Tekstilna i koarska industrija

Industrijska revolucija je poela s tekstilnom industrijom. Osim usavravanja maina, najvie promena je donelo rastua upotreba vetakih vlakana: viskozne vetake svile, acetatnih, poliamidnih (najlon, perlon), poliakrilnih (orlon, dralon), poliesterskih (trevira, diolen, terilen) i polietilenskih sintetikih vlakana i nekih plastinih masa. etaka vlakna su dosta zamenila neka prirodna, kao to su lan, konoplja i vuna, manje pamuk. !roizvodni postupak se sastoji iz etiri osnovne "aze: predenje, tkanje, impre#niranje i bojenje, te izrada proizvoda. $azvijeno je %vertikalno povezivanje& svih "aza, plus kon"ekcijaska proizvodnja. Velika Britanija je bila du#o vremena vodei proizvo'a tekstilnih proizvoda, a najstariji re#ion tekstilne industrije je Lankair (vla(no podneblje po#odno za predenje i tkanje, dosta meke vode za pranje vune, u#alj, luke za uvoz pamuka u )iverpulu, vuna iz okoline, lan iz *kotske, obilje radne sna#e). +ru#o sredite je Glazgov u *kotskoj. Ostali evropski re#ioni tekstilne proizvodnje su: severna Francuska ()il,$ube, -urkuen, .lzas), Belgija u dolini reke /eze ( arviers) i okolina 0risela, Nemaka u !orurju (/inhen,1ladbah, upertal), !orajnje, itember#, 2aksonija (3emnic, )ajpci#) i oko 0odensko# jezera, eka u /oravskoj (0rno i 0eroun) i u 2udetima i *ljonsku4 vajcarska (/iteland), Italija ()ombardija sa /ilanom, !ijemont). 3asnije su nastali tekstilni centri u 3ataloniji, !oljskoj ()o', 5ambrov). U Rusiji su stari tekstilni centri /oskva, 2ankt !etersbur#, 6aroslav, Ivanovo, centralni re#ion. 7a osnovu dr(avnih peto#odinjih planova u doba 222$,a, otvarane su nove "abrike u podrujima proizvodnje pamuka (u 5akavkazju i u centralno,azijskim republikama (3azahstan, 8zbekistan, -urkmenistan, 3ir#izistan, -ad(ikistan)). -ekstilne "abrike su otvorene u -akentu, ()enjinakanu), 0arnaulu. U !" su krajem : III i poetkom :I:veka nastale tekstilne "abrike u ju(nom delu 7ove ;n#leske, 7ju 6orku i 9iladel"iji i na %9ol lain& (9all line < linija vodopada izm'u .palaa i atlantske obale) na istonom rubu !ijedmonta i u !riatlantskoj niziji. 9abrike su koristile brojne prednosti: vla(no podneblje, vodeni po#on reka, pamuk iz ju(nih dr(ava i lak 0ikeku (9runzeu), /eriu, 1an(ai (3irovabadu), 1jumri

dostup do mora. Izme'u dva rata dolo je do seljenja tekstilnih "abrika iz 7ove ;n#leske i priatlantske nizije u ju(ne apalake dr(ave: alabamu, +(ord(iju, je"tinije radne sna#e, ni(ih pamunih polja, rastuih potreba tr(ita. Izme'u dva rata tekstilna industrija se razvila jo u: #anadi (7ova *kotska, 7ju 0ransvik u 0ritanskoj 3olumbiji)4 !ustraliji (2idnej, /elburn)4 $eksiku (2iudad de /ehiko, Orizaba, /onterej)4 %akistanu ()ialpur,Islamabad), &gi'tu (.leksandrija, 3airo, ka"r ad +a?ar), !rgentini i Bra(ilu (dr(ave /inas @erais, $io de @aneiro). .zija ima tradiciju u visoko kvalitetnim proizvodima (kineska i japanska svila, indijski pamuk, nomadska vuna). )a'an je prvi poeo razvijati tekstilnu industriju po evropskom uzoru (-okio, 7a#oja, #odina je pretekao akajama, Osaka, 3obe, Okajama, Airoima). -ridesetih . 0ritaniju i postao najvei svetski proizvo'a tekstila. 5bo# razvoja ird(iniju, 2evernu i 6u(nu 3arolinu i -enesi (>atanu#a, )indal, 3olumbus, .tlanta, .u#usta). +o seobe je dolo zbo#

azijske tekstilne industrije, mno#a evropska tekstilna preduzea su iz#ubila tradicionalno tr(ite i zapala u krizu. /orala su se preusmeriti na proizvodnju kvalitetnijih, a skupljih tkanina. $adno intenzivne "aze su premetene u .ziju (*ong #ong+ R, #oreja+ %akistan+ Indija+ Turska+ &gi'at+ #ina-, ali su kreiranje, krojenje i tr#ovina ostali u velikim svetskim centrima. #ina ima stare tradicije u domaoj radinosti i manu"akturi. !rve "abrike je otvorio strani kapital u lukim #adovima (*an#aj, Aan#ou. 8 /and(uriji su tekstilnu industriju osnovali 6apanci kao okupatori izme'u dva svetska rata. U Indiji centri su u dr(avama 0ombaj, /a'a,!rade i .ndhra (0ombaj, 3alkuta, +elhi, .hmadabad, 3anpur, 7a#pur, /adras, 0an#alor). Imaju veliko tr(ite. 8 posleratnom razvoju smanjuje se potronja vunenih, lanenih i svilenih proizvoda, raste potronje pamuka (za ve i laku odeu), najvie u 58$, i zamena ili meanje prirodnih vlakana vetakim (intertekstilizacija). etaka vlakana pokrivaju BCD potronje (cellozna oko =CD i sintetika ECD), pamuk oko EBD i vuna oko E,BD. 7eke tekstilne biljke su iz#ubili na znaaju (lan, konoplja, juta, sisal ili manilska konoplja), jere su zamenjene vetakim vlaknima. )an je sirovina za "irnajz, koji se dobija iz semena.

#on.ekcijska industrija
#on.ekcijska industrija (krojenje, ivenje), poinje da se razvija krajem /I/ veka u velikim amerikim gradovima na istoku. 8 njoj su zapoljavani evropski emi#ranti (jevrejsko#, poljsko#, italijansko# porekla), kasnije i crnci, stanovnici 3ariba i .zijati. Gentar je bio u 7jujorku, a sledili su #a 2t. )uis, /ilvoki, /ineapolis, i neke dr(ave (3ali"ornija, +(ord(ija, 2everna i 6u(na 3arolina, /ii#en, 9lorida). U &vro'i se ire razvija 'osle "rugog svetskog rata, posebno u centrima %visoke mode& (haute coutre), kao to su %ari(+ 0ondon+ Firenca+ $ilano i Rim, 8 novije vreme zbo# velike potra(nje evropske modne kue preputaju krojenje i ivenje odee radionicama u manje razvijenim zemljama s obilnom ponudom je"tine radne sna#e. 7isu retki primeri da na odei poznatih modnih kua pie da je saivena u *ong #ongu+ #ini+ ), #oreji+ Vijetnamu+ Turskoj ili Bangladeu, Industrija o1u2e se razvila u :: veku, u#lavnom u manjim radionicama. !roizvodnja je pod velikim uticajem modnih kretanja. !oslednjih decenija je postala slobodnija u oblikovanju modela i upotrebi razliitih vetakih materijala. Ipak, ko(a ostaje nezamenjiv materijal. 1lavni .aktori lokacije su radna snaga i trite . 3ao i u tekstilnoj industriji, najvei proizvo'ai su zemlje s velikim brojem stanovnika: !"+ #ina+ Bra(il+ Rusija. !osebnu ulo#u imaju zemlje koje su vodee u stvaranju modne obue, kvalitetnih proizvoda ili razliitih inovacija (Italija+ Francuska).