Pijani

brod

Rembo

simbolista/lucidni

nagoveshtaj

pesnichkog brodoloma/Putovanje Bodlerovo/poezija-ladja/invencija nad realnoshcu/motiv mora kao simbol ljudske sudbine,meta ora lirskog subjekta/apsolutna meta ora/postupak slichan e!presionistichkom/sinestezija/onirizam
Izmedju ruilakog gesta i potrebe za odlaskom, izmedju kidanja svih veza na sigurnim obalama i neizvesne avanture na neizmernoj puini, Rembo je napisao ''Pijani brod'' kao sintezu lutala"kog nemira predelima pesni"ke imaginacije i kao lucidni nagove#taj svog pesni"kog brodoloma . Remboova imaginacija, koji u to vreme nije
jo# nije bio video more, pored nekih knji#kih izvora, vu"e svoju pravu duhovnu supstancu iz poeme $$Putovanje$$, kojom Bodler zavr#ava svoje %ve&e zla' Ali dok Bodler insistira na uzaludnosti svakog odlaska ili bekstva koje bi zanemarivalo turobnu svest o konanosti ljudskog bia i o bolnoj ljubavi prema svim neminovnostima koje podrazumeva ivot ukljuujui i smrt, Rembo je sav u zanosu zaslepljenog traganja za oblicima i slikama jednog nevidjenog sveta, uveren da se (ivotni imobilizam mo(e izmeniti, da stvari mogu dobiti izgled kakav im daju na#i snovi' Stoga Rembo zapoinje svoje pesniko putovanje imitirajui pokrete ladje koja naputa mirne vode tj. logikog miljenja i konven!ionalnih obraza!a oseajnosti" i plovi prema podnebljima jarkih boja i udesnih sudara materije i beskraja, vidjivog i nevidljivog. )adja, oslobodjena posade i tovara engleskog pamuka i #lamanskog $ita", naviga!ionih instrumenata, simbolizuje poeziju li#enu racionalnih i utilitarnih elemenata, prepu#tenu vlastitoj logici i tajnom ritualu. * s eri pejza(a pesnik zanemaruje predstavu o vremenu i prostoru i prati kosmi"ka zbivanja od kretanja zvezda i strujnog kru(enja zemaljskih sokova do diluvijalnih plima i vrtlo(nih vetrova kao izraz radjanja mogu&eg i nepoznatog u jednom apokalipti"nom prolomu, u munjevitom bljesku nastanka novih izvora svetlosti i novih oblika realnog sveta' %tkrivajui nove imaginarne prostore pesnik veruje u drugaiji poredak stvari u kome bi se inven!ija uzdizala nad realnou, udo stvaranja nad trivijalnou postojanja. +a vera je, medjutim, samo rezultat pesnikove zaslepljenosti koja & dok traje & kao i nada i san, radja

obiljem slika kojima nije potrebno ni opravdanje ni pokrie da bi pesnikova vera bila zanosna i pesniki autentina. '. (vod & naputanje realnog sveta, ravnodunih reka, prividnog mira, skidanje stega realnosti I ra!onalnosti, oslobo)enje od prljavtine koja vlada u gra)anskom drutvu & I preputanje zanosu nadahnua, prizorima I iluzijama koje ono stvara, a koje ovek mo$e videti samo u snu, u halu!ina!ijama. Pesniku se pokazuje mo nadahnua da kreira novi svet iza stvarnosti. ' & *" +. ,ra$enje mira u tom ira!ionalnom svetu. Posmatranje sveg zla u gra)anskom drutvu, posmatra nered, razuzdanost strasti koje se ne pokoravaju nikakvoj uravnote$enosti, koje je nemogue obuzdati. Posmatra drutvo koje trune u prljavtini I neredu. - & '." .. /rhuna! nadahnua I zanosa pesnika koji plovi morem mate. 0adahnue mu daje krila kojima se izdi$e iznad prljave stvarnosti iju je svu ru$nou video, on $eli da objavi velianstvenost ovog ira!ionalnog sveta svima onima koji zbog svoje ogranienosti I povrnosti ne mogu da vide I podnesu njegov sjaj. '1 & '2" 1. 3raj kratkotrajnog pesnikog zanosa. Pesnik shvata da je prezren od strane drutva. Svojim nadahnuem je $eleo da srui je#tin idealizam loih pesnika, borio se protiv njih svojom poezijom dok ga je nadahnue vodilo. Razoaran je I $ali 4vropu koja svojim stegama, pravilima sputava avanturistiki duh, ubija genija, ne dozvoljava mu da vidi veliinu venosti, to je on u zanosu uspeo da vidi. Snagu za budunost vidi samo u nekom drugom svetu. '5 & ++" 2. Smirena mudrost. Razoaranje navodi pesnika da shvati da ni on sam nije dosegao arobni svet, venost, ve da je samo matao o njima. /era u drugaiji poredak je samo posledi!a pesnikove zaslepljenosti, koja dok traje, kao vera I san, ra)a obilje pesnikih slika. 0agovetaj kraja njegovog nadahnua dovodi ga do misli o tome da je bolje da propadne nego da se vrati realnom svetu, amotinji. Iluzija da e ogranienima otkriti tajne drugog sveta nestaje, ostavlja ih da $ive sa svojim praznoverjem I verom u taj obian svet. +. & +2" ,otiv putovanja morem nije originalan u ovoj pesmi, to je motiv koji se dosta koristio u '-. veku, koji je simbol oveka koji prolazi kroz $ivot, prikaz $ivota kao putovanja vodom. Putovanje, otiskivanje na more predstavlja beg od stega stvarnosti koja je nepodnoljiva I traganje za apsolutom. Pesme o putovanju brodom srodne su pustolovnom romanu koji do$ivljava pro!vat u '-. /eku 67obi 8ik9, 6%strvo s blagom9, 68vadeset hiljada milja pod morem9". %tkad je ovaj motiv upotrebljen u :odlerovoj pesmi 6Putovanja9 kao simbol ljudske

sudbine, postao je omiljeni motiv #ran!uske lirike, brod postaje gotovo pomodna meta ora lirskog subjekta' 3od Remboa nema direktnog pore)enja broda i lirskog subjekta, kao to se takvo pore)enje nalazi kod :odlera & kod njega sam simbol broda dobija univerzalnije znaenje, oznaava sudbinu svih ljudi i !eo tekst postaje apsolutna meta ora. ,eta orika boja ; Sinestezijom se pojaavaju ulni do$ivljaji, sva ulna iskustva se spajaju, meaju i to je vie ulnih do$ivljaja, sadr$aji slika postaju nerazumljiviji, ali sna$ni, ekspresivni. <naaj boja je tako)e va$an za potpuni do$ivljaj pesme, one su jarke, dreave, sna$ne. %vakva snaga meta#ora i izra$ajnost podseaju na ekspresionizam. :oje se vezuju i za pojmove koji su izvan ula vida, to je opet veto iskoriena sinestezija da bi se stvorio utisak mistinog, apstraktnog =$uto & plavo bu)enje6". 3orienjem mno(ine pojaavaju se slike i odstupa se od grani!a realnosti sun!a srebrna, sede#ni vali, u$arena neba, d$inovske zmije, 7arije, >loride..." & u mno$ini su apstraktne imeni!e, vlastite. ?irski subjekat ima ulogu vidovitog & nakon to izlazi iz sveta !iviliza!ije on doziva vizije, u sredini pesme lirski subjekat iznosi vi)enja koja lie na vizionarska iskustva. Prikaz prirode u pesmi nije dat objektivno, atributi uz pojmove opisuju i pokazuju pesnikovo unutranje stanje, prenose se dakle na ljudska oseanja. %sim toga, ovakvim postupkom udaljavanja od objektivne slike posti$e se i otu)enje od realnog sveta. Pesnik stvara novu prirodu, koja postaje u isto vreme i simbol njegovih oseanja simbolizam ; svet je predstava pojedin!a & objektivni svet je samo izvor analogija, simbola koji pesniku slu$e da matom stvori novi svet". %vakav postupak slian je ekspresionistikom & stvaranje sopstvene vizije sveta.