih naroda! da bi je ponudio svome& njemu je bilo do toga da kae i razvije dobru stvar bez obzira odakle ona idejno potie. /n je gotovo itavo vreme ivota proveo kao uitelj! kazujui svoje znanje i iskustvo drugima& sasvim svesno! on je ostao uitelj i u knjievnosti. Vedar! dobre volje! s uverenjem u mogunost ljudskog moralnog vaspitanja i napretka. *jegovi spisi! pa i autobiogra6ija! svi su moralnog karaktera& s toga je i negovao s ljubavlju oblik basne! koja je u jVIII veku bila u knjievnoj modi! dodajui basni i svoja ,naravouenija-. 2red kraj ivota preao je! s dobrim ukusom! na oblik moralnih engleskih eseja. *jegovi spisi vrili su osetan uticaj u srpskom drutvu i itali su se i pretampavali kroz ceo jIj vek. U jVIII veku on je najizrazitiji tip srpskog intelektualca! koji je proao ceo sistem tadanjeg vaspitanja# od nae uboge manastirske kole do nemakih univerziteta! ovek koji je prvi savremene ideje evropske civilizacije unosio u nau jo sirovu sredinu. *ovih ideja nalazimo s njim i bez njega i u tadanjoj srpskoj lirici! ljubavnoj i satirinoj! koja se naroito negovala u naprednom gra(anskom staleu. *ju su stvarali ljudi nezavisno od crkvenskih kolskih tradicija! po uzoru na strana knjievna dela! i ponekad ne bez ukusa. Ispevana je! prirodno! na narodnom jeziku. U njoj se nalazi ne samo nemakog! nego i nesumnjivog 6rancuskog uticaja! sa njihovom galanterijom i ironijom galskog tipa. ,2ahalija- .ovana %vakumovia! obrazovanog srpskog pesnika jVIII veka! ispevana 3@@?. god.! ima ne samo za ono doba lep oblik! vet stih! dosta duha! nego i jedan sasvim slobodouman pogled na stvari. *e bi ovek skoro mogao verovati! da ovakvi stihovi potiu iz tog vremena iz nae sredine# :anju nou avka na nebo uzdie! +ako zvono uje! taki metanie! I kad spava samo o molitvi sniva Bamazala sveca to esto celiva! 2ak e opet! veruj! ovog leta biti :a e se i ona dati namoliti.

.akov Ignjatovi saoptava za %vakumovia u svom Vasi 5epektu! da je ,znao na 6lauti i hegedama svirati! da mu se i u Italiji udie-. .edan na naunik nalazi! da je ovaj preobraaj u srpskom drutvu! odnosno nova orientacija! kako on veli! rezultat Celbigerove i +olarove prosvetne re6orme! odnosno kolske i prosvetne aktivnosti poslednje periode terezijanskog doba. *aputanje ruskog i bogoslovskog uticaja i stvaranje ovog novog dolo je! misli pro6. dr '. +osti! ne spontano! nego prisilno! oteavanjem i zabranom veza sa 5usima i naturanjem novih nastavnih programa. %li tu ima! po naem miljenju! samo jedan deo tanog. %ustrijanci su! doista! zabranama i pritiskom oteavali veze sa 5usijom i jaanje ruskog duhovnog uticaja! ali novi duh nije rezultat samo njihovih kolskih nastojanja. 2reobraaj u srpskom drutvu pripremao se postepeno! ali osetno! njihovim privrednim! kulturnim i drugim vezama sa Bapadom. *ije beka vlada naturila svoje ideje zapadu! 421

Istorija Srba Vladimir orovi nego ih je i sama primila otud i iz *emake. $ako je ilo i duhovno 6ormiranje cara .osi6a. rpski vidici su se irili i nisu se mogli vie zadovoljavati prevakavanjem samih bogoslovskih tema. %vakumovievi stihovi govore jasno o novom duhu kojim se gledalo na stvari i koji! oevidno! nije bio osamljen. ame vladike izjavljivale su! da ih vie ne moe zadovoljiti interes samog katihizisa. :ositej i njegovo delo! ono to je glavno u naem jVIII veku! nije rezultat austriske kolske sisteme! nego novog probu(enog duha. /nako isto! kako su od zemunskih cincarskih trgovaca postajali beki bankari& i kako su se od naih starih zogra6a razvijali novi moleri& i kako su od hercegovakih obana postajali optinski strunjaci u $rstu& tako se dizao i ceo na ostali duhovni ivot. 9eo na jVIII vek proao je u vidnom i stalnom naporu srpske sredine da se digne i izjednai sa svojom okolinom! da se ,evropeizira-! i da moe da izdri duhovnu i privrednu utakmicu. Batim! treba imati na umu! da je kulturnih sredita za razvoj srpskog duhovnog ivota bilo i van nemake s6ere. $akvo jedno veoma vano sredite bio je $rst! glavna izvozna luka %ustrije i jedno od najaktivnijih trgovakih mesta u .adranskom 'oru. $rst je bio duhovno talijanski grad! iako sa mnogo slovenskog stanovnitva! i stalno u vezama sa Italijom. U njemu su rbi trgovci bili moni i ugledni i srdani pomagai knjievnog i kulturnog napretka. $u su iveli i radili i bili pomagani mnogi srpski javni radnici sa :ositejem na elu& tu su rbi bili toliko jaki! da su 3@DF. god. 8rcima konano preoteli crkvu v. piridona& odatle su dareljivi trgovci pomagali crkve i kole u svojim zaviajima! ponajvie po "osni i 1ercegovini. $rst je celo vreme bio otvorena kapija za uticaj zapadnih ideja i izvesnih duhovnih strujanja! koja nisu nosila samo nemaku marku. amosvest rba znatno je pojaala i unutranja borba koja se razvijala u %ustriji za .osi6ova vremena. :a suzbije opoziciju 'a(ara car je! po sili prilika! morao bar prividno povla(ivati rbima! jedno da njima plai 'a(are! da postanu savitljiviji! a drugo da izazove i rbe na veu otpornost prema 'a(arima! kako bi se u njihovoj borbi "e mogao pojaviti kao posrednik. 9arev neuspeh u spoljanjoj politici! nikakvi uspesi u borbi s $urcima i izbijanje Crancuske 5evolucije slomili su u velikoj meri samopouzdanje carevo! ali se ipak u "eu polagalo na to! da se! zbog prestia drave! ne popusti naglo i da se koi koliko se moe. 'e(u ostalima za to koenje imali su posluiti i rbi. Ve krajem 3@D4. god. car je morao vaspostaviti ustavno stanje u Ugarskoj i 1rvatskoj& s tim je! prirodno! bio sruen i centralizam. %li se dalje nije mislilo ii. trah od ideja Crancuske 5evolucije! koja je imala mnogo simpatizera me(u intelektualnim krugovima! a koja bi! sigurno! nala odjeka i u mnogim narodnim slojevima! diktovao je bekoj vladi odravanje konzervativnog kursa i jaanje militaristikih mera. 'a(ari! svesni da su svojim istrajnim dranjem naterali cara i "e na poputanje! bili su digli glavu. U stvari! njihova politika! posle ove pobede! nije bila mnogo drukija od .osi6ove. +ao to je car hteo germanizaciju cele drave! tako oni otad tee za ma(arizacijom cele Ugarske. :ajui upaniskim skuptinama izvesnu lokalnu samoupravu! oni s planom svu vlast i sav javni ivot usredsre(uju u 2eti i pripremaju sve vru centralizaciju. rpske povlastice! videli smo! oni su odavno smatrali kao nesaglasne sa njihovim dravnim pravom i interesima! a izuzetni poloaj rba hteli su na svaki nain da eliminiu. *a rbe oni su bili! u ovaj mah! kivni i zbog toga! to su onako otvoreno ustali za .osi6ove re6orme. U svojoj ponesenosti 'a(ari esto puta nisu pokazivali dovoljno oseanja mere. $ako su preterivali i ovoga puta! i to na celoj liniji. I prema rbima! i prema 1vatima! koji su im u borbi bili verni saveznici! i prema :voru. "ojei se mogunosti ponavljanja .osi6ovih tendencija ma(arski sabor je .osi6ovom nasledniku! caru Geopoldu! poeo postavljati uslove! pod kojima bi bio 422

Istorija Srba Vladimir orovi voljan da mu poloi zakletvu vernosti. $o je u "eu! uz sve drugo! bilo dovoljno da i on pone miniranje ma(arskog poloaja u samoj Ugarskoj! i to! u prvom redu! pomou rba i 1rvata.

)im se ulo da je umro car .osi6 i da novi car namerava sazvati ma(arski sabor ili dijetu uputio je mitropolit 'ojsej 2utnik! po sporazumu s ostalim episkopima! molbu! da car pozove na sabor i pretstavnike rba! ,kako se ne bi na njemu ta preduzimalo u pogledu srpskog naroda! a bez naroda-. $u je molbu izloio i usmeno! u "eu! u audienciji kod cara. 9ar doista naredi da se upute pozivnice na sabor srpskom episkopatu! ali za dalje zahteve kancelar! 'a(ar! gro6 2al6i izjavi ,da takozvani srpski narod u Ugarskoj kao narod nema nikakva politina opstanka! a na :ijeti je zastupljen preko nadlenih upanijskih i varokih zastupnika-. 2rimas gro6 "aanji bio je jo odluniji. 2o njemu rbi su tu(ini u zemlji! ,njihovo pravo nije osnovano na zakonu! nego na privilegijama-. rbi na to zatraie! da se na Veliku 8ospojinu 3@4=. god. sazove narodni sabor u $emivaru. 9ar je to dozvolio FE. juna! dva dana pre nenadne smrti mitropolita 2utnika! i to s jasnom tendencijom protiv 'a(ara! koji su ba u to vreme postavljali svoje uslove. ava $ekelija! jedan od mla(ih srpskih vo(a toga vremena! tvrdio je! da je ak car sugerisao rbima misao o sazivanju toga sabora. 'e(u rbima se verovalo! da su 'a(ari otrovali mitropolita! kako sabor ne bi imao isto politiki! nego izborni karakter. %li je nesumnjivo! da je osetno uticao na njih! da ih je zabrinjavao! i da je s toga njihov stav postao znatno meki. *a temivarskom saboru! gde je za 2utnikova naslednika izabran mudri tevan tratimirovi! razvila se velika naelna borba me(u rbima. vetenstvo! plemii0 spahije! u dobroj meri ma(aro6ili! i jedan deo gra(anstva bili su za kompromis sa 'a(arima i traili su! da se rbi ,inartikuliraju-! t. j. da saobraze svoje povlastice sa ma(arskim zakonima. 2retstavnici vojske! mahom carski ljudi! i drugi deo gra(anstva bili su odluno protiv toga! traei! po starom! naslon na dvor i uvanje svog izuzetnog poloaja. 9arski komesar! general 2opila! pun laskanja prema rbima! bio je! naravno! na strani ovih drugih. +ad je uo za predlog o inartikulaciji! on ,se pomami-! i sa ostalima je ivo reagovao da se odbije. :rugi komesar! general cmid06eld! ponudio je rbima! u ime cara! da izaberu ,predjel zemlje za teritorium va-! kao posebno podruje. rbi su odgovorili! verujui tvrdo da e se to ostvariti! da biraju "anat. Interesantno je primetiti! da pod uticajem uenih krugova i dvorske kancelarije! i u srpskom slubenom stilu bee poeo da za rbe osvaja naziv ilirskog imena. $ako je i za ovaj sabor govoreno! sa srpske strane! da je ,ilirieski narodni- i da ,ilirieski narodizjavljuje svoju vernost caru. U ovo vreme! s obzirom na ponudu o posebnom teritoriju! pomiljalo se na mogunost obnove srpske despotovine! a za despota uzimao se u kombinaciju Geopoldov sin %leksandar. $emivarski sabor nije doneo ono emu su se rbi nadali. 5azvoj doga(aja u Crancuskoj! posle revolucije! i ustanak u "elgiji protiv %ustrije nagnali su beku vladu da ne izaziva 'a(are do kraja. rbima je dato vie slobode u kulturnim pitanjima i za njih je 3@43. god. osnovana posebna ,Ilirska dvorska kancelarija-! ali je glavno pitanje! ono o posebnoj teritoriji! ostavljeno! da ne bi dovelo do otvorenog sukoba s 'a(arima. Uinilo se to s toga! to su 'a(ari! iz straha od srpskih zahteva i hrvatskog stava! popustili u svojoj opoziciji i to su za svog paletina izabrali onog istog nadvojvodu %leksandra! koga su rbi eleli imati za svog nadvojvodu. +ad se to postiglo "e je u poputanju poao dalje! pa je posle smrti cara Geopolda napustio 1rvate! a i prema rbima se pokazao nelojalan. Ve u leto 3@4F. bila je ukinuta Ilirska kancelarija! a 423

Istorija Srba Vladimir orovi "anat pripojen 'a(arskoj. rbi su! kao toliko puta pre i posle toga imali u sporovima izme(u "ea i 2ete da poslue kao oru(e :vora! navlaei na kraju krajeva! po samoj prirodi stvari! nezadovoljstvo na obadve strane. 5azmah 9rnogoraca Ba vreme vladike ave i cepana 'alog postojao je u 9rnoj 8ori i guvernadir. "io je to .ovan 5adonji! ovek iz uglednog bratstva! ali u ono doba jo mlad i bez uticaja. 2ostoji jedan akt od F=. avgusta 3@@=. sa potpisom vladike ave! koji istie neprovereni i dosta sumnjivi rodoslov porodice 5adonjia i naglauje! da je porodica 5adonjia bila od pada 9rnojevia prva me(u crnogorskim kuama i da se uvek nalazila na elu 9rnogoraca u borbi s $urcima. *a osnovu svega toga crnogorski zbor na 9etinju priznao je toboe .ovanu 5adonjiu nasledno guvernadurstvo. / cepanu 'alom! koji je u to vreme drao stvarnu vlast u 9rnoj 8ori nema ni pomena. toga! i iz drugih razloga! nama taj akt ne izgleda nimalo verodostojan! kao to nisu verodostojni ni njegovi navodi. 2osle cepanove pogibije! uz slabog i ve sasvim ostarelog vladiku! 5adonji je doista doao do izvesnih uticaja u zemlji. /n dri pola dravnog peata i u dravnim aktima potpisuje se na prvom mestu. 5adonji je u 9rnoj 8ori zastupao austro6ilsku politiku. Ima jedan memoar upuen bekoj vladi 3@@4. god.! koji su potpisali on! serdar Ivan 2etrovi i vladiin sinovac arhimandrit 2etar 2etrovi! a koji je pun prekora na raun 5usije! a inae nesimpatian radi samohvalisanja i mnogih netanosti. $im aktom oni su se nudili pod pokroviteljstvo habzburke kue i pristajali su! da %ustrija uvede u 9rnu 8oru svoju posadu od 3?= ljudi bilo stranih! bilo domaih! i da glavari sami! s vladikom i guvernadurom! primaju plau od %ustrije. /ni su svratili lino u "e i pri odlasku za 2etrograd i pri povratku s toga puta. 9ar .osi6 nije bio oduevljen tom ponudom& ,sve elje tih ljudi-! pie on! ,pokazuju slabost! sirotinju i nemo-. toga je reio da se s njima postupa lepo! ali da se ne ulazi ni u kakve obaveze. +ad je umro vladika ava ;FE. 6ebruara 3@D3.> njegov duhovni naslednik bio je privremeno njegov sestri! %rsenije 2lamenac! koji je bio zavladien jo za njegova ivota! ali stvarni naslednik imao je biti sinovac mu! arhimandrit 2etar. U 9rnoj 8ori ve se uobiajilo da vladike imaju biti iz kue 2etrovia! a i celo je bratstvo te mone njeguke porodice to trailo. 'ladi 2etar ;ro(en 3@A@. god.> bio je darovit ovek i sa daleko vie moralnih vrlina nego njegovi preci Vasilije i ava. /d 3@EF0EE. god. proveo je na kolovanju u 5usiji! a od 3@EE. god. pomagao je svom stricu. Ba to vreme ojaao je uticaj 5adonjiev! s kojim je jedno vreme sara(ivao i mladi arhimandrit. 2etar 5adonji je 3@D3. god. dolazio ponovo u "e i ponavljao svoju poznatu molbu. "eka vlada uputila je na to pukovnika 2aulia u 9rnu 8oru da ispita stvari. /vaj je 3=. avgusta 3@DF.! posle povratka s puta! podneo dug i vrlo zanimljiv izvetaj. 2auli nije doao u 9rnu 8oru sam! nego sa malom pratnjom! koja je morala obratiti panju na se i u zemlji i u susedstvu. *aroito se bio uzbunio skadarski 'ahmud0paa "uatlija! ovek besan i bezobziran! koji je ak pretio upadom u katunsku nahiju. U samoj zemlji niko nema pravog autoriteta! jer niko nema snage da primeni e6ektivne sankcije protiv nezadovoljnika. +rvna osveta! u taj mah izme(u kue 5adonjia i gurakovia! paralisala je za izvesno vreme svaki zajedniki rad. %li je 2auliu ipak polo za rukom! da glavne ljude pridobije i da im ulije poverenje u %ustriju. 9ela 9rna 8ora brojala je tada A.DDA kue. "roj ratnika! po 2aulievom raunanju! iznosio je do D.=== dua. 'itropoliti ive vie u manastiru taljeviu nego na 9etinju& tu se nalazi i jedna ,bedna- kola za svetenike. *arod se karakterie! kae taj 424

Istorija Srba Vladimir orovi izveta! sranou! slobodom! lenou! osvetoljubivou i ponosom. $urcima plaaju danak kad moraju! ali izbegavaju da to ine! inae ne priznaju da su im $urci gospodari. /duevljenje za 5usiju poputa! jer je ruski dvor daleko i jer od njega nisu dobili onoliko koliko su oekivali. 9ar .osi6 posle tog izvetaja nije bio nita bolje raspoloen za crnogorsku stvar. /n je nalazio! da od te zemlje %ustrija ne bi imala nikakve koristi u mirno doba! a imala bi na nju dosta da troi! a i u ratu korist od nje ne bi mogla biti velika. 2ristao je samo! da se crnogorskim glavarima podeli F.F== dukata! da ih! za svaki sluaj odre u dobroj volji. *e znamo pouzdano kako je ruska vlada doznala za te veze! ali znamo da je u to vreme dosta oladila prema 9rnoj 8ori. +ad je posle smrti vladike 2lamenca ;3@DA. god.> 2etar I poao u 2etrograd da se zavladii! ruski poslanik u "eu nije hteo da mu izda paso! nego je morao otii u +arlovce. $u je hirotonisan 3A. oktobra 3@DA. :a bi dobio pomo za cetinjski manastir on se iste jeseni obratio u 2etrograd! a poetkom 3@D?. god. je poao lino u 5usiju. %li tu je doiveo neprijatno iznena(enje. 5uske vlasti su naredile! da se mladi vladika progna s njihova podruja. 9arica +atarina je! u poslednji as! naredila da se vladika vrati! ali je uvre(eni 2etar to odbio. )ak se zarekao! da njegova noga nikad vie nee kroiti u 5usiju. Ba vreme 2etrova otsutstva 9rnu 8oru je zadesila teka katastro6a. *jen stari neprijatelj! buntovni 'ahmud0paa "uatlija! spremao se od 3@DA. god. da je napane. U prolee idue godine to je ve bilo jasno svima. Uzalud je 5adonji molio mletake susede za pomo i skretao im panju na opasnost i za njihovo podruje. .una meseca upala je "uatlijina vojska u 9rnu 8oru i bez mnogo muke 3=. ili 33. juna stigla na 9etinje i popalila manastir. *a povratku 'ahmut je! toboe da prekrati put! poao u primorje i napao 2atrovie. $u umalo nije platio glavom od jednog hrabrog bokeljskog popa! koga t. '. Gjubia velia u svojoj pripoveci 2op %ndrovi novi /bili. tanje koje je zatekao vladika 2etar kad se vratio bilo je oajno. Bemlja pregaena i poharana! a zemlja ljuto zava(ena. Izvesna plemena behu ak povila glavu pred pobednikom. Ba neuspeh se okrivljavalo me(usobno! sa mnogo unosti! a glavne optube padale su na raun upravljaa. Blo od koga je 9rna 8ora toga vremena naroito stradala bila je krvna osveta. 5adonji je krajem 3@D@. god. pisao jedno oajno pismo u "e. 2ored svih drugih nevolja 9rnu 8oru mui i glad& ,narod je doa vaskolik da pomre ili da se preseli-. Ba mladog vladiku! u prvim asovima misije! bile su pune ruke posla! i to izuzetno tekog. U to vreme bee poeo i rusko0turski rat! kome se poetkom 3@DD. god. pridruila i %ustrija. 9rna 8ora ulazila je u austrisku interesnu s6eru i "e se ovoga puta reio da preduzme akciju i na toj strani. Uputio je me(u 9rnogorce majora Cilipa Vukasovia! koji se ve ranije sa 2auliem bavio me(u njima! sa nekoliko o6icirskih drugova! i s njima zajedno uputio je i svoj ,patent- izdat 3@. ;FD.> aprila 3@DD. 2atent je sluio kao legitimacija njegovim o6icirima! koji su dolazili da se neposredno dogovore o zajednikoj borbi protiv ,tirjanstva otomanske vlasti-. U isto vreme oni su imali da pridobiju za %ustriju i "uatliju! koji se bee odmetnuo od sultana. %li! u isto vreme! uputili su u 9rnu 8oru i 5usi jednog svog majora! rbina avu 'irkovia. 5uski poslanik u 'lecima %l. 'ordvinov pisao je vladici pozivajui ga na saradnju! ali u tom pismu nije nita govorio o %ustriji. /pat Cranjo :oli! :ubrovanin! koji je imao tesnih veza s 9rnogorcima i koji e posle postati sekretar vladiin! opominjao je odluno 9etinje! da se dri 5usije i da izbegava veze s bekim ljudima. +ad je 'irkovi doao u 9rnu 8oru on je otvoreno agitovao protiv %ustrije tvrdei da ,tiranski postupa s narodima grke vjere-. 425

Istorija Srba Vladimir orovi Vladika 2etar preao je na rusku stranu. %ustriski o6iciri! bez imalo obzira! pokuae da u 9rnoj 8ori izazovu mete. ami kau! da su na silu hteli odgovoriti silom! kao da su u svojoj kui. :a ne bi dolo do me(usobne krvi! jer je Vukasovi bio pridobio neto 9rnogoraca s guvernadurom na svoju stranu! vladika je popustio i pristao je da sara(uje s %ustrijancima. /vi su me(utim doiveli teko razoaranje s "uatlijom. $aj verolomni i skroz nemoralni ovek! uao je u pregovore s njima! zakleo se! i primio i dao prijateljske poklone! a onda je austriske pregovarae ;trojicu o6icira> i njihova srpskog pratioca dao iz zasede pobiti i opljakati. 2oloaj austriske misije postao bi posle toga i u 9rnoj 8ori moda odmah neodriv! da im nije stigla posada od 3== likih graniara! za koju se govorilo da je prethodnica vee sile. 2osle toga! %ustrijancima nije bilo teko! nagovaranjem i novcem! krenuti 9rnogorce protiv %lbanaca. U toliko pre! to se verovalo da je 9rna 8ora i inae bila kivna na "uatliju. *apad na pu izvelo je A== 9rnogoraca! FF= likih vojnika i povei broj "r(ana. 2ri napadu su bili prisutni vladika! guvernadur! Vukasovi i mnogi glavari. %ustriski izveta! svetenik i pesnik .osip +rmpoti! sav uspeh borbe pripisuje Gianima! a za 9rnogorce belei da su se borili neiskreno! odnosno samo prividno! i da su ih posle smatrali kao neprijatelje. *isu pomagali ak ni vladiina preklinjanja. $ako je ceo pohod zavrio s neuspehom. +rmpotiev izvetaj podudara se u mnogom sa onim ruskim iz misije :olgorukova i nije nimalo povoljan za 9rnogorce! koji da su nepouzdani! neobuzdani! grabljivi i lakomi na novac. 'e(utim! +rmpoti ne ocenjuje u dovoljnoj mogunosti! da je crnogorsko dranje rezultat ruske politike agitacije i uopte nepoverenja prema austriskim ljudima. "ilo je! verovatno! i potajne mletake agitacije. 5ezultat svega bio je taj! da je Vukasovi! isto kao i :olgoruki! sa svojim ljudima morao kriom da naputa 9rnu 8oru. % morao je napustiti! pod austriskim pritiskom! i major 'irkovi. 2osle svog odlaska Vukasovi je pokuao da preko 5adonjia stvori od 9rnogoraca poseban odred i da ih! u sporazumu sa svojim starijima! delom preseli u austriske zemlje! ali je vladika preduzimao sve da taj plan osujeti. Izme(u 5adonjia i vladike nastao je potom primetan razlaz! ali je vladika odneo pobedu. Iz prostog razloga! to je ceo pokret %ustrije ,zapeo u pesku- i to se od svih obeanja nije ostvarilo nita. 5ezervisani stav vladiin prema %ustrijancima pokazao se kao mudriji. 5adonji je sam priznavao! kako je postao onemoguen u narodu ,zato sam ih odvojio od 5usije-. 'e(utim! stanje u naputenoj zemlji mora da je bilo veoma teko. 5usija se! zauzeta u Vlakoj i 'oldavskoj! i inae! nije interesovala za 9rnu 8oru! a 'leani su bili u punoj dekadenciji. cta je moglo da se radid Ili priznati "uatliju i njegovu vlast ili traiti opet kakve bilo pomoi od %ustrije. amo se tako moe objasniti! da su se FF. maja 3@43. svi vaniji glavari! s vladikom i guvernadurom na elu obratili ponovo u "e s molbom! da uputi u 9rnu 8oru jedno lice! koje bi je dovelo u red ,po prilici ostali prosveteni naroda! regulati respublika i vladenija-! a kome bi oni bili verni podanici. *aroite je muke zadavao 9rnogorcima 'ahmut0paa "uatlija. /n je privlaio sebi susedna plemena milom ili silom! traio harae i diktovao ponaanje. +azneni pohodi njegovih eta bili su esti i svirepi. Vladika 2etar javljao je u "e! da je 'ahmut uao u veze s Crancuzima i da je general "onaparte u maju 3@4E. uputio jednu eskadru u albanske vode! a samom pai nekoliko strunih vojnih lica. 2omogao je paino odmetnitvo od sultana! koji nije hteo da prihvati 6rancuske ponude. +ad su u julu te godine poele vee borbe izme(u 'ahmuta i 9rnogoraca Crancuzi su otvoreno pomagali svog skadarskog prijatelja. Vladika je za 9rnu 8oru traio pomo %ustrije. /n se lino! u vojnoj opremi! stavio na elo vojske i odneo je prvu pobedu 33. jula kod 'artinia! a drugu F<. septembra na +rusama. U ovoj drugoj borbi poginuo je sam "uatlija! a 9rnogorci su preoteli 3? barjaka i mnogo oruja. $o je bila znaajna 426

Istorija Srba Vladimir orovi pobeda! koja je oslobodila 9rnu 8oru od opasnog i bezobzirnog neprijatelja i koja joj je za dui niz godina obezbedila mir na toj strani. $o je prvi vei uspeh vladiin! koji mu je doneo pojaan ugled u narodu i koji je digao znaaj 9rne 8ore u celom susedstvu. +ao vidna posledica te pobede bilo je sve oiglednije gravitiranje 9rnoj 8ori susednih uskokih oblasti oko 'orae i Gima i tenje pripajanje "r(ana uz crnogorsku maticu. $ek to je svrio s 'ahmut0paom pred vladiku su se bili stavili novi zadaci. 'irom u +ampo6ormiu E. ;3@.> oktobra 3@4@. bila je konano likvidirana stara 'letaka 5epublika! koju su Crancuzi ve pre toga onesposobili za dalji ivot. 2o tajnom sporazumu s Crancuzima u Geobenu! aprila te godine! naslednik 'letake 5epublike u :almaciji postala je %ustrija! koja se na taj nain obetetila za gubitke na zapadu i u Italiji. +ad su u maju 3@4@. stigle u "oku vesti da je u 'lecima! pod pritiskom Crancuza! dolo do krupnih promena u dravnom ure(enju! narod se bio uzbunio i zabrinuo. *e samo u isto pravoslavnim krajevima nego i u katolikim mestima +otoru i "udvi donesena je odluka! da se zamoli cetinjski vladika da ih pomogne u borbi s Crancuzima! ako bi do nje dolo. $rebalo je! isto tako! misliti i na odranje reda. U :ubrovakoj 5epublici izbila je doskora ozbiljna pobuna seljaka u +onavlju! a komeanja je bilo i na drugim stranama. U zemlji je vrilo. +ad se ulo! da e 'letke zameniti %ustrija katoliki element opredeljivao se vie za nju nego za 9rnu 8oru! dok su pravoslavni hteli svakako da se sjedine pod vladiinom vlau. Vladika je! u sporazumu s 'leanima! a po pozivu gra(ana! bio doao u "udvu! ali +otorani ne pristadoe da puste 9rnogorce u grad. Izme(u pravoslavnih 5iljana i katolikih 2eratana dolo je zbog toga i do borbe. Vladika se s 9rngorcima nije ni pokuao odupirati austriskoj vojsci! kad je poetkom avgusta stigla u "oku. /n je izjavljivo! da je poseo "udvu samo da odri red i da je povraa carskoj vlasti s dobrom voljom. Vladika je uticao i na 2atrovie! da prime carsku vlast bez uslova i bez protesta. %li u taj mah stie 6rancuski protest. 2o ugovoru oni su ustupili %ustriji :almaciju a ne i "oku i traili su sad! da austriska vojska napusti tu oblast. U neprilici! %ustrijanci behu skloni da se povuku! ali zamolie 9rnogorce da se na(u "okeljima na ruci. /vi doista uputie u primorje svoje ljude! da se! ako ustreba suprotstave Crancuzima. tvar se! me(utim! svrila mirno! poto su Crancuzi odustali od svog zahteva. %ustrija je tako postala! prvi put u istoriji! neposredni sused 9rne 8ore. $o je! sasvim prirodno! pojaalo u njoj austro6ilsku stranku! koja je ve postojala. 8uvernadur 5adonji obratio se ve u martu 3@4D. u "e s molbom! da car ,riolvi ne uputiti ovoliko rabroga naroda ispred obeane protecije- i da! uz to! nagradi njega i njegovu porodicu. U "eu! pored zapleta koje su ve imali sa Crancuzima! nisu hteli da imaju novih i sa 2ortom zbog 9rne 8ore i s toga nisu hteli da uine nita konkretnije. Vladika je! me(utim! poveo ponovo sasvim rusku politiku! nezadovoljan austriskim dranjem. %ustrijanci su! dosta nepromiljeno! ve 3@4D. god. traili da se 9rnogorci uklone iz manastira 'aina! koji se! po starom ugovoru sa 'leanima! nalazio na mletakom podruju! ali duhovno pripadao oblasti cetinjskog vladike. /d manastira su hteli napraviti vojnike kasarne. :a je to uzbudilo ne samo vladiku nego i svu 9rnu 8oru razume se samo po sebi. toga vidimo u aktima iz 3@4D. god.! kako 9rnogorci! s vladikom i guvernadurom na elu! u prepisci s austriskim vlastima govore demonstrativno o ruskom dvoru kao o svom. :a ne bi izazivala bez potrebe nove sukobe austriska vlada je uputila na granicu generala '. 5ukavinu! da na lep nain okona ceo spor. $o je bio novi i ne mali uspeh vladiin.

427

Istorija Srba Vladimir orovi *ovi i isto tako vaan uspeh vladiin bio je i taj! to je zagrejao ohladnele odnose s 5usijom. U zimu 3@4D. god. obnovljene su ruske dotacije za cetinjski manastir! a u jesen 3D==. stigla je kod "udve jedna ruska la(a sa municijom i topovima za 9rnu 8oru. 2olitiki doga(aji u 7vropi i na "alkanu izazvali su panju i na malu 9rnu 8oru i vladika 2etar! koji je bio i uman i energian ovek! trudio se! da svojoj zemlji dade vie znaaja. $o se osetilo! i njegov ugled rastao je! prirodno! sa razmahom snage cele 9rne 8ore. :a bi ojaao pravnu svest u 9rnoj 8ori! i da bi uopte u tu zemlju uveo vie reda! vladika 2etar je znatno doprineo! da 9rna 8ora 3@4D. god. dobije svoj prvi zakonik. Bakonik je! u svom prvom lanu! kazivao i jednu stvar! koja je u plemenskoj nedovoljno povezanoj 9rnoj 8ori imala veoma vaan znaaj. *jim se radilo i na jedinstvu naroda! u prvih mah za odbranu od neprijatelja! ali u daljem razvoju i za ostale nacionalne zadatke. Vladika je naroito radio mnogo na suzbijanju krvne osvete! koja je celoj zemlji zadavala mnogo jada i nevolje. *ije ni mogao sasvim iskoreniti ;njenih pojava ima jo i danas>! ali je znatno uticao da se proredi i ublai. $aj prvi zakonik dopunjen je kasnije! 3D=<. god. /n u tom delu nije uvek ist zakonik! nego u isti mah i neka vrsta pouke! vrlo autoritativna i prilino nepotedna u osudi zlih narodnih navika. Vladika je! kao pravi prijatelj naroda! dobro znao da se zlo ne moe leiti obilaenjem istine i laskanjem sitnoj sujeti& istina je esto puta grka i neprijatna! ali samo ona moe biti od koristi i doneti pravi lek. Baeci ustanka u rbiji 5at izme(u %ustrije i 5usije s jedne i $urske s druge strane likvidiran je mirom u vitovu i mirom u .aiju. $o je bio poslednji rat %ustrije s $urskom! mada ne i poslednji sukob. *a obe strane postojala je tenja da se stvori period mira! koji bi i jednima i drugima ostavio slobodne ruke! da se mogu posvetiti drugim zadacima. %ustriski dvor sve je vie osvajala briga zbog razvoja stvari u vezi sa 6rancuskom revolucijom! a turski dvor ozbiljno se nosio planovima da izvede toliko potrebne re6orme u celoj dravi. ultan elim III! koji je doao na presto 3@43. god.! trudio se iskreno! da tursku upravu i ceo sistem oslobodi trulei i digne na evropski nivo. 'e(u prvim merama u sultanovim re6ormama bila je zabrana janjiarima da ive u rbiji! odnosno u "eogradskom 2aaluku. $a se vojska bila sasvim izmetnula i odavno iskvarila. taro ratniko oduevljenje zamenila su druga! neposrednija i vie sebina oseanja. Uivala se vlast! i posedi! a razvio se sistem podvale i neodgovornosti. .aniarski odaci bili su mesta svih vrsta korupcije! a u isti mah legla bunta i nereda. Ve u jVI veku sultani su imali estih glavobolja s njima! a od jVII oni postaju prava napast. *ose se ne samo sa svima vlastima! koje ak ponekad i silom smenjuju! nego uestvuju i u dvorskim spletkama i kidisavaju na same sultane. ultan elim! koji se obavezao da e uvati red na granici! znao je dobro! da za taj red ne moe jamiti ako u rbiji ostanu janjiari! koji e provoditi svoju volju. U prolom ratu od njih nije bilo skoro nikakve koristi! ali u miru moe biti sigurne tete. I s toga je njegova zabrana lako razumljiva sa njegova gledita. U turskom svetu ona je! me(utim! naila na ive proteste i na organizovan otpor. 2orta je poverila energinom ali mudrom "eir0pai da povrati red u rbiji. )im je doao u *i on je! svakako po dobijenom ovlaenju! dao ubiti uvenog janiarskog vo(u iz "eograda :eli %hmeta. /dmah potom uguio je bunu! koju su izazvale u *iu

428

Istorija Srba Vladimir orovi pristalice ubijenoga. Imanja razjurenih janjiara paa je poeo da deli muslimanskim porodicama iz 2oznja! ije je podruje imalo pripasti %ustriji. :a janjiari ove mere nee primiti mirno moglo se unapred oekivati! u toliko vie to su postali beskunici u pravom smislu rei. I doista kad je "eir0paa u leto 3@4F. bio upuen u "itolj! a mesto njega doao 'ehmed 2ekmedi paa! janjiarska buna izbila je sa puno strasti. Ve u avgustu njihova je vojska stajala pred "eogradom! pa je domalo! pomou beogradskih $uraka! osvojila varo! a posle i sam grad! zarobivi i pau. $urska vojska! koja je iz "osne bila upuena u pomo pai! bila je razbijena! ali je druga vojska! poslata iz *ia! uspela da se! u novembru! vetim manervrom doepa grada. Vo(a te vojske! $opal %hmed0paa nastavio je odmah "eirovu politiku! a kao nagradu za postignute uspehe dobio je vezirski in u "eogradu. Ve za vreme ovih borbi i jedna i druga strana pomiljale su! da u borbu uvedu i rbe. *aroito su s tim raunali pretstavnici zakonite vlasti. /ni su polazili sa gledita! da je samim rbima u sopstvenom interesu da se oslobode janjiara! pa da s toga treba da pomau napore vlasti da se uvede red. $ako se javila misao o organizovanju narodne srpske vojske. $urci su dobro znali! da su rbi! u prolom ratu! uestvovali kao posebne vojniki izvebane jedinice i da bi! u borbama s buntovnicima! mogli biti dobro iskorieni. U planu sultanovih re6ormi bilo je istinskog nastojanja! da se postupanje prema hrianima izmeni na bolje! a u rbiji su pretstavnici vlasti radili na tome! da povrate poverenje kod rba. Canatizovani i grabljivi pojedinci ometali su ta nastojanja i protestovali su na sav glas to sultan i njegovi organi gone pravoverne za ljubav (aura! koji su skroz nepouzdani& kod mnogih! ak i odgovornih lica! ti su protesti primani sa puno sauea. Videi to rbi su bili nepoverljivi i nisu hteli da se izlau& hteli su najpre da vide kako e $urci sami izme(u sebe preistiti raune. 2o srpskom shvatanju pravi red mogao se uspostaviti samo tako! ako se izme(u naroda i vlasti iskljue neeljeni posrednici& drugim reima! ako se narodu da jedna vrsta samouprave. 'isao o samoupravi javila se me(u rbima ve pre sklapanja vitovskog 'ira! a zastupao je tronoki arhimandrit tevan .ovanovi sa jo nekim svetenim licima. Iguman manastira "ogova(e 1adi 5uvim *ekovi belei! kako su rbi u ovo vreme uputili caru molbu! ,kako ne bi se meali $urci u carske poslove! krome paa i knezovi-. U 9arigradu se prema tim tenjama pokazalo izvesno razumevanje! iako im se u svemu nije moglo izii do kraja u susret. U leto 3@4<. bavio se u rbiji poseban kapidi0baa s 2orte! koji je ispitivao stanje u zemlji! traio dodira s narodom! i obuzdavao gramljivost $opal %hmet0pae. /n je uvodio i izvesne re6orme u pitanju spahiluka u rbiji i u odnosu spahija prema narodu. $aj kapidi0baa bio je glavom 1adi 'ustava0paa cinikdi ;cinik0oglu>! raniji nadzornih javnih gradnja ;bina0emin> u "eogradu! jedna od najvanijih linosti u novijoj istoriji rbije. 1adi 'usta6a postao je beogradski vezir jula meseca 3@4<. *a taj poloaj on je doao neto po linim vezama! a i po tom! to je davao izvesne garantije! da e stanje u rbiji moi popraviti. 8lavna linost! koja je posredovala! bio je veliki carinik u "eogradu! %ziz e6endija! koji je doao u rbiju odmah iza "eir0pae i koji je! za vreme janjiarske bune! prebegavi u Bemun! davao glavna obavetenja 2orti. /n je bio prijatelj 'usta6in! a ro(ak ,svemonog- .usu60pae! ljubimca sultanova. %ziz je bio ovek od znaaja i postao je kasnije turski poslanik u "erlinu. Vaio je kao napredan ovek! slobodouman i prijatelj hriana. +ao carinik uao je u veze sa inteligentnim i aktivnim bazr(an0baom beogradskim 2etrom Ikom! ro(enim 'aedoncem iz +atranice! koji je u "eogradu imao jak uticaj jo od pre +oine +rajine. 2etar je! prema austriskim diplomatskim

429

Istorija Srba Vladimir orovi izvetajima! iskoriavajui svoje veze! udarao proizvoljne namete na uvoz austriske robe u rbiju! za koje je .usu6 paa isposlovao naredbu! da se naplauje u "eogradu za svu robu koja ulazi u $ursku! sem za onu upuenu u 9arigrad. I za 1adi0'usta6u austriske vesti kau! da je voleo novac. "ie! po svoj prilici! da su sve te ljude spajale ne samo naelne! nego i materialne veze. Ima vesti! da su 'usta6a i Iko bili u tenjim vezama i kao lanovi jedne slobodnozidarske loe u "eogradu! kojoj je moda pripadao i %ziz e6endija. /ni su svi bili otvoreni protivnici janjiara. *a to bi ih! da i nisu bili prijatelji re6orama! opredeljivali ve njihovi trgovaki poslovi! za koje je trebalo pre svega sre(eno stanje u rbiji. U svojim 'emoarima prota 'ateja *enadovi kazuje! da je i njegov otac! valjevski knez %leksa! imao od ranije poslovnih veza sa hadi0 'usta6om i da je bio prijatelj 2etra Ika! koji mu je jednom prilikom i ivot spasao. U $urskoj je u to vreme bilo odmetnitva na vie strana. U naem susedstvu bio se odmetnuo od sultana skadarski paa "uatlija! ali je taj izgubio glavu u borbi s 9rnogorcima ve 3@4E. god. 'nogo opasniji bee drugi odmetnik! /smah nazvan 0 /glu! iji je jo otac bio poeo borbu protiv zakonite vlade i u toj borbi bio ubijen. 2orodica 2azvan0/glova! starinom iz "osne! imala je svoje sedite od sredine jVIII veka u Vidinu. 2azvan0/glu se istakao u poslednjem ratu i uzeo je u gradu vodeu ulogu. %li! neobuzdan i grabljiv! on je zbog svojih pljakakih upada u Vlaku i rbiju izazvao gnev sultanov i bio osu(en. 5adi toga se on 3@4<. god. otvoreno pobunio! prigrabio vlast u Vidinu! i stao okupljati oko sebe sve nezadovoljnike iz susedstva. +od njega su nali i prognati janjiari iz rbije ne samo pribeite! nego i punu podrku. /dmah po dolasku 1adi 'usta6e pae janjiari su pokuali novi prepad! ali su kod +olara bili suzbijeni. U borbi protiv njih upotrebljena je tom prilikom prvi put srpska narodna vojska! kojoj se jedino i ima zahvaliti za postignuti uspeh. +od $uraka bilo je tajnih odmetnikih prijatelja& u ovoj borbi dogodilo se ak da su neki paini ljudi pucali na rbe. 2aa je video! da se u gonjenju odmetnika moe s punom verom osloniti prvenstveno na rbe i on je s toga preduzeo sve! da se organizuje njihova narodna vojska. U toliko vie! to mu je dranje njihovih ljudi po redu i disciplini ulivalo puno poverenja. /n je ak od njih posle redovno sastavljao svoju linu pratnju. 2rota 'atija kazuje! kako je tada telal vikao po svima pazarima# ,+o je rbin a nema duge puke! dva pitolja i veliki no! nek proda jednu kravu i pusat sebi kupi. $ako je od estitoga vezira zapovest-. +o se od rba bude hrabro pokazao! poruivao je vezir dalje! bie oslobo(en za godinu dana od svih dabina. $o je prvi put da $urci sami! u borbi sa svojim jednovercima! zovu rbe u pomo i prosto im guraju oruje u ruke. % ovi su! kae jedan austriski izvetaj! znali da se dre. :ok su turske pomone ete izale pred pau u gomili! rbi su! kao na nekadanjem austriskom vebalitu! ili u pravoj liniji! u dva reda! sa svojim knezovima! koji su ispred svojih odreda jahali na konjima. $o vie nije bila prosta raja! nego ljudi koji su! s orujem u ruci! postajali svesni svoje vrednosti. +ao nagrada za srpsko dranje! i kao rezultat nove 2ortine politike prema njima! objavljene su tokom 3@4<. god. nekolike odredbe! koje pretstavljaju osnovu jedne uske! ali ipak stvarne! lokalne autonomije. Vraene su stare narodne vlasti# po selima knezovi! a po kneinama oberknezovi ;po nemakom# /ber0knez>. $urcima je bilo zabranjeno dolaenje u isto srpska sela. /ni su mogli odsedati samo u hanovima! kao i ostali putnici. +nezovima je odobreno! da za sigurnost po drumovima mogu drati svoje odrede pandura sa buljubaama. 2orez se imao plaati odsekom! u dve rate! o gur(ev0 i 'itrov0danu! a iznosio je E?=.=== groa godinje. Ba pau i gradsku posadu svaka poreska glava davala je po dvoja kola sena i jedna kola drva. ve te povlastice ozvaniila je 2orta svojim 6ermanima s poetka 3@4A. god.! poto je sasluala izvetaj

430

Istorija Srba Vladimir orovi %zis e6endije o njima i o stanju u rbiji uopte. em toga! 2ortini 6ermani su odre(ivali da spahije sa svojim porodicama mogu stanovati samo u "eogradu& porez je iznosio po 3? groa godinje na svaku poresku glavu& strogo je bilo zabranjeno svako nasilje. Ba rbe je jo! posebnim 6ermanom! doneta odluka! da mogu nesmetano obnavljati i podizati svoje crkve. U 6ermanima nisu blie oznaene one dabine! koje je narod imao davati spahijama! ali se zna da su one postojale i da je davanje vreno. 8lavne su od njih bile desetine od svih useva po etiri groa od oenjene glave. 2orez u narodu kupili su iz poetka posebni skupljai poreza i tek je kasnije! posle izvesnih sukoba! taj posao prenesen na lokalne knezove. +ao vrlo vana novina bilo je to! to se i na 2orti primalo! da u odbrani "eogradskog paaluka uestvuju i rbi. /ve srpske povlastice! kako je utvrdio dr :. 2anteli! odgovarale su najvie onim povlasticama! koje su $urci bili dali stanovnicima %rhipelakih /strva. tanje seljaka u rbiji posle ovih povlastica moglo se smatrati kao daleko bolje nego u jednoj drugoj naoj pokrajini pod turskom vlau. rbi su imali svoje! od turskih vlasti! priznate poglavice! kakvi su! primera radi! bili tanko 1arambai! vo(a narodne vojske! knez %leksa *enadovi! knez 5anko Gazarevi i dr. /ni su imali oruje i jednu vrstu vojne organizacije! koja je prilino 6unkcionisala i od koje se trailo! da uva 9arstvo od njegovih dojueranjih glavnih branilaca. $o je! nema sumnje! jedna od glavnih srpskih tekovina s kraja jVIII veka! jedna od onih koja je posle omoguila izbijanje ustanka. Ve tada se u narodu javljaju likovi kao onaj uvenog Ilije "iranina! koji! po snanom Vinjievom opisu! pretstavlja najlepi tip junaka toga vremena. /n $urinu ne da u kneinu. +ad $urina u kneini na(e $opuzom mu rebra isprebija.

U drugim naim pokrajinama stanje je bilo mnogo tee. U "osni nalazilo se vie domaeg i iz susedne lavonije i :almacije doseljenog muslimanskog elementa nego u rbiji! i taj je budno uvao da stav raje ne uzme opasnije izglede. em toga! hrianski elemenat u toj zemlji bio je pocepan u pravoslavne i katolike! me(u kojima nije postojao intimniji dodir i saradnja. 'aedonija i tara rbija bile su tada u sreditu evropskog $urskog 9arstva i svaki pokret u njima mogao je bez mnogo muke biti priguen. /tporniji stav imao je jo samo srpski elemenat u istonoj 1ercegovini! zahvaljujui svojim planinama i krevima u susednoj 9rnoj 8ori koja mu je davala utoite. amo! ni ovo stanje u rbiji nije bilo duga veka. .o 3@4?. god. pisao je austriski poslanik iz 9arigrada! da $ursko 9arstvo ,kipti- od nezadovoljnika. ultanova nastojanja nisu imala pravog prijema ni kod onih koji su ih na oi primali i trebali izvoditi. +ad je sultan naredio nekolicini susednih paa da slomiju otpor 2azvan0/glov oni nisu postigli nita! neto iz uzajamnog nepoverenja! a neto to su imali izvesnih tajnih dodira sa sultanovim neprijateljem. Gjutit! sultan je poetkom 3@4E. god. dao pogubiti rumeliskog begler0bega. 'usta6a0paa! koji je isto sudelovao u toj ekspediciji! doiveo je svakojakih razoarenja. U leto 3@4@. sultan ga je imenovao za rumeliskog begler0bega i 'usta6a je otiao u 2lovdiv! da rukovodi akcijom protiv buntovnika iz Vidina i u 5umeliji. Ba vreme njegova otsutstva vidinski gospodar sa janiarima naredio je brz napad i potukao je srpsku i painu vojsku kod 2oarevca! pa je prodro sve do "eograda i zauzeo samu varo. 2red sam "oi stigoe u pomo valjevski rbi i sa 431

Istorija Srba Vladimir orovi njihovom pomou turska gradska posada odbi napadae i oisti grad. Ilija "iranin gonio je ,Vidinlije- sve do medereva. 2osle tih uspeha janjiari behu potisnuti iz cele zemlje! ali ne behu satrveni. /ni su i dalje samo ekali pogodan as! pa da ponove svoj napad. *aroito su bili kivni na 'usta6u0pau radi njegove saradnje sa rbima i radi toga to nije tedeo krvopije. +ad su u capcu janjiarski ljudi ubili kneza 5anka Gazarevia vezir je za njegovu glavu dao konopcem udaviti nasred abake arije F@ njihovih drugova. /dlunosti je bilo kod njega i u drugim prilikama. :obrnamerne planove elima III osujetila je i potpuno rastrojila tadanja 6rancuska politika. Crancuskoj diplomatiji bilo je mnogo stalo do toga! da %ustriju! koja joj je mogla biti veoma opasna na 5ajni ;'arija %ntoaneta! ena kralja Guja jVI bila je austriska princeza& austriski car bio je tada i nemaki i imao je i linih i dravnih razloga da bude protivnik revolucije>! to vre vee za istok. %ustrija je i ustala protiv nove pariske vlade! pomaui 6rancuske emigrante i sklapajui savez sa 2ruskom. :a predupredi austro0prusku o6anzivu sami su Crancuzi u prolee 3@4F. objavili rat bekoj vladi. tim u vezi 6rancuska diplomatija se trudila! da pomuti austriske odnose s $urcima. :a bi se to postiglo trebalo je spreiti izvrenje vitovskog Ugovora! koji je predvi(ao izvesne ispravke granice na Uni u korist %ustrije. Bato je trebalo uzbuniti bosanske begove u +rajini. +ao glavno lice za tu akciju upotrebljen je sin 6rancuskog konzula u :ubrovniku! mladi pesnik 'arko "rierevi! koji je lepo znao na jezik i koji se bio skoro potpuno ,podubrovio-. "rier i njegovi 6rancuski pomagai radili su manje0vie otvoreno i kod vezira u $ravniku i kod pojedinih begova. I imali su uspeha. %ustriski izvetaji toga vremena govore o ,jakobiziranim begovima- i kao njihova glavnog vo(u pominju Ibrahim0bega "eirevia. 2itanje razgranienja na Uni zaplelo se toliko! da mu za due vremena ni jedna ni druga strana nisu mogle pristupiti. $ek u jesen 3@4?. god. pristupilo se izvrenju ugovora! i to kada je turska vlast! pod pritiskom! morala upotrebiti silu. Crancuska agitacija nije se ograniila samo na "osnu. U isto vreme radilo se i u drugim oblastima "alkana. *aroito iz 6rancuske ambasade u 'lecima! koja je postala sredite revolucionarne propagande. 2ostoje pouzdani izvetaji o agitaciji u "oki! 9rnoj 8ori i %lbaniji. Videli smo napred! da su Crancuzi otvoreno pomagali 'ahmut0pau "uatliju i 6lotom i vojnim strunjacima. +asnije su imali izvesnog uspeha i u 9rnoj 8ori. Vladika 2etar bio je s poetka njihov protivnik! ve i zbog "uatlije! a i kao svetenik i prijatelj konzervativnih sila. U jednom izvetaju bekoj vladi on je elio austriskom caru ,da osveti nevinu krv! koju je taj neobuzdani narod obesno prolio kao +ain krv svoga brata %velja.- 2ogibija 'ahmutova donela je izvesno olakanje ne samo na 9etinju! nego i u "eu. %ustriski pretstavnici ozbiljno su se plaili 'ahmutovih veza sa "osancima. am carigradski poslanik pisao je! da su postojali predlozi o uoj vojnikoj saradnji izme(u bosanskih buntovnika iz krajine sa 6rancuskim odredima! koja bi iz Italije! preko 5ijeke! operisali u 1rvatskoj. %li! ako vladika u prvi mah nije primao 6rancuske sugestije izgleda da im kasnije nije bio sasvim stran. Izvestan uticaj na nj vrio je njegov sekretar! :ubrovanin! opat Cranjo :oli! koji je zbog svog dranja! po zahtevu konzervativnih sila 5usije i %ustrije! izgubio glavu. am vladika bio je jedno vreme stavljen pod istragu. Crancuzi su ivo radili i me(u 8rcima. *a grko uee u velikoj balkanskoj akciji u 2arizu se mnogo polagalo. I to i radi stare slave grke! i radi toga to su 8rci razvili ogromne poslovne i druge veze po celom "alkanu i u svima vanijim pristanitima redozemnog 'ora! i to su u 9arigradu! olunu! mirni i drugim veim mestima imali uticaja i mogunosti za podzemni rad. 2reko 8rka! trgovaca! svetenika i

432

Istorija Srba Vladimir orovi intelektualaca! mislilo se uticati i na ostale balkanske hriane. 9arigradski 8rci pregovarali su 3@4E. god. sa Crancuzima o svom oslobo(enju. 8rki rodoljub i pesnik 5iga od Cere! ije su veze sa 6rancuskim slubenim pretstavnicima bile veoma srdane! doao je iste te godine u "e! gde je postojala jaka kolonija grkih trgovaca. $u je razvio ivu propagandu za ustanak protiv $urske. 'e(u onima! koji su doli u blii dodir s njim! bila su i dva0tri rbina. U "eu je nastala i njegov uvena Ubojna pesma upuena balkanskim hrianima# ,Upalite jedan plamen u celoj $urskoj! da zahvati od "osne do %rabije-. $a pesma! koja je brzo postala popularna! pevala se ve idue godine ak u Bemunu. Crancuski uspesi u Italiji protiv %ustrije i slom 'letake 5epublike digli su ugled njihova oruja u velikoj meri. +rajem 3@4@. god. Crancuzi su poseli jonska ostrva i jedan deo june %lbanije i zakoraili su na "alkan. *jihov uticaj postaje posle toga jo neposredniji. 5iga od Cere! u tvrdoj veri da je doao as za akciju! spremio je proglas za ustanak i preko $rsta zaputio se kui. %li ga je tu stigla i uhvatila austriska policija. 2osle provedene istrage beka vlada je 5igu predala $urcima! koji su ga FA. juna 3@4D. udavili u beogradskoj tvr(avi. +oliko smo do danas mogli utvrditi! ova razgranata 6rancuska aktivnost nije imala u rbiji nekih neposrednih veza. 2osrednih! me(utim! bilo je vie. /na je! pre svega! usplahirila duhove. I u "eogradu se nalazilo dosta grkih trgovaca! isto kao i u Bemunu. cto se pronosilo u jednom gradu nije moglo ostati tajna u drugom. talne borbe s janjiarima nisu mogle uneti spokojstvo u narod! ma koliko se vlasti trudile da budu pravedne. %li najai posredni uticaj na razvoj prilika u rbiji uinio je 6rancuski upad u 7gipat! u leto 3@4D. Izveden iznenada! brzo! sa relativno velikom snagom! on je izazvao zaprepaenje u mnogim evropskim prestonicama. U 9arigradu naroito. )inilo se! da je posle sloma mletake vlasti! toliko poznate u redozemnom 'oru! doao na red muslimanski svet. $urska je objavila Crancuzima rat. U tom asu sultanu je bilo jasno! da on ne moe u isti mah voditi rat i protiv spoljanjeg i protiv unutranjeg neprijatelja. U toliko pre! to je rat protiv Crancuza proglaen za sveti. toga se u 9arigrdu proglasila milost svima odmetnicima! koji se pokore! makar i samo 6ormalno! svom gospodaru. $ako je bilo krajem 3@4D. god. oproteno i 2azvanoglu! i janjiarima. /vima je ak bilo izrino dozvoljeno! da se vrate u rbiju. 2oetak ustanka u rbiji 2ovratak janjiara znaio je povratak zuluma i poetak novog zla. *asilno izgnanstvo nije ih mnogo uinilo mudrijim. 'usta6a0paa znao je dobro da e s njima imati muke! ali je verovao da ih je iskustvo bar u nekoliko moglo popraviti. Iz poetka se i inilo kao da su se neto smirili. U stvari! bili su samo vie obazrivi! dok se sna(u u novoj situaciji i dok pohvataju veze. :a ih ne bi imao u "eogradu oko sebe 'usta6a je dobar deo janjiarskih poglavica uputio u unutranjost davi im razna zaposlenja. Ubrzo je! me(utim uvideo i sam! da je to bio pogrean potez. U zemlji janjiari! eljni osvete! ogoleli i prilino ispoeni! pourie da se as pre dokopaju svojih imanja ili drugih poseda i da se brzo obetete za dugu oskudicu. :omalo poee i ubijanja. 2ogiboe tanko 1arambai! jedan od vo(a narodne vojske! i knez 5anko Gazarevi. +nez %leksa *enadovi samo se sluajno spasao od pogibije. +ad je! tokom 3@44. god.! 2azvan0oglu ustao ponovo protiv sultana! njegovi janjiarski prijatelji pokazae ponovo svoju pravu boju. /ni se prikupie u "eogradu reeni da ometu svaki pain pokuaj protiv Vidina i da se sami doepaju vlasti. U julu 3D=3. oni stvarno zauzee grad i zarobie pau. $ako ubrzo postupie i u ostalim mestima u rbiji.

433

Istorija Srba Vladimir orovi :ervi0beg! sin 'usta6in! bio je za vremena izmakao iz "eograda u *i! da otuda obavesti 2ortu i organizuje pomo za oca. 2orta nije mogla apsolutno nita da preduzme! nego je samo uputila jednog izaslanika u "eograd da smiruje ljude. /vaj je imao nekog privremenog uspeha! ali nije mogao da mnogo izmeni stvari. Izme(u janjiara! koji nisu hteli da ispuste vlast! i 'usta6e0pae nije bilo nimalo poverenja. 'usta6a je svakako i pokuavao neto! da se iupa iz njihovih ruka. "ojei se za njega! i akcije njegova sina! janjiari ga 3?. decembra 3D=3. ubie u beogradskom gradu. 2otom uzee vlast u svoje ruke! spremni da je brane svima sredstvima. +ao glavne njihove vo(e istakoe se etiri dahije# +uuk %lija! pain ubica! %ganlija! 'ula .usu6 i 'ehmed0aga Coi. :olaskom na vladu dahija u rbiji nastade reim najteeg terora. Vuk +aradi vrlo ivo i neposredno prikazuje teko stanje u zemlji. /ni prigrabie sva glavna imanja spahiska! pa poee brzo graditi hanove i ardake! da njihove subae lake nadziravaju rad i kretanje po selima. 2ovlastice iz 3@4<. i 3@4A. god. ukinue svojom voljom! svako oseanje zakonitosti zamre. )ak se nisu sluale ni kadije! a kamoli narodski knezovi. ,+ad se oglasi naokolo! da su bae %di 'ustajpau ubile! i da su protiv cara! onda navale iz okolni krajeva! osobito iz "osne i iz %rnautske! sve besposlice i krvnici i beskunici u "ijograd! kao orlovi na strvinu& i daije ji sve rado poprimaju... 'logi su tada u "ijograd doli goli i bosi! pak se on(e odma okovali u srebro i u zlato! i obukli u svilu i u kadi6u! i uzjali na atove s ratovima.- .anjiari su ,sudili i presu(ivali po svojoj volji! ljude bili i ubijali! globljavali! otimali ;ili uzimali kao svoje> konje i oruje! i drugo! to im se go( dopalo! najposlije stanu silovati ene i (evojke...- ,+akogo( to su se pod mudrim i pravednim vladanjem %di0'ustaj0painim slabo i glasili ajduci u rbiji! tako se sad od ovake sile i od zuluma poajdui desetina naroda.2orta je bila nemona da kazni buntovnike. U njoj je vrilo na vie strana. %utoritet centralne vlasti bio je potpuno podrovan! isto kao i ugled sultanov. :ajui! kako se kae! volju za nevolju! u 9arigradu su toboe primili janjiarska uveravanja da e ostati verni i uputili su u "eograd novog upravnika! 1asan0pau. $aj je! u stvari! bio igraka u rukama dahija. 2osebni tatarin doneo je 3=. maja 3D=F. posebno pismo s 2orte! kojim je janjiarima bila oprotena uinjena krivica. Uinilo se to ponajvie s toga! to je postojala bojazan da bi janjiari mogli primiti u "eograd 2azvan0oglu! to bi! pri nemoi vlade! izazvalo jo tee i opasnije zaplete. U takvim prilikama ta su mogli da rade rbi i svi oni $urci! spahije i pristalice re6orama! koji su bili neposredno pogo(enid +ad im sama turska vlada nije mogla dati nikakve zatite! ta je moglo ostati drugo nego pribei samopomoi i na silu odgovoriti silomd U Bemunu se bio prikupio prilian broj 'usta6a0painih prijatelja! rba i $uraka! me(u kojima je bio vrlo aktivan 2etar Iko. /d turske strane naroito se isticao bivi pain blagajnik 1asan0beg! uz koga se pribrao i prilian broj od dahija ugroenih spahija. /vi su ljudi ve u leto 3D=F. god. pokuali da izazovu pokret u rbiji i bili su uhvatili veze sa vie narodnih ljudi. %li su akciju oko 2oarevca i ispod %vale preduzeli prerano! pa su pretrpeli neuspeh. Ima vesti! da se ve tada oko E= narodnih prvaka iz rbije bilo pismeno obavezalo da e pomagati 'usta6ina sina :ervi0bega! im stigne sa vojskom protiv dahija. U ovo isto vreme! na dve0tri razne strane! svakako pod utiscima vesti iz rbije i s obzirom na doga(aje u 7vropi! sve vie su se javljali glasovi da treba preduzeti neto odlunije. U tim potezima vanu je ulogu igrao 2etar Iko! koji je! kao bivi turski diplomatski inovnik! znao evropsku situaciju! a kao vrlo okretan ovek umeo da se sna(e. /n je s 1adi 'usta6a0paom! pred painu pogibiju! spremao sa srpskom 434

Istorija Srba Vladimir orovi pomou dobro organizovanu borbu protiv janjiara. 'itropolit tevan tratimirovi! koji ga je dobro poznavao! ne hvali njegov karakter! ali mu istie sposobnost i priznaje uticaj. Iko je bio intiman prijatelj s .ankom +atiem i %leksom *enadoviem! a sprijateljio se posle i sa +ara(or(em. U ovo vreme! 3D=F. god.! po prianju ave $ekelije! poeo je i on razgovore o rbiji sa Ikovim zamljakom! 2etrom )ardaklijom! i govorio je ba o mogunosti ustanka. )ardaklija mu je tom prilikom rekao! da je ,to gotovo! teke da ima tko i upravljati.- 2otom je! kazuje $ekelija! posle razgovora s njim preao u rbiju i :ositej /bradovi! a za njim i )ardaklija. 'i nismo sigurni! da je $ekelija u ovom kazivanju pouzdan u hronologiji i ne znamo koliko se uopte na njega moemo osloniti! jer je on! iz tenje da postavi kao neko svoje pravo na vlast u rbiji! navijao prianje u svoju korist. %li! ako u njegovu kazivanju ima makar jedan deo istine! onda to samo kazuje! kako je! to se kae! ve u vazduhu bila mogunost nekog pokreta na toj strani. $o se vidi i inae. $ih istih dana javila se kod nekih srpskih rodoljuba misao! da i pred ruski dvor iznese plan o obnovi ,slavjanoserbskog carstva-. /no je imalo biti stvoreno kao protutea vizantiskom carstvu! koje je bilo u planu carice +atarine II. *e znamo danas pouzdano! koji su neposredni momenti opredelili nae ljude! da ba u ovaj as! nekoliko godina iza cariine smrti! izi(u s tim predlogom i kakvi su im neposredni izgledi mogli biti pred oima. $aj plan nosio je i obrazlagao arhimandrit manastira 2ive! %rsenije 8agovi. $o je bio kalu(er neto ireg vidokruga. voju karieru poeo je u 1ilandaru& bio je na hadiluku u .erusalimu! odlazio u 5usiju! putovao po naim zemljama. /n je bio u vezama i sa mitropolitom tratimiroviem! kome je svraao u +arlovce. 8agovi je krajem jeseni 3D=<. god. doao u 2etrograd i dopro do same carske kancelarije. 8agovi je razvijao plan! da se obnovi ,slavjenoserbsko- carstvo sa jednim ruskim princem na elu! a narod sam! da je ve ,gotov za bunu i da konano nee dugo snositi turska ugnjetavanja-. $eko da je ta reenica prosta 6raza! naroito u vezi s njegovim predlogom. % u koliko je injenica! ona jasno kazuje! da se tokom 3D=F<. god. ozbiljno radilo. /va misao o slavjanosrpskom carstvu sa ruskim velikim knezom kao vladarem javlja se ponovo i u memoaru mitropolita tratimirovia! napisanom 3. juna 3D=A.! a upuenom isto tako ruskom dvoru. U tom memoaru tratimirovi zastupa gledite! da se srpskoj dravi! oslobo(enoj od $uraka! doda i "oka +otorska! :almacija do cibenika i rem! kako bi se srpski teritorialni posed! u dobroj meri! podudarao sa njegovom etnikom rasprostranjenou. +ao ottetu za ustupljene srpske oblasti %ustrija bi mogla dobiti krajeve u 1rvatskoj! $urskoj i Vlakoj. /vi planovi iz 3D=<. i 3D=A. god.! u vreme kad mi stvarno! u dravnopravnom pogledu! nismo imali nijedne svoje sasvim slobodne drave! kazuju ivo i neposredno! koliko je bio iv i delotvoran historizam u naem narodu i do koje je mere bila razvijena ne samo narodna svest! nego i tenja za narodnom dravom! i to sa maksimalistikim opsegom. % ovo se trailo u jedno vreme! kad je *emaka imala nekoliko desetina svojih drava i kad su Italiju komadali pod razne tu(e vlastie U ove planove izgleda da je bio upuen i cetinjski vladika 2etar I. .edan poverljivi izvetaj od 3<. decembra 3D=<. kae! kako se vladika stara ,od nekoga vremena da uznemiri i pobuni svoje susede-. Vladika je 3=. januara 3D=A. uputio jedno pismo igumanu manastira :eana! u kom mu poruuje kako imaju nameru ,mi 9rnogorci i rbi sa beogradske strane skoiti na oruje protivu naih neprijatelja $uraka.- 1adi 5uvim je u prolee 3D=<. god. beao u tudenicu i posle u vetu 8oru i otuda je! po prianju! slao vie sumnjivih pisama u rbiju. % morao je da bei! kae

435

Istorija Srba Vladimir orovi jedan dokumenat! posle jednog dogovora o ustanku na $urke. 2rota 'atija *enadovi odlazio je u leto iste godine u arajevo! da i tamo pregovara o istoj stvari. "eki episkop .ovan .ovanovi pisao je 3A. januara 3D=A.! pre svakog pokreta u rbiji! petrogradskom mitropolitu! elei da se ovaj na dvoru zauzme za rbe. /n mu je opisivao teko stanje raje i izlagao je potrebu da se ona spase i pomogne. Ima i drugih vesti! da su se rbi tokom 3D=<. god. spremali na ustanak. Ba +ara(or(a se pria! da je u leto te godine pregovarao sa zemunskim trgovcima radi nabavke praha i olova. U jesen poeli su sastanci! dogovori i zakletve. rbe je hrabrilo to! to su se dahije poele gloiti izme(u sebe i to se inilo! da je njihova snaga osetno paralisana. +nez %leksa *enadovi uputio je u Bemun jedno pismo tamonjem komandantu majoru 'itezeru! po svoj prilici pred kraj te godine. U njemu mu je govorio! kako su rbi pozava(ali dahije! izme(u kojih e doi do borbe! pa ga moli! da spremi debane i o6icira! ,a vojske dosta imamo da nam pomognu da dahije odavde oteramo.- *a blia saoptenja knez je uputio majora na 2etra Ika i druga neka lica. :oista! izme(u %ganlije i +uuk %lije bilo je dolo do krupnih sukoba! u kojima je bilo i mrtvih glava. 2ukim sluajem ovo pismo kneza %lekse palo je u ruke dahijama. I otvorilo im je oi. :otle zava(eni! oni se pred opasnou mire i trae naina kako da doskoe svojim neprijateljima. /seali su! verovatno! i sami da je stvar ozbiljna! u toliko vie! to su se bojali srpskih veza sa %ustrijom i neke napasti sa te strane. I s toga reie da opasnost spree odmah u poetku! i to najradikalnijim sredstvima. *arod je trebalo obezglaviti! i to tako to e se pobiti glavni knezovi i svetenici! oni koji mogu postati vo(i i koji imaju veza preko granice. $ako je dolo do see knezova! toliko poznate iz slavne Vinjieve pesme o poetku bune. U drugoj polovini januara 3D=A. bie pogubljeni knez %leksa! Ilija "iranin! 'arko )arapi! 1adi 5uvim i drugi& ukupno oko @= lica. am 'ehmed0aga Coi kazao je knezu %leksi! da gine zbog onog zemunskog pisma. +ara(or(e 2etrovi proao je sreno. 2rotiv njega lino nije poao nijedan od dahija! kao Coi protiv knezova %lekse i "iranina. :ahije su se! ve radi uhvaenog pisma! vie bojale u ovaj mah ljudi iz 2osavine! beogradske okoline i valjevske nahije zbog njihovih starih veza sa austriskim ljudima zbog njihove ivlje saradnje s 1adi0 'usta6om i uea u ranijim borbama! i zbog njihova velikog ugleda u narodu. +ara(or(e nije tada imao njihov glas. 2otera koja je pola protiv njega bila je drugostepene vanosti i on joj je lako odoleo. +ad su ga $urci potraili u $opoli on nije bio nepripravan& saekao ih je s momcima! pa je jedan deo pobio! a drugi rasterao. /dmah potom napustio je kuu i dohvatio se planine. /tiao je svom starom hajdukom prijatelju tanoju 8lavau. /d ovog asa! moe se mirno rei! poinje srpski ustanak. 'itropolit tratimirovi! koji je! po prianju savremenika! napisao jedan memoar o poetku ustanka! kae! da 8lava i +ara(or(e ,dugo nisu znali da se odlue-. neto drugova hteli su! veli! da bee u "osnu. %li kad su prolazili kraj jednog hana +ara(or(e se rei da se osveti $urcima i sa drugovima izvri svoj naum. *apade na han i pobi $urke koji su se tu zatekli. 'alo zatim njihova je druina poela da raste. kupilo se F==0<== ljudi ,punih oajanja-! koji nisu znali ta upravo da rade. kupljali su se i rasturali! odlazili u svoja sela! ali u isto vreme traili osvetu i bili kivni na $urke. U tratimirovievom prianju ima puno realizma. $akvog kolebanja bilo je! znamo! i u valjevskoj nahiji i inae. Udarac turski bio je smeo i teak i poga(ao je me(u oi& doao je iznenada! u sred zime! u najnezgodnije doba godine. 436

Istorija Srba Vladimir orovi 'e(u prvima pribrao se +ara(or(e. Verovatno ne samo s toga to je bio sran! nego i to je ve od pre! u pomenutim dogovorima! bio na isto sa odlukom da se sa dahijama mora kidati. /n je bio za borbu. I to da se pone odmah! dok traje uzbu(enje i kad se svet ve pokrenuo. tojan *ovakovi lepo karakterie ulogu gor(evu i tanoja 8lavaa u ovom pokretu# ,+ako gor(e nije bio ni me(u knezovima ni me(u bogataima! niti su kakvi god lini interesi imali da ga sklanjaju na miroljubivu politiku! +ara(or(u se! po njegovim vojnikim navikama! lake no ikome drugom bilo odluiti da povede napred sve koji vie nisu hteli da trpe i da podnose. % tako je u taj mah oseao sav narod. tanoje 8lava! uveni hajduki harambaa! poznat na sve strane po cumadiji! oliavao je hajduke! koje je narodna nevolja tada u prvi red isticala. toga se! po tim osobinama! sa pristankom i najmiroljubivijih ljudi! prvih dana 6ebruara 3D=A! istakoe u prvi red ta dva oveka! objavivi! sa pitoljem u ruci! pravi otvoren isto srpski ustanak protiv $uraka! putajui o njemu glas na sve strane i delom i porukom.Ba pravog vo(u ustanka +ara(or(e je bio izabran na jednom zboru! dranom u /racu na retenije 3D=A. god. *a tom zboru nalo se svega oko <== ljudi! ili neto vie! u glavnom iz okoline. *e moe se tvrditi ni da je to bio zbor cele cumadije! a jo manje celog "eogradskog 2aaluka. 'ada se ustanak spremao iz ranije on je sad izbio iznenada! dok je jo planina pod snegom i gora bez lista. /dluka dahija da as pre izvre seu ila je ba naroito za tim da preduhitri doga(aje. +ad je sea ve poela narodni ljudi su videli da se vie nema ta ekati. 5eakcija je dola kao prirodni nagon samoodranja! skoro sama od sebe. vi su oseali da se mora hitati. toga nije bilo ni mogunosti vremenske! a ni drugih prilika! da se zbor saziva na dui rok i sa irim ueem. 2ozvano je samo ono i onoliko ljudi! koliko se za dva0tri dana moglo nai. Bbor je bio sazvan da se poeta akcija krene dalje i ire. Iniciativu za nj dali su hajduci! sa tanojem 8lavaem i +ara(or(em na elu! koji su bili za borbu. Ba vo(enje akcije bio je potreban vo(. +o e postati taj vo(d 'e(u prvima bio je ponu(en tanoje 8lava! hajduki harambaa! poznat borac! sa ve prikupljenom i dobro oprobanom etom. %li 8lava nije hteo da se primi. *arod! branio se on! nee ovakav jedan pokret da poveri hajdukom vo(stvu. ,U hajduka niti ima kue ni kuita 0 bila je narodska argumentacija 0 i sutra! kad $urci navale! on e u umu! a mi emo ostati na mejdanu! da nas $urci robe i haraju.- 2osle toga su ponudili kneza $eodosija 'arievia iz /raca. %li i on je odbijao. ,1ajduku mogu knezovi kojekako izgraditi oprotenje& ali! ko e knezovima pomoi! ako se vrate $urcid- pitao je on. $ada 8lava predloi za vo(a oveka koji nije bio ni knez ni hajduk! nego trgovac! blizak narodu! ali ve poznat kao junak i kao ovek odluan. $akav je bio u punoj meri +ara(or(e. *jega su znali po ranijim borbama! u kojima je stekao glas i potovanje! a znali su i da je ve upuen i u pripreme oko ustanka. /koti! mrki ovek! otra oka i jakih! izrazitih crta! sa nimalo reitosti! ali sa jakom voljom! pregalac! sa nikad uzalud ne izmahnutom rukom! postao je vrlo brzo ne samo popularan nego dosta rano obavijen i izvesnom mistikom. Ve samo ime 9rni gor(e! ili +ara(or(e! dato mu s poetka po tamnoj boji njegova lica! dobilo je doskora i drugi znaaj& on je postao crn za $urke! kao neka vrsta njihova crnog udesa. .edva godinu dana posle poetka ustanka! FD. maja 3D=?! saoptavao je jedan 6rancuski izveta iz :ubrovnika! kako se o +ara(or(u pevaju junake pesme po narodu i van rbije i kako se on u njima slavi kao ,heros liberateur.-

437

Istorija Srba Vladimir orovi 2osle zbora u /racu! kad su se ljudi uzajamno potakli i reili na akciju! ustanak poe da uzima maha. /sealo se kao da je ,krvca iz zemlje provrela-. +roz cumadiju se pronese opti pokli# , vaki svoga ubite subau-. ,Usta raja k6 iz zemlje trava-. :ahije se nisu ovom nadale. :ogodilo se ak ono to su oni najmanje oekivali. *jihov plan izveden je samo delimino i pokazao se kao r(avo sraunat. 'esto da sea knezova zaplai raju! ona je razdraila. 5aja se digla na oruje u sred zime! u najtee vreme! to je nesumnjiv znak da je pregla na najgore. U prolee! kad gora ozeleni! pokret e nesumnjivo da bukne jo jae i ko zna kud e da se uputi. toga je trebalo pokuati da se on to pre stia. *e vie silom i krvlju. %ganlija! kao jedan od miroljubivih dahija! uze na se dunost da ide u unutranjost i da pone pregovore. +renuo je sa A== vojnika ravno u cumadiju. U :rlupi! 3F. 6ebruara! bio je sastanak izme(u njega i +ara(or(a! koga su isto tako pratili njegovi ljudi. %ganlija je bio vrlo predusretljiv. /beavao je u napredak bolje ponaanje! pa ak i ukidanje hanova i subaa po selima. +ara(or(u! kao vo(u! ponudio je ?== kesa da se smiri ili da mu u %ustriji kupe imanje bolje od onog u $opoli. Gine ponude je +ara(or(e odbio! a za obeanje o promeni reima traio je jemstvo austriskih vlasti! jer se na turska obeanja nije moglo osloniti. +ako %ganlija nije na to pristao! pregovori su se razbili i jo istog dana dolo je do borbe. U tom kreevu %ganlija je bio ranjen u nogu! a tanoje 8lava u glavu. "orba je ostala neodluena. rbi! jo nereeni na sve! kao da ne smeju da nasru! a $urci! zbunjeni otporom i u strahu da rbima ne do(e pomo iz okolnih sela! ne usu(uju se da prodiru dalje. cta vie! ve sutradan naputaju bojno polje i povlae se u "eograd. $aj prvi! makar i polovni uspeh! die veru u narodu. /n dade i nove snage +ara(or(u. 'esto da poziva ljude u akciju i da ih ube(uje! on sad izdaje i nare(enja da se narod odmee. :omalo! pasivni su ljudi pod moranje ostavljali kue i prilazili pokretu. cto se zima vie primicala kraju pridolazak novih ustanika bivao je sve vei i poetkom marta njihov broj se ve cenio na 3=.=== ljudi. .edan austriski izveta javljao je ak FA. 6ebruara! da su ,svi rbijanci prihvatili za oruje-. 'ehmed0aga Coi pisao je tih dana svom bratu 'us0agi u cabac! kako su nastale prilike ,koje mozak ne moe shvatiti. vemoni "og neka sve obrne na sreue- /evidno! malodunost je poela da osvaja me(u samim dahijama. ad im je puklo pred oima ta su svojim postupcima izazvali i u kakav poloaj doveli sebe same. +ad su ustanici F=. marta doli na domak samog "eograda! poto su prethodno spalili nekoliko mesta i palanaka! u gradu je nastao velik i razumljiv strah. :ahije su organizovale otpor! traile su pomoi s vie strana! naroito iz "osne i Vidina! ali su u isto vreme nudile ponovo pregovore i bile voljne za znatna poputanja. "eogradski vezir! 1asan0paa! obavetavajui 2ortu o ustanku i njegovoj ozbiljnosti! molio je da se poalje vojska iz "osne i od +ruevca! jer su rbi u nadmonosti. %li je u isti mah preporuivao i to da se poalje jedan iskusan i reit ministar! koji bi posredovao i smirio ljude. 2okretai ustanka bili su od prvog asa naisto s tim da ustanak malo irih razmera ne moe imati velikih izgleda na uspeh! ako ustanici budu upueni sami na se. "oriti bi se jo i mogli! ali nisu imali svega drugog to je potrebno za borbu! a u prvom redu municije! oruja i drugog ratnog pribora. 2rvi na koga se moglo pomisliti za pomo bila je %ustrija. /na je bila najblii sused i do nedavno srpski saveznik& u pograninim austriskim garnizonima jo su sluili o6iciri! koji su ih ranije bunili protiv $uraka i sa kojima su rbi zajedniki ratovali. am zemunski zapovednik! major 'itezer! bio je jedan od takvih. rbi iz rema i "anata sa simpatijama su posmatrali ovaj pokret i pogranine vlasti morale su o tim oseanjima voditi rauna. 2rva linost!

438

Istorija Srba Vladimir orovi kojoj su se ustanici obratili! bio je major 'itezer! stari prijatelj porodice *enadovia! za koga se znalo da je na strani rba i koji im je! u prvi mah! i uinio nekoliko usluga. U svom pismu od 3E. aprila +ara(or(e ga moli za pomo i nudi mu ak vrhovno glavarstvo. ,.a vas jesam prepoznao najpre za starijega! a vi radite kako vas "og ui& s nama upravljajte! da dumane iz ove zemlje isteramo-. ,+ako nam vi zapovedate! onako emo se vladati-! pie na drugom mestu. Iz tog se vidi jasno kako su skromni bili poeci srpskog ustanka! pored sve njegove smelosti u zamahu! i kako sam +ara(or(e! iz poetka! na svoj poloaj nije davao veliku cenu. %ustriske vlasti bile su uzdrane. :a bi ostale ispravne prema 2orti one su zvanino suzbijale emigraciju iz rbije i davanje municije! ali su potajno! pravei se da ne vide! trpele prodaju. /ni u "eu nisu verovali da e ustanak izii iz okvira ve uobiajenih malih lokalnih pobuna i hteli su da saekaju razvoj doga(aja. +ako su vesti sa raznih strana poele bivati sve nepovoljnije po dahije! to su se oni postepeno poeli razkravljivati! zadravajui uvek prema 2orti stav ispravnog suseda. $o im je bilo u toliko lake! to je sam beogradski vezir oseao potrebu! da se austriskim poverenicima tui na nesnosni pritisak dahija i to su austriskom poslaniku na 2orti govorili! poetkom aprila! kako su ve izdali naredbe paama u "osni i *iu da po(u u pomo ugroenoj raji! koju ak i sam 2azvan0oglu uzima u zatitu. 'alo kasnije! kad se poslanik prijateljski stao interesovati o tom! kakav e stav 2orta slubeno zauzeti! dobio je odgovor# da je ve odre(en iskusni bosanski vezir "eir paa! da po(e u rbiju i na(e neki sporazum. 2orta hoe da pomogne raji! ali mora! zbog janiara i verske osetljivosti! da vodi rauna i o dahijama. +rajem aprila imao je +ara(or(e sastanak sa austriskim kapetanom cajtinskim. *a tom sastanku on je izjavljivao elju srpskog naroda! da ih %ustrija primi pod svoje okrilje. %ko im "og dadne da osvoje "eograd! oni e ga rado! sa capcem i mederevom! pa i svu zemlju! ponuditi austriskom caru i primiti jednog princa kao namesnika. %ko to austriski dvor ne htedne primiti! on e! mada nerado! da se obrati u ime naroda nekoj drugoj sili! ali turskog jarma nee vie niko da trpi. U "eu su ve pre toga bili skloni da ponude posrednike uloge jednoj i drugoj strani! jer im nije moglo biti svejedno kakav e utisak na rbe ostaviti njihovo dranje. 2ograninim zapovednicima olakavalo je posao to! to su same dahije i beogradski paa poruivali i gledali da sa ustanicima do(u u vezu i ponu pregovore. +ao zgodno mesto izabran je Bemun& on je bio pri ruci dahijama! koje nisu vie smele da se udaljuju daleko od "eograda. *a sastanku od FD. aprila! u prisustvu samog zapovednika lavonije i rema! generala 8eneina! pretstavnici turskih vlasti i srpski vo(i sa +ara(or(em na elu nisu doli do sporazuma. rbi su izjavljivali# da su verni sultanu i zakonitim vlastima! ali da se nee smiriti sve dotle dok dahije ne napuste 2aaluk zauvek. Iz poetka su nedostupno traili njihove glave! ali ih je 8enein sklonio na to poputanje. Izaslanici dahija nisu mogli pristati na taj uslov i tako su se pregovori razbili. *a predlog svoje vlade! austriski car je odbio da primi +ara(or(eve ponude. Uzeti jednu pobunjenu tursku pokrajinu! za vreme mira! znailo bi izazvati opravdan protest svih drugih sila i poveati tekoe koje %ustrija ve ima sa *apoleonom. Ipak! da ne izgubi presti kod rba! car Cranc je naredio da im se obrati izvesna diskretna panja! ali da se nikako ne dovodi u sumnju austriska neutralnost. Veoma je verovatno! da je rbima i pre toga odgovora bilo stavljeno do znanja sa austriske strane kako su slabi izgledi da e car dati pristanak na uinjeni predlog i da su oni radi toga doli na drugu kombinaciju. +ad zatitu rbije nee da preuzme %ustrija! kao prvi i najprei 439

Istorija Srba Vladimir orovi sused! onda za rbe nije bilo drugog izlaza nego se obratiti na jednovernu slovensku 5usiju. Ve <. maja 3D=A. uputile su srpske vo(e dugako pismo ruskom poslaniku u 9arigrad! kazujui mu nevolje i elje svoga naroda. /ni su traili da do(u ,pod krilo trona ruskoga- i da ih 5usija pomogne osloboditi od $uraka. %li! u isto vreme! naglaavali su! po svoj diplomatskoj pameti! da ostaju verni sultanu i da od njega trae samo zatite protiv nasilnika. 'oda je kod njih jo postojala namera! da se zadovolje izvesnom izmenom stanja! pa da ostanu i dalje turski. Ili su ovo bili samo taktiki potezi! da ne izazovu protiv sebe 2ortu! a da su njihove stvarne tenje ve tada stremile ka oslobo(enju od $urakad /vo drugo izgleda verovatnije. igurno je samo jedno# da sa potpunim oslobo(enjem jo nisu raunali! nego su mislili da ih uzme ,pod svoje krilobilo %ustrija bilo 5usija. 2re svog odlaska na pomenuti sastanak u Bemun rbi su imali svoju prvu skuptinu u /strunici! koja je trajala! od prilike! od FA. aprila do <. maja! i na kojoj su imali biti 6ormulisani ustaniki zahtevi. /ni su se! u glavnom! sastojali u ovom# da se unite dahije i da se vrate povlastice iz 3@4<A. god. em toga! da se uz vezira nalazi do 3.?== naoruanih rba! koji e tititi i njega i opti poredak! dok sultan ne poalje redovnu vojsku. 'ilenko Vukievi dobro je naglasio! da je ova skuptina imala velik znaaj u razvijanju ustanka! poto je to bio ,prvi sastanak sviju nahijskih i ustanikih stareina "eogradskoga 2aaluka.U rbiji! i pored svih onih planova o obnovi slavjanosrpskog carstva! ljudi su bili jo vrlo skromni. /ni su! istina! ugazili u vrlo smelu akciju! ali ta akcija jo nije dobila karakter nelojalnosti prema zakonitoj vlasti i nije izlazila iz okvira "eogradskoga 2aaluka. /na se i na 2orti i kod sila shvatala kao prirodna reakcija protiv dahiskog nasilja. +ad je dobila obavetenja! da se ustanak ne stiava i da ustanici uzimaju ak i izvesne gradove i da su se uanili i ispred "eograda! 2orta je naredila iskusnom "eir0 pai! tada bosanskom veziru! koji je u rbiji 3@43F. god. pokazao i energije i takta! da ode u "eograd i da ispita stvari. :ala mu je i sasvim slobodne ruke! ,da moe zbaciti dahije! raspustiti janjiare i na mesto one uprave koju ukine zavesti novu upravu! tako da se moe povratiti potpun mir u rbiji-. U 9arigradu janjiara i dahija nisu alili& tube protiv njih stizale su i od samih $uraka. *jihova odmetnitva! i zulumi! i r(avi instinkti bili su dovoljno poznati i da je njihovo nasilje moralo kad0tad pokolebati poredak i izazvati ljude na otpor nije trebalo posebno dokazivati. toga u 9arigradu u ovaj mah nije bilo zle volje prema rbima. Baziralo se samo od toga! da ih u toj akciji ne pomae %ustrija! kako su ve glasila neka nagovetenja i izvetaji! i bilo je neprijatno to se uopte to sve zbiva na samoj granici. :ahijama je bilo jasno ta znai dolazak "eir0pae! koji je ve jednom izgonio janjiare iz rbije. /ni su se s toga prema njemu odnosili s puno nepoverenja. rbi su opet gledali u njemu izaslanika sultanova i ukazivali su mu svu dunu panju. Ve iz tih odnosa mogli su se unapred nazreti rezultati paine misije. +ad je pain muhurdar stigao @. juna 3D=A. pred "eograd! da osmotri situaciju! dahije su se prema njemu ponaale veoma drsko. 'ula .usu6 je! ta vie! iziao sa jednom ajkom uz avu i opalio topom u sred srpskog logora u $opideru! i to ba blizu onog mesta gde je muhurdar ruao. 'uhurdar! koji je rbima malo pre toga jemio! da e $urci biti mirni! i koji je hteo da osigura primirje za vreme painog dolaska! bio je strahovito ogoren. :ahije su dobro osetile ta ima da znai pain dolazak. /prezan i javalija! "eir0paa se nije mnogo urio. $rebalo mu je puna dva meseca da iz "osne stigne do "eograda i da na domak "eogradu! u 2aleu! provede vie 440

Istorija Srba Vladimir orovi dana ne preduzimajui nita aktivno. /n je! izgleda! ekao da situacija sazre i da on! poto ustanak traje vie od etiri meseca! dobro sagleda snage! i odnose! i izglede i jedne i druge strane. 2o izvetaju svog muhurdara! po tajnim dostavama beogradskog pae i jednog dela samih $uraka! on je video da je krivica za uzbu(enje u zemlji do dahija koji i za vreme njegove misije nee da miruju& znao je! da 2orti do beogradskih silnika nije nimalo stalo! samo da tamo ele da se ouva presti carske vlasti i 6orma po kojoj e biti sruen dahiski reim. :ahije nisu smele da do(u na pregovore sa rbima u $opideru! nego su ponudile veziru da se razgovaraju na austriskom tlu! u Bemunu. %li! kao i raniji! i ti su pregovori ostali bez rezultata. *a oko neaktivan! paa je u stvari pripremao pad dahija. *jegovom iniciativom dolo je! verovatno! do sporazuma izme(u +ara(or(a i vo(e beogradskih krdalija! 1alil0age 8uanca. 2o tom sporazumu rbi su imali da isplate krdalijama <E= kesa! a ovi njima etiri dahiske glave. 2o naredbi "eir0pae! dahije su 3E. jula napustile tvr(avu! ali ih 8uanac ne dade smaknuti! nego ih pusti da te noi pobegnu. I dahijama je bilo postalo jasno! da se dalje ne mogu drati& protiv njih su bili i rbi i car! pa ak i dobar deo beogradskih $uraka. :ahije su krenule la(ama niz :unav! ka Vidinu! da se spasu kod starog prijatelja 2azvan0/gla. %li na putu! na malom dunavskom ostrvu %da0+ale! stie ih srpska potera i slubena poruka "eir0paina zapovedniku ostrva! da budu pogubljeni. *ou! FA? jula! oni izgiboe! a glave im! sem %ganlijine! bie donesene u "eograd. 2osle te dahiske pogibije $urci su! zajedno sa "eir0paom! mislili da je s tim rbima data dovoljna zadovoljtina i da bi ustanici! s neto dobrih rei i malih ustupaka! mogli da se razi(u kuama. ultan e u zemlji povratiti staro stanje! glasila je njihova poruka& on je i sada pokazao da titi pravednu stvar i da je strog prema zlikovcima! ma ko oni bili. %li ustanici nisu mislili tako. .o 3@. jula! iz $opidera! pisale su srpske vo(e! sa +ara(or(em zajedno! ponovnu molbu austriskom caru pozivajui ga da on lino do(e u Bemun i da ih primi pod svoju vlast. /ni nee da ostanu vie pod $urcima kao dotle! nego ele da se njihovo stanje izmeni. 2osle su dodavali# %ko car ne moe da ih primi onda neka bar poalje svoje ljude! koji bi bili svedoci i jemci ugovora to e ga oni sklopiti sa paom. 2oslednji primer pokazao im je jasno da se sultan nije krenuo da ih zatiti sve dotle dok oni sami nisu skoili da se brane. $urci e se sad verovatno neto i primiriti! ali se posle izvesnog vremena moe opet pojaviti kakav 2azvan0/glu ili +uuk %lija sa drugovima i ponoviti! u drugom obliku! ono isto to se i pre doga(alo. /ni su dobro poznavali tursku upravu i stabilnost njihova reda. Ustanici su eleli da njihov sporazum sa "eir0paom dobije s toga veu sankciju! ,poto je svaki paa smrtan ovek-. $raili su! da taj sporazum odobre i sultan i austriski car! i da ga ovaj drugi ak i zajemi. ,*a taj nain mi bi bili sigurni! da u budue nee vie biti nemira u rbiji-. rpsku molbu prepourivao je kod nadvojvode +arla i karlovaki mitropolit tevan tratimirovi! ali je u isto vreme pisao rbima! da se u tom mnogo ne nadaju u "e! nego da gledaju izvui od "eir0pae to vie ustupaka. %li ustanici ostadoe pri svome. /ni slono izjavie! da se ne mogu sve dotle smiriti dok im koji poverenik austriske vlade ne bude neka vrsta jemca za ugovore. "eir0paa nije mogao primiti toga zahteva. $o bi znailo! ni manje ni vie! nego jednu tu(u silu uvesti u reavanje unutranjih turskih pitanja. 2orta bi takav korak doekala s najveom osudom. *a tom pitanju su doista i zapeli dalji pregovori o pravom smirivanju rbije. *ajuporniji je bio +ara(or(e. Imali su drugovi ive muke da ga odvedu do "eira! da tamo izjavi svoju odanost. *jegova je vrsta odluka bila da s $urcima treba kidati! jer pravog smirivanja i onako nee biti. $a je vrstina u toliko malo udnija! to je on inae bio svestan svih tekoa koje ustanicima pretstoje! i to je bio uveren! da e se rbija sama! bez naslona na nekog jaeg prijatelja! teko moi odrati u borbi. 441

Istorija Srba Vladimir orovi 'itropolit tratimirovi u jednom svom memoaru! pisanom jo poetkom avgusta 3D=A. god.! daje o +ara(or(u! po saoptenjima s vie strana! ovakav sud# on je neuk! i surov! i vrlo naprasit! i dosta svojevoljan! ali je poten! pravian i pravi junak. Bbog junatva i to je me(u prvima digao ustanak uiva veliku popularnost. ,U vo(enju sadanjih poslova zavisi gotovo sve od njega.- 8ovori retko i malo! ali kad uzme re poga(a ono to je najvanije. am poteno priznaje! da nema dravnikog iskustva! ali da se zna boriti s $urcima. /seao je! da se na nj polae mnogo! a on sam ne zna ta da radi. "rine se za opti ishod stvari. $urci ne sluaju ni sultana ni vezira! i on voli rtvovati sve nego da se narod vrati ponovo u staro ropstvo. +ao glava ustanike stranke! koja je preporuivala da se na(e kompromis sa "eir0paom bio je .akov *enadovi! a kao veza izme(u svih sluio je bistri i mudri! i na alu i zbilju spremni! mladi prota 'atija! sin kneza %lekse. :a su rbi sa svojim sumnjama imali pravo svedoi ponajbolje to! to je stvarnim gospodarem "eograda bio krdaliski vo(! 1alil0aga 8uanac! koji u tvr(avu dugo nije putao ni samog "eir0pau! iako se toboe drao uza nj. cta vrede ona sva obeanja vezirova! kad do njegova ugleda tako malo dri jedan prost vo( najamnikad U to vreme! ?. avgusta! da osveti brata! upao je iznenada u cabac 'us0aga Coi! sa velikom etom $uraka! i izvrio pravi pokolj hriana. +ako sad da rbi veruju reima carskih vlastid +ako da se smire i vrate redovnom poslud $urci su! sa svoje strane! verovali! da iza rba stoji %ustrija! koja ih savetuje i koja ne spreava prenos oruja i municije sa svog podruja me(u ustanike i iji ljudi! ak neki o6iciri! prelaze u pomo rbima. ,'a da izgleda da raja hoe da se pokori sultanu! njihove stareine ponaaju se tako kako ne dolikuje podanicima.- $ako je glasio turski slubeni akt za 9arigrad. %li i kako da se ponaaju drukijed *ovi vezir ulejman0paa! koga je sultan poslao u "eograd! bio je tu i u rbiji vrlo dobro poznat. /n je sluio ranije kao muhasil u "eogradu i bio je intimni prijatelj dahija. /vi su ga ak poslali u 9arigrad sa <== kesa! da dobije vezirski poloaj i da! naravno govori tamo u korist dahija. cta se rbi od njega mogu nadatid *jegov ,izbor- bio je najnesreniji kakav se uopte mogao uiniti& sam "eir0paa nije krio svoje nezadovoljstvo povodom takvog reavanja stvari& a i 8uanac je poruivao +ara(or(u da pazi! da! na pain poziv! ne do(u u "eograd novi nasilnici! a njegovi pomagai. "eir0paa se trudio da u 2aaluku uvede red. *a njegov predlog sultan je pristao da izda 6erman! koji je F3. septembra 3D=A. objavljen u "eogradu. 2o tom 6ermanu rbima je jemeno da ih niko ne sme vre(ati i izazivati i da krivci za to imaju biti kanjeni& $urcima je bilo zabranjeno smetanje u selima i dranje hanova& ukinute su sve nasilne dabine i svi porezi sem zakonskog haraa sultanu i desetine vlasniku zemlje. cest dana potom dolo je petnaest srpskih knezova u "eograd! da o sporazumu sastave i pismeni akt. 2otpuni sporazum nije ipak postignut. rbi su traili! da $urci mogu stanovati samo u "eogradu! capcu i mederevu! dok su $urci hteli da stanuju i po palankama i da im rbi pomognu podii popaljene i razruene kue. U tim pregovorima +ara(or(e nije neposredno uestvovao! nego su ih ponajvie vodili valjevski vo(i .akov *enadovi i *ikola 8rbovi. +ara(or(ev otpor prihvatili su i njegovi ljudi! u toliko pre to su $urci stalno traili novac za pokria raznih trokova i spahije svoje prihode za celu ovu godinu! koja je prola u neredima. Bbog zime koja je nastupala rbi nisu hteli da potpuno kidaju sve veze! nego su hteli da izvuku od $uraka to se god moe vie. *aroito su polagali na to! da im $urci sami priznaju pravo da dre svoje oruane ljude za uvanje reda i kao jemstvo za ivot i steena prava. .edna grupa srpskih i turskih predstavnika! koja je veala u mederevu! krajem novembra! priznala je +ara(or(u pravo da dri <== pandura! a dvanaest nahiskih knezova da dre svaki po 3==. rbi su 442

Istorija Srba Vladimir orovi tako! za svaki novi sluaj! raspolagali svojom oruanom snagom i mogli su mirno ekati do prolea. %li ta poputanja izazvala su borbe me(u samim $urcima! a naroito je bilo veliko nezadovoljstvo me(u krdalijama i janiarima. *ajamnici su uvek pre svega gledali na pare! a kako su rbi! sve vie nezadovoljni velikim plaanjima! odbijali da doprinose za njihove isplate! oni su besneli protiv pomirljivijih elemenata! pa ak i protiv svog vo(e. Veliku nepomirljivost pokazivao je! isto tako! i jedan deo janiarskih ostataka! iji se broj u "eogradu jo uvek cenio na 3.?== ljudi. rbi su za to vreme spremili jednu deputaciju za 5usiju. $o im je naroito preporuivao 2etar )ardaklija! koji je imao izvesnih veza sa ruskim pretstavnicima u %ustriji. Ba taj je korak bio i karlovaki mitropolit. Iz )ardaklijina kruga poteklo je verovatno! jedno pismo bekom episkopu .ovanu .ovanoviu! 3?. juna te godine! u kom se govorilo! kako im %ustrija nije iskren prijatelj i kako! njegovim posredstvom! ele rusku pomo. +ad %ustrija ne moe da ih primi i zatiti onako kako bi oni eleli! onda je jedini drugi izlaz bio da se trai oslonac u 5usiji. U svakom sluaju rbi nisu hteli da odnos sa $urcima ostane stari& ako ne mogu doi do pune slobode ono bar da postignu stanje! koje nee zavisiti od volje jednog vezira ili od kakve grupe nezadovoljnih avanturista. :eputacija je nosila u 5usiju pismenu molbu! kojom se traila pomo u novcu i oruju i pristanak 5usije da bude jemac srpsko0turskog sporazuma. , rbi nikad jednodunije nisu mislili o oslobo(enju svoje otadbine! niti su ga usrdnije eleli nego danas. "oanskom! prirodnom i venom vezom krvi! jezika i vere! koja postoji izme(u rba i 5usa! savezom politikim i najljubaznijim vezama mogla bi se budua srea srpskog naroda osvetiti i na nepokolebljivoj i vrstoj osnovi utvrditi. 2rve osnove tome poslu treba otpoeti u dananjim vanim prilikama ba s toga to je jednoglasna elja sviju rba# da se u rbiji ustanovi samostalna srpska uprava pod imenom , erbskoje pravlenije-! ili pod drugim slinim imenom! kao to su! na primer! onih sedam ostrva jonskih! a pod neposrednom zatitom 5usije! uvajui u isto vreme nenaruimo prava sultanova! koja mu pripadaju! to jest# plaati mu umeren danak. $ome bi dodali jo i ovu novu dunost# da svagda vojuju protiv sultanovih odmetnika-. Ba nepunu godinu dana borbe srpski se program osetno razvio. /d lokalnog ustanka u cumadiji postala je ve iroka akcija celog "eogradskog 2aaluka! koja trai ne samo povraaj stanja od 3@4<A. godine! nego i , rpsko 2ravlenije- kao zaetak budue srpske drave. U isto vreme kod rba se jasno vidi i tenja! ve sazrela za vreme ove borbe! da ovaj ceo pokret postane stvarno oslobodilaki i da obuhvati iri krug. +ara(or(e i drugi prvaci pisali su F@. avgusta 3D=A. hercegovakim glavarima na adresu %rsenije 8agovia isto i jasno# ,"rao moja! evo vi sad ;vreme> i sluaj da se i vi oslobodite i s nami sjedinite. *emojte pote(eti ka i mi poslednju kaplju krove proliti za veru hristijansku! za svete cerkve i monastire i za slobodu oteestva svoego... 'i nita tu(e neemo ticati! ko sobstveno nae od starinah koje je svemu svijetu poznato da je ro(eno nae hoemo vozvratiti! i to je poteno pred svijem svetom i po zakonom boijim i carskim niko nam nee braniti.rpska deputacija! u kojoj behu glavna lica prota 'atija *enadovi i 2etar *ovakovi )ardaklija! bila je u 2etrogradu lepo primljena. 'ada je iskreno elela da sa $urskom ne muti svoje odnose! 5usija je ipak bila voljna da na neki nain pomogne rbima. 2omo se! u prvi mah! sastojala samo u novcu i dobrim savetima! ali je bar bila iskrena. rbi treba da se pokau verni sultanu! ali! ipak! da ne odlau oruja ili! da ga bar ne odlau u veem delu! dok ne postignu glavne od svojih zahteva. % 5usija e preporuivati njihovu stvar 2orti! mada joj je nezgodno da se otvoreno mea u turske unutranje stvari.

443

Istorija Srba Vladimir orovi I bez te poruke rbi nisu mislili da rasputaju svoju vojsku sasvim! a ruska ih je poruka u toj odluci uvrstila jo vie. 8omilanje eta na :rini! koje je kupio 'usaga Coi! i metei me(u $urcima u "eogradu bili su im dovoljan razlog da brane svoj stav. 2o ruskom savetu oni su uputili jednu deputaciju i u 9arigrad! koja je! pored uverenja o odanosti! imala da izloi i tegobe naroda i njegove elje i predloge. ,|eljnoga mira i reda mi nikada neemo imati! ako bi i dalje ostali vojni inovnici turski& isto tako! ako bi ostao i dalje $urin upravnik u ovoj zemlji! jer posle ove bune pojedina lica s obe strane! i sa turske i sa srpske! zbog smrti svojih srodnika i prijatelja za vreme ove vojne! stalno bi se svetila-. %li vezu sa %ustrijom nisu naputali nikako! i to iz lako pojmljivih razloga. ve vanije poglavice uputile su 3=. 6ebruara 3D=?. dugo pismo caru Crancu! u kom su ga ponovo molile za pomo i zatitu. ,'i obae drugo carstvo ne poznajemo niti se moliti imamo razve jednomu-! govorili su oni neiskreno& ,vi otac! vi mati! za milost boiju i za ristjansku veru ne upustite ovoga naroda izgubiti.U $urskoj nije bilo lako stvoriti reda. +rdalije u "eogradu stavile su pod strau samog vezira ulejman0pau i slale su u 9arigrad ne molbe nego skoro ultimatume. *a 2orti se prosto nije znalo ta da se pone. menili su ulejmana i imenovali ponovo "eir0pau za vezira u "eogradu! ali ve kasno! kad je za svakog bilo jasno da 2orta nema ni jednog poteza! koji bi bio energian bilo na levo bilo na desno. U revoluciji paliative su najgora sredstva i retko kad dovode do pozitivnih posledica. cta vrede carski 6ermani! kad odmetnici za etiri godine jednog carskog vezira ubijaju a drugog zatvarajud *agomilana mrnja i kod rba i kod $uraka nije poputala. ukobi i klanja bili su esti! mada su miroljubiviji ljudi i na jednoj i na drugoj strani nastojali da ih spree. /d prolea 3D=?. spremali su se i jedni i drugi na nove borbe. U napred pominjanom +ara(or(evom pismu %rseniju 8agoviu ustanici su pozivali 1ercegovce da se zdrue u borbi! pa e pre mesec dana biti u arajevu. :otadanji uspesi digli su samopouzdanje! ali nisu davali nimalo opravdanosti za takav jedan podvig. U tom pozivu vie je klikovanja i poticanja! nego stvarnog vojnikog i dravnikog predvi(anja. %li dok su iz rbije pozivali na borbu ruski krugovi su preporuivali mir. 5uski izaslanik gro6 'arko Ivelji! inae rodom "okelj! pisao je istom 8agoviu! da smiruje narod. 5usija je! s drugim saveznicima! u ratu s *apoleonom! u kom je pomae i $urska! pa oevidno ne eli da se rat rba s njom rasplamti. /n je stavljao na srce arhimandritu da pazi! da srpski narod ne pane u nemilost kod oba cara. am je preduzimao dosta stroge mere prema pojedincima! koji su radili na ustanku. Baustavljao je i crnogorskog vladiku 2etra! koji je bio voljan! i pisao o tom i u 2etrograd! da krene u borbu. 5uska diplomatija preporuivala je! u isto vreme! u 9arigradu! da se preporui bosanskom pai da ne dozvoli kakve nepravde prema rbima i da uva narod od jaramaza. ve je to bilo po instrukcijama petrogradske vlade! koja je izbegavala sukob i zaplete s $urcima. %li! da ipak pomogne i rbima! 5usija je poklonila ustanicima ?.=== dukata i savetovala im je! da ipak! za svaki sluaj! ne odlau oruja dok ne postignu to ele ili dok im to ona ne proporui. *a ovu odluku rbe su naterivale i prilike u 2aa0luku. +rdalije ili najamnika vojska! kojoj je bio zapovednik 1alil0aga 8uanac! drale su svu stvarnu vlast u "eogradu! jer je redovne vojske bilo vrlo malo. /ni se nisu ponaali ni sa samim "eir0paom s mnogo obzira i skoro su ga ucenjivali traei da im on isplati najamniki dug i od dahiskog vremena i za vreme posle toga. 2aa nije imao 444

Istorija Srba Vladimir orovi novaca! a najmanje oko F?=.=== groa! koliko su krdalije traile. :a bi pokazali svoju lojalnost prema sultanu i njegovom izaslaniku rbi su isplatili taj dug i skoro oslobodili "eira. +ad je u jesen 3D=A. naputao rbiju! paa je sa izvesnim poverenjem predao njima topove i municiju! da ih poalju za njim u "osnu! i ustanici su i to uinili u punom redu! mada je mnogima ve tada bilo jasno da od sve te lojalnosti nee biti velike koristi. 2rijateljske usluge inio je! u izvesnoj meri! srpskoj stvari vlaki knez +onstantin Ipsilanti! koji je prvi izvestio 2ortu o pokretu rba i koji je! u isto vreme! kao ruski prijatelj! izvetavao i rusku vladu. 5azumljivo je s toga! to je 2orta upotrebila u leto 3D=A. god. i njega! da utie pomirljivo na rbe. lat je isto tako i jedan poverenik carigradske patriarije. Izaslanik Ipsilantijev bio je bojar 'anolaki. rbi su njima obojici izjavljivali da su verni sultanu i da e rado primiti svakog njegova upravnika! ali da treba ukloniti uslove stvorenog zla. +ad je u zimu Ipsilantijev izaslanik doao po drugi put u rbiju on se sam mogao uveriti! da sultanova volja u "eogradu nije potovana i da 8uanac i kod novog pae ulejmana dri svu vlast. rbi su! prirodno! odbijali da sluaju jednog novog samovoljnika i traili su povratak vlasti koja doista jemi za red. 2oetkom 3D=?. god. doli su u rbiju! i opet po nalogu 2orte! izaslanici vlakog i moldavskog kneza! da umire rbe. Ipsilantijevi ljudi savetovali su rbima poverljivo! da posluaju ruske savete i da upute jednu deputaciju u 9arigrad! dok su moldavski! u ime sultanovo! traili polaganje oruja. rpski deputati upueni za 9arigrad imali su da trae ovo# svoje narodne stareine! koje e upravljati narodom i skupljati danak& da se iz rbije isele svi $urci vojni inovnici! a rbi se obavezuju da brane zemlju i gone buntovnike& i da upravnik u rbiji ne bude $urin. ,|eljenoga mira i reda mi nikada neemo imati ako bi i dalje ostali vojni inovnici turski.- $o je bila prava narodna elja! pismeno utvr(ena 3. maja! koja je mogla biti! u poverenju! saoptena samo ruskom pretstavniku i knezu Ipsilantiju. :ruga! javna! molba sadravala je elje! da u "eograd mesto vojnog izaslanika do(e muhasil! t.j. visoki 6inansiski inovnik& da rbi za 3F nahija izaberu 3F knezova! koji bi dobili carske berate. Vrhovni knez stanovao bi u "eogradu i bio bi veza izme(u naroda i carske vlasti. $og vrhovnog kneza i nahiske knezove bira narod. :anak bi se davao neposredno sultanu! i to i hara i spahiske dabine! tako da njihovi ljudi ne bi vie dolazili u sela. .asno je! da su ovo bila dva predloga& prvi maksimalni i drugi u taj mah minimalni. /ni su delimino prelazili okvir samouprave iz 3@4A. god. i mogli su na 2orti da izazovu ozbiljna razmatranja. *a 2orti se! usled raznih vesti i raznih pojava! miljenje o karakteru srpskog ustanka poelo postepeno da menja. Izvetaji s turskih strana stali su naglaavati! kako ustanici prolivaju krv pravovernih i kako! poticani sa strane! nee da se smire. aveti koje je sultan upuivao u rbiju! preko carigradske patriarije i susednih knezova! nisu imali eljenog uspeha. *a 2orti nisu hteli shvatiti! da same rei nisu mogle smiriti duhove! kad je sve drugo ilo po starom. U 9arigradu je naroito izazivalo nezadovoljstvo to! to su se za ustanak poele interesovati %ustrija i 5usija i tim srpskom pitanju davale i preko prave namere! diplomatski karakter. Ustanak iz paaluka poeo je da utie i na 1ercegovinu i na niki i pirotski kraj. toga su s 2orte stali poruivati! da rbi prime to im se nudi i da se smire! ili e ih sultan ve znati naterati na poslunost. /vaj ton pretnje postajao je sve ei. +ako "eir0paa sve do kraja maja nije dolazio na svoju dunost oevidno svestan svih tekoa koje! i pored sve njegove dobre volje! ne moe savladati pri prilikama koje su vladale u "eogradu i pri kolebanju 2orte! u 9arigradu su juna 3D=?. za novog beogradskog vezira postavili nikog 1a6iz0

445

Istorija Srba Vladimir orovi pau. 1a6iz je imao glas energina oveka i protivnika rba. 2orta je njegovim imenovanjem pokazala! uprkos opomena ruskog poslanika! da hoe prema ustanicima novi kurs& otezanja je bilo ve dosta. 2rekinula je s toga dalje razgovore sa srpskim deputatima u 9arigradu i uputila ih neposredno na 1a6iz0pau. 2orta je u svom stavu postala tako odluna jo i s toga! to su rbi do leta 3D=?. postigli jo nekoliko taktikih vojnikih uspeha! u elji da se to bolje obezbede. /ni su zauzeli i dva vana grada +aranovac i Uice. rbi su na to reili da novog vezira ne prime i da mu spree prolazak za "eograd. I skadarskom Ibrahim0pai! koji im je pretio da e poi sa 3==.=== vojske na rbe! ako se ne pokore! oni su odgovorili prkosno da ga ekaju! samo nek povede to vie konja i ponese to boljeg oruja! da ga ostavi u rbiji. +ad je 1a6iz0paa krenuo za "eograd rbi su ga! dobro spremljeni! saekali i u borbama od E0D. avgusta potpuno suzbili. "orbe su se vodile na granici 2aaluka! oko 2araina! i naroito oko Ivankovca. U tim borbama i sam paa bio je ranjen! i od rana je doskora umro. $o je bio! posle toliko vekova! prvi sukob izme(u rba i pretstavnika sultanove vlasti! prva velika bitka srpskog ustanka. "orbu je s uspehom poeo vojvoda 'ilenko tojkovi kod Ivankovca! a odluio je +ara(or(e. /na je sasvim izmenila dotadanji karakter srpskog pokreta# to nije vie revolt protiv nasilnika i njihovih dela! nego svestan i spremljen otpor protiv same carske volje! a posle izrinih carskih opomena. 2osle ovog nije se vie moglo natrag.

/azvoj ustanka
1a6iz0pain poraz iznenadio je 2ortu. I smelost i snaga ustanika pokazale su se vee nego to se tamo verovalo. ad je tu upornost trebalo slomiti! i to pre nego to bi postala jo vie opasna. toga ve u septembru poee pripreme za buduu veliku o6anzivu protiv rbije. )ak jedan azijatski paa prebaen je u 5umeliju da uestvuje u borbama. 2re svog odlunog koraka 2orta je! da umiri %ustriju! 3=. oktobra ponudila njenog poslanika da beki dvor utie na ustanike! ali da im izjavi jo sad# da posle toga nemaju vie emu da se nadaju ni od same %ustrije. 2onuda je! dakle! imala jednu osetnu! iako isto diplomatsku! aoku prekora. 5umeliski vezir Ibrahim0paa dobi nare(enje da napadne s juga! a bosanski valija! ejidi 'usta6a0paa! sa zapada. cejhulislam izdao je 6etvu! da bi bio veliki greh ne krenuti u rat protiv odmetnika i pomoi ,nevoljnoj brai-. amo to je u $urskoj lake bilo izdati zapovest nego je ostvariti. Bbog zime pripreme su ile sporo i neracionalno& 6inansiska sredstva 9arevine bila su oskudna i neuredna& i tekoa je bilo ne samo zbog srpskog nego i radi drugih pitanja. *ameravana o6anziva otezala se mnogo i radi drugih mera koje je 2orta obeavala preduzeti pre nego to pristupi toj krajnjoj. rbi su bili svesni posle Ivankovca da im pretstoji ozbiljna borba. /ni su s toga krajem novembra 3D=?. reili na skuptini u malo pre toga oslobo(enom mederevu! da vie ne plaaju danak! nego da svoj novac upotrebe na ratnu spremu. Ipak! iz obzira prema savetima 5usije i %ustrije! i po preporuci svog prijatelja kneza Ipsilantija! a i iz diplomatske potrebe da ne porue sve mostove za sobom! oni su stalno uveravali da su odani sultanu i da njihov otpor nije uperen protiv zakonite vlasti. $ako su u svojim molbama pisali i u 9arigrad. *ema sumnje! da je pored sve odlunosti bilo kod ustanika i neto straha! kada su uli za velika turska spremanja! i da bi oni! ipak! voleli stvar svriti nekako lepim! nego gaziti u borbu protiv daleko vee sile. toga su oni i molili! i u 2etrogradu i u "eu! da se 5usija i %ustrija zauzmu kod 2orte za njih i da! moda! jedna komisija sastavljena od turskih! ruskih i austriskih pretstavnika ispita uzroke meteima i na(e reenja. U drugoj jednoj molbi! upuenoj ruskoj vladi! rbi su molili 446

Istorija Srba Vladimir orovi rusku vojnu pomo! u ljudstvu i topovima! i pod vo(stvom jednog ruskog velikog kneza. *ekoliko pukova sa rbima u zajednici stvorili bi od srpskog ustanka jedan veliki pokret i pravi ep i postigli bi nesumnjive uspehe. 2okret u rbiji nije mogao ostati bez uticaja i u ostalim naim krajevima. +ara(or(e! obavijen mistikom! postao je veoma popularan u celom naem narodu. 5ano su o njemu nastale legende i epske pesme. Ba darovitog slepog guslara Cilipa Vinjia! koji je i sam bio pesnik! pria se! da je! idui od "osne sve do kadra! raznosio pesme i irio glas o ustanku u rbiji i njegovom vo(u. toga! i pored svih slubenih smirivanja! na mnogo strana vri. *aroito u istonoj 1ercegovini. /d jeseni 3D=A. god. *ikii! 2ivljani! :robnjaci! 8aari i 5udinjani stalno pouruju cetinjskog vladiku da pone stvar. U tom pravcu delovali su i razni izaslanici iz rbije! koji su i usmeno i preko vo(inskih pisama pozivali ostale sunarodnike da im se pridrue i ponu borbu s $urcima. +ad su rbi zauzeli Uice i +aranovac i tako doprli do blizu *ovog 2azara! odnosno stare 1ercegovine! pokret je mogao uzeti vie maha. U leto 3D=?. buknuo je doista ustanak u :robnjaku i me(u *ikiima. *emamo! na alost! mnogo pojedinosti o njemu! ali se zna! da je bio prilino zahvatio. 2oetkom oktobra bio je upuen protiv njih ulejman kopljak paa! jedan od najhrabrijih i najodlunijih turskih zapovednika. /n je uspeo da pobunu ugui i kolovo(e kazni. U samom :robnjaku obeeno je 3D lica. /setan preokret dogodio se u to vreme i u evropskom odnosu sila. 5usija i %ustrija pretrpele su krajem 3D=?. god. teak poraz kod %usterlica u borbi s *apoleonom. %ustrija je posle tog poraza bila potisnuta iz *emake! u kojoj je sve zamiralo iz straha od Crancuza. "ekoj vladi nije moglo biti svejedno da izgubi uticaj i na "alkanu. *a 2orti se ve poeo oseati izvestan 6rancuski vetar i beka vlada! ma koliko se trudila da ga oslabi! ba radi njega nije mogla da skroz napusti srpsko pitanje. 2oetkom 3D=E. god. poslata je u "e jedna deputacija sa protom 'atijom na elu! a u isto vreme rbi su ponovo molili sultana da ih ne napada! jer njihov ustanak nije nastao iz obesti i nepokornosti! nego od tekog zuluma. U 5usiji na srpsko se pitanje gledalo u ovaj mah s puno panje. 2rinc )artoriski govorio je austriskom poslaniku otvoreno da rbe ne treba napustiti! ve zbog toga da se ometu *apoleonove spletke! i da im treba dati oruja! debane i drugih potreba. /pasnost od *apoleonova uticaja uvi(ala se i u "eu. 2o 2ounskom 'iru! zakljuenom 3A. ;FE.> decembra 3D=?. god. izme(u Crancuske i %ustrije! beka vlada morala je ustupiti Crancuzima celu :almaciju s "okom. /vi su tako zakoraili na "alkan jo neposrednije nego ranije i doli su u neposrednu blizinu 9rne 8ore i ostalih srpskih oblasti. *jihov uticaj na rbe! pozitivan ili negativan! mogao se oekivati sa izvesnom sigurnou. "eka vlada nije htela da se zameri 2orti uzimajui rbe u otvorenu zatitu! ali da ne bi odbila rbe pristajala je! ipak! da posreduje za njih. $o je izrino reeno srpskoj deputaciji! ali im je ujedno odbijena vojnika pomo! koju su naroito traili. "eka je vlada ipak pristala da uputi susednim paama pisma! molei ih da ne ure s neprijateljstvima! poto bi se stvari mogle urediti na lep nain. am car Cranc obratio se pismom sultanu FD. 6ebruara ;3F. marta> nudei svoje posrednitvo. %li te ponude nisu primljene. %ustriski glas u 9arigradu! isto kao i ruski! nailazio je u 9arigradu! posle %usterlica! na mnogo manje obzira nego ranije. *a 2orti se trailo ni manje ni vie nego da se rbi pokore ,s konopcem o vratu-. ultan je bio nezadovoljan tim posredovanjem& na dvoru se nalazilo da je to nepotrebno meanje u turske unutranje stvari. ultan elim! odgovarajui caru! govorio je da je on za tri godine dao dosta dokaza o svojoj dobroj volji i strpljivosti! i da e sad njegova vojska dovesti stvari u red. *ije u tom pravcu bolje proao ni slian ruski korak. $urska je u isto vreme izjavila nadu 6rancuskom pretstavniku! da *apoleon nee primiti pod svoju zatitu srpske buntovnike! ako mu se ovi budu sluajno obratili. 447

Istorija Srba Vladimir orovi *apoleon je upotrebio tu priliku da iskali svoju ljutnju na 5usiju i da je u 9arigradu pretstavi kao neprijatelja! koji pomae rbe s planom da bi to vie otetio $urke. U srpskom pitanju *apoleon je tada potpuno primao gledite 2orte. amom sultanu on je pisao D. ;F=.> juna 3D=E.! da protiv rba treba upotrebiti ,najae mere-. :a bi turski napad mogli doekati to spremniji i na to boljim poloajima rbi su od poetka 3D=E.! pored svih molbi i pretstavki! poeli i sa vojnikim radnjama. /ni su uzeli 2orez i osvojili *egotin na istoku& poseli su 2arain! 5aanj! %leksinac! +ruevac! a njihove ete prodrle su do tudenice na jednoj i u $oplicu na drugoj strani. U novoosvojenom 2omoravlju austriski kapetan Vua |iki! rodom iz 'avrova! koji se istakao ve za +oine +rajine! preavi u rbiju! podigao je itav niz poljskih utvr(enja izme(u 5anja i %leksinca! koja su dobila ime :eligrad. *ajtei poloaj imala je 3D=E. god. 'ava. $urci su ve krajem 3D=?. god. bili iskupili oko :rine preko F=.=== vojnika. /d poetka 3D=E. god. uestali su turski napadi. 5obljena su i paljena mnoga sela. $ako je pred gur(ev0dan upao +ulin kapetan u jadarsko selo :obri! pa je u njemu pobio @A oveka! a odveo na <== glava roblja! veinom enskog. velikim naporom svojim i svojih ljudi otkupio je i oslobodio to roblje Ivo +neevi! knez bosanske emberije. /d straha dosta ljudi bee klonulo duhom i priznalo rajaluk. 2ojedini junaki podvizi! kao tojana )upia i njegovih drugova u borbi na alau! nisu mogli mnogo izmeniti opti poloaj. +ara(or(evi pozivi vladici 2etru I! da se pridrui srbijanskom pokretu! ostali su uzaludni& pod ruskim pritiskom! a i iz lokalnih svojih interesa! vladika je u ovo vreme svu panju obratio Crancuzima i njihovom posedanju :almacije i "oke. nabdevanje rba orujem i municijom ilo je vrlo teko! jer se %ustrija ustruavala da im to dotura makar posredno i kriom! da se ne bi zamerila $urcima. .er ovi su joj i slubeno prebacivali! da alje rbima ne samo debanu i oruje! nego i topove! i o6icire! pa ak i redovnu vojsku. 5azumljivo je s toga! to se! i pored svih uspeha! me(u rbima pomiljalo ponovo na to! da se trai pomirljiv izlaz. 2o dogovoru sa stareinama uputio je +ara(or(e 3. jula 2etra Ika da na 2orti pokua sklopiti sporazum. rbi su pristajali! da plaaju danak otsekom! da prime carskog muhasila! a da se janjiari i zlikovci isteraju iz zemlje. rbi bi branili zemlju i vrili u njoj! po sultanovim naredbama sve javne poslove. rbi su se vratili na svoj minimalni program zaplaeni turskom silom koja se spremala na njih! a videi da ne samo %ustrija nego ni 5usija nee da uine za njih nita stvarnije i nita vojniki neposrednije. %li pre nego to je Iko stigao u 9arigrad i poeo pregovore turska vojska je prela u napadaj. I to sa tri strane# od Vidina! *ia i sa :rine. Vidinsku vojsku suzbio je kod 2orea FA. juna 'ilenko tojkovi. *a zapadnom 6rontu preuzeo je zapovednitvo sam +ara(or(e. *a 'iaru! 3. avgusta! sa silnim zamahom! srpska vojska satrla je ordiju +ulin kapetana i odnela najslavniju i najveu pobedu 2rvog Ustanka. *ika vojska razbila se o deligradske poloaje! koje je veto branio 2etar :obrnjac i kome je! posle uspeha kod 'iara! doao u pomo +ara(or(e. 2osle treeg uzaludnog juria od F@. avgusta $urci su sami ponudili primirje! koje je sklopljeno F. septembra. am 1alil aga 8uanac pisao je posle toga +ara(or(u# ,$voje su pobede zaista neobine i divne! i to je zaista jedini primer da je raja pobedila vojske mojega sultana i gospodara-. U 9arigradu! stojei pred novim spoljanjim zapletima! borei se sa dosta 6inansiskih i unutranjih tekoa! behu skloni na pregovore. *a novu vojnu ekspediciju! posle neuspeha ove prve! nije se moglo odluiti brzo ni lako. Iko je s toga u prestonici postigao pozitivne rezultate. Ve oko 3=. septembra stigao je u rbiju sa obavetenjima da je 2orta naelno primila srpske zahteve. Ba njim je! sa sveanom pratnjom! stigao F?. 448

Istorija Srba Vladimir orovi septembra u mederevo i muhasil 1asan0aga. %li! on nije doneo sobom obeani carski 6erman! jer je bio poslan! toboe! za rumeliskim begler0begom. 'uhasil je usmeno izloio! da rbi imaju plaati danak njemu! da u gradovima ostanu turske posade! a ostale poslove u zemlji da vode rbi sami. 8uanac je sa krdalijama imao napustiti "eograd! a janjiari i drugi $urci mogli su ostati jedino ako budu iveli od neke svoje privredne zarade. +ad muhasil nije doao s obeanim 6ermanom rbi poee da sumnjaju da je po sredi neka veta podvala. *i +ara(or(e mu nije verovao! iako je! ini se! 2orta pristajala da ga prizna kao ba0kneza u rbiji. 'uhasilove usmene poruke nije hteo da primi ni 8uanac! pa se stvar zaplela bila jo vie. rbi ipak nisu prekinuli pregovore! nego su uputili ponovo u 9arigrad jednu deputaciju! i opet s 2etrom Ikom! da izvede stvar na isto. % dotle nisu hteli da odloe oruja! nego pregoe svom snagom da uzmu "eograd i da 8uanca silom uklone odatle. "osanski vezir! po naredbi 2orte! poruio je sam 8uancu da izi(e iz grada! a ustanicima je poruio sultanovu elju da se umire i prime ono to je ugovoreno i da naroito silom ne udaraju na "eograd. %li rbi nisu to posluali. 1teli su da to pitanje preseku kratkim putem! a da ujedno pokau i svoju vrednost. +runa svih njihovih vojnikih uspeha bilo je osvajanje "eograda. %ustriska vojska smatrala je kao velike uspehe! kad je pod princem 7vgenijem i Gaudonom! mogla u dva maha! u jVIII veku! da osvoji taj grad! koji je vaio kao jedna od najveih turskih tvr(ava. 8otovo goloruka raja! sa vrlo malo oruja i skoro bez imalo artiljerije! uspela je da! pod Vodovim zapovednitvom! juriem osvoji! <=. novembra! najpre varo! a potom! F@. decembra! i samu tvr(avu. I ovom prilikom +ara(or(e se trudio da odri gvozdenu disciplinu. *ekoliko nasilnika! koji su bili uhvaeni na delu! on je dao pobiti i raereene obesiti. +rajem 3D=E. godine srpski poloaj je postao i diplomatski dosta povoljan. $urska je! po 6rancuskom nagovoru! bez pitanja i pristanka 5usije! nato je bila ugovorima obvezana! zbacila kneeve Vlake i 'oldavske. 5uska je vojska na to ula u obe kneevine! a 2orta je 3F. decembra objavila prekid diplomatskih veza i rat. Bbog toga sukoba rbima je obraena panja sa obe strane# od 5usa da ih pridobiju na svoju stranu kao saveznike! a od $uraka da ih izbegnu kao protivnike. :o toga asa rbija je bila jedna obina pobunjena turska pokrajina! kojoj su prijatelji davali lepe savete i saaljive priloge! a na koju su u 9arigradu gledali s izvesnim nipodatavanjem. /d 3D=E. god. i osvajanja "eograda srpsko pitanje je dobilo novi znaaj. rbi su odjednom postali politiki inilac s kojim ozbiljno raunaju u svom sukobu i 5usija i $urska! i na ije se akcije obraala panja! ponekad izuzetna! ne samo u "eu! nego i u 2arizu. /d balkanskih naroda do poetka jIj veka u 7vropi se najvie znalo i raunalo s 8rcima& od 3D=A. god. mesto njih na prvi plan stupaju rbi. /ni su prvi digli zastavu ustanka i posle mnogo vekova stavili na dnevni red ne samo oslobo(enje balkanskih hriana! nego i stvaranje novih hrianskih drava u tom delu 7vrope.

2ran uska politika prema Srbima

+ad je %ustrija mirom u 2ounu morala vratiti Crancuzima tek pre osam godina dobijenu :almaciju bilo je jasno! da ta promena nee proi bez izvesnih kriza. +atoliki elemenat :almacije bio je veoma konzervativan i odan crkvi! naroito njegov teaki deo. *jegovo nezadovoljstvo s revolucionarnim tenjama 6rancuskih aktivista i prijatelja bilo je iskreno i duboko! a politiki se izraavalo u simpatijama za %ustriju i njezino ,apostolsko- velianstvo. +od pravoslavnih neprijateljstvo nije bilo mnogo 449

Istorija Srba Vladimir orovi manje. :ovoljno je bilo ve to! to se 5usija nalazila u savezu s neprijateljima Crancuske i to je svoje prijatelje na 2rimorju! a osobito 9rnu 8oru! poravnala u svoj 6ront. %rhimandrit 8erasim Beli tvrdio je! da ,kler i vooptte narod jedne i druge crkve nigda nije bio zadovoljan vladanjem i zakonima 6rancuskijem!- iako je ,militar 6rancuski bio posve politian! utiv i dobar! tako! da se niko na nji potuiti nije mogao! da su kome jedno jaje ukrali ili koju tetu uinili-. a :almacijom zajedno imala se ustupiti Crancuzima i "oka +otorska. tanje u toj pokrajini! i pored austro0ruskog saveza! bilo je veoma zapeto. Izme(u 9rnogoraca i %ustrijanaca nikako nisu mogli da se stvore odnosi pravog poverenja. %ustriske vlasti krivile su za to ne samo vladiku i njegove ljude! nego i ruske pretstavnike u 9rnoj 8ori. %ustrija je sklopila s *apoleonom separatni mir! a 5usija je! sa 7ngleskom! ostala i dalje u ratu s Crancuzima. 5azumljivo je s toga! to se s tim u vezi postavilo i pitanje "oke# hoe li je %ustrija predati! prema ugovoru! Crancuzima ili dojueranjim saveznicima. U 9rnoj 8ori nalazio se od marta 3D=?. ruski dravni savetnik tevan ankovski! koji je skoro vodio crnogorsku dravnu politiku i koji nije bio smatran kao prijatelj %ustrije. /n je sam traio od lokalnih vlasti u "oki! da se ne predaju Crancuzima i pozvao je rusko brodovlje iz jonskih voda da to pre stigne u te krajeve. 5uska 6lota stigla je u "oku 3E. 6ebruara 3D=E.! a 9rnogorci su sili sa planina u primorje. %ustriski komesar predao je potom gradove 5usima! a ruske la(e prevele su austriske posade u $rst i na 5ijeku. :a su Crancuzi otro protestovali protiv toga razume se samo po sebi. %ustrija se! me(u ostalim! branila naroito tim! da Crancuzi sami nisu doli da prime "oku u vremenu koje je bilo ugovorom predvi(eno i da oni nisu mogli! posle tog roka i traenja 5usije! da se izlau eventualnoj borbi za podruje za koje vie nemaju nikakve obaveze. Vlast u "oki primio je za gra(anske poslove ankovski! a za vojne admiral enjavin. 2rema tome! i pravno i stvarno "oka je pripala 5usima. /vom prilikom stradala je i :ubrovaka 5epublika. Crancuska vojska nije mogla doi u "oku morem! jer je njena 6lota bila daleko slabija od ujedinjene engleske i ruske. 2ut preko turskog podruja bio je zaobilazan! vrlo teak i ne bez opasnosti& sem toga! da bi se on upotrebljavao trebalo je odobrenje turske vlade! na koje se! u najboljem sluaju! moralo ekati vie nedelja! ako bi se uopte dobilo. toga se 6rancuskim vojnicima i diplomatama uinilo kao mnogo zgodnije da za prolaz upotrebe dubrovako podruje! preko koga je vodio najkrai i najbolji put. Crancuski zapovednik Goriston obratio se dubrovakoj vladi za dozvolu. :iskusija u 5epublici bila je o tom burna. U gradu je bilo dosta lica! koja su uvi(ala opasnost od toga ako 5epublika napusti svoju staru politiku neutralnosti! ali ih je! isto tako! bilo dosta! koji su simpatisali sa idejama nove Crancuske i koji su od ranije nosili ime orboneza. 2revladala je ova druga grupa! neto naelno! neto iz straha da bi Crancuzi mogli upotrebiti silu! a neto iz uverenja da je to samo prolazna mera. /dluka bi se! verovatno otezala malo due! da i ruska komanda nije zatraila od 5epublike! da se u grad pusti ruska vojska! koja bi zadrala Crancuze. U toj dilemi za katoliki :ubrovnik reenje je ispalo po elji orboneza. 2revladao je verski i toboe slobodoumni elemenat nad plemenskim. em toga! u :ubrovniku je bilo straha! da za 5usima ne do(u 9rnogorci! koji su u gradu v. Vlaha ve dva0tri stolea bili ozloglaeni kao r(avi susedi i sa kojima je! u ovo vreme! bilo neprilika i u "oki. $ako je mala 5epublika donela odluku! koja je postala kobna za njenu slobodu. nano i duboko oseana scena Iva Vojnovia %llons en6ants verno prikazuje te poslednje dane dubrovake slobode i duhovne krize njene vlastele. U gradu se odluka pravdala time! da Crancuzi samo ,prohodu-& u stvari brzo se videlo! da oni ,dohodu- i da ostaju. Goriston je sa 3.?== vojnika stigao pred grad 3<. ;F?.> maja 3D=E. )im su uli u grad Crancuzi odmah istakoe pored dubrovake i svoju zastavu i poee 450

Istorija Srba Vladimir orovi da se utvr(uju. "rzo potom dolo je do napada saveznika na dubrovako podruje i sam :ubrovnik. 2rvi sukob izme(u Crancuza i jedne zdruene ete 9rnogoraca i 5injana bio je 3D. maja kod $rstikovca. 2omagani od ruske 6lote 9rnogorci i 5usi poeli su potom borbe u +onavlima i po |upi! pa su opseli i sam :ubrovnik. Crancuzima su se zajedno borili i stanovnici napadnutih upa. 9rnogorci su popalili mnotvo kua ;EE=>! otetili su vodovod! i na samim 2loama naneli mnogo tete. U borbama je uestvovao i sam vladika 2etar. 5usi i 9rnogorci zauzeli su bili i ceo kraj oko 8rua i sve podruje do 2ila. :ubrovani su bili spremni da kapituliraju! ali im to nisu dali Crancuzi. 2osredovali su i $urci! oglaavajui :ubrovnik kao svoje vazalno podruje! ali je to posredovanje odbijeno! poto se borba ne vodi protiv samog grada! nego protiv Crancuza u njemu. koro u poslednji as doao je u pomo :ubrovniku F<. juna general 'olitor sa novom 6rancuskom vojskom. 9rnogorci i 5usi bie potisnuti do iza 9avtata. Iza toga stie i maral 'armon! koji e postati ,vojvoda dubrovaki-. .edno vreme! kad su poeli pregovori o miru izme(u 5usa i Crancuza! verovalo se! da e se i ovo pitanje "oke i :ubrovnika skinuti s dnevnog reda. %li kad se razbie 'armon dobi naredbu ne samo da posedne "oku! nego da ue i u 9rnu 8oru. Ba to vreme polo je za rukom austriskoj diplomatiji da izradi u 2etrogradu da se "oka 6ormalno ustupi ponovo njoj! kako bi je ona vratila Crancuzima. 9ar %leksandar I pristao je na to i izjavljivao! da su njegovi ljudi u "oki uinili to bez prethodnog odobrenja! ali se iz svega jasno vidi da to oni nisu uinili na svoju ruku i da su za taj korak imali podrke kod izvesnih merodavnih krugova u 2etrogradu. 2osle prekinutih pregovora s Crancuzima 5usi nisu hteli istaknuti ni to traenje %ustrije i nastavili su rat i na naem primorju. 5usi vie nisu prelazili u o6anzivu! a i Crancuzi su se! posle neuspeha kod utorine ;F3. septembra> povukli na staru dubrovaku granicu. 5uska 6lota! na kojoj se nalazilo nekoliko stotina izabranih 9rnogoraca! koji nisu bili mornari nego ratnici za kopnene podvige! zauzela je u .adranskom 'oru +orulu i "ra! isteravi sa njih 6rancuske posade. 'e(utim! osvajanje Gastova nije im uspelo. Isto tako nije donelo eljenih uspeha ni pokuaj! izveden 3D=@. god.! da se izazove vei ustanak u dalmatinskim 2oljicama. U toku 3D=E. god. znatno se pojaao 6rancuski uticaj na 2orti. :a bi protiv 5usije imala jo jednog pomagaa 6rancuska vlada je istinski elela da $urska ojaa i da! ojaana! preduzme energiniju politiku prema petrogradskom kabinetu. toga je *apoleon bio protivnik srpskih ustanika! koji su podrivali snagu 9arevine! i savetovao 2orti da ih to pre silom urazumi. U maju 3D=E. upuen je bio u 9arigrad general ebastiani sa posebnom misijom. Imao je da pomuti odnose izme(u $urske i 5usije. U isto vreme da utie na 2orti da slomije otpor rba i 9rnogoraca! koje pomae 5usija. 6rancuske strane ak je ponu(ena i pomo za tu akciju. ultanovom izaslaniku! 'uhib e6endiji! koji je doneo u 2ariz priznanje *apoleonove carske titule i bogate darove! novi car je kazao! ,da sve to se desi sreno ili nesreno $urcima bie sreno ili nesreno za Crancusku.- +ad je ebastiani prolazio kroz "ukuret traio je od kneza Ipsilantija da prihvati 6rancusko gledite! da se odvoji od 5usije i da utie na rbe da se pokore. %ko to ne uine i rbe i 9rnogorce snai e teka sudbina& Crancuzi bi protiv njih upotrebili svoju vojsku iz :almacije. Inae! ako se pokore! bili bi voljni da jeme za njihovu sigurnost. *a 9rnogorce je bio naroito ljut. ,9ar se zarekao da istrebi ovaj narod-! govorio je njegov general. +ad je ebastiani stigao u 9arigrad nije mu trebalo izuzetnih napora da pridobije 2ortu protiv 5usije. Crancuski vojni uspesi digli su ugled Crancuske u velikoj meri! a stara mrnja protiv ruske politike! koja se na vie 6rontova sukobljavala sa $urcima!

451

Istorija Srba Vladimir orovi oivela je ponovo. 2od ebastijanovim uticajem $urci su! mimo odredba ugovora! smenili vlakog i moldavskog kneza kao ruske prijatelje ve u avgustu mesecu! desetak dana posle dolaska 6rancuskog izaslanika. +ad ruski protest nije odmah uspeo ula je ruska vojska! pod zapovednitvom generala 'iheljeona! u 'oldavsku i potom u Vlaku. rpsko pitanje dobilo je s tim u vezi izuzetan znaaj i za jednu i za drugu stranu. 5uski krugovi gledali su u rbima prirodne saveznike! a $urci su nastojali da bar s te strane izbegnu neprijatne diverzije. i kod 6rancuskih diplomata raspravljalo se tih dana esto i mnogo o rbima! naroito posle pada "eograda koji im je kvario izvesne planove. *eki njihovi! vrlo ozbiljni! politiki i vojni inioci predlagali su! da se protiv rba uputi jedan odred vojske preko "osne! kako bi $urci mogli s vie sigurnosti primiti borbe s $urcima na dunavskoj liniji. 'e(u 5usima je opet bilo planova! da se jedan deo ruske vojske preko andaka i pobunjene 1ercegovine! a u vezi s 9rnom 8orom! uputi protiv 6rancuza u :almaciji.

/usko3srpski savez
Cormalni rat izme(u 5usije i $urske objavljen je 3D. decembra 3D=E. U taj mah nalazio se u 9arigradu kao srpski izaslanik 2etar Iko. 2orta je pristala da mu potvrdi jo jednom sve ono! to je bilo obeano u leto te godine! a on je obeavao da e rbi vratiti "eograd. ad je! me(utim! sve to bilo kasno. :a je stvar bila iskreno ure(ena u septembru moda se srpsko pitanje i moglo nekako smiriti! ali posle onakvih srpskih uspeha i u novoj politikoj situaciji to rbe nije moglo zadovoljiti. +ad su bili stavljeni pred pitanje da se odlue za mir s $urcima ili za dalju borbu zajedno s 5usima rbi nisu dugo ekali. /ni su bili za 5use! i u zajednici s njima za potpuno oslobo(enje. 5usi su uputili rbima ve krajem 3D=E. god. izvesne sume novca za nabavku municije i potrebnih stvari! a 33. januara 3D=@. obratio im se general 'iheljeon sa posebnim proglasom! pozivajui ih na saradnju. ,+ad se zdruimo i mi i vi! ta sve moemo postiid- /n je predlagao da rbi po(u i osvoje Vidin! oevidno s namerom da pojaaju tamo desno krilo ruske vojske. ,*arod srpski dostojan je biti narodom! kome je stidno da plaa danak $urcima. *ije li bolje upotrebiti te novce! koje bi za danak davali na svoje potrebe naroda i na svoje oslobo(enje od ropstva.- +ara(or(u je sam car %leksandar poslao na poklon dragocenu sablju. rbi i 5usi bili su lako sloni u tom! da se valja boriti protiv $uraka! ali taktiki plan bio im je sasvim razlian. rbi su se nadali da e ruska vojska doi me(u njih! pa da zajedniki proire tekovine i razviju delo oslobo(enja& a 5usi su opet mislili da njima rbi olakaju posao na :unavu. *advojvoda +arlo! brat austriskog cara i poznati vojni strunjak! predlagao je odmah! po zauzeu "eograda! da taj grad posednu %ustrijanci! kako bi preduhitrili 5use. Iz obzira prema *apoleonu taj predlog nije usvojen! ali je kod %ustrijanaca! iza ovih uih srpsko0ruskih veza! ostala stalno velika mera nepoverenja i prema rbima i prema ruskim planovima na "alkanu. Uvod u nova neprijateljstva s $urcima bila je pogibija vezira beogradskog ulejman0pae. +ara0(or(e i druge vo(e traile su od njega da napusti "eograd poto su uhvatili njegova pisma! kojima je pozivao u pomo susedne paaluke. +ad je on F<. 6ebruara krenuo iz grada ubili su ga rbi blizu 'irijeva! a onda su poeli sa pokoljima i drugih $uraka po "eogradu i ostalim mestima. $aj pokolj! surov i s puno runih scena! onemoguio je svaku dalju saradnju s $urcima! iako je 2orta za to vreme! na navaljivanje diplomatskih pretstavnika Crancuske i %ustrije! koje su elele da tim 452

Istorija Srba Vladimir orovi odvoje rbe od 5usa! bila pristala na neke vee ustupke. rbi su se potpuno opredelili za 5use. ,Vi nas pozivate u savez i zajedniko vojevanje protiv nasilnoga tiranina imena hrianskog! to smo od vas uvek eleli i od sveblagog $vorca molili# da se vi pribliite nama... 'i emo se postarati da ispunimo vae pametne savete! i neemo potedeti krvi nae za slavu lavena.- U sednici srpskog Upravnog aveta! njegov pretsednik! knez ima 'arkovi dao je 34. marta sudbonosnu izjavu! da rbija smatra sebe kao nezavisnu dravu. $o je bio jedini mogui odgovor na turski zahtev! da im rbi upute u pomo protiv 5usa F=.=== svojih vojnika. U martu vratio se iz 9arigrada i 2etar Iko! koji je doneo vesti! da 7nglezi vre blokadu 9arigrada i da pad prestonice nije daleko. U sluaju kapitulacije 9arigrada! tvrdio je on! znalo se sigurno da je predvi(ena i nezavisnost rbije od 2orte. I ta tako prijatna vest uticala je svakako na raspoloenja ustanika. +ad je +ara(or(e izabran u /racu za vo(a na nj se u prvom redu mislilo kao na oveka pregaoca i hrabrog vojnika i kao na vo(u cumadije. *jegova aktivnost i uspesi donee mu! prirodno! opte priznanje i vlast nad celom pobunjenom zemljom. *jegovo ime prou se brzo skoro u itavoj 7vropi! a srpski svet gledao je u njemu nosioca celog pokreta. *ije samo +ulinova kada mislila i govorila da je s njim sve poelo ;,9rni gor(e! da te "og ubijee /d kako si ti zakrajinio.->. *jegov ugled i njegov poloaj poeo je da izaziva ljubomoru drugih vo(a. 'e(u prvima u porodici *enadovia. +nez %leksa bio je jedan od najvi(enijih rba svoga vremena i jedna od prvih rtava dahijskog reima. *jegov brat .akov smatrao se prvim ovekom zapadne rbije& u nekim aktima potpisivao se ,drugi komandant- i nalazio se obino na raznim aktima kao drugi potpisnik uz +ara(or(a. U njegovoj kui na +ara(or(ev uspeh gledalo se popreko. Isto tako! ali sa manje prava! gledale su na +ara(or(a i druge neke vojvode. Vuk +aradi reito opisuje te odnose# ,.akov! pokorivi Uice i odmetnuvi naiju okosku! nazove se zapovednikom naije Valjevske! cabake! Uike i okoske! i javno stane +ara0 gor(iju poruivati da mu! kao stareina! ne prelazi gore preko +olubare& 'ilenko i 2etar ;:obrnjac>! osobito posle boja na Ivankovcu! postanu dole preko 'orave samovoljni gospodari& 'ilan /brenovi! udruivi se sa .akovom i ugledavi se na nj! osim naije 5udnike pritisne gotovo i 2oeku pod svoju vlast& +ati! )arapi i gua ;Vulievi> izi(u jo na vei glas koje nanovo pokazanim junatvom u razlinim bojevima sa $urcima! koje dogovarajui se oko "eograda u razlinim doga(ajima! i svaki je u svojoj naiji upravljao i zapovedao po svojoj volji. + ovome jo kad se uzme da su ove sve stareine! kao i njihove manje etobae! bile samo vojniki upravitelji! a za privatne raspre i sudove po selima da nije bilo nikakve odre(ene priznate vlasti! onda se slobodno moe rei da je na svakom mestu bio onaj stariji koji je bio jai.- +ada su protu 'atiju upitali u 2etrogradu ko im je stareina u rbiji! on je odgovorio! ,da nemaju nikakvog jednog stareine! nego da nahije imaju svoje stareine! koje se izme(u sebe dogovaraju i savjetuju.- 2rema tome! rbija bi bila neka vrsta nahiske savezne drave. 2omenute vojvode bi nesumnjivo takvo stanje najvie i volele. +ara(or(e! plahovit i prek! postigavi tolike uspehe! nije mirno davao da mu se osporava vo(stvo. /n je pri izboru dovoljno podvukao nezgodne strane svoga temperamenta! i kad mu je narod! i pored toga! poverio sudbinu u ruke! u najteem asu! kad nije bilo nimalo jasno kako e da ispadne itav pokret! onda je razumljivo da on taj poloaj nee da uputa sada kad je stvar uspela i kad je do toga dolo u mnogom pravcu neosporno njegovom odlunou i aktivnou. 2rota 'atija vratio se bio iz 5usije sa planom! da se osnuje jedno upravno telo! ,sovjet-! koje bi imalo da koliko0toliko uredi administraciju zemlje i da ogranii

453

Istorija Srba Vladimir orovi samovolju vo(a. 2rotin stric .akov i druge neke vojvode videle su u tom pogodno sredstvo da se ogranii +ara(or(eva vlast. +ara(or(e je! opet! videi da predlog dolazi od *enadovia! mislio da se iza toga neto krije i prihvatio je predlog sa rezervom. *ije hteo da tim povodom ide na zakazani sastanak u manastir u "ogova(u! u oblast *enadovia! nego je zakazao dogovor u selu "orku! u beogradskoj nahiji. $u! u prisustvu i ostalih poglavica! bi zakljueno da se osnuje ,2raviteljstvujui ovjet erbski-! u koji je svaka nahija imala da poalje po jednog pretstavnika. edite tog ovjeta pomeralo se vie puta! dok se nije skrasilo u mederevu i "eogradu. 2retsednik tog tela postade njegov pokreta! prota 'atija. %li! dok su se lako sloili u tom da se ovjet osnuje! teko je ilo s odre(ivanjem njegove prave 6unkcije. 2rota 'atija je mislio da to bude najvea vlast u zemlji! koja bi izdavala zapovesti i samim poglavicama& vojvode su htele da ovjet skui samog Voda& a +ara(or(e je mislio da e to biti neka vrsta medliza za reavanje sporova privatno0pravne prirode! koji je u zemlji svakako potreban. +ada je ovjet pokuao da proiri svoju vlast! upravo da postane ono to je prota eleo! +ara(or(e oseti o emu se radi i poe pretiti. /pkolivi sa svojim momcima kuu u mederevu! u kojoj je ovjet zasedao! naperi kroz prozore puke i pozva ih sve da izi(u napolje# ,Gasno je u vruoj sobi ure(ivati i zapovijedati& nego da vas vidim sjutra u polju! kad $urci udare.- /n se pozivao na svoje zasluge! i isto hajduki! sa pukom u ruci! naterao je ovjet da sagne glavu i ostane u ulozi koju mu je on namenio. /dvie prek! on je ostavio zlu krv. .er! ako su prisutni lanovi i popustili pred zapetim pukama! to jo nije znailo da su odustali od svojih zahteva i da ih prvom boljom prilikom nee ponoviti. % to je jo gore! iza te scene ostala je jedna aoka ponienja i uvrede! koja u naoj rasi strasti nikad ne ostaje zaboravljena i neosveena. ukobi su se zaotrili naroito za vreme ove rusko0srpske saradnje. Vojniki! ta saradnja nije ispunila ni iz daleka one nade koje su rbi u nju polagali. 8lavna snaga ruske vojske bila je zauzeta tekim borbama sa *apoleonom i njena akcija na "alkanu bila je! usled toga! sasvim sporednog znaaja. rbi su! neobaveteni dovoljno o evropskom stanju! tumaili rusku uzdrljivost! posle prvih vatrenih poziva! mlakou i zlom voljom njihovih zapovednika. +ara(or(e! kao impulzivan ovek ali i kao ovek koji je imao realan pogled na stvari! nije mogao da sakrije svoje nezadovoljstvo. /n je otvoreno poruio generalu Isajevu! koji je zapovedao krajnjim desnim krilom ruskim! kako je ruska neaktivnost dovela rbe u vrlo teak poloaj. Bbog ruskih poziva rbija je odbila turske ponude o sporazumu! koje su bile povoljne i omoguavale joj mir& zbog 5usije rbija je navukla na se i mrnju austriskog dvora! koji je potpuno zatvorio granicu i liio srpsku vojsku i narod svake mogunosti dovoza hrane i municije. $aj stav +ara(or(ev pogreno se uzimao kao neprijateljstvo prema 5usima& on je poticao iz zabrinutosti oveka na vrhu drave! koji se poeo bojati da bi se neaktivni savez mogao obrnuti na tetu zemlje. %li to je bilo dovoljno! da svi +ara(or(evi protivnici oglase sebe kao iste ruso6ile i da mu ponu praviti tekoe i u tim pitanjima. *a +ara(or(a su! doista! mnogo uticali tajni i javni prijatelji %ustrije. I on je sam oduvek govorio! da sa %ustrijom treba biti dobro! jer od njene dobre volje zavisi srpsko snabdevanje municijom i hranom. U dui i on je moda vie voleo 5usiju! ali neposredna korist od nje! u to vreme! bila je veoma relativna. em toga! za svaki srpski korak ili potez austriske vlasti obraale su se njemu i inile prigovore. :ruge vojvode! kao manje ili nimalo odgovorne! imale su mnogo laki poloaj. 2oetkom 3D=@. god. izgledalo je da e doi i do toliko eljene saradnje izme(u rbije! 9rne 8ore i 1ercegovine. +ad je ve poeo rusko0turski rat nisu mogli ni ruski 454

Istorija Srba Vladimir orovi emisari u 9rnoj 8ori zadravati narod da ne u(e u borbu protiv $uraka! iako se zbog Crancuza nije mogla na to krenuti sva narodna snaga. 9rnogorcima i pobunjenim 1ercegovcima sara(ivali su i manji odredi ruskih trupa. U aprilu oni su prodrli do *ikia i opseli taj grad. Ve su bili poeli pregovori o predaji nikike tvr(ave kad iznenada 9rnogorci napustie svoje poloaje! ne zna se jo tano iz kojih razloga. Ustanici s 5usima povukoe se tad prema 8rahovu i pokuae da osvoje +lobuk i $rebinje. %li su ljuto nastradali kod klobukog grada! kad su $urcima stigla jaka pojaanja. *a strani $uraka uestvovalo je i neto vojnika 6rancuskih iz :ubrovnika i okoline. rbi su u rbiji odmah od prolea 3D=@. god. otpoeli borbe na istonoj strani. Vodio ih je 'ilenko tojkovi! ovek i vrst i iskusan. "orbe su se razvijale oko *egotina! ali su pojedine srpske ete dopirale sve do Vidina. .edno vreme $urci su! s veom silom! bili opkolili 'ilenka na poloajima izme(u ctubika i 'alajnice! ali se on hrabro odrao dok mu nisu stigli u pomo! potisnuvi $urke! najpre +ara(or(e! a potom ruski general Isajev. /dluni poraz $uraka dogodio se 34. juna. *aroito se proslavio te godine u borbama po 9rnoj 5eci 1ajduk Veljko 2etrovi! koji je postao jedan izme(u najpopularnijih junaka 2rvog Ustanka. $ekih borbi bilo je na :eligradu! gde je smrtno ranjen! licem na Veliki 2etak! osniva toga grada Vua |iki& a borilo se! isto tako! i na liniji :rine! gde su $urci bili u nadmonosti! ali bez prave aktivnosti. 'e(u muslimanima "osne i 1ercegovine vladalo je veliko nepoverenje prema Crancuzima. 2amtio se *apoleonov upad u 7gipat i ljudi su se bojali neke prevare. U toliko vie to je iniciativa da Crancuzi preko "osne idu na :unav dolazila stalno s njihove strane i to su se njihovi o6iciri i ljudi bili razmileli po granici i po zemlji. *epoverenje muslimana u (aure nije se dalo pokolebati! makar oni pristupali i sa najprijatnijim licem. Bbog straha od njih izvesni lokalni kapetani i vo(i nisu hteli da ostavljaju kuu i idu u vojsku. toga je saradnja elima III sa Crancuzima stala sultana glave i prestola. /seajui da sopstvenom snagom ne moe smiriti zemlje i voditi uspean rat sa 5usima! sultan je pokazivao otvorenu elju! da zamoli 6rancusko vojniko posredovanje. *ezadovoljna ulema i masa! s neto dvorskih lica! svrgnula je 3?. maja elima s prestola i dovela na nj 'usta6u IV. 'alo potom elim je bio ubijen! jer su ga janjiari mrzeli kao svog najveeg dumanina. 2oruka novog sultana u "osnu glasila je otvoreno! da $urcima 6rancuska pomo nije potrebna i da oni izagnaju Crancuze iz svoje zemlje! ako se u njoj nalaze. 5azoaran u svoje saveznike i posle tekog poraza koji mu je *apoleon naneo kod .elave car %leksandar se reio na mir sa Crancuzima. *apoleon je oberuke prihvatio ponudu i tako je F?. juna 3D=@. sklopljen ugovor u $ilzitu! koji se domalo pretvorio u savez. $im ugovorom bilo je predvi(eno i obustavljanje neprijateljstava izme(u 5usije i $urske! pa ak i povlaenje ruske vojske iz Vlake i 'oldavske. 5usi su! po $ilzitskom 'iru! imali vratiti Crancuzima i "oku +otorsku. / rbima nije bilo predvi(eno nita. 5uski zapovednik 'iheljson upozoravao je posle na taj nedostatak. U loboziji! gde su pregovarali ruski! turski i 6rancuski izaslanici! ruski pretstavnik se zauzimao da i rbi budu obuhvaeni tim mirom! ali $urci nisu pristajali oglaujui ih ne kao zaraenu stranu nego kao svoje pobunjene podanike. $ako se dogodilo da u pisanom ugovoru od 3F. avgusta o rbima nije unesena ni jedna re. 9ar %leksandar nije odobrio taj ugovor! koji ni inae nije bio povoljan po 5use! ali je ta injenica ipak bila od osetna uticaja na kasnije srpsko0ruske odnose. /na je delovala nepovoljno u toliko vie! to je samo nekoliko nedelja pre toga! FD. juna! ruski izaslanik pukovnik 455

Istorija Srba Vladimir orovi markiz 2aului! inae problematian tip! sastavio sa rbima u vojnom logoru kod *egotina ,dogovor-! odnosno pismeni ugovor! kojim se rbija potpuno stavila pod zatitu 5usije. $okom avgusta 3D=@. god.! prema $ilzitskom Ugovoru! napustili su "oku 5usi! a sa njima i 9rnogorci. Crancuzi! iako je prola opasnost s te strane! nisu hteli da naputaju ni dubrovakog podruja! koje im je imalo posluiti samo privremeno. "ez ikakve stvarne potrebe oni su reili da ukinu i u taj mah isto 6ormalnu slobodu stare 5epublike. U nedelju 34. ;<3.> januara 3D=D. proglaeno je njeno 6ormalno ukidanje. va posredovanja bila su uzaludna! pa i ona koja su preduzimali $urci! kao njezini protektori. /seajui dobro kakvo su veliko dobro izgubili sa svojom slobodom veliki deo dubrovakih plemia reio se tada da se nikako ne eni u novome ropstvu! da ne bi ra(ali ne vie slobodne gra(ane 5epublike nego tu(e robove. $a je odluka dovela dotle! da je danas skoro sasvim izumrlo staro plemstvo dubrovako. :o god. 34FE. odralo se bilo svega osam porodica! a danas ih nema ni toliko. $ako je zavrila istorija jednog izuzetno znaajnog grada naeg primorja u njegovoj staroj slobodi! sa njegovom dravom i njegovim posebnim oseanjem gra(anskih i nacionalnih dunosti. Ugovor s markizem 2auluijem predvi(ao je! da 5usija poalje u rbiju jednog posebnog ,zemlje0upravitelja-! koji bi uredio zemlju i narod i izradio ustav za rbiju. U tom ruskom zemljoupravitelju izvesni ljudi u rbiji gledali su jednu vrstu protutee +ara(or(evom apsolutnom uticaju. 5usko neaktivno dranje u +rajini! gde su operisali sa vrlo malim brojem vojske! njihovo povlaenje! sve ove nezgode u pregovorima o miru! koje nisu donele rbima ono to im se obeavalo! ostavili su na +ara(or(a vrlo muan utisak. *jegovo oduevljenje za 5use! u koliko ga je uopte moglo biti! znatno je ohladnelo. U izvesnim asovima moglo se ak osetiti! kako se on! sa oseanjem nelagodnosti i straha od njih! ustruava da im se poveri. :a se +ara(or(e u tom dranju opredeli negativno doprineo je veoma mnogo i ruski general +onstantin +onstantinovi 5odo6inikin! koji je! po srpskoj elji! bio poslat u rbiju kao neka vrsta ruskog pretstavnika u Upravnom ovetu i kao onaj potrebni administrativni strunjak koji je trebao da uvede red u zemlji. +ara0(or(e je govorio! da je on generalni konzul. 5odo6inikin je bio rodom 8rk! ovek vet! ali spletkar i nadmen. voj poloaj shvatio je tako kao da on ima da bude najvia vlast u zemlji i svetionik me(u varvarima. /d prvog dana svog dolaska on sa +ara(or(em nije dobro. +ara(or(u je bilo neprijatno sve# i to to on uopte dolazi& i to dolazi on! a ne ruska vojska! koja bi bila vie potrebna& zatim! to nije poslat neki 5us a ne ovaj 8rk! koji! kao i grke 6anariotske vladike! nisu bili rado gledani u zemlji& i! najzad! to je stupio u vezu sa nekim ljudima koji su vaili kao +ara(or(evi protivnici. toga +ara(or(e ne uestvuje pri njegovu doeku u "eogradu. +ada mu 5odo6inikin alje posebnog izaslanika! da ga pozdravi! +ara(or(e se uzbu(uje kada ga vidi u odelu carigradskih 8rka i doekuje ga da ne moe biti gore. /dnoaji su se posle! za izvesno vreme! neto popravili! ali srdani nisu bili nikad dok! najposle! ne postadoe dumanski. 2rva stvar koju je 5odo6inikin spremio bee nacrt dravnog ure(enja. 2o njemu! u rbiji se uzakonjuje ,2raviteljstvujui enat rpski- i odre(uje se kompetencija Vodove vlasti. 8lavni upravnik rbije +ara(or(e! dobija od ,oteestva- naziv ,svetljejeg knjaza-. *jegova vlast bila je! me(utim! znatno suena. /n je mogao ,svakog po zaslugi nagraditi i povinim pratati-! ali ,pravo i vlast nakazovati povine ostaje nepremjeno u ruku zakona i suda-. +nez postaje pretsednik enata i ima tri glasa u njemu. .edan deo lanova enata! ,sijatelni vodovi-! oni ,koji su do sada po 456

Istorija Srba Vladimir orovi nahijama komandanti bili! oteestvo upravljali i branili- postaju! iz priznanja! doivotni lanovi. vi dravni prihodi doli su pod upravu i nadzor enata. enat je imao pravo da bira sve glavne vojskovo(e! isto kao to je njemu pripadalo pravo da sklapa mir ili oglaava rat. t. *ovakovi tano veli! da bi +ara(or(e po tom ustavu postao ,samo reprezentativna 6igura! bez ikakve stvarne vlasti-. +ara(or(e je! ipak! D. avgusta 3D=@! dao svoj pristanak na taj nacrt! pa je ak uneo u nj i taku! da taj zakon! na koji je on! u svojoj zemlji! dao potpis! postaje obavezan tek onda kada ga potpie ruski car kao pokrovitelj. Bakon nije bio ostvaren radi toga to ga nije odobrio ruski car iz politikih obzira prema %ustriji ne hotei se proglasiti kao stvarni pokrovitelj zemlje. +ara(or(evom ugledu smetalo je! pored njegove naglosti! jo naroito i to to je podravao izvesne ljude! nimalo estite! i to se nije odvajao od njih ni onda kad su mu iznoeni primeri njihovih r(avih dela. *aroito behu izili na r(av glas 'laden 'ilovanovi i 'iloje 2etrovi. 2rotiv njih! bivih svinjarskih trgovaca! tuilo se uglavnom! da se bogate na dravni raun i da u "eogradu! kao nove dahije! rade prosto ta hoe. /gorenje protiv njih bilo je toliko! da je 3D33. dolo do pobune beogradskog stanovnitva i 'laden nije smeo ii drukije beogradskim ulicama nego pod orujem i praen od itave grupe pratilaca. 'esto da ispita krivce! +ara(or(e dade neke od trgovaca! koji su uestvovali u toj pobuni! javno izbatinati! a dvojica behu ubijena. Vuk +aradi! ozloje(en takvim postupkom! pisao je ovako# ,"eogra(ani su se i prije slabo radovali dolasku +ara0gor(ijevu u "eograd! jedno za to to je malo ko s njime mogao govoriti! a drugo to su momci njegovi dosta puta inili po "eogradu to im je volja! a poslije ovoga doga(aja omrznu sasvijem na nj i samo su ga se bojali-. 8ra(anstvo u "eogradu imalo je veliki procenat 8rka i 9incara! koji ni inae nisu imali mnogo dodira s +ara(or(em. Vladika je bio isto tako 8rk. :omaih kolovanih ljudi bilo je veoma malo! a od rba sa strane isticao se estitou naroito :ositej! koji se u svojoj prosvetnoj revnosti pourio! da ve 3D=D. god. otvori u "eogradu neku vrstu prve srednje kole. /vo nezadovoljstvo omoguavalo je 5odo6inikinu da uspeno razvije svoje spletke. rpski svet je u njemu video pretstavnika mone 5uske 9arevine i njegove izjave tumaio je kao elje merodavnih ruskih krugova. pojivi se! uz to! sa glavnim protivnicima +ara(or(evim! on je svoju ulogu pojaao i postao! za veoma kratko vreme! glavni pretstavnik opozicije. *jegova ambicija bila je dalje da ne samo budno prati sve spoljanje odnose rbije! nego ak da u njima vodi glavnu re. rpski ustanak naiao je na opti interes me(u rbima van "eogradskog 2aaluka. $o je bila smela i s puno zamaha zapoeta borba! kojoj svi nisu odmah sagledali znaaj! ali kojoj su svi eleli uspeh. 'itropolit tratimirovi je davao korisne savete i zalagao se za napredak akcije& episkop .ovan .ovanovi poklonio je prvi top. tari :ositej uputio je 3D=E. god. jedno dobronamerno pismo o ure(enju rbije i domalo je i preao u tu zemlju! da joj svesrdno pomogne svojim znanjem. *ekoliko rba o6icira prelo je iz austriske vojske u rbiju! a drugi su pomagali ustanicima na druge naine. impatije rba iz rema i "anata bile su javne i davale su dosta gra(e raznim austriskim dostavljaima i suvie revnim vlastima. Izvesni trgovci iz Bemuna i 'itrovice stali su sa ustanicima u neposrednim vezama snabdevajui ih orujem! municijom i drugim potrebama. Ve poetkom 3D=@. god. izvesni austriski organi javljali su o opasnim raspoloenjima rba u "anatu. /ni su ne samo grdili ,cvabe-! nego su poslali i svoje ljude u ruski tabor u Vlaku molei 5use da ih oslobode. U jednom pismu upuenom 5usima rbi su govorili! da ,ma koliko $urci ele zla rbima! s toga to su saplemenici 5usima! ipak ih u tome prevazilaze *emci.- Uspesi rbije

457

Istorija Srba Vladimir orovi oiveli su nadu na obnovu srpske drave! za kojom svi ude. *ajvii austriski krugovi# car i nadvojvode +arlo i Gudvig izdavale su stroge zapovesti! da se motri na sva sumnjiva kretanja i veze njihovih srpskih podanika. $o je pomagalo samo u izvesnoj meri. /duevljenje se nije dalo lako obuzdati. )ak iz Gike stizali su izvetaji o narodnim simpatijama za rbe i 5use i o glasovima o ,stvaranju jedne ilirske ili pravoslavne drave.U remu izbio je krajem marta 3D=@. pravi ustanak. Vo(a mu je bio $odor %vramovi iz .aska! zvani $ican. Ustanak je krenut protiv spahiskih inovnika rumskog i ilokog kraja! ali se brzo obrnuo u pravu bunu za seljaka prava. %ustriske vojne vlasti preduzele su energine i brze mere i ustanak je bio brzo uguen. 2osredovao je i mitropolit tratimirovi! ali nije imao pravog uspeha. Istragom se utvrdilo! da su se pobunjenici nadali pomoi iz rbije i da su naglaavali svoj srpski stav. am $ican je govorio da e biti drugi "onaparta i da e se obnoviti srpsko carstvo. Intelektualni vo(a bio je uitelj %ndrija 2opovi! rbijanac! koji je u Vognju prvi pobio barjak za okupljanje. *a zauzimanje mitropolitovo car je pomilovao sve pobunjenike sem $icana! ali su neki prebegli u rbiju. Uguena je bila brzo u prolee 3D=D. i ,buna popa goka- u "anatu! prozvana tako po sveteniku :imitriju gor(eviu! koji joj je bio vo(. Izbila je u +ruici! u okolini "ele 9rkve! ali nije bila dobro organizovana i raunala je sa nesigurnim vlakim elementom. Uperena je bila protiv ma(arskih plemia i inovnika. %ustriske vlasti tvrdile su! da je i ona imala izvesnih veza sa ljudima iz rbije. +oliko se dosad moglo utvrditi! odgovorni ljudi iz rbije! sa +ara(or(em na elu! nisu nita pokuavali me(u austriskim rbima protiv tamonjeg poretka! jer nisu hteli da svoj poloaj oteavaju novim zapletima. %ko je i bilo kakvih ne mnogo znaajnih pokuaja ili izjava njih su inili samo pojedinci. "ilo je i 6alsi6ikata u njihovo ime. 2okret je dolazio iz samog naroda sa tih strana. %ustriske vlasti pravile su uzaludne i skoro smene napore! zabranjujui pojedine slike! pesme! letke i knjige! da zaustave jaanje narodnog oseanja solidarnosti i da nateraju rbe da zaborave ta su bili. tvaranje nove srpske drave ve se tada osealo kao neka daleka opasnost za :unavsku 'onarhiju! jer bi po neodoljivoj snazi mogla privlaiti njezine podanike. *aroito je austriskim vlastima bola oi jedna mala knjiica! izvadak iz |e6arovieve tematogra6ije! sa srpskim dravnim grbovima i slikom cara :uana! koji je priredio njihov o6icir! rbin *ikola tamatovi. $u su knjiicu oni pripisivali :ositeju i bili su uli! da se u njoj nalazi i nekoliko stavova protiv %ustrije. |iv je bio odjek srpskih uspeha i u "osni! naroito poto su rbi tokom 3D=@. god. zauzeli cabac i Uice i pomakli svoju vojsku na samu bosansku granicu. $e godine rbi su pokuavali i vee vojnike pokrete preko :rine! ali nisu imali pravog uspeha. Istona i sredinja "osna imala je mnogo muslimanskog elementa! koji je spreavao neposredne veze izme(u 1ercegovine i bosanske krajine sa rbijom! a u 2osavini se nalazilo dosta katolika koji su bili neborbeni i pasivni. +ad je FE. avgusta 3D=@. preao u %ustriju sarajevski mitropolit Venedikt +raljevi! poreklom 8rk! sa sumnjivim moralnim kvali6ikacijama! doznalo se iz njegovih iskaza! da je pokret za ustanak i u "osni uzeo dosta maha. I on se sam jedino pomou mita spasao iz tamnice! a ostale ljude $urci gone s planom! da bi predupredile pokret. /n je preao toboe da trai pomo %ustrije i da moli njezin dvor! da ih uzme pod pokroviteljstvo. U stvari! on je doao u rem da se momentano spase! ali i da radi dalje na dizanju bune. U "osni je doista bilo vrlo mnogo nezadovoljstva i misao o pobuni javljala se sve ee. am car Cranc dobijao je o tom dosta alarmantne izvetaje. +raljevi je iz rema preao u rbiju!

458

Istorija Srba Vladimir orovi odravajui veze sa izvesnim ljudima iz "osne. *e znamo! da li je bilo kakva njegova uticaja u buni! koja je oktobra 3D=@. izbila u 2oznju! kao ni u pozivu rba iz gradaake nahije upuenom +ara(or(u! da ih oslobodi. :a je radio na buni u "osni to je sigurno. 'uslimani iz "osne! ne smatrajui se kao redovna vojska! a potstrekavani na to i od vlasti! napadali su nekoliko puta srpske poloaje preko :rine! dok je velika turska vojska! prikupljena u *iu! iz obzira prema 5usima! ostala neaktivna. $urska vlada pokuala je! da rbe pridobije lepim i poslala im je mitropolita %ksentija kao pretstavnika carigradske patriarije! da im ponudi sporazum. 2o ruskom savetu +ara(or(e je odgovorio! da e rado pristati na taj sporazum! ako mu ga budu garantovale 5usija i Crancuska. *a toj osnovi pregovori su se razbili. 'ada nisu bili potpuno spokojni rbi su! ipak! videli da im 6rancusko0ruski sporazum olakava donekle poloaj. *apoleon! veoma dinamian u svojim planovima! bio je jedno vreme voljan! krajem 3D=@. god.! da potpuno rtvuje $ursku i da je ak deli sa 5usijom i %ustrijom. *jegov interes bio je u to vreme! i naredne godine! usredsre(en skoro sav na cpaniju i borbu protiv 7ngleske. U 2etrogradu se tada ozbiljno pomiljalo! da bi rbija mogla ostati u njenoj s6eri ili da postane samostalna pod zatitom 5usije i Crancuske. %ustrija je s velikim podozrenjem pratila stvari u rbiji. Uvrivanje ruskog uticaja u rbiji smatrala je kao istu svoju tetu! a jo vie 6rancusko0ruski sporazum. /tvorila je ,etvore- oi da vidi i prozre sve to se zbiva. /pkolila je uhodama sva vanija lica! i to ne samo u rbiji nego i u svojoj zemlji. *ije ostao pote(en ni mitropolit tratimirovi. *aroitu su panju bili obratili +ara(or(u. +ad je 3=. januara 3D=D. +ara(or(e uputio molbu nadvojvodi +arlu! da mu dozvoli tajni izvoz municije! dolo se na misao! koja se javljala i ranije! da se od rba! kao znak lojalnosti! preda %ustriji beogradska tvr(ava. U tom pravcu data su E. 6ebruara uputstva generalu baronu imbenu u 2etrovaradin! da otpone pregovore sa rbima. +ara(or(e je sam! ve pre toga elio sastanak sa imbenom! ne krijui da nije zadovoljan sa 5usima. /n i 'laden 'ilovanovi poruivali su! da bi bili voljni staviti se pod zatitu %ustrije pod uslovom da budu organizovani kao Vojna 8ranica i da nikad nee biti pripojeni Ugarskoj. U "eu su to odmah prihvatili i predvi(ali su i sve potrebne za uzimanje "eograda. $im je rukovodio lino nadvojvoda +arlo! a car je bio tek naknadno obaveten. +ara(or(e i imben imali su! F<. marta! i jedan sastanak pod "eogradom. +ara(or(u je bilo naroito stalo do toga da %ustrija otvori granicu! kako bi rbi mogli dobijati hranu i municiju. $raili su uz to topova i vetih topdija. ,Uini li %ustrija to! rbi su gotovi s njenom vojskom ii na 9arigrad-! kazao je +ara(or(e s naglaskom! hotei da to jae deluje na %ustrijance! kako bi mu izali na susret i otklonili jednu nevolju! koja je mnogo titala celu granicu! a za srpsku vojsku bila skoro presudna. $om prilikom +ara(or(e je izjavio generalu! da beka vlada ne trai od rba izmirenje s $urcima pre dok ovi ne oslobode *i i druge srpske krajeve. :a li je on ovo govorio! to je tim kao hteo zavarati %ustriju ili je uvui u rat s $urcima! kako neki misle! ili je tim uslovom hteo sporazumevanje sa %ustrijom uiniti popularnijim! teko je rei& u svakom sluaju on je ovim pregovorima izazvao najvee sumnje na ruskoj strani. amo! treba odmah rei! da on ove pregovore nije krio od 5usa! nego je 5odo6inikina obavetavao o svim glavnim pitanjima! ako i ne i o svima pojedinostima. Vet i dovitljiv! 5odo6inikin je osetio opasnost po ruski uticaj i smislio je zamku. /tiao je +ara(or(u u $opolu! pribliio mu se! i savetovao da od imbena! mesto usmenih poruka! zatrai pismeni poziv. imben je! doista! FF. aprila! uputio +ara(or(u poziv da do(e u 2etrovaradin! gde e se utvrditi stvari od velike sree za srpski narod. $o pismo poslao je 5odo6inikin ruskim vlastima. 5uski poslanik u "eu! na osnovu njega! traio je objanjenje od austriske vlade! koja se nala u ne maloj neprilici. Ba to vreme bio je 459

Istorija Srba Vladimir orovi doao u Bemun nadvojvoda Gudvig! po svoj prilici s namerom da pitanje privede kraju. +ad se +ara(or(e ustezao da mu lino ode i kad je 3D. maja odbio pregovore o predaji "eograda i primanju austriskog protektorata! %ustrijanci su poeli da izvode izvesne vojnike domonstracije! nato su i rbi prikupili svoju vojsku du granice i spremili se na otpor. 2ismeni njihov odgovor glasio je! da oni reenje svog pitanja oekuju samo od 5usije i Crancuske. 5odo6inikin je likovao. rbi su se jasno i otvoreno vezali uz 5usiju& %ustrija i general imben bili su kompromitovani& ali je i +ara(or(e! posle toga! bio skoro onemoguen kod austriskih vlasti! koje mu ovo nee nikad zaboraviti. +ara(or(e je posle ovog mislio da je popravio svoj poloaj prema 5usiji. toga je u jesen 3D=D. pristupio izvo(enju izvesnih ustavnih re6orama! poto onaj raniji nacrt nije dobio odobrenje ruskog dvora. *ovi ustavni akt objavljen je 3A. decembra. /n je bio pun izraz +ara(or(eve snage u tom asu. 2o tom ustavu +ara(or(e je! sa zakonitim potomstvom! priznat ,za prvog i verhovnog serbskog predvoditelja-! a , ovjetu *arodnom- dat je znaaj vrhovnog suda. :ruga taka izraavala je namerno neodre(eno! da e ,sve zapovjesti izdavati 8ospodar gor(e 2etrovi preko ovjeta *arodnog i u dogovoru sa ovjetom *arodnim.- /vaj akt sastavljen je bez uea +ara(or(eve opozicije! od njegovih uih prijatelja! koji se behu skupili o Vodovoj krsnoj slavi. 2rotivnici s njim nisu bili zadovoljni od prvog dana! nalazei da je bio brzo skrojen i da je nametnut skoro na prepad. /d poetka 3D=4. godine bee se znatno izmenila politika situacija u 7vropi. %ustrija je ula u rat sa Crancuskom i svu je panju obratila toj strani. 5usija se spremala na nove borbe s $urcima! poto nije nala naina da svoje odnose s njom uredi na solidnijoj osnovi. % na vest! da je 7ngleska sklopila savez sa $urskom protiv 5usije i Crancuske! car %leksandar se reio na otvorena neprijateljstva. rbi su! naravno! ili uz 5use. 2lan za novo ratovanje bio je na iroko zasnovan i od veeg poleta. /n je predvi(ao srpsku o6anzivu u svima pravcima. *ajvaniji od njih imalo je biti spajanje s 9rnom 8orom. $im bi se ne samo postiglo ujedinjenje malenih srpskih vojnih snaga! nego bi! pored ogromnog moralnog uspeha! donelo i odvajanje "osne i 1ercegovine od neposredne veze sa $urskom. $aj teki i veliki zadatak poveren je najboljem po sposobnosti! +ara(or(u lino. rbe je ohrabrila i jedna nova janjiarska pobuna u 9arigradu! u jesen 3D=D.! o kojoj su ireni razni glasovi i koja je davala potvrde nadi! da $urska nee moi razviti vee snage. $urci su pre toga pokuali da se nagode sa rbima! i to preko vidinskog 'ula0 pae. 2regovore je vodio vidinski mitropolit i jedan pretstavnik vlakog kneza! a prisustvovao im je! preuen kao srpski velika! sam 5odo6inikin. 2okuaj da odvoje rbe od 5usa nije uspeo. rbi su traili i opet jemstvo 5usije i Crancuske i govorili su o oslobo(enju ,stare srpske drave.- Inae su se drali potpuno saveta 5usije. U 5usiji! me(utim! zauzetoj krupnijim brigama! srpskom se pitanju nije mogla dati vea vanost. 8lavni zapovednik june ruske vojske! koja se! i pored $ilzitskog 'ira! nije povukla iz Vlake! knez 2rozorovski! izreno je govorio srpskim pretstavnicima na poetku 3D=4. god.! da ne moe zajemiti rbiji punu nezavisnost. .o manje obnovu srpskog carstva. *jegova je teza bila! da rbi ostanu pod zatitom 5usije i da plaaju danak $urcima& tako su! od prilike! mislili i drugi odgovorni inioci u 5usiji. %li! kad je trebalo obnoviti rat s $urskom njegov se stav izmenio i on je javio +ara(or(u! kako e mu! prilikom pregovora o miru! biti glavna briga ,da rbija bude oslobo(ena od svake zavisnosti od $urske.U prolee 3D=4. rbi su krenuli etiri vojske protiv $uraka# jednu prema Vidinu pod vo(stvom 'ilenka tojkovia& drugu na *i pod 'ilojem 2etroviem& treu preko 460

Istorija Srba Vladimir orovi :rine pod imom 'arkoviem& etvrtu na *ovi 2azar! koju je vodio sam +ara(or(e. Uspesi sve tri ove prve vojske bili su mali ili nikakvi! dok je +ara(or(evo napredovanje bilo vrlo uspeno. Ba nekoliko nedelja srpska vojska doprla je do samog *ovog 2azara i uzela tu varo! posle dve sjajne pobede na jenici i uvoboru. Ve se u +ara(or(ev tabor bila poela pribirati okolna muka eljad iz hercegovakih oblasti& ve se njegova vojska sretala sa izvesnim vasojevikim i crnogorskim etama! me(u kojima su se isticale ciba0lije& ve je bio na putu da uzme i sam novopazarski grad i oisti andak od $uraka! kad mu stigoe glasovi o srpskoj pogibiji na +amenici. Videvi opasnost s te strane! +ara(or(e morade napustiti poetu akciju i vrati se urno kui! da se na(e na nevolji. 5azdor srpskih stareina bee se razvio do opasne mere. U uzajamnoj surevnjivosti i mrnji ilo se skoro do potpunog zapostavljanja viih interesa. 8odina 3D=4. pokazala je prve i veoma teke posledice. +ad je spreman plan za opti napadaj za zapovednika vojske koja je imala da napreduje ka *iu ne bi postavljen stari zapovednik na toj strani! slavni branilac :eligrada! 2etar :obrnjac! nego vojniki i trgovaki drug 'ladena 'ilovanovia! 'iloje 2etrovi. Veoma ozbiljni ljudi tvrde! da je to uinio 'laden ne iz vojnike potrebe! nego to se nadao da e biti uzet *i i hteo je da bogata pljaka u tom gradu pane u ruke njima! a ne :obrnjcu. Izme(u ovoga i 'iloja do(e do otvorenog sukoba! jer :obrnjac nije hteo ni da ga prizna niti da mu se pokorava. :a je to moralo imati svog odjeka i u vojsci i da je to u mnogom smelo i paralisalo duhove razume se samo po sebi. 2roneo se ak bio glas! da 'iloje namerno nije hteo pomoi teko pritenjenog kamenikog junaka tevana in(elia! koji pade sa svojim utvr(enjem 34. maja. $urska vojska! koju je vodio energini i sposobni +urid0 paa! jurnu snano napred. :obrnjac je! raljuen! napustio :eligrad! a 'iloje je izgubio glavu i uzmicao na svima takama. +ara(or(e je stigao na ve potpuno rastrojen 6ront. 5usi! koji su! iz raznih uzroka! bili zakasnili sa svojim operacijama i nisu uopte imali dovoljno vojske! kretali su se vrlo sporo i tek se! u poslednji as! osetio njihov pritisak na $urke. +ara(or(e! videi $urke ve na uu 'orave! bio je besan i krivio je 5use! to su rbe opet svojom neaktivnou doveli u kritian poloaj. 5odo6inikin se i sam smatrao u neku ruku odgovornim. +ara(or(evi prijatelji optuivali su ga radi izvesnih spletaka i sad naroito jo i za to! to je primio dobeglog :obrnjca i s njim sara(ivao. +ara(or(e! razjaren radi poraza i radi rasula u vojsci! pretio je i bio skoro izvan sebe. Uplaen! 5odo6inikin nije smeo da saeka njegov dolazak u "eograd! nego je nou! izme(u 3?. i 3E. avgusta! prebegao u 2anevo! a odatle ruskoj vojsci u Vlaku. a njim su prebegli i mitropolit Geontije i :obrnjac. /vaj je poraz naneo tete i +ara(or(evom ugledu. 'ada je narod osu(ivao uglavnom 'ladena i 'iloja! odgovornost je posredno padala i na +ara(or(a! jer su to bili njegovi blii saradnici. /seajui ovog puta svoju pogreku! +ara(or(e je popustio. 'iloje bi zatvoren! a 'laden svrgnut! ali ne za dugo vreme. Ba pretsednika aveta do(e jedan od vo(a opozicije! .akov *enadovi. rpski teak poloaj spasli su 5usi! koji su udarili na glavnu tursku vojsku na :unavu i privukli na se i vei deo ove vojske iz rbije. 2osle ove teke krize +ara(or(e je stajao pred sudbonosnim pitanjem# za koga da se opredeli i sa kim da radi. 5usija je bila spora! neaktivna i zauzeta mnogo pitanjima zapadne i severne 7vrope& %ustriji se bio mnogo zamerio! a i ona sama pretrpela je! u ovo isto vreme! strahovit poraz od *apoleona. +ara(or(e je ipak! ne znajui tano razvoj doga(aja i borbi izme(u %ustrijanaca i Crancuza! zatraio zatitu od %ustrije! vraajui se! uglavnom! na onu bazu! na kojoj se pregovaralo sa imbenom. %li su

461

Istorija Srba Vladimir orovi ovog puta u "eu bili mnogo zakopani. 8ro6 "elegard pisao je u 2etrovaradin! kako ne treba verovati u srpsku iskrenost. rbi se obraaju na sve strane! ali ,u stvari! veroatno! oni nigde sa tim ne misle ozbiljno! nego samo ele da dobiju vremena! da odigraju svoju vlastitu igru.- U tim reima ima nesumnjivo mnogo istine. rbi su svakako! i razumljivo! gledali svoju korist. %li! u ovoj prilici! sagledavi tursku snagu i svoju slabost& uverivi se! jo jednom i neposredno! da sami pravoj turskoj sili teko ili nikako ne mogu odoleti! njihove tenje da dobiju zatitu neke strane sile bile su doista iskrene. hvativi da je ogorenje +ara(or(evo protiv 5usa ovoga puta bilo iskreno i duboko! %ustrijanci su hteli da ipak uhvate veze sa rbima. :a ne izgube uticaj na svima stranama. toga su obeali da e posredovati izme(u rba i $uraka. 8eneral imben sastao se ponovo s +ara(or(em. rbi su posle toga pismeno ponudili %ustriji zatitu! a $urcima danak. $urci! koji su bili svakako obaveteni o stanju i rbije i %ustrije! nisu pristajali na stranu zatitu i preveliku srpsku unutranju slobodu i traili su ak uklanjanje +ara(or(evo iz zemlje. %ustriski car! posle poraza! nije imao ni snage ni volje da pravi ma kakav pritisak na $urke i s toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih stvarnih posledica. Uzalud je sad +ara(or(e sam nudio predaju "eograda& u "eu nisu smeli da se uputaju u nove zaplete. Baplaeni! ne elei da ostanu osamljeni! rbi su u isto vreme pravili ponude i Crancuzima. Veliki pobednik *apoleon! koji je 3D=4. slomio austriski vojniki otpor! imponovao je rbima ve poodavno. U ovoj teskobi oni su u leto te godine doli na misao da i njega zamole da ih primi pod svoju monu zatitu. U sporazumu sa avetom uinili su to ve 3E. avgusta. *osilac srpskih ponuda bio je kapetan 5ade Vuini iz +arlovca. /n je naao *apoleona u "eu! u asu kad se spremao na povratak. +ara(or(e je nudio da 6rancuski garnizoni u(u u srpske gradove! dakle ono to je od njega elela ranije %ustrija. rbi su obeavali da e Crancuzima biti verni saveznici! i to ne samo oni u rbiji! nego i ostala njihova braa u "osni i 1ercegovini i u ,kraljevstvu ma(arskom-! pa ak i u "ugarskoj. rbi mogu biti od koristi Crancuzima u borbi s %ustrijom! ruei pomou svojih sunarodnika i svojom ,ma(arski kolos-. rpska ponuda dostavljena je samom *apoleonu. /n je! iz obzira prema $urskoj! nije mogao primiti! ali je naglasio da ne moe ostati ni ravnoduan ,prema sudbini jednog naroda koji je pokazao toliko istrajnosti i hrabrosti.toga je izdata naredba 6rancuskom vicekonzulu u "ukuretu da odrava veze sa rbima! ali u najveoj tajnosti. 2oraz %ustrije u ratu s Crancuzima jo vie je pojaao 6rancuski ugled. +ad se doznalo ta je i koliko je Crancuska dobila od %ustrije i da jo jae uvruje svoj poloaj na "alkanu misao da se nastave veze s njom dobila je u "eogradu novih pristalica. gor(e je 3=. januara 3D3=. pozdravljao ,novovoskresu Iliriju-! u kojoj su iveli srpski saplemenici! i eleo je ponovo njegov protektorat. %li se u toku 3D3=. god. politiki poloaj izmenio toliko! da od te ponude nije moglo biti nikakve praktine koristi. U isto vreme rbi su gledali da poprave svoje odnose i sa 5usima. +ara(or(eva opozicija! s 5odo6inikinom na elu! krivila je i njega sama. toga je Vod upuivao pisma i izaslanike u ruski glavni stan! knezu "agrationu! da upozori na pristrasnost tih izvetaja. U ruskom stanu +ara(or(evi protivnici osu(ivli su njegove veze sa %ustrijom i Crancuskom! traili su bilo rusku zatitu ili pomo za pregovore s $urcima i svaku drugu podrku.

462

Istorija Srba Vladimir orovi 5usi! koji su s planom jaali svoj uticaj na "alkanu! uvi(ali su i sami da srpsko nezadovoljstvo nije bez izvesne njihove krivice i s toga su nastojali da to poprave. I s ruske i sa srpske strane javila se iskrena elja! da odnosi u budunosti imaju biti srdaniji. Ba to je mnogo doprineo novi glavni zapovednik gro6 +amenski. /n se trudio i da se zava(ene srpske stareine smire i uvao je +ara(or(a. *ovo ratovanje! 3D3=. god.! bilo je srenije i ne samo da je rbiji povratilo ranije granice! izgubljene u lanjskom ratu! nego je ak donelo i prinove u $imokoj +rajini. 5usi su te godine sudelovali ivlje i pomagali su veim odredima istonu vojsku. +ara(or(e je uzeo na sebe najtei zadatak! da popravi vojniki poloaj na 'oravi i sprei tursko prodiranje od *ia. 8odine 3D3=. $urci su promenili pravac svoga nadiranja i! obiavi :eligrad! udarili su od +ruevca! da otuda lake prodru u cumadiju. rpske ete! zaplaene prologodinjim neuspesima! bile su prilino malodune i naputale su poloaje! beei u svoja sela! da se na(u oko porodice. U najteim asovima po +ara(or(a stie mu ruska pomo od <.=== ljudi. *a varvarinskom polju! E. septembra! do(e do odlune borbe. Ujedinjena srpska i ruska vojska odbi sve turske jurie i prisili $urke na otstupanje sve do *ia. U samoj varvarinskoj bitci +ara(or(e nije uestvovao. *avodi se kao razlog to to je turska vojska bila odvie jaka! pa se bilo bojati da ne razbije saveznike. 5uski zapovednik! gro6 /rurk! kazao je +ara(or(u! da je u interesu stvari! da se on! kao vrhovni vo(! ukloni iz borbe. ,%ko $urci budu jai! bolje je da razbiju samoga mene! nego mene i tebe.- %li! teko da je to bio pravi razlog. ve dotad +ara(or(e se sam izlagao toj opasnosti! i ona nije bila nikome zazorna. /vog puta! verovatno! radilo se o tom da jedan drugom ne smeta u komandi& odnosno! 5us je hteo da bude samostalan u akciji. 2osle te borbe! +ara(or(e pohita na :rinu! da pomogne i na toj strani. 2oloaj .akova *enadovia postao je bio dosta teak zbog jakog nasrtanja $uraka iz "osne. a njim je i na tu stranu otilo neto kozaka. U krvavoj borbi kod Goznice i na $iaru! za koju sam +ara(or(e javljae vojvodama! da ,batalie nigda vee nie bilo-! gde se dva puna sata klalo i borilo prsa u prsa! rbi slavno razbie $urke i oistie tako i zapadni deo svoga podruja. Uspeh je! prema tom! bio potpun i na toj strani. /n je! sem toga! osetno ublaio ranije protivnosti izme(u +ara(or(a i *enadovia. 'e(utim %ustrija! koja je posle svog poraza izmenila politiku i pribliila se Crancuskoj! pomiljae u ovo vreme na neto aktivniji rad u rbiji. U razgovoru sa 'eternihom *apoleon mu je 3E. jula 3D3= bio rekao# , rbija mora jednog dana pripasti vama. %ko hoete da zauzmete "eograd! ja se tome neu protiviti. *ee mi biti krivo da se 2orta izmiri sa rbima i da im dade za kneza rbina. *ee mi biti krivo ni da taj knez potpadne pod vau zatitu i pod vae jemstvo. %li! ne mogu trpeti niti rusku zatitu ili jemstvo! niti ruskoga tienika kao kneza u "eogradu.- %li! mada tako slobodna od strane *apoleonove! %ustrija je! ipak! zazirala i od $urske i od 5usije! ne elei da ih nekim prepadom izazove i ogori. /na s toga ide polagano. *ajpre upuuje u rbiju svog pretstavnika! .. 2aulia! koji je imao da bude jedna vrsta diplomatskog agenta i kome je bila namenjena uloga da ruskog pretstavnika uini izlinim. /n je doao u najnezgodniji as! pred varvarinsku bitku! onda kad je rbiji ruska pomo bila preko potrebna. +ara(or(e s toga! u dogovoru sa nekoliko stareina! odgovara imbenu! da oni tu panju %ustrije mole za docnije vreme& drugim reima! ona im sada nije trebala. +ad je doista trebalo pomoi! %ustrija je to inila samo posredno! a poee sa mnogo tekoa& dok je 5usija! mada joj se inae moglo dosta prebacivati! pritekla u pomo vrlo aktivno! i to nekoliko puta. 5uski uticaj bio je sad jai nego ikad pre& i sam +ara(or(e bio je ovog puta manje kolebljiv. :a pokau koliko su odluni u svojoj ruso6ilskoj

463

Istorija Srba Vladimir orovi politici rbi! krajem 3D3=! alju u ruski glavni stan jednu deputaciju! koja je imala# 3> da trai! kao najbitniju garantiju! ruske garnizone za srpske gradove& i F> opet nacrt ure(enja rbije.

Slom Srbije
/pozicija +ara(or(evih protivnika je nalazila da nije dovoljno iskren prema 5usima. :ovo(enje ruskih garnizona preseklo bi dalje veze sa 2etrovaradinom i "eom! a pomoglo bi! s druge strane! da se pomou ruske vojske digne njihov ugled i suzbije +ara(or(ev autoritet. 2osle zajednikog ratovanja rba i 5usa i postignutog uspeha njihov je poloaj! doista! postao jai i njihova kritika nailazila je na vie odobravanja. Izvesni momenti davali su! na oko! njima za pravo. +ara(or(e je imao kao bliskog oveka darovitog i uenog preanina Ivana .ugovia! koji nije bio moralno ist ovek i koji u rbiji nije radio sa onakvom rodoljubivom estitou! sa kakvom stari :ositej. +ara(or(eve veze s austriskim vlastima ile su i inae preko ljudi! koji nisu bili pouzdani i besprekorni. )ovek od temperamenta i podloan utiscima i uticajima! +ara(or(e se! u dosta prilika! kolebao u diplomatsko0dravnikim potezima! i primao je oberuke sugestije koje su mu davane! samo ako su mu izgledale da mogu imati uspeha. +ao u ahu! on je ,igrao- dok su mu dosta esto drugi povlaili 6igure. U vezi sa dolaskom 5usa htela je i jedna i druga strana da popravi svoj poloaj# +ara(or(e pre nego oni do(u! a njegovi protivnici sa njihovom pomou. 2o dogovoru sa svojim pristalicama Vod odlui! da svoje glavne protivnike uvede u vladu! da ih uini ,popeiteljima-! pa da ih tako zadri u "eogradu i odvoji od naroda. 'esto velikih vojvoda! koji su! usled ustanike akcije i uspeha! rairili bili svoju vlast na vie nahija! on imenova vie novih! sa manjim oblastima. .asno je ta se tim htelo. $rebalo je onemoguiti da velike vojvode postanu gospodari velikih jedinica sa velikim prohtevima. +od ovih malih vojvoda titula bi potseala na gospodstvo starih i izazivala bi surevnjivost! a poto bi njihova vlast! u stvari! bila mala oni bi zavisili od darodavca. Vrhovna vlast ostala bi u +ara(or(evoj ruci. +o ne bi hteo da primi to novo ure(enje imao je da napusti zemlju. *a skuptini 33. januara 3D33! bi primljeno to novo ure(enje. *enadovii su prili +ara(or(u! a :obrnjac i 'ilenko tojkovi ne behu doli ekajui rusku vojsku. +ara(or(e je naglaavao da svakako hoe usku vezu sa 5usijom! a vojvodama je otvoreno govorio# ,Vidim ja i to da svi vi poti! svaki v svojem okrugu! poeli ste biti despotami! i da vi! kako ovjet *arodni! tako i mene u niem ne sluate-. Vrhovnom vodu poloena je zakletva vernosti i utvr(eno je da se o pomenu drugoga voda ne sme ni govoriti! ,niti pak trpiti da koji spomene-! dok je iv +ara(or(e i njegovo potomstvo. 5eeno je! dalje! da se nijedno narodno delo ne moe odluivati ni u zemlji ni van nje bez znanja i odobrenja Vodova! i da bez njegove potvrde nema priznanja nijednom narodnom poglavaru! vojvodi i knezu. +ara(or(e se! sa svoje strane! obavezao i zakleo# 3> da e uvati savez sa 5usijom kao srpskim pokroviteljem& F> da nita nee preduzimati ni u zemlji ni van nje bez sporazuma s Upravnim avetom& <> da nee izricati smrtne kazne ili osude na venu robiju! ni pootravati kazne! bez istog sporazuma& i A> da nee dozvoliti da iko u zemlji sebi nezakonito prisvoji kakvu vlast. 2o tom novom ustavu +ara(or(eva je vlast silno pojaana. 'esto dotadanjih savetnika! koje su birale nahije! dolaze popeitelji! koje on imenuje! a sva vlast nove vlade sastojala se u tom da! pored su(enja! bude posrednik Vodovih naredaba. *askoro potom! F4. januara! stigao je u "eograd! sveano doekan! prvi ruski garnizon. 5uski vojnici uli su i u cabac i :eligrad. 'alo iza toga dolo je i do otrog sukoba izme(u +ara(or(a i njegove opozicije.

464

Istorija Srba Vladimir orovi 'ilenko i :obrnjac! koji nisu hteli da priznaju novi ustav i prime mesta u vladi! bie optueni za ceo svoj dotadanji rad. %li pravog suda nije bilo. 2re nego to su i dali svoj odgovor oni su bili proterani iz rbije. $ako je! na oko! bila skrena opozicija! ali nezadovoljstvo tim niti je bilo! niti je moglo biti uklonjeno. *ema uprave na svetu! kojoj se ne mogu stavljati zamerke! a u jednoj sredini! kao to je bila naa! gde su ratne prilike ostrvile ljude i izbacile na povrinu i neto lica sumnjivih moralnih osobina! i ljudi svojevoljnih! i esto surovih! i sebinih! bilo je sigurno dosta stvari! koje su mogle u narodu stvoriti razloge za proteste. 'ilenko i :obrnjac bili su teki ljudi! sa mnogo mana u svakom pravcu! ali su! o tom nema sumnje! bili junaci i veoma zasluni za uspeh ustanka. Ba njihova imena vezane su znaajne nae pobede na Ivankovcu i :eligradu. +oliko se u ondanjim krugovima alilo to je stvar ispala tako vidi se najbolje iz rei Vuka +aradia! koji kae! ni manje ni vie! nego da se +ara(or(e oprostio protivnika! ,ali tijem okri i $urcima put! te lake zemljom obladaju.lobodan .ovanovi dobro naglaava! da u toj Vukovoj kritici ima dosta tanog. .er je +ara(or(e! odvojivi za vreme trajanja borbe! vojsku od njenih vojvoda! na koje je ona svikla! stvarno oslabio njenu borbenu snagu. /d 3D3=. god. doga(aji se poee razvijati nepovoljno po 5usiju. %ustriski dvor bio se orodio i izmirio sa *apoleonom i poeo je prema petrogradskoj vladi voditi politiku skoro otvoreno neprijateljsku. *jihovo suparnitvo na "alkanu trajalo je ve godinama i nije se moglo sakriti ni onda! kad su odnosi izme(u njih bili sasvim prijateljski& sad! kad je protivnost mogla i vidnije da se izrazi! to suparnitvo se osealo skoro na svakom koraku. Uzalud je 5usija nudila "eu itavu Vlaku i sve krajeve zapadno od nje! zajedno sa rbijom. %ustrija je! F. marta 3D3F! potpisala sa *apoleonom savez protiv nje. premao se 6rancuski pohod na 'oskvu! najvei koji je dotle zabeleila istorija sveta. rbija je trebala 5usiji kao jedan oslonac u borbama protiv $uraka! ali i kao vana baza sa suzbijanje 6rancuskog uticaja i eventualnog prodiranja Crancuza iz njihovih Ilirskih 2okrajina. 2osle ovog 6rancusko0austriskog saveza 5usija se! prirodno! nije vie mogla zadravati sa svojom vojskom na balkanskom ratitu. vaki vojnik postao joj je vaan na zapadnim 6rontovima. $urska! znajui to! htela je da izvue za sebe to povoljnije uslove za mir! i s toga je na ruske ponude odgovarala zateui i poviujui svoje zahteve. 2osle velikih napora ruskih! i vojnikih i diplomatskih! sklopljen je 3E. maja mir u "ukuretu. 8ranica izme(u 5usije i $urske postade reka 2rut. $om samom injenicom srpska je sudbina bila u glavnom zapeaena. 5usija! zabavljena svojom nevoljom! i tako granicom udaljena! nije joj mogla dati nikakve neposredne pomoi. +ao poslednju uslugu! koju su! i sami ugroeni! mogli uiniti rbima! 5usi su! posle tekih pregovora! uneli u taj ugovor jednu taku! koja je imala da spasava kompromitovanog saveznika. $a! posle esto mnogo spominjana! osma taka "ukurekog Ugovora predvi(ala je za rbe potpunu amnestiju i jednu vrstu samouprave! o kojoj su se $urci imali sporazumeti sa rbima! a koja bi odgovarala onoj to su je imali 8rci na %rhipelagu. $urska je! tom istom takom! dobila pravo da uvede svoju vojsku u srbijanske gradove i da srpska utvr(enja! podignuta tokom rata! moe poruiti. 2osle osam godina ratovanja rbi su tim ugovorom bili baeni na onu polaznu taku! koju su mogli imati ako ne ve 3D=A! a ono sigurno 3D=@. god. Ikov mir davao je vie. %li! u ovaj se mah nije moglo vie postii. 'e(utim! mada su i ovi rezultati bili mali i toliko skromni! da ih 5usi nisu smeli iskreno i u celini ni priznati rbima! oni su! ipak! naroito s me(unarodnog gledita! znaili dosta. U jednom aktu me(unarodnog karaktera! koji je imao jednu vrstu obaveze prema 5usiji! $urska je pristala da unese odredbu kako e se u pitanju samouprave jedne svoje pokrajine sporazumevati sa 465

Istorija Srba Vladimir orovi svojim podanicima. 'i dobro znamo koliko su se "eir0paa i 2orta od poetka ustanka branili i od pomisli! da se neka druga sila mea u njihove pregovore. /vo je sad bila krupna tekovina. $urska je njom dala 5usiji pravno sredstvo! da uvek moe krenuti srpsko pitanje i uticati na njene unutranje stvari. U 9arigradu se to odmah primetilo i sultan je s toga isprva odbijao da rati6ikuje tu i jo jednu za nas beznaajnu taku ugovora. rbi dugo nisu znali ta je bilo ugovoreno u "ukuretu. 5usi su ih drali u zabludi! jedno to su verovali da su te odredbe privremene i da e se posle moi okrenuti na bolje! a drugo to nisu hteli da rbi izgube veru u njih. Gino se car brinuo zbog toga. ruske strane! i to slubene! poruivalo se rbima! kako carska vojska namerava s njima i ostalim .ugoslovenima preduzeti veliku akiju protiv Crancuza u dalmatinskom 2rimorju! moda s planom da se koliko0toliko rastereti ruski severni 6ront. *ovi zapovednik june vojske admiral 2.V. )iagov davao je u tom pravcu ak i uputstva za rad. $o je bila misao samog cara %leksandra. 5uski ljudi poeli su da vebaju srpske vojnike i da ih toboe pripremaju za tu saradnju. 'oe se misliti kakvo je iznena(enje bilo za rbe! kad su tek sa turske strane doznali pravo stanje stvari i kad ih je zapovednik turske vojske pozvao da predaju gradovee +ara(or(e je tvrdo verovao! da je to neka turska podvala i odbio je! od prve! taj poziv. I posle toga rusko obavetenje niti je bilo potpuno ni iskreno& ak je izrino nare(eno ruskim pretstavnicima u rbiji! da se sadraj osme take saopti rbima samo u izvodu i sa ublaavanjem izraza. 5uski posebni izaslanik jo je 3?. avgusta u manastiru Vraevnici zaklinjao rbe na vernost caru %leksandru. +ad se na kraju doznala istina! ona je delovala porazno. rbi su se osetili ne samo preputeni sami sebi! zava(eni s $urskom i sa %ustrijom! nego ak i prevareni. $o je izazvalo duboko razoaranje i uticalo je teko na moral i vo(a i boraca. /dlazak ruskih garnizona iz rbije i povlaenje ruske vojske iz Vlake i 'oldavske bili su predznaci sloma. $urci su s poetka bili spremni da pregovaraju s ustanicima! ako i ne s namerom da prime sve njihove uslove! a ono da ih sasluaju i da ispune ono to bi smirilo iroke redove. %li kad su videli srpsko ustruavanje i rusku teku situaciju! i kad su na njih delovale sugestije ruskih protivnika! $urci su izmenili stav. ultan je dao i suvie jasno osetiti koliko je bio protivnik "ukurekog Ugovora. rpski deputati upueni su u *i! i to sa malo dobih izgleda. +ao prvi uslov za pregovore! u duhu osme take! i kao znak dobre volje ustanika! pae su traile da rbi puste tursku vojsku u gradove i predaju topove i oruje. $urci nisu bili voljni da gube vreme dugim pregovorima! a hteli su i da srpsko pitanje skinu s dnevnog reda dok je 5usija zaposlena s *apoleonom. 7nergini +urid0paa! rbima dobro poznat sa o6anzive iz 3D=4. god! koji je krajem avgusta 3D3F. postao veliki vezir! traio je brze odluke. *jegovi ustupci rbima bivali su sve manji. /d njih se najpre trailo da u znak dobre volje predaju gradove! a on je sad zahtevao da se pre svega pokore i prime ono to im se da. rbi su iz poetka traili samoupravu! ali su $urci odbili odmah da im priznaju ,kraljevinu u carevini-. U koliko su $urci postajali tvr(i! u toliko su rbi bivali meki i maloduniji. 5uski saveti u 9arigradu da se o rbima vodi obzira kolikogod se moe usporavali su malo turske krajnje mere! ali srpsku sudbinu! u taj mah! nisu mogli bitno da izmene. $urci su pratili kako se razvijaju doga(aji u 7vropi. +ad im se! posle primirja u 2lesvicu! uinilo da e 5usija dobiti slobodnije ruke i da bi! moda! mogla postaviti srpsko pitanje! oni se reie da svre posao pre toga. I poetkom jula 3D3<. krenue! po unapred spremljenom planu! tri turske vojske na rbiju! od Vidina! *ia i sa :rine.

466

Istorija Srba Vladimir orovi 2oloaj rba bio je veoma teak. ami! bez ijednog prijatelja! veoma oskudni s municijom! zava(eni me(u sobom! oni su bili klonuli ve pre poetka borbe. :uga uveravanja da se ne mogu odrati sami! bez naslona na koju veu silu! ula su u sve njihove due i sad su ih! kad je to postala stvarnost! paralisala. +od sveta je nestalo onog pravog oduevljenja za borbu! jer je bilo i suvie prilika da se razoara u svojim vo(ama i u njihovim shvatanjima dunosti prema zemlji i narodu. am +ara(or(e nije vie bio onaj stari. "orba i sa spoljanjim i sa unutranjim neprijateljima istroila je u velikoj meri njegove ivce! i njegovu snagu! i njegov zamah. *jega bee ve poodavno obuzela sumnja u ishod stvari i otrovalo nepoverenje prema ljudima. .o pre turskog napadaja! <=. marta 3D3<! predvi(ajui poraz! on je molio dozvolu da se moe preseliti u 5usiju. U leto on se i razboleo! izgleda od ti6usa& u najteim danima! kad je njegovo prisustvo bilo potrebno da digne duh i ozari ljude! on je bolan leao u $opoli i malaksavao sve vie! i 6iziki i moralno. +oliko je bilo malodunosti kod vo(a vidi se najbolje po tom! to se u proglasu narodu! F3. juna 3D3<! nije smela rei prava istina o tegobi poloaja. *arodu se govorilo da su se smirili carevi ruski i turski i dogovorili u pogledu rba! ali da taj mir ne priznaju spahije i janiari! oni isti koji su krivi i za ustanak. 1telo se rei da na rbiju ne ide careva ordija! nego njegovi nepokornici! a oni su sa takvima lako svravali posao. 'islilo se! da e se tim dii duh u vojnika. %li! nije li to pre bio razlog za jo veu klonulostd +ada se svet na prvom koraku uveri da nije tako! zar nee uvideti da ga namerno obmanjuju i zar nee svom strahu dodati jo i oseanje mrnje radi laid Ima vesti iz toga doba koje jo reitije karakteriu nesavesnost ljudi u ovaj veliki as. Catalni 'laden 'ilovanovi imao je imanja u "rzoj 2alanci. :a bi ih zatitio od turske pljake on je po svaku cenu! kao ministar vojni! traio da se brani +rajina. +ara(or(e! koji je imao vie vojnikog razumevanja! eleo je za odbranu laku liniju u umama od :eligrada prema 2oreu! raunajui da bi na tom terenu 1ajduk Veljko uda inio sa svojim etama! dok e! zatvoren u negotinski grad! njegov znaaj biti daleko manji. 'laden ostade pri svom! a +ara(or(e! koji je nekada uporno branio svoju volju! popusti ovoga puta. ve je ilo kao na nesreu! sa predoseanjem zla. Bato su se rbi uopte upustili u borbud Iz dva jasna razloga# prvo! to su videli da $urci ne poputaju i to su! branei se! mislili da koliko0toliko spree zlo& i drugo! to su verovali da e im 5usija! ipak! kao 3D=4. god. bar u poslednji as! priskoiti u pomo. $urci su napredovali dosta brzo! naroito s istoka i sa zapada. porije se kretala nika vojska. +ara(or(e! iznuren boleu i utuen! pojavljuje se na dva0tri mesta kao senka& pokuava! u poslednji as! da organizuje otpor na 'oravi i +olubari! ali mu nedostaje stara odlunost da baci sve na kocku i pokua rtvu. /bre se i %ustriji! i nudi joj gradove! ali ova nije voljna da se! posle svega to je bilo! zaloi za rbe. /na je ak volela da rbi nastradaju i da se tako uvere! kako im naslanjanje na 5usiju nije donelo nita sem tete. lao je ak predloge u 5usiju! da se srpski narod tamo preseli. +ad $urci poee prelaziti 'oravu na istonoj strani! a kad na zapadu slomie junaki srpski otpor na 5avnju i Basavici i udarie na cabac! +ara(or(e se u sporazumu sa ruskim agentom $. I. *edobom i mitropolitom Geontijem! rei da napusti zemlju. U nedelju F3. septembra 3D3<! prebacie se oni u Bemun. $ek posle njega! i na glas o njegovom prelasku! napustie rbiju i druge znatnije vojvode! i to! sem 'iloa /brenovia! skoro sve. ,+ad je E. oktobra 3D3<. stigao u 9arigrad glas da je turska vojska opet zauzela "eograd! cabac i mederevo! 0 tri dana! po tri puta! pucali su topovi u 9arigradu i na "os6oru! u slavu toga doga(aja-.

467

Istorija Srba Vladimir orovi +ad su preli u Bemun *edoba izjavi vojnom zapovedniku mesta kako nee da se rastavlja od +ara(or(a i da misli! odmah posle izdrane karantene! krenuti za 5usiju. "ojei se da ne bude imao neprilika radi +ara(or(eva prisustva u Bemunu! vojni zapovednik predloi mu da pre(e u manastir Cenek. +ara(or(e ne pristade da se rastavlja od *edobe! izjavljujui da se stavio pod njegovu zatitu. *ije bio nimalo siguran kako e se prema njemu ponaati austriske vlasti. %li F<. septembra predomisli se i pre(e u manastir. $ako se i rastavi od *edobe. +ad je doao u Cenek i uo za svu bedu rbije! +ara(or(u pue pred oima koliku je odgovornost uzeo na se to je dao prvi primer naputanja dunosti! i poe gorko da se kaje. Bemunski prota .. Ivanovi pisao je! kako +ara(or(e ,neprestano slezit- i kako proplau i svi njegovi ljudi! koji do(u tu da ga vide i obaveste o doga(ajima. +ara(or(eva namera nije bila da sasvim bei potpuno! nego samo da se skloni u 5usiju! sa glavnim vo(ama i narodom! da bi otud! bolje spremljeni! i sa ruskom pomou obnovili borbu. $o su bile *edobine sugestije! kazivane i primljene od +ara(or(a ne samo u taj mah! nego jo s prolea 3D3<. godine. $e su ga misli verovatno i pomele! pa nije imao snage i volje! da se u najteim prilikama trgne i odlui na druge korake u rbiji. +akvo strahovito razoarenje za nj! kad mu u Cenek stie poruka iz 5usije da istraje u borbi i da e se moni car pobrinuti za rbijue .o septembra FD. uputio je on pismo rbima u blagovetenski manastir! sokolei ih da istraju! jer im stie pomo. %li to pismo pade u ruke austriskim vlastima i ostade bez dejstva! koje bi! u ostalom! u onom optem rasulu! bilo malo verovatno. %ustriske vlasti ponaale su se prema srpskim izbeglicama gotovo neprijateljski. %ustriski kancelar knez 'eternih! koji je imao velik uticaj na ruskog cara %leksandra I! upotrebljavao ga je s puno vetine! da bi rusko zalaganje za rbe bilo svedeno na to manju meru. 2ogranine vlasti su bile nadmene i grube i pravile su stotine tekoa. Ubogim prebeglicama! pa i +ara(or(u! sekvestrirali su sve to su imali za dugove uinjene za vreme rata sremskim i banatskim trgovcima. I srpski trgovci sa tih strana behu pourili sa svojim tubama! da as pre naplate potraivanja. *ajvei deo uglednijih ljudi bio je interniran ili kon6iniran. +ara(or(a su preveli iz Ceneka u 8olubince! a otud u 2etrovaradin. /vakav slom ustanka bio je nesumnjivo teak udarac. %li taj je udarac bio samo privremen i samo jedna teka lekcija. U stvari! on je bio ipak uspeh. $aj ustanak digao je ponovo rbe i stavio srpsko pitanje pred 7vropu kao sastavni deo Istonog 2itanja. :otad nije niko na strani vodio rauna o tom da bi rbiju trebalo vaspostaviti kao zasebnu dravu. I 5usija! koja je spremala plan o obnovi Vizantije! nije o rbiji mislila drukije nego kao o pokrajini koja ulazi u austrisku s6eru. )ak i nai rodoljubi jVIII veka gledali su reenje srpskog oslobo(enja samo u okviru %ustrije i s njom u vezi. /d 2rvog Ustanka i stvaranja srpske drave to se shvatanje izmenilo iz osnova. /slobo(enje rbije moglo se postii samo u potpuno slobodnoj svojoj dravi& u njoj! i nikako drukije. rpska nacionalna ideologija! u toku jIj veka! ide jo i dalje. lobodna rbija! s jedne strane! postaje stoer cele nacionalne politike srpske i prema $urskoj i prema %ustro0Ugarskoj i sa srpske misli prenosi se i obuhvata sve .ugoslovene. druge strane! na "alkanu njena borba poinje da slui za primer drugim narodima! a njen politiki program trai iskljuenje svakog politikog irenja tu(ih sila na tom podruju sa zahtevom! da "alkan ostane balkanskim narodima. Iako je izgledalo da je srpskim porazom 3D3<. bilo izgubljeno sve! u stvari nije bilo tako. em probu(ene narodne svesti i tenje da se dade aktivan otpor nasilju! pozitivan rezultat je bio i "ukureki Ugovor. /n je pretstavljao pravnu bazu za posredovanje 5usije u korist rba. 2omo 5usije bila je i njena moralna obaveza prema

468

Istorija Srba Vladimir orovi borcima iz 2rvog Ustanka! a i njena politika potreba. .er u obnovljenoj rbiji ona je dobijala novo! i vrlo vano! i ranije dovoljno neocenjeno uporite za njenu balkansku politiku. +ara(or(e je osvajao i sticao sve# i hanove! i gradove! i sredstva za borbu! i ljude! i prijatelje i dravno0pravno mesto u svetskoj politici. *. .orga! poznati rumunski historiar! naglasio je jednom prilikom! kako je na oslobo(enju 8rke radio skoro ceo svet! moralno i 6iziki i materialno! a kako su rbi morali da se bore u nevolji! tami i nepopularnosti potpuno sami i kako su mu s toga srpski napori mnogo simpatiniji. 2rvi Ustanak! s +ara(or(em kao vo(om! bio je doista isto srpski pokret! ponesen vlastitom snagom i na vlastitu odgovornost. I to je taj pokret izazivao interes velikih sila! i njihovu pomo ;vrlo ogranienu! u ostalom>! i to je dobio znaaj evropskog pitanja! i to je! isto tako! zasluga njegovih nosilaca! koji su godinama izdravali na teku mestu! i doiveli i krizu! i slom! pa ipak uspeli da ga ponovo oive i naprave nereivim drukije nego samo u interesu zadovoljavanja nacionalne pravinosti. :uh! koji je bio izraz tog poleta! i ovek koji mu je izvojevao samopouzdanje i potovanje drugih! nosio je ime +ara(or(a 2etrovia! svetlo i veliko! pored svih njegovih ljudskih mana i greaka. *jego je tano i lepo karakterisao znaaj +ara(or(eva dela poznatim stihovima svoje posvete njemu pred 8orskim Vijencem# :ie narod! krsti zemlju! a varvarske lance srui! Iz mrtvijeh rba dozva! dunu ivot srpskoj duie I ruski car lino i ruska vlada! oseajui i na sebi neto odgovornosti radi srpske sudbine! behu voljni da sve srpske izbeglice prime i zbrinu u svojoj zemlji. %li %ustriji nisu bile po volji ni takve veze rba sa 5usijom. toga! pravei se da izlazi u susret turskim eljama da se srpski begunci ili predaju njima ili uklone s granice! naredi pograninim vlastima da glavne srpske vo(e otprate ak u ctajersku i +ranjsku. $ako i +ara(or(e! sa vojnikom straom! bi otpremljen u 8rac. 'ueni raznim pakostima! sitnim i krupnijim! ljudi su se obraali ruskom poslanstvu u "eu traei zatite. 2osle duih pregovora! na zauzimanje ruske vlade! srpski vo(i! najzad! dobie dozvolu da odu u 5usiju. +rajem septembra 3D3A! duboko odahnuvi! oni se uputie tamo.

'rugi )stanak
rbija je za to vreme bila bukvalno pregaena. *arod je ginuo! bio odvo(en u roblje! stradao od epidemije. amo jednog dana! 3@. oktobra 3D3<.! dovedeno je na pazar u "eogradu 3.D== ena i dece. "osanski vezir govorio je s izvesnim zadovoljstvom 6rancuskom konzulu! kako stareine opustoene rbije ,nee vie nai naroda za dizanje na bunu-. %li taj bes nije trajao dugo. "rzo je stigla vest o *apoleonovom porazu kod Gajpciga! o ulozi 5usije u evropskoj politici i o tom da se sprema opti kongres za mir. $urci su bili svesni svojih obaveza prema 5usiji u pogledu rba i odmah su se trgli. 2roglasili su amnestiju i ak poeli vraati na vlast neke u zemlji preostale stareine. 'e(u njima je bio najugledniji i najdarovitiji 'ilo /brenovi. *jega $urci postavie za obor0kneza rudnike nahije. 2otedie ak i tanoja 8lavaa i druge vo(e koji su se bili predali. $urci su! me(utim! pogreili! kad su za beogradskog vezira postavili ulejman kopljak pau! veoma hrabra i dobra vojnika! ali oveka koji je bio kivan na rbe! s kojima je od 3D=?. god. bio u stalnoj borbi. 2orta ga je svakako s toga i uzela! cenei njegovo iskustvo i hrabrost! ali nije uzela dovoljno u obzir njegovu osvetoljubivost i brutalnost. )im je ostao sam! kao novi vezir! bez nadzora! on je vrlo brzo pokazao svoju opaku ud.

469

Istorija Srba Vladimir orovi U rbiji se krivica za katastro6u pripisivala! prirodno! najodgovornijem licu! +ara(or(u! kao vrhovnom vodu. *abrajane su i osmatrane sve greke i njegove i njegovih saradnika i svih lica na glavnim poloajima. *e manje ogorenje vladalo je i me(u srbijanskim emigrantima! me(u kojima su se mnogi nalazili u tekim materialnim prilikama i oajni zbog briga o porodicama! koje su stradale pod $urcima. +ivni! ozlobljeni! ponieni i obeskueni oni su nalazili sto stvari koje je trebalo osuditi ili koje bi ispale drukije da su ra(ene kako treba. *ajvie se udaralo na +ara(or(a. cto se nije smelo rei u rbiji kazivalo se ovde! u tu(ini! dvaput otrije. toga se ivo radilo na tom! da se on onemogui za budunost. Verujui! da bi pomou 5usije mogao doi ponovo na vlast! emigranti su reili! u leto 3D3A! da polju protu 'atiju ruskom caru sa ovim zadatcima# 3> da trai pomo za rbe! i F> da objasni u 2etrogradu kako je narod ogoren na Voda i kako bi bilo vrlo nezgodno ako bi se njemu namenila ma kakva nova uloga u rbiji. $o je nezadovoljstvo naroito iskoriavao daroviti! veti! i veoma prepredeni 'ilo /brenovi! koji se spremao da postane novi vo(. Ve u svojim pismima od avgusta 3D3A! on govori ,u ime celoga naroda-. /n je od ranije bio na strani +ara(or(evih protivnika i imao je teak sukob s 'ladenom 'ilovanoviem! a sad mu je! prirodno! bilo u linom interesu da Vodov ugled podrije to vie. %li je taj ugled! i pored svega neuspeha! bio jo veoma velik. +ad je poetkom septembra 3D3A. god. na putu za 5usiju proao kroz rem +ara(or(e je bio predmet opte panje. U rbiji je glas o njemu oiveo mnoge nade. U okolini )aka ljudi vojvode 1adi 2rodana 8ligorijevia s verom u njega digoe ustanak! ve sredinom septembra. Ustanak je krenuo bez ranijeg dogovora i priprema! u najnezgodnije vreme. toga 'ilo /brenovi! da ne bi dolo do teih zapleta! pristade odmah da taj ustanak ugui zajedno s $urcima. 1adi 2rodan je! videi da ustanak nije naao eljenog odziva! prebegao u %ustriju! a 'ilo je brzo umirio njegov kraj i okolinu +ragujevca! gde se! isto tako! bilo diglo vie stotina ljudi. $u mu se predao jedan od mla(ih vo(a ustanka! $oma Vui 2erii. $u bunu iskoristio je ulejman0paa da u zemlji uvede strahovit teror. "ez potrebe je pobijeno mnogo ljudi! a drugi su kanjeni na razne naine. Iz straha da doista ne do(e do novih borbi s 5usima! %ustrijancima i ustanicima on je nare(ivao! da se po zimi! tekim kulukom! opravljaju zidovi i utvr(enja beogradskog grada. +ao ranije dahije tako je sad i ulejman0paa verovao da e zemlju smiriti zastraivanjem. *abijanje na kolac postala je svakodnevna pojava. Iz tog vremena je divna slika herojskog muenika (akona %vakuma. $og lepog mladia naterivali su $urci da silom primi njihovu veru! ali on ne samo da to nije hteo! nego je! ta vie! pevajui nosio svoj kolac. /ajna majka savetovala mu je u poslednji as da popusti i da se spase! ali je on i to odbio. I sami $urci bili su zadivljeni tom jainom volje i svesti i uinili su mu ,milost-. *isu hteli da ga! po obiaju ivog nabiju na kolac! nego su mu pre toga zaboli no u srce. em toga na narod su udareni silni nameti! da bi se izdravala nagomilana vojska i isplatili trokovi utvr(ivanja! a bilo je nasilja i drugih vrsta. U asovima nerazumnosti mislilo se! da e se srpsko pitanje reiti najlake na taj nain! ako se unite rbi. Ba to vreme zasedao je kongres velikih sila u "eu! koje su imale da likvidiraju stanje u 7vropi poremeeno Crancuskom 5evolucijom i *apoleonovim ratovanjima. U "eu se tad nalazio me(u drugima i car %leksandar. rbi emigranti poslali su kao svog pretstavnika u "e protu 'atiju. /n se prvi put vratio otud brzo! da! po savetu prijateljskih krugova! utie na smirivanje 1adi 2rodanove bune. Ba to! me(utim! nije 470

Istorija Srba Vladimir orovi bilo vie potrebe! poto je ona bila uguena pre njegova dolaska. +ad se potom! krajem 3D3A. god.! vratio ponovo u "e prota se prvo trudio! da zainteresuje pretstavnike velikih sila za srpski sluaj. 8lavni oslonac imao je me(u 5usima. %ustriski car kazao je lino proti! da e se zauzeti na 2orti za rbe. 5usija se obratila cirkularnom notom svima lanovima +ongresa upozoravajui ih na turska nedela i pozivajui se na svoje moralno pravo! da se zauzme za ugroeno pravoslavlje. 5usija je nameravala! da dobije na osnovu toga od +ongresa mandat za zatitu pravoslavnih hriana! ali je u tom pravcu naila na opoziciju 7ngleske i %ustrije. .avilo se ponovo suparnitvo o uticaju na "alkanu. $urska nasilja u rbiji nisu prestajala. Izvetaji koje je dobijao prota 'atija tokom januara i 6ebruara 3D3?. god. pretstavljali su stanje da ne moe biti crnje. Iako u taj mah nije imao nikakve krivice bio je 3<. 6ebruara ubijen tanoje 8lava! pomaga 'iloev u smirivanju uzbu(enja oko 1adi 2rodanove bune! a traene su glave i drugih istaknutijih lica! koja su ostala u zemlji. 2reeno je i 'ilou /brenoviu. /vaj je odmah potom pitao u "e ima li ikakvih izgleda na uspeh ,da se branimo! da ne putamo ovako nevin narod da se kolje i istrebljuje.- Babrinuti! videi da nisu vie ni u em sigurni! ljudi poee da sve vie misle na ustanak. "olje poginuti u borbi i zameniti glavu! kad ve mora da se mre. $okom marta poee tajni sastanci i dogovaranja. 'ilo /brenovi izvukao se iz "eograda od vezira! koji ga nije putao! samo lukavstvom. Izgovorio se! da za otkup nekog roblja! koji je trebao predati vezirovom ehaji! mora prikupiti novac kod kue i od svojih ljudi. )im je doao kui! u 9rnue! bio je posveen u celu stvar i odre(en za vo(u ustanka. /prezan i mudar 'ilo nije hteo nagliti sa pokretom. 1teo je saekati da gora olista! da obavesti prijatelje preko granice! da pohvata veze i spremi neto municije. 'ada spreman da ga slua! narod je! u ogorenju! ipak hteo da pouri doga(aje. %rsenije Gomo ve D. aprila poe akciju u .asenici! pa je prenese i u +aar. Ba njim ustadoe i drugi. Videi da vie nema odlaganja 'ilo je u $akovu! na 9veti! 33. aprila objavio ustanak. /n je tom ustanku postao prirodni vo(a! i kao ugledan vojvoda od ranije i po optoj elji naroda. ulejman0paa! odluan i prek! preduzeo je brze mere da ugui ustanak. Uputio je odmah u zemlju Imir0pau! svoga ehaju! zatvorio je granicu i poeo sa zatvaranjem uglednijih ljudi. Imir0paa poao je ravno na )aak! koji su rbi bili opseli! i napao je na srpske aneve na brdu Gjubiu. "orbe oko srpskih poloaja trajale su nekoliko dana! iako rbi nisu imali dovoljno oruja. Ba to vreme knez 'ilo je razbio $urke kod 2alea! polaui mnogo na to! da tu vanu skelu na avi! potrebnu radi odravanja veza i doturanja raznih potreba! dobije u srpske ruke. 2reko nje su odmah prele u rbiju nekolike ugledne ranije vo(e! kao tojan )upi! 2etar 'oler! prota miljani i dr.! prenesavi neto oruja i municije. /dmah potom zauzeto je Valjevo. 2osle tih uspeha 'ilo je poao na Gjubi vodei sa sobom i dva topa! koja je dobio. "orbe u anevima oko 'orave bile su vrlo otre. U njima se naroito istakao $anasko 5aji! koji je poginuo branei do poslednjeg daha poverene mu topove. U tim borbama poginuo je i Imir0paa. *jegova pogibija pomela je $urke i oni su ve F4. maja napustili )aak. 'esec dana potom osvojen je! posle borbe! i 2oarevac. 'ilo je raunao od prvog asa s tim! da e mu se valjati miriti s $urcima! pa je s toga preporuivao i lino se brinuo! da se s turskim robljem postupa to bolje i ovenije. :a bi uguila ustanak to pre 2orta je uputila na rbiju dve vojske. 2rvu! od *ia! vodio je rumeli valis 'orali %li paa! a drugu! od "osne! bivi veliki! a tad bosanski vezir +urid0paa. ulejman0paa! na koga je padala sva krivica zbog pobune! 471

Istorija Srba Vladimir orovi branio se tim! da ustanak pomae %ustrija i da on! prema tome! ima druge motive. U stvari! %ustrija se nije pokazivala nimalo sklona da ma ta pomogne rbima& naprotiv! inila im je dosta svakovrsnih tekoa. %li je zato uradila dosta 5usija. 5uski pretstavnik traio je u 9arigradu da $urci odustanu od upotrebe oruja u rbiji! a ruska vojska dobila je zapovest da se pone pribirati na 2rutu. 'ilo /brenovi nije hteo da se suvie izlae dok ne vidi kakav e biti razvoj doga(aja i ko e ga i kako prihvatiti. Iskustvo steeno u situaciji 2rvog Ustanka nagonilo ga je da bude veoma obazriv. /n je stalno govorio! da su rbe na ovaj oajni korak naterali zulumi ulejman0paini! a da su oni inae verna raja. toga on i ne napada ni na jedan od ,carskih- gradova. +urid0pai je na :rini uputio pozdrav i izjavu pokornosti! ali ne i bezuslovne predaje. )ak je poruivao! da e! ako ustreba! borbu i nastaviti. I doista! kad je Ibrahim paa sa poveom prethodnicom stigao na :ublje srpska vojska ga je 3A. jula napala i razbila. am je paa bio zarobljen. 'ilo se prema njemu ponaao s mnogo obzira i vratio ga je +uridu skoro kao prijatelja. Ba to vreme osetio se kod $uraka izvesni preokret. kupljene vojske nisu prelazile u napadaj! nego su ekale. 2ae su nudile pregovore. $o je bila jasna posledica konanog sloma *apoleonova i turskog straha od ruskog posredovanja. U 9arigradu se elelo da se izbegnu eventualni ruski protesti i opomene& jedno! to bi to ohrabrilo rbe i produilo njihov otpor! i drugo! to su se bojali razgovora o neizvrenoj osmoj taki "ukurekog Ugovora. +urid0paa! vie vojnik! koji se sa rbima nosio od 3D=@. god.! bio je krut i apsolutan. *jegova je poruka glasila! da raja ne moe ostati s orujem. 'aralija je bio vie diplomata i bre je shvatio poloaj. /n je rbima! naprotiv! govorio da nose za pojasom! ako hoe! i topove! samo neka budu odani sultanu i da od svog pitanja ne stvaraju opti zaplet. 'ilo je znao! da izme(u ove dvojice paa postoji surevnjivost koji e se od njih dvojice moi pohvaliti da je reilo srpsko pitanje! i s toga je igrao vrlo veto. /n je poao s namerom da primi sve to se ponudi! pa da stalno trai dalje! ne izlaui narod novim naporima. .er je video dobro da postoji razumljiv strah u narodu pred turskom silom i da je razoaranje 3D3<. god. ostavilo jasna traga u moralu boraca. 'ilo sam! po svojoj prirodi! bio je vie diplomata nego vojnik! a i oseao je! da poloaj u taj mah vie trai onog prvog nego ovog drugog. Videi da je 'aralija popustljiviji od +urida 'ilo se s njim i nagodio. rbi su propustili! da jedan deo paine vojske pro(e za "eograd! pa su tu vojsku ak i snabdevali sa hranom! i uputili su jednu svoju deputaciju na pregovore u 9arigrad. 2osle toga poelo je raspravljanje o pravim pogodbama za mir. rbi su za osnovu pregovora uzimali poznati Ikov mir iz 3D=E. god. *jihov stav pomogla je 5usija! koja je 3D. septembra slubeno skrenula panju 2orti na svoj interes za srpsko pitanje i na osmu taku "ukurekog Ugovora. 2osle ruskog posredovanja ulejman0paa bio je smenjen i premeten za vezira u "osnu! a 'araliji je povereno da vodi srpske poslove. /n je potom doao u "eograd. %li mu 2orta ipak nije dala potpuno slobodne ruke. *emajui punog poverenja ni u rbe! ni u njihove ruske prijatelje! $urci nisu hteli da im dadu pravu samoupravu. Ikov mir je bio sklopljen u izuzetnim prilikama i kao krajnja mera ustupaka i na nj se s toga nije htelo vraati. I sami rbi bili su unapred voljni da u poneem popuste& tako su! na pr.! pristajali da mesto muhasila u "eogradu bude vezir! i nisu pravili pitanje od broja i sastava vojske u ,carskim- gradovima. 2olitika 2orte sastojala se! u glavnom! u ovom# rbima ne treba dati nita na pismeno! nego valja usvesti bolji red i zavaravati ih obeanjima. toga su postavili za vezira u "eogradu samog 'araliju! u koga su oni imali poverenja! i koji je veto balansirao. I! doista! rbi od 2orte nisu dobili nita

472

Istorija Srba Vladimir orovi pismeno potvr(eno! nego su sve pogodbe izme(u 'iloa i 'aralije svravane usmeno. %li je srpski uspeh bio ipak velik i vidan. Bemlja je bila smirena i u glavnom u narodnim rukama& 'ilo je imao ugled pravog narodnog gospodara i nesumnjiv uticaj& i samouprava je uvedena putem svrenih injenica. U jesen 3D3?. god. rbija je mogla poinuti. U nju se vratio mir! koji je potrajao godinama i oporavio zemlju od mnogih neduga. amouprava rbije sastojala se u ovom# rbi su sami kupili danak& uz turske muselime sudili su rbima i njihovi knezovi& spahiski prihodi odre(eni su tano po beratima. U "eogradu su rbi dobili svoju *arodnu +ancelariju kao najvie administrativno i sudsko telo. 'ilo je bio vrhovni srpski knez i neka vrsta srpskog pae uz 'araliju. U 6ermanima! koja je 2orta 3D3E. god. uputila u rbiju o samoupravi nije bilo ni rei! nego su u svakom posebice oznaavane izvesne povlastice. Vano je bilo! da su iz gradskih posada bile iskljuene janjiarske porodice! ali je ta odluka ostala ,uvek mrtvo slovo na hartiji-. *i pred ruskim ni pred austriskim poslanikom 2orta nije htela priznati otvoreno! da je rbima dala samoupravu! makar i vrlo ogranienu! nego je to oznaavala samo kao pravice. ,%ko je neko pristao na neke pogodbe-! govorilo se na 2orti austriskom poslaniku! ,2orta ih ignorira ili treba da ih ignorira-. 2orta bi se! vrlo verovatno! pobrinula da uinjene ustupke i smanji! da se nije u to vreme javilo posredovanje 5usije! koje joj je pokazalo da je srpsko pitanje ozbiljnije nego to su u 9arigradu mislili. +ad je sredio odnose s $urcima toliko! da je mogao raditi u miru! 'ilo je hteo da sredi i odnose u zemlji. /n je bio nesumnjivo glavna linost rbije toga vremena. %li ne i jedina. 2etar 'oler! jedan od najaktivnijih vo(a za vreme emigracije! ovek borben i ambiciozan! bio je 3D3<03D3?. god. glavni poverenik 'iloev za sve narodne poslove. /n je traio od 'iloa da u rbiji deli vlast s njim i njegovim saradnicima protom 'atijom i 2avlom 9ukiem. Uvela bi se! dakle! tetrarhija! a svaki bi od njih imao po tri nahije pod sobom. 'ilo nije bio ovek koji bi lako delio vlast sa drugim! a primer +ara(or(eve borbe s vojvodama kazivao mu je dovoljno kakvom bi sve scenama imao da se nada. 'udar! on je saekao da se svri borba s $urcima i sa svima je sara(ivao prividno sklon na poputanja. % kad je bio siguran da je prebrinuo prvu brigu s $urcima on je primio borbu i s tim unutranjim protivnicima. 'olera je dao pretui na jednoj narodnoj skuptini i optuio ga je 'araliji kao buntovnika koji hoe novi rat. Vezir je potom naredio da se 'oler udavi. 'elentija *ikia! koji je krajem 3D3?. god. postao vladika! ubili su 'iloevi ljudi u samom vladianskom konaku. U prolee 3D3@. digli su bunu protiv 'iloa 2avle 9uki i knez ima 'arkovi! koji su hteli da se vrati +ara(or(e. "una je bila brzo uguena! a buntovnici su svoj podvig platili glavama. *ajopasniji takmac 'ilou bio je ipak +ara(or(e! iji je glas u narodu! i pored neuspeha od 3D3<. god.! bio ipak velik. Ba vreme ustanka 3D3?. god. njegovo je ime ee pominjano i izraavala se elja da se vrati. +ara(or(e bi sigurno rado doao u rbiju! da nije morao ekati na odobrenje ruskog dvora. % taj je nalazio da u to vreme! kad je tek uspostavljen red u 7vropi i osvetano naelo legitimnosti! nije nimalo oportuno da se pone nova borba s $urcima! koja je na sebi nosila karakter revolucije. 5usija je s toga preporuivala i rbima i $urcima sporazumevanje i mir. +ako +ara(or(e nije doao u rbiju odmah! dok se 'iloeva vlast nije uvrstila i dok je u narodu jo bilo vere! da je on! ipak! najaa linost za sluaj novih borbi! njegova je zvezda poela da tamni. U zemlji su njegovi protivnici naglaavali kako sve moe da ide i bez njega! i to da ide sa manje rtava i sa vie vidne koristi. +ako u 5usiji! iz vrlo providnih motiva! 'ilo imenuje za narodnog 473

Istorija Srba Vladimir orovi pretstavnika 2etra :obrnjca! +ara(or(evog najljueg protivnika! tako isto i u njegovi ljudi rade protiv +ara(or(a da ga! udaljena od zemlje! crne i potcenjuju. rbiji

2oloaj srpskih emigranata u 5usiji! kao poloaj svih emigranata uopte! postajao je sve vie teak. *eto tube koje su stizale protiv njih iz rbije& neto to je poputalo prvo saaljenje prema njima& neto to su i sami postajali pomalo teki 0 tek srpski emigranti osetie da je panja ruskih vlasti prema njima postojala sve manja. 2omo im se poinje izdavati neredovno& javljale su se i sitne ikane& bivalo je i sukoba. |ivot dodija! i mnogi! pa i sam +ara(or(e! stadoe pomiljati na samoubistvo. U nevolji! bez otadibine! a mislei stalno na nju i na svoje u njoj& prodavajui poslednje to im je ostalo od starog gospodstva& puni prebacivanja i sebi i drugima za mnoge postupke! ljudi se ozlobie i pozava(ae. toga je +ara(or(e iao lino u 2etrograd! da uredi stvari i da vidi da li se moe vraati u rbiju. *ovi sukobi s :obrnjcem i nove neprijatnosti zbog 'iloeva opadanja doprineli su mnogo da njegovo razdraenje pone postajati trajnije i goniti ga na odluku da po(e u rbiju. "unu . 'arkovia i 2. 9ukia 'ilo je iskoristio trostruko. *ajpre! da se i opet oslobodi najkraim putem opasnih protivnika& zatim prema $urcima! da podvue svoje dranje kao lojalno! za razliku od +ara(or(evih ljudi koji trae borbu& i najzad prema 5usima! da im ukae kako nee biti mogue nastavljati od njih preporuivanu turko6ilsku politiku! ako u zemlju budu puteni emigranti. 5adi toga ruska vlada! koja je neto ranije bila izdala pasoe srpskim vo(ima! povlai te dozvole i zabranjuje im prelazak. Uinila je to i iz obzira prema $urskoj. +ara(or(ev prelazak sigurno bi se tumaio ne kao svojevoljan! nego kao stvar koju je 5usija odobrila sa nekom tajnom namerom. 5uski slubeni re6erat to podvlai naroito# ,I sam 9rni gor(e i srpske stareine to e dokazivati! sa namerom da na taj nain poveaju broj svojih pristalica-. toga bi zakljueno! da se srpski vo(i! istina s udvostruenom penzijom! stave pod nadzor! a +ara(or(e da se odvoji od njih i uputi u *ovomirgorod! koji je sam bio izabrao. $im povodom 'ih. 8avrilovi tano kae# ,+ara(or(e i njegovi drugovi u izgnanstvu interesovali su 5usiju u toliko u koliko su predstavljali rbiju& njeno interesovanje nije bilo za njih lino ve za narod! iji su predstavnici oni bili& prirodno je to je ova njena panja odmah otila opet rbiji i novom njenom predstavniku& ona je traila dodir sa narodom i njegovim novim stareinama! a ne s onima koji su izili iz zemlje-. U "esarabiji +ara(or(e bee doao u vezu sa pretstavnicima tajnog nacionalnog grkog drutva! ,1eterije-! iji je cilj bio najpre obnova stare Vizantije! a posle oslobo(enje svih hriana u $urskoj 9arevini i obrazovanje 6ederacije hrianskih naroda na "alkanu sa grkom hegemonijom. 8rki nauenjak '. Gaskaris utvrdio je! da +ara(or(e i ranije! jo u rbiji! imao veza sa grkim lokalnim pokretima! i da je bio poznat u krugovima njihovih rodoljuba. +ara(or(a je upoznao s grkim planovima heterista gor(e /limpija! zvani kapetan .orga. /n je tajno uveo +ara(or(a u 8alati kod .aa u kuu princa +onstantina Ipsilantija! gde je bio primljen za lana 1eterije i gde je poloio zakletvu da e raditi na oslobo(enju hriana. 1eteristi su mnogo polagali na +ara(or(a kao biveg e6a jedne revolucije i radi glasa koji je bio stekao i u rbiji i na "alkanu. Bbog toga oni pomau biveg Voda da se vrati u rbiju! gde bi mogao povesti narod u novu borbu. *jihov ovek! zamenik ruskog konzula u .au! dao mu je novac i paso na ime ruskog plemia 'ihaila od Geonarda! da ide toboe na leenje u 'ehadiju. +ara(or(em! koji se preruio i dao obojiti svoje ve posedele kose i brkove! iao je .orga! jedan 8rk i Vodov pisar *aum. *a putu! u *ovoj 2alanci! oni zamolie da preu u la(u i putuju vodom! to im mesne vlasti dozvolie ne znajui s kim imaju posla. +ad su se ve doepali la(e! +ara(or(e i *aum! nije im bilo teko nai naina da pristanu uz srpsku obalu! FD. juna 3D3@. 474

Istorija Srba Vladimir orovi +ad je preao u rbiju +ara(or(e je otiao u Veliku 2lanu! svom kumu Vujici Vulieviu! koji ga je jo godinu pre toga zvao da do(e u otadbinu. Vod mu kaza! da bi imao vie uspeha i odziva! kako je doao po zapovesti ruskoga dvora da pone nov rat s $urcima. %li zamolio je odmah Vujicu da obavesti 'iloa o njegovu dolasku i da ga pozove na sastanak. 'oe se misliti kakav je utisak uinila na 'iloa vest o +ara(or(evom dolasku. /n sam veli da se ,prenerazio-. 2rimiti ga znailo je sam pomoi glavnog takmaca! jo uvek popularnog i veoma opasnog i po linim osobinama i po uticaju! i dati povoda $urcima za kakve otrije mere. %li je bilo jo tee odbiti ga silom! pa izazvati! moda! gra(anski rat! u kome 'ilo teko da bi odneo pobedu. /stajalo je! ako se to nee! samo troje# ili da se +ara(or(e protera iz zemlje! ili da se preda $urcima! ili da se potajno ubije. 2roterati ga nije bilo lako. %ko se +ara(or(e usprotivi onda bi se morala upotrebiti sila! pa bi to moglo dovesti do sukoba! a izazvalo bi i otru osudu s mnogo strana. em toga! +ara(or(e se mogao i vratiti ponovo. 2redati ga $urcima bilo bi vie nego nepopularno& 'ilo je dobro znao! da bi to po njega lino moglo biti! posle svih pokolja koje je uinio dotad! i vrlo opasno. /stajalo je jo samo potajno ubistvo. *a nj se 'ilo reio! kako veli jedan memoarist! po dogovoru sa nekim knezovima u "eogradu& drugi dokazuju! da je 'ilo dobio za to naredbu od vezira! koga je obavestio o +ara(or(evom dolasku a koji je odmah traio da se obraun s njim brzo svri. U stvari! 'ilo je lino u takvom postupku video jedini izlaz. +nez 'ilo uputio je @. jula poverljiva oveka Vujici sa naredbom da +ara(or(e bude ubijen. Vod! koji se nadao sastanku s 'iloem! ostao je za to vreme potpuno neaktivan. $a njegova pasivnost ne da se lako objasniti! ali je bila oevidan dokaz! da +ara(or(e nije vie onaj stari pregalac. U selu 5adovanju! u jasenikom srezu! +ara(or(e je muki ubijen! na spavanju! 3<. jula 3D3@. $a muenika smrt digla mu je jo vie glas u narodu! a 'ilo! suvie sebian i bezobziran! dobijao je sve jau i nepomirljiviju opoziciju u narodu. +ad je E. novembra iste godine traio i dobio od kuptine priznanje naslednog kneevskog dostojanstva on je postigao jednu ivu elju! ali svoju popularnost tim nije podigao. 'e(utim! 2orta to priznanje nije odobrila jer je izlazilo iz okvira ustupaka koji su mogli biti injeni rbiji! a da ona ne dobije karakter drave. 2riznavanje kneevskog naslednog dostojanstva pokazalo bi to nesumnjivo.

Srbija kao samoupravna dr$ava

$urci su bili popustljivi prema 'ilou i rbiji iz dva krupna razloga. 2rvi je bio! da izbegnu rusko posredovanje zbog neizvrenog "ukurekog Ugovora! na kom je kod 2orte poeo od jeseni 3D3E. god. insistirati novi ruski poslanik! energini i daroviti %.8. troganov. *e hotei dati rbima potvr(ene samouprave! onakve kakvu su oni eleli! iz 9arigrada su preporuivali 'araliji da bude predusretljiv i da ne tedi na lepim reima i obeanjima prema 'ilou! imajui kao zadnju nameru eventualno kasnije uzmicanje sa izgovorom! da je to davao paa! a ne sultan. 8lavno je bilo privremenim umirivanjem i zadovoljavanjem izbiti 5usiji oruje iz ruke. :rugi razlog bio je isto tako vaan. *emiri i odmetanja u $urskom 9arstvu nisu bili prestali zbacivanjem elima III i odbijanjem njegovih re6ormnih akcija. U $urskoj je gorelo i dalje. *aroito su postali opasni pokreti u "osni! koji su bili poeli jo za vreme elimovo! a koji se nisu mogli stiati potpuno ni za vreme borbi sa ustanicima u rbiji. *i energini ulejman kopljak0paa nije mogao da se odri protiv nezadovoljnika i bio je 3D3D. god. smenjen. cto se vrlo retko doga(alo u turskoj istoriji! njegov naslednik! 'orali "eir paa! zahvalio se na svojoj asti pre nego je primio! jer 475

Istorija Srba Vladimir orovi se bojao otvorenog nezadovoljstva! a druga dvojica vezira bie smenjeni za nepune dve godine. Vezirov ugled i uticaj bio je neobino pao. Gjut sultan poslao je tad u "osnu %li :elaludin pau! poznata zbog svoje odlunosti i bezobzirnosti! da uvede red. :elaludin je doao u "osnu poetkom prolea 3DF=. i odmah je poeo otre mere. tari kolenovii! begovi! kapetani i ajani! koji su mnogo polagali na svoj stari povlaeni poloaj i izuzetne obzire! bili su iznena(eni postupcima novog vezira i za svoj otpor gubili su glave ili su bili proterivani iz zemlje. *a juri je morao da osvaja odmetnute gradove 'ostar i rebrenicu. 2o savremenim saoptenjima G. 5anke je zabeleio za nj! da je ,vrio pravdu neumoljivu i nepotkupljivu- i da je s toga bio u volji raji. %li je zato navukao stranu mrnju muslimana! koji godinama nisu mogli da zaborave njegov reim. :rugi! mnogo opasniji pokret po 2ortu bio je onaj %li0pae .anjinskog! skoro pravog dinaste! koji je imao veza i sa grkim revolucionarima! i koje je! sa sinovima zajedno! potican sa strane! imao velikih pretenzija. /n je 3DF=. god. digao pravi ustanak. 2orti nije moglo biti u interesu! da pored nereda u te dve oblasti izaziva i novi pokret u rbiji. %li nije htela ni da se obavezuje. U 9arigradu je sve vie osvajalo uverenje! da stalna poputanja tete ugledu carstva i da obnova drave mora biti praena izvesnom vrstinom njenog vo(stva. $a radikalna struja ojaala je naroito od pojave ustanka u Vlakoj i 8rkoj. 1eteristi su poetkom 3DF3. god. otpoeli s borbama u 'oldavskoj i Vlakoj! izazvani pokretom jednog vlakog aktiviste! koji se digao protiv pretstavnika grke crkve i drutva i protiv bojara. 'alo iza njih digli su ustanak i 8rci u 'oreji. $o je izazvalo pravi bes me(u muslimanima. U 9arigradu bi! na sam Vaskrs! obeen patriarh na vratima patriariske crkve& tri mitropolita s vie drugih lica! svetenih i mirskih! stradala su isto tako. )lanovi jedne srpske deputacije! koja se u taj mah nalazila u prestonici radi ure(enja odnosa sa 2ortom bie zatvoreni! iako knez 'ilo iz line opreznosti i po ruskim savetima! nije hteo da u(e u ponu(eni savez sa heteristima. +ad ruska posredovanja na 2orti u korist 8rka i crkve nisu uspela i kad je poslanik troganov napustio 9arigrad poloaj srpskih deputata postao je tei! ali ipak ne i kritian. +nez 'ilo se drao mudro. 2ostao je vie nego obazriv. puno razloga. +ad 5usija ne preduzima nita odlunije protiv $uraka i posle takvih nedela i posle turske bezobzirnosti i prema njoj samoj! ta bi rbija mogla oekivati! ako bi kojim aktom izazvala 2ortu protiv sebed % car %leksandar! iako dobar hrianin i neprijatelj porobljenih! nije doista preduzeo nita energinije zbog dranja 7ngleske i naroito %ustrije! koja je bila! u duhu ideja vetog aveza! protivnik svake revolucije. $urci su doista! za svaki sluaj! bili uputili jednu vojsku u *i! a i pojedinci u rbiji! ogoreni na hriane! inili su izvesna nasilja i spremali se za eventualnu borbu. 'aralija! vezir beogradski! koji je imao mnogo takta u optenju sa rbima! umro je F3. avgusta 3DF3.! a na njegovo je mesto doao zapovednik sa %dakale! %bdurahman0paa! koji je ulivao rbima manje poverenja. 'e(utim! do sukoba nije dolo! iako se oekivao. Velike sile! mada se nisu slagale! delovale su ipak u 9arigradu da se ne ide predaleko. 2osredovanje je izazivalo skoro celo evropsko javno miljenje! koje je! pod uticajem 6ilhelena! trailo pomo za grke ustanike i za balkanske hriane uopte. 2reokret u celoj situaciji donela je smrt cara %leksandra ;34. novembra 3DF?.>. $ek tada! predoseajui novi kurs ruske politike! oslobodila je 2orta u pola lanove srpske deputacije! pa je %vrama 2etronijevia uputila u rbiju! ali je druge zadrala u 9arigradu u patriariji pod prismotrom. *a ruski presto doao je ustri *ikola I. /n se brzo reio na odlune korake! na koje je pred kraj svoje vlade pomiljao njegov umrli

476

Istorija Srba Vladimir orovi brat. Ve u martu 3DFE. uputila je ruska vlada ultimatum u 9arigrad! da se ispune njeni zahtevi. 'e(u njima je bilo i pitanje srpske samouprave. 2o savetu %ustrije! koja nije elela da 5usija sama posreduje na "alkanu! 2orta je pristala na pregovore sa 5usijom. /slobodila je potpuno srpske deputate! iako ih jo nije poslala kui. "ojei se tu(eg uplitanja i saznavi da su se sloile 5usija i 7ngleska da posreduju u grkom pitanju! u 9arigradu se reilo da se pokua ponovo sre(ivanje unutranjih tekoa sopstvenim naporima. Vratilo se opet na sistem re6orama. ultan je 3E. maja 3DFE. ukinuo potpuno janjiarski red. .anjiarska buna bila je u prestonici brzo uguena! i to veoma krvavo. Uz janjiare bio je gonjen i derviki red bakpaa! za koji se tvrdilo da s njima ima bliskih veza. $o je veoma uzbudilo duhove. *ova turska vojska! s novim evropeiziranim uni6ormama! ustrojena sa nemakim instruktorima! izazvala je velike proteste u zemlji. *aroito se udaralo na ukrtene kajie preko prsiju! za koje se govorilo da su protivni islamu. U konzervativnim elementima i oblastima sultan se s novim re6ormama nije nimalo tedeo. U "osni su janjiari dali dobro organizovan otpor! koji je ostavio duboka traga. ,/nih srenih pejgamberovih vremena i za vrijeme hali6a prave vjere i za prijanjih osmanskih vladara ovako se ta nije doga(alo!- govorili su oni i pisali. :a ugui njihov pokret bi poslat u "osnu za vezira beogradski %bdurahman0 paa! koji se u rbiji pokazao kao ovek od autoriteta. $a re6orma mesto da ojaa u stvari je oslabila $ursku. Vojska je bila pometena i bez otporne snage. tara je rasturena i ogorena! a nova se tek imala stvarati. Voditi u takvim asovima pregovore sa 5usijom! u kojoj se javilo otro nezadovoljstvo zbog dugog oklevanja %leksandrova vremena! znailo je izloiti sebe unapred sigurnom neuspehu. %li $urci su to posle ruskog ultimatuma morali initi. 2regovori su vo(eni u %kermanu! u leto 3DFE.! ako se pregovorima moe nazvati rusko ultimativno diktiranje uslova. 2o %kermanskoj konvenciji! potpisanoj F?. septembra! $urska se obavezala! da za 3D meseci uredi srpsko pitanje zajedno sa srpskim pretstavnicima i da njegovo reenje objavi hatieri6om. +ao baza za te ruske zahteve bila je osma taka "ukurekog Ugovora! na koju se izrino pozivalo. +ad su se malo pribrali $urci su doli na misao da odugovlaenjem izigraju primljene obaveze. tvar se zaplela u toliko! to se ni 5usi nisu zadovoljili %kermanskom konvencijom. 2o njoj 5usi su reavali ,svoja- pitanja s 2ortom! u koja su ubrajana i pitanje Vlake i 'oldavske! kao i pitanje rbije. 8rko pitanje 5usija je! me(utim! htela da reava zajedno sa 7ngleskom! kojoj se pridruila i Crancuska! i postavila ga je pred 2ortu posle zavretka pregovora u %kermanu. U 9arigradu je s toga poraslo nepoverenje prema 5usiji i javila se tenja da se ne poputa. U grkom pitanju! koje joj se inilo kao izuzetno opasno! 2ortin otpor prelazio je u tvrdu upornost. $ri velike sile! 5usija! 7ngleska i Crancuska! koje su bile uzalud ponudile svoje posredovanje! prele su na otrije mere. vojim 6lotama one su spreavale $urskoj! da alje nove vojne odrede u 8rku! a u oktobru 3DF@. satrale su tursko brodovlje kod *avarina. $o je dovelo do prekida diplomatskih odnosa! a potom i do rata izme(u $urske i 5usije. $im je srpsko pitanje bilo potisnuto. $urci su 6ormalno kao vodili pregovore! ali su u stvari ekali ishod rata. 2o ruskom savetu rbija nije ula u rat! da se ne bi izlagala nepotrebnim rtvama. 5uska vojska nije mogla da tokom 3DFD. god. pre(e stalno preko :unava. $ek 3DF4. god. uspeo je energini i vrlo sposobni general :ibi da slomije turski otpor i da prodre sve do .edrena. ultan je na to zatraio mir. 2o odredbama .edrenskog 'ira! sklopljenog F. septembra 3DF4.! 2orta se! me(u ostalim! obavezala da izvri obaveze %kermanske konvencije! i to u roku od mesec dana. *aglaeno je ponovo! da se rbiji 477

Istorija Srba Vladimir orovi moraju vratiti i onih est nahija! koje je +ara(or(e bio osvojio i drao! a koje nisu ule u sastav 'iloeve drave. $o su bile nahije# krajinska! crnoreka! parainska! kruevaka! starovlaka i jadarska. 2o istom ugovoru 5usiji je bilo priznato ve u %kermanu ugovoreno pravo srpske sile zatitnice. 8eneral :ibi! poznavajui turski i namerni i prirodni javaluk! stavio je merodavnim u 9arigradu do znanja! da nee napustiti .edrena sve dok se ne izvre izvesni njegovi uslovi! me(u kojima se nalazilo i reavanje srpskog pitanja. .edrenski 'ir pretstavlja jedan od najvanijih datuma srpske istorije jIj veka. *jim je stvarno obezbe(ena samouprava rbije i osiguran njezin me(unarodni poloaj. Uloga 5usije u njemu toliko je vidna! da je nije potrebno naroito isticati. cto je ruska vlada mislila da nam spase "ukurekim 'irom postigla je u daleko veoj meri .edrenskim. *jim je ujedno utvr(en stvarni i pravni kontinuitet izme(u 2rvog i :rugog Ustanka! izme(u onog to je +ara(or(e zasnovao i to je 'ilo ostvario. ultan je ve 3D. septembra izdao prethodni akt o samoupravi! koji je F. decembra registrovan slubeno u "eogradu i koji je saopten u +ragujevcu *arodnoj kuptini. +ad su se 5usi povukli i kad je prestala neposredna opasnost $urci su! s puno orientalskih ,mari6etluka-! poeli da izvrdavaju primljene obaveze! a naroito onu o est nahija. 2osle dugog pregovaranja uspelo im je pridobiti 5use na odluku! da granice tih nahija odrede posebni ruski i turski komesari. 2ostigavi to! $urci su izdali rbima traeni hatieri6 o samoupravi u njihovoj zemlji. $aj hatieri6 objavljen je sveano u "eogradu na dan v. %ndrije 2rvozvanog! 3D<=. god. $o je bio datum kad su rbi 3D=E. god. bili zauzeli beogradsku varo. U isto vreme izdat je i berat! kojim je knezu 'ilou priznato nasledno kneevsko dostojanstvo u njegovoj porodici. rbija je tim aktima postala evropska drava! sa svojom dinastijom! pod turskim suverenitetom i ruskom zatitom. $ako je posle vie vekova obnovljena srpska drava na onom istom podruju! na kom se ugasila stara srpska despotovina. +nez 'ilo se u svojoj politici oslanjao potpuno na 5usiju. 5uskom pomou i ostvario je svoje elje. $oliko njegovo naslanjanje na 5usiju nije moglo biti po volji "eu. U 5usiji se jedno vreme verovalo! da bi se %ustrija mogla zadovoljiti tim to su joj se dale sasvim slobodne ruke na %peninskom 2oluostrvu! ali se posle videlo da "e ljubomorno pazi na svoju nekadanju interesnu s6eru! iako iz mnogih razloga nije mogao da ruskoj politici pravi otvorene aktivne smetnje. 9ar Cranc nije verovao u snagu svoje drave& sam je rekao jedinom prilikom! da je njegova carevina kao crvotona kua& i naroito je zazirao od ustrine cara *ikole I. +nez 'ilo! koji je jasno video da od %ustrije! u najboljem sluaju! nee moi dobiti nita vie sem manje0vie lepih rei! nije se mnogo uputao u dublje pregovore s njima. $raio je i inio sitne usluge i trudio se da bude lojalan sused. *a primedbu svog glavnog diplomatskog agenta 'ihaila 8ermana da se uva %ustrije i da izbegava mogunost austriske pojave u "eogradu 'ilo mu je jednom prilikom mudro odgovorio! kako vidi dobro koliko od austriske uprave imaju da trpe oni rbi koji ve stoleima ive pod njom i kako je ,naem narodu bolje trpeti pre(anjega tirana! nego potpasti novom i primiti one okove koje sprema austriski dvor... %ko bi austriska vlada! ma pod kakvim izgovorom! stupila sa vojskom u nae zemlje! mi emo se sloiti sa $urcima! pa zajedniki odupreti se tom zlobnom neprijatelju naega roda-. 5uski protektorat nad rbijom i ruska saradnja sa rbima od 3D=@. god. izmenili su sasvim i odnose politike velikih sila. +rajem jVIII veka rbija je! po ruskom priznanju! ila u austrisku interesnu s6eru. ada ruske tienice! 'oldavska! Vlaka i rbija! opasuju %ustriju s jugoistoka i juga i prave izvesnu branu njenoj eventualnoj

478

Istorija Srba Vladimir orovi ekspanziji. :o ovog vremena! kroz ceo jVIII vek! %ustrija je ila stalno za tim! da to bolje potisne $urke i da ona postane osloboditeljka "alkana. ada! ona gleda svoj glavni interes u tom da se odri $urska! jer bi njeno nasledstvo ugrabili elementi nad kojima ona ne bi imala apsolutne vlasti i koji joj mogu postati opasni. U ovo vreme 5usija je postala glavna i skoro jedina sila! u koju su gledali svi balkanski hriani. %ustrija! spreena svojim 6inansiskim tekoama i ne elei da pomae nikakve ustanke! a najmanje nacionalne! nije aktivno uestvovala ni u reavanju srpskog ni grkog ustanka i tim je! prirodno! izgubila mnogo u oima balkanskih naroda. 'esto nje poinje da se sve vie osea interes 7ngleske! i to ne samo za grka pitanja! koja su joj bila prisnija! nego i za srpska. Iako jedno vreme saveznik 5usije 7ngleska joj od tridesetih godina jIj veka postaje sve izrazitiji protivnik! pa najposle i neprijatelj. U tenji da suzbiju ruski uticaj 7nglezi su ak nali svoje oru(e i u knezu 'ilou. $ako je politiki poloaj na "alkanu poeo da biva sve sloeniji i sa vrlo ukrtenim interesima i uticajima! pa se to poelo odraavati i u samoj rbiji.

)stan i bosanskih muslimana

:o pred tridesete godine jIj veka bilo je! kako smo videli! u naim zemljama estih i velikih ustanaka protiv $uraka i njihove centralne vlade. U njima su uestvovali! u glavnom! rbi pravoslavni i poneki turski zulumari iz janjiarskih i krdaliskih redova. U pokrajinama bliskim rbiji i 9rnoj 8ori! kao u "ugarskoj i %lbaniji! bilo je i pravih odmetnikih pokreta. %li "osna! mada nezadovoljna mnogim delima iz prestonice! nije preduzimala sve dotle nijednog akta! koji bi imao karakter otvorene pobune i koji bi izlazio iz okvira lokalnog ili pojedinanog nezadovoljstva. $o je dolazilo prvenstveno otud! to su bosanski muslimani! ivei na samoj peri6eriji 9arevine! sa dve otvorene granice! oseali najneposrednije opasnost od (aura. :obar deo bosanskog muslimanskog stanovnitva sainjavale su izbeglice iz 1rvatske! lavonije! rema i :almacije! a od poetka jIj veka i iz rbije! koje su! ogorene zbog ranijeg obeskuavanja! pazile da ne otete snagu 9arevine i da svojim nezadovoljstvima dadu karakter porodine sva(e. /tvoreno nezadovoljstvo u "osni protiv carigradske vlade izbilo je tek onda! kad je ta vlada poela sa uvo(enjem re6orama! koje su! po njihovom najiskrenijem uverenju! dovodile din u opasnost. "osna je bila jedna od najkonzervativnijih turskih oblasti. I to ne kao %lbanija iz izvesne gortake borbenosti ili plemenske upornosti! nego sa puno svesti o opasnostima novotarenja. "osanski begovat uvao je! istina! nasle(ene povlastice i svoje ekonomske pozicije s puno ljubomore i guio je u zametku svaki pokuaj socialnog olakanja! ali njegov otpor imao je i drugih motiva. /n je zazirao od re6orama ne toliko to bi bio protiv svakog napretka! nego to je verovao da se re6ormama koriste samo oni elementi koji ele da se oslobode turske vlasti i to one znae ustupke i slabost centralne vlade! koja ne vidi jasno opasnosti na terenu! a posebno na granici. "osanski muslimani doiveli su tursko povlaenje s :unava i :rave iza savske linije& videli su nastojanja 9rne 8ore& borili se da spree odmetnitvo rbije. /ni su se energino usprotivili da sara(uju s Crancuzima ak kad su im imali doi kao saveznici. *jima se inilo da centralna vlada ne samo ne vidi ta je sve u opasnosti! kad se ide za tu(im savetima i primerima! nego i da nee da vidi. +orupcija carigradskih vlastodraca ulazila je u priu i verovalo se! da s toga odgovorni krugovi zaboravljaju dravne interese. +od turskih vlasti mitom se! doista! postizalo neverovatno mnogo. +rivica je! naravno! bacana na centralu! u kojoj vode re /smanlije! .ermeni i .evreji. /smanlije su zvane pogrdnim imenom $urkue i prebacivala im se koliko s jedne strane iroka ruka toliko s druge lakomost. +ad su rastureni janjiarski odaci i kad su! kao

479

Istorija Srba Vladimir orovi nosioci re6ormnog reima! stali dolaziti u "osnu inovnici iz centrale ili iz drugih istonih oblasti! nezadovoljstvo je dobilo jo vie maha. 'ada nisu imale nikakve 6ormalne samouprave "osna i 1ercegovina su! ipak nasle(em i uobiavanjem stekle kao neki izuzetni poloaj. njihovim begovatom se! od najranijih vremena! postupalo s naroitim obzirima. /stavljena su mu imanja! pazilo se na porodinu tradiciju. U izvesnim gradovima kapetanska ili glavarska vlast nasle(ivala se kao i imanje& poneki od begova dobili su otud prezime +apetanovia kao neki izraz stalnosti. /dnos begova i aga prema kmetovima bio je daleko povoljniji za te posednike! nego! na primer! za spahije u rbiji. "eg je bio na svom dobru i ,toprakujedna vrsta malog suverena! pravi srednjevekovni vlastelin! koji je delio milost i pravdu i od ije je volje skoro zavisilo sve. 5e6orme su ukidale jedan deo tih povlastica. 'esto janjiarske vojske! koja se bila potpuno izmetla! postojala je i milicija! koju su dizali begovi kao gradski ili krajiki gospodari i me(u kojom su oni stvarali svoje privrenike. Ba odravanje te milicije oni su dobijali i izvesna novana sredstva ili udarali posebne namete. ad im se to pravo oduzimalo i suavalo! a s tim ujedno i njihov presti i njihova stvarna mo. vi iz reda slagali su se u tom! da carigradske re6orme ne donose dobro! ali su se razilazili u pitanjima taktike i u odnosu prema sultanu i priznavanju njegovih zapovesti. *ita nije pogrenije nego verovati da je u takvom njihovom stavu bilo nekih nacionalnih motiva ili momenata. *ezadovoljstvo bosanskih muslimana bilo je u stvari nezadovoljstvo vodeeg begovskog elementa! koji je elio i traio odravanje starog poretka i neku vrstu begovske samouprave. izvesne strane se isticalo! da je nesumnjiva nacionalna crta ta protivnost izme(u $urkua i naih ljudi! pa da stvar treba ceniti s toga gledita. 'e(utim! ta protivnost bila je manje nacionalna nego socialna! i to kroz celo vreme borbe. /dvojeni velikim masama slovenskog! njima srodnog! srpskog i bugarskog elementa od veih isto turskih sredita& sami! po svom poreklu! nesumnjivi loveni& ivei! izmeani! u srpskohrvatskoj sredini! bosanski muslimani su! istina! odrali svoj maternji jezik i svest o srodnosti sa svojim inovernim susedima! ali po svojim oseanjima oni su bili blii $urcima. pajala ih je ista vera i interesi povlaenog dela naroda! koji titi turska drava. I kad su se bunili oni se nisu bunili nikad da iza(u iz te zajednice! nego samo da u njoj izvojuju onakav poredak kakav oni smatraju kao najbolji. Vlada %bdurahman0pae u "osni bila je veoma stroga. U prvoj polovini 3DF@. god. paa je pobio ili proterao iz zemlje velik broj uglednih i aktivnih nezadovoljnika. Udario je i velike globe! kojima je upropastio mnoge ljude. Ba vreme rusko0turskog rata pobunili su se ipak protiv njega Visoani i arajlije i naterali su ga da napusti sarajevski grad. U ratnoj nevolji sultan je morao poputati i smeniti vezira. $ek 3D<3. god. reila se 2orta ponovo! da nastavi s re6ormama. U prolee te godine poe uvo(enje redovne vojske ili nizama. $o dade povoda velikom ustanku! prvom koji je dobio jasan karakter pravog revolta. *a elo ustanka stavio se mladi i ambiciozni 1usein beg 8radaevi! kapetan grada 8radaca! prozvan ,Bmaj od "osne-. 2obunjeni begovi i gra(ani arajeva stupie u veze sa skadarskim paom 'usta6om "uatlijom! koji bee isto tako protivnik re6ormama. U tom pokretu uestvovala je veina bosanskih begova! dok su hercegovaki preteno iz linih razloga! ostali verni sultanu. U martu 3D<3. pobunjenici su razbili vojsku bosanskog vezira *amik0pae blizu $ravnika i pokorili ga. /datle se vezir! pomou prijatelja! spasao i pobegao u tolac vo(i hercegovakih muslimana! borbenom i odlunom %li0pai 5izvanbegoviu. ultanu je dostavio zahteve bosanskih nezadovoljnika! koji su traili ukidanje re6orma! jednu vrstu autonomije "osne ;da sami

480

Istorija Srba Vladimir orovi biraju mesto iz 9arigrada postavljenog vezira svog e6a zemlje i da se 2orta ne mea u njihovu upravu> i opozivanje ustupaka uinjenih knezu 'ilou naroito s obzirom na to! da mu se ne ustupi est traenih nahija! odnosno nahije uz bosansku granicu. Veliki vezir! da bi spreio spajanje bosanske i arbanake vojske! krenuo je odmah prema zapadu i napao je %lbance. 2rotiv njih je imao uspeha! ali je zato pretrpeo poraz od "osanaca! i to ba na samom +osovu! jula 3D<3. 1usein beg nije razumeo da iskoristi odnesenu pobedu. 2obe(enog vezira nije gonio! niti je uopte pokuavao d prodire dublje u $ursku. Vratio se odmah u "osnu! da uzme stvarnu vlast i da se proglasi za vezira. 2okuao je da pokori hercegovake age i begove! koji nisu hteli da mu se pridrue! ali nije imao sree. /dvani i junaki %li0aga 5izvanbegovi organizovao je nesalomiv otpor u svom tvrdom stolakom gradu. 1usein je brzo posle pobede naiao na nenadane tekoe. "osnanski begovat! dotle prilino sloen! poe da se die protiv njega. Iz vie razloga. "ilo je! nema sumnje! zavisti i ljubomore zbog uspeha. "ilo je i naelnog neslaganja. *isu svi bili istih shvatanja u daljim odnosima prema 9arigradu. 'nogi nisu hteli da prolivaju krv u borbi protiv sultana i da! na radost dumana! slabe snagu carevine! koja je bila njihova. *ajposle! 1usein lino nije bio nimalo ovek od takta. uvie lian! prilino tat! u osnovi egocentrian! odbio je mnoge od sebe. av se okitio skupocenim orujem i haljinama! voleo je sjaj i blesak. Vre(ao je bez potrebe. +ad mu je knez 'ilo ponudio posredovanje kod sultana odbio ga je s puno omalovaavanja. $e nezgodne line osobine odbile su svet od njega i on je ubrzo ostao bez polovine ranijih pristalica. *aravno! da je i veliki vezir! vrlo veti i nemaloduni 'ehmed 5eid paa! razvio svoju aktivnost u "osni! da spletkama i obeanjima razdvoji buntovnike. Videi kako se stanje naglo izmenilo na njegovu tetu 1usein! nagao! mlad i neiskusan! poe da goni i ubija protivnike! ali to nimalo nije doprinelo jaanju njegova poloaja. U prolee 3D<F. god.! oseajui da su doga(aji ve sazreli! krenu 2orta svoju vojsku na "osnu! koju je vodio novoimenovani vezir bosanski 'ahmud 1amdi paa. /tpor "osanaca bio je mestimice vrst! ali ipak ne sa starim oduevljenjem. +od hana "uloga vie arajeva bila je 3D. maja odluna borba. U njoj se naroito istakao 1useinov drug %li0paa Vidaji! pod kojim je u toku borbe poginulo osam konja. ultanovoj vojsci! koja se bila poela kolebati! priskoili su u poslednji as u pomo 1ercegovci sa %li0agom 5izvanbegoviem i mail0agom )engiem. 1usein sa ostacima razbijene vojske uzmae! a potom prebee u %ustriju. +asnije je bio pomilovan od sultana! ali mu nije bilo dozvoljeno da se vrati u "osnu. Umro je od tuberkuloze u 9arigradu 3D<<. god. +ao nagradu za svoje dranje u toj borbi i za uee na strani sultanovoj protiv 'ehmed %li pae egipatskoga %li0aga 5izvanbegovi dobi vezirski in! a 1ercegovina! kao posebna vezirska oblast! bi odvojena od "osne! 3D<<. god. Ba karakteristiku stvarnih elja bosansko0hercegovakog begovata dovoljno je zabeleiti rei novog vezira! kad je primio svoju dunost. ,7vo vam tambol 'ostar! evo vam cara i u 'ostaru. *e treba vam vie nikom da idete u tambole- "egovi su hteli da u svojim krajevima! veim ili manjim! budu istinski gospodari kao srednjevekovna vlastela& eleli su! da i u celoj "osni njihova re bude presudna. %li njihove elje nisu ile mimo toga! a najmanje da se izdvoje iz turske zajednice. Izvesni oblasni gospodari! kao 2azvan0oglu! %li0paa .anjinski ili "uatlija! hteli su! istina! da postanu neka vrsta oblasnih dinasta! ali njihove tenje nosile su uvek lini karakter i nisu bile izraz veine njihovih podanika. Islam i privilegisani poloaj vladajue grupe bili su i suvie jaka spona! koji su ih vezali za carigradsku centralu. U "osni sa 9arigradom su bili naroito nezadovoljni ba

481

Istorija Srba Vladimir orovi najvie s toga! to je inio ustupke hrianima i to se javila bojazan! da ti ustupci idu na tetu dravne zajednice i interesa verskih. *a buntovna raspoloenja muslimana delovali su konzervativni odavno ustaljeni pogledi na re6orme u carstvu i na duh koji ih je poticao i opasni pokreti me(u hrianima u rbiji i 8rkoj koji su bili shvaeni kao odjek slabosti dravne centrale i njenog poputanja. Gjudi su bili tvrdo uvereni! da rbija ne bi bila izgubljena! da iz nje nisu bili prognati janjiari. toga sultanova pobeda nije znaila i stvarnu pobedu novog duha. Veina ljudi u "osni i 1ercegovini gledala je kao %li paa 5izvanbegovi! da ta pobeda donese neku vrstu kompromisa. 5e6orme se ne bi provele u celini& u zemlji bi se potovao stari poredak i njegovi pretstavnici bili bi domai ljudi& ali bi se prema sultanu ouvala puna odanost! jer uvati $ursku znai uvati sebe. %li takav se stav nije mogao odrati. *jega nije htela ni 2orta ni sultan. .edno s toga! to su bili uvereni da su re6orme jedino sredstvo za regeneraciju $urske! a drugo to su hteli da dravna politika bude vo(ena samo u jednom duhu. 'ehmed %lija egipatski! koji je vodio politiku na svoju ruku i koji je! pod uticajem izvesnih stranih sila! doista teio za samostalnou! bio im je svima iva opomena. $urska je oseala da zbog estih unutranjih i revolucionarnih kriza gubi snagu i ugled. :a bi dobila slobodnije ruke ona se u spoljanjoj politici znatno pribliila 5usiji! a u unutranjoj je htela jake mere. Ba $ursku je 3D<4. god. postala veoma kritina. 'ehmed %lija je tukao carske vojske! sultanova 6lota predala se odmetniku! a ovaj zapretio je samom tambolu. ultan 'ahmud je umro u leto te godine! a vladu je prihvatio njegov maloletni sin! %bdul 'edid. $ursku je spaslo od teih potresa u taj mah samo posredovanje velikih sila. Iz obzira prema njima! i verujui da je to jedini spas! re6ormna stranka u $urskoj nastavljala je svoj rad. U jesen 3D<4. objavljen je takozvani hatieri6 iz gilhane sa mnogim naprednim odredbama u cilju zatite ljudskih prava i poboljanja poreskog sistema. 1rianima je zajemena zakonska ravnopravnost. U vezi s tim hatieri6om uvedene su ,tenzimati hairije-! t.j. ,srene uredbe-! koje su imale da oivotvore novi liberalni duh. U "osni te nove re6orme doekane su s puno nepoverenja. *alazilo se! da bi moda bilo za $ursku bolje da se izmiri sa 'ehmed %lijom! nego da se predaje u sumnjivi zagrljaj hrianskih velikih sila. *a vie strana izbie bune! koje uzee ozbiljne razmere. U "osni su muslimani bili na naroitom oprezu. 'e(u hrianima se mutilo na vie strana i oni su s toga nalazili! da nije vreme slabosti i poputanju! nego da treba imati vrstu ruku. U odnosu prema hrianskim kmetovima pojedini begovi nisu imali mnogo obzira! nego su primenjivali krut metod sile. 2osle uguene 8radaevieve bune uvedena je za kmetovska davanja treina! to je uz ostale poreze! kupljene s mnogo brutalnosti! teko palo na i inae prilino golog i iscrpelog zemljoradnika. Izgleda! da su se i begovat i haraki inovnici urili! da as pre nadoknade tete i gubitke povodom bune. 2ritisak je bio toliki! da su ak i susedne austriske vlasti upuivale opomene bosanskom veziru. Videi to nezadovoljstvo pop 2avle $vrtkovi! poznat posle radi a6ere sa izdavanjem prve knjige starih srpskih povelja! ovek sumnjivih moralnih kvali6ikacija! radio je iz capca na tom! da se u severoistonoj "osni podigne buna! koja bi moda mogla doneti izvesne koristi rbiji. +nez 'ilo je presekao taj rad u svojoj zemlji! da se ne zameri $urcima! ali je ustanak ipak izbio. :igao ga je pop .ovica Ili u nahijama derventskoj i gradaakoj! u martu 3D<A. Ustanak je bio r(avo organizovan i brzo je uguen! ali je ostavio duboka traga. :ve godine potom izvrili su %ustrijanci jedan upad kod Izaia radi izvesnih lokalnih sukoba! to je dalo nove hrane sumnjama protiv hriana. 2o tvrdom uverenju dobrog

482

Istorija Srba Vladimir orovi dela bosanskih begova otpor protiv re6orama bio je borba za odravanje muslimanskih pozicija na ugroenoj granici. I oni su s toga celo vreme pravili sve mogue tekoe vezirima! koji su hteli da izvruju carske naredbe! podnosei pri tom ne male rtve. /d 3D<4. god. "osna je kipela. 7nergini 'ehmed Vedihi paa uguio je pre toga i tada nekoliko lokalnih pokreta! od kojih je najvei bio u bogatom i uvek svojevoljnom arajevu. *jegov naslednik! 1usrev 'ehmed paa! bio je smenjen 3DAA. god.! poto je pretrpeo poraz od +rajinika. +arakteristina je injenica za stanje duhova! da hatieri6 (ilhanski nije u "osni uopte nikad bio objavljen. %ustriski konzul %tanckovi izvetavao je svoju vladu! da je stanje u zemlji neodrivo. 2orta! odnosno njeni veziri! nisu smeli da stvari izvedu do kraja! a polovne mere nisu mogle da zadovolje nikog. tare pristalice sultanove! kao %li0paa i majil0aga )engi pomagale su opoziciju. am %li0paa nije hteo da kvari mnogo stari rad i sve se vie pokazivao kao ovek koji ne odobrava carigradske mere. +ad je 3DAD. god. dolo do nemira u susednoj %ustriji! odnosno do ma(arske bune i pokreta rba i 1rvata! bosanski vezir $ahir0paa poeo je s intenzivnijim radom na prikupljanju bosanske omladine za nizam. $o dade povoda jakom novom ustanku. $ahir0paa nije ustao da silom slomije ustanike! nego se morao s njima poga(ati! to oevidno nije ilo u prilog jaanju autoriteta carske vlasti. 2osle sloma ma(arske revolucije i poto je reakcija zavladala na celoj liniji reila se 2orta! da i ona u "osni silom uvede red. Uputila je tamo veoma sposobnog i odlunog /mer0pau Gatasa! jednog poturenog rbina iz Gike! koji je bio poeo svoju karieru u austriskoj slubi. a nekih D.=== vojnika prvenstveno %nadolaca! i <A topa doao je on u leto 3D?=. u arajevo i odmah pritegao uzde. /n je premestio i vezirsko sedite iz $ravnika u taj grad. "ez mnogo oklevanja /mer0paa se uputio u +rajinu. /tpor uplaenih bosanskih begova tu i u dolini "osne bio je nejednak! ali uporan. /dlian vojnik! /mer im nije dao da se priberu i poveu. /n je slomio i hercegovakog vezira %li0pau. 2aini ljudi pokuali su na Gipetama kod +onjica da zaustave sultanovu vojsku! ali su bili razbijeni. +ad je /mer stigao u 'ostar svrgao je starog vezira i osramoena dao provesti kroz grad na magarcu! s magareim repom u ruci. 2oveo ga je posle sa sobom i u +rajinu. 2red "anjom Gukom ,omakla- se jednom straaru puka! od koje je smrtno pogo(en pao poslednji 6eudalni gospodar 1ercegovine! 3D?A. god. /mer0paa bio je strog i nepopustljiv. 'nogo begova izginulo je u borbama! a preko A== poslao je u tekom sindiru u 9arigrad. %ustriski konzul javljao je vie puta! da su pobede sultanove vojske delovale na muslimansko stanovnitvo veoma bolno. /no je u dui bilo uz svoje vo(e i osealo je! da s njihovim porazom pada stari poredak! koji im je! i pored svih nedostataka! bio drag! jer je bio njihov. U /mer0pai gledali su starog kaurina! koji proliva krv pravovernih bez milosr(a. I mrzeli su ga beskrajno. /vim borbama beskompromisni paa skrio je mo i uticaj bosanskog begovata i podvrgao ga carskoj volji. lomivi ga on je! u stvari! zavrio tim aktom rednji Vek u "osni! poto je u velikoj meri dokrajio 6eudalne tradicije i teko pogodio njegove predstavnike.

.rize u Srbiji
+nez 'ilo je 3D<<. god. postigao svoj poslednji vei uspeh u rbiji. 2o hatieri6u od 3D<=. god. $urci su bili duni da vrate rbiji est! napred pomenutih! nahija. %li to oni nisu hteli da uine. .edno! to nisu hteli da jaaju dojueranje odmetnike! a drugo to je to izazivalo proteste i nezadovoljstvo u njihovim redovima. 2orta! koja je znala koliko su njene re6orme nepopularne! nije elela da ustupcima 483

Istorija Srba Vladimir orovi teritorialnim! koje je i inae obeala preko srca! oteava svoj poloaj. I s toga je na sve naine odugovlaila izvrenje obaveza. +nez 'ilo je sa svoje strane stalno pourivao reenje. Ba vreme odmetnitva 'usta6e0pae skadarskog i bosanskih begova on je nudio usluge i jednoj i drugoj strani! da bi tako sam lake doao do cilja. 'usta6a0pai je bilo mnogo stalo do toga! da ima 'iloa kao pomagaa! verujui da e mu to pomoi i da e 2orta! bojei se zapleta! pre popustiti. +ad je 2orta! zahvaljujui vetini i energiji velikog vezira 5eid0pae! ostala pobednik prema buntovnicima! knez 'ilo se reio da sam preduzme neto! jer nije bilo nade da e mu se uskoro dati prilika koju bi bolje iskoristio nego ova koja je izmakla. U pograninim oblastima nije bilo teko izazvati pokrete. U .adru i 5a(evini! kao i u tarom Vlahu! nastale su teke prilike posle uguenja bosanskog ustanka i posle reima! koji su uveli pobedioci. U drugim oblastima nije bilo potrebno dugo ekati! da se jave nasilja bilo pojedinaca! bilo itavih grupa. $ako su! na pr.! tri brata Crenevia iz +ruevca! u novembru 3D<F.! bili ugrabili dve pravoslavne devojke iz 'ozgova! da ih silom poture. $o izazva prirodno uzbu(enje u okolini. *arod u |upi prihvati za oruje. +nez 'ilo prihvati oberuke tu priliku. /n je raspirivao ustanak i na drugim stranama! u vrljigu! 9rnoj 5eci i na istoku! a u isti mah izveo je i vojsku na granicu. *a 2orti se zabrinue. 5uska diplomatija! koja je htela da potedi $urke! morala je popustiti i savetovati! da se zadovolji knez 'ilo! kako se ne bi stvorili novi zapleti. 2osle dugih pregovora dolo je u maju 3D<<. do sporazuma. rbiji je pripojeno est traenih nahija i ona je tako znatno! skoro za celu jednu treinu svog dotadanjeg poseda! bila poveana i pojaana. 2oznati veliki nemaki istoriar Geopold 5anke! koji je prvi izloio 7vropi srpsku borbu za oslobo(enje! smatrao je za dunost preporuiti knezu 'ilou! da rbiju! toliko simpatinu u borbi za narodnu slobodu! uini i nosiocem istinske gra(anske slobode! slobodarskom u svakom pravcu. $o je s naglaskom podvlaio u svojoj mnogo itanoj knjizi. %li knez 'ilo nije ispunio njegova oekivanja. 'ilo je bio ovek veoma bistar i vrlo vet i dovoljno mudar i zahvaljujui njegovoj izuzetnoj pribranosti i potrebnoj odlunosti u tekim momentima rbija je postigla vidne uspehe. 'ilo je bio svestan koliko su ti uspesi zavisili od njegove linosti i oseao je svoju vrednost. 2ouen iskustvom iz 2rvog Ustanka on nije hteo dozvoliti! da se drugi ljudi! s manjim zaslugama! penju do njegove visine i da mu kvare posao. Gian i u osnovi autokratska priroda! kao svi jaki ljudi! on je bio bezobziran u uvanju svog mesta i ugleda. $raiti od njega da bude neki liberalni vladalac zapadnog tipa znailo je traiti neto nemogue. U jednoj zemlji gde je do nedavno vladala apsolutna turska vlast 'ilo je imao pred sobom kao primere samo vezire i pae i u etvrt samo suverene knezove Vlake i 'oldavske. I kad je primio vlast on je u stvari postao srpski vezir! sa istim manirima i bez malo sa istim shvatanjem vlasti. U svojoj ruci je usredsredio manje0vie sve# i spoljanju politiku! i upravu! i sudstvo! i trgovinu. rbiju je smatrao prosto kao svoj paaluk. Imao je i velikih linih mana. "io je gramljiv na novac! iako ga nije alio i davati kad je trebalo& voleo je da se igra s ljudima i da ih ujeda do srca& u pitanju morala bio je strog prema drugima! a sebi je dozvoljavao sve. *ije onda nimalo udo! to je stekao velik broj neprijatelja i to je odbio mnoge ranije pristalice i saradnike. , a vladanjem Vae vetlosti-! pisao mu je Vuk +aradi 3D<F. god.! ,niko tamo nije zadovoljan! ama ba niko! osim vaa dva sina.2obuna protiv kneza bilo je od poetka njegove vlade. Videli smo kako su proli 9uki! 'oler! ima 'arkovi i dr. 8od. 3DF3.! kad se javio ustanak u Vlakoj! digoe se u poarevakoj nahiji tevan :obrnjac! brat poznatog vojvode 2etra! i 'arko %bduli! knezovi poarevake i moravske kneine. 'ilo ih je optuivao! izgleda ne bez osnove! da su se digli u sporazumu s $urcima! da oslabe srpsku centralnu vlast. "una je 484

Istorija Srba Vladimir orovi bila brzo uguena i ostala je bez veih posledica. 2oetkom 3DF?. god. izbila je druga i opasnija pobuna! koja je bila zahvatila vie nahija. 8lavni! vrlo popularan! buntovnik bio je bivi pop! 'iloje 2opovi zvani gak. Gjudi su se bunili protiv ,kneevskog zuluma-! a u pokretu je bilo i jasnih simpatija za +ara(or(a. $o se! u ostalom! vidi i po tom! to je ustaniki zbor dran u $opoli. U borbi kod tog mesta! FF. januara! pobunjenike je potpuno razbio vo(a 'iloeve vojske! $oma Vui 2erii! gruanski knez! raniji momak 'iloev i jedan od najhrabrijih ljudi svoga vremena. Idue godine pokuao je u blizini "eograda gor(e! sinovac slavnog junaka Vase )arapia! ali je i s njim bilo brzo svreno. "ilo je i drugih manje znaajnih pokuaja. ve je! u glavnom! prolazilo dobro! jer uticajniji ljudi u narodu nisu eleli da se izazivaju smutnje u zemlji dok nije preieno pitanje o njenom poloaju. %li! kad je rbija dobila samoupravu i kad je pitanje o est nahija bilo privedeno kraju! nezadovoljstvo se pokazalo u punoj meri. 2onieni inovnici! koji su bivali i batinani! obespravljeni trgovci! nipodatavane stareine sve je roptalo protiv njega. "ilo je nezadovoljstva i u samoj kneevoj porodici i kod seljaka! iako mu je knez 'ilo uinio krupnu uslugu! to nije dozvolio stvaranje spahiluka i to je zemlju spasao za zemljoradnika. vet nije mogao vie da podnosi ne samo e6ove 'iloeve! nego i zloupotrebe njegovih sluga! koji su vrljali u njegovo ime. $eko se osealo to nema suda. 2okuaj s uvo(enjem *apoleonova zakonika! na kom je radio i Vuk +aradi! ostao je samo pokuaj. 2o hatieri6u 'ilo je bio duan da radi sa skuptinom sastavljenom od narodnih stareina! ali on o tom nije vodio mnogo rauna. cta je onda preostajalo drugo nego ga urazumiti jasnim izrazom narodnog nezadovoljstvad U januaru 3D<?. nekoliko uglednih ljudi na elu sa starim +ara(or(evim barjaktarom 'iletom 5adojkoviem diglo se u bunu protiv kneza i polo na +ragujevac. $oma Vui pristao je da ih pusti u grad pod uslovom da ne ulaze u kneev konak. "una nije dobila krvav karakter zahvaljujui tom sporazumu! nego je ispala vie kao ozbiljna demonstracija. *a kneza je delovala neobino jako. "io se uplaio i jedno vreme pomiljao ak i na begstvo. /beao je odmah za retenje saziv narodne skuptine! koja e urediti pitanje ustava. *a tu vest pobunjenici su se smirili! da bi saekali nove izglede. +nez je doista o sretenjskoj skuptini dao rbiji ustav! koji je izradio njegov sekretar :imitrije :avidovi! raniji urednik bekih rpskih novina. Ustav je bio slobodouman! mimo svakog oekivanja. U njemu se vie video :avidovi! koji je u jo polutursku rbiju! bez mnogo razmiljanja unosio zapadnjako ustrojstvo i navike! nego to bi se osealo iskustvo i opreznost 'iloeva. /vaj je bio zbunjen i pustio je da se donesu i objave nove uredbe! svakako u nadi da e on ve nai naina da ih izigra. 'e(utim! to davanje ustava! i to vrlo liberalnog! izazva proteste i u 5usiji i u $urskoj. +ako je rbija! kao vazalna zemlja! mogla da ga objavi bez znanja 2orted I kako to da ona uvodi ustav! kada ga nemaju ni 5usija ni $urskad *a taj ustavni dar gledalo se i u 'eternihovoj %ustriji s izvesnim nepoverenjem i potsmehom. 2italo se! ta e rbiji ministarstva! i me(u njima ministarstvo inostranih dela. I zato rbi uvode trobojnu zastavud Ustav! donesen posle jedne bune! smatrao se kao delo iznu(eno od revolucionarnih elemenata! kojima su pred oima lebdeli primeri Crancuske i cvajcarske. 2o zahtevu 5usije i $urske 'ilo je povukao objavljeni ustav! ne bez izvesnog linog zadovoljstva. 2red narodom on je pokazao dobru volju! da mu ispuni zahteve! ali se morao pokoriti volji sila od kojih je zavisio. U stvari! on je s takvim ishodom stvari bio lino veoma zadovoljan.

485

Istorija Srba Vladimir orovi %li 5usija! traenjem da se ustav povue! nije mislila da pomae 'iloevu samovolju. *aelno ona nije mogla biti protiv stanja! kakvo je vladalo i kod nje same. 5uska vlada je nastojala da ogranii 'iloevu samovolju zato! to u nj nije imala punog poverenja. 'ilo je esto pravio poteze koji nisu odgovarali tenjama i savetima ruskog pretstavnitva u 9arigradu i vlade u 2etrogradu. 'ilo je oseao to i s toga se trudio! da se na neki nain osigura i na drugim stranama. U toliko vie! to su njegovi protivnici ivo radili protiv njega u 5usiji! $urskoj i %ustriji. 5usija je traila! da se u rbiji uvede jedan savet! sa ogranienim nevelikim brojem lica! koja bi bila utvr(ena doivotno! da ne bi zavisila od kneza 'iloa. $aj bi savet imao u zemlji zakonodavnu i upravnu vlast! koju bi vrio u sporazumu s knezom. 'ilo se tome opirao kolikogod je mogao! jer je znao da e taj avet biti sastavljen od lica njemu protivnih i da e mu praviti svakovrsne smetnje. U borbi protiv ruskog uticaja on je jedno vreme bio naao oslonca kod prvog engleskog konzula postavljenog u "eogradu poetkom 3D<@. god.! :orda 1odesa. 7ngleska je tih godina radila s puno energije na suzbijanju ruskog uticaja u $urskoj 9arevini i na "alkanu! pa je 1odes s tom misijom delovao i u rbiji. $ako je dolo do neobinog sticaja! da je apsolutistika 5usija! sa sistemom ,samoderavija-! postala protivnik linog reima u rbiji! a parlamentarna 7ngleska njegov pomaga. %li taj oslonac 'ilou ipak nije pomogao. 5uski uticaj na 2orti bio je jai i neposredniji. Uz to su i vo(e ustavobraniteljske opozicije u rbiji bile veoma aktivne. ve to je u zemlji bilo bolje i uglednije nalazilo se na njihovoj strani. /pasni $oma Vui! raniji glavni oslonac 'iloev! stavio se otvoreno na njihovo elo. $o je bio ovek smeo! bezobziran! gotov na sve. U narodu je imao velik glas neto zbog te hrabrosti! neto zbog brutalnosti! a neto i zbog toga! to je bio izrastao iz najobinijih redova do vrhova uprave samo svojom sopstvenom vrednou. $o je bio jedini ovek koji je mogao konkurisati s uspehom 'ilou u neposrednom opho(enju s narodom. Uza nj je kao drugi vo(a bio %vram 2etronijevi! glavni diplomatski pretstavnik 'iloev! ovek irih pogleda! koji je video sveta i koji je imao izvesne line kulture. Ujedinjeni Vui i 2etronijevi! snaga i vetina! pretstavljali su vrednost! kojoj 'ilo lino! pored svega svog retkog talenta! nije mogao odoleti. *jima se pridruio i 'iloev brat .evrem! koji je sa svoje strane uticao na prijatelja svoje kue! austriskog konzula i pesnika himne ,Gijepa naa domovina-! %ntona 'ihanovia! da se i on opredeli protiv kneza. 2od pritiskom opozicije i 5usije knez je morao pristati! da se spremi novi ustav za zemlju. Izra(eno je bilo vie projekata sa raznih gledita! ali nijedan nije bio konano usvojen. Videi da se u "eogradu! zbog raznih uticaja! pitanje nee moi lako okonati! 'ilo je! na kraju! po savetu 7ngleske! pristao! da se pregovori vode u 9arigradu. U komisiju! koju je uputio u tursku prestonicu! on je uveo i %vrama 2etronijevia! ne znajui u kolikoj mu je meri on protivnik. 2osle dugih pregovaranja dovren je 3=. decembra 3D<D. novi ustav za rbiju! koji su u glavnom izradili turski i ruski pretstavnici. /n je s toga nepravedno nazvan ,turskim ustavom-. naelnog gledita rbija je ovom prilikom ostala u izvesnom nazatku. "ojei se 'iloa opozicija je u reavanje ustavnog pitanja! koje je bilo unutranja stvar rbije! uvela posredovanje stranih sila i tim tetila srpskoj dravnoj samoupravi. I knez je pogreio to je bio pristao da se o tom reava u 9arigradu! mesto u samoj rbiji. 8lavna uredba novog ustava! uperena oigledno protiv kneza 'iloa! bilo je stvaranje aveta ;, ovjeta-> od 3@ doivotnih lanova! koji su mogli biti smenjeni samo po pristanku 2orte! u sluaju dokazane krivice. $im je bilo prueno 2orti mono sredstvo da utie na prilike u rbiji. Uzajamna borba dovela je dotle! da su nekadanji

486

Istorija Srba Vladimir orovi borci za oslobo(enje traili tursku podrku i saradnju protiv svog kneza. U avet su ula veinom lica! koja se zbog svog ugleda nisu mogla obii! a koja su bila najveim delom lini protivnici kneevi. /dnosi izme(u kneza i aveta bili su r(avi od prvog dana. 2obe(en! a razdraen njihovim postupcima i ponaanjem! 'ilo je ve posle dva meseca iza proglaenja ustava u rbiji ;3<. 6ebruara 34<4.> napustio demonstrativno zemlju i preao u Bemun. Vratio se tek na molbu ruskog i engleskog konzula! koji nisu mislili da stvari treba da idu tako daleko. 2osle toga je pokuao da silom izmeni novo stanje. Izazvao je pobunu u narodu! kojoj je kao vo(u uputio svog ro(enog brata .ovana. %li je ta buna brzo preseena energinim posredovanjem Vuievim. Videi da iza svega ovog to se desilo nema vie ni potrebnog autoriteta ni odziva u narodu 'ilo se reio! da se odree kneevskog dostojanstva. Uinio je to 3. juna 3D<4.! a dva dana potom napustio je rbiju. 'iloa je 6ormalno nasledio njegov teko bolesni sin 'ilan! za koga jedan izvetaj kae da je-malo utekao od idiota-. 'esto njega je stvarnu vlast imalo namesnitvo! koje su sainjavali .evrem /brenovi! Vui i 2etronijevi. +nez 'ilan je umro posle nepune etiri nedelje dana ;F@. juna>. 'la(i 'iloev sin 'ihailo ;ro(en A. septembra 3DFA.>! kome je tad bilo tek esnaest godina! nalazio se sa ocem u Vlakoj. 'ilo se jedno vreme kolebao da ga uputi u rbiju! ali je popustio. 'ladi knez doao je u "eograd tek poetkom 3DA=. god.! poto ga je 2orta potvrdila. *jegov poloaj nije bio lak. 'rnja na njegova oca prenela se dobrim delom na celu porodicu! iji neki lanovi posle 'iloeva odlaska nisu hteli da se pomire sa stvorenim stanjem! nego su stalno bukali u narodu. .avila se i jaka stranka pristalica %leksandra! sina +ara(or(eva! iji je glas u narodu sve vie dobijao. I sam knez 'ihailo! rano zreo! imao je svojih udi i zamerao se ljudima. 2rvi sukob nastao je povodom toga! to je 2orta postavila mladom knezu kao savetnike Vuia i 2etronijevia. 2ristalice /brenovia! u dogovoru s lanovima te kue! digoe bunu! da toboe spasavaju kneza iz njihovih kandi! i nagnae obojicu da napuste svoja mesta! a posle i rbiju. Uz njih su se morale sklanjati i neke druge vo(e ustavobranitelja. 2osle su nastale borbe i izme(u samih /renovievaca. +neginja Gjubica radila je ivo na tom! da se 'ilo ponovo dovede u rbiju i bunila je ak i narod s tim ciljem! dok je .evrem! vo(a druge grupe! ostao dosledno protiv 'iloa. Bemlja se! usled svih tih raspri i agitacija! silno uzmutila. 2osredovanjem ruske vlade pokualo se doi do nekog smirenja! ali je ono bilo samo prividno. +ad su se Vui i 2etronijevi! poetkom prolea 3DAF. god.! vratili u rbiju dolo je naskoro do novog prevrata. 2omagani od turskih vlasti i beogradskog vezira Vui i 2etronijevi! koji su se silama pretstavljali kao protivnici ruskog uticaja u rbiji i tim stekli njihove simpatije pa i obeanje pomoi! digli su bunu protiv kneza 'ihaila ve u leto 3DAF. u njihovom pokretu ile su im na ruku i susedne austriske vlasti. Vui je! zavaravai trag! izbio F3. avgusta nenadno u +ragujevac! doepao se topova i municije! i odmah dao znak za ustanak. 2re toga je uhvatio veze sa mnogo uglednih ljudi iz naroda i pridobio ih za stvar. +neeva vojska! koja je s njim zajedno dola na +ragujevac! bi rasturena brzo i lako! posle nekoliko ispaljenih topovskih metaka. 'nogi njegovi ljudi i o6iciri prebegoe buntovnicima. am Vuiev glas uneo je zabunu i strah. +nez je morao naglo da se povlai i ne smejui da saeka Vuiev napad na "eograd prebacio se nou izme(u FE. avgusta u Bemun. $im begstvom krunisan je njegov potpuni poraz. *jegove pristalice! koliko ih je jo ostalo! klonue! a njegov autoritet pade beznadeno. Vojska

487

Istorija Srba Vladimir orovi koju su vodili u pomo knezu teva 'ihailovi i .ovan 'ii iz jugozapadne rbije razi(e se pred optom malodunou. Ustavobranitelji su brzo sazvali narodnu skuptinu da izaberu novog kneza. |urili su da sile i ostali svet stave pred svreni in! a nisu ni u zemlji hteli dui period bezvlaa. *a skuptini je F. septembra bio izabran za novog kneza +ara(or(ev sin %leksandar! koji je tad imao <E godina i bio zreo ovek. 2orta je odmah potvrdila nov izbor. %li ne i 5usija. 2rotivnici 'ihailovi! koji su se ranije oslanjali na 5usiju i njenom pomou doli na vlast! uli su sad u veze sa protivnicima 2etrograda i agitovali su na strani tim! da je mladi knez sav u ruskim vodama. U 2etrogradu su nalazili! da je izbor novog kneza sumnjiv! poto je izvren pod pritiskom ustavobraniteljske revolucije i traili su novo glasanje. *aroito su u ruskim slubenim krugovima krivo gledali na veze ustavobranitelja sa izvesnim alanovima poljske emigracije! koja je otvoreno radila protiv 5usije i koja se grupisala oko aktivnog kneza %dama )artoriskog. 5eim *ikole I naelno je bio protiv svake revolucionarne izmene poretka! a naroito u pitanjima gde je imala da se uje s pravom ruska re. 2orta je morala priznati rusko gledite i odrediti novi izbor. Ba novi izbor 5usija je ak uputila u rbiju jednog svog pretstavnika! barona Givena! a Vui i 2etronijevi morali su se privremeno povui sa svojih poloaja! da ne bi toboe uticali na izbor kao vlast. *a novoj skuptini! 3?. juna 3DA<.! ponovno je izabran knez %leksandar. :a bi suzbila antiruske elemente i da bi rbiji obezbedila period mira! ruska je vlada posle toga traila i izradila! da se uklone iz zemlje Vui i 2etronijevi. +ad su se uklonili /brenovii da idu i ova dvojica! da bi zemlja poinula i da bi se stiale raspaljene strasti. rpsko javno miljenje bilo je u velikoj veini za ustavobranitelje. +ara(or(ev presti postao je tada vei nego 'iloev. 2onajvie s toga to je bio u prolosti! koju mnoga nova lica nisu neposredno zapamtila i to je bio vie u naoj epskoj tradiciji nego 'iloeva praktina i raundiska politika. .edan deo ustavobranitelja pokazivao je istinske elje da se rbija pravno sredi i kulturno unapredi. 2otrebi oseanja zakonitosti u zemlji! gde su do jue vladali $urci sa svojim poznatim shvatanjima u pitanjima tovanja zakona! i gde je knez 'ilo moda najvie greio stavljajui svoju volju iznad zakona! traio je i naglaavao ceo svet u rbiji. Ustavobranitelji su to dali. Ve 3DAA. god. donesen je gra(anski zakonik! na kom se poelo raditi jo za 'iloeva vremena. *ajvee zasluge oko donoenja tog zakona stekao je tada uveni pravnik .ovan 1adi! inae u knjievnosti poznat kao 'ilo veti. Iza tog zakona doao je 3D?<. god. zakonik o gra(ansko0sudskom postupku. tim u vezi izvrena je organizacija sudova! kao prvi uslov da se stvori pravna drava. Ustavobranitelji su isto tako radili mnogo i na dizanju narodne prosvete. U tom se pravcu bilo krenulo napred i poslednjih godina vlade kneza 'iloa! iako on lino nije pokazivao mnogo revnosti. am nepismen imao je dosta nepoverenja prema ljudima od knjige! me(u kojima! na alost! nije nailazio mnogo na vrste karaktere. 2rvo kulturno sredite stvorilo se za njegove vlade u +ragujevcu. $u se nalazila relativno dobra kola sa dva0tri uitelja. 8od. 3D<<. prva tamparija rbije prenesena je u +ragujevac i tu su poele izlaziti i prve novine te zemlje! *ovine srbske! pod urednitvom u tom poslu ve donekle iskusnog :imitrija :avidovia. :ve godine potom proradilo je i prvo nae pozorite pod upravom knjievnika .oakima Vujia. U +ragujevac je prela iste godine kad i tamparija i prva gimnazija. ,U poetku jedina struna kola u zemlji! ona je vrila ulogu univerziteta i prva generacija njenih svrenih (aka otila je u dravnu slubu! i to su bili prvi nai inovnici kolovani u rbiji... jeseni 3D<D. knez 'ilo je nju ,imao milost na stepen Giceuma vozvisiti-! a Gicej je neprekidnim razvitkom svojim postao!

488

Istorija Srba Vladimir orovi preko Velike kole! 34=?. Univerzitet.- Ba prosvetu se jo vie trudio kneev brat! .evrem /brenovi! koji je iveo i upravljao u capcu i napravio od tog zaostalog turskog grada bogate 'ave jedno od najnaprednijih mesta rbije jIj veka. $u je 3D<E. god. poela rad druga srednja kola zemlje. %li najvei zamah dobija rad na narodnom prosveivanju za vlade ustavobranitelja! kojima "eograd postaje glavno sredite i trajna prestonica zemlje. Ba njihova vremena otvoreno je preko F== novih kola& 3D??. god. zaveden je prirez za pojaanje kolskog 6onda! a 3D?@. god. izdat je zakon o osnovnim kolama. Bakon o gimnazijama objavljen je ve 3DAA. god. *jim je organizovan Gicej ili ,veliko uilite-! iji je rad poeo ve ranije. *a njemu se kao prvi osnovao pravni 6akultet za obrazovanje inovnikog aparata& god. 3D?<. doao je prirodnjako0tehniki& a trei! ,obti-! bio je zaetak 6ilozo6skog. Bakonom od 3DAA. god. bile su obuhvaene i bogoslovija i ,posleno0trgovako uilite-. $aj zakon radio je kao naelnik 'inistarstva 2rosvete .ovan t. 2opovi! na odlini dramski pisac i knjievnik. em tih kola otvorene su jo 3D?=. god. vojna i 3D?<. god. zemljodelska. 'islilo se i na nauku. .o u jesen 3DA3. god. osnovano je bilo skromno drutvo rpske slovesnosti mesto %kademije! koju je predlagao .. t. 2opovi! sa ciljem da radi na ,obrazovanju i usavrenstvovanju- srpskog jezika. :oga(aji od 3DAF. god. prekinuli su drutveni rad! koji je nastavljen 3DAA. god. 2rva knjiga tog uenog drutva! 8lasnik! kao njegov organ! izala je tri godine docnije. Uz 'inistarstvo 2rosvete osnovan je 3DAA. god. *arodni 'uzej! a 3DA4. god. ckolska komisija kao prethodnica dananjeg 2rosvetnog aveta. .o 3DAF. god. pomiljalo se na otvaranje *arodne "iblioteke! koje je izvedeno tek 3D?<. +nez %leksandar znatno je unapredio i vojnike poslove. Ve je knez 'ilo poeo sa uvo(enjem vojnike obuke u modernijem smislu i imao je ak i jedan kadar stalnih o6icira. %li je prava stajaa vojska uvedena tek u ovo vreme. ,8arnizonsko vojnitvo- imalo je dva bataljona sa etiri ete peadije! jedan eskardon konjice i bateriju od est topova! a ulazilo je u sastav 'inistarstva Unutranjih :ela. Iz razumljivih nacionalnih potreba ure(ena je 3DAD. god. prva topolivnica! a godinu dana potom otvorena je i prva artiljeriska kola kod nas. U spoljanjoj politici ustavobranitelji su se udaljavali od 5usije. *alazili su! da se ona suvie mea u unutranje poslove i da s toga treba njen uticaj suzbijati. $aj stav nije doao spontano. :ok je 5usija drala njihovu stranu protiv kneza 'iloa oni su sami traili to meanje. 5eakcija je dola! kad je 5usija stavljala primedbe na izvesne njihove postupke i kad su se mogli nadati da e neke druge sile biti bolje raspoloene prema njima. Veze! koje su ustavobraniteljske vo(e poele u 9arigradu sa pretstavnicima poljske emigracije! podravane od Crancuske! nastavljale su se i produbljivale i u rbiji. Genoar Bvijerkovski! agent kneza )artoriskog! doao je u "eograd i nastanio se u kui %vrama 2etronijevia. Ba vreme agitacije za izbor kneza %leksandra 2oljaci su se zalagali svom energijom. 2reko njih ustavobranitelji su doli u vezu sa 6rancuskom vladom! koja je tada! sa 7ngleskom! bila otvoren protivnik ruske politike. +nez %dam )artoriski! nekadanji ruski ministar Inostranih :ela za prvih godina +ara(or(eva ustanka! imao je prilike da izblie pozna stanje na "alkanskom 2oluostrvu i da oceni znaaj koji bi rbi mogli imati na njemu. /n je namenjivao rbiji vodeu ulogu me(u .unim lovenima i verovao je da ona treba i moe da okupi sve njih u jednu dravu. Iako je posle! kao poljski rodoljub! postao protivnik 5usije on nije bio i protivnik lovena. |eleo je samo da postanu to nezavisniji od severne carevine. *jegovi ljudi radili su ivo u korist ustavobranitelja. *jegovom posredovanju ima se 489

Istorija Srba Vladimir orovi zahvaliti ak i to! to su se Vui i 2etronijevi! posle godinu dana stranstvovanja! mogli vratiti u otadbinu. U "eogradu je 3DA<. god.! kao svog novog poverenika! mesto Geonara! poslao )eha Cranju Baha! biveg uesnika u poljskom ustanku! oveka vrlo aktivna i iskrenog prijatelja i svoje i posle srpske stvari. $aj ovek dao je ideju i ak izradio i prvi plan za jedan od naih najvanijih nacionalnih programa u jIj veku. "rzo po svom dolasku u rbiju 3DAA. god. on je izradio memoar o , lovenskoj politici erbije-. 8lavna pitanja su bila# ,+ako bi se od turskog carstva slavenskog sazidati moglo- i ,/ sredstvima kojima bi se sjedinenje sviju .uni lavena izdejstovati moglo-. Izvesne svoje ideje i sugestije Bah je primio od )artoriskog. )artoriski je preporuivao da rbi iskoriste tursku vrhovnu vlast i da uveaju svoju snagu! ali da izbegavaju ruski uticaj. Isto tako treba zazirati i od %ustrije. Crancuska ima interesa da u rbiji! mesto turske! dobije novog saveznika. I 7ngleska bi rado videla rbiju sa izlazom na more. rbi treba da stvore blie veze sa ostalim lovenima i sa 'a(arima! koji ele da se oslobode %ustrije. U "eogradu Bah je uao u veze sa mladim Ilijom 8araaninom! ijeg su oca ubili ljudi kneza 'ihaila prilikom poslednje pobune. $o je bio ovek sa trideset godina ;ro(. 3D3F.>! koji je poeo karieru kao trgovac! a koji je kasnije preao u prvu stajau vojsku i postao njen o6icir. 2osle promene dinastije dobio je in Vuievog pomonika u 'inistarstvu Unutranjih :ela! a kad je Vui morao napustiti zemlju postavljen je za ministra toga resora. "istar i uman ovek 8araanin je postao prvi dravnik rbije veega stila. U zajednici sa Bahaom! na osnovu njegova memoara! on je 3DAA. god. sastavio svoje uveno *aertanije ili ,2rogram spoljne i nacionalne politike rbije-! ali ga je znatno izmenio i podesio za srpske prilike. +ad se porede oba spisa! Bahov i 8araaninov! vidi se jasno koliko je ovaj drugi ovek imao neposrednijeg poznavanja prilika ne samo u rbiji! nego i u celom susedstvu! i koliko je bio politiki realniji. *aertanije! polazei sa konstatacije da je poelo ,dvienije- me(u lovenima! naglaava da rbija ne sme ostati u dotadanjim malim granicama i da ima teiti ,sebi priljubiti sve narode srpske koji ju okruavaju-. *i 5usija ni %ustrija nemaju interesa da se mesto $urske stvori ,drugo hristijansko carstvo-! prva radi 9arigrada! a druga zbog opasnosti da ne izgubi svoje junoslovenske podanike. , porazumjenije dakle i sloga sa %ustrijom jeste za rbiju politika nemogunost! jer bi ona sama sebi ue na vrat bacila-. U tenji da stvore veliku dravu na "alkanu rbi ne idu ni za kakvim revolucionarnim aktom! nego bi nastavili samo svoju staru istorisku misiju. rbi su prvi borbom dobili svoju slobodu me(u lovenima u $urskoj! pa je sasvim prirodno da oni i dalje vode celu akciju. "ugari su izgubili veru u sebe i nadaju se oslobo(enju samo od 5usije. %li rbija nema snage da izvede odmah u delo ceo program! a i inae treba da radi oprezno. Ba razliku od Baha 8araanin je nalazio! da je ipak za rbiju savez sa 5usijom najprirodniji! ali pod uslovom da i sama 5usija uvidi! kako bi joj bio bolji savez s malom rbijom ,nego sa %ustrijom! za koju ona Bapadne lovene i uva.:unost je rbije! da i ona politiki deluje u "ugarskoj! kako se ova pod drugim uticajima ne bi otu(ila od nje. $o bi mogla uiniti otvarajui kole u "ugarskoj i kolujui mlade "ugare! i obraajui naroitu panju da se nacionalizuje crkva u "ugarskoj! koja se u to vreme nalazila u rukama 8rka. 8lavnu aktivnost imala je rbija da razvije pored 9rne 8ore! koja se bila ve skoro sasvim otrgla od $uraka! u "osni! 1ercegovini i severnoj %lbaniji. everna %lbanija obuhvatala je u stvari taru rbiju. a tim krajevima treba odravati sve ee veze i negovati ljubav i sporazum izme(u pravoslavnih i katolika. *jihovo ujedinjenje u obliku ,dravnog sojuza- ima se izvriti pod vo(stvom rbije i nasledne dinastije +ara(or(evia. 2reko "osne moe se onda

490

Istorija Srba Vladimir orovi uticati i na :almaciju i 1rvatsku. U tom programu prvi put je iznesena misao! da rbija! u interesu svoje trgovake emancipacije od %ustrije! treba traiti svoj izlaz na more. $o bi bio Ulcinj! s putem preko kadra. Bahovu poduu glavu o odnosu rbije prema 1rvatskoj 8araanin je izostavio nalazei oevidno! da ona ne moe ui u prvi plan rada. *ije se mnogo zadravao ni na rbima iz rema! "ake i "anata! iako je priznavao da tamo treba vie raditi na vezama. )inio je to s toga! to je bio svestan da rbija sa svojom malom snagom ne moe u isto vreme delovati i me(u podanicima $urske i me(u podanicima %ustrije. em toga! nije moglo biti mudro izazivati podozrenje %ustrije dok se ne postignu neki uspesi u $urskoj. 8araanin je odmah i poeo rad u oznaenom pravcu! a posebno u "osni. *aroito je naao odziva me(u 6ranjevcima! koji su tih vremena vodili vrlo otar spor sa svojim biskupom 6ra 5. "ariiem. %ntiaustriski raspoloeni 6ra Ivan .uki! jedan od najaktivnijih lanova toga reda! bio je vrlo blizak "eogradu! a 6ra 'artin *edi je pevao pesme u slavu ustavobrnitelja. *jihovi ljudi traili su podrke u toj borbi kod srpskog kapuehaje u 9arigradu i dobijali su je. 5adilo se isto tako i u taroj rbiji i severnoj %lbaniji. 1rvati su 3DAA. god. pokrenuli u "eogradu svoj list "ranislav! a njihov vo(a Gjudevit 8aj imao je tesnog dodira sa vladom. 5eim ustavobranitelja imao je velikih protivnika. U spoljanjoj politici osealo se! da nema punog naslona na 5usiju! a i kod %ustrije se nailazilo na dosta tekoa. +nez 'ihailo! kao i knez 'ilo! nisu mirovali. Upozoravali su na pogreke nove uprave i narod u zemlji i susedstvu i kabinete velikih sila. 2ripremali su i bune i prepade! ali bez mnogo uspeha. /d njih je najvie zapamena +atanska buna iz 3DAA. god. *ju je izveo tevan .ovanovi 9uki! koji je FF. septembra sa dvadesetak drugova! preobuenih u katane! preao avu i upao u cabac. 2osle prvog iznena(enja! kad su se buntovnici doepali glavnih dravnih zgrada! vlasti su brzo organizovale protumere. 9uki je iz capca! s neto novih drugova! poao u 2odrinje! zauzeo Goznicu! i krenuo prema Valjevu. %li ga je nedaleko od Valjeva saekala vojska koju je vodio prota 'atija *enadovi i razbila ga je potpuno. 2osle toga je doao Vui! koji je vrlo svirepim merama uspostavio red ali uveo i pravu strahovladu partizanskog reima. rbi iz ostalih krajeva bili su na strani novog kneza %leksandra. 2rednjaio im je mladi vladika crnogorski! poznati pesnik 2etar II. /n je oboavao +ara(or(a i njegov smeli podvig. Ispevao mu je tri pesme! od kojih je najznaajnija posveta njegovom glavnom i najboljem delu 8orskom Vijencu 2rahu oca rbije. amom knezu %leksandru pisao je 3DA<. god.! da je njegov dolazak na presto ,praznik najdrai njihovim duama! bez iskljuenija celome rbstvu od maloga do velikoga. % meni drae i milije od ijednog srbskoga sina-. /n je prvi poeo upuivati crnogorsku omladinu da se koluje u rbiji. Uinio je sve to se onda moglo! da odnosi izme(u dve srpske kneevine budu to prisniji. Iz Vojvodine prilian broj srpskih boljih knjievnika preao je u rbiju i radio tamo! kao .ovan t. 2opovi! .ovan 1adi! gor(e 'aleti! .ovan teji i dr.& +ara(or(evac je bio i ima 'ilutivnovi arajlija. U to vreme rbiji se obraaju i prvi rbi katolici iz :ubrovnika. 'atija "an stupa u srpsku slubu! a 'edo 2uci daje svoje spev +ara0(ur(evku sa jasnim raspoloenjima. /brenovii su stvorili jednu malu grupu svojih pristalica u "eu zahvaljujui! u glavnom! davanju pomoi i stipendija. Vuka +aradia oznaavali su kao njihova oveka! ali on je to bio samo po nevolji. /stao je s knezom 'iloem! iako ga nije voleo! zato to mu je taj davao novane potpore i to su ga prijatelji kneza %leksandra bili jedno vreme odbili. em njega! uz kneza 'ihaila su bili! kao njegovi pitomci ili kuni uitelji! gura :anii i "ranko 5adievi.

491

Istorija Srba Vladimir orovi

Srpski pokret 4565. godine

%psolutistiki metod kneza 'eterniha pretvorio je bio %ustrisku 9arevinu u pravu policisku dravu. Uguivan je sistematski svaki slobodoumniji pokret! koji bi ma u em podrivao osvetani poredak. 'eternih je bio konzervativac i po prirodi i po uverenju. %ustriska 9arevina! sastavljena iz raznih narodnosti! bila je ostatak starog politikog sticaja prilika i teko se snalazila u novom vremenu. U jVI veku i dalje oko nje su se pribijali razni mali narodi i drave! da bi u veoj zajednici mogli s vie uspeha odolevati turskom naletu. %li posle suzbijanja $uraka te je potrebe nestalo. 'esto toga! s bu(enjem nacionalne svesti! od poetka jIj veka! sve su se vie javljale tenje! da se ta zajednica napusti i da se u(e u okvire nacionalnih drava. $alijani su! dotle razbijeni! poeli pisati! i govoriti! i raditi o svom narodnom ujedinjenju& isti takav se pokret javlja i kod *emaca. U oba naroda ostvarenje tih planova moglo se postii samo na tetu poseda %ustriske 9arevine i prestia 1abzburke dinastije. Ve tada! sredinom jIj veka! javljale su se u "eu zebnje! da bi i jedna slobodna srpska drava na "alkanu mogla postati privlana taka za njene jugoslovenske podanike. % ceo pokret za jaanje me(usobnih slovenskih veza! prozvan panslavizmom! posmatran je s puno sumnjienja kao ista politika akcija pod vo(stvom 5usije i sa ciljem da u krajnjoj liniji njoj poslui. *acionalna aktivnost 'a(ara! veoma iva i impulzivna u prvoj polovini jIj veka! dobila je postepeno karakter narodne borbe za punom nezavisnou od "ea. 2ucalo je na sve strane. 'eternih je to oseao i s toga je! kao jedino sredstvo za odranje! stezao obru. *ije radio nita znaajno! da prethodnim merama kanalie izvesne struje i da za vremena dravu osloni na onaj deo elemenata koji je! istina! traio izmenu sistema! ali koji tada jo nije izlazio iz okvira dravne zajednice. +ad je u 6ebruaru 3DAD. izbila revolucija u 2arizu! koja je sruila monarhiju i dovela do proglasa republike u Crancuskoj! zaljuljala se iz temelja i trona austriska zgrada. 2lanue ustanci na sve strane. *emaki rodoljubi sazvae u Crank6urtu svenemaki sabor! koji je imao jasno da izrazi elju za nemakim ujedinjenjem! ali ne pod vo(stvom %ustrije. +ao odgovor na to doao je posle sveslovenski sastanak u 2ragu! na kom je uestvovalo i nekoliko rba. Iza tih i pored tih mani6estacija poee i uline borbe. Uzbuni se ak i lojalni carski "e. 'eternih morade biti rtvovan. %li to ipak ne smiri uzavrele duhove! naroito ne tamo gde je pokret dobio ne samo karakter borbe za ustavne slobode! nego i za nacionalno oslobo(enje. U %ustriji postadoe najopasniji 'a(ari! koje je vodio vrlo temperamentni besednik Gajo +out. U svom nacionalizmu 'a(ari nisu imali nikad dovoljno mere. *a podruju krune v. tevana oni su prema ostalim narodnostima bili i ostali stalno manjina. :ravu su me(utim vodili i pretstavljali samo oni. U strahu da to vo(stvo ne izgube ili da ga ne bi morali deliti! oni su poeli svima sredstvima nastojati da Ugarskoj ouvaju ma(arski karakter. U toj tenji morali su doi u sukob s ostalim narodnostima& a u prvom redu sa rbima i 1rvatima. rbi su imali svoje privilegije s jedniom vrstom verske autonomije! na koje su 'a(ari odavno krivo gledali i za koje je postojala opasnost! da bi im ih mogli jednog dana ukinuti. 1rvati su isto tako uvali svoja istoriska prava i naroito svoj jezik! iju su upotrebu 'a(ari organizovali na sve ue krugove. "eka vlada upotrebljavala je vrlo esto rbe i 1rvate! ija je borbenost bila dobro poznata! kao svoje oru(e za obuzdavanje ma(arskih prohteva. $o je onda stvorilo izme(u njih i 'a(ara jo vei jaz! jer je! uz naelne protivnosti! doao jo i momenat apsolutnog nepoverenja. +ad su stigle vesti o neredima u 2arizu i zatim u samom "eu i kad se doznalo ta nameravaju i trae 'a(ari digli su odmah svoj glas i rbi i 1rvati. Bagreb je postao 492

Istorija Srba Vladimir orovi vrlo aktivan i pod vo(stvom bana .osi6a .elaia! graniarskog pukovnika! dao je! skoro od prvog dana! tom pokretu borben karakter! ali u isti mah pokazao je privrenost prema 1abzburkoj dinastiji. 8raniari su bili najbolji deo austriske vojske i u ovo vreme odaniji dvoru nego mnogi nemaki pukovi. U tom duhu lojalnosti i besprekornog vrenja slube oni su vaspitavani stoleima! i to me(u graniarima podjednako i rbi i 1rvati. 8odinama se u jednom popularnom srpskom maru pevalo i ponavljalo# +ad zaeli svetli car U smrt skae graniare rbi! iz poetka! nisu bili protiv 'a(ara& ne bar rbi iz "ake! "anata i rema. *aprotiv! mnogi od njih iskreno su pozdravili njihov pokret. "ilo je to iz mnogih razloga. *eto zbog tekog stanja naih kmetova pod teretima 6eudalnih nasle(a& neto zbog pritiska vlasti! koje su jo uvek prema rbima postupale s mnogo verskih i drugih predube(enja& neto zbog uopte tekih ekonomskih uslova za ivot& a neto i po atavistikoj tradiciji borbe protiv nosilaca tu(e vlasti. "ez unapred spremljenog plana i bez prethodne organizacije oni su brzo poeli akciju. Ve 3=. marta zbacili su mesne optinske vlasti u Bemunu i 2anevu! na ijem su elu stali *emci! pa su odmah obrazovali i narodnu gardu. 2red uzbu(enim narodom morao se u 2anevu povui i jedan odred vojske! koji je hteo da povrati stari red. 2obuna nije bila uperena protiv 'a(ara! koji u tim mestima nisu pretstavljali nikakvu naroitu snagu. 2anevo je ak proglasilo toga puta svoje spajanje sa Ugarskom! kidajui veze s vojnom granicom. 2obunjenici u Bemunu nosili su ma(arsku zastavu. U 2eti su srpski (aci i pretstavnici od D< optine klicali ma(arskim revolucionarima. *arodni odbor! kome je pretsedavao Isidor *ikoli! doneo je u "udimu E. marta svoje zakljuke! od kojih je prvi bio ovaj# , rblji priznaju ma(arsku narodnost i diplomatiko dostoinstvo ma(arskog jezika u Ungariji! ali zahtevaju da se njiova narodnost prizna i slobodno upotrebljavanje jezika njinog u svim njinim delima i savetovanjma zakonom utvrdi-. U ostalim takama traili su autonomiju crkve i kole& svoj narodni sabor! koji moe optiti neposredno s 9arem& slobodno samostalno ure(enje Vojne 8ranice. %kt je sadravao poklie# ,+ralju vernost! oteestvu svaku ertvu! 'a(arima bratsku ljubave- rpski pounski (aci uestvovali su u ma(arskim podvizima i po njihovim primerima hteli su da delaju i sami. Vodi ih mladi ajka! vetozar 'ileti! (ak slovakih romantiara .. +olara i Gj. ctura! koji su propovedali slovensku uzajamnost i to vru vezu. 2od uticajem njihovih ideja on je uzeo za sebe naziv veslav. Ve 3DA@. god. tamonja omladina izdala je svoj almanah lavjanku! a 'ileti je oduevljeno pevao# /j lavjani! brao draga! kucnuo je i na ase U akciji pounske omladine sjedinjavali su se odjeci sveslavenskog kongresa u 2ragu i revolucionarnog zamaha u 2eti. 2lamene pesme 2ete6ijeve raspaljivale su duh i u srpskim redovima. %li se uskoro to prijateljsko raspoloenje prema 'a(arima izmenilo. U 2eti su od ranije strahovali od panslovenske agitacije i s toga su i ceo rad omladine gledali s podozrenjem. :ranje 1rvata ih je ogoravalo. Imali su sigurnih dokaza! da hrvatski patrioti pozivaju rbe u saradnju protiv 'a(ara i da im u tom ide na ruku! u ime slovenske solidarnosti! i dobar deo srpske omladine. :obili su izvetaje! sasvim pouzdane! da i u rbiji izvesni agitatori govore! kako je doao as da se pre(e na delo! poto je %ustrija paralizovana i kako treba raditi ne za 'a(are! nego za rbiju. 'atija 493

Istorija Srba Vladimir orovi "an krstario je po remu! iao je u *ovi ad i Bagreb! i govorio da treba izvui! u tom mutnom vremenu! to vie koristi za srpsku stvar! ali u isto vreme raditi i u sporazumu sa 1rvatima. 'a(ari su s toga vrlo brzo ohladili prema rbima. *eprijatne su im bile i srpske peticije! koje nisu bile u skladu sa planom o jedinstvenoj 'a(arskoj. +ad mu je dola deputacija novosadske optine sa zahtevima! koji su u sutini odgovarali onim budimskim! +out je bio u nezgodi i nije mogao da ih zadovolji. *ova! slobodarska i demokratska Ugarska! govorio je on! liena 6eudalnih tereta i predrasuda! nee se prema svojim pripadnicima ponaati kao raniji reimi. *e treba! s toga! traiti zajemivanje posebnih prava! koja nee niko ugroavati. Iskustvo je! me(utim! naterivalo rbe da budu oprezni. .edno su rei! a drugo dela. :otadanji postupci 'a(ara i njihov ultranacionalistiki stav nisu ulevali mnogo poverenja. I oni su s toga uz ta opta prava i slobode traili stalno i svoja srpska prava. 'a(ari im to nisu mogli dati iz naelnih razloga svoje nacionalne politike! koja je traila jedinstvo drave u svakom pogledu! a i s toga to bi srpski sluaj mogli uzeti za primer i drugi narodi Ugarske. 'ladi i plahoviti i ambiciozni gor(e tratimirovi! glavni organizator narodne garde me(u rbima! doviknuo je! da rbi mogu dobiti zadovoljenje svojih zahteva nekom drugom pomou. 5azdraeni +out nazvao je taku izjavu veleizdajom i zapretio je! da e tad izme(u rba i 'a(ara odluivati ma. +od rba su se! doista! s vie strana uli pozivi i usklici! da se iskoristi ova prilika i izvede ujedinjenje rba s obe strane ave i :unava. 2aa u "eogradu opominjao je austriske vlasti na opasno vrenje. "eke vlasti bile su u nezgodi. I srpski i ma(arski pokret imali su opasnih tendencija! i to nesumnjivo centri6ugalnih. %li ma(arski je ipak bio opasniji. Bato! to su 'a(ari bili dobro organizovani i to su imali vie snage. rbi su bili politiki neiskusni i nedovoljno povezani! pa je bilo nade da se na njih moe lake uticati. 1rvati su imali nesumnjiva dodira sa dvorskim krugovima i za njih se znalo sigurno! da se nee izneveriti dinastiji. $rebalo je u tom pravcu delovati i na rbe! i to preko svih inilaca. Ba "e je! me(utim! bio glavni spas u tom! da se protiv centrale ne sloe sve nezadovoljne narodnosti. %ko ikad! sad je bio as da se zavadom pokua ouvati i posed i osiguravanje vlasti. Bahvaljujui ma(arskom dranju na to se nije dalo dugo ekati. Ve <3. marta zvonio je vetozar 'ileti na uzbunu u urukoj crkvi i pozivao narod u borbu protiv 'a(ara! koji nameu svoj jezik i gue slovensku narodnost. U drugim mestima traio je! da srpske ete u austriskoj vojsci ne idu u Italiju! nego da ostanu u Bemlji i brane od 'a(ara domae ognjite. U tom smislu ireni su i proglasi. I imao je uspeha. 2ozivani ljudi nisu hteli da idu i da prime vojnike predmete. +arlovaki rbi postavili su F. aprila svoj program! u kom je glavni stav glasio# ,2rvi i najpoglavitiji osnov teenja naeg taj je! da protiv svakog napadanja obezbedimo ne smo crkvu nau pravoslavnu! u kojoj jednoj savest naa nalazi utehe i spokojstva! no da sauvamo zajedno i sveti onaj! ot dedova nai kao amanet nasle(eni koveg narodnosti nae! ime i jezik srpski! bez kojega bi ista ljubljena pravoslavna crkva lako sinove svoje preiveti mogla. 2ruajmo dakle ruke jednokrvnoj i jednoplemenoj brai naoj 1orvatima! s veselim iz dubljine srca uzklikom# da ivi sloga! da ivi trojedna kraljevina-. Ba rbe se trailo stvaranje vojvodstva! u koje bi uli rem! "aka! "anat i "aranja. U zajednikom zemaljskom saboru 1rvata i rba izabrani ban bio bi pretsednik! isto tako a od naroda izabrani vojvoda bio bi potpretsednik. Bajedniko ministarstvo imalo bi polovinu rba. rbi bi imali i svoj poseban sabor! koji bi se sastojao svake godine i reavao crkvena i kolska pitanja. 494

Istorija Srba Vladimir orovi *arod je bio nestrpljiv i jedva je mogao saekati saziv sabora. U +ikindi su 3F. aprila ljudi zderali ma(arsku zastavu i pobacali ambleme. +ad je mesni garnizon hteo da povrati red doekali su ga seljaci s kocima! kosama! vilama i drugim oru(em i razjurili su ga. 2otom su nastale pljake i ubijanja. U *ovom adu spalili su ljudi nametnute ma(arske protokole za crkve. 8omile gra(ana sa svih strana! kao deputacije i pojedinci! dolazile su u +arlovce i energino traile saziv sabora. 'ileti je grmeo protiv vladika! me(u kojima su se mnogi bojali odgovornosti i bune. 'a(ari su proglasili preki sud i dali iroku punomo njima odanom gro6u 2etru )arnojeviu! ali su tim svet vie razdraili nego uplaili. $u revolucionarnu atmos6eru hteo je da iskoristi i knez 'ilo. /n je! preko poverljivih osoba! nudio svoje usluge 'a(arima! ali je traio da ga priznaju kao srpskog despota. *jegove planove otkrivao je 'ilivoj "laznavac! mladi inovnik iz rbije! koji se kao uhoda pribliio knezu i stekao njegovo poverenje. /n to svakako nije inio sam po svojoj iniciativi! nego su tu misao dali knezu njegovi nekadanji ui saradnici iz june Ugarske! koji su za to pridobili i kneza 'ihaila. % inili su to s toga! to su videli da me(u rbima u Ugarskoj nije bilo u taj mah nijedne linosti! na kojoj bi se svi pouzdano sloili. +arlovaki mitropolit .osi6 5ajai! koji e imati jednu od glavnih uloga u pokretu! nije s poetka bio za suvie radikalne mere. 5o(en u jednom likom graniarskom selu 3@D?. god.! on je! za vreme ovih doga(aja! bio prevalio ezdesetu godinu i razumljivo je! to je i po vaspitanju i po godinama bio uzdrljiv. +ao episkop u :almaciji on se trudio da ojaa pravoslavlje i suzbija katolike pokuaje sa unijom! ali se pokazivao i kao ,slubouljudan- inovnik. Iz :almacije je bio premeten u Vrac! a 3DAF. god. postao je karlovaki mitropolit. *a poetku bune 3DAD. god. 5ajai je! kao lan ma(arskog 8ornjeg :oma! sudelovao pri obrazovanju prve ma(arske odgovorne vlade! u kojoj se nalazio i +out. 5azumljivo je s toga! to se izvesno vreme kolebao pred novim doga(ajima. %li narodno raspoloenje ponelo je! na kraju! i njega. U toliko pre! to mu je bila stavljena u izgled od rba toliko eljena ast patriarha. Ba svaki sluaj on je! ipak! narodnu skuptinu prijavio ma(arskom 'inistarstvu 2rosvete. *a veliku narodnu skuptinu! sazvanu u +arlovcima 3. maja 3DAD.! slegao se silan svet. "ilo je nekoliko lica iz rbije! me(u kojima stari prota 'atija *enadovi i mladi .ovan 5isti. av je grad bio u uzbu(enju. Ulicama su se meale rodoljubive i crkvene pesme! zvonila su zvona! a guslari su pevali o starim junatvima. *a svima ustima behu imena :uana i Gazara& traio se njihov duh! i njihov zamah. *a toj skuptini rbi su proglasili patriariju i vojvodinu. Ba patriarha je izabran mitropolit 5ajai! a za vojvodu graniarski pukovnik tevan cupljikac. rpski narod proglasio se tu ,za narod politino slobodan i nezavisan pod domom austriskim i obtom krunom ugarskom-. U isto vreme objavljen je politiki savez rpske Vojvodine sa $rojednom +raljevinom 1rvatske! lavonije i :almacije. Veze sa rbijom bile su jasne i vrste! iako se o njima u skuptinskim protokolima! iz razumljivih razloga! nije moglo govoriti otvoreno. *arodni /dbor! s patriarhom na elu! obratio se 3@. maja posebnim proglasom i ,vlakom narodu- u Ugarskoj! pozivajui i njega na saradnju! a malo potom su pozvali i *emce. U toj tekoj borbi koju su imali da vode i rbi i 1rvati pomiljali su na veze sa rbijom. rbi iz isto nacionalnih motiva i zato to im je trebao oslonac na nju. +od 1rvata elela se saradnja sa rbijom radi moralne pomoi i zato to se znalo! da e rbi iz Vojvodine postupiti onako! kako im se bude preporuivalo iz "eograda. % u Bagrebu se elelo! da se ne cepa narodna snaga! nego da rbi i 1rvati idu zajedniki protiv 495

Istorija Srba Vladimir orovi 'a(ara. toga je ban .elai uputio I. +ukuljevia da ode u +arlovce! a otuda u rbiju i da stupi u veze sa tamonjim vladinim krugovima. Imalo se! u koliko se mogne! raspraviti pitanje ure(enja odnosa i kompetencija izme(u Vojvodine i rbije s jedne i 1rvatske i lavonije s druge strane. *arod nije ekao pregovore! nego je radio po svom instinktu. Vojniki kordon na avi u okolini 'itrovice bio je bez ikakva uticaja& narod je slobodno prelazio s jedne na drugu stranu. Gjudi iz %ustrije vie sluaju savete i poruke srpskih vlasti nego svojih. rbijanci su uvali stanove austriskih o6icira i titili su ih od pobunjenika! sklanjajui ih ponekad na svoje podruje. 'e(utim! u samoj rbiji nije bilo pune saglasnosti. tvorile su se bile tri grupe! da jo ne kaemo stranke. tari Vui! koji je svojom osionou bio dodijao knezu! preao je u opoziciju i naao ponova oslonca kod ruskog konzula. 2otisnut s vlasti on je okupljao oko sebe mnoge nezadovoljnike i imao je znatna uticaja. Gjudi su ga se bojali i bili su uvereni da se on ponovo moe doepati vlasti. 2etronijevi je pristao uz kneza! ali je bilo izvesnih tekoa s 8araaninom. /vaj je nastavljao svoju 6ranko6ilsku politiku! ponekad uz prkos ne samo ruskoj! nego i austriskoj struji! koja je sve vie uzimala maha i koju su sainjavali mnogi rbi inovnici iz %ustrije i knez sam sa svojom uom okolinom. 8araanina su protivnici optuivali da bi sam eleo! pomou Crancuza! postati knez. 'ada se nalazio na poloaju ministra Unutranjih :ela on je uivao kneevo poverenje. +ad je izbila buna u 'a(arskoj bilo je vano pitanje kako e se drati rbija. 8araanin i njegovi ljudi bili su za akciju! dok je Vui ustajao otvoreno protiv. /n nije nikad voleo ,preane- i u narodu je vodio i agitaciju protiv njih. em toga! bojao se! u sluaju uspeha! da to ne digne ugled njegovim protivnicima i da se! u eventualno proirenom podruju! ne oslabi njegov uticaj. +nez se kolebao. I verovatno bi ostao pasivan! da se nije javila akcija kneza 'iloa. /vaj je u maju bio siao u Bagreb i odatle hteo poi u rem. "an .elai se bojao njegove agitacie! koja bi sigurno unela zabunu i dala srpskom pitanju nov obrt! pa mu je spreio taj put. /n je u Bagrebu kneza ograniio u kretanju i doiveo s toga jednu dosta neprijatnu stvar. Gjudevit 8aj! koji je u pogledu novca odavno bio slab! uzeo je od kneza izvesne sume s izgovorom! da mu! me(u drugima! trebaju i za bana. 'alo posle toga pojavio se i knez 'ihailo u *ovom adu! oevidno s istim ciljem. 2od uticajem njihove agitacije! da se oni ne bi digli na njegovu tetu! reio se i knez %leksandar! da i rbija! preko svojih dobrovoljaca! uzme uea u ustanku. rpski narodni odbor u kome je preuzeo predsednitvo mladi tratimirovi pozvao je narod 3F. maja! da slua samo njegove naredbe i da ga pomae ,oruanom rukom-! ,jer ukorenjeno bive zlo samo se sa maem u hrabroj srbskoj desnici moe iskoreniti.- $o je bilo otvoreno gaenje u bunu. U ovaj mah ne samo protiv 'a(ara! nego i protiv beke vlade! koja jo nije bila zauzela uopte nikakav stav prema srpskim zahtevima! a jo je manje stvoreno stanje bila priznala. *arodni /dbor pozivao se jasno na 6rancuski primer i njegovu borbu protiv ugnjetaa. :a umiri razdraenje 'a(ara "e je od prolea bio voljan da im u mnogom izi(e na susret. Vojnu 8ranicu! na njezino veliko ogorenje! podredio je ma(arskoj vladi& po zahtevu 'a(ara bio je .elai svrgnut sa banske asti. 'a(ari su sve ono to su rbi uredili proglasili za nezakonito i kad im svi pokuaji da odvrate rbe s uzetog puta nisu uspeli! oni su naredili da se proglasi opsadno stanje i upotrebi sila. *arodni /dbor je FA. maja! videi opasnost pred oima! smatrao za dunost izjaviti# ,'i! brao! ne idemo protiv cara i kralja Cerdinanda i njegove svetle porodice& narod srbski ne ide protiv carsko0kraljevskog prestola! nego narod srbski ide da odbrani cara i kralja i njegov prestol! koji su mu 'a(ari do opasnosti doveli-.

496

Istorija Srba Vladimir orovi $ako su rbi ustali da brane interese dinastije i "ea pre nego je to "e uinio sam. rpski pokret! koji je iz poetka imao tendenciju! da odbije nasrtanje na svoju narodnost i da obezbedi naciji spokojniji ivot sa uvanjem njezinih prava izvrgavao se sad! odjednom! u odbranu prestola. $o je! moe se rei! bila taktika& i "e i rbi imali su podjednakog interesa da suzbiju ma(arske preteranosti& i bilo bi prirodno da rbi svoju borbu usklade sa tenjama "ea. %li su rbi ovog puta istrali unapred i istupili su protiv 'a(ara pre nego je to iko drugi u %ustriskoj 'onarhiji uinio u tako otrom obliku. rpsku deputaciju! koja je pola caru da izloi narodne zahteve! vodio je sam patriarh. *a putu za Insbruk! gde se 9ar tada nalazio! deputacija je stigla u Bagreb. U saboru! FA. maja! i na ulici dolo je do oduevljenih i dirljivih mani6estacija za norodno jedinstvo. 5ajai je! burno pozdravljen! instalirao .elaia kao bana. 8ovorio o potrebi ,jedne due i jedne misli-! da bi se mogla izvojevati ,izgubljena- narodna prava. $om prilikom je utvr(eno! sklapanjem saveza! da rbi i 1rvati idu zajedno! potpuno zdrueni! i da se ni jedna strana nee zadovoljiti sama ma kakvim ustupcima bez zadovoljenja i druge strane. $a saradnja je bio dotad najvidniji uspeh velikog sveslovenskog pokreta i oduevljenja! koje su u naoj omladini naroito razvijali slovaki rodoljubi .an +olar! Gjudevit ctur i nauenjak 2avle ca6arik! i prvi politiki rezultat ideja o junoslovenskoj solidarnosti! koju je kao svoj program postavljao Ilirski 2okret! koji je u stvari bio koliko knjievni toliko isto i nacionalni i duhovni podvig. *arodni odbor! bojei se napadaja 'a(ara! bio je pozvao ljude na oruje. /ko +arlovaca i *ovog ada skupilo se nekoliko hiljada boraca! sa dosta graniara! koji behu doveli i svoje topove. 8eneral 1rabovski iz 2etrovaradina! upozoravao je :vor na raspoloenje u narodu i preporuivao je! da se ne razdrauju graniari! ali je sam lino uinio jedan nerazuman ispad! koji je pourio doga(aje. /n je <=. maja odgovorio jednoj srpskoj deputaciji! da na karti %ustrije ne postoji srpski narod i da on ne zna za srpsko ime i srpsku narodnost u %ustriji. /goreni! rbi su jo istog dana podneli caru tubu protiv njega. jutri dan pole su petrovaradinske ete put +arlovaca! ali su bile odbijene. Bapovednik srpske vojske g. tratimirovi! smatrao je taj napadaj kao odsudan za ceo dalji tok doga(aja& on je pokretu dao novu i snaniju dinamiku. 2o slubenim saoptenjima 1rabovskog sukob je zavren pregovorima! jer je on izbegavao strahote gra(anskog rata. I doista 3F. juna potpisan je sporazum izme(u *arodnog /dbora i 1rabovskog i )arnojevia i druge strane! koji je bio dosta liberalan. ma(arske strane pristalo se! da rbi ostanu do FF. juna na okupu i da saekaju izvetaj od deputacije upuene caru! jer su znali da taj nee biti povoljan. Vojvo(ani su u to opasno doba borbe bili bez vojvode. tevan cupljikac! na kom su se sloili posle izvesnih tekoa s drugim kandidatima! nije bio ovek od naroite energije. /n se iz poetka ak ustruavao da primi ponu(enu ast. +ao dobro vaspitani graniarski o6icir najpre je hteo da dobije za to odoborenje od svojih vlasti i od cara. Izbor ga je zatekao u Italiji! u vojsci koja je operisala protiv $alijana. +ako je car u to vreme pod uticajem 'a(ara! bio protivan narodnim eljama! cupljikac je ostao na svom mestu. Vo(stvo je s toga zapalo tratimiroviu. U 8lavnom /dboru! pored njega! nije bilo jakih ljudi od autoriteta. , ve sami skoro mladi ljudi i tako rei beskunici-! kae .ovan uboti. 9ar je @. juna primio srpsku deputaciju i kazao joj! sasvim u duhu ma(arskog shvatanja! da je karlovaki sabor sazvan nezakonito i da su zakljuci na njemu doneti pod uplivom rba iz rbije! i da ih on zbog toga ne moe potvrditi. $o je bio odgovor na srpsko istravanje! da oni brane carski presto. Vojnika stranka! s nadvojvodama na 497

Istorija Srba Vladimir orovi elu! trudila se da popravi r(avi utisak s te posete i dala je razumeti! da to nee biti poslednja re :vora. Vei o6iciri! skoro svi iz reda! koji su se kod nas nalazili na odgovornim mestima! smatrali su da je uinjena neoprostiva greka! to su graniari bili stavljeni pod komandu ma(arske vlade. U najbolji i najpouzdaniji deo austriskih trupa uneseno je ogorenje. 8raniari nee s 'a(arima i misle o njima isto onako kao i ostali njihovi sunarodnici. 2rema tome! ta je mera mogla samo da oslabi vojnu disciplinu i s njom i vojnu snagu 'onarhije. $aj stav vojnika izazvao je kolebanje na :voru. $ako se moglo dogoditi! da je .elai bio svrgnut kao ban! a ostavljen kao vojni zapovednik u Bagrebu. 2osle brzog uspeha kneza Vindigreca s uguivanjem nereda u 2ragu iza slovenskog kongresa i posle pobede nad $alijanima vojniki glas postao je jo moniji i uticajniji. /no to je doista tih vremena dralo %ustriju u zajednici i pretstavljalo glavno oru(e dinastije bila je vojska! sistematski vaspitavana u pravcu bezuslovne odanosti. +ad su u 2eti videli to kolebanje :vora i to uticanje vojnikih krugova traili su energino da car! dolaskom u Ugarsku! otvoreno i nedvosmisleno izjavi! da prihvata novo stanje. :volinost je paralisala svaki odluan korak i na jednoj i na drugoj strani i njoj se hteo uiniti kraj. vi vojni izvetaji su govorili! da je Vojna 8ranica u remu i "anatu u potpunom rasulu. rbi graniari i vei deo njihovih o6icira stavili su se na raspoloenje *arodnom /dboru. *arod se! skoro listom! dizao na oruje. U sve veem broju pristizali su dobrovoljci iz rbije! dok <=. jula nije preao kod +ovina i sam tevan +nianin! lini kneev prijatelj. /n se stavio na elo borcima iz rbije! koji su svojoj brai iz Vojvodine doneli ne samo neto stvarne! nego i veliku moralnu pomo. rbija je tim aktom uinila krupan korak u svojoj nacionalnoj misiji! izlazei otvoreno iz uskog okvira svoje lokalne politike i pokazujui da se zalae za bolju sudbinu svojih sunarodnika! ma gde se oni nalazili. U zemlji to preduzee nije prolo bez dosta velike opozicije. $oma Vui bio je odluno protiv njega! ne hotei da se rbija mea u poslove ,preko bare-. 9rnogorski vladika! 2etar II! gledao je s izvesnim pesimizmom na ovaj pokret i u julu pisao je knezu %leksandru# ,Vojvodstvo na slabe grane stoji! pa i da je sasvim oslobo(eno od 'adara za rbstvo nikakva napredka! kako rbi za sebe ne vojuju nego za tu(ina-. % drugom e prilikom iste godine rei# ,7 siromasi lavjani! to bi 7vropa bez robovah! da joj nije njiheVeih borbi izme(u rba i 'a(ara nije bilo skoro mesec dana iza onog prvog napadaja na +arlovce. %li su zato bile este manje arke i sukobi izme(u naroda i organa vlasti. 'a(ari su se trudili da u anarhino stanje unesu reda pomou vojske i njenih organa! a rbi su! da se obezbede! zauzimali izvesne strateke poloaje. 2rva vea borba razvila se F. jula oko entomaa! koji su rbi utvrdili i protiv koga su 'a(ari pokuali uzaludan napadaj. 8ra(anski rat uzeo je potom pun zamah. U jednom pismenom aktu generalu 1rabovskom od F=. jula patriarh je energino izjavio! da e rbi! ne na(u li pravog razumevanja za svoja prava kod nadlenih! opozvati svoju graniarsku brau iz Italije! pozvati sve lovene u pomo i obratiti se velikim silama i da e ak s +arlom %lbertom u Italiji sklopiti savez. +o tone hvata se i za vrelo gvo(e. *ee biti nikakvo udo ako se oni ,bace u naruja- ne moda samo 5usiji! nego ak i $urskoj. $akve rei! u pismenom aktu! sa tako odgovornog mesta! pale su u naoj prolosti sa tolikom otvorenou prvi put& to je ujedno i najbolji dokaz do koje se mere bilo trpelo narodno ogorenje. 2oslednjeg jula uputio je patriarh prekor banu .elaiu! to 1rvati nita ne preduzimaju dok se oni bore! i zapretio je! da e raskinuti savez. 2o zahtevu 'a(ara :vor je! usred te krize! F3. jula bio doneo odluku! da se patriarh svrgava sa svog dostojanstva! i da administraciju karlovake mitropolije ima primiti baki vladika 2laton %tanackovi. 498

Istorija Srba Vladimir orovi %li to je bio i poslednji akt bekog poputanja prema 'a(arima. Ve 34. avgusta! po reenju svoje vlade! car je traio od 'a(ara nove pregovore! opozivanje mera protiv patriarha i bana! i vraanje Vojne 8ranice pod upravu bekog Vojnog 'inistarstva. /ni na to nisu pristajali. *jihov stav prema :voru bio je sve odluniji. Videli su! da ponaanje bana .elaia i njegove vojne pripreme ne bi mogle biti izvo(ene bez izvesnih sugestija iz "ea. %ustriski konzul u "eogradu! potpukovnik 'ajerho6er! tkao je izme(u srpske vlade! bana! "ea i patriarha! i to u svojstvu konzula i vojnog zapovednika u Bemunu. 2regovarao je ak kao neka ratna strana s 'a(arima u "eloj 9rkvi. "e ni inae nije bio iskren prema 'a(arima i to je poputao bilo je samo od nude kod pro(e opasnost. 2o migu iz "ea .elai je FE. avgusta objavio rat 'a(arima i preao granicu. *ai ljudi verovali su! da e im sad pobeda nesumnjivo krunisati napor. rbi su pre toga! u novoj borbi od @. avgusta! sjajno odbili 'a(are ponovo od entomaa! a imali su i jo nekoliko lokalnih uspeha. .o sjajniji je bio srpski uspeh kod tog mesta 4. septembra. puno asti mogao se otada entoma nazvati rbobranom. |iva je nezgoda kod rba bila u tom! to nisu imali svog vrhovnog zapovednika. 'ajerho6er je vrio 6unkciju nekog e6a taba! a patriarh je jedno vreme imao vlast opteg narodnog poglavice. %li za vojnike poslove nije odgovarao! iako je bio pripasao sablju. Vojvodu cupljikca austriske vlasti nisu putale iz Italije. 'ladi tratimirovi! koji je zapovedao rbima pri prvom napadu na +arlovce! smatrao je kao prirodno! da vojno zapovednitvo dopane njemu. +ad se tom usprotivio patriarh i neki drugi stariji lanovi odbora dolo je u vo(stvu do rascepa! koji je! o tom ne moe biti sumnje! samo smetao narodnoj stvari. tratimiroviu je E. septembra oduzeta komanda. /n je narodu i vojsci pretstavljao svoj sukob s patriarhom kao naelan. 2atriarh je toboe za cara i :vor! a on je protiv njega! odnosno protiv njegovske ,vapskebirokratije. *aroito se tratimirovi bio okomio na bana .elaia tvrdei! da on samo iskoriava rbe i da ne misli s njima iskreno. Isto je tako ustajao protiv 'ajerho6erova meanja u srpske poslove. 2osredovanjem srpske vlade spor je privremeno izravnat. 'alo potom! FA. septembra! stigao je u +arlovce i davno i eljno oekivani vojvoda cupljikac! koga su austriske vlasti sada pustile! kad je prekid sa 'a(arima bio potpun. Videi da borbe po Ugarskoj uzimaju maha bio je i vladika 2etar II voljan da pomogne. /n je mislio da poalje u Vojvodinu do F.=== 9rnogoraca! ali nije imao mogunosti da ih uputi preko turskog podruja. rpske ete borile su se dosta dobro! ali je svakim danom postojalo jasnije da nee moi odoleti jaoj i bolje organizovanoj ma(arskoj snazi. / vojvodi cupljikcu sudio je 'ajerho6er dosta nepovoljno. "io je ispravan i hrabar o6icir! ali bez ikakve line iniciative i sa strahom od svake odgovornosti. U jesen 3DAD. god.! kad je izvren raskid sa "eom i kad je trebalo primiti borbu s carskom vojskom! uvidelo se u 2eti kako je opasno voditi borbu na dva 6ronta. $ada se dolo na misao! da se rbima ponudi sporazum. am +out je bio za to gledite. $o je bio as! kad su rbi mogli malo diplomatisati. 2atriarh je to i pokuao! ali vie s namerom da zaplai "e! nego da se stvarno nagodi s 'a(arima. /n je saoptio ma(arske ponude nadlenima i dao im razumeti da mu! zbog pasivnog dranja "ea! nee preostati nita drugo! nego da te ponude primi. "anu .elaiu je ak pisao! da bi smrtni greh navukao na se ,kad bi se s laskanjem od dvora zadovoljio! i primirenije s 'a(arima prenebregao-. 'a(ari su nudili rbima ravnopravnost! slobodu vere i narodnog jezika! potvrdu patriarha i za rbe posebnog bana u lavoniji ravna banu 1rvatske. $ek tada reili su se u "eu! da zadovolje narodne zahteve i da potvrde zakljuke majskog sabora. cupljikac je 34. novembra kao izabrani vojvoda potvr(en u tom zvanju i prema tom je naelno odobreno i stvaranje Vojvodine. %li i u asu najvee 499

Istorija Srba Vladimir orovi opasnosti oprezni "e nije hteo da se izjasni ni o njenom opsegu! ni o njenoj kompetenciji. U %ustriji se u to vreme izvela krupna promena. 9ar Cerdinand! slab i ogranien ovek! koji nije imao ni svoje volje ni svog dravnog progama! napustio je presto! a za njegova naslednika doao je F=. novembra sinovac mu! osamnaestogodinji Cranc .osi6. novim carem imao je poeti novi kurs. +ako 'a(ari ne htedoe priznati mladog cara to poe nova borba. Cranc .osi6 je svojim patentom od <. decembra objavio potvrdu patriarha i vojvode. %li to je bilo samo! da se rbi ,potaknu na dalja naprezanja snage-. ad im se! naravno! i laskalo! kao ,hrabroj i vernoj naciji-! ali se odmah pazilo i na to! da se ne spremaju ,za budunost preterane nade i zahtevi i neprilike.- Badovoljene su line ambicije! a sve se drugo prebacivalo za reavanje posle rata. %li i tu je bilo namernog ,izvrdavanja-. cupljikac je imenovan za ,vojvodu srpskog naroda-! a ne e6a srpske Vojvodine. 2atriarh je to odmah video i otro protestovao. %ustriji je srpska pomo bila veoma potrebna! da bi se jedan deo ma(arske vojske odvojio za juno ratite i da bi se tim olakalo carskoj vojsci! koja je operisala od "ea. rbi su imali F3.=DA vojnika sa 3=A topa. U vojsci je bilo dosta iskusnih graniara. 2ored toga dolazilo je i dosta srbijanskih dobrovoljaca! koje je pozivao patriarh! obeavajui! s austriskim konzulom! naknadu trokova za tu pomo. Vrei smotru jednog tek prispelog odreda iz rbije kod 2aneva vojvodu cupljikca je udarila kap 3?. decembra! u asu kad je bio najpotrebniji. mukom dobijeno priznanje njegova ina ostaje bez pravog e6ekta. obzirom na raniji rascep u 8lavnom /dboru i na mogunost da se postavi tratimirovieva kandidatura patriarh nije smeo da odmah pristupi izboru novog vojvode. Voleo je! da vlast ostane usredsre(ena u njegovoj ruci. Vojvodina je! u stvari! poela bez vojvode i radila bez njega toliko meseci. Verovalo se! da tako moe ii i dalje bez obzira na psiholoko raspoloenje u narodu i na sve druge posledice. 2atriarh je vodio diplomatsku stranu. %li vojniku je sve vie uzimao u ruke C. 'ajerho6er! i to u odlunim asovima. :a to na vodee srpske o6icire! pa i na tratimirovia i njegovu grupu! nije moglo povoljno delovati razume se samo po sebi. 'ada se patriarh poteno trudio da postigne sve to se moe! i mada je traio naslona i na rbiju i na 5usiju! kod ljudi se poelo sticati uverenje! da on sve vie potpada pod uticaj austriskog dvora i austriskih pretstavnika i da slui njihovim interesima. 2atriarh je komandu vojske bio poverio! istina! rbinu! generalu +uzmanu $eodoroviu! ali to nije bio ovek veih sposobnosti! niti je me(u rbima uivao naroit glas. em toga! austriska vojna uprava postavila je za "anat drugog generala! koji je traio da odmah ogranii $eodoroviev delokrug nadlenosti. 2ojavio se i neobuzdani tratimirovi sa svojim abmicijama. 2atriarh energino ustade protiv njega! oglasi ga kao odmetnika i naredi da ga zatvore. +ad se *arodni /dbor stavio na stranu tratimirovievu patriarh ga je suspendovao. 2oee grdnje i javna odricanja poslunosti. U sredini! kojoj disciplina nikad nije bila jaka strana! to izazva optu pometnju i razbijenost. .esu li to plodovi i izgledi nove slobode i narodne sree u njojd :a li se za to prolivala narodna krvd *ije udo s toga! to je ranije oduevljenje poela da zamenjuje sumnja u malodunost. U rbiji se za to vreme radilo na sporazumu s 'a(arima. Crancuska vlada pomagala je akciju 'a(ara! sa kojima su sara(ivali i 2oljaci. Crancusko0poljski prijatelji u rbiji preporuivali su! da se rbi nagode sa +outovim ljudima i da svoju borbu okrenu protiv "ea za nov poredak u dunavskoj dolini. :a pomognu ta nastojanja osnovali su i $alijani sardinske vlade svoj konzulat u rbiji! poetkom 3DA4. god. 2oetkom 6ebruara srpska vlada je bila reila da opozove svoje dobrovoljce iz

500

Istorija Srba Vladimir orovi Vojvodine i obavestila je o tom patriarha. 2o saoptenjima dr .. $ima! najboljeg poznavaoca ma(arske revolucije! 8araanin je bio voljan da pristane na pregovore i uinio je 'a(arima nekoliko usluga. %li nije mogao uiniti mnogo zbog dranja 5usije. Vlada *ikole I bila je odluno protiv ma(arskih revolucionara zato to su revolucionari i to su drali sa 2oljacima. Ba rbiju takav stav ruske vlade davao je i suvie razloga za uzdrljivost. U toliko pre to je i 2orta smatrala za dunost da opomene srpsku vladu zbog uea srpskih dobrovoljaca! i to! u jednom asu! po elji austriske vlade. %ustriski ustav od F=. 6ebruara odre(ivao je! da Vojna 8ranica ostane sa svojom vojnikom organizacijom kao sastavni deo vojske! a za Vojvodinu se predvi(alo ure(enje! koje e! oslanjajui se na stare povlastice! osigurati uvanje crkvene zajednice i narodnosti. / njenim granicama nije ni tu donesena nikakva konana odluka. *a rbe je takav ishod napravio vrlo r(av utisak. 2oela su otvorena prebacivanja na raun "ea. 2ristalice politike koja je primala sve to se otud daje nazivane su javno! po habsburkoj zastavi! crno0utim. Vojne vlasti! sa svoje strane! tuile su se na ,ultrademokratskeelemente me(u rbima i traile su! da se oni onemogue. *e malo ih je iznena(ivala vest! kako izvesni ljudi govore! da e i rbi! posle svega! morati poi za tragom Italije. $o je sve razorno delovalo na srpske trupe i njihov moral! a kad poee stizati vesti o ma(arskim uspesima onda je slom bio gotov. 2ad rbobrana FF. marta 3DA4. bio je za rbe teak udarac. U "eu su razumeli! da je nezadovoljstvo kod rba uzelo maha. /ni nisu nikad hteli da za vremena ispune ili odbiju ono to se trai! nego su odlagali stvari! donosili paliative i zadovoljavali ljude kao lekom! kapljicama od sata do sata. 9ar je F3. marta 3DA4. imenovao patriarha komesarom oblasti! koja je obuhvatala negraniarski deo sremske i torontalske upanije! baku upaniju i vraki kraj! a kao vojnog komandanta postavio je 'ajerho6era! koga je unapredio za generala. *ije trebalo mnogo otrouma da se vidi! da je stvarna vlast u toj okrljatrenoj Vojvodini stvarno pripala ovom drugom! iako se on toboe nije imao meati u unutranju administraciju. %ustriskoj vojsci obrnula se u prolee 3DA4. god. srea. uzbijeni su bili i rbi. :emoralisani i ostavljeni sami sebi! posle odlaska veeg dela rbijanaca! oni su imali mnogo manje zamaha nego ranije. U mnoge bee uao i strah. Izvesne ete! u rasulu! ubijale su svoje o6icire i irile paniku. 'a(ari su! kao pobednici! besneli bezobzirno. +ad su <3. maja bombardovali *ovi ad iz 2etrovaradina ostale su u njemu kao nekim udom pote(ene samo nekolike kue i Uspenska crkva. U velikoj teskobi patriarh se! u sporazumu sa srpskom vladom i ruskim konzulom u "eogradu! F?. marta obratio za pomo ruskom caru. ,"og i Velika 5usija jedini su pokrovitelj na i mogua spasiteljica naa-. $om su se pozivu posle pridruili i carski generali. Iz 2etrograda je na te molbe stigao odgovor! da car ne moe nita uiniti! nego da treba traiti pomo od sopstvene vlade. U najteem asu po rbe! 33. maja! ponudili su 'a(ari tevanu +nianinu nov sporazum! ali je ovaj njihova mandatara uputio na "eograd. 'alo potom doao je u "eograd u ime ma(arske vlade gro6 .ulije %ndrai. /n je pregovarao s $urcima! radi potpune turske vlade! a vodio je razgovore i sa rbima. /d 8araanina je uo nekoliko potenih i otvorenih rei. :o sporazuma nije dolo! jer rbi iz rbije nisu mogli pregovarati na tetu svojih sunarodnika u Vojvodini! a izme(u Vojvo(ana i 'a(ara nije bilo lako nai potpun sklad interesa. em toga! 8araanin je u maju dobro znao! da e se 5usi umeati u rat u korist %ustrije i da bi svi srpsko0ma(arski zakljuci postali bespredmetni! dok bi rbi ostali kompromitovani i prema "eu i prema 2etrogradu. 'a(arski uspesi bili su vojniki tako znatni! da je %ustrija! nedovoljno pouzdana u sebe! morala zamoliti rusku vladu za pomo. 9ar *ikola se odazvao pozivu mladog 501

Istorija Srba Vladimir orovi austriskog cara! spreman da ugui svaki revolucionarni podvig. *jegova vojska je ula u Ugarsku i slomila potpuno otpor 'a(ara. *a Vilagou! 3. avgusta 3DA4.! poloili su svoje oruje poslednji ostaci njihove vojske. 8lavne vo(e politike i vojnike spasle su se pre konanog sloma u susedne zemlje! ponajvie u $ursku. 2osle toga nastala je reakcija na celoj liniji. rbi i 1rvati! govorilo se tada! bili su nagra(eni onim im su 'a(ari bili kanjeni. rbi su iz te borbe izali razoarani i zava(eni. $railo se! ko je krivac za neuspeh narodne stvari i poela su uzajamna optuivanja. *aroito se udaralo na patriarha! koji da je stvari vodio sam i samovoljno i koji nije bio dorastao situaciji. 2ogreke pojedinaca su postojale! i one su u dobroj meri tetile narodnoj stvari! ali je krivica bila u optem sticaju prilika. +ao po nekoj tragici rbi su dospeli u poloaj da se moraju boriti na onoj strani! za koju su i sami videli i oseali da ih sumnjii i da im ne misli dobro. 'ogli su se! moda! nagoditi sa 'a(arima. 'ogli su. %li ta bi ih onda ekalo posle austriske pobede! koja je dola ba s pomou one strane! koja je za rbe ipak znaila najvied Vojvodina je ostala bez srpskog vojvode. 9ar je patentom od E. novembra 3DA4. dao Vojvodini! odnosno slubenom Vojvodstvu rbiji! ove oblasti# srezove rumski i iloki! i delove upanije bake! tamike i torontalske sa veinom srpskog stanovnitva! ali joj je pridruio i ceo "anat sa veinom nesrpskog elementa. $ako je nova oblast! data toboe po srpskoj elji! ispala u stvari nesrpska. redite te oblasti postalo je skroz nesrpski $emivar! sa slubenim nemakim jezikom. 8ra(anski i vojniki zapovednici bili su redom stranci& nijedan jedini rbin nije doao na to mesto. rbi su ranije traili! u nadi da e to ouvati Vojvodinu! da austriski car uzme naziv velikog vojvode Vojvodstva rbije! i on je to i uinio! toboe da ispuni narodne elje. %li mu to posle nije smetalo! da 3?. decembra 3DE=. proglasi! da se Vojvodina i tamiki "anat spajaju ponovo sa Ugarskom. /d sve borbe iz 3DAD. i 3DA4. god. ostalo je kao jedina trajna narodna ,tekovina- obnova prazne patriariske titule.

-rna 7ora kao svetovna dr$ava

2osle smrti starog vladike 2etra I ;3D. oktobra 3D<=.>! koji je uspeo da stekne izuzetno potovanje u narodu! upravu nad 9rnom 8orom primio je njegov sinovac 5ade $omov! daroviti mladi kome je u to vreme moglo biti svega sedamnaest0osamnaest godina. 'ladi ovek! s puno enje i ivota u pesnikoj dui! morao je u tim godinama da navue monaku rizu! da bi mogao primiti visoki in koji mu je stric namenio. /n to nikad nije mogao da preboli. em toga! u toku svoje dvadesetogodinje uprave! on je nekoliko puta video od kolike je tete po 9rnu 8oru bilo to! to u odnosu prema $urcima i prema drugim silama nije imala na svom elu svetovno lice. I s toga se reio da on bude poslednji vladika0vladalac u 9rnoj 8ori i da njegov naslednik ne mora vie prolaziti kroz monake stepene. +ao dravni poglavar 2etar II imao je dosta tekoa! ponajvie sa skadarskim paama i susednim $urcima! a poneto i u samoj kui. /dmah! na poetku njegove uprave! porodica 5adonia! sa guvernadurskom tradicijom! htela je da iskoristi njegovu mladost i prigrabi to vie uticaja na vlast. 'ladi *jego! koji je od 3D<<. god. posto vladika! energino je suzbio te pokuaje i lanove te kue prisilio da napuste 9rnu 8oru. /n sam hteo je da se koristi neredima u susedstvu 3D<3.03D<F. god.! kad su se bili digli na sultana 'usta6a0paa "uatlija i 1useni0beg 8radaevi. +ako 2odgoriani nisu hteli da idu s "uatlijom on je pokuao da ih podri u tom stavu i da! kao zatitnik! dobije taj grad branei ga toboe za cara! ali nije uspeo. $urci i %rnauti nisu verovali 9rnogorcima i u krajnjoj liniji voleli su "uatliju nego *jegoa. $o se videlo i prilikom 502

Istorija Srba Vladimir orovi crnogorskog napadaja na |abljak! 3D<?. I na istonoj strani vladika nije imao pravih uspeha. +ad je 8rahovo odbilo da daje danak hercegovakom veziru %li0pai poseo ga je ovaj 3D<E. god. s vojskom! nanevii teak poraz tamonjim hercegovakim i crngorskim plemenima. U borbi je poginuo i vladiin brat .ovan i osam drugih 2etrovia. +ao 9rnogorac od rase vladika je traio osvetu. "io je naroito kivan na glavnog junaka turske pobede! na gatakog gospodara mail0agu )engia. +ad je ovaj poetkom jeseni 3DA=. stigao s vojskom u :robnjak! da kupi hara! napali su ga iznenada! skoro muki! uskoci i :robnjaci pred zoru F<. septembra na 'ljetiku i ubili ga sa jo D= $uraka. $a pogibija! koju je vladika od srca pozdravio! postala je vrlo brzo predmet epske pesme! i narodne i umetnike. *ajlepe i najbolje delo hrvatske epike! mrt mail0age )engia! koje je ispevao Ivan 'aurani! nastalo je pod neposrednim utiskom vesti o tom doga(aju. em sa $urcima *jego je imao neprilika i sa %ustrijancima. 2rilikom razgraniavanja dolo je 3D<D. god. ak i do sukoba i krvi. Vladika je morao popustiti! a 9rnogorci su za neka ustupljena zemljita dobili ottetu. 2etar je samo prodao %ustrijancima manastire 'aine i tanjevi. U 9rnoj 8ori on se trudio da digne prosveenost i uvede red. /tvorio je na 9etinju 3D<A. god. prvu osnovnu kolu sa nekom vrstom internata ;s ,blagodjejanjima-> i osnovao je tampariju. :a bi koliko0toliko obuzdao plemensku i linu samovoljnost i uveo zakonitost u zemlji on je 3D<3. god. obrazovao enat! sa najuglednijim pretstavnicima iz raznih plemena! kao sudsku i zakonodavnu vlast. Uveo je i policiske organe! ,perjanike-! koji su bili i neka vrsta vladarske garde. ,8vardije- su u unutranjosti zemlje imale karakter optinskih sudova. :a bi se zemlja i inae uredila trebalo je nai 6inansiskih sredstava za izdravanje. toga je ve vladika 2etar I zakonikom od 3@4D. god. bio uveo porez. %li 9rnogorci nisu hteli da taj porez plaaju& oglasili su ga za hara& i nalazili su da to plaanje nije u skladu sa slobodom. Vladika 2etar II video je! da se nikakva napredna re6orma u zemlji ne moe izvesti bez sredstava i pregao je! da 9rnogorce natera na plaanje. Imao je s toga mnogo glavobolje i pretrpeo mnogo uvreda. 9rnogorci su mislili! da prikupljeni novac ne ide na potrebe zemlje! na uvedene re6orme nisu gledali kao na stvari koje su bezuslovno potrebne! i bili su svikli da za njih i njihove potrebe plaaju drugi. em toga! jaim bratstvima nije bilo ni u interesu da jaaju centralnu vlast! jer su na taj nain njihova preimustva nad slabijim bratstvima dolazila u pitanje. 9rnoj 8ori davala je i ruska vlada stalnu godinju pomo od 3.=== cekina! jer sami domai prihodi ne bi bili dovoljni za sve potrebe. Ba vreme gladne godine 3DAA?. 9rmniani! pod vo(stvom 'arka 2lamenca! digoe ak bunu protiv vladike! koji se u taj mah nije nalazio u zemlji. "una je uguena u krvi. Vladika se trudio da odri jedinstvo zemlje i da obezbedi potovanje zakona i cetinjske vlasti! pa se nije ustruavao od primene vrlo otrih mera. toga je njegova vladavina pretstavljana od izvesnih lica kao suvie autokratska i nasilnika. %li *jego nije bio isto to i knez 'ilo. 2esnik visokog oseanja imao je vrlo osetljivu duu! no u sredini! koja je imala junakih tradicija ali i mnogo neobuzdanog i tvrdoglavog i sebinog i varvarskog! on se esto oseao kao razapet i istinski muenik. rpska knjievnost dobila je od njega svoje najbolje delo! 8orski Vijenac ;3DA@. god.>! umno i s puno pesnike snage! originalno i rasno kao retko koja stvar i u drugim velikim knjievnostima! i duboko prooseano u svakoj rei. 2etar II umro je! jo mlad! 34. oktobra 3D?A. na 9etinju! satrven od tuberkuloze. 2red smrt odredio je kao svog naslednika sinovca :anila! neugledno osavo mome! koga su zbog njegovih zelenkastih oiju zvali Bekom. :anilo! ro(en F?. maja 3DFE.! imao je dvadeset i pet godina! kad je primio vlast. *jegov stric pripremio je bio ruski dvor! da njegov naslednik ne mora imati monaki! odnosno vladianski! in. $rebalo je 503

Istorija Srba Vladimir orovi da tu elju izrazi i narod u 9rnoj 8ori. /vom nije bilo teko objasniti! da je u interesu crnogorske borbe za slbodu da dobije svetovnog poglavicu! jer su $urci redovno tvrdili da je 9rna 8ora njihova oblast! a da su vladike u njoj dole do vodeeg mesta zahvaljujui samo svom duhovnom poloaju. 9rnogorski zbor! po savetu jednog ruskog izaslanika! primio je 3. marta 3D?F. predlog! da njihova drava postane nasledna kneevina i! prema tom! prirodno! i sa svetovnim poglavarom. 2re toga! :anilo je energinom linom intervencijom osigurao na 9etinju vlast za sebe! koju je hteo da uzme stric mu 2ero! pretsednik enata. am kralj *ikola 2etrovi opisao je u memoarima ivu i munu scenu tog objanjavanja. +ad je :anilo doao u 2etrograd! da se pretstavi caru *ikoli! koga su! s 5usijom zajedno! javno oglaavali ve odavno u 9rnoj 8ori kao svog pokrovitelja! on je tu otvoreno priznat kao knez. 2o me(unarodnim ugovorima 9rna 8ora nije dotad priznavana nigde ni kao vazalna! a kamo li kao nezavisna drava& niti je! tako isto! igde bilo javno priznato 5usiji pravo! da bude pokrovitelj 9rne 8ore i da moe uticati na menjanje dravne uprave u toj zemlji. %li se tokom vremena stvorila takva praksa. 9rna 8ora se smatrala i oglaavala kao nezavisna od $uraka! a 2orta je! u jIj veku! iz obzira prema 5usiji trpela crnogorsko odmetanje! ali ga nije priznavala. 5usija je! isto tako! sama uzela pravo da posreduje za 9rnu 8oru ne samo na 2orti! nego ak i u "eu! i to su na oba mesta svikli da primaju! iako im nije bilo po volji. /va promena u upravi 9rne 8ore s pristankom 5usije izazvala je prilino uzbu(enje na vie strana. U 9rnoj 8ori nastalo je pravo oduevljenje! koje je vrlo ivo opisao Vuk +aradi kao kneev gost. $o je bilo u toliko prijatnije! to su iz poetka stariji lanovi porodice 2etrovia bili protiv :anila i traili novu ast za sebe. 'e(u njima se isticao najstariji brat vladiin 2ero! pretsednik crnogorskog senata. U $urskoj! me(utim! nije se krilo nezadovoljstvo# tom promenom crnogorsko pitanje stavljeno je! kako se to kae! neposredno na dnevni red. 2orta je odbila da prizna novu titulu! jer tim priznavanjem ona bi priznala ujedno i 9rnu 8oru kao posebnu dravu. *a 2orti se moglo o tom pregovarati samo pod uslovom! ako bi knez :anilo pristao! da mu se nova titula smatra kao turska inovnika! u rangu muira ili tako neto. :anilo je bio ustar mlad ovek i eljan uspeha. 7nergije je imao na pretek. vojim 9rnogorcima! odmah prvih dana! kazao je bez uvijanja# ,Vidite kolini sam mali! ali ako me ne uzasluate! biu vam vei od Govena-. *jega je vre(ao turski stav prema 9rnoj 8ori i njemu lino i reio se da im to dade osetiti! iako je! po ruskim savetima! eleo da s $urcima! bar u prvo vreme! ostane na miru. U 1ercegovini je ba tih vremena vladalo veliko uzbu(enje! jer je /mer0paa! poto je slomio begovat! poeo razoruavanje naroda. *e samo rbi! nego i susedne austriske vlasti sluale su jo od kraja 3D?=. god. kako $urci nameravaju napasti 9rnu 8oru i konano je pokoriti. am je /mer0paa lino govorio tako poetkom 3D?3. god. austriskom konzulu u "osni! a iza smrti vladiine ponovio je to isto s uveravanjem! da bi za mesec dana mogao biti na 9etinju. $i i takvi glasovi doprli su i do crnogorskog kneza i do ostalih glavara. /n na to ne ostaje duan! nego sa svoje strane pomae nezadovoljnike i suzbija svaki turski uticaj. U 2iperima je lino udario na kue nekih izdajnik! koji su uli u veze sa skadarskim vezirom! a malo potom! u novembru 3D?F. god.! 9rnogorci prepadom uzee |abljak. Iako je! po ruskom prekoru! :anilo naredio da se taj grad vrati odnosi s $urskom nisu mogli da se poprave. Ve u decembru te godine poela su prava neprijateljstva. $ursku vojsku! koja se kretala od 1ercegovine i %lbanije! vodio je /mer0paa. $a je vojska bila nadmonija od crnogorske i stegla je novu kneevinu opasno. U toj nevolji nala se kao pomonica 9rne 8ore austriska vlada i njen dvor. 504

Istorija Srba Vladimir orovi Izme(u "ea i 9arigrada odnosi u ovo vreme behu postali veoma zategnuti. $urska je bila primila ma(arske emigrante s +outom na elu! pa ih potom pustila na slobodu. 'ladi austriski car zamerio je to 2orti na dosta otar nain! a njegove vlasti dale su osetiti $urcima da ih ne smatraju za prijatelje. 9ele 3D?3. i 3D?F. god. austriska tampa zauzimala se za hriane u "osni i 1ercegovini i traila sve mogue povode! da turski reim tamo! koji je doista bio r(av! to vie diskredituje pred 7vropom. /vom prilikom %ustrijanci su slali u 9rnu 8oru novca! hrane i municije! a kao poverenik dvora upuen je tamo gor(e tratimirovi! poznati vo(a iz nedavne bune u Vojvodini. /n je doneo sa sobom u 9rnu 8oru i tri topa. U isto vreme je beka vlada naredila koncentraciju jednog dela svoje vojske na bosanskoj granici. %li glavno zalaganje uinjeno je u 9arigradu. 8eneral Gajningen je tamo <3. januara 3D?<.! kao naroiti izaslanik! predao $urskoj ultimatum! da odmah obustavi neprijateljstva protiv 9rne 8ore. 2orta je odmah popustila dobivi obavetenja! da e austriski korak pomoi i 5usija. $ako je /mer0paina akcija morala biti naputena. %li je crnogorsko pitanje ostalo i dalje otvoreno. $urska je stalno insistirala na tom! da je 9rna 8ora njena pokrajina. +ad se za vreme +rimskog 5ata $urska nala kao saveznica zapadnih drava 7ngleske! Crancuske i ardinije i kad je popravila svoje odnose sa %ustrijom ona je verovala da je dolo vreme kad to pitanje moe izvesti naisto. $urski poslanik je na 2ariskom +ongresu 3A. marta 3D?E. dao izjavu! da njegova drava smatra 9rnu 8oru kao svoj sastavni deo! a ruski je! pod pritiskom poraza! morao da kae! kako izme(u njegove drave i te zemlje nema nikakvih dubljih veza sem uzajamnih simpatija. $ako je na jednom me(unarodnom kongresu! koji je za nekoliko decenija imao da sredi stanje u 7vropi! 9rna 8ora bila oglaena za tursku pokrajinu. +nez :anilo! prirodno! to nije mogao lako da otrpi. /n je 34. maja uputio otar protest protiv turske izjave. Videi da je 5usija pobe(ena i bespomona i da ga je %ustrija napustila! a oseajui da treba za svoje ciljeve nai podrke kod koje velike sile! :anilo se obratio *apoleonu III! tadanjem gospodaru evropske situacije. 2osrednik mu je bio 6rancuski konzul u kadru! 1ijacnit 1ekar. 2oetkom 3D?@. god. knez :anilo je napravio sa enom zvaninu posetu 2arizu i bio je vrlo lepo primljen. *apoleon III! koji je ivo sara(ivao sa $alijanima! imao je naroitog razumevanja za nacionalistiku ideologiju toga vremena i bio je sklon da pomogne izvesnim narodima u njihovoj borbi za slobodu. "io je obaveten i o srpskim nastojanjima i odnosio se prema njima sa dosta simpatije! iako je zbog mrnje na 5usiju podravao $ursku. +neeve veze sa Crancuskom izazvale su veliko nezadovoljstvo ne samo u 2etrogradu! nego i u "eu! gde se dobro znalo da +avur i Italija rade u 2arizu protiv :unavske 'onarhije. $e veze su dale povoda i kneevom stricu gor(u! da otvoreno ustane protiv kneza i da ga pone javno optuivati zbog njegove izuzetno stroge i bezobzirne unutranje politike. +nez :anilo je pokuao da od 9rne 8ore stvori pravu dravu i suzbije dotadanju plemensku premo! koja je zemlji davala karakter 6ederacije plemena. toga je 3D??. god. objavio nov zakonik za 9rnu 8oru. Gomei plemensku svojevoljnost i premo! suzbijajui nedisciplinovanost pojedinaca i bratstava! :anilo je hteo da ojaa centralnu vlast i da stvori zakonske odgovornosti i pravni poredak. :otadanja anarhija i zla iskustva poslednjih vladika uticala su na nj! da mesto traenja kompromisa deluje otrom primenom sile. "io je svojevoljan! prek i bez mnogo takta. %li je tako radio i iz uverenja! da se ukorenjene zle navike ne mogu iupati bez radikalnih mera i da bi 9rnogorci poputanje mogli smatrati kao slabost. toga je u zemlji izazvao protiv sebe vrlo mnogo nezadovoljstva! i to ak i u krugu sopstvene porodice i najbliih saradnika. U vezi je s njima bio i ruski konzul iz :ubrovnika. +neevi protivnici su eleli i traili od velikih sila! da spree dolazak :anilov iz Crancuske u 9rnu 8oru. 505

Istorija Srba Vladimir orovi 2osle povratka iz 2ariza :anilo je brzo odluio! da zada $urcima ozbiljna posla i da crnogorsko pitanje pokua reiti na povoljan nain. /dmah je poeo raditi me(u susednim srpskim plemenima! da ih podjari protiv $uraka. +ad su $urci pokuali da silom smire Vasojevie! knez je! uz pomo evropskih konzula! uspeo da ih vrati. 8lavni pokret izbi u junoj 1ercegovini! pod vo(stvom Guke Vukalovia iz Bubaca! jednog odlunog narodnog vo(e! koji se istakao ve za vreme prolog rata iz 3D?F<. god. Ustanak je krenut krajem 3D?@. god. i ubrzo je zahvatio iroke razmere. redite mu je bilo u manastiru :uima kod $rebinja! a akcija se proirila na sever sve do :robnjaka. 1ercegovake ustanike pomagale su i crnogorske ete. +nez :anilo se otvoreno obratio velikim silama sa molbom! da ga razgranie sa $urskom! odnosno da tim posredno priznaju 9rnu 8oru kao dravu. ,2orta-! govorio je knez :anilo! ,nije nikad sklopila mira s 9rnom 8orom! jer je bila preslaba da joj ga naturi-. %ustriska vlada odbila je tu kneevu elju i opomenula ga da ne izaziva $urke. Ba to vreme 2orta je gomilala vojsku u 1ercegovini! pretei 9rnoj 8ori. 2okuaj velikih sila! da njihovi konzuli! s pretstavnicima 2orte i 9rne 8ore! na(u neki sporazum sa ustanicima! nije uspeo. 2orta nije odustajala od svog zahteva! da knez pre svega prizna sultanovu vrhovnu vlast. +ad su se pregovori razbili krenula je turska vojska na granicu i posela 8rahovo. $u je! na visoravni 8rahovcu! 3. maja 3D?D.! pretrpela potpun poraz. 9rnogorce je vodio kneev brat! vojvoda 'irko! koji je! s hercegovakim ustaama! pokazao uda od junatva. 8rahovska pobeda ide me(u najslavnije u prolosti 9rne 8ore. /na je neobino digla glas toj maloj ali junakoj zemlji. 8rahov Gaz je postao predmet oduevljenih romantiarskih pesama! od kojih su naroito popularne one t. +aanskog i G. +ostia& o njemu se pisalo u mnogim dopisima i pripovetkama& od njega poinje pravi kult crnogorstva u srpskom drutvu i omladinskoj knjievnosti. 2o savetu konzula 1ekara knez :anilo nije nastavio s crnogorskom vojskom gonjenje $uraka& njegova borba imala je da pretstavlja samo istu de6anzivu. Crancuska vlada pokazala je jasan interes za 9rnu 8oru. /na je uputila svoje ratne la(e u 8ru! da spreavaju nova iskrcavanja turske vojske u utorini ili +leku! a u isto vreme pozvala je ostale velike sile! da se odredi evropska komisija za razgranienje $urske i 9rne 8ore. am *apoleon III uputio je knezu pismo! u kom ga je pohvalio zbog neizazivakog ponaanja posle pobede i u kom mu je obeao svoju pomo. 2osle ove pobede obnovila je svoje veze sa 9rnom 8orom i 5usija! a i 7ngleska nije bila protivna da se maloj zemlji uini izvesno priznanje. +omisija velikih sila za razgranienje poela je rad u leto 3D?D. U toku leta idue godine posao je bio jedno vreme obustavljen zbog rata Crancuske i Italije protiv %ustrije! ali je posle nastavljen i zavren je u aprilu 3DE=. $im razgranienjem 9rna 8ora je mnogo dobila! toliko ne teritorialno koliko moralno. /d zemljita pripalo joj je 8rahovo celo! a "anjani! :robnjak! +ui i Vasojevii bili su podeljeni. 9rnogorci su dobili jo |upu! nikike 5udine! $uinu! Gipovo i :odoe. $o stvarno nije mnogo. %li je razgranienjem 9rna 8ora naelno i stvarno priznata kao posebna oblast! iako to nije i dravopravno utvr(eno. +nez :anilo je smatran kao vladar 9rne 8ore! s njim se pregovaralo i nosilo! i s njim se kao takvim raunalo. %li knez :anilo nije dugo uivao plodove svoje pobede. /n je 3. avgusta 3DE=. podlegao rani! koju mu je u +otoru! na obali! zadao jedan crnogorski emigrant iz porodine osvete. Izvesni ljudi hteli su pretstaviti kneevu pogibiju kao delo austriske akcije protiv njega i njegovih planova! ali se t o nije moglo dokazati. +ako :anilo nije imao muke dece nasledio ga je *ikola! sin njegova brata! grahovskog pobednika 'irka.

506

Istorija Srba Vladimir orovi

+a ionalni i knji$evni romantizam kod Srba

U %ustriji je! posle uguivanja ma(arske revolucije! reakcija digla glavu na celoj liniji. Ve krajem 3D?=. god. ukinut je ustav i uvedena vlada najkrueg apsolutizma sa isto policiskim sistemom. apsolutizmom ila je i germanizacija. *emaki jezik! kao slubeni! uveden je 3D?A. god. u sva zvanja i sve srednje kole! a sa njim je ila i nemaka ili potpuno nemaki orientisana birokratija. *a svoje dojueranje saveznike u "eu su gledali s izvesnim nipodatavanjem! a njihove idejne pokrete su guili i progonili. a patriarhom 5ajaiem postupalo se u "eu kao da je bio neto kriv! a na sve ljude! koji su se istakli kao nacionalne vo(e i koji su traili veza sa ostalim lovenima! a posebno sa 5usijom! gledalo se sa puno sumnje. Ve 3D?3. god. zabranjen je u Vojvodinu ulazak svim listovima iz rbije. Iliji 8araaninu otvarana su pisma! koja su ila preko njihove pote! a u "eu su ga pratili pijuni oevidno. egedinski prota 2avle tamatovi optuen je kao veleizdajnik zbog svetonikoljske pesme# ,/ kto! kto! *ikolaja sluit-! jer se nalazilo da je on tim hteo slaviti ruskog cara *ikolu I. +ad je car Cranc .osi6 3D?F. god. dolazio u *ovi ad demonstrativno je obiao patriarha i! mesto s njim! odvezao se u grad kolima sa :voru odanim episkopom 2latonom %tanackoviem. 9enzura je spreavala svaku slobodniju re& premetaine! dostave! zatvaranja postale su svakodnevna pojava. vi nai ljudi! od patriarha do obinog ratara! bili su razoarani i duboko ogoreni. Bato sve te tolike rtved +ome u koristd *ije sam gura .aki! do srca uvre(en! pitao# ,%h zata ginusmo i stradasmo 0 a ta dobismoe- Ilija 8araanin je odbio austriski orden s motivacijom! da srpski dobrovoljci nisu ili u Vojvodinu! da se bore za "e! nego za svoju brau. %li %ustrija nije bila takva samo prema rbima. 5eakcija je zahvatila isto tako i ostale njene zemlje. U 1rvatskoj je njena otrina poga(ala najbolje narodne snage! a germanizacija je samom Bagrebu udarala nemaki peat. *ajvee iznena(enje priredila je! me(utim! beka vlada celoj 7vropi svojim postupkom prema 5usiji. Ba vreme +rimskog 5ata! kad se 5usija nalazila u najteoj situaciji! %ustrija je mobilisala protiv 5usije! svoje izbaviteljke! i naterala je svojim dranjem na poputanje pre vremena. $im retkim i dotle neuvenim politikim cinizmom ona je zaprepastila ceo svet! a 5usiju je ogorila do nesluene mere. 2olitika reakcija zahvatila je i rbiju. U njoj me(u vlastodrcima nije bilo nikakve sloge. tari $oma Vui bio je glava opozicije! pomagan od 5usije! koja je svim nainima suzbijala Iliju 8araanina i njegovu 6ranko6ilsku politiku! dok 3D?<. god. nije iznudila njegov pad. +nez je lino stajao pod uticajem austriskog konzula! rbina $eje 5adosavljevia! koji se istakao za vreme prole bune kao ovek od takta i uticaja me(u rbima. /stali ljudi! od manjeg politikog znaaja! povodili su se prema tim krupnim linostima. Ba rbiju je nastala velika opasnost prilikom +rimskog 5ata. $urska! njen suveren! ula je u rat protiv 5usije! njenog pokrovitelja. U zemlji je postojala jaka ruso6ilska stranka! koja je elela da rbija iskoristi ovaj as. *a to se jedno vreme pomiljalo i u 2etrogradu. %li je %ustrija bila ve poela pripreme! da sprei rbiju u tom! i to na najradikalniji nain! posedanjem srpskog podruja. I $urci su prikupljali vojsku na granici. Videi tu opasnost ruska vlada je posle preporuila u "eogradu! da se uva stroga neutralnost. rbija se bila spremila na otpor! ali se u isto vreme obratila i 2orti i *apoleonu III! koji je doista delovao u "eu. %ustriska diplomatija branila se tim! da nije htela preduzimati nita protiv rbije same& nego da se samo nosila milju da sprei eventualno rusko prelaenje u tu zemlju ili kakav pokret ruskih ljudi u rbiji protiv postojeeg stanja. 8lavno je bilo da je za vreme tog opasnog obraunavanja izme(u sila rbija ostala pote(ena.

507

Istorija Srba Vladimir orovi *a evropskom kongresu u 2arizu! 3D?E. god.! promenjen je me(unarodni poloaj rbije. $o je dolo kao prirodna posledica ruskog poraza. 1telo se! da se suzbije njen uticaj na celom "alkanu! a %ustrija je naroito ila za tim! da ga suzbije u rbiji. 5uski protektorat nad srpskom kneevinom zamenjen je garantijom svih velikih sila. tim u vezi zabranjen je kroz rbiju i prolazak svake tu(e vojske bez prethodne saglasnosti garantnih sila. /va je odredba unesena usled surevnjivosti 5usije i %ustrije! ali je u stvari pogodila $ursku! jer ni ona! posle ove odredbe! nije mogla upuivati vojsku! iako je sultan bio vrhovni gospodar zemlje. $urski garnizoni u rbiji! koji su se nalazili u nekoliko gradova! mogli su se otad zanavljati i smenjivati samo :unavom! a da je to zadavalo dosta tekoa razume se samo po sebi. +ako je zapadnim silama bila potrebna austriska saradnja protiv 5usije to su one u glavnom prepustile rbiju bekom uticaju. :ok su $urska i %ustrija bile r(avo srpski dravnici traili su naslona na 9arigrad! ali kad je izme(u sultanove i esarove strane dolo do sporazuma rbi su morali da paze na jaega. +nez %leksandar uao je u vrlo tesne veze s austriskim konzulom& bilo je opte uverenje! da on skoro izvruje sve njegove zahteve. 2oloaj kneev postao je vremenom izvanredno teak. 2rotiv njega su u narodu na sve strane radili ruso6ili osu(ujui ga zbog tobonje izdaje 5usije& a protiv njega je ustala i sva mla(a srpska inteligencija! koja je bila vaspitana na strani! velikim delom u Crancuskoj! i u zemlju dola sa liberalnim idejama. +nez %leksandar je bio vrlo krut i lian ovek i vie autokrata nego to se od njega oekivalo. 'oan uticaj pustio je rodbini svoje ene! kneginje 2erside! koja je bila iz uvene kue *enadovia! ali sa malovarokim vidokrugom. 8lavni ljudi u zemlji otili su u opoziciju. Vui je bio glava kneevih protivnika i u svojoj demagogiji veoma opasan. +nez je oterao u protivnike i Iliju 8araanina! koji je jedini u zemlji imao autoriteta da se suprotstavi svakoj prevratnikoj akciji. Izme(u kneza i aveta odnosi su postali vrlo zategnuti! jer je i jedna i druga strana htela da proiri svoju vlast. +nez je eleo da avet ostane preteno zakonodavno telo! a da uprava ostane u njegovim rukama! odnosno u rukama njemu odgovornih organa. +ako su kneevi ministri mogli biti postavljani samo iz reda savetnika to je avet postepeno uzimao sve vie maha i stavljao se na gledite da je on telo ravno donekle knezu u pitanju vo(enja zemaljskih poslova. avet je znao! da svoj postanak zahvaljuje tenji! da se obuzda samovolja kneza 'iloa i logiki je zakljuivao! da ta njegova uloga ostaje i u novom reimu. avetnici su! sem toga! insistirali na tom! da se za novog lana aveta i ne moe postaviti nijedno lice bez sporazuma s njima. Iliji 8araaninu govorili su jednom prilikom 3D?E. god.! da e oni ministre samo sasluavati! ali da e o stvarima reavati sami. U sporazumu s nekim savetnicima! koji su od ranije na tom radili s ruskim konzulom! 8araanin je jo 3D??. god. predlagao u 2arizu! da se knez smeni! a slinih pokuaja bilo je i na 2orti. 8od. 3D?@. stvorena je bila prava zavera protiv kneza! kojoj je bio na elu sam pretsednik aveta tevan tevanovi $enka. Ilo se za tim da se knez ubije! a na vlast da se vrati stari 'ilo /brenovi. Bavera je otkrivena za vremena i preseena je otrim kaznama. .edan deo savetnika bio je osu(en! a drugi penzionisan. +ako je to izvedeno bez pristanka 2ortinog i! prema tom! bilo protivno ustavu! to je carigradska vlada nala za potrebno da protestuje kod kneza i da tako u(e u razmrsivanje srpskih unutranjih poslova. *jen posebni izaslanik! 7them paa! doao je u rbiju i nagnao je kneza na poputanje. +nez je pristao da vrati u slubu penzionisane savetnike! a kanjene je pomilovao! ali pod uslovom da moraju ii iz rbije. Ba pretsednika aveta doveden je stari Vui! a 8araanin! od koga su vlasti ranije uzalud traile ostavku na savetniki poloaj! postavljen je za ministra unutranjih dela. $i ustupci iznu(eni su od kneza i znatno su poljuljali njegov ugled i njegov poloaj. 2orta je jedva doekala priliku da moe dati osetiti svoju snagu! a nalazila je podrke kod Crancuske! koja je otvoreno 508

Istorija Srba Vladimir orovi osu(ivala kneevu politiku! a donekle i kod 5usije. /pozicija je traila da jedna evropska komisija ispita stanje uprave u rbiji! jer je garantnim silama dunost da za vremena izvedu u njoj stvari na isto. 'e(u silama nije u tom pitanju bilo saglasnosti. %ustrija i 7ngleska drale su stranu kneevu. 2ruska je bila neutralna! ali je 5anke! na osnovu izvetaja njenog konzula! tano zakljuio! da je kriza zavrena tim! to se knez vratio u staru potinjenost $urskoj. "io je uinio jedan korak da se otme! ali ga je taj pokuaj samo u veu pokornost bacio. I time on izgubi i poslednju senku kakve god svoje samostalnosti. :omalo! morao je priznati i novu izmenu zakona o avetu! po kojoj je njegova vlast postala osetno ograniena. 2orta nije htela da izaziva dublju krizu u rbiji u asu! kad je u 1ercegovini buktao ustanak Guke Vukalovia i kad je predstojao njen sukob s 9rnom 8orom. U 9arigradu se znalo isto tako! da i u "osni! u susedstvu rbije! postoji nezadovoljstvo zbog tekih agrarnih odnosa! a vrenja je bilo i u "ugarskoj. U bosanskoj 2osavini uzbunjeni teaci! u jesen 3D?D. god.! podigoe bunu. Vodili su ih svetenici proto tevan %vramovi! pop 1adi 2etko .ovanovi ili .agodi i dr.! a pridruio im se i 6ra tepan 'iki. 5azjarena masa palila je i ruila begovske ardake! pa ak i kue onih hriana koji nisu bili zajedno s njima. %li su muslimani! bolje opremljeni! brzo preli u napadaj. +ad su FD. septembra 3D?D. zauzeli /raje kao sredite ustanka otpor je brzo bio slomljen. U samoj rbiji opozicija je bila uzela maha na celoj liniji. ,*arod je izgubio konano poverenje u 2raviteljstvo i svoje vlasti-! pisao je I. 8araanin u septembru 3D?D.! ,uzrujao se na sve strane i hoe da se izvede iz ove neizvesnosti-. $raio se saziv narodne skuptine. Iako je bio obaveten da se kuptina moe obrnuti protiv njega knez nije mogao da je ne odobri! premda je i to pokuavao. % kad se skuptina sastala o v. %ndreji ;s toga prozvana vetoandrejska> bilo je od prvog asa jasno! da se dotadanji reim nee odrati. 2rotiv njega je bila ogromna veina poslanika. *a sednici od 3=. avgusta traena je ostavka kneeva! koju su pomogli i lanovi aveta. Bbunjen i uplaen knez je otiao u grad! pod okrilje pai! i to u kolima I. 8araanina! i s njim zajedno. 8araanin! koji je odavno preao me(u kneeve protivnike! nije smatrao za svoju dunost da odvraa kneza od tog koraka. % ima glasova! da mu je on taj korak ak i savetovao. .o nije izvedeno na isto! da li je to bila klopka! ili bojazan za linu sigurnost kneevu! ili namera da se dobije u vremenu. U svakom sluaju taj je korak razdraio kuptinu i ona je 33. decembra donela reenje! da se knez zbaci! a na njegovo je mesto jo istog asa izvikala 'iloa /brenovia. +nezu %leksandru bilo je jasno! da se situacija ne moe vie izmeniti u njegovu korist! pa nije nita odlunije ni preduzimao. njegovim padom zavrena je i vlada ustavobranitelja! jer s /brenoviima poeo je odmah novi kurs. +nez 'ilo stigao je sa knezom 'ihailom u "eograd F?. januara 3D?4. )ekao je dotle potvrdu svog izbora od 2orte. +ao njegov ,mestozastupnik- u rbiji vodio je poslove njegov odani pristalica teva 'ihailovi. +ao svuda u prilikama kad se menja ne samo reim nego i dinastija! tako je i u rbiji bilo dosta izmene diktovanih ne samo potreban! nego i osvetom i svojevoljnou. kuptina! vo(ena dosta puta od usijanih glava i nedoraslih ljudi! unosila je mnogo zabune i bezvlaa! ali je promena ipak izvedena bez teih rtava. +ad je doao knez 'ilo vratio se! istina! autoritet vlasti! ali je pojaana samovolja. +nez 'ilo je bio i suvie star da bi se izmenio. ad je! pun jo uvek stare mrnje i osvetoljubivosti! postao staraki uporniji i nije hteo da se obazire mnogo ni na kakve obzire. 2odloan uticajima! udljiv! a uveren da je rbiji preko potreban! on se oseao kao svemoan. *a muku su bili udarili s njim i prijatelji i

509

Istorija Srba Vladimir orovi neprijatelji. Uvredio je odmah! prvih nedelja! svog najodanijeg prijatelja i zastupnika tevu! ne ublaavajui mnogo svoju staru naviku da tera egu sa ljudima. avet! na koji je bio kivan od svog progonstva! ponizio je koliko je god mogao i trudio se da ga potpuno onemogui. tari Vui! napola oslepeo! bio je zatvoren i umro je u zatvoru. Umro je potpuno istroen! dok su 'iloevi protivnici tvrdili! da je to bilo pod sumnjivim okolnostima. Ilija 8araanin! koji! istina! i nije bio za povratak kneza 'iloa! gurnut je u pozadinu i morao se sklanjati jedno vreme iz zemlje. 2o njegovim reima knez 'ilo nije vie mogao da uje re zakon. ,/n misli! kad narod ne bi elio njegov nain stare uprave! ne bi ga ni pozvao& a kad ga je pozvao on hoe ovako-. % za to vreme u susedstvu rbije i u 7vropi doga(ale su se krupne stvari. $urska je posle 2ariskog 'ira proglasila 1atihumajun ;3D?E. god.>! to jest s najvieg mesta objavljeni zakon o punoj ravnopravnosti izme(u muslimana i hriana. %li taj zakon nije mogao promeniti ni brzo ni lako dotadanje duboko uvreene navike! niti su se muslimani hteli odrei svog povlaenog poloaja. toga je! i posle smirivanja ustanka u 1ercegovini i bosanskoj 2osavini i +rajini 3D?D. god. stanje bilo puno zaguljivosti i sa dosta zaotrenosti. :uhove je sem toga u velikoj meri uzbudio rat Crancuske i Italije protiv %ustrije u leto 3D?4. 5at se vodio za ujedinjenje Italije i bio je s toga u naem narodu praen s mnogo uzbu(enja. impatije su bile sve na strani Italije& njen primer imao je da poslui istim tenjama i kod nas samih. em toga! eleo se od srca neuspeh %ustriji! koja se pokazala onako nezahvalna i prema rbima i 1rvatima na jednoj i prema 5usima na drugoj strani. U memoarima :imitrija 'arinkovia pria se vrlo ivo koliko su i novi dvor i publika u "eogradu skoro na demonstrativan nain pokazivali svoje zadovoljstvo zbog austriskih neuspeha. +nez 'ihailo! koji je u emigraciji mnogo nauio i koji je ve tada mislio o nacionalnoj misiji rbije! obraao je glavnu panju spoljanjoj politici. /enio se bio jednom ma(arskom aristokratkinjom! .ulijom! iz istoriske porodice 1unjadija! ne bez elje! da preko te veze do(e u blii dodir s 'a(arima! koji su u to vreme zauzimali odluan opozicioni stav prema "eu. /d 3DAD. god. on je budno pratio razvoj doga(aja i dao razumeti svakom da je u njima ivo interesovan. U "eu on je imao svoj krug ljudi! koje je pomagao! a me(u kojima su se nalazili Vuk +aradi! guro :anii! "ranko 5adievi i dr. *jegov pitomac bio je i vetozar 'ileti. U "eu on je u prolee 3D?D. god. imao veza s nekim "osancima! koji su preduzimali izvesne akcije protiv turskih agrarnih tereta! a traio je dodira i sa rbima sa drugih strana. /dravao je veze sa ma(arskim i talijanskim politiarima& posle njegova povratka u rbiju talijanski konzul %stengo bio je najpopularniji strani pretstavnik u zemlji. +outom se sastajao lino! a s njegovim ljudima vodio je stalnu prepisku i razgovore. *apoleonom III imao je 3D?4. god. dug razgovor! u kom mu je izloio sutinu srpskog problema na "alkanu. 8ledajui u daljinu! imajui pred oima talijansku borbu za ujedinjenje! znajui da *apoleon III! tadanji gospodar politike situacije u 7vropi! eli ostvarenje nacionalnog principa u me(unarodnim odnosima! knez 'ihailo je osu(ivao sitniarsku partizansku politiku u rbiji! koju su karakterisali grabe za mestima! osvetoljubivost i traenje nagrada za dinastike usluge. +nezu se naroito nije svi(ala politika mladih liberala! ljudi koji su nedavno doli sa stranih kola! i jo bez dovoljnog iskustva urili da prigrabe vlast i uticaj! izazivajui od prvog dana ambicioznou i netaktinou trvenja! sukobe i razlaze. /d vetoandrejske kuptine oni su hteli stvoriti neku vrstu konventa. Izvesni od tih ljudi imali su nesumnjivo dobrih namera i uinili su i korisnih stvari i doprineli su dosta modernizovanju i dizanju rbije! ali su bili i suvie ustri. tari su se! prirodno! nerado uklanjali sa svojih mesta i sa protestom su ukazivali na naglost izvesnih postupaka i pokuaja za brze re6orme. tara i vena tema o sukobu 510

Istorija Srba Vladimir orovi starih i mladih javila se i u rbiji& prvi put u takvoj otrini. 2atriarhalni poredak! koji je dotle vladao u porodici u celom drutvu! i iji su pretstavnici bili ljudi sa 6esovima i akirama i ene s libadetima i tepelucima! potiskivao je mladi svet! koji se vaspitavao ne samo u 2eti i "eu! nego i po *emakoj i u 2arizu i koji je! s naprednijim trgovcima i mla(im inovnitvom! poeo da daje ton novom "eogradu i postepeno celoj rbiji. +nez 'ihailo se trudio! da zastareli turski ustav bude zmenjen novim. /d 3D<D. god. prilike su se bile izmenile u svakom pogledu& izmenjen je bio i dravnopravni poloaj rbije. *e hotei da pokretanjem ustava izaziva nove krize knez je odluio! da ustavne odredbe zamenjuje zakonodavnim putem! preko narodnih skuptina. 2oeo je odredbom o pravu kneevskog nasle(a! pa je nastavio ograniavanjem aveta! uvo(enjem vojske i drugim potrebnim merama. :o smrti svog oca! kneza 'iloa ;3A. septembra 3DE=.>! knez 'ihailo se uzdravao od javnog istupanja! jer starac je bio i suvie udljiv i osetljiv! a mladi knez nije eleo zbog odravanja autoriteta da dolazi do sukoba! koji ne bi mogli ostati nepoznati iroj javnosti. 'ihailo je lino! i po steenom iskustvu! i po prirodi! i po uverenju bio sav za autoritativni reim. va glavna lica tadanje 7vrope *apoleon III! "izmark! +avur! bili su takvih shvatanja! da o slinim shvatanjima u 5usiji! $urskoj i %ustriji i ne govorimo posebno. toga se on u rbiji vrlo brzo razilazi sa mladim liberalima! koji imaju svoju volju i prihvata konzervativnije elemente! kojima je najglavniji pretstavnik bio Ilija 8araanin. *jemu se 8araanin svi(ao jo i zbog toga! to mu je bio veoma blizak u pitanjima spoljanje politike i misije rbijine. Ve krajem 3DE3. god. 8araanin postaje pretsednik vlade i ostaje na tom poloaju est godina. 5etko je kada u spoljanjoj politici nae drave bilo toliko i tako trajne podudarnosti izme(u e6a drave i e6a i ministra spoljanjih poslova. 8araanin je nastavio svoju poznatu liniju iz *aertanija! koju je knez 'ihailo potpuno prihvatio i podesio prema novim prilikama. $o je bilo vreme! kad je u naem celom drutvu poeo da se osea jedan nov duh. +njievna romantika! koja je na zapadu carevala u prvoj polovini jIj veka! javila se kod nas tek sredinom tog veka i u punom jeku krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina. :otle! u poeziji je vladala pseudoklasiarska tradicija! iji je glavni pretstavnik bio ueni iatovaki arhimandrit i posle gornjokarlovaki episkop Gukijan 'uicki ;3D<@03D@@.>! koji je na nae stablo kalemio neprijemljive i bezivotne 1oracijeve i +loptokove mladice. 2roza je bila malo negovana! a u njoj su srpsku italaku publiku privlaila sentimentalna! 6antastina i ne mnogo logina prianja 'ilovana Vidakovia ;3@D=03DA3>! ali koja su bila dobronamerna! tena i imala dra svoga. Izvesne kombinacije romantiarskog poleta i klasiarske tradicije nisu dale eljenih rezultata. ima 'ilutinovi arajlija! koji je prvi pokuao da opeva epski zamah 2rvog Ustanka u svojoj rbijanci& iako je bio jedno vreme veoma slavljen! nije osvojio publiku! niti je svojim nainom rada i svojom vrstom sirovog talenta mogao osvojiti. /d svih naih knjievnika prve polovine jIj veka imali su nesumnjivog talenta! velike snage! i trajnog uspeha samo 2etar II 2etrovi *jego ;3D3<03D?A> i .ovan terija 2opovi ;3D=E03D?E>. 2rvi je 6ormalno imao neto od klasiarskog nasle(a! ali se snagom svog velikog nadahnua iupao iz stega tradicije! okrepio se sav na ivotodavnom narodnom izvoru! i dao svoj klasini 8orski Vijenac kao delo visoke umne zrelosti! nesumnjive duhovne superiornosti i intimnog saoseanja sa narodom. U njemu ima i junakog zamaha i kliktanja! i skepse! i ironine dobroudnosti! i iskustva ivota! svega u meri koje delu uva skladnost i daje izraz istinskog ivota. uperioran duh imao je i terija! koji je bio knjievno obrazovaniji. %li u poeziji terija nije iziao iz starih kalupa! koji su ograniavali njegovu duhovnu slobodu. 2ravu svoju snagu on je pokazao u komediji! koja je imala molierovskih osobina! i u kojoj je njegova 511

Istorija Srba Vladimir orovi opservacija! ironija i ak sarkazam ;5odoljupci> mogao vie doi do izraza. %ko je stari .oakim Vuji bio ,otac- nae pozorine umetnosti! terija je nesumnjivo tvorac nae drame! a komedije naroito. +oliko je jo uvek iv i savremen svedoi ne samo to! to se odrava na repertoaru i u prestonici i u unutranjosti! nego i to to slui kao potsticaj i piscima najnovijeg vremena! kao! primera radi! "ranislavu *uiu. cto naa knjievnost prve polovine jIj veka nije mogla da uhvati dubljeg korena u narodu kriv je ne samo njen nenarodni duh! vaspitavan po stranim uzorcima i prenoen kod nas u saksijama! nego i njezin jezik. I taj nije bio narodni. U njemu je jo uvek bilo tragova ruskog jezinog nasle(a i neskrivene tenje! da se ,duhovne- i ,viestvari ne izraavaju obinim ,paorskim- jezikom. /n toboe nije bio jo dovoljno razvijen i osposobljen za to. 'uicki je ne samo razvijao teoriski tu misao! nego je davao i praktinu primenu. 2rotiv Vuka +aradia ;3@D@03DEA>! koji je ustao u odbranu ivog narodnog jezika! vodila se skoro pola veka ogorena borba od veeg dela tadanje srpske inteligencije. $aj $rianin! koji je rano nauio pisati i bio pisar kod nekih vo(a Ustanka i posle u slubi ustanikih vlasti! proveo je svoju prvu mladost gledajui kako se narod njegove otadbine bori i osloba(a od turskih okova. Vuk nije bio kolovan ovek! ali je imao retko bistru glavu. +ad je! kao izbeglica iz rbije! posle sloma od 3D3<. god.! doao u "e i tu! srenim sluajem! stupio u blie veze sa uvenim slavistom! lovencem .ernejem +opitarom! on je brzo naao svoj put i svoju misiju u naoj knjievnosti. +opitar je! pod uticajem nemakih romantiara! ve pre toga traio ljude! koji bi ga obavetavali o narodnim pesmama i koji bi ih beleili u narodu! jer se u tim pesmama nalazio pravi izraz narodnog duha. 5omantiari su u svom kultu naroda ili s planom i s velikim oduevljenjem za tim! da narod poznaju i proue to vie! da idu na njegove nepomuene izvore! da kupe njegovo ,narodno blago-! i da! s tim u vezi! kultiviu i njegov jezik. +opitar je! dosledno! i kod nas rba eleo rad u tom pravcu. +ao 6rancuski romantiari kruga carla *odijea on je verovao da kod nas moe biti mnogo izuzetne izvorne gra(e! ak vie nego na zapadu! jer je narod stoleima iveo u patriarhalnom nasle(u! odvojen od ostalog sveta turskim zavojevanjem. +od Vuka on je naao to je eleo# oveka retke darovitosti koji dobro poznaje svoj narod! koji razume o em se radi! i koji je odmah! s njim zajedno! pregao na posao. Ve 3D3A. god. javlja se Vuk sa dve male! ali epohalne knjige! 'alom prostonarodnom slaveno0serbskom pesmaricom i 2ismenicom serbskoga jezika! ,po govoru prostoga naroda napisanom-. Iza tih poetnikih radova dolazili su vei i zreliji! kao rezultat jednog smiljenog rada. 2ojava srpskih narodnih pesama bila je za evropsku knjievnost jedna vrsta prave senzacije. *a njih su naunom svetu skretali panju +opitar i naroito ueni nemaki 6ilolog .akov 8rim. U 7vropi se tih vremena naroito raspravljalo o epskoj poeziji i o nainu kako su mogli postati 1omerovi epi. Ba nauni svet pojava srpske epske poezije! o kojoj se znalo vrlo malo i vrlo maglovito! znaila je itavo otkrie. I ona se odmah poela prouavati i unositi u naune studije. U knjievnosti je izazvala irok i u toj obimnosti redak interes. vi vaniji knjievnici 7vrope toga vremena 8ete! Valter kot! 2rosper 'erime! 2ukin! 'ickijevi! $omazeo i toliki drugi zanimali su se za nju! prevodili je! tumaili ili je oponaali. Interes taj postao je jedno vreme knjievna moda! koja je ulazila potpuno u okvir savremene evropske knjievne romantike. 2esme su te imale duboke originalnosti! retku zanimljivost predmeta! bogatstvo raznovrsnih likova i situacija! puno pesnike snage i vizionerstva! i neobinu herojstvom! ovetvom i pregaranjem izgra(enu etiku. *ai mladi romantiari! osetivi duboko naroito tu osobinu! i proglaavali su te pesme naim narodnim evan(eljem. *ije bio jedini 'acini!

512

Istorija Srba Vladimir orovi koji je na strani spajao kult te poezije sa kultom naih borbi za oslobo(enje! koje su ba u to vreme! na poetku jIj veka! dale toliko primera pregalatva. ,5asa sirova! otra! neobrazovana! nepobediva kao planine u kojima je nastanjena-! pisao je taj talijanski rodoljub! ,rei! ustanove! obiaji strani energijom! koji ratu daju boanski karakter.Vuk je s +opitarem stekao ogromnu zaslugu! to je te pesme izneo pred strani svet! ali ne manju i pred nama samim! to je i nae ljude upozorio na njihovu vrednost. /tvorio im je njihov zlatni majdan! iju vrednost naa uena sredina nije dotle poznavala i koju ni posle! za izvestan niz godina! nije shvatala u pravoj meri. *i danas jo na alost! narodna poezija nije predmet one panje! koju bi ona zasluivala prema svojoj vrednosti i prema njenom znaaju u ivotu naeg naroda. :ok je taj rad Vukov na kupljenju i objavljivanju narodnih pesama i posle pripovedaka i poslovica bio potcenjivan od izvesnih njegovih protivnika! njegova nastojanja da narodni jezik osvoji svoje mesto u knjievnosti i ivotu nailazio je na ljute neprijatelje. +njievni 6ariseji osporavali su Vuku pravo! da kao nekolovan ulazi u pitanja! za koja se toboe trebala imati struna sprema. 'e(utim! Vuk je imao dovoljno strunosti u svojoj izuzetnoj bistrini da naelno brani jedan opravdan stav i naelo& narodni ivi jezik poznavao je neposrednije i bolje nego mnogi od takozvanih strunjaka& a u koliko se ba ticalo strunih stvari tu mu je na pomoi bio +opitar! znalac prvoga reda! s kojim je Vuk sve vie ulazio i u strunu stranu predmeta. +ao to su +ara(or(e i 'ilo vodili borbu za oslobo(enje od $uraka! tako je i Vuk! ovek revolucije! hteo da izbori i oslobo(enje od tu(eg balasta u duhovnoj oblasti. %li sem uenih ljudi on je nailazio i na veliku opoziciju svetenstva. /vo nije htelo da naputa slavjanosrpski jezik kao tradiciju srpskoruske saradnje i kao vezu izme(u nas i 5usa. 2onosili su se ak tim ,jednojeziijem-! kako se to onda govorilo. *ai svetenici su dobro pamtili! da je vlada 'arije $erezije traila da se za srpske kole katihizis izradi na narodnom jeziku i verovali su da je to izraz njezine opte tenje! kako bi se rbi odvojili od 5usije i potom pribliili uniji. $akvi su zahtevi doista postavljani na crkvenim sinodima od 3@E4. i 3@@A. god. 2osle je doao i zahtev od 3@DF. god.! kojim se trailo da se u knjievnu upotrebu uvede narodni jezik i mesto irilice latinica. rpske vo(e toga vremena imale su dosta muke odbijajui takve odredbe! koje su! u raznim oblicima! bile ponavljane vie puta. /ni su i tom Vukovom radu nazirali iste tenje& u toliko vie! to je taj pokuaj dolazio iz "ea i iz zajednike saradnje s jednim ovekom koji je bio katolik i odan pristalica austriske dravne ideje. pitanjem jezika bilo je u uskoj vezi i pitanje pravopisa. +od svih lovena sem 5usa! ba u ovo vreme! pitanje pravopisa bilo je na dnevnom redu. Izvesni slovenski glasovi! kojih nije bilo u drugim jezicima ili za koje nije bilo utvr(enih znakova ;kao! na pr.! nai ! ! ! ! (! lj! nj! 6! d> izraavani su u latinici na nekoliko naina! isto kao vokalno r. U irilici! opet! bilo je znakova koji su se u pisanju upotrebljavali! ali preko kojih je ivi jezik bio odavno preao! kao m! X! `! p! \! jat. +ako srediti ta pitanja i uvesti za kole neophodnu jednoobraznostd Ba reenje u latinici uinjeno je nekoliko pokuaja! od kojih nijedan nije dobio zadugo opte priznanje. +od rba prva kon6erencija za ure(enje pravopisa odrana je u +arlovcima jo 3@4D. god. i na njoj je ovlaen mitropolit tratimirovi! da vodi brigu o toj stvari. %li je naglaeno naelo! da se na sve to se tampa pazi kao i na crkvene knjige! ,po sliku inae ravnoobrazne sahranjeno biti ne moet.- Vuk +aradi nije bio prvi koji je traio da se iz nae azbuke izbace nepotrebna stara slova! ali je bio ovek koji je to traio najdoslednije i provodio to u praksi. +ad je! iz praktine potrebe! uveo u nau azbuku slovo j iz latinice! to je

513

Istorija Srba Vladimir orovi dalo povoda najotrovanijim sumnjama. Vuk! govorilo se! po tu(em nagovoru! namerno kida s naom crkvenom tradicijom i uvo(enjem slova iz latinice priprema put za uniju. $rebalo je dugih i otrih borbi dok su se ta pitanja izvela na isto. 'la(i svet prilazio je postepeno sve vie Vuku! iako su sve ustanove od ugleda! kao 'atica rpska i :rutvo srpske slovesnosti! bile protiv njega i mada su njegove re6orme bile zabranjene i u rbiji i u 9rnoj 8ori. /setan preokret u Vukovu korist dogodio se 3DA@. god.! kad su izale pesme mladog "ranka 5adievia u istom narodnom jeziku i s Vukovim pravopisom! kad se na narodnom jeziku pojavio 8orski Vijenac i kad je guro :anii! struno solidno opremljen! pustio u svet 5at za srpski jezik i pravopis! Vuk je! do danas jedini u 7vropi! potpuno dosledno i do kraja sproveo %delungovo naelo ,2ii kao to govori-. Bato je to mogao da uini i sprovede on! a nisu izveli drugi i daleko vei autoriteti u kulturnijim narodima! nije teko pogoditi& naa knjievnost nije imala onog bogatog nasle(a kakvo! primera radi! engleska i 6rancuska knjievnost! niti pismenu kulturu narodnog jezika koje se razvijalo vekovima. Ba na svet bila je neobina i vrlo smela :aniieva tvrdnja! koja u osnovi nije bila netana! iako malo preterana# ,'e(u svjema koji piu danas pravopisa u cijeloj 7vropi Vuk je najbolje razumio ta je pravopis! pa to je umom razumio ono je i djelom najbolje izvrio-. 2ojave poezije "ranka 5adievia! vedre! svee! neposredne! sa neim punim mladosti i ivota! osvojila je mla(i svet za vrlo kratko vreme. *jen narodski duh! vaspitan u narodnoj poeziji! i njezin narodni jezik! tean! vrlo melodian i pun boje! potisnuo je brzo i konano pevanje stare kole! usiljeno i astmatino. Gukijan 'uicki zalazi bezpovratno& ima 'ilutinovi se vie ne ita. *ovi mladi pesnici! koji se javljaju pedesetih godina! svi su manje0vie u "rankovoj tradiciji. $a nova knjievna generacija prihvaa s "rankom i narodne pesme i Vuka. /na se ak s ponosom zove Vukova omladina. I trai na sve strane da se radi u Vukovom duhu! da se kupi ,narodno blagoili ,narodne umotvorine-! da se neguje narodni jezik! da se potuju narodni obiaji. rpska knjievnost! verovali su oni! moe da se razvije samo na osnovu narodne knjievnosti i u najuoj vezi s njom& svako drugo razvijanje dovodilo bi je u opasnost da izgubi svoju samoniklost. kultom knjievnog nacionalizma iao je i politiki. /mladina tih vremena! imajui pred oima poljsku borbu za oslobo(enje i talijansku i nemaku borbu za narodno ujedinjenje! elela je i traila da se sve narodne snage usredsrede i kod nas samo u tom pravcu. U tom pogledu njene su se tenje potpuno podudarale s politikom linijom kneza 'ihaila i Ilije 8araanina. amo! kod tih mladih ljudi! kao kod svake omladine uopte! nije bilo uvek dovoljno strpljenja i razumevanja za relativnosti. *ai su ljudi! poneseni oduevljenjem! tvrdo verovali da je na protivnik! tada kao takav smatran skoro preteno $urin! teak bolesnik i da borba s njim nee imati izuzetnih napora. *aa se snaga precenjivala. 8lavni pesnici tog borbenog narataja palili su svet. gura .aki kliktae jo sedamdesetih godina# cta e nam ovaj mir /vaj blatomird Bar nije bolje borba! i krv! i no! I krvav onaj pird *a orujee

514

Istorija Srba Vladimir orovi rbin je junak! junak je grom! mrskae teme dumaninu svom.

tevan +aanski! skoro u ime celog tog narataja! peva knezu 'ihailu# :avno na te 2rizren gleda! gde te srpska kruna eka! :a tk amanet carski preda :uanovog slavnog veka# 9arski poziv! sveti glas# ,U boj! u boj vodi nase:a se celo rpstvo spoji 2od slobode suncem jasnim I zastava bojnih tvojik 2od znamenjem slavnim! krasnim! 9elo rpstvo! jedan glas# ,1urae U boj vodi nase*a ratoborno raspoloenje omladine i naeg drutva delovali su i politiki doga(aji i strane agitacije. U 9rnoj 8ori puka skoro nije prestajala. Ve 3DE3. god. javio se novi ustanak u 1ercegovini pod vo(stvom vojvode Guke Vukalovia. *a taj ustanak nesumnjivo su uticali doga(aji u Italiji! gde su ardiniji pripali narodnim plebiscitom $oskana! 2arma i 'odena! i gde su 8aribaldijevi etnici silom pridruili narodnoj dravi iciliju i *apulj. Izvesni talijanski rodoljubi! zajedno s 'a(arima! nameravali su da ugroze %ustriju s kopna i mora. *jihovi planovi su bili! da se iskrcaju u :almaciju! pa da preko "osne upadnu u 'a(arsku i izazovu tamo ustanak! a na drugoj strani da operiu preko 1rvatske. U tim planovima oni su raunali i na srpsku saradnju& neto da zaposle $urke! da im ne bi smetali! a neto da bi uticali i na svoje sunarodnike u Ugarskoj. *a tom planu radio je i talijanski konzul u "eogradu! 7ugen :urio. /n je u nj posvetio i samog kneza! a verovatno i 8araanina. Isto su tako bili obaveteni i vodei ljudi na 9etinju. Iz raznih politikih obzira $alijani su nameravali! da 3DEF. god. izazovu ustanak u 8rkoj i tim stvore pometnju i u evropskoj diplomatiji i u %ustriji i da poure revolucionarne doga(aje. +ad je! zbog 7ngleske! plan s 8rkom morao biti naputen! dolo se na misao da se na koji bilo nain zapali bar susedstvo 9rne 8ore. +ralj *ikola pria u svojim uspomenama! da je knez :anilo spremao ustanak u 1ercegovini ve u prolee 3DE=. god.! ali je on izbio krajem te godine! a uzeo vie maha 3DE3. 5e cetinjskih gospodara sluala se u 1ercegovini s mnogo potovanja& nijedan vaniji posao u zemlji nije se poinjao bez sporazuma s njima. , va prepiska-! kazuje :uan Vuksan! najbolji znalac cetinjskog arhiva! ,koju su 1ercegovci imali s turskim vlastima! dostavljana je na 9etinje u originalu.- :anas se zna pouzdano! da se u 9rnoj 8ori toga vremena bavilo nekoliko poljskih o6icira emigranata! da je bilo veza 515

Istorija Srba Vladimir orovi izme(u naih ljudi i onih u Italiji! i da je me(u 1ercegovce dolo i nekoliko 8aribaldijevih etnika. toga su %ustrijanci! dosta obaveteni o planovima! bili veoma neraspoloeni prema ustanicima i pomagali su $urke na sve naine. Velike sile pokuale su da spree taj ustanak. *aredile su svojim konzulima i posebnim komesarima! upuenim u 'ostar da ispitaju prilike i da posreduju u sporazumu s turskim vlastima. 2omiljalo se ak i na to! da se $urcima dadu i garantije s njihove strane. $urska je u prolee 3DE3. god. uputila u 1ercegovinu /mer0pau. *jegov dolazak smatrao se u 1ercegovini i 9rnoj 8ori kao oigledna pretnja i nije mogao dobro uticati. +nez *ikola se u isto vreme obratio konzulima sa uslovima! pod kojima bi bio voljan uticati na ustanike da se smire. $i uslovi napravili su dosta r(av utisak! jer je knez traio prvenstveno izvesne dobitke za 9rnu 8oru! a ne toliko za raju. 1ercegovaki ustanici! po savetima s 9etinja! nisu hteli da prime ponu(ene olakice nalazei da nisu dovoljne. *a tom pitanju dolo je do razlaza izme(u cetinjskog dvora i Vukalovia. /vaj je uo za crnogorske uslove! pa je! predvi(ajui da e 1ercegovina ostati i dalje pod $urcima! hteo da vodi ,hercegovaku politiku- i dobije od $uraka to se vie moe. *a 9etinju su mu zamerali da ,izdaje narodnu stvar-! a u stvari su zazirali od toga da on pokuava raditi na svoju ruku. /mer0paa i 2orta videli su jasno! da smirivanja u 1ercegovini ne moe biti sve dotle! dok se ne raisti s 9rnom 8orom. 2oto nisu hteli ispuniti kneeva traenja nije ostajalo drugo! nego da se primeni sila. Iskoriavajui jedan crnogorski upad u selo +rnjice /mer0paa je 3F. marta 3DEF. uputio neku vrstu ultimatuma 9etinju! a u aprilu je zapoeo pravi rat! posle nekoliko nedelja uzaludnog naga(anja. *apad su izvrili $urci iz 1ercegovine i %lbanije! a vrili su pritisak i iz *ovopazarskog andaka. "ili su nadmoniji i brojem i orujem. U sred te crnogorsko0turske borbe dolo je do turskog bombardovanja "eograda. /dnosi izme(u turskog garnizona u beogradskom gradu na +alemegdanu i srpskih gra(ana u varoi nisu bili prijateljski i do manjih sukoba dolazilo je nekoliko puta. .edan beznaajan ulini sukob kod )ukur0esme <. juna 3DEF. izazvao je razdraenje koje je pretilo da uzme opasne razmere. $og dana poginuo je od turskih vojnika jedan srpski deak! a odmah potom turski vojnici ubili su i jednog srpskog policajca. 2osle pogibe i jedan o6icir. $o je dovelo do ulinih borbi i prepucavanja! dok ?. juna turski paa nije naredio bombardovanje grada za vreme pogreba palih rtava. U "eogradu nasta lom. Vlasti se reie na otre mere. /mladina napravi barikade i spremi se na borbu. +nez 'ihailo je pomiljao na rat i spremio je proklamaciju! u kojoj je govorio da odbacuje korice svoje sablje! ,dok s vama ne izvrim sveti! veliki zadatak svoj.- Videi to raspoloenje i bojei se teih zapleta konzuli garantnih sila uzee stvar u svoje ruke. :omalo se u 9arigradu sastala i +on6erencija velikih sila! da rei pitanje turskih posada u rbiji. Vest o bombardovanju "eograda i o mogunosti da i rbija u(e u rat stigla je u 9rnu 8oru i me(u ustanike kao najlepi pokli. Verovalo se! da je opti srpski pokret na pomolu i da uspeh ne moe izostati. rpski omladinci traili su rat. gura .aki je s ogorenjem protestovao u svojoj popularnoj pesmi ,2adajte! brao-# 'i nesmo braa! mi rbi nesmoe Ili vi neste *emanjin sojd $a da smo rbi! ta da smo ljudi 0 $a da smo braa 0 oh! "oe moje..

516

Istorija Srba Vladimir orovi $a zar bi tako s %vale plave 8ledali ledno u ognjen asd

%li rbija nije ula. 2ristala je na posredovanje velikih sila i ekala. /stavljena sama sebi 9rna 8ora je preivljavala teke dane. 8rahovski junak! vojvoda 'irko 2etrovi! pravio je sa svojim borcima uda od junatva. %li je turska sila bila nadmonija. /be turske vojske! posle krvavih borbi! sjedinile su se <=. juna i pole put 9etinja. am kralj *ikola! piui o tim doga(ajima! podvlai kako je situacija bila kritina. /n je ponudio $urcima primirje! ali ga /mer0paa nije hteo primiti. /svojivi 9rnojevia 5ijeku javio je u 9arigrad! da e i 9etinje pasti ve sjutri dan i da gori. *a vest o tom na "os6oru su u znak radosti pucali topovi i primana estitanja. %li na zauzimanje velikih sila 2orta je pristala da pregovara o primirju. Uslovi su njeni bili dosta teki. *aroito se trailo! da se obezbedi $urcima slobodan prolaz od *ikia na pu i kadar i da se za tu svrhu mogu podizati karaule ili 6ortice du puta. +neevina je morala primiti obavezu! da nee vie pomagati ustanikih akcija! niti podizati utvrda prema granicama %lbanije i 1ercegovine. *ajposle! traeno je i to! da borbeni vojvoda 'irko mora napustiti 9rnu 8oru. +nez je primio te uslove! ali su pretstavnici velikih sila uspeli da ih u praksi ogranie i onemogue. *aroito je u tom pogledu bila aktivna 5usija! pomagana od Crancuske! a delimino i od %ustrije. 2osle crnogorskog poputanja morali su! prirodno! popustiti i hercegovaki ustanici. *jima je 2orta dala amnestiju! a oni su izjavili pokornost sultanu. Vukalovi je postavljen za zapovednika graninih pandura sa inom bimbae! a hriani su dobili izvesne poreske olakice. %li kako su $urci bili kivni zbog mnogih krvi i kako posle pobede nisu smatrali da je potrebno naroito poputanje! to je stanje na granici ostalo i dalje puno napetosti. $o je slabilo poloaj Vukaloviev! protiv koga su knez i vojvoda 'irko istavili kao glavnog hercegovakog vojvodu uvenog junaka popa "ogdana Bimonjia iz 8acka. /sumnjien to je postao turski platenik i ukoravan to se zavadio s 9etinjem Vukalovi se nije mogao dugo odrati i u prolee 3DE?. napustio je 1ercegovinu i poao za 5usiju. $o uzbu(eno doba puno krvi i usplahirenosti! sa napetim oekivanjem novih vanih doga(aja u 7vropi i na "alkanu! ivo je uticalo na uzbudljive duhove nae omladine. $ad se u njoj stvorio kao ideal tip ,pravog rbina- ili rbende! kako se onda govorilo! oveka koji bi bio sav ,napojen nacionalnim duhom.- *jegov cilj imalo je biti ujedinjenje rpstva i obnova velikog :uanovog carstva. $ad se kod nas o :uanu najvie pevalo i govorilo i knezu 'ihailu najvie to se moglo poeleti bilo je to! da postane ravan :uanu. 2ravi rbin imao je da nosi! bar u paradama! narodno odelo& da neguje kult narodne pesme i narodnih obiaja& da voli sve to je srpsko. $rebalo je odbacivati ono to je tu(insko& naroito je bilo dosta povike na ,truli zapad-. U tom oduevljavanju za sve to je srpsko otilo se u preterivanje. rbi su oglaavani za prvi narod& ak su neke zanesene budale pevale i o srpskom nebu i o rbinu bogu na njemu. .edan je pesnik ak imao ovakve stihove# +ad me vidi nek uzdane erka tu(ina# ,"oe! "oe! to ja nisam :ina rpkinjae517

Istorija Srba Vladimir orovi

$aj romantiarski zanos unosili su u narod preteno rbi iz Vojvodine. 8lavni i najbolji pesnici naeg romantizma! ljudi od velikog talenta! .ovan .ovanovi Bmaj! gura .aki! Gaza +osti! bili su Vojvo(ani. 5omantiar je u to vreme bio i .akov Ignjatovi! docniji glavni pretstavnik vojvo(anskog romana. +ao vo(a nove omladine i naroda istakao se naroito temperamentni i srani vetozar 'ileti! oko koga se prikupilo sve to je bilo borbenije i naprednije u toj sredini. *ovi ad! u koji je prenesena 'atica rpska! i gde su izlazili glavni knjievni asopisi nae romantike :anica! lovenka! 'atica! .avor! i glavni srpski politiki listovi rbski :nevnik aktivnog i zaslunog dra :anila 'edakovi i njegova naslednika .ovana gor(evia! i Bastava 'iletieva! koja e jedno vreme postati najpopularniji list me(u rbima! taj *ovi ad postao je ezdesetih godina sredite srpskog duhovnog i politikog ivota. "io je ak prozvan srpskom %tinom. +njievnici iz rbije! kao Gjubomir *enadovi! .ovan Ili! 'ilorad 2opovi capanin i dr. orientisali su se potpuno prema knjievnom duhu *ovog ada. )edomilj 'ijatovi! tada velika nada nae knjievnosti i nauke! bio je sav pod tim uticajem. U %ustriji su se za to vreme doga(ale krupne promene. 2oraena 3D?4. u Italiji ona je morala da naputa kruti centralizam. Ve u martu 3DE=. poelo se sa pojaavanjem :ravnog aveta! a oktobarskom diplomom iz iste godine uvedeno je ustavno stanje u dravi. U "eu je imao postojati centralni parlamenat za svu carevinu! a sve pokrajine dobile su samoupravu. 'a(ari nisu hteli da prime takvo preure(enje! jer im ono nije obezbe(ivalo onaj znaaj u dravi! na koji su oni mislili da imaju prava. :a bi ih zadovoljili tamo! gde beki interesi nisu bili prvenstveno u pitanju! dvorski krugovi su 3?. decembra 3DE=. ukinuli Vojvodinu. +nez 'ihailo polagao je mnogo na to! da se zbog toga ne kvare odnosi izme(u rba i 'a(ara i savetovao je rbima da od tog ukidanja ne prave pitanje! poto ve i inae Vojvodina nije vie bila ono emu su se rbi od nje nadali. 'ileti je u rpskom :nevniku na $ucin0dan objavio svoj uveni lanak tim povodom. /n je jasno kazao! da rbi ne ale za "ahovim Vojvodstvom! ali ale za onim to je Vojvodstvo imalo da pretstavlja. Vojvodstvo je znailo ,politiko bie naroda srpskog s ove strane!- a ono je tim ukidanjem sahranjeno. ,%li koji su ga saranili zajedno su i jo neto saranili! to vie nikad nee vaskrsnuti moi.- Ba sebe rbi se ne boje. Vojvodina e vaskrsnuti! makar i u drugom obliku! jer ,"og na! koji je sauvao 9rnu 8oru i vaskrsao rbiju posle etiri stotine godina! jo je iv! on e i nas sauvati.2rema 'a(arima pokazivao je sklonosti za sporazum! ali je ipak imao izvesne rezerve. Iskustvo ga je nauilo da bude oprezan. ,Idemo da vidimo.- 2atriarh 5ajai traio je u "eu! da se sazove srpski sabor. Vlada je pristala! ali je iz uea na saboru iskljuila opasnu Vojnu 8ranicu. *a "lagovetenskom saboru 3DE3. god. rbi su energino zahtevali uvanje svojih privilegija i crkveno0kolske autonomije i svoje posebno autonomno podruje sa izabranim vojvodom i posebnom narodnom upravom. %li se to vie nije dalo postii. 2rotiv posebnog srpskog podruja govorili su i bili ne samo 'a(ari! nego ak i hrvatski kancelar u "eu poznati pesnik Ivan 'aurani. 9rkveno0 kolska autonomija je ostala! ali su joj vlasti teile to vie suziti znaaj. Ukidanje Vojvodine i rad "lagovetenskog sabora padaju u vreme ustanka u 1ercegovini. 2o sili prilika rbi oseaju da im je sudbina povezana. "orba im pretstoji na svima linijama. Ba nju je bilo potrebno prikupiti sve narodne energije. +ao prvi cilj! do ostvarenja politikog! ima se izvriti duhovno ujedinjenje svih rba! kao to su to pripremali talijanski i nemaki omladinci. 8od. 3DE<. besneo je i poljski ustanak protiv 5usa. Iako u velikoj meri ruso6ili izvesni nai ljudi simpatisali su ustanicima! jer su se

518

Istorija Srba Vladimir orovi borili za slobodu. +ad je 3DEE. god. izbio ustanak na +ritu i poeli pokreti me(u 8rcima me(u naim ljudima u Vojvodini uli su se otri prekori i pitanja# ta eka rbijad /mladinska akcija uzima s tim u vezi sve vie maha. :ruine srpske akademske omladine! naroito beka Bora ;osnovana 3DE<. god.> i petanska 2reodnica ;od 3DE3. god.>! pretvaraju se iz isto knjievnih drutava u patriotske zajednice. *a Borin poziv sastala se 3DEE. god. u *ovom adu skuptina Ujedinjene /mladine rpske! ije je ime ujedno program i zastava. 8lavni besednik i vo(a te skuptine nije bio neki mlad student! nego emigrant iz rbije! protivnik reima kneza 'ihaila! bivi pro6esor Velike kole! Vladimir .ovanovi. 2o njegovom shvatanju /mladina je na svom programu imala da okupe sve rbe& on je nalazio ,da je danas ceo srpski narod mlad! da je ceo srpski narod omladina! i da je omladina ceo srpski narod.- /tada! omladinska re u drutvu mnogo znai. *jezini pripadnici nalaze mnogo odziva! jer agituju na zborovima! selima i besedama. Vladaju knjievnou! koja je skoro sva u njihovim rukama i njihovim idejama! isto kao i novinarstvo. Iz svojih sredita iz Vojvodine oni utiu i na ostale krajeve rpstva. U arajevu se stvaraju njezine 6iliale! a 9etinje im je kult i odjek. I sama vlada u rbiji stoji pod izvesnim omladinskim uticajem! iako im je protivnica. U spoljanjoj politici oni imaju isti cilj! samo su im drukiji metodi i tempo rada. U unutranjoj politici omladinski pretstavnici protivnici su kneeva autoritativnog reima! jer su oni naelni borci protiv svakog uguivanja javne rei i slobode. U tom smislu delovali su javno i dosta su podrivali kneev ugled! koji je bio veoma velik! naroito u "osni i 1ercegovini i taroj rbiji. /mladina je bila veoma nestrpljiva i stalno je pourivala doga(aje. ve joj se inilo da vlada ne samo okleva! nego ni da ne sme da zagazi u borbu s $urcima. Bmaj je s potsmehom pevao# 2a znate li! ta jo smemod ,2olumesec- proklinjemo! *ek sk smiluje! ,nek potavni! *ek se znade da smo slavni.-

'e(utim! vlada se ozbiljno spremala. Bnajui da je naa snaga i suvie mala prema turskoj snazi knez 'ihailo i I. 8araanin eleli su i radili na tom! da pre svega poveu sve balkanske snage. *jihova je misao bila! da ujedinjeni "alkanci sopstvenom snagom izvojuju pobedu i da naroito izlue svaku oruanu intervenciju koje strane sile! jer su dobro znali da ona ne bi dola nezainteresovano i da bi traila pre ili posle svoju cenu. *jihova akcija polazila je od uverenja ,"alkan balkanskim narodima-! prvi put u balkanskoj istoriji postavljena jasno i sa potpuno opravdanim obrazlaganjem. 2rva stvar je bila da se stvore to srdanije veze izme(u rbije i 9rne 8ore. +nez 'ihailo je! odmah po stupanju na presto! jo 3DE=. god. uputio Vuka +aradia! kao oveka svoga poverenja! knezu *ikoli. +nez je prihvatio saradnju i 'ihailo mu je F. januara 3DE3. odgovorio! kako je radostan ,da se na elu 9rne 8ore! kovega slobode srbske! nalazi mu gotov da se sa mnom susretne u brizi za nau sreu narodnu.- Ba vreme gladi u 9rnoj 8ori 3DE3. god. knez 'ihailo je poslao E.=== dukata. /dnosi od tada postaju sve srdaniji. /d 3DEA. god. knez 'ihailo kumuje *ikolinoj deci. 2otom mu alje jednu bateriju topova i potrebnu municiju. U jesen 3DEE.! kad su doga(aji u 7vropi i na "alkanu uzeli sasvim ozbiljan karakter! sklopljen je F<. septembra i savez 519

Istorija Srba Vladimir orovi izme(u dve bratske zemlje. +nez *ikola pokazao se tada kao istinski rodoljub. U sluaju narodne pobede i ujedinjenja on se bio spreman odrei prestola u korist kneza 'ihaila. 2esnik retko lepe i ponesene pesme ,/namo knamo-! koja je ispevana malo pre toga! oseao je iskreno narodne tenje i eleo je od srca da ih pomogne ostvariti. +nez 'ihailo pisao mu je posle toga! da obojica imaju puno uzroka estitati jedan drugom! ,to je nama upravo zapala u deo srea! da metnemo prvi kamen u zgradu! koja ima da skupi u sebe ono to pocepa nesrea kosovska.- $u politiku okupljanja rba i balkanskih naroda preporuivala je i 5usija. +nez 'ihailo se trudio ivo! da na(e sporazum i sa "ugarima. +od ovih su od rusko0turskog rata od 3DFD4. god. uestali pokreti i ustanci protiv $uraka! koji su nailazili izvesne podrke kod susednih srpskih vlasti! a poneto i kod kneza 'iloa. Ba vreme +rimskog 5ata "ugari su se nadali oslobo(enju i organizovali su svoja drutva za propagandu bugarske stvari! od kojih su najaktivnija bila u /desi i "ukuretu. .edna bugarska kolonija delovala je i u "eogradu. $u je . 5akovski izdavao svoj listi :unavski GebedX! a 3DEF. god. organizovao je i posebnu bugarsku legiju. 2okuao je! za vreme srpskih spremanja te godine! da digne i ustanak u "ugarskoj! kome se stavio na elo 2anajot 1itov. rpska vlada! s knezom 'ihailom! sa simpatijom je pratila ne samo bugarsko spremanje protiv $uraka! nego i njihovu borbu protiv grkih vladika i grke prevlasti u crkvi i duhovnom ivotu. "ugari! koji tad nisu imali ni 6izikih ni materijalnih sredstava za dugu borbu i kojima je bila potrebna podrka jedne susedne drave! obratili su se rbiji. /na im je bila najprirodniji saveznik. pajala ih je ne samo ista rasa i vera! nego i isti uslovi ivota i ista nevolja prema zajednikom neprijatelju. :a spree srpsko0bugarske veze i da stegnu slobodarske tenje "ugara $urci su od 3DEA. god. poeli sa naseljavanjem $atara du granice i po unutranjosti "ugarske. Ugled kneev bio je u to doba veoma velik! naroito u "osni! taroj rbiji! pa donekle i u 1ercegovini. njim su raunali i "ugari. /d njega su se nadali i akciji! koja bi i rbe i "ugare dovela do eljene mete. /ni s toga stupaju u dodir sa Ujedinjenom rpskom /mladinom! a Gjuben +aravelov vrie u njoj jedno vreme osetan uticaj. / vetom avi 3DE@. god. protokolarno je utvr(en politiki sporazum izme(u rba i bugarskih emigranata! koji je ?. aprila iste godine potvrdila u "ukuretu i njihova skuptina. porazum je predvi(ao stvaranje .ugoslovenskog 9arstva! u koje bi ule rbija i "ugarska i ostali delovi oslobo(ene subrae! a kome bi na elu imao biti knez 'ihailo. rpski i bugarski jezik ili nareja bili bi ravnopravni! isto kao i oba naroda! koji bi i dalje uvali svoju individualnost. Bajedniko bi bilo narodno politiko i crkveno pretstavnitvo! kao i dravno sredite. :a stvori saradnju i sa ostalim balkanskim narodima! knez 'ihailo je pregovarao i sa 8rcima. 8rki ustanak na +ritu pokrenuo je grko drutvo i ono je trailo da se neto uini za brau koja stradaju. +ako 8rka sama nije mogla ni pomiljati na neku opasniju akciju ona se! posle ovog ustanka! poela osetnije pribliavati rbima. 2osle duih pregovora savezni ugovor potpisan je 3A. avgusta 3DE@.! dobrim delom i uticajem 5usije. 5aniji pregovori sa Ilijom 8araaninom razbili su se zbog toga to su 8rci traili za sebe 'aedoniju. U ovom ugovoru to je pitanje obi(eno! a kao neposredan cilj saveza uzete su za 8rke 7pir i $esalija! a za rbe "osna i 1ercegovina. U sluaju pobede za ostale oblasti odluivae volja njihovih naroda! i to bilo da zaele sjedinjenje s kojom od drava ugovornica! bilo da htednu imati svoju posebnu dravu. Vojna konvencija izme(u obe zemlje zakljuena je u %tini 3E. 6ebruara 3DED.

520

Istorija Srba Vladimir orovi U 5umuniji je 3DEE. god. doao na presto +arlo 1oencolern! ro(ak cara Vilhelma. /n je jo iste godine uputio u "eograd i na 9etinje .. %. +antakuzena! da ispita narodna raspoloenja! ali se nije mogao da odlui na sklapanje saveza. Izme(u 5umunije i rbije stvorene su samo veze zainteresovanog prijateljstva i solidarnosti. +nez 'ihailo je eleo saradnju i sa 1rvatima. "iskup (akovaki! .osip .uraj ctrosmajer! nosilac jugoslovenske ideologije! bio je od 3D?3. god. apostolski vikar u rbiji! i u tom svojstvu on je nekoliko puta prelazio u tu zemlju. +nez je pomagao njegova kulturna nastojanja. vog prijatelja! slavnog 6ilologa guru :aniia! rado je uputio u Bagreb kao tajnika za novoosnovanu .ugoslovensku %kademiju. %li sa biskupom! koliko smo mi mogli dosad utvrditi! nije stvarao onako dalekosene planove! kakve mu pripisuju izvesni ljudi. 8ovorilo se ak da je on s njim ugovarao o slobodnoj .ugoslaviji. 'oda je o tom govorio! ali da nije nita ugovorio to je skoro sigurno. ctrosmajer! mada ovek smelih i slobodarskih ideja! nije ipak! na svom odgovornom poloaju! mogao ui u kombinacije koje u taj mah nisu bile nimalo ostvarljive. +nez 'ihailo! oprezan i uzdran! uinio bi to jo manje. ctrosmajer o knezu nije imao mnogo povoljno miljenje. vom najboljem prijatelju C. 5akom pisao je o njemu! da je bio ,dobar ovjek! ali dravnik nikaki! ter je svojom slabou i mlitavou izazvao upravo protiv sebe razne elemente zemlje.U 'a(arima knez se nadao dobiti neke vrste saveznika protiv "ea. /n je znao za austriske tenje prema "alkanu i verovao je! da bi ih samo tako mogao obustaviti ili skrenuti! ako bi se 'a(ari ispreili protiv toga. U svom jednom objanjenju sa +outom on je razvijao misao zato rbija nalazi prirodnom saradnju s 'a(arima. em tog stava prema "eu nezavisna 'a(arska ne bi! iz sopstvenog interesa! mogla biti protivnik samostalnosti rbijine. +neeve ideje bile su poznate vladi *apoleona III! i iz 2ariza se poruivalo ma(arskim vo(ama da se svakako sporazumeju sa rbijom. 2od uticajem takvih shvatanja stvorila se bila i me(u rbima u Vojvodini jedna grupa ljudi! koja je sve otvorenije branila potrebu srpsko0ma(arske saradnje i na toj strani. 'isao dunavske kon6ederacije! u koju bi ule 'a(arska! rbija! Vlaka i 'oldavska uzimala se u najozbiljniju kombinaciju! i knez 'ihailo bio je dao pristanak na nju. %li se u 'a(arima knez prevario. 2ostavljeni izme(u 8ermana i lovena 'a(ari su se opredelili za saradnju sa prvima& i to manje zbog mrnje na 5use! kao na svoje pobednike! koliko iz straha od germanske rase. +ad je %ustrija u ratu sa 2ruskom bila 3DED. god. potuena i postala mnogo meka u odnosu prema njima! 'a(ari su iskoristili taj momenat i sklopili su 3DE@. god. nagodbu s "eom. 1abzburka 9arevina postala je dualistika %ustro0Ugarska! u kojoj su! u austriskoj polovini! prevlast dobili *emci! a u ugarskoj 'a(ari. loveni su u obe polovine doli u podre(en poloaj. *jihova koncepcija o preure(enju %ustrije na bazi 6ederacije bila je sahranjena za uvek. U ugarskoj polovini ostala je srpska crkvena samouprava! ali bez ikakva politikog prava i uticaja. 1rvatska je dobila autonomiju u unutranjim stvarima i u pitanjima prosvete i pravde! ali su 'a(ari stavili svoju teku ruku na nju i od hrvatskog bana napravili su lice odgovorno u prvom redu ma(arskom ministru pretsedniku. %ustriski poraz od 3DEE. god. doneo je izvesne posredne koristi rbiji. "eka vlada bila je dotle skoro otvoren protivnik politike kneza 'ihaila! za koju je nalazila da ne samo ugroava $ursku i otvara opasno Istono 2itanje! nego da podriva i njene sopstvene temelje. tvaranje vee srpske ili jugoslovenske drave na granicama %ustrije i Ugarske pretstavljae nesumnjivo privlano sredite i za hapsburke podanike. 5aspoloenja me(u rbima u Vojvodini i 1rvatskoj nisu ostavljala o tom nikakve sumnje. "e je upravo tih vremena preivljavao ujedinjenje *emaca i $alijana na svoj

521

Istorija Srba Vladimir orovi raun i nije eleo da se to izvede i kod rba i kod .unih lovena. U "eu se znalo za 'ihailove veze sa 'a(arima! a on sam! ni pred austriskim pretstavnicima! nije se ustruavao da govori o jugoslovenskim kombinacijama! iako nije! naravno! pominjao antihabzburke tenje. +ad se u prolee 3DEE. god. spremao rat 2ruske i Italije protiv %ustrije! general tevan $ir! ma(arski emigrant i a(utant kralja Viktora 7manuila! dobio je u "erlinu od samog "izmarka mandat! da ide preko $urske u "eograd i "ukuret. $rebalo je! da se iz tih sredita organizuje od ranije poznati plan o pobuni u 'a(arskoj i da se! u isto vreme! izvri s mora upad u :almaciju i Vojnu 8ranicu& a sem toga imala se zadobiti rbija za savez protiv %ustrije. linu misiju dobio je za "eograd i nemaki savetnik poslanstva u 9arigradu 26il. %li ovaj je stigao u srpsku prestonicu! posle dugog zaobilaznog puta! iza bitke na +enigrecu! a $ir jo docnije. Ipak je poeo da radi u duhu svoje misije. +nez 'ihailo! koji je verovao da e %ustrija pobediti! naroito u Italiji! bio je veoma uzdran! a na nj su svakako uticali i saveti 6rancuskog konzula! koji su preporuivali neuestvovanje. 8araanin je govorio malo jasnije. rbija bi se verovatno lako krenula kad bi se Ugarska doista digla! a bio je spreman da $iru i drugovima ustupi neto oruja i omogui prebacivanje ljudi. 26il i $ir nudili su tom prilikom rbiji i izvesne teritorialne dobitke. 'e(utim! kako je %ustrija brzo pristala na mir i priznala poraz! ti planovi su ostali bez daljih izgleda. aoptenje o primirju dobio je $ir od "izmarka u samom "eogradu. +nez je vrlo dobro uinio to se nije odmah pourio i zbog %ustrije! koja mu to ne bi oprostila! i zbog politike "izmarkove! koji je ve tada pomiljao na buduu saradnju s 1apsburkom 9arevinom. +nez lino nije o tim ponudama obavestio beki dvor! ali se na njemu o tom ipak saznalo. 2osle zavrenog tog rata i dok je jo trajao ustanak na +ritu knez se reio! u jesen 3DEE.! da ponovo krene pitanje srpskih gradova! koje je od bombardovanja "eograda ostalo manje0vie otvoreno. /seao je! da se razmer snaga obrnuo u srpsku korist. $urska je imala neprilika na vie strana i nije joj moglo biti do toga! da rbe izazove na otrije mere. :ok su 5usija i Crancuska ranije pomagale srpsku stvar! 7ngleska i %ustrija uvale su osetljivost 2orte i dotadanje stanje. +ad je knez! dosta nenadno! krenuo pitanje gradova ponovo diplomatija je bila prilino iznena(ena. :ranje %ustrije postalo je! bar u tom pitanju! sasvim drukije. /na je htela da kao nagradi rbiju za njeno dranje! a posle poraza trudila se da izbegava neprijateljstva protiv sebe! a ponajpre na "alkanu! gde joj je jo jedino preostajala mogunost za jae uticanje i irenje svojih interesa. +ako je u to vreme i 2ruska! zbog 5usije! usrdnije prihvatila srpsko traenje! to se poetkom 3DE@. god. pitanje gradova bliilo krajnjem reenju. 2rihvatila ga je na kraju i 7ngleska. /na se samo trudila da se potedi osetljivost 2ortina! pa je spremila 6ormulu! da se gradovi u rbiji! iz kojih e izii turska vojska! predaju na uvanje knezu 'ihailu i njegovoj vladi. .edino je na beogradskom gradu! u znak sultanove suverenosti! pored nove srpske zastave imala da se vije i turska. 2re tog akta predaje gradova otiao je knez 'ihailo! marta meseca! sultanu u 9arigrad! kao svom suverenu! i tom je prilikom dobio od njega eljeni 6erman. 2o povratku! E. aprila 3DE@.! predani su knezu u "eogradu na svean nain kljuevi grada. +nez je to smatrao kao velik uspeh i naglaavalo se! da je sve dobijeno ,bez puke i bez noa-. *jegova okolina naglaavala je! da je to samo etapa u daljem radu za oslobo(enje rpstva! dok se /mladina! na usta Bmajeva! rugala tom sultanskom poklonu# 'rko jk gledko polumesec do sad srpski ar! ad nam mora mio biti jerbo nam je dar.

522

Istorija Srba Vladimir orovi :o sad bee jedan barjak uzdanica sva! rpska vojsko! srpsko srce! sad ih ima dva.

2osle tog uspeha knez nastavlja svoju politiku! ali sa manje starog ara. 5azloga za to bilo je vie! ali se jo ne zna koji je bio preteniji. $okom 3DE@. god. knez je morao uti i od samog ministra vojske 'ilivoja "laznavca! od ruske vojne misije! i od jednog strunog vojnog lica iz pruske vojske! koje je bilo dolo u poluzvaninu misiju! da srpska narodna vojska nije dovoljno spremna za o6anzivni rat. *a kneza su izvesne velike sile pravile i pritisak! da bar za izvesno vreme ne preduzima nita. :o danas je ostala tajna! ta je sve bilo razgovarano u Ivanci kod "ratislave! u avgustu 3DE@. na sastanku izme(u kneza i gro6a .. %ndraija! koji je! u to vreme! bio jedna od najuticajnijih linosti u :unavskoj 'onarhiji. Bna se! me(utim! da je knez posle toga osetno izmenio svoje dranje. %ndrai! stari buntovnik ma(arski! bio je od ranije prijatelj 'ihailov i trudio se! da prema njemu i rbiji povede politiku s vie poverenja. toga je poetkom idue godine uputio u "eograd za diplomatskog agenta mladog i izuzetno darovitog Venijamina +alaja! da tamo bude tuma njegovih dobrih namera i da! u isto vreme! odvoji! koliko moe! rbe od 5usije. Ima tumaenja! da je knez! u to vreme! imao i jednu veliku ljubavnu strast i da se hteo oeniti jednom svojom ro(akom! ija je majka! da bi omoguila taj brak! stvorila jednu svoju kliku i vrila moan uticaj na kneza. )injenica je! da je knez nenadano! F. novembra 3DE@.! otpustio Iliju 8araanina! koji je bio nosilac njegove spoljanje politike! i da je ruska vlada izjavila jednu vrstu nezadovoljstva zbog toga. Iz nemakih izvetaja! koje je objavio .. %. 5ajsvic u svojoj knjizi o odnosima izme(u "erlina i "eograda! izgleda kao vrlo verovatno! da je knez na svom putu u 2ariz! u leto 3DE@.! dobio vrlo nemile vesti o namerama %ustrije u "osni. *apoleon III! koji se spremao na rat s 2ruskom! hteo je zadovoljiti beku vladu! da bi je imao kao pomagaa! i s toga je dao poruiti knezu! da se ne mea u bosansko pitanje. %ndrai je! me(utim! uveravao 8araanina! da 'a(ari nisu za pripajanje "osne njihovoj 'onarhiji! da se ne bi suvie ojaao slovenski elemenat. cta vie! on ne bi bio protivan da se "osna spoji sa rbijom. 2o belekama *ikole 1ristia! ministra Unutranjih :ela toga vremena! knez se naljutio na 8araanina! to njegovi poverenici vode jo uvek opasne pregovore s jednim lanom pruskog konzulata! koji bi mogli kompromitovati rbiju u oima beke vlade! poto je o njima ve bio neto douo austriski general u Bemunu. Indiskrecija je bilo u beogradskim krugovima prilino! a u 8araaninovim i ranije i tada! i one su dole bile i do zainteresovanih kabineta. U nas se jedno vreme izme(u bliskih saradnika kneevih .. 5istia i '. 2iroanca vodila otra polemika o tom! da li je 'ihailo od jeseni 3DE@. odloio neposrednu akciju ili je mislio da je nastavi. 5isti je zastupao prvo gledite! i ja mislim da je on u osnovi imao pravo. +nez se! istina! nije nikad hteo izjasniti da menja togod u svojoj politici! ali je! po prirodi uzdrljiv i kolebljiv! u stvari oklevao. )ekao je pogodniji sticaj prilika. 'oda se pomalo razoarao i u spremnost i iskrenost balkanskih naroda za zajedniku saradnju! kako nagovetava 5isti. cest nedelja pred smrt on je rekao pruskom konzulu istoriaru 8eorgu 5ozenu! svejedno da li potpuno iskreno ili samo upola! kako je on miljenja! da rbiji za velike politike ciljeve ne pristoji inicijativa. $rebalo je da pone neko drugi. U toj izjavi ima jedna crta koja je vrlo karakteristina za celo 'ihailovo delo i koju je! u spoljanjoj politici! u izvesnoj meri! imao zajedniku sa starim 8araaninom. rbija je trebala biti spremna na sve doga(aje! ali je bila jo uvek mala i slaba da ih sama izaziva.

523

Istorija Srba Vladimir orovi U sred tih planova i spremanja zadesila je kneza 'ihaila nenadna smrt. 2oginuo je u topiderskom +outnjaku F4. maja 3DED. kao rtva jedne privatne zavere. I kod prijatelja i kod protivnika ta je pogibija izazvala pravo zaprepaenje. "ilo je glasova da je u njegovoj pogibiji postojalo i tu(e uee! austrisko i tursko. *aroito se sumnjalo na bosanskog valiju /sman0pau. %li sve do danas ta se sumnjienja nisu mogla dokazati nikakvim konkretnim injenicama. 2rijatelji dinastije /brenovia nastojali su da za tu pogibiju okrive kao pomagaa biveg kneza %leksandra +ara(or(evia i ovaj je! doista! u otsutstvu bio osu(en na teku robiju i sve mu je imanje kon6iskovano. 'e(utim novija ispitivanja pokazala su ! da je i tu bilo vie sumnjienja i zle volje nego pravih dokaza.

Politi!ke i duhovne krize u Srbiji

2osle pogibije kneza 'ihaila vlast u rbiji prigrabio je ministar vojske! 'ilivoje 2etrovi "laznavac! za koga se tvrdilo da je bio nezakoniti sin kneza 'iloa. 5anije je bio ogoreni protivnik /brenovia i kao vrlo mlad ovek uestvovao je u bunama protiv njih! a onemoguio je 3DAD. god. njihovo iskoriavanje narodnog ustanka. Inae se istakao kao dobar i hrabar borac u +nianinovoj vojsci protiv 'a(ara. 2osle 'iloeva povratka bio je zatvoren i baen u nemilost! ali se iza njegove smrti! zauzimanjem I. 8araanina! koji je imao dosta slian politiki put! naao ponovo na prvim mestima. Vet! okretan! i sa dosta sposobnosti! on je znao da se digne do ministarskog poloaja i da se odri na njemu! zahvaljujui raznim uticajima. 2osle 'ihailove smrti on se! brzo i odluno! stavio na elo vojske i pomou nje odmah dao izvikati za novog kneza mladog etrnaestogodinjeg 'ilana ;ro(enog 3=. avgusta 3D?A.>! unuka 'iloeva brata .evrema. Velika *arodna kuptina mogla je F=. juna samo da potvrdi uinjeni izbor. 'ladi knez! darovit ali lakomislen i od detinjstva zaputen! izgubio je rano oca! koji je sluio u rumunskoj vojsci! a majka njegova! lepa 'arija +atardi! koja se bila razvela s njegovim ocem! vodila je olak ivot jedne razmaene aristokratkinje. 'ilanovom vaspitanju nije obraala nikakve panje. Ba malog ro(aka brinuo se knez 'ihailo! ali ga nije drao pod svojom rukom. I 'ihailov dvor bio je bez enske topline! leden i ceremonialan! i s toga je knez poslao mladia u jedan pariski licej. Vaspitanje koje je knez dobio od 3DED. god u rbiji bilo je dosta oskudno. /n je ve bio vladar i izloen raznim uticajima! koji u dvorskom ivotu nisu uvek besprekorni! ne imajui nikog blieg od rodbine! ko bi mu se posvetio s vie srca. 8lavni vaspita bio mu je poznati dubrovaki pesnik! 'edo 2uci! ovek estit i dobronameran ali prilino komotan. +ako je knez 'ilan bio maloletan *arodna kuptina je izabrala namesnitvo! u koje su uli "laznavac! .ovan 5isti i .ovan 8avrilovi. tari 8araanin je demonstrativno obi(en. "laznavac je prihvatio poslednju politiku liniju kneza 'ihaila i drao je sa +alajem i preko njega sa %ndraijem i %ustrijom. 5isti je uspeo da oko sebe prikupi izvestan deo liberala iz /mladine! koji su! osumnjieni kao moralni sauesnici u kneevoj pogibiji! traili sad oslonca kod vlasti! a bili inae zadovoljni to su 5istievim dolaskom bili potisnuti konzervativci i njihove glavne vo(e. U spoljanjoj politici 5isti je prihvatio opti nacionalistiki program i drao se 5usije! i zahvaljujui tome uspeo je! da u vo(stvu *amesnitva preuzme dosta brzo glavnu ulogu. 2rvi akt novog *amesnitva bilo je spremanje ustava. 1telo se! da se umiri opozicija protiv linog reima i da se rbiji da mogunost slobodnijeg zamaha. *ovi ustav! koji je donesen godinu dana iza kneeve pogibije! objavljen je F4. juna 3DE4. /n je uvodio prvu stalno biranu narodnu skuptinu! sa ministarskom odgovornou! ali bez 524

Istorija Srba Vladimir orovi opteg prava glasa. va skuptina nije bila sastavljena od samih narodnih poslanika! nego je jednu etvrtinu imenovao vladar! odnosno vlada. /vim ustavom bilo je predvi(eno! da bi srpski presto! ako bi izumrla zakonita muka linija /brenovia! mogli naslediti potomci kneza 'iloa po enskoj liniji. 5uska vlada smatrala je! da je to znatan ustupak %ustriji! poto su ti potomci bili njeni dravljani. +ara(or(evii su bili iskljueni. Ve tada je bilo predlagano! da se u rbiju uvede dvodomni sistem! ali taj predlog nije prihvaen. 'esto toga uveden je :ravni avet! kome su date izvesne 6unkcije vrhovnog administrativnog suda i gornjeg doma. Ustav je naiao na dosta otru opoziciju kod inteligencije u glavnom s toga to nije bilo dovoljno liberalan! naroito u pitanju slobode tampe! skuptinske zakonodavne iniciative i budetskog prava. 5isti! koji je postao vo( liberala! nije nikad bio istinski liberalni duh. %li prilike! u kojima su rbi tada iveli! i nivo njihova politikog vaspitanja nisu doputali brze skokove. 2rebacivanja su s toga bila vie teoretski opravdana nego stvarna. rpsko drutvo tada se tek poelo da stvara i izgra(uje. :otle! pravog srpskog gra(anstva jedva je bilo. U varoima rbije dobar deo trgovaca sainjavali su 9incari. U Vojvodini! gde su rbi imali mogunosti da se od samih poetaka jVIII veka bave trgovinom i zanatima! procenat cincarskog elementa u gradovima bio je vrlo velik. /ni su se obino izdavali za 8rke! vodili svoje knjige i prepisku grkim jezikom! trudili se da neguju ,jelinsku- kulturu. U zemunskom gradskom arhivu najvei deo ouvanih trgovakih knjiga i obrauna vo(en je na tom jeziku. Imali su svoje crkve i kole do blizu sredine jIj veka! a po gradovima .une rbije! kao u koplju i 2rizrenu! i posle toga. U Vojvodini! jo u nae dane! 8rk je na mnogo mesta bio sinonim za trgovca. +ao nosioci stare grke tradicije oni su na srpsku ariju gledali s izvesnim nipodatavanjem. +ir 8eras tevana remca daje u tom pogledu dobro pogo(enu sliku. ,'ajstor :ia-! poinje :ragutin Ili svoj roman sa tim naslovom! ,uivao je u starome "eogradu dobar glas! ne samo me(u rbima i $urcima! nego ak i me(u 8rko0cincarima! koji! u ono doba! behu drutvenome ivotu to i so hlebu! i ijim trgovakim 6irmama ne mogahu odoleti ni vreme ni one nove 6irme sa istim srpskim imenima-. U svojoj vrlo dobroj knjizi / 9incarima g. :uan 2opovi je ukazao kakao su i zato mnogi od ljudi negrkog porekla primali grko ime! koje se! s cincarskim elementom odralo u naoj sredini sve do kraja jIj veka. U arajevu iveo je jo na poetku ovog veka 2etar 2etrovi 2etrakija! rodom iz +ore! naturalizovani rbin 2etrovi! ali po svom oseanju 8rk! koji je svojoj trojici sinova dao imena %ristotel! :iogen i okrat. Veliki uticaj njihov u socialnom! duhovnom! pa ak i biolokom pogledu na nau sredinu jo nije dovoljno ispitan. /n se! istina! ograniio preteno na gradove! na ariju! kako se to obino kae! ali je iz nje uticao mono na na javni ivot uopte. U velikim varoima "osne i cele rbije bilo je i dosta .evreja! naroito od jVI veka! posle njihova izgnanstva iz cpanije. *jih je $urska prihvatila s mnogo predusretljivosti i dala im je mogunosti da brzo uzmu u svoje ruke vana trgovaka sredita i poslove. olun! koplje! "eograd! arajevo stvorile su jake trgovake kolonije. Izme(u njih i 9incara! podjednako vetih i ne uvek skrupuloznih! bilo je dosta suparnitva i trvenja. .evrejima su nai ljudi! sem poslovnog! imali malo drugog dodira. 5azdvajala ih je vera i mnogo uzajamnih predube(enja. :ok su brakovi i sro(avanje naih ljudi s 9incarima bili vrlo esta i u gradovima svakodnevna pojava! krvno meanje sa .evrejima bivalo je samo po izuzetku. 2a! ipak! u gradovima se na(e tipova koji su ,pola %tina pola 2alestina-. 9incara i .evreja bilo je vrlo malo u 1ercegovini i 9rnoj 8ori& u onom ubogom kru nije bilo lako doi do hleba bez velika napora.

525

Istorija Srba Vladimir orovi rpsko stanovnitvo ivelo je u glavnom po selima. $u je bila njegova snaga i koren. U 9rnoj 8ori do 3D@D. god. nije bilo nijedne varoi! a u "osni i 1ercegovini samo je 34!4F} pravoslavnog stanovnitva ivelo u gradovima. U rbiji i Vojvodini taj je procenat bio neto vei! a u :almaciji verovatno ravan onom u "osni. $aj seoski elemenat bio je u "osni preteno kmet! u .unoj rbiji teko ugroen od $uraka i %rnauta! a u rbiji iscrpljivan od varokih zelenaa i kaiara. Izvesni socialni ekonomisti nalazili su! da je vidno opadanje sela i njegove zdrave snage! koje se osealo od sredine jIj veka! rezultat rasturanja starih zadrugarskih zajednica. $a je zajednica bila izraz nae patriarhalne sredine! koja je! u vreme robovanja! razvijala i uvala oseanje solidarnosti i kult tradicije. +ao takva ona je bila stvaralaka i stoer narodne snage. %li je u narodu! pritenjenom i zloupotrebljavanom! ve i ranije bilo bede i nevolje i revolta protiv poretka! koji se u glavnom obrtao protiv $urina kao nosioca vlasti. $eke borbe $uraka s hrianima od jVII veka! koje su se prenosile duboko na "alkan! nisu dale smirivanje duhova i skuavanje! koje bi bilo prirodni zametak konzervatizma. *esigurnost! lina i imovna! napravila je od naeg seljaka borca i hajduka! naroito u krajevima gde su uslovi za ivot bili i suvie teki. U 9rnoj 8ori etovanje je postalo jedna vrsta narodne privrede. 1ajduija je vladala u cumadiji i jVIII i na poetku jIj veka. toga je seljak! koji je u drugim dravama! obino prikovan za zemlju i pun konzervatizma! u naim zemljama bio lako pokretan i na mnogo strana isto tako lako spreman na akcije. *ema skoro nae oblasti u kojoj bi veina stanovnitva bila ist starinac. Vojvodina je u ogromnom broju skup doseljenika! cumadija je jedan veliki zbeg! Vojna 8ranica mahom uskok. I u 9rnoj 8ori! staroj i novoj bilo je mnogo dobeglica& 'orau su! to se zna! naselili u osetnom broju uskoci s raznih strana. Uznemiravan i potresan na seljak nije svuda mogao da pusti duboke korene u zemlju! ni da se upije u nju. em toga! na mnogo strana! i u raznim kombinacijama! on se bavio i stoarstvom koliko i zemljoradnjom& a stoari su! zna se! po prirodi svog zanimanja! vie pokretan elemenat. toga! i pod pritiskom nasilja i opasnosti! on je esto naputao stara ognjita. /tud kod njega i u svojoj dravi! u kojoj je knez 'ilo pokazivao vrlo mnogo razumevanja za njegovo stanje! ima kod seljaka ako ne vie stare nestabilnosti u velikom razmeru! a ono ipak izvesne sklonosti za pokrete. 2osle je dola i tenja za gradskim ivotom. enjski momci u raznim zanimanjima silaze u gradove! u koje se slivaju i seoske gazde i izvesne zanatlije. Iako stanovnitvo naih gradova sve do pred kraj jIj veka nije bilo! u svima naim oblastima! nigde mnogobrojno! ono je! ipak! izvlailo iz sela velik broj lica i zanavljalo i popunjavalo svoje redove. $a generacija! koja nije bila ni seljak ni varoanin! bila je esto opasan elemenat nae malogra(anske kulture. Iziao je iz reda seljaka i njegovih patriarhalnih i moralno stroih shvatanja! a nije jo bio uao u izvesne tradicije gra(anske civilizacije. toga je esto upadao u oi ne samo izvesnom prostotom! koja moe biti i simpatina! nego izvesnom presnou i murdarlukom! koje su prostotu prikrivale ili htele prekriti surovou ili geaenjem. U samoj varoi na pomolu su bile izvesne krize! duhovne i materialne. Izvesni zanati propadali su iz dana u dan potiskivani 6abrikim proizvodima! isto kao i domaa proizvodnja. Gjudima nije bilo lako stvoriti nove orientacije. +reditna politika drave jo nije postojala! a privatna lica i ustanove! kao grabljivice! iskoriavali su nevolje pojedinaca i stalea. 2rimeri cincarskih i jevrejskih trgovaca! koji su znali da stvaraju konjukture i da se njima koriste! izazvali su prohteve i kod naih ljudi i izradili su jedan ariski moral koji je pre svega i iznad svega stavljao lini interes. 2ojedinci! estiti i voljni za portvovanje! javljali su se i u takvoj sredini i imali su ponekad i istinskih 526

Istorija Srba Vladimir orovi humanih oseanja! i sluili su kao glas savesti! ali nisu mogli da mnogo izmene opti proces kapitalistiki nastrojene sredine. 'lada srpska inteligencija jo je bila malobrojna. *jen vei deo odlazio je u dravnu slubu i bio manje0vie zavisan od reima. lobodnih pro6esija bilo je sve do kraja jIj veka vrlo malo& jedino se bio digao advokatski red. %li taj nije uivao dobar glas. 5omani .akova Ignjatovia! koji prikazuju opadanje Vojvodine i njegove ent %ndrije! puni su izraza narodnog neraspoloenja prema ,6ikalima-. ama re dobila je vremenom znaenje s izvesnom ne ba pohvalnom primesom. U srbijanski ustav od 3DE4. god. unesena je odluka! da advokati ne mogu biti narodni poslanici. *ajvei deo nae inteligencije pripadao je omladinskom pokretu i nalazio se u redovima liberala. Izvesni njihovi vo(i odlazili su u izvesne preteranosti i nisu dovoljno raunali sa stvarnim stanjem! u kom se na narod nalazio! ni sa raspoloenjima koja su u njemu vladala. *ekoliko novosadskih i beogradskih intelektualaca govorilo je o republici u vreme! kad ni etvoran deo naeg naroda nije bio oslobo(en i kad su krutom rukom stezali narodnu guu apsolutiste iz "ea i 9arigrada. I druge neke od njihovih ideja bile su toga roda i sazrelosti. $i nai intelektualci bili su inae! kao vaspitanici vie nemakih nego 6rancuskih kola! nosioci ideje narodnog ujedinjenja. /ni su izra(ivali tip rbina! upravo rbende! kao slobodara! koji ima da se sav rtvuje za veliinu i pobedu srpske stvari. *jihov patriotizam bio je iskren! ali vie verbalan. $roio se na besedama i u zdravicama. *a romantizam patio je vidno od toga! to je negovao kult rei nego kult dela i to je! kao u poeziji! zalivao rodoljublje alkoholom. Ba celo vreme od 3D?D. god. pa sve do srpsko0turskog rata taj romantiarski narataj inteligencije nije uinio nijednog patriotskog podviga od istinskog pregalatva& u ustancima i borbama oni uestvuju! s malim izuzetcima! samo s pesmama. % kad su poele prave i teke borbe od tih bezbrojnih ratnih kliktaa u borbu ih je ulo jedva toliko! da bi se dali na prste prebrojati. Izostali su ak i oni! koji nisu morali ii na bojno polje! nego koji bi mogli biti od koristi na drugim poloajima. )ak ni uveni pesnik Bmaj nije uao ni u lekare dobrovoljce! da druge manje i beznaajnije i ne pominjemo. cezdesetih godina javljaju se u rbiji prvi omladinci s novim shvatanjima! iji e se uticaj osetiti jako ve poetkom sedamdesetih godina. $o su nai prvi socialisti! vaspitavani delom u 5usiji! u idejama )ernievskog! 2isareva i :obroljubova! a delom u 9irihu! u krugu "akunjinovom. *jihov je glavni pretstavnik mladi vetozar 'arkovi ;3DAE03D@?>! koji je od 3DEE. god. proveo na studijama u 2etrogradu. /d 3DED. god. on poinje otru borbu protiv liberalnog reima u rbiji! koji je imao dosta reakcionarnih osobina! kao i protiv omladinskog verbalizma. 'arkovi je bio i suvie mlad! da bi mogao izraditi svoj originalni pogled na svet i da bi mogao dovoljno pouzdano oceniti ta se od tu(ih sistema i teorija moe s uspehom nakalimiti na nau sredinu. ocialistike i isto komunistike teorije nisu se mogle presaditi u ondanju rbiju! koja je bila skroz seljaka! sa malim posedom i sa ogromnom privrenou za sopstvenost! i u kojoj 6abriko radnitvo skoro nije ni postojalo. toga 'arkovievi praktini ogledi nemaju uspeha. %li je njegova akcija donela ipak velik i ak neoekivan plod. *ajpre zbog bu(enja samosvesti kod seljaka kao drutvenog inioca! zatim zbog slobodarskih ideja i zbog opozicija reimu koji se drao samo arije i seoskih gazda! a koji nije ni hteo ni razumeo da se priblii seljaku. U 9irihu se tad vaspitavalo! s njim zajedno! nekoliko mladih rba! me(u kojima *ikola 2ai! 2era Velimirovi! 'ita 5aki i dr. Iako iz istog kruga! 2ai ;ro(. 3DA?. god.> je bio u svojim shvatanjima mnogo realniji. *jemu! u glavnom! pripada zasluga to je teoretiarski pokret 'arkoviev preobrazio u preteno politiku akciju. $a je akcija imala s poetka jasnu crvenu boju! ali je bila veto saobraena politikom duhu nae sredine i dala mu je praktine i neposredne 527

Istorija Srba Vladimir orovi ciljeve. $rebalo je ruiti reim pandurskog sistema! dii seljaka! uprostiti upravu! i omoguiti najirim krugovima uee u javnom ivotu putem optinskih i drugih samouprava i putem ustavnosti. 5e samouprava postaje krilatica novog pokreta& tim e se imenom nazvati i prvi njegov organ. Ve u 9irihu 'arkovi je govorio! da u rbiji treba izvoditi radikalne re6orme i stvarati radikalnu partiju& 2ai je to! kao njegov saradnik! izveo konano u delo. am 'arkovi se pred kraj ivota bio pokolebao i spremao se! po prouavanju .. kerlia! da ceo rad postavi na nove osnove! ,u smislu propagande optih demokratskih ideja! ustavnosti i narodne samouprave! sa daljom milju proirenja zadrune i optinske svojine na srpskom selu.- /n postaje borac za demokratiju i narodni suverenitet. U nacionalnom pogledu on je teio za oslobo(enjem porobljenih rba! jer ne moe biti opteg bratstva i slobode svih ljudi! dok ima povlaenih i podvlaenih nacija. toga je uestvovao u radu na pripremanju ustanka u srpskim oblastima $urske. U Vojvodini! on je sam govorio! bio mu je blii vetozar 'ileti! nego ,tamonja socijalistika partija s njenim uzanim programom.U duhu ruskih shvatanja toga vremena! 'arkovi i drutvo njegovo traili su vraanje u narod i to ivlju i neposredniju vezu s njim. *ae gradsko drutvo bilo se poelo odvajati od naroda! a inovnitvo se birokratisalo. $aj potrebni dodir s narodom traili su 'arkovi i njegovi sumiljenici i od knjievnosti. /su(ujui prazna ljubavna prenemaganja i pozorinu dekoraciju romantiarske pripovetke oni su preporuivali savremeni roman sa svima problemima naeg drutva. I traili su! isto tako! da se umetnost stavi u slubu izvesnim idejama. 2oezija ima da se slije sa naukom isto kao i 6ilozo6ija. $e misli! nove u naoj sredini i kazivane na nain sasvim otvoren i ne mnogo obazriv! izazvale su u naem drutvu velike potrese. *ajvee im je dejstvo bilo u rbiji! gde je radikalna stranka osvojila tri etvrtine seljaka i pretean deo omladine. /d osamdesetih godina jIj veka radikalizam je bio najmoniji politiki inilac u ivotu te zemlje. U Vojvodini ostalo je dosta tragova romantiarstva sve do naih vremena! ali i tamo je! u politikom ivotu! radikalizam postao jedan od najuticajnijih inilaca. 'ileti mu je! po svojoj prirodi! bio vrlo blizak! kao nosilac ideja liberalne levice! dok mu je '. 2olit bio protivnik. 7voluciju od socialista do radikala desniara proao je 'iletiev naslednik u Bastavi! .aa $omi. 2okuaja sa socializmom bilo je i u "osni! ali tamo! iz razumljivih razloga! pod turskom upravom nije mogao uhvatiti dubljeg korena. 2oeo ga je Vasa 2elagi u "anjoj Guci! gde je bio! pomou srpske vlade otvorio bogosloviju. Vlada *amesnitva suzbijala je taj pokret svima sredstvima. $ako! u ostalom! nije postupala samo ona! nego i mnoge druge vlade u 7vropi. *aroito su bili ozloglaeni komunisti posle njihovih izgreda u 2arizu 3D@3. god.! kad su se kratko vreme bili doepali vlasti. %li vladine mere nisu imale uspeha. 'e(u seljacima pokret je hvatao korena prilino sporo ali neodoljivo. /setio se i u knjievnosti i delovao je kroza nju. )isto nacionalni pesnici! kao g. .aki i Bmaj! dali su nekoliko socialnih pesama od znaaja. Bmaj je ak ispevao samrtnicu ,*a grobu streljanih komunista-. U pripovetci realistiki pravac uzima maha. .aa Ignjatovi daje nekoliko duboko zahvaenih! ali polupismenih! romana o dekadenciji naeg gra(anskog stalea u Ugarskoj& a 'ilovan 8lii! ruski vaspitanik u knjievnom obrazovanju! poinje pripovetku o srbijanskom selu sa mnogo satire. *jegova komedija 2odvala! sa tipovima seoskih pauka! isto kao i 8ogoljev 5evizor! vie je za pla nego za smeh. Vladimir '. .ovanovi pokuao je da stvori i isto realistiku poeziju! isto kao to se .aa $omi trudio da izazove socialistiku! ali proza! pretoena u stihove! nije mogla nai eljenog odjeka.

528

Istorija Srba Vladimir orovi U nacionalnom pogledu radikalizam je prvih godina imao i svoje nalije. uvie zauzeti unutranjim pitanjima ljudi su poeli obraati manje panje na spoljanja. amo *amesnitvo zaziralo je od odlunijih akcija u uverenju da jo nismo dovoljno spremni i da svi balkanski narodi nisu dovoljno proeti istovetnou shvatanja o viim zajednikim interesima. U narod je baena parola! da nema smisla osloba(ati raju od $uraka! kad sami osloboditelji nisu slobodni na svom domu. 2osle toga dole su i jo tee stvari. 'e(u izvesnim seljakim vo(ama bilo je ljudi! koji se nisu ustruavali govoriti! da njihove njive nee postati ni za dlan vee! makar se celo rpstvo ujedinilo. 'ladu! krepku! jo skoro netaknutu narodnu snagu poeo je da zahvata moral uske sebinosti i izvesnog de6etizma. *a seljak! koji je sve dotle postizavao tekim revolucionarnim naporima! poeo je da se pribojava borbe ak vie nego gra(anski stale! koji je po pravilu uvek vie pod uticajem arije i manje sklon na pregaranja. *amesnitvo u svojoj politici nije imalo sree. *jegov kruti reim izazvao je u zemlji veliko nezadovoljstvo i onemoguio je stvaranje potrebne povezanosti u najbitnijim shvatanjima o zadacima drave. U spoljanjoj politici! zbog austro6ilske orientacije '. "laznavca! ruska vlada dala je i suvie jasno razumeti da se njeni interesi ne poklapaju s naima. 5uski konzul u "eogradu! cikin! nije krio nimalo da se raziao sa namesnicima. *ije to bilo nimalo udno! ako je uo i polovinu od onog! to je "laznavac govorio o 5usiji! i to ne jedanput. ,5uski cilj je vlast-! govorio je on nemakom poslaniku 3D@3. god.! ,njeno sredstvo je srozavanje njenih saplemenika s veeg razvojnog stepena na nii! dezorganizacija! haos.- Ba izvinu moglo bi se rei! da je *amesnitvo podlegalo izvesnim dosta primamljivim nagovetajima i obeanjima s austriske strane! koji su mogli da ih izvesno vreme pokolebaju. %ustrija je odavno ila za tim da za :almaciju dobije to ire zale(e. Ve 3D?E. god. predao je maral 5adecki jedan memorandum :voru traei "osnu i 1ercegovinu. 5e 1interland ula je tad u modu u bekim krugovima. Crancuska diplomatija upuivala je sama %ustriju na tu stranu! samo da bi ova napustila svoje posede u Italiji. "eki dvor je jo 3DA=. god. dobio protektorat nad katolicima "osne i 1ercegovne. 2osle austriskih poraza u Italiji i kod +enigreca dvorski krugovi imali su ivu elju! da gubitke nadoknade na istoku& generalitet! pod vo(stvom nadvojvode %lbrehta! napravio je od tog svoj glavni program. :iplomatija je iz poetka mislila da "osnu deli sa rbijom& u tom pravcu je radio pretsednik ma(arske vlade .. %ndrai i +alaj je u tom smislu ispitivao raspoloenja u "eogradu i davao na po usta i izvesna nagovetavanja! pa ak i 6ormalne predloge. U vojnim krugovima sastavljani su povodom vesti o tom razni memoari i projekti! u kojima se raspravljalo o eventualnim granicama. :ok je diplomatija drala! da bi granica mogla ii dolinom Vrbasa! vojni krugovi su traili za %ustriju svakako dolinu "osne i *eretve. *amesnicima se moglo initi kao znak izvesnog prijateljstva! da ih austriska vlada posveuje donekle u svoje namere i da priznaje rbiji pravo na "osnu. 'oglo im se initi ak! moda! i probitano da se o tom i govori! mada su i sami oseali da takvo reenje bosanskog pitanja! u saradnji rbije i %ustrije! moe imati i velikih opasnosti za nacionalne interese i budunost. :o sporazuma nije dolo zbog vanih evropskih doga(aja i zbog uzajamnog nepoverenja! koje se nije moglo istrti. 2osle velike nemake pobede nad Crancuzima u ratu 3D@=3. god.! kad je stvoreno *emako 9arstvo i kad je u "eu postalo jasno da %ustrija u nemakom savezu nema vie nikakva mesta! raspoloenja su se u austriskoj prestonici brzo izmenila. tvaranje *emakog 9arstva znailo je pobedu snage i otvaralo epohu imperialistikog zamaha u celoj 7vropi& prava malih mogla su biti uzeta u obzir samo u toliko u koliko ne ulaze u s6eru velikih. %ustrija je htela "osnu i put prema olunu. 2ravdala ga je potrebom kulturne misije na zaparloenom "alkanu i potrebom jaka dravnog autoriteta u razobruenoj i korumptivnoj turskoj carevini! koja u svom prostranstvu nema snage ni 529

Istorija Srba Vladimir orovi mogunosti da izvede traene re6orme. U tom pravcu upuivao je i knez "izmark! koji je eleo da %ustriju odvrati od ma kakvih akcija u *emakoj i da toj dravi da nov sadraj! koji bi vie odgovarao njenoj prvobitnoj ulozi. Bnajui to "e je od 3D@3. god. sve vie odbijao pomisao o saradnji sa rbijom u "osni! pa je ak poeo poricati i srpska prava na te oblasti. /d tada hladne i odnosi izme(u "ea i "eograda. U jesen 3D@3. vo(stvo srpske politike uzima vie .ovan 5isti! koji se obre prema 5usiji i koji mladog kneza 'ilana vodi caru %leksandru II u Givadiju. %li ta promena kursa nije mogla da spase srpske tenje 'ihailova vremena& "osna i 1ercegovina bile su u taj mah unapred izgubljene. $eak gubitak pretrpela je naa stvar i u .unoj rbiji. /d ukidanja 2eske 2atriarije duhovnu vlast nad srpskim zemljama dobila je carigradska grka crkva i preko nje 6anariotski pretstavnici. U doba opte dekadencije to svetenstvo nije bilo ni na moralnoj ni na duhovnoj visini. :o svojih poloaja dolazilo je prvenstveno novcem i odravalo se pomou njega. toga je traenje i iznu(avanje novca bio u vrlo mnogo sluajeva glavni deo njihova posla. *ae svetenstvo bilo je verovatno vie neuko od njihovog ;iako je i njihovo bilo vrlo oskudno u znanju>! ali je bar bilo sastavni deo naroda i saosealo je s njim. 8rci nisu imali pravog razumevanja za nae tenje& a u koliko su i imali dodira s narodom to je bilo samo sa arijom i gradovima. toga je razumljivo to ih na svet nije mario. 2ravu borbu protiv njih krenuo je naroito od poetka jIj veka! kad je poelo narodno bu(enje i kad je grko svetenstvo poelo da biva nosilac grke narodne ideje na tetu srpske. U crkvama su naturali grki jezik ak i tamo! gde 8rka u narodu nije nikad bilo i gde su 8rke pretstavljali samo doljaci po gradovima. /tvarali su grke kole da bi uguili srpske. 2ravili su ponegde ak i sporazume s turskim vlastima protiv svojih jednovernika. *ajaktivniji su bili u taroj rbiji i 'aedoniji! gde su ozbiljno prisvajali za se koplje i 2rizren. 8rke vladike slali su ak u arajevo! 'ostar i u $uzlu jo sredinom jIj veka! a delimino i posle toga. U celoj "ugarskoj crkva je bila u grkim rukama. U junim oblastima prvo nezadovoljstvo protiv grke hierarhije javilo se u koplju ve 3DFD. god.! a pojave posle toga postaju sve ee. *arodne elje da imaju svoje svetenstvo ivo su poticali i pomagali razni ruski pretstavnici! koji su jasno videli da je dotadanje stanje moglo dovesti do osetnih gubitaka za slovensku stvar. em toga za svoje politike ciljeve 5usija je elela da se osloni na slovenski elemenat! na koji je samo preko crkve tada mogla vriti glavni uticaj. toga se borba protiv grke hierarhije poela i vodila u znaku sukoba izme(u slovenstva i grcizma. *ai ljudi su izbegavali da toj borbi mesto slovenskog dadu! bar u izvesnim krajevima! isto srpski karakter iz dva razloga# 3> da se ne cepaju narodne snage i F> da ne bi na svet u $urskoj izlagali nezgodama! jer bi srpsko obeleje! s obzirom na srpsko0turske borbe i srpsku dravnu propagandu! moglo da se tumai i kao revolucionarno. +ako je crkva u oslobo(enoj rbiji bila u narodnim! a u "ugarskoj u grkim rukama! to je vo(stvo u borbi sasvim prirodno prelo na "ugare kao na vie zainteresovane. +ad su "ugari u borbi protiv 8rka traili svoju posebnu organizaciju sa jednim egzarhom na elu i kad su toj organizaciji dali svoj karakter srpska vlada je stala na gledite i objavila ga ve 3DE4. god.! da rbi ostanu u zajednici sa carigradskom patriarijom dok se ne stvori mogunost da do(u pod crkvenu upravu same rbije. $o je unelo veliku pometnju u narod. 9ela dotadanja borba izgledala bi prema tom besplodna. 'esto zajednike slovenske crkvene organizacije nastao je razdor. 8rka crkva nije bila dovoljno uvi(avna da popravi svoje greke na terenu i da izi(e rbima u susret. toga je izvestan deo naih ljudi ogoren zbog toga i iz slovenske solidarnosti priao 7gzarhiji! koja je stvorena zvanino F@. 6ebruara 3D@=. $ako se dogodilo! da su pripadnici 7gzarhije vremenom postali "ugari i bugarai i da je ta organizacija bila glavno sredstvo propagande protiv rba. *ju su jedno vreme pomagale i turske vlasti! 530

Istorija Srba Vladimir orovi da bi pocepale i oslobodile lovene svoga podruja i da bi suzbile uticaj rbije! koji je u taroj rbiji i 'aedoniji od +ara(or(eva ustanka bio osetan. $ako je srpska nacionalna politika pretrpela dva udarca pre nego to je uopte postala aktivna. 2retrpela ih je prvenstveno zato to nije bila aktivna i to je presti "eograda posle smrti kneza 'ihaila vidno pao. Ba njegova ivota "eograd je imao prvu re me(u hrianima "alkana i s njim su raunali i prijatelji i neprijatelji. 2osle njegove smrti videlo se i osealo jasno! da u "eogradu vlada drugi duh i da su domae brige postale pree od svega drugog. 5uska diplomatija toga vremena obraala je vie panje "ugarima! i to iz sopstvenih rauna. *jena je davna elja bila da zavlada 9arigradom i :ardanelima! kako bi dobila slobodan izlaz u redozemno 'ore. *a tom podruju bliskom 9arigradu! na obalama 9rnog 'ora i na obe padine "alkana! preko koga je vodio najkrai kopneni put iz june 5usije prema turskoj prestonici! nalazio se bugarski narod! koji je svoj spas oekivao samo od petrogradske slovenske brae. Veliki broj "ugara radnika! trgovaca! svetenika i intelektualaca iveo je u 5usiji! vaspitavao se tamo i spremao javno miljenje u svoju korist. U 5usiji se verovalo u slovenska oseanja "ugara! elelo se da im se pomogne i raunalo se na njihovu odanost. U "ugarskoj! koju bi ona oslobodila i digla! 5usija se nadala dobiti vrsto uporite svoje politike na "alkanu. cto se god vie dobije za "ugarsku tim se posredno dobija i za 5usiju& velika "ugarska to je iroko pretsoblje za ruski 9arigrad. 'e(u rbima! nezadovoljna politikom *amesnitva! 5usija je vie dizala presti 9rne 8ore i kneza *ikole. U srpskom drutvu! me(u romantiarima! naroito u Vojvodini! 9rna 8ora je bila naroito slavljena. *jen glas je izuzetno porastao posle pobede na 8rahovu. *jene stalne borbe po klancima i planinama! krvavi jatagan koji je sejao smrt i strah! sa likovima okotih! suncem opaljenih i nesalomljivih ratnika! u neobinim odelima! sa enama punim pregalatva! stvorile su o 9rnoj 8ori idealisanu sliku! koja je odudarala od suhe proze zaglibljenih ravniarskih palanki. +nez *ikola! mlad vladar i pesnik! poznat po svojim rodoljubivim pesmama i izjavama! eljan akcije i slave! smatrao se kao olienje starog vitetva. *jegove slike! sa velikim prodornim oima! rastavljenom kratkom crnom bradom! u ivotopisnom zlatom izvezenom crnogorskom odelu! irene su po svim srpskim kuama van rbije ;ja sam ih vi(ao ak u Vinkovcima>. / 9rnoj 8ori govorilo se poslednjih dvadeset godina stalno! i to uvek u vezi sa nekim borbenim pokretima. I to ne samo sa $urcima. +rajem ezdesetih godina! povodom uvo(enja novog vojnikog zakona za austriske zemlje! izbio je u jesen 3DE4. god. ustanak u "oki +otorskoj! koja je htela da se ouvaju njene stare povlastice sa sistemom narodne vojske. Iako su austriske trupe bile nadmonije u svakom pogledu ustanici su im! ipak! u +rivoijama zadali tekih udaraca. Ustanike su tajno pomagali prijatelji iz 9rne 8ore manje ljudstvom! a vie materialom. :va austriska generala bie poraena i smenjena. *ovi dalmatinski namesnik 8avrilo 5odi smirio je ustanak poetkom 3D@=. god. samo na taj nain! to je povukao izvrenje vojnog zakona i proglasio optu amnestiju. am "okelj! %. :abinovi! prouavajui diplomatski istoriat ovog pitanja! utvrdio je! da je bokeljski ustanak pripreman od ranije i da se na njemu radilo s planom iz "erlina i 'oskve! kad se spremala ira akcija 5usije i 2ruske protiv austriske i 6rancuske koalicije. 5azumljivo je s toga! to je tom isto lokalnom ustanku obraena panja u celoj 7vropi. 9rna 8ora dola je u sredite interesa! jer se otpor ustanika tumaio samo njenim pomaganjem. Iako je knez *ikola posebnim ugovorom s %ustrijom obeao punu neutralnost! u "eu mu se ipak nije verovalo! i nije nemogue da ne bi dolo do kakve akcije protiv cetinjske vlade! da 5usija nije energino ustala u njezinu odbranu.

531

Istorija Srba Vladimir orovi 2ogibija kneza 'ihaila i budna panja /sman $opal0pae! bosanskog valije! rastrojili su rad nacionalnih i omladinskih odbora po "osni i 1ercegovini. *a poetku 3DED. god. pomiljalo se! da se idua omladinska skuptina odri u arajevu 3DE4. god. %li se posle kneeve pogibije i paine policijske o6anzive moralo od tog odustati. *eki vaniji nacionalni radnici behu proterani ;"ogoljub 2etranovi! poznat kao skuplja narodnih pesama>! a drugi zatvoreni ;Vaso 2elagi! 8avrlo Vukovi! era6im 2erovi! Geontije 5adulovi i dr.>. 8od. 3D@3. prestala je sa svojim radom i cela organizacija Ujedinjena /mladina rpska. 2ojedinci! puni vere! nastavljaju rad i kasnije. Iste te godine! na jednom sastanku na 9etinju! nekoliko omladinskih radnika stvara novu organizaciju! ,:ruinu za ujedinjenje i oslobo(enje srpsko-. U nju su uli Gaza +osti! goka Vlajkovi! 'ileti! ava 8ruji i dr.! iz svih krajeva rpstva. /mladincima je obeao pomo i vojvoda 'arko 'iljanov! koji se inae otvoreno tuio na cetinjski dvor i njegovu okolinu. +nez ih je primio usrdno i uveravao ih o svojoj spremnosti da prihvati narodnu stvar. %li ova omladina nije pokazala mnogo aktivnosti! neto to nije imala dovoljno podrke u rbiji a neto zbog previranja u samoj omladini. U narodu je ipak vrilo. "aeno seme propagande sa vie strana stvaralo je u narodu nade! komeanja i pokrete. *isu radili samo rbi. %ustrija je jo 3DE4. god. uputila u okolinu "anje Guke katoliki red trapista! da u tom preteno pravoslavnom i muslimanskom kraju deluje verski i radi za nju. 2reduzimala je izvesne akcije i me(u 6ranjevcima! a vrila je i strateka osmatranja. *jeni agenti delovali su i po 1ercegovini. Crancusko0pruski rat 3D@=3. god. doneo je! sa svojim brzim i nepredvi(enim ishodom! znatnu pometnju u evropsku diplomatiju! a kod nas je hrabrio izvesne avanturistike duhove da krenu stvar u dubokom uverenju! da e imati uspeha. *adalo se u 5usiju! koja da je na istoku dobila slobodnije ruke! poto je pobeda 2ruske dola samo kao rezultat ruskog zadravanja %ustrije.

Put na Berlinski .ongres

$urske vlasti su primeivale izvesno ivlje strujanje me(u rajom naroito u "osni i 1ercegovini i u "ugarskoj i pripisivale su ga panslavistikoj agitaciji! iza koje su nazirali u glavnom 5usiju. %li je bilo izvesnih sumnja i protiv %ustro0Ugarske! za koju se znalo da prua ruke prema "osni. toga su poele s represalijama. 2oee zatvaranja ljudi i ustanova. U jesen 3D@F. god. jedna grupa hrianskih trgovaca u "anjoj Guci obrati se za zatitu bekoj vladi! ne znamo da li iz sopstvene iniciative ili po sugestijama austriskog konzulata. "rzo potom poe prebegavanje hrianskih! prvenstveno srpskih! lica iz bosanske krajine u 1rvatsku. )im su prela granicu ta su lica poela da iznose teke prilike pod kojima ive i po sugestijama vetozara 'iletia uputila su jedan memorandum silama potpisnicama 2ariskog 'ira. %li ih je glavni put vodio u "e! da tu stupe u veze s pretstavnicima velikih sila i sa austriskom vladom. $o je bilo u leto 3D@<. god.! malo posle trojecarskog saveza u "eu. 5usija! *emaka i %ustrija! kao tri konzervativne sile! htele su da ouvaju stvoreno stanje u 7vropi! za im je naroito iao "izmark bojei se 6rancuske odmazde! ali su oseale da stanje na "alkanu teko moe proi bez potresa. 5usija i %ustro0Ugarska nisu verovale jedna drugoj! u ostalom sa razlogom! jer su i jedna i druga dobro znale da nisu nezainteresovane u rovenjima koja se vre u $urskoj. $aj sastanak u "eu izazvao je kod naih ljudi velike nade. *ekoliko hercegovakih vo(a uputilo je tad preko 9etinja molbu ruskom caru! da ih prihvati u nevolji! jer se oni zbog zuluma moraju dii na oruje. 2ozivali su kneza *ikolu da pone rad s njima! pa kad tu nisu odmah naili na eljeni odziv obratili su se "eogradu upozoravajui na mogunost da ih %ustrija preduhitri. %li i u "eogradu se nalazilo da taj as nije bio nimalo pogodan da se krene vea akcija. 532

Istorija Srba Vladimir orovi %li se toak nije dao lako zaustaviti. U 1ercegovini je letina 3D@A. god. bila podbacila i svet se nalazio pred tekom neizvesnou. Bakupnici poreza! koji su pre svega gledali samo svoj interes! pritiskali su narod! da isteraju svoje i dravne prihode. U ve uzmuenoj zemlji to je dalo maha novim protestima i sukobima. *a ustanak se gledalo kao na skoro jedino mogui izlaz. *a sastanku narodnih prvaka u "iogradu kod *evesinja! na 'alu 8ospojinu te godine! bi reeno da se die ustanak o proleu i da se o tom obavesti knez *ikola s molbom da ih prihvati. +nez je primio izaslanike narodne lepo i pokuao je da utie na njih. U svom opirnom memoarskom spisu o 1ercegovakom Ustanku on sam pria! kako ih je uveravao ,da ih nikad nee naputati! niti e odvojiti sudbinu 9rne 8ore od njihove-! ali da tad nije bilo vreme za uzbunu. 5uska vlada je naroito uticala na kneza. /vaj je doista uspeo da smiri ljude i da uputi hercegovake izbeglice da se vrate kuama. :uhovi su bili veoma uzbu(eni i naotreni. "a te jeseni! ?. oktobra! izvrie $urci pokolj poveeg broja 9rnogoraca u 2odgorici! koji se tu behu zatekli na pazaru. 2okolj je doao kao osveta za uglednog .usu 'uina! koga bee ubio jedan +u po pozivu 'arka 'iljanova. $aj pokolj izazva silno ogorenje na sve strane. Vrila je krv. Gjudi su traili osvetu i goreli od nestrpljenja to ih ak pre ne putaju. 9etinjski krugovi umirivali su svet! ali su ostavljali jasne nade i za mogunost odmazde. +nez je sluao savete iz 5usije! ali je pokuavao na sve naine da crnogorsko pitanje stavi na dnevni red! da bi ovom prilikom dobio izvesne teritorije od $urske u svom susedstvu. /n je hteo dati razumeti i 2orti i silama! da mir u susedstvu 9rne 8ore zavisi od raspoloenja na 9etinju i s toga se trudio! da sve niti zavera! priprema i akcija u 1ercegovini i prema %lbaniji dri u svojim rukama. Uticaj 9rne 8ore u 1ercegovini i na tim stranama bio je neosporan. vi vi(eniji srpski glavari i sav narod gledali su samo na 9etinje i na poruke otuda. Videli smo! da Guka Vukalovi! ovek od nesumnjivog znaaja! nije mogao da uspe nimalo ni da se ak odri u zemlji! kad se zavadio s cetinjskim dvorom i poeo politiku na svoju ruku. +nez *ikola je umirivao 1ercegovce! ali ne s namerom da ih smiri konano! nego dotle dok to bude u njegovom politikom planu. toga je i putao da se i govori i radi na ustanku ne oseajui da bi! u izvesnom asu! mogao izgubiti uzde iz ruke i da u gladnom narodu! teko pritisnutom i ve razdraenom! moe lako da izbije revolt! koji se nee dati lako zaustaviti. U toliko pre to se na revolucioniranju duhova u 1ercegovini radilo i s drugih strana. %ustriski visoki generalitet! pod pretsednitvom samog cara! imao je 3@. januara 3D@?. svoju sednicu! na kojoj je gro6 .. %ndrai! kao ministar Inostranih :ela! izneo ciljeve beke politike. %ustro0Ugarska je elela da dobije "osnu i 1ercegovinu! ali to nije mogla ni htela da postigne otvorenim ratom! da ne bi izazvala protiv sebe 5usiju! $ursku i srpske drave. 'esto toga ona je htela da deluje posrednim putem. "eka vlada pomagae nezadovoljne hriane! poticae ih! i tako e razjedati $ursku i pripremiti javno miljenje 7vrope na potrebu da :unavska 'onarhija uvede red. U "eu je ve tada podvueno jasno! da ne bi nikako bilo u njegovom interesu da se pridruivanjem "osne i 1ercegovine rbiji i 9rnoj 8ori stvori vea srpska drava! koja bi mogla postati opasna po ,zdravlje- :unavskog 9arstva. %ustriji rat $urske s 9rnom 8orom ne bi bio neprijatan. %ko bi pobedili $urci %ustrija bi ih zaustavila i dobila bi mnogo u prestiu kod susednih balkanskih hriana& a ako bi pobedila 9rna 8ora sa rbijom to bi dalo povoda %ustriji da i ona posreduje i da izradi izvesne dobitke i za njih i za sebe. *advojvoda %lbreht! koji je! kao pobednik kod +ustoce! uivao vojniki autoritet i bio glava ratne stranke! traio je! da %ustrija ne dozvoli zajedniku granicu izme(u rbije i 9rne 8ore! nego da! utisnuvi se me(u njih kao klin! ouva slobodan put za istok i neposrednu vezu s $urskom. *a toj kon6erenciji bilo je reeno da %ustrija uestvuje 533

Istorija Srba Vladimir orovi posrednim putem u akciji i da njena granica ima dopirati do podruja izme(u reka "osne i :rine. *askoro potom! u aprilu 3D@?.! krenuo je car Cranc .osi6 u :almaciju s naroitom namerom. /n je hteo da istakne znaaj te oblasti za %ustro0Ugarsku! i da unapred upozori na mogunosti da zbog te pokrajine moradne traiti proirenje prema istoku. +ad je car doao u junu :almaciju njegovo ponaanje nije bilo ni mnogo diskretno ni uobiajeno u diplomatskom svetu. U Imotskom cara su pozdravili pretstavnici bosanskih 6ranjevaca istiui prava 1abzburke kue na "osnu i 1ercegovinu! a po njihovom uputstvu javilo se uz put i nekoliko drugih deputacija. 9ar je neke od tih ljudi odlikovao! a neke nagradio! a svima je obeavao da e se pobrinuti za njih! da im bude lake. /dmah potom poeli su kod hercegovakih katolika u susedstvu :almacije sastanci i dogovori! da se krene akcija! pa su na njih pozivani i neki pravoslavni glavari iz stolakog i ljubinjskog sreza. $aj put carev nije mogao ostati bez utiska na 9etinju! kao i na ostale srpske ljude i krajeve. /n je dovoljno nagovetavao da se neto sprema& u vezi s ostalom austriskom aktivnou nije bilo teko pogoditi ni u kom pravcu. ami muslimani nisu mogli da se uzdre od izvesnih dela nasilja i osvete. Ba kratko vreme pogibe od njihove ruke nekoliko uglednih ljudi iz naroda. $urske vlasti! raunajui s ustankom! bile su pasivne prema nasilnicima& pustile su ak da izvesni zulumari obiju dravne magacine i razgrabe oruje i municiju. trani konzuli i painski izaslanici pokuavali su! istina! da smire narod! ali je to ilo veoma teko! jer nije bilo potrebnog poverenja ni na jednoj ni na drugoj strani. Usred pregovaranja i kolebanja zbie se neki doga(aji! koji ubrzae reenje. "lizu 'etkovia! kod :raeva! dolo je 34. juna do prepucavanja izme(u pobunjenih katolikih seljaka i muslimana. 2obunjenicima stie pomo iz okolnih sela. $ri dana potom depeirao je 6ra tipan *aleteli s drugovima austriskom namesniku u Badar! kako ,svi krani 8abele! :raeva! 1rasna i sve Guke ele pomo od %ustrije! pripoznajui esara kao svoga. *e putajte da nas $urci kolju. *emamo debane nit oruja! prosimo provi(enja. "arjak %ustrije pred nami je.- 'e(u ustanicima se nalazio i 'arko tazi iz Badra! za koga su $urci tvrdili da je bio poverenik dalmatinskog namesnika 5odia! a po 1ercegovini je pre toga krstario austriski generaltabni o6icir Viljem auervald. *ezavisno od tog sukoba kod :raeva! skoro u isto vreme! dolo je do borbi i u nevesinjskom kraju. 1arambae 2ero $unguz presreo je sa svojom etom u "iili jedan turski karavan i ubio je sedam kiridija. $o jo vie uskomea muslimane. U +i6inom elu donesena je potom! F?. juna! odluka da se akcija za ustanak proiri i na ostale srezove hercegovake i da pone ivlje. :va dana potom! na +rekovima! dolo je do prve prave borbe. *evesinjska puka bila je glas ostaloj 1ercegovini. Ustanak je planuo. +nez *ikola je pokuao da ustanak zadri! ali to se vie nije moglo. :a bi ostao s ustanicima u vezi uputio je me(u njih uvenog junaka i harambau 2eku 2avlovia. 2eko se nije malo iznenadio kad je video ratoborno raspoloenje ustanika. /ni se smatraju! javljao je knezu @. jula! ,tako silni! koliko da nema nijednog $urina na svijetue /ni hoe bunu i kau da ih niko od toga odvratiti ne moe! mada nemaju ni puaka! ni 6ieka.- Videi to i knez je popustio. 2ozvao je sve glavnije hercegovake vo(e na tajni sastanak na Govenu i tu im je FE. jula dao sveanu izjavu! da e sama 9rna 8ora ui u rat! ako ustanak ne bi imao uspeha. 'alo potom odredio je svog tasta! vojvodu 2etra Vukotia! da sa 8rahova utie na ustanike i upravlja njihovim poslovima. /n im je doturao hranu i debanu! a ,(e je trebalo potkrepljenje etama hercegovakim! tamo je iljao 9rnogorce.- 'alo potom buknu ustanak i u Vasojeviima i A. avgusta 534

Istorija Srba Vladimir orovi do(e tamo! na eocima! do prve borbe izme(u rba i $uraka. U isto vreme zakrvie i +ui. 'esec i po dana posle nevesinjske puke ustanak je izbio i u "osanskoj +rajini. 2obunili su se teaci izme(u :ubice i +ostajnice u noi <0A. avgusta. 2rvi napadaj izvren je na +ulu u selu :voritu. /dmah potom ustanak se proirio i na susedne krajeve! preteno du austriske granice. 8lavni vo(a na toj strani bio je /stoja +ormano! koji se prvi! ?. avgusta! sukobio s turskom vojskom. :omalo! u +rajinu su! kao vo(e! stigli i neki bosanski emigranti iz rbije! me(u kojima se isticahu 2etar 2etrovi 2ecija i 8olub "abi. *aroito je bio borben stari hajduk 2ecija! koji je u narodu od ranije stekao glas junaka i pregaoca. Ustanak su prihvatile obe srpske kneevine! rbija i 9rna 8ora. .avno miljenje! pod uticajem nae romantiarske knjievnosti i panslavistikih krugova 5usije! trailo je rat! u tvrdom uverenju da $urska! ,bolesnik na "os6oru-! nee moi odoleti srpskom naletu. ,'alo nas je! alk smo ljudi-! ponavljalo se u raznim variacijama kroz pesmu i kroz tampu. 5at s $urcima! koji je trebalo da donese oslobo(enje raje! oglaavao se kao sveti i u nj se pozivalo sa vie strana. %li! dok je takvo miljenje osvajalo u knjievnosti i tampi! pa ak zahvatalo i vodeu liberalnu stranku u rbiji! u irokim narodnim krugovima srbijanske kneevine rat nije bio mnogo popularan. "ilo je otvorenih poruka! da je besmisleno osloba(ati druge! kad rbija sama stenje pod ,najteim birokratskim jarmom-. :rug vetozara 'arkovia! mladi *ikola 2ai! hteo je da se pomau ustanici! i sam je otiao u 1ercegovinu! istina ne da se tamo bori! nego da odnese neke skupljene priloge. 2rotiv rata bio je 3D@?. god. i sam knez 'ilo! na koga su mnogo uticale austriske pretnje i odvraanja. Bbog takvog njegova dranja on je postao predmet optih napadaja i vodei radikali u rbiji bili su ak spremni da ga zamene borbenim crnogorskim knezom! koji je uivao opte simpatije. )im je izbio ustanak u "osni dola su 4. avgusta 3D@?. dva poverenika srpske vlade biskupu ctrosmajeru. rbi su nudili 1rvatima! da i oni u(u u akciju i da deluju u turskoj 1rvatskoj! koja bi onda imala pripasti njima. ,/d vlade hrvatske nita se drugo ne bi zahtijevalo! neg da zamiri i ustanak hrvatski pod rukom podupire.- ctrosmajer je odmah o tom obavestio svog prijatelja Cranju 5akog! slaui se u naelu s potrebom akcije! ali je eleo da se o tom obavesti i ban! poznati pesnik mrti mail0age )engia! Ivan 'aurani. 5aki mu je doskora odgovorio! da su! po njegovim najskoranjijim izvetajima! 'a(ari odluni protivnici svake akcije protiv $uraka! a da je car lino kazao banu! kako mora ostati neutralan. *i ostali narodi na "alkanu ne odazvae se srpskim pokretima. 8rci ostadoe mirni! a mali lokalni pokuaji ustanka me(u "ugarima bie brzo ugueni. %rnauti su se! u veini! drali s $urcima i borili se na njihovoj strani. rbi su ostali osamljeni! imajui sami da prime borbu s $urskom 9arevinom! ija je snaga bila jo uvek vea nego to su oni zamiljali. +ad je ustanak izbio predloio je bekoj vladi ruski ministar Inostranih :ela! knez 8orakov! da 5usija i %ustro0Ugarska posednu "osnu i 1ercegovinu! kako bi spreile dalje irenje ustanka i uvele sre(enije prilike u te zemlje. %ustro0Ugarska je imala neprijatno iskustvo zajednike okupacije clezvig01oltajna sa 2ruskom! a sem toga nije ni naelno pristajala na saradnju s 5usijom u oblastima na koje je ona stavila sama ruku i polagala izvesna prava. 'esto toga! beka vlada! hotei da se pokae neutralna i humana i zatitnik balkanskih hriana! traila je! da $urska! u sporazumu s ustanikim vo(ama i konzulima! spremi potrebne upravne re6orme. $urska je prihvatila 535

Istorija Srba Vladimir orovi taj predlog! ali se naskoro videlo da niko s njim nije mislio iskreno! ni $urci! ni ustanici! ni zainteresovane sile. 2osle svih ranijih iskustava ustanici nisu vie verovali u turske re6orme i traili su daleko vie! nego to su $urci mogli dati. % i same sile! predlaui re6orme! vie su mislile na paliativ! nego na konano reenje. ultan je <=. novembra ;3F. decembra> 3D@?. objavio svoju iradu! kojom obea re6orme za celu $ursku 9arevinu! a ne samo za "osnu i 1ercegovinu. 2o traenju 5usije sile su na tu iradu odgovorile %ndraijevom notom od 3D. ;<=.> januara 3D@E.! traei da se pre svega srede prilike u te dve oblasti. $urska se naelno sloila s tim! ,ali samo su se naivni mogli zavesti ovim prividnim ustupcima-! kako tano kae %. :ebidur. Istina je! doista! da je $urska istinski pomiljala na re6orme i da je pokuala i da ih sprovodi! naroito u 1ercegovini! koja bi administrativno odvojena od "osne. %li carigradska vlada nije mogla izmeniti mentalitet celog muslimanskog stanovnitva! niti re6ormama prekratiti podzemna rovenja. Uz pokuaj re6orama $urci su pokuali i posredovanje na 9etinju! ali je knez bio skup u ceni. 2od njegovim uticajem postavili su i ustanike vo(e! u utorini! F@. marta! u prisustvu ruskih i austriskih! neprihvatljive uslove za smirivanje 1ercegovine. /ni su traili ni manje ni vie! no da se turska vojska ukloni iz njihove zemlje! i da ostanu samo mali garnizoni u glavnim mestima. Ba to vreme ustanak se dalje razvijao. U "osni on nije mogao da uzme velika maha! jer je +rajina bila daleko od rbije! koja bi je mogla pomagati kao 9rna 8ora 1ercegovinu. ame vo(e u njoj bile su vie etnici nego vojvode. Ve F4. avgusta ;3=. septembra> poginuli su kod 8anice! na avi prilikom iskrcavanja oruja! obojica glavnih vo(a! 2ecija i +ormano. U istonoj "osni ustanak oko manastira $avna uguen je u samom poetku! jer su tu muslimani bili brojno vrlo jaki! a i $urci su imali prilino redovne vojske. *ov element u bosanski ustanak na +rajini donela je pojava kneza 2etra +ara(or(evia. /n se! posrbivi svoje skraeno prezime +ara! pretstavljao kao 2etar 'rkonji. 2etar je bio u to vreme mlad ovek ;ro(. 3DAA. na 2etrov0dan>! a imao je ve dosta buran ivot za sobom. Vaspitavao se u cvajcarskoj i Crancuskoj! i to za strunog o6icira. 2o vaspitanju i dobroj oceni savremenih raspoloenja on je bio demokrata i slobodar& za razliku od autoritativnog kneza 'ihaila i plahovitog neurasteniara i u osnovi autokratske prirode kneza 'ilana on je! kao pretendent na srpski presto! izlazio sa vrlo slobodoumnim idejama. 2ublici se pretstavio sa prevodom uvenog engleskog pisca :ona tuarta 'ila / slobodi i sa predgovorom tom delu! koji je himna slobodi. +ao i cela njegova porodica imao je neprilika prilikom ubistva kneza 'ihaila! ali stvarne krivice nije imao nikakve. Ba vreme 6rancuskog0pruskog rata 3D@=3. god. borio se na 6rancuskoj strani i istakao se u vie prilika. U borbi kod Vilerseksela zasluio je orden Gegije asti. +ad je izbio ustanak u +rajini 2etar se javio da poslui narodnoj stvari. "eogradski dvor i vlada bili su odmah protiv njega iz dinastike surevnjivosti i da ne bi! s eventualnim uspesima u borbi! stekao iri popularitet. toga su i vo(i ustanka! koji su bili u vezi s "eogradom! ostali hladni prema njemu. 2etar je ipak obrazovao svoju etu i postavio logor na orkovai. +rajem septembra uli su njegovi odredi u borbe! ali nisu imali nikakvih znatnijih uspeha. 2osao su mu oteavali svi! i rbija! i ustanike vo(e! i austriske vlasti! pa i nae javno miljenje! koje je trailo da se narodne snage ne cepaju. +nez 2etar je jo E. septembra u jednom javnom proglasu govorio! ,da +ara(or(evi sada ne ezne ni za kakvom ulogom! nego da eli uspeh svome narodu-! ali to nije pomagalo. Videi sve te tekoe 2etar se obratio neposredno knezu 'ilanu nudei mu! da zatome kobne dinastike mrnje i da ,na oi sviju neprijatelja naega naroda! stanemo jedan pored drugoga kao braa i prijatelji! kojima su na srcu jedino srea i napredak onoga naroda koji ih je digao na visinu na kojoj se 536

Istorija Srba Vladimir orovi nalaze.- +nez 'ilan nije primio ponu(enu ruku i traio je od ustanikih vo(a i od austriskih vlasti! da 2etra onemogue. Vo(e doista predoie 'rkonjiu! da je u interesu stvari da ih on napusti. 2etar je to i uinio krajem 3D@?. god.! ali ne potpuno. /n je konano napustio bosanski ustanak u junu 3D@E.! kada se rbija reila da u(e u rat. :a je to r(avo uticalo na moral ustanika ne treba posebno dokazivati. U akciju koja tek to je poela unesen je razdor. $aj je jo pojaan nepromiljenom akcijom Vase 2elagia! koji je ovu borbu s $urcima meao sa socialnom revolucijom i izazivao u narodu! agitacijom protiv reima u rbiji i 9rnoj 8ori! jo veu pometnju. +oliko su ljudi bili rastrojeni vidi se najbolje potom! to za novog vo(u ustanka! na skuptini u .amnici! dranoj A. i ?. decembra 3D@?.! nisu izabrali vie nijednog rbina! nego lovenca 'iroslava 1ubmajera! koji je pre toga uestvovao u hercegovakom ustanku. , vojom ludo spremljenom! a jo lu(e upropaenom navalom na +ostajnicu! proigrae 1ubmajer ,glavno zapovednitvo- i izgubiti se iz bosanskog ustanka isto tako brzo! kako se i pojavio. U rbiji za rata 3D@E. dae mu se in koji mu je u svemu odgovarao 0 naredniki-. $ako! belei za nj dr V. )ubrilovi u svojoj lepoj knjizi o "osanskom ustanku. voj ivot zavrio je 1ubmajer u arajevu kao inovnik austriske policije. 1ercegovci su u borbama bili jednoduniji i imali su vie uspeha. I me(u njima je bilo pokuaja izvesnog rastrojstva! ali je ono brzo ugueno. *ekadanji tajnik Guke Vukalovia! vie reklamer nego junak! 'io Gjubibrati radio je protiv kneza *ikole! ali je naskoro bio onemoguen. kim bi drugim mogli u taj mah sara(ivati estiti 1ercegovci! kad bi raskinuli s 9rnom 8oromd *ekoliko hercegovakih vo(a! kao silni pop i vojskovo(a "ogdan Bimonji! ovek kao planina! srani 'aksim "aevi! Gazar oica i mnogi drugi mogu mirne due da u(u u +ara(or(evu epopeju. a pravoslavnima borili su se protiv $uraka i neki katoliki odredi! me(u kojima se najvie istakao don Ivan 'usi sa ljudima iz oblasti 2opova i toca. "ilo je ljudi koji su verovali! da bi se za "osnu i 1ercegovinu mogla izraditi samouprava u okviru $urske 9arevine. $i su ljudi bili pod sugestijom ruske slubene politike! koja je jedno vreme zastupala tu ideju i za nju bila pridobila ak i 7nglesku. U vezi sa ruskim konzulatom u :ubrovniku! gde su se nalazili! s vremena na vreme! neki manje znaajni vo(i ustanka iz june 1ercegovine sa 'iom Gjubibratiem! koji nije smeo na teren i zbog 9rnogoraca i zbog $uraka! bio je poet ak i rad na pripremanju ,ustrojstva- za posebnu ,zemaljsku upravu- u 1ercegovini. Ustrojstvo je radio tada pro6esor odeskog univerziteta 9avtaanin dr Valtazar "ogii! a u taj je posao bio uao i *ikola 2ai. *e vodei rauna o interesima 9rne 8ore i ne poznavajui dovoljno stanje u samoj 1ercegovini i sve veze i konce ustanka! 2ai je predlagao da neka privremena hercegovaka vlada uzme sama poslove u ruke i da se prema velikim silama pojavi u ulozi pravog i jedinog predstavnika ustanka. 2od uticajem nepouzdanih obavetenja Gjubibratievih on je mislio! da bi ta uprava imala vie autoriteta i mogla dati vie plana i jedinstva ustanku nego to je to bio do tada sluaj sa direktivama sa 9etinja. $a bi hercegovaka vlada imala biti sastavljena od rba iz svih krajeva i svih stranaka i bila bi neka vrsta egzekutive Ujedinjene /mladine. 2rotiv takvog plana! u osnovi veoma nerealnog i prilino naivnog! bila je odluno 9rna 8ora! koja nije doputala da se u hercegovake stvari mea iko drugi. % protiv njega je bila i beka diplomatija! koja nije htela da upravu nad "osnom i 1ercegovinom dobiju bilo rbi iz kneevina ili oni iz same zemlje ili ma u kojoj drugoj kombinaciji! jer bi to pospeilo stvaranje jedne vee srpske drave u budunosti i jer bi to liilo nju samu izgleda da dobije te dve nae oblasti.

537

Istorija Srba Vladimir orovi U prolee 3D@E. god. doga(aji uzee bri tok. 2ored onog u 1ercegovini i "osni izbi ustanak i u "ugarskoj. /vaj je bio kratkog daha i uguen je sa stranim svirepstvima baibozuka. 9ela 7vropa die svoj glas i kabineti velikih sila uurbae se. 5atniko raspoloenje obuze naroito rbe. +ad je gora ozelenila oivee u veoj meri i ustanak u +rajini i ustanak u 1ercegovini. $ada postae slavni 9rni 2otoci u +rajini sa borbenom akcijom 8oluba "abia. U samoj turskoj prestonici izbie neredi. U maju doepa se vlasti ratoborna stranka 'ladoturaka! koja srui sultana %bdul %zisa. *a to je kao odgovor doao srpsko0crnogorski savez! potpisan u 'lecima <. juna i 3D. juna zajednika objava rata $urskoj. /dmah potom ustanici iz "osne! F=. juna! proglasili su svoje ujedinjenje sa rbijom! a ustanici iz 1ercegovine izjasnili su se za 9rnu 8oru. %ustriska vlada! koja je polagala svoje pravo na celu "osnu! naredila je odmah svojim konzulatima u toj zemlji i 1ercegovini! da deluju u narodu protiv sjedinjenja sa srpskim kneevinama i da upuuju o tom javne adrese. +ao glavno oru(e konzula u toj akciji posluilo im je katoliko svetenstvo na elu sa sarajevskim upnikom! pesnikom 6ra 8rgom 'artiem. +atolici su! najpre! voleli katolikog Cranju .osi6a! nego pravoslavnog kneza 'ilana ili *ikolu. Batim! hrvatski rodoljubi su verovali! da e se sa austriskom okupacijom "osne i 1ercegovine ubrzati ujedinjenje sa ostalim 1rvatima pod austro0ugarskom vlau. toga su iskreno eleli! da i "osna i 1ercegovina u(u u austriski okvir. $akvo reenje izgledalo im je prirodno i lako! i mnogo realnije nego da se do ukupnog narodnog jedinstva do(e preko jugoslovenske ideje. *jihovi interesi poklapali su se sa interesima jedne velike sile i do ostvarenja narodnih elja moglo se doi bez mnogo napora i bez tekih rtava. Ba izvesne hrvatske politiare "osna u srpskim rukama znaila bi isto koliko i da je izgubljena. toga su oni sa velikom estinom otpoeli hajku na rbe u rbiji! tvrdei ni manje ni vie nego da je "osna hrvatska i da 1rvatska! ija je politika samostalnost ugaena 33=F. god.! ima na nju nesumnjivo istorisko pravo. rbi! koji su u tim zemljama pretstavljali veinu stanovnitva i ije su veze s "osnom stoleima postojale sve ue i neposrednije! odgovarali su na tu hajku s puno plahovitosti. Usled toga nastao je dubok i! na alost! sve do danas nepremoen razdor izme(u velikog dela srpskih i hrvatskih javnih radnika. "enjamin +alaj! bivi diplomatski agent u "eogradu! desna ruka gro6a %ndraija i jedan od glavnih eksperata za balkanska pitanja u bekom 'inistarstvu Inostranih :ela! predvi(ao je to i sa zadovoljstvom je naglaavao! da e pitanje i sudbina "osne i 1ercegovine pojaati raspru izme(u rba i 1rvata. "eki i petanski vlastodrci imae samo da se tim koriste. 1rvatska teza s ujedinjenjem pod 1abzburzima postavljena je kao protivnost srpskoj! koja je htela ujedinjenje sa slobodnim srpskim kneevinama. +ao dve protivnosti! za koje se verovalo da se iskljuuju! one su imale da se nose do istrage. am car Cranc .osi6 osu(ivao je u jednom pismu banu Ivanu 'auraniu one 1rvate koji su simpatisali sa rbima! jer da su radili protiv interesa i svojih i dvorskih. 9ar hoe da dobije "osnu i 1ercegovinu! do kojih put vodi preko hrvatskih zemalja i preko hrvatskih ljudi i njemu! naravno! nije bilo nimalo svejedno! ako se me(u 1rvatima bude javio pokret koji ne bi iao "eu u prilog. voje aspiracije na "osnu i 1ercegovinu istakla je %ustro0Ugarska prema 5usiji u 5ajhtatu! FE. juna 3D@E.! prilikom sastanka careva Cranca .osi6a i %leksandra II i njihovih ministara spoljanjih poslova. 5usija i %ustrija sloile su se tom prilikom da ouvaju rbiju i 9rnu 8oru ako budu tuene od $uraka! a u sluaju njihove pobede dozvoljavala bi im se izvesna proirenja! ali bi %ustrija uzela vei deo "osne i 1ercegovine. 5uske beleke o tom sastanku ne slau se potpuno s austriskim! ali se i iz njih vide dovoljno austriske tenje. $ako je! na poetku samog rata! sudbina "osne i 1ercegovine bila zapeaena& zemlje! zbog kojih su rbija i 9rna 8ora ule u rat bile su 538

Istorija Srba Vladimir orovi unapred izgubljene. Ba vreme vojnih operacija beka vlada je @. jula stavila do znanja zainteresovanim iniocima u "osni! da ne moe dozvoliti sjedinjenje "osne sa rbijom! pa je to poruila i u "eograd. Bato su morale biti i obustavljene srpske akcije na toj strani. U ratu protiv $uraka 9rna 8ora i rbija nisu operisale zajedno! nego svaka za svoj raun. *a rbiju se bacila jaka turska vojska! kojoj nedisciplinovana i ne mnogo oduevljena srpska milicija! bez dovoljno o6icira! nije mogla da odoli. Vrhovni komandant srpske vojske bio je ruski general )ernjajev! koji je preao u rbiju sa nekoliko hiljada ruskih dobrovoljaca. rpska snaga bila je rasparana na vie bojita! a ni na jednom nije imala dovoljnog broja za udarnu snagu. toga je njena o6anziva propala na samom poetku. %li u de6anzivi rbi su se drali mnogo bolje i na cumatovcu su! 33. avgusta! imali lep uspeh. *jihov otpor! s kratkim primirjem! trajao je sve do 3@. oktobra! kad su im $urci kod gunisa zadali teak udarac. 2o molbi kneza 'ilana 5usija je svojim ultimatumom zaustavila dalje prodiranje $uraka i naterala je 2ortu da pone pregovore o primirju. 2osle posredovanja i drugih sila mir je zakljuen 3E. 6ebruara 3D@@. bez ikakvih teritorialnih gubitaka za rbiju. 9rna 8ora bila je u ratu bolje sree. 9elog leta i jeseni 3D@?. ustanici i crnogorski dobrovoljci presretali su turske karavane! napadali karaule! juriali na gradove i silno zamarali tursku vojsku po 1ercegovini. *jihova borba na 'uratovici <=. i <3. oktobra bila je prava bitka sa srazmerno velikim snagama! isto kao i ona na 2resjeci! zavrena turskim uzmicanjem 34. aprila 3D@E. +ad je poeo rat 9rnogorci su s ustanicima brzo prodrli do *evesinja! ali su se odatle morali vratiti! kad je 'uktar0paa krenuo protiv njih. :o odlune borbe dolo je na Vuijem :olu 3E. jula. +nez *ikola je bio prikupio jaku vojsku od FA bataljona i lino je njom zapovedao. Uspeh njegov bio je potpun. +od $uraka! od tri zapovednika jedan je poginuo! drugi je bio zarobljen! a sam je 'uktar bio ranjen i jedva se spasao. Velike uspehe imali su 9rnogorci i na istonoj strani oko 2odgorice! a naroito u sjajnoj borbi na Cundini! F. avgusta. am *ovak 'iloev posekao je toga dana 3D glava. Vojvode "oo 2etrovi i Ilija 2lamenac odlino su branili 9rnu 8oru na toj strani! a svojim junatvom isticao se i kuki vojvoda 'arko 'iljanov! koji e se posle proslaviti i svojim prostom ali moralom i snagom vitetva neobinom prozom. U 9arigradu je za to vreme izvren novi prevrat. ama vlada! sa eih0ul0islamom na elu! zbacila je sultana 'urata! koji je bio duevno bolestan! i dovela je na presto mladog! vrlo inteli gentnog! ali veoma per6idnog i nepoverljivog %bdul 1amida. U 9arigradu je vladalo prividno ratniko raspoloenje i sile su imale prilino napora da deluju umirujui. 5usija je! me(utim! uzimala sve energiniji ton. laveno6ilski krugovi u njoj! kojima je simpatisao i sam naslednik prestola! carevi %leksandar! traili su da 5usija krene u akciju i oslobodi balkanske hriane! a u prvom redu lovene. Imperialistiki krugovi u njoj pomagali su taj pokret sa tenjom! da tom prilikom 5usija ostvari svoju staru tenju i zagospodari 9arigradom i :ardanelima. $urska je manevrisala na razne naine! da izbegne evropskim posredovanjima u svojim unutranjim pitanjima. +ad je bila zakazana i sazvana jedna kon6erencija velikih sila u 9arigradu! da raspravlja o re6ormama u $urskoj i o miru sa rbijom i 9rnom 8orom! sultan je dao objaviti 33. decembra vrlo liberalan ustav za celu 9arevinu! koji je izradio njegov veliki vezir 'idhat0paa. :elovanje velikih sila postalo bi po tome bespredmetno! i tako se u stvari i dogodilo. $urska je oigledno otezala i izigravala akciju velikih sila. .asno je bilo posle toga! da e 5usija! ve i suvie angaovana! preduzeti izvesne odlunije korake.

539

Istorija Srba Vladimir orovi 2re nego to bi ula u rat protiv $urske 5usija je gledala da se osigura od %ustrije. "eka vlada nije nikako pristajala na ruske predloge! da se "osni i 1ercegovini dade autonomija& nije htela! isto tako! ni da zajedno sa 5usijom ratuje protiv $uraka. *jeni zahtevi bili su jasni# ona je traila "osnu i 1ercegovinu za sebe& nije dozvoljavala stvaranje jedne nove velike slovenske drave na "alkanu! a najmanje srpske& i nije pristajala da 5usija proiri svoje vojnike operacije prema rbiji i zapadu. Videlo se jasno! da je! hotei da iskoristi teak ruski poloaj! htela da oivi stari plan podele interesnih s6era. Bapadni "alkan imao je ostati njezin. 5usija je morala poputati i u ugovorima u "eu i 2eti! u januaru i martu 3D@@.! priznala je %ustro0Ugarskoj pravo! kao cenu za njezinu neutralnost! da moe! u po sebe povoljnom trenutku! izvriti okupaciju "osne i 1ercegovine. 5usiji %ustrija nije priznala pravo na 9arigrad! niti trajna osvajanja na "alkanu. Ba rbiju i 9rnu 8oru nije bilo izreno reeno! da se nee moi ujediniti! ali je beka vlada predvi(ala ve tada za sebe mogunost uticaja i u *ovopazarskom andaku. V. )ubrilovi dobro karakterie politiku liniju tadanje beke vlade. ,%ko je rajhtatskim ugovorom ma i prividno pokazivala volju da u reavanju istonog pitanja pravi ustupke srpskom narodu! ugovorom s 5usijom od 3?. januara jasno daje na znanje da eli da reava pitanje ne samo "osne i 1ercegovine nego i celog srpskog naroda! celog junog slovenstva! bez njih! jo vie! protiv njih.klopivi tajni ugovor sa %ustro0Ugarskom 5usija je objavila $urskoj rat 3F. aprila 3D@@. 9rna 8ora! koja nije htela sklopiti mir pod istim uslovima kao i rbija! pod ruskim uticajem prekinula je veze sa 2ortom i nastavila je 3@. aprila ponovo rat. Uz 5usiju je ula u borbu i 5umunija. U ratu s 5usima pokazalo se jasno! da je turska vojnika snaga jo uvek od znatne vrednosti i kako su se grdno varali nai romantiari koji su je potcenjivali. +od 2levne trebalo je 5usima nekoliko meseci teke borbe i velikih gubitaka! da savladaju uporni turski otpor. $urska vojska bila se reila! da ovom prilikom konano satare 9rnu 8oru! da ne bi uopte imala vie neprilika na toj strani. toga je uputila na 9rnu 8oru kao vrhovnog zapovednika sposobnog ulejman0pau sa preko A=.=== ljudi! koji je imao napadati iz 1ercegovine! dok su s albanske strane i iz *ovog 2azara operisale druge dve vojske. *apadaj je poeo F<. maja! ali su glavni udarci zaredali od ?. juna i pamte se u 9rnoj 8ori pod imenom ,devet krvavijeh dana-. %ustriski generaltabni o6icir auervald! koji se nalazio u crnogorskoj vojsci! opisuje podrobno sve to je uo i video u svom dnevniku. a puno priznanja govori o crnogorskoj vojsci! ali istie i opasnost! koja joj je pretila. Izvetaji kneza *ikole o tim borbama nisu mnogo pouzdani! jer u njima ima suvie samohvalisanja. dosta gubitaka ulejman0paa je uspeo da se probije do pua i sjedini sa albanskim odredom. $ad se oekivao neposredni napadaj na 9etinje. %li! kako su 5usi u to vreme bre preli :unav nego to su $urci oekivali! dobio je ulejman0paa naredbu da se odmah ukrca za "ugarsku. $ako je izostao poslednji i najopasniji in turske o6anzive. 2osle odlaska ulejman0paina 9rnogorci su preli u napadaje i jo toga leta osvojili su *iki i "ileu. :alje crnogorsko napredovanje prema 1ercegovini zaustavila je austriska vlada! isto kao to se usprotivila crnogorskim operacijama prema *ovom 2azaru. toga je knez *ikola preneo ratite prema istoku i poeo opsadu "ara sa osvajanjem 2rimorja. 2osle ruskih uspeha u cipki i posle pada 2levne ula je u rat ponovo i rbija! F. decembra. *jena vojska kretala se prema *iu! Vranju i 2irotu. /vog puta ona prema sebi nije imala jakih turskih snaga i stoga je napredovala bez veih smetnji. $urci su na bugarskom bojitu bili potpuno slomljeni i nisu mogli vie da zaustave rusko prodiranje. 540

Istorija Srba Vladimir orovi +ad su 5usi preli "alkan! $urska je! potpuno klonula! zatraila mir. 2rimirje je sklopljeno u .edrenu 3@. januara 3D@D.! a potom i mir u an te6anu! u blizini 9arigrada! F3. 6ebruara. anste6anski Ugovor bio je veliko razoaranje za rbe. 5uska diplomatija stvarala je na njemu Veliku "ugarsku na istu tetu srpskih interesa. $a Velika "ugarska! koja bi imala 3E<.=== kmF! imala je da se stere od 9rnog 'ora do :rima i %lbanije& u nju je imala da ue ne samo 'aedonija! nego i najvei delovi tare rbije! sa skopljanskim sandakom i sa delovima debarskog! prizrenskog i nikog. "ugarima su imali pripasti 2irot i Vranje! pa je traen ak i *i. /gorena! srpska vlada je tad poruila 5usima! da e *i braniti i od njih isto kao i od $uraka. Bato su 5usi tako postupalid 2rvenstveno u svom interesu. Videi da se prave velike smetnje njezinom uvrivanju na "alkanu ona je htela da bar za "ugarsku uzme to vie! u uverenju! da e od nje oslobo(ena "ugarska biti njen verni klient. /no to bude bugarsko bie! verovalo se! u neku ruku i rusko. druge strane! proirujui to vie "ugarsku ruski diplomati su verovali da rade u korist slovenske stvari i slovenske budunosti. U petrogradskom 'inistarstvu Inostranih :ela znalo se dobro! da je %ustro0Ugarska! s njihovim pristankom! stavila ruku na zapadni deo "alkana i da rbija ulazi u beku s6eru. 2roirenje rbije znailo bi posredno proirenje austriske s6ere. em toga bitnog naelnog razloga u 5usiji nisu bili zadovoljni dranjem rbije! imali su r(avo miljenje o njenoj vojnoj snazi i vojnim naporima! i nalazili su da rbija ima i suvie svoje volje. toga je za rbiju u anste6anskom Ugovoru uinjeno vrlo malo. /na je imala dobiti uz nezavisnost samo neznatne ispravke granica u pravcu 'itrovice i *ovog 2azara. Ba 9rnu 8oru bilo je predvi(eno proirenje relativno vee prema njenom dotadanjem opsegu! ali je! apsolutno uzevi! i ono bilo malo. Ba "osnu i 1ercegovinu 5usija je htela izraditi autonomiju. anste6anski Ugovor uinio je najmuniji utisak na rbe kakav se dao zamisliti! i bio je toliko tei! to je dolazio od 5usije! od koje su se svi toliko nadali. anste6anski Ugovor je morao biti revidiran. 2rotiv njega su naroito protestovale 7ngleska i %ustrija! kojima podjednako nije ilo u raun jaanje 5usije i njenog uticaja i jaanje lovenstva uopte. Ba reviziju anste6anskog Ugovora bio je u leto 3D@D. sazvan kongres u "erlinu! gde je mona linost nemakog kancelara! kneza "izmarka! drala sve konce u rukama. rpska diplomatija pribliila se bekoj vladi i njenom pomou dobila je neto vie u "erlinu nego u anste6anu! ali i to ne s toga to bi "e eleo pomoi rbima! nego to je hteo da umanji rusku tvorevinu. *a "erlinskom +ongresu rbija i 9rna 8ora dobile su priznanje svoje nezavisnosti. $eritorialno rbiji su pridruena etiri okruga# niki! pirotski! topliki i vranjski! a 9rna 8ora je dobila 2odgoricu! *iki! +olain i "ar s njihovim podrujem. :odeljeno joj je bilo i 8usinje! ali je arnautski otpor tamo bio toliki! da su sile posle! 3DD=. god.! izmenile svoju odluku i mesto toga dale 9rnoj 8ori Ulcinj. 2o predlogu 7ngleske! a po unapred stvorenom sporazumu! %ustro0Ugarskoj je poveren mandat okupacije "osne i 1ercegovine i vojniko posedanje ,do iza 'itrovice-. /na je uzela *ovopazarski andak sa jasnom namerom da rastavlja rbiju od 9rne 8ore i da tim posedom otvori sebi dalji put prema olunu. 8lavna karakteristika javnog miljenja u rbiji posle srpsko0turskog rata i anste6anskog 'ira i "erlinskog +ongresa bilo je opte razoaranje. 'ada je drugi period ratovanja doneo izvesne uspehe svet je! ipak! ostao pod utiskom krize na gunisu i sa uverenjem da vojska nije opravdala one nade! koje su u nju polagane. U naoj romantiarskoj rodoljubivoj pesmi i pripovetci svaki je rbin mogao da kidie na gomile $uraka i da ostane pobednik& pojam rbina identi6ikovao se s pojmom viteza. $o

541

Istorija Srba Vladimir orovi samouverenje poljuljala je stvarnost! koja je bila i suvie negativna. :iplomatski neuspeh bio je jo tei. "erlinski +ongres imao je da uniti svaku nadu na stvaranje jedne vee srpske drave na "alkanu. "osna i 1ercegovina! nada i cilj cele politike +neza 'ihaila! pokrajine zbog kojih je rbija sa 9rnom 8orom i ula u rat protiv $uraka! dopale su jednoj velikoj sili! da toboe privremeno u njima uvede red! a u stvari da ih posedne i prisvoji. Ulazak %ustro0Ugarske u "osnu i 1ercegovinu znaio je zamenjivanje $urske novim i daleko opasnijim neprijateljem. /n je ruio osnovno naelo srpske dravne politike i svake zdrave politike balkanskih naroda uopte! koji su traili da "alkansko 2oluostrvo ostane samo njima! slobodno od svih zavojevakih i politikih akcija tu(ih drava! a naroito velikih sila. Ba %ustriju se znalo! posle njenog potiskivanja iz *emake i Italije! da eli naknadu i proirenje na "alkanu i da svoje tenje upuuje u pravcu oluna. *a tom putu ona je ila prvenstveno preko starog istoriskog srpskog podruja! svesno! s namerom da! posedajui *ovopazarski andak! sprei spajanje rbije i 9rne 8ore. :otle srpski sused samo na severu! %ustro0Ugarska je obuhvatala sad i celu njenu zapadnu granicu i podvlaila se i na junu! opasujui rbiju sa tri strane. :a su napori ratovanja doneli rbiji i povoljnije rezultate! u zemlji bi se! posle njega! po samoj prirodi stvari! javilo dosta nezadovoljstva zbog tekih 6inansiskih tereta! poremeenosti javnog morala! izlinosti izvesnih otrih mera i drugih razloga. /vako! posle neuspeha i vojnikog i diplomatskog! koji su teko poga(ali i na nacionalni ponos i nae ivotne interese! nezadovoljstvo se pretvaralo u iv i neodoljiv protest. 2rilikom okupacije "osne austriska vojska naila je na otpor bosanskih muslimana! koje su ponegde podravali i pravoslavni. /tpor je bio veoma jak u dolini pree i oko 'aglaja i zatim kod samog arajeva! gde je buntovnike vodio alih 1adi Gojo! raniji zulumar i ovek nimalo dobrog glasa. %ustrisku vojsku pozdravili su iskreno samo katolici! koji su u njima gledali oslobodioce. rbi su jasno videli austrisku opasnost! ali su stariji od njih! kad ve nije mogla doi rbija! vie voleli %ustriju kao hriansku i sre(enu dravu! nego $ursku! u kojoj se bio izgubio svaki red.

Austro3ugarska prevlast
"erlinski +ongres doneo je nesumnjiv uspeh %ustro0Ugarske 'onarhije. *jena politika odnela je pobedu! kakva se inae stie sa vrlo velikim rtvama. /na je dobila ne samo dve nae oblasti! nego i klju za reavanje cele jugoslovenske budunosti. U njenim granicama nalazilo se vie rba nego u obe srpske slobodne drave& ona je drala pod sobom sve 1rvate i lovence. *ijedno pitanje na "alkanu! tako se inilo onda! nije se moglo reavati bez nje! a kamo li protiv nje. Iza nje je stala 7ngleska! dugogodinji protivnik 5usije! a odmah iza "erlinskog +ongresa stvoren je dvojni savez izme(u %ustro0Ugarske i *emake ;3D@4.>! kom je 3DDF. god. pristupila i Italija. "lok centralnih sila izgledao je tada gospodar evropske situacije i "alkana naroito. Ba rbe bili su u izgledu veoma teki dani. "erlinski +ongres imao je nesumljivo antislovenski karakter& na njemu je beka vlada skoro javno stavila do znanja! da nee dati ostvarenje jedne vee srpske dravne jedinice. rbima e se ostaviti da ivotare samo u njenoj senci! razbijeni! zava(eni! i rasparani u vie podruja i pod vie raznih vlasti. 2red srpske politiare postavila su se krupna pitanja. cta da se radi! da ne klone vera u narodud I s kim da se ided "alkanska solidarnost! na kojoj je onoliko radio knez 'ihailo! pokazala se na delu vie nego problematinom& jugoslovenskim stremljenjima dala je okupacija "osne i 1ercegovine i hrvatsko0srpski nadzor s njom u vezi teak udarac. 5usija! u koju se toliko verovalo! pokazala se u ratu s $urcima vojniki 542

Istorija Srba Vladimir orovi nedovoljno organizovana! a na diplomatskom polju pretrpela je osetni poraz. 2osledice toga osetile su se brzo u njoj samoj. 9ar %leksandar II pao je 3DD3. god. kao rtva nihlistikog atentata! a nezadovoljstvo je uzimalo maha uprkos svih otrih mera vlasti. *as rbe razoarao je naroito ruski stav u anste6anu. Bmaj! koji je tako esto davao izraza optem miljenju! pevao je ogoreno posle berlinskih odluka na raun 5usije# I svreno je 0 maijskom merom I potpisano zlaanim perom! I proslavljeno gospodskim pirom I srpska propast zove se mirom. I crvak nema kome bi sk vajko! 1vala ti! hvala! srpska nemajkoe

+nez 'ilan bio je sa sobom na isto! da se vie ne obre 2etrogradu. U toliko vie! to su u susednoj "ugarskoj ruski generali! koji su upravljali zemljom pored novog kneza! pokazivali bez mnogo ustruavanja da njihova volja ima biti starija. +idajui sa 5usijom knez 'ilan je nalazio kao prirodno! i kao jedini put! da pri(e iskreno %ustriji i da s njom pokua novu sreu. U rbiji je intelektualni svet jasno oseao teinu poloaja! u koji je zemlju dovela ruska diplomatija! ali se on s pravom bojao i druge strane. )emu se rbija moe nadati od %ustro0Ugarsked 2osedanjem "osne ona je ne samo liila rbiju da se ojaa i ostvari tenje dugogodinje njene aktivnosti i politike! nego je namerno ila za tim da joj potkree i nade na budunost. /na je sama jasno pokazivala tenje! da se uputi prema olunu i da! prema tome jednog dana uzme za se i celu taru rbiju i dobar deo 'aedonije. +ad je sklopio sporazum o savezu sa *emakom %ndrai je estitao caru Crancu .osi6u sa reima# , ada je za 'onarhiju put prema Istoku slobodan-. %ko se suprotstavi bekom nadiranju rbija bi bila sigurno pregaena! a ako povije glavu onda sama! svojevoljno! prima vazalski odnos. Izvojevana samostalnost izgledala bi po tom potpuno prividna. /pasnost od %ustrije inila se stalno vea zato! to je bila neposrednija i to je u ovo vreme beka vlada pokazivala izvesne aktivistike sklonosti. *aslon na 5usiju inio se s toga ipak mnogima! i pored r(avog iskustva! kao jedini put da se ta opasnost oslabi. 5usija je uinila rbima nesumnjivo veliku nepravdu! ali se treba truditi da se petrogradski krugovi bolje obaveste i da svoj stav izmene na bolje. .er protivnost ruskih i austriskih interesa na "alkanu traje godinama i trajae i dalje i ruska politika! u svom sopstvenom interesu! morae da rauna sa balkanskim narodima! a sa rbima naroito. .er "erlinski +ongres doneo je i 5usima ne manje razoaranja nego rbima! i posle njega 5usija je sa vie kritike podeavala svoje odnose prema centralnim silama. .ovan 5isti! vo(a Giberalne stranke! koji je vodio srpsku spoljanju politiku toga vremena! primio je bio prema %ustro0Ugarskoj dve obaveze# da sklopi s njom trgovaki ugovor i da izgradi elezniku vezu. 2o tu cenu je dobio njenu pomo u "erlinu. /n je! prilikom pregovora! jasno osetio beke tenje da rbija do(e u to veu ekonomsku zavisnost od :unavske 'onarhije. toga se trudio da kolikogod moe te obaveze olaka. U eleznikom pitanju uspeo je samo delimino. 2o ugovoru! rbija je

543

Istorija Srba Vladimir orovi imala u roku od tri godine izgraditi elezniku prugu od austriske do turske i bugarske granice. 5isti je eleo! bojei se velikih 6inansiskih tereta! da se gradnja ne vee odre(eno ba za taj rok! i da se u isti mah ugovorima obezbedi spoj srpske pruge sa turskom i bugarskom! kako ne bi srpska pruga ostala kao otseena i s toga ekonomski od prvog dana nerentabilna. %ustrija je popustila samo u toliko! to nije traila u odre(enom roku i spoj s bugarskom eleznicom. 1tela je! oevidno! da spajanjem srpske eleznice sa svojom osigura s jedne strane put svojoj industriji i trgovini na srpsko trite bez opasnosti konkurencije! a s druge da srpski izvoz vee skoro iskljuivo za svoje pijace. |eleznika konvencija sklopljena je FD. marta 3DD=. 2rilikom sklapanja trgovinskog ugovora beka vlada je najpre ponudila carinski savez! a kad rbija nije na to pristala ona je pravila mnogo tekoa. /na sa rbijom nije uopte htela u toj stvari pregovarati kao sa ravnopravnim iniocem i nije mnogo prikrivala svoje tenje da rbiju ekonomski podvlasti. /na je kategoriki! bez ikakvih ustupaka sa svoje strane! traila! klauzulu najveeg povlaenja i kad 5isti! branei ekonomsku nezavisnost zemlje! nije hteo na to da pristane! beka je vlada zapretila carinskim ratom. 5isti i liberali bili su voljni da prime borbu na tom polju! ali knez 'ilan nije pristao nego je na upravu doveo novu vladu& sastavljenu od takozvanih naprednjaka! a u stvari od srpskih konzervativaca. poljanju politiku uzeo je da vodi sam! a ministar toga resora! istoriar )edomilj 'ijatovi! bio je manje0vie samo kulisa. Giberalna opozicija nala se odmah u antiaustriskom taboru. %li glavne tekoe novoj vladi nisu dole u spoljanjoj politici od nje! nego od nove radikalne stranke. :ok nisu struili liberale naprednjaci i 2aieve pristalice! ili su zajedno! a potom su se! poetkom 3DD3. godine! radikali izdvojili i krenuli svoj list amoupravu. U spoljanjoj politici radikali su u svom programu traili slogu sa 9rnom 8orom i "ugarskom! a zatim ,pomaganje neoslobo(enih delova i bu(enje svesti o narodnom jedinstvu-. :otle obeleeni kao crveni i internacionalci! radikali su ostavili isto nacionalne ciljeve svojoj i rbijinoj dravnoj politici. +nez 'ilan je bio duboko uvre(en dranjem 5usije. 2rema crnogorskom knezu *ikoli! kao prema takmacu! odavno je oseao nepoverenje# za 8rku je nalazio! da se pokazala kao nepouzdan saveznik i nelojalan drug& a u "ugarskoj je gledao nezaslueno nagra(enog sudeonika i budueg protivnika. $a svoja uverenja on je! bez diplomatskog prikrivanja! izneo u jednom svom pismu austro0ugarskom ministru Inostranih :ela! baronu 1ajmerlu! hotei mu pokazati koliko je on iskreno lino ube(en da rbiji nema drugoga puta sem naslona na susednu :vojnu 'onarhiju. /d tog ube(enja! pisao je on drugom prilikom! napravio je svoj program. em toga! on nije oseao ni dovoljno sigurnosti za sebe i svoju dinastiju videi da u narodu radikalski ,crveni- pokret uzima maha! da postoji protiv njega prilino nezadovoljstvo kod izvesnih politikih ljudi liberalne stranke i da dinastija +ara(or(evia ima jo uvek dosta simpatizera u narodu. 'oe biti da je na njegovu linu sujetu delovalo! najposle! i to! to se u martu 3DD3. god. rumunski knez +arol proglasio za kralja. Bbog svega toga! 'ilan je! posle zavrenog trgovinskog ugovora! poeo pregovore u "eu i za sklapanje jednog politikog sporazuma. +rajem maja 3DD3. on se krenuo u "erlin! gde je bio pozvat od cara Vilhelma! a odatle u 2etrograd! da pozdravi novog ruskog cara %leksandra III. U 2etrogradu knez 'ilan je naiao na dosta hladan prijem. :alo mu se osetiti da nisu zadovoljni njegovim dranjem i smenom .. 5istia! koji je kod ruskih diplomata bio stekao najvie poverenja od svih savremenih srpskih dravnika. $o je kod kneza samo pojaalo raniju mrnju i mesto da ga opomene! samo ga je vie razdrailo. 2o povratku iz 2etrograda on se zadrao u "eu i zavrio je pregovore o politikom ugovoru sa %ustro0Ugarkom. $o je uvena $ajna +onvencija! koju je u "eogradu! ne traei 544

Istorija Srba Vladimir orovi prethodno odobrenje ne samo potpisao ). 'ijatovi 3E. juna. kupine nego ni same vlade! po volji kneza 'ilana

$ajna +onvencija predvi(ala je uzajamnu priateljsku politiku. rbija se obavezala! da na svom podruju ,nee nikako trpeti politika! verska ili druga spletkarenja koja bi ila protiv %ustro0Ugarske 'onarhije! podrazumevajui tu i "osnu! 1eregovinu i *ovopazarski andak-. Ba tu obavezu %ustrija je bila spremna da odmah prizna eventualni proglas rbije kao kraljevine i da se zaloi kod drugih sila da i one to priznaju. U etvrtoj taci rbija se obavezala! da ,bez prethodnog sporazuma s %ustro0 Ugarskom nee pregovarati ni zakljuivati politiki ugovor s drugom kojom vladom-. U sluaju rata %ustrije sa jednom ili vie drugih sila rbija e odravati prijateljsku neutralnost! a isto tako i %ustrija prema rbiji. 7ventualnu vojniku saradnju odredie! u sluaju potrebe! posebna vojna konvencija. +ao najvaniji ustupak za rbiju smatrao je ). 'ijatovi sedmu taku konvencije! koja je sadravala ovaj stav# ,%ko sticajem doga(aja! iji se razvoj ne moe predvideti! rbija bude u stanju da se proiri u pravcu svojih junih granica ;izuzimajui *ovopazarski andak> %ustro0Ugarska se nee tome protiviti i zauzee se! da i druge sile skloni na dranje povoljno po rbiju-. /vaj sporazum je ceo imao ostati tajan i trajati deset godina. /va konvencija! sklopljena iza le(a odgovorne vlade! izazvala je otru osudu '. 2iroanca! pretsednika ministarskog saveta. *aroito je on osu(ivao etvrtu njenu taku nalazei da potpuno vee ruke rbiji i da je u stvari dovodi u jednu vrstu vazalstva prema susednoj velikoj sili. /n je s toga ponudio knezu ostavku svoje vlade ili izmenu i ublaavanje te take. +ako je ugovor ve bio potpisan i kako se u "eu smatralo! da je ba ta taka ,najbolja tekovina-! knez se naao u ne maloj neprilici. "ilo je ne samo vrlo nezgodno izazvati pad vlade na tom pitanju! nego je bilo jo tee nai drugu vladu koja bi pristala da vodi tu novu politiku. $u tekou uvi(ali su i u "eu i pristali su na jednu pismenu izjavu! koja je naglaavala austrisku dobru volju da pomae srpsku nezavisnost i koja je objanjavala da rbija! po toj obavezi! ne moe zakljuivati nikakve nove politike ugovore! koji bi bili protivni duhu sklopljene konvencije. %li je pre tog pristanka dobila tajnu pismenu izjavu kneza 'ilana! da njega kao vladara rbije vee etvrta taka konvencije onakva kakva je. +nez je konvenciju sklopio sa punim uverenjem o njenoj korisnosti i ispunjavao je lojalno njene obaveze. %ustrija sigurno u rbiji nikad nije imala oveka! koji je bio vie uveren o potrebama dobrih odnosa s njom. Uverena i sama o tom ona je prema knezu imala puno poverenje. va korist od te po rbiju dosta teke konvencije sastojala se u tom! to joj za izvestan niz godina %ustrija nije pravila nikakvih naroitih smetnja i tekoa i to nas je u izvesnim pitanjima i podravala. *askoro posle sklopljene konvencije! FF. 6ebruara 3DDF.! rbija je proglaena za kraljevinu i car Cranc .osi6 bio je prvi vladar! koji je 'ilanu estitao i priznao kraljevsko dostojanstvo. %li nova titula nije digla ugled mladom kralju. 2roglas kraljevine doao je u vreme kad je zemlja bila veoma uzbu(ena drugim pitanjima i kad se mislilo da je nova 6orma samo plat da pokrije druge nezgode. U zimu 3DD3. god. dolo bee do bankrotstva akciskog stranog preduzea 8eneralne Unije! sa kojom je vlada bila sklopila ugovor o gra(enju eleznice i kojoj je dala blizu etrdeset miliona dinara obveznica. U publici je tim povodom nastalo ogromno razdraenje koje je s naroitim uspehom iskoristila vrlo aktivna radikalna opozicija. Ba to vreme i knez *ikola je odravao izvesne veze sa "eom! ali mu tamo nisu mnogo verovali! jer su znali da je on tada bio sav odan 5usiji. +nez *ikola je dobro 545

Istorija Srba Vladimir orovi video koliko je kralju 'ilanu u nacionalistikim redovima smetala njegova i suvie otvorena i skoro do krajnjih linija dovedena saradnja sa %ustrijom! pa se mudro trudio da podigne svoju popularnost na raun njegove. *ae drutvo! mada razoarano posle "erlinskog +ongresa! ipak nije bilo sasvim klonulo. Verovalo je u bolje dane! nekom dubokom! pameu neobjanjivom! instiktivnom prasnagom. I ne samo da je verovalo! nego je bilo u izvesnim oblastima i borbeno! spremno na nova pregnua. U 1ercegovini se od okupacije etnika akcija nije bila sasvim smirila. +ad je u martu 3DD3. beka vlada objavila poziv u vojsku u "oki +otorskoj! a F<. oktobra iste godine proglasila vojni zakon za "osnu i 1ercegovinu dade to povoda za nov ustanak. U +rivoijama je poelo etovanje ve u leto te godine! pa se proirilo i na 1ercegovinu. 8lavni etovo(a bee tojan +ovaevi! ve oprobani junak i poznat hajduk. U ustanku su uestvovali i pravoslavni i muslimani u srezovima istone 1ercegovine! du crnogorske i turske granice. *aelnu borbu sa protestom poela je mostarska pravoslavna optina! ali se pokretu nisu pridruile sve ugledne vo(e iz prolog ustanka. *aroito se primeivalo otsutstvo starog vojvode Bimonjia. Ustanci su tokom zime 3DD3F. god. imali izvesnih uspeha! ali nisu mogli! bez oruja! odoleti vojnikoj snazi 1abzburke 9arevine. /d pravoslavnih se! pored tojana +ovaevia! istakao goko 5adovi! a od muslimana alko Corta i 1ajdar0beg )engi. rbija u tom pokretu nije imala nikakva uea! a 9rna 8ora pomagala ga je samo kriom i oskudno. %ustro0Ugarski ministar Inostranih :ela izjavio je ovom prilikom! ,da je taj ustanak poslednji krik smrtno ranjenog lovenstva na "alkanu-! verujui da je uguivanjem ustanka uguen i duh koji ga je izazvao. U opozicionom pokretu protiv austriske vlasti javljaju se sad sve ee i rbi iz :almacije. /ni su imali dvadesetih i tridesetih godina jIj veka da izdre teka iskuenja sa unijaenjem! na kom je radio ak iz vremena +ara(or(eva ustanka poznati! vladika Venedikt +raljevi. %li su svi pokuaji ostali bez veih rezultata. 2rimeri 'atavuljeva 2ilipende izraz su estite gortake postojanosti naih ljudi. .ugoslovenski pokret sredinom prolog stolea imao je u :almaciji odlunih pobornika i me(u hrvatskom veinom i me(u srpskom manjinom! ali je i tu sudbina "osne i 1ercegovine i reavanje nae budunosti dovelo u otar sukob pripadnike oba plemena. rbi su iz poetka traili s 1rvatima zajedno da se pridrue 1rvatskoj i lavoniji! ali ih je posle habzburka orientacija veeg dela hrvatskih politiara odvela u saradnju sa malobrojnom talijanski vaspitanom inteligencijom i neto trgovakog gra(anstva za autonomiju :almacije. *ikola $omazeo! jedan od najinteresantnijih duhova nove :almacije! talijanski pisac od glasa! nadao se spasu :almacije od rbije! a bio je odluni protivnik opredeljivanja za 1rvatsku i %ustriju. 'ada je re6ormama austriske i austro0ugarske drave od 3DE@. i 3DED. god. bilo predvi(eno! da :almacija u(e u sastav zemalja krune v. tevana i da se sjedini s 1rvatskom! to nikad nije bilo ostvareno! sve do sloma :unavske 'onarnije. "ranilo se to stratekim razlozima! ali u stvari "e! a naroito 2eta! ni 1rvatima! kao ni rbima! nisu dali prikupljanje svih narodnih snaga u jedno telo. Ujedinjenje 1rvata obeavalo se uvek iz "ea! kad im je trebala hrvatska pomo! ali su stalno prevla(ivali obziri prema 'a(arima i njihovim interesima. 2osle okupacije "osne! 3D@4. god. rbi su izali iz dotle srpskohrvatske *arodne stranke i osnovali su svoju posebnu rpsku narodnu stranku. +ao organ te stranke poeo je od 3DD=. god. izlaziti rpski list pod urednitvom ave "jelanovia. U borbi protiv reima pored rba pravoslavnih istiu se u :almaciji! a naroito u :ubrovniku i njegovom kraju! i rbi katolici! me(u kojima su najlepa imena toga vremena! kao to su 'edo 2uci! Valtazar "ogii! 2ero "udmani! Guka Bore! %ntun Cabris! 'ilan 5eetar i mnogi drugi! pa ak i katoliki svetenici. "ranei srpsku misao kao slobodarsku i antiaustrisku oni nisu bili protivnici 1rvatstva! nego samo onih 1rvata koji su sluili 546

Istorija Srba Vladimir orovi ideji 1abzburga. Inae su bili i ostali pobornici ideje narodnog jedinstva i radili su na njoj i u vreme najljue borbe. / tom je reit dokaz! ve samim svojim imenom! dubrovaki knjievni list lovinac ;3D@D03DDA.>. U Vojvodini je pritisak na rbe bio naroito jak. 'a(ari su u /mladini i njenim simpatizerima gledali iste veleizdajnike! nosioce velikosrpske misli! koja radi da izvesne zemlje krune v. tevana uvedu u zajedniku srpsku dravu. 'ileti! nesumnjivo najpopularniji i najborbeniji vo(a rba na toj strani! ovek slobodouman ali i odvie otsean! razvio je borbu na vie strana! svuda ne iz neophodne potrebe. U borbi s neprijateljima iz "ea i 2ete nije moda bilo potrebno u veoma estokoj borbi cepati narodne redove do nepomirljivosti! kao to je inio on izazvavi borbu sa pretstavnicima crkve! patriarhom amuilom 'aireviem i posle 8ermanom %n(eliem. $i nai prvosvetenici imali su nesumnjivo velikih nedostataka i u svojim postupcima bili su vo(eni ponekad runim motivima! ali je u sukob s njima uneseno mnogo strasti i s 'iletieve strane! i tako je stvoren razdor koji je troio narodnu snagu na sporednim! mesto na glavnim pitanjima. +ad je izbio hercegovaki ustanak! on je energino gurao u rat! ne oseajui sve tekoe i opasnosti! kojima su se rbi izlagali. "ojei se njegova uticaja u narodu ma(arske su ga vlasti zatvorile nou F=. i F3. juna 3D@E. optuile ga zbog veleizdaje i na "ogojavljenje 3D@D. osudile ga na pet godina tamnice. 2o molbi narodnog sabora car ga je pomilovao 3?. novembra 3D@4. %li on vie nije stari lav. "ori se! istina! jo neko vreme! ali uskoro malaksava! savladan paralizom. /d kraja 3DD<. god. on ne uestvuje vie u javnom ivotu. % za to vreme ma(arska vlada s planom vri ma(arizaciju na celom svom podruju. Ukida i ikanira srpske veroispovedne kole. , amo u 3A ajkakih optina oduzeto je rbima oko F? kolskih zgrada-. U svima narodnim kolama uveden je ma(arski kao obavezan predmet. ,Bemaljski ma(arski savez-! osnovan 3D@<. god.! zastupao je gledite! ,da u 'a(arskoj nema druge narodnosti sem ma(arske-! pa je u tom smislu i delovalo. 2oma(arivana su lina i porodina imena! imena mesta i sela. Vrio se pritisak na zavisne ljude! premamljivali se slabiji karakteri. istematskim izbornim nasiljima vrilo se 6alzivikovanje narodne volje i spreavao se ulazak pravim narodnim ljudima u parlamenat. :ok su ranije bili ogoreni protivnici bekog centralizma i germanizacije 'a(ari su od 3DE@. god. bez mnogo obzira primenjivali te iste metode.

Srpsko3bugarski rat i njegove posledi e

+ralj 'ilan je nalazio! da su radikali! skoro vie od liberala! zahvaeni ,panslavistikom- strujom. amo! dok su liberali traili veze sa slubenom i crkvenom 5usijom! radikali su vaili kao vaspitanici leviarske i nihilistike 5usije. +ralj je u njima gledao samo prevratnike i zazirao je od njih sve vie u koliko je video kako u narodu uzimaju maha. *jegova unutranja politika! potpuno lina i skroz konzervativna! dovela je u jesen 3DD<. do 6ormalne pobune u istonoj rbiji i do strahovitog obrauna s radikalima. *a izborima za *arodnu kuptinu radikali su @. septembra odneli sjajnu pobedu. U narodu se nijedna druga stranka nije mogla poneti s njima. +ralj je! mesto da poveri vladu njima! doveo na vlast *ikolu 1ristia! starog birokratu iz doba kneza 'ihaila! oveka ,gvozdene ruke-! i raspustio je kuptinu. $a mera i naredba da se od naroda pokupe stare puke izazvale su buntovni pokret u timokoj oblasti. +ralj je pokret uguio u krvi! pomou vojske. Izvrena je F3 smrtna osuda! a @<A oveka kanjena su robijom i zatvorom.

547

Istorija Srba Vladimir orovi ce6 radikalne stranke! *ikola 2ai! i jo nekoliko njegovih drugova! spasli su se za vremena begstvom i nali su se kao emigranti u "ugarskoj. U toj zemlji oni su naili na relativno dobar prijem. cta vie! bugarske vlasti su im dozvoljavale da se nastane blizu granice i nisu im spreavale! da hvataju veze sa ljudima iz rbije i da agituju protiv kralja 'ilana i njegova reima. 2ai se spremao i vodio je pregovore na vie strana! da organizuje etniku akciju i izazove novu bunu protiv kralja 'ilana i njegove vlade. "ugarska tampa! ak i vladina! uzimala je stranu emigranata. rpska vlada dala je u o6iji jasno razumeti! da nije zadovoljna dranjem bugarskih vlasti! oekujui da e one prema emigrantima postupiti sasvim drukije. "ugarska vlada ne samo da nije ispunila kraljeve elje! nego je krenula i jedno drugo pitanje. $o je takozvana bregovska a6era. +nez 'ilo je bio tridesetih godina kupio jedno imanje kod "regova na $imoku! koje se nalazilo na levoj! srpskoj strani reke. +ad je $imok promenio svoj tok imanje je dospelo na desnu! tursku i posle bugarsku! stranu. Imanje je to! prirodno! smatrano i dalje kao srpsko i na njemu je bila podignuta jedna straara. 8od. 3DDA. "ugari su zatraili! da se srpska straa povue odatle! poto "regovo pripada bugarskom dravnom podruju! pa kad rbi nisu na to pristali oni su FF. maja 3DDA. zauzeli to imanje silom. rbija je na to uputila ultimativni zahtev da se "ugari povuku odatle i da ispune i srpska traenja o uklanjanju emigranata sa granice. "ugari na to nisu hteli pristati i zbog toga je rbija FD. maja prekinula diplomatske odnose s njima. ukob se bio naglo zaotrio i izazivao je bojazan da ne pre(e u neprijateljstvo. 5uska diplomatija radila je skoro neskriveno protiv kralja 'ilana i ak je omela zadovoljtinu! koju je bugarski knez %. "atenberg! u neposrednim pregovorima s kraljem! bio voljan uiniti. $ako je to pitanje izme(u rbije i "ugarske ostalo otvoreno! sa obostranom zategnutou. $aj sukob izazvao je kod kralja 'ilana jo vee nepoverenje prema "ugarima. 2osle austriskog ulaska u "osnu i 1ercegovinu i posle njegove obaveze primljene u $ajnoj +onvenciji! kralj je lino bio naisto! da on na toj strani nema ta da oekuje. Iskljuen je bio i *ovopazarski andak do iza 'itrovice! koji je tako(e spadao u austrisku interesnu s6eru. Ba svoje irenje rbija je! po kraljevom uverenju! imala samo jedan mogui pravac! i taj je vodio niz tok Vardara. *a tom putu rbija je me(utim imala da se sukobi sa bugarskim tenjama! koje su u anste6anskom Ugovoru dobile s ruske strane priznanje i potstrek. ,+ako ja smatram Veliku "ugarsku! koja bi se pribliavala granicama ste6anskim kao grob srpskog naroda-! govorio je kralj austriskom poslaniku u "eogradu <. maja 3DD?.! ,to u pre otstupiti i drugima prepustiti odgovornost za posledice! nego gledati! da se mojoj zemlji ruskim delom podvezuju ivotne ile-. +ralj 'ilan nije video mogunosti za sporazum izme(u srpskih i bugarskih tenja! i! kao u rednjem Veku! njemu se inilo da se pitanje moe preistiti samo silom. +ralju! koji je bio plahovita i impresivna priroda i koji je u svojim kombinacijama raunao s kratkim rokovima! inilo se! da u balkanskoj politici izme(u 5usije i %ustro0Ugarske postoji suparnitvo koje se ne da lako izgladiti i da sukob izme(u njih moe izbiti svaki as. +ad je! me(utim! 3DDA. god.! naroitim zauzimanjem "izmarkovim! dolo do sastanka careva Vilhelma I! %leksandra III i Cranje .osi6a u kjernjevcima! kralj 'ilan se bio zbunio i osetio prevaren u svojim prognozama. +akav e biti njegov poloaj i znaaj kad i ako prestane rusko0austriski antagonizamd *e mogui da dozna tekst tu stvorenog sporazuma! nepoverljiv kako je bio! on je pomiljao na sve. I s toga je u asovima klonulosti pomiljao na abdikaciju i traio od beke vlade obezbe(enje za sebe i za svog sina! a bio je pripravan da ustupi i svoja vladarska prava

548

Istorija Srba Vladimir orovi jednom lanu dinastije 1abzburga. U "eu su ve tada poeli da gledaju na nj kao na nevropata i poeli su da ga umiruju. /mraen u zemlji! s uverenjem da ga ni beki prijatelji ne cene i ne podravaju u punoj meri! oseajui 5usiju kao opasnog neprijatelja! koja na sve strane radi protiv njega! on je doiveo i krizu u porodici. *eobuzdan sladostrasnik on nije bio ispravan mu! a kraljica *atalija bila je hladna i prilino ograniena! a uporna ena. Izme(u njih su! sem toga! postojale i politike protivnosti. +raljica je bila poreklom upola 5uskinja i sva za 5usiju i kralju je! naroito u ovo vreme! pravila este scene zbog njegovih suvie daleko otilih veza sa "eom. +raljica je to inila delom iz uverenja! delom iz taktike da bi postala popularna! a delom da bi spasla budunost svog sina. va zemlja! skoro bez izuzetka! sem neto intelektualaca! bila je protiv kraljeve spoljanje politike. 5isti je sve jasnije obeleavao svoj ruso6ilski stav! i ba u prolee 3DD?. bio je u 5usiji primljen od cara i doekan na demonstrativno svean nain. % 2ai je jo 3DD3. god. pisao u 5adu! da politika napredne stranke ,upravo i nije nikakva politika ve izmearstvo-. a 9rnom 8orom odnosi kralja 'ilana nisu bili nimalo dobri. /n je znao da je knez *ikola bio jedno vreme kandidat za srpski presto iza smrti kneza 'ihaila i da se! u stvari! nikad nije u dui odrekao tih elja. U ratu 3D@E. god. bilo je dosta neslaganja izme(u njih u izvo(enju ratnih operacija! a kod 'ilana je bilo i izvesne ljubomore zbog crnogorskih uspeha i slave koju su njeni borci stekli u srpskom svetu. %li najtei udar uzajamnom poverenju zadalo je to! to je knez *ikola ne samo primio kneza 2etra +ara(or(evia! nego mu je u leto 3DD<. god. dao i svoju ker Borku za enu. +ara(or(evi je nesumnjivo bio najopasniji protivkandidat 'ilanov zbog ogromnog prestia njegova deda u rbiji i zbog slobodarske reputacije koju je on lino imao. +nez 2etar je odravao veze sa izvesnim ljudima iz rbije! za koje je kralj neto znao ili nasluivao! i s toga je zazirao od njega! a naroito posle $imoke bune! kad su radikalski emigranti i opozicionari uli u blii dodir s njim. Usred tih kraljevih linih i politikih kriza pade iznenada! E. septembra 3DD?.! proglas ujedinjenja Istone 5umelije sa "ugarskom. rpska diplomatija nije o pripremama za taj in imala nikakvih prethodnih obavetenja! a! koliko se danas zna! taj proglas je izazvao iznena(enje i u samom "eu. am bugarski knez! %. "atenberg! tvrdio je! da je i on sam! nekoliko dana pre toga! bio stavljen pred svren in. Videi raspoloenje naroda on se tom proglasu nije mogao! a nije ni hteo! da usprotivi. 2rimio je i priznao proglas! objavio mobilizaciju i lino krenuo u 2lovdiv. +ad je izvren plovdivski ,prevrat- kralj 'ilan se nalazio u 8lajhenbergu. "io je skoro izvan sebe. $o spajanje bio je prvi korak za ujedinjavanje "ugara i bio je nesumnjivo politiki uspeh! koji e lepo odjeknuti i u drugim oblastima gde "ugari ive pod tu(inom. /n je predvi(ao takav odjek i u nekim maedonskim mestima i nalazio je u tom podrivanje i ruenje svojih jedinih politikih ekspanzivnih kombinacija. 2omiljao je da iza tog prevrata ipak stoji i 5usija. Gjutio se mnogo i na bugarskog kneza! to je stvar krio od njega kao tobonjeg linog prijatelja i to su "ugari! pre proglasa! svoje vojnike pripreme pravdali pred svetom tim! to se toboe boje srpskog napadaja. 5azdraen i pun nepoverenja prema svemu i svakom kralj je odmah krenuo za "e. U "eu! kralj je ovako objanjavao svoj stav# /dluke "erlinskog +ongresa! koje sigurno nisu ispale po srpskoj elji! primljene su sa srpske strane sa punom lojalnou. ad! kad te odluke menjaju drugi! rbija nee da ostane bez doline ottete! da ne bi svojom pasivnou dozvolila poremeaj ravnotee na "alkanu. Iako je u njegovim reima bilo mnogo gorine i prebacivanja bugarskom aktu! on se u taj mah jo nije bio otvoreno izjasnio da svoju ottetu misli traiti samo na bugarski raun. U "eu su

549

Istorija Srba Vladimir orovi odgovorni krugovi umirivali kralja! obeavajui mu! da e %ustrija imati u vidu interese rbije i da se on moe potpuno osloniti na nju. +ad se! D. septembra! vratio u "eograd kralj je bio reen da ustane protiv "ugara. Uveana "ugarska pretstavlja opasnost za rbiju& teritorialno ona je postala doista dva puta vea od rbije. +ao vea i jaa ona e razviti u 'aedoniji i veu aktivnost i ugrozie tamo nae interese. toga je rbija proglaujui mobilizaciju postavila zahtev# da se ima ili povrati staro stanje u Istonoj 5umeliji ili da rbija dobije ottetu bilo od "ugarske bilo od $urske. U dui! kralj je eleo da to bude na raun "ugarske& narod! odazivajui se mobilizaciji bez oduevljenja! eleo je da se to izvede na raun $urske. rbija je odmah ula u pregovore s 8rkom i ponudila joj sporazumnu akciju. 8rkom otpravniku poslova govorio je 'ilutin 8araanin! tada pretsednik vlade i ministar poljanjih :ela! da rbija misli upasti u 'aedoniju i taru rbiju! ako sile same ne bi htele da uzmu u obzir njene zahteve. Udruene rbija i 8rka pravile bi i jai i ozbiljniji utisak i imale bi sigurno vie uspeha. 8rko javno miljenje nije bilo neraspoloeno za saradnju! ali je vlada bila vrlo oprezna. I ona je! istina! uzimala stav nezadovoljnika! ali nije htela da se mnogo izlae dok ne vidi razvoj tog pitanja u 7vropi. 2itanje njene ottete moglo je biti samo na raun turskog poseda& protiv "ugara 8rci! ve po svom tadanjem geogra6skom poloaju! nisu mogli preduzimati nita. 2o uputstvima iz 2etrograda 9rna 8ora nije slubeno preduzimala nita! ali je knez *ikola! u privatnom razgovoru s austriskim poslanikom! nagovestio! kako i njegova drava ima potrebu da se proiri prema 2rizrenu i 2ei. +ralj 'ilan je od prvoga dana pomiljao samo na mogui sukob s "ugarima. 'isao o otteti u $urskoj! mada simpatina svima rbima i pozdravljena ak i od 2aia iz emigracije! ako mu je i dola na um! bila je brzo naputena. .edno s toga to je osetio i to mu je to bilo i reeno! da bi upad u $ursku izazvao velike komplikacije i nesumnjivo posredovanje velikih sila& drugo to se bojao turske snage! koju je poznao u nedavnim ratovima 3D@E0D. god.& i tree to je i inae bio kivan na "ugare i voljan da ih kazni za sve to su mu bili skrivili. +oliko je bio daleko od pomisli da upadne u $ursku vidi se najbolje po tom! to je tri dana posle prevrata nameravao da ponudi $urcima savez protiv "ugara! i to je to kasnije i uinio. 'alo potom! kralj je uputio u 5umuniju svog ro(aka generala +atardiju! da rumunskom dvoru ponudi saradnju protiv "ugara! ali je ta ponuda naila u "ukuretu na vrlo hladan prijem. +ralj 'ilan je! posle toliko nezadovoljstva koje je izazvao svojom unutranjom politikom! ivo eleo kakav bilo vidniji uspeh u spoljanjim pitanjima. "eka vlada se nala u ne maloj neprilici. +ralju 'ilanu htela je iskreno pomoi da do(e do nekog uspeha! da bi mu! radi same sebe! uvrstila poloaj. %li nije htela ni da se zameri knezu "atenbergu! ni da oteava njegovu situaciju. +ao ro(ak engleske kraljice Viktorije on je bio podravan otvoreno od engleske vlade! s kojom se u "eu nije htelo doi u sukob& austro0ugarskoj diplomatiji knez je bio simpatian ve zbog toga to je doao u skukob s 5usijom& u "eu su! najposle! eleli da ga odre ve i s toga! da na njegovo mesto ne bi doao neki ruski ili 5usima bezuslovno odani ovek. Iz "ea su s toga gledali! da nekako dovedu u vezu srpskog kralja i bugarskog kneza i da nekim uzajamnim sporazumom ree spor. 2o savetima iz "ea! knez daje zatvoriti 2aia i rasturiti s granice radikalske emigrante i neke crnogorske etnike! a onda je 3D. septembra uputio kralju lino pismo. ,Uvek! a naroito dogod bude i jednog ciglog $urina u 7vropi! moraju rbija i "ugarska biti usko vezane me(usobno. .a pojimam! da je u rbiji neukrotiva elja za otetom! ali $urska je velika. porazumimo se mi o 550

Istorija Srba Vladimir orovi naim akcionim s6erama u $urskoj i ona e onda imati protiv sebe sto hiljada mesto pedeset hiljada ljudi. .a sam sprema stupiti u rat. va je zemlja pod orujem-. +nez se nudio da do(e u *i i tu s kraljem lino raspravi sve potrebne pogodbe za akciju. %li kralj 'ilan nije hteo da s njim uopte vodi dalje pregovore na toj bazi. 2o savetu 7ngleske bugarski knez je pokuao da se jo jedanput objasni s kraljem 'ilanom. /n mu je hteo @. oktobra uputiti jo jedno pismo i odrediti svog ministra 8rekova! da mu ga donese. +ralj 'ilan dobio je poverljivo obavetenje da je knez to pismo pokazao i turskom poslaniku i da je ono vie diplomatski nego prijateljski akt. toga je otvorenom depeom javio knezu! da nee primiti ni donosioca ni to pismo. $aj stav je govorio jasno! da kralj nee odustati od akcije bez izvesne konkretne dobiti. 'e(utim! kod "ugara se javio otpor sa svih strana. Bato se rbi bune protiv ujedinjenja dveju njihovih oblasti! u kojima oni nisu neposredno zainteresovanid *jihov mladi nacionalizam bio je pogo(en u najosetljiviju icu i dranje kralja 'ilana duboko ih je vre(alo. I u kneza i kod naroda javila se odluna elja! da se! ako ustreba! borba primi. +ralj 'ilan! poto je nekoliko nedelja oekivao posredovanje velikih sila! koje se nisu mogle sloiti! objavio je F. novembra rat! motiviui ga napadom bugarskih eta na srpske poloaje kraj Vlasine. U sastavljanju ratnog proglasa sudelovao je i austriski poslanik gro6 +evenhiler. $aj rat zavrio se velikim srpskim neuspehom. tanje srpske vojske bilo je vrlo r(avo. 'ilan 'ilievi u svom dnevniku belei! kako je prola kroz "eograd valjevska vojska# ,Uhe va je gola! da je strah pogledatie- em to nije imala dobra odela! vojsci je nedostajalo i municije i drugih potreba. U rat se ulo sa stajaom vojskom i nekoliko pukova prva dva poziva! jer kralj nije imao poverenja u sve rezerviste iz naroda. Vojska je bila r(avo vo(ena! sa slabim zapovednicima! a u rat je ila bez imalo oduevljenja. *ije bila ni dovoljno izvebana! naroito ne u rukovanju novim pukama. %rtiljerija je bila potpuno zastarela i istroena u prolom ratovanju s $urcima. Vrhovna komanda nalazila se u rukama kralja 'ilana! koji nije bio nikakav vojnik i koji je inae! po svojoj prirodi! bio najmanje pogodan za to mesto. *a livnici! u borbama od ?0@. novembra! srpska vojska bila je potisnuta. *jena spora o6anziva izvo(ena bez zamaha i potrebnog jedinstva u komandi! pretvorila se posle pet dana u povlaenje i de6anzivu. 'aloduan i nikad sabran kralj 'ilan je izgubio veru u vojsku i pobedu i jedva je ekao primirje. Ba to vreme 5usija je ivo nastojala! da se obustave neprijateljstva. *a njen poziv pristale su da rade u tom pravcu i *emaka i %ustro0Ugarska. rbija je primila taj predlog ve 3F. novembra i kralj je odmah izdao naredbu da se prekinu borbe& "ugari su me(utim nastavljali prodiranje i uli u 2irot. $u je 3?. novembra dolo do nove borbe! u kojoj su "ugari opet ostali pobednici. jutri dan! po ranijoj naredbi svoje vlade! gro6 +evenhiler je u bugarskom glavnom stanu zatraio od kneza da se sklopi primirje! pretei! u protivnom! austriskim vojnikim posredovanjem. +nez je pod utiskom ozbiljne pretnje popustio! iako je hteo da pre predloenog sklapanja primirja osvoji i *i i da odlunom pobedom na neki nain pritera velike sile da priznaju osporavani akt plovdivskog prevrata. 2regovori o miru vo(eni su u "ukuretu. rbiju je zastupao )edomilj 'ijatovi. 'ir je potpisan 34. 6ebruara 3DDE. i imao je samo jednu taku# da se povraa izme(u rbije i "ugarske mir! koji je bio prekinut F. novembra. Iako su traili ratnu ottetu od nas "ugari je nisu dobili! a isto tako nisu nita dobili ni od srpskog zemljita. "ugari su ovim ishodom ipak bili zadovoljni# smatrani su kao pobednici i 7vropa im je! u obliku personalne unije! priznala ujedinjenje "ugarske i Istone 5umelije. 551

Istorija Srba Vladimir orovi +raljev poloaj posle ovoga neuspeha postao je skoro neodriv. Unutranje nezadovoljstvo bilo je toliko! da on zbog njega niti je smeo da mobilie svu vojnu snagu zemlje! ni da ak svu stajau vojsku uputi na granicu. *jegovi neprijatelji i u zemlji i na strani mogli su sad samo da podvlae koliko su u svojoj opoziciji imali pravo. Gakomislen! uzbudljiv! nepoverljiv kralj je tako oajno podbacio u situaciji koju je sam stvorio! da se pokazao kao nesposoban i nedorastao za svoj teki poziv. *jemu je ve na bojnom polju postalo jasno da posle livnice ne moe vie nastavljati liniju unutranje politike koju je dotad vodio. % s tim u vezi pomiljao je i na abdikaciju. /d 3DD?. god. ta ga misao vie i ne naputa& u svakoj teoj prilici on je potre kao ve odavno zrelu! dok je najposle nije i ostvario. +ralj se izvesno vreme kolebao kome e da poveri novu vladu. U radikalima nije imao vere! iako su oni jedini mogli pomoi kao stvarni pretstavnici naroda. U tim strahovanjima podravali su ga i nemaki i austriski poslanik. ,7ksperimenat s radikalima-! naglaavalo se s te strane! ,opasan je u velikom stepenu! jer oni ljudi koji propovedaju opti prevrat uinie sad sve mogue ustupke! da do(u na vlast! a kad postignu taj cilj upotrebie sve! da ostvare svoje prevratnike planove-. :ok se kralj kolebao izbio je novi prevrat u "ugarskoj! koji je na nj neobino jako uticao. a znanjem i pristankom ruskih slubenih krugova stvorena je tamo o6icirska zavera protiv kneza. :a se prikriju prave namere behu u leto 3DDE. putene vesti! kako se rbija sprema na nov rat s "ugarskom i kako s toga gomila vojsku na granici. Verujui u te glasove! knez %leksandar uputi na granicu najbolje i sebi najodanije pukove. U noi izme(u F=. i F3. avgusta upali su zaverenici u kneev dvor i s revolverom u ruci i naterali da potpie ostavku. *a kralja je taj sluaj delovao veoma duboko. "eka vlada imala je dosta muke dok ga je koliko0toliko primirila. %li tek to je ta stvar nekako legla! kralj je doao u teke sukobe s kraljicom. $i sukobi pretvorili su se u prave skandale. ve to je radio i preduzimao kralj! izvesno vreme! 3DD@. i 3DDD. godine! bilo je skoro iskljuivo posmatrano u odnosu na kraljicu. U svojoj mrnji prema njoj nije imao ni mere ni granice. 2onaao se bukvalno kao u nastupima. Bbog sukoba s kraljicom! kojoj nije hteo dozvoliti da dalje ivi u rbiji! on se raziao sa naprednjacima i pristao da ustupi vladu .ovanu 5istiu sa koalicijom radikala i liberala ;3. juna 3DD@.>. am car Cranc .osi6 posredovao je lino da kralj jo tokom 3DD@. god.! ne ostavi presto i po(e nekud u svet! ponesen svojom strau i satrven svojim neuspehom. Uinio je to ne toliko zbog kralja lino! za koga je znao da ima ponaanje bolesna oveka! nego zbog neizvesnosti ko bi posle njega mogao doi i zbog teine opteg poloaja. Bbog popunjavanja upranjenog prestola u bugarskoj i zbog 5usima potpuno nepoudnog izbora Cerdinanda +oburga za novog kneza! koji je smatran kao beki ovek! izme(u 5usije i %ustrije nastalo je takvo stanje! da je rat izgledao neizbean. "ekim krugovima nije s toga moglo biti svejedno ko se u taj mah nalazi na srpskom prestolu i kako bi se! u sluaju rata! ponela rbija. Bbog opasnosti rata sa 5usijom bekoj vladi nije bilo nimalo po volji ni to! to se na elu srpske vlade nalazio 5isti! koji celom svojom prolou nije davao nikakve nade! da bi prema %ustriji pokazao vie obzira nego prema 5usiji. +ralj se nije usu(ivao da ga sam obori! ali je dosta doprineo da se r(avi odnosi izme(u radikala i liberala prometnu u kratkovido opako sva(anje. 'esto da odre svoju koaliciju kao jako sredstvo protiv reakcije i linog reima! radikali su se polakomili na ponu(enu vlast i izazvali su 3@. decembra 5istiev pad. :va dana potom oni su ve imali svoju homogenu vladu pod pretsednitvom generala ave 8rujia! ali je nisu odrali ni etiri puna meseca. Ve 3A. aprila 3DDD. oni su morali otstupiti! a novu vladu je sastavio opet!

552

Istorija Srba Vladimir orovi kao 3DD<. god.! *ikola 1risti! koji je bio ist inovnik i koji je svoj ministarski poziv shvatio kao vojniku dunost. +ralj je sa poslunom vladom *. 1ristia hteo da likvidira svoj razlaz s kraljicom! koji je prolazio kroz razne mene! pune javne sablazni i sramote. +ad crkveni sud nije hteo da izvri razvod braka! kralj je zatraio od mitropolita da to uini on lino. 'itropolit je to 3F. oktobra i izvrio. Bnajui da e objava o razvodu delovati vrlo r(avo u zemlji kralj je! da paralie njen utisak! odmah iza te objave dao da izi(e! 3A. oktobra! i mani6est narodu o sazivu Velike *arodne kuptine i reviziji ustava. $om odavno traenom i vrlo popularnom revizijom on je hteo da! koliko to bude mogue! smiri nezadovoljstvo i proteste u narodu i da u publiku baci mnogo vaniju i po narodnu budunost sudbonosniju temu od razgovora o razvodu. $aj mani6est bilo je isto njegovo delo& za nj nije prethodno znala ni vlada ni austriski poslanik. +ralj je njim hteo! sem pomenutog razloga! da popravi i poloaj dinastije! spremajui kao drugu meru i svoju abdikaciju. *ovi ustav radio je odbor najboljih strunjaka u rbiji i pretstavnici svih politikih stranaka! a sednicama je pretsedavao sam kralj. *ovi ustav dao je narodu iroke slobode! a *arodnoj kuptini pun autoritet. /na je postala s vladarem ravnopravan politiki inilac. Vlada je bila njoj odgovorna! isto kao i vladaru. +ad je izra(eni ustav imao biti iznesen pred kuptinu kralj je traio od stranakih pretstavnika da se on primi bez ikakvih izmena! onako kako je predloen! ,od korica do korica-. U tom nije sasvim uspeo! jer je jedna izmena ipak uinjena! ali je inae FF. decembra 3DDD. primljeno sve ono to je bilo ugovoreno. $a uinjena izmena bila je dosta vana ;u l. F==>! jer je donosila ogradu! da se ,srpska vojska ne moe staviti u slubu koje druge drave bez odobrenja *arodne kuptine-. tojan 2roti izreno kae! da je ta izmena uinjena s obzirom na odredbe $ajne +onvencije! a opoziciji je sugerisana svakako od lica koja su taj ugovor znala. +ralj je navaljivao da se ta izmena ne ini! ali je na kraju ipak popustio. novim ustavom imao je poeti nov politiki ivot rbije. *jom je ona! prvi put! dobila skuptinu koja bi! bez ikakvih korekcija vladinih! izraavala pravu narodnu volju i imala da uvede pun sistem odgovornosti i narodne i upravljake. 8. lobodan .ovanovi dao je o tom ustavu ovaj sud# ,"orba izme(u kralja 'ilana i radikala bila je borba izme(u dva tipa dravnog ure(enja. jedne strane! lini reim! birokratski sistem! stajaa vojska! 0 s druge strane! parlamentarni reim! lokalna samouprava! narodna vojska. +ralj 'ilan nije odrao lini reim! ali je odrao birokratski sistem uglavnom! a stajau vojsku potpuno. 2arlamentarni reim! koji je zahvaljujui radikalima pobedio! imao je da se nakalemi na jednu birokratsko militaristiku dravu.%ustro0Ugarskoj diplomatiji bilo je prilino svejedno kakve e i kolike e ustavne slobode dobiti gra(ani u rbiji. Unutranje krize i potresi i u ustavnoj eri teko da bi mogli biti tei od onih u vreme kraljeva linog reima. U ostalom! u koliko se rbija bude vie bavila svojim unutranjim pitanjima i zaplitala se u partiske borbe u toliko e biti manje aktivna i manje sposobna u spoljanjoj politici. *joj je bilo glavno! da rbija u spoljanjoj politici nastavi dotadanju politiku kralja 'ilana. 5usija je poslednjim promenama u "ugarskoj izgubila svoj preteni uticaj u toj dravi& %ustro0 Ugarska se bojala da ona isto tako ne izgubi svoj u rbiji. "ojazan je bila u toliko vea! to je za prvog namesnika imao doi 5isti. toga je beka vlada traila! da se rok konvencije produi do punoletstva kralja %leksandra! odnosno do 3. januara 3D4?. +ralj je na to pristao. 2rilikom produenja konvencije uinjene su protokolarno izvesne izmene i dopune u njenom tumaenju! koje je kralj izrino traio neto u interesu

553

Istorija Srba Vladimir orovi dinastije! a neto u interesu same zemlje. U l. II %ustro0Ugarska se obavezivala da! po potrebi! i sa orujem sprei neprijateljske upade crnogorskih eta u rbiju! preko svog podruja! a da kod 2orte izdejstvuje isti postupak u sluaju prelaska preko turskog zemljita. *ajvanija je izmena uinjena u taci VII. 'esto ranijeg neodre(enog teksta! da se %ustrija nee protiviti proirenju rbije ,u pravcu njenih junih granica-! sad je reeno jasno ,u pravcu vardarske doline- i dodato je! da e to proirenje biti ,toliko koliko ga prilike dopuste-. Iako je ova obaveza imala donekle vie teoriski karakter ona je ipak bila od znaaja. 2rvo! to je priznavala srpsko nacionalno pravo u toj oblasti i naelnu potrebu da rbija proiri svoje podruje& i drugo! to je ta obaveza davala neku vrstu jemstva! da %ustro0Ugarska nee reavati balkanska pitanja bez obzira na rbiju ili ak protiv nje. +ad je FF. 6ebruara 3DD4. kralj 'ilan! na sveanom prijemu u dvoru! prilikom proslave dana proglasa kraljevine! objavio svoju abdikaciju! bilo je to ne malo iznena(enje za svu zemlju. ilazei sa prestola kralj 'ilan je! po Ustavu odredio tri namesnika! koji su imali vladati do punoletstva mladog kralja %leksandra. 2rvi namesnik bio je iskusni dravnik .ovan 5isti! nesumnjivo politiki najautoritativnija linost tadanje rbije! a druga dvojica bili su generali +osta 2roti! kraljev prijatelj! istaknut u borbama na cumatovcu! i general .ovan "elimarkovi. 2olitika kralja 'ilana bila je mnogo osu(ivana! ali prvenstveno radi njegove unutranje linije i radi njegovih linih nedostataka i mana. %li ona se moe razumeti! i moe ak i braniti u dobroj meri. Iupati "osnu iz austriskih ruka inilo se posle "erlinskog +ongresa ne samo potpuno bezizgledno! nego za svakog ko bi to pokuao i katastro6alno. cta je rbija mogla da radi! ako nije htela da se potpuno odree svoje nacionalne misijed .edino to! da obnovi svoju aktivnost na jugu! gde su se nalazili drugi njihovi saplemenici! koji su isto tako gledali na rbiju. +ralju se inilo! da je to ak i potrebnije. 'a kakvo da je bilo njihovo stanje pod %ustro0Ugarskom! rbi su se tu nalazili u jednoj pravnoj dravi i nije bilo suvie velike opasnosti da e nacionalno biti uniteni. U taroj rbiji i 'aedoniji stanje je bilo mnogo opasnije. $urska je bila crvotona i drava bez pravne sigurnosti. 1riani u njoj! pored svih 6ormalnih zakona i izjava! nisu bili ravnopravan elemenat. 'e(u hrianima rbi su bili ponajugroeniji. U taroj rbiji njih su %rnauti prosto istrebljivali! oduzimali im imanja! grabili ene. *a klasinom naem +osovu! u 2ei! 2rizrenu! pod Bveanom mi smo postali manjina koju su oni prore(ivali iz dana u dan. U 'aedoniji na nae se ljude ustremila bugarska propaganda! koja se nije ustruavala da protiv istaknutih ljudi upotrebi i sredstvo terora. *jihova aktivnost proirila se vrlo daleko. .o 3DD=. god. "ugari su pokuavali da otvore svoju kolu ak u 2rizrenu! a domalo i u jenici. %ko se nastavi sa takvim metodama borbe i od %rnauta i od "ugara! sa potpunom pasivnou turskih vlasti! na elemenat je mogao da poklekne ili da se izgubi. +ralj 'ilan imao je pravo! to je na tu stranu obratio vie panje& to je nesumnjivo pozitivni bilans njegove politike. $o je osetilo i nae drutvo. 2osle neuspeha u ratu s "ugarima videlo se! da e poloaj naeg sveta tamo postati jo tei i da treba neto ivlje preduzeti! da se me(u tim ljudima na jugu deluje i da on oseti srpsko uee i brigu. tim idejama osnovano je 3DDE. :rutvo vetog ave u "eogradu. /no je imalo ,da verom i prosvetom stoji na braniku srpske narodnosti i da dobro bdi! da se nijedna srpska dua ne izgubi i ne propadne-. rpska vlada otvorila je potom svoje konzulate u koplju! 2ritini i olunu! a 3DDD. god. je u 'inistarstvu 2rosvete re6ormisano odeljenje za srpske kole i crkve u $urskoj. Vlada je kasnije sve vie uzimala te poslove nacionalne propagande u svoje ruke hotei da ima vie nadzora i uticaja! a potiskivala je privatnu iniciativu. *jena iskljuivost nije bila

554

Istorija Srba Vladimir orovi umesna! ali su se njeni ljudi branili tim! da :rutvo v. ave vea svoj rad na velika zvona i tim izaziva podozrenje turskih vlasti.

Poslednji Obrenovi
U "eu se dobro znalo! da politika *amesnitva mora biti drukija nego politika kralja 'ilana. I to ne samo s toga to je u *amesnitvu glavnu re imao .ovan 5isti i to su novu vladu obrazovali ruso6ilski radikali! pod pretsednitvom ave 8rujia! nego i s toga to je kralj 'ilan kompromitovao dotadanji pravac spoljanje politike. 5isti je! istina! vezan $ajnom +onvencijom! ali se u "eu znalo! da on ne samo nee ii dalje od onog to ona odre(uje! nego e gledati da i u tome odri to vie slobode. Insistirati da on i vlada postupaju vie po austriskim eljama nije se inilo oportuno& austriski uticaj! verovalo se u "eu! moda e se moi ojaati kad ljudi steknu uverenje! da se oni ne misle meati u unutranja pitanja rbije i na taj nain dadu dokaza! da potuju njenu nezavisnost. Izvesne nervoze bilo je ipak. 2isanje srpske javnosti! koja je! posle novog ustava i davanja tampi pune slobode! uzela otvoren nacionalistiki stav! naroito u pitanjima "osne i 1ercegovine! izazivalo je este proteste. U austro0ugarskim krugovima na rbiju se u ovo vreme nije gledalo kao na neku ozbiljnu opasnost. *jima se inilo da su slobode novoga ustava suvie rano date jednoj jo sirovoj i strasnoj sredini i da ih ona zloupotrebljava na svoju kob. U "eu se inilo da zbog velike zaotrenosti i u partiskim borbama! koja je pretila da se skoro izmetne u gra(anski rat! rbija ne samo nije sposobna da preduzme neku veu akciju! nego da se skoro sama nalazi pred slomom. *jena 6inansiska situacija bila je vrlo teka! s neuravnoteenim budetom! s mnogo dugova i dugoronih i leteih i sa ogromnim poreskim zaostacima. Bbog partiskih gloenja nijedna stranka poslednjih godina nije se usu(ivala da energino pregne za prikupljanje poreza na selu bojei se da ne izgubi popularnost i glasae. Vojska je bila r(avo snabdevana i zbog loih 6inansija vojnici su esto! u velikom broju! slati kuama! na otsustvo! da bi se utedelo na njihovoj ishrani. 5adikali ranije nisu bili za stajau vojsku kao za naproduktivnu ustanovu i kao oru(e vlastodraca! ali kad su doli na vlast oni su osetili najbolje da je! u ono doba imperialistikih prohteva! svaka drava samu sebe osudila da bude prost pion na ahovskoj tabli drugih u koliko se bude liila razvijanja svoje vojne snage. +ad su doli na vlast oni su se trudili da poprave ono to je bilo proputeno. %li za naoruanje trebalo je novaca! kojih rbija nije mogla lako da na(e. a kreditima na strani ilo je vrlo teko. U jedno0dve prilike iz "ea nisu pretili "eogradu niim drugim nego porukama! da e o 6inansiskoj situaciji zemlje objaviti punu istinu. :a oteaju tu i inae teku situaciju rbije! u "eu su mislili da nije potrebno protiv nje poduzimati neke naroite otre mere! koje bi mogle izazvati veu panju 7vrope! nego da je dovoljno samo! s vremena na vreme! u znak nezadovoljstva! zatvoriti granicu za izvoz svinja i tim pogoditi najosetljiviju i najbotiju partiju srpske privrede i izvozne sirovine. 5usija je postepeno uvi(ala da njena politika prema rbiji nije bila besprekorna. 5azvoj prilika u "ugarskoj sasvim je razoarao 5usiju. "atenberga je podravala 7ngleska a +oburga %ustrija! obe protivnice 5usije u istonoj politici i obe ba one sile! koje su naterale 5usiju da ide na "erlinski +ongres. /sloba(ajui "ugare 5usi su verovali da e u njima imati ako ne skoro podaniki elemenat! a ono ljude koji e joj se! bar u dva0tri prva narataja! smatrati kao obavezni blagodarnou. "ugari su! me(utim! vodili svoju politiku i punih deset godina posle oslobo(enja dopustili su da zemljom stvarno zavlada jedan ovek tevan tambulov! sa strankom! koja je 5use skoro 555

Istorija Srba Vladimir orovi oglaavala kao neprijatelje. 9ar %leksandar III bio je s toga toliko besan na njih! da se! kako priaju! bez malo nije smelo spomenuti bugarsko ime pred njim. +ad je otiao kralj 'ilan iz rbije i kad su 5isti! kao prvi namesnik! i 2ai! kao pretsednik vlade! poeli pribliavanje 5usiji! u 2etrogradu se osetila potreba da se rbima izi(e u susret. U leto 3D43. mladi srpski kralj %leksandar otiao je da uini prvu posetu petrogradskom dvoru. "io je doekan s puno panje. |. |ivanovi u svojoj 2olitikoj istoriji rbije kazuje! da mu je sam 5isti ispriao! kako mu je car %leksandar tom prilikom rekao! da 5usija nee dozvoliti aneksiju "osne i 1ercegovine i da to ve znaju u "eu. *jemu i 2aiu bilo je obeano jo i to! da e 5usija pomagati srpsku aktivnost u 'aedoniji. :rugim reima! 5usija je prihvatila srpsku stvar. +ad je %ustrija mogla da se! skoro demonstrativno! umea u reavanje bugarskog pitanja! mogla je i 5usija da to isto uini u rbiji. )ak sa izvesnom revnou. .er krajem osamdesetih godina inilo se! da je njen uticaj na "alkanu bio skoro potupuno potisnut. U 5umuniji! zbog oduzimanja "esarabije! celo javno miljenje bilo je protiv ruske vlade i kralj +arol nije tada mnogo riskirao! kad je uao u intimne veze sa *emakom i %ustro0Ugarskom. :olazak +oburga na bugarski presto i tambulovljeva vlada znaili su i gubitak "ugarske. toga je car %leksandar! na neobino demonstrativan nain oglasio jednog dana samo crnogorskog kneza *ikolu kao ,jedinog iskrenog prijatelja-. I s toga je sad njegova vlada bila tako spremna! da pomogne novi reim u rbiji. 2ribliavanje rba 5usiji nije bilo r(avo primljeno samo u "eu nego i u o6iji. tambulov je! kao i kralj 'ilan! istinski i sa dubokim uverenjem mrzeo 5use. /rientisanje rba prema njima znailo je za nj ne samo nepovoljnu politiku kombinaciju nego i neposrednu opasnost. 5uski uticaj me(u maedonskim hrianima mogao je biti opasniji od austriskog u korist rbije i mogao se bre osetiti na delu. tambulov je u svojoj maedonskoj politici bio uzeo sasvim nov metod. 'esto borbe s $urcima on je hteo da se! kao iskren njihov prijatelj! koristi svima mirnim nainima! da u 'aedoniji to dublje uhvati korena ne izlaui ljude progonima. rbi su! me(utim! traili iskren sporazum s njima. U .iriekovom "ugarskom dnevniku zabeleeno je! da je ve .ovan 5isti! u jesen 3DD=.! razgovarao s "ugarima o sporazumu na osnovu podele kulturnih s6era. 5adikali su od poetka uneli u svoj program sporazumni rad sa ostalim balkanskim hrianima! i od svih naroda najvie su polagali na veze s "ugarima i iz politikih i geogra6skih i stratekih razloga. 2ai je smatran kao najiskreniji bugaro6il! i on je to u poetku svoje politike kariere doista i bio. "eei od kralja 'ilana on se sklonio kod njih! gde je imao i srodnikih i prijateljskih veza! i doao je u dodir sa mnogo tamonjih politikih ljudi. 2rvi politiki potez koji je on uinio bio je taj! da lino u o6iji ponudi kakvu bilo vrstu saradnje izme(u rbije i "ugarske. tambulov tu saradnju ne samo da je odbio! nego je ak srpsku ponudu stavio do znanja i $urcima! protiv kojih se imala prvenstveno ostvariti! i %ustrijancima. /n je nalazio da ne moe sa rbima raditi a da ne oteti bugarske interese. aradnja sa rbima samo bi mu kvarila poverenje kod 2orte! za koje je verovao da ga uiva! a zadavala bi mu tekoe i na samom terenu. em toga! on je posle tvrdo verovao da je 5usija svoju uporinu taku protiv nove bugarske vlade stvorila u rbiji i da otud i moralnom i materialnom propagandom! pa ak i teroristikim pretnjama! podriva njen poloaj. +ad se nije mogao postii sporazum s "ugarima! potraio se sporazum sa 8rcima. a svojom tenjom da imaju izlaz na tri mora "ugari su pre ili posle morali doi u sukob sa ostalim balkansim narodima. *as su ugroavali u 'aedoniji! a 8rke i u 'aedoniji i u $rakiji. 2a! ipak! iako su to oseali! 8rci su bili vrlo teki za

556

Istorija Srba Vladimir orovi pregovaranje. *jihove nacionalne pretenzije prelazile su granice njihovog etnikog podruja! i to u velikoj meri. *aroito su bili teko pristupani razlogu grki krugovi oko carigradske patriarije. *jihova sebinost! i gramljivost! i neuvi(avnost ve su krajem ezdesetih godina izazvali rascep u crkvi. $o ih nije opametilo. Bna se! na primer! da je u koplju i Velesu grki elemenat prema slovenskom bio u nesrazmernoj manjini! pa! ipak! patriarija dugo nije pristajala da u tim eparhijama postavi slovenske vladike. +ad su "ugari! zahvaljujui tamulovljevoj politici! dobili svoje dve prve posebne vladike i kad su za svoj 7gzarhat na razne naine pridobili velik broj lovena! i onda su se 8rci ustruavali da rbima uine eljene ustupke! premda oni sami od zadravanja visokih crkvenih mesta nisu imali apsolutno nikakve nacionalne koristi. 2atriarija nije radila uvek samostalno! nego je svoju crkvenu politiku podvrgavala kad manje kad vie direktivama grke nacionalne politike iz %tine. % u %tini se namerno preporuivalo zatezanje u 9arigradu! da bi se rbi uinili to popustljivijim. $amo se znalo da se pri eventualnoj podeli interesnih s6era ni u kom sluaju ne mogu traiti ni koplje ni Veles! ali se htelo da se bar sigurno dobije "itolj i po mogunosti 2rilep i trumica i za to su onda vrili neku vrstu ucene. rbi u svojim pregovorima nisu hteli da otstupe "itolj i s toga je sporazum 3D4F. god. ostao i na toj strani samo plan i elja. :a bi se mogla viditi dobra spoljanja politika moralo je biti u zemlji takvo stanje da uliva apsolutno poverenje. 'e(utim! rbija se u to vreme nalazila u previranju! koje je ponekad davalo utisak raspadanja i znatno ubijalo njen autoritet. +o je pratio pisanje nae tampe toga vremena i sve to je u partiskoj unosti uzajamno nabacivano primao za gotov novac! mogao je stei o zemlji i upravi i njenim vodeim linostima najrunije miljenje. *ije se tedeo niko i nita. kandalozna hronika beogradskog dvora trajala je i dalje. 2o zahtevu kralja 'ilana kraljica *atalija! dosta popularna u zemlji! bila je @. maja 3D43. u zoru policiski proterana iz "eograda! i to posle demonstracija u kojima je palo nekoliko mrtvih i ranjenih. +ralj 'ilan! veno u 6inansiskim tekoama! nestalan! nesre(en! impulzivan! pristao je! posle dugih pregovora! da primi od ruskog cara dva miliona dinara! ali pod uslovom da zauvek napusti rbiju. +ralj je <=. septembra 3D43. dao izjavu da istupa iz srpskog dravljanstva i da se odrie prava kao lan vladarske porodice. Vlada je! na osnovu te izjave! donela 3A. marta 3D4F. zakon! po kom se kralju 'ilanu zabranjuje boravak u rbiji i ponovno dobijanje srpskog dravljanstva bez privole *arodne kuptine. amo u sluaju bolesti kralja %leksandra bilo je dozvoljeno 'ilanu da moe doi u rbiju! i to jedino na zajedniki poziv *amesnitva i vlade! i tu ostati samo za vreme trajanja bolesti. $i postupci veoma su umanjivali ne samo ugled dinastije! nego i same rbije. U taroj rbiji! 'aedoniji! "osni i 1ercegovini! po starim patriarhalnim shvatanjima! ugled zemlje bio je nerazdvojan od ugleda vladara! kao ugled zadruge od ugleda njenog domaina. Isto tako teko delovala je na svet van rbije i otra borba! koja je nastala iza smrti namesnika +oste 2rotia ;A. juna 3D4F.>. 5adikali su hteli! kao veina! da to mesto dobije njihov ovek i pomiljali su na samog 2aia. Giberali! opet! nisu tu vanu poziciju hteli lako da upuste iz partiskih razloga& a 5isti sam bojao se! da bi ulazak jednog tako izrazitog i autoritativnog partiskog vo(e oteao saradnju u *amesnitvu i potisnuo njegov uticaj. :o sporazuma nije moglo doi i 4. avgusta radikalna vlada je zamenjena liberalima. 1omogeno liberalno ministarstvo provelo je izbore sa velikim izbornim terorom! koji je u 8oraiu doveo do krvoprolia! pa ipak nije dobilo veinu. *e hotei da upuste vlast liberali su se spremali na nova nasilja i izazvali su strahovito razdraenje kod opozicije.

557

Istorija Srba Vladimir orovi :a prekrati to stanje odluio se mladi! tek sedamnaestogodinji! kralj %leksandar da izvri dravni udar. U vee! 3. aprila 3D4<.! posle jedne veere u dvoru! on je! na zaprepaenje namesnika i lanova vlade! koji su bili prisutni! uz pomo izvesnih dvoru bliskih vojnih lica! proglasio sebe punoletnim! i razreio! u isti mah! i namesnike i ministre od njihovih dunosti. *jihov protest ostao je bez ikakva znaaja. *ovu vladu sastavio je bivi kraljev guverner! dr Gaza :oki! sa nekoliko uglednih radikala. Ideju o prvoaprilskom udaru misli se da je dao kralj 'ilan! ali ima i malo verovatnih tvrdnji! da je to delo samo beogradskih krugova. 2rvoaprilski dravni udar bio je u glavnom dobro primljen zahvaljujui ponajvie radikalima! koji su se oslobodili liberalskog terora i ponovo doli do vlasti. /ni su veliali gest mladog kralja. *isu! me(utim dovoljno uvi(ali da je taj udar u stvari teka povreda ustava. $a povreda! koja je donekle izvedena uz njihovu saradnju i kojom su se oni odmah koristili! ila je na njihov politiki raun i mogla im se lako osvetiti. /ni su gubili pravo protesta u sluaju da se takav akt ponovi i dali su mladom kralju opasno oruje u ruke. 'ladi kralj bio je neobiniji tip. voju mladost proveo je me(u tu(im licima! lien i oca i majke! u senci njihove sva(e! koju je i sam lino imao prilike da sagleda. /tac i majka borili su se o njegovu ljubav vie zbog jaanja svog poloaja uz njega! nego iz prave roditeljske odanosti prema njemu. /predeljujui se as za jednu a as za drugu stranu! a oseajui pozadinu te borbe! mladi kralj je rano prikupljao u sebi izvestan 6ond pritvorstva i nepouzdanosti! koji se vremenom sve vie razvijao. "istar! on je nesumnjivo imao izvesne politike okretnosti! ali nije imao dovoljno moralnog uporita i potrebne stalnosti. /d oca nije nasledio sve mane! ali je jedna bila dovoljna da mu upropasti ceo ivot. $o je otsustvo oseanja mere prema sebi i svojim postupcima. U osnovi autokrata i sav lian! on je mislio da moe sve to hoe i da je zemlja njegovo bogom dano nasledstvo s kojim on moe raspolagati po svojim udima. +ralj 'ilan je bar imao izvesnih uspeha# dobijanje etiri okruga od $uraka i priznanje nezavisnosti. +ralj %leksandar nije! me(utim! imao nijednog uspeha! a u izvesnim momentima ponaao se bezobzirnije nego njegov otac. *jegova vladavina bila je samo niz dugih kriza! koje su se pre ili posle morale zavriti katastro6om. *jegova saradnja sa radikalima bila je kratka veka. 2osle prvog dravnog udara dolo je i prvo gaenje zakona. *ezadovoljan radikalima! koji su kao nesumnjiva veina u zemlji hteli da svarno vladaju! on je 4. januara 3D4A. pozvao natrag u rbiju kralja 'ilana. 5adikalna vlada dala je na to ostavku i poela ljutu borbu. +ad se vratio u zemlju i sam pogazio svoju datu re i obaveze! kralj 'ilan je odmah poeo da utie na dravne poslove. +ralj je pokuao da vodi politiku sa neutralnim vladama ili! bolje reeno! sa vladama koje su imale antiradikalski karakter dok nije 4. maja 3D4A. ukinut ustav od 3DDD. god.! a vraen onaj stari iz 3DE4. .avno se govorilo! da su radikali zloupotrebili ustavne slobode! dok se privatno i sa najviih mesta naglaavalo da rbi za te slobode jo nisu bili zreli. tranaka razdraenost bila je u zemlji doista velika i 'ilan 2iroanac! bivi pretsednik vlade! nije bio jedini! koji je ogoreno pisao i govorio protiv partizanstva. ,8ruba! neobuzdana! samoubilaka stranaka borba sve je progutala! izvan nje u rbiji se danas nita ne vidi! ni 2resto! ni Bemlja! ni narod. I tako gledajui na ovu divlju borbu! moglo bi se rei! da i sam narod srpski u rbiji ima danas potrebe da ga ko ujedini! jer izgleda! da i on ne prestavlja vie narodnu celinu! do tolike je bezumnosti najsavreniji savremeni Ustav doterao zemlju! koja nije bila spremna da s njim razumno rukuje-. /cena je! me(utim! bila suvie preterana. *esumnjivo je da je stranakih strasti bilo previe i da radikali! u prvoj opijenosti pobeda! nisu znali uvek

558

Istorija Srba Vladimir orovi prave mere. %li krivica nije bila ni do njih ni do sloboda novog ustava u tolikoj meri! koliko do onih na vlasti koji nisu hteli da vode rauna o narodnom raspoloenju i koji su silom traili odravanje svojih kombinacija i svoje volje. tranaki ivot je bolovao od glavne mane! to njihove vo(e! sem radikala! nisu traile svoj oslonac u samom narodu i to nisu mogle da se pomire sa rezultatima! koje su donosili slobodni izbori. +ralj 'ilan napustio je rbiju ponovo u prolee 3D4?.! a nedelju dana potom vratila se u zemlju kraljica *atalija! u elji da olaka sinu poloaj. :va meseca iz toga! FF. juna! tojan *ovakovi obrazovao je homogenu naprednjaku vladu. olidan nauenjak i savestan ovek! *ovakovi je izneo mladom kralju svu tekou stvorenog stanja. ,/d 40og januara 3D4A na ovamo 0 vlade upravo nije bilo& plana u vladavini nije bilo. 2od izgovorom uzdizanja kraljevskog autoriteta i po nedostatku ma kakva plana u vladanju! ministri su degradovani na e6ove sekcija-. U interesu zemlje *ovakovi je traio reviziju ustava! koji bi bio sredina izme(u onog od 3DE4. i 3DDD. godine. U spoljanjoj politici *ovakovi je dao jasna izraza novoj nacionalistikoj ideologiji. *aprednjaci su se postepeno leili od austro6ilije! koju su i primili u svoje vreme vie od nevolje nego iz uverenja. *ovakovi je jasno video da %ustro0Ugarska ni u jednom pitanju nije do kraja pomagala srpske interese. :ok su srpske naprednjake vlade vodile rauna o obavezama iz $ajne +onvencije i uzdravale se od svake aktivnosti u Vojvodini i "osni! dotle je %ustro0Ugarska svoje obaveze prema nama u 'aedoniji sasvim napustila. /na je elela da u "ugarskoj popularie +oburgov reim i s toga ni u maedonskom pitanju nije htela da uini nikakve usluge drugoj strani. Uz to! ma(arska vlada uinila je prema rbiji dve velike greke. 2rotivno postojeim ugovorima ona je zatvarala tokom 3D4?. god. tri puta svoju granicu za izvoz srpskih svinja. )inila je to delom po zahtevu svojih agraraca! a delom! s pristankom "ea! da vri pritisak na vladu! kojoj nije mogla oprostiti! to je! kao naprednjaka! i ona poela da vodi ruso6ilsku politiku. :ok je ta mera osetno poga(ala privredni poloaj rbije! druga je izazvala njenu nacionalnu osetljivost. 8od. 3D4E. slavili su 'a(ari hiljadugodinjicu svog dolaska u 7vropu. $im povodom prire(ena je u 2eti velika izloba. 2rilikom njenog otvaranja! kom je prisustvovao i dvor! u velikoj istoriskoj povorci! imale su biti noene zastave s grbovima svih zemalja! na koje su ma(arski kraljevi polagali neko istorisko pravo! nosei njihova imena u svojoj tituli. 'e(u drugima imala se nositi i zastava rbije! koju je ma(arski kralj spominjao u svojoj tituli jo od 3F=F. god. *ovakovi je odluno protestovao protiv toga i zabranio je srpskom poslaniku da prisustvuje sveanom otvaranju. U "eu i 2eti jo je jedan doga(aj izazvao veliko nezadovoljstvo s *ovakovievom vladom. 2rvi put u naoj istoriji! njegovim zalaganjem! dolo je na Vidov0dan 3D4E. u "eogradu do sastanka vladara rbije i 9rne 8ore! kralja %leksandra i kneza *ikole. $om prilikom! pred razdraganim rpstvom! knez *ikola je odrao jedan retko jasan i nimalo diplomatski govor! u kom su se nalazile ove rei# ,Bagrljene i slogom spojene! nas e dobri srpski narod! ispredvajan! a iz tri vjere! blagosiljati& blagosiljae nas sjenke umrlih muenika srpskih! blagosiljae nas roblje srpsko. /ni e na primjer ljedovati! te sloan sav e vjerovati jednu vjeru! vjeru spasavajui! vjeru narodnosti. 9ijelo je srpstvo danas u duhu s nama! a to ono eli! elimo i mi dvojica! a naa je zadaa da ga povedemo pravcem njegovih tenja. *a je narod i svjestan i pravedan! on za tu(im ne tei! on eli samo svoje i niije osim svoje! jer je sam izrekao ,oteto prokleto-. 2osjednici svoga! mi smo pozvani biti revnosti suradnici drugih srenih naroda na polju napretka! razvia i civilizacije. /ve pravedne tenje nae ne mogu da ne budu predusretnute i praene dobrom voljom od svijeh! naprednih i ve

559

Istorija Srba Vladimir orovi ujedinjenih naroda-. :a e taj sastanak i takav govor biti najgore primljeni u tampi susedne monarhije moglo se oekivati& ono! to je u "eu vre(alo bilo je naroito to! to taj doga(aj nisu pripravili ni liberali ni radikali! nego vlada stranke koja je nekad bila njihov stub. 'e(u rbima van rbije i 9rne 8ore ovaj je sastanak izazvao veliko oduevljenje. *ovakovi je i pre toga uivao velik ugled kao na najbolji nauenjak :aniieve kole& ovo mu je diglo glas i kao velikom nacionalnom dravniku. em toga! vlada je postigla izvesne uspehe i u taroj rbiji i 'aedoniji. rbi su sa $urcima vodili borbe kroz skoro ceo jIj vek i na 2orti su se jedno vreme skoro bili izjednaili pojmovi rbin i buntovnik! odnosno rbin i neprijatelj. +ako nismo uspeli da se pogodimo ni sa 8rcima ni sa "ugarima! neto zbog njihove a neto i zbog nae neuvi(avnosti! to nije ostajao drugi put nego da se na(e nain! da se 2orta uveri kako joj mi nismo neprijatelji! bar ne vei od drugih. 2rvi pokuaji u tom pravcu nisu imali mnogo uspeha. 2orta je primala naa uveravanja! ali nam nije inila nikakve ustupke. +ad je kralj %leksandar! u leto 3D4A.! iao u 9arigrad! da napravi posetu sultanu! nije mogao da izvue ni najmanje politike povlastice za srpski ivalj u $urskoj. %li posle toga poloaj se znatno izmenio. 8od. 3D4A. pao je u "ugarskoj sa vlasti tambulov i dotle turko6ilska politika so6iske vlade dobila je nov! suprotan! pravac. "ugari su ne samo dali osetiti da bi rado izmenili i politiko i teritorialno stanje na "alkanu! nego su poeli i sa ubacivanjem eta u 'aedoniju. /d 3D4A. god. jermensko pitanje u $urskoj izazvalo je ozbiljno posredovanje 7ngleske! a kad je 3D4?.! u jesen! dolo do pravih jermenskih pogroma u vie mesta! pa i u samom 9arigradu! ponegde i uz uee vojske! englesko dranje postalo je skoro pretee. tavilo se opet na dnevni red pitanje re6orama. Ba $ursku je bilo od ogromne vanosti! da se na "alkanu ne sloe hriani protiv nje i da i rbi ne ponu sa etnikom akcijom. U leto 3D4E. ponovie se jermenski pogromi u 9arigradu! i to sa dokazanim pripremama vlasti. Uz jermensko pitanje javilo se i kritsko& u roku od tri godine! 3D4A0E.! izbile su tamo dve prave pobune i izazvale ne samo veliko uznemirenje u 8rkoj! nego i u ostaloj 7vropi. :a bi koliko0toliko zadovoljila rbe! koji su ostali kao podanici i susedi potpuno ispravni! 2orta je znatno doprinela da rbi! posle toliko godina! dobiju svog prvog mitropolita u 2rizrenu! a stala je na nau stranu! protiv 2atriarije! i u pitanju novog mitropolita u koplju. U oba ta pitanja nae elje na 2orti pomagala je ruska diplomatija! i to je! pored opte situacije! mnogo doprinelo uspehu. 'ada nije imao mnogo poverenja u "ugare! *ovakovi je pokuavao da i sa njima do(e do sporazuma. %prila 3D4E.! pre dolaska kneza *ikole doao je u "eograd knez Cerdinand! koji je u ovo vreme! posle pogibije tambulovljeve i dolaska na presto ruskog cara *ikole II! uspeo da se privremeno priblii 5usiji. U taj mah ovaj sastanak nije doneo nikakvih stvarnih rezultata! ali se oseao ipak kao napredak u dotle zategnutim odnosima. *egujui te odnose prijateljstva na "alkanu! kralj %leksandar je u prolee ove iste godine pohodio i grki dvor. *a tom putu! posle nekoliko vekova! posetio je srpski vladar vetu 8oru i na 1ilandar u njoj! kome je pretila opasnost da ga "ugari preotmu. $om prilikom poklonilo je hilandarsko bratstvo kralju uveno 'iroslavljevo evan(elje! originalnu *emanjinu povelju manastiru i jo nekoliko rukopisa. 2rilikom kraljeva bavljenja u "eu! po naroitom navaljivanju kralja 'ilana! odlikovan je bio lentom "elog /rla Venjamin +alaj! tada zajedniki ministar 6inansija i ministar za "osnu i 1ercegovinu. Istorija tog odlikovanja nije sasvim osvetljena! ali bie da je trebala i +alaju i kralju 'ilanu. +alaj je bio vrlo uticajan na dvoru. /n je dvadeset godina! due nego ijedan drugi ministar! ostao bez promene na svom poloaju. 560

Istorija Srba Vladimir orovi U jesen 3D4E. dola je prva velika deputacija pretstavnika srpskih crkvenih optina iz "osne i 1ercegovine! da podnese caru memorandum protiv reima u tim zemljama i da tako! posredno optui i samog +alaja. $im aktom poela je otra devetogodinja borba tamonjih rba za crkveno0kolsku autonomiju. 9ar deputaciju nije tad primio i bio je nezadovoljan i njenom pojavom. +alaj jo vie. U tom asu dato mu je srpsko odlikovanje! gotovo s namerom da demantuje bosansko0hercegovake rbe! na ijem je odnaro(ivanju reim sistematski radio! da se +alaju dade zadovoljtina i da se na neki nain srpski dvor i vlada desolidariu sa radom prekodrinske brae. $o odlikovanje duboko je zabolelo rbe u "osni i 1ercegovini. *ovakovi o tom odlikovanju nije nita znao i pristao je da jedan lan njegove veine podnese o tom interpelaciju u kuptini. %li pre nego to bi dolo do te skuptinske sednice *ovakovieva vlada morala je da podnese ostavku. +ralj 'ilan je u tom pravcu naroito uticao na sina hotei da se izbegne svaka odgovornost za to odlikovanje! a jo vie da zadovolji austro0ugarsku vladu koja je ovakvu nacionalistiku politiku *ovakovievu osu(ivala otvoreno. +ralj %leksandar teko se ogreio o srpske interese to je odlikovao +alaja. .er u tom oveku! koji je bio nekrunisani kralj "osne! bio je olien antisrpski reim austro0 ugarske uprave. +alaj je znao dobro srpski! sluio je dugo u "eogradu! i prouavao je s panjom srpsku istoriju. Uao je dobro u sutinu srpskog problema. Bazirui od srpskog nacionalizma on je bio pregao na sve naine! da u "osni i 1ercegovini zatoi narodnu misao. 'esto rpstva hteo je da oivi srednjevekovno bosanstvo i bosansku dravnu i narodnu svest. lubeno je za jezik mesto srpskohrvatskog uveden bosanski naziv& pomagala se ,bonjaka- tampa# slubeni arajevski list! poluslubena "osanska pota i muslimanima namenjeni "onjak. rpskim kon6esionim kolama pravile su se raznovrsne smetnje! a rbi uitelji bili su progonjeni. Ve 3DD3. god. bilo je zabranjeno uenje srpske istorije& sam +alaj zabranio je svoju Istoriju rba! koja je ranije bila pisana sa izvesnim simpatijama za nas. rpskoj nezavisnoj tampi bio je zabranjen ulazak u okupirane oblasti! a irilica se sistematski potiskivala! naroito kod muslimana! kojima je bilo pismo od starina. Veze sa rbijom i 9rnom 8orom bile su oteavane na sve naine! na rbe se gledalo kao na nesumnjive prevratnike. Bemlja je bila preplavljena tu(im inovnitvom i andarmerijom. U gusta srpska naselja oko "ijeljine! 2rnjavora i 8radike dovo(eni su strani kolonisti! da ih razbiju i proaraju. U kole su uli antisrpski elementi i antisrpski duh! koji su dirigovali u "osnu 3DD3. god. uvedeni isusovci sa sarajevskim nadbiskupom drom .osi6om ctadlerom. %ustriskim vlastima! po sopstvenom priznanju! bili su meki i nepouzdani domai 6ranjevci! iako su im oni poslednjih godina uinili krupnih usluga. +lajev reim iao je naroito za tim! da odvoji muslimane od pravoslavnih i da u zemlju uopte! po staroj austriskoj devizi unese duh zavade. 2okret za crkveno0kolsku autonomiju imao je samo prividno taj uski okvir! ali je u stvari bio pokret nacionalne opozicije. $ako ga je narod po instinktu shvatio! ali ga nije mogao drukije izraziti zbog tekog pritiska i otre preventivne cenzure. "orba za javno priznavanje srpskog jezika! za slobodno uenje srpske prolosti! traenje da se donose naredbe sumnjivog porekla samo usmenim putem! sve je to! izraeno u prvoj narodnoj tubi caru iz 3D4E. god.! govorilo jasno! da pokret obuhvata iri obim i kree pitanja! koja ugroavaju njegovu nacionalnu budunost. Iz te borbe za crkveno0kolsku autonomiju razvila se! prirodno! i borba za politiku! koju e sa pravoslavnima zajedno od 3D44. god. traiti i muslimani. Vlasti su odmah osetile o em se radi i poele su sa progonima. 5asturane su narodne crkvene optine i uvo(eni komesariati& re(ale su se optube! punili zatvori. %li to je ba izazvalo narodni otpor i oeliilo ga. *arodne vo(e# 8ligorije .e6tanovi iz arajeva! +osta +ujundi iz Givna! i Vojislav cola iz 561

Istorija Srba Vladimir orovi 'ostara imali su za sobom ogromnu veinu pravoslavnog! kao %li Cehmi e6endija :abi! mostarski mu6tija! %li0beg Cirdus! ceri6 %rnautovi i :ervi0beg 'iralem muslimanskog elementa. *epomirljiv! videi da ta opozicija i pravoslavno0muslimanska saradnja podriva njegovo celo delo! +alaj je itava ivota nalazio naina! da odbija njihove zahteve! pokuavajui uzalud da zastraivanjem i korupcijama odvrati narod s puta kojim je poao. +alajeva smrt! 3<. jula 34=<.! donela je izvesno olakanje! ali proces opozicione akcije uzimao je sve vie maha dopunjujui se drugim! politikim! privrednim i socialnim problemima. 2oetkom 3D4@. god. +riani su! stari buntovnici protiv $uraka! proglasili svoje sjedinjenje s 8rkom. *acionalno uzbu(enje u 8rkoj nagna atinsku vladu da se odazove pozivu ustanika i da uputi svoje la(e i trupe na +rit! proglaavajui aneksiju tog ostrva. 2osredovanje sila da se spree neprijateljstva ilo je sporo i s puno natezanja. +ad su se! ipak! sloile da izvre blokadu grke obale! preneli su 8rci svoju akciju i na balkansko kopno. 'arta F4. i <=. nekolike vee ete! pod vo(stvom grkih aktivnih o6icira! prebacile su se preko granice. Izazvana 8rkom! $urska joj je E. aprila objavila rat. U tom ratu 8rka je prola da ne moe bit gore. :a je grko0turski sukob izazvao uzbu(enje na celom "alkanu razume se samo po sebi. "ugari su smatrali da je doao pravi as! da se uz kritsko pokrene i maedonsko pitanje. *ai ljudi bojali su se neodre(enih reenja. Ba +rit su sile predlagale autonomiju. $akvo reenje za 'aedoniju naim ljudima inilo se vrlo nezgodno. Bnalo se! da bi to bio samo jedan provizorij! koji bi izazvao novo i moda jo bezobzirnije takmienje oko toga ko e vie i bolje da uvrsti tamo svoj uticaj! da bi jednog dana mogao izvriti neko iznena(enje u svoju korist. rbi su mesto toga traili od "ugara! koji su nudili sporazum! da se pre svega odrede s6ere interesa i da se one lojalno potuju. "ugari su se bili uivili u misao! da je maedonsko pitanje preteno njihova stvar i da rbi i 8rci u njegovom reavanju mogu da imaju samo posrednu ulogu. toga su uvek i nerado govorili o podeli s6era nalazei da je njihovo pravo! osvetano sanste6anskim priznanjem! da zahvate to vie. Ipak! pred silom doga(aja! nije se moglo ostati skrtenih ruku. toga je! prilikom posete kralja %leksandra knezu Cerdinandu u o6iji! 34 6ebruara 3D4@.! dolo do takozvane srpsko0bugarske ,ugodbe-. U toj ugodbi predvi(ala se naelno saradnja u svim pitanjima koja su se ticala rba i "ugara u $urskoj i sadravala se obaveza! da ni rbija ni "ugarska nee preduzimati nikakve mere protiv postojeeg stanja bez prethodne uzajamne saglasnosti. $o je nesumnjivo bio znatan napredak prema dotadanjim odnosima! ali u isti mah i dokaz da se nije moglo doi ni do kakvog konkretnog reenja. 2o dogovoru sa sinom kralj 'ilan se vratio ponovo u rbiju @. oktobra 3D4@. *ovu vladu je obrazovao dr Vladan gor(evi! tada srpski poslanik u 9arigradu. /n politiki nije bio obeleen! vaio je kao neutralac. ad je primio na sebe dunost da slui u isto vreme dva kralja! od kojih je svaki imao svoju volju! i da lei rbiju od partizanstva i prevelikog slobodarstva. 1irurg po struci! on je mislio da moe svojim noem priti po potrebi hirurke operacije i na rbijinom organizmu. +ralj 'ilan! kad se vratio u zemlju! nije vie ostao linost bez 6unkcije! samo kao kraljev otac! nego mu je dato zvanje vrhovnog komandanta aktivne vojske. 'ilan je tako dobio najmonije oruje dravne vlasti u svoje ruke. /n je u vojsci od ranije imao dosta prijatelja i privrenika! a otad e ih dobiti jo vie. tanje nae vojske i vojne spreme bilo je u to vreme veoma r(avo& da je! kojim sluajem! 3D4@. god. i rbija bila uvuena u rat teko da ne bi prola kao 8rka. *edostajalo je svega. I modernih puaka! i artiljerije! i municije! i zaprege. +ralj 'ilan je uzeo u program da vojsku osposobi za 562

Istorija Srba Vladimir orovi njenu dunost i s toga joj je obratio svu panju. Ba tri godine! od 3D4D034==.! on je nju potpuno reorganizovao i nesumnjivo unapredio. I najvei protivnici reima i tad i docnije morali su to da mu priznaju kao ne malu zaslugu. :olazak kralja 'ilana u rbiju i njegovo stalno zaposlenje u njoj pokvarili su! me(utim! njene odnose na mnogo strana. 5usija nije nimalo krila svoje nezadovoljstvo. U 2etrogradu! javljao je nemaki poslanik! kralj 'ilan je ,neiscrpna tema za rusko nepoverenje prema %ustriji-. porazum sa "ugarskom pokvario se isto tako. %li tu ne krivicom srpskom. Uprkos obaveza ,ugodbe-! "ugari su u 'aedoniji bez imalo obzira nastavljali svoju propagandu na tetu nae! i ta bezobzirnost nije se ustruavala ni od teroristikih akcija. %ktivnost bugarskih eta izazvala je poetkom prolea 3D4D. god. opomene ruskog i austriskog poslanika u o6iji! koje su ispale vie 6ormalne nego stvarne. "ugari su poeli da 6orsiraju maedonsko pitanje naroito posle iskustva s kritskim. Iako je 8rka izgubila rat! +rit je imao da pripadne njoj! ako i ne neposredno! a ono postepeno! posrednim putem. Ba guvernera autonomnog +rita imao je doi grki princ gor(e! lan kraljevske porodice. +nez Cerdinand je bio dovoljno mudar da ne izaziva pravi rat s $urskom! da ne udara s ela! znajui koliko je krupnih interesa velikih sila u taj mah u pitanju na "alkanu! ali je raspirivanjem borbe i razvijanjem opte nesigurnosti hteo stalno da 'aedonsko 2itanje odrava ivo i da javno miljenje 7vrope polagano priprema na reenje u korist bugarske teze. U jednom razgovoru s nemakim poslanikom! F. 6ebruara 3D44.! izlagao je kralj 'ilan svoje gledite o politikoj situaciji# rbija nee silom pourivati likvidaciju $urske! koja e doi neminovno. /na sad tei da propagandom dostigne one! koji su je svojim radom pretekli. %li ako drugi krenu tursko pitanje! i rbija e! ,ma koliko slaba i nespremna-! prihvatiti za oruje. :unost je sila! da na "alkanu! me(u njegovim dravama! odravaju izvesnu ravnoteu! da se ne bi me(u njima javljale ponovo stare borbe iz rednjeg Veka. *aroito je to potrebno uiniti izme(u rbije i "ugarske. 2o njegovom uverenju! koje e kasnije! s vie znanja! nauno 6ormulisati .ovan 9viji! u 'aedoniji je veina slovenskog stanovnitva 6lotantna masa! koja moe lako postati i srpska i bugarska. I rbiji i "ugarskoj! mislio je on! treba dati izlaz na 7gejsko 'ore! obilazei olun. a srpske strane injeni su tokom ove godine iskreni pokuaji da se s "ugarima na(e mogunost za sporazum! na osnovu podele interesnih zona! ali su u o6iji izbegavali svaki stvarniji razgovor. 8rko0turski rat izazvao je i me(u muslimanima veliko razdraenje protiv hriana. *aroito su se svojom borbenou isticali %rnauti! od kojih je prilian broj uestvovao u tom ratu kao dobrovoljac! pa se s novim orujem vratio u svoja mesta i stao ugroavati svoje hrianske susede. U svojoj noti 2orti od FE. maja 3D4D. srpska je vlada navela vie od A== zloina nad rbima tokom prole godine! pa je traila meovitu komisiju da utvrdi injenice. +ad su $urci! ne uvaavajui nas! po obiaju! izigrali srpsko traenje htela je beogradska vlada da to pitanje iznese pred velike sile ili da izvede vojniku demonstraciju! ali je od toga odvratila %ustro0Ugarska bojei se! zbog kralja 'ilana! tekoa s ruske strane. U stvari! ni ona sama nije htela da do(e u poloaj da se zameri %rnautima! koje je povla(ivala i sa kojima je mnogo raunala u svojim buduim planovima. 5usija je! me(utim! u 9arigradu iznosila srpske tegobe! alei iskreno stradanja naeg naroda. %li to nije mnogo pomoglo. %rnauti! koji su sainjavali glavnu gardu sultanovu i koje je on s planom pomagao! nisu vie znali za mere. U leto 3D44. oni su ak preli preko srpske granice i udarili i na pogranine karaule. Incident je postao vrlo ozbiljan! jer je rbija protiv napadaa krenula redovnu vojsku. $ek pred

563

Istorija Srba Vladimir orovi opasnou takvog teeg zapleta pristao je sultan na ozbiljnije mere za uvanje granice! ali protiv arnautskih zulumara nije uinio mnogo. rbija u to vreme nije imala ni mnogo ugleda ni mnogo uticaja. )ak ni davno obeanog srpskog mitropolita u koplju nije mogla da dobije! a kamo li to veee *a strani se dobro znalo da se ceo reim dri samo na sili& da su 6inansije u oajnom stanju! da inovnici po vie meseci ne dobijaju plate& da je naa snaga vrlo mala i problematina. *aroito r(av glas stekla je zemlja posle Ivanjdanskog atentata 3D44. god.! koji je jedan nezaposleni radnik izveo na kralja 'ilana. 'otivi atentatorovi sve do danas nisu dovoljno objanjeni i "og zna hoe li se ikad doznati prava istina. +ralj 'ilan uzeo je! me(utim! odmah! bukvalno od prvog asa! da su taj atentat pripremili radikali i on se reio da ih! kao o $imokoj buni! potpuno satre. ve glavne vo(e njihove dao je zatvoriti i izvesti pred preki sud. Bnalo se i videlo! da je me(u optuenima bilo ljudi koji s atentatom nisu imali nikakve veze i da je po sredi ist osvetniki bes. ama austriska vlada nalazila je! da kralj 'ilan bez potrebe preteruje i ogradila se javno od njegovih postupaka. :a nije bilo neposrednog austriskog zalaganja kod oba kralja vrlo je verovatno da 2ai ovom prilikom ne bi izneo ivu glavu. Uplaen za svoj ivot! 2ai se na sudu drao nedovoljno muki& ak je priznao da je radikalna stranka prela granice lojalnosti. I s toga je u redovima mla(e radikalne inteligencije izgubio vrlo mnogo od svog ugleda. 2reki sud i gonjenje radikala uinili su muan utisak na ceo srpski svet! a na strani je rbija dobila glas drave o kojoj se vie govorilo sa aljenjem nego sa potovanjem. +ralju %leksandru ve je bio posle tog prekog suda doteao oev pritisak. I to iz dva razloga# prvo! to je dobro oseao koliko mu je njegov reim tetio i u zemlji i na strani& i drugo! to mu je smetao da ostvari svoju enidbu iz ljubavi. +raljeva naklonost prema :ragi 'ain! nekadanjoj dvorskoj dami njegove majke! pretvorila se u neodoljivu strast. /n je hteo poto poto da se oeni njom. +ako je znao da e se kralj 'ilan tom odluno protiviti on je hteo da ga ukloni iz zemlje! i to na lep nain! bez potresa. 2ritvoran kako je bio! on je ak ovlastio svog oca! da pregovore o veridbi sa princezom od caumburg Gipe! koje je vodio posredstvom austro0ugarskog ministra Inostranih :ela! moe skoro dovesti do samog ina i poslao ga je u inozemstvo na leenje i sa ovlaenjem da dokraji tu stvar. Ubrzo zatim poslao je u banju i kraljeva prijatelja! pretsednika vlade. +ad je njih otpremio na stranu on je! na iznena(enje celog sveta! objavio veridbu sa :ragom 'ain i potom ubrzo! F<. jula 34==.! izveo i svadbu. $aj njegov in osudili su mu i otac i majka! ali se on nije dao pokolebati! nego je energino prekinuo sve veze sa njima obojema. *ije ga pokolebalo ni to! to niko od jaih uglednijih politikih ljudi u rbiji nije hteo da obrazuje vladu sprovodei taj in. :raga 'ain imala je dvanaest godina vie od kralja! bila je udovica sa prilino problematinom prolou! i ena sasvim malovarokog mentaliteta. U samom narodu vest o tom braku bila je primljena r(avo. %li je celu stvar! bar privremeno! spaslo to! to je ruski car! zadovoljan raskidom sa kraljem 'ilanom! pristao da bude venani kum. /seajui koliko je ta njegova enidba bila nepopularna kralj %leksandar je uinio velike obrte i u unutranjoj i u spoljanjoj politici da bar tako zadovolji javno miljenje. U spoljanjoj politici obrnuo se odmah 5usiji! koja mu je uinila tako veliku uslugu! a u unutranjoj pribliio se radikalima pustivi njihove vo(e iz zatvora. 8ro6 8oluhovski govorio je tad sa prezirom za rbiju! da je iuantite negligeable i nemakom poslaniku rekao je bez uvijanja# ,'i emo prosto pridaviti rbiju ako do(e do eg ozbiljnog na "alkanu i rbija se moda usudi da vodi drukiju politiku od one koju mi hoemo-.

564

Istorija Srba Vladimir orovi +ralj 'ilan bio je utuen. vom sinu on je uputio pismo jo pre enidbe! koje je bilo skoro proroko# ,*aa je dinastija preturila mnoge udare! ali ovaj bi bio najkobniji-. 2osle te enidbe! oseajui nesreu! on se prosto ruio. Ba svoje postupke nije imao uvek pravog merila! ali je inteligentno uoio svu opasnost sinova poloaja. % nije video naina kako da mu pomogne. in ga je prosto odbacio! izdavi naredbu vojsci da ga ubije! ako pokua silom da pre(e u rbiju. 5azoaran i duboko zga(en svim! 'ilan je umro u "eu F4. januara 34=3. |eleo je! da ga ne sahrane u rbiji. toga mu je telo preneseno u manastir +ruedol! gde je sahranjena i kneginja Gjubica. 1otei da stvori povoljniju situaciju za sebe kralj %leksandar je spremao izmenu ustava i s njom u vezi nameravao je da stvori i povoljnu veinu. 'isao mu je bila da spoji radikale i naprednjake! ili kako se onda govorilo! da ih 6uzionie! pa da s takvom umerenom strankom pone nov kurs. 2rvu takvu vladu sastavio je F=. marta 34=3. 'ih. Vuji sa pola radikala i pola naprednjaka! a naskoro potom! E. aprila! proglaen je i novi ustav. *jegova je glavna karakteristika da je uvodio dvodomni sistem. Inae! bio je napredniji od ustava iz 3DE4. god.! ali znatno konzervativniji od onog iz 3DDD. kuptina je imala da pretstavlja volju naroda! ali je enat imao da postane konica vladarevim rukama. prega radikala s naprednjacima& primanje novog ustava koji nije odgovarao njihovim teoriskim shvatanjima& injenica da su stariji radikali jo uvek drali *. 2aia ako ne kao vo(u a ono ipak kao jednog od glavara stranke! izazvala je rascep u radikalnoj stranci. 'la(i! manje kompromisni elementi! naelniji i smeliji! izdvajali su se kao samostalni radikali ili samostalci. 2rvi vo(a bio im je advokat Gjubomir |ivkovi! ogoreni protivnik kralja 'ilana! koji je bio su(en radi Ivanjdanskog atentata. /n se na sudu drao veoma muki! branei ast stranke i obraz opozicione rbije. Bbog toga je postao jedan od najpopularnijih ljudi u zemlji! heroj svog vremena. Inae! novu stranku vodila su u stvari etiri pro6esora istunca! Gjubomir tojanovi! .ovan |ujovi! Gjubomir :avidovi i .aa 2rodanovi. U narodu oni su bili vrlo dobro primljeni i uspeli su da u radikalnoj stranci! ve u to vreme prevuku skoro treinu ljudi na svoju stranu. :a opozicija u narodu uzme maha bilo je vie razloga. 2re svega! kraljev brak sa :ragom 'ain bio je krajnje nepopularan. *aroitu sramotu i na sebe i na dvor ona je navukla svojom lanom trudnoom. +ralj je! razumljivo! ivo eleo da dobije naslednika! a :raga je znala da bi tim i ona uvrstila svoj poloaj. 'e(utim! ona nije mogla roditi! ali je posle izvesnog vremena objavila da je u drugom stanju. *jeni neprijatelji! a naroito kraljica *atalija! obavestili su o sumnji me(u drugima i ruski dvor. 9ar *ikola poslao je svog dvorskog lekara da se na(e oko kraljice i taj je otkrio da ona uopte nije trudna. Bbog tog skandala ruski dvor nije hteo da primi kralja i kraljicu! iako je bio obeao i kralj to ivo eleo. amo zato to ruski dvor nije hteo da ih primi oborio je kralj vladu 'ih. Vujia. $o je trglo radikale i nateralo ih u opoziciju. +ralj se onda vratio na svoju staru liniju i E. novembra 34=F. doveo je novu! i opet toboe neutralnu! preteno vojniku! vladu! pod pretsednitvom generala :imitrija 9incar0 'arkovia. :otle! srpska spoljanja politika bila je vo(ena u isto ruso6ilskom duhu i dala je nekoliko po nas korisnih rezultata. :a bi mogla zatititi rbe i kontrolisati %ustro0 Ugarsku 5usija je otvorila svoj konzulat u 'itrovici i za konzula postavila! u maju 34=F.! 8rigorija cerbinu. /vo stvaranje ruskog konzulata izazvalo je pravu uzbunu me(u %rnautima! a i veliko nezadovoljstvo u "eu. I drugi na uspeh postigli smo pomou 5usa. 2osveenje Cirmilijanovo za skopskog mitropolita! koje se toliko dugo 565

Istorija Srba Vladimir orovi otezalo zbog bugarske a delimino i grke protivne akcije! izvreno je! najposle! 3?. juna 34=F. |elei da pomogne naem ivlju u $urskoj srpska vlada je 3A. avgusta 34=F. zatraila u 9arigradu! da se pone uvo(enje reda i da se prestane sa povlaivanjem %rnauta. %rnaute ili treba razoruati ili dati i rbima mogunost da se naoruaju. U interesu smirivanja treba pojaati turske garnizone u hriansko0arnautskim sreditima i dovesti bolji inovniki aparat. 2otrebno je! dalje! im pre izvesti administrativno0 sudske re6orme s jaim ueem hriana u upravi i sudstvu i re6ormu agrarnih odnosa. $e srpske zahteve pomogla je i ruska diplomatija nalazei da su umereni i opravdani. *jima bi se u stvari postigao samo status iuo ameliore par les re6ormes. U svom obrazloenju projekta re6orama u $urskoj od 3@. 6ebruara 34=<. i %ustro0Ugarska je! s 5usijom zajedno! priznavala da arnautski zloini i njihovo nekanjavanje pretstavljaju ,jedan od glavnih uzroka za stanje nemira i nesigurnosti- i da je hitno da otomanska vlada pristupi merama koje e %rnaute naterati na potovanje zakona. %li! iako je to priznavala! austro0ugarska vlada se ustruavala traiti preke mere. 5uski poslanik u 9arigradu na vie se mesta zbog toga tuio na svog austriskog kolegu. %ustriji nije ak ni neprijatno! govorio je on 6rancuskom poslaniku! to u taroj rbiji nestaje srpskog ivlja. Izvesni visoki inovnici centrale 'inistarstva Inostranih :ela u "eu i konzuli na terenu bili su odluno protiv re6orama i radili su protiv njih. 8ovorili su ak! kao skadarski konzul $. Ipen! da je bolje da ostane ,dosadanja anarhija-. +rajem marta 34=<. arnautski zulumi preli su mere. /ni su u Vuitrnu razoruali hrianske policajce ne dozvoljavajui da hriani nose oruje i vre nikakvu bilo vlast. /datle su poli na 'itrovicu! u ogromnom broju! kao prava horda! da uzmu varo na juri. $u im se oduprla turska vojska! uz koju se naao i ruski konzul cerbina. %li taj svoj podvig on je platio glavom. *jega je jedan razdraeni arnautski vojnik u samoj turskoj vojsci teko ranio! i od te je rane cerbina umro 3=. aprila. *ezadovoljan dranjem ruskog dvora! kralj %leksandar je od jeseni 34=F. god. ivo nastojao da se ponovo priblii %ustriji! a izvesne korake preduzimao je i ranije. Ve u januaru 34=F. god. slao je on u "e svog linog sekretara 'iloa 2etronijevia s porukom u tom smislu i sa obeanjem! da e pitanje svog naslednika reiti u sporazumu sa susednom monarhijom! i to! po svoj prilici! tako to e posiniti jednog od potomaka enske linije /brenovia! koji ive u %ustro0Ugarskoj. 2osle promene vlade on je austriskom poslaniku govorio! da je to i promena politikog kursa. +ad je ruski ministar Inostranih :ela gro6 Gamzdor6 krajem 34=F. doao u o6iju i *i! da preporui i rbiji i "ugarskoj da ostanu mirne! kralj je svoj razgovor s ruskim dravnikom odmah i lino saoptio austriskom poslaniku. 2osle povratka iz rbije Gamzdor6 je govorio generalu +uropatkinu! da ne bi bilo mudro praviti kakav vojniki sporazum sa rbijom! jer bi ga ona mogla odati "eu. $oliko je na njega kralj uinio utisak nepouzdana oveka. U ponudama "eu! da bi samo stekao poverenje! iao je kralj vrlo daleko. 2ristajao je da se srpske eleznice ustupe %ustrijancima& nudio je carinski i vojniki savez i ak predlog ,da rbiju dovede u onakav poloaj prema 1abzburkoj monarhiji u kakvom su "avarska i aksonska stajale prema *emakoj carevini-. /d %ustrije je! kao cenu za to! traio pomo da dobije taru rbiju i severni deo 'aedonije. %li se %ustro0Ugarska odnosila prema kralju s krajnjom uzdranou. *ije mu verovala! a nije ni mnogo drala do njega. %ustriski poslanik +. :umba dobio je uputstva! da ne ulazi ni u kakve pogodbe i pored tako primamljivih ponuda. %ustrija! govorili su! nee da deli $ursku! nego da ouva njen posed. 5uskom ministru Gamzdor6u rekli su! me(utim! otvoreno! da

566

Istorija Srba Vladimir orovi e %ustro0Ugarska uzeti samu rbiju! ako se ova umea u maedonske nerede. va kraljeva sondiranja u tom pravcu zavrila su s potpunim neuspehom. U "eu se u to vreme znalo i to! da se kralj ne moe jo dugo odrati na prestolu. *ezadovoljstvo protiv njega bilo je toliko! u svima krugovima! da se neko zlo moglo oekivati svakog asa. +rvave demonstracije od F<. marta 34=<. u "eogradu bile su prva opomena. %li mesto da one odvrate kralja od daljih nezakonitosti one su ga samo razdraile. Ve sjutra dan posle njih on je izvrio novi dravni udar obustavljajui ustav i rasputajui kuptinu i enat! da posle tri etvrti sata! izmenivi to je hteo! povrati opet ustavno stanje. U naoj istoriji nije bilo vladara koji se vie i svojevoljnije titrao sa pravima i zakonima i sa ustavima svoje zemlje! i to! na kraju krajeva! nije moglo da pro(e bez tekih posledica. I u spoljanjoj politici on je ostao bez pravog stava i uspeha prosto zato to nije mogao da izdri na jednoj liniji. *i na jednoj strani nije imao vrsta korena i pravih prijatelja. % on je! me(utim! hteo da ne ostane pasivan i da u velikim obrtima na "alkanu! koje je kao sigurno oekivao i ak javno pretskazivao! ne ostane bez dobiti za svoju zemlju. 2oslednji politiki korak koji je uinila njegova vlada bio je ovaj. 2osle prvog neuspeha s teroristikim akcijama u olunu i 'aedoniji "ugari su se trgli i ponudili 2orti pregovore. "ojei se da "ugari! nastavljajui svoju aktivnost! ne izazovu nova posredovanja u 7vropi! poto su 5usija i %ustro0Ugarska ve krenule pitanje re6orama i izradile program za njih! sultan je bio spreman da se poga(a s njima. $o je zabrinulo i %tinu i "eograd. 8rka vlada uinila je pretstavku u 9arigradu! da bi svako jednostrano poga(anje izazvalo nepoverenje drugih hrianskih drava i naroda i da bi bilo vrlo opasno po mir na "alkanu. $om koraku pridruila se FD. maja i srpska vlada. U svojoj izjavi ona je rekla! da bi povla(ivanje jednom elementu otetilo srpske interese! ,i rbija prema tome ne moe ostati ravnoduna-. $eku i munu situaciju dokrajila je krvava no izme(u FD. i F4. maja. 2ovea grupa o6icira! veinom mla(ih! skovala je bila zaveru protiv kraljevskog para i te noi upala je u :vor i ubila i kralja i kraljicu i jo nekoliko drugih lica! kao pretsednika vlade! ministra vojnog! i kraljiinu brau! koja su svojim ponaanjem izazivala drugove na tu bezobzirnost. am in! mada neobian radi uea o6icira u njemu! da se razumeti i donekle pravdati! ali su bile sasvim izline i za osudu izvesne surovosti posle samog ubistva. %li! sumnje nema! zemlja je posle te krvave noi odahnula. *ovi reim doneo je sasvim novi duh i polet. 2eriod od 3D@D034=<. godine pada me(u najtee i najmranije u novijoj istoriji rbije. Ba tih dvadeset i pet godina! posle likvidacije turskih ratova i svega to je bilo s njima u vezi! zemlja nije doivela nijednog znatnijeg stvarnog uspeha! a pretrpela je! me(utim! jedan osetan vojniki poraz i nekoliko tekih unutranjih kriza. "ilo je i 6ormalnih pobuna! i prekih sudova! i dravnih udara! i dvorskih skandala! koji su ili na raun obraza zemlje. /bru koji se stezao oko nas bivao je sve jai i opasniji. Izgledi rbije nisu bili nimalo lepi. tenjena s polja! pritisnuta toliko da je oseala kako skoro gubi dah gledajui pred sobom zatvorene sve izlaze! ona je patila i od unutranjeg razdora. Batvorena u tesan prostor izgledala je kao zemlja u kojoj se ljudi! pometeni! samo uzajamno grizu. *e bi bilo! doista! veliko udo! da se poela gubiti vera u sebe i u bolje dane uopte i da je malodunost zahvatila ire krugove! kao to je poela da lomi poneke karaktere u inteligenciji. %li! na veliko iznena(enje onih! koji nisu poznavali nau prolost i nae pozitivne osobine! ovo zlo donelo je i uslove za promenu na bolje. :ovedena skoro do apsurda situacija je traila radikalno reenje! koje je kao oluja raistilo atmos6eru. U izvesnim asovima i ljudi i priroda kao da trae da

567

Istorija Srba Vladimir orovi se nakupi to vie negativnog! da bi moglo posle katastro6e da do(e olakanje i da se pone iznova! sve na drugoj osnovi.

Polet Srbije
.o pred kraj vladavine kralja %leksandra javljali su se jasni znaci ozdravljenja i reakcije tom stanju trulei. vet je sve vie uvi(ao da tako ne moe i ne sme ii dalje. Ve sama pogibija kraljeva bila je oevidna pojava nezadovoljstva i tenje da do(e neto bolje. U zaveri protiv kralja uestvovali su preteno o6iciri! ali je nezadovoljstvo zahvatilo sve krugove! naroito intelektualne i gra(anske. tradija 5adoja :omanovia! koja umetniki nije bila od vrednosti! politike basne i pesme 'ilorada 'itrovia! otri lanci /djeka! kritiki stav rpskog +njievnog 8lasnika! koji je pokrenut 34=3. god.! pod urednitvom "ogdana 2opovia! okupio oko sebe sve to je u knjievnom svetu rbije bilo najbolje i to se! u manjoj ili veoj meri! nije slagalo sa reimom! unosilo je u nae drutvo duh otpora! kritike! traenja novih stvarnih i moralnih vrednosti. Vedri stvaralaki duh .ovana 9vijia! koji je verovao u prasnagu nae rase! jaao je veru i upuivao na nove vidike. U naem drutvu nikad nije bilo bolje! pozitivnije i ak stvaralake kritike! kao tada. $o je doba Gjubomira *edia! "ogdana 2opovia! .ovana kerlia! 2avla 2opovia. $ad poinje svoj nauni uspon izuzetno daroviti lobodan .ovanovi. U poeziji od poetka jj veka razvijaju se s novom snagom .ovan :ui i %leksa canti! a javlja se 'ilan 5aki& u pripovetci! u punoj snazi! stvaraju tada imo 'atavulj i tevan remac! dok se lirski pripoveda mavanskog sela! .anko Veselinovi! bio ve ablonizirao i istroio. 2ripovedaki podmladak pretstavljali su po talentu najsnaniji "orisav tankovi! Ivo ipiko! 5adoje :omanovi! vetozar orovi i 2etar +oi. "ranislav *ui nalazio se tad u slubi reakcije i imao je u to doba najslabiji period svog stvaranja. U o6icirskom koru! mesto kastinske izdvojenosti! poela se sve vie oseati neposredna povezanost sa narodom. $railo se da vojska pokae svoju vrednost. 'la(i o6iciri poeli su da uskau u taru rbiju i 'aedoniju i da se bore kao etnici! dok kod starijih preovla(uju studije i obavetavanja i putovanja po naim zemljama. .edno vreme bilo je me(u o6icirima samim otrih protivnosti izme(u onih! koji su uestvovali u zaveri! i njihovih protivnika! ali ih je izmirila opasnost pred zajednikim neprijateljem.

2red kraj jIj veka politiki ivot i u rbiji i u Vojvodini bio je veoma zatrovan nepotednom partiskom borbom. Udaralo se na sve! bezobzirno! neodgovorno! zlonamerno! esto ciniki. )ak su e6ovi stranaka uestvovali ne samo u pismenim! nego i u 6izikim tuama. "ranei ast porodice .aa $omi je postao ubica. Izvesni politiki listovi pisali su potom i renikom! koga bi se mogli da stide i 9igani. 2olitika se bila uvukla i u drutva i ustanove. rpsku +raljevsku %kademiju 3DDE. god. osnovali su naprednjaci protiv liberalnog Uenog :rutva! koje je pojam nauke tumailo veoma rastegljivo. *aprednjaku stranku sainjavali su! u vrhovima! mahom srbijanski intelektualci! skoro ponajbolja imena ondanje rbije& me(u liberalskim intelektualcima bilo je dosta Vojvo(ana! na koje se mnogo vikalo da stvaraju birokratiju u rbiji i grabe poloaje. 5adikali su imali u svojim redovima etiri petine seljaka i dobar deo mla(e inteligencije. /va je uzela u svoje ruke rpsku +njievnu Badrugu! koja je s poetka osnovana kao vanstranaka organizacija. *aprednjaci su drali zadubine Ilije +olarca i *ikole )upia. 8od. 3D?A. krenuli su radikali! pored dnevne tampe! i svoj knjievni organ :elo! a ve idue godine Gj. *edi u svoj rpski pregled uvodi preteno 568

Istorija Srba Vladimir orovi naprednjake i neto liberala. 2oetkom novog veka ljudi tee da se oslobode tih uskih gledanja. +ad je 34=3. god. osnivan rp. +njievni 8lasnik u njegov odbor uli su pretstavnici svih stranaka. %li glavni uslov za ozdravljenje celog naeg dravnog i duhovnog ivota bilo je to! to je prestao lini reim i s njim udvoriko izmearstvo! koje je kvarilo karaktere i trovalo atmos6eru. *arodna kuptina izabrala je za novog kralja rbije! F. juna 34=<.! 2etra +ara(or(evia! unuka Vodova i sina kneza %leksandra! a pre njegova dolaska povratila je u ivot! s malim izmenama! ustav od 3DDD. god. +ralj je 3F. juna! po dolasku iz |eneve! poloio zakletvu na ustav i poeo svoju vladu! koja je rbiji donela nenadane uspehe. +ralj 2etar nije imao nikakvih izuzetnih sposobnosti! ali je u rbiju stigao kao ovek u godinama! sa bogatim iskustvom. 2osle bosanskog ustanka! u kom je eleo biti narodu od koristi! on se vie nije javno isticao. 8od. 3DD<. doao je na 9etinje! gde se oenio ,zornom- Borkom! najstarijom kerkom kneza *ikole! <=. jula iste godine. njom je imao tri sina ;gor(a! %leksandra i %ndriju> i ker .elenu. +neginja Borka umrla je na 9etinju A. marta 3D4=.! malo poto je donela na svet svog treeg sina! koji je umro malo iza nje. +nez 2etar ostao je na 9etinju sve do <. septembra 3D4A.! kada je otiao u |enevu! radi vaspitanja dece. Izme(u njega i njegova tasta kneza *ikole nisu uvek bili najbolji odnosi! a posle 2etrova odlaska iz 9rne 8ore oni su sasvim ohladneli. mnogo vie panje prema svom zetu odnosila se kneginja 'ilena. U |enevi knez 2etar +ara(or(evi! ivei povuen! imao je dovoljno prilike i mogunosti da prati doga(aje u savremenoj 7vropi i u rpstvu i da iz njih izvue potrebne pouke. $u je stekao ono dragoceno uverenje! koje mu je bilo vodilja u celom dravnikom delovanju! da se samo u slobodi moe ceniti i voleti sloboda. toga je! kao vladar rbije! pustio da se razvije ustavni ivot do svoje pune snage i da narodna volja do(e jasno do svog izraza. Ba njegova vremena rbija je postala slobodnija! nosilac svih narodnih ideala. tarog nasle(a! sasvim prirodno! nije moglo da nestane najedanput. "ilo je i izvesnih novih nezgoda. *aroito se bilo zaotrilo zavereniko pitanje! i u zemlji i na strani. U zemlji bilo je naelnog osu(ivanja o6icira! koji su jo pod zakletvom kralju! sklopili zaveru i izvrili ubistvo zakonitog kralja. "ilo je i linih prekora! jer su izvesni vii zaverenici hteli da vre uticaj i pritisak. a strane! neke velike sile! a u prvom redu 7ngleska! prekinule su zbog te zavere i kraljevog ubistva diplomatske veze sa rbijom! i delovale su svojim stavom na izvesne elemente u zemlji. +riza bi! verovatno! bilo i vie! da nisu krupni spoljanji doga(aji! koji su stavljali u pitanje nau nacionalnu budunost! naterali ljude da usredsrede panju u tom pravcu. "ugarska je nastojala svom snagom! da izazivajui nerede u 'aedoniji! stavi to pitanje pred 7vropu u nadi! da bi ono moglo biti reeno stvaranjem autonomije za tu oblast! koja bi se! kao u Istonoj 5umeliji! mogla konano reiti u njezinu korist. 2itanje re6orama u toj oblasti ve je uzeto u pretres i njim su se u veliko bavili kabineti "ea i 2etrograda. U junoj 'aedoniji krenuli su "ugari Ilindanski ustanak 34=<. god. veeg obima! poto su ve pre toga izvrili niz teroristikih akata u olunu i na raznim drugim mestima. $o je dalo povoda 5usiji i %ustriji! da prilikom sastanka careva *ikole II i Cranca .osi6a! u 'irctegu! F. oktobra te iste godine! njihovi ministri izrade podroban plan o celoj re6ormnoj akciji. 2redoseajui sukob sa .apanom na dalekom istoku 5usija je elela da ugovorom sa bekom vladom osigura bar teritorialno postojee stanje na "alkanu. %ustro0Ugarska se! me(utim! nadala! da bi mogla! dok 5usija bude zauzeta u %ziji! utvrditi svoje pozicije i pripremiti sve za svoje nastupanje prema olunu. "ekim planovima glavnu su smetnju inili rbi. /ni iz rbije bie protivni! jer se njima preseca 569

Istorija Srba Vladimir orovi put na jug i svaka nada za eventualno teritorialno irenje u oblasti njihove klasine starine! a oni iz $urske zato to bi austriski put vodio preko njih. U "eu su s toga protiv rba sistematski pomagani "ugari i %rnauti. *eposredno pred 'ircteki ugovor! prilikom sastanka Vilhelma II i Cranca .osi6a u "eu! 3D. i 34. septembra! razvijao je gro6 %. 8oluhovski! 2oljak! tada austro0ugarski ministar Inostranih :ela! svoj plan i svoje poglede na balkansku situaciju. 8ovorio je ovako# ,/n nee nikad dozvoliti stvaranje jedne Velike rbije ili Velike 9rne 8ore& isto tako ne moe biti govora o tom! da 9arigrad pripane 5usiji. /d onog asa! kad bi 5usija bila u 9arigradu ili kad bi se izme(u %drije i :unava stvorila jedna velika drava! %ustrijom se vie ne bi dalo upravljati. 9entri6ugalni bi je slovenski elementi rastrgali. 2re nego to bi %ustrija dozvolila jednu ili drugu od ove dve eventualnosti! radije bi apelovala na ma.5eavanje balkanskog pitanja gro6 8oluhovski je zamiljao tada ovako! u koliko ne bude mogue to due odrati postojee stanje# $urska se ima postepeno! ,to je mogue sporije-! zamentiti novim autonomnim dravama& ,a imaju se stvoriti# jedna to je mogue vea 8rka! velika 5umunija! velika "ugarska! slaba rbija! mala 9rna 8ora i najposle i slobodna %lbanija-. cto je najvanije! to nije bilo lino miljenje samo gro6a 8oluhovskog! nego se je! kako izrino kae nemaki kancelar %. "ilov! ,slino kao njegov ministar! samo sa veim uzdravanjem- izjasnio i car Cranc .osi6. U istom duhu izjavljivao je i austro0ugarski poslanik u "erlinu! gro6 e(enji! <. marta 34=A.! kako e se u "eu ,dozvoliti poveanje "ugarske! iako mu se nee ii na ruku! ali se nee dozvoliti poveanje rbije-. 2rema svima drugim balkanskim dravama i narodima %ustro0Ugarska je! dakle! imala drugi stav i vie dobre volje nego prema rbima i rbiji. amo su joj na "alkanu rbija i 9rna 8ora pretstavljale neposrednu opasnost ili! kako je "izmark govorio jo 3D@4. god.! bile ,kamen spoticanja na putu %ustrije-. %ustriske poruke "eogradu kako ona ne misli uopte na podelu $urske bile su prost izgovor. /na svoju balkansku politiku nije htela da vodi sa rbima! nego oevidno protiv njih. *apustila je potpuno i ono ranije obeanje pomaganja srpskog irenja prema vardarskoj dolini. Batvorila je rbiji! u svom planu! sve izlaze i sve izglede. rbi su imali da gledaju iz svog tesnog zatvora! kako se svi drugi balkanski narodi kreu i jaaju! samo su njihovoj akciji trebale biti udarene verige. $ako iskljuiv negativni stav prema rbiji %ustro0Ugarska nije zauzela nikad pre. Bato je dolo do njega! ba u takvoj otrini i s toliko iskljuivosti! ne moe se tano rei. $o je i danas jo nerazjanjeno pitanje! u koliko se ne podvodi pod ono opte naelo austriske politike! da se rbiji ne dozvoli apsolutno nikakvo dalje jaanje. :olazak dinastije +ara(or(evia ne moe nikako biti uzrok za to! jer za dva i po meseca otkako se ona vratila u rbiju pa do ovog sastanka nije se ni po em moglo videti kakvo je biti njeno dranje u spoljanjoj politici u budunosti! niti je kralj 2etar uinio neto to bi davalo povoda za takav stav. *aprotiv. 2rvih meseci i ak prvih godina svoje vladavine on je pokazivao najiskreniju elju da sa susednom monarhijom ivi u to boljim odnosima& izvetaji samog austro0ugarskog poslanika u "eogradu! barona :umbe! govore o tom sa ube(enjem. rbi su taj pogorani stav osetili i! znajui da se za nj nije bilo nikakva konkretnog razloga u sadanjosti! tumaili su ga tim! to su pretstavljali %ustro0 Ugarskoj smetnju za dalje prodiranje na "alkan. U rbiji je vladalo opte uverenje da %ustro0Ugarska poinje od 34=<. god. svoj period aktivistike politike u vezi sa neredima u $urskoj. Ba to uverenje oni su nalazili oslonca u nekolikim injenicama. 5usija i %ustro0Ugarska! proglasivi se kao dve ,najvie zainteresovane sile- na "alkanu! uzele su na sebe izradu programa i nadzor nad izvo(enjem re6orama u 'aedoniji i taroj rbiji. aradnja balkanskih drava za taj program nije traena! iako 570

Istorija Srba Vladimir orovi se radilo o njihovim sunarodnicima i o pitanjima koja su imala presudan znaaj i za njih same. $o se pravdalo obzirima prema $urskoj. 5usija i %ustro0Ugarska ile su s poetka dosta solidarno! iako se znalo da im motivi za tu saradnju behu potpuno suprotni i da njihov sporazum nije bio rezultat nikakve zajednice interesa. Ba rbiju i "alkan uopte bilo je od koristi! to se u pitanju re6ormne akcije u $urskoj javila ljubomora me(u samim velikim silama. Italija se oseala uvre(enom! to su se 5usija i %ustro0Ugarska oglasile kao dve ,najvie zainteresovane sile- na "alkanu i to je ona bila obi(ena! pa je to dala i osetiti. 7ngleska i Crancuska podravale su Italiju! vo(ene sumnjom da je %ustro0Ugarska samo prethodnica *emake u velikom sistematskom irenju germanskog politikog i ekonomskog uticaja sve do 2erziskog Baliva. *emaka javnost je bez ustruavanja govorila o vezi 1amburg0"agdad! a nemaka vlada je od $urske dobila koncesiju za produenje njezine eleznike pruge u 'aloj %ziji sve do "agdada! ?. marta 34=<. 2o re6ormnom planu rusko0austriskom na elu re6ormne akcije imao je biti jedan turski generalni inspektor ;na to mesto sultan je postavio 1ilmi pau>! a uz nj po jedan civilni pretstavnik ruski i austriski. U oblasti! u koje su se imale uvesti re6orme! postavila bi se naroito uvebana andarmerija! koju bi nadziravali o6iciri velikih sila. ile se nisu sloile u tom! to bi bilo najprirodnije! da ti o6iciri rade zajedniki! nego je po austriskom zahtevu svakoj sili dodeljen po jedan rejon! gde su o6iciri samo jedne sile radili nekontrolisano. %ustrija je uspela i u tom! da se iz re6orama izuzme ceo zapadne deo +osovskog Vilajeta! sa pritinskim! peskim i prizrenskim sandakom! gde su rbi bili teko ugroeni. % pri podeli rejona sa upornou je traila! da se ba njoj dodeli skopljanska oblast! i dobila je. $ako je ona! u stvari! opasala rbiju u andaku vojnikim garnizonima! a od 'itrovice do +ratova i +rive 2alanke andarmeriskim o6icirima u slubi re6ormne akcije. Idui za austriskim primerom Italija je traila i dobila bitoljsku oblast! a ostale sile istone krajeve "itoljskog i olunski Vilajet. ama je turska vlada predlagala re6ormnu akciju i u %lbaniji! ali je to %ustrija energino spreila. %ustrija se doista spremala! videi da je 5usija ula u rat s .apanom poetkom 34=A.! koji ju je teko opteretio. *jena tampa je otvoreno pisala o mogunosti ekspanzije prema olunu! i to ne samo preko andaka! nego i moravskom dolinom. U prolee 34=A. izglasani su vladi i posebni krediti od A==.===.=== kruna. $o je dalo povoda vladama velikih sila da se raspituju o namerama "ea i da stave izvesne svoje primedbe. Iz "ea se uveravalo! da se austro0ugarska politika sumnjii bez opravdanog razloga i da naroito "eograd iri uzbudljive vesti bez potrebe. 'oda bi se doista tim uveravanjima vie verovalo! da ona nisu htela sve da poriu i da! zbog toga! dolaze u oiglednu protivnost s injenicama. %ko bi se moda i moglo poverovati! da %ustro0 Ugarska nije imala isto osvajakih namera! ne bi se! doista! nikako! i pri najblaoj oceni! moglo rei! da je njena akcija bila nesebina! kako su oni isto tako tvrdili. U balkanskoj politici beka vlada nije bila nesebina nikad! sve od jVIII veka! i kadgod je trebala da je pravda ona je to i sama priznavala. $o je! u ostalom! stvar sasvim razumljiva i potpuno u duhu mnogih drava toga vremena u 7vropi! koje su htele da vode politiku ekspanzije i naglaavaju i svoj poloaj kao velike sile. %ustriski postupci u ovoj re6ormnoj akciji 34=F0A. god. ne mogu dobiti drugo obeleje sem to! da su bili diktovani prvenstveno vlastitim! sebinim interesima. 5adi njih! ona je u izvesnim momentima uzimala stav koji je bio prek i vrlo krut i koji je! kao u pitanju +osovskog Vilajeta! iskljuivao svaki kompromis. Bar nije u opte sumnjivo ve i samo isticanje njenih posebnih interesa u $urskoj 9arevinid Bar to isticanje ne znai u isti mah neku

571

Istorija Srba Vladimir orovi vrstu intabulacije u sluaju konkursad .o 34=3. god. govorio je lepo baron 'aral! nemaki poslanik u 9arigradu! kako austro0ugarska istona politika pati od metode ,miljenja na glas-& taj se metod jasno oseao i ovog puta. U "eu se vrlo dobro znalo! zato se u 7vropi i u njegovom neposrednom susedstvu sumnjii njegova politika! i da se htelo ta su se sumnjienja mogla presei jednim potezom. /pasnost od dranja bekog kabineta uputila je ovom prilikom na blii sporazum najpre obe srpske drave. U septembru 34=<. god.! prilikom sastanka u 9arigradu srpskog poslanika na 2orti ave 8rujia i crnogorskog ministra Inostranih :ela 8avre Vukovia! nala su ta dva naa dravnika! da je situacija na "alkanu ,pogibeljna kako za na narod u $urskoj! tako i za obije srpske drave-. +ad je ava 8ruji postao e6 kabineta u rbiji! a doga(aji na "alkanu poeli da bivaju sve zapleteniji i opasniji! uputio je 3@. decembra 34=<.! po naredbi kneza *ikole! 8avro Vukovi poziv srpskoj vladi! da rbija i 9rna 8ora izrade to blii sporazum za rad na "alkanu. ,%ustrija! mada je prividna! momentalna saveznica s 5usijom u pitanju naeg istoka ini ratne pripreme metodino! a u poslednje vrijeme i naglo. U naem susjestvu! u "oki +otorskoj i 1ercegovini! grade se razna utvr(enja. *ainjaju se strategiski putovi! emu ne smeta zimska sezona. nabdevaju se tvr(ave ratnim materijalom i provizijom. "roj vojene snage tako(e nagomilava se sistematino-. ,U ime opstanka obije srpske drave ... da se dogovorimo o zajednikoj akciji! jer rat izgleda neizbjean. :a se priugotovimo da sve ertve! koje od nas cijo srpski narod s pravom oekuje-. "eogradska vlada je! prirodno! prihvatila tu sugestiju i poela pregovore. $ih dana! @. 6ebruara 34=A. god. javio je crnogorski ministar 8avro Vukovi knezu *ikoli sa 9etinja na 5ijeku! gde se on u taj mah nalazio# , ultan poruuje da je verovatno da e %ustrija prodirati u andak i dalje! pa veli da se nada u vau pomo-. Bbog toga je! u toj optoj usplahirenosti! u nacrt srpsko0crnogorskog saveza uneta i jedna naroita taka! na koju su se brzo saglasile obe vlade. /na je glasila# ,/be savezne drave obavezuju se da e se usprotiviti zajedniki svima silama i sredstvima! kojima raspolau! protiv svake neprijateljske akcije ili izolirane okupacije! pa ma od koje strane one dolazile-. $endencija ovog sporazuma bila je! kako se jasno vidi u glavnom uperena protiv austro0ugarskih namera! ali je imala samo uslovan i isto de6anzivan karakter. 2rema saoptenjima 8avre Vukovia! ruska vlada! koja je bila obavetena o ovim pregovorima! uloila je svoj protest na 9etinju i traila je! da se ti pregovori odmah obustave! bojei se oevidno teih komplikacija! ako %ustro0Ugarska za njih sazna. Vukovi je! veli! odbio taj ruski zahtev 0 nema nikakva traga o tom da li je on postavljen i "eogradu! 0 ali su pregovori posle toga dobili odmah mnogo sporiji tok. em sa 9rnom 8orom! rbija je ula u to vreme u blie pregovore o savezu i sa "ugarskom. I u o6iji se! posle izvesnog lutanja i neuspelih kombinacija s jednostranim iskoriavanjem zapleta u $urskoj! poelo uvi(ati! da se razvijanjem tu(ih politikih uticaja povodom re6ormne akcije u vilajetima 'a(edonije i tare rbije balkansko pitanje sve vie komplikuje i upuuje tako! da njegovo reavanje moe! u krajnjoj liniji! ispasti sasvim nepovoljno po tenje i interese balkanskih drava. Imperijalistiki prohtevi :unavske 'onarhije mogli su biti zadovoljeni vrlo lako na raun balkanskih naroda i drava. Inicijativa za sklapanje jednog politikog sporazuma izme(u rbije i "ugarske potekla je poetkom 34=A. god. iz o6ije! iako je ranije sugestija za blii sporazum bilo s obadve strane. 8lavni pretstavnici bugarskih re6olucionarnih organizacija! general 9onev i za njim "oris ara6ov! dolazili su poetkom decembra 34=<. godine lino u "eograd! na pregovore. /d poetka 34=A. god. naroito je Italija 572

Istorija Srba Vladimir orovi ivo preporuivala bliu zajednicu izme(u balkanskih drava rbije! "ugarske i 9rne 8ore kao neophodnog uslova da se moe pred 7vropom uspeno braniti naelo ,"alkan balkanskim narodima- i da se tom zajednicom stvori ako ne jo opasna! ali svakako ozbiljna brana protiv onih sila! koje bi imale svojih osvajakih planova na tom poluostrvu. *eposredan povod za "ugare da to pitanje sami poure bilo je njihovo strahovanje od mogueg ratnog zapleta s $urcima! neizvesnost opteg poloaja usled rusko0japanskog rata i zebnje od austriskih planova na "alkanu. am nemaki poslanik iz o6ije izvetavao je u to vreme svoju vladu o bugarskom zaziranju od %ustro0 Ugarske. 5ezultat srpsko0bugarskih pregovora vo(enih od 6ebruara do aprila u "eogradu bio je sporazum u ovim takama# da se uzajamno otvore granice za sve njihove proizvode& da se obe drave staraju da im carinska politika prema drugim dravama bude vo(ena jednako& i da tee da se takvim radom do(e do carinskog saveza. em toga bilo je jo nekih odluka o sporazumu ekonomsko0administrativne prirode. U tajnom delu ugovora! potpisanog <=. marta 34=A. u "eogradu! od veeg i naelnog znaaja bile su prve tri take! koje su govorile# 3> da e rbija i "ugarska pomagati! da se predloene re6orme u pomenuta tri vilajeta izvedu! teei da se iste re6orme uvedu i u .edrenskom Vilajetu& F> da e se braniti ,zajedniki i svima silama i sredstvima! kojima raspolau! protiv svakog pokuaja 0 ma od kuda ovaj dolazio 0 bio naperen protiv sadanje teritorijalne celine i nezavisnosti njihovih drava bio protiv sigurnosti i neprikosnovenosti njihovih vladajuih danas dinastija-& <> isto tako e se usprotiviti ,svima silama i sredstvima! kojima raspolau svakoj neprijateljskoj akciji ili izoliranoj okupaciji u pomenuta gore etiri vilajeta! ma od koje drave one dolazile./seajui se isto tako ugroenom od %ustro0Ugarske i $urska je! sa svoje strane! nudila savez rbiji i 9rnoj 8ori dva puta tokom 34=A. godine. Inicijativu je za to uzimao sam sultan lino. /d 34=F. god. "ugari su bili razvili vrlo ivu etniku akciju u 'aedoniji! hotei da terorom zaplae $urke i probude 7vropu! a i da hriansko stanovnitvo te zemlje! ako ne ide drukije! i silom pridobiju na svoju stranu. :anas vie nije nikakva tajna! da je sama bugarska vlada pomagala tu akciju! stavljajui joj na raspoloenje dravne organe i dravne magacine. +ao odgovor na tu akciju! koja je 34=<. god. bila uzela velikog maha! dola je i etnika akcija rba i 8rka. /d 34=A. god. po klancima i selima tare rbije i 'aedonije klale su se nemilosrdno izme(u sebe te hrianske ete! skoro ne manje nego sa $urcima i %rnautima. U tim etama bilo je me(u hrianima bivih o6icira! studenata i mnogo lokalnih odmetnika. *aelno sporazumevanje izme(u vlada samo je ponekad ublaavalo protivnosti! ali ih nije prekidalo. 'i danas znamo pouzdano! iz sasvim sigurnih izvora! da su austriski konzularni inovnici i andarmeriski o6iciri ivo radili na terenu da to ljue zakrve rbe i "ugare. /ni su "ugarima vrili kurirske i obavetake usluge i po potrebi prikrivali bugarske etnike i njihove jatake. 9ilj im je bio jasan. $rebalo je s jedne strane onemoguiti prijateljsku saradnju rba i "ugara! a s druge tim zavadama i borbama stvoriti takvo stanje na "alkanu! da bi ceo svet naao kao prirodan spas zemlje i naroda u njezinoj okupaciji. +ad je austro0ugarska diplomatija saznala! da je izme(u rbije i "ugarske dolo do nekog sporazuma! i kad je krajem 34=?. bilo objavljeno postojanje srpsko0bugarskog carinskog saveza! sklopljenog FF. juna te godine! prekinula je beka vlada trgovake pregovore sa rbijom. /na je traila u prvi mah ni manje ni vie! nego da se taj ugovor otkae. +ad rbi na to nisu pristali %ustrija je pokuala da natera rbiju na poputanje 573

Istorija Srba Vladimir orovi privrednim represalijama! koje su se pretvorile u pravi carinski rat. "eka vlada bila je uverena! da rbi taj privredni rat nee moi izdrati! jer je glavni izvoz njihove stoke bio dotle upuivan skoro iskljuivo na austriska i ugarska trita. *a veliko svoje iznena(enje ona je videla! da je to predvi(anje obmanulo. rbi su! oseajui opasnost! ublaili svoje politike borbe i pregli da na(u nova trita i da izvoz stoke donekle izmene u toliko! to su je na stranu poeli slati ne samo u ivom! nego i u zaklanom stanju. $ad se u zemlji podiu prve velike moderne klanice. U toku tog carinskog rata austriska vlada je postavljala kao uslov rbiji za obnovu trgovakog ugovora jo i to! da mora u njenim 6abrikama oruja nabaviti izvestan broj topovskih baterija! koje je ona nameravala kupiti za svoje naoruanje tamo! gde joj to iz svih razloga bude najpovoljnije. $akvo njezino dranje nailo je na osudu kod svih velikih sila i opredelilo je! me(u ostalim! 7nglesku da obnovi diplomatske veze sa rbijom. rpska vlada nije htela popustiti! nalazei s razlogom da bi to samo dalo povoda "eu da u svom ponaanju nastavi taj metod! koji oevidno nije vodio dobru. +rajem 34=E. god. otstupio je gro6 %. 8oluhovski sa poloaja austro0ugarskog ministra Inostranih :ela i mesto njega je doao poslanik iz 2etrograda baron %. 7rental. 7rental je imao dovoljno prilike da izbliza prati teku krizu koju je proivljavala 5usija i zbog poraza sa .apanom i zbog unutranje revolucije! koja je trajala od 34=?. god. pa skoro sve do njegova odlaska. /n se vratio u "e sa jasnim uverenjem da 5usija nije sposobna ni za kakvu veu spoljanju akciju! pa je s toga hteo da politici svoje drave dade vie dinamike. /slanjao se pri tom na *emaku! koja je zbog 'aroka dola bila u otvoren sukob sa Crancuskom i 7ngleskom i pokazivala isto tako aktivistike tendencije. 2rvi njegov korak bilo je traenje od 2orte koncesija za gradnju eleznice! koja bi ila kroz *ovopazarski andak! od bosanske granice do 'itrovice! gde bi se nastavila na prugu koja je ve postojala. $ako bi %ustro0Ugarska dobila preko "osne i andaka neposredni elezniki spoj sa olunom. am 7rental je poverljivo pisao! kako ta pruga ,pre svega ima podmiriti nae politike i vojnike interese! dok e nae privredne interese zadovoljiti samo u ogranienoj meri! a one balkanskih drava ba nikako-. $urska vlada dala je traenu dozvolu 3D. ;<3.> januara 34=D. $aj akt izazvao je ogorenje na mnogo strana! u 5usiji! Italiji! a naroito u rbiji. 5uska diplomatija nala se uvre(ena posebno s toga! to je beka vlada nije o tom prethodno obavestila! kako je! prema duhu 'irctekog Ugovora bilo odre(eno. Italija je videla u tom izigravanje njenih interesa u %lbaniji. ve sile nalazile su podjednako! da austriski korak nije bio lojalan. /ne su sve! s bekom vladom zajedno! traile od $uraka s dosta pritisaka da izvruju zahteve u pogledu re6orama! a sad "e! sebino! samo za svoj raun! trai koncesije od 2orte! nesumnjivo ne bez izvesnih obeanja sa svoje strane. +ao reakcija na to dolo je traenje srpske vlade! da se njoj odobri eleznika linija! koja bi s :unava! preko rbije i turskog podruja! vodila na .adransko 'ore. $aj srpski zahtev pomagale su sve sile sem %ustrije! a naroito 5usija i Italija. U isto vreme beka vlada je traila od 9rne 8ore potpuno slobodan promet za svoju eleznicu! koju bi ona gradila preko crnogorskog podruja za %lbaniju. 9rnogorska vlada odbila je to traenje. :alji rad na polju re6orama presekla je 'ladoturska 5evolucija! koja je izbila u leto! F=. juna! u 5esnu i "itolju. $urski rodoljubi bojali su se daljeg proirivanja re6orama! koje je bilo u izgledu! i stalnog meanja tu(ih sila u njihove unutranje poslove! i traenja raznih koncesija na raun njihovih dravnih interesa! jednom reju svega to je $ursku poniavalo i pravilo je dravom! kojoj je potrebno tu(e tutorstvo. 'ladoturski pokret prihvatila je vojska& njegovi glavni vo(i i bili su mla(i o6iciri. Iz

574

Istorija Srba Vladimir orovi oluna! gde je bio tab mladih re6ormatora! poelo je brzo dirigovanje svih dravnih poslova. tari reakcionar %bdul 1amid! oseajui da bi novi pokret mogao olakati poloaj 9arevine! primio je 'ladoturke u vladu! iako im nije verovao. +ad je %ustro0Ugarska monarhija na "erlinskom +ongresu dobila mandat da okupira "osnu i 1ercegovinu svi njeni merodavni krugovi! i vojniki i diplomatski! bili su naisto s tim! da taj mandat nije privremenog karaktera. %ustro0Ugarska diplomatija pripremala je od prvih dana teren! da moe okupaciju pretvoriti u aneksiju. Ve u junu 3DD3. dobila je naelni pristanak ruske vlade da ,u oportunom asu- moe proglasiti aneksiju. cto to beki krugovi nisu izveli odmah bilo je najpre zbog izvesnih unutranjih tekoa! a onda! jo vie! zbog turskog otpora. Imajui svoje dalje planove na "alkanu beka diplomatija nije htela u ovo vreme da izaziva $urke protiv sebe i da ponovo nainje Istono 2itanje! koje je nedavno! s mukom! bilo kako0tako zatvoreno. %li je zato uspela da u svoj krug privue kralja 'ilana! da sklopi savez sa 5umunijom! i da domalo ne samo pridobije i "ugarsku! nego ak da na njen presto dovede svog kandidata i svog nesumnjivog privrenika! kneza Cerdinanda. %li ovo austrisko uplitanje u bugarsko pitanje umalo nije 3DDE@. godine dovelo do rata izme(u nje i 5usije i toliko je pokvarilo njihove odnose! da beka vlada nije mogla vie raunati na rusku trpeljivost u izmenama postojeeg stanja. 2okvarivi odnose sa 5usijom beka vlada je morala da pravi ustupke svom talijanskom savezniku! koji nije pristajao da %ustro0Ugarska dobije ma kakvu novu korist na "alkanskom 2oluostrvu bez izvesne ottete za sebe. +ao novu korist talijanska vlada je smatrala i proglaavanje aneksije! koja bi imala da konano utvrdi austro0ugarsku vlast na "alkanu. 2itanje aneksije postalo je tako mnogo sloenije nego to se u "eu oekivalo i moralo je s toga biti odloeno do pogodnih vremena. U prolee 3D4@! za vreme grko0turskog rata! pokuali su austriski dravnici! za vreme posete Cranca .osi6a caru *ikoli u 2etrogradu! da ponovo dobiju ruski pristanak za taj korak. "ili su skoro sigurni da e ga dobiti i pripremali su ve i sve mere za to. %neksija je imala da bude kao neka nagrada caru! koji se 3D4D. godine spremao da proslavi pedesetogodinjicu svoje vladavine. %li u 2etrogradu nisu hteli da pristanu i traili su kategorino da se potuje postojee stanje. 'isao o aneksiji javila se ponovo kod mnogih austro0ugarskih aktivista za vreme rusko0japanskog rata i ruske revolucije. %li gro6 8oluhovski! koji je tada vodio spoljanju politiku :unavske 'onarhije! nije ipak poao tim putem. Batod /evidno ne s toga! to bi hteo biti lojalan u obavezama prema 5usiji jer to nije bilo u tradiciji beke politike! niti je on sam bio prijatelj 5usa. /n je to uinio samo zato! to se bojao novih zapleta. +ad je prilikom uvo(enja re6orama u $urskoj dobio za austriske andarmeriske o6icire ceo +osovski Vilajet on je naiao na veliku opoziciju Italije! koju su podravale Crancuska i 7ngleska. *emakoj! koja je radi 'aroka dola u sukob sa Crancuskom! nije moglo biti nimalo u interesu da odnosi izme(u dve njene saveznice do(u do nepopravljive otrine i ona se trudila i u "eu i u 5imu da deluje umirujui. "eki vojniki krugovi bili su veoma nezadovoljni i traili su ak! da se Italija silom uutka& tada je nastala ona krilatica! koja se posle ee puta ponavljala! da put na "alkan vodi preko 5ima. 8oluhovski i sam! i pod uticajem "erlina! nije bio za preke mere. Unutranja situacija 'onarhije! u kojoj je ma(arska nezavisna stranka od 34=<. godine vodila vrlo otru i! kako se inilo! skoro nepomirljivu politiku! i u kojoj su i drugi narodi pokazivali i suvie nezadovoljstva! nije bila takva da uliva mnogo poverenja. 2o shvatanjima 8oluhovskog %ustrija treba da dela oprezno! postepeno! i

575

Istorija Srba Vladimir orovi prividno mirno! ne izlaui se potresima! koji bi mogli biti opasni za njen ne mnogo zdravi i stabilni organizam. U to vreme pokuavano je! da bar stanovnitvo "osne i 1ercegovine koje je dotad ivelo bez ikakvih politikih prava! ,izrazi elju- za aneksijom. U leto 34=E. imale su se drati u okolini :ubrovnika kombinovane manevre austriske 6lote i kopnene snage. *a te manevre trebalo je da do(e sam car! i da se posle njih navrati u $rebinje. Iz bekih vojnikih i klerikalnih krugova poruivalo se! kako bi to bila veoma zgodna prilika! da narod! u kom bilo obliku! ,podastre- te svoje elje. Ideju su prihvatila samo lica iz kruga sarajevskog nadbiskupa ctadlera! kojima je stavljano u izgled da bi to bio prvi korak u ostvarivanju trializma. 2ravoslavni i muslimani ustali su odluno protiv toga. U mostarskoj gradskoj optini dali su izjave 2etar canti i 'ujaga +omadina! uz jednoglasan pristanak svojih drugova! lanova /ptinskog vea! da oni nee prisustvovati carevu doeku! kao pretstavnici glavnog grada 1ercegovine! ako se njihov dolazak bude dovodio u ma kakvu vezu sa aneksijom i ako tom prilikom bude uopte podnoena ma kakava molba za nju! ili ako bude traena! ili ak proglaavana aneksija. $a istoriska sednica bila je 3A. avgusta 34=E. i ona je! sasvim prirodno! izazvala pravo zaprepaenje u slubenim krugovima. U ma(arskoj javnosti tvrdilo se da je car odustao od nameravanog puta po njihovoj elji! jer se nije toboe! prethodno utvrdio odnos bosanske aneksije u okviru :unavske 'onarhije. 'a(arski zahtev bio je da se aneksija ima izvesti u ime istoriskog prava krune sv. tevana! a ne i u ime austriske pole. lubeno gledite bilo je! me(utim! da je mandat za okupaciju dat %ustro0Ugarskoj 'onarhiji kao celini i da ona kao celina! ima provesti i aneksiju. 'ladoturska revolucija pospeila je i proglas aneksije. "ekoj vladi uinilo se! da je sad doao pogodan as da to ostvari. voje namere ona je tumaila ovako# %ustro0 Ugarska je htela da "osnu i 1ercegovinu postepeno vaspita za politiki ivot. :oga(aji u $urskoj poremetili su tamo tempo i rad. %ustrija ne moe na dugo odlagati pitanje politikih prava za "osnu! kad ih je $urska dala svima svojim podanicima. cta e biti ako "osanci ree! da potrae! kao jo uvek nominalni podanici sultanovi! da odu u carigradski parlamentd "osni i 1ercegovini mora se! dakle! dati ustav. %li pre toga mora se izvesti na isto dravno0pravni poloaj tih zemalja. /vakva je obavetenja dao beki kabinet engleskoj vladi. :rugima! i za iroku javnost! on je spremao drugo objanjenje. "eka vlada nije smela da dade stav pre proglasa aneksije prosto zato! to je dobro znala da bi se sabor izjasnio protiv njene uprave i protiv aneksije. / tom nije bilo nikakve sumnje. Bnajui to! a ne elei doiveti da se takvo glasanje sasvim pravilno protumai kao osuda njenog tridesetogodinjeg rada u tim oblastima beka vlada i njeni eksponenti u arajevu! hotei da pravdaju sebe! pretstavljali su takva raspoloenja u narodu kao plod velikosrpske propagande! koja da u "osni nije bila samonikla! nego unoena iz rbije. 5adi toga je upotrebila svoga agenta provokatora gor(a *astia! da pomou njegovih otkria dokae postojanje ne samo idejne nego i stvarne revolucionarne propagande iz rbije u austro0ugarskim zemljama i da na osnovu njih pone sa veleizdajnikim procesima. 5adi toga su njeni organi u austriskom poslanstvu u "eogradu pomagali 6alsi6ikovati lane dokumente u istom duhu! da bi mogli kompromitovati ugledne politike linosti u 1rvatskoj i "osni. U "osni i 1ercegovini je odavno postojala istinska elja! da se ujedine sa rbijom i 9rnom 8orom. +o je god pratio nau istoriju mogao je to utvrditi u stotinama primera. /no to je ista neistina u protivnikim tvrdnjama to je naglaavanje! da je to bila tu(a propaganda. Bar nije Vinji! vie od pola veka pre okupacije i pre pomisli o 576

Istorija Srba Vladimir orovi austriskoj upravi u tim zemljama! sam ro(eni "osanac! kazivao! s puno saoseanja celog naroda! one proroke rei kroz Vodova ustad ,:rino vodo! plemenita me(o! Izme(k "osne i izme(k rbijee naskoro e i to vreme doi! +ada u ja i tebeka prei! I estitu "osnu polazitie-

Bar nije +oiev :avid! da sve ostale i ne pominjemo! jasan izraz svih koji su kao i on oseali i pitali# ,"i li se! ikako! ikako mogo od tog naeg kralja i knjaza istesati makar jedan osrednji car! jer smo se mi! rbovi! odavno zaeljeli carevad"eka vlada! iako je znala narodna raspoloenja! inila je! ipak! ponovne pokuaje! da bi se narod u "osni i 1ercegovini izjasnio za aneksiju. /na je uputila tamo advokata dr +rasu! koji je ranije imao kancelariju u arajevu i odravao veze s izvesnim ljudima iz "osne. /vaj je doao s puno obeanja svima glavnijim vo(ama pravoslavnih i muslimana preporuujui im da upute u "e jednu deputaciju! koja bi kao molila da se s ustavnim pitanjem rei i dravnopravno. "osni se obeavao autonoman poloaj sa starim kraljevskim rangom. /dgovor naih ljudi bio je iz reda negativan. U pismenoj pretstavci! koju su @. septembra 34=D.! podneli na Ilidi ministru tevanu "urijanu! oni su traili donoenje ustava ali bez dravnopravnog reenja! naglaavajui da ne ele nikakvih odluka bez narodnog pristanka. 2rva sednica zajednikih ministara %ustro0Ugarske 'onarhije o aneksiji! na kojoj su prisustvovali i austriski i ma(arski ministri pretsednici! odrana je bila 3D. novembra ;3. decembra> 34=@. *a njoj je bilo reeno! da se aneksija ostvari ,kad je prilike zatrae i dopuste-. /dmah potom poelo se raditi! da se te povoljne prilike ne samo poure nego i izazovu. U 1rvatskoj je FA. decembra 34=@. postavljen za bana zakleti neprijatelj rba! "aron 2avle 5auh. Iz "ea i arajeva injeno je sve to se moglo! da se to vie zatruju odnosi izme(u rbije i 9rne 8ore! kako bi se slobodne srpske drave u odlunom asu nale neaktivne i uzajamno kompromitovane. U "osni poinju premetaine! zatvaranja i zastraivanja. Izdata je poznata parola ,saviti ili skriti-. 2a ipak nisu uspeli. tav rba bio je miran! ali odluan. +ad su videli da iz naroda ne mogu dobiti ono to trae beki merodavni krugovi su reili da aneksiju izvre oktroisanjem. :oga(aji u $urskoj ubrzali su reenje. *a elu ruskog 'inistarstva Inostranih :ela nalazio se u ovo vreme %. Izvoljski! dravnik ne bez darovitosti! ali suvie tat i sangvinian! a u dobroj meri ne i bez izvesne brzopletosti. /n je! iz pobuda koje jo nisu sasvim objanjene i dovoljno shvatljive! uputio F. jula 34=D. 7rentalu jedan memoar! u kom mu je ponudio izvestan sporazum. U tom memoaru on je! me(u ostalim! naeo i pitanje aneksije. /no! kao i pitanje :ardanela! na koje su 5usi polagali odavno veliku i opravdanu vanost! imalo je! istina! po njegovom izrinom naglaavanju! evropski karakter! ali je moglo da se pripremi za reavanje u duhu prijateljskog reciprociteta. $o je ponuda na koju je beka diplomatija odavno ekala i koja je obeavala veliko olakanje s te strane. 5uska ponuda bila je jo u toliko povoljnija! to je uz "osnu i 1ercegovinu obuhvatala i

577

Istorija Srba Vladimir orovi *ovopazarski andak. 2onuda Izvoljskoga dola je u isto vreme kad i vesti o mladoturskoj revoluciji! ali nezavisno od njih. /ba doga(aja izazvala su u "eu ivu aktivnost i! povezana! odluila su nov obrt u istoriji. +ad se reio da pristupi aneksiji posle ruske ponude i doga(aja u $urskoj 7rental je evropsku situaciju smatrao kao vrlo povoljnu. 5usijom se mislio nagoditi obeavajui joj prijateljsko dranje u pitanju :ardanela& nemaki pristanak je ve imao& Crancuska je bila neratoborna i zauzeta u 'aroku! Italiju je mislio paralisati tim! to e napustiti andak i tim dati dokaza da ne misli na dalje prodiranje i da aneksija ne znai za %ustriju nikakvu novu dobit! nego s tim naputanjem ak i jednu vrstu rtve. $im aktom nadao se dobiti i poverenje nove $urske! koja u stvari ima da dobije kao istu jednu svoju oblast! dotle u pola zakaparisanu s njihove strane. Ba 7nglesku! koja je %ustriju i uvela u "osnu! verovao je da nee! povodom aneksije! preduzimati nita ozbiljnije. Verujui u to! i oslanjajui se na apsolutnu pomo *emake! on se reio da za svoj postupak ne trai unapred saglasnost sila potpisnica "erlinskog +ongresa! koje su joj dale mandat! nego da ih stavi pred gotov in. Izuzetak je uinio samo sa 5usijom i Italijom! ali ni njima nije hteo da otkrije svoje prave namere i da ih obavesti u punoj meri. a Izvoljskim sastao se u "uhlau na imanju gro6a "erhtolda! tada austriskog poslanika u 2etrogradu! F. septembra. /n mu je tom prilikom stavio do znanja da namerava proglasiti aneksiju! ali mu nije hteo kazati rok. /evidno zato! da ovaj ne bi imao dovoljno vremena da pokua moda kakve druge diplomatske poteze! koji bi komplikovali stvar. /beao mu je samo da e ga o datumu obavestiti naknadno. Izvoljskom je i pre toga! posle prepiske s 7rentalom! bilo jasno da je aneksija na pragu i on je o tom! u +arlsbadu obavestio FF. avgusta i srpskog ministra inostranih dela! dr 'ilovana 'ilovanovia. 5usija nije mogla spreiti taj akt! govorio je on obilazei istinu o celoj stvari! niti zbog aneksije moe ui u rat. .edino to moe uiniti za rbiju to je da pomae njene zahteve za izvesne teritorijalne kompenzacije i preporuio mu je da ih trai. 2rema talijanskom kolegi $itoniju 7rental je bio jo vie uzdran. *jegov govor s njim o aneksiji imao je preteno akademski karakter i $itoni iz njega nije mogao zakljuiti ni kad e se aneksija izvriti ni u kom obliku. Upalo je posle naroito u oi ovo# dok je 7rental bio toliko zakopan prema svom savezniku on je! u isto vreme! bugarskom knezu Cerdinandu saoptio jasno da misli proglasiti aneksiju i pozvao ga je! u nedvosmislenoj 6ormi! iako diplomatski! da i "ugarska postupi prema svojim interesima. +nez je 3=. septembra doao u 2etu i imao je s 7rentalom due razgovore. Iako su posle i jedna i druga strana sporile! da je tad bila ugovorena paralelna akcija iznena(enja za $ursku ipak su neki! i to daleki poslanici na strani! kao gro6 +evenhiler u 2arizu! znali! da e biti proglaena u bliskom vremenskom roku bugarska nezavisnost i aneksija "osne. :iplomatski! taj potez je bio vrlo dobar. Iznena(ena $urska nee moi u isto vreme da reaguje na obe strane! pa e pod pritiskom doga(aja popustiti i snai se u novim prilikama. %kt o aneksiji upuen je stranim dvorovima F=. septembra! a javno je proglaen etiri dana docnije. "ugarska nezavisnost proglaena je jedan dan ranije. 7rental nije saekao ruski slubeni odgovor! a sve je stavio pred svrenu stvar. /n je tako! jednostrano i bez mnogo obzira! pocepao jedan me(unarodni ugovor i zaprepastio sav svet. am je car Vilhelm bio veoma raljuen i napisao je o 7rentalu! u svojoj impulzivnosti! nekoliko vrlo oporih rei. 7ngleski ministri izjavili su odmah! u ime vlade! da oni ne mogu priznati pravo ni jednoj sili da samovlasno menja me(unarodne ugovore. "iogra6 engleskog kralja 7dvarda VII pie! da nikad nije video svog kralja

578

Istorija Srba Vladimir orovi tako uzbu(ena kao onog dana kada je primio tu vest. U odgovoru caru Crancu .osi6u on je izneo jasnu kritiku takvog postupka. .ednostrani taj akt osudio je u svom odgovoru i car *ikola II. Izvoljskom je stigla vest o aneksiji kad je doao u 2ariz. "io je iznena(en i u dobroj meri ponien. U rbiji je proglas aneksije izazvao najvee uzbu(enje. 9ela zemlja oseala se teko pogo(ena. Udarac je bio namenjen ne toliko "osni i rbiji koliko srpskoj ideji i celoj srpskoj budunosti. %ustriska okupacija imala je privremen karakter! bar teoriski! i postojala je nada da e njenoj vladavini tu doi kraj kad narod "osne i 1ercegovine do(e do izraza. ad je ta vladavina postala de6initivna& aneksija je napravila od %ustrije trajnu balkansku silu. :ok bude te sile nema srpskog ujedinjenja& a budunost rbije! stenjene u uske granice! zavisie stalno od udi i interesa velikog i netrpeljivog suseda. 'imo sva oekivanja u "eu! aneksija je uzbudila isto tako i 9rnu 8oru. Iako su zategnutosti izme(u vladajuih krugova "eograda i 9etinja bile velike! u asu opte narodne ugroenosti obe su se zemlje nale brzo na istoj liniji. $rideset godina ranije! 3D@E. rbija i 9rna 8ora ule su u rat s $urcima zbog "osne i 1ercegovine& i u ovom asu one su bile ponovo spremne za to. .avno miljenje trailo je borbu. 'ada se dobro i znao i video nesrazmer snaga svet je! kao zapaljen! kliktao na uzbunu. Vlada je bila u ne maloj neprilici. :r 'ilovan 'ilovanovi! kao odgovorni ministar Inostranih :ela! nije bio za krajnje mere znajui da 5usija nije sposobna za borbu! da Crancuska daje jasno razumeti kako rat! zbog srpskog pitanja! u tom obliku! ne bi bio dovoljno shvaen u njihovim redovima! i da nas i druge sile ne bi pomogle u onoj meri koju mi elimo. /pozicija je verovala! da bi rusko javno miljenje moglo ipak uticati na vladu da bude energinija! mislei da u 5usiji prostranoj i beskonanoj! ima ipak vie snage nego to maloduni pretstavljaju. Verovalo se dalje! da e i $urska ustati na odbranu svojih prava i da bi se mogao stvoriti vojniki savez i s njom. U 2etrograd je s toga poslato vie javnih radnika! da ,obra(uju- javno miljenje i upuen je i sam *ikola 2ai& a u 9arigrad je poslat tojan *ovakovi. *ije trebalo mnogo vremena pa da se vidi da od saveza s $urskom nee biti nita. /na nije bila spremna za veliku borbu i misao o nekom ratu s %ustrijom tamo niko nije uzimao u ozbiljnu kombinaciju. 2retnje! bojkot robe i pregovaranje sa rbijom sluili su samo za to! da se pravi pritisak na "e kako bi se otud dobili to vei materijalni ustupci. U 2etrogradu javno miljenje osu(ivalo je Izvoljskog i imalo puno slovenskog i bratskog saoseanja! ali su svi odgovorni krugovi! u svakoj prilici! jasno naglaavali da oni ne mogu ui u rat. $o je naglaavanje bilo iskreno! sasvim iskreno! ali i naivno. /no je znailo bacanje oruja unapred i inilo je da protivnik ostane do kraja uporan i nepomirljiv. 5usija je ipak pokuala da uini sve to se moe. U sporazumu sa 7ngleskom i Crancuskom ona je predloila saziv jedne kon6erencije velikih sila! koja bi diskutovala promene odluka "erlinskog +ongresa i koja bi! me(u ostalim! nala neku ottetu i za rbiju. %ustrija je odbijala svako uee na kon6erenciji! ako unapred ne dobije jemstvo da njen postupak nee biti podvrgnut kritici i ako se unapred ne da pristanak na nj. Ba teritorijalne ustupke rbije nije htela ni da uje. *emaka! branila je naelno presti %ustrije kao velike sile i primala! sa tog gledita! bezuslovno sve ono to je "e traio. 7rental je odbijao evropsku kon6erenciju i s tim razlogom! to je pitanje "osne i 1ercegovine stvar samo $urske i %ustro0Ugarske. $aj razlog je bio pravno sasvim pogrean. 'andat za okupaciju nije dobila %ustrija od $urske nego od velikih sila& prema tome i odluka o promeni toga mandata treba da do(e sa iste strane. 7rental je to 579

Istorija Srba Vladimir orovi dobro znao i sam! ali kad je ve jednom poao putem gaenja me(unarodnih ugovora trebalo je njim ii i dalje. $urska je bila naisto s tim! da od evropske kon6erencije ne moe dobiti nita i da "osnu i 1ercegovinu ne moe povratiti. "ilo je me(utim! izvesnog straha da bi se traene koncesije rbiji mogle dati na njen raun! u andaku! ili na kom drugom mestu. I s toga je ona kad je videla da je "e voljan na materijalne ustupke! prihvatila rado pregovore na toj bazi i zavrila ih 3<. 6ebruara 34=4. +ad je svrila pitanje s $urskom %ustrija se spremala na obraun sa rbijom. U bekim krugovima sve je vie sazrevala misao! koju su naroito razvijali vojni krugovi sa e6om 8eneraltaba na elu! +onradom 1ecendor6om! da rbiju! kao opasno nacionalnistiko revolucionarno gnezdo! treba unititi. $u misao prihvatio je i sam 7rental. U jesen i zimu 34=D4. injeno je vie predloga ta treba uiniti s tom zemljom i kako je treba razdeliti. 2osle sporazuma s $urskom 7rental je iziao sa 6ormalnom optubom! da rbija radi protiv integriteta :unavske 'onarhije i da je s toga treba urazumiti i upozoriti na posledice. em toga on je izjavio! da u srpsko0austriskom sporu ne eli tu(ih posredovanja. +ako bi imao da se vodi taj spor u dvoje! izme(u jedne velike sile od pedeset miliona stanovnika i njenog suseda koji je bio dvadeset puta slabiji! nije bilo teko predvideti. 5e ,kanjavanje- nije silazila s usta! a s nemake strane u evropskim prestonicama se ozbiljno upozoravalo na mogunost rata. a svih strana poele su stizati prijateljske opomene u "eograd da rbija popusti i da se! osamljena! ne izlae strahovitom udarcu. 5usija je! me(utim! ipak pokuala! i to sa uspehom! da sprei prisiljavanje rbije na neposredne pregovore s "eom! koje bi vodila sama. *jezinoj akciji pridruila se i 7ngleska pozivajui se na 1aki sporazum! prema kome se ponuda neke sile za posredovanje! u interesu mira! ne moe smatrati kao uvreda. rpska vlada dala je 3D. 6ebruara izjavu! da ona od %ustro0Ugarske ne trai nita ni u politikom ni u privrednom pogledu& u bosansko0hercegovakom pitanju ona je digla svoj glas u toliko! u koliko je ono imalo evropski karakter. I u budunosti za nju e u toj stvari biti merodavan samo stav evropskih sila& ako ne priznaju otvoreno stanje primie takvu odluku i ona. $a izjava srpske vlade! s izvesnim ruskim izmenama! nije zadovoljavala u "eu! jer je ovaj traio izreno priznavanje aneksije. /d rbije je traen jasan i bezuslovan odgovor. :a bi prisilio Izvoljskog na poputanje 7rental mu je poruio! da e objaviti celu prepisku oko aneksije i tim njega lino dovesti u najnerijatniji poloaj. Izvoljski se bio veoma uplaio. /bjavljivanje te prepiske pokazalo bi belodano koliko je bio nesmotren i brzoplet i lien pravog diplomatskog oseanja i koliko je sam doprineo do stvaranja celog zapleta. *ezadovoljan odgovorom rbije i tim to je on predat svima silama a ne samo %ustriji! 7rental je preao na otvorenu pretnju. 2o saoptenju samog e6a austriskog 8eneraltaba na granicu rbije i 9rne 8ore upuena je ogromna vojska od 3!=A3.=== ljudi. +ad je rbija! na beki poziv na nove trgovake pregovore! odgovorila da bi trebalo ve sklopljeni ugovor podneti na nadleno odobrenje! a nove pregovore voditi samo na bazi reciprociteta! shvatio je to 7rental kao drzak stav malog suseda i naao je u tom odgovoru dovoljno razloga da! uz ranije pretnje! uputi novu! i jo odluniju. U tom opasnom asu! ponudio se ser 7. 8rej da on posreduje izme(u "ea i "eograda! uputivi u "e nacrt jedne izjave! koju bi srpska vlada imala dati austrijskoj. Uinio je to na dan pre zakljuka ruskog ratnog saveta u 9arevom elu! da e 5usija! u sluaju austriskog napada na rbiju! morati ostati neutralna. U "erlinu i "eu doznalo se odmah za taj zakljuak. I s toga su zahtevi 7rentalovi postali! prirodno! vei. 2retnjom rata protiv rbije on je sad hteo iznuditi priznanje aneksije ne samo od nje! nego i od velikih

580

Istorija Srba Vladimir orovi sila. U tom smislu je i govorio otvoreno engleskom poslaniku odbijajui predloeni nacrt. U taj mah dolo je nenadano nemako posredovanje u 2etrogradu. 2o naredbi dravnog sekretara +iderlen Vehtera zatraio je nemaki poslanik 3=. marta jasnu naelnu izjavu! da 5usija prizna aneksiju! inae e *emaka ostaviti bekoj vladi slobodne ruke. 2o reima kancelara! kneza "ilova! ,na terazije evropske odluke bio je baen nemaki ma-. $aj korak! koji je imao sadrajno karakter ultimatuma! doneo je odluku. Izvoljski je popustio i! da spase rbiju! dao pristanak. 7ngleska je odbila da uini slinu izjavu! nego je traila da se prethodno rei pitanje sa rbijom i 9rnom 8orom! ili! bolje reeno! traila je garantiju da ih %ustro0 Ugarska nee napasti. 7rental se kolebao dan0dva. Iako je postigao priznanje aneksije ili imao sigurne izglede da e ga postii on je! pod pritiskom vojnih krugova! hteo i da kazni rbiju. 2revladao je! ipak! bar za ovu priliku! zdrav razum. 7rental je najzad pristao! da od strane rbije primi izjavu koju je sastavio 8rej! a koju je on! posle izvesnih ispravaka! usvojio. 7ngleska! Crancuska! 5usija i Italija uinile su 3@. marta zajedniki demar kod srpske vlade! da joj olakaju odluku! koja nije bila laka. rpska vlada je popustila i uinila ono to se od nje! u interesu mira! trailo. %neksiona kriza tim je bila prividno mirno zavrena! ali je ostavila duboke tragove u 7vropi. ile su se bile jasno podelile u dva tabora# jedne koje su branile potovanje me(unarodnih ugovora! i druge koje su ih! oslanjajui se na silu! svesno povredile. rbija je bila! istina poniena! ali je iz ove krize izila vra i bolje povezana! svesna i opasnosti koju je prola i novih zadataka u budunosti. njom zajedno bila je duboko poniena i 5usija! koja posle ovog! sve do vetskog 5ata! nije ula sa %ustro0Ugarskom ni u kakve blie veze! a kamo li saradnju. .ugoslovensko pitanje aktom aneksije nije bilo zatvoreno& naprotiv! ono se tad tek javilo i pred nama i pred 7vropom u punoj ozbiljnosti. Ba to vreme u celom naem narodu oseala se neka vedra stvaralaka snaga. Umni privrednik Vladimir 'atijevi osnovao je 3D4@. god. sa jo nekim rbima drutvo 2rivrednik za plansko smetanje malih egrta! od kojih se imao obrazovati na srednji! trgovaki i zanatliski! gra(anski stale! koga nismo imali u dovoljnoj meri. 2rivrednik je preporuivao i organizacije zemljoradnikih zadruga! a iz njegova kruga je stvorena i rpska banka u Bagrebu. U "osni i 1ercegovini rbi su 34=F. god. osnovali drutvo 2rosvetu! koje je uzelo na sebe dunost da obrazuje kolovani srpski podmladak! koga je u tim zemljama bilo oajno malo! i da iri prosvetu u narodu na sve naine. 2rosveta je postala matica za sva ostala drutva u "osni! nacionalna i privredna! pomaui stvorena i podiui nova. /na je! s poetka! organizovala i prve zemljoradnike zadruge. Velik polet uzelo je od 34=A. god. sokolstvo! u kom su me(u lovenima prednjaili )esi. poetka su sokolska drutva nosila razna imena ;:uan ilni! /bili i dr.>! ali je od 343=. usvojeno zajedniko ime sokola. U privrednom ivotu izvesna naa mesta pokazivala su oevidan polet! koji se prenosio i na politika i na kulturna pitanja. koro sva glavnija mesta imala su svoje lokalne listove! me(u kojima je bilo vrlo dobrih! a u nekima ih je bilo i povie. Vodee uloge imali su rbobran u Bagrebu! koji je od 34=F. god. prozvao *ovi rbobran! Bastava u *ovom adu! rpska rije od 34=?. u arajevu! *arod od 34=@. u 'ostaru! /tadbina od 34=@. god. u "anjoj Guci. mru %ntona Cabrisa ;34=A.> izgubili su rbi u :almaciji mudrog i odlinog novinara! iji je list :ubrovnik bio veoma cenjen i vrio znatan uticaj. *ekoliko dobrih i dobronamernih knjievnih listova stvorilo je u svojim mestima prava mala kulturna sredita. U +arlovcima je "rankovo kolo bilo bolje i aktivnije od 'atiinog Getopisa! naroito za 581

Istorija Srba Vladimir orovi vreme dok mu je urednik bio 2. 'arkovi %damov! t. j. od 3D4?034=@. god. |iv knjievni centar bio je stvoren u 'ostaru oko njegove Bore ;3D4E034=3.>. "osanska Vila u arajevu! od 3DD?. god.! ima lepih nacionalnih zasluga! mada knjievno nije bila uvek na visini! isto kao i dubrovaki r( ;od 34=F. god.>. *a 9etinju je dugo postojao 8las 9rnogorca ;od 3D@<. god.> kao slubeni list. 2okretano je i nekoliko knjievnih listova ;9rnogorka! *ova Beta! Gua! :an! +njievni list>! ali nijedan od njih nije stekao veeg ugleda! mada je u njima sara(ivalo i nekoliko lica nesumnjive vrednosti. *eprijatno je! me(utim! delovalo na ceo srpski narod! to odnosi izme(u rbije i 9rne 8ore nisu postali bolji ni iza nestanka dinastije /brenovia. *ije bila nikakva tajna! da se kralj 2etar i knez *ikola nisu trpeli. 2oslednjih godina jIj i na poetku jj veka crnogorski knez nije vie uivao u narodu onaj glas koji je imao posle sjajnih pobeda i osamdesetih godina. /n je bio darovit ovek! s puno poleta! s izvesnim knjievnim nastojanjima! ali autokrata! tat i podloan uticajima. +ao na svima dvorovima i oko njega je bilo ulizica i spletkara! koji su bili u toliko opasniji! to je cetinjski krug kneev bio mali i ogranien. vi bolji ljudi iz 9rne 8ore! kneevi saradnici i junaci! kao 'arko 'iljanov! .ole 2ileti! 2eko 2avlovi! Gazar oica! |arko Gjeevi! 'ao Vrbica i dr.! pali su u nemilost ili se morali povlaiti. U zemlji nisu mogli da se zadre ni mnogi rbi sa strane! koji su dolazili da tu rade. impatina iz daleka! romantiarski idealisana! 9rna 8ora je bila uboga mala zemlja gde se teko ivelo i gde se s toga na svaki zavidniji poloaj gledalo i eljno i prekorno. 2isma o 9rnogorcima Gjub. *enadovia! pisana s puno zasluene hvale i ljubavi! samo su jedna strana medalje. /d prekora nije nikad bio te(en ni sam dvor. U poslednje vreme protiv kneeva reima ustajala je naroito omladina! koja se kolovala na strani! a posebno u rbiji. "ilo je u njezinoj kritici dosta linog! ali i dosta naelnog. udarala su se nova gledita sa osvetanim patriarhalnim navikama& sukobljavala su se ambicije mladih i kolovanih sa nasle(enim tradicijama plemena i kuia. +nez sam nije rado ulazio u saradnju s mladima! jer mu je njihov metod izgledao mnogo nasrtljiv. *jihovo dranje on je tumaio kao neukusnu imitaciju srbijanske partiske borbe i osu(ivao ga je. Verovao je ak! da ljudi iz rbije namerno guraju omladinu protiv njega. Bnajui to! bosanska vlada je smislila pakleni plan. :a bi pred aneksiju napravila jaz izme(u slubene 9rne 8ore i rbije to dubljim ona je uputila jednog svog poverenika! gor(a *astia! u rbiju. /n se imao tamo pretstaviti kao narodni muenik koji je morao da bei iz arajeva i stupiti kao agent izaziva u veze s crnogorskom omladinom i nagovarati je na teroristika dela protiv cetinjskog dvora. /n je doista uspeo da bude primljen s poverenjem i da mu izvesni crnogorski omladinci pri(u iskreno! ogoreni na kneevo gonjenje opozicije i rasputanje *arodne kuptine. U tim krugovima spremile su se nekolike bombe za teroristika dela. +ad su one bile upuene u 9rnu 8oru cetinjske vlasti bile su unapred obavetene i uspele su da ih prona(u i pohvataju donosioce pre ikakve tete. $a bombaka a6era bila je! prirodno! silno naduvana od austriske tampe! ali njoj su! na alost! naseli i cetinjski vlastodrci! iako im je! za vremena! bila skrenuta panja s najestitije strane o *astievoj ulozi. reom! u odlunom asu! za vreme aneksione krize! cetinjski dvor se trgao i priao rbiji! da zajedno prihvate borbu! i tako je ta austriska spletka ostala bez eljenog dejstva. kandal sa lanim dokumentima! koja je! po isporuci 'inistarstva Inostranih :ela u "eu! publikovao s optubama na srpsku vladu istoriar! pro6esor bekog Univerziteta! dr 1. Cridjung! bio je dalji dokaz neskrupuloznosti austro0ugarske diplomatije u borbi protiv rba. Ba to vreme veoma se zaotrila borba izme(u "ea i 2ete. 'a(arska nezavisna stranka! na elu sa +outovim sinom! traila je stvarnu emancipaciju 'a(arske od 582

Istorija Srba Vladimir orovi %ustrije! i u tom duhu zahtevala je ma(arsku dravnu banku! ma(arsku vojsku ili bar ma(arski jezik u vojsci i druge stvari! koje bi imale da im donesu potpuno samostalne ustanove. "eki dvorski krugovi ustali su energino protiv toga. /d 34=<. god. poela je otra parlamentarna borba s raznovrsnim krizama. *a izborima 34=?. god. ujedinjena ma(arska opozicija odnela je odlunu pobedu. "e je tad morao da uvede jednu vrstu komesarijata. U toj borbi i "e i 2eta paljivo su pratili dranje rba i 1rvata& obe strane mamile su ih raznim obeanjima. 'a(ari su ak traili i veze sa rbijom i pravili demonstrativne izlete u "eograd. "eki klerikalni krugovi uticali su na 1rvate. %li kod rba i dobrog dela 1rvata delovalo je ovog puta iskustvo iz 3DAD. god. *isu vie hteli da rade za raun "ea! koji im se onako lepo oduio. rpski politiari polazili su sem toga sa gledita! da je u naem interesu svako slabljenje kompaktne mase :unavske 'onarhije i da radi toga treba pomagati nastojanja 2ete. *a 5ijeci se 34. septembra ;F. oktobra> 34=?. sastalo A= hrvatskih narodnih poslanika iz 1rvatske! :almacije i Istre i izjasnilo svoje simpatije za ciljeve ma(arske borbe za narodno samoopredeljenje i za ustavna prava i slobode. U istom smislu izjasnilo se i FE narodnih poslanika srpskih iz istih zemalja! skupljenih u Badru! <. ;3E.> oktobra. *askoro potom! kao 'a(ari! i srpskohrvatske opozicione stranke obrazovale su svoju koaliciju F4. novembra ;3F. decembra> 34=?. god. Ba svoju saradnju one su traile! uz prisajedinjenje :almacije 1rvatskoj! radikalnu izmenu uprave u 1rvatskoj i ustavne garantije za punu slobodu politikog rada i uverenja. $o tim opravdanije! to su same ma(arske vo(e priznavale! da je prema hrvatskom narodu postupano nasilniki i nepravedno. *a izborima 34=E. god. rpskohrvatska +oalicija dobila je jaku relativnu veinu i zadrala je! pored svih smetnja od strane bekih krugova i dravnih komesara u 1rvatskoj! sve do 343D. god. Bbog takvog svog dranja rpskohrvatska +oalicija se zamerila "eu i naroito vojnim krugovima! ali se domalo razoarala i u ma(arskoj koaliciji. Uplaena pretnjom Cejervarijeva ,komesarskog- kabineta! odnosno predlogom .osi6a +rito6ija! ministra Unutranjih :ela! da e se u Ugarskoj uvesti opte pravo glasa! ma(arska koalicija se tokom 34=E. god. pokazala sklonom za poputanje i primila je F?. marta vladu pod pretsednitvom dvorskog kandidata d0ra %. Vekerla. vladom zajedno! ona je primila i itav niz bekih dvorskih shvatanja! naroito u pitanju odnosa prema rbima i 1rvatima. :avana obeanja o popravci reima bila su brzo zaboravljena& ta vie! s njene strane dola su nova nasilja. am knez "ilov! u svojim 'emoarima kazuje! kako je! dok je bio sa slubom u "ukuretu! i ,suvie estoposmatrao! koliko je ,5umune i rbe bezgranino ogoravalo meanje ludila veliine i psiholoke kratkovidosti! 6anatine netrpeljivosti i advokatske rabulistike! koje je karakterizovalo ma(arsku politiku prema narodnostima-. tvaranje rpskohrvatske +oalicije! na kom su s hrvatske strane ivo radili Cranjo upilo i dr %nte $rumbi! a sa srpske vetozar 2ribievi! bio je jedan od najsrenijih poteza nae narodne politike. 'esto srpsko0hrvatske borbe! koja je mogla biti samo na korist neprijateljima! dola je razumna saradnja! koja je sve nae probleme imala da posmatra sa jednog vieg gledita nacionalne budunosti. rbi i 1rvati imali su da slue ne kao oru(e tu(im koncepcijama! nego da delaju onako kako zahtevaju njihovi ivotni interesi. 2rirodna je stvar! da su se na stvarnu koaliciju oborili svi beki krugovi i oni kod nas koji su bili s njima u vezi ili koji u svojoj ovinistikoj kratkovidosti nisu mogli da sagledaju sutinu stvari. 1rvatima u +oaliciji se prebacivala ne samo veza sa 'a(arima! nego jo vie to! da su se upregli u srpska kola. I to zato! to su izvesne vo(e koalicije ;kao! na pr.! ugledni knjievnik +savar candor galeski> bili otvoreni pobornici jugoslovenske ideologije i traili dodira sa "eogradom.

583

Istorija Srba Vladimir orovi

Balkanski ratovi
*ade koje su se polagale u mladoturski reim nisu se pokazale kao opravdane. Blo od koga je patila $urska bilo je mnogo dublje! nego to su zamiljali mladi re6ormatori i ono se nije moglo otkloniti ni brzo! ni lako! ni obinim administrativnim merama. Uz mladoturke pristali su! u glavnom! samo mla(i o6iciri i neto inteligencije& ostalo stanovnitvo bilo je pasivno i nastavljalo je ivot i rad onako kako je bilo sviklo. 2okuaj reakcije u prolee 34=4.! istina! nije uspeo i stao je prestola autokratskog i podozrivog i do neverovatnosti per6idnog sultana %bdul 1amida! mesto koga je doao bezvoljni i piu odani 'ehmed V! ali to nije nimalo znailo da $urska u stvari ozdravlja. *aprotiv. 'ladoturci su izvesnim svojim prekim merama izazvali otpor na vie strana. Vo(eni liberalnim duhom oni nisu hteli! kao stari reim! da islam smatraju kao glavnu osnovu dravne politike. Verovali su! da je taj sistem bio glavna smetnja priljubljivanju hriana turskoj dravi i da je to u 7vropi bio glavni razlog to su u svima sporovima hrianske simpatije bile manje0vie na strani turskih protivnika. +ao neravnopravni hriani nisu mogli nikad postati pravi prijatelji $urske. toga su mladoturci mesto verske kohezije istakli dravnu! otomansku! u nadi da e s njima imati vie uspeha. %li su se strano razoarali. vi neturci! a naroito %rapi u %ziji i %rbanasi u 7vropi! ustali su protiv otomanizacije. 2rotiv nje su se digle i hrianske nacionalne grupe! koje su bile svesne svoje narodnosti i koje su! prirodno! traile veze i dodir sa svojim sunarodnicima u susednim slobodnim dravama. 1riani su! u opte! bili na muci. *ovi reim traio je od njih saradnju! ali im za nju nije davao nita sem naelne ravnopravnosti! koju lokalne vlasti i konzervativne mase! uivele u starim navikama! nisu htele da provode. Gjute na njih zbog privremenog pomaganja mladoturaka one su im ak pravile i pakosti i svu osvetu su! u glavnom! iskaljivali na njima. $o se naroito doga(alo za vreme arbanakih ustanaka. %rbanasi! koji su bili s planom povla(ivani u vreme %bdul 1amidovo! nisu mogli da se pomire s reimom mladoturaka! koji nisu trpeli nikakvih izuzetnih plemenskih povlastica i koji su i od %rbanasa hteli napraviti poslune podanike! kakvi su imali biti i svi drugi. Ve prolea 343=. izbio je njihov prvi ustanak. $aj ustanak pomagale su donekle "ugarska i 9rna 8ora! hotei da ga iskoriste! ali ga one nisu izazvale. tanje duhova bilo je takvo! da se na mnogo strana raunalo sa raspadom i slomom $urske. "alkanske drave bile su na oprezu. U jesen! sredinom oktobra! 34=4. sastali su se u 5akoni(iju ruski car *ikola II i talijanski kralj Viktor 7manuil. *a tom sastanku osnovna stvar je bila u tom! to je 5usija napustila svoju tradicionalnu politiku! da balkanska pitanja raspravlja prvenstveno s "eom! nego to je ula u saradnju s 5imom. $a saradnja iako nije bila otvoreno uperena protiv %ustro0Ugarske bila je uperena posredno. /na je vezala ruke bekoj vladi ne dajui joj da otad! bez obzira na interese suseda! sprema svoje agresivne planove& a to je jo vanije! dizala je samopouzdanje balkanskih naroda! kojima je porueno da se bez straha razvijaju. U 5akoni(iju je priznato naelo ,"alkan balkanskim narodima- i odatle je dola poruka o stvaranju bliih veza me(u balkanskim narodima! to je ruska vlada svesrdno preporuivala od zavretka aneksione krize. 5uska misao je bila! da se stvori jedan balkanski savez! u koji bi ula i $urska! a kome bi bio glavni cilj da uva "alkan za balkanske narode. $aj plan je prihvatila i rbija. %li su protiv njega odluno bile "ugarska i 8rka! jer je $urska bila jedino podruje! na kom su oni mogli ostvariti svoje nacionalne ideale. rbiji je $urska bila potrebna naroito zbog oluna! koji je bio postao njena glavna izvozna luka i preko koga je ona jedino dobijala vojne potrebe iz Crancuske. %li je i ona postepeno prihvatala

584

Istorija Srba Vladimir orovi gledita o6ije i %tine. $ome su u velikoj meri doprineli mladoturci! koji su! kao o6iciri! bili mahom nemaki (aci! pa s toga prihvatali politiku orientaciju prema "erlinu i posredno prema "eu. em toga! $urci su dobro znali da taj savez ne bi bio iskren za budunost! i da i rbi! i "ugari! i 8rci spremaju jednog dana akciju za uklanjanje njezine vlasti iz 7vrope i za oslobo(enje svojih sunarodnika iz njihova ropstva. 5adi toga su $urci ve krajem 34=4. god. ponudili savez %ustriji kao glavnom protivniku saradnje balkanskih naroda i njihovih o6anzivnih planova. %ustro0Ugarska vlada pokuala je za to vreme da u svojim zemljama smiri donekle narodno nezadovoljstvo. U 1rvatskoj je bio smenjen baron 5auh poetkom 343=. god. i postavljen je novi ban! ueni pravnik dr *ikola $omai. /n je! sporazumno sa sudom! likvidirao veleizdajniku parnicu protiv rba. U "osni i 1ercegovini proglaen je A. ;3@.> 6ebruara 343=. ustav! sa vrlo ogranienim parlamentarnim reimom. Izborni sistem je bio sloen# sa verskom podelom u tri kurije ;inteligencije i velikih posrednika! gra(ana i teaka>& na elu uprave ostao je vojnik& vlada je bila neodgovorna. abor je mogao raspravljati samo o lokalnim pitanjima i nije imao nikakva uea u ustavnim telima cele monarhije. +rajem maja iste godine doao je u arajevo i 'ostar car Cranc .osi6 I! da sankcionie delo aneksije. %li sve te mere nisu nita pomogle. rpski element "osne i 1ercegovine bio se potpuno obrnuo prema rbiji i eleo je samo jedno# da svoju sudbinu vee za njegovu. *a dan otvaranja bosanskog sabora F. ;3?.> juna 343=.! u znak protesta! mladi student "ogdan |eraji izvrio je neuspeli atentat na poglavara zemlje 'arijana Vareanina! a potom je ubio samog sebe. 5anije! u 1ercegovini! oekivalo se ujedinjenje sa 9rnom 8orom! ali prilike u toj zemlji! posle gonjenja opozicije i bombake a6ere! uticale su veoma ivo da ohladni ranije oduevljenje. +nez *ikola! koji se posle pedeset godina vladavine! na Veliku 8ospojinu 343=.! proglasio za kralja imao je jo dosta potovatelja! ali se od njegove uprave nije vie mnogo nadalo. Uboga 9rna 8ora privlaila je srpski svet svojom slobodarskom tradicijom! a kad se ta poela guiti gubilo se s njom i sve drugo. .er ogoljeli suri kr katunske i njoj susednih nahija nije imao nikakve druge privlane snage. U rbiji! me(utim! za vlade kralja 2etra! carevala je puna sloboda i narod je! nikim nespreavan! odluivao suvereno o svojoj sudbini. 9rnoj 8ori smetalo je dalje i to! to se njene spoljanje politika kolebala! i to su od 34=4. god. poela neka saaptavanja sa "eom! koja su publici izgledala sumnjiva! dok se politika rbije orientisala sva prema 5usiji. 'a(arska vlada udruene opozicije! poto je 'onarhiji uinila dragocenu uslugu prilikom aneksije! pala je 343=. god. i za e6a ma(arske nove vlade doao je bivi hrvatski ban gro6 +uen 1edervari. :a bi skrenuo panju ma(arskog politikog sveta od unutranjih pitanja! i kao dvorski ovek! on je domalo otvorio krizu u 1rvatskoj! me(u rbima i 1rvatima. 2osle neuspeha *ikole $omaia da na izborima dobije vladinu veinu i njegova otstupanja! za bana je doveden poetkom 343F. god. lavko 9uvaj! koji F3. marta ;<. aprila> ukinu ustav i postade komesar. 'alo potom! FD. juna! bi ukinuta i srpska crkvena autonomija. $aj pritisak izazvao je razumljivu reakciju! i to u asu kad su se na "alkanu spremali sudbonosni doga(aji. %lbanski ustanak! i pored energinih mera mladoturske vlade! nije se dao uguiti i nastavio se i 3433. godine. /n je uneo nemir i nesigurnost u celom susedstvu. %li glavni plamen na "alkan bacila je Italija u jesen te godine. 3E. ;F4.> septembra! kad je objavila rat $urskoj! da bi posela $ripolis. /na se! istina! na zahtev %ustro0Ugarske i po savetu drugih sila! trudila da sukob ogranii na podruja van "alkanskog 2odruja! ali je 585

Istorija Srba Vladimir orovi trud ostao uzaludan. 5at objavljen $urskoj morao je uneti posebnu psihozu u celu tu dravu! u toliko vie! to je napada bila jedna velika sila! koja je dotle zastupala naelo status iuo u $urskoj i koja je na "alkanu imala mnogo veza i uticaja. 2rva posledica tog rata bilo je ubrzavanje rada na sklapanju saveza balkanskih drava. :otle! pregovori su ili sporo i teko& posle objave tog rata! u opasnosti da velike sile ne ponu kakvu akciju i na "alkanu! balkanske drave su same osetile potrebu da se priblie i sporazumeju. Ve F4. 6ebruara 343F. sklopili su dr 'ilovan 'ilovanovi i Ivan 8eov srpsko0bugarski savez& iza toga je doao bugarsko0grki savez 3E. maja! a 34. juna bila je potpisana srpsko0bugarska vojna konvencija. avez izme(u rbije i 9rne 8ore uglavljen je 3A. septembra. rpsko0bugarski ugovor imao je cilj! da te dve drave garantuju uzajamno ,dravnu nezavisnost i nepovrednost dravne teritorije-! i to punom vojnikom saradnjom u sluaju napadaja jedne ili vie sila. )lan F. tog ugovora imao je ovu odredbu# ,/be ugovorne strane obvezuju se da priteknu jedna drugoj u pomo celokupnom svojom snagom u sluaju! da ma koja velika sila anektira! okupira ili vojniki zauzme! ma i privremeno! ma koji deo balkanske teritorije koja se sada nalazi pod turskom vlau! ako jedna od njih smatra to kao protivno njenim ivotnim interesima i kao casus belli-. U tajnom dodatku tom ugovoru! u l. 3! predvi(ena je mogunost zajednike akcije protiv $urske! ako u njoj nastupi stanje koje bi ugroavalo nacionalne i dravne interese obeju drava ili jedne od njih! ili ako bi uopte dola u pitanje teritorialna likvidacija $urske 9arevine. U l. F "ugarska je priznavala rbiji oblast severno i zapadno od car0planine! a rbija "ugarskoj oblast istono od 5odopa i reke trume. Ba podruje izme(u tih oblasti odre(ena je! u krajnjem sluaju! ako ne bi dolo do sporazuma! arbitraa ruskog cara! koja bi bila obavezna za obe ugovarake strane. 5uska vlada imala je biti unapred obavetena u sluaju da se balkanske drave ree na vojniku akciju protiv $urske. 2rirodno je potom! da je carska vlada dobila sva obavetenja o savezu! pri ijem je sklapanju njena diplomatija imala i inae ivog uea& ali su saveznici eleli da njihov ugovor ostane u tajnosti. U vojnoj konvenciji izme(u rbije i "ugarske bila je podrobno predvi(ena vojnika saradnja izme(u te dve drave. /na je u l. <. dolazila u obzir prema %ustro0 Ugarskoj samo onda! ako nastupi situacija predvi(ena u pomenutom l. F. ugovora! ili ako %ustro0Ugarska neposredno napadne rbiju. Ugovor i konvencija nemaju nijedne take! koja bi nosila o6anzivan karakter protiv :unavske 'onarhije. Isti je sluaj i sa srbijansko0crnogorskim ugovorom u tom pogledu. )l. <. vojne konvencije glasio je doslovce ovako# ,%ko %ustro0Ugarska napadne rbiju! "ugarska se obavezuje da odmah objavi rat %ustriji i da polje u rbiju vojsku! koja ne moe biti manja od F==.=== vojnika! a koja e udruena sa srpskom vojskom dejstovati de6anzivno ili o6anzivno protiv %ustro0Ugarske. "ugarska je u istoj obavezi prema rbiji! ako %ustro0 Ugarska! pod ma kakvim izgovorom! sa pristankom ili bez pristanka $urske! polje svoju vojsku u *ovo02azarski andak i rbija bude prinu(ena da joj objavi rat ili da! radi zatite svojih interesa! uputi svoju vojsku u andak i time izazove oruani kon6likt sa %ustro0Ugarskom-. 2od uticajem talijanskog rata javili su se u $urskoj pokreti i prave pobune inovnika i vojnika! koji nisu hteli da protiv %rnauta upotrebljavaju preke mere i oruje. %rnauti su bili dobri podanici ranije i uvek za $ursku pouzdaniji od sumnjivih hriana. +ako je u ustanku uestvovalo i dosta muslimanskih %rbanasa uli su se i protesti# zato da pravoverni diu svoje ruke na jednovernu brau. *a tom pitanju pao je poetkom jula 343F. ceo turski kabinet! a u novu vladu uao je! kao ministar unutranjih dela! %rbanas 586

Istorija Srba Vladimir orovi Cerid0paa. %ntihriansko raspoloenje uzelo je maha u celoj $urskoj# kao pobednici! u ogromnim masama! s orujem u ruci! %lbanci su uli u sva glavna mesta +osovskog Vilajeta. :a deluje na njih sam je sultan 'ehmed bio doao na +osovo. I %ustro0 Ugarska je dola na misao! da deluje u korist %lbanije. .edno! da jaanjem %lbanaca slabi srpske pozicije! a drugo da tim potisne suparniki talijanski uticaj me(u %lbancima. %lbancima se imala dati iroka autonomija! i to oevidno na raun svih ostalih hrianskih podanika. I to je bilo jo nepravednije! to je tvrda odluka da se autonomija dade u prvom redu samo njima! i nikom drugom. %ustriski predlozi u tom pogledu! iznoeni tokom avgusta te godine! naili su na protivnost kod velikih sila! a jo vie kod balkanskih hrianskih naroda. 2o njihovoj elji 5usija je traila! da se povlastice dane %lbancima proire i na ostale hriane i otvoreno je prihvatila njihovu stvar. "alkanski saveznici delovali su u tom pravcu i kod 2orte. %lbanci i razdraene muslimanske mase vrile su za to vreme razna nasilja! a u +oanima i "eranama i prave pokolje hriana. +ralj *ikola obratio se zbog toga za posredovanje velikim silama! a svoje balkanske prijatelje molio je za podrku. $urska! pouzdavajui se u %ustro0Ugarsku i *emaku! ostala je nepopustljiva. cta vie! 33. septembra ona nare(uje mobilizaciju deset evropskih divizija i odre(uje etiri dana potom demonstrativne manevre na bugarskoj granici. "alkanski saveznici! poto su se uzalud obratili velikim silama da spree turske vojne pripreme! objavili su 3@. septembra svoju mobilizaciju. Velike sile! s puno me(usobnog nepoverenja! izjavile su! da one ,uzimaju u svoje ruke- pitanje izvo(enja re6orama u $urskoj! a balkanskim dravama saoptile su! da njihova vojna akcija! ma kako ispala! nee izmeniti teritorialno stanje na "alkanu. 5usija je ozbiljno opominjala i u "eogradu i u o6iji! da se ne gazi u rat. Iz Gondona i 2ariza! kao i iz 2etrograda! savetovalo se rbiji da ostane mirna! jer je skoro izvesno austrisko posredovanje na srpsku tetu. :a je bio iv dr 'ilovan 'ilovanovi! koji je do leta 343F. vodio srpsku spoljanju politiku! moda bi se "eograd malo i uzdravao! jer je 'ilovanovi! inae ovek re(e vrednosti! mnogo polagao na strane savete. %li se u taj mah na elu srpske vlade nalazio *ikola 2ai! koga! i pored starosti! nije naputao stari zavereniki zamah i duh reskiranja. em toga! u rat je energino gurala "ugarska! a pomagala je i 8rka. :a prekrati dalja pregovaranja! koja nisu obeavala ono to se elelo! rat je objavio prvi crnogorski kralj *ikola F?. septembra. %ustro0Ugarska! na iznena(enje mnogih! nije preduzela nita energino da sprei rat. U "eu se tvrdo verovalo! da e "ugarska imati nekih uspeha! ali da e $urska tui rbiju. I to im ne bi bilo neprijatno. $urska bi utedela %ustriji nezahvalne mere! da obuzdava srpske pretenzije. em toga! u "eu se verovalo da e borbe trajati dugo i da e iscrpeti sve neprijatelje. % oni sami spremali su se od prvog asa da bi mogli posredovati i iveli su u uverenju! da svi konci ostaju i dalje u njihovim rukama. 9rna 8ora objavila je prva rat po bugarskom predlogu. aveznici su hteli videti kako e ta objava rata delovati na velike sile! a posebno na %ustro0Ugarsku. %ko one rat energino spree! onda e se ostali saveznici uzdrati od dalje akcije. 9rna 8ora nije se izlagala velikoj opasnosti! jer! ako bi je sile zaustavile! one bi se i zauzele za nju! a ako je puste da ratuje priskoie joj i drugi saveznici. 2ai je zazirao od "ea i gledao je! da na svaki nain osigura bugarsku saradnju u sluaju austriskog napada. "ugarski dravnici dali su srpskoj vladi izjavu! da e! ako %ustrija napadne rbiju zbog ovog rata! napustiti borbu s $urcima ,i okrenuti se svi protiv %ustrije-. Ba balkanske saveznike bilo je od sree! to je *emaka bila u taj mah protivnik svakog njihova spreavanja i to to svoje gledite nije krila ni prema "eu. .er to je u velikoj meri obuzdavalo sve

587

Istorija Srba Vladimir orovi one elemente u dunavskoj prestonici! koji bi hteli da u spoljanjoj politici :vojna 'onarhija postane aktivnija. *emaka je u taj mah iskreno elela lokalizaciju rata na "alkanu i u tom je pravcu sara(ivala sa silama $rojnog porazuma. % bez potpore "erlina %ustro0Ugarska nije mogla pomiljati ni na kakvu avanturu. 5at $urskoj objavljen je A. oktobra 343F. $o je bio jedan od najpopularnijih ratova u naoj istoriji. *ekoliko vekova od jIV0jIj! sve epsko doba naeg naroda ispunjeno je samo predanjem o borbama krsta s polumescom! ,za krst asni i slobodu zlatnu-. )itavi narataji naeg naroda vaspitavani su etikom kosovske epopeje. *ajvei deo mesta nae nemanjiske prolosti! kao 5as! 2rizren! 2e! koplje! 2rilep i klasino +osovo& najslavniji spomenici nae kulture! kao 8raanica! opoani! :eani! Gesnovo! *agoriino! +ratovo i drugi manastiri! nalazili su se pod $urcima. ,/namo! knamo- bio je stari pokli nekolika naa narataja! i sa knezom pesnikom iskreno se zaklinjalo# /namoe... 2okoj dobiu dui +ad rbin vie ne bude robe $urci su iskoristili nae rastrojstvo i slabost i nainili su nas robljem. *ikad! za pet vekova! nisu uspeli da nas naine kao iskrene prijatelje& izmeu raje i gospodara nije bilo ni pravog izmirenja. /d kraja jVII veka proces srpskog osloba(anja sve je vie uzimao maha i duhovno i stvarno. 2oela je 9rna 8ora! a od poetka jIj veka prihvatila je to delo rbija. 8od. 3D@E0D. pokuaj oslobo(enja nije uspeo. nage rbije i 9rne 8ore nisu bile dovoljne! da nateraju tambol da tone u more! kako su eleli nai pesnici. /vog puta taj zadatak imale su da izvre ujedinjene snage balkanskih saveznika. 2rvi put u istoriji "alkana istupili su zajedno rbi! "ugari i 8rci protiv jednog neprijatelja. I sama ta pojava bila je simpatina! obeavala je mnogo za budunost i dizala duh. $o nije bio nikakav osvajaki rat! nego isto delo oslobo(enja svojih sunarodnika. U evropskoj $urskoj $urci su uvek bili i ostali manjina! a ni islamski i islamizirani element nije bio u veini prema hrianima. rbija se za ovaj rat bila odluno spremila. Imala je novo i solidno oruje! naroito dobru artiljeriju! dovoljno municije i ure(en teren. Vojniki ljudski material bio je odlian. $o je na seljak! izdrljiv! smotren! zadovoljan s malim! dobro opremljen i s razumevanjem i ljubavlju upuen u znaaj cele akcije! koju je i sam! od materine sise! znao i razumeo. /dziv u vojsku bio je neoekivan. rbija je digla A=F.F== ljudi za rat. *aroito je sjajan bio o6icirski kor& pun oduevljenja! eljan velikih podviga! spreman za najvea portvovanja. rpska vojska! otkad postoji! nije sigurno nikad bila u boljem stanju. njom zajedno i celo nae drutvo bilo je eljno velikog pregnua. :uhovne i moralne krize poslednjih godina behu od aneksione krize! zamenjene periodom nacionalne vere i dubokim uverenjem da se naa narodna sudbina mora popraviti. 2olitika narodne slobode dala je sjajne rezultate pod vo(stvom vo(a koji su znali ta hoe i kuda vode& i vladina veina i opozicija bile su u osnovi vo(ene istim idealima. *aa narodna nauka! na elu sa umnim i vidovitim .ovanom 9vijiem! dizala je duh& knjievnost je tada dala najbolje rodoljubive stvari i u prozi i u stihu. 9eo svet je bio na isto da se u rat ulazi s najteom dilemom# ili neuspeti! pa tim sahraniti celu budunost osoboditeljke rbije! ili uspeti! pa tim stvoriti nove uslove za dalji rad i okajati sve ranije pogreke. 2re rata! 3. oktobra balkanski saveznici! sem 9rne 8ore! zatraili su od 2orte administrativnu oblasnu autonomiju po naelu etnike podele! s guvernerima iz neutralnih drava! "elgije i cvajcarske. *adzor nad re6ormama vrili bi pretstavnici

588

Istorija Srba Vladimir orovi velikih sila i balkanskih drava. $urska je na taj zahtev odgovorila prekidom diplomatskih odnosa s balkanskim dravama! poto je idueg dana sa saveznike strane dola objava rata. 5at je doneo srpskom oruju sjajne uspehe. Iz obzira prema %ustro0Ugarskoj ni 9rna 8ora ni rbija nisu uputile vee vojnike odrede prema *ovopazarskom andaku. 9rnogorska vojska je poela glavne operacije prema $uzima i kadru! a slabija vojska krenula je prema "ijelom 2olju! 2ei i :eanima. 9rnogorsko prodiranje ilo je s poetka dosta lako i brzo! jer $urci prema njima nisu imali dovoljno vojske! ali su im naskoro zapele operacije pred kadrom. 9rnogorci nisu imali spreme za osvajanje tvrdih gradova& naroito im je nedostajala teka artiljerija. *jihovi odredi vrili su nekoliko puta jurie na dobro utvr(eni $arabo i "ardanjolt! ali ih nisu mogli savladati i pored tekih gubitaka. toga se moralo prei na dugu opsadu. 8rad je junaki branio %lbanac 7sad0paa! koji je znao! i pored crnogorske opsade! da na(e puta za svoje snabdevanje na dve0tri strane. "orbe na srpskoj granici poele su kod 'erdara i pre objave rata! a glavne operacije od E. oktobra. 8lavnina srpske vojske! s prestolonaslednikom %leksandrom na elu! bi upuena prema koplju! dok je jedna armija operisala preko +osova! a druga bila upuena na saradnju s "ugarima. 8lavna borba oekivala se na /vem 2olju. %li su $urci! da bi preduhitrili rbe! poli nenadano u akciju i presreli su iznena(enu srpsku vojsku kod +umanova. U tekoj dvodnevnoj bitci! 3=. i 33. oktobra! rbi su potukli tursku vardarsku armiju Beki0pae! i to tako snano i odluno! da se ona nije mogla pribrati sve do "itolja. 2obedonosna srpska vojska ula je ve 3<. oktobra u koplje i nastavila odmah dalje prodiranje prema jugu. I ostale srpske armije napredovale su s uspehom. U isto vreme odneli su i "ugari svoju prvu pobedu kod Gozengrada i posle kod Gile0"urgasa. $urci su bili odbaeni na celoj liniji! nemajui nigde ni jedne pobede. $aj neoekivano brzi poraz $uraka izmenio je odmah i politiku situaciju. /pti glas javnog miljenja u 7vropi bio je! da balkanske narode ne treba liavati plodova njihovih pobeda. $o miljenje vladalo je i kod glavnih evropskih dvorova& njega je ak otvoreno zastupao i car Vilhelm. 2od tim uticajima morala je da poputa i beka vlada! u kojoj se inae nije krilo uverenje! da je slom turske vojske u isti mah i posredni poraz %ustrije. U "eu se videlo jasno! da zbog dranja 5usije! pa i *emake! nee biti mogue vratiti rbe iz tare rbije i da se hteli0nehteli moraju pomiriti sa jaanjem rbije uopte. %li se zato poelo odmah smiljati kako da se srpski dobitak to vie umanji i kako da se oslabi presti rbije koji je neobino porastao. .er srpske pobede nizale su se brzo i bile su nesumnjive. +osovska vojska zavladala je bez muke celim +osovom i tarom rbijom i njeni odredi izbili su ve ?. novembra preko %lbanije na more. Ujedinjenje srbijanske i crnogorske vojske izvreno je 3?. oktobra! posle toliko vekova! kao ostvarenje davnog sna. 8lavna srpska vojska! kumanovska pobednica! imala je krvavih borbi na 2risatu kod 2rilepa i kod %linaca na "akarnom 8umnu! gde su $urci hteli da je zadre dok se ne utvrde u "itolju. U etverodnevnoj tekoj borbi oko toga grada! od F.0?. novembra rbi su i opet ostali pobednici! dotukavi do kraja neto pojaanu tursku vardarsku vojsku. U tim borbama poginuo je Ceti0paa! raniji turski poslanik u "eogradu. /vom pobedom rbi su zavrili svoj zadatak u ovom ratu. /ni su unitili tursku vojsku upuenu protiv njih i za mesec dana raistili su celo podruje od srpske do blizu grke granice. /dmah posle +umanova rbi su! na molbu "ugara! da bi im olakali posao! uputili za opsadu .edrena dve svoje divizije. Ba ove velike uspehe! e6 srpskog 8eneral0 taba! 5adomir 2utnik! dobio je najvei vojniki in! rang vojvode. 2od saveznikim 589

Istorija Srba Vladimir orovi udarcima $urska je zatraila primirje i dobila ga je F3. novembra. 2regovori za mir vo(eni su u Gondonu! uz uee pretstavnika velikih sila. %ustriska diplomatija postavila je rbiji energian zahtev! da se njezina vojska mora povui sa jadranske obale. 2opustila bi donekle jedino! ako bi rbija s %ustro0 Ugarskom sklopila carinski savez. U tom pravcu injene su jasne ponude. +ad ih rbija nije primila austro0ugarska je vlada odluno zahtevala srpsko povlaenje s .adrana i bila je gotova da na tom pitanju izazove rat. Isto tako je postupala i s 9rnom 8orom. 2ristajala je! da ona uzme kadar! ali samo pod cenu da njoj ustupi Goven ili njegov zapadni deo. +ad je crnogorska vlada odbila slubenu beku ponudu u tom pravcu otpoela je diplomatija :vojne 'onarhije da joj pravi tekoe na vie strana! a u skadarskom pitanju naroito. 2rotiv rbije i srpskih pretenzija upuen je iz "ea albanski vo(a Ismail +emal! da organizuje otpor i stvori samostalnu albansku dravu. /va je doista i proglaena u Valoni! 3?. ;FD.> novembra 343F. 2od austriskim pritiskom! kome se pridruila s mnogo manje energije Italija! rbija se morala povui s primorja i %lbanije! koju su velike sile priznale kao novu nezavisnu dravu. U staroj tenji! da protiv rbije stvori to veu %lbaniju austro0ugarska diplomatija se ivo opirala! da rbija dobije pod svoju vlast 2rizren! :eane! gakovicu! /hrid i :ebar! ali je u tom pitanju morala najzad popustiti jer se 5usija zauzela za rbiju sa odlunou! koja je u "eu zadavala brige. em toga! u lokalnim pitanjima austro0ugarski konzuli pravili su srpskim vlastima puno svakojakih neprilika. *ezadovoljstvo "ea sa srpskim pobedama bilo je toliko! da su najmerodavnija lica 'onarhije javno traila napadaj na rbiju i njezino uvlaenje u svoj privredni i politiki krug. 'isao o preventivnom ratu zahvatala je i nevojnike krugove. rbija postaje opasna i treba je slomiti pre nego se pone dalje razvijati! da ne bi delovala na jugoslovenske podanike njihove drave. :anas se zna pouzdano! da bi %ustro0Ugarska krajem 343F. god. doista pokuala izazvati rat sa rbijom! da joj izmahnutu ruku nije zadrala nemaka diplomatija! koja je u pitanju likvidacije $urske htela sporazuman rad sa ostalim silama. 'e(utim! postojala je jo jedna mogunost da se rbija osakati. *ju je "e rano uoio i poeo brzo pripremati. $o je bilo da se protiv rbije razdrai "ugarska! koja je u pitanjima 'aedonije i tare rbije imala ogromnih prohteva na srpski raun. "ugarski kralj! Cerdinand +oburg! nije bio nikad prijatelj rba. /n je na bugarski presto doao austriskom pomou i sa "eom je stalno bio u poverljivim odnosima. 2reko njega nije bilo teko stvoriti antisrpska raspoloenja kod bugarskih ovinista i maksimalista! kojima je bio pred oima ideal svetoste6anske "ugarske. %ustriska spletkarenja poela su ve od ranije! a uzela su maha naroito od poetka 343<. god.! kad su pregovori o razgraniavanju novog srpskog podruja bili stavljeni na dnevni red. Ba to vreme razbili su se pregovori s $urcima u Gondonu. 2orta je nalazila! da se od nje trae ustupci! koje ona ne moe dati. 2osle prvih poraza ona se bila malo pribrala i verovala je da moe odoleti. "ugarski zalet bio je na )ataldi konano zaustavljen i svi pokuaji da se probije ta linija ostali su bezuspeni. $urci naroito nisu hteli da ustupe .edrene sa starim sultanskim grobovima! koje se junaki branilo! ne samo kao vaan pogranini grad! koliko kao i suvie vanu tradiciju otomanske vlasti na "alkanu. 5at s $urcima obnovljen je F3. januara 343<. rbija ga je nastavila kao lojalan saveznik. "ugarima je pod .edrene uputila svu svoju teku artiljeriju! a 9rnogorcima je pod kadar poslala i oruja i vojske! FA.=== ljudi. 'e(utim! austro0ugarska vlada je pretila ratom! ako se kadar ustupi 9rnoj 8ori. U "osni i 1ercegovini ona je bila izvrila delominu mobilizaciju! dovukla je mnogo vojske! pripremila 6lotu i bila gotova da otpone neprijateljstva. 2od tim pritiskom velike sile su reile da kadar pripadne novoj

590

Istorija Srba Vladimir orovi albanskoj dravi i savetovali su rbiji i 9rnoj 8ori da popuste. 2o tim savetima srbijanska vojska prekinula je F4. marta svoju akciju pod kadrom! ali je kralj *ikola nastavio operacije ne elei da! ustupivi! izgubi i od linog i od vojnikog prestia 9rne 8ore. kadar se predao 9rnogorcima 3=. aprila! ali ga ovi nisu mogli zadrati. %ustrija je otvoreno prihvatila ma. Velike sile su posredovale na 9etinju i kralj *ikola je! posle nedelju dana! ustupio grad njima. *a to su trupe velikih sila posele grad 3D. aprila. %ustro0ugarske trupe posele su za to vreme malo istorisko ostrvo %dakale na :unavu. $o je bilo njezin jedini teritorialni dobitak iz "alkanskog 5ata. +ad sve nije uspelo! da se stvori opravdan povod za rat! pojaana je s austriske strane antisrpska propaganda u "ugarskoj. %ustro0ugarski poslanik u o6iji! gro6 $arnovski! delao je skoro javno. 2regovarao je lino ne samo sa :vorom i vladom! nego i sa svima politikim ljudima! iz vladine veine i opozicije. *imalo uvijeno on je potstrekivao "ugare na rat i obeavao im austrisku pomo. 5usija pomae rbiju! govorio je on! pa s toga "ugarska treba da se vee uz %ustro0 Ugarsku. "ugari su od saveznika traili lavovski deo. /d 3<=.=== kvadratnih kilometara zemljita! koliko se dobilo od $urske! oni su traili za sebe D?.===. $raili su! da rbi bezuslovno ispune savezni ugovor! iako su ga oni sami u mnogim takama napustili. /ni prema rbima nisu ispunili sve primljene obaveze! a neke su menjali! dok su rbi dali njima vie nego je bilo predvi(eno. rpska pomo za .edrene nije bila ranije ugovorena! a zahvaljujui samo toj pomoi grad je pao. rbi su s toga s pravom traili reviziju ugovora. +ad "ugari! pod austriskim pritiskom! nisu na to pristali pozvao je ruski car! kao vrhovni arbitar! obe strane! da prepuste presudu 5usiji i njemu. "ugarski pretsednik vlade i tvorac saveza! I. 8eov! posle sastanka sa 2aiem! bio je voljan da pristane na rusko posredovanje i da pokua jo jednom da se na(e sporazum. %li je kralj Cerdinand bio ve reen na rat i smenio ga je F. juna! a na vladu je doveo dra t. :aneva. %ustriska diplomatija upela je bila sve snage da osujeti sporazum. /na je ak otvoreno govorila! da ne eli pogodbu koja bi zadovoljila sve strane. toga se nisu nimalo ustruavali da javno! pred celim svetom! ustanu protiv poziva ruskog cara! smatrajui da on toboe ograniava nezavisnost balkanskih drava. U stvari! ona je imala da ohrabri "ugare i kralja Cerdinanda da ne prima rusku arbitrau! nego da odluku donesu sami. rbija se kolebala izvesno vreme! jer se u "eogradu pretpostavljalo da bi arbitraa mogla doneti izvesne ustupke na tetu njenih elja i momentanih poseda! ali je na kraju ipak pristala i kralj 2etar uputio je caru pozitivan odgovor. "ugari su! me(utim! pristajali na rusko posredovanje samo uslovno! to jest da 5usija unapred prihvati njihovo gledite. 'ir s $urcima bio je potpisan 3D. maja 343<. 2osle njega imalo se prii podeli osvojenog zemljita! odnosno obraunavanju zbog njega. Videi opasnost koja preti od "ugara! rbija i 8rka ugovorile su savez! kome se pridruila i 9rna 8ora. 2rotiv "ugarske spremala se i 5umunija! koja je traila jedan deo :obrue kao ottetu za bugarska osvajanja na jugu. tav 5umunije nije bio moralan i poticao je samo iz elje! da i ona! prilikom podele! turskog plena! ne ostane bez svog dela. Ba rbiju je saradnja 8rke i 5umunije bila od koristi manje vojniki nego politiki. Vojniki "ugarska prema 5umuniji nije preduzimala apsolutno nita! u nadi da e %ustrija zadrati tog svoga saveznika. 2rema 8rkoj uputila je jednu malu armiju od <=.=== ljudi. vu je ostalu vojsku okrenula prema rbiji. %li diplomatski i politiki ta je saradnja spasla rbiju od austriskog napada. *emaki car Vilhelm II nije nimalo mario kralja Cerdinanda. 8rki kralj +onstantin! koji je u jesen 343F. nasledio svog oca kralja 591

Istorija Srba Vladimir orovi gor(a! bio je Vilehmov zet! a rumunski kralj +arol bio je 1oencolern i nesumnjiv prijatelj *emaca. Bbog njih car Vilhelm nije hteo da pravi smetnja ni rbiji i bio je ak spreman da u "eu posreduje za nju. 2o linoj naredbi kralja Cerdinanda "ugari su nou izme(u 3E. i 3@. jula izvrili muki napad na srbe i 8rke na celoj liniji novih junih poloaja. 1telo se! da oni! izvrivi prepad! vojniki posednu sva ona mesta koja su traili. toga nisu objavili rat i s toga nisu hteli da napadnu muki i otvoreno! branei svoje pravo. U svom prvom naletu "ugari behu uzeli na srpskim krilima dva0tri vanija poloaja i kod +rivolaka ozbiljno zagrozili jednu srpsku armiju! ali su rbi ipak odoleli. +ad su se sjutra dan pribrali izvrili su kontrao6anzivu i odmah su! ve iduih dana! postigli lepe uspehe. 8lavne! strahovito krvave! borbe vodile su se na liniji "regalnice i Bletovske 5eke. Vojni strunjaci podvlae neobinu silinu udara u tom ratu& jurii i protivjurii ponavljali su se svaki as! uskakalo se u neprijateljske rovove! hvatalo se za guu i go no. eljaki vojniki material bio je pun strasti! sirov! snaan kao zemlja. Ve F<. juna rbi su kao pobednici uli u +oane! a F?. u ctip. juga su 8rci kod +ukua razbili bugarsku vojsku i doli sa rbima u dodir. "ugari su se! razoarani i razbijeni! povlaili na svoju tranicu. Ba "ugare cela ova avantura imala je smisla samo da je brzo i potpuno uspela& ovako! i bez vojnikog neuspeha! oni su bili izoblieni i pretrpeli su moralni poraz. vojnikim porazom njihov je poloaj postao oajan. U 7vropi sem %ustro0 Ugarske niko drugi nije bio za njih! ne ak ni njihovi oprobani prijatelji. *edelju dana posle srpskog udarca doao je i rumunski. 5umunija je F@. juna objavila "ugarskoj rat! a odmah za njom poli su i $urci da povrate .edrene i izvesne poloaje u $rakiji. "ugari su odmah! posle neuspelog prepada! nudili bivim saveznicima mir. $raili su posredovanje 5usije i 5umunije. +ad to nije pomoglo kralj Cerdinand je doveo na vladu isto austro6ilski kabinet dra V. 5adoslavova. %ustro0Ugarska se doista spremala da posreduje u korist "ugarske! ali ne da napadne sve njezine protivnike! nego samo rbiju. voju nameru saoptila je i silama $rojnog aveza! *emakoj i Italiji! ali su joj obe odgovorile negativno. )ak su je i opominjale! da u svom dranju prema rbiji ide predaleko. %ustro0Ugarska nije uspela ni da 5umuniju odvoji od ostalih saveznika! ni da je nagovori da uzme stav protiv rbije. I pored svega! beka vlada je izjavila 3F. jula u "eogradu! da ne bi mogla ostati ravnoduna prema daljem agresivnom prodiranju rba protiv "ugara. 2rimirje s "ugarima sklopljeno je! po njihovoj molbi! 3@. jula u *iu! a pregovori o miru vo(eni su u "ukuretu i zavreni FD. jula ;3=. avgusta>. 9ar Cranc .osi6 uputio je! pred zavretak pregovora! naroitu depeu kralju Cerdinandu! u kojoj je kazao kako %ustro0Ugarska nee dozvoliti! da ,budunost "ugarske zavisi jedino od ratne sree-. %ustriska diplomatija trudila se! u isto vreme! da objasni "erlinu! kako njoj preti opasnost od uveane rbije! kako joj je "ugarska prirodni saveznik! i kako je i u nemakom interesu da je! kao saveznika! podri u toj politici. %li "erlin nije poputao. em srodnikih obzira prema rumunskom i grkom dvoru! tamo se vodilo rauna i o tom! da se neprijateljskim dranjem i zalaganjem za "ugarsku ne oteraju 5umunija! njihov dotadanji saveznik! i 8rka u protivniki tabor. I s toga berlinska vlada nije prihvatila beki predlog! da se izvri revizija mirovnog ugovora u "ukuretu. *aprotiv. 9ar Vilhelm je estitao kralju +arolu i kralju +onstantinu za sklopljeni mir i postignute uspehe. $im je beka politika bila skoro demonstrativno odbijena i njezin stav osamljen i onemoguen. ckripei zubima i tuei se na *emaku! "e je morao popustiti! isto kao i o6ija! ali ga to ipak nije urazumilo.

592

Istorija Srba Vladimir orovi 'irom u "ukuretu rbiji je priznato celo podruje june rbije koje danas dri sem strumike oblasti! koja je tada pripala "ugarima. *a tom podruju rbi su s puno dobre volje bili poeli da uvode red! eljni da to pre osposobe te krajeve za novi kulturniji ivot. %li to nije ilo bez tekoa. 2odbadani i pomagani od %ustrije i naroito od "ugarske %lbanci su u septembru 343<. izvrili upad u rbiju i zauzeli :ebar! /hrid i trugu i uzbunili %rnaute sa srpskog podruja. +ad je srpska vojska na taj upad odgovorila odmazdom i! prebacivi napadae! prekoraila albansku granicu uputila je beka vlada rbiji! posle ranijih opomena! verbalnu notu ultimativnog karaktera A. oktobra! traei da se vojska povue u roku od osam dana. 'i danas! iz samih bekih akata! znamo pouzdano! da je ovaj sluaj uzet samo kao dobrodoao povod da se rbiji nametne preventivni rat! koji se od ranije eleo! i da se ona unizi i onesposobi za dui niz godina. "eogradska vlada! eljna spokojstva posle tolikih napora! popustila je odmah! ne hotei da stvara nove krize.

+ova omladina
/duevljenje povodom srpskih pobeda bilo je me(u .ugoslovenima u %ustro0 Ugarskoj veoma veliko. %leksa canti i %nte $resi 2avai objavili su itave zbirke pesama tim povodom! a Ivo Vojnovi je dao nov epilog 'ajci .ugovia. va tampa pratila je skoro bez daha kretanje vojske! a publika! ne mogui po manjim mestima da saeka novine! sama se pretplaivala na ratne depee. rbi u bosanskom saboru dali su protesnu izjavu protiv antisrpskog stava beke vlade! a omladina je! izazivaki! poruivala pesmom u "eogradu i na 9etinje ,/vamo kvamo-. totine mladih ljudi otilo je u dobrovoljce i trailo da bude primljeno u komitske odrede. |ene su ile rublje za ranjenike i obilato kupile priloge za srbijanski i crnogorski 9rveni +rst. U plitu i cibeniku vlast je raspustila gradske optine zbog mani6estacija za balkanske saveznike. vi narodni poslanici i pretsednici optina iz :almacije odrali su potom u Badru skuptinu slavei pobede saveznika. Vlasti su na te izjave odgovarale samo progonstvima i policiskim merama! kao da se jedna ideologija takvog zamaha moe suzbijati samim naredbama. I mesto straha izazvale su samo mrnju i udnju za osvetom. $a je jo pojaana me(u lovenima uopte! kad je nemaki kancelar "etman 1olveg! javno! u parlamentu! F?. marta 343A. govorio o mogunosti evropskog sukoba! u kom bi 8ermani bili na jednoj a loveni na drugoj strani. $akve su se rei poele javljati sve ee& sam car Vilhelm nalazio je! da bi za budunost 1abzburke monarhije bilo najbolje jemstvo kad bi se stvorio sistem! u kom bi ,kao dva vrsta stuba :vojne 'onarhije bili germanska %ustrija i ugarska Ugarska-. rpske pobede istakle su doista jugoslovensko pitanje jo vie na dnevni red nego to je to ranije bio sluaj. ,2rije +osova-! pisao je tada mladi hrvatski revolucionar Vladimir )erina! ,mi smo prosto ivotarili kojekako! krpali nae stranke! vodili politiku dravopravnu! onu jalovu i partijsku! onu najprokletiju! parlamentarnu! onu najbesmisleniju i najbeskorisniju u jednoj neparlamentarnoj dravi pogotovo-. /d +osova! od 343F. godine! on vidi novi duh. ,U onim nevi(enim napadima tamo! u onim juriima! klanjima i okrajima! bilo je i onog naeg najgordijeg hrvatskog duha! to nam je sauvano ostalo. /no je u stvari bilo oslobo(enje tare 1rvatske pod imenom tare rbije.- %ustrija od 34=D0343F.! otkad je sama dala jugoslovenskom pitanju aktuelan karakter! ne samo da nije uinila nita da ga pomakne napred! nego je! naprotiv! svojom politikom reakcije otu(ila mnoge i od onih elemenata! koji su dotle sve svoje politike kombinacije pravili samo u okviru 1abzburke :rave. /d nekadanje namere da austriske jugoslovenske oblasti postanu atrakcija za rbiju i 9rnu 8oru nije bilo vie ni pomena. U prolee 343A. god. vojni krugovi su u poslednji as spreili

593

Istorija Srba Vladimir orovi parlamentarizaciju vlade u 1rvatskoj ne krijui svoje sumnje u lanove veine! koju je pretstavljala rpskohrvatska +oalicija. ,Bnaaj jugoslovenskog pitanja ne shvataju ni sada jo! posle doga(aja na "alkanue- zavruje jednu beleku u svom :nevniku ministar .. "ernrajter. Crancuski poslanik u "eu! :imen! imao je potpuno pravo! kad je tih dana pisao! da se protiv .ugoslovena upotrebljavaju isti metodi kao nekad u Gombardiji i Veneciji& ti metodi ,produavaju vlast ali ine i potpuno neizbenim revolt.2olet rbije! pokazan snano u "alkanskom 5atu! dao je dovoljno dokaza o njenoj vitalnoj snazi! razvijanoj dotle pod vrlo tekim uslovima. 5azumljivo je s toga to su se sad u ojaalu rbiju poele upirati oi njihovih sunarodnika iz ropstva sa jo vie poverenja nego pre i to joj se poela sa mnogo strana dodeljivati uloga 2iemonta. I rbija sama osetila se! posle ovih uspeha! vie svesna svoje snage i svog poziva. U njenu vrednost kao vo(e za delo narodnog ujedinjenja verovali su dotle samo pojedinci& od tada u nju je poeo verovati skoro ceo narod. U tom oiglednom jaanju rbije i dizanju njenog prestia gledala je %ustrija od 343F. god. neposrednu opasnost za sebe samu. rbija tad nije ugroavala neposredno posed :unavske 'onarhije! ali se u austriskim vodeim krugovima nalazilo da ga ugroava posredno svojim razvijanjem! i da ga moe ugroziti kasnije! u blioj ili daljoj budunosti. 'isao o preventivnom ratu! propovedana pre i oko %neksione +rize! dobija sad jo vie pristalica i postaje predmet javne diskusije. 2rotivnost izme(u %ustro0Ugarske i rbije izgledala je doista sve vie kao nepremostiva. Ba spoljanju austrisku politiku stvaranje velike srpske drave znailo je zakrivanje puta austro0germanskom prodiranju na "alkan i osloba(anje "alkana od austriskog diplomatskog i privrednog pritiska. U unutranjoj politici %ustro0Ugarske rbija je postajala sve vie privlana taka za njene jugoslovenske podanike! koji su imali pred sobom oigledan primer koliko snage i poleta pokazuje jedan njihov deo u punoj nacionalnoj slobodi! a koliko se njihove energije troi samo u radu na suzbijanju tu(ih prohteva i u borbi da se ouvaju osnovna narodna prava. 2rotivnosti izme(u :unavske 'onarhije i rbije mogle bi se ukloniti samo tako! da se rbija konano odree aktivne nacionalne politike i u(e i sama! u kakvom bilo okviru! u sastav %ustro0 Ugarske ili u zavisni poloaj prema njoj& svako drugo reenje bilo bi polovno i ne bi moglo do kraja umiriti merodavne krugove "ea i 2ete. /d rbije se to nije moglo traiti kao ni od *emake i kao ni od Italije pre 3DEE. i 3D@=. godine. U toj protivnosti videlo se jasno ocrtavanje izvesnog neminovnog istoriskog sukoba. rbija je postojala kao slobodan organizam i razvijala se i teila da se razvija prema svojoj ivotnoj potrebi a na osnovu svoje etnike snage. U njoj se! otkako je obnovljena! od poetka jIj veka! mislilo stalno o tom! da ona postane matica za ujedinjenje srpskog naroda! a posle se! vremenom! razvijala misao i o potrebi ujedinjenja svih .ugoslovena. $o je bila ivotna misao i ivotni uslov male rbije& bez njih! bez duboke vere u njih! ona bi se uopte teko mogla odrati kroz sve teke krize! kroz koje je prolazila! a i samo njeno odravanje kad bi ostalo trajno u tim zbijenim i ugroenim granicama bilo bi jedva vredno pravog dravnog ivota. %ustrija! koja je dinastiki konglomerat sa nacionalno heterogenim i nezadovoljnim elementima! nije se opet zadovoljavala samo tim da uva svoj posed! nego je! jo uvek u staroj tradiciji! vodila aktivistiku politiku jedne velike sile. *jena politika na "alkanu bila je sva u znaku ekspanzije! politike i ekonomske& njeno dranje 3D@D.! 34=A.! 34=D. i 343F. god. davalo je i suvie dokaza koliko je njen aktivistiki duh ujedno i agresivan. /na je u to vreme vie ugroavala druge! nego to je sama bila ugroena. I izazvala je! prirodno!

594

Istorija Srba Vladimir orovi takvom politikom opte sumnje reakciju srpskih nacionalista! i zaotrila situacije do najozbiljnijih mogunosti rata. U vodeim krugovima :unavske 'onarhije osealo se dobro! da se njihova drava poinje raspadati i traio se lek. 'esto da se pokua izvesti neka unutranja reorganizacija koja bi mogla da donese i izvesnu regeneraciju! inilo se kao lake skrhati najpre rbiju! kao da je ona kriva svem zlu od koga je patila :unavska 9arevina i kao da bi slom rbije znaio ozdravljenje %ustrije i prestanak svih njenih tekoa. U %ustriji se celo vreme govorilo! da je ovakvo i ovoliko raspoloenje njihovih jugoslovenskih podanika ne toliko izraz vlastitog i spontanog uverenja! koliko sistematske agitacije koja se vodila od strane rbije. U tom pravcu oni su naroito ukazivali na aktivnost *arodne /dbrane. /vo drutvo bilo je osnovano 3=. oktobra 34=D. za vreme onog velikog uzbu(enja! koje je u srpskom drutvu izazvala aneksija "osne i 1ercegovine. U nj su uli pretstavnici svih stranaka s namerom! da radi viih nacionalnih interesa utole partiske strasti i stvore koncentraciju svih narodnih snaga. :rugi cilj je bio! s obzirom na tadanju mogunost rata izme(u rbije i %ustro0Ugarske! da *arodna /dbrana postane matica za prikupljanje i organizaciju dobrovoljakih odreda. U rbiji obnovljena *arodna /dbrana radila je ivo na jaanju vitekog duha i 6izike regeneracije pomaganjem gimnastikih organizacija i streljakih druina! a u krajevima van rbije nameravala je! pomou predavanja i raznih patriotskih mani6estacija! razvijati svest o narodnom jedinstvu. |ivo je elela da se drutvo preporodi i stvori novi! bolji tip naeg oveka! ,novi rbin-! kako je govorio Vasa taji! dajui takvo ime jednom svom listu. 'isao o ujedinjenju svih rba bila je ideja vodilja u celom radu. :a je u toj propagandi bilo agitacije protiv %ustrije to je bila prirodna posledica ve iz samih motiva postanka ovog drutva! a i iz njegovih optih shvatanja. ,+ao to su nekada sa juga ili $urci na nas! tako ide danas sa severa %ustrija-! pisalo je u njihovom programu! , rbija mora da primi borbu s monim susedom! jer je to potreba njene slobode! samoodranja i opteg napretka.%ktivnost *arodne /dbrane bila je vrlo iva! ali ipak ograniena i u pogledu na uesnike! a prilino i na podruje. U rbiji samoj ona je od 343F. god. osetno gubila teren. Iz njenog vo(stva povlaili su se postepeno gra(anski intelektualci! naroito ugledniji javni radnici! nezadovoljni izvesnim licima u njemu. /ni su osnovali novu organizaciju! +ulturnu ligu. U samoj *arodnoj /dbrani poelo je sve manje bivati pune saglasnosti u radu. .edan deo njenih vo(a bio je za to! da se ceo rad podesi prema duhu novih pravila i da bude vie kulturan i de6anzivan! kako je! u ostalom! glasilo i ime drutva& dok je drugi! borbeniji! traio da se pokae jo vie aktivnosti. /vaj se domalo izdovojio i osnovao posebnu organizaciju pod imenom Ujedinjenje ili smrt. /va druga organizacija sluila se imenom *arodne /dbrane! iako se sa njom nije slagala! i to! po kazivanju )ede 2opovia! jednog od najaktivnijih lanova ove druge! s toga to je rad *arodne /dbrane stekao izvesnu popularnost preko granica i to se bojalo! da ne bi na ljude r(avo delovalo kad bi videli da izme(u te dve organizacije nema saglasnosti. / neslaganju u vo(stvu *arodne /dbrane izbile su prve vesti u iroku javnost jo u leto 3433.! kad se poelo govoriti! da se odvojila grupa aktivnistiki raspoloenih! preteno mla(ih! ljudi! koja je 3<. maja 3433. osnovala posebno udruenje. tvarni vo(a njihov postao je generaltabni major :ragutin :imitrijevi zvani %pis! koji je bio i jedan od glavnih zaverenika protiv poginulog kralja %leksandra /brenovia. Baverenikim krugovima pripadao je i najvei broj njegovih prvih saradnika. /d

595

Istorija Srba Vladimir orovi nezaverenika glavna linost bio je buntovni novinar Gjubomir .ovanovi zvani )upa! koga su prijatelji nazivali 'acinijem 'lade rbije... *ovo udruenje zvalo se Ujedinjenje ili smrt i njegovo ime bilo je dovoljno da oznai program& u publici njemu je dato tajanstveno ime 9rna 5uka. :rutvo je! po svojim statutima! revolucionarni rad pretpostavljalo duhovnom! a od rbije je htelo da stvori pravi 2iemont. $im imenom se zvao i organ toga drutva! koji je pokrenut u jesen te godine. *jegova je namera bila da! uz ivu nacionalnu propagandu! izvede revolucionarnu organizaciju u svima oblastima gde rbi ive! da bi pospeio proces narodnog ujedinjenja s jedne i pad srpskih protivnika s druge strane. 5ad drutva! koje je bilo puno osuda protiv partiskih strasti i grupa u rbiji! nije bio nimalo u saglasnosti s vladom. *aroito su njegove vo(e iz starih liberalskih porodica! bili protivnici radikala! koji su s *ikolom 2aiem na elu! drali vlast. /tvoreni sukob izme(u njih izbio je u januaru 343A.! kad je bio smenjen ministar rata! '. "oanovi! i domalo u koplju! kad je dolo do raspre o prvenstvu izme(u vojnih i gra(anskih vlasti. )lanovi udruenja Ujedinjenje ili smrt! sami mladi ljudi! delovali su najvie me(u omladinom. , matrali smo-! pie )eda 2opovi! ,da je samo omladina sposobna da krene novim! odlunim putem! budui da su stariji narataji! ak i oni me(u njima koji su se eksponirali u nacionalnoj borbi! zamoreni i izgubili veru u sebe! da su postali manje otporni! pa su preli na rad putevima kompromisa i raznih poga(anja.- /ni su imali najvie veza me(u mladim studentima! njihovim starijim i mla(im drugovima! koji su imali ,svete vatre- oduevljavanja i koji su u svojoj mladoj mati sve stvari gledali bez mnogo saznanja o relativnosti i bili uvek manje0vie apsolutnih shvatanja. +ult rbije bio je kod njih bezgranian. U prolee 343F. god.! kad je jedna grupa bosanskih (aka iz $uzle prela u Bvornik! mladii su! im su stupili na srpsko tle! pali na kolena i poeli da ljube slobodnu zemlju kao svetinju. 2osle pobednikih ratova 343F<. god. taj je kult postao jo vei i zahvatio je ne samo omladinu nego i druge! starije krugove. %ktivnost omladine bila je! za sve to vreme! veoma iva. %gitovalo se na sve naine# preko javnosti! tampom i predavanjima! i neposredno u samom narodu. Izvesni stariji listovi! kao splitska loboda i ibeniki *aprednjak dolaze od jeseni 343F. u ruke omladinaca /. $artalje i '. "artulice! a u isto vreme pokreu se i novi omladinski listovi 2reporod u Gjubljani! rpska /mladina u arajevu! *ovi rbin u omboru. $i listovi su kratkog daha jer nemaju dovoljno materialnih sretstava! jer su njihovi urednici i saradnici veinom studenti! koji su tice0selice i koji se! zbog raznih ambicija! ne slau uvek me(usobno! i jer ih dobar deo za svoje lanke mora da izdrava sutske progone. %li mada listovi niu i propadaju! njihova se aktivnost ipak osea u svakoj sredini gde su se javili. *jihove ideje se ire i dobijaju sve vie pristalica. U izvesnim mestima! naroito u :almaciji! ta omladina ima moan uticaj u celom drutvu. U plitu za vreme najtee krize u kadarskom 2itanju sastaju se 3E. marta tajno delegati Ujedinjene *acionalistike /mladine! koji zakljuuju da na austro0ugarski pritisak protiv srpskih kraljevina odgovore revolucionarnom propagandom u narodu i vojsci. 'obilizirani omladinci razvijaju! doista! u vojsci ivu delatnost. ,/penita je parola bila# do(e li do rata! uskratiti poslunost i prebei rbima-. /d D. maja 343<. u plitu se pokree i nov list Ujedinjenje! ali ga vlasti uguuju ve s drugim brojem. U zatvor su doli ne samo njegovi urednici! nego ak i njegovi itaoci. /d 343<. god. krenut je ak u |enevi slian omladinski list pod naslovom Union. +ad je mesto 9uvaja kao komesar za 1rvatsku doao baron kerlec! u julu 343<.! omladina reava! da i njega doeka kao neprijatelja zato to je pristao da se primi 596

Istorija Srba Vladimir orovi komesarske dunosti. Iz %merike ak stie omladinac tjepan :oji! koji 3D. avgusta vri atentat na nj i ranjava ga u ruku. )lanovi rpsko0hrvatske +oalicije osu(ivali su taj atentat i izjavili su svoje aljenje kerlecu! jer su bili obaveteni! da je on doao s namerom da likvidira komesarijat. /mladina! za razliku od starijih! glori6ikuje borbu pojedinaca. /na se potsmeva ranije mnogo hvaljenom ,sitnom radu-! jer nalazi da on donosi i sitne rezultate. /na hoe velika dela i podvige. Uspesi koje je rbija postigla u dva poslednja rata govorili su joj! po njihovom verovanju! samo to! da se veliko postie samo onda kad se veliko i trai. /ni su nalazili! da je bilo dosta trpljenja pod %ustrijom i da je dolo vreme! da se u njoj uine radikalne izmene. %ko nee da ih izvri %ustrija sama! izvrie ih omladina! ija vera u svoju misiju prelazi u jednu vrstu nacionalnog mitskog 6anatizma. .edan mladi (ak! 'ilo 2jani! pisao je svom drugu "orivoju .evtiu ove za tu omladinu veoma karakteristine rei# ,.a vjerujem isto tako kao ti u oslobo(enje nacije i bez nae saradnje! ali to nee biti danas! a mi hoemo ili u ivotu da umremo ili u smrti da ivimo.'e(u omladinom "osne i 1ercegovine odavno je bilo uobiajeno osnivanje tajnih (akih drutava. 8od. 3D4E. (aci sarajevske gimnazije osnovali su drutvo , rpska svijest-. ednice tog drutva ,poinjale su se i vravale himnom ,"oe pravde-. $ajno nacionalistiko (ako drutvo osnovalo se i u 'ostaru 3D4D. god.! koje je posle! 34=?.! obnovljeno sa imenom loboda i imalo preteno politiki karakter. 2okret se iza toga irio sve jae! a organizaciju su vrili ponajvie velikokolci! koji su 34=?. god. u "eu osnovali svoje drutvo 5ad i ve 34=E. spremali veliki omladinski zbor u arajevu. $aj zbor! videi jasan antiaustriski smer njegovih pokretaa! vlasti su zabranile pre nego je i bio javno sazvan. U novije doba! otkako je poela borba za gra(anske slobode! i pisanje tampe u "osni i 1ercegovini bilo je puno duha nezadovoljstva i buntovnosti. %. canti! popularni pesnik 1ercegovine! pevao je ve 34=@. god. na adresu austriskih vlastodraca# 'i znamo sudbu i sve to nas eka *o strah nam nee zalediti grudi! Volovi jaram trpe a ne ljudi! "og je slobodu dao za ovjeka. *aa je snaga planinska rijeka! *ju nee nikad ustaviti niko! *arod je ovaj umirati sviko! U krvi svojoj da na(e lijeka... I kad nam muke uzmete ivote 8robovi nai borie se s vamae

$e muke! snane rei imale su odjeka u itavoj zemlji i ponavljale su se kao molitva. "untovni spisi 2etra +oia! odlinog knjievnika! koji je nesumnjivo najvie

597

Istorija Srba Vladimir orovi uticao u "osni i na seljaka i na omladinu! davali su izraza revolucionarnom raspoloenju od koga je teko moglo biti intenzivnijeg. .o 3?. aprila 3D4D. pisao je taj nacionalni borac svom ocu! da je njegova ,svetinja na prvom mjestu oslobo(enje moje domovine i ujedinjenje raskomadanog rpstva-. 2isanje 5iste 5adulovia u *arodu! pokrenutom 34=@. god.! bilo je sve samo u ,crvenom- raspoloenju! nacionalnom i socialnom. Vladimir 8ainovi! jedan od glavnih revolucionara omladinaca! upravo njihov vo(! koga izvesni ljudi ele da pretstave kao duhovni proizvod organizacije Ujedinjenje ili smrt! poeo je svoj rad ba u *arodovoj redakciji! u 'ostaru 34=@. god.! i tu je dobio svoje revolucionarno krtenje. /n je otiao odatle u "eograd za vreme %neksione +rize! u dobrovoljce! da trai drugove za borbu! kao to je "oidar Beevi! omladinac iz *evesinja! iz istih razloga otiao u 5usiju! iz "ea! u kom je 34=D. organizovana prva omladinska tajna revolucionarna organizacija po ruskom sistemu trojki. *ekoliko omladinaca! sami od sebe! spremali su se na akciju. Iz 8acka i "ilee prebeglo je u 9rnu 8oru tokom 34=D.4. god. nekoliko stotina mladia! sa dva svetenika! da uestvuju u eventualnoj borbi protiv %ustrije. $ano kae dr. "ranko )ubrilovi! sam aktivni omladinac! iz jedne borbene nacionalne porodice! da je na bosansku omladinu najvie delovao primer atentata "ogdana |erajia! izvedenog iz sopstvene iniciative! kao delo dubokog linog revolta i kao najreitiji protest protiv aneksije. |eraji je bio intimni drug 8ainoviev i njegov primer delovao je silno na ovog drugog i skrenuo ga konano na put aktivnosti jednog nacionalnog revolucionara. ,*a sve strane! posle |erajieva atentata! niu kolone buntovnih kruoka. arajevo! 'ostar! $uzla! "anja Guka! daju ton! obeleje u toj borbi. )itaju se ruske nihilistike broure! studira se nacionalni pokret na celom svetu 0 'acini! Cihte& ide se u rbiju! da se i tamo hvataju kakvegod veze! neko u komite! neko u novinare! neko u kruoke! 0 reju! sve se inspirisalo! oeliavalo za borbu.- $o potvr(uje i 2. lijepevi! drugi aktivni omladinac! koji naroito istie duhovni uticaj jugoslovenske ideologije. /mladinci su ,itali kerlia! obasjavali se verom i hrabrou pri pogledu na junaka dela rbije. %li onaj neposredni! intimni uticaj imali su u svojoj vlastitoj (akoj sredini. Ukus atentata dao im je |eraji! iji grob kite-. /d jeseni 343F. god. poinje jo intenzivnija sistematska organizacija omladine. *jeni lanovi se organizuju u klubove *arodnog Ujedinjenja! kojima je ,temeljna i centralna zadaa propaganda 6ilozo6ije nacionalizma u opte! uz naroitu propagandu radikalno0demokratskih doktrina-. *arodno Ujedinjenje smatralo je! po svojim statutima! ,da je ujedinjenje srpsko0hrvatskog naroda! zajedno sa narodom slovenakim! iznad svih dispozicija internacionalnih i istorijskih! uslovljeno naroito dispozicijama samo nacionalne due! vjerom naroda u svoju snagu! prije svega i njegovom svjesnou svoga nacionalnoga zadatka. Bato e klub stvarati neoborivi kult srpsko0hrvatske nacionalne energije! nacionalne religije i nacionalnog optimizma-. ,5edovi nacionalistike omladine-! pie /. $artalja! ,postaju dan na dan sve vei i gui. Uz akademiare prilaze u masama srednjokolci! radnici i seljaci! osobito u :almaciji. plit je prvi me(u prvima! on nosi barjak-. *jihova je deviza ,Ujedinjenjem /slobo(enju-. Isto je tako vrlo iva organizacija i u "osni i 1ercegovini. va glavnija mesta! u kojima su se nalazile srednje kole! arajevo! 'ostar! $uzla! "anja Guka! $rebinje! imala su svoje (ake organizacije na programu *arodnog Ujedinjenja. 2osle plita i arajeva vrlo vano sredite pretstavljao je 2rag. $amo su se poetkom 343A. g. ujedinila sva omladinska udruenja rba! 1rvata i lovenaca u nacionalistiko drutvo .ugoslaviju! koje pokree i svoj organ istog imena. U Bagrebu od marta 343A. poinju da izlaze borbeni Vihor! knjievni list omladine! i politiki list

598

Istorija Srba Vladimir orovi *arodno .edinstvo! pod urednitvom 'ilana 'arjanovia. *jima se! u isto vreme! pridruuje u Gjubljani meseni 8las .uga! koji trai ,stvaranje slobodne i potpuno nezavisne i ujedinjene jugoslovenske nacije-. vi rbi i najvei deo ostalih .ugoslovena hteli su svoje oslobo(enje od %ustro0 Ugarske. /tkako postoji istorija ti primeri borbe za slobodu bili su uvek najsimpatiniji. "orbe naroda i drava protiv pritiska 1abzburke dinastije ispunjavale su ponajvanije stranice istorije od rednjeg Veka do danas. /slobo(enje cvajcarske! 1olandije! "elgije u ranija vremena! i ujedinjenje *emake i Italije! vreno je samo na njihov raun i pretstavlja ponajlepe stranice u njihovim istorijama. rbi su prihvatili njihov primer i ne malo se oduevljavali njim. 1abzburka dinastija! koju istorija nije niem nauila! vladala je i u jj veku sublizu onako kao i u ranijima. *jena dravna tvorevina! me(utim! sastavljena iz naroda raznorodnih rasa! oseanja! i tenja! nije vie odgovarala onom testu! koje je ona navikla da modeluje i sukob je! usled toga! bio neizbean! kad "e nije imao ni volje! ni sposobnosti! ni snage! da izvede! za vremena! potrebno delo svoje reorganizacije. lom %ustro0Ugarske povukao je za sobom teku krizu 7vrope! ali to se dogodilo samo s toga! to oni! koji su hteli da odravaju njeno stanje nisu ocenili koliko je za njih same bilo od opasnosti da svoju snagu veu i troe za jedan takav skroz bolesni organizam. *emakoj je trebao slobodan put na istok i ona ga je htela da obezbedi preko %ustrije! neuvi(ajui da je put iz 7vrope u %ziju vodio preko jednog velikog mosta! iji su stubovi bili odavno istruleli. /pte je uverenje bilo i kod prijatelja! i kod neprijatelja! da se %ustro0Ugarska nalazi pred raspadom. U njoj je nekoliko narodnosti! i to glavnih! vodilo me(usobnu borbu# )esi i lovenci sa *emcima! rbi! 1rvati! 5umuni i lovaci s 'a(arima! 2oljaci s 5utenima! $alijani s *emcima i 1rvatima i lovencima. Unutra je sve vrilo. *ekoliko pokrajinskih sabora moralo je obustaviti rad! a 2arlamenat je bio ee odga(an zbog eke opstrukcije. 'e(u samim 'a(arima vodila se ogorena borba izme(u vlade tevana $ise i njene opozicije i novoosnovana parlamentarna garda imala je da izbacuje poslanike iz 2arlamenta! me(u njima ak i e6ove stranaka. 8ro6 )ernin pisao je FF. juna 343A. tano! kako u 5umuniji i po ostaloj 7vropi osvaja uverenje! da je %ustrija telo koje se raspada i da pri podeli $urske nije od nje nasledila nita drugo nego njezinu sudbinu. 'esec dana pre toga! FF. maja! pisao je beki nemaki poslanik )irki u "erlin! pod utiskom svega to je zapaao u %ustro0Ugarskoj# ,)esto puta stavljam sebi u mislima pitanje! da li se doista jo isplati! da se mi tako vrsto veemo za ovu dravnu tvorevinu! koja puca na sve strane i da nastavljamo dalje naporni rad da je vuemo sa sobom-. 2omiljao je ak i na podelu %ustrije i na to! da *emaka pridrui sebi njene nemake oblasti. *emaki poslanik iz 5ima! Clotov! pisao je <. avgusta 343A. svojoj vladi! kako mu je sam an gulijano! talijanski ministar poljanjih 2oslova! bez ustruavanja govorio! da je %ustrija! ,leina! koja vie nije sposobna za ivot-. *eprijateljsko raspoloenje o6icirskih krugova i omladine! pa i cela naroda! protiv :unavske 'onarhije! u kojoj su pod pritiskom iveli njihovi sunarodnici! nije postojalo samo u rbiji! nego i u %ustriji saveznim dravama! Italiji i 5umuniji. an gulijano je u aprilu 343A. govorio nemakom poslaniku otvoreno ovako# ,%ustrija! tj. austriska vlada je tvorevina iz ranijeg vremena! koja ne razume da u dravama kao u 5umuniji i Italiji nijedna vlada ne moe trajno orientisati svoju politiku protiv narodnih raspoloenja-. % ta su sve vie postajala neprijateljska. Ba 5umuniju! ije je dranje od 343<. zadavalo sve vie brige "eu i znatno! ako ne i najvie! doprinelo da se %ustrija 343A. god. reila na rat! pisao je 343<. savetnik poslanstva u "ukuretu baron C. 1ajmerle! da se u njoj o6iciri sve vie istiu protiv %ustrije i govore o buduem

599

Istorija Srba Vladimir orovi oslobodilakom ratu protiv nje. ,*eskriveno se ovde govori u vojnikim krugovima o tom buduem ratu i on se ak odobrava... Velika animoznost protiv nas! a naroito protiv 'a(ara! koja drema u svakom 5umunu... izbila je sad u najplahovitijem obliku-. am kralj +arol govorio je austriskom poslaniku! da ma(arsko postupanje prema 5umunima izaziva ,u irokim masama 5umunije jako oseanje solidarnosti- sa njihovim sunarodnicima! koje se obre protiv same %ustro0Ugarske. *emakom poslaniku govorio je jo iskrenije! da je antiaustrisko raspoloenje zahvatilo celu zemlju! da je prodrlo ak i u vojsku. 8ro6 )ernin je sam ?. decembra 343<.! u jednom vanredno mudrom i dravnikom memoaru! pisao u "e! da takvo raspoloenje smatra sasvim ,prirodnim i oveanskim-! ,ta mi ivimo u vreme nacionalnog bratimljenja i kroz ceo na politiki ivot provejava nacionalni duh... cto se danas sprema na rumunskoj granici isti je prizor koji se ve stvorio na srpskoj granici...-

Sarajevski atentat
U borbi nai mladi ljudi ili su potpuno za primerima ljudi Italije u njenoj borbi za narodno oslobo(enje i ujedinjenje! o kojima su itali i sluali. 'acini i njegova ,'lada Italija- postaju ideal nae omladine. *jegovi spisi prevode se! itaju i objanjavaju i javno i na privatnim skupovima. ,*aa najomiljenija literatura bili su ruski revolucionarni pisci i apostoli talijanskog risor(imenta-! pie jedan omladinac toga vremena. I u Italiji su pripremani razni atentati! stvarala se tajna drutva! organizovali se zaverenici. %tentatoru na Cranca .osi6a! /berdanku! koji je 3DDF. god. kanjen smru! podignut je 343F. spomenik u Veneciji i pravljen mu je itav kult. 2o njemu su nazvane ulice i spevana mu je ak i himna. +ad je 'ario terle objavio jedan spis veliajui /berdanka! pa ga sud u "eu aprila 343<. osudio na pet godina! prire(ene su po svoj Italiji bune demonstracije protiv %ustrije. U 5imu je zbog toga morao biti zatvoren univerzitet! a u parlamentu je jedan poslanik uvredio samog austriskog cara. $im talijanskim primerima pridruili su se i ruski. vi mladi (aci u "osni itali su tada ruske revolucionarne pisce i oduevljavali se njihovim portvovanjem. .edan od njih je pisao! da im je 5ahmetov iz romana )ernievskog cta da se radid ,postao primer za ugled-. Gist Bvono pokrenut u arajevu 343<. uzeo je svoje ime po 1ercenovu +olokolu& 8ainoviev ,+rik oajnika- isto tako. U tepnjakovoj knjizi 2odzemna 5usija ,velia se individualistika akcija! muenitvo! karakter! i prolazi cela galerija primera za ugled. U pripovetkama 8orkoga i %ndrejeva to isto... $amo su i motivi o sejanju ,crvenih zrna slobode-! i o apostolima osobo(enja oveanstva. U Gozani je 8ainovi doao u vezu s poznatim ruskim revolucionarom Gavom $rockim i pisao mu je# ,'i poznajemo istoriju vaih ideja i volemo je! u mnogom je na novo izvodimo nad sobom. )ernievskog! 1ercena! Gavrova i "akunina mi ubrajamo me(u nae najblie uitelje-. , tojei pod neposrednim uticajem ruske socialno0revolucionarne literature-! pie tadanji omladinac! ". .evti! ,prirodno je da je orijentacija ,'lade "osne- ila! sledei cilj narodnog oslobo(enja! kolosekom ruske revolucionarne misli! vie nego putem koji su davali primeri iz talijanske i nemake istorije oslobo(enja... ,'lada "osna- je dolazila posle 'arksa i 7ngelsa! posle ruske revolucije iz 34=E& neki njeni lanovi su proli kolu 'asarikovog socijalizma! mnogi su videli krvave radnike nemire u arajevu! 34=E.*ajposle! atmos6eru za preka razraunavanja putem atentata stvarali su i drugi krugovi. U ma(arskom parlamentu! 343F.! izvrio je atentat na gro6a $isu ak narodni poslanik .ulije +ova! a 33. 6ebruara 343<. izveli su svoj atentat s bombom rumunski nacionalisti u :ebrecinu. *ekoliko meseci potom! pokuao je tevan :oji u Bagrebu 600

Istorija Srba Vladimir orovi atentat na komesara kerleca! a u maju 343A. pokuao je da ubije tog istog gospodina .akov ce6er u zagrebakom pozoritu. /d tada se me(u mladim ljudima govorilo na sve strane! skoro javno. Verovalo se! da e oni biti ne samo opomena! nego i poticaj za neposrednu promenu kursa. %tentati treba da oive duh borbenosti u samom narodu! a da budu strah vlastodrcu. U diskusijama i uzajamnim podjarivanjima stvar se razbuktavala dalje. $railo se! da se pogode glavne linosti reima! banovi! namesnici! ministri. U takvom raspoloenju pala je u martu vest! da u "osnu dolazi Cranc Cerdinand! naslednik prestola i vrhovni e6 vojske. Cranc Cerdinand nije imao dobar glas. "io je klerikalno nastrojen i vrlo uzak& lino je bio nepoverljiv i veoma naprasit. Vaio je! naroito u vojnim i klerikalnim krugovima kao budui stvaralac Velike %ustrije! koja e ukrotiti 'a(are i ,utui rogove- rbima. Ba nj se tvrdilo! da sprema reorganizaciju 9arevine na trialistikoj bazi. 2ored %ustrije i Ugarske trea jedinica imala bi biti jugoslovenska oblast! sa slovenakim zemljama! 1rvatskom! lavonijom! :almacijom! "osnom i 1ercegovinom. :anas se zna! da su to kod njega bile samo trenutne kombinacije! koje se ne bi dale ostvariti bez tekog gra(anskog rata. .er protiv njih su bili ne samo 'a(ari nego i austriski *emci! koji su grevito uvali prevlast u austriskim zemljama. Ba Cranca Cerdinanda se! dalje! znalo da nije mario rbe i da se u poslednje vreme! u ovim raznim krizama! pokazivao kao njihov neprijatelj. Vojnika stranka pozivala se na nj i nalazila je u njemu jak oslonac. $o je bilo dovoljno! da mladi ljudi izaberu kao svoju metu ba njega. U njemu su hteli pogoditi ceo reim %ustrije. U toliko pre! to je prestolonaslednik dolazio ba u "osnu! da tu! na bosanskom podruju! rukovodi manevrima! koji su imali nesumnjiv antisrpski karakter. /dluka je posle pojaana jo vie! kad se ulo za reenje! da se on kroz arajevo proveze trium6alno i demonstrativno licem na Vidov0dan. /dluku da izvre atentat na Cranca Cerdinanda donelo je nekoliko omladinaca iz "osne i 1ercegovine! koji su se! kao (aci i radnici! nalazili u "eogradu. *jihova odluka bila je! po optem uveravanju iz njihovih krugova! spontana. amo su za oruje uli u vezu sa dva0tri lica iz 9rne 8ore. :anas se zna! da ni u samom vo(stvu 9rne 5uke nije bilo sve poznato ta se sprema i da su %pis i Voja $ankosi radili na svoju ruku. /dgovornoj vladi! s kojom su bili u neprijateljstvu! nisu dali apsolutno nikakvo obavetenje& ak su! pomaui mladim ljudima da se prebace preko granice! naroito pazili da oni ne bi doli u kakvu bilo vezu s organima vlade. Bnali su dobro! da bi vlada bila odluno protiv toga! svesna moguih opasnosti! i eljna da zemlji! posle dva teka rata! sauva mir. I sam %pis predomislio se docnije i poruivao je u "osnu svojim mladim prijateljima da odustanu od atentata! ali se oni vie nisu dali odvratiti. U $uzli i arajevu omladinci zaverenici 8avrilo 2rincip i $ri6ko 8rabe gimnazisti i tipogra6ski radnik *edeljko )abrinovi uveli su u svoj krug nekoliko svojih drugova! a posvetili su u stvar i nekoliko nacionalnih radnika! koji su im imali izvriti izvesne usluge. $ajna je uvana dosta briljivo! ali se ipak poneto nasluivalo. Ve u maju govorili su neki proterani (aci iz 1rvatske o mogunosti atentata i o tom su u "e stizali izvetaji policiskih vlasti. I srpski poslanik u "eu! .ovan .ovanovi! priao je! da je na diskretan nain skrenuo panju na opasnost ministru za "osnu i 1ercegovinu G. "ilinskom! ne znajui inae da kae ita konkretnije. 2olicija u arajevu upozoravala je o6icirske krugove na opasnosti! ali su ovi samouvereno odbijali sve primedbe. /ni su organizaciju prestolonaslednikova puta uzeli u svoje ruke. %tentat je izvren licem na Vidov0dan! pred podne. 2rvi atentat! koji je izveo )abrinovi! nije uspeo. +ad se prestolonaslednik vraao iz gradske venice i poao da 601

Istorija Srba Vladimir orovi otvori novi muzej izvrio je drugi atentat 8avrilo 2rincip. *jegovi meci! ispaljeni iz neposredne blizine! smrtno su ranili nadvojvodu i njegovu enu! koja je bila sluajno pogo(ena. a austriske strane prikazivala se srpska opasnost za njeno podruje kao neposredna. rbija tek to nije potpalila njene jugoslovenske oblasti i izazvala revoluciju. 'e(utim! srpska vlada je u ovo vreme najmanje mislila na to. :anas se pouzdano zna i iz srpske i iz ruske diplomatske prepiske! da se rbija! samo zbog %ustro0Ugarske! ustruavala da izvri 6inansisko i diplomatsko ujedinjenje s 9rnom 8orom! koje je ponudio sam +ralj *ikola! F. marta 343A.! u linom pismu +ralju 2etru i da se! isto tako! ustruavala da u 9rnu 8oru poalje svoje vojnike instruktore. +ad se ona ustezala zbog austriske opasnosti da izvri to to joj se nudi pod veoma povoljnim uslovima! zar bi ta ista rbija! u to isto vreme! ila za tim da izaziva %ustriju na drugom pitanju koje je za ovu bilo jo osetljivijed U jednom izvetaju ruskog poslanika iz "eograda! *. 1artviga od @. aprila 343A. imamo i neposredne potvrde za to# ,2ai dri u daljem kao poeljno! da se sad ostave po strani sve brige ,o jo neoslobo(enoj srpskoj brai i celom .ugoslovenstvu- i da se misli na mere! koje bi stvarno mogle uvrstiti veze naroda iste krvi- izme(u rbije i 9rne 8ore. "eki krugovi reili su se od prvog dana da iskoriste ovaj atentat za svoje stare planove. $rebalo je rbiju optuiti kao vinovnika za taj sluaj! koji se osu(ivao i naelno kao sredstvo politike borbe i posebno kao ubistvo oveka! koji je mislio preurediti :unavsku 'onarhiju i reiti jugoslovensko pitanje. 2rvom optubom mislilo se delovati naroito u monarhiskim dravama! a posebno u 5usiji& a drugim se htelo kod ostalih .ugoslovena raspaliti mrnja protiv rba. /boje je bilo u vezi s namerom da se rbiji objavi rat i da se! sad bar! unite plodovi njezinih pobeda. em toga! u "eu se jasno videlo! da se od njega odbija i 5umunija! koja je! nezadovoljna stanjem svojih sunarodnika u Ugarskoj! poela da se pribliuje 5usiji. *a 5umune su delovali uspesi rbije i 8rke i u njoj se osealo jaanje nacionalnih struja! koje su bile sve raspoloene antiaustriski. ukob izme(u "ugarske! koju je beka vlada otvoreno pomagala! i rbije pribliilo je rbe i 5umune. /pasnost da se rbi i 5umuni sa 8rkom i 9rnom 8orom na(u moda na jednoj liniji pod vo(stvom 5usije zabrinjavala je beku vladu u veliko i car Cranc .osi6 spremao je! jo pre atentata! jedno lino pismo za cara Vilhelma. $im pismom on je hteo da odvrati *emce od dotadanje politike i da pridobije cara za austrisko gledite. %tentat je doista promenio raspoloenja u "erlinu i car Vilhelm je bio vrsto reio! da ovog puta pomogne energino svog saveznika. +ad je u "eu bila osigurana saradnja *emake reilo se bez kolebanja! da se rbiji postavi ultimatum! koji bi unapred bio udeen kao neprihvatljiv! i da joj se objavi rat. $a je odluka donesena pre zavrene istrage u "eogradu i bez obzira na to! to krivica zvanine rbije nije mogla biti utvr(ena. predajom ultimatuma otezalo se samo dok pro(e poseta pretsednika Crancuske 5epublike ruskom caru u 2etrogradu! i to samo s toga da se ne bi dravnici te dve velike sile neposredno dogovorili o svom dranju prema sudbini rbije. Ultimatum je predan 3=. jula. 5usija! 7ngleska! Crancuska i Italija preduzimale su mnoge korake da se rat predupredi. *aroito je bila aktivna 5usija! koja je odmah izjavila! da joj sudbina rbije ne moe biti ravnoduna. Iako je bilo jasno! da napad na rbiju moe izazvati svetski stav %ustrija nije htela odustati od svoje namere. va posredovanja ostala su uzaludna. nije pomoglo ni to! to je rbija primila ultimatum! a za jednu spornu tanu ponudila da se raspravi u 1agu! pred nepristrasnim me(unarodnim 6orumom. Izmislivi vest! da su rbi otvorili vatru na austro0ugarsku vojsku kod +ovina austro0ugarski ministar Inostranih :ela! gro6 "erhtold! uzeo je to

602

Istorija Srba Vladimir orovi kao povod za rat i objavio ga je 3?. ;FD.> jula 343A. *eposredno iza toga objavila je *emaka rat 5usiji motiviui ga optom mobilizacijom ruske vojske! a odmah potom objavila ga je i Crancuskoj kao saveznici 5usije. :a bi postigla bre uspehe nemaka vojska je povredila neutralnost "elgije i pola je preko njezinog podruja na severnu Crancusku. 2otvrda belgiske neutralnosti uvela je u rat Veliku "ritaniju. 9rna 8ora stala je odmah na stranu bratske rbije. $ako se jo tokom jula meseca zapalilo vie od dve treine 7vrope. 7vropski rat poeo je u svoj svojoj estini.

Svetski rat
2re nego to je objavila rat rbiji %ustro0Ugarska monarhija je povela pravu hajku protiv svojih jugoslovenskih podanika! za koje je verovala da joj nisu dovoljno odani! da simpatiu sa rbima! ili da svoju budunost zamiljaju u drugom okviru! a ne u onom 1abzburke dinastije. *a celom podruju "osne i 1ercegovine! u Vojvodini! :almaciji i u 1rvatskoj i loveniji poela su zatvaranja! internacije! kon6iniranja i svi mogui oblici liavanja slobode i slobodnog kretanja. ve je srpsko oglaeno za sumnjivo i bilo izloeno napadima i poruzi. krnavljene su ak i crkve& kole su bile demolirane! sokolske dvorane razbijene. /d prvog dana rbi su uzeti za taoce! da osiguravaju transporte vojske i ratnog materijala. %ustro0ugarski poslanik napustio je "eograd pred vee 3F. jula! a tri dana potom objavila je %ustro0Ugarska rbiji rat. 'obilizacija se vrila relativno brzo. 8lavni zapovednik austro0ugarske vojske prema rbiji i 9rnoj 8ori bio je vojniki poglavar "osne i 1ercegovine! 6eldcajgmajster /skar 2otjorek! ponemeni lovenac! ovek koji je dugo radio u 8lavnom 8eneraltabu i koji je! pored +onrada 1ercendor6a! e6a tog ctaba! vaio kao najbolji vojni strunjak. /n je bio jedan od stubova ratne stranke! rbe je mrzeo iz dna due! i stalno je govorio da %ustro0Ugarska sve dotle nee imati mira dok rbiju ne baci na kolena. %ustrija je pola na rbiju sa tri armije! sa nekih FF=.=== vojnika! sveih! vrlo dobro opremljenih i sa nesumnjivom tehnikom nadmonou. rpska vojska jo se nije bila odmorila od prola dva rata. 'aterial joj je bio istroen! pohaban i dobrim delom jedva upotrebljiv. *ije bilo ak ni dovoljno odela za vojsku. *aroito su se oseali manjci u artiljeriskoj municiji. .edino u em su rbi imali nesumnjivu prednost pred austriskom vojskom to je njihov duh svesnosti emu slue i zato se bore i njihovo dragoceno ratno iskustvo. em toga srpska Vrhovna +omanda! kojoj se nalazio na elu daroviti i odluni vojvoda 5adomir 2utnik! imala je bolju manevarsku taktiku i smiljeniju inicijativu. Ve prva velika borba pokazala je srpsku duhovnu i junaku nadmo. 'imo svako oekivanje! %ustrijanci nisu uputili svoj napad preko "eograda i dolinom 'orave! nego su krenuli u uglu to ga ine ava i :rina! imajui kao glavne baze $uzlu i 'itrovicu. 5aunali su da e taj put o6anzive izazvati iznena(enje i brzo reiti stvar. %li su se prevarili. U krvavoj 9erskoj bitci! koja je trajala od F0E. avgusta i u kojoj je srpske divizije vodio general tepa tepanovi! rbi su ne samo slomili austrisku o6anzivu! nego su celu njihovu vojsku naterali na povlaenje. 8ubitci su na obe strane bili vrlo teki. rpska kombinovana divizija! na koju je pao glavni teret borbe! imala je FF} gubitaka& izbaeno je iz stroja EE o6icira i A.=DA vojnika. %ustrijanci su ostavili na ?.=== samih zarobljenika. 'oral srpske vojske bio je sjajan. /sealo se duboko! da su u pitanju najvea dobra naroda i otadbine. 8las o ovoj pobedi silno je digao duh i samopoverenje kod nas samih! a na strani! i kod prijatelja i kod neprijatelja! doneo nam je izuzetno potovanje. :otad rbi su se istakli samo kao borci na "alkanu protiv $uraka i "ugara& sada oni su tukli prvorazredne armije jedne velike sile sa vojnikim tradicijama od nekoliko vekova. %ustriski vojni plan pao je u vodu. U "eu se htelo! po 603

Istorija Srba Vladimir orovi reima jednog kompetentnog vojnog strunjaka! ,da se rbija pregazi pre no to bi se 5usija! kojoj je za izvrenje mobilizacije trebalo vie nedelja! mogla da pojavi na popritu s nadmonijim snagama-. 2osle ovog poraza stvari su uzele drugi obrt. 5uska vrhovna komanda! elei da olaka poloaj svojim armijama! protiv kojih su operisale glavne snage %ustrije i nekoliko nemakih divizija! traila je da rbi pre(u u o6anzivu. /ni su to i uinili! mada za o6anzivne pothvate nisu bili spremni. /6anziva u "osni poela je F3. avgusta! a tri dana docnije i u remu. remska je obustavljena vrlo brzo. 2oela je nesreno. *emajui dovoljno pontonskog materiala itava jedna divizija stradala je na )evrntiji! prilikom prelaska preko ave. :ruge srpske snage! koje su imale bolju sreu! morale su se posle tog neuspeha i austriskih protivnapada povui. U "osni austriska vojska je poela jaku o6anzivu preko :rine tako da se i u tu poeta o6anziva morala prekinuti. a srpskom vojskom povuklo se iz "osne i rema dosta naeg ivlja! a ostatak je bio teko gonjen i kanjavan radi pokazanih simpatija prema rbima. 2ojedine srpske ete bile su tad prodrle do blizu 2ala kod arajeva! a u remu do *ove 2azove i Vojke. Bapovednik austriske vojske u remu i pobednik timoke divizije! general %l6red +raus pisao je o nama s puno priznanja. ,Upoznali smo rbe kao valjane neprijatelje. .a sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojniki najjae od svih naih neprijatelja... /ni su naim trupama zadavali mnogo vie tekoa no 5usi! 5umuni i Italijani.:ruga austriska o6anziva izvo(ena je sa sveim snagama i na poetku sa vie obazrivosti. rbi su! izmoreni! patili od nestaice municije i jesenjeg i zimskog odela. %li su se ipak borili herojski. 8uevo! 9rni Vrh! )avii! 'akov +amen! "obija! 'ali 5oanj i druga mesta branjeni su stopu po stopu i zaliveni su krvlju na svakom kvadratnom metru. %ustrijanci! svesni svoje 6izike i materialne nadmonosti! hteli su da iskoriste srpsku zamorenost i urili su da poto poto iznude odluku. *apadali su bez prestanka. rbima nisu dali da predahnu i da se! ogoleli! prihvate. *aroito se pojaao njihov pritisak od sredine oktobra. rbi su morali da se povlae s osetnim gubicima. U jedan mah poeo je da se koleba i njihov moral. U najteem asu imenovan je |ivojin 'ii za zapovednika prve i najugroenije srpske armije. $aj ri(i seljaki sin! koji je ranije! iz politikih razloga! bio uklonjen iz vojske! imao je samopouzdanja i vere u svoje ljude i znao je da tom verom zadahne i druge. $ada je cvet nae omladine! 3.<== mladih kaplara iz (ake 6ormacije! baeno na 6ront da svojom mladou i oduevljenjem digne duh. +ad je prva srpska armija! u povlaenju! stigla ispred 'ilanovca! u poslednji as! prispela je i davno eljena municija. $o sve! i borba na kunjem pragu cumadije dala je vojsci novog pokreta. I sam stari kralj 2etar! reumatian i teko pokretan! uao je tad u bojne redove! da osokoli i da primer. I kao to esto biva! u asu najvee opasnosti razvija se i najvea energija. rpska o6anziva poela je F=. novembra. U stalnom gonjenju! preko r(avih i blatnjavih puteva! sa komorom koja je kasnila! i neprijatelj je bio osetno malaksao. em toga! u najnezgodnijem asu po sebe! poeo je da vri rokadu trupa. Uzevi "eograd spremao se da krene na 'ladenovac i $opolu. %li sve bi preseeno u kratkom roku. rpska o6anziva imala je nenadan uspeh. %ustriski 6ront bio je probijen i rastrojen. 2oraena vojska nae u panino begstvo! nemajui vie ni gde ni asa vremena da se spremi i odupre. /va rudnika ili kolubarska bitka najsjajnija je srpska pobeda u vetskom 5atu. rbi su zarobili <F< o6icira i AF.F3? vojnika i ogroman ratni material i svu su zemlju! do poslednje stope! oistili od neprijatelja. /na je poremetila sve planove centralnih sila na "alkanu! a naim neprijateljima zadrala je izmahnute ruke.

604

Istorija Srba Vladimir orovi %ustro0Ugarska! potuena i osramoena! smenila je vrhovnog zapovednika vojske na junom ratitu i odustala je za due vremena od svih pokuaja za nove o6anzive. *jezin poloaj te jeseni i zime postao je vrlo kritian i na severnom bojitu! gde su 5usi drali vei deo 8alicije i pokuavali da prodru kroz +arpate. %li rbima nije bilo su(eno da poinu. 1igijenske prilike! koje ni pre rata nisu bile mnogo povoljne! postale su za vreme ovog tekog ratovanja! s rasturenim kuama! sa unitenim imanjima! sa gomilama leeva i ranjenika! upravo strane. Izbie epidemije. *aroito je bila teka zaraza pegavog ti6usa! koja je uzela ogromne razmere i pokosila na hiljade ivota! moda vie nego sama borba. $o je uinilo da rbi nisu mogli iskoristiti potpuno svoju pobedu i da nisu mogli prei u napadaj i pridruiti se sa svoje strane Italiji! kad je ova! u prolee 343?.! objavila rat %ustro0Ugarskoj! i kad je ruska vojska! pred ujedinjenom snagom *emake i %ustro0Ugarske s velikim gubitcima poela da uzmie iz 8alicije i 2oljske. "alkansko 2oluostrvo dobilo je tokom 343?. godine izuzetan znaaj za sve evropske sile. +rajem oktobra 343A. bila se $urska pridruila centralnim silama! *emakoj i %ustro0Ugarskoj. *emaka! koja je pridobila $ursku za saradnju! nameravala je da uspostavi neposrednu vezu s njom i da ratite prenese u %ziju! kako bi 7nglesku ugrozila na njenim osetljivim takama u Indiji i 7giptu. 5usija! koja je ve u jesen 343A. poela sve vie oseati nedostatak ratnog materiala! elela je da sa svojim saveznicima dobije blii i sigurniji dodir! nego to je bio onaj preko evernog! esto zale(enog i dalekog! 'ora. *jezina elja podudarala se sa interesima 7ngleza! koji su hteli da onemogue uvrivanje *emaca u 9arigradu i izvo(enje njihovog plana. $ako je u prolee 343?. dolo do zajednike akcije engleske i 6rancuske 6lote! koja je u vie uzaludnih navrata pokuavala da prodre kroz :ardanele! i do velike! isto tako uzaludne! njihove kopnene ekspedicije na 8alipolju. :a bi presekla ta njihova nastojanja nemaka vlada je! sporazumno sa austro0ugarskom! bila reila da obezbedi i raisti kopneni put za 9arigrad. *a tom putu trebalo je slomiti srpski otpor! milom ili silom. +ad izvesne sugestije za separatni mir nisu uspele reilo se na borbu. Ba savez protiv rba pridobili su i "ugarsku! iako su joj 5usija i ostale saveznice jamile! da e! u sluaju lojalne neutralnosti! dobiti jedan deo srpske 'aedonije. +ralj Cerdinand! austriski prijatelj! i dobar deo "ugara s njim! obrnuo se tad ne samo protiv rba! nego i protiv svoje osloboditeljke 5usije. :rugi deo "ugara! s nekoliko uglednih dravnika na elu! nije se slagao s takvom politikom! ali je bio nemoan da je sprei. %li je samo vo(a bugarskih zemljoradnika %leksandar tamboliski energino dizao svoj glas protiv tog rata i zbog toga bio zatvoren. "ugarima je bio sklopljen ugovor! po kome je rbija imala da se podeli izme(u nje i %ustrije. 8ranica bi ila dolinom 'orave u severnoj rbiji! dok se o granicama u junoj rbiji imalo naknadno odluiti. 5umunija! saveznik *emake i %ustro0Ugarske! nije htela da u(e u borbu na njihovoj strani! jer je svoje nacionalno ujedinjenje morala ostvariti samo slomom %ustro0Ugarske 'onarhije. 8rci su! po saveznom ugovoru s nama! imali da u(u u rat! ako bi mi bili napadnuti od "ugarske. em toga! sve do prolea 343?. 5usija je na bojnom polju stajala bolje od %ustrije. $o je sve zadravalo "ugarsku da ostane mirna. %li kad je ruska vojska tokom 343?. godine bila odbaena daleko natrag i oslabljena u osetnoj meri i kad je grki kralj +onstantin! zet cara Vilhelma! dao razumeti! da on ne misli izvriti saveznike obaveze prema rbima! "ugari su digli glavu i verovali su da je doao as njihova obrauna. *e verujui u austrisko vojno vo(stvo oni su traili da vrhovni zapovednik bude jedan istaknuti nemaki general. $o im je ispunjeno. Ba glavnokomandujueg postavljen je niko manji nego pobedilac 5usa iz o6anzive od prolea te godine! general 'akenzen. Ugovori izme(u "ugarske i centralnih sila potpisani su FA. avgusta 343?. "rzo potom "ugari su proglasili mobilizaciju. Bnajui da je ta mobilizacija uperena protiv rbije! 605

Istorija Srba Vladimir orovi srpska vlada je htela da je sprei posredovanjem vojske! ali su je saveznike vlade odvratile od toga verujui bugarskim slubenim izjavama! da oni ne misle napasti svog suseda. :obro pripremljena nemako0austriska o6anziva poela je FF. septembra 343?. U isto vreme i "ugarska je objavila rbiji rat. 8lavna o6anziva krenula je ovog puta s :unava i preko "eograda! a sporedne armije operisale su od "osne i 1ercegovine prema zapadnoj rbiji i 9rnoj 8ori. 2ut moravskom dolinom vodio je najbre i najkrae u srce rbije. *a severoistoku *emci su doli u vezu sa izvesnim odredima "ugara! ija je glavna snaga bila upuena na liniju od *ia do Velesa. rbi su imali prema sebi ogromnu nadmo. "ilo im je obeano da e im priskoiti u pomo vea armija Crancuza i 7ngleza! koji su sa 8alipolja ba u to vreme bili prebacivani u olun! u novu savezniku bazu. %li od te pomoi nije bilo skoro nita. Izvesni 6rancuski odredi! mali po snazi! nisu doprli dalje od gev(elije i 8radskog! a bila je i mala pomo u artiljeriji i tehnikim trupama. rbi su oekivali bar ovo drugo. .er prema tekim nemakim topovima naa istroena artiljerija bila je i suvie slaba i nije se mogla odrati. 2a ipak otpor rba bio je zadivljavajui. "orilo se sa epskim portvovanjem. "eograd je branjen nekoliko dana! i sa poloaja iznad grada! i na obali! i po samim ulicama. am 'akenzen je u svom delu 2isma i beleke pisao o nama s puno pohvale. ,U rbima sam poznao najbolje vojnike "alkana- kazao je na jednom mestu izrino. +ad su "ugari poeli zalaziti s le(a i nadirati sila sa tri strane rbi su morali poputati i povlaiti se sve hitnije prema jugu. +ako su eleznica i put prema olunu bili preseeni jedini pravac povlaenja mogao je biti kroz albanske vrleti. Ba mesec dana borbe neprijatelj je ve bio prodro do *ia i +raljeva. .edno vreme pomiljalo se da se vojska pribere i prui poslednji otpor na klasinom +osovu. 2a tu ili da se odri ili probije. "orba bi nesumnjivo bila silna i velianstvena! ali uzaludna. *eprijatelj je bio i mnogobrojniji i jai. 2revladala je s toga odluka da se vojska spase! s au i s obrazom! i da se uz saveznike! oporavljena i reorganizovana! vrati na nove podvige. 5eilo se! da se u 2ei i 2rizrenu spali i polomi sve od materiala to bi neprijatelju moglo biti od koristi! pa da se preko 9rne 8ore i %lbanije izbije na more. "olje to! nego moda biti zarobljen ili nateran na sramotnu kapitulaciju. vojskom je iao i velik broj izbeglica koji su taj muni i jezivi pohod! u kasnu jesen! preko snegom pokrivenih klanaca! po bespuu i po kozjim stazama! pretvarali skoro u povorku oajnika. 2adalo se od umora! od gladi! od mraza! od arnautske zasede. pasavao se samo go ivot. %li i vera i nada. U naoj prolosti nema alosnije scene od te! ali u sutini ni velianstvenije. *aputati otadbinu! pregaenu od neprijatelja! pod ovakvim uslovima! a ipak duboko verovati u njezinu pobedu i vaskrs! to! doista! nisu obini primeri u istoriji! niti su takvi narataji bili od mekunog tkivae *a tom putu bilo je tekoa ne samo od neprijatelja! nego i od saveznika. 2re nego to je stupila u rat Italija je u Gondonu sa 7ngleskom! 5usijom i Crancuskom sklopila ugovor! po kom je obezbe(ivala za sebe! me(u drugim! ne samo Istru nego i vei deo :almacije sa skoro svima glavnijim ostrvima! a za ostatak traila punu neutralizaciju. rpska vlada nije pristajala na taj ugovor! jer je on osetno poga(ao 1rvate i buduu srpsku obalu. Italija je sad upotrebila priliku da pravi pritisak na srpsku vladu. )ak su se prema bolesnom kralju 2etru ponaali u Valoni bez dunih obzira. /tezali su sa odailjanjem la(a i hrane za izbeglice. $ek na energino posredovanje cara *ikole ubrzana je akcija spasavanja i stizale su u veem broju talijanske i 6rancuske la(e. *ajvei deo vojske prevezen je na ostrvo +r6. *a oblinjem malom ostrvu Vidu ostajali su oni nevoljnici! koji su! iscrpljeni naporima! umirali kao snoplje! grevito

606

Istorija Srba Vladimir orovi steui komade hleba i drage uspomene iz otadbine. *a +r6 je preao i prestolonaslednik regent sa vladom. Iza rbije nije se mogla odrati ni 9rna 8ora. U prvoj godini rata njezina vojska nije imala nekih veih podviga. U "osni je operisala zajedno sa rbijancima u jesen 343A.! pa se povukla! a u 1ercegovini i "oki nije uspela da savlada nijedno od veih graninih mesta sem "udve. 9rnogorski slubeni krugovi tuili su se opravdano na veliku oskudicu u municiji i drugom ratnom priboru. cto se imalo istroilo se u ratovima 343F0<. godine! a za obnovu nije bilo ni vremena ni sredstava. *ajznaajnije delo crnogorske vojske u ovom ratu bila je bitka na 'ojkovcu. :a zadri austrisko nadiranje i omogui povlaenje delovima srbijanske vojske preko )akora! severna crnogorska vojska .anka Vukotia dala je dug i ilav otpor na liniji .avor 0 5oaj 0 "ijelo 2olje. 8lavna borba vodila se na "adnji dan i sam "oi. U njoj se naroito istakao 'ilo 'edenica! zapovednik kolainske brigade. /dbrana idealisanog Govena nije! me(utim! bila ni priblino tako slavna. Gjudi su patili od oskudice svega! ali je bilo i izvesne pometenosti me(u ljudima. 9rnogorska vlada! da bi spasla zemlju! bila je ponudila separatni mir! ali joj je beki dvor stavio tako poniavajue uslove ;crnogorska vojska imala je biti razoruana i delom internirana& %ustrija e preko crnogorskog podruja voditi dalje rat& upravu u zemlji vrie %ustrijanci! koji e posesti pristanita! eleznicu i tvr(ave> da bi 9rna 8ora! i da se sklopi mir pod takvim nagodbama postala austriska pokrajina isto onako kao da je i pokorena. am car Cranc .osi6 traio je! da se 9rnoj 8ori ouva samo ,prividni suverenitet-. +ralj *ikola nije mogao da primi te uslove i napustio je 9rnu 8oru. U zemlji je ostao njegov sin! teko bolesni knez 'irko! koji je izvrio austriske uslove i doskoro umro. *aslednik prestola! knez :anilo! koji je bio oenjen nemakom princezom iz porodice 'eklenburg trelic i koji je bio uveren germano6il! napustio je zemlju ranije i nije pokazivao nikakvog dubljeg interesa za njezinu sudbinu. Veliki deo crnogorske vojske nije mogao da izbegne. :obar deo vo(a bio je interniran u %ustriju zajedno sa nekoliko stotina mla(ih intelektualaca i istaknutijih ljudi iz naroda. "roj srpskih vojnih lica! koja su uspela da se spasu! cenio se na 3F=.===. /na su! posle kraeg odmora! ponovo stavljena u vojne redove. 2otrebni material i oruje dobila su od saveznika! a prvenstveno od Crancuza. Ba to vreme saveznici su u olunu stvorili monu operacionu bazu i obrazovali novi solunski 6ront. *emci! da ne bi oteavali ve i inae munu situaciju kralja +onstantina! nisu hteli iz poetka da prelaze grku granicu i napadaju olun! a poto su se saveznici tu uvrstili taj bi napadaj stajao velikih rtava. Verovali su! sem toga! da taj 6ront nema velikog vojnikog znaaja i da e sami "ugari! s neto njihovih i austriskih jedinica! moi da ga dre u ahu. I sami saveznici nisu tom 6rontu pridavali velike vanosti i hteli su ak jedno vreme da ga napuste. /dran je ivim nastojanjem srpske vlade i na zauzimanje nekih 6rancuskih vojnih i politikih lica. *aroito se zalagao za nj ministar %ristid "rian. am kraljevi regent iao je u 7nglesku! Crancusku i Italiju! da uverava tamonje krugove o potrebi odravanja toga 6ronta. :ok je toga 6ronta bilo je i nade da e poeti i neposredna akcija za spas rbije& sa tim 6rontom! na domaku otadbine! bile su i veze sa njom blie i neposrednije. %li! da bi se taj 6ront odrao! rbija je morala prineti novu rtvu i u toku 343E. god. uputiti na nj i poslednje ostatke svoje vojske. U %merici se tokom 343?. i 343E. god. bila razvila iva agitacija! da se me(u jugoslovenskim iseljenicima prikupi to vie dobrovoljaca za smenu i popunu izmorenih srbijanskih boraca. /dziv je bio vrlo lep! naroito me(u rbima iz 1ercegovine i Gike. 1rvata i lovenaca bilo je sa te strane vrlo malo. U isto vreme javio se pokret i me(u

607

Istorija Srba Vladimir orovi .ugoslovenima u 5usiji! koji su tamo dospeli kao voljni ili sluajni zarobljenici iz austriske vojske! da se stave u slubu svom narodu. 5uski car odobrio je organizovanje jugoslovenskih vojnih jedinica i naredio je! da im se oprema vri iz ruskih sredstava. U leto 343E. obrazovana je ve prva divizija sa A?D o6icira i 3?.?<? vojnika. "roj bi bio svakako vei! da velik deo ljudi nije ranije preao u rbiju! a ovo 6ormiranje nove jedinice u 5usiji poelo je tek posle sloma rbije. 2osle se i taj broj poveao. +ad je u avgustu 343E. i 5umunija ula u rat protiv centralnih sila dodeljena je jugoslovenska divizija ruskoj vojsci i otila je na 6ront u :obruu. Ve FA. avgusta uli su izvesni delovi te divizije kod :obrue u borbu s "ugarima! koja je bila veoma krvava. .ugoslovenski dobrovoljci izgubili su tu i u kasnijim vojevanjima po :obrui AF mrtva o6icira i @3D ljudi! a ranjenih F=< o6icira i E.=3@ vojnika. 2osle ruske revolucije! koja je izbila 343@. godine vei deo tih dobrovoljaca! preteno rba! krenuo je dalekim i zaobilaznim putem na solunski 6ront i uestvovao je u kasnijim borbama. *jihov broj iznosio je 3F.E4A. /stali su se rasuli po 5usiji! pa su u veim i manjim transportima! ponajvie preko ibirije! stizali u otadbinu posle svretka rata. rbi su poseli nove poloaje na solunskom 6rontu u leto 343E. god. I brzo su! jo tog istog leta! uli u novu vatru. "ugari i *emci! obaveteni o verovatnosti rata sa 5umunijom! hteli su da jednim prepadom raiste situaciju na jugu i onesposobe tamonje protivnike snage! da im ne bi postale opasne za vreme borbi sa 5umunima. toga su A. avgusta napali na srpske poloaje kod +enalia! u uverenju da nee imati teka posla. %li su se prevarili. *apad je brzo zadran! i to bez naroito velikih rtava. *askoro potom srpske i 6rancuske jedinice preduzele su kontrao6anzivu! da poprave poloaje i olakaju 5umunima. U ovoj o6anzivi srpska vojska posvedoila je svoju staru vrednost. *aroito se odlikovala u strahovito krvavim borbama oko +ajmakalana! iji vrh ima F.?F? metara. "orbe su trajale od 3F. do <=. septembra i odnele su mnogo rtava. 5ezultati ove o6anzive nisu bili veliki. /d veih mesta osvojen je bio samo "itolj! E. novembra! i s njim je i njegovom okolicom bio povraen i oslobo(en prvi komad drage otadbine. Vesti o tom uspehu digle su malo duh i u okupiranoj rbiji. $amo je pritisak neprijatelja bio vrlo teak. "ugari su bezobzirno ubijali narodnu inteligenciju! naroito svetenike i uitelje. urdulica je postala uvena po gomilama tu i u okolini poklanih srpskih prvaka. kopskog mitropolita Vientija ak su iva spalili. *emci su bili vie ljudi i ak su zatiavali pojedince od bugarskih zverstava. %ustrijanci su velik deo uglednijih ljudi odveli u internaciju! a ostale su drali pod stalnom prismotrom. I oni i *emci iznosili su iz zemlje sve to se moglo! ne samo hranu! nego i stvari iz privatnih kua i dravnih nadletava. 2ojedinci su vrili i sadistika muenja! i silovanja! i svirepe zloine. U narodu je s toga bilo mnogo ogorenja. +ad su "ugari poeli da regrutuju nae mladie za svoju vojsku aa se prepunila. U 6ebruaru 343@. izbio je ustanak u toplikom kraju! kome se stavljaju na elo +osta 2eanac! +osta Vojnovi i 5ade Vlahovi. 2rvi me(u njima stigao je aeroplanom sa solunskoga 6ronta u taj kraj& drugi su uspevali da se prokradu izme(u neprijateljskih redova i da se vrate s pouzdanim izvetajima. Ustanici su uspeli osvojiti +urumliju i 2rokuplje! pa su proirili akciju kroz celu $oplicu i u +ruevaku upu. *eprijatelj je digao protiv njih veliku snagu i uguio je ustanak u krvi. 2alo je na 3?.=== rtava ne samo ljudi! nego i ena i dece. Isto je tako bio krenuo etniku akciju i u 9rnoj 8ori general 5. Veovi! ali nije mogao da uzme veeg maha i da istraje do kraja. U srpskoj vojsci bilo je u to doba! me(u viim i niim o6icirima! izvesne mune krize. $akozvana 9rna 5uka! u kojoj se ulanilo nekoliko o6icira nesumnjive vrednosti i

608

Istorija Srba Vladimir orovi nesumnjivog patriotizma! dobila je bila ambicije da izi(e iz svog isto vojnikog kruga i da utie neposredno na sve dravne poslove. +ao sve organizacije iji su lanovi uli u blie veze linim dodirom i sa istom ideologijom! i lanovi 9rne 5uke poeli su prema drugima pretstavljati jednu uu zajednicu i teiti da uzmu sve vanije poloaje u ruke bilo svojih ljudi bilo ljudi u koje su oni imali poverenja. $o je! prirodno! dovelo do neprijateljstva izme(u crnorukaca i onih koji su se oseali od njih potisnuti i ugroeni. $o je! jo pre izbijanja vetskog 5ata! dovelo pripadnike 9rne 5uke i do sukoba sa radikalskom vladom. /d izbijanja rata taj se sukob zaotrio jo vie. U izbeglitvu! daleko od otadbine! lako razdraljivi! ljudi su postajali lake pristupani svakoj dostavi i svakoj spletci. 9rnorukci su bili optuivani ne samo da rade protiv vlade! nego ak i da su spremali atentat na prestolonaslednika. .edan incident na 6rontu dao je povoda za veliki proces protiv njih! koji se vodio u olunu. *a tom procesu osu(en je na smrt! sa jo dvojicom lanova! pretsednik organizacije pukovnik :ragutin :imitrijevi! a drugi lanovi osu(eni su na vie godina robije. /ni su kasnije bili pomilovani! dok je nad :imitrijeviem i onom drugom dvojicom izvrena smrtna kazna. $a kriza imala je odjeka i u politikom ivotu. +oaliciona vlada! u kojoj su uestvovali pretstavnici radikalne! samostalske i naprednjake stranke! rasturila se i vladu su posle toga obrazovali sami radikali. 8odina 343D. donela je odluku na bojitima. 5evolucija u 5usiji dovela je do rasula vojsku i onemoguila dalji otpor. "oljevika vlada morala je sa velikim rtvama da primi mir u "rest0Gitovsku i da svu panju obrati uvrivanju svoje vlasti. oslobo(ena od ruske opasnosti! *emaka je napregla svu svoju snagu da iznudi reenje na zapadnom 6rontu. /d marta do jula preduzela je tri velike o6anzive! ali je njima postigla samo delimine uspehe. :ok je 5usija za tri godine vezala na svom 6rontu velike snage nemake vojske mogle su 7ngleska i Crancuska! kojima se od 343@. god. pridruila i %merika! razviti ratnu industriju do nesluene mere! izgraditi odbranbeni sistem! i prikupiti nesluen broj vojnika. +ad je od jula 343D. god. poela dugo pripremana kontrao6anziva saveznika *emaka joj nije mogla odoleti. 2oela je poputati i otstupati! i to u sve brem tempu. a o6anzivom na zapadu pripremana je i velika o6anziva na solunskom 6rontu. Vrhovnu komandu nad celom saveznikom vojskom imao je 6rancuski general Crane dk 7pere! a nad srpskom! pored prestolonaslednika %leksandra! proslavljeni vojvoda |ivojin 'ii. /d F4 na tom 6rontu pribranih divizija bilo je sedam srpskih! est peakih i jedna konjika. U svom delu rpska vojska i solunska o6anziva general 'ilan *edi kae# ,2red o6anzivu 343D. obe strane raspolagale su skoro jednakim snagama# svaka sa po E==.=== ljudi. *eprijatelj je bio nadmoniji u peadiji! a saveznici u konjici! avijaciji i oru(ima! naroito velikog kalibra-. U zoru! 3. septembra! poela je saveznika o6anziva na liniji oko 0 :obro 2olje 0 Veternik sa strahovitom vatrom iz ?D= topova. :an potom! poto je artiljerija prokrila put! krenula je na juri srpska i 6rancuska peadija. *jihov nalet bio je neodoljiv. "ugarski 6ront bio je probijen i posle etiri dana ogorene borbe bugarska vojska bila je rastrojena i razbijena. +ako stvari na istonom krilu! na 6rontu koji su drali 7nglezi i 8rci! nisu ile dobro! kolebala se saveznika komanda! da li da se o6anziva nastavi ili da se pre(e u odbranu. $ada je kraljevi %leksandar izdao onu energinu istorisku zapovest# ,*apred! u slavu ili smrte- rpsko napredovanje nastavljeno je potom sa istim poletom! pomagano od 6rancuskih peakih i konjikih jedinica. "ugarska! videi rastrojstvo svoje vojske! a inae nezadovoljna ponaanjem svojih saveznika! reila se brzo na separatan mir. Ve 3<. septembra javili su se njihovi emisari traei mir. +ad je potom stiglo njihovo izaslanstvo u olun bugarski pretstavnici ponudili su generalu 7pereu da! kao saveznici! pre(u na njihovu 609

Istorija Srba Vladimir orovi stranu. 7pere je odgovorio vojniki otseno i kratko# ,*ikako. Vi ste pobe(eni i podnosite zakon pobedioev.- Uslovi za mir ipak nisu bili mnogo teki. Vodilo se izvesnih obzira. Uinjeno je mudro da nijedan srpski puk ne bude upuen u "ugarsku! da ne bi dolo do tekih scena osvete. 8lavni krivac za rat! kralj Cerdinand! odrekao se prestola i F3. septembra napustio je "ugarsku zauvek. lom bugarske vojske i prodiranje saveznika s juga ubrzali su i slom %ustro0 Ugarske. /na je ve pucala na svima stranama. rbi i jedan deo 1rvata i lovenaca! 5umuni! $alijani! koji su bili njezini podanici! simpatisali su sa svojim sunarodnicima u protivnikom taboru i gledali su da im budu na pomoi gdegod su mogli. )esi su se kao vojnici predavali na svima 6rontovima! a u unutranjosti su dali razumeti! da nisu vie! kao nekad! stubovi 1abzburke 'onarhije. a starim carem Crancom .osi6om! koji je umro D. novembra 343E.! sahranjena je i stara :unavska 9arevina! pravi anahronizam naega vremena. *jegov naslednik! car +arlo! bio je ovek slabe volje. 2rimio je vlast! kad je drava! posle nekoliko tekih poraza! bila iskrvavljena! duboko nezadovoljna! i kad se u njoj oseala oskudica na svima stranama i u svaem. 9areva ena Bita! iz porodice "urbon 2arma! mnogo energinija od njega! gledala je da spase dinastiju i ono to se jo moglo spasti. 2reko svog brata iksta! koji je bio o6icir u 6rancuskoj vojsci! pokuala je sondirati teren za separatan mir. +ad se doznalo za te pregovore dvor je bio kompromitovan u velikoj meri prema *emakoj! a u sopstvenoj zemlji to je samo pojaalo raspoloenja malodunosti. :a bi ublaio opoziciju car je pomilovao mnoge politike krivce i hteo je da otstrani preke mere pritiska! ali je sve to dolo dockan! kad je svet ve bio naisto s tim da se slom pribliuje. /sealo se! da su to iz "ea vie znaci slabosti nego istinske dobre volje. lom "ugarske poveao je broj de6etista i izazvao paniku. 5at se ponovo primicao junim granicama 9arevine. $ad su postale skoro krilate one rei# ,"olje i kraj sa strahotama! nego strahote bez kraja-. I u *emakoj! sjutri dan po bugarskoj kapitulaciji! smenjen je dravni kancelar! a sam e6 8eneraltaba! maral 1indenburg! opravdavao je bugarskim slomom potrebu! da se as pre ponu pregovori za mir. aveznika vojska prodirala je za to vreme dalje. *emci su uzalud pokuavali! da hitnim pojaanjima! dovedenim iz 5usije i 5umunije! zaustave napredovanje saveznika s juga. 'oral njihovih trupa nije vie bio onaj stari! a nije se sve moglo ni izvesti onako kako se zamiljalo. rbi im nisu dali vremena da se reorganizuju. 2red *iem A@ nemakih bataljona! na utvr(enim poloajima! nije moglo zaustaviti F@ srpskih. 2osle *ia! nai su odbacili neprijatelja i kod 2araina i kod +ruevca i u drugim manjim okrajima! pa su ve 34. oktobra stigli u "eograd. rbija je bila oslobo(ena u jednom sjajnom vojnikom zamahu. *eprijatelj nije mogao da se odri ni na liniji ave i :unava. *jegova je snaga bila slomljena i demoralisana! i to bez izuzetka. 2obedonosna srpska vojska nije se zadrala na svom domu! da se posle tolikog zamora odmori i da okupi svoje rasturene ukuane! nego je nastavila svoj pohod. 1tela je! eljno oekivana! da donese oslobo(enje i ostaloj brai preko ave! :unava i :rine.

)jedinjenje
%ustrija je sama stavila jugoslovensko pitanje na dnevni red od dana proglasa aneksije "osne i 1ercegovine! a naroito od objave rata. 2red celim svetom ona je svoje postupke objanjavala tim! da rbija sa svojom nacionalnom aktivnou ugroava njene june oblasti! da eli stvoriti Veliku rbiju! ili izvriti ujedinjenje .ugoslovena pod svojim okriljem. Uloga rbije kao 2iemonta znaila je od samog zaetka neprijateljstvo prema "eu. druge strane! sami austriski krugovi! naroito vojniki i klerikalni! isticali su potrebu stvaranja jedne jae jugoslovenske zajednice. /ni su to traili 610

Istorija Srba Vladimir orovi prvenstveno iz ova tri razloga# 3> da tim onemogue reenje! koje bi bilo u korist "eogradu i tezi! da se ujedinjenje vri van granica 1abzburke 'onarhije& F> da se ujedinjavanjem katolikih 1rvata i lovenaca novoj zajednici da preteno katoliki karakter! sa sreditem u Bagrebu! koji je vaio kao iskreno odan dinastiji& i <> da se jaanjem .ugoslovena! odanih dinastiji! suzbije suvie veliki uticaj 'a(ara i njihovih prohteva za to veom samostalnou. $o novo preure(enje %ustro0Ugarske 'onarhije imalo bi se izvesti tako! da se austro0ma(arski dualizam zameni trializmom %ustrije! Ugarske i .ugoslavije. / ovom programu se mnogo govorilo. *a njemu su ivo radili hrvatski politiari oko dra .osi6a Cranka u Bagrebu i nadbiskupa .osipa ctadlera u arajevu. $aj program prihvatao je i vo(a slovenakih klerikalaca dr Ivan custeri. 'e(utim! niko od odgovornih inilaca u :unavskoj 'onarhiji nije ni hteo ni smeo da pristupi ozbiljnom reavanju toga pitanja. :anas prijatelji biveg prestolonaslednika Cranca Cerdinanda uveravaju! da je i on bio napustio taj plan! iako se na mnogo strana tvrdilo i verovalo! da mu je on bio nosilac. *eosporna je injenica! da sve do svretka rata nije uinjen ni jedan jedini korak da se to pitanje preisti. *ije se ak dalo ni da se :almacija ujedini s 1rvatskom! iako se to trailo preko pedeset godina. Bnalo se dobro! da bi se 'a(ari protiv toga borili svima sredstvima i da ne bi bio iskljuen ni gra(anski rat zbog toga. I *emci! koji su radi ponemavanja alpskih oblasti bili osnovali svoju ,.unu 'arku- ; udmark>! ne bi lako upustili ctajersku i +ranjsku i svoj prilaz na more! kao ni svoje velike trgovake i ratne luke u $rstu i 2ulju. % pitanje je me(utim bilo sazrelo. .ugosloveni u %ustro0Ugarskoj bili su pocepani u etiri upravna podruja. vi lovenci i 1rvati i rbi iz :almacije i Istre nalazili su se u sastavu %ustrije i ili su u beki parlamenat! a imali su i svoje pokrajinske sabore u Badru! $rstu i Gjubljani. rbi i 1rvati "ake! "anata! "aranje i 'e(imurja stali su pod neposrednom vlau 'a(ara& 1rvati i rbi u 1rvatskoj i lavoniji imali su kakvu0takvu samoupravu& dok su rbi i 1rvati "osne i 1ercegovine iveli kao odvojena celina! zavisni i od %ustrije i od Ugarske. cest miliona .ugoslovena! tako rascepkanih! nije mogao doi do svog pravog izraza ni u "eu ni u 2eti& oni su i u bekom i u petanskom parlamentu! kao i u zajednikim delegacijama! pretstavljali samo neznatne manjine. $akva podela omoguavala je *emcima i 'a(arima da ih majoriziraju i iskoriavaju i da esto prelaze preko njihovih najosnovnijih prava i zahteva. :a se takvo stanje nee moi trajno odrati bilo je nesumnjivo. Instikt samoodranja traio je! da se jugoslovenska snaga ujedini. *ije bilo u narodu nijedne stranke koja to nije elela. 5azilaenja je bilo samo u pitanju ko e i kako e izvesti to ujedinjenje i koje bi sve oblasti ono imalo da obuhvati. U prvo vreme! od Ilirizma i ctrosmajerova .ugoslovenstva! inilo se! da e to izvesti 1abzburka dinastija! koja je od jVIII veka pokazivala tenje! da postane osloboditelj balkanskih rba od $uraka i da ih spoji sa svojim podanicima. U habzburki okvir verovala je sve do sloma 343D. godine jo uvek veina 1rvata i lovenaca. *a rbiju nisu uvek pomiljali ni svi rbi! iako je vera u nju postepeno rasla. 'islilo se! u ostalom ne bez razloga! da je njena uloga u tom pravcu neostvarljiva. *i poneki kraljevi u rbiji nisu u to verovali. naga rbije u odnosu prema :unavskoj 'onarhiji bila je toliko nesravljeno mala! da je doista svaka nada u tom pravcu mogla izgledati kao matanije. % me(utim svet je ipak verovao. I to od dolaska kralja 2etra sve vie. a nekom dubokom samouverenou! sa nekom mistinom snagom! sa neim to je bilo i naivno i velianstveno u isti mah. Ba vreme ovog rata protiv %ustro0Ugarske 'onarhije bio je ogroman deo njezinih podanika. loveni svi. )ak i 2oljaci! koji su se u njoj oseali bolje nego u *emakoj i 5usiji! nisu krili da ele izai iz njene zajednice. 2obeda *emaca i 'a(ara znaila bi nesumnjivo novi i osioni pritisak na sve one koji nisu bili s njima i poveala 611

Istorija Srba Vladimir orovi bi njihovu prevlast. $amnice i koncentracioni logori bili su puni ljudi koji su bekim organima bili sumnjivi i koje su njihove vlasti optuivale radi smetanja javnoga poretka i veleizdaje. *ajbolji ljudi iz :almacije! 1rvati i rbi! vueni su od tamnice do tamnice& a u "osni i 1ercegovini stradali su rbi! pravoslavni i muslimani. gaci iz svih bosanskih dravnih gimnazija izvo(eni su pred sud to su ulazili u nacionalistike organizacije! a u "anjoj Guci i arajevu tuena je radi veleizdaje veina tadanje srpske inteligencije u "osni i 1ercegovini. u(eni su lanovi uprave drutva ,2rosvete-! sokoli! pobratimi& sve to je nacionalno osealo i radilo. 5azumljivo je s toga! to je tada sazrela na mnogo strana misao i odluka! da se kidaju sve veze sa %ustro0Ugarskom dravom i da se u(e pod krilo "eloga /rla! koji je s au vodio glavnu i pravu borbu. rpska *arodna kuptina! kao i ceo narod rbije! svesno su postavili svoj program. Ve u zimu 343A. god.! posle sloma austriske o6anzive! *arodna kuptina odobrila je jednoglasno izjavu vladinu! da ona smatra ,kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak da obezbedi uspean svretak ovog velikog vojevanja! koje je! u trenucima kada je zapoeto! postalo ujedno borbom za oslobo(enje i ujedinjenje sve nae neslobodne brae rba! 1rvata i lovenaca-. 'alo potom obrazovan je u 5imu i jedan odbor od hrvatskih izbeglica iz %ustro0Ugarske 'onarhije! koji se! popunjen posle i rbima i lovencima i drugim 1rvatima iz te drave! pretvorio u Gondonu u .ugoslovenski /dbor. %ustro0Ugarski .ugosloveni naglaavali su jedinstvo naeg naroda i elju! da se jugoslovensko pitanje rei u celini! ne odvajajui stvar ni jednog plemena od drugoga. U tim tenjama vodeih linosti .ugoslovenskog /dbora bilo je iskrenog uverenja! da je bolja budunost celog naeg naroda samo u njegovoj vrstoj zajednici. Ideologija celog jednog stolea najboljih i najvidovitijih ljudi nae rase dolazila je u tim nastojanjima jasno do svog izraaja. *arodno jedinstvo! koje se osnivalo na istoj rasi i istom jeziku i biolokoj izmeanosti na balkanskom terenu! bilo je osnova celoga rada. /no je tada bilo u mnogim ustima! i naglaavano je na sve strane! i u zemlji i u inostranstvu. +od jednih ono je nesumnjivo bilo stvar iskrenog uverenja i oni su mu ostali verni do kraja. +od drugih to je bila potreba praktine politike. 7vo zato. aveznicima je bilo mnogo stalo do toga da dobiju Italiju kao novog ratnog druga! naroito otkad se videlo da u 5usiji stvari ne idu onako kako se elelo. Ba ulazak u rat Italija je postavljala teke uslove. aveznici su joj ugovorom u Gondonu od 3<. aprila 343?. priznali unapred velike ustupke! dobrim delom na raun rba i 1rvata. Italija je imala da dobije severnu :almaciju s mnogim ostrvima i da se uketi! razdvajajui! severno hrvatsko od junog srpskog primorja. $aj Gondonski Ugovor! koji je bio diplomatska tajna! veoma je zaplaio 1rvate. *ije se znalo ta on sve sadri i kakav uopte stav moe Italija zauzeti prema njima. $alijani su pred 7vropom optuivali 1rvate kao %ustriji odanu eljad i njihov otpor na oi i po istarskom i gorikom kru tumaili su kao neprijateljstvo ne samo prema $alijanima! nego prema saveznicima uopte. 1rvati se nigde nisu pojavili kao samostalan 6aktor u borbi protiv centralnih sila! a neka njihova vojnika i politika lica sluila su im verno. cta moe snai 1rvate same ako i kad pobede saveznicid toga su izvesni hrvatski politiari smatrali za potrebno da svoju stvar veu sa srpskom! da poistovete svoje interese! jer su rbi u saveznikim zemljama uivali i glas i poverenje. .ugoslovenski /dbor uzeo je kao svoj zadatak! da pojaa interes 7vrope za jugoslovensko pitanje! koje je u njoj bilo malo poznato! da ga obavesti o naim zajednikim tenjama u prolosti i sadanjosti! i da suzbija ne samo austrisko gledite na to pitanje! nego i talijansko. *a elo .ugoslovenskog /dbora doao je pretsednik splitske optine! advokat dr %nte $rumbi! jedan od najuglednijih hrvatskih politiara! koji je aktivno sudelovao i kod stvaranja 5ijeke 5ezolucije. /d 612

Istorija Srba Vladimir orovi rba tu su bili iz "osne i 1ercegovine :uan Vasiljevi! dr *ikola tojanovi i dr 'ilan rki i posle od Vojvo(ana Veljko 2etrovi. /d rbijanaca bio je jedini 2avle 2opovi! pro6esor jugoslovenske knjievnosti sa beogradskog Univerziteta! koji je od ranije imao mnogo veza sa ljudima van rbije. 2rvi proglas .ugoslovenskog /dbora objavljen je na gur(ev0dan 343?. i govorio je# ,)itav jugoslovenski narod! rbi! 1rvati i lovenci! svi mi oekujemo od ovoga rata ujedinjenje sviju narodnih udova i itavog svog teritorija u jednu nezavisnu dravu-. ,"orba rbije i 9rne 8ore nije borba osvajalaka za proirenjem granica! ove su dvije srpske drave protagonisti u osloba(anju svih .ugoslovena! i njihova je zadaa sviju nas# zajamiti nau narodnu egzistenciju na naem ujedinjenom zemljitu.- +ada je nastupio slom rba 0 uputio je .ugoslovenski /dbor 33. 6ebruara 343E. depeu regentu %leksandru izraavajui u njoj svoju nadu da ,ona domovina koja e uskrsnuti iz stranoga metea! kojemu smo svedoci! nee vie biti obnovljena rbija! pa ne ni poveana! nego ona treba da zahvati itav jugoslovenski narod i itavo njegovo narodno zemljite! ujedinjeno u jednu dravu! pod slavnom dinastijom Vaega uzvienoga oca.- +ralj %leksandar! iskreno oduevljen jugoslovenskom ideologijom! posle povratka sa svog puta po saveznikim zemljama! uputio je @. aprila 343E. proglas preporo(enoj srpskoj vojsci! kazujui u njemu kako su nai saveznici voljni ,da nas u ovoj velikoj borbi snano pomognu da rbiju stvorimo velikom! te da obuhvati sve rbe i .ugoslovene! da je uinimo silnom i monom .ugoslavijom! koja e opravdati dosada prinete rtve i odgovoriti zahtevima novoga doba.+od 1rvata nije bilo jedinstva u pogledima. +ad je umro car Cranjo .osi6 .ugoslovenski /dbor je naglaavao! da kida sve veze sa 1abzubrkom dinastijom! ali je veina 1rvatskog sabora u svojoj adresi novom vladaru obnavljala ,starostavni zavjet vjernosti- i molila da joj 2resto pomogne doi do narodnog ujedinjenja u okviru habsburke drave. $aj okvir traila je i takozvana 'ajska :eklaracija slovenakih i hrvatskih lanova bekoga parlamenta! donesena 3@<=. maja 343@.! u kojoj se zahtevalo ,na temelju narodnoga naela i hrvatskoga dravnoga prava ujedinjenje svih zemalja u monarhiji! u kojima ive lovenci! 1rvati i rbi-. rbi na tu izjavu nisu pristajali. /ni su! u irokim masama %ustro0Ugarske! najvie eleli Veliku rbiju& a oni krugovi koji su se oduevljavali irim jugoslovenskim shvatanjima nisu mogli! makar i prividno! odobriti taj okvirni program kao ni bazu hrvatskog dravnog prava. /dluan obrt u dranju mnogih 1rvata i lovenaca u %ustro0Ugarskoj 'onarhiji doneo je +r6ski pakt. $aj pakt! sklopljen @F= jula 343@. izme(u srpske vlade i .ugoslovenskog /dbora na +r6u! predvi(ao je stvaranje +raljevine rba! 1rvata i lovenaca! kao nezavisne ustavne i parlamentarne monarhije pod dinastijom +ara(or(evia! sa jedinstvenom teritorijom i jedinstvenim dravljanstvom. I tu je polazna taka bila! da je ,na troimeni narod jedan isti po krvi! po jeziku govornom i pisanom! po oseanjima svoga jedinstva! po kontinuitetu i celini teritorije! na kojoj nepodvojeno ivi! i po zajednikim ivotnim interesima svoga nacionalnoga opstanka i svestranoga razvitka svoga moralnoga i materijalnog ivota.- *ovi ustav za celu dravu imala je doneti Ustavotvorna skuptina. /vaj program! na koji je pristala srpska kruna i srpska vlada i koji su prihvatali hrvatski rodoljubi! istina bez 6ormalnog mandata od svog naroda! bio je doista osnova koja je mogla nai odziva u narodu. *ajvei deo intelektualaca pozdravio je s radou i u zemljama %ustro0Ugarske 'onarhije! kao i van nje. I od nje je oekivao! s puno iskrenog radovanja! bolju budunost za ceo na narod. +ada je krajem 343@. godine! drugi dan "oia! Vudrov Vilson! pretsednik evernoamerike Unije! izneo etrnaest taaka! koje je smatrao kao osnovu mira me(u

613

Istorija Srba Vladimir orovi narodima! on se u dve take dotakao i naeg pitanja. U desetoj izraavala se elja! da se narodima %ustro0Ugarske dade mogunost za autonoman razvitak! a u jedanaestoj kazivalo se! da treba vaspostaviti rbiju i 9rnu 8oru i dati rbiji slobodan izlaz na more. :an pre toga pretsednik engleske vlade! Gojd :ord! u elji da odvoji %ustriju od *emake! izneo je neku vrstu sugestije! da se austro0ugarsko pitanje rei na taj nain! to bi se dala autonomija tamonjim ,potlaenim- narodima. Gojd :ord je naroito bio pod uticajem talijanskog poraza kod +aporeta u jesen 343@. god. i ruskog poputanja za vreme revolucije i u "rest Gitovsku. , aveznici su se ve nalazili u gorem poloaju u pore(enju s centralnim silama. 2oraz Italije poveao je tu razliku u opasnoj meri.- $ako kae on sam u svojim 5atnim memoarima. $i govori izazvali su kod .ugoslovena vrlo neprijatno iznena(enje i veliku zabrinutost. 2o njima! cela dotadanja borba! sa tolikim rtvama! mogla je ostati uzaludna. 2risiljena da momentalno primi te uslove %ustrija ih je kasnije mogla odbaciti& a ako se sad izvue itava iz ovog strahovitog loma veliko je pitanje da li e se i kad e se dati opet prilika! da se nai ljudi otresu njezinih veza. .ugoslovenski /dbor protestovao je s toga F4. decembra protiv :ordova govora traei ne autonomiju nego potpuno oslobo(enje. U Bagrebu je povodom toga 3@. 6ebruara 343D. sazvan zbor svih vi(enih i nezatvorenih jugoslovenskih politiara. *a nj tad nisu doli pretstavnici rpskohrvatske +oalicije! koja je drala vlast u zemlji i koja se bojala da ne izazove reakciju vojnikih elemenata! dolazak na vlast 6rankovaca i novo gonjenje rba. 2olicija je prvi dan rasturila sastanak! ali ga je posle! na posredovanje uglednih lanova +oalicije! dozvolila! ali kao privatan sastanak u stanu lekara dra %nte 2avelia! tada pretsednika tarevieve stranke prava. $ada je donesena odluka! da se izvede koncentracija svih narodnih snaga! ,koje! stojei na stanovitu narodnoga jedinstva i oslanjajui se na naelo narodnoga samoopredeljenja! zahtevaju da se stvori nacionalna! nezavisna i na demokratskim principima sagra(ena drava lovenaca! 1rvata i rba.- U to doba! pod habzburkom vlau! vie se doista nije moglo rei. I takva izjava bila je zaplenjena. U njoj je jasna razlika prema onom to je sadravala 'ajska :eklaracija# u njoj se ni jednom reju ne pominje okvir ni odnos prema dinastiji! a! iako je donesena u Bagrebu! u njoj nema pomena ni o hrvatskom dravnom pravu. *a tom sastanku bilo je reeno! da se pristupi i osnivanju *arodnog Vea. /dmah potom pristupilo se osnivanju organizacija na osnovu +r6skoga pakta i ove 6ebruarske rezolucije. Ulo se i u blie veze sa )esima! koji su bili odlino obaveteni i koji su imali kanala na svima stranama. U maju! prilikom proslave *arodnog :ivadla! dolo je u 2ragu do neopisivih slovenskih mani6estacija! to je dalo razloga policiji da uesnike natera na naputanje eke prestonice. *a sve su strane stvarane tajne organizacije! pa ak i me(u vojnicima i mornarima. U "oki! u mornarici! izbi prava pobuna! koju su morali silom uguiti. 2oee se buniti i razni garnizoni! kao u +ragujevcu i cibeniku. *aroito se sistematski pomagalo beanje iz vojske. ,Beleni kadar-! to jest vojnici koji su se odmetli u goru! brojao je vie stotina! a neki su tvrdili da ih je bilo i na hiljade. U Bagrebu su lekari veto i dogovorno spasavali od vojne slube tu(inu svakog narodnog oveka koji je uspeo da tamo do(e. 2omagali su i o6iciri! rbi i 1rvati. Bagreb je tad postao neka vrsta zbega i bratski je pomagao. +ad je krajem 343@. krenut +njievni .ug! da okupi sve jugoslovenske estite pisce! sva etiri njegova urednika bili su vojni begunci ;*. "artulovi! I. %ndri! V. orovi i ". 'ai>! a prva trojica tek su bila izila iz tamnica. em malih izuzetaka sva je tampa bila orientisana jugoslovenski. 'la(i pisci demonstrativno su pisali ekavski! a u +njievnom .ugu pojavila se davno nevi(ena i zabranjena irilica. 2isalo se u jasnim aluzijama! i skoro otvoreno. U pesmi 2etru 2reradoviu! u martu 343D.! za vreme nemake o6anzive na zapadu pevao je :anko %n(elinovi# 614

Istorija Srba Vladimir orovi 'orao nas silnik sputati ko roba! :a se tvoje slovo outi i shvati I sad rje je tvoja 0 snaga naeg doba# ,Ba tu(inca nema nita tu(a mati.'jesto cvjea primi naih boli znake# +rvav grumen zemlje nae otadbine! $anane konopce! teke lisiine.

2rimi vjeni zalog vjere nae jake# Bajedno smo proli niz +osovo novo! kupa emo poi i na +umanovoe U decembru 343@. pokrenut je u idejama +r6skog pakta novi dnevnik 8las lovenaca! 1rvata i rba. $o sve nije moglo ostati nezapaeno od vlasti i od neprijateljske tampe. "e je pokuao da taj polet paralie akcijom svojih ljudi u narodu! ali njihov glas nije bio od uticaja. 2rotiv nadbiskupa ctadlera otvoreno ustaju 6ranjevci! koji prihvataju jugoslovensku ideju! mada je i me(u njima bilo vrlo neiskrenih ljudi ;na pr. 6ra :idak "unti>. 'a(ari su pokuavali preko jednog dela muslimana da oive misao o autonomiji "osne! ali nisu ni tu naili na povoljan odziv. vet je predoseao kakav e biti zavretak rata i nije hteo da se zalee. U "eu i 2eti ni u poslednji as nisu mogli da se ree i da na(u kakvu bilo 6ormulu za jugoslovensko pitanje. 9ar +arlo je! pred sam kraj rata! uputio gro6a tevana $isu da obi(e jugoslovenske zemlje i naroito da ode u "osnu! da bi mu podneo izvetaj o stanju. $isa je bio iznena(en raspoloenjem duhova. U arajevu! gde se nadao da bi mogao nai razumevanja za blie veze sa 2etom! kakve su postojale ranije! kad su pravoslavni i muslimani vodili borbu za versko0prosvetnu autonomiju! on je naiao na zbijen 6ront rba i 1rvata. /ni ak nisu hteli ni pregovarati s njim drukije nego zajedniki. 5azdraen! $isa je bio izgubio prisebnost! poeo udarati rukom o sto! i vikati# ,:obro! mi moemo propasti! ali emo jo uvek imati toliko snage da vas smrvimo-. ,Vi se nadate neem od rbijedgovorio je! ne preduujui. ,% znate li! da e ta rbija biti upravo tolika! da je "ugarska uvek mogne pojesti za doruake- 2risutni su mu na to okrenuli le(a i izali iz sobe. Iznurena! sa napregnutom snagom preko svoje moi! dobrim delom izgladnela i ogolela! %ustrija nije ni mogla ni smela ui i u petu zimu rata. vet je gun(ao glasno. 2rimer ruske revolucije delovao je u narodu i plaio vlastodrce. "eka vlada uputila je javni poziv za mir ve 3. septembra. 2ovodom toga poziva odgovorili su pretstavnici organizacija rba! 1rvata i lovenaca! da "e nema vie prava govoriti u njihovo ime. /ni su traili da o svojoj sudbini odluuju sami. 2osle proboja solunskog 6ronta njihov glas je postajao odluniji. Videlo se da centralne sile posru. :izali su glave ve i oni koji su bili maloduni& poeli su prilaziti narodnim borcima i oni! koji su im na poetku rata bili neprijatelji. Ve FF. septembra stvoreno je u Bagrebu *arodno Vee! u koje su uli pretstavnici svih stranaka sem 6rankovaca! kao i pretstavnici svih narodnih politikih organizacija. /snovna taka programa *arodnog Vea bila je# ujedinjenje svih rba! 1rvata i lovenaca u svoju slobodnu dravu. Ba pretsednika Vea bio je 615

Istorija Srba Vladimir orovi izabran dr %nton +oroec! a za potpredsednika vetozar 2ribievi i dr %nte 2aveli. /d rba u %ustro0Ugarskoj 'onarhiji 2ribievi je tada bio nesumnjivo najaa i najpopularnija politika linost. /n je bio jedan od tvoraca i vo(a rpskohrvatske +oalicije& njegov nacionalni program bio je jasan i uvek ist. :va mu brata! Valerijan i %dam! stradala su u Bagrebu 34=D. god.! kada je ban 5auh poeo hajku na rbe i kad je otvorio veliki veleizdajniki proces protiv njih& a trei njegov brat! 'ilan! jedan od tvoraca *arodne /dbrane! nalazio se kao aktivni potpukovnik i borac u srpskoj vojsci. 2ribievi je vodio stvari tako! da svi rbi iz bive %ustro0Ugarske pomognu stav jugoslovenski orientisanih 1rvata i lovenaca! pa da! tako zdrueni! sa velikom moralnom snagom izvedu delo narodnog ujedinjenja i stvore monu .ugoslaviju. $akvu politiku eleo je lino i regent %leksandar i slao je u tom smislu i poruke 2ribieviu. tom misijom doao je u Bagreb i 'ilan 2ribievi i dva srpska generaltabna potpukovnika. %li je protiv te politike bilo i opozicije. .edan deo rba nije hteo ujedinjenje sa rbijom preko Bagreba! nego neposredno. rbi iz Vojvodine tako su i uinili 3F. novembra! a isto tako i narodni zbor "osanske +rajine u "anjoj Guci. U tom smislu delovali su u narodu i izvesni izaslanici radikalne stranke pozivajui se na poruke *ikole 2aia. 2ai je doista eleo da se najpre izvri ujedinjenje rba i da se tano obelei ta pripada rbima! pa da toj srpskoj dravi pristupe i 1rvati i lovenci. /n nije bio protivnik ujedinjenja! ali je hteo da osigura srpski posed. U narodu se ve od ranije neto znalo! da izme(u 2aia i .ugoslovenskog /dbora nema pune saglasnosti! a u ovo vreme o tom su se irili tendenciozni glasovi sa obe strane. Ba to vreme %ustro0Ugarska je pucala. 9ar +arlo uputio je <3E. oktobra mani6est narodu kazujui da se njegova carevina pretvara u saveznu dravu. 1teo je da u poslednji as ispuni stare elje lovena i spase dravu na taj nain. %li! vezan prema 'a(arima! i slab! on je naglaavao u isti mah! da e celokupnost zemalja ugarske krune ostati netaknuta. $o znai! da 1rvatska ostaje i dalje u vezi s Ugarskom i da od reavanja jugoslovenskog pitanja nema nita. *arodno Vee odgovorilo je na taj carev mani6est E. oktobra da ga ne prima i da ono preuzima vo(enje narodne politike. % vodie je tako! da se stvori slobodna drava rba i 1rvata ,bez obzira na ma koje pokrajinske ili dravne granice! u kojima danas ive.- 2o svakom shvatanju to je bila ista ,veleizdaja- prema habzburkoj kruni! kidanje svih veza i okova. Ba mnogo nevinije stvari plaalo se ranije glavom. %li ovog puta oerupani crni orao nije mogao ni da zalepra krilima! a kamo li da klikne i po(e po plen. Iz njegovih kandi ispao je najpre ma! a za njim i kruna. Bagrebako *arodno Vee! koje je bez ikakva potresa uzelo vlast u svoje ruke! htelo je da as pre do(e u neposrednu vezu sa srpskom vladom. toga je uputilo u cvajcarsku svog pretsednika %. +oroeca! dra 'elka )ingriju i dra 8regora |erjava. *ovi austro0ugarski ministar Inostranih :ela! gro6 .. %ndrai! sin starog %ndraija sa "erlinskog +ongresa! obratio se 3?. oktobra %merici sa molbom za separatni mir. 2ristao je izrino! da se sa )esima i .ugoslovenima vode naroiti pregovori. 'e(utim! ve sjutra dan hrvatski sabor je i 6ormalno reio! i to jednoglasno! da kida sve veze sa %ustrijom i Ugarskom i da eli ui u jednu potpuno suverenu narodnu dravu. /dmah potom obrazovane su narodne vlade u lovenakoj! Istri! 5ijeci! :almaciji! "osni i 1ercegovini! koje je potvrdilo *arodno Vee kao vrhovna vlast na tom podruju. vaka vlada odredila je po jednog svog tajnika pri pretsednitvu *arodnog Vea! da bude veza izme(u njih. 9entralisti su u ovom poslednjem aktu gledali usredsre(ivanje vlasti u glavnom sreditu! a 6ederalisti su opet bili zadovoljni stvaranjem pokrajinskih vlada. $e dve struje javile su se od prvog dana i izraavale su se! ne bez otrine! od samog poetka. 616

Istorija Srba Vladimir orovi 2rvi dani novih vlada bili su veoma teki. /ne su imale puno poverenja u narodu! ali malo snage i skoro nikakvih sredstava. rea je ipak bila! da je svet! ponesen veliinom momenta! srean zbog ostvarenja svojih ideala! i svestan odgovornosti! bio spreman na velika pregaranja i nove rtve. *aroito se u tim vremenima na srpski deo pokazao kao istinski velik. /n je plemenito oprostio sva zla i uvrede! bratski je rairio ruke! i nigde nije pobedu i slobodu okaljao pokoljem osvete. $ekoa je bilo i inae. $ri velike rasute austriske armije! bez hrane! bez discipline! obezglavljene! ostrvljene krvlju i pljakom! povlaile su se na tri strane preko naeg podruja& preko Istre i lovenije sa talijanskog ratita! preko Vojvodine sa srbijanskog i rumunskog! i preko 9rne 8ore i :almacije sa albansko0ma(arskog. ve je to trebalo da pre(e preko naih i inae nasilnim rekvizicijama opustoenih i izgladnelih krajevae +ako to spreiti bez vojske! i to pouzdaned "riga je bila velika. %li se sreno prebrodila. va ta vojska bila je potpuno demoralisana! zaplaena! kao izgubljena i gledala je samo as pre da pobegne od nas i da se doepa svoje kue. "ile su ponegde dovoljne same nae gra(anske strae da ih razoruaju ili upute na rad. 'nogo vie muke bilo je u loveniji sa zelenim kadrom! u koji su uli i po neki pravi razbojnici sa eljom da pljakaju! a bilo je i sluajeva iste obesti i prave anarhije. ve je to manje0vie bilo brzo preseeno! kada je dola srpska vojska i s njom vojniki red. "ile su od prvog dana velike i politike tekoe. *a dosta strana nije bilo pravog poverenja. rbi su hteli as pre! bez ikakvih 6ormalnosti! sjedinjenje sa rbijom. rpske vojnike pozdravljali su i pozivali kao brau i oslobodioce. 'e(utim! u Bagrebu se otezalo. 1telo se! da se *arodno Vee i njegovo podruje smatra kao posebna drava! koja e kao takva voditi pregovore. 2retsednitvo Vea objavilo je! da ono pretstavlja ,vrhovnu vladu jugoslovenskih zemalja-! da ima svoju vlastitu vojsku i mornaricu i ,noti6iciralo- je saveznikim vladama ,postanak nezavisne i suverene drave lovenaca! 1rvata i rba-. /vlastilo je 3. novembra .ugoslovenski /dbor! a ne srpsku vladu! da kod drugih drava zastupa interese te nove drave. /d stranih sila nijedna nije priznala te nove drave& jedina koja je to uinila bila je srpska vlada. /vo naglaavanje stvaranja drave rba! 1rvata i lovenaca pravdalo se tim! kako treba naglasiti da .ugosloveni nemaju vie nita zajednikog sa 1abzburkom 'onarhijom i da ih valja smatrati kao neto zasebno. $o je! govorilo se! bilo potrebno zbog $alijana! koji su! u poslednji as! kad je skoro sve ve bilo prslo! poeli svoju o6anzivu i koji su prodirali u Istru! :almaciju i loveniju tvrdei da ne ulaze u savezniko nego u neprijateljsko podruje. U 1rvatima i lovencima oni su gledali %ustrijance i tvrdili su! da se oni nisu otresli starih veza spontano! nego pod utiskom talijanske pobede i sa namerom da je izigraju. amo *arodno Vee imalo je i breg i neposrednijeg naina! da pokae $alijanima svoj nacionalni stav. %li pored gornjeg razloga postojao je i drugi! prikriveniji! i opasniji. Izvesni ljudi u Bagrebu hteli su! da se prilikom ujedinjenja sve jugoslovenske zemlje bive %ustro0Ugarske istave prema rbiji kao celina! samo! u taj mah! nisu smeli javno objasniti i zato to ele& jedno! da tim ne bi odbili rbe! i drugo zbog spoljanje opasnosti. *ikom od rba ne bi palo na um da prihvati ma kakav plan! kojim bi se tada! u onim svetlim danima! stvarao u ma kom bilo obliku ma kakav 6ront protiv rbije. /vo dualistiko shvatanje naih odnosa dolo je do izraza u takozvanom |enevskom sporazumu. Izaslanici *arodnog Vea uli su u |enevi u pregovore sa *. 2aiem! srbijanskom opozicijom i .ugoslovenskim /dborom i sklopili su sporazum# 3> da se ,kao jedna nedeljiva dravna celina- obrazuje drava rba! 1rvata i lovenaca! i F> da do saziva +onstituante postoje srpska vlada i vlada *arodnog Vea! a za zajednike poslove da se obrazuje nova vlada sa polovinom lanova odre(enih od 617

Istorija Srba Vladimir orovi srpske vlade i polovinom od Vea. 2olovina lanova te vlade zaklinjala bi se srpskom kralju! a druga polovina pretsednitvu *arodnog Vea. $akvom sporazumu nije se niko nadao i izazvao je optu osudu. rpska vlada odbacila ga je odmah. *. 2ai branio se posle! da mu je taj akt ,iznu(en-! poto se naao osamljen pred zastupnicima *arodnog Vea! .ugoslovenskog /dbora i srbijanske opozicije! koja je! da bi ga sruila! pristala i na takvo reenje. /dbrana je ta slaba i teko razumljiva. *a takvom naelnom pitanju dravnik ili pobe(uje ili pada! naroito dravnik 2aieve dotadanje linije. 'oda je on poverovao! zbog slabe obavetenosti! da je takvo raspoloenje u narodu bive %ustro0 Ugarske. U stvari! takvo reenje eleli su tamo samo *esrbi i nejugoslovenski orientisani elementi. 2ribievi je energino ustao protiv njega i pozvao je +oroeca u zemlju! jer ovaj nije imao mandata za konane pregovore! a najmanje za pregovore takve vrste. Verovatno bi ve tada dolo do vrlo krupnih objanjavanja! da nije bilo spoljanjeg pritiska. Italija se sve vie ispoljavala kao neprijatelj budue jugoslovenske drave. /na je okupirala nae podruje! proterala vlasti *arodnog Vea s 5ijeke! internirala mnoge nae nacionalne ljude! spreavala izvesna lica da preko njezinog podruja prelaze za Crancusku i inila mnoge druge pakosti. Unitila je ak i izvesne jedinice 6lote! koje su posle raspada %ustro0Ugarske 'onarhije bile pripale naoj dravi. U :almaciji je s toga nastala opta elja da se im pre preisti poloaj nae drave! jer se inae moglo oekivati od Italije jo vie zla. Ve 3. novembra traila je dalmatinska vlada da se sazove *arodno Vee za reavanje dravno0pravnog problema. $om traenju pridruila se <. novembra i vlada za "osnu i 1ercegovinu. $raena sednica! posle izvesnog oklevanja! zakazana je 3=. novembra. "ila je prilino burna. *a njoj su se jasno uvrstila dva gledita! odnosno dve ideologije. "ilo je predloga raznih vrsta. Bagreb se kolebao. )ak je E lanova glasalo! mimo +r6ski pakt! za republikanski oblik drave! a nijedan od tih nije bio rbin. Izvesni hrvatski politiari hteli su diktirati uslove ujedinjenja. U odlunom asu reili su stvar dalmatinski 1rvati! dr .osip modlaka i dr 'ate :rinkovi. modlaka je bio vrlo reit! i sugestivan! i opor. ,Vi hoete da pravite ortakluk sa jednom slavnom 6irmom-! govorio je on na adresu izvesnih Bagrepana! ,i ulazei u ortakluk vi hoete da postavljate uslove! vi koji niste ni propala 6irma-. I bacao je odgovornost na njih za sudbinu :almacije i nae budunosti uopte. 2revladalo je gledite njegovo i pristalica rpskohrvatske +oalicije i narodnog jedinstva. 5eeno je! da se ide u "eograd i da se izvri ujedinjenje sa rbijom i 9rnom 8orom. Izabran je potom odbor od FD lanova! koji e imati da svri pregovore! i dati su mu izvesni ,naputci- kao osnovne linije za pregovore. Ba ovo vreme proglasila je Vojvodina! 3F. novembra! svoje neposredno ujedinjenje sa rbijom. jutra dan uinila je to i velika crnogorska skuptina! sazvana u 2odgorici. 2re toga ta skuptina svrgnula je sa prestola otsutnu dinastiju 2etrovia. 2okuaj pristalica te stare kue! pomagan od Italije! izveden s naroitom otrinom na "adnji dan 343D. god.! da vaspostavi njihovu vlast! zavren je krvavim porazom na cetinjskom polju. U borbi se naroito istakla crnogorska omladina! zadahnuta idejom narodnog jedinstva. /stali pokuaji bili su brzo ugueni. U tim borbama istakao se naroito 'arko :akovi! retko estiti nacionalni borac i vo(a omladine. /n je bio dua crnogorskog Izvrnog /dbora! kome je bio pretsednik vojvoda tevo Vukoti! brat kraljice 'ilene! i nepomirljivi prijatelj stare dinastije. Vredi zabeleiti! da je prvi predlog za svrgavanje 2etrovia u podgorikoj skuptini podneo ondanji mitropolit a sadanji patriarh 8avrilo :oi.

618

Istorija Srba Vladimir orovi porazumevanje u "eogradu svreno je dosta brzo. Ugovorilo se ovo# da konano ure(enje drave ima odluiti +onstituenta! koja e se sastati najdalje est meseci posle sklopljenog mira& vladarsku vlast imae regent %leksandar& zakonodavnu vlast vrie privremeno :ravno Vee! koje se posle prozvalo 2rivremeno narodno pretstavnitvo! a u koje su uli svi lanovi *arodnog Vea! delegati *arodnih kuptina iz rbije i 9rne 8ore! i pet lanova .ugoslovenskog /dbora. Vlada je bila jedna! i to zajednika. 2oto je postignut sporazum! a pre obrazovanja zajednike vlade! proglaeno je sveano 3. decembra ;3D. novembra> ujedinjenje rba! 1rvata i lovenaca. 2roglasio ga je regent %leksandar! u "eogradu! na $erazijama! u staroj gospodskoj kui +uzmanovia! gde se nalazio njegov stan. $u je sasluao pozdravni govor e6a delegacije *arodnog Vea! dra %nte 2avelia! i u prisustvu lanova srpske vlade dao mu svoj istoriski odgovor. 2restonica zajednike drave postao je "eograd! na ponosni grad sa starom i neobino bogatom prolou. 2osle toliko vekova borbe! iskuenja svih vrsta! i napora dostojnih divljenja! na narod je toga dana doekao svoju davnu elju. /n se skoro sav oslobodio tu(inske vlasti i ujedinio je svoje snage! da bi nove stranice svoje istorije mogao pisati pod boljim uslovima! posveen sam sebi! nespreavan nikakvim tu(im pritiskom. Imao je da pokae koliko stvarno vredi i ta moe da dade sebi samom i oveanstvu.

Vlada kralja Aleksandra

+raljevi0regent %leksandar! sa ijim je imenom vezano nerazdvojno nae narodno ujedinjenje! bio je tada mlad ovek! u naponu snage! u pravom smislu rei ,ovenan slavom-. Imao je tek trideset godina ;ro(en na 9etinju 3@. decembra 3DDD.>. "io je malog rasta i nena zdravlja! ali neobino iv! pun pokreta! sav od nerva. 8od. 343=. jedva se spasao od trbunog ti6usa u *iu i itava je ivota patio od stomaka. $o je osetno delovalo i na njegova raspoloenja! ali se on trudio da uvek vlada sobom. ckolovanje u paevskom korpusu u 5usiji nije zavrio kad se! radi zdravlja! vratio u "eograd! ali je svoju linu kulturu dopunjavao intenzivnim itanjem. *aroito ga je zanimala istorija i naa stara umetnost. "io je nesumnjivo darovit i znao je da prozre i ljude i stvari. /i su mu imale redak sjaj! bile su prodorne! i neobino tople. 'alo je ljudi iji je pogled imao tako neeg sugestivnog i privlanog i koji je ostavljao tako duboka traga u dui. Imao je velikih ambicija! razumljivih u tim godinama i posle tolikih uspeha& dolo je vreme! mislio je on! da se izi(e iz uskih okvira i da se stvaraju velika dela na svima podrujima. +ao svi ljudi! imao je i svojih nedostataka! manjih i veih! koji se kod lica koja su na vlasti pojaavaju u veoj meri zato to vrlo esto i mogu ono to hoe. "io je lian i ponekad iskljuiv bez potrebe& u izvesnim postupcima prek i svojevoljan. Imao je puno razloga da bude ponosit na sve ono to se uinilo i postiglo za vreme njegove vlade i njegovom saradnjom! ali je u velikom uspehu bilo vrlo krupnih zasluga i udela i drugih inilaca! s kojima se on nije rastavio u ljubavi. Usled te crte on je u svojoj vladavini sve vie skretao ka autokratizmu i morao da prima odgovornost i za stvari! koje su po prirodi njegova poloaja a i inae imale ostati van njegova domaaja. /dmah! na poetku ivota nove drave! bilo je izvesnog kripanja. Bajednika vlada rba! 1rvata i lovenaca obrazovana je tek tri nedelje iza proglasa ujedinjenja! posle dugog natezanja oko podele mandata. Vlada je bila koncentraciona& u nju su uli pretstavnici svih stranaka! svih plemena i sve tri glavne vere u zemlji. toga je ona ispala vrlo velika& u vladi je bilo F= ministara! od kojih 3D resornih. $ako je od prvog dana! pristankom svih! proiren krug zajednikih poslova i udaren temelj centralizaciji vlasti! mada su zadrane sve dotle postojee pokrajinske vlade sa njihovim uim 619

Istorija Srba Vladimir orovi lokalnim kompetencijama. %li je kod izbora pretsednika nove vlade dolo do prve nezgode. Ba pretsednika je! po 6ormalnom dogovoru svih stranaka! imao doi *ikola 2ai. %li su se protiv njega! sporednim putevima! javile spletke i on je u poslednji as bio odbijen i zamenjen tojanom 2rotiem. +ad je taj akt izazvao izvesno negodovanje! 2ai je imenovan za e6a nae delegacije za mirovne pregovore u 2arizu. 2rve odluke nove vlade donesene su! radi izjednaenja najvidnijih razlika! a prema odredbama +r6skoga pakta! u ovim stvarima# uvedena je nova! zajednika! dravna zastava ;plavo0belo0crvena>& zajedniki grb! sklopljen iz srbijanskog! hrvatskog i toboe slovenakog& i uveden je novi kalendar. toga se i u ovoj knjizi! od ove glave! svi datumi oznaavaju po novom kalendaru. *ovo stanje primljeno je u ogromnoj veini zemlje bez pogovora. em pomenutih pokuaja prevrata pristalica kralja *ikole u 9rnoj 8ori! nered je izazvan jo samo u Bagrebu ?. decembra. $amo su izvesne ete iz dva biva austriska puka! u sve oko 3.F== ljudi! bile izile na .elaia trg da proglase republiku! ali su ih tu razbili odredi dalmatinskih mornara i hrvatski sokoli. $o je bilo delo 6rankovakih elemenata! ije su se vo(e bile razbegle ili povukle u pozadinu. *adbiskup ctadler umro je u arajevu onog dana kad je tamo ulazila srpska vojska! general arkoti otiao je u "e! a Ivan Crank! sin .osi6a Cranka! bio je jedno vreme u 2eti. Crankovic nisu smeli posle toga da istupaju javno! nego su radili podzemno. +ao vo(a 1rvata istakao se tad tjepan 5adi. $o je bio darovit ovek! sa lepim znanjem stranih jezika! i sa izvesnim irim idejama. +ao eki (ak! oenjen )ehinjom! on je voleo lovenstvo i slovenske narode! bio je uveren i o naem narodnom jedinstvu i o potrebi ue veze me(u junim lovenima! a zastupao je napredne ideje i u politikom i u socialnom ivotu. Bagrebako vie drutvo nije ga primilo u svoj krug. *ije mogao da do(e ni na Univerzitet! iako je to ivo eleo. /goren na gospodu i ,kaputae- on je sa energijom i istrajnou prihvatio ideje svog brata %ntuna! koji je traio novu politiku i drutvenu obnovu od hrvatskog radnog seljakog naroda i njegove vrednosti. 1rvatski sabor nije bio pretstavnik naroda! nego se sastojao iz virilnih lanova po poloaju i od poslanika! koje su birali samo inovnici i gra(ani i seljaci sa dosta visokim poreskim cenzusom. 1rvatski seljak nije imao politikog uticaja i s toga mu se politiki ljudi nisu ni obraali. "raa 5adii osetili su dobro i na vreme taj krupni nedostatak hrvatskog politikog ivota! uli su u narod i stali ga obra(ivati. Uspeh s poetka nije bio veliki! ali je zato bio stalan. 2osle %ntunove smrti tjepan je nastavio rad sam. Iao je stalno u narod! sa zbora na zbor. "io je vrlo aktivan i prilino bezobziran. 8ovorio je teno i mnogo! ali besednik nije bio. *ije ak ni pazio na to ta ba govori! i kako govori. U politikom ivotu nije imao nikakve stalnosti! a ni hrabrost mu nije bila vrlina. Ba vreme rata sara(ivao je s 6rankovcima! pevao himne 1abzburzima! grdio rbe. "istar i lako pokretan on se trgao na vreme iz tog drutva! predoseajui slom %ustrije! i priao je *arodnom Veu. U Veu je bio organ onih! koji nisu smeli otvoreno da iza(u ,s bojom na sredu-. $u je pokuavao da se odredi granica dokle sme ui srpska vojska u samu 1rvatsku& izjanjavao se za republiku& odbijao da ide u "eograd. +ad je proglaeno narodno ujedinjenje i poeo rad vlade stao je kupiti potpise protiv stvorenog stanja s tim! da ih uputi kon6erenciji mira. U praktinoj politici to nije moglo imati nikakva znaaja! jer se 1rvati na mirovnoj kon6erenciji nisu mogli pojaviti ni u kakvom svojstvu kao neki inilac! ali mu je to trebalo u unutranjoj politici! da oko sebe okupi sve protivnike rpskohrvatske +oalicije i nove dravne tvorevine. 2rema postignutom sporazumu! 2rivremeno *arodno 2retstavnitvo sastalo se u "eogradu 3. marta 3434. astavljali su ga# polovina lanova srbijanske *arodne kuptine! delegati podgorike i vojvo(anske narodne skuptine i poveani broj lanova

620

Istorija Srba Vladimir orovi *arodnog Vea. U tom 2retstavnitvu ogromnu veinu pretstavljale su pristalice narodnog jedinstva& u naem politikom ivotu malo je koja skuptina bila na veem intelektualnom nivou. %li je i u njoj brzo dolo do otrih kriza. 7vo zato. vetozar 2ribievi uao je odmah u tenje veze sa srbijanskom opozicijom! koju su sainjavali samostalci! nacionaliste i naprednjaci! i stvorio je s njima :emokratsku Bajednicu. / Vaskrsu 3434. to je ve bilo svreno delo. /n je to uinio iz dva razloga# 3> da 1rvatima iz rpskohrvatske +oalicije omogui spoj sa srbijanskim politiarima! da bi se u novoj jedinstvenoj dravi stvorila i jedinstvena snana stranka! koja bi prihvatila dravne poslove. 1rvati nisu hteli da se spajaju sa radikalima! jer su ovi! s 2aiem na elu! bili oglaeni kao nosioci ne jugoslovenske nego velikosrpske ideologije! F> bila je elja krune! da se kod srbijanske opozicije preisti pitanje oblika drave. +od izvesnih srbijanskih stranaka bilo je to vreme! zbog solunskog procesa i inae! otvorenih republikanskih strujanja. U 1rvatskoj ceo 5adiev pokret iao je s tom 6irmom. 5epublikanske ideje donosili su i komunisti koji su dolazili iz 5usije. 'oglo se! prema tom! dogoditi da republikanci u(u u +onstituantu sa vrlo velikim brojem! naroito ako srbijanska opozicija otvoreno izi(e s republikanskim programom. pajanjem srbijanske opozicije sa rpskohrvatskom +oalicijom i njezinim prijateljima iz ostalih oblasti to se preseklo. :emokratska zajednica postala je odjednom najvea politika grupacija u parlamentu i glavni nosilac vlasti s nadom da to ostane i u budue. *jezine glavne vo(e! sem malih izuzetaka! napustile su republikanske tenje i tako osigurale za buduu zajednicu oblik monarhije. /vo republikansko pitanje bila je prva proba snaga i prva stvar na kojoj je javno poeo spor izme(u rba i 1rvata. rbi van rbije! prisiljeni da slave tu(e vladare kao svoje! a inae vaspitani u tradiciji naeg epskog monarhizma! gledali su u srpskom kralju ili crnogorskom knezu pretstavnike srpske dravne misli i nosioce :uanova i Gazareva duhovnog nasle(a. *aroito je bio postao popularan kralj 2etar! ,beli kralj-! pod kojim je rbija procvala! postala slobodnija! i pretstavljala privlanu taku za sve potitene i porobljene. *apadan! ruen! obasipan mrnjom za vreme rata on je u narodnim oima postojao sve vei! i drai! i skoro sa nekim svetiteljskim nimbusom. I zar napustiti njega! ili pustiti da ga grde drugi! sad! posle svega to je bilo! poto je doneo oslobo(enjed U srpske glave to nije ilo. U ostalom! s puno razumevanja. +od 1rvata pokret je me(utim uzimao maha. rbi su na to gledali s puno nepoverenja. :otle! 1rvati su bili najodaniji elemenat habzburke kue! bili im istinski verni! ponosili se kad su mogli rei ,:vor je za nas-. *jihovo republikanstvo tumaeno je s toga ne kao uverenje! nego kao otpor protiv dinastije koja je srpska. I s toga su mnogi nai ljudi odbijali i pomisao o ujedinjenju pod uslovom da se u tom pitanju popusti. *alazili su ak! da na protivnoj strani nema ni dovoljno lojalnosti. +r6ski pakt bio je preistio tu stvar i potrzati je nanovo znai otvarati sva pitanja. tojan 2roti! koji je u otsustvu *ikole 2aia vodio radikalsku partiju! doao je brzo u sukob s 2ribieviem. /n mu nije mogao oprostiti savez sa srbijanskom opozicijom. *ije ak primao ni njegovu politiku liniju uopte. I dok su glavni radikalski agitatori ustajali protiv demokrata to nisu vodili srpsku nego jugoslovensku politiku! dotle je 2roti sam uao u veze sa glavnim vo(stvom hrvatskih 6ederalista i primio izvesne njihove sugestije za izradu programa budueg dravnog ure(enja. I pismeno i usmeno 2roti je osu(ivao 2ribievievu politiku integralnog narodnog jedinstva i dosta krute metode kojim je privodio u delo! i na tom pitanju je domalo izazvao i krizu vlade. 2ai nije prihvatio 2rotiev stav i otstranio ga je iz vo(stva stranke! ali stvoreni rascep izme(u demokrata i radikala nije se vie dao lako premostiti.

621

Istorija Srba Vladimir orovi /snovno razilaenje izme(u rba i 1rvata u pitanju ure(enja zajednike drave bilo je u ovom# hoe li ta drava biti jedinstvena ili 6ederativna. Veina rba! i to ogromna! htela je jedinstvenu dravu. 2olazila je sa gledita! da jedan narod treba da ima i jednu dravu. % u ono vreme svi su odgovorni inioci tvrdili da smo jedan narod! troimen istina ali jedan. $o onda nisu poricali ni 1rvati. $o je bila polazna taka .ugoslovenskog /dbora! *arodnog Vea i 1rvatskog sabora u istoriskoj sednici od F4. oktobra& na tom osnovu stvorena je i zajednika drava. 1rvati su bili u velikoj veini za 6ederaciju. |eleli su da ouvaju svoju plemensku individualnost! kako se onda govorilo& i nalazili su! da ne treba i da je vrlo opasno jednim potezom izjednaivati sve! gde su razni istoriski 6aktori stoleima delovali! stvorili jednu posebnu vrstu kulturnog nasle(a i uneli i u ljude i u stvari izvestan svoj duh. U onaj mah 1rvati nisu traili 6ederaciju na plemenskoj bazi! nego su predlagali da se podela zemlje izvri na nekoliko veih istoriskih oblasti. 'ada su ta dva gledita veoma suprotna o njima se ipak moglo raspravljati i teoriski i stvarno! i da je bilo pravog uzajamnog poverenja moglo je proi bez veih potresa da se primilo bilo jedno bilo drugo gledite. %li je nedostajalo ba toga poverenja. rbi su! povodom 5adieve akcije i hrvatskog republikanskog pokreta! verovali! da 1rvati ne misle iskreno i u 6ederativnom ure(enju gledali su perpetuiranje posebnog mentaliteta! koji bi iao protiv dravne celine i narodne budunosti! i koji je u stvari negacija narodnog jedinstva. 1rvati! opet! mislili su i tvrdili! da je rbima narodno jedinstvo samo 6irma i organ da nature svoju vlast i da ak postepeno zatru hrvatsku individualnost. *etaktini ispadi pojedinaca i na jednoj i na drugoj strani uoptavani su zlonamerno! a ponekad i preuveliavani. rbi i 1rvati! i pored ilirske i jugoslovenske ideologije! nisu jo bili dovoljno pripremljeni za veliko delo! pred koje su bili stavljeni. :ugo se i sistematski! istorijom i tu(im delovanjem! radilo na tom da se oni razdvoje i pocepaju. 5etko su i malo oboji radili solidarno i sa istim konanim ciljem. 'isao o narodnom jedinstvu kao o politikoj tvorevini izra(ivala se samo teoriski! istina od najboljih ljudi! ali na delu je praktino provo(ena tek veoma kratko! jedva kojih desetak godina. rpskohrvatska +oalicija nije mogla da za jedan decenij utre zle posledice dugogodinjeg rada ranijih narataja. U svojoj borbi protiv tu(ina! kada su i radili ponekad zajedno! rbi i 1rvati znali su dobro ta nee! ali nisu bili uvek naisto s tim ta hoe! jer nisu bili podjednako stavljeni u poloaj da o tome reavaju sami sa punom odgovornou pred svojom nacionalnom saveu. em godine 3DAD. oni nisu istupali zajedniki! svojom odlukom! kao svestan politiki inilac! iako im za to nije nedostajalo prilike. *jihova politika ila je ak dosta puta u raskorak. rbi su iveli od svoje epske tradicije! stvorili etniku ideologiju hajdukovanja i uskakanja! bili uvek spremni na borbene akcije! stalno u udnji da jednog dana okaju i povrate ono to su izgubili. 5adili su s papinim emisarima! s %ustrijom! s 5usijom s kim se god moglo! samo da se do(e do cilja! koji je blistao u daljini. *edisciplinovani hajduk i buntovnik koji peva o +osovu i Gazaru i mata o svojoj dravi. 1rvati su rano! u zoru istorije! izgubili svoju samostalnu dravu! ali su! s potovanja dostojnom istrajnou ouvali svoje mesto i svoju narodnost. U dugoj borbi za svoja prava i opstanak! u borbi s 'a(arima! 'leanima i $urcima! oni su se usko vezali za dinastiju 1abzburga i u toj vezanosti izgubili su politiku inicijativu. *jihova borba bila je stalno u de6anzivi! i to i na granici i u sastavu :unavske 'onarhije. "ranei svoje pozicije u unutranjosti oni su razvili oseanje za 6orme i pravice! ali su zato bili lieni pravog slobodarskog i revolucionarnog zamaha. Uredni! disciplinovani! iskoriavani! oni su izgledali kao podstanari u sopstvenoj kui& imali su svoju zemlju! ali nisu mogli da stvore svoju dravu. I najradikalniji hrvatski politiari nisu mogli da se oslobode misli da svoju politiku budunost! ak i kao jugoslovenski misionari! posmatraju samo u sastavu i duhu politike 1abzburke dinastije. lom %ustro0Ugarske 622

Istorija Srba Vladimir orovi 'onarhije! mada se predvi(ao! nije se ipak oekivao u ovakvom obliku. *iko nije mislio da e se cela njezina zgrada! kao crvotoina! sruiti onako potpuno! bez temelja! i da e se nae pobednike zastave samo u jednom zaletu pobiti iza 'aribora i ubotice. 5eenje naeg nacionalnog pitanja i najvee optimiste zamiljale su samo u etapama! ma koliko da se programski govorilo o potpunom ujedinjenju. Batim treba pomenuti i ove injenice. 1rvatska inteligencija! koja je bila uverena o stvarnom narodnom jedinstvu i o potrebi njegova politikog izraza! nije imala mnogo dodira sa irokim narodom! niti je uticala na nj. 1rvatska inteligencija dolazila je u nesrazmerno veem broju iz gradova nego iz sela i libila se od seljaka. +ako smo ve napred istakli! mase hrvatskog seljakog naroda nisu uticale na politiki ivot i s toga im gradski kortei i kandidati nisu ni prilazili. U 1rvatskoj je! isto kao i u celoj dravi! tek 34F=. god. uvedeno opte pravo glasa. 1rvatske mase ostale su s toga politiki neizra(ene! a kad im se dala prilika da i one postanu politiki inilac one su! kao to esto biva! pole za najradikalnijim sugestijama. 2rihvatile su tjepana 5adia! koji im je ranije jedini obratio panju i koji im je bio najblii. U stavu tih masa bilo je ponekad dosta neobavetenosti i naivnosti! a u agitaciji dosta raznorodnih uticaja. 'ase su! iza rata! s 5adiem zajedno! naglaavale svoje mirotvorstvo i za svoju dravu predvi(ali su da bude ,neutralna republika 1rvatska u me(unarodnim granicama junih lovena-! ne oseajui koliko je to politiki nerealno i ak maglovito. +rajem avgusta 34F=. izbila je gotovo mala pobuna u nekim zagorskim srezovima povodom naredbe o igosanju konja i popisivanju komore za vojsku. lovenci su uli u novu dravu bez ikakva dravnopravnog balasta. 2osleni! svikli na organizovan rad! pozitivni! oni su se brzo snali i svoju ,deelu- razvili su u jednu od najnaprednijih jugoslovenskih oblasti. /ni nisu gledali na oblik nego na sadraj& oseali su dobro da je nova narodna zajednica za njih jedini uslov da se odre prema *emcima sa severa i $alijanima sa juga. I oni su! u veini! eleli da ouvaju svoju nacionalnu individualnost u okviru autonomije! ali od tog nisu nikad pravili kriza. 2rihvatali su postepeno! bez glasnih izjava! sve to se moglo& dobili su svoje kole! svoj univerzitet! svoju upravu& otstranili su iz lovenije skoro sve neslovenako inovnitvo! a celu su zemlju poplavili svojim ljudima& razvili su saobraaj do idealne mere& svakom mestu dali po neku ustanovu. :ok su se rbi i 1rvati trgli oni su radili& za svaku vladu i za svaki reim oni su imali po jednog svog pretstavnika. U jedno vreme! njihov glavni pretstavnik! dr %nton +oroec! ovek nesumnjivo mudar i zasluan ali bez ikakve politike naelnosti i doktrinarizma! pravi izdanak stare jezuitske kole! najpouzdaniji politiki vetromer! vrio je ak najmoniji uticaj u dravi. +ao to je bilo predvi(eno! ure(enje nove drave imala je da donese velika narodna +onstituanta. /na je izabrana FD. novembra 34F=. Iako se nameravalo s izvesnih strana da ona bude potpuno suverena! ona to od samog poetka nije bila! i to po pristanku vlade i glavnih stranka u zemlji. $a ogranienost njezine suverenosti odnosila se samo na oblik drave. /na je odmah i bez prethodne diskusije smatrana kao monarhija. Izabrani poslanici mogli su poeti rad tek poto poklone zakletvu kralju. 8lavna diskusija u +onstituanti vodila se oko pitanja# hoe li drava biti jedinstvena! unitaristika! ili 6ederativna. 2obedilo je prvo gledite! i to u glavnom srpskim glasovima. *ovi ustav proglaen je na Vidov0dan 34F3. god. Ba nj je glasalo# 3DA rbina! 3D muslimana! 33 lovenaca i 3= 1rvata. Uzdralo se od glasanja# D< 1rvata i FE lovenaca! a neto je bilo otsutnih i jo pasivnih. 1rvati su odbijali da priznaju Vidovdanski Ustav ne samo s toga to nije bio donesen po njihovoj elji! nego i to je bio izglasan prostom! a ne kvali6ikovanom veinom! kako je pridvi(ao +r6ski pakt. rbi

623

Istorija Srba Vladimir orovi su s pravom naglaavali dvoje# 3> da je +onstituanta bila u tom pogledu nevezana! i F> da sami 1rvati u mnogo pitanja nisu potovali odredbe tog sporazuma. 5adi se nije oseao obaveznim da izvruje ono! to je ugovorio .ugoslovenski /dbor sa %. $rumbiem. Bato bi se onda samo rbi drali doslovno svegad 2o Vidovdanskom ustavu +raljevina rba! 1rvata i lovenaca imala je biti jednostavna nacionalna drava! sa tri plemena ali jednom dravnom idejom! parlamentarna i ustavna monarhija! sa irokim oblasnim samoupravama. *a sam dan proglasa Vidovdanskog Ustava pokuao je jedan komunista da izvri atentat na regenta %leksandra. %tentat nije uspeo. $o je dalo povoda novoj otroj kampanji protiv komunista! koja je bila poela i ranije. 5uski primer imao je! kao u ostaloj 7vropi! svojih sledbenika i u naoj dravi! i to u dosta velikoj meri. 2rilikom izbora za +onstituantu oni su dobili 34D.@<E glasova i ?D mandata. Istina! to sve nisu bili glasovi uverenih pristalica pokreta! nego je me(u njima bilo i mnogo onih! koji su hteli tim da protestuju ne samo protiv drutvenog poretka nego i protiv nove drave uopte. +omunistika aktivnost bila je vrlo iva i nalazila je nesumnjivo mnogo odziva. matralo se kod vodee inteligencije da je period nacionalistikog rada zavren i da treba prei na nove socialne probleme! ali se! u psihozi ruske revolucije! nije htelo prii socialnim re6ormama putem evolucije nego radikalno i nasiljem. +omunistike ideje prihvatila je! pored proletera svih vrsta! naroito! kao svuda! radnika klasa i studentska omladina. eljak je bio uzdran i drao se u glavnom starih stranaka. .edino je u "osni uhvatila maha staleka zemljoradnika stranka! leviarska ali nacionalna. $amo je davno eljeno reenje agrarnog pitanja dalo zemljoradniku realan sadraj oslobodilakog dela i priljubilo ga za nj. 8ra(anske stranke bile su tad u snanom poletu i u velikoj borbi! a nosili su se! kao ozbiljni takmaci! jedino radikali i demokrati. 2rotiv komunista izdala je vlada F4. decembra 34F=. obznanu! kojom je zabranjivala svaki njihov javni rad sa motivacijom da je opasan po dravu. $o je unelo ogorenje u njihove redove i izazvalo pokuaje teroristike reakcije. *a dan F3. jula 34F3. pao je kao rtva njihova atentata 'ilorad :rakovi! bivi ministar Unutranjih :ela! za ijeg je vremena objavljena obznana. :rakovi je bio jedan od najumnijih dravnika rbije i velika nada njezine demokratije. 2osle atentata na regenta i ovog atentata na :rakovia reila je *arodna kuptina da poniti sve mandate komunistikih poslanika i da osudi njihovu stranku. +omunisti se vie nisu mogli pojavljivati na izborima sa svojim listama! ali su postojali i dalje. 8odine 34F3. umrla su dva naa kralja. U Crancuskoj! u %ntibu kraj *ice! zavrio je F. marta svoj ivot kralj *ikola onako kako nije eleo i kako sigurno ne bi nikad zamislio nijedan od naih romantiara /mladinskog pokreta. /n je bio ovek re(eg kova! sposoban! darovit! s pesnikim poletom! ali suvie zauzet sobom. U prolosti je imao svetlih momenata! a 9rnu 8oru je utrostruio teritorialno i unapredio u mnogom pogledu. U poslednje vreme bio je izgubio politiki kompas! ali je ipak drao do kraja nacionalnu liniju i korisno je posluio optoj srpskoj stvari. *ekoliko meseci posle kralja *ikole umro je u "eogradu! 3E. avgusta! kralj 2etar! odavno bolestan i oronuo i odavno povuen ispred oiju sveta! ali visoko potovan u celom narodu. *jegova vladavina znaila je procvat rbije kakav se samo mogao poeleti. /n lino nije bio ovek od izuzetnih vrednosti! ali je s bogatim iskustvom ivota i jasnim demokratskim i slobodarskim naelima pustio narod! da dade puna maha svojim raspoloenjima i svojim vrednostima. *i njegova vladavina nije bila bez kriza! ali su te krize bile bolesti organizma koji se oporavljao i koji je! na kraju!

624

Istorija Srba Vladimir orovi naao svoj put. /d :uanova vremena na narod nije imao veih uspeha& tek pod 2etrom ispunjeno je ono! to je nekad $vrtko zapoeo. 2odugo je trajalo nezadovoljstvo i u 9rnoj 8ori! koje je sistematski pomagala Italija. 2ristalice kralja *ikole ;jer njegove sinove nije niko mario> nisu bile toliko protiv samog ina narodnog ujedinjenja! nego vie protiv naina kako je ono izvedeno. 2odgoriku skuptinu smatrali su kao nezakonitu i tuili se protiv nje +on6erenciji ambasadora velikih sila. %li su bili u leto 34FF. odbijeni! poto su izbori za +onstituantu pokazali da narod prima stvoreno stanje. 2osle smrti kralja *ikole nezadovoljstvo je poputalo i samo od sebe. *estajalo je i etovanja! koje je jedno vreme bilo nemalo domae zlo. :ok se crnogorsko pitanje postepeno smirivalo hrvatsko je sve vie raslo. *a njemu su padale nekolike vlade. njim u vezi bile su manje0vie sve politike krize u dravi& ono je! moe se mirno rei! bilo glavni uzrok to se najvei deo snage troio na prilino besplodno traenje nekih novih puteva i metoda i to su bila potisnuta u drugi i trei red mnoga vana privredna i socialna pitanja. .edno vreme ceo na politiki ivot dobijao je karakter plemenske borbe. "ilo je ak pokuaja! da se u naa unutranja pitanja uvedu strani inioci. $e pokuaje izvodilo je ne neko neodgovorno lice! nego sam vo(a 1rvata tjepan 5adi& i to u tom nije uspeo nije zavisilo od njega! nego od prilika i jaeg i autoritativnijeg stava nae drave. /n je! na pr.! naroitim memoarom traio u martu 34FF. od me(unarodne kon6erencije u genovi! da pozove pretstavnike 1rvata kao posebnu grupu! mimo delegata nae drave! i! naravno! nije uspeo. 2osle je! 34F<. god.! krenuo u svet! u %ustriju! 7nglesku i 5usiju! da tamo na(e podrke za svoj stav protiv "eograda. %li i taj je put bio uzalud. U %ustriji bi mu moda i hteli neto pomoi! ali nisu mogli i nisu smeli& u 7ngleskoj mu je savetovano da se vrati u otadbinu i da tamo legalnim sredstvima vodi borbu za svoje ciljeve& u boljevikoj 5usiji bilo je interesa za seljaki pokret! ali nimalo sklonosti da se jaa hrvatski centralizam. *ekoliko dobronamernih srpskohrvatskih intelektualaca gledalo je tada! da na sve naine na(e izlaza iz te mune situacije i da ublai protivnosti koje su postajale sve vee. rpski +njievni 8lasnik! najugledniji na asopis! otvorio je 34FF. god. anketu o srpskohrvatskim odnosima& a izvestan broj istaknutih javnih radnika odrao je 3=. septembra 34FF. kongres u Bagrebu s tim programom. am kongres nije nita doprineo sre(ivanju tih odnosa! jer su njegovi sazivai bili ljudi bez politikog uticaja& nije ak ublaio ni otrine. *jegov zakljuak! da se dotadanje ime +raljevine rba! 1rvata i lovenaca zameni jugoslovenskim i da se obrazuje .ugoslovenska zajednica ,bratskoga sporazuma i prave demokratije- nije u taj mah prihvatio niko. ve politike stranke bile su mu protivne. .edino su kod demokrata bila podeljena miljenja. Gjubomir :avidovi! po svojoj prirodi dobriina i sklon da prihvati svaki dobronameran pokuaj! otiao je lino na taj kongres i bio voljan da pomogne njegovim sazivaima. $im je! kao lan vladine veine i jedan od saradnika na Vidovdanskom Ustavu! doao u sukob s vladom i reimom! koja je kongres osu(ivao traei reviziju Ustava. :rugi vo(a demokrata! vetozar 2ribievi! bio je odlian protivnik toga +ongresa! koji je! u glavnom! bio i uperen protiv *. 2aia i njega i njihovih otrih metoda. 2ribievi je tada nepokolebivo zastupao unitaristiko gledite i govorio da izme(u rba i 1rvata kao jednog naroda ne moe biti onakvog naga(anja kao izme(u 1rvata i 'a(ara. 5ascep izme(u demokrata tad je privremeno izravnat! ali se oseao. *jim i :avidovievim sudelovanjem na kongresu obrazloio je *. 2ai A. decembra 34FF. ostavku svoje vlade! nalazei da dve glavne vladine grupe nemaju ista gledita na dravna pitanja. U stvari! 2ai je hteo da

625

Istorija Srba Vladimir orovi dobije mandat za homogenu radikalsku vladu i da preduhitri opoziciju. .er blok hrvatskih opozicionih stranaka bio je doneo F?. novembra reenje! da e se vratiti u skuptinu i pojaati opoziciju! u koju bi preli i :avidovievi demokrati. 2ai je 3E. decembra uspeo i dobio izborni mandat. Iz izborne borbe demokrati su izali skoro prepolovljeni ;od 4? na ?F mandata>! jer su ih radikali me(u rbima suzbijali optubom da su izdali naelo dravnog i narodnog jedinstva. Izborni rezultati pokazali su! da svet nije voleo srednje linije& nije ak pokazao velik interes ni za klasne stranke. Bemljoradnici su izgubili mnogo u svima krajevima. 2obedu su odnele plemenske i verske stranke. +od rba radikali! kod 1rvata 5adievci! kod lovenaca klerikali. 'e(utim! mada je Vidovdanski Ustav naelno! kao ustav drave osnovane na narodnom jedinstvu! teoriski i dobar i dosta elastian! on je ipak sticao sve vie neprijatelja. *jegova kruta primena sa preteranim centralizmom kompromitovala je u njemu sve to je bilo dobro. Ba dobro 6unkcionisanje centralizma aparat je morao biti prvorazredan! a on je u stvari bio preteno nedorastao! bez dovoljnih strunih kvali6ikacija i dosta puta nesavestan. Izvesni ljudi sluili su ponekad vie svojim partijama nego dravi i ove su ih titile ak i onda kad su bila u pitanju i prljava! a pokatkad i kriminalna dela. +orupcija je bila zahvatila dobar deo inovnitva! a njom su bili zaraeni ak i izvesni lanovi vlade. $o je sve podrivalo poverenje i autoritet vlasti i odgovornost je za sve prebacivana na "eograd i na vladu u njemu. U tom pogledu kritika na reim bila je opravdana! mada su za ovakvo stanje imali krivice svi! podjednako i 1rvati i lovenci kao i rbi. /d toga stanja patili su isto tako podjednako svi! i svi krajevi. Iako se to zlo davno uoilo centralizam nije poputao! niti je za vremena hteo da izvestan deo rada i odgovornosti podeli sa organima unutranjosti. 'inistri su zadravali za sebe reavanje i najsitnijih pitanja& organi u unutranjosti nisu mogli samostalno da postave ak ni posluitelje. % ta revnost nije dolazila od ljubavi za posao i od elje da se o svemu istinski vodi rauna! nego da se pojaa lini uticaj i osigura vlast. U udnji za vlau izvesni beogradski politiari smatrali su ponekad nove oblasti kao neku vrstu kolonija& tamo su upuivali svoje ljude na poloaje! tamo im davali sinekure i povlastice! tamo su ak i sami jurili da dobiju bez muke poslanike mandate. U tom pravcu naroito se greilo prema .unoj rbiji! ali je bilo velike jagme i u Vojvodini i u "osni i 1ercegovini. Vidovdanski Ustav predvi(ao je decentralizaciju uprave i stvaranje veih samoupravnih jedinica! ali se s tim pitanjima otezalo bez ikakve potrebe godinama. U centralnoj vladi verovalo se! da je dovoljno dati zakon i doneti za neko pitanje odluku! pa da stvar ide sama od sebe. 'alo se traila iniciativa odozdo. vima pitanjima i pokretima traila se politika pozadina! a i u sve stvari unoen je politiki momenat. *ije se vodilo uvek dovoljno rauna o tom! da proces jugoslovenskoga ujedinjenja nije ipak prosta hemiska radnja! koja se moe izvoditi po utvr(enoj 6ormuli. *ije se raunalo sa izvesnim psiholokim i moralnim iniocima u narodu& bre se reavalo nego to se pripremalo. *ajupadljivija greka! i ak oevidna nepravda! uinjena je svakako pri podeli zemlje na oblasti. %ko se nisu htele zadrati stare istoriske oblasti zbog elje! da se zaboravi ono to nas je delilo i to je u geopolitikom pogledu bilo doista neprirodno! onda se s pravom moglo oekivati da e nova podela biti bolja! naelna! izvedena po jasno utvr(enim principima! i strunjaki. 'islilo se i predlagalo! da se stvore oblasti koje e biti geogra6ske celine sa najprirodnijim gravitacijama i vezama! koje e se dopunjavati privredno i kulturno! i koje bi sa! od prilike! D==.=== stanovnika bile 626

Istorija Srba Vladimir orovi sposobne za samoupravni ivot. 'e(utim! sve je to bilo naputeno. 2odelu su vrili samo politiki ljudi po svojim eljama i po svojim potrebama. *ajbolji strunjak za ta pitanja i jedna od najboljih glava celog naroda! .ovan 9viji! nije bio ni pozvan na saradnju! a kamo li da je u tom poslu uestvovao. :a bi se zadobili bosanski muslimani odredilo se ak jednom takom ustava! da u "osni i 1ercegovini ostanu oblasti u starim granicama tih pokrajina! i tim se donekle priznao njihov autonomni stav. 2rema 1rvatima se nisu pokazali ti obziri i oni su se s pravom bunili. U rbiji su izvesne oblasti ispale jedva neto vee nego stari okruzi! dok je sva 1rvatska sa lavonijom bila podeljena u etiri dela. /d 3@ okrunih mesta u rbiji 3< ih je ostalo kao sredita oblasti. Usled te nenaelnosti i partiskih ustupaka doteralo se dotle da je zemlja! mesto u 3F03? jedinica! bila podeljena u << oblasti. 5adi toga se poveao aparat visokog! mahom beskorisnog! inovnitva! administracija se komplikovala! a stvarnog rezultata nije bilo. |upani! koji su doli na elo novih oblasnih jedinica! nisu imali ni vie prava ni vie ugleda od starih okrunih naelnika. +od 1rvata je tokom vremena sazrevala odluka! da se putem saradnje u parlamentu pokuaju izmeniti izvesne stvari na bolje. 5adi je sam davao savete u tom smislu! poto se uverio da od inozemstva nema nikakvih izgleda za neko aktivnije posredovanje. :a privoli 1rvate na politiku saradnju delovala je naroito demokratska stranka! ili! bolje reeno! njezino krilo pod vo(stvom Gjubomira :avidovia. 2rva grupa hrvatskih poslanika dola je u skuptinu F<. marta 34FA. 2ridruila se tu opozicionom bloku! koji su sainjavali demokrati! muslimani i pretstavnici slovenake narodne stranke. *jihovim dolaskom radikalska vlada ostala je u manjini i podnela je ostavku. *a tom pitanju pocepala se i demokratska stranka. 2ribievi je bio odluan protivnik saradnje sa 5adiem! pa je zbog toga napustio dotadanje politike drugove i osnovao samostalnu demokratsku stranku. 2riao je potom radikalima! da s njima zajedno brani osnove Vidovdanskog Ustava i spreava njegovu reviziju. 2rva vlada 2ai02ribievia! obrazovana je F@. marta! nije imala veine. +ad su u kuptinu doli svi radievski poslanici morala je naskoro otstupiti. Vlada Gjubomira :avidovia! u koju nisu uli 1rvati! ali koji su bili obeali da e je pomagati! obrazovana u leto 34FA.! nije se mogla odrati. *ju je onemoguio svojim neodmerenim i netaktinim govorima na raznim javnim skupovima tjepan 5adi! koji se vratio iz inozemstva. +ad su posle :avidovia vladu ponovo obrazovali 2ai i 2ribievi sa izbornim mandatom ;E. novembra 34FA.>! 5adieva stranka je bila rasturena! a 5adi sam! sa vo(stvom stranke! bio je zatvoren i optuen po zakonu o zatiti drave zbog ulaska u $reu internacionalu. %li to nije nimalo slomilo njegovu snagu u narodu. *aprotiv. /n je sve vie sticao pristalica i jaao svoj pokret! i postao je nesumnjivo glavni vo(a i pretstavnik 1rvata. 1rvatski pokret razvijao se tako! da u 5adiu nije vie gledan samo vo(a jedne stranke! sa svojim manama i vrlinama! nego prosto idealisani pretstavnik nacije kao takve. *a izborima od D. 6ebruara 34F?. njegova stranka odnela je ponovo pobedu u 1rvatskoj i me(u 1rvatima. 2osle ove pobede 5adieve stranke javila se kod radikala elja! da oni na(u dodirne take sa 1rvatima i da ih odvoje od saradnje sa demokratama. lina tenja javila se i kod 1rvata. "ilo je! u ostalom! i razumljivo! da najvea srpska stranka potrai kakvu bazu za saradnju sa najveom strankom kod 1rvata. 2osle nekoliko kon6erencija i protokola! i poto je 2avle 5adi u kuptini dao sveanu izjavu! da njegova stranka prima Vidovdanski Ustav! obrazovana je 3D. jula 34F?. prva vlada radikala i radievaca pod pretsednitvom *. 2aia. /bustavljeni su posle toga svi politiki progoni i bilo je puno nade! da e stvari osetno krenuti nabolje. +ad je i sam 5adi te jeseni uao u vladu kao ministar prosvete politika sporazuma imala je za sebe dva najautoritativnija narodna 627

Istorija Srba Vladimir orovi pretstavnika! njega i *. 2aia. %li se nade nisu ispunile. *a obe strane bilo je jo mnogo nepoverenja! koje se nije dalo lako prebroditi. "ilo je i mnogo spletkarenja. Ve A. aprila 34FE. 2ai je iziao iz vlade nezadovoljan stvorenom situacijom i uvre(en kampanjom koja je zbog izvesnih nezgodnih a6era njegova sina bila krenuta posredno i protiv njega. 5adikali su nastavili izvesno vreme saradnju sa 5adievcima! ali sa stalnim kripanjem. +ad su se razili sa vo(stvom stranke oni su nekoliko meseci nastavljali rad sa malim brojem desidenata iz 5adieve stranke! no ti nisu imali nikakva politikog uticaja ni autoriteta. +rajem 34FE. godine! 3=. decembra! umro je *ikola 2ai. a njim je nestalo najkrupnije politike linosti rbije na kraju jIj i na poetku jj veka. *ijedan od naih politikih ljudi nije bio toliko godina na vrhovima stranke i dravne uprave koliko on! niti je ijedan do kraja! pored svih obrta politike sree! odrao toliko snage! autoriteta i uticaja. /d 3DD=034F?. god.! okruglo uzevi! skoro posla stolea! on se nalazio u sreditu politikog ivota! kao agitator! kao vo(! kao izgnanik! kao zatvorenik! kao ministar i e6 vlade! uvek aktivan i uvek sa jasnom milju i programom. %ko stvaranje 5adikalne stranke nije prvenstveno njegovo delo! ta stranka je! ipak! vezana najvie za njegovo ime i upravljala se po njegovom taktu. /n je vodio skoro pola veka! u svima 6azama! od buntovnikih zavera do ministarskih stolica! od revolucije do reakcije. U sebi je imao i buntovnitva i opreznosti. a nekim jermenskim nepoverenjem i konspiratorstvom u prirodi on se vaspitavao u ruskim revolucionarnim kruocima! ali je u isto vreme! mudro uvao svoju glavu! ak i pod cenu poniavanja! i bio sklon na privremene kompromise sa saveu. Upotrebljavao je revolucionarne metode u mladosti! ali nikad nije bio revolucionar ni po svojoj prirodi ni po svojim ciljevima. *aprotiv. "io je sav za utvr(en gra(anski pravni poredak! ali strogo demokratski. "orio se s uverenjem za slobodu! gra(ansku i nacionalnu! i tome cilju posvetio je ceo ivot! iskreno! dosledno! i hrabro. /brenovii mu nisu verovali od poetka i kralj 'ilan mu je bio zakleti neprijatelj. *jegova prava dravnika aktivnost dolazi do izraza tek za vlade kralja 2etra! kad je kao e6 radikalne stranke! najvee u rbiji! davao pravac celoj naoj spoljanjoj i unutranjoj politici. U spoljanjoj politici dosledno se drao 5usije sve do 343@. god.! kroz sve krize od $ajne konvencije do vetskog 5ata. U unutranjoj politici parlamentarni reim sa punim gra(anskim slobodama dao je sjajne rezultate u politikom vaspitanju naroda. Uspesi rbije nerazdvojno su vezani za njegovo ime bez obzira na to da li je njegov lini udeo vie relativan nego apsolutan. Ueni i ugledni talijanski diplomata +arlo 6orca ima nesumnjivo pravo! kad ga! u svoj velikoj studiji o njemu! meri sa velikim dravnicima 7vrope. 2aiu je za ivota mnogo smetalo! to nije bio besprekornih linih kvaliteta& i to se nije uvek sluio samo istim sredstvima& i to je bio nesumnjivo odvie samoljubiv i bezobziran prema svojim glavnim saradnicima& ali on zato sve vie dobija to se dublje posmatra u istoriskoj perspektivi. 2osle njegove smrti radikalska stranka oevidno opada i poinje sve vie da se cepa. 2ai nije spremio svog zamenika! a bez njega i bez njegova autoriteta nisu se vie dale lako obuzdavati ambicije pojedinaca i drati potrebni partiski zapt. 2aiev naslednik u vladi! *ikola Uzunovi! nije bio jak ovek i nije imao svoje linije. 2unih est godina po izglasavanju Vidovdanskog Ustava prelo se na biranje samoupravnih skuptina i njihovih organa. Izbori su izvreni F<. januara 34F@. *eposredno iza tih izbora! a s njima u vezi! dolo je do raskida radikalsko0radievske vlade! koja je zamenjena kombinacijom izme(u radikala i slovenake narodne stranke. *o ni ta kombinacija nije bila duga veka. "ila je suvie slaba i kvalitativno i brojno da

628

Istorija Srba Vladimir orovi dri situaciju u parlamentu. toga se 3@. aprila obrazovala nova vlada radikala i demokrata. $u vladu sastavio je Velimir Vukievi! ranije disident radikalske stranke! ovek koji u njoj nije nikad imao velika uticaja i koji je bio skromnih sposobnosti. /n je mandat za sastav vlade dobio poverenjem drugog ustavnog inioca! sa eljom da vlada radikala i demokrata donese vie stabilnosti. 'e(utim! demokrati tu saradnju nisu primili u poetku s puno poverenja. U vladu je najpre ulo konzervativno krilo pod vo(stvom dra Vojislava 'arinkovia! a :avidovi je dao pristanak preko srca i tek kasnije sa uverenjem o potrebi te saradnje! koju e jednog dana oglasiti za ,tvrdi gradnaeg parlamentarizma. 2rotiv te vlade stvorio se od prvog dana moan blok. Vukievi nije bio ovek koji bi znao lino stvoriti sebi vie autoriteta! a napravio je i nekoliko tekih pogreaka. U svoju prvu vladu on nije uveo nikod od 1rvata& posle! prilikom rekonstrukcije! iz vlade su se povukli svi radikalski prvaci od izvesnog znaaja. Istina! pored demokrata! nalazili su se u vladi i slovenaki klerikalci i bosanski muslimani! i to sa svojim glavnim ljudima %. +oroecom i 'ehmedom pahom. Izbori! koje je izvrio 33. septembra 34F@.! stvorili su Vukieviu ogorene protivnike na vie strana! a naroito me(u 1rvatima. :olo se ak dotle! da su se 2ribievi i 5adi nali na jednoj liniji i obrazovali eljako0demokratsku koaliciju. $aj korak objanjavao je 2ribievi tim! da su izme(u njega i 5adia pale naelne ograde od onog dana! kada je 5adieva stranka priznala Vidovdanski Ustav! ula u parlamenat i sara(ivala u vladi zajednike drave! a sad da se naao s tom strankom zajedno u odbrani ustavnosti uopte. 5adi i 2ribievi ponudili su bili saradnju i demokratama! ali je ovi nisu hteli da prime. 'islilo se! da ta eljako0demokratska koalicija nije izraz dublje ideoloke povezanosti i da nee biti duga veka. U parlamentu Vukievieva vlada imala je kod radikala samo polovnu podrku! a kod nove koalicije naila je na otpor koji je liio na opstrukciju. U skuptini su padale grdnje i uvrede kakve su se retko gde mogle uti& mune scene ponavljale su se iz dana u dan. 2ravljene su greke! i sluajne i namerne! na sve strane. 2retsednik vlade nije se vie ni pojavljivao u skuptini! a pretsednik parlamenta! dr *inko 2eri! nije znao da se sna(e u situaciji koja je bila zatrovana. I jednog dana dogodila se nesrea. U razdraenju! zbog jedne line uvrede! poslanik 2unia 5ai! F=. juna 34FD.! pucao je u kuptini iz revolvera! pa je teko ranio tjepana 5adia! a smrtno je pogodio druga dva hrvatska pretstavnika! 2avla 5adia i dra guru "asarieka. tjepan 5adi preiveo je tu nesreu samo nekoliko nedelja i umro je u Bagrebu D. avgusta. /vaj sluaj imao je teke posledice za srpsko0hrvatske odnose i za razvoj prilika u celoj dravi. 5azdraenje kod 1rvata bilo je veliko i zahvatilo je najire krugove. 2retstavnici eljako0demokratske koalicije napustili su "eograd i dalju saradnju u toj tako sastavljenoj skuptini. 'uni i naporni rad od deset godina bio je izgubljen& od tog doga(aja jaz izme(u rba i 1rvata postao je dublji. "ilo je jasno! da se on nee moi lako premostiti i da e se morati utroiti mnogo nove snage da se sprei proces razjedinjavanja! koji se poeo oseati. Velimira Vukievia zamenio je kao pretsednik vlade %nton +oroec& ali on nije mogao mnogo da pomogne. eljako0demokratska koalicija traila je nove izbore! ali vladina veina to nije primila iz bojazni! da izbori! u takvoj atmos6eri! ne izazovu nove i tee sukobe. +ad je Gjubomir :avidovi sa demokratama krajem te godine izazvao krizu vlade! da se krene s mrtve take! pokazalo se da izme(u stranaka vlade i opozicije nije moglo doi do saradnje. 2rilikom konsultovanja kod kralja pretstavnici +oalicije traili su! pored novih izbora! i reviziju ustava. U taj mah revizija jo nije traena s otvorenom namerom! da se izvede 6ederativna podela drave na plemenskoj bazi! nego se htela provesti podela na vee i za ivot sposobnije aministrativne! preteno istoriske! oblasti.

629

Istorija Srba Vladimir orovi U tenji da spase narodno i dravno jedinstvo kralj %leksandar je E. januara 34F4. ukinuo ustav! raspustio skuptinu i uzeo svu vlast u svoje ruke. *ovu vladu obrazovao je general 2etar |ivkovi! tada komandant +raljeve garde. %li ta mera nije donela eljene rezultate. /snovna greka bila je u tom! to su depolitizaciju zemlje imali da vre politiki ljudi! pripadnici dotadanjih stranaka. |ivkovi nije sastavio svoju vladu iz neutralnih ili stranaki neistaknutih novih! strunih! ljudi! nego je u nju uveo nekoliko ranijih aktivnih politiara. $i stranaki ljudi samo su u pola primili novo stanje! a u stvari su se trudili da osiguraju svoje poloaje i za budue partiske kombinacije i pomagali su svoje partiske prijatelje. 'ali je broj ljudi iskreno prihvatio novo stanje. tare partije imale su! po zakonu! biti rasturene! ali su one u stvari postojale i dalje radei manje0vie skriveno. *ova vlada! i one koje su dole posle nje! radile su starim metodama. I s toga nisu imale uspeha u narodu! kome ni inae nije bilo simpatian sistem neodgovorne vladavine. :a ojaa jugoslovensku ideologiju i narodno jedinstvo! na kom je bila osnovana zajednika drava! kralj je <. oktobra 34F4.! u mesto dotadanjeg imena +raljevine rba! 1rvata i lovenaca! odredio kao slubeni naziv +raljevina .ugoslavija. Ukazom od istoga dana izmenjene su i granice starih istoriskih oblasti i ukinuta administrativno njihova imena! a mesto njih uvedeno je devet novih banovina! obrazovanih kao velike stare upe! po veim renim slivovima. *ove banovine bile su ove# dunavska! moravska! vardarska! zetska! drinska! vrbaska! savska! primorska i dravska. "eograd sa 2anevom i Bemunom izdvojen je kao posebno upravno podruje. 2otom su u vojsci stare vojnike srpske zastave zamenjene novim jugoslovenskim. okolstvo! kao optenarodna viteka organizacija! sa jugoslovenskom ideologijom! dobilo je od drave i moralnu i materialnu potporu! a na njegovo elo stavljen je mladi prestolonaslednik 2etar. 2okuano je! da se organizuje i jedna velika politika jugoslovenska stranka! ali su vo(i tih stranaka gubili pristalice onoga dana! kad bi sili sa vlasti. :ve godine posle te nove administrativne podele <. septembra 34<3.! proglaen je novi ustav. 2o tom ustavu .ugoslavija je nasledna i ustavna monarhija sa dvodomnim sistemom. +ralj je ,zatonik narodnog jedinstva i dravne celine-. Izborno pravo je bilo opte! a glasanje javno. Izborni zakon je iskljuivao obrazovanje plemenskih! verskih i pokrajinskih stranaka i traio je kao uslov za mogunost podnoenja kandidatskih lista da se organizacija politikih stranaka mora rasprostirati kroz svu zemlju. Vlada nije morala biti parlamentarna. Izbori za banovinske skuptine nisu postojali& banske venike imenovali su banovi. $i banski venici! narodni poslanici i pretsednici optina birali su polovinu lanova enata! a drugu polovinu imenovala je kruna. +ralj %leksandar se sav zalagao! da se politike strasti smire i da se pri(e pozitivnom konstruktivnom radu. %li je bilo i suvie mnogo tekoa. 2rivredna kriza! koja je tih godina dostigla svoj vrhunac! sputavala je dravna sredstva. U politikom pogledu 1rvati su zauzeli sasvim negativan stav! a pomagao ih je i jedan deo srpske opozicije! sastavljen iz delova svih politikih stranaka. .edan deo hrvatskih politiara i ekstremista otiao je iz zemlje! a neki od njih nisu se ustruavali da stupe u veze sa otvorenim neprijateljima nae drave. U Italiji i 'a(arskoj stvoreni su logori za spremanja terorista& pokuan je ak i jedan ustanak u Gici! ispod Velebita& izvo(ena su svirepa zloinaka dela. I sam kralj %leksandar pao je kao rtva te kombinovane tu(insko0odmetnike akcije. *a svom slubenom putu u 2ariz! on je u 'arselju! 4. oktobra 34<A.! bio u automobilu ubijen od jednog najmljenog ubice. 'alo je ko bio tako iskreno oaljen. vet je oseao i video jasno! da su revolverski meci ispaljeni u njegove grudi bili namenjeni samoj .ugoslaviji i njezinom opstanku. %leksandar se smatrao ne

630

Istorija Srba Vladimir orovi samo kao pretstavnik! nego i kao stvaralac i glavni zatonik te nove drave. I u istinu on je dovrio to je +ara(or(e zapoeo. U .ugoslaviju uzidao je celu mladost! uestvovao u svim njezinim podvizima od +umanova do oluna! izveo delo njezinog ujedinjenja! pao kao njen simbol. *jegovo nasle(e prihvatio je njegov sin prvenac! kralj 2etar II. 'ladi kralj ro(en E. septembra 34F<. "io je jo maloletan kad se desila marseljska katastro6a! pa je! s toga! prema ustavu i prema kraljevom testamentu! obrazovano *amesnitvo od tri lana i tri njihova zamenika. 2rvi lan *amesnitva je knez 2avle +ara(or(evi! sin kneza %rsena! brata kralja 2etra I! engleski (ak! ovek lepe umetnike kulture i mirne politike linije. /n je samo pet godina mla(i od kralja %leksandra ;ro(en FD. aprila 3D4<.> i uivao je njegovo izuzetno poverenje. :rugi namesnik postao je dr 5adenko tankovi! ranije pro6esor na 'edicinskom 6akultetu beogradskog Univerziteta i ministar prosvete! i dr Ivo 2erovi! bivi ban savske banovine. *amesnitvo je poelo da naputa stari kurs! trudei se da se to izvede bez velikih potresa. Vlada "ogoljuba .evtia! koja je nastavljala kurs integralnog jugoslovenstva! pretrpela je neuspeh na gur(evdanskim izborima 34<E. god.! jer je imala protiv sebe sve stare stranke rba! 1rvata i lovenaca. .evtia je zamenio dr 'ilan tojadinovi! lan 5adikalne stranke! koji se pojavio sa novom politikom kombinacijom. tojadinovi je obrazovao .ugoslovensku radikalnu zajednicu! u koju su uli radikali! slovenaka narodna stranka i muslimani. *jegova osionost i tenja da postane na ,vo(a-! po primeru vo(a iz *emake i Italije! sa metodama i elementima koji su samo odbijali! dovele su brzo do raskida veza izme(u njega i glavnog vo(stva 5adikalne stranke. Veina srpskog naroda ogorila se protiv njega kad je bez ikakvih obzira! zloupotrebljujui vlast! hteo da sprovede +onkordat! koji je na tetu dravnog autoriteta imao da 6avorizuje uticaj rimske crkve. U osionosti on jedno vreme nije hteo da obavesti o sadraju +onkordata ne samo iru javnost! nego i glavu pravoslavne crkve! patriarha Varnavu! koji je! ogoren! poeo! sa inodom zajedno otru borbu protiv vlade i tog ugovora. 2oliciski organi i andarmi kundacima su razjurili jednu crkvenu litiju u "eogradu! kojoj su na elu bila nekolika episkopa& a iste noi! F<. jula 34<@.! kad je izdisao patriarh Varnava! izglasan je +onkordat u kuptini i prire(en paradni banket za lanove vladine veine. U celoj zemlji nastale su demonstracije i protesti! na mnogo mesta pala je krv! a crkva je bacila anatemu na sve one ljude! koji su dali svoj glas za +onkordat. 2od pritiskom javnog miljenja vlada je morala popustiti! ali je to teko pogodilo njezin autoritet. 2osle toga i u samoj vladi nastale su nesuglasice i razlazi. /poziciju je u samoj vladi vodio %. +oroec! ministar Unutranjih :ela! onaj isti koji je! za vreme konkordatske borbe! prvi javno nazvao tojadinovia vo(om. Uinio je to onda! kad mu je postalo jasno! da je tojadinoviev poloaj u srpskom delu naroda osnovan samo na vlasti. /pozicioni pokret u narodu rastao je oevidno. 5adikali! demokrate i zemljoradnika stranka uspeli su da vaspostave veze sa Bagrebom i da u(u u pregovore sa eljako0demokratskom koalicijom. 2rilikom izbora za skuptinu 34<?. i 34<D. god. srpske opozicione stranke! ak i jugoslovenska nacionalna stranka ile su zajedno sa 1rvatima i nosilac zajednike liste bio je dr Vlatko 'aek! tada nesumnjivi vo(a hrvatskog naroda. I pored svega pritiska vlasti opozicija je na decembarskim izborima 34<D.! iznela preko milion glasova i onemoguila je dalji opstanak tojadinovieve vlade. *ova vlada :ragie 9vetkovia! obrazovana u 6ebruaru 34<4.! pomagana od .ugoslovenske radikalne zajednice! uzela je kao svoj glavni program sporazum sa 1rvatima. rpske opozicione stranke nisu dale svog pristanka da 'aek pregovara i u

631

Istorija Srba Vladimir orovi ime njihovo! nego samo u ime 1rvata. *apustivi bazu sporazuma! koju je utvrdio sa svojim dotadanjim saveznicima! 'aek je stupio u pregovore sa vladom i FE. avgusta 34<4.! pred sam novi svetski rat! sklopio je s njom sporazum. 2o tom sporazumu prelo se na nove principe dravnog ure(enja. 'esto narodnog jedinstva stvarno su priznata tri naroda! srpski! hrvatski i slovenaki! ali je zajedniko ime dravi ostalo .ugoslavija. :osledno tome i centralizam je zamenjen 6ederacijom! koja jo nije sasvim sprovedena! ali kojoj se nesumnjivo ide. tim tenjama osnovana je banovina 1rvatska! u koju su ule u celini banovine savska i primorska i neki srezovi iz banovine zetske! drinske i dunavske. Izvesni poslovi! naroito vojska! inostrani poslovi! saobraaj! trgovina! pote! ostali su zajedniki! a u ostalim resorima najvei deo kompetencija prenesen je na banovinu 1rvatsku. rpsko i slovenako pitanje tim sporazumom nije reeno! nego je ostavljeno da se uredi docnije. /dmah posle sporazuma obrazovana je zajednika vlada! u koju su uli i 1rvati sa 'aekom na elu. /d rba sporazum su prihvatili! sem .ugoslovenske radikalne zajednice! samo pristalice zemljoradnike stranke i ostaci samostalnih demokrata. Inae! u srpskom delu naroda sporazum je! sklopljen na toj osnovi! primljen sasvim negativno. Ideja integralnog jugoslovenstva bila je stvarno naputena ve poodavno. 2riznanje posebnih ,nacionalnih individualnosti-! odnosno triju naroda! uinile su ve i pre sporazuma sve stranke u narodu! i one iz opozicije i vladine! sem jugoslovenske narodne stranke. 9entralizam i reim diktature kompromitovali su jugoslovensku ideju! koja je jedina mogla da izvede sintezu svega pozitivnog od tri naa plemena ili naroda i koja nam je davala iri okvir i politiki! i kulturni! i privredni! pa i nacionalni. $a ideologija bila je i ostala u stvari samo ideal. /na nije nikad bila izraz irokog puka! pravog naroda! nego samo jednog tankog sloja inteligencije! dobronamerne i vidovite! ali neuticajne u masama. Idealistika gledita i uverenja o narodnom jedinstvu ;u koliko nisu bila samo to>! koja su vladala kad je stvorena ova zajednika drava! ustupila su sada! u ovom periodu! novima! i mi vidimo kako se! naroito na hrvatskoj strani! kao u doba punog romantiarstva! stvaraju ili obnavljaju ili istiu ustanove i javna glasila sa iskljuivim nacionalnim obelejem. $o je! sasvim prirodno! imalo svog odjeka i kod rba. rpska savest u tom pogledu sasvim je mirna. Ba narodnu zajednicu oni su nesumnjivo rtvovali mnogo! vie nego iko drugi u njoj. :a su bili sebini i uskogrudi 343D. god.! kada su ulazili u zajednicu sa svojim ogromnim moralnim kapitalom! i da su tada hteli diktirati! oni bi nesumnjivo bolje proli nego posle dvadeset godina zajednike drave. rbi bi! dobrim delom prihvatili verovatno i primenu 6ederaciji. *ije toliko vano ure(enje drave! koliko duh koji vlada u njoj. 'e(utim taj duh je r(avo nastrojen i on je izazvao otru kritiku. 5azgranienje banovine 1rvatske izvo(eno je ne na osnovu jednog naela! nego na osnovu svih koji su 1rvatima mogli biti od koristi. /snova je imala biti etnika. 1rvati su van primorske i savske banovine traili za sebe svaki srez! gde su oni bili u veini! ali u tim banovinama nisu davali ni jednog sreza gde su veinu imali rbi. $ako se dogodilo! da je DA@.=== rba ostalo u granicama 1rvatske! a svega AF3.=== 1rvata u celoj ostaloj dravi! kad se svi katolici uraunaju u 1rvate. +ad je trebalo braniti te srpske srezove onda su se pozivali na svoje istoriske granice i uzeli su u pomo taj princip. 'e(utim! taj princip energino odbijaju kad je u pitanju :ubrovnik! koji nije nikad ulazio u sastav njihove istoriske drave i koji je po svojoj tradiciji sav ,slovinski-! a po svojoj prolosti u stalnoj gravitaciji prema srpskom podruju. +ad su 1rvati traili i dobili srezove cid i Ilok! koji su u veini srpski! a po istoriskom pravu nebranjivi! oni su napustili i etniko i istorijsko naelo! pa su zahtevali ta mesta kao svoj ivotni prostor. $akva nedoslednost i nepravinost izazvala je s pravom proteste! koji su se 632

Istorija Srba Vladimir orovi pojaavali tim vie! to je u novim oblastima uveden otvoren antisrpski reim. 2obijeni su i progonjeni mnogi ljudi! razbijene ili onemoguene njihove ustanove! stvoreno raspoloenje za njihovo potiskivanje i uklanjanje. hrvatske se strane i naglaavalo! da je to granica nacionalnog poseda i nacionalne drave. I to je jo gore! s najodgovornije njihove strane podvlailo se! da je ovo samo etapa i da oni imaju novih pretenzija. tavljaju u pokret akciju! da dobiju "aranju i severnu "aku! a svim sredstvima dokazuju da su bosanski muslimani samo 1rvati i da banovina 1rvatska ima prava na nove srezove u "osni. $o sve stvara munu atmos6eru. .edina je nada! da e teke pouke iz najnovije svetske krize otvoriti oi svima malim narodima da vide! da njihovi interesi nisu u cepanju i izdvajanju! nego u pribiranju svih srodnih i zajednikih potrebama povezanih naroda. I drugo! razvoj drutvenih odnosa stavlja pred sve narode mnogo krupnije! sloenije i tee probleme! nego to su sitniarske za(evice oko plotova! koji jednoga dana! ako ne budemo svesni! mogu postati ni nai ni njihovi.

8zme&u dva svetska rata

Veliki svetski rat likvidiran je pregovorima o miru! koji su 3434. i 34F=. god. vo(eni u 2arizu i njegovoj okolini. 8lavni je bio Versaljski 'ir potpisan u starom kraljevskom dvoru FD. juna te godine izme(u saveznika i *emake. *as je on interesovao u drugom redu& imao je da uredi! u koliko se ticalo nae drave! samo materialne stvari u pitanju reparacija. avezniki cilj je bio! da se u *emakoj ,uniti za svagda militaristiki duh-! ali on! kao to se zna! nije ostvaren. Ugovor sa malom %ustriskom 5epublikom! koja je preostala iza sloma 1abzburke 'onarhije! sklopljen je 3=. septembra 3434. u en0|ermenu& sa 'a(arskom u $rianonu A. juna 34F=.& i sa "ugarskom u *ejiu F@. novembra iste godine. 2oslednji je! i za .ugoslovene vie 6ormalno! sklopljen mir sa $urskom u evru 3=. avgusta 34F=. 2ovlaenje granice izme(u %ustrije i nae drave prolo je bez velikih tekoa na severu! a na zapadu! u +orukoj! morao je za izvesnu zonu biti sproveden plebiscit. /n je ispao na tetu u tom kraju nedovoljno nacionalno svesnih lovenaca. 'a(ari su se dugo opirali ,komadanju- podruja krune sv. tevana! ali su na kraju morali popustiti. "ugari su nam u *ejiu ustupili strumiku oblast i u starim granicama strateki vane srezove caribrodski i bosiljgradski. $im ugovorima sa %ustrijom! 'a(arskom i "ugarskom naa drava je dobila svoje sadanje granice! dosada najvee u istoriji rba! i 1rvata! i lovenaca. /na obuhvata FA@.?AF kmF! i prema tom je najvea drava na "alkanskom 2oluostrvu. 'nogo je lake ilo sa nekadanjim protivnicima! nego sa talijanskim saveznikom. U Italiji su izvesni elementi bili od prvog dana protivni stvaranju velike .ugoslavije! jer nisu hteli da na istonoj obali .adranskog 'ora! koje su oni eleli gledati kao svoje jezero! dobiju jakog i konsolidovanog suseda! za koga su verovali da bi im mogao postati takmac ili protivnik. em toga u Italiji su se ve tada javljali prohtevi da zakorae na "alkan i ponu tamo svoje ekonomsko irenje i politiku dominaciju. 2osle boljevike revolucije u 5usiji i sloma %ustro0Ugarske verovali su! da mogu bez opasnosti sukoba s nekom velikom silom poeti taj posao! a srpsko0 bugarsko neprijateljstvo i me(usobno nepoverenje olakavali bi im rad. 2olazne take imale su im biti %lbanija i :almacija. toga su odmah! posle primirja u jesen 343D.! poeli sa progonjenjem i interniranjem naih ljudi i sa znacima neskrivenog neprijateljstva prema nama. *a kon6erenciji mira njihovi zahtevi ili su mimo Gondonski Ugovor. +ako su 7ngleska i Crancuska bile vezane tim paktom u Gondonu 633

Istorija Srba Vladimir orovi mi bi verovatno proli r(avo u pitanju zapadne obale! da se za nae opravdane elje nije toplo zaloio ameriki pretsednik V. Vilson. /n je branio etniki princip i pravo samoopredeljenja naroda! a odbijao isto imperialistike zahteve. 2regovori s Italijom trajali su dugo i bili su puni kriza. 2rijateljske sile bile su! me(u ostalim! predvidele i malu dravu 5ijeku pod suverenitetom Gige *aroda! i na to reenje pristale su bile i .ugoslavija i Italija. %li je taj pristanak bio neiskren. 2omagan od talijanske 6lote upao je iznenada! 3F. septembra 3434.! pesnik 8abrielo :anuncio! inae vo(a talijanskih nacista! u 5ijeku i poseo je taj grad! da bi ga ,spasao- za Italiju. .ugoslovenska vlada oslanjala se na svoje moralno pravo i saveznike obzire! ali je najposle! pod pritiskom 7ngleske i Crancuske! morala popustiti i F=. novembra 34F=. potpisala je sa Italijom ugovor u 5apalu. 8ranice su u njemu odre(ene onako kako ih danas imamo! samo je za 5ijeku bilo reeno da e postati! sa svojim uim podrujem! zasebna drava. 5apalski ugovor sastavljao je sa talijanske strane gro6 +. 6orca! prijatelj sporazuma! a jugoslovensku vladu zastupali su kao glavna lica 'ilenko Vesni i %. $rumbi. 6orca pie! da se posle toga iskreno nadao boljim odnosima! ali do njih nije dolo. Italijani sami nisu potovali stvorene ugovore. Ve <. marta 34FF. zaposela je talijanska vojska 5ijeku i uvela talijansku vlast. koro jo neosueni ugovor bio je pogaen na nain! koji je vre(ao svako pravno oseanje. :rutvo *aroda! koje je bilo stvoreno posle rata da posreduje me(u narodima i dravama! da me(unarodno pravo uzme kao osnovu cele svoje delatnosti i da celo drutvo vaspitava u potovanju zakona i ugovora! bilo je nemono da popravi stvar. /no uopte nije imalo dovoljno mogunosti za stvarne sankcije protiv onih koji se ogree o pravo. U izvesnim sluajevima moglo je samo delovati protiv malih! ali protiv velikih bilo je nemono. $akav sluaj bio je i sada! u pitanju 5ijeke. +ad se videlo da ne moe izmeniti stvar jugoslovenska vlada nagodila se F@. januara 34FA. sa talijanskom. 2riznala je aneksiju 5ijeke Italiji i sklopila pakt o prijateljstvu i uzajamnom pomaganju da se ouva mirovnim ugovorima stvoreni poredak. *eptunskim konvencijama od F=. juna 34F?. ure(ena su glavna saobraajna i pravna pitanja u vezi sa 5ijekom. 'oglo se s pravom oekivati da novih potresa nee biti. /d svretka rata vlade su se u Italiji esto menjale i nisu imale dovoljno autoriteta. 5adniki nemiri uzimali su ponekad opasne razmere& 34F=. god. bilo je u zemlji nita manje od 3DD= trajkova. 2rotiv radnikih buntovnika organizovao je "enito 'usolini! bivi socijalista! aktivan novinar i odlian agitator! 6aistiku stranku sa idejama antiboljevikog nacionalistikog socijalizma. *jega je s poetka pomagala talijanska industrija i sama vlada! dok nije nou F@. oktobra 34FF. izvren uveni pohod na 5im njegovih pristalica u crnim kouljama i dok nije! dan potom! 'usolini! kao novi e6 vlade! uzeo vlast u svoje ruke. 'usoliniju je trebalo izvesnog vremena da uvrsti svoj poloaj! a kad ga je uvrstio on se otkrio jasno kao na bezuslovni protivnik. *jegova je ideja bila! da Italija primi na se ulogu starog 5imskog 9arstva! da postane prava imperija! i da bude vodea sila u redozemnom 'oru. 2ravci njegove ekspanzije bili su! u prvom redu! "alkan i severna %6rika. +ad je reio pitanje 5ijeke on je poeo akciju u %lbaniji! nastavljajui stare normanske! anujske i mletake tradicije. Iz %lbanije je hteo po svaku cenu da potisne na i grki uticaj i da tu zemlju smatra kao iskljuivu oblast svoga protektorata. *aa vlada meala se u albanske stvari i uticala je znatno na tamonji razvoj doga(aja. vojim nesmotrenim meanjem u severnoj %lbaniji! kad je pomagala stvaranje 'iriditske 5epublike i kad je ak prebacila neto vojske preko granice! izazvala je u jesen 34F3. protest engleske vlade i Gige *aroda. U 5imu na to se meanje krivo gledalo i pre 'usolinijeva dolaska na vlast i posle njega. +ad je 34FA. god. dola u %lbaniji na vlast takozvana nacionalna grupa Can *olijeva i kad je poela! u sporazumu s "ugarima! opremati kaake ete protiv nae drave! naa vlada je posredno pomogla 634

Istorija Srba Vladimir orovi da se srui Can *oli. "ivi e6 vlade! inae ne mnogo skrupulozni %hmed beg Bogu! ovek koji se sluio svim i svakim! naao je sklonita na naem podruju i tu je uspeo da organizuje grupu svojih pristalica! i da krajem te godine srui *olijev reim. "rzo potom on je postao pretsednik %lbanske 5epublike! stvorene po primeru +emal0paine $urske. Ba njegova vremena likvidirano je pitanje razgranienja izme(u .ugoslavije i %lbanije i .ugoslaviji je konano ostao manastir v. *auma i kraj oko Vrmoa. Veze izme(u %hmed0bega i .ugoslavije kvarile su sve planove Italije i ona je pregla da ih pokvari. +od %hmed0bega to je ilo dosta lako. *jegovo prijateljstvo odavno se kotiralo na politikoj berzi. Ve F@. novembra 34FE. sklopio je on savez sa Italijom! koji se vrlo brzo pretvorio u talijanski protektorat. 2otom se 3. septembra 34FD. proglasio kraljem. Ugovor o prijateljstvu iz 34FA. god. pocepan je u 5imu jo iste godine. *eprijateljstvo protiv .ugoslovena iskazivalo se javno i u svakoj prilici. lovenci i 1rvati u Istri i 8orici bili su gonjeni sistematski& njihove kole i ustanove ne samo da su zatvarane! nego su i ruene. "ugarska i 'a(arska dobile su u 5imu pouzdanog pomagaa za svoju antijugoslovensku i revizionistiku politiku& protiv nas se s planom radilo i u 8rkoj. 9rnogorska emigracija naputala je postepeno Italiju! ali su za to iz 5ima s planom pomagali hrvatski separatizam! a kasnije i prihvatali hrvatske odmetnike. 2oetkom prolea 34F@. dolo je bilo do opasne krize. Italija nas je tad optuila da spremamo upad u %lbaniju! a 34. marta dala je izjavu! da to ona ne bi mogla ravnoduno podneti. .ugoslovenska vlada! potpuno svesna da je neduna! suzbila je energino tu optubu i ponudila neposrednu kontrolu javnosti u kom bilo obliku. Videi oigledno talijansko neprijateljstvo i oseajui talijansko podrivanje svog poloaja u celom susedstvu i na svima granicama! jugoslovenska vlada je 33. septembra 34F@. potpisala ve ranije ugovoreni pakt prijateljstva sa Crancuskom. Italija! koja je ve poodavna poela voditi s Crancuskom manje0vie otvorenu borbu za prevlast u redozemnom 'oru! primila je taj pakt s neskrivenim negodovanjem. .o istog meseca odgovorila je na nj tim! to je FF. novembra sklopila vojni savez sa %lbanijom na dvadeset godina. .ugoslovenski pakt prijateljstva s Italijom! koji je u 5imu bio tako malo potovan i iji je rok isticao F@. jula 34FD.! nije vie obnavljan. /d balkanskih drava mi smo svakako imali najvie tekoa s "ugarima. 'ada je posle rata vlast tamo uzela u ruke zemljodelska stranka sa %leksandrom tamboliskim! koji je bio protivnik rata sa rbijom i koji je eleo iskreno bolje odnose! stvari ipak nisu mogle da krenu na bolje. U zemlji su postojali mnogi inioci! javni i tajni! koji nisu hteli da se pomire sa stvorenim stanjem. 'aedonski emigranti i njihovi prijatelji! takozvani ,makedonistvujui-! bili su najaktivniji agitatori! koji su na sve strane! u zemlji i na strani! radili na tom da se maedonsko pitanje dri stalno otvoreno. :a bi 7vropa obraala stalno panju na nj oni su organizovali sistematsku etniku akciju! koja je u .ugoslaviji i 8rkoj vrila teroristika dela i poticala narod na otpor. $o je dovelo u leto 34FF. do ozbiljnog protesta grke i jugoslovenske vlade u o6iji. tamboliski sam nije mario makedonistvujue! a video je i da oni ometaju i konsolidaciju same "ugarske i njezine odnose sa susedima. U novembru 34FF. on je doao u "eograd! iskreno voljan da se na(e neki izlaz. 2osle toga! F<. marta 34F<.! dolo je do pregovora i sporazuma u *iu o zajednikim merama za uvanje granice i suzbijanje etnike akcije. $aj dogovor stao je tamboliskog glave. 'akedonstvujui! vojska i gra(anska opozicija izvrili su 4. juna 34F<. prevrat u zemlji! trebei zemljodelske vo(e. am tamboliski bio je muen i ubijen 3A. juna. *ova vlada! sa %leksandrom 9ankovom na elu! ponikla iz takve grupacije i takve situacije! nije mogla biti prijateljska prema .ugoslaviji. +ako nisu smeli uzeti otvoren stav "ugari su tada

635

Istorija Srba Vladimir orovi poeli organizovati takozvane trojke na jugoslovenskom podruju i vriti muke prepade i ubistva. $o je u .ugoslaviji izazvalo energine represivne mere i skoro hermetiko zatvaranje granice. :iplomatski odnosi odravali su se samo 6ormalno i pretili su svaki as da se prekinu. o6iska vlada trai otvoreno naslon na 5im! odrava veze s njim! i istupa na svima javnim 6orumima protiv .ugoslavije. .ugoslovenska vlada mogla je ranije u svojoj politici prema "ugarskoj da rauna na izvesnu saradnju 8rke. %li kako se 8rka za vlade kralja +onstantina pokazala kao nepouzdan saveznik to su odnosi posle rata prilino ohladneli. em toga! do poraza u leto 34FF. god.! kad je likvidiran i taj reim! grki glavni interes bio je upuen prema 'aloj %ziji! gde je bilo s poetka mnogo izgleda da se tamo proiri njihova oblast i uticaj. 2osle tog poraza i unutranjih kriza 8rka je izvesno vreme bila kao paralizovana. 'enjali su se ljudi! reimi i oblici uprava. $ek 34F<. god. dolo je do sporazuma o jugoslovenskoj slobodnoj zoni u olunu! preko koje je imao da ide sav juni uvoz i izvoz iz nae drave u redozemni bazen! ali su .ugosloveni taj ugovor otkazali. *ovi ugovor o savezu sklopljen je tek 3@. avgusta 34FE.! za vlade diktatora generala 2angalosa. %li est dana posle tog ugovora 2angalos je bio oboren! u dobroj meri po talijanskim sugestijama i iz straha od Italije. 8rka nije elela da zbog .ugoslavije sama do(e u sukob sa monim susedom! koji bi joj mogao doneti mnogostruke opasnosti. $ek posle sporazuma s Italijom dolo je u martu 34FD. do novog ugovora o solunskoj zoni i do novog pakta o prijateljstvu. 2rva drava sa kojom je .ugoslavija sklopila savezni ugovor! 3A. avgusta 34F=.! bila je )ehoslovaka 5epublika. $aj savez sa bratskom slovenskom dravom bio je i najprirodniji. Izme(u )ehoslovaka i .ugoslovena postojala su kroz ceo jIj vek vrlo ive kulturne i politike veze. 'nogi )esi delovali su kao kulturni radnici me(u .ugoslovenima. 2avle ca6arik! ueni slavista! vodio je due godina srpsku gimnaziju u *ovom adu i prvi je poeo nauno ispitivati i izdavati nae stare spomenike. *jegov unuk! savesni i studiozni +onstantin .iriek dao je najbolju Istoriju rba i mnogo prvorazrednih studija i knjiga iz prolosti svih balkanskih naroda. *ajbolji deo srpske i hrvatske omladine prve polovine jIj veka vaspitavao se u krugu .ana +olara i Gjudevita ctura i dobio tu iroka shvatanja o slovenskoj uzajamnosti i misiji. $ako e u drugoj polovini toga veka duboko delovati svojim realistikim rodoljubljem $oma 'asarik i praka kola. )ehoslovaki politiki ljudi! 'asarik! +. +ramar! V. +lo6a! 'ilan 1oda i dr.! odavno su sara(ivali s naim ljudima! zalagali se za nae stvari i propovedali potrebu praktine slovenske solidarnosti. Ba vreme vetskog 5ata 'asariki njegov glavni pomaga 7duard "ene sara(ivali su neposredno s .ugoslovenima i po 'asarikovim reima stalno su preporuivali ,najpotpunije ujedinjenje .ugoslovena-. /ni su raistili sa starom devizom 2alackoga! da bi %ustriju trebalo stvoriti kad je ne bi bilo! i preduzimali su sve to su mogli! s nama zajedno! da se srui %ustro0Ugarska 'onarhija. njenim slomom dolo je njihovo oslobo(enje i ujedinjenje! isto kao i nae. 2osle sloma i naa i ehoslovaka drava! u kojoj je 'asarik postao pretsednik republike! imale su nekoliko zajednikih politikih gledita! ali su od njih dva bila najbitnija# 3> da se odri stanje stvoreno ugovorima o miru! i F> da se onemogui restauracija 1abzburke dinastije! koja bi opet poela sa svojim spletkama. )ehoslovaka je u to vreme naroito zazirala od 'a(arske. 'a(arska! koja je bila ugovorom o miru prepolovljena! preivljavala je teke krize. .edno vreme je u njoj vladala i boljevika diktatura! koju su silom uguili susedi i narodna garda dananjeg dravnog guvernera *ikole 1ortija! biveg austriskog admirala. U prolee 34F3.! F<. marta! stigao je iz cvajcarske u 'a(arsku bivi car i kralj

636

Istorija Srba Vladimir orovi +arlo! da primi vlast u toj dravi. %li se nije mogao odrati. .ugoslavija i ostali susedi bili s tom odluno protivni! isto kao i velike sile! sem izvesnih krugova u Crancuskoj. avet ambasadora u 2arizu doneo je odluku! koja je otseno kazivala naelno gledite! ,da bi restauracija 1abzburga poremetila osnove mira.- +arlo se posle toga morao vratiti. .ugoslavija! )ehoslovaka i 5umunija bile su u tom pitanju potpuno solidarne. *a inicijativu )ehoslovake dolo je potom do odluke! da se njihova solidarnost potvrdi i 6ormalnim savezom. U pregovorima od @03=. juna 34F3. stvorena je takozvana 'ala %ntanta! koja nije imala nieg agresivnog i koja je samo htela ouvati steene poloaje. Izme(u 5umunije i .ugoslavije postojao je savezni ugovor od @. juna! koji se odnosio i na uvanje mira na "alkanu! u glavnom u odnosu prema "ugarskoj. $aj savez je uvren i rodbinskom vezom izme(u oba vladarska dvora! kada se kralj %leksandar! D. juna 34FF.! venao s 'arijom! erkom kralja Cerdinanda. .o te godine ovaj savez imao je da izdri prvu probu. 2ozivan od izvesnih avanturista! guran od svoje ambiciozne ene! ohrabren od Crancuske sam naivan i slobodovoljan! car +arlo je u jesen 34F3.! F= oktobra! ponovo stigao u 'a(arsku. .ugoslavija i )ehoslovaka naredile su odmah tim povodom deliminu mobilizaciju. Velike sile! bojei se veih zapleta! uzele su stvar u svoje ruke. /ne su uzele na sebe! da uklone cara iz 'a(arske i da ga prebace ak na 'adeiru! kako ne bi mogao biti vie opasan. $amo je naskoro i umro ostavljajui pretendentske ambicije svom najstarijem sinu /tonu. /dnosi .ugoslavije sa 2oljskom bili su manje srdani nego sa )ehoslovakom! ali su stalno prijateljski. /d 3@. septembra 34FE. postojao je izme(u njih i 6ormalni pakt prijateljstva. /d slovenskih drava jedina je bila 5usija ili! slubeno! avez ovjetskih 5epublika! s kojom sve do 34A=. god. nije bilo nikakvog zvaninog dodira. 2oslednje godine svoga ivota kralj %leksandar je posvetio sre(ivanju odnosa na "alkanu. uparnitvo velikih sila bacalo je i jugoistonu 7vropu u nemir i izazivalo na tom opasnom podruju rastrojstvo i nepoverenje. +ralj %leksandar se trudio! da se politika balkanskih naroda vrati na jedino moguu zdravu osnovu ,"alkan balkanskim narodima-. Velike sile nisu nikad nesebino prilazile balkanskim problemima i balkanski narodi! kad su primali njihove sugestije! toboe u svom interesu! bivale su esto puta samo oru(e. I pre! kao i posle rata! bilo je sila! koje su htele da iskoriavaju balkanske antagonizme za svoje ekspanzije. 2rema njima i njihovim ciljevima mogao se suprotstaviti samo jak bedem balkanske solidarnosti. 2rivatnom iniciativom! koju je vlada s panjom pratila i pomagala poeli su pregovori o stvaranju jednog balkanskog pakta. 2osle je sam kralj %leksandar uzeo na sebe lino da radi na tom delu. 8odine 34<<. on je otiao u "ugarsku! na 9rno 'ore! gde se sastao sa kraljem "orisom! a u 9arigradu utvrdio prijateljstvo sa glavnim junakom i preporoditeljem nove $urske! +emalom %taturkom. 2otom je poeo pregovore na +r6u sa grkom vladom. *astavio ih je i sa "ugarima ako i ne da ih sasvim pridobije za saradnju! a ono da bar ublai stare otrine. +rajem 34<<. godine stigao je kralj "oris sa suprugom prvi put u zvaninu posetu "eogradu! a kralj %leksandar! neposredno pred svoj put u 'arselj! iao je u o6iju. %li "ugarska! isto kao ni %lbanija! nije htela prii balkanskom paktu. /na! sa stalnim revizionistikim stavom! nije htela priznati osnove toga pakta! koji je traio uzajamno potovanje stvorenog stanja. %lbanija! zavisna od Italije! nije imala slobodne volje. /stale etiri drave "alkana .ugoslavija! $urska! 5umunija i 8rka nastavile su pregovore i 4. juna 34<A. sveano je u %tini potpisan balkanski pakt ,u elji da se doprinese uvrivanju mira na "alkanu-. ,)vrsto odluni da osiguraju potovanje ve postojeih obaveza i odranje teritorijalnog reda! ustanovljenog danas na "alkanu-

637

Istorija Srba Vladimir orovi potpisnici tog pakta prili su poslu i zavrili ga sa uspehom. Uplaena! da je taj pakt ne uvue u nezgode sa Italijom! atinska vlada dala je posle naknadnu izjavu! da taj pakt vai samo za odnose na "alkanu i za balkanske drave! koje bi htele remetiti stvoreno stanje. Ba to vreme u *emakoj se spremaju sudbonosni doga(aji. Versaljski nepovoljni mir! reparacije! teka privredna kriza! uvre(eno samoljublje izazvali su u zemlji sve vee jaanje nacionalistikih i osvetnikih elemenata i posle raznih buna i ,pueva- doao je u januaru 34<<. na vlast %dol6 1itler. $o je bio bojadiski radnik vieg reda! strastan agitator i vatren govornik. U ratu se borio sa uverenjem! a posle rata! kao vo(a nacionalsocialista u "avarskoj! ustao je energino protiv vladinih poputanja Crancuskoj i protiv poniavanja i diktata Versajskog 'ira. *jegova prva pobuna u 'inhenu 34F<. god. nije uspela! ali je on od tada sve vie dobijao dok <=. januara 34<<. nije postao kancelar! potom diktator i na kraju! 34. avgusta 34<A.! pretsednik *emake 5epublike. Uzevi svu vlast u svoje ruke on je! od prvog dana! svu aktivnu snagu *emake upregao da se spremi za nove velike vojnike podvige. 2rotivnike je sve uutkao bezobzirnom silom. va je sredstva upotrebio za naoruanja! a svu je zemlju pretvorio u vojniki logor. :isciplinovana! pokorna! vo(ena s planom! *emaka je za etiri0pet godina postala prva vojnika sila 7vrope! sva u eliku! motorizovana vie od svih! sa najmnogobrojnijom avijacijom! spremna na sve. 1itler je hteo monu ujedinjenu *emaku i ivotni prostor za nju i u kolonijama! koje su joj bile uzete! i u 7vropi. *jegova elja imala je biti pravo! a njegovo sredstvo gruba primena sile. U *emakoj je uklonio sve pokrajinske vlade i separatistike tradicije! a potom se reio da izvede ujedinjenje svih *emaca. /d evropskih sila dobio je kao prijatelja samo Italiju! koja mu se pribliila zbog svog suparnitva sa Crancuskom& zbog svoje 6aistike ideologije! koja je bila antidemokratska! i slina nacionalsocijalizmu& i najposle zbog protivnosti prema 7ngleskoj! koja se sve vie zaotravala posle talijanskih pretenzija u %bisiniji i severnoj %6rici uopte. +ad je Italija 34<?. god. ula u rat s %bisinijom englesko0talijansko razilaenje postalo je oigledno za ceo svet. +ad se dovoljno spremila! gotova na sve eventualnosti! *emaka je od 34<E. god. poela svoju aktivistiku politiku. U martu 34<E. nemaka vojska je posela demilitarizovanu rajnsku oblast& u istom mesecu 34<D. god. *emci su poseli %ustriju. *a red je potom dola )ehoslovaka. 2redoseajui opasnost )ehoslovaka je! pored ranijeg ugovora sa Crancuskom! jo 3E. maja 34<?. sklopila savez sa 5usijom. %li kad je u septembru 34<D. nemaka vlada energino zahtevala predaju udeta njoj! u ime nacionalne pravednosti! )ehoslovakoj je savetovano sa svih strana da popusti. /na je to i uinila! da spase mir 7vrope i svoje ostalo nacionalno podruje. 1itler je sveano izjavljivao! 3F. septembra te godine! da *emaka ima granice koje su ,nepromenljive i konane- i koje mogu 7vropi ,dati oseanje sigurnosti i mira-. 'e(utim! brzo posle toga spremane su druge odluke. Ve u prolee idue godine )ehoslovaka je bila raskomadana. )eku je oglasila *emaka kao svoj protektorat! a lovakoj je dala prividnu samostalnost! ali je uzela kao svoju saveznicu i uvela u nju svoje vojnike pretstavnike. Ba primerom *emake pola je i Italija! koja je velike nedelje 34<4. god. uinila kraj samostalnosti %lbanije. $i postupci izazvali su! prirodno! veliko iznena(enje i ogorenje svega slobodoljubivog sveta. 7vropska ravnotea bila je pomerena iz osnova! a u ceo svet je unesen elemenat nepoverenja! neizvesnosti i straha pred daljim komplikacijama. *emaka i Italija gazile su bezobzirno sve me(unarodne ugovore! i svoje sopstvene obaveze! i svoje rei! i traei novi poredak u svetu naturale su svoju volju i svoju vlast

638

Istorija Srba Vladimir orovi sa cinizmom kome je retko bilo ravna. /dmah posle )ehoslovake *emaka se javila sa svojim zahtevima i prema 2oljskoj. 7ngleska i Crancuska! da spree novu nasrtljivost i prema 2oljskoj i prema drugom dravama! ponudile su svoje garantije ugroenim zemljama 2oljskoj! 5umuniji! $urskoj i 8rkoj i sklopile su saveze sa njima. *emaka i Italija sklopile su FF. maja 34<4. i 6ormalni savez smatrajui sebe kao osovinu budue 7vrope. premna na sve! i ne poputajui! berlinska vlada je ostala uporna i napadajui 2oljsku 3. septembra 34<4. izazvala je novi svetski rat. *aa drava ostala je van ratnog sukoba. *jezini odnosi sa Crancuskom posle marseljskog atentata i posle procesa koji je bio s njim u vezi osetno su ohladneli. %li .ugoslavija nije mogla prii ni drugoj strani! jer je talijansko dranje prema njoj bilo stalno neprijateljsko. I posle sklopljenog sporazuma od F?. marta 34<@.! odnosi nisu postali mnogo iskreniji. 5im je i dalje ostao izvor svih smutnja protiv nas. /d *emake je ogromnu veinu naeg naroda odbijao grubi metod sile u odnosu prema )esima i 2oljacima! koji nije obeavao mnogo dobra ni ostalima. toga politika 'ilana tojadinovia sa naslonom na sile osovine nije imala nikakva odjeka u narodu! iako nam je donosila izvesne praktine rezultate. U novom svetskom poaru .ugoslavija se trudi da ostane neutralna. *e moe se rei da i njezini interesi nisu ugroeni u izvesnoj meri! ali bi ulazak u rat! neizazvan neposredno! mogao imati daleko teih posledica nego to je zasad to ugroavanje. +nez namesnik 2avle! koji lavira! govorio je 3. decembra 34A=. iz srca celog naroda! kad je naglasio da je naa ljubav za mir velika! ali da su naa nezavisnost i celokupnost naeg dravnog podruja iznad te ljubavi. rpski narod dobro zna! ta u celoj prolosti duguje svojoj slobodoljubivosti i da je! po reima velikog dubrovakog pesnika! sloboda ,dar! u kom sva blaga vinji nam "og je dao-.

Vladimir orovi i njegovo delo

Istorija srpskoga naroda Vladimira orovia ;3DD?034A3> zauzima osobeno mesto u srpskoj istoriogra6iji. /na jedina obuhvata! kako je sam orovi napomenuo! ,celokupan prikaz prolosti srpskoga naroda od najstarijih vremena! pa sve do danas-. orovi je delo zavrio neposredno pred svoju pogibiju ;3@. aprila 34A3.>! a zavrni redovi Istorije predstavljaju kritiki osvrt na pro6aistiku politiku 'ilana tojadinovia i na napore kneza 2avla da .ugoslaviji obezbedi kakvu0takvu neutralnost u upravo zapoetom :rugom svetskom ratu. 2oslednji doga(aj koji se datumom pominje u orovievom delu jeste govor kneza 2avla odran na godinjicu ujedinjenja! 3. decembra 34A=. godine. tudije slovenske i germanske 6ilologije Vladimir orovi je zavrio u "eu 34=D. godine! kod svetski uglednih pro6esora i naunika# Vatroslava .agia! +onstantina .ireeka! 'ilana 5eetara. +ao najbolji student bekog univerziteta! stekao je pravo na posebno odlije 0 na zlatan prsten cara Cranje .osi6a. /dbio ga je u znak protesta zbog aneksije "osne i 1ercegovine. *aporedo sa zavravanjem studija radio je i doktorsku tezu o Gukijanu 'uickom. :oktorirao je u "eu iste! 34=D. godine. pecijalistike studije nastavio je u 'inhenu kod glasovitog vizantologa +arla +rumbahera! a produio u 2arizu i "olonji. *ajvei deo radnog vremena uvek je provodio u arhivima i u rukopisnim odeljenjima biblioteka. 8odine 34=4. postavljen je za kustosa Bemaljskog muzeja u arajevu. :obivi izgledna obeanja iz "eograda! sistematski se pripremao za 6akultetska predavanja iz oblasti stare i narodne knjievnosti! ne zapostavljajui rad na istoriogra6iji! niti praenje novijih knjievnih doga(anja ;2okreti i dela! 34F=>. 2lanove je poremetilo izbijanje 2rvog balkanskog rata. Ubrzo nakon poetka 2rvoga svetskog 639

Istorija Srba Vladimir orovi rata uhapen je zbog aktivne saradnje sa ilegalnom revolucionarnom organizacijom ,'lada "osna- i usled sumnje da je bio umean u organizovanje sarajevskog atentata. /su(en je na veleizdajnikom procesu u "anja Guci na osam godina teke tamnice. 2omilovan je! sa veinom ostalih zatoenika na incijativu panskog kralja! nakon tri godine robovanja! krajem 343@. godine. Iznova se politiki aktivira. U zajednici sa *ikom "artuloviem! "rankom 'aiem i Ivom %ndriem ;kasnije i 9rnjanskim> pokree i ure(uje u Bagrebu projugoslovenski orijentisan asopis 0 ,+njievni .ug;343D03434>. 8odine 343D. uestvuje u radu *arodnoga vijea u arajevu! a prisustvuje i proglasu ujedinjenja 3. decembra 343D. *a predlog poznatog naunika i enciklopediste! istoriara tanoja tanojevia! orovi je 3434. godine izabran za vanrednog pro6esora narodne istorije! a 34F3. za redovnog. :opisni lan rpske kraljevske akademije postao je u trideset sedmoj ;34FF>! a redovni u etrdeset estoj godini ivota ;34<3>. U razdoblju izme(u 34<<. i 34<?. bio je dekan Cilozo6skog 6akulteta! a u periodu 34<?034<E. i rektor Univerziteta u "eogradu. /d strane ogorenog politikog protivnika! zloglasnog ministra unutranjih poslova +oroeca! nazvan je! zbog studentskih demonstracija! imenom ,krvavi rektor-! sintagmom koju je posle :rugoga svetskog rata! u znanju ili neznanju porekla! decenijama koristila komunistika vlast u .ugoslaviji. U politikom pogledu bio je aktivan itavog ivota. /svedoeni je protivnik austrougarske i nemake politike na "alkanu! kasnije beskompromisni protivnik 6aizma. Bbog politikih stavova! zbog nauno0istorijskog rada kojim je dokazivao odgovornost %ustrougarske i *emake za 2rvi svetski rat! kao i usled injenice da je bio istaknuti elnik me(unarodne masonerije 0 $rei 5ajh ga je osudio na smrt. *amah po ulasku nemakih trupa u "eograd! 8estapo je doao da ga hapsi i pleni njegovu imovinu# rukopise! prepisku! biblioteku. Velika orovieva biblioteka zavrila je u *emakom znanstvenom institutu u "eogradu. 2rihvatio ju je tadanji direktor instituta! srpski zet i veliki prijatelj srpskoga naroda! izuzetni poznavalac srpske knjievnosti 0 %lojz cmaus. 2o njegovom nare(enju! orovieve knjige su posebno inventarisane i uvane kao zasebni 6ond u Institutu u! kako je govorio cmaus! ,iekivanju boljih vremena-. orovievi rukopisi i obimna prepiska odneti su u "erlin na detaljnu pretragu. *eposredno po oslobo(enju "eograda! deo orovieve biblioteke je razvuen! jer su u poetku oslobodioci mislili da je re o svojini okupatorovog instituta. *akon zavretka :rugoga svetskog rata povraen je u "eograd veliki deo orovieve rukopisne ostavtine# veina rukopisa i znatan deo prepiske. 2re nego to su rukopisi i korespondencija bili vraeni porodici! vei broj rukopisa bio je uzapen. *ekoji orovievi radovi! poput studije rebrnica u srednjem veku! tampani su pod tu(im imenom. *a sudskom procesu koji je vo(en! ,autor- je osu(en na robiju i povraaj rukopisa. 'e(utim! svi rukopisi tada oigledno nisu vraeni. Isti ,autor- natampao je znatno kasnije 7tnogenezu .ugoslovena. 2rvih stoosamdesetak stranica te knjige jesu gotovo ist prepis odgovarajuih delova orovieve Istorije rba. *ainjeni su na osnovu rukopisne studije kojom je orovi obavljao pripremne radove za pisanje velike sinteze o istorijskoj prolosti srpskog naroda. "udui da je za ovo tuno otkrie zasluan jedan ugledni univerzitetski pro6esor! o svemu tome bie vie rei drugom prilikom i na drugom mestu. Vladimira orovia 8estapo nije uhapsio. Bnajui dobro da se nalazi na crnoj listi! orovi je napustio "eograd zajedno sa jugoslovenskom vladom. 2lanirano je da se sa aerodroma u *ikiu prebaci prvo u 8rku! a potom u 7nglesku. 2oginuo je! me(utim! u avionskoj nesrei 3@. aprila 34A3. godine.

640

Istorija Srba Vladimir orovi Izvanredan poznavalac istorijskih izvora! predan arhivski radnik! orovi je jednovremeno bio i vrstan poznavalac srodnih naunih grana# istorijske geogra6ije! arheologije! 6ilologije! etnologije! 6olklora! istorije knjievnosti! istorije umetnosti! 6ilozo6ije. U mladosti je! sledei starijega brata vetozara! priznatog knjievnika! pisao pesme i krae prie. 2rvu priicu za decu ;Blo drutvo>! kao i prvu pesmu ;+iselo gro(e> obelodanio je sa trinaest godina u , pomenku- 3D4D. /kuavao se kasnije uspeno i u prevo(enju! posebno sa nemakog jezika. Izme(u ostalog! preveo je i *ieovo znamenito delo ,$ako je govorio Baratustra-. jajno opte obrazovanje! znanje svetskih jezika ;nemakog! 6rancuskog! italijanskog! engleskog! ruskog>! minuciozno poznavanje grkog! latinskog i staroslovenskog jezika! omoguili su mu ostvarivanje odlinih studija iz razlinih naunih oblasti. *esporno! Vladimir orovi je bio pre svega i iznad svega 0 radoznao istoriar. Bavidno znanje klasinih jezika i staroslovenskog upuivalo ga je na prouavanje starije srpske! jugoslovenske i balkanske istorije i kulture. Bnanje svetskih jezika! ljubav prema arhivima! usmeravali su ga jednako i put prouavanja novije istorije i kulture. $okom nedugog ivota! poginuo je u pedeset estoj godini! napisao je brojne knjige! mnoinu obimnih studija i rasprava. $aan popis njegovih manjih radova rasturenih po periodici! ne samo onoj strunoj gde se prirodno oekuju! kao i po dnevnim listovima 0 ne moe se jo uvek pouzdano nainiti. vakako ih je znatno vie! nego li to to iskazuje njegova bibliogra6ija ;.eremija 'itrovi# "ibliogra6ija Vladimira orovia! Istorijski glasnik! 30 F! "eograd! 34@E! F=?0<3<>. 2osedovao je vrlinu inae retku u istoriara 0 spremnost da se smelo suoi sa istorijskim trenutkom kome sam svedoi! tavie u kome je zapaen! aktivan uesnik. Uspeo je! to je jo re(e! da savremena istorijska doga(anja i pojave podvrgne naunoj analizi! proceni i oceni u onoj meri objektivnoj! koliko je to mogue ljudskoj kratkovekosti i prirodnoj zasenjenosti vremenom u kome se upravo ivi. 8ledani u sledu! radovi ukazuju na tri znaajne orovieve odlike# a. sluh za odbir ,pravih- tema& b. postupnost i sistematinost u razmatranju problema& v. naglaena sklonost sintetikom sagledavanju zbivanja. 2rve znaajne radove! posebno tampane monogra6ije! objavio je ve tokom studija# Istorija srpskog akademskog drutva ,Bora- u "eu. 2rilog istoriji omladinskog pokreta ;5uma! 34=?>! Vojislav Ili ;3DEF03D4A>. +njievna studija ;'ostar! 34=E>! 'ostar i njegovi knjievnici u drugoj polovini jIj stolea ;'ostar! 34=@>. U ,2rijegledu 'ale biblioteke- u 'ostaru 34=?. natampae zanimljiv tekst povodom smrti glasovitog istoriara 0 Ilariona 5uvarca. U svojoj dvadeset prvoj godini ivota ;34=E>! malom studijom o narodnim pesmama koje opevaju odlazak vetoga ave u kalu(ere! postae saradnik znamenitog .agievog asopisa ,%rchiv 6ur slavische 2hilologie-. U me(uratnom razdoblju orovia privlae! pored niza manjih! nekolike obimne teme# ivot i rad vetog ave! istorija "osne! odgovornost kraljevine rbije za izbijanje 2rvog svetskog rata! ideja jugoslovenstva! istorija kraljevine rba! 1rvata i lovenaca! potonje .ugoslavije i napokon istorija srpskog naroda. / vetom avi napisao je niz odlinih rasprava i manjih lanaka. 2ripremio je za tampu izdanje spisa vetog ave. /bjavio je i izuzetno zanimljivu! gra(om bogatu knjigu! veti ava u narodnom predanju ;34F@>. Istorija ;odnosno historija> "osne bila je! tokom vaskolikog 641

Istorija Srba Vladimir orovi orovievog radnog veka 0 velika ljubav i preokupacija. *apisao je mnotvo studija i rasprava iz te problematike. 2isao je iscrpno! izme(u ostalog! o banu +ulinu ;34F3>! o banu "oriu i njegovim potomcima ;34A=>! o poreklu +otromania i kralju $vrtku I. ;34F?>! o hercegovakim manastirima ;343F! 34FF>! o voljenom 'ostaru i srpskoj pravoslavnoj optini u njemu ;34<<>. *imalo sluajno! pristupnu akademsku besedu posvetio je problemu teritorijalnog razvoja bosanske drave u srednjem veku ;34<?>. .ednako se bavio i problemima vezanim za noviju istoriju bosansko0hercegovakih prostora! 5ezultat takvih interesovanja i prouavanja jesu studije o 'ehmed begu +apetanoviu ;3433>! odlina monogra6ija o Guki Vukaloviu i hercegovakim ustancima 3D?F03DEF ;34F<>. Bajedno sa ei6udinom e6endi +emurom objavio je pesme bosanskih 'uslimana iz jVII.! jVIII. i jIj. veka ;343F>. 5ano se odluio da napie i vlastito vi(enje politike i kulturne istorije "osne i 1ercegovine ;34F?>! izloivi pritom sloena doga(anja! pokrete i pojave na najjednostavniji! najrazumljiviji mogui nain. Banimljivo je i ubedljivo njegovo poznije razmatranje politikih prilika u "osni i 1ercegovini ;34<4>. +runu orovievog rada na istoriji "osne predstavlja monogra6ija 1istorija "osne! koja obuhvata razdoblje od poetaka do pod kraj petnaestoga veka ;34A=>. U asu objavljivanja prve knjige! izvesno je bio priveden blizu kraja rad na politikoj istoriji od petnaestog veka do naih dana! kao i izvanredno znaajan rad na kulturnoj istoriji "osne. *aalost! rukopis je nestao u ratnim smutnjama. orovi je sistematski prouavao politika zbivanja i zakulisne politike igre velikih sila! koje su prethodile izbijanju 2rvoga svetskog rata. U tu svrhu zapoeo je sa izdavanjem diplomatske prepiske kraljevine .ugoslavije. 8odine 34<<. tampana je prva knjiga. /buhvata razdoblje od 3. januara 34=F. do 3. juna 34=<. +njiga se! nakon zavrenog tampanja! nije pojavila u prodaji! u bibliotekama. $ira je zadran u magacinima sve do 34<E. godine kada je orovi objavio svoju daleko najbolju monogra6iju# /dnosi izme(u rbije i %ustrougarske u jj veku. $ada je konano i neopozivo odlueno da se knjige ne smeju rasturati ;putati u slobodnu prodaju i promet> zbog ,viih dravnih interesa-. U pitanju! uistinu! jesu bili ,dravni interesi-! ali $reeg 5ajha. 2rema kazivanjima koja su doprla do porodice! tirai su bili od strane *emake otkupljeni i uniteni. Izuzetak predstavlja dvadesetak primeraka ,/dnosakoji su bili namah po tampanju poslati nekojim bibliotekama i koje je sam autor uzeo iz tamparije. .o je gori sluaj sa :iplomatskom prepiskom kraljevine rbije. 2rema neproverenim svedoenjima! sauvano je svega desetak primeraka knjige. *edavno! nastojanjem "iblioteke 8rada "eograda! ponovo je tampano ;naalost! ne reprint> kapitalno orovievo delo /dnosi izme(u rbije i %ustrougarske u jj veku. /d svih orovievih velikih monogra6ija! ovo delo u najveoj moguoj meri govori i o dananjem politikom i istorijskom trenutku. ctavie! ono jeste najbolja! najtemeljnija i najsloenija analiza vaskolikog jugoslovenskog! junoslovenskog i balkanskog problema. U politikom pogledu orovi je bio nacionalista0.ugosloven. 2rouavajui tokom radnog veka istoriju junoslovenskih i balkanskih naroda bio je ube(eni zagovornik ideje vrstog! nezavisnog "alkana i snane jugoslovenske dravne zajednice u njegovom sreditu. Bnatno vreme posvetio je prouavanju obnavljanju srpske dravnosti u novom veku. / tome najbolje svedoe monogra6ije# +ara(or(e i 2rvi srpski ustanak ;34<@>! rbija od 3D?D0343< ;34<@>! *ae pobede ;34F4>! Velika rbija ;34FA>. "udui da je poslednje pomenuto delo ;Velika rbija> naglaeno zagovaralo ideju jugoslovenstva! ono je u Bagrebu 34FD. pretampano! uz oroviev pristanak! pod drugim naslovom 0 Ujedinjenje. Vlastito vi(enje politikog poloaja! uloge! ali i mogue budunosti "alkana izneo je u izvrsnoj monogra6iji# "orba za nezavisnost 642

Istorija Srba Vladimir orovi "alkana ;34<@>. Ideja jugoslovenstva dosledno je sprovedena u najdravotvornijoj orovievoj monogra6iji 0 kapitalnoj Istoriji .ugoslavije. Uzgred budi reeno! u svojim poslednjim odeljcima! ona sadri i najznasnovaniju! pa i najotriju kritiku i ocenu vladavine +ara(or(evia! posebno kralja %leksandra. 'nogo otriju! a svakojako dokumentovaniju od onih koje su pisali socijalisti i komunisti izme(u dva rata! od tekstova koje je! na primer! pisao ,Batarac- ;'ilovan gilas>. Banimljivo i dragoceno svedoanstvo o orovievom dubokom ube(enju da ideji jugoslovenstva treba sve podrediti i u njeno ime mnogo ta spremno i svesno zaboraviti 0 vidno dolazi do izraaja u knjizi o patnjama rbije! "osne i 1ercegovine tokom 2rvog svetskog rata ;9rna knjiga! 34F=>. 2iui! izme(u ostalog! o zloinima austrijskih divizija u 'avi! orovi je svesno! u ime jugoslovenstva i zajednitva! preutao nacionalni sastav tih divizija. $u injeninu nedoreenost! izgovaranje tek polovine istorijske istine! zamerili su mu i najblii prijatelji. Istorija srpskoga naroda! zajedno sa Istorijom .ugoslavije ;"eograd! 34<<>! predstavlja vrhunac orovievih napora da sintetiki sagleda sudbinu jugoslovenskih naroda! koji su se 3. decembra 343D. godine ujedinili u zajedniku dravu. Istorija .ugoslavije osmiljena je i ostvarena u duhu nepokolebljivog jugoslovenstva. Izbor opisanih! tumaenih istorijskih doga(aja! a pogotovu njihova ocena! u slubi su sistematskog gra(enja jugoslovenskog jedinstva! jugoslovenske dravne zajednice. U strunoj literaturi je isticano od strane istoriara koji nisu bili srpske nacionalnosti! kako se oroviu nikako ne moe prebaciti da ijedan narod me(u jugoslovenskima posebno velia! jo manje da nekoji u bilo emu osporava. orovi je u susretljivosti iao i daljee /dre(ene konstrukcije istorijskih zbivanja! pa kadkad i njihovo tumaenje preuzimao je iz zvanine nacionalne istorije drugih jugoslovenskih naroda! iako je kao istoriar z n a o da nekoji poput! primerice! glasovitog sporazuma ,2akta konventa-! ili tobonjeg kneza Iljka i njegovih pomorskih pobeda 0 nisu ni istorijske injenice! niti istorijske istine. Istorija srpskoga naroda jeste pisana u jugoslovenskom duhu! ali u znatno manjoj meri. *astala je u vremenima krize jugoslovenstva! u predveerje :rugoga svetskog rata i u godinama razbuktavanja ratnog poara. 1rvatski i slovenaki nacionalisti postepeno se organizuju u borbi protiv .ugoslavije i jugoslovenstva! a rbi odgovaraju osnivanjem rpskog kulturnog kluba. Istorija srpskoga naroda! ne samo imenom! jeste i odraz zamora orovievog bezrezervnog oduevljenja jugoslovenstvom. 5ukopis orovievog kapitalnog dela Istorija srpskog naroda imao je neobinu sudbinu. Uoi nemakog napada na .ugoslaviju naao se! veim delom! u posedu izdavaa! knjigoljupca i vrsnog urednika 0 2etra 2etrovia. 'anji deo rukopisa ostao je u orovievoj iroj porodici. vestan da traganje 8estapoa za oroviem znai jednovremeno i veliku opasnost po sam rukopis 0 delo je sklonio na sigurno mesto! van "eograda. Izloivi sebe i porodicu mogunosti da ivot okonaju u logoru 0 rukopis je sauvao. )uvao ga je kao najveu dragocenost i u posleratnim godinama sve do trenutka kada je procenio da nastaju druga! po orovievo delo bolja vremena. Istorija srpskoga naroda nainjena je tako da uporedo upuuje i u politiku i u kulturnu istoriju rba. 2isana je uzornim stilom! lepim knjievnim jezikom. loena doga(anja i pojave prikazani su na jednostavan! uverljiv nain. orovievo delo lako se ita! a italac jeste obilato nagra(en. Istorija srpskoga naroda prua odgovore na pitanja koja se tiu prolosti! ali i sadanjeg istorijskog trenutka. 2aljiviji italac uoie i 643

Istorija Srba Vladimir orovi implicitne poruke koje se odnose na moguu budunost. :elo Vladimira orovia uzvraa itaocu u meri koja je srazmerna uloenom trudu. Istorija srpskoga naroda tampana je prvi put 34D4. godine u izdanju "eogradskog izdavakog gra6ikog zavoda pod naslovom Istorija rba. +njigu su! prema orovievom rukopisu! priredili za tampu dr 5ade 'ihalji i dr 5ado Gjui. Izdanje koje je sada pred itaocima razlikuje se od "I8B0ovog u toliko to je u njemu dosledno! do kraja potovan oroviev rukopis. *isu vrene nikakve materijalne ispravke! dopune! niti lektorske intervencije. 2ravopis je uskla(en sa dananjim koliko je to bilo neophodno. 2rire(ivai ovoga izdanja opredelili su se za naslov koji je orovi kao prvi predloio svome izdavau! 2etru 2etroviu ;izdavau Istorije .ugoslavije! izdavau i uredniku glasovite biblioteke ,*arodno delo->. *aime! orovi je predloio da se njegova Istorija nazove Istorija srpskoga naroda! ili! pak! rbi ;politika i kulturna istorija>. udbina orovievih radova nakon njegove smrti i posle zavretka :rugoga svetskog rata bila je neobina. )ovek iju je glavu $rei 5ajh traio i po koju je i doao istoga dana kada je okupiran "eograd 0 proglaen je za narodnog izdajnika i dravnog neprijatelja. :ecenijama! svakog etvrtog aprila! na :an studenata! tampa! radio ;kasnije i televizija> napadali su mrtvoga orovia nazivajui ga sintagmom ,krvavi rektor-! sintagmom koju je osmislio zakleti neprijatelj ideje jugoslovenstva 0 pop +oroec. orovievi rukopisi se nisu mogli tampati. vojevremeno je i rpska knjievna zadruga odbila da tampa autorovu nedovrenu monogra6iju o vetoj 8ori i 1ilandaru. 'onogra6ije! studije! lanci Vladimira orovia nisu! po pravilu! citirani u strunoj literaturi. 'e(utim! zduno su prepisivani. :oga(alo se ! ne jednom! da ovek koji je upravo zavrio prekucavanje orovievog teksta u sledeem pasusu napadne nemilosrdno pogrene polazine stavove buroaskih istoriara ,tipa jednog Vladimira orovia-. 2olitiari nisu dozvolili ni tampanje Istorije srpskog naroda. .edan izdava ;Interpres> bio je krajem sedme decenije spreman da delo tampa. Izvrio je neophodne pripreme! ali zabranu je izrekao Veljko Vlahovi. Isto se ponovilo desetak godina kasnije sa jednom izdavakom kuom na 5ijeci. *astupila su drugaija vremena i orovi se nanovo mogao tampati. /tilo se u drugu krajnost. Izdavai su se nadmetali ko e vie orovievih knjiga objaviti. *eto je ipak ostalo zajedniko i vremenima kada se orovi nije smeo tampati i ovima sadanjim kada je objavljivanje njegovih dela poeljno. Babranjivan je i osporavan! a nije bio itan. :anas je hvaljen! velian. Iznova su u tome najglasniji oni koji ga ne itaju. 'e(utim! delo Vladimira orovia! posebno knjige /dnosi rbije i %ustrougarske u jj veku i Istoriju srpskoga naroda danas treba itati s velikom panjom. /ne ne govore o samo prolosti! ve i o sadanjosti! a pomalo i o budunosti rba. *enad Gjubinkovi "eograd! na sv. .ovana Vladimira! etvrtog juna 344@. godine.

644