DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEK Radni tim za poslove povrinske eksploatacije

U P U ! " # $A RAD NA JU%N#M RE"IRU U $#NI &A'(a I!P#D NI"#A )*+,m

Majdanpek- *,. J/na *000. 1od.

DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEK Zajednike slube Broj III 0 !0"! ###! $od! Majdan%ek

N A R E D B A
ZA RAD NA JUN&M RE'IRU U Z&NI (A)-a I*P&D NI'&A + "0, Kako -a i-.odjenje rado.a u -oni (A)-a na Juno, re.iru is%od ni.oa + "0, ne %os/oji od$o.araju0a /e1nika doku,en/a2ija3 /o do i-rade is/e naredjuje, da se rado.i u o.oj -oni oba.ljaju %re,a 4U%u/s/.u -a rad na Juno, re.iru u -oni (A)-a is%od ni.oa + "0,4! Naredba s/u%a na sna$u od,a1!

ZAMENIK DIREK5&RA DDD RBM 66666666666666666666666666666666 Dr! Milorad 7ruji03 Di%l!in$!rud!

!PI!AK PR#JEK ANA A

Up/tstvo /radio2 Jovanovi3 Dra1olj/4- dipl.in1.r/d. 5555555555555555555555555555555555

!aradnik za o4last miniranja2 Arizanovi3 Petar- dipl.in1.r/d. 55555555555555555555555555555555

!tr/6na kontrola2 Miladinovi3 "itomir- dipl.in1.r/d. 555555555555555555555555555555555

#verava2 $AMENIK DIREK #RA DDD RBM Dr. Milorad 7r/ji3- dipl.in1.r/d. 555555555555555555555555555555555

*ADR8AJ UPU5*5'A ZA &5K&PA'ANJE RUDE NA JU8N&M RE'IRU U Z&NI (A)-a I*P&D NI'&A + "0, !0! 9!0! 9! ! 9!9! <!0! <! ! <!9! <!<! <!?! <!@! U'&D 7E&:&7IJA :E8I;5A (IDR&7E&:&;KE KARAK5ERI*5IKE :E8I;5A &.odnjenos/ kosina =IZIK& ME(ANIKE KARAK5ERI*5IKE *5EN*KI( MA*A NA DE:U K&PA U Z&NI (A)-a Re-ul/a/i is%i/i.anja osobina s/ena na ,ali, u-or2i,a Re-ul/a/i is%i/i.anja osobina s/ena na srednji, u-or2i,a Para,e/ri unu/ra>nje$ o/%ora ,asi.a Ras%u2alos/ ,asi.a A.rs/o0a ,asi.a

?!0! *5ABI:N&*5 K&*INA ?! ! ME5&DE PR&'ERE *5ABI:N&*5I ?!9! PR&'ERA *ABI:N&*5I P& PR&=I:IMA ?!9! ! */abilnos/ is/ono$ boka ko%a ?!9! ! ! ProBil ? - is/ok ?!9! !9! ProBil C - Is/ok ?!9! !<! ProBil D - Is/ok ?!9!9! Pro.era s/abilnos/i -a%adno$ boka ko%a ?!9!9! ! ProBil - D - Za%ad ?!9!9!9! ProBil C - Za%ad ?!9!9!<! Pro.era s/abilnos/i -a%adne s/rane ko%a u -oni kli-i>/a na se.eru! @!0! 5 ( N & : & 7 I J A & 5 K & P A ' A N J A @! ! Ele,en/i %o.r>insko$ ko%a @! ! ! 7eneralna kosina ko%a @! !9! 'isina e/aa @!9! Ele,en/i e/aa %o.r>insko$ ko%a @!9! ! Korak e/ae @!9!9! Radni u$ao kosine e/ae @!9!<! ;irina radne kosine e/ae @!9!?! ;irina e/ane rea.ni %ri radnoj kosini e/ae @!9!@! U$ao s/abilno$ dranja e/ae i u$ao %rirodno$ dranja obru>eno$ ,a/erijala @!9!C! Zona ,o$u0e$ obru>a.anja @!9!"! Po/rebna >irina e/ane ra.ni -a de%ono.anje obru>eno$ ,a/erijala @!9!D! ;irina si$urnosne e/ane ra.ni @!9!#! Ele,en/i %u/a

C!0! C! ! C!9! "!0! D!0!0! D! !0! D! ! ! D!9!0! D!<!0! D!<! ! D!<!9! D!<!<! D!<!?! D!<!@! D!?!0! D!?! ! D!?!9! D!?!9! D!@!0! D!@! ! D!@!9! D!@!<!

REZER'E RUDE 7eolo>ke re-er.e Eks%loa/a2ione re-er.e DINAMIKA &5K&PA'ANJA 5E(N&:&7IJA &5K&PA'ANJA BU;ENJE Ka%a2i/e/ bu>ili2a &PR&BA'ANJE MINIRANJE Para,e/ri bu>ako ,inerski1 rado.a &/.aranja e/ae @@ &/.aranje e/ae ?0 &/.aranje e/ae 9@ Miniranje -a .isine e/aa od @, U5&'AR I-bor ,e1ani-a2ije Proraun u/o.arni1 ka%a2i/e/a ! Proraun u/o.arno$ ka%a2i/e/a ba$era MARI&N D9

5RAN*P&R5 5rans%or/ jalo.ine 5rans%or/ rude Proraun ka,ionsko$ /rans%or/a i uskladji.anje u/o.arno /rans%or/ni1 ka%a2i/e/a D!@!?! Proraun ka,ionsko$ /rans%or/a -a u/o.ar ba$ero, MARI&N D9 D!@!@! Pro.era i-bora u/o.arno /rans%or/ni1 sreds/a.a #!0! 0!0 &D'&DNJA'ANJE

&P;5E MERE 8A;5I5E PRI RADU NA &5K&PA'ANJU :E8I;5A 4JU8NI RE'IR4 - 4(A)-a4 0! ! 5e1nika -a>/i/a 0!9! :ina -a>/i/a 0!<! Pro/i.%oarna -a>/i/a 0!?! Mere -a>/i/e %ri bu>enju 0!@! Mere -a>/i/e %ri ,iniranju 0!C! Mere -a>/i/e %ri u/o.aru 0!"! Mere -a>/i/e %ri /rans%or/u !0! 9!0! EK&:&7IJA P&*EBNE MERE ZA;5I5E

*ADR8AJ PRI:&7A

Prilo$ broj ?!0 ! ?!09! ?!0<! ?!0?! ?!0@! ?!0C! ?!0"! ?!0D! ?!0#! ?! 0! @!0 ! @!09! @!0<! @!0?! D!0 ! D!09! D!0<! D!0?! D!0@! D!0C! D!0"! ProBil kro- #!??0-is/ok ProBil br! ?-is/ok ProBil br! C-is/ok ProBil br! D-is/ok ProBil br! D--a%ad ProBil br! C--a%ad ProBil br! ?--a%ad *i/ua2ioni %lan kli-i>/a ProBil kro- #!??0--a%ad *ki2a %rorauna s/abilnos/i kli-i>/a Ele,en/i e/aa i ko%a Ele,en/i d.os,erno$ %u/a sa d.e kolo.o-ne /rake Ele,en/i d.os,erno$ %u/a sa jedno, kolo.o-no, /rako, Plan o/ko%a.anja u -oni (A)-a 5e1nike karak/eris/ike bu>ili2e BE-?@R Plan i-rade useka o/.aranja Plan o/.aranja e/ae @@ Plan o/.aranja e/ae ?0 Plan o/.aranja e/ae 9@ 5e1nike karak/eris/ike ba$era M- D9 5e1nike karak/eris/ike .o-ila EAB)&- #0E

!0!

U'&D

Do sredine Juna /eku0e $odine o/ko%a.anje rude u -oni (A)-a na J!re.iru .r>eno je %re,a 4Do%unsko, rudarsko, %ro- jek/u o/ko%a.anja rude u -oni (A)-a4! &.i, %rojek/o, je obu1.a0e- no o/ko%a.anje i-,edju ni.oa +9"@, i + "0,! Kako se %ri o/ko%a.a- nju o.o$ bloka %oka-alo da i,a ,o$u0nos/i -a o/ko%a.anje i is%od ni.oa + "0, a i,aju0i u .idu si/ua2iju u RBM-u u %o$ledu o/kri.e- ne rude3 kraje, ##D! $odine je u$o.orena i-rada no.o$ 4Do%unsko$ rudarsko$ %rojek/a o/ko%a.anja rude u -oni (A)-aF sa Ins/i/u/o, -a bakar i- Bora! Zbo$ %roble,a nas/ali1 oko ra/ne si/ua2ije %o,- enu/i %rojeka/ jo> nije do.r>en! Pored o.o$a3 %oe/ko, $odine %o- ja.ilo se kli-i>/e na se.ero-a%adno, delu ko%a na ,es/u nekada>- nje /rase (A)a! Poe/ko, juna /eku0e $odine je do$o.oreno sa i-- radji.ae, %rojek/a da se i o.a okolnos/ u-,e u ob-ir! Pre,a o.o- ,e i-rada %o,enu/o$ %rojek/a 0e -a1/e.a/i dois/rai.anje >/o 0e ne,ino.no do.es/i do %o,eranja /er,ina -a nje$o. do.r>e/ak! Da se nebi %res/alo sa rado.i,a na o.o, delu ko%a donesena je odluka da se uradi i i-da 4U%u/s/.o -a rad na Juno, re.iru u -oni (A)-a is%od ni.oa + "0, 8 kojim 3e se /zeti / o4zir svi napred izneti momenti a koje 3e va9iti do st/panja na sna1/ 8Dop/nsko1 r/dars( ko1 projekta otkopavanja r/de / zoni &A'(a J. revira8. Up/tstvo tre4a / svem/ da 4/de /skladjeno sa te:nolo1ijom otkopavanja i parametrima eta9a i kopa koji s/ dati / 8Dop/nskom r/darskom pro( jekt/ otkopavanja J.revira do kote K)*;<.8

;.,. 7E#=#7IJA =E%I> A 7eoloka 1radja- tektonika- 1eneza le9ita- miner( alizacija i str/kt/rno tekst/rne karakteristike se mo1/ na3i sko( ro / svim 1lavnim- dop/nskim i /pro3enim r/darskim projektima te ovde pose4no ne3e 4iti o4radjivani. Akcenat 3e 4iti 4a6en na :idro1eoloke karakteristike i ovodnjenost kosina poto je to za prora6/n sta4ilnosti kosina kopa 4itno.

;.*. &IDR#7E#=#>KE KARAK ERI! IKE =E%I> A U radovima istra9iva6a 1r/pe za :idro1eolo1ij/ R7?(a iz Beo1rada koji s/ se 4avili :idro1eolokim istra9ivanjima ovo1 prostora- nalazimo osnovne od1ovore na :idro1eolok/ pro4lematik/ r/dno1 le9ita. U okvir/ r/dno1 le9ita i nje1ove ire okoline- na os( nov/ tipa poroznosti- izdvojeni s/ z4ijeni- p/kotinski i karsni tip izdani. $4ijeni tip izdamni ima rasprostranjenje / okvir/ al/( vijalni: nasla1a M. Peka i nje1ovi: protoka- del/vijalni: nasla1a i veta6ki: tvorevina nastali: / proces/ eksploatacije i prerade 4akrovi: r/da. Na osanov/ /slova @ormiranja i kvalitativno( kvan( titativni: svojstava podzemni: voda- / okvir/ ovo1 tipa izdani izdvojeni s/ slede3i podtipovi2 $4ijeni tip izdani ve3e izdano( sti i z4ijeni tip manje izdanosti. $4ijeni tip- izdani ve3e izdanosti @ormiran je / al/( vijalnim nasla1ama M.Peka i nje1ovi: pritoka. Karakteristika ovo1 tipa izdani je da se nivo podzemni: voda nalazi neposredno ispod povrine terena- kao i do4ra :idra/li6ka veza podzemni: sa povr( inskim vodama. $4ijeni tip izdani manje izdanosti ima rasprostranje( nje / del/vijalnim nasla1ama- siparima / podno9j/ !tarice i / ok( vir/ r/dno1 i @lotacijskos1 jalovita . $4ijeni tip izdani / ok( vir/ r/dno1 i @lotacijsko1 jalovita ima pose4an zna6aj s o4zirom na rasprostranjenje- karakter nasla1a- speci@i6nosti / @ormiranja :emijsko1 sastava podzemni: voda- nji:opv /ticaaj na izmen/ :emi( jsko1 sastava podzemni: voda izdani sa kojima je / kontakt/. Jalovita s/ @ormirana / dolini >ake reke i B/1arsko1 potoka- preko koji: se i drenira. Uk/pne koli6ine podzemni: voda koje isti6/ iz jalovita kre3e se / minim/m/ oko *, do *< lAs. kada je / pitanj/ 1ran/lometrijski sastav jalovita tre4a re3i da se veli6ina odlomaka kre3e od ;,, do *,,, mm. ?lotacijsko jalovite je @ormirano / okvir/ slepe doli( ne "alja @/ndate. $ap/njavanje jalovinom ove doline- odvija se od po6etka rada @lotacije / Majdanpek/. Jalovina je prete9no iz( 1radjena od meavine peska i praine. Pri:ranjivanje izdani / ja( lovit/ vri se prirodnim p/tem na ra6/n in@iltracije atmos@ers( ki: i povrinski: voda i veta6ki- isp/tanjem voda / proces/ @lotiranja r/de. Podzemne vode iz ove izdani dreniraj/ se preko kre6njaka na koje nale9e jalovite- odnosno preko izvora iz pe3i( na "alja @/ndata- zajedno sa delom karstni izdanski: voda. P/kotinski tip izdani zast/pljen je / stenama sa p/ko( tinskom porozno3/- kristalastim kriljcimaandezitima- :idrote( rmalno izmenjenim stenama- kon1lomeratima i pe6arima. Kristala( sti kriljci s/ / povrinskom del/ za:va3emi procesom raspadanja /sled 6e1a dolazi do zap/njavanja otvoreni: p/kotina a samim tim i do smanjenja poroznosti odnosno vodoprop/snosti. Dreniranje izdani vri se p/tem izvora izdaaanosti manje od ,-* lAs ili di( rektno / re6ne tokove ili veta6kim isticanjem / r/darske radove. P/kotine / andezitima s/ /sled tektonski: pokreta i :emijsko1 ra( spadanja minerala pod /ticajem vode naj6e3e raz1linjene i z4o1 to1a sla4o vodoprop/stne. Karstni tip izdani @ormiran je / okvir/ titanvolentin( ski: kre6njaka koji imaj/ znatno rasprostranjenje / samom r/dnom polj/- / okvir/ masiva !tarice i >vajca. Karstni tip izdani / kre6njacima masiva !tarice ima ve( liki :idro1eoloki zna6aj sa o4zirom na polo9aj / odnos/ na r/d( arske radove- kako / !evernom tako i / J/9nom revir/. &ranjenje izdani vri se na ra6/n in@iltracije atmos@erski: voda i delom povrinski: voda iz Malo1 peka i potoka enke. Prirodno drenira( nje izdani vri se preko vrela Bas6ao koje se javlja na kontakt/ sa paleozojskim kriljcima i 6ija izdanost /kaz/je na karakter pravo1 karstno1 vrela B *-C ( CD-, lAsE. pored vrela Ba6ao- kar( stna izdan !tarice- drenira se i p/tem nekoliko manji: izvora po o4od/ masiva. "eta6ko dreniranje karstne izdani !tarice- vri se p/tem isticanja / istra9ne r/darske

radove i direktnim istic( anjem / 1ravitaciono podr/6je povrinsko1 kopa !everno1 i J/9no1 revira.

;.;.

#"#DNJEN#! K#!INA

&idro1eoloki /slovi i pris/stvo vode / postoje3im ko( sinama kopa s/ najmanje ispitivani i o postoje3em stanj/ ovodnje( nosti kosina ne postoje adekvatni podaci- pa ne postoje i podaci i za pro1noz/ /slova ovodnjenosti / kojima 3e e1zistirati 4/di3e kosine kopa.$4o1 to1a je kod ove provere sta4ilnosti kosina /tic( aj vode na sta4ilnost kosine kpopa /svojen sa slede3im predposta( vkama2 ( Pris/stvo vode / kosinama kopa /svojeno je / o4lik/ levka dep( resijeF ( !a severo(zapadne i zapadne strane kopa predpostavljena je @il( tracija vode iz reke Mali pek odnosno / prora6/n/ je /svojeno da levak depresije iz4ija na nivo reke Mali pekF ( !a j/1oisto6ne strane kopa predpostavljeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na nivo/ povrine @lotacijsko1 jalovita. ( $a ostale delove kopa 1de se na osnov/ terenski: /slova nije mo1ao sa1ledati maksimalno mo1/3i nivo podzemni: voda- /svojeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na *,, metara ispod povr( ne kosineF

C.,. ?I$I6K# ME&ANI6KE KARAK ERI! IKE ! EN!KI& MA!A NA DE=U K#PA U $#NI &A'(a ?izi6ko me:ani6ke oso4ine stenski: masa na povr( inskom kop/ J/9ni revir RBM ( a analizirane s/ / vie st/dija i ela4orata. !vi raspolo9ivi podaci sistematizovani s/ / st/diji R.I. Beo1rad 8Istra9ivanje parametara radne sredine i te:nolo1ije eksploatacije 4itni: za kona6an za:vat na povrinskim kopovima le9ita / Bor/ i Majdanpek/ ( R/dnik 4akra Majdanpek *0G*. 1od.8 U ovoj st/diji stenske mase povrinsko1 kopa J/9ni revir podelj( ene s/ / pet 1r/pa i to2 A- B- '- D i E. A2 7ranitski 1najs- dvolisk/nski 1najs i kvarc(m/skovitski B2 $elena serija ( zeleni kriljci. U nekim sl/6ajevima ove mo1lo posmatrati zajedno. '2 Andeziti. D2 Kre6njaci- lijaski pe6ari i kon1lomerati. E2 ?iliti. kriljci. dve sredine 4i

#so4ine pojedini: vrsta stena ispitivane s/ na malim la4oratorijskim /zorcima monolita i na /zorcima srednje veli6ine sa diskontin/itetima. Deo kopa na kome 3e se vriti eksploatacija sastavljen je od stena iz 1r/pa 8A8 i 8'8.

C.*. Rez/ltati ispitivanja oso4ina stena na malim /zorcima

Ispitivanje je izvreno na malim /zorcima o4lika cilin( dra pre6nika i visine D; mm. =a4oratorijski do4iveni rez/ltati s/ o4radjeni statisti6ki i prikazani / ta4elama C.,*. C.,;.
#!#BINE RADNE !REDINE 8A8 a4ela 4r. C.,*. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Elementi $aprem.te9ina Ivrst.na prit. Ivrst.na istez. U1ao /nit.trenja Ko:ezija BkNAm CE BkNAm ;E BkNAm ;E B E BkNAm ;E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH !rednja vrednost J ;+-CC; K+;00-G0< +C00-D;* <*-GK0 *;DDK-0<C "arijansa L; ,-D<; *-,<DM*,G D-KG0M*,K *K-,*0 <-C0,M*,K !tandardna devijacija L ,-K+C *,;K+-+,; ;*K<-DC; D-,,; ;C;*-<<* !tandardna 1reka !K ,-*<D ;C<<-<+; D0K-+GD ,-0*G <C*-K,, Koe@icijent varijacije ;-DK* *<-;<+ ;0-;K< +-+*K *G-K;< Broj 6lanova n *0 *0 *0 *0 *0 NO <*0-C, *-;+0M*,K *-D,KM*,< 0G<-<*+ ;-CKGM*,< N O; *D;,*-DC G-+0<M*,*, *-*;<M*,0 <*D,K-C00 C-,D0M*,0 HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

#!#BINE RADNE !REDINE 8'8 a4ela 4r. C.,;. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Elementi $aprem.te9ina Ivrst.na prit. Ivrst.na istez. U1ao /nit.trenja Ko:ezija BkNAm CE BkNAm ;E BkNAm ;E B E BkNAm ;E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH !rednja vrednost J ;K-C<, 0+,<K-+*D *,KKD-, <*-G+* *+0KC-G<0 "arijansa L; ,-,<; ;-*<GM*,G <-,+0M*,K +-;;, +-*DKM*,K !tandardna devijacija L ,-;;G *DK0,-<CD ;;<C-<KK ;-KG+ ;K+C-*KK !tandardna 1reka !K ,-,K* C0;K-;*, K,;-;0* ,-+*G +*D-DCD Koe@icijent varijacije ,-GK< *<-*CK ;*-*C; <-*G, *D-GG* Broj 6lanova n *D *D *D *D *D NO CKG-0,, *-C<0M*,K *-DC0M*,< +;K-; ,, ;-<*<M*,< ; ** 0 NO 0+;*-*0 *-CD+M*, *-K<GM*,G C++K;-G0< D-K**M*,0 HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

Kako stvarna raspodela vrednosti za oso4ine /zorka ne od1ovara normalnoj raspodeli po kojoj je izvrena statisti6ka o4rada rez/( ltata- izvrena je korekcija statisti6ki: vrednosti iz pomen/ti: ta4ela te do4ivene srednje vrednosti za pojedine oso4ine monolit( ni: /zoraka iznose2 1r/pa A2 ( 6vrsto3a na pritisak c P K;.;;+-*K kNAm ( 6vrsto3a na istezanje Li P <.C;0-K; kNAm ( U1ao /n/tranje1 trenja P D0-G0 ( Ko:ezija ' P **.C*G-,; kNAm 1r/pa '2 ( 6vrsto3a na pritisak c P G0.KC< kNAm ( 6vrsto3a na istezanje Li P 0.<;<-<, kNAm ( U1ao /n/tranje1 trenja P <,-<* ( Ko:ezija ' P *K.K*C kNAm

Pred:odni podaci s/ do4iveni na monolitnim stens( kim /zorcima / la4oratoriji. Da 4i podaci mo1li 4iti /potre4lji( vi / praksi potre4no je da 4/di prevedeni na masiv. Prevodjenje la4oratorijski: vrednosti parametara ko:ezije na masiv vri se po @orm/li ?isenka2 'n ' P HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH & * ) a M ln HHHHH = 1de je2 'n ( Ko:ezija do4ivena la4oratorijski a ( Koe@icijent zavistan od 6vrsto3e stena i rasp/calosti. Uzima se iz ta4lica. & ( Maksimalna visina za:vata otkopa. = ( D/9ina elementarno1 4loka. !tene 1r/pe 8A82 **.C*G-,; 'A P HHHHHHHHHHHHHHHHHHH P D+K-;< kNAm C0< * ) C M ln HHHHH ,-;, !tene 1r/pe 8'82 *K.K*C-C+ '' P HHHHHHHHHHHHHHHHHHH P <;0-GG kNAm C0< * ) D M ln HHHHH ,-;, Elementi /n/tranje1 otpora stensko1 la4oratorijske vrednosti na masiv pomo3/ @orm/le2 t1 t1m P HHHHHHH odnosno k 1de je2 masiva se prevode sa

t1 m P arc t1 HHHHH k

( U1ao /n/tranje1 trenja pojedini: stena k ( Koe@icijent k P k* M k; M kC M kD M k< k* ( 7reka ispitivanja k* P *-,< k; ( 7reka odredjivanja srednje vrednosti k; P *-* kC ( Koe@. vremensko1 smanjenja 6vrsto3e kC P *-* kD ( Prirodna /slojenost masiva kD P *-,< k< ( Koe@icijent seizmi6nosti k< P *-;

k P *-,< M *-* M *-* M *-,< M *-; P *-K

!tene 1r/pe 8A82 t1 D0-G0 t1m P HHHHHHHHHHHH P ,-+D*0< *-K m P CK-<+ stepena

'A D+K-;< 'm P HHHHHHP HHHHHHHHH P ;0+-KK kNAm k *-K !tene 1r/pe 8'82 t1 <,-<* t1m P HHHHHHHHHHHH P ,-+<GD *-K m P C+-*+ stepena '' <;0-GG 'm P HHHHHH P HHHHHHHHHP CC*-*G knAm *-K *-K

a4ela 4r. C.,C. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH H 1r/pa stena elementi otpora masiva na 4azi mali: /zoraka HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH m B E 'm BkNAm E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A CK-<+ ;0+-KK ' C+-*+ CC*-*G HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

C.;. Rez/ltati ispitivanja oso4ina stena na srednjim /zorcima Ispitivanje na smicanje na srednjim /zorcima sa diskontin/itetima vreno je direktnim smicanjem po p/kotini. Is( pitivanja s/ vrena na /zorcima 1de je minimalna povrina smica( nja D, cm i to na po tri /zorka za svak/ vrst/ stene pri 6em/ je opit izvodjen sa vertikalnim naponima *.,,,- ;.,,, i D.,,, kNAm. U tok/ opita merene s/ slede3e veli6i( ne2 normalni napon- smi6/3i napon i :orizontalno

pomeranje . Iz ovi: podataka konst( r/isan je L ( Q dija1ram iz koje1 je zatim /radjen Q ( Ln di( ja1ram. Do4iveni rez/ltati za elemente /n/tranje1 otpora smi( canja dati s/ / ta4eli 4r. C.,D.

E=EMEN I UNU RA>NJE7 # P#RA U$#RKA !MI'ANI& P# DI!K#N INUI E U a4ela 4r. C.,D. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "rna 6vrsto3a Rezid/alna 6vrsto3a Red. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH 4roj B E ' BkNAm ;E B E ' BkNAm ;E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH *. Kvarclisk/nski kriljac K> 8A8 ;C ,<R *,+<-, *0 * +R <*,-, ;. 7najs(< 8A8 CD , *R *D*<-,, CG C ,R +;,-, C. 7ranitski 1najs 77 8A8 ;* C *R *<G<-, ;* <DR 0;<-, D. $elena serija $!(*G- R!(D 8B8 ;G * ,R ;GC-, ( *D,-, <. Andezit AN(CC 8'8 <0 ,<R +*C-, <G ;CR CD<-, K. ?ilit ?i(DG 8E8 CK ;,R ;0D,-, ;D ; CR *KD<-, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

Primenj/j/3i korekcioni koe@icijent po ?isenk/ za smicanje po diskontin/itet/ za otpor koji otpada na ko:ezij/ K k P ,-; do4ija se vrednost ko:ezije koja se mo9e /potre4iti za ana( liz/ sta4ilnosti / /slovima stenski: masa sa vrlo promenljivim karakteristikama. U po1led/ korekcije dela 6vrsto3e na smicanje koji otpada na trenje- korekcija je izvrena samo kod Andezita. !R o4zirom na velik/ vrednost nje1ove mo1/3e de1radacije /svojen je k P ,-<. Na osnov/ izvreni: korekcija do4ivene vrednosti /n/tranje1 otpora za masiv /nesene s/ / ta4el/ 4r. C.,<. a4ela 4r. C.,<. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH 1r/pa stena BstenE ' BkNAm E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A ;C ,<R ;+*-K ' ;0 ,<R *D;-K HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH C.C. Parametri /n/tranje1 otpora masiva Na osnov/ napred prikazani: rez/ltata /svojeni s/ parametri /n/tranje1 otpora masiva po vrstama stena i prikazani / ta4eli 4r. C.,K. #vi 3e parametri nadalje 4iti kori3eni za da( lj/ analiz/ / ovom projekt/.

a4ela 4r. C.,K. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH 1r/pa stena /svojeni parametri HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

S BkNAmCE B E 'm BkNAm E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A ;+ ;C ;+, ' ;K C+ *D, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

C.D. Rasp/calost masiva !tenski masiv koji 6ini radn/ sredin/ povrinsko1 kopa J/9ni revir je raznim diskontin/itetima- razli6ito1 porekla- isp( rekidan i razdeljen / 4lokove razli6iti: dimenzija. Intenzitet rasp/calosti- to jest osla4ljenosti masiva mo9e se oceniti preko procent/alno1 /6e3a pojedini: veli6ina 4lokova / masiv/. a4ela 4r. C.,+. prikaz/je procent/alno /6e3e pojedi( ni: veli6ina 4lokova / masiv/. B a4ela je pre/zeta iz Dop/nsko1 r/darsko1 projekta za prv/ @az/ rada transporrtno1 sistema III.E

a4ela 4r. C.,+. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH !adr9aj 4loka BTE "eli6ina 4loka HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH mm kre6njak andezit 1najs HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH ( ( ;,, G+-; D,-* D0-C ;,, ( ;,, ;-C <-, ;-< C,, ( D,, ;-* *C-C 0-D D,, ( <,, ;-D *;-+ +-, <,, ( *,,, C-, ;,-0 ;D-* vie od *,,, ;-, G-, +-+ HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

C.<. Ivrsto3a masiva Na osnov/ vrednosti dati: / ta4eli 4r. C.,K. za stene iz 1r/pa 8A8 i 8'8 /svojeni parametri 6vrsto3e s/2

a4ela 4r. C.,G. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH parametar 1r/pa stena HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A ' HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH $apreminska te9ina S BkNAmCE ;+ ;K Ko:ezija 'm BkNAm E ;+, *D, U1ao /n/tranje1 trenja B E ;C C+ HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

#vako navedeni parametri podraz/mevaj/ :omo1en/ sredin/. Medj/tim- stenska masa je izdro4ljena 4lokovita sredina 1de pojedini 4lokovi izmedj/ se4e imaj/ sla4e veze a /n/tranja 6vrsto3a im je znatno ve3a. $a izdro4ljen/ 6vrst/ stensk/ mas/ pro@. &oek je dao prepor/k/ za /tvrdjivanje 1rani6ne 6vrsto3e. $a rasp/cale stene iz 1r/pe 8A8 sa 4loko( vima dimenzija C, ( <, cm kriterij/m 1rani6ne 6vrsto3e po &oek/ odredj/je se prema izra( z/2 L ,-KGK Q P ,-;,C M L p M B HHHHH ) ,-,,,*E Lp 1de je2 BkNAm E

L p P K;.;;+ BkNAm E Usvojena 6vrsto3a na pritisak L P BkNAm E Normalni napon Q P BkNAm E 6vrsto3a na smicanje Na slici 4r. C.<.,;. dat je /poredni 1ra@i6ki prikaz kriterij/ma 1rani6ne

6vrsto3e2 *. Pravolinijski kriterij/m prema la4oratorijskim ispitivanjima na stenama iz 1r/pe 8A8. ;. Pravolinijski kriterij/m prema la4oratorijskim ispitivanjima na stenama iz 1r/pe 8B8. C. Krivolinijski kriterij/m prema prepor/ci pro@. &oeka. $a potre4e projektovanja radni: eta9a i zavr>ni: kosina PK Majdanpek- *00,. 1od. o4avljena s/ ispitivanja parame( tara smicanja po diskontin/itetima od strane R/darsko(1eoloko1 @ak/lteta iz Beo1rada. Rez/ltati ispitivanja s/ prikazani / st/( diji 8=a4oratorijsko istra9ivanje parametara smicanja na repreze( ntima stena PK Majdanpek8. Uzimaj/3i / o4zir in9enjerijsko 1eolo( ke prilike na kosinama kopa- vrst/ stena kao i /slove prod/4lji( vanja kopa- str/6njaci r/dnika Majdanpek / saradnji sa oso4ljem instit/ta iz /sona- izradili s/ pro1ram 1eome:ani6ki: istra9i( vanja. Pose4an na1lasak / tim istra9ivanjima dat je /slovima smi( canja po p/kotinama- odnosno odredjivanja /1la /n/tranje1 trenja . U tom cilj/izdvojeni s/ reprezenti karakteristi6ni: vrsta stena- merodavni: / analizi sta4ilnosti radni: eta9a i zavrni: kosina. *. ( >kriljac ( G reprezenata ;. ( Kre6njak ( G reprezenata C. ( Andezit ( G reprezenata D. ( 7najs ( G reprezenata $a analiziranje s/ izdvojene kao karakterisdti6ne i zna6ajne 6etri litoloke sredine2 *. 1najs ;. andezit C. kre6njak D. kriljac Na svakom od ovi: /zoraka s/ o4avljena neop:odna ispitivanja da se /tvrde parametri smicanja po diskontin/itetima. Kori3enjem specijalne konstr/kcije za izvodjenje opita smicanja po p/kotini- prik/pljeni s/ podaci koji s/

ta4elarno i 1ra@i6ki o4radjeni. U tok/ opita- kao i kasnije pri interpretaciji podata( kainsistiralo se na de@inisanj/ vrni: i pose4no rezid/alni: vrednosti paramertara smicanja. U ta4eli < pomen/te st/dije dat je prikaz /tvrdje( ni: vrednosti vrni: i rezid/alni: vrednosti parametara smicanja za 1najs. U ta4eli K. vrednosti koje s/ prikazane odnose se na andezit. U ta4eli + prikazane s/ vrednosti /1la /n/tsranje1 tre( nja i ko:ezije za kre6njak . U ta4eli G. prikazani s/ rez/ltati ispitivanja osam reprezenata kriljca. Prose6ne vrednosti /1la /n/tranje1 trenja i ko:ezije Bvrne i rezid/alneE za ispitsivane stene prikazane s/ / ta4eli C.,0. a4ela C.,0. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH !rednje vrednosti parametara smicanja HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "rsta $aprem. "rne vrednosti Rezid/alne vrednosti sena masa HHHHHHHHHHHHHHHHHHHH HHHHHHHHHHHHHHHHHHHH ' 'R R kNAcmC daNAcm; daNAcm; HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH 7najs ;+-C0 ,-G< ;0-CD ,-D; ;+-+< Andezit ;K-0, *-D0 ;K-C, *-,< ;;-0D Kre6njak ;K-<, *-;+< CC-<K ,-0D C*-K0 >kriljac ;K-0, ,-C+< ;K-C, ,-;D ;D-G* HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Uzimaj/3i / o4zir da je za svak/ ispitivan/ vrst/ stena ispitano po osam reprezenata- kao i metod/ i korektnost sprovedeni: opita- mo9e se zaklj/6iti da je po/zdanost /tvrdjeni: vrednosti parametara smicanja vrlo visoka.

D.,.

! ABI=N#! K#!INA

#vo /p/tstvo o4/:vata otkopavanje na severnom del/ J/9no1 revira / zoni &A'(a izmedj/ pro@ila , i K. !ta4ilnost ist( o6ne strane kopa na mest/ izvodjenja radova- i pored mestimi6no sitnije1 o4r/avanja materijala iz kosine- je zadovoljavaj/3a. Po1otov/ se to mo9e re3i za kop severnije od pro@ila 4r. D 1de je kosina dosta sta4ilna a 1eneralni /1ao daleko ispod projekto( vano1 te se provera sta4ilnosti za ovaj deo kopa ne3e vriti. 7e( neralna kosina severne strane kopa je takodje daleko ispod proje( ktovane i do4ro se dr9i te se ni za ovaj deo kopa ne3e vriti po( se4na provera sta4ilnosti. !redina isto6ne strane kopa je neto sla4ija te 3e za ovaj deo da se izvri provera sta4ilnosti Bpro@ili D- K i GE. >to se zapadne strane kopa ti6e stvar je dosta slo9ena. Krajem *00G i po6etkom tek/3e 1odine na severnom del/ ove strane kopa- izmedj/ pro@ila , i C- pojavilo se klizite- prilo1 4r. D.,G. #vde se radi o delimi6nom klizanj/ 4oka kopa po diskontin/itet/ odnosno po sistem/ paralelni: p/kotina. Pored ovo1 klizita i na j/1ozapadnom del/ kopa na kontakt/ limonit(kre6njak jo od ranije postoji klizitemedj/tim kako ovaj deo kopa nije 4itan za akt/elni za:vat to / ovom /p/tstv/ ne3e 4iti razmatran. !redina zapadno1 4oka kopa je sta4ilna. >to se ove strane kopa ti6e provera sta4ilnosti 3e 4iti izvrena / zoni kli( zita na sever/ i na sredini kopa na

pro@ilima K i G. $a prora6/n sta4ilnosti 4okova Povrinsko1 kopa J/9ni revir /1lavnom s/ kori3ene 6etiri st/dije2 ( 8!t/dija sta4ilnosti zavrni: kosina za povrinsski kop koj/ je /radio M#UN AN ! A E MINERA=EN ERPRI!E!F IN'- U!#N- ARI$#NA- U!A- *00,. 1od.8 ( 8!t/dija sta4ilnosti radni: i zavrni: kosina povrinsko1 kopa J/9ni revir RBM(a za d/4in/ otkopavanja do kote )*;<m.8 koj/ je /radio RI Beo1rad i IB(Bor *00,. 1od.8 ( !t/dija la4oratorije za me:anik/ stena na R/darsko 1eolokom @ak/ltet/ / Beo1rad/ pod nazivom 8=a4oratorijsko istra9ivanje pa( rametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek. ( 8Dop/nski r/darski projekat otkopavanja na J.revir/ do kote )G,m.8 Iz prve st/dije s/ kori3eni 1eoloki pro@ili 1de s/ de@inisane 1ranice poijedini: stenski: masa na sadanjem sta( nj/ kopa.

D.*. ME #DE PR#"ERE ! ABI=N#! I Na osnov/ polo9aja kosina kopa na pro@ilima i pol( o9aja p/kotinski: sistema / od1ovaraj/3im str/kt/rnim zonama- primenom !c:midt(ovi: polarni: dija1rama- ispitivan je mo1/3i /t( icaj pris/tni: p/kotinski: sistema na kosin/ kopa. Na osnov/ to1a ocenjeno je kakv se o4lik loma kosine mo9e o6ekivati. $a mo1/3e sl/6ajeve ravno1 loma po jednom p/kotin( skom sistem/ vren je prora6/n po metodi &oeka. U sl/6ajevima provere na ravan lom kada nema p/kotinsko1 sistema- tra9en je kriti6an na1i4 ravni loma kroz stensk/ mas/. U sl/6ajevima ravno1 stepenasto1 loma po dva p/kotinska sistema prora6/n je vren za ravan lom za dva sistema. Pri tome je prora6/nom /tvrdjen kriti6an 1eneralni na1i4 ravni loma BUE- polo9aj i d/4ina zatezne p/kotine i ostali potre4ni parametri za prora6/n @aktora sta4ilnosti pri klizanj/ po dva p/kotinska sis( tema. Prora6/n @aktora si1/rnosti za stepenast lom vren je po slede3em izraz/2 &($ sinBS; ( UE BVcosS* ( U ( "sinS*E M t1 ) ' M HHHHH M HHHHHHHHHHHHH sinU sinBS; ( S*E ?sP HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Vsin S* ) "cos S* U sl/6ajkevima mo1/3e1 loma po dva i vie p/kost( inska sistema koji daj/ dr/1a6iji o4lik loma od pred:odno opisa( ni:- za pora6/n je kori3ena takozvana 1eneralna metoda ravnote( 9no1 stanja. U odredjenim sl/6ajevima 1de je rastojanje izmedj/ p/kotina / pojedinim p/kotinskim sistemima dovoljno malo da se mo9e predpostaviti da je stenska masa dovoljno izdro4ljena da om( o1/3i pojav/ kr/9no1 loma- prora6/n sta4ilnosti izvren je po me( todi Bis:op(a.

D.;. PR#"ERA !ABI=N#! I P# PR#?I=IMA

D.;.*. !ta4ilnost isto6no1 4oka kopa Kako je napred re6eno sta4ilnost isto6ne strane kopa na mest/ izvodjenja radova- i pored mestimi6no sitnije1 o4( r/avanja materijala iz kosine- je zadovoljavaj/3a. Po1otov/ se to mo9e re3i za kop severnije od pro@ila 4r. D 1de je kosina dos( ta sta4ilna a 1eneralni /1ao daleko ispod projektovano1 te se provera sta4ilnosti za ovaj deo kopa ne3e vriti. !redina isto6ne strane kopa je neto sla4ija te 3e za ovaj deo da se izvri pro( vera sta4ilnosti Bpro@ili D- K i GE. D.;.*.*. Pro@il D(istok 7eneralna kosina kopa na pro@il/ D(istok ima pra( vac istok( zapad- prilo1 4r. D.,;- sa elementima pada ;+,AC*. Pro( @il D(istok pada najve3im delom / str/kt/rnoj zoni severoistok(kriljci. Analizom odnosa kosine kopa i pojedini: p/kotinski: si( stema sa >mitovo1 dija1ram/- mo9e se zaklj/6iti slede3e2 ( Postoje p/kotinski sistemi sa padom prema kosini kopa koji mo9e /1roziti sta4ilnost 1eneralne kosine i p/kotinski sistemi koji 6ine presek / pravc/ kosine kopa sa elementima ;;<AD0. #vaj pres( ek je sa ve3im na1i4om od kosine kopa i on mo9e da izazove samo lokalne lomove. Iz napred izneti: razlo1a je izvrena provera sta4ilnosti 1eneralne kosine kopa na stepenasti lom po ova dva p/kotinska sistema i provera na poli1on/ ravni klizanja po ova dva sistemaF ( $4o1 velike 1/stine p/kotine po pojedinim sistemima i relativno male 6vrsto3e kriljaca- na ovom pro@il/ je vrena provera i na kr/9ni lom. Prora6/n sta4ilnosti kosine za stepenasti lom HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH P r o @ i l D(istok HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "isina kosine BmE CG<-, U1ao na1i4a kosine BE C*-, ! ENA2 "rsta stene2 > k r i l j a c $apreminska te9ina stene BkNAmCE ;K-0, Ko:ezija BkNAm;E C<-,, U1ao /n/tranje1 trenja BE ;K-C+ !P#=JA>NJI U I'AJI2 Koe@icijent seizmi6nosti ,-,,

RE$U= A I PR#RAIUNA2 "isina nivoa podzemne vode B&WE BmE ;G,-,, #vodnjeni deo kosine BaE BmE *KG-;D Radij/s le@ka depresije BRdE BmE 0,C-0K Konstanta para4ole depresije2 ;.D00-* 7eneralni na1i4 klizanja BUE B E Rastojanje tenzione p/kotine B4E BmE D/4ina tenzione p/kotine BzE BmE ;+-, ,-, G<-<

"isina vode / tenz. p/kotini BzWE BmE

,-,

e9ina klizno1 tela BVE BkNAmE <,D.C<C !ila potiska BUE BkNAmE D<.*0, &id. sila. / tenz. p/kotini B"E BkNAmE , !eizmi6ka sila B!E BkNAmE , Na1i4 p/kotina klizanja BS*E B E ;*-C Na1i4 p/kotina BS;E B E <;-< HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH ?AK #R !I7URN#! I2 ?s P *-;K #4zirom na slo4odno predpostavljen/ ovodnjenost kosine na na ovom pro@il/- mo9e se zaklj/6iti da je @aktor sta4( ilnosti kosine iznad ?s P *-*<- to / odnos/ na karakter kosine po ovom projekt/- zadovoljava potre4n/ si1/rnost.

D.;.*.;. Pro@il K(istok 7eneraln4a kosina kopa na pro@il/ K(istok ima pra( vac istok( zapad- prilo1 4r. D.,C- sa elementima pada ;+,ACC. Pro( @il K(istok ve3im delom kosine pada / str/kt/rn/ zon/ ozna6en/ kao isto6ni kriljci. Analizom prostorno1 polo9aja p/kotinski: sistema i kosine kopa na >mit(ovom Dija1ram/ mo9e se zaklj/6iti slede3e2 ( Pad prema kosini kopa ima samo jedan od izdvojeni: p/kotinski: sistema sa elementima ;K,-<AD;-<. #vaj p/kotinski sistem ima ve3i prose6an na1i4 od kosine kopa- pa prema tome ne4i tre4alo da iza( zove lom 1eneralne kosine ali ima manji na1i4 od na1i4a eta9ni: kosina to mo9e da izazove lokalne ravne lomove eta9ni: kosina. ( !vi ostali p/kotinski sistemi imaj/ pad s/protan na1i4/ 1ener( alne kosine kopa- pa se nemo9e o6ekivati pojava loma kosine po jednom ili kom4inacija vie p/kotinski: sistema. ( ! o4zirom na 1/stin/ p/kotinski: sistema Brazmak izmedj/ p/ko( tina je od ,-; do ,-K metaraE i parametara 6vrsto3e kriljaca- mo9e se o6ekivati kr/9ni lom- pa je provera sta4ilnosti 1eneralne kosine kopa vrena po kr/9nom lom/.

D.;.*.C. Pro@il G(istok Pro@il G(istok- prilo1 4r. D.,D- ima ist/ orijen( tacij/ kosine kopa i pada / ist/ str/kt/rn/ zon/ kao i pro@il K(istok- pa / po1led/ odnosa kosine kopa i pris/tni: p/kotinski: sistema va9e isti zaklj/6ci kao i za pro@il K(istok. ( P/kostinski sistemi mo1/ da izazov/ lokalne ravne lomove eta9( ni: kosina. $4o1 ve3e1 na1i4no1 /1la od na1i4a 1eneralne kosine kopa ne4i tre4alo da izazove ve3i lom. "eliki deo kosine na ovom pro@il/ nalazi se / kriljc/ pod velikim na1i4om od CG-< to je kriti6an deo kosine na ovom pro@il/ z4o1 to1a je provera sta4il( nosti kosine vrena za deo kosine / kriljc/ iznad kote )*;;m Bnajstrmiji deoE. Provera je izvrena na ravan lom kroz stensk/ mas/ za kristi6an na1i4 ravni loma.

Prora6/n sta4ilnosti kosine za ravan lom HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH P r o @ i l G(istok BDeo kosine / kriljc/E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "isina kosine BmE C,,-, U1ao na1i4a kosine BE CD ! ENA2 "rsta stene2 > k r i l j a c $apreminska te9ina stene BkNAmCE Ivrsto3a na pritisak BkNAm;E Parametri &oek kriterij/ma loma2 8s8 ,-,,,,* 8m8 ,-,<, 8A8 ,-*+0 8B8 ,-K0; !P#=JA>NJI U I'AJI2 Koe@icijent seizmi6nosti ,-,,,

;K-0 <*.,G,-,

RE$U= A I PR#RAIUNA2 Na1i4 ravni klizanja B E ;0-< Rastojanje tenzione p/kotine B4E BmE +,-, D/4ina tenzione p/kotine BzE BmE D+-, "isina vode / tenz. p/kotini BzWE BmE ,-, e9ina klizno1 tela BVE BkNAmE <K<.;,, !ila potiska BUE BkNAmE , &id. sila. / tenz. p/kotini B"E BkNAmE , !eizmi6ka sila B!E BkNAmE , HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH ?AK #R !I7URN#! I2 ?s P *-*G<

D.;.;. Provera sta4ilnosti zapadno1 4oka kopa Provera 3e 4iti izvrena za srednji deo kopa za pro@ile 4r. G i K 1de je kop relativno sta4ilan i na severnom de( l/ / zoni klizita Bizmedj/ pro@ila , i *E. $a pro@ile K i G pro( vera 3e da 4/de izvrena na smicanje za stepenasti lom a / zoni klizita na smicanje po diskontin/itet/.

D.;.;.*. Pro@il G(zapad Kosina kopa na pro@il/ G(zapad- prilo1 4r. D.,<- ima elemente pada ,0,ACK- a nalazi se delom / kre6njak/ i preseca pe6ar i andezit a najve3im delom je / 1najs/. Pada / str/kt/rne zone zapadni kre6njak i severozapad(1najs. Mo1/ se zapaziti dva p/kotinska sistema. ( Prvi p/kotinski sistem je orijentisan / pravc/ kosine sa eleme( ntima pada ,0;A+;-

koji mo9e da pro/zrok/je ravan lom eta9ni: ko( sina. ( Dr/1i p/kotinski sistem 6ini presek sa kosinom sa elementima pada *,,AC* 6ime stvara predispozicij/ za klinast lom 1eneralne kosine / kre6njak/. Na severozapadnom del/ / 1najs/ postoje tri p/ko( tinska sistema2 ( Prvi je / pravc/ kosine kopa i ima 1otovo iste elemente pada kao i sistem / kre6njak/- to zna6i da je to jedinstven sistem koji za:vata cel/ kosin/ kopa- i mo9e da /slovi ravan lom eta9ni: kosinaF ( Dr/1i p/kotinski sistem ima pod/daran pravac pada sa kosinom kopa to mo9e /sloviti stepenast lom 1eneralne kosine kopa sa azim/tom pada D0 . ( re3i p/kotinski sistem 6ini presek sa elementima pada ,<KA;D- koji stvara predispozicij/ za klinasti lom 1eneralne kosine- ali je klinast lom manje kriti6an od stepenasto1 lomaF Prora6/n sta4ilnosti kosine za stepenasti lom HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH P r o @ i l G(zapad HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "isina kosine BmE C*<-, U1ao na1i4a kosine BE CK-, ! ENA2 "rsta stene2 7najs $apreminska te9ina stene BkNAmCE ;+-D, Ko:ezija BkNAm;E GG-,, U1ao /n/tranje1 trenja B E C,-,K !P#=JA>NJI U I'AJI2 Koe@icijent seizmi6nosti ,-,,,

RE$U= A I PR#RAIUNA2 "isina nivoa podzemne vode B&WE BmE ;D<-, #vodnjeni deo kosine BaE BmE *+0-0 Radij/s le@ka depresije BRdE BmE KC,-, Konstanta para4ole depresije2 *.C,D-; 7eneralni na1i4 klizanja BUE B E Rastojanje tenzione p/kotine B4E BmE D/4ina tenzione p/kotine BzE BmE "isina vode / tenz. p/kotini BzWE BmE C,-, ,-, KD-+ ,-,

e9ina klizno1 tela BVE BkNAmE CGD.;,G !ila potiska BUE BkNAmE K<.*0D &id. sila. / tenz. p/kotini B"E BkNAmE , !eizmi6ka sila B!E BkNAmE , Na1i4 p/kotina klizanja Na1i4 p/kotina BS*E B E BS;E B E ;<-, +;-,

HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH ?AK #R !I7URN#! I2 ?s P *-DGK Do4ijeni @aktori si1/rnosti /kaz/j/ na zadovolj( avaj/3/ si1/rnost

ove kosine.

D.;.;.;. Pro@il K(zapad Pro@il K(zapad- prilo1 4r. D.,K- je paralelan pro@il/ G(zapad i sli6an po 1eolokom sastav/- nalazi se / istim str/kt/( rnim zonama ima manji 1eneralni na1i4 kosine. Iz o4vo1a proizila( zi da je kosina kopa na ovom pro@il/ /1ro9ena od isti: p/kotins( ki: sistema kao i kosina na pro@il/ G- pa je i provera sta4ilno( sti izvrena na isti na6in2 ( Na stepenast lom po p/kotinskim sistemima / kre6njak/ i / 1naj( s/ i na kriti6an na1i4 1eneralne ravni klizanja. Poto ve3i deo ravni loma pri ovoj proveri prolazi kroz 1najs- prora6/n je izvr( en kao da je cela kosina / 1najs/. ( Na smicasnje po p/kotinskim sistemima / kre6njak/ . ( Na kr/9nmi lom- pri 6em/ je ispitivana cela visina kosine. Provera sta4ilnosti kosine za stepenast lom HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH P r o @ i l K(zapad HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "isina kosine BmE C,G-, U1ao na1i4a kosine BE CC-, ! ENA2 "rsta stene2 7najs $apreminska te9ina stene BkNAmCE ;+-D, Ko:ezija BkNAm;E GG-,, U1ao /n/tranje1 trenja B E C,-,K !P#=JA>NJI U I'AJI2 Koe@icijent seizmi6nosti ,-,,,

RE$U= A I PR#RAIUNA2 "isina nivoa podzemne vode B&WE BmE ;D,-, #vodnjeni deo kosine BaE BmE ;D+-CK Radij/s le@ka depresije BRdE BmE K,,-,< Konstanta para4ole depresije2 *.*0,-K 7eneralni na1i4 klizanja BUE B E Rastojanje tenzione p/kotine B4E BmE D/4ina tenzione p/kotine BzE BmE "isina vode / tenz. p/kotini BzWE BmE C,-, K-, C,-+ ,-,

e9ina klizno1 tela BVE BkNAmE ;;+.C0* !ila potiska BUE BkNAmE CK.KCK &id. sila. / tenz. p/kotini B"E BkNAmE , !eizmi6ka sila B!E BkNAmE , Na1i4 p/kotina klizanja BS*E B E ;<-, Na1i4 p/kotina BS;E B E +;-, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH ?AK #R !I7URN#! I2 ?s P *-DG<

Iz do4iveno1 @aktora si1/rnosti se mo9e re3i da ne postoji pose4na opasnost od klizanja na ovom del/ kopa.

D.;.;.C. Provera sta4ilnosti zapadne strane kopa / zoni klizita na sever/ Bizmedj/ pro@ila , i ;E Kako je napred izneto- najkriti6nije mesto po pit( anj/ sta4ilnosti je na severnom del/ zapadne strane kopa / zoni klizita Bizmedj/ pro@ila , i ;E- prilozi 4r. D.,G i D.,0. !istem paralelni: p/kotina o4razije ravan klizanja paralelan 4ok/ kopa koji ima pr/9anje pri4li9no sever(j/1 a po visini se mo9e zapazi( ti od nivoa );DGm pa do vr:a kopa na nivo/ )CKDm. Pro4lem /slo9( njava to to je klizna ravan delom ovodnjena. Izviraje vode se mo9e zapaziti na dn/ klizita. Jedan deo vode poti6e od atmos@e( rilija a dr/1i je najverovatnije iz reke M. Pek. Po6etkom tek/3e 1odine- kada je priliv vode 4io veliki- odnosno ovodnjenost kliz( ne ravni velika- dolo je do ve3i: pomeranja. Nailaskom s/vo1 pe( rioda dolazi do is/enja klizne ravni a time i do pove3anja otpo( ra klizanja- ko:ezije i /n/tranje1 trenja po diskontin/itet/ to je rez/ltovalo smirivanjem klizita. Kako se prema /svojenom pla( n/ o6ek/je da radovi na ovom del/ kopa 4/d/ zavreni do kraja 1odine- odnosno / s/vom period/ to se / pomen/tom period/ ne o6ek/je ponovno pokretanje klizita. Mani@estacije klizita / o4lik/ manji: i ve3i: p/( kotina koje o4raz/j/ sistem se mo1/ jasno viz/elno zapaziti na povrini- prilo1 4r. D.,G- te je mo1/3e predpostaviti klizn/ rav( an odnosno odrediti njene kont/re i na1i4- pored ovo1a mo1/3e je de@inisati i klizni 4lok. Kako je napred re6eno- na vr:/ klizi( tap/kotine se zapa9aj/ po plato/ nivoa )CKDm i po kosom p/t/ )C<CA);0,. Na o4e lokacije sistem p/kotina je pri4li9no paralelan i imaj/ pravac pr/9anja sever j/1. >to se padno1 /1la ti6e- p/ko( tine po nivo/ )CKDm s/ vertikalne pa 6ak na pojedinim mestima mo( 1/ 4iti i par stepeni sa padom ka zapad/. !ve p/kotine po kosom p/t/ )C<CA);0, imaj/ pad ka istok/ i to sa padnim /1lovima koji se kre3/ od K< ( +< . Da 4i se do4io reprezentativni padni /1ao klizne ravni izvreno je snimanje p/kotina na *G razli6iti: mes( ta. Iz ponderisane sredine *G /zoraka sledi /1ao klizne ravni od K0-;G . Napred izneti parametri klizita navode na zaklj/( 6ak da se ovde radi o delimi6nom klizanj/ 4oka kopa po diskonti( n/itet/ koji 6ini sistem p/kotina 1de je klizna ravan kr/9ni l/k- prilozi 4r. D.,G i D.*,. De@inisanjem klizne ravni i poznavanjem stanja terena mo1/3e je odrediti o4lik i dimenzije klizno1 4loka. #vakav sistem smicanja je pro/6avan *00,. 1od. na /zorcima / la4oratoriji za me:anik/ stena na R/darsko 1eolokom @ak/ltet/ / Beo1rad/. Rez/ltati istra9ivanja s/ dati / st/diji 8=a4oratorijsko istra9ivanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek. Elementi za prover/ sta4ilnosti klizno1 4loka na severnom del/ zapadne strane kopa izmedj/ pro@ila , i ; a4ela 4r. D.;.,*. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Element vrednost HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "isina klizno1 4loka 8&8 **K m Povrina ravni smicanja po * m se1menta 8A8 ;D;-0< m Maksimalna povrina preseka klizno1 4loka 8P8 K.CD, m

Masa klizno1 4loka 8V 48 po *m *+*.*G, KN U1ao /n/tranje1 trenja za vrne vrednosti 88 ;0-CD U1ao /n/tranje1 trenja za rezid. vrednosti 88 ;+-+< Ko:ezija za parametre vrne vrednosti 8'8 G< KNAm; Ko:ezija za parametre rezid. vrednosti 8'8 D; KNAm; $apreminska masa 8S8 ;+ KNAmC Kos@icijent seizmi6nosti Ks ,-G+ Na1i4 prave kroz no9ic/ i vr: klizita 8Xs8 C, U1ao kosine terena na mest/ klizita 8X8 C< HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH
Na%o,ene o us.ojeni, %ara,e/ri,a i- %red1odne /abeleG - 'isina kli-no$ bloka 4(4 je srauna/a i- nad,orski1 .isina noi2e i - Po.r>ina ra.ni s,i2anja %o , se$,en/a 4A4 dobi.ena je i- duine klise$,en/a od ,! - Maksi,alna %o.r>ina %reseka kli-no$ bloka 4P4 je i-,erena %lani,e/ro, - Masa kli-no$ bloka 4Eb4 je dobi.ena raunski kao blok sa osno.o, ija ,aksi,alna %o.r>ina kro- kli-ni blok i .isina od ,! - U$ao unu/ra>nje$ /renja 44 i ko1e-ija 4)4 su us.ojeni i- s/udije 4:ais/rai.anje %ara,e/ara s,i2anja na re%re-en/i,a s/ena PK Majdan%ek! - Za%re,inska ,asa 4H4je us.ojena i- s/udije Rudarsko$ ins/i/u/a Beo- KoeBi2ijen/ sei-,inos/i Ks! *ei-,iki koeBi2ijen/ -a 'II s/e%en sei-Merkaliju je Ks I 03D"! - Na$ib %ra.e koja %rola-i kro- noi2u i .r1 kli-i>/a Js je i-,eren sa %roBila! - U$ao kosine /erena 4J4 - K$eneralna kosina ko%aF je i-,eren sa %roBi.r1a kli-no$ bloka! -no$ luka i >irine na %reseku bloka! je %o.r>ina bora/orijsko $rad! ,inos/i la! %o

*/abilnos/ kosine -a%adne s/rane ko%a na se.erno, delu u -oni kli-i>/a 0e bi/i %ro.erena %o ;.edskoj ,e/odi ,o,en/a %re,a %re%oru2i (!R!ReLnoldsa i P!P!Pro/o%a%adakisa K%rilo$ br! ?! 0!F! Me/oda se s.odi na odredji.anje koeBi2ijen/a si$urnos/i 4=4! Ranije je s,a/rano da koeBi2ijen/ si$urnos/i /reba da se kre0e u $rani2a,a od 3@ do 9 %ri e,u se s,a/ralo da je -a .red- nos/i ,anje od 3@ kosina nes/abilna a -a .e0e od 9 kosina nera- 2ionalna! Poslednji1 /ridese/ak $odina se u-i,a da se Bak/or si$- urnos/i kre0e u $rani2a,a od 39 do 3@! Kod %ri.re,eni1 rado.a i rado.a koji se -a.r>a.aju u kra0e, .re,ensko, %eriodu o.aj Bak- /or se u-i,a u $rani2a,a od 3 @ do 3<! - )en/ar kri/ino$ kru$a je odredjen %re,a =elleniuso.oj /abli2i! - Kli-ni blok je %odeljen u 0 la,ela >irine od %o 90,! - Duina kosine kli-i>/a 4lk4 i-nosiG ( C lk I 6666666 I 6666666666 I 9<9!0 , sin Js sin <0 ( - 'isina kli-no$ bloka i i-nosiG ( I K+<C?F - K+9?DF I C, Js I <0 - Na$ib %ra.e koja %rola-i kro- noi2u i .r1 kli-i>/a - Polu%renik kri/ino$ kru$a jeG lk 9<930 R I 6666666666666666 I 666666666666666666 I 9<9 ,

$de jeG

9 M 2osK#0 - JsF

9 M 2osK#0 - <0 F

U /abeli br! ?!9!09! %rika-ane su %o.r>ine %ojedini1 la,ela na kri/no, ,es/u3 ,ase %o , la,ele i /an$en2ijalne i nor,alne ko,%onen/e sila! 5abela br! ?!9!09! 6666666666666666666666666666666666666666666666666 :a,ela Po.r>ina Masa , 5an$en2! Nor,alna broj la,ele la,ele ko,%onen/a ko,%onen/a K,9F KkNF KkNF KkNF 6666666666666666666666666666666666666666666666666 900 @!?00 ?!?00 <! 00 9 ??0 !DD0 D!"00 D!000 < "00 D!#00 9!<00 ?!?00 ? !000 9"!000 @!900 99!<00 @ #90 9?!D?0 !D00 9 !#00 C DD0 9<!"C0 #!900 9 !#00 " D?0 99!CD0 "!000 9 !C00 D "90 #!??0 ?!<00 #! 00 # ?D0 9!#C0 !"00 9!#00 0 C0 ?!<90 9?0 ?!<00 6666666666666666666666666666666666666666666666666 Uku%noG C!<?0 " ! D0 "?!D?0 ?#!@00 - KoeBi2ijen/ si$urnos/iG : M ) + NN M /$ = I 666666666666666666666 M Ks N5 $de jeG : - Duina kli-no$ luka RMOMP 9<9 M <3 ? C M C0 : I 6666666666666 I 66666666666666666666 I 9?93#@ , D0 D0 - Za %ara,e/re .r>ne .rednos/iG 7de jeG P I C0 - U$ao kruno$ luka ) I D@ kNQ,9 - Ko1e-ija NN - *u,a nor,alni1 sila K5abela br! ?!9!09!F I 9#3<? - U$ao unu/ra>nje$ /renja N5 - *u,a /an$en2ijalni1 sila K5abela br! ?!9!09!F Ks I 03D" - KoeBi2ijen/ sei-,inos/i %o Merkaliju 9?93#@ M D@ + ?#!@00 M /$ 9#3<? = I 66666666666666666666666666666666666 M 03D" I "?!D?0 - Za %ara,e/re re-idualne .rednos/iG 39 "

7de jeG P I C0 - U$ao kruno$ luka ) I ?9 kNQ,9 - Ko1e-ija NN - *u,a nor,alni1 sila K5abela br! ?!9!09!F I 9"3"@ - U$ao unu/ra>nje$ /renja N5 - *u,a /an$en2ijalni1 sila K5abela br! ?!9!09!F Ks I 03D" - KoeBi2ijen/ sei-,inos/i %o Merkaliju 9?93#@ M ?9 + ?#!@00 M /$ 9"3"@ = I 66666666666666666666666666666666666 M 03D" I "?!D?0 30<<

Kako se i- %red1odno$ %rorauna .idi koBi2ijen/ si$- urnos/i se kre0e u $rani2a,a %redloeno$ /e se s,a/ra da 0e ko% i,a/i od$o.araju0u si$urnos/! Pre,a %roB! )i,bare.iu -a us.ojene %ara,e/re s/ena i da/a o%/ere0enja dubina ko%a do koje se ,oe i0i rauna se %o Bor,uliG 9 K M sin Jk M 2os ( I 6666666666666666666666 Jk - 9 sin K666666666F 9 $de jeG K - KoeBi2ijen/ ko1e-ije koji %reds/a.lja odnos i-,edju ko1e-ije i -a%re,inske /eine! Jk I <" - Planirana $eneralna kosina ko%a u -a1.a/u -one (A)-a is%od ni.ia + "0,! I 9"3"@ - U$ao unu/ra>nje$ /renja ,asi.a ?9 9 M 6666 M sin <" M 2os 9"3"@ 9" ( I 6666666666666666666666666666666666 I <" - 9"3"@ sin9 K66666666666666F 9

! "",

Dubina ko%a dobi.ena %o o.oj Bor,uli je .e0a od dubine koja se na o.o, ,es/u %red.idja %re,a dina,i2i o/ko%a.anja do 9000! $odine >/o daje odredjenu si$urnos/! Na osno.u na%red da/i1 %roraina ,oe se re0i da kosina i,a -ado.olja.aju0u si$urnos/ /e da u %lanirano, %eriodu3 u- %alji.o .odjenje bu>ako ,inerski1 rado.a3 nebi /rebalo oe- ki.a/i bi/na %o,eranja kli-i>/a! U-i,aju0i u ob-ir s.e na%red i-- ne/o ,oe se oeki.a/i da 0e se rado.i na %o,enu/o, radili>/u be- -bedno okona/i be- %osebno$ saniranja kli-i>/a!

@!0! 5 ( N & : & 7 I J A & 5 K & P A ' A N J A &/ko%a.anje rude na Po.r>insko, ko%u Juni re.ir u %odruju -one (A)-a 0e bi/i .r>eno %o.r>inski %os/oje0o, /e1- nolo$ijo, i ,e1ani-a2ijo,! &/ko%a.anje 0e se .r>i/i %re,a o.o, U%u/s/.u koje je uskladjeno sa 4Do%unski, rudarski, %rojek/o, %o.r>inske eks%- loa/a2ije lei>/a rude bakra Majdan%ek do ko/e 9@4 i u%u/s/.i,a -a rad na Juno, re.iru! U ok.iru o/ko%a.anja u ue, s,islu ,o$u se i-d.oj- i/i slede0e /e1nolo>ke o%era2ije G %ri%re,a /erena3 bu>enje3 o%r- oba.anje3 ,iniranje3 u/o.ar3 /rans%or/3 odla$anje jalo.ine3 %ra/- e0i rado.i3 rudarsko odra.anje ko%a i od.odnja.anje! Jalo.ina na o.o, delu je ,ala i %reds/a.lja .laan ,a/erijal koji ne,oe da se %reradi ili obru>eni ,a/erijal sa .i- >i1 e/aa koji je de%ono.an na kosini a koji je es/o dos/a oksi- disao! Na na %roi-.odnji rude 0e se radi/i u s.e /ri s,e- ne! Pri,arno usi/nja.anje 0e bi/i .r>eno bu>ako ,inerski, rado- .i,a! Bu>enje 0e bi/i .r>eno bu>ili2o, BE- ?@R in/erne o-naka BE-"! Miniranje 0e se .r>i/i AN-=& i *:- URRR eks%lo-i.i,a! U/o.ar 0e bi/i .r>en ba$ero, ka>ikaro, MARI&N D9 in/erne o-nake M9! 5rans%or/ jalo.ine do de%onije ili do 5*- 0e bi/i ka,ionski! 5rans%or/ rude do Pri,arno$ drobljenja je /akodje ka,ionski! Za /rans%or/ su us.ojeni ka,ioni EAB)& nosi.os/i #0 kra/ki1 /ona! &dla$anje jalo.ine3 i-rada i odra.anje %u/e.a3 rudarsko odra- .anje ko%a i %o,o0ni rado.i 0e bi/i .r>eni %os/oje0o, %o,o0no, ,e1ani-a2ijo,! &d.odnja.anje radili>/a 0e bi/i .r>eno %re,a %os- /oje0e, %rojek/u od.odnja.anja!

@! ! Ele,en/i %o.r>insko$ ko%a Pola-ni ele,en/i -a %rojek/o.anje ko%a su $eneral- na kosina ko%a i .isina e/aa3 %rilo$ br! @!0 !

@! ! !

7eneralna kosina ko%a

Is%i/i.anje osobina s/ena Majdan%eko$ lei>/a u 2ilju odredji.anja $eneralne kosine ko%a su .r>ena u .i>e na.r- a/a od s/rane nekoliko Bir,i! Ele,en/i su kro- .i>e$odi>nji rad %ro.era.ani na /erenu! &s/.areni ele,en/i se redo.no e.iden/iraju u 5e1nikoj %ri%re,i Po.r>insko$ ko%a i %alji.o anali-iraju!

Pre,a $eo/e1niki, is%i/i.anji,a koja je i-.r>io ins/i/u/ 4Jarosla. erni4 i- Beo$rada kosine ko%a do dubine od "00 ,e/ara suG K/abela br! @! !0 !F 5abela br! @! !0 ! 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 Dubina ko%a Pre$led %roseni1 .rednos/i u$lo.a ( K,F kosina -a radnu sredinu A B ) D 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 @0 "9 <#S C 9S C" 00S "? <0S "@ @? 0#S @ 00S @" ? S CC 09S 00 ?" <#S ?@ 00S @9 0@S C0 <DS 9@ ?< @S ? <0S ?" ?"S @C 9CS @0 ?0 @S <# DS ?? "S @9 <DS "@ <D @S <" 9?S ?9 9#S @0 09S 900 <C <<S <@ <CS ?0 9#S ?" 9CS 9@0 <? 9"S <9 9?S <# "S ?? 9CS <00 <9 ?@S <0 <CS <? @<S ?9 ?S <@0 < <#S 9# 9S << 0@S ?0 9CS ?00 <0 <#S 9D 0CS < ? S <D @0S @00 9D @ S 9C <0S 9# @<S <C ?S @@0 9D 0#S 9C 00S 9D <0S <@ <0S C00 9" <<S 9@ ?0S 9D 90S <@ 00S C@0 9C <#S 9@ 0S 9D 0S <? <9S "00 9C 00S 9@ 00S 9D 00S <? 00S 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 Is%i/i.anje %ara,e/ara .rs/o0e s/enske ,ase je .r>ila i A,erika Bir,a 4INDEPENDEN5 ,inin$ 2onsul/ans3 in24! Re-ul/a- /i is%i/i.anja su %rika-ani u s/udiji 4*:&PE *5ABI:I5R ANA:R*I* &PEN PI5 JUNI RE'IR4! U is/oj s/udiji da/a je %re%oruka -a %ro- sene ele,en/e ko%a i e/aa %re,a %ojedini, .rs/a,a s/ena K5abela br! @! !09!F! 5abela br! @! !09! 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 be- dreniranja sa dreniranje, 66666666666666666666 6666666666666666666 %rose! 1ori-! Proseni 1ori-! u$ao ras/ojanje u$ao ras/ojanje 'rs/a s/ene kosine od noi2e kosine od noi2e ko%a do noi2e ko%a do noi2e KF K,F KF K,F 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 *-! ande-i/ ?0 "3# ?@ @30 J-! ande-i/ ?0 "3# ?@ @30 J! ande-i/ ?@ @30 ?@ @30 Ji! ande-i/ ?0 "3# ?0 "3# I! $najs ?0 "3# ?0 "3# *-! $najs ?0 "3# ?@ @30 *! $najs ?@ @30 ?@ @30 J-! $najs ?0 "3# ?@ @30 Ji! krenjak ?9 C3C@ ?9 C3C@ J-! krenjak ?@ @30 ?@ @30 Z! krenjak ?@ @30 ?@ @30

I! >krilja2 <? 9939@ <C 903C@ 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 Za %o/rebe %rojek/o.anja radni1 e/aa i -a.r;ni1 kosina PK Majdan%ek3 ##0! $od! oba.ljena su is%i/i.anja %ara,e- /ara s,i2anja %o diskon/inui/e/i,a od s/rane Rudarsko-$eolo>ko$ Bakul/e/a i- Beo$rada! Re-ul/a/i is%i/i.anja su %rika-ani u s/u- diji 4:abora/orijsko is/rai.anje %ara,e/ara s,i2anja na re%re-e- n/i,a s/ena PK Majdan%ek4! Pro$ra, $eo,e1aniki1 is/rai.anja su i-radili s/runja2i RBM-a u saradnji sa s/runja2i,a ins/i/u/a i- 5usona! Poseban na$lasak u /o, %ro$ra,u da/ je s,i2anju %o %u- ko/ina,a3 odnosno odredji.anja u$la unu/ra>nje$ /renja! U 2ilju is%i/i.anja i-d.ojeno je %o osa, re%re-ena/a karak/eris/ini1 .r- s/a s/ena i /o -a >krilja23 -a krenjak3 -a ande-i/ i -a $najs! Re%re-en/i su /ako odabrani da ,o$u bi/i ,eroda.ni u anali-i s/a- bilnos/i radni1 e/aa i -a.r>ni1 kosina! Za anali-iranje su i-d.ojene kao karak/erisd/ine i -naajne e/ri li/olo>ke sredine i /oG $najs3 ande-i/3 krenjak i >krilja2! Na s.ako, od o.i1 u-oraka su u/.rdjeni %ara,e/ri s,i2anja %o diskon/inui/e/i,a! Poda2i su dobi.eni kori>0enje, s%e2ijalne kons/ruk2ije -a i-.odjenje o%i/a s,i2anja %o %uko/ini a %rika-ani su /abelarno i $raBiki! U /oku o%i/a i in/er%re/a2ije %oda/aka %osebna %anja se obra0ala na deBinisanju .r>ni1 i %osebno re-idualni1 .rednos/i %ara,er/ara s,i2anja! U /abela,a @3 C3 "3 D i # %o,enu/e s/udije da/ je %rika- u/.rdjeni1 .r>ni1 i re-idualni1 .rednos/i %ara,e/ara s,i- 2anja! Anjeni2a da je -a s.aku .rs/u s/ene is%i/ano %o osa, re%re-ena/a3 da je ,e/oda od$o.araju0a i da je is%i/i.anje i-.r>eno korek/no3 daje %ou-danos/ u/.rdjeni1 .rednos/i %ara,e- /ara s,i2anja /e se u %rojek/o.anju o.i %ara,e/ri ,o$u koris/i/i kao .rlo %ou-dani! Moe se -akljui/i i /o da do sada os/.areni %ara,e/ri ko%a kao i us.ojeni %ara,e/ri -a %rojek/o.anje u 4Do%- unsko, rudarsko, %rojek/u %o.r>inske eks%loa/a2ije lei>/a rude bakra do ko/se 9@4 i,aju -ado.olja.aju0u si$urnos/! U Do%unsko, rudarsko, %rojek/u %o.r>inske eks%loa- /a2ije lei>/a rude bakra Majdan%ek do ko/e 9@ us.ojene su sled- e0e $eneralne kosine ko%a K/abela br! @! !0<!F!

5abela br! @! !0<! 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 .rs/a s/ena $eneralna kosina ko%a KJ F 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 4A4 K$najsF <C3<? 4B4 K>krilja23 Bili/F <0300 4)4 Kande-i/F <"3 0 4D4 KkrenjaIkF ?93<? 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 U 5e1nikoj %ri%re,i Po.r>insko$ ko%a RBM-a se redo.no .odi

e.iden2ija o os/.areni, %ara,e/ri,a ko%a! &s/.areni ele,en/i %re,a .rs/a,a s/ena3 a koji su se u %raksi /oko, du$o$odi>nje$ rada %oka-ali kao -ado.olja.aju0i3 su da/i u /abeli br! @! !0?! 5abela br! @! !0?! 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 radna sredina Para,e/ar 666666666666666666666666 A B ) D 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 Radni u$ao e/ae Ks/e%enF "@ "@ "@ "@ Za.r>ni u$ao e/ae Ks/e%enF C@ ?< @C "< Za.r>ni u$ao kosine ko%a Ks/e%enF <C <0 <" ?9 Min! radna >irina e/ane ra.ni K,F @D @D @D @D Zona ,o$! obru>a.anja e/ae K,F < 9 C Min! -a.r>! >irina e/a! ra.ni K,F # 99 @ < ;irina /rans%or/ni1 %u/e.a K,F 99 < 9@ 90 66666666666666666666666666666666666666666666666666666

U-i,aju0i u ob-ir s.a na%red i-ne/a ra-,a/ranja i iskus/.a koja /re/iraju s/abilnos/ kosina3 us.ojena je u U%u- /s/.u -a rad na Juno, re.iru u -oni (A)-a is%od ni.oa + "0, $e- neralna kosina ko%a XP C+ . <.*.;. "isina eta9a

Prema /svojenoj te:nolo1iji / dosadanjem rad/ ot( kopavanje na Povrinskom kop/ J/9no1 revira se vri / eta9ama vi( sine od po *< m. Prema tome i / Up/tstv/ za rad na J/9nom revir/ / zoni &A'(a ispod nivoa )*+,m 4i3e /svojeno otkopavanje sa eta9( ama od po :P*<m. <.;. Elementi eta9a povrinsko1 kopa

Polazni podaci za prora6/n elemenata eta9a s/ /svojena 1eneralna kosina kopa od X P C+ i visina eta9e od *<m.

<.;.*.

Korak eta9e 8l/8

#va veli6ina predstavlja z4ir irine radne kosine eta9e- irine zone mo1/3e1 o4r/avanja i si1/rnosne irine eta9ne ravni BPrilo1 4r. <.,*.E : *< l/ P HHHHHHHH P HHHHHHHHH P *0-0* m t1 X t1 C+ 1deje2

: P *< m ( Usvojerna visina eta9e X P C+ ( 7eneralna kosina kopa Radi lake 1ra@i6ke interpretaija /svaja se korak eta9e l/ P ;,-, m.

<.;.;. Radni /1ao kosine eta9e 8Xr8 Radni /1ao kosine eta9e zavisi od vie @aktora kao na primer2 ?izi6ko me:ani6ki: karakteristika stenski: masa- visi( ne eta9a- na1i4a minski: 4/otina i primene /tovrne me:annizaci( je. !matra se iz isk/stva da se za konkretne /slove mo9e za radni /1ao kosine eta9a /zeti /1ao 4/enja odnosno X r P +< BPrilo1 4r. <.,*.E.

<.;.C. >irina radne kosine eta9e 8lr8 >irina kosine eta9e BPrilo1 4r. <.,*.E je / @/nkciji od visine i na1i4a radne kosine eta9a i iznosi2 : *< lr P HHHHHHH P HHHHHHHHH P D-, m t1 Xr t1 +<

<.;.D. >irina eta9ne reavni pri radnoj kosini eta9e #va veli6ina predstavlja radn/ irin/ eta9ne rav( ni odnosno irin/ eta9ne ravni / vremen/ dok jo nije po6elo o4( r/avanje iz zone mo1/3e1 o4r/avanja BPrilo1 4r. <.,*.E. le P l/ ( lr P ;, ( D P *K m

<.;.<. U1ao sta4ilno1 dr9anja eta9e 8Xs8 i /1ao prirodno1 o4r/eno1 materijala 8Xp8

dr9anja

Radni /1ao kosine eta9a je odredjen na1i4om 4/e( nja- odnosno za meke stene to je /1ao koji eta9a do4ije pri za( vretk/ /tovara. Posle kra3e1 ili d/9e1 stajanja BPrilo1 4r. <.,*.E /sled razli6iti: @aktora dolazi do raspadanja stena- osi( panja i klizanja iz 4loka mo1/3e1 o4r/avanja. Materijal se depo( n/je na eta9noj ravni. Nakon izvesno1 vremena koje mo9e 4iti vrlo razli6ito ovaj se proces sta4iliz/je. Radna kosina eta9e za/zme /1ao sta4ilno1 dr9anja a o4r/eni materijal /1ao prirodno1 dr9a( nja o4r/eno1 materijala. Prema tome kako s/ se ponaale sli6ne stene na Majdanpe6kim povrinskim kopovima smatra se da se /1ao sta4ilno1 dr9anja eta9e kre3e oko <K a /1ao prirodno1 dr9anja o4r/eno1 materijala oko CG .

<.;.K. $ona mo1/3e1 o4r/avanja 8lo8 $ona mo1/3e1 o4r/avanja BPrilo1 4r. <.,*.E je de@inis( ana radnim /1lom- /1lom sta4ilno1 dr9anja i visinom eta9a. $a /s( vojeni radni /1ao X r P +< /1ao sta4ilno1 dr9anja eta9a Xs P <K i visin/ eta9a od : P *<m zona mo1/3e1 o4r/avanja iznosi2 lo P : M Bct1 Xs ( ct1 XrE P *< M Bct1 <K ( ct1 +< E lo P K-* m

<.;.+. Potre4na irina eta9ne ravni za deponovanje o4r/eno1 materijala 8lm8 Povrina 4loka mo1/3e1 o4r/avanja 8!8 BPrilo1 4r. <.,*.E je de@inisana radnom kosinom- kosinom sta4ilno1 dr9anja i visinom eta9e i ona iznosi2 :; *<; ! P HHHH M Bct1 Xs ( ct1 XrE P HHHH M Bct1 <K ( ct1 +< E ; ; ! P D<-+D m; Kako je napred re6eno- raspadn/ta stena iz 4loka mo1/( 3e1 o4r/avanja se depon/je na eta9noj ravni preko no9ice eta9e. Potre4na irina eta9ne ravni za deponovanje ovo1 materijala izn( osi2 HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A ; M ! M Kr lm P A HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A Bsin XpE; Y sin Xp M cos Xp ) HHHHHHHHHHHHHHH t1 BXs ( XpE 1de je2 ! P D<-+D m; ( Povrina 4loka mo1/3e1 o4r/avanja Kr P *-D< ( Koe@icijent rastresitosti o4r/eno1 materijala. Xp P CG ( U1ao prirodno1 dr9anja o4r/eno1 materijala. Xs P <K ( U1ao sta4ilno1 dr9anja kosine eta9e. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A ; M D<-+D M *.D< lm P A HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH A Bsin CGE; Y sin CG M cos CG ) HHHHHHHHHHHHHHH t1 B<K ( CGE lm P 0 m <.;.G. >irina si1/rnosne eta9ne ravni 8ls8

Prema /svojenoj 1eneralnoj kosini kopa- /1l/ st( a4ilno1 dr9anja eta9e i visini eta9e BPrilo1 4r. <.,*.E irina eta9ne ravni iznosi2 ls P l/ ( lr ( lo P ;, ( D ( K-* P 0-0 m 1de je2 l/ P ;,-, m ( Korak eta9e. lr P D-, m ( >irina radne kosine eta9e. lo P K-* m ( >irina zone mo1/3e1 o4r/avanja. Kako je prema pred:odnoj ta6ki potre4na irina et( a9ne ravni za deponovanje o4r/eno1 materijala lm P 0 m to sra6/( nata irina eta9ne ravni od l s P 0-0 m zadovoljva.

<.;.0. Elementi p/ta 7lavni transportni p/tevi iznad nivoa )*+,m 3e 4iti dvosmerni sa dve kolovozne trake. P/tevi po radnim eta9ama 3e takodje 4iti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Kona6ni p/t )*+,A )*;< po zapadnoj srani 3e 4iti dvosmeran sa jednom kolovoznom trakom. Maksimalni /spon- odnosno pad 1lavni: transport( ni: p/teva je 0 T. >irina dvosmerno1 p/ta sa dve kolovozne trake BPrilo1 4r. <.,;.E iznosi2 >dve P lo ) l4 ) ;D ) ld ) lk ) n >dve P K-* ) ;-, ) ; M +-, ) *-, ) ;-, ) ,-D P ;<-< m 1de je2 ( lo P K-* m ( >irina zone mo1/3e1 o4r/avanja ( l4 P ;-, m ( >irina zatitne 4erme ( D P +-, m ( Maksimalna irina vozila ( d P *-, m ( !lo4odna irina p/ta za mimoila9enje vozila ( lk P ;-, m ( >irina kanala ( n P ,-D m ( #stojanje no9ice eta9e od ivice kanala >irina p/ta sa jednom kolovoznom trakom BPrilo1 4r. <.,C.E iznosi2 >jed P lo ) l4 ) d4 ) D ) dk ) lk ) n >jed P K-* ) * ) * ) + ) * ) *-< ) ,-D P *G m 1de je2 ( d4 P *m ( Rastojanje izmedj/ kolovozne trake i zatitne ( dk P *m Rastojanje izmedj/ kolovozne trake i kanala. ( lk P *-< m >irina kanala.

4erme.

Napred prora6/nati i /svojeni 1lavni paramatri ko( pa i eta9a / okvir/ po1lavlja <. ovo1 Up/tstva dati s/ / ta4eli 4r. <.;.,;. a4ela 4r. <.;.,;.

HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH element vrednost HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "isina eta9e 8:8BmE *< Korak eta9e l/ BmE ;, Radni /1ao kosine eta9e 8Xr8B E +< Radna irina kosine eta9e 8lr8BmE D U1ao sta4il. dr9. kos. eta9e 8Xs8B E <K $ona mo1. o4r/avanja kosine 8lo8BmE K-* U1ao prir.dr9. o4r/. mater. 8Xp8B E CG Min. radna irina. eta9. ravni 8le8BmE *K Potre4na irina eta9. ravni za zadr9. o4r/eno1 materijala 8lm8BmE 0-, $avr. irina eta9. ravni 8ls8BmE 0-0 Min. irina p/teva sa dve kolovoz. trake 8>;8BmE ;<-< Min. irina p/teva sa jednom kolovoz. trakom 8>*8BmE *G-, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

K.,.

RE$ER"E RUDE

K.*. 7eoloke rezerve Konstr/kcija kopa- prilo1 4r. <.,D- i o4ra6/n 1eo( loki: rezervi za za:vat &A' ispod nivoa )*+,m s/ vreni na sit/( acionom plan/ na stanje ;,.,K.*000. 1odine. Koli6ina r/de je data po eta9ama / ta4eli 4r. K.,*. 7eoloke rezerve r/de / zoni &A'(a a4ela 4r. K.,*. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Eta9a R/da BtE HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH *<< D*,.,,, *D, C+,.,,, *;< *0,.,,, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH U k / p n o2 0+,.,,,

K.;. Eksploatacione rezerve Kako je napred re6eno otkopavanje se vri / sre( dini r/dno1 tela koje nema proslojke jalovine i dajkove te ne3e 4iti eksploatacioni: 1/4itaka ni osiromaenja. Jalovina je 4ez( na6ajna i predstavlja vla9n/ i 4latnjav/ r/d/ koja nemo9e da se preradi i pridoao materijal sa vii: eta9a. Prema tome- / ovom sl/6aj/ eksploatacione rezerve 3e 4iti jednake 1eolokim rezer( vama a prikazane s/ / ta4eli 4r. K.,;. Eksploatacione rezerve r/de / zoni &A'(a a4ela 4r. K.,;. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

Eta9a R/da BtE HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH *<< D*,.,,, *D, C+,.,,, *;< *0,.,,, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH U k / p n o2 0+,.,,,

+.,.

DINAMIKA # K#PA"ANJA

Iz ta6ke K.;. ta4ela 4r. K.,;. se vidi da /k/pne eksploatacione rezerve na ovom del/ kopa iznose 0+,.,,, t. Prema izmeni 1odinje1 plana predvidjeno je da se sa J/9no1 revira iz zone &A'(a daje po ;,,.,,, t mese6no. Iz pred:odno1 proizilazi dinamika otkopavanja data / ta4eli +.,*. Dinamika otkopavanja zone &A'(a a4ela 4r. +.,*. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Period R/da BtE HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH ;,.(C,. J/n +,.,,, J/l ;,,.,,, Av1/st ;,,.,,, !eptem4ar ;,,.,,, #kto4ar ;,,.,,, Novem4ar *,,.,,, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH U k / p n o2 0+,.,,,

G.,.

E&N#=#7IJA # K#PA"ANJA

G.*.,. BU>ENJE B/enje minski: 4/otina za primarno miniranje vr( i3e se 4/ilicom BE(D<R interne oznake BE(+ slede3i: 1lavni: ka( rakteristika2 ( Pre6nik 4/otine ;;0 mm ( D/9ina 4/a3e ipke 0-0G m ( Broj ipki / ma1acin/ * kom. ( Maksimalna d/4ina 4/enja *0 m ( Mo1/3nost 4/enja pod /1lom od , ( 0, #stale karakteistike s/ date / prospekt/ prilo1 4r. G.,*. Na osnov/ dosadanje1 rada ovi: 4/ilica ostvarene 4rzine 4/enja / najzast/pljenijim stenama s/ slede3e2

a4ela 4r. G.*.,*. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "rsta stene BE(D<R BmAe@.:E HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Andezit *D Kre6njak ** R/da *;-< HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH #stvarena 1eometrija 4/enja je zavisna od vrste stenske mase i za pojedine vrste stena data je / ta4eli2 a4ela 4r. G.*.,;. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH BE(D<R "rsta stene HHHHHHHHHHHHH a BmE V BmE HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Andezit + K Kre6njak K < 7najs G + R/da + K HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH 7de je2 a ( Rastojanje izmedj/ 4/otina BmE V ( =inija najmanje1 otpora BmE

G.*.*. Kapacitet 4/ilica !menski kapacitet2 Z! P v M G M Kr M Ke@ M [ 7de je2 v ( Brzina 4/enja / r/di. Kr ( Koe@icijent raspolo9ivosti 4/ilice Ke@ ( Iskori3enje radno1 vremena. [ ( U6inak BtAmE. Z! P *;-< M G M ,-K M ,-K< M *C, P <.,+, tAsm. Dnevni kapacitet2 Poto se rad odvija / tri smene dnevni kapacitet 3e 4iti2 ZD P Z! M C P <.,+, M C P *<.;*, tAdan

Mese6ni kapacitet je2 $a C, dana rada mese6no kapacitet 3e 4iti2 ZM P ZD M C, P *<.;*, M C, P D<K.C,, tAmes. 7odinji kapacitet je2 Poto se / r/dnik/ radi CK< dana 1odinje- 1odi( nji kapacitet 3e 4iti2 Z7 P ZD M CK< P <.<<*.K<, tA1od. Prema /svojenom plan/ otkopavanje na ovom radili( t/ 3e se vriti sa maksimalno ;,,.,,, tAmes. to je daleko ispod mese6no1 kapaciteta za 4/ilic/ tipa BED<R. ( Dnevno tre4a iz4/iti maksimalno2 ZMD +.,,, lD P HHHHHH P HHHHHHHHHH \ <D m U *C, 1de je2 ZMD P +.,,, t ( Maksimalna dnevna proizvodnja U P *G, tAmR ( U6inak 4/otine ( Mese6no tre4a iz4/iti maksimalno2 ZMM ;,,.,,, lM P HHHHHH P HHHHHHHHHH \ *.<CG-< m U *C, 1de je2 ZMM P ;,,.,,, t ( Maksimalna mese6na proizvodnja U P *C, tAmR ( U6inak 4/otine

( U tok/ dana tre4a iz4/iti2 lD <D NBD P HHHHH P HHHHHH \ C-*+ 4/otina =& *+ 1de je2 =& P *+ m ( d/4ina jedne 4/otine sa pro4/enjem. Ako se na 4/enj/ /svoji takav na6in rada da se 4/e( nje vri / dr/1oj i tre3oj smeni a / prvoj odr9avanje 4/ilice i vreme miniranja- potre4an smenski /6inak 4/ilice 4i 4io2 lD <D

l! P HHHH P HHHHHHH P ;+ mAsm. Ns ; 1de je2 lD P <D m ( Potre4an dnevni /6inak 4/ilice N! P ; smene ( Dnevni 4roj smena za 4/enje

Potre4no mese6no e@ektivno vreme je2 lM *.<CG-< :E? P HHHHHHHH P HHHHHHHHHHH P *;C B:E v: *;-< 1de je2 lM P *<CG-< BmE ( Mese6na d/9ina 4/otina v: P *;-< BmAe@.:E ( Brzina 4/enja / r/di Potre4no mese6no raspolo9ivo vreme je2 :E? *;C :RM P HHHHHH P HHHHHHHHHH P *D< B:E kR ,-G< 1de je2 :E? P D.;CG B:E ( Potre4no e@ektivno vreme kR P ,-G< ( Koe@icijent iskori3enja raspolo9ivo1 radno1 vremena. $a 4/enje eta9ni: pra1ova i 4lokova ve3i: 1a4a( rita 3e 4iti /potre4ljena 4/ilica za sek/ndarno 4/enje.

G.;.,. #PR#BA"ANJE #va operacija predstavlja /zimanje reprezentativno1 de( la na4/eno1 materijala iz 4/otina primarno1 4/enja. Materijal o4raditi / la4oratoriji. Do4ivene rez/ltat evidentirati a na os( nov/ nji: /smeravati radove.

G.C.,.

MINIRANJE

Miniranje minski: 4/otina na povrinskim kopovima !everno1 i J/9no1 revira RBM(a se vri prema 8Dop/nskom r/darskom projekt/ primene AN(?# i

!=UR] eksploziva na povrinskom kop/ RBM(a8 i 8Dop/nskom r/darskom projekt/ o primeni em/lzioni: eksp( loziva p/mpano1 tipa detolit(PE i detolit(PEM na povrinskim kop( ovima RBM(a8. Dinamikom otkopavanja r/de na povrinskom kop/ do kraja *000. 1odine predvidjeno je otkopavanje r/dni: eta9a *<<- *D, i *;< koje s/ / neposrednoj 4lizini i ispod klizita. e:nol( oka @aza / otkopavanj/ koja najvie ima /ticaj na sta4ilnost klizita je 4/enje i miniranje- pose4no miniranje. Miniranjem se iz eksplozivni: materija oslo4adja velika koli6ina ener1ije koja / veoma kratkom vremenskom interval/ ispoljava o1romn/ sna( 1/. jedan deo oslo4odjene ener1ije iskoristi se za razaranje ste( nske mase a dr/1i deo se / vid/ elasti6ni: seizmi6ki: talasa 1/4i / stenskom masiv/. U cilj/ smanjenja seizmi6ki: e@ekata a istovremeno 4olje1 iskori3enja ener1ije eksploziva za /sitnjavanje stenske mase potre4no je to optimalnije odreddditi parametre 4/a6ko mi( nerski: radova. Uticaj seizmi6ko1 dejstva miniranja koje /slovlja( va masovno miniranje na povrinskom kop/ na okolne ind/strijske o4jekte i /r4ano naselje 1rada ispitan je do sada / vie navrata a najnovije i za sada njapo/zdanije o4avljeno je *0G,. 1odine i *0G;. 1odine od strane 7eo@izi6ko1 zavoda i R/darsko1 instit/ta iz Beo1rada. Koriste3i nji:ova merenja i istra9ivanja kao i isk/( stveno /svoji3e se parametri za o4avljanje 4/a6ko minerski: rad( ova na pomen/tim eta9ama.

G.C.*. Parametri 4/a6ko minerski: radova G.C.;. #tvaranja eta9e *<< Eta9a *<< 4i3e otvorena /sekom- prilo1 4r. G.,C. Parametri 4/a6ko minerski: radova s/ dati / ta4eli G.C.,*.

PARAME RI BU>AIK# MINER!KI& RAD#"A a4ela 4r. G.C.,*. HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Broj Broj D/4ina Rastoj. Rastoj. Usmerenje Koli6ina Eksploz.po Interval Broj red./ 4/ot./ 4/ot./ izmedj/ izmedj/ 4/otine eksploz. interval/ /spore( serije seriji seriji seriji redova 4/otina po seriji /sporenja nja Bkom.E Bkom.E BmE BmE Bk1E Bk1E BmsecE HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH * + DD G < < Prvi red !(J- ostali J(! D.D,, C,, <, ; K D+ G < < J(! paral.osi /seka D.+,, C<, <, C D C+ 0F*, < < J(! paral.osi /seka D.G,, C<, <, D D C+ *,F**F*; <FK <FK J(! paral.osi /seka D.0,, C<, <, < C ;+ *;F*CF*D K K J(! paral.osi /seka <.,,, D,, <, K C ;0 *DF*< K K J(! paral.osi /seka <.,,, D,, <, + ; ;, *<F*K K K J(! paral.osi /seka <.,,, D,, <, G ; ;, *K K K J(! paral.osi /seka <.,,, D,, <, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

Poe/ak useka o/.aranja su /ake A i B na ni.ou + CD,! 5aka A sa koordina/a,a TI #!?@C i LI "?!C@< i /aka B sa koorBina/a,a TI #!?@C i LI "?!C"D! Kraj useka o/.aranja su /a- ke ) i D na ni.ou + @?, sa koordina/a,a )KTI #!<09U LI"?!C<@F i /aka DKTI #!9#CU LI"?!CD0F! Usek o/.aranja je %rika-an na %ri- lo$u br!

D!0<! Minske bu>o/ine 0e bi/i %aralelne osi useka sa us- ,erenje, bu>o/ina u %r.o, redu serije se.er-ju$ dok us,erenje os/ali1 bu>o/ina kod s.i1 osa, serija 0e bi/i %riblino ju$-se.- er! Bu>o/ine 0e bi/i bu>ene %od u$lo, od "@ sa dubina,a koje su da/e u %rilo$u br! D!09! i /abeli br! D!<!0 ! Miniranje useka 0e se i-.r>i/i u osa, serija %o redosledu kako je da/o u %rilo$u br! D!09! i /abeli D!<!0 ! Po- >/o se oekuje da 0e bu>o/ine bi/i o.odnjene %unjenje ,inski1 bu- >o/ina 0e se .r>i/i ,e1ani-o.ano Majdani/o,- 0 i De/oli/o, PE i /o koliina,a koje su da/e u /abeli br! D!<!0 ! sa ,aksi,alni, koliina,a %o bu>o/ini od ?00 k$! Ini2iranje eks%lo-i.a 0e se .r- >i/i bus/eri,a od <C0 $r! Za bu>o/ine dubine do < , ini2iranje 0e se .r>i/i sa jedni, bus/ero, sa dna bu>o/ine! Za dubine bu>o/- ina %reko < , ini2iranje 0e se .r>i/i sa d.a bus/era i /o oba sa dna!

D!<!<!

&/.aranje e/ae ?0

&/.aranje e/ae ?03 %rilo$ br! D!0?3 0e bi/i del- i,ino u useku a deli,ino u -aseku! Poe/ak useka o/.aranja su /ake ) i E na ni.ou + @?,! 5aka ) sa koordina/a,a TI #!<09 i LI"?!C<@ i /aka E sa koorBina/a,a TI #!9#D i LI"?!CC0! Kraj o/- .aranja su /ake = i 7 na ni.ou + <#, sa koordina/a,a =KTI #! <#U LI"?!C0<F i /aka 7KTI #! <9U LI"?!C<<F! Poda/ke -a o/.aranje ko- ris/i/i i- %rilo$a br! D!0?3 D!09! i /abele D!<!0 !

D!<!?!

&/.aranje e/ae 9@

&/.aranje e/ae 9@3 %rilo$ br! D!0@3 0e se i-.r- >i/i -aseko,! Poe/ak -aseka su /ake = i ( na ni.ou + <#,! 5aka = sa koordina/a,a TI #! <# i LI"?!C0< i /aka ( sa koorBina/a,a TI #! < i LI"?!C9D! Kraj o/.aranja su /ake I i J na ni.ou + 9? sa koordi- na/a,a IKTI D!#@CU LI"?!@D"F i /aka JKTI D!#@CU LI"?!C 0F! Poda/ke -a o/.aranje koris/i/i i- %rilo$a br! D!0@3 D!09! i /abele D!<!0 !

D!<!@!

Miniranje -a .isine e/aa od @,

&.o %o$la.lje obu1.a/a o/.orene e/ae $de je .is- ina e/aa @ ,! Zbo$ bli-ine $rada3 dubine ko%a i bli-ine kli-i- >/a ,iniranje 0e se .r>i/i s,anjeno, koliino, eks%lo-i.a od naj- .i>e @!000 k$ eks%lo-i.a %o seriji odnosno ?00 k$ eks%lo-i.a %o in/er.alu! Miniranje .r>i/i sa naj.i>e d.a reda bu>o/ina %o ser- iji! *erije sa d.a reda bu>o/ina u %r.o, redu /reba da i,aju C a u dru$o, @ bu>o/ina! Kada se ,inira jednoredna serija ona ,oe da i,a naj.i>e 9 bu>o/ina! Po>/o se oekuje da 0e bu>o/ine bi/i o.odnjene %u- njenje ,inski1 bu>o/ina 0e se .r>i/i ,e1ani-o.ano Majdani/o,- 0 i De/oli/o, PE i /o koliina,a koje su da/e u /abeli br! D!<!09! sa ,aksi,alni, koliina,a %o bu>o/ini od ?00 k$! Ini2iranje eks- %lo-i.a 0e se .r>i/i bus/eri,a od <C0 $r! Za bu>o/ine dubine do < , ini2iranje 0e se .r>i/i sa jedni, bus/ero, sa dna bu>o/ine! Za dubine bu>o/ina %reko < , ini2iranje

0e se .r>i/i sa d.a bus- /era i /o oba sa dna! Za bu>o/ine koje i,aju us,erenje u%ra.no na osu ko%a koliine eks%lo-i.a /reba s,anji/i -a 90 V! Da nebi do>lo do ne%red.idjeni1 %rekida ili %re,o>/enja unu/ar bu>o/ina ili i-,edju bu>o/ina u seriji a sa,i, /i, do>lo do neeljeni1 %o- sledi2a /reba -a ini2iranje i ak/i.iranje ,inski1 serija koris/i- /i sreds/.a %ri-na/i1 s.e/ski1 %roi-.odjaa koja su si$urna i %ro.erena!
Parametri 4/a6ko minerski: radova za otvoren/ eta9/ a4ela 4r. G.C.,; HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH Pre6nik 4/otine ;;0 mm HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH $a serij/ I red II red HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH "isina eta9e- & BmE *< *< *< U1ao 4/enja- X B E +< +< +< Rastoj.prvo1 reda od ivice- 4 BmE K ( ( Rastoj.izmedj/ 4/otina- a BmE + + ( Rastoj.izmedj/ redova- c BmE ( K ( Pro4/enje- lp BmE * * * D/4ina 4/otine- l4 BmE *K *K *K D/9ina st/4a eksp.p/njenja- =p BmE 0 0 0 Min.d/9ina za6epa- l6 BmE + + + Maks.kol.eksp.po 4/otini- Z4 Bk1E D,, D,, D,, Broj.4/otina / red/ K < ** Usmerenje 4/otine Upravno na 4erm/ MaO.koli6.eksp./ seriji Bk1E <.,,, MaO.kol.ekspl.po interv Bk1E D,, D,, D,, Interval /sporenja BmsE <, <, <, "rsta stensko1 materijala andezit andezit andezit Broj 1r/pe / seriji K < ** "reme traj.eksplozije BmsE ;<, ;<, <,, HHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH

D!?!0!

U5&'AR

!D!?! ! I-bor ,e1ani-a2ije Za u/o.ar s/ensko$ ,a/erijala na %o.r>inski, ko%- o.i,a RBM-a /renu/no je u uo%o/rebi slede0a u/o.arna ,e1ani-a2- ijaG ba$eri ka>ikari MARI&N D93 MARI&N # 3 MARI&N # II i BE <#@! Pored ba$era u u%o/rebi je i jedan u/o.ari.a :E5AUERNAU! Na delu ko%a u -oni (A)-a se nala-i ba$er M- D9 in/erne o-nake M-9! U ne%oserenoj bli-ini o.o$ radili>/a ne %os/oji nijedan dru- $i ba$er /e 0e se jedino %o,enu/i ba$er koris/i/i -a i-.odjenje rado.a! Po.re,eno3 -a %osebne rado.e3 0e bi/i kori>0en u/o.ari.a :E5AUERNAU! D!?!9! Proraun u/o.arni1 ka%a2i/e/a

Rad ba$era 0e se od.ija/i u d.a rei,a! U %r.o, rei,u ba$er 0e radi/i na o/.aranju e/ae! Radi0e se na i-radi useka o/.aranja ili koso$ %u/a o/.aranja u boku ko%a! U o.o, slu- aju ka%a2i/e/ ba$era3 -bo$ uslo.a rada3 0e bi/i daleko is%od

ek- s%loa/a2iono$ i %ro,enlji. u Bunk2iji od .isine serije! U %oe/ku rada na %u/u ili useku o/.aranja3 dok je .isina od,inirano$ ,a/e- rijala ,ala3 ka%a2i/e/ ba$era 0e bi/i dos/a ,ali! *a %o.e0a.anje, .isine od,inirano$ ,a/erijala ka%a2i/e/ ba$era 0e ras/i! Za rad u %r.o, rei,u rada %roraun eks%loa/a2i- oni1 ka%a2i/e/a ba$era i uskladji.anje u/o.arno /rans%or/ni1 ka- %a2i/e/a3 -bo$ rada u s%e2iBini, uslo.i,a3 ne0e bi/i .r>en! Re$- ulisanje ka%a2i/e/a ba$era i uskladji.anje u/o.arno - /rans%or/- ni1 ka%a2i/e/a 0e bi/i %re%u>/eno s,ensko, ruko.ods/.u da %re,a konkre/ni, uslo.i,a /o ini! U dru$o, rei,u ba$eri 0e radi/i na ra-radjeno, radili>/u %ri %unoj .isini e/ae! U o.o, rei,u ba$eri 0e os/.a- ri.a/i s.oj %uni eks%loa/a2ioni ka%a2i/e/!

D!?!9! ! Proraun u/o.arno$ ka%a2i/e/a ba$era MARI&N D9 5e1nike karak/eris/ike ba$era M- D9 su da/e u %rilo$u br! D!0C! - 5eore/ski ka%a2i/e/ &draa.a sa,o kons/ruk/i.ne karak/eris/ike ba$era i ra- una se %re,a obras2uG <!C00 W/1 I 66666666 Xb K,<Q1F 52/ $de je G n I 93? - Kons/ruk/i.no - raunski broj 2iklusa u ,inu/i 52/ - 5eore/sko .re,e /rajanja 2iklusa ba$era Xb I "3C ,< - 7eo,e/rjska -a%re,ina ka>ike ba$era <C00 W/ I 666666666 "3C I !0#? K,<Q1F 9@ -5e1niki ka%a2i/e/ Pored kons/ruk/i.ni1 karak/eris/ika ba$era /e1niki ka%a2i/e/ odraa.a jo> i u/i2aj Bi-iko ,e1aniki1 karak/eri- s/ika s/ena3 oblik i di,en-ije o/ko%a i rauna se %re,a obra- s2uG <!C00 M Xb M KW1 I 66666666666666666 K,<Q1F 52 M Kr $de jeG Xb I "3C ,< - 7eo,e/rijska -a%re,ina ka>ike ba$era

K- I 03D0 - KoeBi2ijen/ %unjenja ba$erske ka>ike Kr I 3?@ - KoeBi2ijen/ ras/resi/os/i ,a/erijala 52 I ?@ s - 're,e /rajanja 2iklusa -a da/e uslo.e rada! U o.o, sluaju uslo.i rada su .rlo /e>ki! Ba$er 0e dobar deo .re,ena %ro.es/i rade0i na use2i,a i -ase2i,a o/.aranja $de je >irina radno$ ela .rlo ,ala ;/o i-i-kuje .eliki radijus okre/anja3 .isina od,inirano$ ,a/erijala je ,ala3 radi0e se %o %adu3 -bo$ s,anjeno$ %robu>enja bu>o/ina es/o 0e se ja.lja/i i e/ani %ra$o.i! Aes/o 0e %ad useka ,ora/i naknadno da se do.odi u %lanirane $rani2e! I- s.e$a na%red i-ne/o$ re-ul/o.alo je o.ako .isoko us.ojeno .re,e -a 2iklus rada ba$era!

<!C00 M "3C M 0!D0 W1 I 6666666666666666666666 I <<@3? K,<Q1F ?@ M 3?@ odnosnoG W1 I <<@3? M H I <<@3? M 93" I #0@3C K/QeB!1F $de jeG H I 93" K/Q,<F - Za%re,inska /eina s/ensko$ ,a/erijala - Eks%loa/a2ioni ka%a2i/e/ Eks%loa/a2ioni ka%a2i/e/ %ored Bak/ora od u/i2aja na /e1niki ka%a2i/e/ odraa.a jo> i u/i2aj odra.anja i or$ani-a- 2ije rada! - *,enski ka%a2i/e/G Ws, I W1 M /s, M Kr M Ks $de jeG W1 - 5e1niki ka%a2i/e/ /s, - 're,e /rajanja s,ene Kr I 03C0 - KoeBi2ijen/ ras%oloi.os/i ba$era! Zbo$ is/ro>eodra.anje je dos/a o/eano /e je o.aj koeBi2ijen/ dos/a ni-ak! Ks - KoeBi2ijen/ iskori>0enja s,ensko$ .re,ena /s, - /%- - /%r D - 03@ Ks I 6666666666666666 I 666666666666 I 03D /s, D $de jeG /%- I <0 ,in! - 're,e %ri%re,no -a.r>ni1 o%era2ija /%r I C0 ,in! - 're,e %lanirani1 %rekida Kod,or3 %od,a-i.anjeF Ws, I #0@3C M D M 03C M 03D I <!@ D3C K/Qs,F nos/i ba$era

- Dne.ni ka%a2i/e/ Wd I Ws, M s K/QdanF $de jeG s - Broj s,ena u /oku dana Wd I <!@ D3C M < I 0!@@@3D K/QdanF - Meseni ka%a2i/e/ W, I Wd M d, $de jeG Dd I 0!@@@3D K/QdanF - Dne.ni ka%a2i/e/ d, I <0 KdanaF - Broj radni1 dana u /oku ,ese2a W, I 0!@@@3D M <0 I < C!C"? K/F I- na%red da/o$ %rorauna se .idi da je ,eseni eks%loa/a2ioni ka%a2i/e/ ba$era W, I < C!C"? / daleko .e0i od ,a- ksi,alno us.ojene %roi-.odnje sa da/o$ radili>/u koja i-nodi 900!000 /! Radi ra.no,ernos/i uku%no$ sadraja i s%e2iBinos/i koje %os/oje na da/o, radili>/u neo%1odno je rauna/i sa o%/i,al- ni, aso.ni, ka%a2i/e/o, -a us.ojenu %roi-.odnju koji i-nosiG WM 900!000 W& I 66666666666666 I 666666666666666 I CC 3? K/Q1F d, M 9? M ki <0 M 9? M 03?9 $de jeG WM I 900!000 / - Maksi,alna ,esena %roi-.odnja d, I <0 dana - Planirani broj dana -a rad u /oku ,ese2a ki I 03?9 - KoeBi2ijen/ iskori>0enja ,o$u0e$ .re,ena

D!@!0!

5RAN*P&R5 U ok.iru /rans%or/a /reba ra-liko.a/i d.a slua- jaG /rans%or/ rude i

/rans%or/ jalo.ine!

D!@! !

5rans%or/ jalo.ine

Po>/o se rado.i od.ijaju u sredini rudno$ /ela $de or- udnjenje i,a s.oj kon/inui/e/ i u ko,e ne,a %roslojaka3 ne /reba oeki.a/i .eliku koliinu jalo.ine! Jalo.ina je obru>eni ,a/eri- jal i- .i>i1 e/aa koji je de%ono.an na i.i2i e/ae i .laan i bla/nja.i ,a/erijal koji ne,oe da se %reradi! &.aj ,a/erijal 0e bi/i .oen na 5*- ili na

de%oniju!

D!@!9!

5rans%or/ rude

Ruda sa o.o$ radili>/a 0e bi/i /rans%or/o.ana do Pri,arno$ drobljenja! 5rans%or/ 0e se oba.lja/i ka,ionski! Za /rans%or/ 0e bi/i kori>0eni %os/oje0i ka,ioni!

D!@!<! Proraun ka,ionsko$ /rans%or/a i uskladji.anje u/o.arno ka%a2i/e/a

/rans%or/ni1

Ka%a2i/e/ /rans%or/a 0e bi/i %rorauna.an sa,o -a dru$i sluaj u/o.ara Kkada se radi na ra-radjeno, radili>/u i %ri %unoj .isini e/aeF! Uskladji.anje u/o.arno - /rans%or/ni1 ka%a2- i/e/a %ri o/.aranju e/ae i radu na u/o.aru jalo.ine 0e bi/i %re- %u>/eno s,ensko, ruko.ods/.u da %re,a konkre/ni, uslo.i,a /o i- ni! 5rans%or/ isko%ina na o.o, radili>/u 0e se .r>i/i di-- el-elek/rini, .o-ili,a /i%a EAB)& ,odel 4 (AU:PAK4 C<0 E! Karak- /eris/ike us.ojeni1 ka,iona su da/e na %rilo$u br! D!0"!

D!@!?! Proraun ka,ionsko$ /rans%or/a -a u/o.ar ba$ero, MARI&N D9 D!@!@! Pro.era i-bora u/o.arno /rans%or/ni1 sreds/a.a - Broj ka>ika ba$era -a u/o.ar jedno$ ka,iona rauna se 'k Kr. nk I 6666666666 M 666666 Xb M KKrb $de je G 'k I #< ,< - Za%re,ina kor%e ka,iona Xb I "3C ,< - 7eo,e/rijska -a%re,ina ka>ike ba$era K- I 03D0 - KoeBi2ijen/ -a%unjenos/i ka>ike ba$era Krb I 3?@ - KoeBi2ijen/ ras/resi/os/i ,a/erijala u ka>i2i ba$era! Kr. I 3@@ - KoeBi2ijen/ ras/resi/os/i ,a/erijala u kor%i .o-ila! #< 3?@ nk I 66666666666666 M 666666666 I "3C M 03D0 3@@ %o obras2uG

?3< Kka>ikaF

Za dalji %roraun se us.aja ? ka>ika ba$era %o .o-ilu! Po li/era/urni, %oda2i,a kao najra2ionalniji odnos se %redlae ? - "

-a1.a/a ba$era -a %unjenje jedno$ ka,iona! I- o.o- $a sledi da ba$er /i%a M - D9 ne -ado.olja.a /aj uslo.3 ,edju/i, kako se jedino on nala-i an o.o, delu ko%a a i -bo$ s%e2iBinos/i uslo.a o.aj ba$er naj.i>e od$o.ara /e se on i us.aja! - 5eina isko%ina u ka,ionu Xb M KWk I nk M 666666666666 M H K/F Krb $de jeG nk I ? - Broj ka>ika -a u/o.ar jedno$ .o-ila Xb I "3C ,< - 7eo,e/rijska -a%re,ina ka>ike ba$era K- I 03D0 - KoeBi2ijen/ -a%unjenos/i ka>ike ba$era Krb I 3?@ - KoeBi2ijen/ ras/resi/os/i ,a/erijala u ka>iki ba$era H I 93" /Q,< - Za%re,inska /eina ,a/erijala u ,asi.u "3C M 03D0 W. I ? M 666666666666666 M 93" I @# K/F 3?@ - 5rajanje 2iklusa u/o.ara 're,e u/o.ara ka,iona rauna se %re,a obras2uG /u I K/2 M nk + /%rFQC0 I K?@ M ? + 90F Q C0 I 03D ,in! $de jeG /2 - 're,e 2iklusa ka>ike ba$era -a da/e uslo.e rada nk - Po/reban broj ka>ika ba$era -a u/o.ar jedno$ .o-ila /%r - Po/rebno .re,e -a %arkiranje ka,iona -a u/o.ar - 're,e /rajanja /rans%or/no$ 2iklusa 5 I /u + /, + /i + /. K,in!F /u - .re,e u/o.ara 03D ,in! /, - 're,e ,ane.risanja 3@ ,in! /i - 're,e is/o.ara 3@ ,in! /. - 're,e .onje u oba %ra.2a K.re,e .onje jedno$ 2iklusa .o-ilaF! N a % o , e n aG Po>/o su radni uslo.i %riblino is/i -a s.e %red.idjene rado.e3 /rans%or/ni 2iklus3 odnosno ka%a2i/e/ .o-ila 0e se ,enja/i sa,o u Bunk2iji od duine /rans%or/ni1 %u/e.a 4s4! - 're,e jedno$ 2iklusa .onje .o-ilo, jeG s s s s <@ M s M C0 /. I 6666 + 6666 I 6666+ 6666 I 66666666666 K,in!F

.%

.%r

90

<00

$de jeG s - 5rans%or/na duina -a ak/uelno radili>/e .% I @ Kk,Q1F - Br-ina .onje %uno$ .o-ila .%r I 90 Kk,Q1F - Br-ina .onje %ra-no$ .o-ila Do %roseni1 br-ina %ra-ni1 i %uni1 .o-ila se do>lo raunski na osno.u ,ereni1 2iklusa! 5 I 03D + 3@ + 3@ + /. I <3D + /. K,in!F - Pro%raun broja ka,iona Maksi,alni broj ka,iona -a o%slui.anje ba$era rauna se i- odnosaG W1b N,aT I 6666666666 W1k M Kn $de jeG W1b I #0@3C K/QeB!1F - Eks%loa/a2ioni aso.ni ka%a2i/e/ ba$era W1k - Eks%loa/a2ioni aso.ni ka%a2i/e/ ka,iona -a odredjenu je u slede0oj /abeliF Kn I 03#9 - KoeBi2ijen/ nera.no,ernos/i rada Po/reban broj ka,iona -a us.ojenu %roi-.odnju i rela2ijuG W& N I 666666666 W1k M Kn $de jeG W& I CC 3? K/QeB!1F - Us.ojeni aso.ni ka%a2i/e/ ba$era %re,a ,eseno, %lanu %roi-.odnje ba$era W1k - Eks%loa/a2ioni aso.ni ka%a2i/e/ ka,iona -a odredjenu rela2iju Kda/ je u slede0oj /abeliF Kn I 03#9 - KoeBi2ijen/ nera.no,ernos/i rada 5abela br! #! !0 ! 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 *r!/ran! )iklus as!ka%a2 ,aT!broj! Po/reb!broj Ni.o duina .o-ila .o-ila .o-ila .o-ila 4l4 454 4W14 4N,aT4 4N4 Kk,!F K,in!F K/Q1Q.o-!F Kko,!F Kko,!F 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 @@Q "0 <3D ?03? 9<C3 ?3 C <!0? ?0Q @@ ?3 ?93@ 99?3@ ?3<D <390 9@Q ?0 ?3@ ?@3< 9 03C ?3C" <3? 666666666666666666666666666666666666666666666666666666 rela2iju Kda/

N a % o , e n aG U /abeli je da/ ,aksi,aln broj .o-ila koji ,oe o%slui/i o.aj ba$er i %o/reban broj .o-ila -a us.ojenu %ro- i-.odnju -a %ojedine e/ae! Zbo$ %o/rebe ra.no,ernos/i uku%no$ sadraja i -bo$ s%e2iBinos/i uslo.a u koji,a 0e se i-.odi/i rado.i %re%us/a se s,ensko, ruko.ods/.u da %re,a konkre/ni, uslo.i,a .r>i uskladji.anje u/o.arno-/rans%or/ni1 ka%a2i/e/a!

#!0!

&D'&DNJA'ANJE

&d.odnja.anje -one (A)-a 0e bi/i uklo%ljeno u .e0 %os/oje0i sis/e, od.odnja.anja Juno$ re.ira koji se i-.odi %re,a Do%unsko, rudarsko, %rojek/u od.odnja.anja Juno$ re.ira do ko/e + 9@,! Pri.re,ene .odosabirnike radi/i %re,a %o/rebi! Po -a.r>e- /ku o/ko%a.anja na e/ai @@ na se.erois/ono, delu is/e3 %rilo$ br! @!0?3 uradi/i s/alni .odosabirnik! I- o.o$ .odosabirnika .o- da 0e bi/i is%u,%a.ana u .odosabirnik na ni.ou + "#,! Po>/o je e/aa 9@ %od .odo, do ni.oa + <@3@,3 ne- o%1odno je da se .oda is%u,%a %re %oe/ka rado.a na o.oj e/ai! Po -a.r>e/ku i-.odjenja rado.a na E/!- 9@3 /akodje na se.erois/- ono, delu o.e e/ae uradi/i s/alni .odosabirnik! 'oda i- o.o$ .odosabirnika bi0e is%u,%a.ana u kanal na E/!- @@ koji, 0e .oda i0i ka se.eru do .odosabirnika! Za is%u,%a.anje .ode koris/i/i %os/oje0e %u,%e! U .re,e i-rade useka o/.aranja %osebnu %anju ob- ra/i/i na ,o$u0nos/ na$lo$ dolaska .oda od .eliki1 ki>a3 i- /o$ ra-lo$a je neo%1odno da se oko useka o/.aranja uradi kanal! Radi %ri1.a/anja %od-e,ni1 .oda3 %re,a %o/rebi3 u use2i,a radi/i %ri- .re,ene .odosabirnike!

"!0!

&P;5E I P&*EBNE MERE 8A;5I5E PRI RADU NA &5K&PA'ANJU :E8I;5A 4JU8NI RE'IR4 - 4(A)-a4 "! ! 5e1nika -a>/i/a

U 2ilju eli,inisanja >/e/ni1 u/i2aja radne sredine i o%asnos/i,a od %o.reda %ri kre/anju i ruko.anju ,e1ani-a2ijo, i %o/%une si$urnos/i s.ake Ba-e rada u /e1nolo>ko, %ro2esu o/ko%- a.anja rude i jalo.ine na Po.r>insko, ko%u 4Juni re.ir -ona (A) -a4 ,oraju se %ri,enji.a/i .ae0i -akoni3 %ra.ilni2i3 s/andardi i u%u/s/.a -a rad a %osebnoG Zakon o rudars/.u Zakon o -a>/i/i na radu Zakon o a>/i/i od %oara Zakon o a>/i/i i.o/ne sredine Pra.ilnik o /e1niki, nor,a/i.i,a -a %o.r>insku eks%loa/a2iju lei>/a ,ineralni1 siro.ina Pra.ilnik o /e1niki, nor,a/i.i,a %ri ruko.anju eks%lo-i.ni, sreds/.i,a i

,iniranju u rudars/.u Zakon o osno.a,a be-bednos/i saobra0aja na %u/e.i,a! 5akodje /rebaG M Da /e1noki ruko.odila2 u- sa$lasnos/ slube a>/i/e na radu u koliko dodje do %osebni1 okolnos/i i-da %is,ena u%u/s/.a o nainu rada! M Da ,e1ani-a2ijo, rukuju -a /o s/runo os%osobljena li2a3 M Da s.aka ,a>ina u %roi-.odnji i,a knji$u %ri,o%redaje od- nosno dne.nik rada u koji se u%isuje s/anje ,a>ine %re %oe/ka rada3 -a%aanja u /oku rada i s/anje ,a>ine na kraju s,ene! M Da se %re$led i o%ra.ka ,e1ani-a2ije .r>i %ri %o/%uno, -aus/a.ljanju is/e! M Me1ani-a2ija se ,ora odra.a/i is/oU nes,e bi/i %o %odu %rosu/o$ ulja i ,as/i3 %rola-i ,oraju bi/i slobodni i os.e/ljeni3 a s/e%eni>/a i %la/Bor,e ,oraju bi/i u is%ra.no, s/anju3 M Ne-a%osleni, li2i,a do-.oljen je %ris/u% na Ko%u sa,o u- odobrenje3 /e u /o, s,islu /reba na s.i, %rila-ni, ,es/i,a na $rani2i -one o%asnos/i %os/a.i/i /able u%o-orenja o -abrani %ri- s/u%a Ko%u3 M Po,eranje 'N-kable ili >le% kable .r>i/i raka,a ili od$o- .araju0i, elek/roruka.i2a,a!

"!9! :ina -a>/i/a U 2ilju o/klanjanja >/e/no$ u/i2aja radne sredine3 s%rea.anja %roBesionalni1 oboljenja i %o.reda radnika na radu3 kao %osledi2a -a%ra>enos/i3 kli,a/ski1 %rilika3buke3 .ibra2ije i dr! u 2ilju -a>/i/e /ela odnosno or$ana -a disanje3 slu1a3 oi- ju3 ruke i/d3 a u skladu sa -akonski, oba.e-a,a3 radni2i,a se da- ju lina -a>/i/na sreds/.a u -a.isnos/i od uslo.a rada3 s/e%ena o%asnos/i i >/e/nos/i na radno, ,es/u! 'rs/a3 rok /rajanja i nain kori>0enja lini1 sre- ds/a.a od s/rane radnika re$uli>u se in/erni, Pra.ilniko, o li- ni, -a>/i/ni, sreds/.i,a!

"!<! Pro/i.-%oarna -a>/i/a Za>/i/u od %oara re$ulisa/i in/erni, Pra.ilniko, %redu-e0a -a %ro/i.-%oarnu -a>/i/u u- ue>0e -a%osleni1 i obe-- bedjenje %o/rebni1 sreds/a.a i uredjaja -a s%rea.anje i $a>enje %oe/ni1 %oara! Za s.u ,e1ani-a2iju u ne%osrednoj %roi-.odnji3 koja radi na di-el $ori.o i ben-in kao i -a elek/ro ,a>ine %re- d.ide/i do.oljan broj %ro/i.-%oarni1 a%ara/a! *.i radni2i3 a %osebno ruko.ao2i ,e1ani-a2ije ,o- raju bi/i obueni i- -a>i/e od %oara a naroi/o o %ra.ilno, ak- /i.iranju %ro/i.-%oarni1 a%ara/a koji su %os/a.ljeni %o ,a>ina- ,a! *.akodne.no kon/rolisanje brojno$ s/anja i is%ra.- nos/i %ro/i.%oarni1 a%ara/a .r>e sa,i ruko.ao2i ,e1ani-a2ije3 a s.aki k.ar ili nedos/a/ak %rija.ljuju od$o.orni, li2i,a -a>/i/e od %oara ili ne%osredni, ruko.odio2i,a!

"!?! Mere -a>/i/e %ri bu>enju Bu>a je u oba.e-i da oba.i slede0eG M Po dolasku do bu>ili2e %re$leda.a s/anje e/ae na kojoj se nala-i bu>ili2a3 kao i s/anje nii1 i .i>i1 e/aa! M 5rai da se %la/o na bu>ili2i %ora.na3 u koliko -a /i, %o- s/oji %o/reba! M 'i-uelno .r>i %re$led donje$ s/roja bu>ili2e3 %osebno si- s/e,a -a %u/o.anje Klan2e3 rolne i dr!F i sis/e,a -a o/%ra>i.a- nje! M Po s/u%anju na bu>ili2u kon/roli>e ni.o ulja u reduk/ori,a i 1idraulino, sis/e,u3 is%ra.nos/ sis/e,a -a %u/o.anje3 is%ra.- nos/ ras1ladno$ sis/e,a3 is%ra.nos/ sis/e,a -a %od,a-i.anje3 s/a- nje ka/arke sa bu>a0i, %riboro, i dr! M Pri bu>enju %r.o$ reda ,inski1 bu>o/ina %re,a i.i2i e/ae3 bu>ili2u %os/a.lja /ako da njena dua osa bude %riblino nor,alna na i.i2u e/ae3 a 1idrauline s/o%e da se nala-e naj,anje na @ , od i.i2e e/ae! M Do.odi bu>ili2u u 1ori-on/alan %oloaj %ri ,ini,alnoj .i- sini! M Rei, bu>enja u ra-lii/i, s/enski, sredina,a %ode>a.a da se u.ek ide sa do-.oljeni, odnoso, ro/a2ije i oso.insko$ %ri/i- ska3 kako bi se dobio najbolji s/e%en %rodornos/i bu>a0e$ %ribo- ra! M Pre %oe/ka a i %o -a.r>e/ku bu>enja ,inske bu>o/ine %ro- .era.a is%ra.nos/ 4konusa4 bu>a0e krune i is/e is/i od nale%lje- no$ ,a/erijala! M Po -a.r>e/ku bu>enja ,inske bu>o/ine3 %ri .adjenju bu>a0i1 >i%ki i- bu>o/ine3 %us/i/i da se bu>a0e >i%ke okre0u3 .a-du1 ne iskljui.a/i3 jer se /i,e i-be$a.a ,o$u0nos/ -a-$la.lji.anja is- /i1 u bu>o/ini! M Podi$nu/i -a.ese -a %ra>inu i s%us/i/i bu>ili2u na $use- ni2e! M Radi %o.e0a.anja s/abilnos/i %riliko, kre/anja na us%onu3 /reba u.ek i0i -adnji, delo, bu>ili2e na%red! M 5akodje3 da bi se %o.e0ala s/abilnos/ %riliko, kre/anja na ni-brdi2i3 /reba u.ek i0i delo, bu>ili2e na%red3 M *a 4>le%4 kablo, ruko.a/i %alji.o3 nes,e da se .ue bu>- ili2o, i is/a se nes,e dra/i u .odi! M Na .i>e ,es/a na bu>ili2i ,ora bi/i obeleen broj3 a i %o- s/a.ljene /able o -abrani -adra.anja u radno, kru$u bu>ili2e! M Bu>a je oba.e-an da .odi e.iden/ni kar/on bu>ili2e3 M Za .re,e ,iniranja bu>ili2u /reba skloni/i na si$urno ,es- /o i okrenu/i je -adnji, delo, %re,a ,inskoj seriji! "!@! Mere -a>/i/e %ri ,iniranju Ruko.anje eks%lo-i.ni, sreds/.i,a i ,iniranje ,o$u .r>i/i s/runo-os%osobljena li2a! Poe/ak i -a.r>e/ak ,inerski1 rado.a ,oraju se %ra.o.re,eno obja.i/i %red.idjeni, %os/u%ko, i si$nalni, sreds/.i,a! 5able sa .re,enski, ras%oredo, ,iniranja i si$na- li,a -a oba.e>/a.anje o ,iniranju /reba %os/a.i/i na $la.ni, %ri- la-ni, %u/e.i,a Po.r>insko$ ko%a! U ,insko, %olju ,o$u se -adra/i li2a koja su an- $ao.ana na ,iniranju s.a os/ala li2a ,oraju se udalji/i i- ,in- sko$ %olja! 5akodje3 /reba .idno obelei/i ,insko %olje3 %o,eri/i 'N-kable i- ,insko$ %olja3 %rekon/rolisa/i udaljenos/ ,e1ani-a2i- je od ,inske serije i %redu-e/i dru$e ,ere -a si$urno ,iniranje! &d$o.orno li2e -a s.aku ,insku seriju %ra.i ski2u i na li2u ,es/a u/.rdjujeG

M Broj3 ras%ored i dubinu ,inski1 bu>o/ina3 M 'rs/u eks%lo-i.ni1 sreds/a.a3 %ribor i ala/ -a ,iniranje3 M 'rs/u sreds/a.a -a ini2iranje i %aljenje ,ina3 M Po/rebnu koliinu eks%lo-i.a -a s.aku ,insku bu>o/inu3 M Nain -ae%lji.anja ,inski1 bu>o/ina3 M Nain ini2iranja i redosled %aljenja i M Dru$o K o.odnjenos/ bu>o/ina i/d!F a s.e u 2ilju si$urno$ ,iniranja! Pri radu sa %ojani2a,a de/ona2ije Kbus/eri,aF /reba uradi/i slede0eG M &is/i/i ue>0e bu>o/ine3 a %osebno ukloni/i ili obru>i/i u bu>o/inu laba.e i .ise0e ko,ade s/enske ,ase3 M Ise0i de/oniraju0i >/a%in %o/rebne duine3 M 'ale, sa de/oniraju0i, >/a%ino, udalji/i od ,inske bu>o/ine3 M 'e-a/i %ojanike de/oniraju0i, >/a%ino, i is/e %alji.o s%u>/a/i u ,inske bu>o/ine3 ali /ako da kada su bu>o/ine su.e oni .ise na 03@, 3 a kada su ,okre na , od dna sa,e bu>o/ine3 M Kod sa,o$ %unjenja bu>o/ine3 .o-ilo sa eks%lo-i.no, s,e>o,3 -bo$ si$urnos/i3 /reba bi/i >/o .i>e udaljeno od bu>o/ine3 2re.o -a %unjenje nes,e bi/i %o.ijeno ili ukr>/eno i da se kod is/akanja s%us/i >/o .i>e u bu>o/inu kako bi se s,anjila .isina %adanja eks%lo-i.ne s,e>e! Pri %oja.i bilo kak.i1 ano,alija na ,inskoj seriji K eks%lo-i.noj s,e>i3 .o-ilu i dr! F rad /reba %rekinu/i dok se nas/ala ano,alija ne o/kloni! Za -a>/i/u radnika %ri sa,o, ak/i.iranju ,inske serije3 od le/e0i1 ko,ada s/ena .a-du>no$ udara3 ,oraju bi/i si- $urni %rirodni ili .e>/aki -akloni! Posle i-.r>eno$ ak/i.iranja ,inske serije3 radni2i koji su i-.r>ili %aljenje ,oraju os/a/i u -akloni,a s.e dok se nas/ali $aso.i i %ra>ina ne ra-rede i ne budu >/e/ni %o -dra.lje radnika! &s/ali, radni2i,a na radili>/u je do-.oljen %ris- /u% /ek %o>/o li2a koja su i-.r>ila %aljenje i-.r>e %re$led rad- ili>/a i kons/a/uju be-bedan nas/a.ak rado.a! Ako neko ,insko %unjenje nije ak/i.irano ili se u /o %osu,nja3 onda se u -aklonu ,ora saeka/i jo> naj,anje 90 ,in! Neeks%lodirano ,insko %unjenje %alila2 ,ina .idno obelea.a i %redu-i,a ,ere -a nje$o.o uni>/enje! & neak/i.irano, ,insko, %unjenju ,ora se .odi/i e.iden2ija u 4Knji-i -a/ajeni1 ,ina4 i /o sa o%iso, %oloaja ,in- ske bu>o/ine i naino, njeno$ ones%osoblja.anja ili uklanjanja! *.e dok se neeks%lodirana ,inska bu>o/ina ne uni>- /i3 ne s,eju se u bli-ini i-.odi/i bilo kak.i rado.i koji se ne odnose na uni>/a.anje is/e! Neeks%lodirane - -a/ajene ,ine s,eju se uni>/a.a/i %re,a u%u/s/.u o u%o/rebi i uni>/a.anju eks%lo-i.ni1 sreds/a.a! & s.ako, ,aso.no, ,iniranju ,ora se .odi/i dne.nik ,iniranja sa ski2o, ,insko$ %olja3 $eode/ski, %lano.i,a i $eolo>- ki, %roBili,a3 broje, ,inski1 bu>o/ina3 nji1o.o, uku%no, duino,3 .rs/o, i koliino, eks%lo-i.a %o bu>o/ina,a i s.a u/ro>ena eks%- lo-i.na sreds/.a odnosno /ana e.iden2ija u%o/rebjleno$ eks%lo-i.no$ ,a/erijala!

"!C! Mere -a>/i/e %ri u/o.aru

Ba$eris/a je od$o.oran -a k.ali/e/ rado.a %ri u/o- .aru odnosno -a ni.ele/u e/ane ra.ni3 si$uran rad ba$era i nje$- o.o redo.no s,ensko odra.anje! Ba$eris/a je u oba.e-i daG M Pra/i s/anje radne e/ae3 kao i s/anje nii1 i .i>i1 e/aa -bo$ si$urnos/i ba$era3 M Na %oe/ku s,ene3 .i-uelno %re$leda s/anje ka>ike3 /re$era ka/arke i uadiU %ro.eraU is%ra.nos/ sis/e,a -a %u/o.anje i okre/anje3 is%ra.nos/ koni2a3 is%ra.nos/ sis/e,a -a %od,a-i.anje i dr! i nakon u.era.anja u is%ra.nos/ ba$era -a rad %oinje sa rado,! M 5akodje na %oe/ku s,ene3 %re$leda i-.e>/aj ba$eris/e i%red1odne s,ene i unosi s.oja -a%aanja o radu ba$era /oko, s,ene! M Z.uni, si$nalo, obja.ljuje %oe/ak rada ba$era3 do%u>/a %arkiranje ka,iona -a u/o.ar kao i %ola-ak %uni1 ka,iona! M Is/resanje ,aa/erijala i- ka>ike u ka,ion .r>i sa naj,anje ,o$u0e .isine3 ali /ako da o/.oreno dno ka>ike ne udara u kor%u .o-ila! M Ka>iko, ba$era3 bilo ona %una ili %ra-na3 ne %rela-i i-nad kabine .o-ila! M Ne .r>i bono %o/iski.anje ka>iko, kod sklanjanja ne$abari/ni1 ko,ada s/enske ,ase3 ili is/e ra-bija ka>iko,3 kao i da ne .r>i s/resanje nale%ljeno$ ,a/erijala na ka>iku /r-anje, ili udaranje, dna ka>ike o kor%u .o-ila! M Ba$ero, radi %o %ora.na/oj e/ai3 a bilo koje kre/anje %u/o.anje s,e .r>i/i %o %ora.na/o, /erenu! M Kod %u/o.anja3 ka>iku %odi$ne naj,anje 3@ , i-nad -e,lje3 dok kod us%ona ka>iku okrene na-ad3 a kod %ada ka>iku okrene na%red! M Ba$ero, ne .ue 'N-kablu3 a i ne .r>i u/o.ar %reko is/e -bo$ ,o$u0e$ o>/e0enja! M *%us/i ka>iku ba$era na -e,lju %riliko, bilo kak.o$ %rekida rada ili -a .re,e o%ra.ke3 i>0enja i %od,a-i.anja! M Ba$ero, ne i-.odi rado.e -a koje nije %red.idjen! M Ne .r>i ko%anje ba$ero, na e/aa,a ija je .isina .e0a od ,aksi,alne .isine ko%anja3 kao i da ne radi ba$ero, u -ona,a skloni, kli-anju i obru>i.anju! Unu/ra>njos/ ba$era3 kao i radna -ona ba$era ,ora- ju bi/i do.oljno os.e/ljeni! Za .re,e ,iniranja ba$er se ,ora skloni/i na si$u- rno ,es/o i okrenu/i -adnji deo %re,a ,inskoj seriji! Na ba$eru ,ora bi/i .idno obeleen radni broj i %os/a.ljene /able o -abrani -adra.anja u radno, kru$u ba$era!

"!" Mere -a>/i/e %ri /rans%or/u Rudniki %u/e.i3 bilo da su s/alni ili %ri.re,eni3 koji slue -a /rans%or/ korisne ,ineralne siro.ine i jalo.ine od ,es/a o/ko%a.anja do is/o.arni1 ,es/a3 ,oraju i,a/i .rs/u %odlo- $u i da se s/alno odra.aju kako bi od$o.arali s.ojoj na,eni i -a1/e.i,a be-bednos/i saobra0aja! Rudniki %u/e.i na s%oljnoj i.i2i ,oraju i,a/i -a- >/i/ne %ojase.e od .rs/o$ ,a/erijala .isine ,in! ,3 radi s%re- a.anja %ada ka,iona ni- kosinu! Kod jednos,erni1 %u/e.a /e1niki ruko.odila2 ko%a duan je da %ro%i>e u%u/s/.o -a rad i rei, .onje ka,iona! U%u/s/.o %reda/i .o-ai,a u- %o/%is is/i1 o %redu-e/o, u%u/s/.u!

Kolo.o-na /raka rudniki1 %u/e.a /reba da bude u.ek ra.na i is/a! U su>ni, %eriodi,a kada na %u/e.i,a i,a %ra>- ine3 /reba i1 %rska/i .odo,3 dok u -i,sko, %eriodu %u/e.e /reba is/i/i od sne$a i leda3 a %osi%a/i i1 solju ili %esko, u 2ilju s%rea.anja -aledji.anja! */alni rudniki %u/e.i3 u 2ilju od.odnja.anja3 ,o- raju i,a/i na$ib u %o%reno, %reseku i .odo.odni kanal du unu/- ra>nje i.i2e %o i/a.oj duini! No0u %o ,a$li i dani,a sa in/en-i.ni, %ada.ina,a i .eja.i2o, -abranjeno je ukljui.anje u rad .o-ila -a neis%ra.- ni, s.e/li,a3 .e0 u /ak.i, uslo.i,a /reba dra/i u%aljena s.e/la kako %ri .onji /ako i %ri s/ajanju! Ka,ion se u/o.ara sa,o sa bone ili -adnje s/rane a -abranjuje se %renos ka>ike ba$era i-nad kabine ka,iona! Ka,ion ne /reba o%/ere0i.a/i i-nad do-.oljene $rani2e! 'o-a ka,iona duan je da se u.eri3 %re %oe/ka rada 3 u /e1niku is%ra.nos/ .o-ila -a rad! Nakon u/.rdji.anja /e1nike is%ra.nos/i ka,iona ,oe %oe/i sa rado,3 dok se neis%ra.ni, .o-ilo, ne s,e radi/i! 'o-a je duan i daG M */ar/o.anje i %ola-ak ka,iona obja.i -.uni, si$nalo,! M %os/a.ljanje ka,iona -a u/o.ar i odla-ak sa u/o.arno$ ,es/a .r>i /ek %o dobijanju si$nala od ba$eris/e! M br-inu .o-ila %rila$odi uslo.i,a %u/a >/o ,u o,o$u0a.a u.ek si$urnu kon/rolu nad .o-ilo,3 %ri e,u nes,e %rekorai/i %ro%isanu br-inu -a od$o.araju0u deoni2u %u/a! M *i$nalne i -a>/i/ne uredjaje3 os.e/ljenje3 s.e .rs/e koni2a i os/alo na ka,ionu u%o/rebi onako kako je %roi-.o- dja %ro%isao! M Pra-ni, .o-ilo, %ro%us/i %uno .o-ilo na bilo ko, delu /rans%or/no$ %u/a! 'o-au je -abranjenoG M Da na%us/i kabinu .o-ila s.e dok /raje u/o.ar ili is/o.ar3 ,o/or u radu! M da %odje ka,iono, %re ne$o >/o se ,a/erijal %o/%uno ne issanduka i kor%u %o/%uno ne s%u%/i u nor,alan %oloaj -a .onju! M Da %rela-i %reko .isokona%onski1 kablo.a koji nisu s%e2ida .ue kablo.e %od na%o,eno,! M Da .r>i kre/anje ka,iono, una-ad do ,es/a u/o.ara ili isduina,a .e0i, od <0 , i-u-e. %ri i-radi useka! M Da %arkira ka,ion na na$ib3 osi, %reko %o/rebe ako se kaobe-bedjuje -a sluaj nekon/rolisano$ kre/anja! M Da .r>i %re/i2anje .o-ila na s/a2ionarni, %u/e.i,a i-u-e. %i/anju ra-lii/i /i%o.i .o-ila3 M Da %ri .onji ni-brdo uba2i rui2u biraa ka,iona u neu/radi obe-bedji.anja .e0e br-ine kre/anja ka,iona! kao i dok je ki%a i- kor%e jalno -a>/i0eni ili /o.ara na

,ion %osebno kada su u ralan %oloaj

D!0! EK&:&7IJA

Ekolo>ka -a>/i/a okoline na ko%u Juni re.ir RBM-a obradji.ana je na ni.ou ra-ni1 s/udija i idejni1 %rojeka/a i /o sa as%eka/a ou.anja k.ali/e/a .oda3 .a-du1a i rekul/i.a2ije de- $radirani1 %o.r>ina -e,lji>/a! Ekolo>ka -a>/i/a reke Mali Pek od od%adni1 .oda sa rudnika i odla$ali>/a de/aljno je obradjena u Idejno-/e1nolo>- ko, %rojek/u -a>/i/e reke Mali P%ek od o/%adni1 .oda sa ko%o.a Juni i *e.erni re.ir i odla$ali>/a Bu$arski %o/ok! Na osno.u 1e,ijski1 i ,ikro-biolo>ki1 is%i/i.anja o/%adni1 .oda sa ko%o.a Ju>ni i *e.erni re.ir i odla$ali>/ Bu$ar- ski %o/ok3 koja su .r>ena u %eriodu A%ril S#@! $odine do A%rila S#C! $odine u/.rdjeni su -a$adji.ai reke Mali Pek3 u koju se %re,a kon2e%2iji od.odnja.anja oba ko%a is%u>/aju o/%adne .ode! I ako je reka %rolasko, kro- $rad .e0 -a$adjena i .an s.oje /re0e ka/e$orije rudnike .ode %re,a %ra.ilniku o o%asni, ,a/erija,a o .oda,a K*l! $lasnik *R* br! <"QD9!F sadre neis/o0e kao >/o su bakar3 2ink3 $.odje3 kad,iju,3 ,a$ne-iju,3 sulBa/e3 sus%endo.ane ,a/erije i dru$o u kon2en/ra2ija,a i-nad ,aksi,alno do-.olj- eni1 i is/e se %re is%u>/anja u .odo/ok ,oraju %reis/i/i! &.de se radi o is%u,%ani, .oda,a i- dubinski1 delo.a ko%o.a3 ,edju/i,3 kao -a$adji.a se ja.ljaju i .ode sa sli.ni1 %o.r>ina i-.an i i-a1.a/a ko%o.a i i- brdski1 delo.a ko%o.a! &.e .ode -bo$ kra/ko$ .re,ena kon/ak/a sa rudni, ,inerali,a ne sadre 1e,ijske ele,en/e kao -a$adji.ae i-nad MDK3 ali -a/o su ,ulje.i/e ob-iro, na /o da su bujia.e i sa .e0o, sna$o, erodo.anja! I- na%red na.edeno$ .idi se da /re/,an .oda %ri is%u,%a.anju u reku Mali %ek ,ora bi/i d.ojakG M 5e1nolo>ko 1e,ijski /re/,an -a is%u,%a.anje .ode i M od,ulji.anje $ra.i/a2ioni1 .oda i- brdsko$ dela ko%o.a! Ra-,a/raju0i na%red i-ne/u %roble,a/iku ,oe se re0i da ne %os/oji %osebna o%asnos/ %o eko sis/e, -bo$ koje bi se ,oralo %res/a/i sa rado,! *.i %roble,i oko -a$adji.anja 0e ,o- 0i da se re>a.aju u 1odu! Po>/o %os/oji .e0ina uradjeni1 %rojeka- /a nji1o.a reali-a2ija 0e se .r>i/i deo %o deo %re,a ono,e kako -a /o budu %ris/i-ala sreds/.a!

P&*EBNE MERE ZA;5I5E Kako %o,enu/o kli-i>/e %reds/a.lja %o/en2ijalnu o%asnos/ -a dalje i-.odjenje rado.a neo%1odno je %redu-e/i sle- de0e %osebne ,ere -a>/i/eG - */alno $eode/sko %ra0enje kli-i>/a na e/iri %roBila od s/rane 7eode/ske slube RBM-a i s/alno dos/a.ljanje i-.e>/aja o kre/anju o%aani1 /aaka /e1niko, ruko.odio2u Po.r>insko$ ko%a! - Priliko, ,iniranja ,aksi,alna koliina eks%lo-i.a %o in/er.alu us%orenja nes,e da %redje @00 k$! - *,ensko ruko.ods/.o duno je da u%o-na s.e radnike na radili>/u o %o/en2ijalnoj o%asnos/i /ako da i oni obra/e %anju i o bilo kak.i, %ro,ena,a i-.es/e s,ensko ruko.ods/.o! - *,ensko ruko.ods/.o je duno da naj,anje d.a %u/a u /oku s,ene a %o %o/rebi i

.i>e %u/a obidje -onu kli-i>/a! - Priliko, rada no0u i %ri s,anjenoj .idlji.os/i odredi/i si$na- lis/u koji 0e .i-uelno %ra/i/i %ona>anje -one kli-i>/a! U sluaju -a%aeni1 %ro,ena od,a1 oba.es/i/i s,ensko ruko.ods/.o! - U sluaju .e0i1 %o,eranja ,asa obus/a.i/i rad i ,e1ani-a2iju skloni/i na be-bedno ,es/o! Zbo$ s%e2iBinos/i %oslo.a i %o.e0ane o%asnos/i na o.o, radili>/u neo%1odna je s/roija kon/rola oba.ljanja rad- o.a! *,ensko ruko.ods/.o je duno da u /oku s,ene naj,anje d.a a %o %o/rebi i .i>e %u/a obidje o.o radili>/e! Po>/o se %riliko, i-rade useka o/.aranja ,iniranje .r>i u s/e>njenoj ili u deli,i0no s/e>njenoj sredini3 kako se ra- di na dnu ko%a3 kako %os/oji o%asnos/ od kli-i>/a i kako je $rad u ne%osrednoj bli-ini3 /o je neo%1odno %osebnu %anju %os.e/i/i o.oj /e1nolo>koj o%era2iji kako ne bi do>lo do .e0i1 %o/resa i neeljeni1 %osledi2a! &be-bedi/i uslo.e da se u/o.ar .o-ila .r>i sa le.e s/rane ba$era! 'o-ai ,oraju bi/i u%o-oreni na %osebne o%asnos/i na o.o, radili>/u! Pose.nu %anju obra0a/i na o%asnos/ od ,a/eri- jala i- .i>i1 e/aa! Po>/o %os/oji o%asnos/ od kli-i>/a i obru>a.anja ,a/erijala sa .i>i1 e/aa3 neo%1odno je da se sa .e0o, %anjo, %ra/i %ona>anje boko.a ko%a kako od s/rane i-.r>io2a rado.a /ako i od s/rane ne%osredni1 ruko.odio2a! Pri i-radi useka o/.aranja %re,a %o/rebi i-radji- .a/i %ri.re,ene .odosa.irnike i- koji1 bi se is%u,%a.ala .oda! U sluaju da se %rili. .ode ne bude ,o$ao sa.la- da/i %u,%a,a3 obus/a.i/i rad na o.o, radili>/u i ba$er i os/alu ,e1ani-a2iju i-.u0i na .i>u e/au! U koliko %riliko, i-rade useka o/.aranja bude %o/- rebno da ba$er ili neka dru$a ,a>ina bude due .re,e .an rada3 /reba je i-.u0i na .i>u e/au! U koliko bude %re/ila o%asnos/ od na$lo$ %rodora bilo %o.r>inski1 ili %od-e,ni1 .oda u usek o/.ranja3 ,e1ani-a- 2iju /reba i-.u0i na .i>u e/au! Da bi se -a>/i/io usek od %rodora %o.r>inski1 .oda oba.e-no oko useka o/.aranja uradi/i -a>/i/ni bede, i kanal! &be-bedi/i na%ajanje ba$era i %u,%i %reko d.a ne-- a.isna i-.ora kako bi se u sliaju o%asnos/i ba$er ,o$ao sklon- i/i! Pri i-radi useka o/.aranja /reba se %ridra.a/i s.i1 .ae0i1 %rojeka/a3 %lano.a3 u%u/s/a.a i %ro%isa! Zbo$ s%e2iBinos/i %oslo.a oko i-rde useka i -ase- ka o/.aranja .e0ina naredbi i u%u/s/a.a -a rad 0e %re,a konkre/- ni, uslo.i,a bi/i da.ana us,eno od s/rane o.la>0eni1 li2a!

DDD RUDNIK BAKRA MAJDANPEK Zajednike slube Broj III 0 !0"! ###! $od! Majdan%ek

N A R E D B A
ZA RAD NA JUN&M RE'IRU U Z&NI (A)-a I*P&D NI'&A + "0, Kako -a i-.odjenje rado.a u -oni (A)-a na Juno, re.iru is%od ni.oa + "0, ne %os/oji od$o.araju0a /e1nika doku,en/a2ija3 /o do i-rade is/e naredjuje, da se rado.i u o.oj -oni oba.ljaju %re,a 4U%u/s/.u -a rad na Juno, re.iru u -oni (A)-a is%od ni.oa + "0,4! Naredba s/u%a na sna$u od,a1!

ZAMENIK DIREK5&RA DDD RBM 66666666666666666666666666666666

Dr! Milorad 7ruji03 Di%l!in$!rud!